Владимир Мићић • Вера јоцковић

Ђорђе Дугошија • Војислав Андрић

Математика
за н сти разред оснонне шкопе
 Владимир Мићић • Вера Јоцковић
Ђорђе Дугошија • Војислав Андрић

МАТЕМАТИКА
З3 пети разред основне школе

"-1
Ј

~
~ ),'1
'<z:"
~ ЗАВОД
ЗА УЏБЕНИКЕ
БЕОГРАД
РеценэеllТИ

др АРИФ ЗОЛИЋ

ПЕРА ЦВЕТИНОВИЋ

ЗОРИЦА ГЊАТОВИЋ

Уредник

ЖАРКО JQВИЋ

OArOBoplIH уредник

ДРМАН ХАМОВИЋ

3а издавач.

проф. др РАДОШ ЉУШИЋ. директор и главни ypeAHflK

Министар просвете Републике Србије својим рсшењем број:

650-02-00 185/2007-06 од 11. 07. 2007. године одобрио је овај уџ­
беllИК за издаuање и употребу у петом разреду основне ш КОJlе.

ISBN 978-86-17-14765-3
Предговор

Уџ6СII II К ј е 1 I00011 1 каll IIрсма Настаоном ПРOl 'рам у 3:1 I lредмет МатсмаТlIка за
п ети раз ред O( IIOI1I1C ш коле. НастојаЈll l СМО да Њl l ме ДОПРIIНСССМО OCТ81\aplI­
па љу oporpaMOM II рОПl1СаI IИ Х IIИЉСВ3 и задатака н аст~ше M3TCMaTII KC.
Gщ р жајll ЩЈеД lmђеН 11 IIрО I' рамом 06ра ljени су у окви р у IIICCT п'м а. Сва ка те ­
м а IlOдеЉСllа ј е н а на ставне јединице . Неке настаШ I С ј еДll шще MOI'yhe је 06ра ­
Д IПН lIа једном ШКОЛСКОМ часу. Иако су теме 06рзђсщ~ у KOHTJНI Y l tтeTY, на с ­
тавник може, према СВОМ опредељењу и пла н у, I l еку ОД ,ЫI Х обраl)lј ва тн е1'311 -
110, делеlИI ј е 113 два IIЛИ Вl lш е делова. Ово се, пре CBera, ОДIIOСИ на тему Раз­
JlОМЦИ, која СllојјlМ 06имом (око 40% цеЛОКУПНОl' прОI'раМ;1 матемаТlIке за I1 С­
ТЈI ра з р ед) Ј \СJlујс [ Iре широко, можда и оптсрсћујућ с, 11 може IIРИЈЩКОМ обра­
де код У'I С lшка и эаЭIЫТИ осећај з асићености и МОIIОТОllllј е.

Успеuншј ој обради садржаја т реба да AOllp"Hece нелики број д етаљ но урађе­

IIИ Х примера у КJI, II ЗИ . Наставник ће се, имајућl1 у виду с итуацију у одељењу,
о предеllИТlI за ЊIIХОIlУ систематску обраду или li e ВРШИТI1 сеЛСК IЏlј у, у ЦlUьу
ра ЦlIонаJIIlllјег ко ришћ е ља времена.
3iща[ЏI Il a l~eдe ll~1 1[01 крају н аставних јединица прред виђеllН су за увежб.шањ е
11 самостал аll рад У'l е ~lика . Н адамо се да ћ е они, зајеДl10 са задацима из збир к е
задатака, која с овом КI I, И I'ОМ 'I Ин.и цел ин у. помоћн УЧС IIИI\ИМ3 Д3 ус п е ШllО С3-
вл здзју сад р жзјс. а наСI'аВ Нlщи м а да остваре цltљсзе и задатКе Ilа стаое мате ­
м ати ке.

У џ бе lllН;: је lIамсњеll просеЧIIИМ учеl lици ма. Он" њеl 'О ВИМ КО Р l1l11ћ е њем 11 СI I­
стематском обрадом могу без теlJ l ко ћа успе шно ус вој llТИ пред оиђе ll е садржа ­
је. За рад с y'le llHЦlIMa кој и "желе 11 MOI'y више" т реба КОР~IС1' ИТI1 КЊ Ш'У такво г
I l аслова. садржаllУ у у џбеШI'lКОМ КОМIlJlету Завода за уџБС НlI ке, као 11 др уге
КiЫlгe и 'lа СОl1 и се, Ilамен.еllе додаТlЮ) настави 11 ва нна стаВ НI1М аКТltllНОСТ lJ ма

у области мзтемаТ llке.

З ахваљујемо се ре ј(е н зе ll'Гим а на веома КОРИСНIfМ ПРlfм ед6амu 11 сугеСГ llја маi
['1ОСI 'унајући 110 I1>ИМU с игур~ю смо по п равили сад ржај уџбе I Il1К<1.

З ахваљуј ем о се Заuоду 3<1 yџ6eH~IKe на повсрењу које IЫМ је ук а ~шlO тиме што
с мо ;)1 11 'аж uоаlll1 да IЩllИш емо уџ6е1lИК. О том е на)[и смо 'Го ПОIЈереll,е 0 1[1'1';)8-
даЈ1И суднI1 С У' [ е ш1ЦИ и Н<1 ставници , љегови КОРИ С НltЦI1. С а заХ В3ЛllOшtlУ ћемо
IIРI I МIIТИ све констр ук тив не примедбе 11 СУ I 'ест и је и HacтojaТlI да [10 I Ыlма
II ОСТУПlIМQ у [lрИllреми еоентуално г 1101)01' Il здања.

ЛУТОР I I
•
1. СКУПОВИ

1.1. Скуп - елементи скупа

о скуповима смо понешто наУ' I ИЛ-И у млађим раз редима.

Пример 1

МаРl1ја ј е на ливади убрала неколик о цветов а и •

напрrшнла букет. Тако је формирала ј едан скуп.
У6раШ1 циеl'ОВН су елементи тог скупа .

ИЗ98аја/f1ем. и rРУПUСlНьем неких објеката фор­

Itf.llpaMO скуа. 06јеКЈ1lu 09 којllХ је скуu форми­
ра" су ,fJelotнt елементи .
Сшtка I

Скуп З311исујемо стапљањем њеГQ8ИХ елемената у велику З3 l'раду. Тако скуп

непаРНI1Х бројева пр ве десетице оз џачавамо са t1,3,5,7. 9}, а скуп непарних Д llоцифреюu::
бројева са {Il, 13, ... , 97, 99}. Онакав запис је непра кти ч а н , а често и неизвоЈЏЬИВ, у случају
да Скyn има много елемената. У таквим случај евима уочавамо неко својство 5 које имају
елементи тог скупа, и само они, и З3 скуп користимо запис

I
{х х има својст80 51·

(читамо: ску " елемената х таквих да х има свој ство 5).

Пример 2

Iх I х је н епаран двоцифрени броjl ::: \ 11 , 13, ... , 99}.

Пример 3

СКУI'. uрвених ЦIIСТО IЈа са ливаде са које је Марија у6рала букет, записал" би у облику

{х I х је црвени цвет на лuвugul.

 Скугюuи обично имају ~IMe. Тако, на ПРllмер, скул ђака једне школе који уче исто "радина
зоuемо разред.

У матема1'IЩИ скупоuе ОЗ1Н"lаll(\МО нај'lсшhе lIеликим слаВИМ<I. На пример, скуп природ­

них бројена

Ј], 2, 3, ... , rI, ... f

ОЗ"3"~шамо са N.
Ако желимо да I1сгакиемо да је а еJlемент скупа А (шш да а npllnaga А) nЮllСМО

аЕ А.

Ако 'Iеко Ь IlIIje елемент скупа А (односно Ь IIС flРllиЩја А) 11I1LIICMO;

Ь. А.

Пример 4

у млађим разредима УПО31 1 аМI смо н скуп N() = ја. ],2,3, ... 1. ВIЩIIМО да а Е N o, алll O!l: N.

подскуп. ЈЕДНАКОСТ СКУПОВА

Посматрајуlш скупове N N o уочавамо

11 да ClJaКlI елемент скут. N припада ску,'IУ N o • Зато
кажемо да је N подскyn скуна N o.

Ако свак" l'!1еменuј СК)'lIа Р 'lp"aaga СК)'flу S. каже се уа је ску,ј Р uоускуа оу"а S 11 Quule
се р, ".

Даклс, N с N u.
Како а Е N o If а q, N, СКУ " No није подскуг, СКУШI N.

Пример 5

Нека је Л = =
12,32,4, ]6, 8! а В {2, 4, 8, 16,321. YO'laBaMO Д;I јс свзкн сщ~меll'Г CKYI13 А еле­
мент CI"y"a /3 1I 06рапlO, сваКII слемеllТ скуна В је елс.\о1СНТ скупа А. JlaKJle, скупо 'щ А 11 В
саст~шље'lIl су од , I С'ПIХ елсмс . ,атз 113 кажемо да су јСЮl аКII. IlIllIlСМО А = В.

l3идимо 113 редослед којlНI набрзјзмо елемснте скупа није бllтан.

,
сК)'иоо" А и 8 су јеу,mк" ако се састоје 09 "стих елемеЩIIТtа тј. ако је свак" елемент
скупа А слеМСllm скуuа 8 11 свак" елеме"m скупа В елеме"ffl скуuа А. Пtllllемо Л =В.

у CTlJ;lPII, i\ = В је заменз 33 А С В и В с А.
Пример 6

Ску пови А = l а , Ь, с} и В = {а, Ь, а, с, Ь, а} су једнаки, Заиста, елсме llТИ ску па А су (1, IJ и со

C Ba K ~1 од IЫ1 Х ј с елеме нт скупа В. Елементи скупа IJ су исто тако (1, Ь и с, Та 'lињеlНща нс
:iаlllfСИ од TOl'a што с мо I IРШIlfКОМ набрајањu lI eKC елемеlпе нu6рој:.lЛИ ВИШС fl)'1'a (11 смо
Ilа6рој;!} I И три пута а Ь ДЩI 11 ута) , Сваки ОД ЊIIХ јс елеме нт с купа А. Даклс, А В, =

3601' тога, прилико м на браја ња елемената с куп а lIэбе,'авам о ПOllaвљањс 11 CL!aКlI елеме llТ
набрајамо само jeIla HII YI'. Та ко имамо да је:

1) 11, 2, 3, 2, 11 ~ 11, 2,31_

2) СКУII слона од којих јс формирана реч ЗАДАТАК је \А, Д, З, К, Т Ј,

ПРА3АНСКУП

ИЗ Ilрактичннх раЗЈюга у математ ик у се yt!OjtH скуп кој и нем а елсмсната - Ilразан скуп,
П раЗ1 1II су, н а прн мер. следсl'ш СКУПОВI1:

- ску н људ и н а Марсу.

- скуп IIрllрОД ННХ бројева так вих да је х + 1 = О,

- скуп ПРИРОЩI ~I Х број сва веhих од 5 и мањих од 4,
Ilразаrl скуп означаllамо е<l 0, ОН је ПОIlеКУ'-1 сrшкоr' cKyrra,

Пример 7

у с к у пу сло ва од којllХ је формирана реч БРК нема НII ј едно г само гл аС lIlIка , ДoHv, e, ску!!
саМО l'Ласника који се појављују у ре чи БРК јс празан CKytt,

Пример 8

l-I аl)l l Мо снс подс куп оuс CKyt lil А = 11, 2}.
1) Празан скуп је I ЮДСК У П свак ог скупа, па 11 ску п а Л.
2) Ску п { I } је ПОДСКУ I'1 СКУ I'I<I А је р за сваКII ЊСt'ОВ еле мент, а то ј е само 1, uаЖI1 1 Е {1, 2} ,
3) Ску " {2} јс гtoдскуп СКУI1<I А јер за сваки љегов елемент, а то је само 2, нажи 2 Е II , 2 Ј .
4) Сам скуп А = {I, 2\ јс ПОДСКуt'1 скупа А јер за ClJaK~1 њеГОII елемент, а то су 1 и 2, важи да
Прl1tlада скупу А, 1 Е Ј 1, 2}I1 2 Е 11,21,
Jtpyr'llx подеку п о uа с ку" А I[с ма .

ДаКЈlе, CKYIl А = { I, 2} IIма ' I CТllp l1 tlOдс купа , <1 то су 0, {II . {21, 11, 2 }.
 ВЕНОВ ДИЈАГРАМ

Да бисмо визуелно представили скуп често њеroве елеме нте п р иказујемо тачкама (јер нас
не интересује природа њеГО8ИХ елеме н ата не го само ЊИХQ ВО п остојање) и сме штаМQ их
унутар неке затворене линије (која игра улогу "издвајача") . Та ко настаје слика коју зовемо
8еНО8 дијаграм схупа .

Пример 9

На слици је п риказан 8енав дијаграм скупа S= ја, Ь. с}.

ДОПУНИМО слику цртањем Веново г дијаграма његовог подскупа

р = {а, bl.
Са ОВОГ дијаграма се јасно ВИДИ да је Р с S.

Слика 2

Пример 10

На слици су ВеНQВИ дијагр ами скупов а А, В, С.

Уочи и иаведи:

1) све елементе скупова А, В, С.

2 ) Далије8сА?

3) ДалијеСсА?

ВидимодајеА = { е, h,f,j, k}, В = {k,g, d, Ь}, с = {h.el идаБ није, а Сјесте подскynодА.

, .............................................................................................................................................................................
Задаци

1. Дат је скуп А = {3, 6, 9, 12, 15, 18t.

Допуни следеће реченице тако да буду тачне.

а) Б р ој 9 је елемент скупа

б) Број 6 припада скупу

В) Број 1 није елемент А.

г) Број 1 2је скупа А.

дЈ Скуп садр жи број 15.

2. ДО П У НlI или исправи следеће за пи се тако да буду тач ни , користећи симболе Е и Е .
а) 5_13, 4, 5, 6};
б)7е 11,4,-, 12};
В) 4 е 16,7,8, 14} .

3. Допуни реченице тако да буду тачне.

а) Елементи скупа {3, 30, 331 су бројеви: _ _ __

б) Скуп у {1, 2, 3, 4, 51 припадају бројеви: _ _ __
в ) Скуп {12, 345, 6781 има _____ елеМеНат3.

4. Колико елемената има скуп :

а ) једноцифрених п р иродних бројева;
б ) двоциф ре них природних број ева?

5. Запиши навођењем св их елем ената скуп п р иродних бројева који припадају тр е ћој
десетици.

6. Које својство им ају елемен ти скупа {7 1, 72, ... , 80}?

7. Нађи СЈlе подскупове скуп а:

.)А =lаl;
б)В =lа,Ь} .

8. Дати су скупо ви : А = {I, 2, 3, 41, в = {5, 4, 3, 2, I}, С = {I , 3, 5}. Да ли ј е тачно:

а ) А с В;
б )Ас С;
.) в с С;
г) В с А;
д) СсА;
ђ) СсВ1

9. Посмат рај слику

а) 3 Е Ај
б) 4. А;
4 и одговори да ли је тач н а "реч еница":

'
(3) ·3
'2
'6
• 5
'4

В) 5Е А; А

г) 2 Е А;
д) 5. А. Слика 4

10. Дат ј е скуп А:: {а,ј, тј. Н апиши бар пет речи српског ј езика које се записују 110м оћ у
елеме н ата скупа А, при чему је до звољено да се елементи (слова) понављају.

Н. По п уни одговара;ућ им симболима {Е, Е, с, =1 следеће реченице тако да се добију

та ,. не ре ченице:

. )3 _ _ 11,2,3};
б) 11, 3} _ _ l l , 2, 3};
.)0 _ _ 11,2,3};

, ) {l, 2, 31 _ _ 12, 3, О·
 12. Ако је А с В н 8 с С, да J1II је А с G Образложн одго вор.

13. Да ли ј е {М, А, М , АI = {А, мр

14. Дали је {х ! х ::;; 20 11 хј е квадраТПРИРОДllOI ' 6ројаl = {1,4, 9, l бl?

15. Одреди ('лементе с купа {Х! Х Е N, I < х 2 < 31.

................................. ........................................................................................................................................ .'

1.2. Операције са скуповима, пресек, унија и разлика

Помоliу два дата ску па можемо формирати нек е l!One СКУlюве.

ПРЕСЕК ДВА СКУПА

Пример I

л
На СЈН1Цli 5 су I3СНОВI ! М д!!јm'рамима прика заН !1 С КУНOlН!

А = {(I, Ь, С, Ј, еl !I 13 = {(I, е,Ј, g\ .

УО' l авамо да елеМ('НТ!1 (1, /)!1 С IIРllпадају само CKYI1Y А . да елеј\Н,'Н­
ти Ј 11 g припадај у само С К У I I У В И да eJleMeH1'11 d н с ПРlш адају ску­
ПУ А 11 скупу В , зајСДl I I1'I К !1 СУ елементи та два ску па. Скуп ' Ј, еl
Слика 5
зовемо пресе к cKynona Л 11 13. Н а слици фи гура Оl'ра ' IИ'l е на "мас -
Н ОМ" ЛlIнијо м прсдста lJља Веиов д ија .' рам пр есе ка с к упо ва А 11 В. IlpeceK
(КУ 'lO ва А !I В ОЗllачаlJамо са А п В. У н ашем 11рИ МС р у ј е А п В = {Ј, с\.

llРl!сек CII:ytto/JlI А " 1J, У О.ЈIЕаIС" А П В, је о,у" С811Х еле.\tl!шШlll "ој" Ilplltia{Jajy (жу"у А 11
'I\yl'y В.

На Вен о вом дија " раму елеМСНТ II

оо
пресека налазе се у OCl!/I'Il!I/O,\t дсл у.

Пресек СКУ П ОЩI А и В можс бити 11

празан CKYII . 'Гада з а скупове А и В
кажемо да су УllсјУlIl\mllll.

Сл ика б

•
Пример 2

l-Iaђ~IMO пресек скупоuа А = 12,4,6,8,10,12, 14, ]6, 18, 20} и н = {3, 6, 9, Ј2, Ј5, Ј81.
Тражимо эајСДl lичке елементе скупова А 11 В. УОЧ;lвамо да су то бројепи 6, Ј2 и ]8. ДаКЈlе,
А п В = ј6, Ј 2, Ј8 1. ПримеПlмода је А
cKyrl бројеlЈа мањих од 20 или јеДllaКИХ 20 и деЈЫIВИХ
са 2. а В CKYII бројева мањих од 20 или једнаких 20 11 дељ ивих са 3. Скуп А п В је СКУ II б ро ­
јева мањих шm јед наких 20. дељивих са 2 и деЉllIНIХ са 3. То су бројеlШ дељНlЩ са 6.

Пример 3

Да би сс rЮJlОЖИU IlрИЈСМ II И ИСЈНIТ, мораЈУ се IЈОЈIOЖИТИ ИСПl1ТН ИЗ српског језика и 11 3

математике.

Другари 11З УЛlш;е Аца, Баllе, Влада, Груја, ДраЈ'ан и Ђорђе I"!OJlar,UHI су пријеМIII1. И с тl"!" н з
СРПСКОI' I IOЛОЖIIЛlI су Бан е. Влада, Груја и Ђорt)с, а ис п ит И3 математике Аца, Бане, Груја.
Драган и Ђорђе. Ко је од Њ ~IX положио IIријеМIIИ и спит?

ОЗ llаЧ l lМО са 5 скуп другара 113 ул ице који су IIOJlОЖИЛИ српски јез ик а са М скуп OIlIIX којll
су ПОЛОЖИ)III математику. ЗаМСllIIМО 1111 именаllOчеТ ШIМ словима, Ilмамо 5 = {Б, 13, Г, ЂЈ, м =
{А, Б, Г, Д, ЂЈ. Пресек је скуп ОНИХ другара који су положили и С РIIСКИ јеЗIIК 11 мат ем аТIIКу.
То је скуп: S П м = I Б, Г, ЂI.

Приј еМ IIИ и с пит 110ЛОЖИЛ Н су Бане, Г руја и Ђорђе.

УНИЈА ДВА СКУПА

Пример 4

На СЈIiЩlt 7 су ВеНОI\ИМ дијаграМl l ма приказани CKYIIOfНJ А Н 8. С1 СЛlIке "читамо" да је А =

! Ј , 2, 3. 4, 5, 9.
]0, 111. н = {6. 7, 8, 9, 10, I Ј , 121. УО'l авамо да елементи (број еВ II ) Ј , 2, 3, 4 и
5 ПРИllадају само CKYII Y А, да елеме нти (б ројеви) 6, 7, 8 и
12 ПР~IП<lдају сам о скупу В, да елемеНПI (бројеви ) 9,10 f1
11 I I РЈщ;щају CKYI IY А И СКУПУ В. Бар једном ОД ова два
cKYlla пр~tПадају еJlСМСllТИ (бројеви) 1,2,3,4,5,6,7,8,9,
10, 11 ~1 12. Скуп формиран од СЈlемената који припадају
бар једном од СКУ l lOва А или В је унија скупова А и В.
Озна'l анамо ra са А u В и ,, 110дct5љали " СМО IbCI'OBY гра­
ницу на СЛlНЏI. Дакле, у flрШ.1 е ру:
Аџ8

А u В = {I, 2, З, 4, 5, б, 7, 8, 9, 10, 11, 12}. Слика 7

,

Пример 5

Нађимо YНlJjy скупова А = {а, с, d, е, gf, в = {с, с, h, kl .

Тражимо елемен те који припадају бар јеД IЮМ од ова два ску па. Пишем о, редом , (ве еле ­
менте Koj~J припадају ску п у А, а зат им елементе скупа В који не п р ипадају скупу А.

Нала зим о А v В = lа, С, d, е, g. h, k }.

Унија скупова А 11 В. У ОЭllaЦII А U 8. је скуП свих еле­

меllаmа кој" ПРUПЩјају бар jegHOM 09 mllX скупова.

AvB Припадати бар једном од ску пова А 11 8 з начи при­

падати скупу А ИЛИ скупу В.
Слика 8
Елементи који прип адају с купу А и С К Уll У В ПРИl1адају
бар ј едном од љих. Зато је пресек скупова А и В , А п В, поде куп скупа А u 8.

Пример 6

ДРУ " ЗРII И3 двориш та баве се МНQ I' И М сп ортов и ма. Инак, нај ом и­
љенији су фудбал и од60јка. Сам о фудбал играју 'Iет ворица дру ,'а­
F о
ра , само одбојку тројица, ДОК Гlсторица играју и фудбал и одбојку. •
Колико њих се бави бар ј ед ним од ова два спорта? •
•
Послужићемо се 8еновим д ијЗ I'рамом (сл. 9). Ако је F cKyrl оних •
дечака који играју фудбал . а О скуп де'l а ка који играј у од60јку,
Fv О је cKyrl дечака кој и ИI' рају бар ј еда н од ова два с порта . Број
Слика 9
еле мен ата тог скупа је 4 + 5 + 3 = 12.

РАЗЛИКА ДВА СКУПА

Пример 7

ОзнаЧIf М О са А скуп сви х УЧСЈН1ка наш е г одељења а са В

А в
скуп свих уч е ник а петог разреда наше школе који су у 'I е­
твртом разреду ИМ<lJIИ оцену 5 из математике. Лос матрај­
мо сада скуп ученика нашег одељења којн у ч етвртом ра­
зреду ни су имали оцену 5 и з математике. Тај је с куп фор ­
миран од елемената скупа А, који нису елеме нти скупа В. Слика 10
На слици 10 обојили см о н о ви скуп. Зовемо га разлика скупа А и скупа В
( пази мо н а редослед ) и 0з на ' lавамо са А \ В.
 11 В У ОЗЩЩIl А \8 је скуп СВ.4Х елеме­
Р(l.)ЛlIка скупова А
"ат" кој" uplIUagajy скуау А 11 не apuaagajy скупу 8.

Слика II

Пример 8

Веновим дијаграмима да'ГИ су СКУПОЮI А и В ( сл. 12). 060ј

скуп А \ В и запиши ,'а и навођењем свих љегових елеме­
ната.

Видимо да су (1, Ь и с еЛСМС I 1ТИ скупа А који не припадају

скупу В. Због тога је

А \8 = {а, Ь, о}. в

Да смо тражили В \ А, IIМали БIlСМО: В \ А = {f, g, 11, Л.

Слика 12

CJlОЖЕНИјИ ИЗРАЗИ У КОЈИМА УЧЕСТВУЈУ СКУПОВИ И СКУПОВНЕ

ОПЕРАЦИЈЕ

Нека су А, В, С, ... скупови. Помоћу њих можемо форм и рати нове скупове користсhи се
операцијама са скуповима које смо научИJIИ. У сложен ијим примерима, да би било јасно
којим редом се врше операције са скупов и ма, служимо се обавезно заl·радама.

