Belgrade Waterfront

ANALIZA I POTVRDA ISPUNJENOSTI KRITERIJUMA ZA IZGRADNJU VISOKOG OBJEKTA NA K.P.
1508/349, K.O. SAVSKI VENAC U PODRUČJU PRIOBALJA REKE SAVE ZA PROJEKAT

„BEOGRAD NA VODI“
INVESTITOR: Beograd na vodi d.o.o. Beograd

Beograd, Karađorđeva br. 48
NOSILAC IZRADE: Ateljeal d.o.o. Vrnjačka Banja, ogranak Beograd

Jurija Gagarina 28A/20, 11070 Novi Beograd
Beograd, jun 2016. godine

INVESTITOR: Beograd na vodi d.o.o. Beograd
Beograd, Karađorđeva br. 48
NOSILAC IZRADE: Ateljeal d.o.o. Vrnjačka Banja, ogranak Beograd

ENERGOPROJEKT
RADNI TIM:
Urbanističko-arhitektonska analiza:
Vanja Milojković, d.i.a.

Branimir Lukić, d.i.a.
Zelene i slobodne površine:
Tijana Čitaković, d.i.p.a.
Zaštita životne sredine:
Stanko Ilić, d.i.g.
Saobraćajne površine:
Goran Jovanovski, d.i.s.
Ifrastrukturna mreža i objekti:
Dobrivoj Bijelić , d.i.el.

Milenko Mišić, d.i.el.
Danica Babić, d.i.g.
Radovan Ducinovski, d.i.m.
Vizuelizacija:
Nevena Zelenika, d.i.a.
Darko Cvetković, d.i.a.
Direktor:
Ateljeal d.o.o. Vrnjačka Banja, ogranak Beograd Branimir Lukić, d.i.a.
0. UVOD
Povod za izradu ove analize je zahtev investitora „Beograd na vodi“ d.o.o. Beograd za preispitivanje
mogućnosti izgradnje visokog objekta na k.p. 1508/349, koja se nalazi u zoni priobalja na desnoj
obali reke Save, u okviru celine „Stari Beograd“ i predstavlja deo centralnog područja grada
Beograda i centralni potez. Prema zahtevu za izradu analize, potrebno je preispitati mogućnost
izgradnje visokog objekta namenjenog višeporodičnom stanovanju na niskom podijumu
namenjenom komercijalnim sadržajima, garaži i ozelenjenoj krovnoj terasi.
Prema Prostornom planu područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda -
Područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ („Sl.glasnik RS“ br.7/2015), predmetna
lokacija je planirana za izgradnju objekta višeporodičnog stanovanja visoke spratnosti (maksimalno
90m), maksimalne BRGP objekta 54 185 m².
Slika br.1. Neposredno okruženje analizirane lokacije

Pored predmetne lokacije, koja je određena važećim planskim dokumentom, predmet
analize je i Idejno rešenje, koje je dostavljeno od autorskog projektantskog tima dwp design
worldwide partnership. Dostavljeno je Idejno rešenje objekta, kojim su definsani namena, planirani
kapaciteti, visina i dimenzije objekta, sa situacijom na kojoj je prikazano spoljno uređenje i zelene
površine na parceli i u neposrednom okruženju. Fizička struktura susednih blokova je analizirana
prema planskom rešenju iz „Master plana“ - „Belgrade Waterfront Detailed Master Plan“.
Slika br.2. Prostorno programsko rešenje „Belgrade Waterfront Detailed Master Plan“
U skladu sa Prostornim planom područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda
- Područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ („Sl.glasnik RS“ br.7/2015), poglavljem
4.12. „Smernice za sprovođenje plana“, za lokacije na kojima je planirana izgradnja visokih
objekata, visine preko 40 m, potrebno je izvršiti proveru mogućnosti izgradnje ovih objekata kroz
izradu Urbanističkog projekta, koji sadrži Analizu i potvrdu ispunjenosti kriterijuma za izgradnju
visokog objekta, na koji saglasnost daje Komisija za planove Skupštine grada Beograda.
Analiza sadrži ocenu ispunjenosti kriterijuma za izgradnju, principe oblikovanja I definiše prostorno
programske elemente za izgradnju lokacije. Lokacije je potrebno vrednovati prema sledećim
kriterijumima:
a) Urbanističko-arhitektonski kriterijumi:
a.1. Odnos prema kontekstu i karakteristikama okruženja,
a.2. Podobnost fizičkih karakteristika lokacije za izgradnju visokih objekata,
a.3. Doprinos javnom prostoru i prostoru za javno korišćenje u okruženju,
a.4. Doprinos urbanoj transformaciji neposrednog ili šireg okruženja i
a.5. Doprinos zaštiti vizura i kulturno-istorijskog nasleđa;
b) Saobraćajni kriterijumi:
b.1. Saobraćajna pristupačnost,
b.2. Obezbeđenje javnog prevoza u gravitacionoj zoni od 400 m (petominutna pešačka izohrona),
b.3. Parkiranje i
b.4. Uticaj objekta na funkcionisanje saobraćaja na okolnim saobraćajnicama;
v) Inženjersko-geološki kriterijumi;
g) Kriterijumi zaštite životne sredine;
d) Bezbednosni kriterijumi;
đ) Mogućnost priključenja na mrežu infrastrukture.
Minimalna rastojanja za stambene objekte u zoni S5, koja su definisana planom, u delu koji se
odnosi na pravila građenja po zonama, mogu se u fazi izrade urbanističkog projekta, odnosno
idejnog arhitektonskog projekta u postupku izdavanja lokacijske dozvole, na osnovu detaljne
provere I rezultata izvedenih iz studije senki umanjiti, ali ne mogu biti manji od 1/2 visine višeg
objekta.
1. KRATAK OPIS IDEJNOG REŠENJA
Lokacija planiranog kompleksa obuhvata novoformiranu parcelu 1508/349 koja je formirana

projektom parcelacije odnosno preparcelacije. Ukupna površina kompleksa odnosno građevinske
parcele KP.br. 1508/349 je 12.430,00 m2 (12ha 43a 00m2). Zahvaćeno područje projekta ima
nepravilnu geometrijsku formu, čija se duža strana prostIre u pravcu sever-jug a kraća u pravcu
istok-zapad. Obuhvaćen je prostor koji je oivičen planiranim ulicama SAO 3 sa južne strane, SAO 8 sa
zapadne strane, SAO 1 sa istočne strane i SAO 7 sa severne strane. Navedena parcela nalazi se u
neposrednoj blizini reke Save sa zapadne strane parcele, ali i planiranih javnih parkovskih prostora
duž uličnog pravca SAO 1 sa istočne strane parcele odnosno susednih urbanih blokova sa severne i
južne strane parcele.
Projektovanje objekata u pogledu arhitektonskog oblikovanja vrši se u skladu sa planiranom
funkcijom, a u oblikovnom smislu formira estetski I oblikovno usaglašenu celinu. U skladu sa
planiranom uličnom regulacijom na granicama parcele su postavljeni niski podijumi kako bi se
formirao ulični front sa komercijalnim sadržajima i depadansom kombinovane dečje ustanove, a
stambeni soliteri za višeporodičnog stanovanja su postavljeni na severu odnosno jugu parcele.
Navedena celina bi svojim sadržajima upotpunila ponudu za buduće korisnike celokupnog područja
i šire ne samo sadržajima izgradjenih objekata, već i kroz formiranje atraktivnih javnih prostora za
stanovnike bloka i posetioce.
Ovim projektom ostvarena je spratnost novoplaniranih objekata od 2Po+Pr+23S+PSp - visina
objekta je 81,60m *(kota venca ograde povučene etaže).
Planirane su dve pojedinačne celine unutar kompleksa i to:
a) soliter A na podijumu, sa depadansom kombinovane dečje ustanove,
b) soliter B na podijumu.
Položaj rampi za ulazak u garažu je projektovan na zapadnoj strani parcele iz ulice SAO 8, dok je
druga rampa projektovana na severnoj strani parcele iz ulice SAO 7. Svaki soliter ima dva zasebna
ulaza- jedan sa trotoara koji oivičavaju blok, a drugi iz unutrašnjosti bloka. Ulazi u objekat za stanare
u soliteru A postavljen je na zapadnoj strani, uz saobraćajnicu SAO8, dok je ulaz u objekat u soliter B
postavljen na južnoj strani, sa saobraćajnice SAO3.
Kota prizemlja objekta je izdignuta 20cm od kote trotoara. Uvidom u topografiju terena, za relativnu
kotu prizemlja (±0.00) određena je apsolutna kota 77,40mnv.
U soliterima su predviđene stambene jedinice različite strukture od garsonjera do trosobnih
stanova. Soliter A ima 228 stambenih jedinica, projektovanih od prvog do 23. sprata, dok se u
soliteru B nalaze isto 228 stambene jedinice, projektovane od prvog do 23. sprata. Glavne
vertikalne komunikacije za stanare za svaki ulaz posebno (po 3 putnička lifta, od kojih je jedan
protivpožarni lift i dve stepenišne vertikale) opslužuju u istoj vertikali i podzemne i nadzemne
etaže. Tako je omogućena topla veza se stanovima iz garaža preko protivpožarne tampon zone sa
nadpritiskom. Pojedine tehničke prostorije su smeštene na podzemnim etažama I u okviru
prizemlja.
Projektovane su dve podzemne etaže. Na etaži -1, projektovana su 276 parking mesta, dok su na
etaži -2, predviđena 291 parking mesta. Jedan deo parkiranja je predviđen i na parceli u okviru
bloka, i to 16 parking mesta, što je ukupno 583 PM, od čega je 29 parking mesta za invalide.
2. PLANSKI OSNOV
Plansko područje je bilo tema svih važnih urbanističkih i arhitektonskih istraživanja u prošlom veku,
kao i svih generalnih planova Beograda (iz 1923., 1950., 1972. i 1985. godine). U svim generalnim
planovima prostor Savskog amfiteatra bio je namenjen transformaciji saobraćajnog čvora na
desnoj obali u novoizgrađenu strukturu - prostor za novi centar grada. Dominantne namene su bile:
komercijalne delatnosti, stanovanje i centralne funkcije, dok su prateće namene bile: javni sadržaji,
zelenilo i saobraćaj. Takođe, ovo je bila teritorija na kojoj su se razmatrale mogućnosti izgradnje
novih mostova i kapacitetnih šinskih (metro) sistema.
Prostorni plan područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda -
Područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ („Sl.glasnik RS“ br.7/2015)
Predmetna lokacija pripada Beogradskom priobalju u zoni Savskog amfitetra na desnoj obali reke
Save i predstavlja deo centralnog područja grada Beograda i centralni potez. Predmetna parcela
predstavlja Zonu „S5“ i nalazi se u okviru prostorne celine III u Bloku 18. Zonu „S5“ - stambeni
soliteri, k.p. 1508/349, karakterišu je objekti višeporodičnog stanovanja visoke spratnosti
(maksimalno 60-100 m), na niskim podijumima namenjenim komercijalnim delatnostima, garaži I
ozelenjenoj krovnoj terasi.
Slika br.3a. Savski amfiteatar - obuhvat prostornog plana

Slika br.3b. Savski amfiteatar - obuhvat prostornog plana
Slika br.4. Savski amfiteatar - desna obala Save

U okviru prostora obuhvaćenog granicom Prostornog plana, definisano je šest zona namenjenih
stanovanju I stambenom tkivu (S1 - S6). Prema tipologiji izgradnje, planirani su objekti
višeporodičnog stanovanja.
Svaka zona ima svoje opšte karakteristike koje se odnose na pravila parcelacije, pretežnu namenu,
položaj objekta na parceli, visinu ili spratnost objekata, indeks zauzetosti, arhitektonsko i estetsko
oblikovanje, uređenje slobodnih i zelenih površina, ograđivanje, parkiranje i inženjersko-geološke
uslove, date pravilima građenja po zonama.
Zona “S5” - Stambeni soliteri

Stambena zona “S5” zastupljena je u okviru prostorne celine III, u blokovima 12, 14, 15, 17, 18, 20 i
21. Karakterišu je objekti višeporodičnog stanovanja visoke spratnosti (maksimalno 60-100 m), na
niskim podijumima namenjenim komercijalnim delatnostima, garaži i ozelenjenoj krovnoj terasi.
Kompatibilne namene u ovoj zoni su sadržaji komercijalnih delatnosti i javnih službi (prvenstveno
depadansi KDU).
Osnovne karakteristike ove celine su:
- Velika koncentracija izgrađenosti i aktivnosti;
- Formiranje podcelina namenjenih pretežno stanovanju, odnosno komercijalnim delatnostima;
- Formiranje posebnog karaktera izgrađenosti podceline namenjene stanovanju kroz planiranje
blokova visoke spratnosti (maksimalno 60-100 m);
- Očuvanje vizura iz Ulice Kneza Miloša (vizura duž ulice Miloša Pocerca I vizura duž ulice Vojvode
Milenka) na prostor Novog Beograda, odnosno očuvanje koridora definisanih ulicama
Nemanjinom, Vojvode Milenka, Miloša Pocerca i Višegradske kroz izgradnju objekata niske i niže
spratnosti na njihovim trasama;
- Obezbeđivanje lokacija za depandanse predškolskih ustanova za potrebe dela stanovništva ove
prostorne celine;
- Obezbeđivanje lokacija za potrebe funkcionisanja infrastrukturnih Sistema područja obuhvaćenog
Prostornim planom;
- Kompatibilne namene u komercijalnim zonama i gradskim centrima su stanovanje ili
infrastrukturni objekti (trafo stanice) i namenske garaže. Pod komercijalnim zonama i gradskim
centrima u okviru Prostornog plana podrazumevaju se: poslovanje, hotel, tržni centar (šoping mol),
trgovinski sadržaji, ugostiteljski sadržaji, komercijalni sadržaji kulture i zabave, komercijalni sadržaji
obrazovanja i dečijih ustanova, komercijalni sadržaji sporta i poslovni apartmani. Prizemlja objekata
treba nameniti za javno dostupne sadržaje koji podižu nivo atraktivnosti i kvaliteta korišćenja
prostora (kafei, restorani, trgovine, galerije, agencije i sl.). Nadzemno parkiranje/garažu u sklopu
podijuma obavezno je smestiti u unutrašnji deo podijuma, a obodno planirati komercijalne
sadržaje.
Slika br.5. Izvod iz Prostornog plana - Planirana namena površina
Slika br.6. Prostorno programsko rešenje - „Belgrade Waterfront Detailed Master Plan“
Prema poglavlju 4.6. - Pravila građenja po zonama / urbanistički parametri
Zona „S5“ - Stambeni soliteri;

