Užički Crveni krst (drugi deo): “Orfelinat” i nova

zgrada Doma
Od Predrag Kovačević - 26/12/2018

Prva Uprava Crvenog krsta u Užicu

U istoriji se nije dogodilo ništa slično onome što se desilo srpskom Crvenom krstu 1915-1918.
godine. On nije bio samo porobljen, već i izgnanik. I kao porobljen i kao izgnanik, srpski Crveni
krst nije gubio prisustvo duha, radilo se za dobro srpske vojske i naroda po svim propisima
Ženevske konvencije… Posle svršetka Prvog svetskog rata srpski crveni krst u Londonu poslao je
svoje predstavnike u Srbiju sa misijom da joj budu u pomoći tokom obnove. Za svoju glavni rad
su odredili zbrinjavanje ratne siročadi. Privremeno su u Kosjeriću osnovali Dom za ratnu siročad,
koji je ubrzo preseljen u Užice, u zradu koja je naziva “Orfelinat”, jer su je za vreme rata osnovale
austrougarske okupacione vlasti i o kome se tada brinula užička Opština, ali su njime rukovodile
dve stroge Engleskinje, Žoli i Lasis Ker, koje su bile bolničarke u engleskoj vojsci.

Desno od Kaspčića mosta nekadašnja zgrada prve

fabrike Užicu, fabrike ćebadi u kojoj je bio neko
vreme smešten “Orfelinat”

Za kratko vreme od stare trošne, nekada prve užičke fabrike ćebadi, stvorile su udoban smeštaj
sa velikim brojem dece. Dom je bio tipa inetrnata i imao je osnovnu školu. Posle neuglasica zbog
surovog načina rada, kažnjavajući decu za nedisciplinu na kolonijalni način, morali su satima da
gledaju u sunce, da kleče na pesku, ostajali bez hrane, bili bičevani i sl, moralo je doći do
promene, i u jesen 1923. sestre Ker su napustile “Orfelinat” i vratile se u Englesku, a dom je
potpuno prešao u ruke Srpskog društva.

Sokoli vežbaju, Užičani posmatraju. Nalaze se ispred

gradskog kupatila, desno se vidi Dom Crvenog Krsta
u igradnji

Zgrada nekadašnje fabrike ćebadi Stojana Popovića (inače prve užičke fabrike), u kojoj je 1921.
smešten “Orfelinat”, bila je pored Đetinje u blizini Kaspčića mosta. Zgrada je propadala, a Opština
nije htela da je ustupi Crvenom krstu na duže vreme. U jesen 1925. godine postalo je opasno po
decu da borave u trošnoj staroj zgradi, popravka je bila preskupa, pa je odlučeno da se pitomci
prevedu u Beograd u Dom društva za vaspitanje i zaštitu dece, gde se za svakog od njih plaćalo
300 dinara mesečno, bez rublja, odela i obuće.

Završeni dom Crvenog Krsta u kome je i Dom za

siročad

Godine 1927. Glavni odbor Crvenog krsta Kraljevine SHS donosi odluku da se u Užicu podigne
Dom siročadi. Užički odbor Crvenog krsta projekat poverava tada poznatom inžinjeru Dobrivoju
Mojoviću i radovi odmah počinju. Glavni odbor društva izdvaja sumu od milion dinara, a užički
odbor i od Samouprave užičke oblasti dobija 100.000 dinara. Novembra 1929. završena je velika
zgrada skladnog oblika, koja je svojom veličinom i konforom trebala da sibolizuje i udobnost i
sigurnost koji je užički Odbor želeo da obezbedi svoj sirotoj deci. Sekretar užičkog Oblasnog
odbora, Lazar Bjelić je napisao: “Sad je Dom definitivno gotov. Ostvareno je jedno veliko delo na
kome se radilo više od dve godine. I, doista, tim uspehom može se Užički Oblasni Crvenog Krsta s
pravom ponositi.”

Na prvoj fotografiji gore je Uprava Crvenog krsta u Užicu s desna prof. Mihailo-Mikica Živković,
prof. Velimir Trifunović, prota Stevan Bojović, major Dobrosav Jevremović, Lasis Ker, trgovac
Andrija Mirković, Dr Milan Zanković,učitelj Milinko Nešković i ekonom Dimitrije Lazović.

Predrag Kovačević
https://uzicanstveno.rs/o-nama/

Prethodno: muzički urednik, di džej, direktor u TV 5 Užice... Danas pisac, hroničar Užica, novinar koji teži mudroj
misli. Objavljuje na različitim medijima.