Пример 9

Дат је скуп А = {1, 2, 3}. НађимоА uA,A пА и А \А.

А u А је скуп свих ел е мената који припадају скуп у
Л или Ilр~щадају скупу А. Но, то су CBII елементи
ово ми ПОМАЛО
с ку"а А. Због тога је
ЛИЧИНАигру
Л uA = А = {1,2, 3Ј.
Cnиxa 13

СllИЧllо:А пА = Л = {1, 2, 3}.

А \ А је скуп свих еllемевата који припадају скупу Л и не припадају скупу А. Таквих елеме­
ната нема, па је А \ А скуп који нема елемената. То је празан скуп. ДЗКJIе, А \ Л = 0.
 Пример 10

ДOlТ I1 су ску п ови А = {п, Ь, с, dl, В::: {п, С, еЈ и С = IЬ, с, е}.

1-I00ђимо скупоuс: Р = (А (1 В) \ С, Q = (А u В) (1 С,
R = {А п С) п В" 5 = (А \ С) u (8 \ А).
Тражене скупове одређиваћемо редом.
За Р = (А (1 В) \ С НаЈlЩ!I1МО А п В = {а, 1), С, (1} (1lа, с, е} =
= {а, <Ј.
А
Даље, (А п В) \ С = lа, с} \ IЬ, с, е} = lа}.
Дакле: р = (А п В) \ С = lа}.
За Q ::: (А v В) п С: IIмаэимо А v В = {а, Ь, с, (1} u lа, с, е} =
= !а, Ь, с, Ј, е/.
Даље је (А v В) п С ::: lа, Ь, с, Ј, еЈ r1 {Ь, с, е} ::: {Ь, С, еЈ .
Дакле,
Q= (А uH) п С= IЬ,С, с}.
Сnика 14
За R = (А п С) п В: НаЈI3ЗJtМО А п С= {п, Ь, с, (I} п IЬ, с, еЈ = {Ь, с}.
Даље је (А п С) п /Ј = 1&, с} п {а, <, е} = {с}.
Дакле:

11 = (А п В) "С= {с}.
За 5 = (А \ С) v (В \ А) налазимо А \ С= {а, Ь, с, (Ј) \ 'Ь, с, е} = {а, Ј}II В \ А = {а, с, е} \ /а, Ь,
с, "} = {'Ј.
Кона'I НО н,шазимо S = (А \ С) v (В \ Л) = lа, Јl v је} ::: {а, Ј, е}.

При мер 11

Дати сускуrюви: Е = / 1, 2, З, 4, 5, 6, 7,8, 9, 101, р = {1, 3, 5, 7, 9}, С ::: /1,4, 9}.

Нађимо СКУlюнеL = Fn (Е\ С) и М= Сџ (Е\ I~).
Нала:шмо, редом

Е\ G = 12,3, 5,6, 7,8, 10}, L = Fn (Е\ G) = 13, 5, 7},

Е \ F = 12,4,6, 8, IO}, М = G u (Е \ F) = 11,2,4,6,8,9, IОј.
 Пример (2
А в

С КУllOlJИ А и В I !РII каз;}ш! су I3еновим дијаграМliМ,1 ( сл . 15) . Наl)и мо

с купове (Л \ В) u (В \ А) " (л u В) \ (А п В).
Се нч е њем смо 0знаЧИЛlI ску !'! Л \ В н а II Р lюј, скуп В \ А н а д ругој
и скуп (А \ В) u (В \ А) на трећој СЛI1ЦII (слика (6): Слllка 15

А\В В\А (А\8)и(В\А)

Слика 16
Даље смо (сл. 17), ССII 'lењ ем оз н ач или скуп А u В н а првој , СКУ I' I А п В на дру­
гој и СКУ!I (А U В) \ (А п в) на трећој сл ици :

АџН А fi/j (Аџ8) \ (А п 8)

Слика 17
Видимо на сликам а 16 и 17 (кажемо и n ' lИтамо" са слика) да су скупови
(А \ В) u (В \ А) Jf (А u В) \ (А п В) ј еднаки.

,................................................................................................................................................................................
Задаци
1. СКУПОU II су дати Веноuим ,л.ијаграмима. "Подебљај" граНlще пресека тих СКУ I'[Qllа It на-
псд и еJlСМСI I те који и м IIрипадај у.

., F
Л ЈЈ .2 ·3 D
.]51-7.]01 Е
С@ОН
-2
.4.6
·1
_з.5
С
·Р.,
,) 6) В) ,)

Слика 18
2. Нав едене СКУlIOве пр еДСl'<lI.IИ ВеlЮЮiМ дијаt· Р'lмима . "Подсбљај" 1'ранице
пресека и наведи елементе тих пресека.

а) А = 11,3, 5, 7, 9}, В = 13, 5, 7}

б) А = 15, 10, 15,20, 25}, В = 13,6,9, 12, 15,18,21, 24}
В) А = 123. 32, 33}, В = 12, 3}.
3. Ко р истећи се Вено в им дијаграмом (сл. 19) допуни следеће
реченице Tat<o да буду тачн е.

а) Бројеви 2,4,8 и 10 п р и п адај у само скупу _ __

6) Бројеви 3, 9 и 15 припадају _ _ CKyny В.

В) Бројеви 6 и 12 припадај у скупо в и ма __ и _ _ , дакле Слика 19

ск уп у _ __

4. Нађи пресек скупова:

,) А = {2, 7, 72, 227}, 8 = {14, 9, 7, 2};
6) А = {l23, 234, 345}, В = {32 1, 432, 543};
.) А = {а, Ь, с, d, е,Л, В = {а, с, d}_
5. Скуп ови су дати Венови м д иј а грамима (сл. 20). Осенчи ун иј е скупова и иаведи еле­
менте кој и им пр ип адају.

А
,) 6) В)

Слика 20
6. Навођељем елемената одреди скуп А u В ако је:
,) А = {5, 10, 15, 20}, 8 = {15, 20, 25};
6) А = 11,2, 3}, В = {II , 12, 13,21, 3 1};
В) А = {а, Ь, с, Ј, е}, В = {а, Ь, с}_
7. Qзна ч имо са А скуп слова помоћу којих се за пи сује реч MQfQeмafQlU((/ а са В скуп слова
помоћу којих се записује реч t71еtпка.
а) Уве р и се да је В с А
6) Н а ђи скуп А u В и скуп А п В.
Уве р и се даје у овом случају А uB =А и дајеА п В = В.
8. Дати су скуrroви:

А = 11, 2,3,4,5,6, 7, 8,9, ' О }, 8 = {2,4,6,8, 'О }, С= {3, 6,9}_

ДОI'I УН If једним од симбола Е, ~ следећа т вр ђења та ко да буду тачна.

,) 3 _ _ А 1 В;
6) 8 _ _ А 1 В;
.) 5 _ _ 81 С;

, )I _ _ BIA;
д)9 _ _ СI8_
 9. Нека је:
- Д скуп бројева п р ве десет ице;
- Ј скуп јеДНОЦИФРСIШХ природни)С бројсва;
- К скуп ј ед н оц ифРС IIИ Х бројева који су квадрати природних бројсва.
Одреди скуп ове:
а) Д \ Ј;
б) Ј \ Д;
В) Д \ К;
,.) Ј \ К;

д) к \ Д;
ђ) к \ Ј.

10. П р икаж н ВСIIОВИМ диј :lI'рамом скуп саМОI'лаСНltка S и скуп М слова помоћу којих се
пиш е ре ', M <lTCMaTH Ka. ОСС II'Ш на сл ици на раЗJlИЧliТС lIачинс СКУПОВС S\ м и М \S и
наведи слементс тих ску пова.

11. Н е ка ј е И скуп с вих ученика нашс школ е, А скуп СВ ИХ дечака, У'IСI'lика наш е школе, В
скуп свих девојчица У'lсница нашс школе, D ску,'] св их У'lеника нашс школс који су
учество ваJl И на IlIКОЛСКОМ таКМ И'lеl"У из математике.

Следе ћ.е ску llОIJС задај навоlјењем с војстава њи хо вих елеме ната :
о) (А u В ) п О.
6) (B u О) \ /Ј.
В) (А \ /Ј) u ( В \ /Ј).
,) (В п ЈЈ) u (А п О).
А • с

12. ВСIIОВ ИМ дијш'рамом задати су скупови А, В и С (сл . 21) . •

ОССН ЧII скунове: •
а) (А " В) п С;
6) (А u В) \ С;
в
В) (А u В) п С;
,) А u ( В \ С). Сли ка 21

13. Дат и су скупо ви А = {а. Ь. с. d. е.Л. В = {Ь. (Ј.Л. С = {а. Ь.Ј, g}.
Нађи :
о) (А u С)" (В u С);
б) (А \ В) u (А" С);
В) (А u В) \ (А п С).

14. Про вери Веновнм дијаграм о м да јс:

о) А = (А \ В) u (А п В);
6) В = ( 8 \ А) u (А п В);
В) А u В = «А \ В) u (А п В)) u (В \ А).

~ .......... .............................................. ... ......................................... ... ...... ... ................... ..........................................

,

,
,

1.3. Осврт на скуп природних бројева N и скуп No

у чствртом разреду СМО упознали скуп ПРИРОД I IИХ бројева N = {Ј, 2, 3, ... 1 и скуп
No = 10, 1, 2, 3, ... ј.
НаУ'IИЛИ СМО како се еnементи тих скупова (број О и природни бројеви) записују у систе­
му са ОСНОВОМ 10.

Пример 1

Број 28 106 3] 7 је осмоцифрсн и једнак је

28 106317=2- 107 +8' 106+ 1 ' lo5 +0'IO~+6' I03 +3' lo2 + ] -10+7.

Представили смо га у облику збира производа цифара fl степена броја 10 и читамо : дщщс­
сет осам милиона сто шест хиљада три стотине CCAaMliaeCT.

Пример 2

НаllИШИМQ све троцифрене бројеве који се записују помоhу цифара О, 1, 2. 3 а да им се

l\нфре не понављају .

Прва цифра 'Iе може бити О ал.и може бити било која од цифара 1,2,3. Друга Цl1фра може
бити било која ОД трн цифре које се разли к ују ОД вс!; написане пр ве цифре. Трећа цифра
може бити једна од ПРСОСI'аЈl е две цифре, различите од већ. Шll1исане две. На тај начин
налазимо скуп од осампаест природних број ева.

s = 1102,103,120,123,130,132,201,203,210,213,230,231, 301, 302,

310,312, 320, 321 ј.

у овом Ilрим еру смо елементе скупа S lIоређали по величини од најмаљег до највећег, ШТО
lН1је обавезно. ТО I!аС поДсећа да је ску п N o ypeђel~ тако што смо У њега унели ОД l юсе .,б~lпt
мањи" « ), .,бити већ.и" (» , ..бити мањи или једнак" (:5), "бити већ.и или једнак" (~).

На пример , број 7 је мањи од броја 10.

Природан број т је маљи од ПрИрОДН01 ' броја 11, т < п, ако је п = т + k за II СКИ пр"род.НI
број k. То другачије можемо исказати да у низу природних бројева до броја 11 "стижем о"
од броја т добројавањем k јединица.
Бројеве cKYl1a N o можемо придружити тачкама једне полуп раве с ПО'lетном та'lКОМ О.
Тачки О ПРИДРУЖИМQ О, Изаберем о Ta'lKY Е раЗЛИ'IИ'ГУ од О и ПРИДружимо јој број 1, а
затим природаll број а I'.РИДРУЖИМО ТЗ'IКИ А тако да буде ОА = а ·ОЕ.
Нека је број т Il ридружен та'IКИ М а број п тачки N. Та'lка N је "лево" од М ако је" < т
(СЈЈ. 22) а та'lка N је ,.десно" од М ако је tI > m.
Најмањи елемент скупа
N је 1. Најмањи елемент о Е А N м
скупа N o је О. То значи • • •
1 а т

да за сваки елемент п "

скупа No важи: Слика 22
0:5 11 .

Ако је n ":1:- О, важи :

0< n.

Научили смо и да за ОДНОС "бити мањи" важи:

акојеа< Ьи Ь <с,ондајеа < с.

Исто тако, за однос "бити мањи или ј еднак" пажи:

1° ако је а:5 Ь и Ь:5 а, онда је а = Ь;

2° ако је а:5 Ь и Ь:5 С, онда је а:5 с.

У скупу N o број о има само ј едног суседа; то је број 1, за један већи од О. С8И остали еле­
менти скупа N o имају по два суседа. То је број који му претходи, за један мањи од њега, и
број који следи , за један веhи од њега.

Пример 3

Суседи броја 1 су О (претходник броја 1) и 2 (следбеник броја 1). Суседи броја ЈаО су 99
(претходник) и 101 (следбеник), (сл. 23). Између природног броја и његовог претходника,
као и између њега и његовог следбеника, нема природних броје па .

•.-----+---------------------
О 2
•.-----..-----..-----+.---
99 100 101 102

Слика 23

у скупу No уведене су оаерације сабираља, одузимања, множења и дељења.

За свака два броја т, п Е No њихов збир т +п налазимо добројавањем п јединица на т. За

операцију сабираља у N o важе својства:

l°засвако т, t! изNоје т +п = п + т;
то смо звали, у млађим разредима, правилом замене места сабирака а користићемо и реч
комуmаШи6ност. Кажемо: операција сабирања у N o је комутативна;

2° за свако m, и,риз No;e (т + 11) +р = т + (и + р);

то је својство здруживаља са6ирака или својство асоцuјаШllвносшu операције сабираља у N o:
3° за свако т из No је т +О = т.

Разлика два броја из N o уводи се помоћу операције сабирања. Нека су m и п из N o.

Ако је m+п= 5, онда је (налазимо први сабирак): т = 5 - n.
Због тога за свака два броја а и Ь из N o, под условом да је Ь :5 а, уводимо ЊИХО8У разлику
а - Ь као број који треба сабрати са Ь да би се добио број а .
,

Пример 4

Ј7 - 8 = 9,јерје8+9= ]7; 132 - 73 = 59,јерјс73+S9 = ]32.

ИcrаКНЈ1МО да се разлика два броја може наhи само ако је број који одузимамо (yMmbI/JIa1t )
мањи или jeAllaK броју ОД Kojer одузимамо (умањеник).
О п ерацију множељо бројСН<Ј из N o увели СМО као гюновљсно са6ирањс:

т +т = 2т, (т + т) + т = 3111, ...

За (нака два броја т, п Е N o љихов производ припада No. Операција МIIQжења у No Еlма
својства:

10 за С8ако т," из N o ј е: m· п =11' nJ.

Тиме СМО исказали својство замене места чинилаца, а користићемо и РС'( комуmОа1l1вност.
Кажемо: операција МНQжења у N o је КQмутаТИВIIЩ

2 заcnако т, lI,р из
0
No;e: (т >11)' р = ",- (,,- р),
'(им е искззујемо својство здруживз l'I.. з 'lИнилзца, ОДНОСIЮ aCOliIljamll8Hocm операција
множсн,а у N o:
3
0
ззсвзкоmЕ No;e:m·] =111.

Следеl\е важно својСflЮ операције множења у No гласи:

за свако т Е No је: 111 . О = О.
Опе рације сабира ... а и множења у N o по везане су својством расподељи»ања које Ј'лаCII:

за свако т, ,/,РЕ Noje: т' (п + р) = т'lI + 111' р,

h"ажемо уа је Оll~рачuја 1I1/10жеlьа 9f1сmРllбуmUОllа у оу"осу llа сабираље. ОБО Сбојсmво се
I;РОfllllрује и IUl Мllожеlье РUЈлuке бројем.

За свако т, п, р из No, Р < п, је: т· (п - Р) = m· l' - m· р.

Пример 5

Изра'lунати прои з вод {l8' 25) . 4. Јасно је да можемо ра'lувати непос редно, како је наНII ­
сано у постаlЩИ задатка. Али, ако уочимо да је 25·4 = 100 и применимо својство асоција ­
тивности множења, налаЗ11МО: (18' 25)' 4 = 18· (25' 4) = 18· ]00 = 1800.
Видимо да нам је примена својства асоцијаТИВlIOС"l"И донела ОЛЗКШИЦУ.

Лример6

Изра',унати збl1Р 27 . 12 + 27 . 8. Опет можемо рачунати непосредно, како је IlапJtСЗIЮ у

посгзвци . Ако уО'IIIМО да је 27 'Iииилац у оба саб l1рка, можемо прим енити С lюјство дис ­
триб утивности, Налаз и мо:

27 . 12 + 27 . 8 = 27 . (Ј2 + 8) = 27 . 20 = 540.
КОJlИ'II I ИК два броја И3 N o уводи се rюмоћу опе­
раЦИЈе множења.

Нека су 111 Е No и 11 Е N (пази, то значи да 11 не

може бити О). Ако постој и број k И3 No, таюш да је
lfI = 11 • k, Оlща је k КОЛlIЧIIIIК бројева ff/ и 11. ПРИ
томе је 111 geљcflUK. п gелuЛfЩ.

Дакле, КОШI'IНИК бројева 111 И 11 је б рој k којим

ОПЕТ, МНОЖЕЊЕ ,
треба ПОМIIOЖИТИ tJ да се добије 111. Пишемо:
ДЕЉЕЊЕ

m:lI = k,m = lI·k.

дакле:
Сл ика 24
т =11' (т: fI).

Пример 7

28 :·7 = 4.ј ерје28 = 7·4.

О :3 =О, јер је О = 3 . О.
28 = 7 ·4, 154 = 7·22, 28 + 154 = 7·4 + 7·22 = 7· (4+22) = 7· 26.
Стога је:

(28 + 154),7 = 28,7 + 154,7 = 4 + 22 = 26.

Овај пример lIоказује да се. под условом да од r'оварајући КОJlИЧНlЩII постоје. а то је био
CJIY'laj у нашем " римеру, И дељење може раСllодељивати (дистрибуирати).

Пример 8

Увер и ћемо се да эа свако т, 11 Щ N o и Р из N, п од усл овом да IlOcToje бројеви k 11 I И3 No,

таКl3li да је: /11 = р. k, п =р'/, важи: (111 + 11) :р = (111 :р) + (II :р).

ЗаЈt Сl'<1 . з бог т = р . k и ,1 = Р . Iимзыо да је

(т + .о ) ,р= (р. k + р./) ,р

= «k+/)·p)'p
=k+/
= (111: р) + (п : р). (Зашто?)
.............................................................................................................................................................................
Задаци

1. Дати су бројеви 72 и 36. Изра чунај:

а) љихов збир, разлику, производ и количник;
б) производ ЊИХОIЮГ збира и разлике;
В) количник ЊИХОВО!' збира ~I ра3Јщке;
г) збир њиховог производа и кол.ичника;
д) разлику ЊИХОIЮГ производа и КОЛИЧlIика.

2. Допиши на иаз на'lеном м есгу неку од ре'lИ: сма њује, п овеhава, расте, О ll ада тако да
реЧСlНще буду та'lие.

а) Ако је први сабирак непромсњен а други сабирак се смаll> ll , онда се збир

б) Ако је ДРУI'И 'lИнилац непромсњен а први чинилац се , онда се

производ 110већава.

1.1 ) Ако је умаљени к непромељен а умањилац расге, онда разлика

г) Ако јс дељеник непромењен а дешшац , онда КОЛИЧfНIК опада.

3. И :Јрачу "ај: а) 783: 3 + 21б: 3; б ) 2 17·6 + 217·14; В) 89·7 - 19 · 7.

............................................................................................................................................................................

1.4. Изрази с променљивом. Једначина

Често смо се и у млађим ра:Јредима и ове школске годин е користили реченицама типа:
"Ако је k Е No... ", "Нађ и 111, х Е N o... ", "за које бројеве 11 и з прве деССћще ... ", " ... постоји
природан број 111 ... ", "Нска је (ј Е 5,5 с: N, ... ". У свакој од њих постоји f.. eKo слово (k, х, 11,
111 , а) уместо којеl' можемо ста вити бројеве из н еко г скупа бројева, што исказујемо и
ре'lеницом " ... које узима вредности у скупу ... " или " пролази кроз скуп". Свако ОД ти х слова
је аромеНЉUба; будуhи да 0110 овде узима вредности из неког скупа бројева. т о слово је бро­
јевна променљива. Нису све променљиве бројевне променљиве. Кажемо и "Ако јс М
ученик петОЈ' разреда наше шКоле ..... и сл. Овде слово М n 11 ролаЗII" кроз скуп У'l ен и ка.

Ми ћемо се бавити бројевним променљивим.

Ломоhу бројева ~I операција у скупу Nl) формирали смо бројеlн .. е изр<\ зе.

На пример:
(2 + 7) . 3, 24, 3 - 5, 3· о.

Сваки од !Ьих има своју вредност: то је број којем је тај израз једнак. Тако је:

(2 + 7)'3 = 9·3= 27, 24,3-5=8-5 = 3, 3·0=0.

Помо);у слемената скупа No (природних бројСl3а или О) и бројеВIIИХ промеllЉllВИХ које
flзузимају IIредноCl'И у N o (И)ЈИ нском љеговом п одскупу) формирамо бројеВIIС I l зразс с
reроменљИlЮМ. На пример 3 . х + 2, х Е No, (а + 1) . Ь, а, Ь Е N o.
Пример (

Нађи BpenIIQCT и ~ра~а 5х - 2, ~a :

а)х = l ,б)х = 3.

За х = I lI алаЗl t мо:
5 ·1 -2=5-2=3,
до к за х = 3 н алазимо :
5 . 3 - 2 = 15 - 2 = 13.

За х =О за сада, не мож емо наћи IЈреДIЮСТ тог Jt~раза. Заиста, за х = О имали бисмо: 5· 0-2 =
0 - 2.0113 "P:I3JlItKa" lI е " РИ l1ада скупу бројева N o ј ер у њему не постоји број који са6 рав с
бројем 2 даје а. у ш естом раз реду ће мо упознати нов и ску п броје!)а и "изБО Р l t,. ,! " се с
оваквим тс ш ко liама .

Пример 2

Ако имамо два израза, н а прим ер 2х +I и х + 3, можемо се У IIитати да ли он и за IЩКУ вред ­

ност ПРОМ С Н Љ ИАе х из {1, 2, 3, 4, 5} имају и сту "P CIl ТТOCT . Зна'IИ, траж имо ону вредност (ил и
с ве Оllе вр ед н ост и ) пром е нљив е х, ако таква н остоји, за коју ј е та ' l ll<l јед накост : 2х + 1 = х + 3.
Вlщltмо да је за:

х = а, 2· О + 1 = 1, а + 3 = 3, 1< 3 Ј една к ост Ilиј е тач на за х = а.

х= 1, 2· 1 + 1 = 3, 1 + 3=4, 3<4 Једн а кост такође није тачна за х = 1.

х= 2, 2 ' 2+1 = 5, 2 + 3 = 5, 5=5 Ј еднакост ј е тачна за х = 2.
х = 3, 2·3+ 1 = 7, 3 + 3 = 6, 7 >6 Ј еднакост IHlje тачна за х = 3.
х=4, 2·4 + 1 = 9, 4 + 3 = 7, 9 <7 Ј еднакост није тачна за х = 4.
х= 5, 2·5 + 1 = 11, 5 + 3 = 8, 11 < 8 Једн а кост није тачна за х = 5.
Закључ уј емо да је једн акост та чна за х = 2 и то је једи н а предн ост пром еНЉИ I\е х за коју је
она т ачна.

Могл и смо да употребимо "а блицу вреДНОСI'И дати х изра за :

-
х О 1 2 3 4 5

2х +1 1 3 5 7 9 11

х+3 3 4 5 6 7 8
-

Имали смо два израза, и змеђу њи х смо ставили знак = и добили једнак ост. Затим смо
тражили оне вр едности пром е нљиве х за кој е ј е она ' IЋ 'lна, Тиме см о једнако ст II рОI'} l аСИJlIt
јеg flачuно/ot,
 Пример 3

Нека су "ам дати и зрази 3х - 1, х Е N ~1 Х + 5, х Е N. Тр аж имо спе о н е вредности промен ­

љиве х, ако такв е постоје, за које је вредност IIрВОГ и з раза мања од IJpeДH0C1'~1 ДРУГОЈ'
израза, тј. тражимо решеља оДговар ајућ е н е;еДlычине. П ослужнћемо с е та6лицом вред­
ности датих израза:

х 1 2 3 4 5 6 7 8 '"

зх- I 2 5 8 11 14 17 20 23 .. ,
х+5 6 7 8 9 10 11 12 13 .. ,

И з та6лице вредности читамо да је вредност изра за 3х - ] мања од вредности 11 зраза х +5

за х = 1, ОДН ОСН О за х =2 (видимо да ј е 2 < 6, 5 < 7). Користећи се свој ст вима промене збира
и IIРОlf звода зависи ОД "учес ника ", пиД И МО да д р у ,' их в редности пром еl'lЉ ИlЈе х за кој е је
3х- 1< х + 5 н ема,

Дакле, п остој е две такве вредности, х = I и х = 2.