Namena: stanovanje i stambeno tkivo - višeporodično stanovanje;
Kompatibilne namene: komercijalni sadržaji do maks. 49% i javne službe - depadansi KDU (BRGP
D3 u Bloku 18 = min. 520 m2), depadanse KDU-a smestiti na prvoj etaži iznad podijuma objekta,
kako bi se omogućilo korišćenje krova podijuma kao slobodne površine;
Indeks zauzetosti (Z): Z maksimum 70%;
Z podzemnih etaža: maksimum 90% parcele;
Maksimalna BRGP: 54 185 m²;
Moguće je povećati ukupnu BRGP za 10% ukoliko se ukaže potreba za nadzemnim parkiranjem;
Maksimalna visina: Maksimalna kota venca je 90 m u odnosu na kotu pristupne saobraćajnice;
Način parkiranja: Na parceli u okviru podzemnih garaža i nadzemno;
Zelenilo I slobodne površine: Minimum 30% slobodnih i zelenih površina na nivou zone-parcele,
od čega najmanje 10% mora biti u direktnom kontaktu sa tlom;
Kota prizemlja: kota prizemlja ne može biti niža od kote terena, kota prizemlja je maksimum 0,2
m viša od kote pristupne saobraćajnice (trotoara);
Arhitektonsko oblikovanje: poslednju etažu izvesti kao povučenu, sa ravnim krovom
Pravila za parkiranje
Na građevinskoj parceli u okviru podzemne/nadzemne garaže ili površinskog parkinga obezbediti
minimum:
- 1,1 PM za svaku stambenu jedinicu,
- 1 PM na 80 m² BRGP poslovnog prostora,
- 1 PM na 66 m² BRGP trgovinskog prostora,
- 1 PM na svaki sto sa po četiri stolice ugostiteljskog sadržaja,
- 1 PM na 100 m² BRGP magacinskog prostora ili svaka tri zaposlena i
- 1 PM na 2-10 kreveta, u zavisnosti od kategorije hotela.
Pravila za uređenje slobodnih i zelenih površina
Za svaku zonu je propisana minimalna zastupljenost (u procentima) slobodnih i zelenih površina na
parceli, koje mogu da budu uređene kao zelene površine u direktnom kontaktu sa tlom (nezastrte,
porozne površine), ili kao zelene površine na podzemnim objektima na parceli (podzemnim
garažama) ili podijumima, koje se formiraju na nadsloju zemlje od minimalno 1,2 m. Za pejzažno
uređenje zelenih površina, shodno raspoloživom prostoru i orijentaciji zelene površine, važe opšta
pravila uređenja i građenja zelenih površina.
Uslovi za slobodne i zelene površine u Zoni „S5“ na parceli 1508/349
Za Zonu „S5“ na parceli 1508/349, propisuju se sledeća pravila uređenja i građenja:
- Obezbediti minimum 30% slobodnih i zelenih površina na nivou zone u bloku, od čega najmanje
10% zelenih površina mora biti u direktnom kontaktu sa tlom;
- Za planirane zelene površine iznad podzemnih etaža, odnosno podijuma obezbediti nadsloj zemlje
od 120cm. Za ozelenjavanje koristiti manja drvenasta stabla lišćara I četinara, žbunaste i cvetne
vrste kao i travnjake.
- Preporučuje se ozelenjavanje ravnih krovova visokih objekata na minimalno 30 cm zemljišnog
supstrata, kao i ozelenjavanje fasada.
- Za pejzažno-arhitektonsko uređenje zelenih površina, shodno raspoloživom prostoru i orijentaciji
zelene površine, važe opšta pravila uređenja i građenja zelenih površina.
Analiza Generalnog plana Beograda 2021. („Službeni list grada Beograda“, br. 27/03, 25/05,
34/07, 63/09 i 70/14)
Plansko područje prema važećem Generalnom planu Beograda 2021., koji je plan šire prostorne
celine, pripada centralnoj prostornoj zoni, preciznije celinama Savski amfiteatar i Prokop. Celina
Savski amfiteatar predstavlja najveći potencijal za izgradnju novih centralnih, komercijalnih i javnih
sadržaja. Pretežna namena je komercijalna zona i gradski centri. Stanovanje i stambeno tkivo
predstavlja kompatibilnu namenu. Pored komercijalne zone i stanovanja, nalaze se i površine
namenjene saobraćaju, javnim službama, objektima i kompleksima, kao i zelene površine. U
pogledu saobraćaja planirano je izmeštanje teretnog kamionskog i železničkog saobraćaja na
drumsku obilaznicu i železnički most kod Vinče, snižavanje saobraćajnog ranga Karađorđeve ulice,
uvođenje nove magistralne saobraćajnice u priobalju Savamale i novi Savski bulevar, koji će biti
definisan kroz detaljnu plansku razradu. Biciklistička staza u priobalju se zadržava, dok je
kapacitetni šinski sistem LRT-a planiran na mostovskoj konstrukciji nizvodno od Brankovog mosta.
3. KRITERIJUMI I VREDNOVANJE LOKACIJE
Vrednovanje mikrolokacije podrazumeva postupak analize konkretne lokacije na osnovu

kriterijuma definisanh Prostornim planom područja posebne namene uređenja dela priobalja grada
Beograda - Područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ („Sl.glasnik RS“ br.7/2015),
radi utvrđivanja njene stvarne pogodnosti za izgradnju visokog objekta. Značaj pojedinih kriterjuma
zavisi od uslova mikrolokacije vrste i obima projekta i planirane izgradnje.
Primena postupka vrednovanja mikrolokacije i principa oblikovanja nove izgradnje treba da podrže
najviši standard izgradnje i uređenja, kroz realizaciju sledećih ciljeva:
- Da nova izgradnja doprinosi kvalitetu urbane sredine (neposrednog i šireg okruženja);
- Da izgradnja visokog objekta bude skladno uklopljena u karakter okruženja, uz primenu
elemenata koji čuvaju ili unapređuju osobenost lokalne ili gradske slike;
- Da se izvrši maksimalno obezbeđenje od mogućih negativnih efekata u odnosu na zaštićene
prostore u neposrednom ili širem okruženju;
- Da se postigne vrhunski kvalitet u arhitektonskom i urbanističkom oblikovanju i energetskoj
održivosti i dosledno održi kroz sve faze pripreme izgradnje i eksploatacije.
Rezultat vrednovanja mikrolokacije će biti iskazan numerički i opisno. Neophodno je da
mikrolokacija i planirana izgradnja budu vrednovani tako da ukupni efekti izgradnje budu pozitivni
a negativni uticaji minimalni.
3.1. URBANISTIČKO ARHITEKTONSKI KRITERIJUMI

3.1.1 Odnos prema kontekstu i karakteristikama okruženja
Analiza odnosa podrazumeva ocenu uticaja neposrednog okruženja na objekat, kao i mogući uticaj
predložene izgradnje na okruženje. Odnos se iskazuje kao procena doprinosa svakom od aspekata.
Predmetna parcela se nalazi uz desni priobalni pojas reke Save, između Starog savskog mosta i
mosta „Gazela“, i pripada planskom području koje tretira prostor na desnoj obali reke Save između
Brankovog mosta, Karađorđeve ulice, Savske ulice, Savskog trga, Bulevara Vojvode Mišića,
kompleksa Beogradskog sajma i Starog železničkog mosta (gradska opština Savski venac), kao i levi
priobalni pojas sa novobeogradske strane.
Analizirajući postojeću namenu planskog područja zaključuje se sledeće:
- Preovlađuju sadržaji u funkciji saobraćaja i druge komunalne infrastrukture.
Prostor je trenutno opterećen mnogobrojnim, prvenstveno saobraćajnim problemima i
uslovljenostima, i izložen brojnim negativnim ekološkim uticajima. Pored konflikata izazvanih
tranzitnim saobraćajem koji prolazi kroz gradski centar, prisustvo železničkog čvora Beograda sa
centralnom železničkom stanicom, koji zauzima najveći deo prostora na desnoj obali, i glavne
autobuske stanice dodatno opterećuje kompleksnu problematiku rešavanja saobraćajnih tokova.
Saobraćajna pristupačnost užem prostoru Savskog amfiteatra je nezadovoljavajuća, čak skoro
onemogućena. Lokaciju tangiraju dva značajna gradska drumska mosta, kroz nju prolazi deo
obilaznice koja spaja savsku i dunavsku padinu, jedan železnički most i sama reka Sava kao
međunarodni plovni put. Međutim, sa glavnih gradskih saobraćajnica opterećenih tranzitom,
nema kvalitetnog i funkcionalnog pristupa;
- Stambeni građevinski fond je ili nekvalitetan ili kapacitetom zanemarljiv, a fizički uglavnom
zapušten (blokovi između Karađorđeve ulice, Železničkog parka, Brankovog mosta i keja);
- Ovaj deo Starog Beograda takođe predstavlja autentičan gradski prostor koji doprinosi
istorijskom, arhitektonskom, umetničkom, stilskom i urbanističkom identitetu Beograda i Republike
Srbije.
U okviru planskog područja nalaze se mnoge značajne građevine i spomenici kulture:
- Železnička stanica „Beograd“, utvrđena je za spomenik kulture i za kulturno dobro od velikog
značaja;
- Funkcionalno važan objekat železničke stanice, koje čine: Okretnica, ložionica i vodotoranj;
- Zgrada Beogradske zadruge;
- Hotel „Bristol“;
- Piloni „Mosta kralja Aleksandra“ (stubovi koji nose današnji „Brankov most“, koji je nosio i naziv
„Most bratstva i jedinstva“ u periodu socijalizma);
- Mostovi Save: Stari savski most - Tramvajski most i most „Gazela“.
Slika br.7. Postojeće stanje

Sticaj prirodnih vrednosti (izuzetna prirodna pozicija) i „stečenih“ okolnosti (loše i neadekvatno
korišćenje prostora), sačuvale su prostor Savskog amfiteatra i ostavile mogućnost za dalji razvoj
kao prostora koncentracije izuzetnog urbanog potencijala i vrednosti, budućeg društvenog i
kulturnog života, osnove ekonomskog razvoja (koncentracije interesa potencijalnih investitora), ali i
kao mesto za rešavanje saobraćajne disfunkcionalnosti opterećenih gradskih magistralnih pravaca.
Celina Savski amfiteatar, predstavlja najveći potencijal za izgradnju novih centralnih, komercijalnih i
javnih sadržaja. Od postojećeg izgrađenog fonda značajno je sačuvati, obnoviti i stavti u novu
funkciju objekte kulturnog nasleđa, koji će se uklopiti u planiranu urbanu matricu i zajedno sa
novim objektima predstaljati važna mesta javne namene atraktivna po sadržaju formi i uređenju.
Prema Prostornom planu parcela na kojoj se planira izgradnja novog objekta, predstavlja mesto
javnog okupljanja gde se ukršta više važnih pešačkih i saobraćajnih pravaca:
- Neposredna blizina pešačko biciklistički pravci uz kej;
- Saobraćajnica „SAO 1“ - Savski bulevar (paralelno sa Ul. Savska);
- Saobraćajnica „SAO 3“ - radijalno ka Ul. Savska;
- Saobraćajnica “SAO 7” - upravno ka Ul. Savska;
- Saobraćajnica “SAO 8” - paralelno sa Ul. Savska.
Izgradnja novog objekata je u skadu sa planiranom namenom i transformacijom područja u
stambenu zonu i gradske centre. Objekat je namenjen višeporodičnom stanovanju i komercijalnim
sadržajima.
Novoprojektovani objekat, stambeni soliteri, će svojom formom i materijalizacijom postaviti
kriterijume za izgradnju objekata u neposrednom okruženju i usloviti razvoj mreže primarne
infrastrukture čime će se stvoriti povoljniji uslovi za izgradnju.
Predmetno područje se trenutno može smatrati za tzv. „brownfield“ lokaciju (težak transportni
saobraćaj - drumski i železnički; nepridržavanje ustanovljenih mera i režima zaštite zaštićenih
područja; nedostatak zelenih površina; neuspostavljen sistem zelenih površina neadekvatno
uređena desna obala reke Save), koja će nakon uklanjanja negatvnih posledica neadekvatnog
korišćenja predstavljati zanačajnu lokaciju sa izuzetnim potencijalom za urbanu obnovu.
Ocena:
Pozitivna u smislu potencijalnog odnosa lokacije prema okruženju.
Uslovi i preporuke za lokaciju:
Planirano je da se uklone postojeći izgrađeni objekti lošeg boniteta (koji su pre svega u funkckciji
železnice), kao i saobraćajna infrastruktura, i da se na obnovljenom i pripremljenom terenu
uspostavi nova urbana matrica saobraćajnica i savremene arhitekture uz maksimalno poštovanje i
afirmisanje kulturnog nasleđa. Planiranom urbanom matricom, sa više dominantnih pravca,
saobraćajnim i pešačkim koridorima, ostvarena je veza novoplaniranog objekta sa zgradama
Železničke stanice "Beograd", buduće “Kule” Beograd i budućih objekata, oko kojih se formiraju
novi javni prostori - skverovi, koji predstavljaju fokalne tačke ovog prostora.
Preporuka je afirmisanje dominantnih pravaca, kao i javnih zelenih površina tipa trga ili parka, u
cilju integrisanja objekta sa neposrednim i širim okruženjem.
U cilju unapređenja mikrolokacije, na samoj parceli je potrebno realizovati minimum 10% zelenila u
direktnom kontaktu sa tlom i ukupno minimum 30% slobodnih i zelenih površina na parceli.
Spoljno uređenje, zelenilo i obradu partera treba projektovati tako da sa okolnim prostorom čine
intergalnu celinu u funkcionalnom i vizuelnom smislu. Naročito je važno da se parternim rešenjem
naglasi pristupačnost predmetnoj parceli i integrisanost pešačkih i biciklističkih kretanja u smislu
povezivanja različitih ambijentalnih i funkcionalnih celina.
Poželjno je odgovarajućim projektantskom rešenjem omogućiti kontinuitet linerarnog sistema
zelenih površina i naglasiti pravce ka značajnim javnim prostorima.
Slika br.8. Situacija sa prizemljem objekta i spoljnim uređenjem

3.1.2 Podobnost fizičkih karakteristika lokacije za izgradnju visokog objekta
Ovaj kriterijum se odnosi na fizičke karakteristike prostora u odnosu na koje se vrednuje potencijal
lokacije za izgradnju visokog objekta, na uslove za dispoziciju objekta u odnosu na susedne parcele
i objekte, kao i na vrednosti urbanističkih parametara za lokaciju.
Položaj visokog objekta u okviru lokacije se određuje, između ostalog, tako da u odnosu na susedne
objekte, parcele i blokove moraju biti obezbeđena neophodna rastojanja, kao i međusobna
rastojanja objekata u okviru istog kompleksa.
Lokacija koja je predmet analize se nalazi uz regulaciju budućih saobraćajnica SAO 1, SAO 3, SAO 7 i
SAO 8 i obuhvata katastrsku parcelu 1508/349. Lokacija je na ravnom terenu sa postojećim
niveletama od 74.50 m.n.v do 76.50 m.n.v.
Parcela ima približan oblik pravouglog trapeza, čija se stranice poklapaju se regulacijom budućih
saobraćajnica, i površine je 12 430 m². Predmetna parcela je oivičena:
- Sa severne strane planira se Blok 15 koji pripada Zoni “S5”, u ovom bloku se planira izgradnja
stambenih solitera maksimalne visine 80m - takođe se planira izgradnja visokih objekata (preko
40m visine).
- Sa istočne strane planira se Blok 16 koji pripada Zoni “S4”, u ovom bloku se planira izgradnja
stambenih objekata visine od 20m do 45m kao i objekat osnovne škole i objekat KDU.
- Sa južne strane planira se Blok 21 koji pripada Zoni “S5”, u ovom bloku se planira izgradnja
40m visine).
- Sa zapadne strane planira se Blok 17 koji pripada Zoni “S5”, u ovom bloku se planira izgradnja
40m visine).
- Sa severozapadne strane planira se Blok 14 koji pripada Zoni “S5”, u ovom bloku se planira
izgradnja stambenih solitera maksimalne visine 75m - takođe se planira izgradnja visokih objekata
(preko 40m visine).
- Sa jugoistočne strane planira se Blok 22 koji pripada Zoni ”S4 i P2”, u ovom bloku se planira
izgradnja centralnog parka i objekti višeporodičnog stanovanja visine od 20m do 45m.
- Sa jugozapadne strane planira se Blok 20 koji pripada Zoni “S5”, u ovom bloku se planira izgradnja
40m visine).
Za objekte u Zoni „S5“su propisana sledeća minimalna rastojanja između objekta:

- Najmanje 2/3 visine (h) višeg objekta, u slučaju da su oba objekta stambena;
- Najmanje 2/3 h poslovnog objekta, u slučaju da su objekti poslovni i stambeni, ali ne manje od
1/2 visine h stambenog objekta;
- Najmanje 1/2 h višeg objekta, u slučaju da su oba objekta namenjena poslovanju;
- Rastojanja se mere i u odnosu na druge objekte u bloku i neposrednom okruženju.
Podijumi se ne uzimaju u obzir kod provere minimalnog rastojanja.
Predmetna izgradnja podrazumeva objekat - stambene solitere visine H = 81.60m, sa podijumom

visine Hpodijuma =7.92m, što znači da objekti u okviru Zone „S4“ i Zone „S5“ moraju biti
udaljeni od stambenih solitera min. 40.84m - ukoliko je pretežna namena planiranog objekta
poslovanje *(2/3H poslovnog objekta ukoliko je poslovni objekat višlji), ili 54.40m - ukoliko je
pretežna namena planiranog objekta stanovanje. Planirana izgradnja stambenih solitera u Bloku 18
i visokih objekata u susednim blokovima je analizirana metodom konstruisanja linija međusobnih
udaljenja, a maksimalna visina objekta je vezana za odgovarajuću poziciju na lokaciji. Što je objekat
udaljeniji od susednih objekata i regulacije bloka, moguće je ostvariti veću visinu. Prostorni omotač
je konstruisan na osnovu fizičke strukture koja je data Master planom „Belgrade Waterfront
Detailed Master Plan“.
Slika br.9. Ograničenja lokacije za izgradnju visokih objekata