у п ослеДlbа два прим ера имал и смо п о дпа израза 1"10 променљивој х 11 пом оћу ЊИХ смо,
ко ри стећи се знаком ,,=" У првом и з наком ,,<" У ДРУ "ОМ случају, дошли до формула. Пр ва
формула ј е једнакост
2х + I =х + 3,
а ДРУI"3 неЈеднакост

3х- l <х +5 .

. За н еке вредности п роменљи ве х та је ј ед накост , односно н еј ед на кост тачна, Та квс вред­

HOCТ~1 зовем о решења једначин е, ОДНОСIЮ нсједначине а скуп свих решења је скуп решења.
Ако скуп решења оз на'шмо са К, имаћ е мо да ј е за једнаЧИl-l У :
2х+ I = х + 3, х Е 11,2,3, 4, 5}, К =121- скуп са једни м слементом (јеД lюелемеНТ I I If скуп),
, ,
док Ј е за н еЈ сдн а'IИНУ

3x- l < х + 5,ХЕ N, К = 11, 2} -д воел е м е нтни скуп.

Пример 4

Потражимо CKYll решења једна ч ине: 2х + 3= ] . х Е No.

Из та6лице вредности

l:х+зl: 151: 1: I I ~ 11: 11: 1

tmдимо да и зраз 2х + 3 није ј ед нак 1 1111 за једн у вредност П РОМС НЉlще Х.
1
Ј едн аЧI1.l а 2х + 3 = 1, х Е N o н ем а реш е ња , њен скуп рСПl сња ј е пр аза н , К =0 .
1.5. Скуп и низ
ПОСМ<lтрајм о скуп слова {И, Р, Сј. По моћу тих слова можемо написати реЧ~1 СИР н РИС,
дакле, две Р.13Ј1ичите речи. Да бисмо добили прву реч, треба lIa првом е месту написати
сло во С, на другом СЛОВО И, а lIа треп ем СJlОјЈО Р. Да бисмо написали другу реч, на " р ва ме
месту мо рамо I l аписати СЛО IЮ Р, l'la другом СЈIQ IJО И а на TpehCM ()IOI.IO С.

Ре' l И [Нlшемо тако ШТО нижемо елоиа, формирамо tl И30RС слова, при чему ј е битн о које ј е
СЛОI:lO на којем месту.

I 2 3 I 2 3
~ ~ ~ ~ ~ ~
с и р и с

СлИ ЧIIО, 1l 0моћу цифара у с истему са ОСНОВОМ 10, дакле пом оћу ел еме ната скуп а {О, \,2,3,
4,5,6,7,8,91 пишемо бројеве и при томе је битно кој а се Ц llфра Ilалази на првом месту,
која на дру гом, ... Број ев и 137 и 173 су ра зличити, иако су 3'1I' 1II С;1I 111 помоћу ~IСТИХ цифара.
ИСТО важи 33 број еве 137 и ] 373 . У другом СЈl уч ају смо имали IIИ 3 од три цифре 11 НIIЗ ОД
'IСТИрИ цифре. ОIlИ не MOI'Y б и т и једн аки .
За разлику од скупо ва , код којих I'ОВОРИМО О њихо вим елементима и није б ~1Т НО кој и м их
редоследом наIl0ДИМО. код ни за lЈа говорим о а ЊIIХОВИМ члановима и меСl'има на којима
се они налазе, То можемо приказати сликом, .1<1 којој стрелицом наl'лашавамо који се члан
Ilала зи 'Ја IIPIJOM, па другом, 'Ја трећем месту итд.
На нример.

I 2 3 4 5
~ ~ ~ ~ ~
3 5 7 9

На слици смо формирали IIИ З IIспарних бројсва . Први Vlан МУ ј е број Ј, ДРУП I Ч)Јан број З,
трсћи број 5, ... УЗ мало труда бисмо наШ Jll1 и његов седамнаести 'Iла н - број 33, А сто
седам на ест и ?

Н ека ј е 11 Е N. Тиме смо CJlО1l0 11 IIрО l'ласили променљивом која уз им а вредноCl' у СКУ II У N
природних број ева, Ми тражимо правило по којем се налази члан низа н а '1-ТОМ MCCI'Y,
што можемо за писат и опако:

1
Дакле, тражимо израз са променљ иво м 1/ кој и треба уписати на назначсн држач места.
Видимо да је на првоме месту број 1 :: 2 ' Ј - Ј , на другом број 3 =2 . 2 - Ј, 11<1 трећем број
5 =2 ' 3 - 1, .... Пр епознајемо да је на tl-TOM месту број 2 ' 1I - ]. Стога нашу palHljy слику
можемо упо тп ун и ти

I 2 3 п

~ ~ ~
3 5 2n - I
............................................................................................................................................................................
Задаци

1. Нађи вредности израза 311- 2 за све вредности r1 Е {1, 2, З, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 101.

2. Нађи скуп реш сња једна'lИllе х = 3х - 2, х Е N o, корисrеhи се таблицом вредности.

3. Нађи скуп решсља нејеДllа'lине 3х +2 <х + 6, х Е N o, користеhи сс табmщ ом вред ·

нос ти.

4. Н ађ l! с куп решења неједначи н е 4х + 2 > 2х + 4, х Е N, кори стећ. и се Т'.lбmщом прСДНОСТI!.

5. Нађи IIравило ПО'којем се l'Iала:ш члан IIа п-том МССг} низа Il а рних природних бројева.

6. Наl l ltши први х десет члаНОlJа низа ако је правило налаже њ а 'Iла на ~1I! за на ,, - том месгу
511 - 3.

7. Запиши као IIИ 3 све бројС I~е облика 311 који су ДlюцифРСIНI И већ.и од БО. Колико чла ­
нова има тај ~IИ3? Који члан је на десетом месту?
(Низ има 23 члаllа, а на десетом месту је 90.)

8. П ра [НlЛО налажеlЫI '!Ла на I lиза на ,,-том месту јс 411 - 1. Зби р први х осам чла I IОI~" низа
је: а) 132; б) 13б; и) 140; г) 17 1. Заокружи СЛОВО испред таЧIЮГ ОДГОВОР.1.

9. Посматрај шем у бројева:

1
12 1
1 232 1
12343 2 1

а) Који број стој и на петом месту у десетом реду?

б) Који број СI'О;И на Ј 5-то м мссту У десетом реду?

о) Колико бројева има у десетом реду?

г) Увери се пробама да Ila k-TOM месту у ,, -том реду стој и број k, ако ј е k S ", а број
2J1-k, ако је k> п.'

.........................................................................................................................................................................
2. ОСНОВНИ
ГЕОМЕТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ

Дешава се уа и на ЙО'lетку 21. века сви ЉУ!!" нису Оисмени. Али, lотава сви на неки начин
користе цртеж којим ареgсШаВЈЬају свеаЈ око себе.

у gалекој аРОШЛОСfllU љуу" су осрађuвuлu 6ашmу 06Лflка аравОу!аоuика. Оgвајалll су је

01рауом (линијом), ароцењuвалu аовРШUIIУ. То су Оочецu сеом.еmрuје.
у ареШХQУНUМ разреguма сiПе учили о gyжu. правој, ... , кваgрашу. аравоyrаOlШКУ, ... за које се
јСУ1IUМ именом каже уа су reoMetllpujcкu објекти. У йетом разреgy liем.о ароширити знања
о O(JIIM и учuQ1u о још неким lеомеmрuјским објектима. Та знања ћемо и уаље. у lIареунuм
разрсguма, gойуњаваmu и аРQшuрuваillU.

2.1. Тачкаилинија
Када посматрамо аВИОl1 који је далеко одлетео, али га још назиремо, л·
кажемо да га ВИДИМО као ТЗ'lку, СлИЧНО томе, када неке предмете кој е
нашим чулима опажамо, ВИДИМО као врло ситне, кажемо да их видимо

као тачке. Значи, к<ща у простору око нас видимо неке објекте (пред­
Слика 1
мете) који су или врло далеко или су ситни, кажемо да их видимо као та'lке.
Тада тим објектима не приписујсмо никакав облик, нити величину. всn
користећи реч alачка изражавамо само љихово постојање. Зато и у I'еометрији када
ознзчавамо та'lке. користимо врх оловке (у свесци) или врх креде (на табли) и 06ележава-
мо их великим штампаним СЛО8има латинице, као на СЈШЦИ 1,
Доцртај и обележи још три тачке.

... И ГОТОВА
ТАЧКА,ТАЧКА ЦРТА СЕ
ГЛАВИЦА
ТАЧКИЦА ОБИЧНОМ
ОЛОВКОМ

о
• •
•

При том никада не размишљамо о облику тачке, нити две тачке упореgујемо по 8еличини.
Често имамо потребу да објекте из околине (које представљамо тачкама) повежемо на
неки начин. Рецимо, да прикажсмо пут између два места означена тачкама А и В, КОНОllац
између држача С и D итд. Тада користимо ЛИ1шје као на слици 2.
 Сада сликом 2 иэражавамо осим
постојања и др)'l'е особине 1'01"
Л~В C~D
пута ил и конопца. У 11 рвом слу­
чаЈУ кажемо да Је пут кривудав, а

6) А _.- - - - - . в C -----D конопа Ц незатсгнут. а у другом

да Је пут прав, а КОНОПЗLt ззтсг­

Слика 2 IIУТ. у оба случаја њихове крајње
тач ке се не поклапају. Линије !!ОД а) на зивају се криве а ГIOД б) праве ливије.

Зај еднички Н3ЗIШ за линиј е на сли ци 2 је отворене лtllшје.

Кад цртама линију која означава ШКОJlСКО ДRориште, језеро, 061laК ИТД., цртежи MOI"Y
IIзгледати као Ila СЛИЦИ З.
Шта је, по тв ом мишљењу, OCl1081 1a ра­
ЗЈIJtк3 између линија на сликама 2 11 31
За линије на слици 3 кажемо да су затво­

D
рене. Уосталом. то ти није непаЗllа'Ј"О јер
се о QТlJореним и затвореним Лl1Нијама
)"-Iило l' У првом разреду.

Сада, користеhн тачке, отворене II затво­

рене линије можемо пр едстављати међу­
СЈШК" 3
собне П ОJlожаје нских објеката It}lИ однос
пр ема одређе ном објекту.

Пример 1

П С'Ј' та' Ј ака на СЈНЈЦIf може IlрикаЗlfвати да п ет У'Ј е­

I Ј ика стој е у реду један поред д руго г ( Ј I да су та ч ке л М N R т
обеЈlеже ~l е по'[етнltм СЛ ОВlJма lыtХових имеН<1). • • • • •

Пример 2

КОРИСЛtЛlI смо всћ ра3Ј1IJчите та ч ке. П О ll екад се тачке МОI'У и ПО КЛаЈ'l аТII. На П Рl t мер, ако
се на краје в има неког пyrа Јlала зе М (Мll ш а) 11 А (А н а), CJJ~IKa 4а, па су се, идућll једно д ру­
гом у сусрет срели, СJlика 46.

а) б)

,-----,М=---_А-----,1IL-.:....-
_________
A

_ M ----'

Слика 4
Дакле, тачке М и А су на СЛИЦИ 4а разне, а на СЛИЦИ 46 сс поклапају. СМ I ICЛ И
неку стварну ситуацију коју ћсlJt предС'гаНIIТИ та'lкама које се поклапају.
I Пример

Слика
3

5 представља положај ученика А (Аце), М (Ми ш е) и О

•
о

(Оље) у односу на ЈПКОЛСКQ двориште. Аца је у Двор и ш ту,

Оља је ван њс ['з, а Миша lIа изла зу (ИЛИ преСКЗ'IС ограду) . •А
м

Спика 5

Пример 4

П р ОТУМЗ'IИ шта би могл а да представља

слика 6.
с
в·
Нека, на пример, Jlинија представља стазу
(или реку), а А, В, С и D положај чети р и '[0-
·Л
века у односу на ту стазу. Ј асно ј е да I'ЮЈIOЖ3-
ји ОВИХ људи МОЈ'У бити И другачији.
Слика 6

Запажамо у ОВИМ примерима ga U1ачка може ga apuaaga или ga не apllaaga линији.

Када кажемо да тачка припада линији, тада ту тачку сматрамо вајСИ1'lНfјим делом те ли ­
није. 3ато се каже да се линија сасгоји од тачака.

Ако су тачке А и В на линији,

тада можемо изабрати (произ-
вољно) Т3'1ку С 1 > тако да припа­
А в
да линији и да буде између 1'3-
'-Јака А и В (сл. 7).
А С, в
у следећем кораку можемо иза­
•
брати нову тачку С2 између А и
C 1, као и тачку С3 између C1 и В. А С, С, С3 в
Тачкс С2 и С3 припадају линији . • • • •
у нареЈ1,НОМ кораку можемо
л С, в
изабрати нове тачке између • • • • • I

сваке две узастопне тачке.

Слика 7
Настављањем оваквих корака,
увидећеш да се добија све већи број тачака и да неће постојати последњи
корак у коме бисмо овако означили све та'lке линије АВ . Напротив, после сваког корака
може се направити нопи корак у коме опет између сваке две узастопне тачке бирамо нову
(заllсмаримо дебљину оловке или креде). Број тако изабраних тачака неограничено расте ,
па зато нема смисла гопорити о броју тачака који припадају линији између тачака А и В.
Умссто тога кажемо да линија лв има безброј та'lака, исказу;ући тако да тих тачака има
више него што би то изражавао било који природан број (ма како он велики био).
............................................................................................................................................................................\
Задаци.

1. Прсдстави тачкама десет ученика који стоје, д ва по два, једни иза ДРУП1Х.

2. Нацртај д ве отворене линије које се секу у:

а) 2; б) 3; В) 5 тачака. Обележи 11ресе'l не тачке.

3. Нацртај једну заТВОРСIlУ линију и једну отворену линију које:

а) IlCмају заједничких та'Јака; б) имају две заједничке Ta~IKe.

4. Нацрта; две затвореllе линије које:

а) имају две зајеДI-l ичке Ta'IKe; б) имају ' ,ет ири зајед-
ничке тачке; в) н емају заједничких тa'l aKa.

5. Ако је на слици 8 ззтвореним линијом представљено

језеро, представи Ta'IKaMa троје деце која се купају, двоје
деце која улазе у ВОДУ и 'Јетворо која се СУН'Јају. Слика 8
.............................................................................................................................................................................

2.2. Права, полуправа, дуж

Када слобоДНОМ руком (само ОЛОВКОМ) црташ линију, она је увек мало крива. а када кори­
стиш лењир. та је линија права. Ако на тој, лењиром нацртаној линији н е означаваш кра ­
јеве, то значи да се она може произвољно продужавати на обе стране. ТаК8а линија је права
(права је назив те линије, па
је наведена ре', именица, а
не придев). Цртама увек
само неки љен део и обеле­
жавамо га малим писаним
q словом латинице, нпр.: а, р,

Ч, ... (сл. 9).

Слика 9

Каззлн смо да тачка може да припада или да не припа­

да линији. На исти начин кажемо да нека tпачка може
9а apltflaga или 9а не арипа9" аравој. На пример. на
слици 10 тачка А припада правој а, а тачка В не припа­ а

да тој правој.
Сли-ка 10
Пример 1

Помоћу лењира, УПl рДИ која од та' l ака на слици 11

Ilрипада, а која не l'IРНl1ада ДаТОЈ правој CI.

Правој а припада та'lка _ , а не припадајута<lке _. В.

_ '_ . Допуни!
Слика] ]

Линије представљене сликом 12 3аМИ­

шљамо IlроизвољtlO Ilродужсне (али
као део праве) на ону страну где на
IbllMa није означена та'Јка. Таква ли­
нија се зове аолуарава и обеJlежава се
са Ар, Bq, ... где је А, В, ... llOчетна
тачка.
Слика 12

Пример 2
в D
Користећи лењир, пров е ри на слици
•
~ .
~
[3 које од датих та'rакз припадају [10 -
о
c•
Jlупраној ОХ, OAHOCIIO Sy И допиши од­ А F. у

гo~apajyћc запи се: •

Та 'lка В припада ПОЛ УПРЗllој _ . а та­ Слика 13
'I ка Р I l р ипада пол у "раној __ О

Ако тачка А припада правој р тада она одређује две

полуправс. Обележимо их са Ар. и АР2. (сл. 14).
Тачка А је заједничка за 06е полynраве.
Р,

Слllка 14

Пример 3
в
А
КОЈЈИКО полуправих IIране р јс Оll:рсђсно тачкама А и в? Слика 15а .

Одреt)СIIС су четири ПОJlупраllС и то : Ар •• Аћ , НРI ' ВР2 ' При р

том е, тачка А припада П ОJlУllравој Вр •• а не припада ПОJl упра­

Слика 1 5 а
нај ВР2 ( сли ка 156), а та ' !ка В ПОЛ Уllравој Ар. и
_ _ __ _ полупра в ој ЛР2 . Допуни.
 На слици 156 ознаЧII део праве р који са полуправим
АРI и 8Р2 има заједн ичке само тачке А 1I В.

Јасно је да две разне тачке неке праве увек ограни­

1', чаваЈУ део те праве.

Слика 156
Део apll8f' uзмеђу 9веју та-тка уюьучују1iu u Ше уве alачlU' "азива се gуж.
Те та',,,е су крај.ы та"ке gУЖIL

На слици 16 крајње тачке дужи су А и 8, па се

дуж означава са лв (или 8А, свеједно) .
1',
Слика 16

Пример 4 В
•
Н а СЛ ИЦИ 17 нац рта н а је дуж ЛВ. а н иједн а од тачака С, D, Е јој не
ПРИfl аЩI . Н ацртај тачке М и N кој е п ри падају ДУЖ I' ЛВ.
•
С
/, Е
D

СЈ\ика 17

Пример 5

ПраlJој р I I РИI'lадајутачке А, В, с (СЈЈ. 18) И оне одређују __

дужи , и то: -' _ , __ О Одређују __ п олуп равих. и то с у:

~ __ , _ , _ , __ , _ . Допуни и зостаВЉС ll е 6роје в е и

Слика 18
ознаке.

КОЛИКQ можеш да liацрташ правих које садрже дату тачку А ?

·8 Нацртај неке од њих. Ј асно је да их има много. Ма кол ико да lјХ
• А нацрташ, можеш да нацрташ још неку. Кажемо да их има безбРQј .
Покушај да нацрташ праве које садрже исто ­
времено две различите тачке А 1<1 В.

Шта запажаш? У праву си ако мислиш да по­

В l!
стоји само једна таква права.

~
Значи: уве разлuчuше IВa .."e оуређују QШ­
А
.. но јеуну араву. Зато често праву обележава­
р(А,В ) лв мо двема T3'IKaMa, рецимо права АВ It
пишемо р(А, В), што значи права одређена
СЈТика 19
тачкама А и В ( УО',и ра3JIИКУ, при цртању,
између праве АВ и дужи АВ) (сл. 19).
Пример 6

. с с
Из абер н три Р:lзне тачке, А,
В, С, 11 а утврди КО!ПIКО пра ­
вих је одрсђСl10 овим Ta ' I KaMa~
.8
А ко су та ' IКС Л, В, С као lIа
сл ици 20, l!Остоје три Ilpaue •
А р
р(А,В); q(B,C); ,(А,С) . л
Али та'IК С Л, В, С мо гу бити и q
као на СЈНЩИ 21, а тада оне
Слика 20
одређују само јед ву праву .

З на'IИ да је битан међусобни 110-

ложај три или ВИШС тачака, у
•
смислу да 1111 с ве нрипада)у или /Ј
нс ПРН1I<щају јСДНОЈ п раво) . •
с с
• А
А

Слик а 21

Пример?

Колико Ilравих може бити одре l)ено са ч етири разне тачке К, L, М, М Представи ОДI'o ­
lIарајуl'lИМ СЛllкама сва PCIIIClbll.

а) Ако тачке К, L, М, N принадзју ј ед ној 1 1ра110ј, одређују само ту

N
нраву. м
к
f,

б) у случају Д,I тачке К, L, М припадају једној правој, а N јој н е

IЈРИllада, одређе не су четири праве. Које?

.N

1.

м
В) Ако Hll KOjC три ОД Ta'laKa К, L. М, N нс припадају ј ед ној пра -
к
1I0ј, он да ј е одређено ш еС'г правих и то: (K,f.) , (К,м), (K,N),
(L,M), (L,N), (M,N) .
N
.. ..............................................................................................................................................................................
,

· Е
Задаци
Ј. На СЈIIЩII 22 су дате тач к е А , В , С, D, Е. На црта; све пра ве
кој е су одре lје н с т а ч ком А и још ПО ј СДltO М ОД ових · С
тачака. ПРОВС РII да 1I И тачка Е припада правој (A,D) .

.1)

Сл и ка 22

2. На СЛ IЩlt 23 су дате Т3 'lке М, N, L, К , О, п ри 'I е м у та ч ке М,

.0
N, L ПРllП<lдај у јед ној правој . Ови м та'l ка ма је ол.ређе но:
а ) 6, б ) 7, 11) 8 r'paIHlx. Заокруж и СЛОI:Ю ИС l1 ред Т<!'I IЮ Г одго ­
в ора.
. К

р •
м
3. На СJ1l1ЦИ 24 пр едстављене с у
•
тачке А, В, С, D кој е прип адај у N
в •
'-'ра вој р . Колик о ПОЛ У I1равих је L
А одређе но о в и м T3'I K3M J И ОВОМ
Сли к а 23
прав о м~

Сл ика 24
м

л
4. Тачке А, В, С IIрИГlaдају
х
lюлуправој Мр ( сл. 25 ). колико
полуправих је одр е l)ено ОIlИМ
" с
тачкама и оно м [[ олуп р а(ю м ~
р

" Слll к а 25

~
А
5. Колик о зај еДНIIЧ К If Х та'! а"а ~ I M aj y полу l1ра не
Ах и ВУ> слик а 26?
у

Слика 26

Ь,
а,

6. К ори стећи сли к у 27 доп у ни сл еде ћ е

к м
р еч е нице:

а ) П олупрана Ма. и м а зај еДНl l 'l к е

Ta'IKe са 110лу п ра в и м _ И _о

Ь ) Пол уп ран а КЬ 2 н е ма зајеДНИ 'l КИ Х

а ,
та'l<Iка с а п()лупрап ом _ О

Ь,

Сл и ка 27
 7. У Р,ЩIlII су дате <1 ) три, 6) четири тачке. КОЈНIКО има n;ужи са крајеВl1ма у ОВIIМ та'lкаМ<1?

с
•с • /Ј
с
• •С •
./Ј /Ј
/)
• ·В • •
А
•
• •С
в
• ·л в
•
• л •
А
в А

о) 6)

Слика 28
............................................................................................................................................................................

2.3. Раван

у c8aKoglle81111M gСlllаваЊlIма користимо речu раван или нерщюн. Тако за t10вРШIIНУ језсра
Kaga ,јема ветра, кажемо 9а је равна, а за аут аун руаа (Ја је нераван. Дакле, ре'l ра8ан се
корrlС(П1I у смислу apllgeoa. У fеомешријu рсч раван је uменrща којом се озна'f(Jва jegaH
објекат.

Раван эаМl1шљамо као неограНИ'lено увећаван.. е прarЮУГ3.0Ilика. Дакле, раван нема на

ширину, Iнt дужину - нема I· рающа. Део неке эаМИШЉСllе равни за нас је страна књи ге,
страна свеске по којој пишемо, та6ла, ПЈЮ'Ш на столу ... Како праву предетављамо цртајуhи
увек један 1ЬС I I дсо, за који замишљамо да се неограНИ 'lено f1ра rюлинијСКII продужава, тако
раван представл><'1МО цртајући правоугаоник и замишљамо да СС може l~ согра lmчено про­
стирати. Ту раl.lаll 'I Сето видимо и цртамо у косом положају, слика 29.
Равни 0311a'laBaMo СJlОl.Iима грчког алфа6ета: ех (чита се : алфа), р (бета), у (гама), б (делта),
... ,Л (Пlf), ... Иетим СЛОВОМ 06елсжавамо и правоугаОIlИК који представља део те равни.

f)

D
D с

\ ранан
у
А В' IlраIЈОУ I <1011ИК

Слик а 29
 Запазили смо да две разне Ta'IKe А и В одређују једну праву, а сада
раЗМI1СЛI1 колико има ра l!llИ које садрже те две та'IКС.