Slika br.10. Provera dispozicije objekata prema kriterijumu rastojanja od suseda (u odnosu na
prostorno programsko rešenje - „Belgrade Waterfront Detailed Master Plan“)
Objekti stambenih solitera u Bloku 18 su lociran u severozapadnom i jugoistočnom delu parcele,
tako da je u odnosu na susedne stambene objekte u Blokovima 14, 15, 16, 17 i 21 moguće
ispoštovati propisano međusobno rastojanje od stambenih objekata: 2/3 visine višeg objekta, kao i
propisana rastojanja od visokih objekata - „akcenata“ koji su planirani u Zoni „K4“ - tržnog centra.
Analiza je na osnovu dostavljenog Idejnog rešenja uzela u razmatranje urbanističke uslove koji
moraju biti zadovoljeni na konkretnoj lokaciji (parkiranje, rastojanja, procenat nezastrtih površina i
zelenila, otvoreni prostori sa javnim korišćenjem, uslovi oblikovanja i dr.), a koji su propisani
Prostornim planom - pravilima građenja po zonama.
Ocena:
Pozitivna u smislu fizičkih karakteristika lokacije (površina, oblika, dimenzija), potencijalne
dispozicije objekta u odnosu na susedne parcele i objekte, pristupačnosti, potencijala za kvalitetnu
organizaciju prostora i ukupnih kapaciteta za izgradnju.
Pozicija visokih objekta na konkretnoj parceli - koji su planirani u Zoni „S5“ koji pripadaju bloku
18 i čine funkcionalu celinu, mora biti određena tako da budu zadovoljeni i uslovi rastojanja koji su
propisani u skladu sa planiranom namenom objekta. Neophodno je da se u granici predmetne
parcele obezbedi kvalitetan otvoreni prostor, javno dostupan, pri čemu maksimalna zauzetost
parcele pod objektom iznosi 70%, dok je preostalih 30% površine potrebno opredeliti za slobodne i
zelene površine, od čega je 10% zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom.
3.1.3 Doprinos javnom prostoru i prostoru za javno korišćenje u okruženju
Ovaj kriterijum je izdvojen kao poseban zbog izuzetne važnosti koju ima u pogledu ostvarenja
osećaja pripadnosti i prihvatanja visokog objekta kao „dugačijeg“ od strane lokalne zajednice i
stvaranja mogućnosti za različite korisnike da koriste prednosti objekta i pripadajućeg kompleksa u
cilju opšte komunikacije. Kriterijum takođe uključuje procenu mogućnosti prvih etaža za javno
dostupne sadržaje.
“Akcenti” u okviru Zone “S5” su planirani kao stambeni objekti na niskim podijumima. Planirani
sadržaji u Bloku 18 su objekti višeporodičnog stanovanja visoke spratnosti (kule) sa kompatibilnim
namenama: sadržaji komercijalnih delatnosti i javnih službi (prvenstveno depandansi KDU)
predstavljaju dobar balans jer je neophodno da se prostor aktivno koristi i nakon radnog vremena.
Realizacija stambenih solitera u Bloku 18 podrazumeva izgradnju objekata savremene arhitekture,
koji će se po svojoj formi i materijalizaciji formirati funkcionalnu i oblikovnu celinu.
Sadržaji u podijumima objekata, etaže do 7m su planirane za komercijalnu namenu i javno
dostupne sadržaje sa zelenim krovnim baštama. Na prvoj etaži iznad podijuma objekta planiran je
depandans KDU-a kako bi se omogućilo korišćenje krova podijuma kao slobodne površine.
Po svojoj nameni objekti se nalaze u stambenoj zoni, koja je pre svega planirana kao novo mesto
koje svojim karakterom i atrakcijom različitih sadržaja treba da omogući ugodan i kvalitetan način
stanovanja ali i da privuče veliki broj ljudi.
Ocena:
Povoljna u smislu potencijala lokacije za javni doprinos.
Komercijalne delatnosti koje su zastupljene kao kompatibilne namene u zoni “S5”, funkcionalna i
fizička veza sa okolnim Blokovima u okviru kojih su planirani stambeni soliteri (visoki objekti), kao i
neposredna blizina “Kule Beograd” i “Šoping mola” (Blok 19), kao i neposredna blizina šetališta uz
reku, upućuje na neophodnost uređenja parcele kao javno dostupnog prostora atraktivnog po
sadržaju, formi i materijalizaciji. Naročito je značajno da se reprezentativno urade prostori koji se
smatraju fokalnim tačkama - trgovi i promenade, gde se očekuje koncentrisanje većeg broja ljudi,
jer ova mesta daju identitet i prepoznatljiv karakter prostoru. Pejzažno uređenje treba da je
reprezentativno, atraktivno i usklađeno sa parternim i pejzažnim uređenjem priobalnog pojasa.
Slika br.14. Javni prostori i kretanja
Slika br.15. Novi javni prostori u okviru Bloka 18
3.1.4 Doprinos zaštiti vizura i kulturno-istorijskog nasleđa

Pozicija Savskog amfiteatra između starog gradskog centra na teritoriji opština Stari grad i Savski
venac, i novog, koji se formira na teritoriji opštine Novi Beograd, ima sve mogućnosti da postane
jedan od značajnih gradskih centara i nova centralna tačka grada.
Predmetna parcela je određena za izgradnju stambenih solitera visine do 90m - visoki objekti,
akcenti. Ove visoke objekte treba pozicionirati u skladu sa planiranim kontekstom ali tako da što
manje remete vizure ka postojećim prepoznatljivim delovima grada i značajnim objektima.
Izgradnja visokih objekata na prostoru Savskog amfiteatra svakako menja panoramu grada i utiče
na stvaranje potpuno nove siluete grada koja će Beogradu dati novi identitet.
Vizure iz prostora Savskog amfiteatra, a pogotovu one na sam prostor Savskog amfiteatra,
predstavljaju jedan od najznačajnijih kvaliteta šire lokacije, koje treba očuvati i potencirati.
Posebno su značajne vizure sa samih šetališta duž obala reke Save, prvenstveno sa Novog
Beograda. Pored toga, Savski amfiteatar predstavlja integralni deo vizura sa platoa kod spomenika
„Pobedniku" na Beogradskoj tvrđavi, duž reke Save, zatim ka Čukaričkoj padini, i generalno, prema
senjačko-košutnjačkom grebenu. Iz "amfiteatra" i prostora današnje železničke stanice se
sagledava i deo panorame koju sačinjavaju Kosančićev venac i Beogradska tvrđava sa najznača-
jnijim gradskim parkom, Kalemegdanom.
Vizure sa vračarskog grebena prema Savskom amfiteatru i Novom Beogradu ostvaruju se duž
koridora ulične mreže upravne na Savsku ulicu i direktno zavise od visine fronta u njoj. Ovi vizuelni
prodori, iako duž ulica uskog profila, imaju značajan efekat na doživljavanje prostora. Dva obodna
mosta, Brankov most i „Gazela", predstavljaju prostorne dominante, koje vizuelno određuju
prostor Savskog amfiteatra u odnosu na ostalo gradsko tkivo. Najznačajnije su vizure sa reke, sa
kojih se u potpunosti sagledava amfiteatralnost prostora, tj. pokrenutost terena na desnoj,
šumadijskoj obali reke Save, na kojoj se nalazi jezgro starog Beograda.
U skladu sa opredeljenjem za očuvanje svih pomenutih vizura, visinska regulacija planirane
izgradnje definisana je Prostornim planom u skladu sa uslovima nadležne institucije zaštite
spomenika kulture. Građevinskim linijama je definisan pojas širine 20m, u cilju zaštite značajnih
gradskih vizura iz Ulice kneza Miloša (vizura duž Ulice Miloša Pocerca kao i vizura duž Ulice vojvode
Milenka), u kome je visina objekata definisana u skladu sa uslovima službe zaštite gde je za Blok 18
Hmax = 10m (maksimalna dozvoljena visina objekta).
Područje Savskog amfiteatra, prvenstveno svojom izuzetnom pozicijom u odnosu na obale i
gradsko tkivo, zatim prirodnim prednostima prostora (reljef, prisustvo vode, osunčanost, strujanje
svežeg vazduha sa reke), kao i do sada zanemarivim stepenom adekvatne iskorišćenosti,
predstavlja najveću prostornu vrednost, a time i jedan od najznačajnijih potencijalnih resursa
Beograda. Očuvanje postojećih pejzažnih vrednosti preduslov je kulture građenja novih urbanih
repera i formi.
U kontekstu izgradnje područja ovog dela Savamale, potrebno je očuvati niz veoma vrednih
gradskih vizura:
- Kalemegdan - „Pobednik" (kota 113,4 m), alternativno: bastion na završetku bedema od Sahat-
kule ka Savi (kota 124), je najvažniji od svih beogradskih vidikovaca i omogućava sagledavanje
najšire panorame grada sa ukupnim uglom većim od 250º, kroz jednu od tri ključne slike: panorama
Savskog amfiteatra, sa Sabornom crkvom i novobeogradskom obalom Save, preko zelenog masiva
Topčiderskog brda i Košutnjaka do Avale;
- Terazijska terasa: pogled ka Novom Beogradu i ka mostovima na reci Savi;
- Banovo brdo - ski staza iznad Topčiderskog groblja: pogled na celokupan Savski amfiteatar do
Kalemegdana;
- Pogled sa mostova i savskog keja na savsku padinu Starog Beograda, između podnožja koje čine
desna obala reke Save i linije horizonta šumadijske grede, od "Pobednika", Beogradske tvrđave,
Saborne crkve, crkve Sv. Marka, hotela "Moskva", dvorova na Terazijama - Stari i Novi dvor,
Narodne skupštine, Palate Beograd (Beograđanka), Hrama Svetog Save i dalje ka Topčideru i
Banovom brdu.
Slika br.16. Stambeni soliteri u bloku 18: Vizure iz prostora Savskog amfiteatra
Slika br.17. Panorma sa Novog Beograda (iz Bloka 15)
Slika br.18. Panorama sa Novog Beograda (iz Bloka 58)
Slika br.19. Panorama iz pravca Senjaka
Slika br.20. Panorama iz pravca Kalemegdana

Ocena:
Lokacija se ocenjuje kao uslovno povoljna sa aspekta sagledavanja bliskih vizura, jer se stambeni
objekat uklapa u planirani kontekst i nije dominantan u odnosu na planirano okruženje. Sa aspekta
formiranja prepoznatljive silute grada i sagledavanja panorama sa dalekih sjajnih tačaka, drugih
vidikovaca, lokacija je povoljna (uz pažljivo modeliranje volumena i materijalizaciju). Izgradnja ovih
objekta se uklapa u planirani kontekst a grad dobija novi identitet.
Vizure sa reke, Starog savskog mosta i mosta „Gazela“ predstavljaju bliske vizure sa kojih se
najpreglednije sagledava područje Savskog amfiteatra. Stambeni objekat se po svom gabaritu
uklapa u planirani kontkst i nije dominantan u odnosu na planirano okruženje, ali se zbog svoje
visine preporučuje skladno i promišljeno modeliranje volumena, pre svega kontrola proporcije
osnove i visine objekta, kao i izbor materjala.
Da bi se očuvale zaštićene vizure sa Vračarskog grebena prema Savskom amfiteatru i Novom
Beogradu, koje se ostvaruju duž koridora ulične mreže upravne na Savsku ulicu, stambene solitere
treba postaviti izvan koridora zaštićenih vizura kao slobodnostojeće unutar parcele.
Namera prilikom planiranja izgradnje ovog objekta (a i drugih visokih objekata u području Savskog
amfiteatra) je svakako stvaranje nove siluete i identiteta grada.
3.2. SAOBRAĆAJNI KRITERIJUMI
Lokacija planirana za visoke objekte, s obzirom da generiše veliki broj putovanja, sa saobraćajnog
aspekta mora da zadovolji sledeće uslove:
- Dobra saobraćajna pristupačnost svim vidovima prevoza (putnički automobil, javni prevoz
putnika, šinski i vodni transport, bicikl i dr.),
- Obezbeđenje potrebnog broja parking mesta za korisnike planiranih sadržaja (zaposleni i
posetioci) i
- Nesmetano funkcionisanje saobraćaja na okolnim saobraćajnicama.
S obzirom na navedeno, za analizu i ocenu povoljnosti lokacije za visoke objekte definisani su
sledeći saobraćajni kriterijumi:
- Saobraćajna pristupačnost,
- Obezbeđenje javnog prevoza u gravitacionoj zoni od 400 m (petominutna pešačka zona),
- Parkiranje i
- Uticaj objekta na funkcionisanje saobraćaja na okolnim saobraćajnicama.
3.2.1 Saobraćajna pristupačnost

Ovaj kriterijum ima za cilj da oceni saobraćajnu pristupačnost planiranoj lokaciji za visoke objekte
svim vidovima prevoza.
Prostor Zone „S5 “ predviđen je za zonu gusto naseljenog stambenog gradskog tkiva i predstavljaće
zonu sa najviše korisnika u okviru kompleksa „Beograd na vodi“. Kako se radi o gradskom području
decenijama zapostavljenom i nepristupačnom, a sa ogromnim potencijalima, neophodno je njego-
vu dostupnost podići na najviši mogući nivo.
Postojeće stanje
Bloka 18 koji je deo zone “S5” je u okviru prostorne celine III. U neposrednoj blizini ove lokacije
zastupljeni su svi vidovi površinskog transporta (drumski, železnički i vodni), ali pristupačnost
lokaciji je niska, skoro da nije ni moguća svim sredstvima pomenutih vidova saobraćaja. Ovoj
činjenici najviše doprinosi neizgrađenost potrebne saobraćajne infrastrukture.
Slika br.21. Postojeća ulična mreža
Primarni magistralni saobraćajni pravac na desnoj obali Save čine ulice Karađorđeva, Savska i
Bulevar vojvode Mišića sa približnom dužinom od 2.5 km uz kompleks „Beograd na vodi“. On ima
dominantnu ulogu u pogledu pristupa u zonu, jer su sve saobraćajnice unutar kompleksa na desnoj
obali Save povezane na njega. Direktan pristup u zonu sa ovog pravca moguć je na uskom potezu,
zbog položaja postojećih železničkih koloseka u funkciji putničke železničke stanice. Pristupna
saobraćajnica Starom savskom mostu je u rangu ulice II reda i nadovezuje se na Hercegovačku
ulicu, koja se uključuje u Karađorđevu. Sa ovih saobraćajnica trenutno se pristupa kontejnerskom
terminalu i ostalim objektima u funkciji robnog železničkog saobraćaja, kao i dublje u
predmetnu zonu.
Unutar ovog prostora formirana je ulična mreža lokalnog značaja, vrlo skromnih geometrijskih
karakteristika, koja pokriva veliki broj privrednih objekata i prateće sadržaje železničke stanice.
Cilj je da izgradnjom planirane mreže nivo pristupačnosti lokaciji i obratno, pristup gradskoj mreži,
bude podignut na najviši mogući nivo efikasnosti.
Slika br.22. Pristup lokaciji i mreža Javnog gradskog prevoza
Planirana ulična mreža

Visoki objekti generišu veliki broj putovanja, tako da ih je neophodno planirati uz saobraćajnice
većeg kapaciteta, odnosno saobraćajnice koje mogu da prihvate povećan obim saobraćaja.
Takođe, dobra razvijenost saobraćajne mreže omogućava pristup različitim vidovima prevoza iz
različitih pravaca, odnosno dobru povezanost sa ostalim delovima grada. U prostor koji je predmet
analize, osim sa pomenutog, biće moguće pristupiti sa još dva primarna saobraćajna pravca, sa
mosta „Gazela", kao dela autoputske deonice ulične mreže grada, i sa Brankovog i Starog savskog
mosta, kao dela najdužeg magistralnog gradskog pravca Ugrinovačka - Bulevar Mihajla Pupina -
Brankova - Dečanska - Bulevar kralja Aleksandra.
Prema Generalnom planu Beograda do 2021., planirano je izmeštanje teretnog kamionskog i
železničkog saobraćaja na drumsku obilaznicu i železnički most kod Vinče, snižavanje saobraćajnog
ranga Karađorđeve ulice, uvođenje nove magistralne saobraćajnice u priobalju Savamale i novi
Savski bulevar. Predviđeno je povećanje kapaciteta Starog savskog mosta sa po dve saobraćajne
trake po smeru i odvojenim tramvajskim šinama, što će značajno poboljšati vezu sa Novim
Beogradom.
Karakteristika ovih, kao i ostalih saobraćajnica u neposrednoj okolini predmetnog prostora, pored
toga što su izvedene sa kombinovanom šemom, je i ta da imaju takvu regulaciju da mogu da
prihvate znatno veći obim saobraćaja od postojećeg. U skladu sa nevedenim pozicijama pristupa,
potrebno je pridržavati se svih normativa koji definišu situacione elemente saobraćajnica, a
posebno njihovih veza sa primarnom uličnom mrežom.
Blok 18 je uokviren novoplaniranim saobraćajnicama SAO1, SAO3, SAO7 i SAO8. U skladu sa
planskim rešenjem, direktan kolski pristup novoformiranoj parceli planiran je preko kolskih rampi
koje se nalaze u okviru parcele sa saobraćajnica SAO7 i SAO8. Pešački pristup novoformiranoj
parceli planiran je neposredno sa saobraćajnica SAO1, SAO3, SAO7 i SAO8. Kolski pristup se
ostvaruje u vidu direktnih saobraćajnih priključaka na planirane saobraćajnice. Konačan broj i
pozicija planiranih priključaka, odnosno organizacija ulaza/izlaza sa predmetne parcele biće
definisan u fazi implementacije planskog dokumenta, kroz izradu Urbanističkog projekta i projekta
saobraćajnih priključaka uz pribavljanje saglasnosti nadležnih institucija (JKP Beograd put i
Sekretarijat za saobraćaj grada Beograda).
Slika br. 23. Direktni pristupi lokaciji
Takođe, lokaciji će se lako pristupati i preko razgranate mreže biciklističkih staza u priobalju
Savskog amfiteatra.
Slika br.24. Planirani biciklistički saobraćaj
Pešački saobraćaj
Što se pešačkog saobraćaja tiče, zona stambenih solitera će sa svih strana biti povezana
saobraćajnicama u čijem profilu su planirane široke pešačke staze, što je vrlo povoljno sa aspekta
održivog razvoja i zdravijeg načina urbanog življenja.
Vodni saobraćaj
Međunarodna komisija za sliv reke Save je Odlukom br. 19/08 proglasila da plovni put reke Save u
zoni Beogradskog hidročvora odgovara kategoriji IV. Time je definisana pristupačnost lokacije
plovilima različitih turističkih kategorija.
Ocena:
Povoljna u smislu dobre saobraćajne pristupačnosti lokaciji:
- Predmetnoj lokaciji biće moguće pristupiti različitim vidovima prevoza iz različitih pravaca
(putnički automobil, javni prevoz putnika, turistička plovila, bicikl, pešice);
- S obzirom na saobraćajnu matricu, predmetna lokacija je dobro povezana sa ostalim delovima
grada i
- Regulacija saobraćajnica u okolini predmetne lokacije je takva da mogu da prihvate veći obim
saobraćaja.
3.2.2 Obezbeđenje javnog prevoza u gravitacionoj zoni objekta
Predmetnu lokaciju sada nije moguće opslužiti nijednom linijom javnog gradskog prevoza sa
stajalištem unutar petominutne pešačke zone. Najbliže stajalište se nalazi na rastojanju od 600 m.
Problem će biti rešen izgradnjom nove ulične mreže, po izmeštanju železničkog čvora, zatim
rešenjima kojima se daje mogućnost uvođenja sistema gradsko-prigradske železnice, metro linija i
linija drugih podsistema javnog prevoza putnika, kao i izgradnjom novog mosta na Savi. Lokacija je
indirektno opslužena i gradskom železnicom („BEOVOZ"), kao i železničkom stanicom „Prokop",
koja se nalazi na udaljenosti od oko 1 400 m.
Slika br.25. Opsluženost lokacije sistemom Javnog gradskog prevoza
Ocena:
Povoljna u smislu buduće opsluženosti lokacije javnim prevozom:
- Predmetna lokacija će imati odličnu povezanost sa svim delovima grada, različitim vidovima
javnog gradskog prevoza;
- Stajališta javnog prevoza će se nalaziti u okviru petominute pešačke zone;
- Linije javnog prevoza povezivaće različite delove grada i
- Predmetna lokacija je indirektno opslužena sistemom gradske železnice, čija se železnička stanica
„Prokop" nalazi na udaljenosti od oko 1 400 m.
3.2.3 Parkiranje vozila korisnika planiranih sadržaja lokacije visokog objekta
Parkiranje vozila korisnika različitih kategorija planirano je u okviru pripadajuće parcele i u