Да ли се твоје раЗМЩllљање може представити као н а СЈШЦ li зо? Ако

ј е тако, наш а размишљања се слажу . Таквих раПНlr има безброј.
Јј

Колико равни можеш да замислиш које садрже три тачке које нису
л Ilа истој 1'lpaBoj~

Замисли још једну TiJ'IKY, нпр. С која није l1а

· с
[[равој ЛВ (слика 30а). Тада тачке А, В, С одре­

Слика за ~yjy једну раван.

Дакле. кажемо да •

На слици 3 1 тачке А. В, С одређују раван IX. Пише се а(Л,в,с) 11 'IИ1'а: СJllI ка 30а
pal\aH а одреl)ена тачкама А, В, С.

Да ли знаl.J[ да су наши преци правили СТОЛlще са три ноге тзв.

троножац? Таква столица се l-IИје клатил<'l. Шта МИСJlИШ заlllТО?

Размотримо ПОJlожај та'lака 11 правих пр ема равни.

Ако је тачка А у раВШI а, каже.ЧО и да та'[ка А ПР~Нlада равни а.

Ако је тачка В ван равни а, кажемо да не НрllПзда paBHII, слика 32.
Сли ка 31 На исти начин , ак о је права р
у равн и ~ кажемо и да припада рав ни !}. .8
Ако пр а ва q није у равни р кажемо да права
не припада раВ1IИ р. На пример праве qи r ЩI слиц и 33.
Оnе '·одине ћемо разма­
трати Ta'IKe и праuс које
, Ilрипадају истој равни.
Део те равни за н ас ће би- Слика 32
ти баш ова стра на књип,', [ШИ таблз, или страна
т воје свеске у којој пишеш. То значи да "е мо-
р , рамо више касим I'Iра воуга.о нико м преДC'Г<l.lSљаПI ту раван.
,
Раэмотри.МО меl;усобне положаје две праве које су у истој
равни.

1. Праве и мају ј ед ну зајед ничку тачку. На ПРllмер, праве а и

Слика 33 Ь имају заједничку та 'IКУ S. Слика 34.

Кажемо да се праве а и Ь секу у ']'<1'IКИ S.
2. Праве немај у зајеДНI1ЧКИХ тачака . На слици 35 праве р 11 q н емају 1111 једну зајСДllIIЧКУ
та·IКУ. Кажемо да су праве р и q паралелне и можемо
ск раЬено да пиш емо р 11 q.

'1
5

ь р

"
СлИКiI З4 Сл ]lка 35
 3. Ilраве имај у све заједю , ', ке тачке. Праве т н 11
прсдстанљеllе lIа слици 36 имају све зајеДlll1ЧКС тачке.

Кажемо да се г.р.ше 111 и П поклапају. Можемо на ­

Шlсатн 111 = 11. Смат раћемо да су l'lаралелне и праве
које сс поклапаЈУ.

На IКП/ начин се р!1зми шља 11 о три или 'Нlше правих Слика 36

ко)е су у исто) равни .

............................................................................................................................................................................ ..••

Задаци
1. Н ека се праве а и Ь секу у та%11 Р (сл. 37) . Нанртај р

o pa l\Y с која CC'le праве (/11 Ь У тачка ма раЗЛИЧ ltтНМ од

-га"кс Р. 06слеж и преССЧ ll С тачке.
ь

2. , Прав е а, Ь, с су у истој раllllИ 11 сваке ДНС се секу. У 1"ОМ

случају могу настојати: а ) једна, б) Д ВС , 11) три преСС'III С Слика 37
Ta'IKC. Само један ОД пону l)еlllfХ ОД I'овора није та'I.III . Кој и~

3. [ [ ране (1 и Ь ССКу се у Т<\'IКIl К. Нека су А и В редо .\-! тачке праl:lИХ а и u. у ком је положа­
ју права р(А,/Ј) према равни у којој су праве а f1 Ы

4. Н ека се праве (/ и Ь секу у 1'аЧ КI1 Р (сл. 38). Нацртај

р
нраву -' која је паР!1лелн а СО, npal:lOM а. У каквом је
' Ю)lOжају г. рана с са пр авом Ы
ь

5. Нацртај ПРalЈе р и q које се сску у таЧК II М. ЗаТII М

lIацртај праву r IIJ.ралелну правој р и I lр'ШУ s пара - Слика 38
леЈl liУ правој (/. У какnом су мсђ усобном положају "равс r и s?

6. Праие а 11 Ь су Щlралелне. Н ека су А и В редом тачке "раllИХ (111 Ь. Нацртај праuу р која
се'/с праву (l у та чки А и пра ву q која се'lС' праву Ь у та 'lКИ В. У каквом мсђусобн о м
IЮJlожају МОЈ·У 6~IТИ прав е р и q? РаЗМОТР'1 СВС м:огућности и представи одговарајућим
цртежом .

...............................................................................................................................................................................

2.4. Изломљене линије. Области

Изаберимо неколико тачака у рав ни, на пример: А], А 2 , А э , А ф A s (СЈЈ. 39а). Јасн о ј е да ове
тачке можемо спајати на раЗIIС на'шне и тако добити разне линије,

За ЛIIШ1ју коју '''tllе дужи А , А 2 , А zА з , АзА4' A 4A s, кажемо да је изломљена и обележавамо је

са A,A lAy44A S' ТЗ'l ке А ] , А 2 • А }, А-Ј' A s су ТСМС/Ја . дужи A.A z, А 2А э > АзА4' А 4 А 5 страни це, а
тачкс А ] и A s СУ крајње та'lке ове изломљеllС линије (ch. 396). ПРII томе, две узастопне
СТр<lllИце н ису Н<I нстој правој.
 • Л, Л, • Л,

Л,
А, Л,
• •
• •
А, Л, А,

• А,
•
А, • А Л, Л, • А;
5

,) б) .)
Слика 39
На слици 39в нацртај изломљену ли нију А~зА~IА 2 '

Пример 1

Пример 2
А,
Дате су тачке A 1• А 2 • А ј • A ~ тако да су А •• А 2 • А Ј Ila једној
IIранај ( сл . 40). Њщртај 11 l' lравери која од Л IIНlф А IА 4 А 2 А ј ,
Л,
A~ 4A 2A l' А lA2AY\4 је изломљена линија?

Слика 40

Ако су крајње тачке И3ЈЈомљсне линије раЗJlН'Iнте, за ту линију кажемо да је отворе н а. На

слици 41<1 изл амљ('не линије ABCD и PQRST су отворене.

Ако се к рајље Ta'IKC ИЗЛQмљене Л lНшје по клапају, кажемо да је ТО затворена I1зломљена

ЛIIНИЈа.

в
,) 6)
М,
Q М,
О

Н
С R

А Е
Р М,
L
S
СЛl1ка 41
Изломљене ЈН1Није M 1M 2M)M 1 и EFGHLE на слици 416 су эатво ре не.

Ако дужи (страни це ) изломљене

линије немају других зајеДflИЧК ИХ
тачака, сем што суседне имају за -
једничко темс, за изломљеllУ лини- Q
ју се каже да је проста. ТО важи и за D м,
_--1---'
отворене и за затво рен е ИЗJlомље-
р
не ЈЈИНl1Ј С. R М, -
На СЛИЦ~I 41 су предстаиљсне про­
сте И3ЈЈQмљене линије. Неке изло­ л с s
мљене линије које нису просте су М,
представљене на слици 42. т

Слика 42

Неке Мlюгоугаоне линије су представљене на слици 43.

с А,
А-;','.....-_--;

А,
л оБСЛСЖII ме

А,
в

Слика 43
М ногоугаона Jlинија се обеJlежана, на пример, ABCDEFA, а обично се Пl11llе и
само AIJCDEF.
Многоугаона линија одређује у равни којој припада два дела. Ти делови се зову 06лаСiПLI.
Нека је многаугаона линија у равни а (сп. 44). Ј една од обпасти ј е ограничена и кажемо да
је у"утрашња (осен чена ). Друга област ниј е ограничена и кажемо да је "l0љтllња.

Сл ика 44
 Пример 3
о) 6) В)

На СЈН!ШI 45 осен'Н! у н ут рашње обла­

сги oдpeђ~He одговарајуtшм много­
угаоним линијама.

Е
с) L

Тачке равни а су или на Мlюгоугаоној линији или у унутрашњо) • р

ИЛИ у спољашњој области.

Постоје просте затuорене линије у раuни које нису многоугаоне. в

Уосталом, са некима сте се срели у претходним разредима. Неко ­ с
А
лико примера је на слици 46. Осенчи унутрашње области
одређене овим линијама.
Cn:ика 45

Cn:lIка 46

.................................................................................................................................. , ...........................................

Задаци

1. Заок р ужн СJlОВО ИСIЮД дела СЛИКС 47 на коме је предстаВЉСllа проста 113Ј10мљена ЛИШlја.

д)

CтlllKa 47
I
I
QЗаокружи ц"Фрс које су "редп.ољс"с простом I1З}ЮМЉС'ЮМ ли" јом. ..

I
I
I
D (~~ i (5) Б С1Ј ЕЈ 9
Слика 48
(;) Нацртај просту отворену l1З!юмљсну линију која 'Iма б страница.

В)

Слllка 49
4. Заокружи слово испод дела СJlllке 49 ва коме је I lредста lJље~l а Мlюгоугао­
}
на ЛИНИЈа.

MllOroyraoH<I JrИII~lја може имати l-rајМ<\ЊС : а) ]; б) 2;~ '") 4 страНlЩt.'. ЗаОКРУЖI1

СJlQ IЮ испред T'I'IIIOI' од говора.

, <"6':', 1(0)[IIКО 1IIIфара се може записати MHOI'oy,"aOIlQM ЛИllијом~ 4 s

•
7. На С1llЩII 50 су дате T3'IKC. Нацрта; И 3ЛОМЉСI I С 1I1I1IIIje а ) PSTU;
б) PUST; В ) PSUT I< оје су просте~
•u

8. Н О! СJIL Щlt 5 ] oce' I' 111 Уllут рашњу област QJtpel)C IIY nrLTO.\1 ли ни ­ •
l' •
)010.1. т

~ Нацртај ,\1110ГОУПlOНУ !IИ llllју АtА2ЛзА4Аs, 11<1 03Н;l'IИ И 06слсжи еllика 50

две ЛI'IКС у унутрашњој 06Л<lСТИ,

д ие тачке у спољашњој облаСТII и
(
д ве та'IК С на Л ШIIIЈII.

,-....
\ЈО.\ Ако ПI П ОЗl l а'I ЮЮ број праlllща
неке МНOI'оугаОIlС Л ИIНlЈе , а са 111
б рој те МС, .., т е Лltlll~, тада !ЈаЖI1 :
а) 11 > /11; Ь) 11 < I/J; ~fI = m. Зао ­
кружи С11О13 0 I1СПрС/( тачн ог oДl "O ­

!Јора .

СЛl lка 51

.............................................................................................................................................................................
2.5. Фигура. Миоrоугао
Реч "фlllура" КОРIlСШIfМО у свGкоgневиом разfовору ga бисмо означили у језuку стилску фlllу­
РУ, стас неке особе, оgреЬсиу 'рупу корака у умешнuчком КЛUЗUЊУ, .. .

Дужи које 'Iине многоугаону ЛИНI1ју називају се странице мно -

10уfла. 3ајеДНИ'lке тачке страница зову се mемена МНОfОyfла. Пре­
ма броју темена МВОl'Oугао може бити троугао, 'I створоyrао , пс-
тоугао ... Каже се троугао Аве, четвороугао АВСО, ...• десетоугао
А 1 А 2 А] ... А] о ... ( може имати 11 страница, па је rl-ТОУГ;:Ю
А]А 2 А] .. .А,,). Када Ilијс битан број страница, говоримо само МIIО-
r' оугао.

СЛИК<l 5 2 Понекад МIIОI'оугао (али и остале фигуре) сенчимо нди бојимо

исгичући на тај начин тачке које јој припадају. Најчешће се то НС ради, него
се црта само ]'рающа фигуре и сматра се да су ту укључеllС и Ta'IKe унутрашње
области.

Пример 1

Н а СЈНЩ~ I 53 је представљено неко ­

JIIIKO м ноюуглопа. TII доцртај један
Ul l"СТО У'ЋО I! 06ел ежи га.

Слика 53

Пример 2

Н а СЈII1ЦИ 54 је предст.шље llQ IICKO-

JliIKO фигура које ни су МIIОГОУ-
1'; 10»11. ЂI доцртај још две.

Спика 54
Пример 3
р. ·к
Н а СЈIIЩII 5S представљени су lIетоу,'ао 1I IJlССТ тачака, ДОПУВII
м
IЈразн а меС1'а та к о да настан у тачне pe 'JeH~tЦe,

_ П етоуглу Ilpll1 laAajy тачке r v ~ ,\..\~

~\~
•и
- ПеТОУIЋО lюј Лll1шј и припадају тачке __\~_~,~\\'--'-
, __, Сл ика S5
- Та'lКС ~ "С припадају нетоуl"ЛУ,

Пример 4
Ј
На СЈНЩII S6a н S 6б представљени су МНОI'оуutOIIИ, ПОКУIЈlај ЩI УОЧИIJI по чему се разлику ­
ју ОЈИI МIl О ГОУЈ'ЛОВИ,

о)

Слика 56

На ПрВI1 llOГЛСД може се рсћи да само м!югоуглопи на слици S6б Jlмају неко "удубљење"
док МНОI'ОУГ}tОIJИ 11<1 слици S6a немају уду6љење, Математи'lКИМ језиком се то каже да су
МIЮI'ОУI'ЈI013И на СЈIIЩИ S6a I(ОllвеКСIIЈЈ, а на слици S6б ,"еl(ОllвеКСНII (нису КОН8СКСНU),

Та особина се може уочити код било које фигуре, а не само код МliO['оугла, На СЈНЩII S7a
су IЈРСДстављенс неке конвексне, а на слици 576 неке неконвексне фИl"уре,

и
б)

D U [5
С:Ј
с => •
Слика 57

I
 Обрати пажњу на ре') сваку. ТО значи да ако је фигура конпсксна, не МОЈ·У постојаПI две
тачке које одређују дуж, која нс припада цела тој ФIlГУРИ.
Такође, ако је фигура Јlеконвекснз, постоје 6ар дnе тачке које одређују дуж која цела не
припада тој фнrури. Дакле, н а сликама 58з JI 586 уО ' lено је по неколико ДУЖI1 којима је
~IЛУI,.'роваIlО п ретход~1O обја ш њење .

аЈ БЈ

Слика 58
На слици 58б Ilеке тачке дужи PQ нс припадају м НОГОУI·ЛУ, па Мlюгоугао није
конвексан.

Пример 5

На СЈ I ИЦl1 59 уТВРДl1 које ф~IГУРС су КО1 l l\сксне, а које су не КО ЈI RСКСЩ:, ! Ia то а,ШИ!I I И наЛИН~I­
јll ИСIЮД.

1 I

Слика 59
 ·.............................................................................................................................................................................

Задаци
I 1. З.-ЮК РУЖ II C1I01I0 ИС IЮД СЛ lIка к оји м а СУ представље ШI М II О I·ОУГЈЮ IНl .

6) ,.) д)

Сл"ка 60

2. Н е ка ј е A8CDEI7 MHO]'OYI'ao ( СЈЕ . 61 ) . Овај М 110-

F
J'oYI'ao и ма со темена и љ.. страница. Теме на СУ; о

А, ~ .е"ЈЈ., ~, L. Стран ,ще су' А В, :u., ill, ж.,

1....L.. РА. ДО I ] У Jl И праз на месга. А
с
/Ј
с.
С1I ика 61

3. 06ел еЖ l1 теме ] l а М I IO I'ОУ]'ЛО llа I l редст аuљен и .х н а

сл ици 62 .

4. На сликама 63. на КОЈима т о мож е ш, нацртај

МНOI'ОУ I',ю ']ИЈа с у т е м е н а oa ll a 'l t'~l e т ,] чке.
СJII 1I((I 62

"1
"
,
." 7 .....

а) 6) В) д)

СJlика 63
 •
KOJfНKO ра ЗJlИЧИТИХ ШССТОУГЛОLlа 'lИја су TeMella Д;1те та'ље О,
.к
А, М, В. С. К МQжеll.l да н;щрташ (сл, 64 ) ~
·С

Q AKO СП;1 TeM ella МIЮl'оугла припа,тЈ,ају двема паралеЛНIIМ

права ма, та,тЏI тај многоугао може имати: 1) j'I~ В) 5; г) 6 ·0
страIIИ I( а.
л. ·в
Заокружи слово испред тач~IИХ одговора,
·м

Нацртај три llаралеЛIIС праве, а ~;1THM троугао, 'lеТlЮРОУI'ао, Слика 64

пе-roУI';10 ~1 weCl'OYl'ao чнр су сва, темена 1101 ОИIIМ пранама,

Нацрта; један а ) КО lшекса ll ; б) He,KOHLleKC<lH шеСТОУГ<lО.

З,ЮКРУЖИ С1l0ВО II ( пред та"lIе ре'l енице:

, ~

.љ,)..с ваки TPOyr<lO је КОilнексан.

6) Не [1Остојll четвороугао који ~ије KOHl.leK(<lII.

10. Напиши на праЗllа местз ре 'I И које недостају, 1'3"'0 да настале pC'lellllЦC буду Т3Чllе:

а) Ако је MllOrOYI'ao vOt!.h€.1t д ~ тада с ва ,,:! дуж 'lИје су крајње T3'IKe темсна 1'0[' МНО-
ГОУ I'Л;} I l рШl<ща том ч "'ц 1 1

б) Ако је MHol'oyrao (', ·1-1 • тада fюстојl1 дуж 'lIIје су крајње T3'IKe TeMel13 '1'01 '

М Il ОГОУГll а ... оја I-Је ['l рШI<IД3 УfУТ Р;1l11њој области .

............ , ... , .......... , .................. , ............................................................................. , ............................................... .

2.6. Кружница. Крут

у I1ре-I'ХОДЮ I М разредима смо научили:

- како се мере ДУЖI1,

- шта је растојање две тачке,

- како се ~поређују p<lcTojaIba.

Нека тачка О припада правој р (слт,а 65). Одреди Т<I'lке које
о
припадај)" правој р, а од T<I'IKe О су на раС1'ојаљу 2 ст, Постоје
Два решеља, Нацртај те та'lке.

р
Ако је у равни дата само тачка О (сл. 66), одреди све тачке у
равн.с....које су од T<I'IKe О на растојању
Сл и ка 65 од 2 ст. Колико IIМ<I таквих тачака~
ИМ<I их безброј. Уосталом, има безброј правих које
садрже тач:ку О, па свакој од њих припадају 110 две
такве та'lке, дакле - безброј, Нацртај неке од II>IIХ, Све такве k
та'lке чине једну затворе ну линију, коју flсћ ЗII<1Ш и виђаш је о
'lecTO око себе.

Слика 66
"
Нека су дати та'lка Q и растојање г. Тада кажемо да је Q центар КРУЖllице, а r дужина
полупре'1ника. Обично пишемо k{Q,r) и читамо : КРУЖllица (кружна линија) са центром О
и полупре'lНИКОМ г.

За цртање кружнице користи се шестар. Да бисмо нацртали кружницу потребно је да 3Ha~

мо центар н полynреЧIIНК. Дакле, да знамо тачку н дуж, односно растојање. Према томе,
кружница је одређеllа ако су:

- дате две тачке, од којих је једна центар, а ДУА< коју оне одређују је flOлупре'I НИК;

- LLeHTap и дуж којој је полупре'lНИК једнак;

- центар 11 ДУЖШlа IlOлynРСЧlIика.

Пример 1 .Л

Нека су Дате та' I КС О и А (сл . 67) .

•
Нацртај КРУЖ IIl1ЦУ k( О, аЛ). о

Слика 67

Пример 2

Нека су AilTII та'l ка О и дуж СР.

Нацрта; КР УЖ liИЦУ k(O, СР) . • о

Слика 68

Пример 3

Нека је дата та'!ка о .

Н:щртај кружницу k(O, 3 ст) . •о

Слнка 69

Као затворен;) (проста) линија, кружница (кружн;) Лllн~lja ) делн р;)ван у дпс 06mIСТИ: YHY~
трашњу и спољашњу. Круж"ица је, дакле, једна граница и кад I"одје посматрамо (у ствари
эамишљзмо) YO'I3BaMo три дела равни: саму кружну линију, Уllуграшњу област, спољашњу
област.
Центар и полупречник кружне JlИ~lије су центар и полупречник оДтоварајућет крута. Крут
обележавамо са К(О, r), и читамо: КРУI' са центром О и ПОЛУПРС'IНИКОМ дужине '.
За цртање КРУl'а се такође користи шестар . Без обзира да ли цр'тамо крут или кружн)' лини­
ју увек прво 0зна'IИМО и обележимо центар,

Пример 4
Е
к

Нска су дати круг К( О, r) 11 'l'<1 'l ке А, С, Р, Т, Е, М (сл , 70). .Т

Допуни празна места тако да настану Ta' IHe РС'IСll l ще .

- KpYI')' ПР~1Падају тачке o, ~''-\'~fI,-,,-:--,~_

, '''-''~',-.'-bo____
-
•
р

- Кружној Jlинији ПРllпадају тачке ~

- Тачке :S , ,t\, не ПРЈ1! l адщу Кр)' I')' . с

Тачка припада кругу ако је њено растојање од цe~lТpa круга једнако ИЛИ Слика 70
мање од полупречника.

Та'lка не припада кругу ако је њено растојање од центра круга веће од полупре'lНика.

Задаци

о и полупречпнком r :::: <... - .r/}:.

1') К(В, 3 ст) јс крут са • ,,~, "19' тачкн ~ н пре'IНI1КUМ ~ сПl,

СкраllСIIО запиши:
а) крУЖНИl\а са I(CIITPOM 5 И полупреЧl-lИКОМ 5 сПl;
б) KPY I" са I(CIITPOM Р и полуп речннком 40 П1П1 .

ПРО'lитај заПIIСС : а) К(Л, ! т); Ь) k(B , 7 сПl),

5, Нацртај кр)'жницу k(A, 3 Clп) и тачкс В, С, О, Е тако ца је ЛВ :::: 4 ClП, АС :::: 30 Inll1,
АО :::: 2 СПl , АЕ :::: 3 СI11. УIIИШИ на празна места речи тако ЈЩ настале рсчешще буд)' таЧI1С:

<1) Та'lка В кружннцн k.

б) Та ' [ке С 11 Е припадај у

11) Тачка Л не припада

г) Тачкс А, С, D, Е кр)'гу одређеном КРУЖНИЦОМ k.

 6. Које су од следећих ре'lСНIfЩI та·ше?
а) Ако тачка припада Уl lуграшњој области круга, њено растојање од центра Tor круга
је мање од њеГОВОI' полупречника.
®Ако је тачка у раuни круга К(О, г) и Il e tlрипада КРУЖIШЦИ k(O, г), H.el!O растојањс
од l~CllТpa О веће је ОД г.
Заокружи СЈЮIЮ испред Ta'IHe реЧСНИЦС .

............................................................................................................................................................................

2.7. Кружница и права

Треба да научимо у каквом међусобном положају могу бити кружница и права које се
налазе у истој равни. Пре тога, размотримо шта је растојање тачке од праве (или растојање
праве од тачке).

Пример 1

Често је 1 !О1'Рсбно да одредимо растојање, на при­ м

м
мер, де'lаю'\ Мише од праВОЛИllијске реке. •
Мишу и реку при кажемо као Ta'lKY (м) и праву
(р) (сл. 71). Подразумева се да то растојаљс мора
бити најкраће , 113 је то дуж MN (на слщщ). Угао
одређеll правим MN и Р је прав. р р

Дакле, како одређујемо растојање тачке и праве?

Нацртамо Iюрмалу из Ta'lKC М на праву р и О/ \ре -
Слика 71
ДИМО прссск ових правих, тачку N. Тражено расто-
јање та'јКС и праве је расroјан,с тачака М и N, односно дужина дужи MN. ТО
је и расгојање праве р од тачке М.

Прнмер2

Одреди расто;ања тачке Л од правих а и с (сл. 72).

Слика 72
Када се права и кружница налазе у истој равни може
настати једщ" од три положаја (сл. 73):
k
- права је ван кружнице (права а);

- права додирује КРУЖНИЦУ (права t); •о а

- права сече кружницу (права s).

Одредимо растојаља центра кружнице О од правих а, t
и s. Обележимо их редом са ОА, АТ и OS (сл. 74). Када
упоредимо ова растојаља
са полупречником КРУ-
Слика 73
k жнице, можемо видети да
, је ОА oehe од полупреЧlIика, ОТ једнако полу­ \
пре'IННКУ, а 05 мање од полупре'lНнка. За растојаља се каже
а да су н ценшрална расшојања ових правнх од центра кру-
жнице.