neposrednoj okolini. Potreban broj parking mesta određen je prema važećim normativima iz
Prostornog plana za pojedine namene prema sledećim normativima:
- 1PM/80m2 BRGP poslovnog prostora,
- 1PM/66m2 trgovinskog prostora,
- 1PM/2 stola sa po 4 stolice za ugostiteljske sadržaje,
- 1,1PM/po jednoj stambenoj jedinici,
- 1PM/sa svaku grupu dece u kombinovanim dečijim ustanovama.
Idejnim rešenjem predviđena je izgradnja podzemne parking garaže u dva nivoa, dok je na
jugozapadnom delu parcele predviđeno otvoreno nadzemno parkiranje kapaciteta od 16P.M.
U skladu sa prostornim planom parceli je predviđen pristup sa saobraćajnica: SAO7 i SAO8.
Podzemnim etažama se pristupa preko rampi koje se nalaze u granicama parcele iz pravca
saobraćajnice SAO7 i SAO8. Rampe su nagiba 15%, rampa iz saobraćajnice SAO8 je ulazno/izlazna
sa dve vozne trake + pešačka evakuaciona staza, rampa je ukupne širine 7,40m a ivični radijusi su
6.0m što omogućava nesmetano kretanje putničkih automobila. Rampa iz saobraćajnice SAO7 je
ulazno/izlazna rampa sa dve vozne trake + pešačka evakuaciona staza, rampa je ukupne širine
7,35m a ivični radijusi su 6.0m. Rampe unutar garaže su sa dve vozne trake, nagiba 15%. Pristup za
vatrogasno vozilo ostvaren je iz pravca saobraćajnice SAO8.
Prema idejnom rešenju, ostvaren je sledeći broj parking mesta za automobile: Podzemna garaža
koja je projektovana na dva nivoa ukupno ima 567 parking mesta, od čega na nivou -1: 276 parking
mesta a na nivou -2: 291 parking mesta. U sklopu ovih parking mesta ostvareno je ukupno 27
parking mesta za invalide.
U okviru predmetne lokacije ima prostornih mogućnosti za organizaciju potrebnih kapaciteta
unutar objekta za parkiranje vozila stalnih posetilaca, te se sa tog aspekta može smatrati
povoljnom.
Slika br.26. Parkiranje u Zoni “S5” u Bloku 18
Prema prostorno-programskom rešenju, na samoj lokaciji planirano je oko 580 parking mesta, što
se može smatrati dovoljnim za potrebe korisnika ovog prostora.
Ocena:
Povoljna sa aspekta parkiranja na lokaciji:
- U okviru lokacije moguće je smestiti potrebne kapacitete za parkiranje vozila unutar i van visokog
objekta;
- Pristupi parking prostoru mogući su sa saobraćajnica manjeg značaja i u uličnoj mreži neposredne
okoline objekta, što neće imati negativni uticaj na funkcionisanje dinamičkog saobraćaja na
okolnim saobraćajnicama i
- Predloženi broj parking mesta je dovoljan za parkiranje korisnika svih kategorija.
3.2.4 Uticaj objekta na funkcionisanje saobraćaja u okolnim saobraćajnicama
Predmetnom prostoru zasada je moguće pristupiti jedino iz Karađorđeve ulice, koja je u

vršnim satima preopterećena, ali ima dovoljan kapacitet da prihvati postojeći obim saobraćaja.
Stambeni objekti, koji u ovom slučaju spadaju u kategoriju visokih objekata, zbog svojih
karakteristika i namene uglavnom generišu veliki broj putovanja, tako da se očekuje povećan obim
saobraćaja na saobraćajnicama u okolini predmetnog objekta - Zone „S5“. S obzirom da je
saobraćajna matrica kompleksa u kome se nalazi predmetna lokacija kombinovana radijalno
ortogonalna, očekuje se da će doći do ujednačenog povećanja opterećenja na okolnim saobraćajni-
cama. Takođe, koncept razvoja ulične mreže grada i ostalih podsistema saobraćaja (UMP,
Beogradski metro), dovešće s jedne strane do povećanja obima saobraćaja, a sa druge do bolje
pristupačnosti ne samo predmetnoj lokaciji, već i svim ostalim sadržajima u okolini. Uticaj objekata
zavisiće od planiranih sadržaja, odnosno od toga koliki će saobraćaj generisati. Zbog „rezervi" u
kapacitetu buduće ulične mreže i izmeštanja velikih generator saobraćaja (Glavna železnička
stanica, autobuske stanice BAS i „Lasta“), s druge strane ne očekuje se umanjenje nivoa
saobraćajne usluge. Po realizaciji planiranih kapaciteta na predmetnom prostoru, doći će do
povećanja atrakcije ove zone grada, a samim tim i povećanja broja putovanja ka, odnosno iz,
predmetnog prostora.
Slika br.27. Saobraćajno opterećenje ulične mreže u okolini Zone „S5“

Na osnovu analize opterećenja ulične mreže, po realizaciji planiranih sadržaja, može se zaključiti da
će doći do neznatnog povećanja obima saobraćaja u Karađorđevoj i Savskoj ulici odakle se i planira
pristup predmetnoj lokaciji.
Ocena:
Povoljna u smislu uticaja lokacije na funkcionisanje okolnog saobraćaja:
- Visoki objekti generišu veliki broj putovanja, što će se odraziti i na povećanje obima saobraćaja na
okolnoj saobraćajnoj mreži, dok će istovremeno veliki generatori saobraćaja (BAS, „Lasta“ i Glavna
železnička stanica) biti izmešteni;
- Na deonicama ulica Karađorđeve i Savske, kojima se pristupa iz ostalog dela gradskog tkiva, neće
doći do pogoršanja nivoa usluge i ne očekuje se povećanje obima saobraćaja preko kapacitetnih
mogućnosti ostalih saobraćajnica.
3.3. IŽENJERSKO-GEOLOŠKI KRITERIJUMI
Planirani objekti se nalaze u inženjerskogeološkom reonu IIB2. Površinu terena izgrađuje

heterogeni nasip debljine od 5.0m, a nekadašnja površina terena bila je izgrađena od organskih
glina, prašinastih-peskova i glinovito-prašinastih sedimenata sa proslojcima mulja koji su
nepovoljnih inženjerskogeoloških svojstava terena do dubine od oko 22.0m koju treba tačno
definisati novim detaljnim istraživanjima.
Pre izgradnje i eksploatacije objekata neophodna je primena adekvatnih mera u cilju eleminisanja
negativnog uticaja podzemne vode do kote 74.00mnv.
U zavisnosti od statičkih i građevinskih karakteristika objekta, fundiranje se može izvesti na dva
načina - plitko ili duboko fundiranje. Za objekte malog specifičnog opterećenja preporučuje se
varijanta plitkog fundiranja. U tom slučaju moguće je fundiranje objekta uz predhodnu zamenu
podtla materijalom povoljnih fizičko mehaničkih svojstava, nasipanjem i izradom tamponskog sloja.
Pri izradi objekata većeg specifičnog opterećenja neophodno je duboko fundiranje putem šipova
koje treba osloniti u laporima.
Način fundiranja može se izabrati tek nakon detaljnih inženjerskogeoloških istraživanja i geostati -
čke analize za svaki objekat ponaosob.
Na ostalim delovima terena gde se predviđa nasipanje terena pri nivelacionom uređenju (do kote
77.00mnv), kao i pri zasipanju klinova između objekta i temeljnih kosina, mogu se ugraditi
peskovite naslage uz propisno zabijanje u tanjim slojevima.
Sadašnje kote terena su od 73,5 do 76 m.n.v. Ovaj nivo terena je posledica nasipanja nekadašnje
bare Venecija, koja je imala veliko prostiranje, t.j. zauzimala je skoro ceo teren između Glavne
železničke stanice i reke Save. U geološkoj konstrukciji terena jasno se izdvajaju pet goloških
sredina: nasip, aluvion, lapor, sarmatski krečnjak i kredni krečnjak:
1. Nasip
Ovaj nasip nastao je prilikom nasipanja bare Venecija i izgrađen je od peskovitih glina, glina,
prašina, peskova i građevinskog šuta u kome se često nalaze odlomci cigli, betona i drugih
građevinskih materijala. Izrazito je heterogen kako u pogledu sastava, tako i u pogledu fizičko-
mehaničkih svojstava. Prosečna debljina ovog nasipa je oko 4 m.
2. Aluvion
Ispod nasipa teren je izgrađen od aluvijalnih sedimenata reke Save. Debljina i litološki sastav ove
geološke sredine uslovljena je promenom rečnog vodotoka tokom kvartara. Prosečna debljina ovih
sedimenata je oko 15 m. U najnižem delu aluviona nalaze se peskovi i šljunkoviti peskovi, a plići
delovi izgrađeni su od peskovitih glina, glinovitih prašina, sitnozrnih peskova i ređe muljevitih glina,
koje se mestimično pojavljuju pri taloženju u mrtvajama. U ovoj sredini formirana je stalna izdan,
koja je u hidrauličkoj vezi sa vodama reke Save. Kapacitet ove izdani je promenljiv i u direktnoj je
zavisnosti od procentualnog učešća peskovite i šljunkovite frakcije.
3. Lapor i laporovite gline
Ispod aluviona reke Save teren izgrađuju panonski sedimenti predstavljeni laporovitim
kompleksom. Ova sredina izgrađena je od masivnih lapora i laporovitih glina u kojim se mestimi-
čno, kao proslojci, javljaju laporci debljine do pola metra. U pogledu hidrogeoloških svojstava, ova
sredina je hidrogeološki izolator. Pojava podzemnih voda, vrlo male izdašnosti, moguća je samo
duž retkih mehaničkih diskontinuiteta. Debljina ovih sedimenata je oko 12 m.
4. Sarmatski krečnjak
Ispod laporovitog kompleksa teren izgrađuju sarmatski sedimenti, predstavljeni svetlo sivim i
žućkastim poroznim krečnjacima, poznatim kao krečnjak pužarac. U najvišem nivou, t.j. ispod
laporovitog kompleksa, kao prelaz ka krečnjačkom kompleksu, smenjuju se slojevi lapora,
krečnjaka, ređe peščari i laporovite gline. Debljina ove prelazne zone je do 5 m.
Ispod ove zone je krečnjački kompleks, čija je geneza vezana za sprudno taloženje. Masivan je,
porozan, sa mnoštvom fosila, često trošan do grusa. Mestimično ima saćast izgled. Moguće su
retke pojave manjih kaverni kao posledica ispiranja do peska raspadnutog pužarca. Debljina ove
sredina je oko 45 m. U ovoj sredini formirana je bogata zasebna izdan kao posledica poroznosti
sarmatskih krečnjaka.
5. Kredni krečnjak
Na dubini od oko 75 m, nalaze se svetlo sivi i sivi kredni krečnjaci, vrlo čvrsti i masivni. Za uslov
maksimalnog vodostaja reke Save treba očekivati da je teren vodozasićen do kote 73 m.n.v.
Prosečni nivo podzemnih voda je na koti 69-70 m.n.v. Teren je povoljan sa aspekta korišćenja
podzemne vode kao vida obnovljive energije.
Ocena:
Teren je uslovno povoljnih geotehničnih karakteristika za izgradnju visokih objekata uz jedan broj
ograničavajućih faktora.
Moraju se rešiti dva osnovna pitanja u fazi detaljnih geoloških istraživanja, potrebnih za
projektovanje i izvođenje ovog objekta:
a) Izbor sredine ne kojoj će biti izvršeno fundiranje objekta i
b) Geotehnički uslovi izgradnje građevinske jame.
Sedimenti nasipa i aluviona, zbog loših fizičko-mehanikčih karakteristika, ne mogu biti korišćeni kao
sredina u kojoj bi se fundirali visoki objekti kao što su stambeni soliteri u Bloku 18 iz projekta
„Beograd na vodi“.
Sredina lapora i laporovitih glina je dobrih fizičko mehaničkih karakteristika i kao takva može biti
jedna od opcija za fundiranje.
Sredina koju izgrađuje sarmatski krečnjak se svakako nameće kao izgledna opcija da se u njoj,
preko šipova, izvrši posredno fundiranje visokih objekata.
Kredni krečnjaci u celom okolnom terenu predstavljaju najkompetentniju sredinu, kad je
u pitanju temeljenje visokih objekata, ali zbog svog hipsometrijskog položaja u terenu, verovatno
neće biti opcija da se na njima fundira ovaj objekat.
U daljoj fazi projektovanja izvesti detaljna geološka istraživanja u skladu sa Zakonim o rudarstvu i
geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RS“, br.88-11).
Iskop građevinske jame i radni uslovi u njoj moraju biti predmet posebnog projekta, koji će dati
rešenja za sledeća pitanja:
- Stabilnost kosina građevinske jame i mere zaštite,
- Prognozu nivoa podzemnih voda tokom jedne kalendarske godine,
- Očekivane količine voda koje će se u jamu infiltrirati kroz kosine jame i njeno dno i
- Definisanje načina evakuacije voda iz jame i utvrđivanje kapaciteta pumpi.
3.4. KRITERIJUMI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Kriterijumi zaštite životne sredine obuhvataju klimatske elemente i stanje činilaca životne sredine
na konkretnoj lokaciji ili u njenom neposrednom okruženju.
Klimatske karakteristike
Beograd i njegova šira okolina imaju umereno-kontinentalnu klimu, koja je najviše uslovljena
makroprocesima u atmosferi. Lokalni faktori dolaze do izražaja pri anticiklonalnom tipu vremena,
kada modifikuju meteorološke elemente, posebno u tankom sloju iznad naselja. Uticaj se najčešće
ogleda u horizontalnoj raspodeli polja temperature i padavina.
Temperatura vazduha
Srednje mesečne temperature zabeležene na meteorološkoj stanici (u daljem tekstu: MS
„Beograd“) kreću se u intervalu od 0,0°C u januaru do 22,1°C u julu. Tokom letnjih meseci javljaju
se dani sa temperaturama iznad 35°C (letnje žege), kao i tropske noći (sa temperaturama iznad
20°C) od juna do avgusta. Podaci ukazuju na povoljne klimatske prilike tokom cele godine, zimi
nema velikog broja dana sa jakim mrazem, a leta su umereno topla.
Zabeležene vrednosti apsolutnih maksimalnih temperatura u svim mesecima tokom godine su
iznad 20°C, dok su u periodu od maja do oktobra njihove vrednosti iznad 34°C. U julu i avgustu broj
dana sa dnevnom temperaturom iznad 30°C je prosečno 11. Najveći broj mraznih dana je u
januaru, prosečno 20,4.
Specifičnost planskog područja je da se nalazi u delu grada iznad koga se formira toplotno ostrvo
Beograda, koje je izraženije kod minimalnih nego kod maksimalnih temperatura.
Vlažnost vazduha
Srednje mesečne vrednosti relativne vlažnosti za MS „Beograd“ kreću se u intervalu od 63% (april i
jul) do 82% (decembar). Prosečne satne vrednosti relativne vlažnosti preko 80% se javljaju u
decembru i januaru, u skoro svim satima, a u ostalim mesecima tokom noći i u ranim jutarnjim
časovima.
Oblačnost, pojava magle i smoga
Srednja vrednost oblačnih dana opada od zimskih ka letnjim mesecima i ponovo raste, pa se tako
najveći srednji broj oblačnih dana javlja u decembru: 16,4 dana (maksimum 28 dana), a najmanji u
julu: 3,5 dana. Tokom leta, dani sa najmanjom oblačnošću se poklapaju sa danima u kojima se
pojavljuje suša, letnja žega i tropski dani. Najveći broj vedrih dana je u avgustu: 11,4 a minimalni u
decembru: 2,2 dana. Najveći srednji mesečni broj dana sa maglom je u periodu od novembra do
januara, sa maksimumom u decembru: 8,8 dana.
Padavine
Godišnji tok padavina ima pretežne karakteristike kontinentalnog tipa, sa maksimumom u junu, a u
godišnjem toku padavina zapažaju se dva maksimuma i dva minimuma. Najveći broj dana sa
padavinama je u aprilu, junu i decembru, ukupno ih je 139, od toga 38 sa snegom.
Prosečna godišnja količina padavina na MS „Beograd“ iznosi 670,2 l/m, sa srednjim maksimumom u
junu: 86,4 l/m, i minimumom u februaru: 38,4 l/m. Najveći broj dana sa snežnim pokrivačem je u
januaru: 15,5 dana, dok je maksimalna visina 80 cm u februaru.
Insolacija
Godišnja suma osunčavanja na MS „Beograd" iznosi prosečno 2 084,4 sata, pri čemu su najveće
srednje vrednosti u julu: 295,6 sati, a najmanje u decembru: 63,8 sati. Maksimalna mesečna suma
osunčavanja zabeležena je u mesecu julu i iznosi 395,5 sata, a najmanja: 7,1 sati u decembru, dok
je godišnji maksimum 2 436,6 sati, a minimum 446,7 sati.
Putanja Sunca:
- Putanja Sunca daje pregled solarnih uslova;
- Sunčeva putanja u zimskim mesecima pokazuje da postoji dobra prilika da se koristi nizak ugao
Sunca za pružanje pasivnog grejanja;
- Tokom letnjih meseci, treba obezbediti zasenu radi smanjenja solarnog zagrevanja, takođe postoji
mogućnost da će biti potrebno i hlađenje.
Slika br.28. Leto - putanja Sunca (21. Jun)

Slika br.29. Proleće / Jesen - putanja Sunca (21. Mart/ Septembar )
Slika br.30. Zima - putanja Sunca (21. Decembar)

Vetar
Preovlađujući vetrovi za Beograd su severozapadni (300°) i jugoistočni (120°). Vetar je uglavnom
niskog intenziteta. Rezultati su predstavljeni na osnovu kriterijuma Lavson.
Definicija udobnosti ljudi koji se nalaze u spoljnom prostoru oko stambenih solitera u bloku 18
može se takođe oceniti pomoću Lavson kriterijuma, koji određuje komfor u odnosu na spoljnu
brzinu vetra.
Preliminarna procena utvrđuje sledeće:
Brzine sporednih vetrova su male, što se reflektuje na uslove komfora za pešake većinom vremena.
Ubrzanje vetra je praćeno u podnožju visokog objekta.
- Novi razvojni plan predstavlja visoke objekte, prikaz masiva i orijentaciju, kao i izloženost preovla-
đujućim severozapadnim vetrovima tokom cele godine;
- Obim područja u osnovi najviših zgrada će verovatno biti izložen ubrzanju vetra. Veličina ovog
efekta će se odnositi na završni oblik, visinu, orijentaciju i masive objekata. Po vetrovitom danu
pešaci mogu osetiti izloženost ovim jakim strujanjima vetra u podnožju fasada visokih objekata;
- Dalja procena zahteva da se odredi lokacija najgore pogođenih područja, nivo izloženosti i vrstu
potrebnog ublažavanja. Mapa planiranih aktivnosti će pomoći u odlučivanju o vrsti i lokaciji ovih
mera za ublažavanje.
Dalje od najviših objekata, kej i promenada će verovatno biti pogodni za sedenje, stajanje i šetnju.
Većina oblasti u okviru Master plana, verovatno će biti pogodna za šetnju i poslovne pešačke
komunikacije.
Jugoistočni vetar duva tokom cele godine (sa maksimumom u septembru i tokom zime, a minimu-
mom u junu i julu), dok severozapadni vetar duva najčešće u letnjim mesecima. Jugoistočni vetar
dostiže najveće brzine u zimskim mesecima, a severozapadni u martu i aprilu. Najhladniji vetrovi
zimi su severni i severoistočni vetrovi, a najtopliji su iz južnog kvadranta u svim preostalim
sezonama. Tokom proleća su najhladniji severni i severozapadni vetrovi, a leti zapadni. Vetrovi iz
severnog kvadranta povećavaju vlažnost, dok je iz južnog smanjuju. Tišine su retke i najčešće
tokom leta.
Srednji godišnji udari vetra pokazuju da su maksimalne brzine vetra od 35,9 m/s i 31,6 m/s i postižu
ih Košava i vetrovi severozapadnog pravca. Beznačajna brzina vetra je oko 2,95 m/s, u 95% je 7,89
m/s.
Slika br.31. Učestalost vetra - godišnja

Slika br.32. Učestalost vetra po godišnjim dobima (proleće - leto)
Slika br.33. Učestalost vetra po godišnjim dobima (jesen - zima)
Brzine vetra mogu se odnositi na pešačke aktivnosti, koristeći metodologiju koju je razvio TV
Lavson sa Univerziteta u Bristolu („Evaluacija vetrovitosti građevinskog kompleksa pre izgradnje" -
“The evaluation of the the windness of a building complex before construction“, TV Lawson,
London. Docklands Development Corporation).
Ova metodologija je razvijena prema Bofor Skali, proširujući svoju primenu u sredinama u i oko
zgrade. Široko je prihvaćena za ovu vrstu studija i može se uporediti sa međunarodnim
smernicama.
Skala brzine vetra koja se koristi u sledećim slikama glasi:
Ove brzine vetra se odnose na različite pešačke aktivnosti, kao što je opisano u nastavku.
Kriterijumi projektovanja za zaštitu pešaka su takođe navedeni u nastavku. Ovo definiše nebezbe-
dne uslove, kao kada je brzina vetra veća od 20 m/s, ili 15 m/s (za starije osobe) za više od 0,025%
u godini.
Tabela komfora
Kategorija brzina vetra Raspon brzine vetra Aktivnosti
A 0 - 4 m/s Pešak može da sedi duže vreme, u
neposednoj blizini ulaznih vrata
B 4 - 6 m/s Pešak stoji ili sedi kratko vreme
V 6 - 8 m/s Pešak hoda ili šeta
G 8 - 10 m/s Poslovni hod uključujući i bicikliste
Brzina vetra veća od 10 m/s smatra se neprijatnom, a brzina vetra iznad 15 m/s je potencijalno
nebezbedna.
Kriterijum komfora i bezbednosti

Kriterijum Učestale frekvence brzine vetra Aktivnost
Komfor < 5% Sve pešačke aktivnosti
Bezbednost < 0,025% Sve pešačke aktivnosti
Kriterijumi bezbednosti odgovaraju jednoj pojavi, oko 2-3 časa u roku od godinu dana, u vrednosti
od srednje brzine vetra po satu koja ne prelazi 15 m/s za starije i 20 m/s za vojno sposobne.
Slika br.34. Pravac jugo - istok -120°
Slika br.35. Pravac severo-zapad -300°

Kvalitet vazduha
Loš kvalitet vazduha može imati štetan uticaj na zdravlje ljudi i može prouzrokovati štetu u
prirodnom i izgrađenom okruženju. Predloženi Projekat ima potencijal da utiče na lokalni kvalitet
vazduha, kako u toku gradnje tako i u toku izvođačke faze. Građevinski radovi rušenja i izgradnje
imaju potencijal da izazovu uznemiravjuće prašine na okolne osetljive receptore, kao i izazivanje
povišene koncentracije finih čestica (PM10). Tokom rada, emisija iz saobraćaja (azotni oksidi - NOX
i PM10) generisana tokom izgradnje će imati potencijal da utiče na lokalni kvalitet vazduha, kao što
će ga imati i emisije energetskih i građevinskih servisnih postrojenja.
Beograd ima jedan od najsiromašnijih kvaliteta vazduha u Srbiji. Uzrok tome je veliki broj stano-
vništva u glavnom gradu sa visokom koncentracijom upotrebe vozila. U Republici Srbiji, 20 najvećih
zagađivača po vrsti u 2012. su: sumpor oksidi, azotni oksidi i čestice. Najviše zagađenje jasno je
vidljivo nad Beogradom.
Potencijalni izvori uticaja na kvalitet vazduha
Dva glavna izvora uticaja na kvalitet vazduha su identifikovani u blizini lokacije „Beograda na vodi“:
- Drumski saobraćaj, uključujući sve javne linije autobuskog saobraćaja duž postojeće putne mreže
u blizini razvoja i
- Industrijska aktivnost na tom području, duž obale razvoja.
Sledeći aspekt predloženog razvoja će imati potencijal da utiče na lokalni kvalitet vazduha, a samim
tim i na osetljive ljudske i ekološke receptore:
- Građevinski radovi će imati potencijal da izazovu prašine uznemiravanja na okolne osetljive
receptore kao i nanošenje povišene koncentracije finih čestica (PM10);
- Vožnja vozila u vezi sa izgradnjom (naročito kamiona) će prouzrokovati povećanje emisije azotnih
oksida (NOX) i finih čestica (PM10 i PM2,5);
- Predloženi razvoj trenutno predviđa postavljanje Centrale za električnu energiju (ENERGO centar),
koja treba da obezbedi grejanje i struju na terenu. U zavisnosti od generacije upotrebljene
tehnologije i goriva koje se koristi, to će dovesti do emisije zagađujućih materija, koje će imati
uticaj na lokalni kvalitet vazduha. Tu takođe mogu biti vidljivi oblaci povezani sa sistemom za
hlađenje u energetskom centru.
Prema SEA postoji mreža automatskih monitoring stanica u Beogradu. Gradski zavod za javno
zdravlje kontinuirano meri zagađivače (azot-dioksid, sumpor-dioksid i čađ). Rezultati kvaliteta
vazduha na mernom mestu „Železnička - BAS“ (autobuska stanica u severnom delu prostora
obuhvaćenog Prostornim planom), odnosno izmerene koncentracije azot-dioksida, sumpor-
dioksida i finih čestica čađi u periodu 2009.-2013., prikazani su u tabeli u nastavku teksta.
Kvalitet vazduha, merno mesto „Železnička - BAS“

Godina NO2 (μg/m3) SO2 (μg/m3) PM10 (μg/m3)
2009 35,0 33,1 63,8
2010 37,5 20,1 68,7
2011 55,0 24,0 80,6
2012 56,0 24,8 62,8
2013 52,0 * 60,2
Granična vrednost 50 μg/m3 50 μg/m3 40 μg/m3
U periodu 2009.-2013., na mernom mestu „Železnička - BAS“, granične vrednosti EU za PM10 su

premašene, koncentracija azot-dioksida (NO2) je premašila granične vrednosti za period 2011.-
2013., dok su koncentracije sumpor-dioksida (SO2) bile u prihvatljivim granicama.
Nivo komunalne buke
Nivo komunalne buke na planskom području prikazan je na osnovu podataka sa mernih mesta
„Karađorđeva 23" i „Nemanjina 2", za period dan/noć, koji su izmereni u toku 2012. godine.
Merodavni nivo buke za dan i noć merno mesto „Karađorđeva 23“ i „Nemanjina 2“
Godina 2012. godina
Merno mesto Doba dana
Dan Veče Noć
„Karađorđeva 23" 73 dB(A) 73 dB(A) 83 dB(A)
„Nemanjina 2" 70 dB(A) 69 dB(A) 63 dB(A)
Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje
Najviši dozvoljeni nivoi buke izraženi su kao granične vrednosti indikatora buke na otvorenom
prostoru prema Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje
indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS", broj
75/10). Najviši dozvoljeni nivo buke je određen za svaku namenu u prostoru i kao takav predstavlja
parametar na osnovu kojeg se usklađuju namene.
Granične vrednosti indikatora buke na otvorenom prostoru

Namena prostora Dopušteni nivo buke
Za dan i veče Za noć
Poslovno-stambena područja, trgovačko-stambena 60 dB(A) 50 dB(A)
područja i dečja igrališta
Gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno- 65 dB(A) 55 dB(A)
upravna zona sa stanovima, zona duž autoputeva,
magistralnih i gradskih saobraćajnica
Izmereni nivoi buke prekoračuju dozvoljene vrednosti, koje u zoni pored prometnih saobraćajnica i
gradskog centra iznose (dan 65 dB(A)/noć 55 dB(A)), što je posledica odvijanja teškog teretnog
saobraćaja.
Ocena:
Prema kriterijumima Zaštite životne sredine, u okviru kojih su razmatrani uticaji klime, insolacija,
vetar, kvalitet vazduha i nivo komunalne buke, lokacija je ocenjena kao uslovno povoljna u smislu
njenih potencijala za organizaciju i izgradnju u skladu sa pomenutim kriterijumima i ekološkim
principima, uz poštovanje uslova i preporuka za lokaciju.
Opšti cilj je zaštita i uravnoteženo korišćenje reke Save i primena mera, odnosno aktivnosti za
razvoj zdravog okruženja.
Operativni ciljevi su:
- Zaštita izvorišta vodosnabdevanja;
- Racionalno korišćenje energije u cilju efikasne organizacije i korišćenja prostora;
- Jačanje sistema Zaštite životne sredine preduzimanjem preventivnih mera, smanjenje zagađenja
vazduha, vode i zemljišta, smanjenje buke, povećanje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih
izvora energije i smanjenje rizika od udesa;
- Razvijanje i unapređenje sistema upravljanja otpadom;
- Izbegavanje stvaranja ekoloških konflikata između privrednih aktivnosti i saobraćaja sa jedne
strane, i stanovanja, rekreacije i zaštićenih dobara sa druge;
- Razvoj sistema praćenja kvaliteta životne sredine i
- Povećanje obima investicija za Zaštitu životne sredine i razvijanje i jačanje nivoa ekološke svesti u
okviru kapitalnih investicija i projekata.
3.5. IFRASTRUKTURNE USLOVLJENOSTI
Svi planirani objekti na posmatranom prostoru se priključuju na vodovodnu i kanalizacionu mrežu ,