Ако је централно растојање праве Behe од полупре'!ника

кружнице, права и кружница немају заједннчких Ta'laKa.
Када је централно растојање праве једнако полупреЧllИКУ
кружн.ще, права н кружница нмају само једну заједничку
Слика 74 тачку. Та права се зове тангснта (дирка) КРУЖНI1ЦС. а зајед­
ничка тачка је додирна тачка (сл. 75а).

Када је централно растојање праве мање од полупре'/Ника кружнltце, права и

кружннца имају две заједщtчке та'lке. Та права се зове сечица (сл. 75б).

б)

о
.0

т л

Слика 75

Пример 3

Нека праиа t додирује кружницу k(O,r) у та ч ки Т (сл . 76). Ра­

стојаље цен т ра О од таlll'снте t ј е П ОJlупреЧ IIИК 01', који се на­ о
зиnа додирни полуп речник.

Слика 76
·.............................................................................................................................................................................

Задаци
·8

с9 Дати су права р и ПI'lке А 77). Нацртај

КРУЖIIИЦУ k, са цснтром А која ссче lIpalJY р и
к ружницу k2 са ЦСIIТРОМ у В која са правом нсма
и В (сл .
·л

зајеД li lt'I КИХ тa 'l aKa. р

G Дати су права р и тачка О (сл .

из
78) . Нацртај нормалу
Ta'l KC О на rlpallY р. Затим нацртај КРУЖ1iИЦУ k са
цеm'РОМ О која додирује 11раву р. ОБСЈ1еЖI1 додирну
fI СЮlка 77

та ч ку. Да ли додир в и полупречни" припада правој "~ .0

Пр.ша (Ј којој I'IplHlal~a центар КРУЖlнще k(O,r): а) је

таНI"СlIта те кружницс; б) је сечица те круж нице ;
1W\~leMa заједни чких та'!ака са том КРУЖIIИЦОМ. р

З10КРУЖИ СЛОВО испрсд тачног ОДЈ·ОЈюра. Сп и"а 78

t:' Ако тзчка А принада кружници и прзвој р. онда IIраШl р: а) може бити тантен­
k(O.r)
V та те кружнице; може бити се'Јица те кружнице@нема зајсдничких са том
6) T3'laKa
\КРУЖ~IИЦОМ. Са мо један од понуђених ОДI'овора није Ta'la ll. Који?

( Само једна од следећих реченица је та'Нlа.

\..../ а) ЦСIl1-ар кружнице припада свакој се'IИЦИ те кружнице.
6) Ако ј е ОТ ДоДирни полупречник КРУЖllице k(O,r) и TaH I'CHTC '. тада ОТ припада
А~аНI'СIIТИ t.
&У cl.laKoj тачки КРУЖIIИЦС постоји једна Т<lI I гснта те кружнице.
ЗаОКРУЖli слове испред Ta'IIIC реченице.

6. Права р 11 кружница k(O,r) немају зајеДI I И'I КI1Х тачака (сл. 79). Нацртај се'!ЈЩУ s којој
припада Ta'IKa О тако да је нормална на пра ву р. 06ел СЖ II са А и В Ta'IKe у којима
се'Јица сеч с к ружницу, Затим, нацртај
TaHI'eIITC (1 и Ь кружнице k у тачкама А
и В . У каквом су међусо6.IOМ положа ­
ју npal.ll' 11, Ь и p~

k о
•

Сп ика 79

...........................................................................................................................................................................
 2.8. Кружнн лук, тетнва

Тачке А и В припадају кружници k(Q,r) (слика

В
80). Уочаваш да су овим тачкама одређена два
дела кружнице 060јсна различитим бојама. Сваки
ОД ових делова кружнице, укључу;уhи тачке А и В,
-о
-о зове се кружнu лук. ТЗ'rке А и В су К~ВИ
кружног лука. Кружии лук се 06елеЖ3 1Ј3 са АВ.

hp ru јК JL чео Кl Слика 81
Слика 80

На слици 80 је О'lИглеДно црвено обојен кружии лук мањи од КРУЖIlОГ лука обојеног плаво.
Две тачке на КрУЖНIfЦИ могу одређивати и једнаке кружне луковс који се зову аолукру­
Жlluце (сл. 81).
С обзиром да две раЗЈ1И'lИте тачке КРУЖllице увек одређују два кружна ~a. који имају
эајеДIIИ'lке крајеве, они имају и исти запис. ТО значи да када напишемо ЛВ не знамо на
који ОД лукова се мисли. Ако су ЛУКОВИ очигледно различити и ништа се не нзгпашава,
мисли се на мањи од њих. У осталим случајевима се изабере још једна та'lка која припада
луку lIа који се мисли. На слици 82 кружни лукови на које се односи запис обојени су
црвено.

8 В

А Н

-о
-о -о
k
k е

-
А/Ј М АМВ
~
D
~

Аве

Слика 82

Пример 1

КОЈIИКО кружних лукопа је одређен о та'l к зма Р, Q, R КРУЖIIИЦС Q

k(O,r) (сл. 83 Н Има И)( щсст_ ТО су лукави: PQ. PQR. _ __ -о

_ __ - (Допуни низ. )
k

Слика 83
Тачке А и В кружнице k(O,r) одређују и дуж АВ. Та дуж се зове
п
ШeQluва кружнице или оДговарајућег круга. Сваке две раЗЛИ'lите
тачке кружне линије одређују једну тетиву и два кружна лука (сл.
84). А
·0

k
ГеШuаа јl! ууж чuJt~ ,.paj'b~ IlUЧЈ(t' apuJ1QQQ1Y КРУЖНIIЦU.

Слика 84

Пример 2

Та'lка А припада кружню\и k(O,r) (сл.

85). Нацртај тстиву одреljс ", у тачком А,
којој ПРИГl ада .\CI ITap О. ·0 о
ОбелеЖl1 са А. дРУ"у крајњу та 'l КУ ове
тетиве. Да ли постоји тетИlJа која је k
k
дужа од тстиве AA1~ Провери! 3начи,
тетива којој припада цснтар кружнице Сл ика 85
је најдужа.

НајУУ.'1{а· fllIIOr' се 3'· ..... ("" "ј1)'ЖНЈЈЦ'" I '''1t·).

Сваке две та'lке кружнице одређују једну тС'типу и два KPY~

жна лука. Пошто ћемо, ако .,ије посебно наглашено, посма~
'['рати мањи лук, следи да сваки лук има своју тетиву и свака
тет ива ~IMa свој лук. Изузетак су полукружнице и одговара ­ AF---o-;o-----'
О,
јуhи Iтречни к.
.0,
На слици 86 видиш 'IСТИРИ кружне линије раЗЈIИ'lИТИХ полу­
П.R:.'Iника, чијим О'lИl'ледно раЗЈIИ'IИТИМ кружним луковима
.0,
лв ОДl'ОШlра иста тстива АВ,

ИЗ свега претходног следи да се упоређивање лукова своди

lIа упоређиваље одговарајућих тетива, али има смисла само
ако ЛУКОВII IIрипадају једној кружници ИЛИ кружницама јед­
наких полупречника.

Слика 86
 -----------'----------....'.
Пример 3
с с
Н е к а су круж н е ЛИlшј е k j и kz ј еднаки х
В,
полуr .рС'lН flка. У llореДl1 лв и CD који
пр и падај у редом, k l и k2 (сл. 87).
А -о А
М.:ща је опде очи гл еДII О кој l1 лу к ј е М а! Ы1, -о

обј <l С I I IIМО п оступа к кој и се КОРИ СП1 . D D

Н ска су АВ и CD О) Џ 'О lш рајуће ТСТ I1I1 С k,
О В И Х Jl уко ва.

у том случају 110 (тој и та<Јка Д lIа луку Сл ика 87

CD тако да ј е Л Н = СВ 1 • 1"101 је СВ , ма ље од Со, (сл. 87).

Дакл е. у једном кругу или у круговима ј еднаких ПОЛУl1ре'1НlIка, већој тетиви одговара већи
лу к , а мањој тетиви маљи лук.

Пример 4
а)

Упо р еди к р уж н е луковс

~
АВ, СО ,
-
БF с
б)

в
с
в,

Ј)
к руж шще k( O,r) дате на сл ици 88а . IJ
,
ВС РО lJат н о ово можс ш сам остал н о да
,, -о
- о k
ур аД IIIJl . Про вер и ре ш е ll.с 11 <1 сл ици 886. k
Одред и мо В ј и В 2 тако да ј е ЕВ 2 = СВ . = Б
А
f А .' .
ЛВ, Il a је EF < АН < 05. IJ, F

Сли ка 88

........................................................................................................................................................................". " .
Задаци

1. Н а л ин ијама и с п од ц рте жа Н ;) Пl IWII 113311 11 дел а " р у .·а обој ен О!' црве ~ю (сл. 89).

GGGOG ! I f;J
Сл и ка 89
 Њщ.ртај КРУЖН.ИLtу k(O, 4 ст) и прои з вољне тачке А, В, С и D које јој Ilрипада}у_
КОЛIIКО: а) кружних лукова; 6) тети ва одређују ове тачке?

~ Нацрта; круг К(О, 4 ст) и пет раЗJlИ'IИТИХ l'етива.

f;:\ Нацртај дуж АВ дужине 2 Сln, а затим кружну лини;у k(A, 2 ст) и тетиnу ВС дужине
(\::..Ј 3 ст. КОJlИКО решења има задатак?
~ Нацрта; КРУI' К(О, 35 тт) и тачку А тако да је ОЛ = 2 ст. Нацрта; Те'тиnу ко;ој при~
~ падају та'IКС А и О. Колика је дужина те тС'Гиве?
6. 'Га'lка А припада кружници k(O, 3 ст). Нацрта; све тетИlJе 'I ија је једна крајња тачка А,
а ДУЖ Шl е су им I ст, 3 С П1 , 5 с т , 6 ст , 7 ст. Може се нацртати:
а) 4; 6) 5; 11) 7; г ) 9; д) 10 тетива. Заокружи СЛОВО испред
та ЧIIOI' ОД I· овора.
/Ј

7. Ко~стеllи IЮЈЏl~а CJJ~O, упореди кружне лукове АВ

и ВС, а за тим Аве 11 ВСО. УпореДI1 теТИIJС АВ, ВС и
-
лс
·0
k

8. На СЛИ I.!;И 9 1 нацртане су кружница k(O, ') н та'l .Ј<е А и В које

с
јој ПРИIНщају. Одреди та'IКС С и D тако да Ilрипадају датој о

КРУЖllој линији И да је лв =вс и AD = Лв, С -:Ј; D. Сл ика 90

Да ли су једнаке тетип с АС 11 ВО? Да ЛИ су једнаки кружни лука ви АС и

8D?
Да ли;е те-тина АС два пуга дужа од тетиве Ат
А
9. Заокружи С)ЈОВО испред таЧl l ИХ реченица.
(f» ПРС'IНИК круга је најдужа тстива.
d!VЈсднаким тетивама увек одговарају једнаки КРУЖIIИ лукави. в

п) КРУЖIIИ лук припада КРУ'·У.

·0
k
10. ДОПУII~ј ре·tеницу.

у jeOДIIOM кругу ИЈН1 КРУI'овима ____ полупреЧШ1ка ш~liсм

Слика 91
луку ОД I 'овара тетива, а луку мања _ _ __ '

...........................................................................................................................................................................
r
3. УГАО

3.1. Појам yrла

Појам угла смо упознали раније. УЧИ)!И СМО да ТрОУl'ЗО има три Сl'раницс и три угла,
квадрат четири сграmще и четири угла ИТД.

Нека је на СЮЩИ 1з нацртан

троугао АВС. Уочи један ље­
о)
ГОВ угао, нпр., код темена А.

Страницама ЛВ и АС одређе­
с с
нс су полуправе са заједни­
чком почетном тачком А. Ја­
сно Је да се уочени угао не

мења ако Т3'lке В и С мењају

л л 8, В2 В Л в
свој положај Н3 полynравим
АВ, АС (СЛ. 16), ОДНОСНО уа -
СlIlЈка ]
чен и угао не зависи од стра­

нице ВС. па га можеш представити као на слици 2. Каже се да ПОЛУПрЗВС лв

и АС <!ине усаопу Jlи,,.,ју. Неке угаоне линије су приказане на слици 3.
Свака ОД угаоtшх линија дели ра-
ван којој припада нз два дела. На
слици 4 ти делови су обојени ра­
с
ЗЛИЧИТИМ бојама.

Тачке које припадају истом делу

могу се међу собом повезати mши­
л 8 јом која не сече угаану линију. За
СЛlIка 2 те тачке кажемо да се нала3е са исте

стране угаоне ЛИНИЈе.

Слика 3
Исто тако, тачке које не припадају истом делу равни, одређеном угаоном
линијом хоу, не могу да се повежу lIЈ1нијом која не сече угаону линију. За љих кажемо да су
са раЗЛlt'lИТИХ страна угаЩl е линије.

Све тa'lKe које су са исте стране угаоне lIиније чине једну област. Значи, )'I"OoHa линија
одређује две области у равни којој пришџ~а.

СЈН1ка 4
Пример I

KopHCTehH сл ик у 5 ДОПУII И праз на места: тачке А, и __ прип адаЈУ Јед­

ној области , а та ч ке Q, __ и __ д ругој обл а сти одре ђеној YI'ao IIOM

л н нијом вос. Та ' ЕКС /3, С, О п р ип адају угаоиој ли нији .

~'IJIOlfa 11 иј" Јј jt"YH 01106 I1 јlш "оју lа :,"nиј, tjpt "1 ра. Im ... 1111.1 (4 )"
П олупра l)е које чине угаану линију су краци ута, њихова заједнJtчка почетна та ч ка је Ше­
ме ylла, а yO<lelH1 област (мисли се увек на једну од оних које су одређене угаоном линијом)
је 06лас:IП уfЛа.
Увек се мора на IIСКИ начи н нагл ас ити која од области припада углу. Може се бојити или
се н чи ти , као н а СЛИЦ l1 6.

Сли к а 6
Н а сл. 6 су п редстављена 'I етири угла_ П окушај да уочиш шта је зајеДНИЧI<О за
углове 1 и 2, а шта за 3 и 4.
На слици 7 су н ацртане и дужи, п а то може да те подсети да су у приме р" ма 1 и 2 углав и
конвексни, а у примерима 3 и 4 нека н ве ксни.

Слика 7

Пример 2

На СЛ IIЦ И 8 осен'! и обл а ст угла у складу са на зи вом дат им н с н оД CJIII Ke.

KO J! 1t(' KCHII НСКО Ј ШС К С III I конвек с ни н е коннеК ClIН конвеКС Н I!

Слика 8
 Област угла се оБИЧIIО не ССН'Ш или боји, већ се обелеЖЈt луком, нпр., као на слици 9.

Слика 9
Постоје углови који с разЛОI·ОМ имају посебне називе. Ако ПОЛУl1раве утаоне
линије образују праву. утао се .laзива оl1ружен. Ако се IlOлуr'раве угаоне линије
поклапа;у, а област угла је раван, без те полуправе, утао се назива аун (сл. 10).
Област угла озна'lавамо лу-
ком, као на слици 9, али је по-
требно 11 да у'·зо обележимо.
На "рим ер. утао чи;е ;е теме А
ТРОУl·ЛЗ на слици ] (стр. 56) _ --t-----o,
можемо обележити као LA О О

или LВAC ми LCAB или

L(AB.AC) шш само ГР'lким
сло,юм а. (тада се не КОрltсти
О llр у ж е н угао п у н У I.Ю
знак за угао L).
Слика] о
Допуни обележавзње за остале
углове троугла на слици] (стр. 56): LB. LABC. --' (3, LC. LЛСВ, _ , у.
Ако УГЛОDИ IH1CY У I"]t ОВИ троугла, обележавају се на исти на'lИII, при чему се тачке на краци­
ма бирају 11рОИЭВОЉНО или се краци обелеЖЗl.lају као полупраl.lе. По.-ледај слику 11.

в
N s

О
х у
Л
м
О
q MON q (5х, 5у) q ЛР/Ј

Слика 1]

г . . . . . ·. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ·. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .:
Задаци

1. 060; 06Л<1С1· с вако '· угла на слици] 2.

х у
А
р

8
м
О

Слика ]2
 2. КОЛIIКО КО~ЩСКСЈ/IfХ углова уочаваш на слици 13? н.ШСДЈ1IIХ.
z
" у

3. Кошtко нсконвексни.х углова УО'lаваш н а слJtци 14~ l-Iа lJеД l1

11 .х .

СЛ IIJ<а 13
\ 4. Колико: а) ОПРУЖСIllIХ; 6) КОНlJек-
cНla; В) н еконвеКСIIИ Х углова одређују две IIраве
које се секу (сл . 15)? Наведlt их,
s "
,
Слика 14 Ь,

5. Да)ll1 су lIа слици 16 УI'JIОВИ праВИ!ЈНО оБСЛС)§.СIIИ? У при­

s
мерима у којима углови нису I'1p~o оБСЛСЖСIIИ н апи­
Ь,
ши ОД l 'оварајући правилан заl1ИС. '"
Слика 15

с
у 1)
б)
с
О
х
1Ј
А А
1Ј

<): ВА С <): хОу

Слика 16
6. Нацртај и обележи:
а) KOllВCKcaH LS;
6) IrCKOHBCKcaH LPQR,
LI) КОlIвсксан L(Ox,oy);
1') HCKOllВCKcaH LaSb.
...........................................................................................................................................................................

3.2. Централни утао. Преношеље yrлова.

Упоређиваље yrлова

Често је потребно да утврдимо величииу неких углова Јtли да их упоредимо. Покуша; да

у н оредиш угпове дате на слици 17, тј. да допуниш празна места: _ < _ _ < ----' тако да
добијеш Ta'laH запис.

С
AI..........- -
Сл ик а 17
 Јасно ти је да вел ичина У.-лз не ЭЗIШСИ од дужине кракова јер су
q краци угла лолупрзос, nch ОД неке nрсге "раСПОIlЗ" који ОНИ граде.
Q Да би се мерили . тј. упоређивали, углави се морају "преносити".

k Врло једноставна али непрактична, а често и IIСИЭDодљииа метода

о Уll0ређивања углова била би да IIX иссчеш и слзжеш ј едан преко
другог, тако да имају један заједнички крак. У том случају је мањи
l'
он ај угао чија! др уги крак припада области ДРУI'ОГ угла . Јасно , ако
р
се поклопи и други пар кракова, углови су једнаки. Искорисгиhе­
СJl и ка 18 мо ту идеју. а ум есто макззз употр ебити
шестар и остали геометријеки прибор. Циљ нам је
да повежемо угао са нском ВСJIИЧИНОМ КОЈУ можемо

пренос ити прибором којим располаж е мо , дакле лсњиром и

шестаром.

Нека су у истој равни дати кружница k(O ,r ) н угао pOq (сл. 18).
Њихов зајеДНИ'IКИ део је лук Рд , где су Р и Q тачке пресека
кракова Ор и Oq са КРУЖIlИЦОМ. Овај угао се назива централни
усао. На овај начин се сваком углу може придружити MHNO
кружница , односно одговарај ућих кружни х лукова (сл. 19). Слика 19

Приме р I

На сл иц и 20 I!;щртај ј едан КОlIвсксан и јед ан неКОlIllс кс ан ЦСIIТ раЛl нt уга о и 06СJlСЖ Н њи м а

ОДl'овз рајућс луко ие . Н а сл ици 2 1 датим У I'л оuима придруж и по јсдн у круж н у ли ниј у тако
да угл оm1 б уду це нтраЛНII 11 06СJlе жи ОД I'ов а рај ућ е л уко ве.

ь ,1

• о
s
s
а
,
Слика 20 Сл ика 21

у погл ављу 2,7 научили с мо да сваком кружном луку

одговара по једна тетива, па знаЧlt и да централном
а
углу оДl'ОВЗРЗ једна тетива , тј. дуж (сл. 22). На овој сли­
A
N:;----:KB ци uидиш да и конвексном и неконвеК С IIОМ у глу аОЬ
одго в ара иста тетива АВ; па се о томе мора водити ра­
о чуна к<ща се УГЛОIJИ задаЈУ.

Једноставно се мора н аглас и 'ги да ли ј е у гао конвексан

или неКОlll3сксан ако се то са слике н е lIИДII или нам

није на tЈСКИ други начин указано на то ,

Сл ика 22
П риме р 2

У очн мо н а СЈI ИЦИ 23 јед н а к е тет иве АВ, CD , EF и е н К РУЖ IIИ Х пи т ф k(O,r), kz(S,r), kз (Т,р)
и љи ма ОД" ОЈЈара;ућ е КОlшеКС II С централ н е у ,'ло не. Кој и су од I ЫI Х јед н а ю, ?
Q'IIt I'ЛСД l iO LAOB = LCOD = LESF. ТО су центр<UlНИ У .'ЛОВ И кој и су "везани " за јед н у
К РУЖ II У л иниј у k] ил и за кр ужн е л иниј е јед н а ки х полупре'I Нllка k] и k2 •

G
X"---4t н

s т

С;нн,а 23

Н а о вај на чин се с ва ко м конвеК С IIОМ углу може п р ид р уж ити п о једа н лук, ОДН ОСН О дуж, па
се у поређива ње ., п ре ношење углова СВОДИ на упо ре ђи ва ње и пре НQш ење луко ва , ОД Н ОС НО
тетива . На равно , придружи вање одго вара;ућег лука и тетиве је могуће сам о а ко се УГЛQВИ
.. пре веду" у це нтрал не УГЛQве кружних лини;а једнаких полупречника.
за к о носкс н е централн е угло ве (једне кружнице или кружнице једнаки х полynречни ка )
ва ж и да:

- Два угла су јед нака ако су и м ј еднаки одroварајући лу КО8И ( и тет иве ) .
- Већем од у глова одго вара ве ћи лук (тетива ) .
- Ма љем од углов а одговара мањи лук ( тети ва).
Ч есто је потреб но пренети угао са једног места на друт'о, од носн о КО ll струисати утао ј ед­
нак датом.

Пример 3
Q '1
И,
Н а ц ртај КОlIвеКС ТiИ LpOq и п о­
лу т т ра ву Sx,
Р
КОII СТ рУИШИ уга о јед н ак углу
р
s
pOq тако да му једа н к рак буде о
х
I IOJl У Т'l ра llа Sx. х

Уради h емо Сll едећ е. О пиш емо k,

к р уж н~ще k,(O,r) н kz(S,r), где
смо Т ЮIl У Т Т рС'I I Т И К r rт ро и з пољ но

и за брали (сл. 24 ). У т'лу pOq одго-

вара ЈIУК PQ ( и 1'С'rlша PQ), кој и Сл ика 24
ш еста ром IIРС II ОСИМQ од т а ч ке Х н а к руж ницу kz. Тач ка Х је пресек полупра ве
Sx и k2 , Постоје две та 'lк е И Т и Иz такве да ј е PQ = ХИ, и PQ = ХИz .
У т'лов и XSU , и XSU 2 су јед наки углу pOq. Н ај 'lе ш ће н иј е п отреб н о п ренос ити угао са обе
ст р а н с П QJlУ Тl равс Sx.
 Пример4

У llореди конвсксне углове дате на слици 25з.

П р во ОПI1IЏII круж ницс kl 11 k2 ~ICTOГ, п рО ИЗВ ОЉ IIО и забрано г ПОJlУ IlРСЧНl1 ка Г, Ч llји су це l'l ~
ТРII темеllа углова аОЬ и cSd. 06ележи од говарајућ е тетипе ЛВ и CD. Пренеси ЛВ та ко да ј е
СВ ) = лв (сл, 256) . С обзиром lIа то да једнаки м т етивама КРУЖIIИХ Лllнија једнаких
п олупреЧlI ик а од говарај у ј ед наки ЛУК08И, слеДl1 да је LЛОВ = LCSB j • У овом СЛУ'lају је
L CSB j < LCSD, п а је If LllOb < LcSd.

а) k,
6) d
D
Ь
В,
d 5
Ь
k,
S НЕ МОРАМ ДА
С ЦРТАМЦЕЛЕ
КРУЖНИЦЕ
О
п О А
,
"
СЛlЈКа 2S

.............................................................................................. , ...............................................,', .... , ... , ...... , ............

'\
Задаци
1. ДаТII су кружшща k(O,r) и тачке А, В, С, D које јој ПРИГI<щају (сл. 26з), УО'НЈ ~I означи
IIa С}ЈИЦИ:

а) ТСТИIJУ која одговара централном углу ЛОD;

б) тетипу која одговара к руж ном луку ЛВ;

~

В ) тет иву која ОЩО8зра круж ном луку BCD.