elektroenergetsku i ptt mrežu , gasovodnu mrežu i toplovod, a prema važećim tehničkim propisima
i standardima , kao i na osnovu navedenih i priloženih uslova nadležnih javnih preduzeća i insti-
tucija. U daljoj realizaciji projekta kroz Projekte za gradjevinsku dozvolu primeniti rešenja koja daju
što manju potrošnju energije na godišnjem nivou kako bi se postigli ciljevi energetske efikasnosti
(primeniti pasivne mere - dnevno osvetljenje, prirodna ventilacija i sl.). U opremanju objekata
koristiti štedljive vodovodne i elektro instalacije kako bi se realizovala visokoefikasna rešenja.
Sama lokacija kompleksa je neizgradjena i nije komunalno opremljena tj. u neposrednoj blizini ne
postoji mreža infrastukture već je u grafičkom delu Urbanističkog projekta prikazana planirana
mreža kao izvod iz grafičkog dela PPPPN-e. Sa aspekta pozicioniranja objekata u odnosu na pravac
radio koridora prema PPPPN-u blok 18 se ne nalazi u zoni zaštite radiokoridora. Za potrebe
priključenja novih objekata na infrastrukturnu mrežu izdati su svi napred navedeni Tehnički uslovi.
3.5.1 Elektroenergetska mreža i objekti
Postojeće stanje
Sama lokacija kompleksa je neizgradjena i nije komunalno opremljena, a instalacije koje su
predvidjene u okolnim ulicama planirane su u svemu prema Izvodu iz Prostornog plana područja
posebne namene uredjenja dela priobalja grada Beograda - Područje priobalja reke Save za
projekat ''Beograd na vodi '' (Sl.glasnik Republike Srbije br. 7/15).
Planirano stanje
Priključenje na elektro mrežu izvesti u svemu prema uslovima izdatim od nadležnih službi. Mesto
priključenja kompleksa planirati na sledeći način: Napajanje planiranih potrošača u Bloku 18 vršiće
se iz buduće TS 110/10 kV “Savski amfiteatar”. U skladu sa opštim uslovima i planskim rešenjima
datim u Prostornom planu (PPPPN „Beograd na vodi“) izgradnja komunalne infrastrukture,
snabdevanja električnom energijom, je planirana u saobraćajnicama oko Bloka 18 (SAO 1 – Savski
Bulevar, SAO 3, SAO 7 i SAO 8). Tehničkim uslovima predviđena je izgradnja dva 10kV kablovska
voda od buduće TS 110/10 kV “Savski amfiteatar”. VN prsten će snabdevati električnom energijom
transformatorske stanice u bloku 18. Predvideti dve trafo stanice 10/0.4 kV (za svaku kulu i odgo-
varajući deo komercijalnog prostora predvideti posebnu trafo stanicu) locirane u prizemlju na
dvorišnoj fasadi objekta. Predvideti potrebnu 1kV mrežu od planiranih TS 10/0.4kV do planiranih
potrošača. Procenjena jednovremena snaga objekata za snabdevanje električnom energijom je:
4MW.
Ocena:
Predmetna lokacija je u postojećem stanju uslovno povoljna, jer je za realizaciju planiranih kapa-
citeta potrebna izgradnja TS 110/10 kV „Savski amfiteatar“, u okviru Zone „K4“.
Postojeće elektroenergetske objekte i mrežu, koji su u koliziji sa planiranim objektima i saobra-
ćajnicama, potrebno je ukloniti ili izmestiti na novu lokaciju. Kroristiti vodove odgovarajućeg tipa i
preseka u skladu sa internim standardima „EPS Distribucije“ d.o.o. Beograd. Transformatorske
stanice će biti upravljane od strane Elektro-distribucije Beograd.
3.5.2 Telekomunikaciona mreža i objekti
Posmatrana lokacija pripada kablovskom području preduzeća „Telekom Srbija“ a.d., NO 17, ATC
„Akademija 1“. Na posmatranom području prisutan je veliki broj operatera telekomunikacionih
usluga.
Planirano stanje
Prema prostornom planu, koji je osnov za izradu urbanističkog projekta, pristupna telekomu-
nikaciona mreža se izvodi kablovima položenim u telekomunikacionu kanalizaciju, a pretplatnici su
preko unutrašnjih izvoda povezani sa distributivnom mrežom. Na predmetnoj lokaciji kao što je već
rečeno nema postojećih telekominikacioh objekata iz nadležnosti Telekom Srbija. Opšti cilj je dalji
razvoj i modernizacija postojećih telekomunikacionih mreža i objekata, kao i progresivno razvijanje
novih/savremenih sistema telekomunikacija kojima će se značajno podići nivo postojećih urbanih i
ostalih struktura i ostvariti veća efikasnost u privrednim i uslužnim aktivnostima.
Relizacija ovog cilja se postiže upotrebom:
- FTTx tehnologija (Fibre To The x = H-Home, B-Building, C-Curb, P-Premises);
- ubrzanjem fiksno-mobilne konvergencije sa ciljem racionalizacije mrežne infrastrukture,
povećanja profita i smanjenje operativnih troškova ( OPEX-a);
- pružanjem multimedijalnih usluga (Pay TV i IPTV);
- kontinualnim razvijanjem i unapređenjem servisnih profila i paketa usluga za sve rezidencijalne i
poslovne korisnike;
- uvođenjem novih tehnologija i mrežnih arhitektura sledeće generacije (NGN - Next Generation
Network);
- realizacijom širokopojasnih servisa;
- realizacijom "triple play" servisa (POTS, pristup Internetu sa većim protokom, distribucija TV
programa i filmova, interaktivne igre);
- transformacijom i modernizacijom postojećih telekomunikacionih jedinica;
- digitalizacijom telefonskih centrala;
- razvijanjem i širenjem mreže optičkih kablova;
- boljom pokrivenošću teritorije i povećanje kvaliteta TV i radio signala;
- prevođenjem postojeće mreže sa koaksijalnim i simetričnim kablovima na optičke kablove;
- izgradnjom baznih stanica mobilne telefonije.
Za potrebe rezidencijalnih korisnika neophodno je predvideti telekomunikacionu mrežu uz
upotrebu GPON tehnologije u topologiji FTTH (Fiber To the Home) koja se sa centralnom konce-
ntracijom povezuju optičkim kablovima do svake rezidencijalne jedinice. Unutar stanova ili apa-
rtmana, telekomunikacionu mrežu realizovati bakarnim kablovima. Za potrebe poslovnih korisnika,
planirati realizaciju FTTB (Fiber To the Building) ili FTTO (Fiber To the Office) rešenja polaganjem
privodnog optičkog kabla do predmetnih objekata, odnosno korisnika i montažom odgovarajuće
telekomunikacione opreme u njima. Unutar poslovnih celina, razvod je potrebno realizovati
optičkim ili bakarnim kablovima. U skladu sa tehničkim uslovima provajdera telekomunikacionih
usluga, za potrebe zone „S5“, u kojem je planiran objekat visoke spratnosti sa dve stambene kule
predvideti dva telekomunikaciona privoda minimalnog kapaciteta 8xPVC O110 mm iz dva pravca.
Prvi privod predvideti iz telekomunikacionog okna smeštenog u trotoaru saobraćajnice 1 ili 3, a
drugi iz okna smeštenog u trotoaru saobraćajnice 7 ili 8. Planirano je da se objekat poveže na javnu
mrežu optičkim kablovima odgovarajućeg kapaciteta. Kablovi bi se koristili za obezbeđivanje
servisa najmanje četiri provajdera telekomunikacionih usluga. Optičke kablove odgovorajućeg
kapaciteta će obezbediti investitor ili provajderi telekomunikacionih usluga o svom trošku, u okviru
objedinjene procedure, što je predmet dalje razrade tehničke dokumentacije.
Prema prostornom planu, mobilna telefonija u otvorenim prostorima treba biti realizovana
posredstvom radiobaznih stanica dometa do 100 m. Tačan raspored radio-baznih stanica odrediti
na osnovu merenja jačine signala, a prema fizičkim karakteristikama pokrivenih prostora i arhite-
ktonskom rešenju prostora od interesa. Za potrebe povezivanja i napajanje radio baznih stanica na
telekomunikacionu mrežu operatera telekomunikacionih usluga potrebno je predvideti podzemnu
kanalizaciju potrebnog kapaciteta. Unutar objekata u obuhvatu parcele, neophodno je obezbediti
potpunu pokrivenost svih prostora servisima mobilnih operatera uz pomoć mikrobaznih stanica.
U okviru predmetne parcele planirati telekomunikacionu opremu najnovije generacije i polaganje
telekomunikacione infrastrukture značajnog i perspektivnog kapaciteta za planirane korisnike. U
tom smislu, planirati sledeće:
- u okviru zone „S5“ predvideti prostor za montažu opreme telekomunikacionih provajdera. Tačne
lokacije pomenutih prostora, biće predmet dalje tehničke dokumentacije.
- u sklopu planiranih objekata predvideti prostorije za smeštaj telekomunikacione opreme
operatera mobilne telefonije.
- Predvideti izgradnju radio-baznih stanica (RBS) zasnovanih na najnovijim tehnologijama.
Ocena:
Predmetna lokacija je u postojećem stanju ocenjena kao povoljna, jer je na lokaciji objekta prisutan
veliki broj provajdera telekomunikacionih usluga. Svi telekomunikacioni servisi mogu se realizovati
preko planirane telekomunikacione kanalizacije, koja u potpunosti zadovoljava potrebe objekta.
Prostornim planom za datu lokaciju, predviđeno je ukidanje postojeće i uvođenje nove podzemne
kanalizacije. Unutrašnje telekomunikacione instalacije po predmetnim objektima projektovati i
izvoditi u skladu sa tehničkim normativima i propisima iz ove oblasti. Kako bi se obezbedili servisi
mobilne telefonije u svim delovima visokog objekta, neophodno je obezbediti mobilnim opera-
terima kablovske trase u objektu za potrebe mikro baznih stanica. Pristupnu telekomunikacionu
mrežu bazirati na FTTB i FTTH tehnologiji, uz obaveznu saradnju sa provajderima telekomunikaci-
onih usluga.
3.5.3 Vodovodna mreža
Po svom visinskom položaju, predmetno područje pripada prvoj visinskoj zoni snabdevanja grada
Beograda vodom. Lokacija „Beograd na vodi“ je, trenutno, potpuno neopremljena infrastrukturom
i u toku je izrada Idejnih projekata spoljnih instalacija vodovoda i kanalizacije za potrebe ovog
kompleksa. Prema PPPPN „Beograd na vodi", planiranu vodovodnu mrežu čine po dva cevovoda
Ø200 mm sa obe strane planiranih saobraćajnica „SAO 2“ i „SAO 3“, kao i cevovod Ø200 mm, čija je
trasa planirana duž Savskog keja.
Planirano stanje
Predmetno područje pripada prvoj visinskoj zoni vodosnabdevanja grada Beograda. Procenjene
potrebne količine vode Bloka 18 iznose : Oko 40 l/s (maksimalna časovna potrošnja), Za protiv-
požarnu 12.5 l/s (za svaku kulu posebno) i 10 l / s za komercijalne prostore .
Na osnovu urađenog Idejnog rešenja vodovodne mreže na području PPPPN „ Beograd na vodi“
projektovani su sledeći cevovodi:
U saobraćajnici SAO8 sa obe strane po jedan cevovod O150, u saobraćajnici SAO7 sa obe strane po
jedan cevovod O150, u saobraćajnici Savski bulevar (SAO1) po jedan cevovod O150 sa obe strane i
jedan cevovod O500, u saobraćajnici SAO3 sa obe strane po jedan cevovod O200.
Za različite kategorije potrošača predviđene su zasebne unutrašnje instalacije vodovoda.
Priključenje Bloka 18 na uličnu mrežu predviđeno je na dva mesta u blizini kula A i kule B, za sve
potrošače unutar Bloka 18. Za potrebe gašenja požara (sprinkler sistem) predviđen je rezervoar
vode odgovarajućeg kapaciteta. Pritisak vode koji se može očekivati u distributivnoj mreži na mestu
priključenja Bloka 18 iznosi oko 6 bara.
Ocena:
Lokacija je ocenjena kao povoljna. Važećim PPPPN „Beograd na vodi" su predviđene dovoljne
količine vode za predmetno područje.
Obzirom da radni pritisak u planiranoj spoljnoj vodovodnoj mreži ne može da zadovolji potrebe za
sanitarnom vodom i protivpožarnom zaštitom viših delova objekta, potrebno je u objektu planirati
više visinskih zona vodosnabdevanja, sa uređajima za povišenje pritiska za svaku zonu.
3.5.4 Kanalizaciona mreža
Na predmetnoj lokaciji, i u njenoj neposrednoj blizini, ne postoji izgrađena gradska kanalizaciona

mreža. Prema važećem Generalnom projektu beogradske kanalizacije, predmetno područje
pripada Centralnom kanalizacionom sistemu, na delu gde je zasnovan opšti sistem kanalisanja.
Planirano je da se, u budućnosti, izvrši razdvajanje atmosferske od upotrebljenih voda, odnosno da
se pređe na separacioni sistem kanalisanja. Za potrebe izrade PPPPN „Beograd na vodi", urađena je
Hidraulička analiza planirane kanalizacije na predmetnoj lokaciji, koja je dala rešenje odvođenja
atmosferskih i upotrebljenih voda sa pomenutog područja, do odgovarajućih postojećih,
odnosno planiranih recipijenata.
Prema usvojenoj varijanti analize za predmetnu lokaciju recipijent za upotrebljene vode iz većeg
dela Bloka 18 je postojeći kolektor OB 1600 mm u Savskoj ulici, dok je za manji (severni) deo Bloka
18 recipijent kolektor OB 250/150 cm u Karađorđevoj ulici. Prema tehničkim uslovima za izradu
urbanističkog projekta: Neposredni odvodnici za upotrebljene vode su planirani kanal O250 mm u
saobraćajnici SAO8 (gravitira ka Karađorđevoj ulici), zatim planirani kanal O250 mm u saobraćajnici
SAO3, planirani kanal O250 mm u saobraćajnici SAO7 i planirani kanal O250 mm u saobraćajnici
SAO1 (gravitiraju ka Savskoj ulici). Dozvoljene količine upotrebljenih voda, koje se iz Bloka 18
mogu upustiti u pomenute planirane kanale su:
· Qmax. = 1,29 l/s u kanal u SAO8,
Ukupno: 5,16 l/s.
Prema proračunima (po standardu SRPS EN 12056-2) iz Idejnog projekta VIK Bloka 18 količine vode
koje bi trebalo da se upuste u pomenute planirane kanale su:
· Kanal u SAO7: 14,6 l/s (priključak 1)
· Kanal u SAO8: 10.3 l/s (priključak 2)
11,6 l/s (priključak 2A)
Ukupno: 66,5 l/s.
Projektovanje i izvodjenje novih priključaka na gradsku mrežu mora biti u svemu prema uslovima
Javnog komunalnog preduzeća I kroz zadovoljavanje svih kriterijuma koji su propisani Pravilnikom o
tehničkim i sanitarnim uslovima za upuštanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju ( ''Sl.list grada
Beograda '' , broj 5/89 ) .Razlika između tehničkih uslova dobijenih od komunalne kuće i količina
dobijenih u projektu po standardu su značajne i moraju se usaglasiti u sledećoj fazi izrade tehničke
dokumentacije.
Recipijent za atmosferske vode prema usvojenoj varijanti pomenute analize je planirana crpna
stanica „CS1“ (u funkciji samo usled visokih nivoa reke Save), odnosno izlivni kolektor O2200 mm
(bypass pored „CS1“ usled niskih nivoa reke Save). Neposredni odvodnici za prečišćene
atmosferske vode iz Bloka 18 su planirani kanali O1300 mm u saobraćajnici SAO8, O600 mm u
saobraćajnici SAO3 i O900 mm u saobraćajnici SAO1, odnosno planirani kanali O300 mm u svim
okolnim saobraćajnicima, za neprečišćene atmosferske vode, sa površina neposredno uz
saobraćajnice. Prema pomenutoj analizi planirano je, da izgrađenost unutar blokova bude takva, da
koeficijent oticaja ne prelazi vrednost od 0.87. Uz poštovanje ovog uslova, planirana kanalizacija za
atmosferske vode, garantuje bezbedno odvođenje atmosferskih voda za kiše dvogodišnjeg povra-
tnog perioda. U slučaju da se planira izgradnja koja za posledicu ima veći koeficijent od pomenutog
ili se zahteva obezbeđenost od kiša većeg povratnog perioda, potrebno je predvideti retenziranje
viška atmosferskih voda unutar predmetne lokacije. Povezivanje na planiranu kišnu i fekalnu mrežu
predvideti u više tačaka. Predvideti gravitaciono priključenje na planirane kanale.
Kanalizacija u sklopu gradske kanalizacione mreže mora biti na javnoj površini sa obezbeđenim
pristupom za vozila JKP VIK. Minimalni dozvoljeni prečnici u beogradskom kanalizacionom sistemu
su O300 mm za atmosfereske vode i O250 mm za upotrebljene vode. Kanali koji nisu u javnim i
ostalim površinama i ne zadovoljavaju uslov za minimalne prečnike kanalizacije, nisu u nadležnosti
JKP VIK. Usled postojanja mogućnosti izlivanja nafte i njenih derivata sa eventualnih parkinga,
neophodno je otpadnu vodu sa ovih površina, pre uspuštanja u gradsku kanalizaciju, predhodno
propustiti kroz separatore masti i ulja u skladu sa pravilnikom.
Ocena:
Lokacija je ocenjena kao nepovoljna, jer planirana kanalizaciona mreža, prema Uslovima JP
„Beogradski vodovod i kanalizacija“, ne može da prihvati procenjene količine otpadnih voda sa
predmetne parcele.
Neophodno je da se uradi hidraulička provera propusne sposobnosti planiranih fekalnih kanala na
lokaciji u odnosu na procenjene količine otpadnih voda iz objekta, sve do pomenutih postojećih
recipijenata; na mestima gde se pokaže nedovoljna propusna moć planiranih prijemnika i obavezno
predvidi povećanje kapaciteta planirane primarne kanalizacione mreže. Predvideti gravitaciono
priključenje otpadnih voda iz objekta na planiranu kanalizaciju gde god je to moguće.
3.5.5 Toplovodna mreža i postrojenja
Predmetna lokacija pripada grejnim područjima TO „Dunav“ i TO “Novi Beograd“.