2. Дате су КРУЖlIнца k(O,r) 11 ТЗ'lке Л, В, С, D које јој ГЈрипадају (сл. 266). YO'III 11 озна чи
на сли ц и:

3) кружни лук који одговара конвскс ном углу НОЈЈ;

б) КРУЖНИ лук који ОДГОllара конвсксном углу ЛОС;
11) мањи круж ни лук који одговара тет иви ВС

в
с в
а) С 6) В)
С

• • •
о о О

л Ј)
D

Слика 26
 3. Дате су К Р УЖ НИI {а k(O,r) и тачке А, Вј С које јој [[РИl[здају (сл. 2611). Уоч и И 03 1 [ а ',и на
слиц и:

а) КОНIIСКС "И це нтрални угао који одгов ара тС'Тиви В С;

6) ко нвеКСIIИ централни угао који одговара тстиви АС;
IЈ) I ~ентрални угао који одговара кружном луку Лв.

4. У п оред и датс углове (сликс 27а, 276, 2711).

,) 6)
у .)
,
'_----7
ь

, а
ь
а

Сll f1 кз27

5. У ll о реди у"ЈЮUС троуl'ла АВС, слика 28а.

с 6)
а)

O~ ______/C
лL- ________________ ~В

А '----________ ЈВ

Слика 28
6. У ll ореди углове 'Iствороу ,'ла ABCD, слика 286.

7. Заокружи слово испред та'IIШХ реченица.

а ) С ваки н еконвскс ни у , 'ао јс већи од опруженог У"ла,
6) Свакој тетиви одго вара једа н централ ~IИ угао,
В) С ВИ опружени углови су ј ед наки. ь

8. Н а сл ици 29 дат је KOHBeK ca~, угао аОЬ , КО II СТ РУИШ И њем у

jeAltaKC угло вс сОа и bOd.
о а
9. Нацрта; прои звоља н неКОНl.Iскса н угао xSy и полупра uу Рс
ПреllССИ LxSy т ако да му јед311 крак буде дата полуправа
Сл l1 ка 29
р,-

........................................................................................................................................................................
•
3.3. Врсте yrлова
у претходној лекцији СМО ЮI}"-lИЛИ како се угпо"и МОГУ преНQСИТИ са једног меаа на друго
и како се упоређују. Применимо lIаведеllt~ поступке за надовезивање углова. Два уlла су
uаgовезаu" ако apuQagajy иCйloj рави" и имају само jegaJl зајеg1lU"КU крак и Шеме а
облаctllu 'ьuхове IIемају зајеgнuчкuх ШаЧQКQ. На CJlици 30 само у примеру а) углови хОу

,
у
х Ь
d ь

о
х
0""'---'-_ __
р '1 ~
S п

Слика 30
и yOzcy IIздонеззни, а у IIримерима 6), В), г) УI'ЛОВИ нису IIздоnезани. На исти
на'IИН се могу надовеззти три угла иm1 више углова (сл. 31). Надовсзивање се врши поц
условом да је то могуће, тј. да први и последљи угао имају највише један заједнички крак.

, "
ь

,1 п
у

Сл ика 31

Два надовезаtlЗ угла се зову и су­

cegllU углавн. На слици 32 заок­
ружи слово "С[ЈаД примера за су­

седне углоие.

Слика 32

Пример 1
у

На слици 33 углу хОу доцртај суседни УIЋО. Колико реше ­

]],(1 има задатак?

Слика 33
СусеДНII УI"JЮВI1 чија два крака образују праву

-'2-_~_
називају се yaopegllu yfловu. Упоредии углови
зајед ~1O чине опружен у гао (сл. 34). Користећи
слику до п уни праЗl1<I места тако да реченице

буду та'ше.

Уг.ю упоредан LxOy је -_О

Сл lfка 34
Углу у02 ј е упоредан -_О

Пример 2

На СЈIIЩI1 35 з .юкр уж и сл ово испод цртежа на коме су УГЛОВI1 у п оредни.

о) б)

Слика 35

Пример 3

С ва к о м од yt'llQlla lЏIТИ Х lIа сл ици 36 доцртај IЮ један у rюредн и угао.

•
Слика 36

у сваком од тако насталих парова упоредних YI'lIOBa осенчи

област Beher угла. Која област се може осенчити у послсд­

њем примеру? Ова два угла су једнака (провери ) па не
можеш осен'IИТИ Ilиједну од области. Сигурно препознаје ш
да су то прави УГnО IЩ. Дакле.
. Каже се да су
Користећи троугао (тро­
х
угао ни лењир) нацрта; прав угао чиј и је један крак дата
полynрава Ох (сл. 37). Слика 37
 На исти начин (сл, 38), нацрта; у
(1 праву" нормалну Н3 дату праву

а тако да се секу у тачки М.

Ако датом конвексном углу

м х
хОу, слика 39, доцртзмо упоре·
дне угnавс урх и уОХl (сл . 40),
Слика 38 краци Ох и ОХЈ> ОДНОСНО Оу и
о
011 образују праве. Парови угла-
ва хОу и Х ј ОУ1, ОДНОСНО YlОх и Слика 39
УОХ[ називају се 111 (сл. 40). УГЛОВИ
у
УЈОх И уОХ1 су једнаки јер допуљавају НСПI
х угао ХОУI дО QПРУЖСНОI'. ИСТО тако можемо схuатити УГЛDве
хОу fi XI0r. као допуне углауlОх до опруженаг, па су и OНl!
једнаки. Дакле.

Да бисмо се лакше споразумевалll, уводе се посеБН1I

називи З3 неке У1'лове.
у,

Слика 40 ( '(. IP i ' " '"

о о, ,g МUlьu IЩ uрvж (сл.4l).

•
Оштри, прави и тупи
углови су КОllвексн.и, а

l3ећи ОД опруженог су
НСКQнвексни. ОШТ<lр т уп прав

Слика 41

Пример 4

На сл ици 42 испод слике УПl а напиши oAl'olJapajyhy реч: оштар, праА, TYI I, неКОlIlIсксан .

Слика 42
.........................................................................................................................................................................

Задаци
1. Заокруж и сл ово и с п од сл ик е н а к ој ој су с в и нзцрт ани углови нздов еззни, (сл . 43).

б) ,)

Сл и ка 43
2, К ол и к о парова с уссд ни х угл ова можеlЈ I д а УО'I ИШ на слици 44 ~

3. Н а сл ици 45 н а цртај угао суседаll 11 јед н ак

датом угл у aSb. Кол ик о ре ш е Њ<1 Ilма задатак ?

s
Сл и ка 44

4. Нацртај туп угао хОу, 11<1 HaJ tpTaj љему упор СД II С углоне yOz и
ь
u Ох. У пореди н а црта н е У I'ЛО IJС .

Сл и ка 45
5. С вак ом од угло ва:
а) троугла ,
б) чст вороугла на СЈILЩL1 46 нацртај одгопарајуhи Уl10рСД НИ YI'ao и обеЛ СЖ1 1 на исти

lIачин на кој и ј е то ур ађ с но за L А.

Слика 46
r

6. Сваком од УГ11Ова на СЛIIЦИ 47 нацртај Уllакрсан у гао.

Сл ика 47

7. На СЈН1ЦИ 48 има унакрсн их УГЛОllа:

а) 3; б) 4; В) 5; г) 6; л) 12 парова.
Заокружи слово ИCI"Јред тачног аДГО lюра.

8. Допуни ре 'lИ које недостају тако да РС'IСНИЦС буду

тачке.

а ) Сваки _ _ __ угао Је мањи од праlЮl' у,'ла . Сл ика 48

6 ) Само _____ угао Је Једнак свом упоредном УГЛУ.

В) УЈ'НО већи од _ _ _ __ "сМа унакрсаи угао.

9. Заокр уж и слово ис пред реченица које су тa'IIIC.

а) Оllружен угао је оећи ОД оштрог у гла .
б) Сваки угао има себи упорсдаll угао .
1:1) Две узајамно lюрмаJlне прав е граде четири IIрзва угла.
г) Суседни УГЛQВИ не МО ГУ бити туни .

.......................................... -....................................................................................................................................

3.4. Сабираље и одузимаље углова. Комплементни и

суплементни углови

у одељку 3.3 објашње н о је шта су два н адовеза на ут'Ла.

н а су)' L 114 'Оу и yL ...., 01. Il.Ј ( uка 49 r'a п; 11 ао кО

је 61lР уlЛfJtШ (Оу 11 у()

Величина утла xOz зависи од величине yrлова хОу ~! уОх али не и

од редоследз њиховог надовезивања.

Дакле, може се писати:

х LxOz = ЬОу + LyOz.

о

Слика 49
Пример I

ДаПI су углови aSb и cTd (сл и ка d

50). К О IIСТР У"Ш И љи хов збир н 6) ,
прове ри да з бир Il е з ависи од ре ­
досл еда надовез иваlЬа. (Је}ЏI О М
п ре н еС II 1I lIадовеж и L aSb на LcТtI, т

а A P Y I' ~I

L cTf/lla L aSb
пут п рен еси и наДО IJСЖ И

па уп ореди на стале
, , а

збнрове . )
Сл ика 50
Р е ш ењс ј е на слици 506.

На и сти начин се конструише з бир три или више углова, под УСЛ ОВОМ да је љихово
надовез ивање МОI 'уће.

Пример 2

На С/I И Н" 5 1 дата су тр и угла. К ОII СТРУИШ И љи хов збир . Про вери да збир нс за81101 од ре­
досл е; l;} I l адов еЗ ИlJ аl l ><.1 у гло ва.

Сл ика 51

Као ш то ј е збир два ј еднака природна број а а + а = 2а и збир два једнак а угла је L xOy +
L xOy = 2LxOy.

Пример 3

КОIIСТР У ИШИ 2LxOy н 3LxOy а ко ј е YI'ao хОу дат на слици 52 а. Решење ј е представљено на
СЛ И К ;;lМН 52 б, 52в .

б) В) У2 :
а) У YI
, , УЈ УЈ оо
,,
,, ,, "
, ,,
, ,,
,,
','
о х О х о х

Слика 52
~~------------------

Често је потребно одредити и разлику два угла. Поступак се изводи из једнакости

ЬОу + LyOz = LxOz 11 LyOz = L.xOz - LxOy,

ОДНОСНО чињенице да је сабирак једнак разлици збира и другог сзбирка .
На слици 49 LyOz је разmlка углова LxOz и LxOy. Такође LxOy је разлика LxOz и LyOz.
Одавде уочимо поступак којим ћсмо консгруисати разлику било која два угла, [!ОД
условом да она постоји, тј. да се од већег одузима маљи угао. На СЛИЦII 53а дати су yrnOlJ1t
aSb и сТ(/, а на слици 536 конструисана је ЊИХQU3 разлика преНQшењем угла сТЈ у положај
aSd 1 па је LcT(l = LaSd j _ Тражена разлика је УIЋО d[Sb. Битно је уа'шти да се ПР" одузlt­
мању УГЛО8И не надовезују. већ се доводе у такав положај да имају заједничко теме и
заједнички крак а да им се области налазе са исте стране заједничког крака.

а) т б)
ь

d
s

Сm ј ка 53

Пример 4
"
у 5
Кон струиши ра зл ику датих углова (слика
54) .

о х

Слика 54

с обзиром на извесну посебност правог и опруженог угла, то и углови чији је збир прав
угао, односно опружен угао имају посебне назиnе.

9" • I •а
а) 6) Ь
а о

.... , /1
". рав

у
а

"
•
х
, 5
,
0<-------'-----
Слика 55
 Пример 5 о б)
а) ь

УГЛУ датом н а СЛИЦ II 56а н а цртај одговара­

јућ'1 каМПJl с мснтан , а на СЛИ l lИ 566 о д г о nара ­
j yћ ~[ СУ Jlлсме н тан у .'ао. На К ОЛ ИКО на ч ина се
то м о же уради т и ?

х у

Сл llка 56

. ".
"""." ............................................................................................................ ........................................................

Задаци

~ На СЈI ИН'I S7 даНI су уПIQIlИ. КОНСТРУI1ШИ њи хов збир Н љихову раЗJlIIКУ.

6)

Нацр та.ј туп угао хОу и Qштар уг ао zSu па кон струиши:

а) LxOy + LzSII;
6) LxOy - LzSu;
с
В) 2LxOy;
г ) 4LzSu;
д ) 2LxOy + LzSu.

@ Н а СЛИ I (1l 58 дат је ТРОУ",lo Аве Кон струиш и абир ЊСГОI.lИХ

А = ___---"= в
УГnО l.lа . СЛIIка 58

4. Н:щрт ај прав LA и Qштар L H, па КQНСТРУИШИ љ ихову ра зл ику.

5. К о н ст р уиши: а ) зби р ; 6) разлику QПР У ЖСНQГ 11 п равог угл а.

З аокруж и СЛОll О ис п ред тачних р е ч е ~[иuа .

а ) З а с ва ки уга о постој и љ е му КQмпле ме н т а r r у гао.
~a С IШ К И конв сксан угао l!Остај" љему сynлсмен тан угао .
о ) С ва к а д в а пра 1l3 угл а су узајамн о к ом [ [ л см снтна.

у следећllМ р е 'lс ницама ДОIIИUIИ ре Ч ~1 к ој е недостају так о да ре'I С ШЩС буду таЧltе.

а ) С Јsа к и a~\.~ угао и м а себи ко м плсмснта н угао.

б ) У]'зо једнак њему СУПJlе ментном У]'ЛУ је !)~1\\'f:'\
В) Свака два права угла су узајамно t;i\\~~\\\\\

.........................................., ...................................... , ............... , ..., ., ..., .. , ........., .., ...... , ...... , ..., ...., ..
3.5. Мерење yrлова
Честа је потребно да сnи нацртамо једнаке углове. На пример, да нацртама Qштар у гао. Да
ли је ТО Moгyћe~ Ако бисмо упоредИlШ нацртан е углове, видеш! бисмо да су разли чити ,
можда би само по нски били једна}(и. Уосталом, није ни потребно да наnоДИМО разлоге јер
меРИШI СМО дужи, ПQВршину. масу, ВреМе ...• па треба да меримо и УГЛQве.

Већ СМО УГВрДИЛИ да за углове важи ех + ех = 2сх, ех + ех + а = За, ... , па је збир 11 углова ех
једнак па (где је п Е N). 3на'IИ, ако је ~ = 2СХ, онда је ех половина угла ~. Ако је р = За, онда
је ех трећина угла р ... Ако је р = nа., онда је а "-1'И део угла р.
3а јеДИl-lИЦУ мере за мерење углова УСlJојен је угао који је 180 -т и део опруженог угла. Дакле,
са6ирањем 180 таквих углова добио би се ОПРУЖСН угао. Јасно је да нема потребе ни да
покушамо да саберемо тако велики број неких јед­
наких углова, ДОВОЉНО Је да можемо да замислимо

такав поступак , па самим тим и величину тог једи·

Слика 59 ни'lног угла. Такав угао (180·и део опруженог угла)

усвојен је за јединицу мере и зове се СТЕПЕН (угао"и степен) а 0311ачава се
са ЈО. На слици S9 нацртан је угао од ЈО.

Пошто је мера збира углова једнака збиру мера тих у,·/ю·

ва,јасно је да постоје углови ЈО + \0:: 2· \0;:;; 20, 70, 1280...
Значи, прав угао има 900, опружен угао има \800, а пун
угао има 3600.
Постоји справа за мере­
ње углова, која се зове
угломер (сл. 60). Угло·
мер се користи врло Јед·
Слика 60
ноставно (сл. 6\).
х

Слика 6\

Пример 1

I{ористећи У"ЈIOМСР и зм ери УГЛОГlС (сл . 62 ).

Слика 62
Пример 2

На СJlИЦ I'1 63 It<IЦРТilј У l"Ло ве од 35°, 100°, 195°, 270°, 300°, Т<\К О д а су дате tlOЛУП Р~lВе гю ј едан
ОД K paK o l~a 1I да ОЭ II(1ч е н е м е ре буду у пи сан е у о бл а СТ II у гл а.

35· ]00· в

о х 5 )'

300·
,, -------'-'''-~. 'г
с

Слика 63

З а ре шавање IlаШ~IХ з а д атака довољна јединица за мер е њ с угл о ва је степен. Али, за

р е ша ва ље I1раКТИ <IIIИ Х проблема у различитим областима где ј е потребна прецизност та
ј ед юшц а ниј е дов ољн а , па се уводе маље јединице: МИНУТ (у гаони ШIIIУТ ) 11 СЕКУНД
(угаони се к у нд) . Минут је ба-и део степена н означава се са 1', д<\кле 60' = 1 о . Секунд је 60-и
део минута It ОЗ IНlчава се са 1", па је 60" = 1'. За мереље такви х углова Iшје довољан угло­
м е р, l1а се користе са с вим другачији начини мерења. Ми Ifсћемо моћll да меримо углове
ј единицам а м а lЫIМ од степена, али ћемо у рачунским зада цима моћи да користимо углове
од нпр. 24° 15' 12". М е р у угл а обично обележавамо већ nOMellYТIIM грчким словима, на
при ме р ех = 45°4'7". З н а 'ш , кадз се каже угао ех, мисли се на љегову меру. Тада се једнаки
У ГЛО8И 06ел е жа вај у истим сл овом. Ако је угао ех мањи од угла ~, пиш е м о ех < ~. Ако су поз ­
н атlt угло В lt , можем о нзрачунати њихов збир и разлику ко ри стећи уоБИ'l ајене поступке за
ра 'l унање са 8ишеlt ме lЮВЩIIIМ бројевима.

Пример 3

И з ра'lун ај э6 11 р 11 р а злику )'IЋова ех =86° 1I 13 = 51 °.

Пос т у па к ј е у об ll'l<lј с н:

Пример 4

И з ра Ч У l l ај зб~I Р 11 ра3ЈНIК У углова ех = 120°42'30" 11 f3 = 80° 10'25".

У овом сл уч ај у је М ОЖ Д(1 једноставније угло ве "Ј ЮТt I IICИВ:lТ II " ј еда н н с под дрУГОЈ·, [ I JТO је 11
уоБ Н'l ај с н о за саб нра ње и одуз ltмаље nJш.Ј('I I .\1С ЈЮllаН ~I Х б ројеиа.

120°42'30" 120°42'30"
+ 80°10'25" - 80°1 0'25"
200°52'55" 40°32'5" ,
па ј е а + 13 = 200°52'55", а - 13 = 40°32 '5"
 Пример 5

И з ра'l ун ај з бир 11 разлю,Ј' углова а = 56025'40" 11 ~ = 30040'55".

а + ~ = 86065'95" , а с обз иром на то да је 60" = l ' и 60' = 10, то може м о Hanllca TII 11 као:
а + ~ = 86066'35", однос но:
а + р = 87°6'35".
Q'II"'л сда н п роблем lIaCTa jc IIРIIЛ1IКОМ одуз имања угла ~ од угла а 11<1 посту п а к мора 6111'1 1
слсдс ћll:

56°25'40" (= ) 55°85'40" (=) 55°84'100"

30°4 0'55" (= ) 30°40' 55" (= ) 30°40'55"
а - р = 25°44 '45" .

Пример 6

Ако је а = 41 о , изра'lунај 2а.

Пош то ј е а + а = 2а , то јс : 2а = 2·41 0 = 820 .

................................................................................................................................................................................
Задаци

1. Поп у ни пр аЗ l13 места тако да настале ј ед накости буду та '.нс:

\ 20 = _ _ '; 20010' = _ _ '; 10 =_ _ "; \0\ ' \ " =__ "; 505" = _ _" ;
321 ' = - -0- - '·3626"=
, - -()-- ,- -" .

2. У[[ореди У'·лов е а 11 р ако

је :
а) а = 404'44" и р :::: 4444";
б )а = 100 10"иР = 60 I ' .

3. ПРО' lIlТај колико степени о) б)

им аЈ У у пюви да т и на сли ­

Ц" 64 .

,)

Слика 64
 4. И змсри уrЛОIJС дате Ila слици 65, па израчу н ај њихоu збир .

о) б)

Слика 65
5. Измсри У I>Јюве датс Н'I СЈ IИЦИ 656, па IIзра' I УI-l ај њи хо ву р аЗJII IК У,

6. И зрачунај ех +р н ех - р ако су :
а)ех = 26 0 , р =120;
б)" =
150040'30", ~ = 50014'13" ;
В) ех = 50, Р = 5'5".

7. Израчунај 2 . ех и 3 . ех ако је:

а) ех = 570; б) ех = 23 Ј2'1 Ј " ;
0
11 ) ех = 30040'50" .
8. Њ~рачунај УI',ю КОМlU l ементзн УI'Лу од:
о) 780, б) 12023'34".

9. И зра ч у нај угао су нлем е нта н у глу од:

а) 1О;
б) 10001 0",
В) 20020',

10. Зб~IР два унак рс на угла је 900. Њщртај те Уl'лоне.

11. ИЗР:1 l lунај K01l-mлемеliТliе углове а и р ако је :

а) а за 200 всl1и од р; б) о.: два п ута мањи од р.

12. И :l ра<IУll ај СУ llлеме н тне у гл оне а и р ако је:

а) а за 300 маљи ОД р;
б) а ТРII nyra веhи ОД р,

13. Заок р ужи слово ~1Спред тачне реченице.

а) Два суседна угла су у век узајамно каМПЛСМСIIТllа.
6) КамплемеНТНII yrлави су суседни .
11) Су rlл еМС l lТlI1I Уl'лови су упоредии.
г) Уl10 реДIIИ углави су суплеМС I IТIНI.

15. Ако 3а = 10011 4Р = 150, IIзра чуна;:

о ) а + ~,б) 2а - р, ")4а - 3 ~.

.................. """"""""""""""" """""" """"" " "" " """""""" """ """ .. """"""" """""" """""""" "" .. " " " " " " ,,' .' --ј
3.6. Паралелне праве и њихова трансверзала и углови
које оне одређују

Израчуна; непознате УI'ЈЮ­ у,

ве на слици 66.
ћ Уl
Измери YI'JJOIH~ на СJlНЦl1 67 75'
И уrlИWИ их као што је ура ­
ђено у примеру I!ОД а).
~,
At<.o се три праве сек у у
т рима ТЗ'IК3М3 (сл. 67а ), та­
да оне oApel)yjy шест паро­
ва унакрсних углова.

Слllка 66

60" 6) В) Ако су две од тих

праШIХ паралелне,

постоје дпс пресечне

тачке 1'13 је одређено
ЧС'Пtри пара унакр­

CllltX у ,'лава ( сл. 676

11 671J).
НспаралеЛllа прана
назива се траllсвер­

эuла паралелних

Слика 67 праl.lllХ.

Дакле, II CK;) су паралелне праве а и Ь

nреССЧСIIС трансвсрзалом 1 и нека су А и В
"ресе'ШС тачке правих а 11 (, ОД НОСНО Ь и (сл. 68). УГnОВI1
са ,'сменом А су (1,. ((2' ((3' c1..t а са теменом В су 13" 132. 133.
134' Погледај слику 68. Ila утврди какве везе [!Остаје међу ь
угловима а,. а2' (1з , a~ 11 13Ј' /32' \3з, 134·
а,
ВИДИ се да
А
а,

као унакрснн, а:
"
СЈfl1К<1 68

као упоредии уГЛОВII.

Замисли да тачка А "клизи" по правој t до тачке В Ii праву а "помера" са собом. Где ће се

наћи права а када се Ta'IIOI А поклопи са та'ЈКОМ В? Праuа а ће се поклоm1ТJI са правом Ь.
ПровеР(ј то користећи два троугаона Jfењира као 'Ia СJfНЦИ 69.

С обзиром на то да ће се праве а и Ь ПОКЛОПИТИ, 110клопић.е се и одгонарајућЈI УГЛОВИ, па је

(11 =131, а2 =132, (1з =133. ~ =134. Ако искористимо 11 једнакости које иаже за углоnе са зајед­
IIИ 'I КИМ теменом, можемо эакљу'IИТИ да су једнаки и углови а l и Ј3Ј, (11 Н 134' аЈ И Ј31' ~ И
~2' (a l = ~з, а2 = ~4' аз= ~I' а4
= ~2)' а СУl1леМСIIТЮ' и утови
а, И ~2' а2 н ~,. аз И ~4' а4 И
I}Ј' тј, al + 1}2 = az + I}l аз + = ь
Р,=а..+р,= ]80'.

.)ст

а ј в 11
"

11 било који од углова al. аз, Слика 69

~I' ~ 3 је'СУПllсмснтаll са било којим од У"Јюва az, а 1 , Р2' Р4·
На слици 70" једнаки углови су осенчсни. Било који осе Н'lени угао и било који
HeOCe]l'1CII су СУГlлсмеlIТlШ.