Planirano stanje
U skladu sa opštim uslovima i planskim rešenjima datim u Prostornom planu (PPPPN „Beograd na
vodi“), kao i tehničkim uslovima za potrebe izrade Urbanističkog projekta za izgradnju Bloka 18,
izgradnja komunalne infrastrukture, sistema daljinskog grejanja, je planirana u saobraćajnicama
oko Bloka 18 (SAO 1 – Savski Bulevar, SAO 3, SAO 7 i SAO 8). Predmetna lokacija pripada grejnom
području TO “Novi Beograd”. Temperatura vode u primaru je 120 /55 C, NP 25. Sistem grejanja
trenutno radi sa noćnim prekidom rada u sistemu grejanja sa planom da bi u budućnosti mogao da
radi bez prekida 24 časa dnevno. Za potrebe grejanja Bloka 18 predviđeno je priključenje na
daljinski sistem grejanja preko dve primarne toplotne podstanice (za svaku kulu i odgovarajući deo
komercijalnog prostora - posebna toplotna podstanica sa indirektnim priključkom / izmenjivači
toplote) koje su predviđene u podrumu (prva etaža ispod prizemlja) ispod samih kula.
Procenjeni toplotni kapacitet Bloka 18 (obe toplotne podstanice) za grejanje i ventilaciju kompleksa
iznosi: 2400 kW.
Blok 18 koji se sastoji iz dva visoka objekta (dve stambene kule visine 23 sprata), komercijalnih
sadržaja u prizemlju, kao i dve podzemne etaže sa garažama za stanare opremljen je radijatorskim
grejanjem stambenih prostora kao i toplovodnim grejanjem komercijalnih prostora.
Hlađenje stambenih prostora predviđeno je lokalnim – Multi Split Sistemi;
Hlađenje i ventilacija komercijalnih sadržaja predviđena je lokalnim sistemima;
Predviđeno je lokalno zagrevanje sanitarne tople potrošne vode, svih potrošača u bloku 18 malim
lokalnim električnim bojlerima. Kako je navedeno Prostornim planom i tehničkim uslovima
Beogradskih elektrana, za potrebe izrade Urbanističkog projekta za izgradnju Bloka 18, u budu-
ćnosti će biti moguć:
- rad sistema daljinskog grejanja bez prekida grejanja 24 časa dnevno,
- isporuka tople potrošne vode 24 časa dnevno, uključujući i letnje mesece;
- isporuka hladne vode za sistzme klimatizacije (hlađenje) objekata.
Ocena:
Predmetna lokacija je ocenjena kao uslovno povoljna, jer je potrebno izgraditi planirani priključni
predizolovani toplovod DN 200.
Proveru rešenja uraditi uz uslove i saradnju sa JKP „Beogradske elektrane“, pri čemu treba uzeti u
obzir hidrauličke parametre na mestu priključenja, sagledavajući cevnu mrežu na nivou kompleksa.
3.5.6 Gasovodna mreža i postrojenja
Planirani objekat na predmetnoj lokaciji moguće je snabdevati prirodnim gasom iz gasovoda od

čeličnih cevi, radnog pritiska do 16 bar, od planirane glavne merno-regulacione stanice GMRS
„Bežanija 2“ i/ili postojeće GMRS „Padinska skela“, do granice Prostornog Plana.
U granicama predmetne parcele ne postoji izvedena gasovodna mreža i postrojenja.
Planirano stanje
U skladu sa opštim uslovima i planskim rešenjima datim u Prostornom planu (PPPPN „Beograd na
vodi“), kao I tehničkim uslovima za potrebe izrade Urbanističkog projekta za izgradnju Bloka 18,
izgradnja komunalne infrastrukture - gasovoda, je planirana u svim saobraćajnicama oko Bloka 18
(SAO 1 – Savski Bulevar, SAO 3, SAO 7 i SAO 8). Izgradnja individualnih gasnih priključaka MOP 4 bar
biće predviđena na najpovoljnijim mestima sa gledišta propisanih rastojanja, zauzimanja prostora i
položaja budućih potrošača. Grejanje Bloka 18 predviđeno je priključenjem na daljinski sistem
grejanja. Eventualno priključenje na gasovodnu mrežu zavisi od tehnoloških potreba pojedinih
komercijalnih sadržaja i biće definisano u sledećoj fazi izrade tehničke dokumentacije kada se budu
znali tehnološki zahtevi pojedinih komercijalnih sadržaja.
Ocena:
Predmetna lokacija je ocenjena kao uslovno povoljna, jer je potrebno izgraditi planirani čelični
gasovod za radni pritisak do 16 bar, više merno regulacionih stanica - MRS i nisko pritisni
politeilenski gasovod prečnika DN 200 i radnog pritiska do 4 bar.
Proveru rešenja uraditi uz uslove i saradnju sa JP “Srbijagas“.
3.6. BEZBEDNOSNI KRITERIJUMI
Zakonski okvir primene odgovarajućih propisa, standarda i pravila tokom izrade planske i tehničke
dokumentacije je uz kriterijume i principe oblikovanja prostora neophodan i podrazumevajući uslov
za proveru i definisanje konačnih uslova za realizaciju visokih objekata. Detaljna primena propisa
na konkretnoj mikrolokaciji može za posledicu da ima i promenu nekog od predhodno definisanih
uslova.
Za predmetnu lokaciju, između ostalog referentne su i odgovarajuće uslovljenosti i propisi
Ministarstva unutrašnjih poslova RS (za radiokoridore i protivpožarne uslove), Direktorata civilnog
vazduhoplovstva, Ministarstva odbrane RS i Centra za razminiravanje RS.
3.6.1 Radiokoridori
Izgradnja kompleksa „Beograd na vodi“ imaće uticaj na telekomunikacionu mrežu MUP-a Republike
Srbije, pa je sa tim u vezi potrebno pronaći odgovarajuća rešenja.
Ocena:
Lokacija je povoljna sa aspekta pozicioniranja visokog objekta u odnosu na pravac radio-koridora.
Prema referalnoj karti br.11 - Ograničenja urbanog razvoja, stambeni soliteri u bloku 18 se ne
nalaze u zoni zaštite radiokoridora.
Nesmetano funkcionisanje radio veza MUP-a bi se obezbedilo dodeljivanjem MUP-u odgovarajućeg
prostora - tehničke sobe u nekom od objekata u okviru kompleksa sa mogućnošću postavljanja
antenskih sistema. Tehničku sobu je potrebno povezati sa sedištem MUP-a RS u ul. Kneza Miloša
101 izgradnjom optičkog kabla (minimalno 12 vlakana) zbog povezivanja na postojeću telekomu-
nikacionu mrežu MUP-a. Takođe je potrebno obezbediti mogućnost povezivanja tehničke sobe sa
telekomunikacionim čvorištem u okviru kompleksa „Beograd na vodi“ radi uspostave telekomu-
nikacionih servisa za obavljanje policijskih poslova u vanrednim situacijama.
Planirana izgradnja visokih objekata će uticati i na pokrivenost TETRA signalom dela opštine Savski
Venac, što može uticati na rad bezbedonosnih službi i drugih korisnika TETRA Sistema u pome-
nutom području. S tim u vezi, kako bi se obezbedila neophodna pokrivenost područja “Beograda na
vodi”, neophodno je obezbediti dodatne TETRA bazne stanice na području projekta “Beograd na
vodi”.
3.6.2 Sanacija terena od zaostalih neeksplodiranih sredstava
Tokom Prvog, a posebno Drugog svetskog rata, predmet intenzivnog i sistematskog zagađivanja
različitim vrstama ubojitih sredstava bio je prostor Železničke stanice i savskog priobalja od
Kalemegdana do Drinske ulice, pre svega avionskim bombama velike mase i artiljerijskim grana-
tama različitih kalibara. Procena je da su samo saveznici, od aprila do septembra 1944. godine,
izbacili 2 739 tona bombi, od čega je deset procenata neeksplodiranih. Na potezu od Savskog
pristaništa do Starog železničkog mosta potopljeno je više brodova sa različitim vrstama naoružanja
i ubojitih sredstava.
Slika br.36. Izvod iz Prostornog plana - Pravac radiokoridora sa zaštitnom zonom i zonom u
kojoj postoji potencijalna opasnost od neeksplodiranih ubojitih sredsatva
Ocena:
Lokacija nije povoljna sa aspekta bezbednosti od zaostalih neeksplodiranih sredstava. Prema
referalnoj karti br.11 - Ograničenja urbanog razvoja, stambeni soliteri u bloku 18 se nalazi u
zoni koja je sistemski zagađena i bombardovana u različitim periodima i postoji potencijana
opasnost od neeksplodiranih ubojitih sredstava.
Na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) i čl. 12. i 15.
Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova ("Službeni glasnik RS", broj 53/97), u
fazi izrade tehničke dokumentacije, obavezna je izrada procene rizika na zagađenost neeksplo-
diranim ubojitim sredstvima i izrada plana umanjenja rizika sa merama i metodama za izvođenje
čišćenja.
3.6.3 Protivpožarni uslovi
Visoki objekti zahtevaju posebne tehničke uslove zaštite i posebnu opremu za zaštitu od požara.
Sa stanovišta protivpožarne zaštite, pod visokim objektom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva
se zgrada povećanog rizika od požara sa prostorijama za boravak lica, čiji se podovi najvišeg sprata
nalaze najmanje 30m iznad kote terena na koju je moguća intervencija uz korišćenje
automehaničkih lestvi, pri čemu mora postojati pristup i plato za intervenciju za protivpožarno
vozilo na najmanje dva fasadna zida objekta, na kojima su otvori u skladu sa Pravilnikom o tehni-
čkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara („Sl. glasnik RS“ br.111/09 i 20/15).
Dimenzije platoa za vatrogasna vozila su: širina 5,5 m, dužina 15 m, maksimalni nagib 3%, shodno
Pravilniku o tehničkim normativima za puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u
blizini objekta povećanog rizika od požara („Sl.list SRJ“ br.8/95).
U okviru izrade Idejnog rešenja stambenih solitera u bloku 18 urađena je strategija odimljavanja,
zaštite od požara, strategija evakuacije iz pojedinačnih objekata kao i iz čitavog kompleksa. U
okviru objekta planirane su instalacije za automatsku dojavu požara, kao i za automatsko gašenje
požara. Određene prostorije, u zavisnosti od namene (skladišta, elektro postrojenja, tehničke
prostorije itd.) su odvojene u posebne požarne sektore.
Slika br.37. Idejno rešenje - Šema kretanja protivpožarnog vozila
Ocena:
Na osnovu detaljnih analiza i strategije zaštite objekata od požara koji se oslanjaju na primenu
važećih normativa i propisa (uključujući primenu internacionalnih kodova i svetske prakse) lokacija
se ocenjuje kao povoljna u pogledu zaštite objekta od požara.
Poziciju visokih objekata u susednim blokovima treba odrediti tako da budu zadovoljeni i uslovi
rastojanja, koje iznosi polovinu rastojanja višeg objekta, što je minimalno međusobno rastojanje
objekata definisano protivpožarnim propisima, ukoliko se ono ne određuje računski.
Ako se na naspramnim zidovima objekta i susednog objekta bilo koje visine nalaze otvori preko
kojih bi se mogao preneti požar sa jednog objekta na drugi, rastojanje visokog objekta u odnosu na
susedni objekat je 1/2 visine visokog objekta, a ako to nije moguće, bezbedno rastojanje između tih
otvora određuje se računski ili posebnim tehničkim rešenjem kojim se onemogućava prenos požara
na naspramni objekat u vremenu najmanje 1,5 h (EW 90) prema kriterijumu za nenoseće spoljne
zidove, ako to odobri nadležni organ.
Zbog neprimenljivosti, odnosno neusklađenosti postojeće zakonske i tehničke regulative u Repu-
blici Srbiji, kao i problema nedostataka standarda koji bi podržali nove, održive načine izgradnje,
primene savremenih građevinskih materijala i efikasnu zaštitu od požara, potrebno je osloniti se na
svetsku praksu i primeneniti internacionalnu regulativu iz oblasti Zaštite od požara.
Slika br.38. Idejno rešenje - Šema minimalno međusobnog rastojanja objekata definisano
protivpožarnim propisima (1/2 visine objekta)
3.6.4 Bezbednost avio saobraćaja

Maksimalna apsolutna kota objekta može biti korigovana uslovima Direktorata civilnog
vazduhoplovstva („Sl.list SRJ“, br.12/98).
Ocena:
Povoljna sa aspekta blizine aerodroma. Prema uslovima Ministarstva odbrane RS, Uprave za
infrastrukturu, pozicija predmetnog kompleksa je van zone kontrolisane gradnje koja se odnosi na
vojni Batajnički aerodrom. Prema uslovima Kontrole letenja Srbije i Crne Gore - „SMATSA“,
izgradnja predmetnog objekta nema uticaja na postupke instrumentalnog i vizuelnog letenja.
Za potrebe bezbednog odvijanja avio saobraćaja u zoni civilnog aerodroma, u fazi izrade tehničke
dokumentacije za izgradnju visokog objekta, neophodno je od Direktorata civilnog vazduhoplovstva
pribaviti uslove, pri čemu će se definisati i način obeležavanja objekta. Tokom izvođenja radova
potrebno je obaveštavati Direktorat civilnog vazduhoplovstva o visini kranova, ako bi informacija o
njima mogla da bude blagovremeno publikovana.
4. ZAKLJUČAK, USLOVI I PREPORUKE ZA LOKACIJU
Vrednovanje pogodnosti konkretne lokacije za izgradnju visokog objekta, na osnovu kriterijuma

definisanih PPPPN uređenja dela priobalja grada Beograda - Područje priobalja reke Save za
projekat „Beograd na vodi“ („Sl.glasnik RS“ br.7/2015), pokazalo je da sa stanovišta urbanističko
arhitektonskih kriterijuma, lokacija ima gotovo sve potencijale za izgradnju visokog objekta.
Na predmetnoj lokaciji postojeće stanje je takvo da preovlađuju sadržaji u funkciji saobraćaja i
druge komunalne infrastructure, međutim saobraćajna pristupačnost je gotovo onemogućena.
Stambeni građevinski fond je ili nekvalitetan ili kapacitetom zanemarljiv, a fizički uglavnom
zapušten.
Od postojećeg izgrađenog fonda značajno je sačuvati, obnoviti i staviti u novu funkciju objekte
kulturnog nasleđa, koji će se uklopiti u planiranu urbanu matricu i zajedno sa novim objektima
predstavljati važna mesta javne namene atraktivna po sadržaju formi i uređenju.
Prema Prostornom planu parcela na kojoj se planira izgradnja stambenih solitera predstavlja mesto
gde će živeti veliki broj ljudi.
Stambeni soliteri u bloku 18 će se po svojoj formi i materijalizaciji uklopiti u kontekst planiranog
okruženja. Zajedno sa visokim objektima koji će se izgraditi u susednim blokovima predstavljaće
novi trend u savremenoj arhitekturi Beograda. Izgradnja stambenih solitera sa kompatibilnim
namenama je u skladu sa planiranom namenom i transformacijom područja u novo stambeno
gradsko tkivo Beograda.
Predmetna katastarska parcela 1508/349 zauzima površinu od 12430 m2 i definisana je
regulacionim linijama ka planiranim saobraćajnicama SAO1 (Savski bulevar), SAO3, SAO7 i SAO8.
Analizirana je podobnost fizičkih karakteristika lokacije za izgradnju visokih objekata u odnosu na
planirano okruženje. Objekti, stambeni soliteri, max. visine 84m, sa podijumom max. visine 10m,
treba da su minimum udaljeni od susednih objekata min. 54,40m ukoliko je namena objekta
stanovanje ili min. 40,84m u slučaju da je drugi objekat namenjena poslovanju i komercijalnim
sadržajima.
Analiza je na osnovu dostavljenog Idejnog rešenja uzela u razmatranje urbanističke uslove koji
moraju biti zadovoljeni na konkretnoj lokaciji (parkiranje, rastojanja, procenat nezastrtih površina i
zelenila, otvoreni prostori sa javnim korišćenjem, uslovi oblikovanja i dr.), a koji su propisani
Prostornim planom - pravilima građenja po zonama.
Lokacija je pozitivno ocenjena u smislu fizičkih karakteristika (površina, oblika, dimenzija),
potencijalne dispozicije objekta u odnosu na susedne parcele i objekte, pristupačnosti, potencijala
za kvalitetnu organizaciju prostora i ukupnih kapaciteta za izgradnju.
Lokacija poseduje i sve potencijale za formiranje dela površine za javno korišćenje, što je jedan od
bitnih uslova za lokaciju za izgradnju visokih objekata.
Analizom je izvršena i provera urbanističkih parametara koji su ostvareni Idejnim rešenjem i
utvrđeno je da je koncept u skladu sa pravilima građenja koja su data Prostornim planom.
Lokacija se ocenjuje kao povoljna sa aspekta sagledavanja bliskih vizura jer se objekat stambenih
solitera u bloku 18 uklapa u planirani kontekst i nije dominantan u odnosu na planirano okruženje.
Sa aspekta saobraćajnih kriterijuma, predmetna lokacija je ocenjena kao povoljna po svim