6)

Пример I

На СJl]Щ~1 706 Il rщртаllС су паралеЛllе

l'lр;:ше (1 и Ь са траllснерзалом ! и дат
ј е једаfl YI·'lO. И зра'I У ll ај остале У ГЛО­
ве 11 У I JIIШ I I I Ј Х 11 <"1 Н СПt lLа4Шlllа КО)II

је "го ураl)С н о за дaТl' у ,'ао.

Слика 70

Пример 2

Дате су IIpaBa fJ и ТН 'I ЮI Q l"Iаll ЊС . Q

]{ОРИ С'l' ~lн, два троугаmщ Ј1 с њира
l'lщртај п Р"I l"Iу (/ која с;щржи тачку Q q
и lI apaJlCJlIl<1 ј е IIp'IIJOj р,

На сmЩI1 71 Ilрl1ка за ll је IIOCTyrlaK

цртања. )kњи р А се ' Iе "омера, а Jle- р
р А
Ibllp В КJl И З II до ЖСЛ.. С Н О t · tЈОJlожаја.

Сли ка 71
 Пример 3

Дате су IIpaHa р и та чка Q lIан ње. КОРllсте1l11 један ТрО У I"ЗОНl I л еЊl1р 1I шестар на цртај
прану q која сщржи тачку Q и [1аралt'JlНа је правој р.
Нацртај произв ољно JlР,Щу tTaKO да садржи тачку Q и сече п ра ву р . Нека је IlpecCK [1раних
р и I тачка Р. Ј еда н од на с талих углова са Tt,:MCHOM у тачки Р пр снеСI1 на "ОДl"Oварајуhе"
место тако да му теме буде у тачки Q а један крак од ређен право м t. "ОЩОlJарајуllе" место
је одређСl10 Ч IIЊСIIИ l tама до којих смо ДО[[]ЈIИ У лек цији 3.2. Други крак тако 1IЩ(ртано., у,·ла
је т ражена п ра ва {/ (СJI. 72).

Слика 72

...........................................................................................................................................................: ..............
.....
Задаци

~ На СЈНЩИ 73 заокружи слово изнад цртежа lIа коме су 11ране {ј I! Ь, Ilpece'ICHe Tpall -
С IlСРЗалом t, lIаралелне.

Слика 73

v Изра'lунај 11 УПI1JIIII остале У1·лове на СЛИI\И

IIраве (ј и Ь паралслне.
74 ако су

Сл ика 74
 ~ Изра<[У"lај углuнt' дате ~Ia слици 75 ако је:
а) (Х ј :::: 2 . а2 ; б) а ј + 0.:3 :::: 2200; В) 0.:2 + Р2:::: 840,
ь
Праве а и Ь су паралелне.

а а,
1:1
4· а) На СЈIИЦИ 7ба нацртане су праве а, Ь, с, d, при
.Ј 'Iему је (/ 11 1" с I1 d. Изра<lунај остале УГЛQве ако
је 0.: 1 :::: 510,
б) ПреМЈ подацима са слике 7бб израчунај 0.:, ~
Слика 75
И о. З, "раве важи а 11 ь 11 с, d 11е 11/11 g.

а)

, Слика 76

G Ha слици 77 дате су Нt;'КОЛlfнсарпс тачке А, В, С. Нацртај праву

с која садржи та'IКУ С и паралелна је правој а(А,В).

Слика 77
.." .................................................................... -.....................................................................................................

3.7. Уrлови са паралелним крацима

•
s
Нека су у равни дати угао а и та'lка S (сл. 78). Нацртај у истој
paBНl1 УI'ао ~ са теменом у таЧК}ј S тако да СУ му краци паралел­

, ни са крацима угла а..

епика 78
"
I
Добијени цртеж мора бити један од цртежа датих на слици 79.

+;;/,5
,
,) " б)

CllllKa 79
Дакле, угао /3 може бити оштар или туп. Покушај мерењем да утuрдиш везу
L1змсђу УГЛОllа (1. и /3 у оба случаја. Запазиhеш да ако је /3 оштар угао, тада је
(1. = /3. а ако јс 13 туп угао, тада је (1. + Ј3 = 1800. Покушаћемо то
н да докажемо јер се мерењем само провер.:ша '1'a'IНOCТ у
IIСКИМ примерима.

Ј{ока.JlfУјll ЗIIU'l1l увериl1ll' п' уа је за 611)10 "иј" слyrlај lUа 1'''0

"еко јllf1рђrlЫ' чију С' rn mа'/Ност iIP(JlI 'рIlЛU У Н("Ц!М (11ЛIl
1It'1\1I.\f) t40себuо.ч С'lУЧliI
................s~---
~
у "римеру а) сл. 79 допунимо а . а,
'"
IlОлуправс одређене краци­
ма углова IX и 13 до правих. "
Нека су то праве а, (11) Ь, ы 1 •
Слика 80
Обележимо један од насталих углова са (1.
(сл. 80). Из одељка 3.6 знамо да ако су пара-
лелне праце Ь и ы 1 > пресечене трансuерзалом а, У I'ЛОВII (х И
(1.( су једнаки. Затим су Ifаралелне праве а и (/( пресечсне
трансвсрзало'М Ь., па су уг-
" лови (Х( 11 \3 jeДHaK~I. Ако је
Слика 81 (1 = (1] и (Х1 = \3, тада је а. =\3,
ШТО смо и хтели да докажсмо. /,
Када је угао \3 тyn (сл . 79и), на исти на'IИН доп-
УИIIМО кракове УТJlова до правих и обележавамо са СХ] један
од насталих углова. Разматраље је ИCl'о као и у претходном
---+---;;~ .................... .
ПрЩ.1еру само што је сада (;(1 + 13 = 1800. Пошто је (;( = а 1 , то
је и а + \3 = 1800. КОРfКТИ слику 81. "
Докази за случајеве 6) и г) изводе се lIа IIСТИ на'IIIН кориш­ ", (лака 82
heњeM L~ртежа на сликама
82 и 83. Претходна разматраља не зависе
ОД положаја тачке 5 у равни угла а.
/,

S./ ' - - - -
.................. 1
'"
/" "
Слика 83
 Пример 1

Дати су у равни туп угао а и ТЗ ' Iка S. Н ацртај у истој равни угао ~ тако да му теме буде
та'.ка Sа краци паралелни крацима угла а. Размотри СВС могуhности.
П окушај то да уради ш самостално, па упореди са цртежима на слици 84 .

. ~
....... :, .....,\-"---
·. . L ·5
а .

5'" ~\
Слика 84

Ако су 06а угла тупа, важи да је cl = ~. а ако је р оштар, тада је а + Ј3 = 180°,

Дакле. можемо закључити следеhе.

За унд КОЈlвск,"/Ij уЈЈ 11 С" арал.е.muм I(раЦJl.\1fI важll~

а ..о су оба уtла Оlllшр,1llЛU оба шуаа. uюgа су они jt'q1fl1K!I;

- ако jt! jeguH уыо m,щmр а ~/Pylu al)'fl. fUfl9tl С)' они f\'U':Н'ЈоIt'НШНu •

...........................................................................................................................................................................\

Задаци

~ Заокружи СЛОВО ИСПОД цртежа на слици 85 на коме су нацртани УЈ'ЛОВИ са паралелним

"7 крацима,

,) ,)

Слика 85
 Дати су У I'30 ct И та'lка S.
сл. 86. Нацртај угао једнак
углу а са теМСIIОМ у тачки

S 'III;И су краци паралелни s

КРЗLН1М3 угла а. Колико
а. а.
РСUl с ња има задаl-ак~
(Сматрамо да су ораlSС па­ s
рал елн е и ако се I lOклагl3- ,) б)

ј у. )
Слика 86

ДaТlI су УIЋО Р И та'lка Т сл. 87. Нацрта; УЈ'ао суnлеМСНТ311 углу р са теменом у та'ши Т
чији су краци []ара;ЈСJiНИ крацимз угла р. Колико решеља има зздатак~

,)
7 "16) ~ Слика 87

4. HaL~pTaj у равни два оштра угла са п аралелним крацима чији је ззјед­

Н~tЧКИ део:

а) 'Iствороугао, 6) угао, В) дуж, г) тачка.

~
Израчуна; дпа угла са паралелним крацима ако је ЊИХQIJ збир 1200,

6. И з рачунај углове а и 13 ако су им краци паРаЈIСЛllИ и акО је: а) угао а два пуга већи од
угла \3; Ь) угао а. за 500 већи од )'I'ла (3.
7. Заокружи слово испред тачних РС Ч С I IИ I Џl .
а) Два јСДllака ощтра угла у равни увек имају Il ilралеЩIС кракс.
б ) УllаКРСIIИ УГЛОАИ су углопи са паралелним крацима.
В) УпореДllИ углови су углови са параЛСJlIШМ крацима.

8. И з ра'IУllај непознати угао о: на слици 88 ако су лраве а 11 Ь паралелне.

ь ь ь 40"
20" 1500
а. 50" а.
30· а.
" а а

1300
,) б) В)

Слика 88

...........................................................................................................................................................
 4. ДЕЉИВОСТ БРОЈЕВА

Дељиuост Пр llрОДНИХ бројева представља значајну и З'НШМЉИIЈУ тему у оквиру Ifзградње

скупа природних бројева. Она представља лолазнн корак у 11ЗГРадњи Теорије бројева,
матсматичке дисциплине која је присутна кроз векове и чији проблеми и резултаТII се
срећу у математици дреВIIИХ цивилизација Кине. Е,'щ1Т3, Вавилона, старе Грчке, алИ и у
савременој матсматици. Нека ОД важних тврђења и поступака те теорије, које ћемо сре­
та1'И ТОКОМ даљег бављеља матемаТИКQМ, носе имена познатих матемаТllчара старог века
(ЕраТОСТСIIОВО сита, Питагорини бројеви. ЕУКЛИДО!Ј алгоритам, Диофантовс јСДНЗ<lине ... ).
у петом разреду ћемо се бавити само почетним, еJlементарним појмовима 11 гюступцима,
везаним за ДеЈЬивост природних бројева.

I 4.1. Дељење у скупу N o (једнакост а = bq + r, О ~ r < Ь)

у ApyrOM разреду смо се срели с поступком дељења бројева у оквирима блока бројева до
100 и везом између операција множења и дељења. Формирали смо тада и таблltцу Мllоже­
ља и научили како да помоћу ње делимо у њој садржане бројеве бројевима од I до 10. У
трећем разреду смо стечена знања мало проширили и "освојили" блок бројева до 1000.
Научили смо да делимо бројеве из TO I' блока. у случајевима када је то б~tло 11ЗВОДЉllВО, ЗЛИ
смо се срели и са случајевима када то није било изводљиво. Подсстимо се тих поступака
кроз следсћи пример.

Пример 1

Подели:

а) број 3] 2 бројем 8; б) број 869 бројем 17.

а) Познатим гюступком (писменог) дељења уверићемо се да је
312 : 8 = 39,
што значи да је број 312 УСЉll8 са 8 и КОЛLI'/НI/К је 39. Користеhи се везом операција МIIОЖС­
ња и дељсња можемо, равноправно, писати (без даљег рачунања) и следеће таЧllе јед­
накости:

312 = 8-39; 312=39-8; 312;39 = 8_

ПослеД l ьа од Ilаписаних једнакости показује да је број 312 уељuв са 39 11 да је колtl'fНI/К 8.
б) ПОМС I IУГИМ поступком (писменог) дељења увериhемо се да дељењем броја 869 са 17
добијамо колtl'jlfllК 51 и остатак је 2. Будуhll да остатак није једнак О, то значи да број 869
није gСЉllб са 17 и да можсмо писати тачну једнакост

869= 17·51 +2.

То је ItcllpaBI-IО з"11lисана једнакост којом се изражава усљење с остатком броја 869 са 17;
УО'IЗD<'IМО да за остатак (број 2) важи: О:::; 2 < ] 7.
 У четвртом ра зреду смо се бавили дељењем , али и дељењем с остатком, овог пуга у с куп у
No. Подсетимо се кроз следе ћи пример н еких од тада у п ознатих п оступ а ка и сте',е них
з н а ња.

Пример 2

П одел и:
а) број 20 878 бројем 73;
б) број 41 984 бројем 157.
а) Као у претходном примеру, поступком (писмено ,') дељеља налазимо да је

20 878 , 73 = 286.

Збо г тога ј е број 20 878 geљU8 са 73 и КОЛUЧIIUК ј е 286. Онда, кор и стећи се везом изм е ђу
оllt~рац иј а множења и дељеља, можемо (бсз да.љ е , · ра'lунања) писати т а',не једнакости:

208 78 = 73 . 286; 20 878 = 286 . 73; 20 878 , 286 = 73 .

Послсдља једнакост показује да је број 20 878 уељи8 са 286 и КОЛU'lНUК је 73. Овде можемо
уочити идајеброј 286дељ ив са 2 (286 : 2 = 143), али и даје 143 = 11· 13, паје
20 878 = 73·2·1 1· 13.
Збor- TQ I-;l ј е б рој 20878 дељив и са 2, 11, 13, али и са 22, 26, 143, 146, ....
Како Ш1ћи све бројеве из NQ> који м а ј е дељив број 20 878? Н а такво питаље н аh и ћемо одго­
вор у следе ћим лекцијама.

б) Поступком ( писмеtIOГ) дељења увер иh ем о се да дељењем б роја 41984 са 157 добијамо

КОЛlI'II/'IК 267 и остатак је 65. Будуhи да остатак није једнак нули, број 4 1 984 није усљив са
157 и можемо ПlfсаПI тачн у ј ед н акост

41 984 = 157 . 267 + 65

кој ом се изражаlЈа усљењс с осШаiЏком броја 41 984 са 157; уочавамо да за остатак (б рој 65)
важи: О S 65 < 157 .

.............................................................................................................................................................................
Задаци

1. Којим од бројева п р в е десетице је дсљив број 153?

2. Увери се да ј е б рој 5 18 дељи в са 14 и није дељив са 18.

3. Од реди КОЛИЧНIfК 11 остатак п р и дељењу броја 328 са 3, 4, 5, 6. Којим од на ведена

ч етири броја је дељив број З28?

4. Одреди С!Је природне бројеве којима је дељив број 6.

€J Који од бројева 456@ 678, 789 су дсљиви са 7~

...
 б. Увери се да су св и парни природ ни бројеви деЉIIIШ са 2 и да ниједаll нспаран IIрИрО­
да н број није дељив са 2.

. 7. Може ли остатак при дсљељу ПРИРОДНОI' броја са 11 бити једнак 12? ~

I
.............................................................................................................................. .................................................

4.2. Појам дељивости; чиниоци и садржаоци

. природног броја
Видели смо да у вез и с дељељем (и дељИlJошћу) можемо постави ти и нека питаља на која
још нисмо одговорили, Покушаћемо да У'IИНИМО који корак даље,

у млађим разредима упознали смо операцију дсљења у скупу природни х бројсва и всзу
између О ll ерација множења и дсљења .

Пример 1

Број 48 можемо подеЛИ'I'Н бројем 3. Због

48 = 3· 16
имамо да Је

48 , 3=16.

Кажемо да је број 48 !Јељllб бројем 3 а КОЛII'fНIIК је 16.

Број 48 је дсљив и бројем ]6. ЗаИI,:та

48 = 16·3
48,16 = 3.

БројСIН1 3 и ]6 су '1IIНII0ЦII или !lелllOцtl броја 48.

Је су 1IИ то једини делиоци броја 48f Због
48 = 1 '48
48 = 2·24
I 48 = 4· 12
48 = 6·8

заКЉУ'lујемо да СУ и бројСШI 1, 2,4,6,8, 12,24,48 деЈНIOЦII броја 48.

Дакле, нашли смо 'laK ]0 раЗilИЧИТИХ делилаца броја 48. Ј есу ЈIИ то СВИ њеl ' ОЩI ДСЛИОЦI1? Како
наћи делиоцс неког природног броја? Колико таквих деЈНшаца има и како liX с пе lIаћи~ Сла­
жемо се да су то питаља која нас занимају. На та и нека ApYI'a питаља у Ве"".јИ са деЉlНюшћу
I1рllрОДIIИХ бројева потраж ићемо ОДГО 140ре у неколико наредних лекција.
ВИДеЈН1 смо да је

48=3'16.

па, дакле, број 48 садржи юю своје ЧИНl1Q I \е (или делиоце) бројеве 3 и 16. Рећи ћемо да је
48 садржалац бројева 3 и 16 (својих чинилаца или делилаца). Утврдили смо да су 11 бројеви
1, 2, 4, 6, 8, 12, 24, 48 'шниоци (ДСЛffО ЦН ) броја 48. 3601' тога је 48 садржалац и тих бројева.
На исти II<'I'IIIИ, будућ.и да је

143 = II . 13

(видели смо 1'0 у Примеру 2), броје»и 1, 11, 13, ]43 су чиниоци (делиоци) броја 143, а број
143 је садржалац бројева 1, 11, 13, 143.

Прuроg"" број а УеЈЬUВ је apupoylНlМ бројем Ь ако UOdlloju арuроуан број k, fПаКII8 уа је
а = Ь · k.

Сваки npllpOA<lH број Ь којl1М је деЉИ8 природан број а је gеЛllлац броја а. Ако је (ј дељив
са Ь, кажемо да је а саgржа.лац броја Ь.

Ако је (l садржалац броја Ь, онда је а ~ Ь.

Уочав амо да је број I 411111tJlац (делила ц) СЈјаКОl' n pllpOAllOl' броја и да је свака, природан
број садржалщ броја 1. Исто тако, ако је 11 било који природа~1 број, /1 је ЧИ~lIlJIац (делIlЛац)
себе caMOI' ~I садржалац себе са мог . Заиста, за сuаки П р ИрОЈЩI број 11 важи

/1 = 1'11,

одакле се ,,'Iитај у" навсде не 'Iињенице.

Пример 2

Број42 јс ДСЈЫШ бројем 7 (42 = 7 . б; 42 : 7 = 6). Број 14 је исто ДСЉIIВ бројем 7 ( 14 = 7 . 2;

14,7 = 2).
3бир 42 + 14 = 56 деЉИI1 је са 7 (56: 7 = 8).
И раЗJlIIК<1 42 - 14 = 28 дељиuа је са 7 (28: 7 = 4).

Важll лlt у општем случају: Ако су ПрИ рОДlll 1 бројеви а и Ь, а 2 Ь дељиви природ ним бројем
k, тада су '1 lЬихов збир а +Ь и разлика а - Ь ДСЉ l18И бројем k? Одговор је lютврда~l . Обр­
нуто У О llштем случаЈУ IIC важи.

Пример 3

Број 14 можемо предстаВ И'l'1I у облику з6 11ра број ева 9}1 5 (9 + 5 = 14). Ни број 9 ни број 5
нису ДСЉИIJИ са 7 (у то се уверавамо непосредн о, будући да знамо та6лиuу МIIOЖСlьа), а
IbllXOB збир јесте.
Пример 4

Нађи све ДСJl и о це броја 12.

12 = 1· 12 = 12 · 1,
12 = 2 · 6 = 6·2.
12 = 3'4 = 4' 3.

Делиоци б роја] 2 су:

Да су то с ии ДСЩIOЦIf броја 12 у ве ра вамо се н е .-.осредно , будуhи да број еви 5, 7, 8, 9, 1011 ] 1

Н IIСУ ДСJIIЮ ЦfI број а 12, а б рој е ви већи од 12 н е MOI -Y бити љегов и дслиоци .

Пример 5

Да ли ј е број 111 III дељив б ројем 3? Да 1IИ јс б рој 7 654 дељив са 3?

Дељс њс м се у веравамо да ј е:

111 111 : 3 = 37 037,

.-.а пр в и б рој ј ссте дељии Са 3. С друге стран е, l!Ок у шај да д руги број rlOДСJl II МО са 3 у ве РIlћ.е
н ас да то није м огуће . У стuа ри је:

7654 = 3 . 2 55 1 + 1

(учили смо дељеље с о статком у другом и трсћ с м разреду), а з намо да су са 3 ДСЉII В II ОНI1
природ ни број еви који се MOry написати у обlllt КУ 3k, где је k Jl Р ll рода и б рој . Ип а к , ТО н ас
н ије уве р ИЈЮ да број 3·255 1 + I lIe можемо напи сат и у облику 3k, за нско k Е N. Мораћемо
т име ј о ш да с е позабаиим о .

Навсде НllllРlI м ери нам п о к азуј у да м оже бllТI1 КОрН С НО по з нав а ље неких чнње Нll ца у вез и
са дељ иuо ш l'lУ. Жеља нам ј е да н а учимо ка ко , бар у HCKII M СЛУ'lзј ев им а , можемо без н епо ­
средн о г деље ња ил и по кушаја да ИЗ В Р IШIМО дељење, закључити да ли је .-.ри родав број а
дсљив ПРИРОД ШIМ број е м Ь.
..............................................................................................................................................................................
Задаци

1. НаlјИ бар три делиоца броја 132.

2. НађlЈ с ве делиоце броја 14.

3. Нађи све делиоце броја 30.

4. Који број има више ДСЛlt}](Ща 6 или 9?

Одреди СВС двоцифрснс сад ржаоце броја 7.

6. Колико троциф рених садржалзцз IЈма број 120?

..............................................................................................................................................................................

4.3. Основна својства дељнвости

Кроз већ урађене примере наслутили смо нека од основних сројстава дељиrюсти. Поткре­
пимо ах са још неколико примера .

Пример 1

Увери се да је сваки ПрИ рОf\'НI број деЉИЈ} самим собом .

Нека ј е 11 произвољан Ilриродан број. Будући да је 11 = 11 ' 1, постоји прир ода~1 број k (k = 1),
такав да је 11 = 11 • k, 1.1.1'1'0 3 1 1 а'lИ да је 11 дељив самим собом.

Пример 2

Н ек а су а 11 Ь, а > Ь , ПрНрОДШI б рој СIJИ дељИВИ са 3. Увери се да су њихов збнр И њихова

разлика природни број еви дсљиви са 3.
Будући да су (/ и Ь дељиви са 3, IlОстоје природни бројеви х и у, такви да је

t1 = 3 'х, Ь = 3· у, х> У (због(/ > Ь).

ј 3ато ј е
а +ь~3. (х + у) ' а - Ь~ 3 . (х - у)'

I lа постојс природ ни бројеВII р и q, таКIJИ да је t1 + Ь = 3· р, а - Ь= 3· q (р =х + у. q = х - у),

што ,ma'НI да су збl1р И разлика бројева (1 и Ь природни 6ројеви дељиви са 3.
Није тешко УОЧИТI1 да нам сс овде, у уЛ03И дслиоца, уместо број а 3 м о га о п ојав ити 611)[0
који природан број.
т

Пример 3

Из чињенице да је збир дпа при родна броја цељи!! са 3 нс следи да су оба та броја дељива
са 3. Тако је, на пример, збир бројева 22 и
38, број дељиl3 са 3, а ниједан од њих
60, није
дељив са 3. На исти начин, раЗJlика бројева Ј 43 и 59, број 84, дељив је са 7, а Jlиједан од ЉИХ
IlИје дељив са 7. Најзад, збир и разл и ка бројева 45 и 2 1, бројеви 66 и 24, ДСЉИIlII су са 6, а IIИ
број 45 ни број 21 нису дељиви са б.

Пример 4

Познатим поступком IIeJIJcll,a уверавамо се даје број 903 дељив са 21, 903: 2 1 =43 . Имајућ~i
у виду rщ је 21 = 3 . 7, можемо писати
903 = 2] ·43 = (3' 7)' 43 = 3· (7· 43) = 7· (3' 43),

што нам показује да је број 903 дељив са 3 и ДСЈЫЩ са 7.

Уверићемо се да ОВЗКlIO тв рђење важи у општем сл учају.

Нека је природан број а ДСЉИВ природним бројем Ь и нека је Ь јСДl-lЗК 11РОИ3110ДУ природ ­
них бројева р и q. Онда је а дсљив са р и дељиl.l са Ц. Заиста, имамо да је

а = Ь· k = (р. '1) . k =р. ('1' k) = '1' (р. k),

што показује да је а дељин са р и дељив са q.

Пример 5

Из претходног не можемо закључити да је број који је дељив са р и дељиu С<1 ц, H,KL1L'ypHO

1\СЉИП са р . q. На щтмер, број 120 је дељиl.l са 3 и дељив са 12, аЛL1 LLL1je дсљив са 36
(36 = 3 . ]2).

ФОРМУЈ1исаћсмо до сада упозната, основна својства ДСЉИlЮСТИ ПРИРОДLlL1Х бројева.

1. Сваки природан број је деЉИ8 саМИМ собом.

11. Ако су природии бројеви а и Ь (а > Ь) ДСЉИSИ природним бројем с, Ol1Д3 су И бројеви
а +Ь и а- Ь дељJtl.IИ са с.