kriterijumima:
- U smislu dobre saobraćajne pristupačnosti lokaciji, jer će predmetnoj lokaciji biti moguće
pristupiti različitim vidovima prevoza iz različitih pravaca (putnički automobil, javni prevoz putnika,
turistička plovila, bicikl, pešice);
- Planirana je i dobra opsluženost javnim gradskim prevozom;
- Na predmetnoj parceli je moguće realizovati potreban broj parking mesta;
- Na osnovu analize opterećenja ulične mreže u okolini bloka 18, iako se očekuje povećani
intenzitet saobraćaja, lokacija se ocenjuje kao povoljna u smislu uticaja na funkcionisanje okolnog
saobraćaja.
Teren je uslovno povoljnih geotehničkih karakteristika za izgradnju visokih objekata uz jedan broj
ograničavajućih faktora.
Moraju se rešiti dva osnovna pitanja u fazi detaljnih geoloških istraživanja, potrebnih za
projektovanje i izvođenje ovog objekta:
- Izbor sredine na kojoj će biti izvršeno fundiranje objekta i
- Geotehnički uslovi izgradnje građevinske jame.
Ova ograničenja se mogu prevazići primenom odgovarajućih projektantsko tehničkih mera i
adekvatnog načina fundiranja objekta, za šta su date osnovne preporuke.
Prema kriterijumima zaštite životne sredine, u okviru kojih su razmatrani uticaji klime, insolacija,
vetar, kvalitet vazduha i nivo komunalne buke, lokacija je ocenjena kao uslovno povoljna u smislu
njenih potencijala za organizaciju i izgradnju u skladu sa ekološkim principima. Prilikom izgradnje
objekta potrebno je primeniti principe energetske efikasne izgradnje i planirati eksploataciju
objekta u skladu sa principima održivog razvoja.
Prema kriterijumima infrastrukturne uslovljenosti, lokacija je ocenjena:
- Za priključenje objekta na elektronergetsku mrežu, predmetna lokacija je ocenjena kao uslovno
povoljna.
- U smislu priključenja planiranih kapaciteta na telekomunikacionu mrežu, lokacija je ocenjena kao
povoljna, jer je prisutan veliki broj provajdera telekomunikacionih usluga. Svi telekomunikacioni
servisi mogu se realizovati preko planirane telekomunikacione kanalizacije, koja u potpunosti
zadovoljava potrebe objekta;
- Za priključenje objekta na vodovodnu mrežu, lokacija je ocenjena kao povoljna. Važećim
Prostornim planom su predviđene dovoljne količine vode za predmetno područje. Za priključenje
objekta na kanalizacionu mrežu lokacija je ocenjena kao nepovoljna, jer planirana kanalizaciona
mreža, prema Uslovima JP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, ne može da prihvati procenjene
količine otpadnih voda sa predmetne parcele;
- Za priključenje objekta na mrežu toplovoda lokacija je ocenjena kao uslovno povoljna, jer je
potrebno izgraditi planirani priključni predizolovani toplovod DN 200;
- Za priključenje objekta na gasovodnu mrežu, lokacija je ocenjena kao uslovno povoljna, jer je
potrebno izgraditi planirani čelični gasovod za radni pritisak do 16 bar, više merno regulacionih
stanica - MRS i nisko pritisni polietilenski gasovod prečnika DN 200 i radnog pritiska do 4 bar;
U pogledu bezbednosnih kriterijuma, zaključuje se da se na lokaciji mogu ispuniti uslovi uz pažljivo
planiranje i preduzimanje mera tehničke zaštite. Protivpožarnu zaštitu treba rešavati uz primenu
internacionalnih propisa i savremenu praksu za ovakav tip objekata, u saradnji sa MUP-om RS,
Sektorom za vanredne situacije u Beogradu. Naročito je značajno sarađivati sa Centrom za
razminiravanje i primeniti mere bezbednosti prilikom eventualne sanacije terena od neeksplo-
diranih sredstava.
Analizom je pored definisanja osnovnih ciljeva i kriterijuma za procenu njihove ispunjenosti, u
smislu povoljnosti lokacije za izgradnju visokih objekata izvršeno i ocenjivanje rezultata sa skalom 3
(ocene -1, 0, +1). U odnosu na značaj i izgradnju visokih objekata, izdvojeni su arhitektonsko-
urbanistički, saobraćajni i ekološki ciljevi i kriterijumi, kojima je bodovanjem data određena
prednost u odnosu na druge kriterijume.
Analizom su razmatrani i lokacija i Idejno rešenje i ocenjeni su sa 8 pozitivnih, 9 neutralnih (uslovno
povoljnih) i 0 negativnih (nepovoljnih) poena. Ukupna ocena od razmatranih 17 kriterijuma iznosi
+8. U zaključcima i preporukama analize su dati predlozi za korekcije Idejnog rešenja, kojima se
mogu anulirati nepovoljni i uslovno povoljni aspekti i eleme- nti rešenja, i na taj način povećati
ukupnu ocenu.
Kriterijum -1 0 1
Cilj Kriterijum -1 0 1
Planska dokumentacija Namena nije u skladu Namena je u skladu U skladu sa

Adekvatnost
PPPPN- Područje sa planiranom sa planiranom planiranom, ili

namene
1 priobalja reke Save za namenom namenom, kompatibilnom

projekat „Beograd na odstupanja u pogledu namenom
vodi“ maksimalnih odnosa
namena
Dominantna tipologija Ne uklapa se u Uklapa se u Usklađen je i

izgradnje I karakter dominantnu dominantnu unapređuje
okruženja planiranu tipologiju tipologiju, ali bez dominantnu
područja posebnog doprinosa planiranu tipologiju
područja
Zelene površine Neposotjanje zelenih Mala zastupljenost Veća zastupljenost

površina na lokaciji i u zelenih površina na uređenih zelenih
Usklađenost sa kontekstom i karakteristikama okruženja
okruženju lokaciji i u okruženju površina, drvoreda i

zaštitnih pojaseva
na lokaciji i u
okruženju
Panorama sa Novi objekat Nova izgradnja ne Objekat unapređuje
istaknutih pozicija narušava panoramu, utiče na panoramu, panoramu grada, i
(zaštićene vizure), ali i ili ograničava ne ograničava, niti zajedno sa ostalom
5 u odnosu na druge zaštićene vizure remeti zaštićene planiranom izgra-
daleke vizure vizure dnjom postaju pre-
poznatljivi u odno-
su na daleke vizure
Vizure sa pristupnih Objekat remeti bliske Objekat je Objekat se izdvaja i

saobraćajnica; vizure; nesaglasan, dominantan u prepoznatljiv je u
prepoznatljivost i predominantan u odnosu na postojeće odnosu na bliske
značaj objekta u odnosu na okruženje okruženje, ali se vizure
odnosu na bliže uklapa i izdvaja u
okruženje odnosu na planirano
okruženje
Odnos prema Ugrožava Ne ugrožava, ali i ne U skladu i

zaštićenim objektima, unapređuje unapređuje
prostorima i prirodnim postojeće vrednosti
podelama
Veličina, oblik i Mala parcela Parcela koja Parcela koja
karakteristike za izgradnju
dimenzije parcele, nepravilnog oblika; zadovoljava svojim zadovoljava

Optimalne fizičke
mogućnost planirani objekti na oblikom, rastojanje veličinom i oblikom,

visokog objekta
postavljanja objekta i rastojanju u manjem od susednih objekata rastojanje od

2 odnos prema od propisnog (1/2 ili regulacija u skladu susednih objekata ili
regulaciji, susednim višeg objekta) sa potrebnim, ali su regulacija u skladu
parcelama i objektima veličine minimalne. sa potrebnim,
granične veličine su min. 20%
veće od graničnih
Procena ukupnih Prekoračene Granične vrednosti Ostvareni
kapaciteta izgradnje; maksimalne vrednosti parametara, urbanistički
Urbanistički parametri za BRGP, % zauzetosti maksimalne parametri manji od
usklađeni sa PPPPN parcele vrednosti BRGP maksimalnih za min.
15%
Mogućnost da se Mala površina Postoje uslovi, Prostor
Novi slobodni i javni
formira prostor sa prostora, nepovoljni prostor zadovoljavajuće

dostupni prostori
javnim korišćenjem; mikroklimatski uslovi zadovoljavajuće veličine, povoljni

veličina; kompaktnost; (osvetljenje, vetar) veličine; uslovno mikroklimatski
1
povezanost sa okolnim povoljni uslovi; moguće
javnim prostorima mikroklimatski uslovi, povezivanje sa
mali doprinos u okolnim javnim
pogledu javnog prostorom
korišćenja
Saobraćajna Nemogućnost Mogućnost Mogućnost
pristupačnost neposrednog neposrednog neposrednog
povezivanja na povezivanja na povezivanja na više
primarne gradske primarnu gradsku primarnih gradskih
saobraćajnice saobraćajnicu saobraćajnih
pravaca (2 i više)
Obezbeđivanje javnog Nema linija i stajališta Ima dve linije javnog Ima više od dve
prevoza u javnog prevoza u prevoza u linije javnog
gravitacionoj zoni od gravitacionoj zoni gravitacionoj zoni prevoza u
Saobraćajni uslovi
400m lokacije gravitacionoj zoni

lokacije
4 Parkiranje Nema mogućnosti Kombinovano Mogućnost
rešavanja potrebe za rešavanje parkiranja u potpunog rešavanja
parkiranjem u okviru okviru pripadajućeg parkiranja u okviru
predmetne lokacije kompleksa i na predmetnog
uličnom frontu kompleksa
Uticaj objekta na Okolna saobraćajna Prihvat povećanog Postoji rezerva u

funkcionisanje mreža funkcioniše na obima saobraćaja kapacitetu okolne
sobraćaja na okolnim graničnim dovodi do graničnog ulične mreže za
saobraćajnicama kapacitetnim kapaciteta i nivoa prihvat povećanog
vrednostima, nema usluge na okolnoj obima saobraćaja
mogućnosti za uličnoj mreži
povećanje obima
saobraćaja
Inženjersko geološku Vrlo nepovoljni, bez Uslovno povoljni uz Povoljni bez
mogućnosti da se primenu mera ograničenja
Inženjersko geološki
tehničkim rešenjem obezbeđenja

kriterijumi
stvore povoljni uslovi

1
Hidrogeološki Vrlo nepovoljni nivo Uslovno povoljni, Povoljni tereni
podzemne vode na nivo podzemne vode
površini terena do 0-2m
Seizmički Vrlo nepovoljni Nepovoljni Povoljni tereni
Insolacija Nepovoljna – Uslovno povoljna – Povoljna
nedovoljan broj sati uslovi koji se mogu
Kriterijumi zaštite zivotne sredine
osunčanosti; dužina ispuniti uz

bačene senke – neophodnost
nepovoljan korekcije rešenja i
međusoban položaj izradu insolacionih
1 zgrada šema
Vetar Nepovoljna na Uslovno povoljna- uz Povoljna

uzvišenju, nema dodatne mere
prepreka vetru
Buka Nepovoljna – Uslovno povoljna – Povoljna

prekoračenje buke uz dodatne mere
Elektroenergetska Uslovi koji se ne Uslovi koji se mogu Ispunjeni uslovi

mreža i objekti mogu ispuniti ispuniti uz dodatne
mere
Priključenje na komunalnu infrastrukturu
Telekomunikaciona Uslovi koji se ne Uslovi koji se mogu Ispunjeni uslovi

mreža i objekti mogu ispuniti ispuniti uz dodatne
mere
Vodovodna mreža Uslovi koji se ne Uslovi koji se mogu Ispunjeni uslovi

1 mogu ispuniti ispuniti uz dodatne
mere
Kanalizaciona mreža Uslovi koji se ne Uslovi koji se mogu Ispunjeni uslovi

mogu ispuniti ispuniti uz dodatne
mere
Toplovod i gasovod Uslovi koji se ne Uslovi koji se mogu Ispunjeni uslovi

mogu ispuniti ispuniti uz dodatne
mere
Radiokoridori; sanacija Uslovi koji se ne Uslovi koji se mogu Ispunjeni uslovi

terena od zaostalih mogu ispuniti ispuniti uz dodatne
Drugi propisi i
uslovnjenosti
neeksplodiranih mere
1 sredstava;
protivpožarna zaštita;
uslovi civilnog
vazduhoplovstva
UKUPNA OCENA (skala +8

-17do +17)

Belgrade Waterfront

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Belgrade Waterfront

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ANALIZA I POTVRDA ISPUNJENOSTI KRITERIJUMA ZA IZGRADNJU VISOKOG OBJEKTA NA K.P.

1508/349, K.O. SAVSKI VENAC U PODRUČJU PRIOBALJA REKE SAVE ZA PROJEKAT

INVESTITOR: Beograd na vodi d.o.o. Beograd

NOSILAC IZRADE: Ateljeal d.o.o. Vrnjačka Banja, ogranak Beograd

Beograd, jun 2016. godine

NOSILAC IZRADE: Ateljeal d.o.o. Vrnjačka Banja, ogranak Beograd

Vanja Milojković, d.i.a.

Zelene i slobodne površine:

Tijana Čitaković, d.i.p.a.

Zaštita životne sredine:

Stanko Ilić, d.i.g.

Goran Jovanovski, d.i.s.

Ifrastrukturna mreža i objekti:

Dobrivoj Bijelić , d.i.el.

Slika br.1. Neposredno okruženje analizirane lokacije

Lokacija planiranog kompleksa obuhvata novoformiranu parcelu 1508/349 koja je formirana

Slika br.3a. Savski amfiteatar - obuhvat prostornog plana

Slika br.4. Savski amfiteatar - desna obala Save

Zona “S5” - Stambeni soliteri

Zona „S5“ - Stambeni soliteri;

3. KRITERIJUMI I VREDNOVANJE LOKACIJE

Vrednovanje mikrolokacije podrazumeva postupak analize konkretne lokacije na osnovu

3.1. URBANISTIČKO ARHITEKTONSKI KRITERIJUMI

Slika br.7. Postojeće stanje

Slika br.8. Situacija sa prizemljem objekta i spoljnim uređenjem

Za objekte u Zoni „S5“su propisana sledeća minimalna rastojanja između objekta:

Predmetna izgradnja podrazumeva objekat - stambene solitere visine H = 81.60m, sa podijumom

Slika br.9. Ograničenja lokacije za izgradnju visokih objekata

3.1.3 Doprinos javnom prostoru i prostoru za javno korišćenje u okruženju

Slika br.14. Javni prostori i kretanja

Slika br.15. Novi javni prostori u okviru Bloka 18

3.1.4 Doprinos zaštiti vizura i kulturno-istorijskog nasleđa

Slika br.18. Panorama sa Novog Beograda (iz Bloka 58)

Slika br.19. Panorama iz pravca Senjaka

Slika br.20. Panorama iz pravca Kalemegdana

3.2. SAOBRAĆAJNI KRITERIJUMI

3.2.1 Saobraćajna pristupačnost

Planirana ulična mreža

Slika br. 23. Direktni pristupi lokaciji

3.2.2 Obezbeđenje javnog prevoza u gravitacionoj zoni objekta

Slika br.25. Opsluženost lokacije sistemom Javnog gradskog prevoza

3.2.3 Parkiranje vozila korisnika planiranih sadržaja lokacije visokog objekta

Parkiranje vozila korisnika različitih kategorija planirano je u okviru pripadajuće parcele i u

Slika br.26. Parkiranje u Zoni “S5” u Bloku 18

3.2.4 Uticaj objekta na funkcionisanje saobraćaja u okolnim saobraćajnicama

Predmetnom prostoru zasada je moguće pristupiti jedino iz Karađorđeve ulice, koja je u

Slika br.27. Saobraćajno opterećenje ulične mreže u okolini Zone „S5“

3.3. IŽENJERSKO-GEOLOŠKI KRITERIJUMI

Planirani objekti se nalaze u inženjerskogeološkom reonu IIB2. Površinu terena izgrađuje

3.4. KRITERIJUMI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Slika br.28. Leto - putanja Sunca (21. Jun)

Slika br.30. Zima - putanja Sunca (21. Decembar)

Slika br.31. Učestalost vetra - godišnja

Slika br.33. Učestalost vetra po godišnjim dobima (jesen - zima)

Kriterijum komfora i bezbednosti

Slika br.34. Pravac jugo - istok -120°

Slika br.35. Pravac severo-zapad -300°

Kvalitet vazduha, merno mesto „Železnička - BAS“

U periodu 2009.-2013., na mernom mestu „Železnička - BAS“, granične vrednosti EU za PM10 su

Granične vrednosti indikatora buke na otvorenom prostoru

3.5. IFRASTRUKTURNE USLOVLJENOSTI

Svi planirani objekti na posmatranom prostoru se priključuju na vodovodnu i kanalizacionu mrežu ,

3.5.1 Elektroenergetska mreža i objekti

3.5.2 Telekomunikaciona mreža i objekti