\ 111. Ако је природан број а дељив са р . q. онда је а дељив са р и дељив са q.

..............................................................................................................................................................................
Задаци

1. БројеlНl 348 и 252 су деЉЈПНЈ са 3 јер је

348 = зоо+ ~ . 252 =~ - ~. 300 = 3· ~ 48 = ~. ~ .

2. Од реди т ри па ра природних броје ЈЈ;} (/ 11 Ь који ни су деЉЮНI са 5а ЊИХОI) је збl'Р деЉIII]

СО, 5,

3. УвеРl1 се /l,а је збир свака три узаСТО"II<1 Ilриродна броја дељив са 3,

4. Ако је број (/ деЉIШ са 3 а број Ь деЉIШ са 5, онда је 1I.1 1 ХОИ производ деЉIШ са 15. До ­
каЖII !

5. Ако је з611р два lIрllродна броја дељио са 2, онда је и љихова ра ЗЈIIIК<I деЉ lша са 2.
ДокаЖlt!

............................................................................................................................................................................

4.4. Даља својства дељивости; једнакост а ь· q +r

поново

Пример I

Број 42 је дељин са 7, а 6рој 26 нијс дсљин са 7, њихоп з61 11' 11 IbИХО!);} ра3ЛlIка:

42 + 26 = 68,42-26 = 16

ни су деЉlIlJl1 са 7. У то се уоерава мо II СI'lOсред но , деље н.е м.

Број 1 361111једељ и u са 3, а 6рој 45 је дељин са 3 (45 = 3 ' 1 5).lыlовB з611Р 11 Њ~I XOBa разлика:

136 + 45 = 18 1, 136 - 45 = 9 1

нису деЉИ1lИ са 3, И У то се уверава мо IIcllOcpeAHo дељељем.

Питамо се да ли у општсм случ ају важи да збир и раЗШI ка Д1lа 11рИрОДl1а број" {/1' (/z, ОД
којих ј е један дељив природн им број ем [) а ДРУI'И није дељин са Ь, сиг ур н о IШСУ дељиви са
ь? ОДl'ОIЮР је потврд.ш ,

Н ека су (ЈI' (Ј2 Е N, а, деЉlI1:I са Ь, (Jz није дељив са Ь, {/, > lI2'
\ Кад би зби р (/1 + {/2 био ДСЉИВ са Ь, било би (/, + (Ј2 = Ь . k, за н еко k Е N. Будући да је (/,
деЉ IШ са Ь, lюстоји k, Е N таКIIО да је {/, = Ь· k t • 3ато је број (J z (други сабирак)
{/! = (а, + (/2) - а,
био јеДIШК разлици бројева дељив их са Ь
н морао 6и 6ити деЉИ8 са Ь. А претпоставили смо да није.
СДИ'IНО том е, кад 6и ра зли ка а 1 - а2 6ила дељ ива са Ь, и м али бl l СМО да ј е

а l -а]= Ь· I,a, = Ь· k 1•
в а 6и ума љила Ц (1 2 (011 ј е једнак разлици умаљеника н разл и ке) 6ио ј ед на к

а2 = bk, - bl = b(k l - Ј) = Ь . ",

и мо рао бн 6и'l'и дељив са Ь. Д прстпоста.вили смо да није.

Шта ак о је (12 дељ и в са Ь , а а l ниј е дељин са Ы
Уl:lери се да у том CJIY' lajy ЊIIХОВ збир и њихова разлика ни су f\СЈЬИОИ са Ь.

Ако ти се ово уЧl11111 сложе ним, немој се 6РИНУПI . Направи, "за своју душу", j0111 ј едан
ПрIIМ~р и додапю поткр е ГIИ тврђсње rv.

'1
lV Ако су (' , аЈ apupogm4 бројеВII, а, > {l1 u јеуан о!] љих је уеЈыl8 apupogHIIM бројем Ь {I

gpyfu иије, 01J9{1 з бир {I, + а2 и разлика а, - а2 н.IIСУ 9еЈЬи8и са Ь.

Пример 2

Б рој 2 1 ДСЈышј еса 7 (2 1 = 7·3; 21: 7 = 3). Број

84 = 21-4 = (7 - 3) -4 =7 - (3- 4) = 7- 12
дељив је са 7.
Број 48 дељи в ј е са 6 (48 = 6·8; 48:6 = 8). Број
96 = 48 - 2 = (6 - 8) - 2 = 6 - (8 - 2) = 6 - 16
такође је деЉl1В са 6.
Број 54 цеЉ ИI} ј е са 9 (54 = 9 . 6; 5 4: 9 = 6). Број
54 - 6 = 324 = (9 - 6) - 6 = 9 - (6 - 6) = 9 - 36
такође је цеЉI1Н са 9.

Пит амо се да ли у општем случај у из чиљенице да ј е {I деЉIIВ са Ь следи да је а . т дељ ив са

Ь, где је т 6 ило који природан 6рој?
~O BOP ј е п от врда н. За иста, ак о је а дељ ив са Ь, онда постоји пр И рОДal l б рој k, такав да:

а = Ь· k.

Ма как а в да је I'I р ирода н број m, и м амо да је:

а · т = (Ь · k)· т = Ь· (k· т) = Ь· tI, (11 = k· tI)

што по казује да је а· т деЉИА са Ь.

 V. Ако је пр"роgаll број а gеЉllб арuроу,mм бројем Ь " т б,IЛО који uр"роу(m број, Оllуа
је (1 • ", gеЈыlб са Ь.

Пример 3

Број 54 је дељи в са ]8 (54 = 18· _ ; 54: _ = 3), а број 18 дељИ8 је са 9 ( 18 = 9· _ ; 18:

_ =_ ). Видимо да је
54 = 18·3 = (9 ·2)· 3 = 9· (2·3) = 9·6,

[ [а је број 54 цељи о са 9. У ТО смо се МОI"JШ уверити и непосредно, дсљењем .

СлИЧIIQ томе, број 138 дељиn је са 69 ( 138 = 69 . 2), а 69 је дељив са 3 (69 = 3 . 23). Даље је

138 = 69·2 = (3·23) · 2 = 3· (23 . 2) = 3·46,

па заКЉУ' lујемо да је број ] 38 дељив "1 3.

у општем СJlу'[ају, ако је природан број а дељив ПРИРОДНIIМ бројем Ь 11 Ь деЉIIВ "РИРОДIIIIМ
бројем с, овда је а = Ь . k, за неки природан број k и Ь = с . 1, за неки природан број 1. Стога
је:

а = Ь· k = (с· 1) • k = с· (I. k) = С· т (111 = /. k) .

То зна'l~1 да је а дељив са с.

УЈ. Ако је арuроуаll број а gеЈыlб прuроgНIlМ бројем Ь uЬ

!Јt!JIJUб аР"РО91111М бројем с, OllgQ је (1 gеЈыlб са С.

Нула као дељеllИК. - До сада см о по сматрали однос "бити

дељнн" међу ПрllрОДНИМ бројевима. Придружимо им 11
број О. 3АПАМТИЛА СдМl
Будући да за сваки природан број Ь важ и да је: НУЈ1ОМНЕМА
СМИСЛА ДЕЛИТИ .
0 = Ь· О,

број О је дељИ8 сваким r'РИРОДIIИМ бројем. ГlРИ томе

налазимо да је КОJlИЧНИК О.

Дакле, број о је деЉИIJ са 3и K01l1l'[HIII< је О, број О је деЉНIJ

са ]2 и КОЈIИЧНИК је О •...

А да ли је број О ДСЈЫ18 бројем О?

/ 3БОI' тога [UTO ј е:

Q= O·k

за сваки природан број k, lIeMa смисла ['ОIЮРИТИ О дељењу А, ШТА то ЗНАчИ,

НЕМА СМИСЛА?
НУJlОМ. Заиста, који од прир од них бројсuа бисмо изабрали
за I(ОЛlI'IНИК~
,i
I
Можемо 1IИ О П ОСМ<lтрати као делилац? За сваки природан број k је О . k =0, Ila не IlOcтojl1
I такав природан број k за који би било, на прим е р:

I 3=O·k, 7 = O·k.

I Ако је а б.lЛО који арUрО!ЈtlIl број. Ilема СМI4слtl gСЛllillu 'а "уЛОМ јер б.l требало lIаћu
такав np"poga/l број k 9(1 буgе:

I a = O· k,

а такав број иг постоји.

На тај начин заКЉУ 'lујемо да је нула дсљипа сваким бројем из N и КОJlИ'IНИК је нула, а да
нулом нема смисла делити.

Пример 4

Нађи 1\01lИ'/IIИК 11 остатак при дељењу броја 152 са 7 и ззmнuи од го варајућу 'га·ш у јед­
н акост.

Иако бисмо умели ПОСТУ Il КОМ ( писменог ) дељеља наћ.и тражснс бројеве, поступиhемо на
д руги на'IИН. Њtђимо највсћи природан број I (СЉИВ са 7 и не већи ОД 152. Налазим о да су са 7
ДСЉИВИ бројСПl1 О, 7, 14, 21,28,35,42,49,56,63,70,77,84,91,98. [05, 1[2,119,126, 133,140,
147. Следећн број 154 већи је од 152. Дакле, тражеЈ!И број је 147 и 011 је једнак 7 . 2 ]. YO'laUaMO
да је 152 = 147 + s . НаllШ И смо коли чник (21) И остатак (5), па можемо пи сати једнакост;

152 = 7·2 1 + 5.

о 7 14 147 152

7·07· 1 7·2 7·2 1 7·22

Слика I
На исти 1Ia'IИII можемо наћи КОЛИ'lНик и остатак при дељењу:

1" броја 83 бројем 3,83 = 3 . 27 + 2;

2" 6роја268бројсм 17,268 = 17·_+ 13;
3" броја 110 бројем 12, 110 = 12· _ +_ ;
4" броја 105 број~м 15, 105 = 15· +
Подсећамо се да остатак мора бити маљи од броја којим
~ЛИМО.
УПАМТИТЕ !
Зато је јеДЈiакост
ОСТАТАК ДЕЉЕЊд
68 = 12·4+20 МОРА БИТИ МАЊИ
ОДДЕЛИОЦд
тачна, али 20 није остатак при дељсњу с остатком броја 68 са
12. Исправно је писати
СЛУ'lај 40 н ам показује да је број 105 дељив бројем 15 (кали'!!! 11К је 7). Остатак је једнак О.

Ј ас но је да и сто важи у случајевима:

168 = 7·24
=7·24+0,
996=12·83
= 12·83 + 0,

113 И У о пш тем СJlучају a=b·k = b·k+O.

На ИСТII Il<I'IИН, У општсм случају, ако имамо природне бројеве (/ и Ь, можемо посматрати
бројеве ДСЈьиве са Ь

ь . о, Ь· 1, Ь· 2, Ь· 3, Ь· 4, ... ,

и уочити међу њима најnсћи који је маљи ИJlИ једнак а . Ако ј е то број Ь· k, онда је разлика
(/ - ь . k број из N o мањи од Ь и већи или једнак нули. Ако ту разлику озна'lИМО са (, имамо
даЈе

О:::; « Ь

a - bk = r,

Ь·О Ь·I Ь·2 b·k а b·(k+l) b·(k+2)

Слика 2

ш то даје (изражавамо умањеник као зби р умаЊИО I~а и разлике):

а = Ь . k + (, О :::; r < Ь.

Ако је ари gellJe,bY с odll"йlKOM броја а бројем Ь oClllalll""je9HaK нули, број а је уељив бро­
јем Ь. Ако OdllamaK ,тје је9нак "ули, број а није 9еЈЬив бројем Ь. Т"у" је ocйlaillaK "ек" 09
бројева 1,2, " 'Ј Ь - Ј.

Пример 5

Попуни, цртицом означена места (при дељењу с остатком):

133 = 13· +- ,
297 = 12· _ +_ ;
19 = 33' +_ .
Рсшења: 133 = 13· 10 + 3; КОЛИ'IIl И К је 10 а остатак З.
297 = 12· 24 + 9; КОЛИ'lНик је 24 а остатак 9.
19 = 3З'0 + 19; колич ни к ј еОаостатак 19.
' ............................................................................................................................................................................,
[ Задаци
1. Број 156 = 120 + 36 JtСЉ ИВ) С са 12зБОГ(ПОПУНII): 1 20 = _ · _ и36 =_·_.
:

2. Број 299 = 280 + 19 није дељ и п са 14 због ( l'I о пуни ) : 280 =_ . _ If '1Ш ЬС Н I ЩС да 19
_ _ fl.СЉ НВ са 14.

3. Број 123 дељивје са 3 збоl' (п опун и ): 1 2 З =_ + 3 = 3 "_ + 3 = 3{_+_) =3 "_ .

4. РаЗЈНIК3 ]4 7 ~ 119 ДСЉIШ3 је са 7 због (по п уни): 147 = _ . __ и 119 = __ ._.

5. ПРОИ З l lOд 173 ·39 дсљ и в је са ]3 због ( ПОI1 УНИ ): _ = 13· _ .

6. Број [32 дељив је са 12 (провери) . 3ато је и број 924 = 132· _ дељив са_.

7. Број 11] дељ ив је са 3 (провер и ) . 3ато је и број 444 = 11 1 . _ дељ ив са_.

8. За с вака д ва ПрИрОД l 1a б роја т 11 tI број 1211/ + 1511 дељи п је са 3. У вери се у ОВО т врђење.

9. Збир Ч СТИ рl1 узаСl'Oпна природна броја lIије дељив са 4. Докаж иl

10. Нађl1 КОЛlIЧНИЈ( и nет.пак при деље њу с оста тком броја а бројем Ь и З31IИUН1 ј ед накост
кој ом се ОНО и зра жава.
а) а = 79, Ь = 9; 6 ) (l ;:;:; 3 15. Ь = 14; Н) а = 297. Ь = 27; г) а = 24. Ь = 35.

11. ПОП У IIИ, цртицом ОЗ If3' IСfl3 места, тако да се добије исправно записано деље ње с
остатком.

,) 176 = 12 · _ +_ ;6) 73 = _ . _ + 13.

12. Неке од IIаведених једнакости предстапљају ИCfl равно за писан у једнакост обл и ка
а = Ь .k+ г, О Sr< Ь, као за пис дељења с остатком број ... а бројем Ь, а нек е ~I e. Утв рди
који су з rш и си испраllllИ, а тамо где су за писи неИ СПР'IIJНИ, зап иши н ооу, HCllpaBlto
заrrисаllУ ј еднакост.
268 = 13 · 19 +2 1; 25·49 + 9;
1 2З4;:;:; 68 = 4' 16+4;
7 1 = 3·22 + 5; 1234 =49 . 25 + 9; 68 = 4'17+0.
--..... 7 1 = 22·3 + 5; 17=25· 1 -8;
17=23· 0 + 17;

13. Наl)и с ве природне бројеве који при дељсљу с остатком Са 5 дају количник једнак
остатку .
..............................................................................................................................................................................
4.5. Дељивост декадним јединицама и бројевима 2, 5,4

Пример 1

Знамо како се природни број еви запи сују у систему с ОС I'lO IЮМ 10. На прим е р:

36 = 3·\0 +6,
283 = 2· \00+ 8· \0+ 3
70 =7-1 0
190 = \ · \00 +9·]0
300 = 3- 100_

у ПQслсдња т ри зап и са изоставили СМО сзб ирк е чија је вредност нула. Могли СМО писати и:

70 = 7· \0+0; 190 = \·100 + 9·10+0;300 = 3 -1 00+0·10+0.

Видимо да је 36 зби р ј едн ог број а дељи вог са 10 (броја за, јер ј е 30 ::: 3 . 10) и ј едно г броја
( броја 6) који "I "је дељив са 10. На ОСИQI.IУ својства Ј У закључујемо да број 36 није дељив са 10.
СЛИ'IНQ је:

283 = 10 - (2 - 10+ 8) +3
= 10'28 +3,

и И3 истих разлога број 283 није дељи в са 10.

Бра; 70 ј е. О<fИI'JIСДНО. дељ ив са ]0, због

70 = 10 -7_

Број 190 је исто тако дељив са 10 због

190= \ ·100 +9·1 0
= 10-(10 +9)
:::: 10·19.

Број 300 ј е дсљ ив са ]О због

300 = 3 - 100
= 10 - (3 - 10)

=10 -30_

Али, 8ИДИМО да је број 300 дељив и са 100, због

300= 100-3_

Одавде смо, на осн ову својсг вз У, мо гли да закључимо да ј е 300 дељиво са 10_ Заиста:

300 = 3 - 100,100 = 10 - 10
 300 = (10' 10)·3
= 10· ( 10·3)
= 10·30.
11<1 I1СТI1 Н;.1ЧII1l можемо з а КЉУ'lI I Т>1 да је број 7000 деЉИ8 са 10, ДСЉНВ са 100 и AeJbIHI са
1000. За " ста
7000= 1 000· 7 - дељив ј е са 1 000;
7000 = 1 000 · 7, 1000= ]00· 10,
71ЮО = (IIЮ ·IО)· 7

= 100' ( 10· 7)
= 100·70 - де.ъив ј е са 100;
7000 = 1 000· 7, 1000 = 10· ]00,
7000 = (10 '100 )'7
= 10' ( 100'7)
= 10·700 - дељ ин је са 10.

Б рој 360 ј е цељ ]]!) с;:а ] О, 360 = ЈО . 36, али Ilиј е цељин са 100. 0110 последње З<lкљу"ујемо и з:

360 = 3 ·100 +6' 10

= 100 · 3+60.
1J11Д1 1 :\IО да ј е број 360 jeД ~la" зби р у једног броја дсљивог са 100 ( броја 300, 300 = ]оо . 3) и
jC'ДlIO I' број а којll IIII;e деЉ ll tl са 100 (б рој 60). 1-1 .. ОС IIOВУ својсгва 11 следи наше Тllрђељс.
МОЈ'ЩI СМО се ощџ: осло нити ]ј на 'Нl ЊСIIIЩ У да ј е остатак при дсљењу броја 360 са 100 јед­
lI ак ба (360 = 100 · 3 + (0), ра 3Ј[11'IИТ је од lIуле, па број 360 није дељин са 100.
у општем СЛ У 'I<\ју:

- ако се заUuс ap"pogHOf броја з авршаоа чuфром О, број је вељuв са 10;

" - ако се заПис приРОВНОI броја завршава са вве цифре О, број је gVlJue са 100;
- ако се Зn",IC npllpogHOI броја заврШ(lОII с mр" цифре О, број је веЈЬив са 1000....

с д ру ге CI'P<l II C:

- ако у зап"су аРUРОВНОI броја ПОСЈЈевња I~uфра није О. број није gCЉIlB са 10;
- ако у JaallCY йрuроgноlброја нису аослеgње !Јое цифре обе О. број није gслmв са 100...

На п рн мср:

- број 2780 ДСЉlln ј е С<l 10, ал l l 1I IIje дељнв С<1 ] ОО;

- број 1304 IlIIј е ДСЉIШ са 10 (C<lMII M тим н.ије деЈЫШ 'Н! С<1 100);
- б рој 24030 НСЉ I1В је с а 10, али није дељив С <l 100;
- број 14000 ДСЉИВ је С<I 1 000, 11;1 ј е ДеЉI1В 11 са ] ОО и С;1 10.
Пример 2

I;poj О дељин ј е са 2. од једноцифреНIIХ број е В,I, још су бројсви 2, 4, б, 8 дсљиви с а 2, IlOK

о ст ал и н ису.

Б рој све деlЫllJ С са 2 ЩlзваЛl1 с мо парlIИМ број с вима, до к С М О ОН С који НII СУ Щ'Љ I IIНI С;1 2 lIа ­
зuа1l 11 Ilеп а РIfИМ број е вима.

Б рој 374 м ож см о IIl1 с аПI у обл ику

374 = 3 ·]00 + 7 ·]0 + 4
= ]00· 3 + 10· 7 + 4
= (2 . 50 ) · 3+ (2 · 5) . 7 + 2 . 2
= 2(50· 3) + 2 · (5 · 7) + 2 . 2
=2(1 50 + 35+2 )= 2· 187,
и IIИЩIМQ lЏI ј е д ељlllJ с а 2.
Број 497 можем о Ш lCати у облик у

497 = 4 . ] оо + 9 . ] О + 7
= 2(200 + 45) + 7
= 2 . 245 +7
11 011 , на OCII O BY свој СТllа IY, нијс деЉВ Il са 2.

Н аСJl ућ ујсм о да је lIиш е цифрени број ДСЈЫIВ са 2 ако му је ПО СJlед ња Il н ф ра деЈЫ Ш;;I са 2, а
Hllje /l.cJы
Ii С;;l 2 а к о м у последња Цllфра није дељин а С<1 2. То СJl ед и 1\3 'I Jl ЊС lнще да сс та ка в
број увек м о жс 1-1311 11 с ати у облику ]От + с, где је с ње]'ова ПОCJI сд ља Цllфра . Но:

lOm + c=2 · (5 '11/) + С,

ш то о пра вдава на][Ј С тврђење .

Пример 3

Број О је дсљив са 5. о д ОСТ'IЛ1tх ј еШiО Цli френих број е ва, број 5 је ДСЉI!в са 5, док о стаЛlI
IIII CY·

Б рој] 45 можем о Пll сат и у облик у

]45 = ]' ]00 + 4' ]0+5
= 5 . (20 + 8) + 5
= 5 . 28 +5
= 5 · (28 + 1)
= 5 · 29
11 ВИ Д ИМО ;щ је дељи !) са 5.
Број 730 можемо пнсати у оБЛft КУ

730 = 7 · 100 +3 '10 + 0

= 5(]40 + 6)
= 5 - 146
11 видимо да јс ДСЉIIВ С" 5.
Број 3 267 можемо IНЮIl"И у облнку

3267 = 3· 1000 + 2· 100 + 6·10 + 7

= 5 . (600 + 40 + 12 ) + 7
= 5· 652+7,

и тај број , као зб l lР броја деЉI1fЮ I' са 5 1I броја 7 који lIије дељи в са 5, н а ос нову I У, ниј е
деЉIIВ СО\ 5.

На слу h ујем о да ј е IIIIШЩllфрени број дељив са 5 ако м у је lюслсдња цифра О или 5 а није
деЉИ IJ са 5 а к о му rЮСJlедња цифра Iшј е деЉII»а са 5.
Вишец~lфрени број може се ШЮIТ11 у оБЛL1КУ 10111 + С, где му је с последња цифра. Али
10111+( = 5 '(2· m)+с,

одаклс СJlСП II I l а ш е т вр ljс њс,

Ако је Uосле9",а 14uфра броја је9ан 09 бројева О, 2, 4. 6, 8, број је geIbIlB са 2.

Ако uослеg,ьо цифра броја није "еки 09 бројева О, 2, 4, 6, В. број није !ЈСЛ1uв са 2.
Ако је UОСЈЩЈ1Ьа цифра број О шru 5, llIајје број 9еЈЬuв са 5. Ако аослеg1Ьа 14ифра броја ""је
О иАl' 5, број није gelbUB са 5,

ПосмаТР'lћемо сада ВИШСЦllфренс бројеве са бар TP~I Цllфрс. Сваки ОД љих можемо
Hall11Ca'rll у оБЈIИ КУ 100· lJl + d, где ј е d двоцифРСII број, фОРМLtран од ПОСJlед њс две цифре
посж\т ра но г броја, I ЬС I'ОВ ТЗВ. !}БО/( lIфРСНtI ЭnОР ШСL7lnК. Заи ста , Ila пример

376 = ]00 · З + 76; т = 3, d = 76

2643 = 20'100+6'100+43
= 1ОО - (20 + 6) + 43
= 100 . 26 + 43; 111 = 26, d = 43 .
Број 100 је, поред осталог , дељ ив и са 4. На ОСIЮВУ својстава 11 и Ј У ззкључујемо да важи:

- број је geљll8 са 4 ако је fbefo8 98014uфре"u за8ршеlllак вељи8 са 4,

- број није geJbll8 са 4 ако Ibef08 !Ј80цuфреllи завршetllак нијг 9еЈЬи8 са 4.
Из ЧL-!LJ,снице Д<1 се ВИШС I (L1фреНI1 број са бар три цифрс може IН\ПI1С<ПИ у облику
ЈаО· т + d = (25 ·4 ) . 11/ + {i:::: 25 · (4 . 111) + Ј, имајућн у в иду својства Ј] 11 IУ , заКЉУ'lујемо
да lJаЖII:

- број је gelbll8 са 2s ако је ,t>efo8 g80цuфргlIU заврruетак gelbU8 са 25;

- број ""је вељи8 са 25 ако IьеСО8 98014uфре1lU завршеlllак Ilије gelbll8 са 25.
 Сада бсз TCIНKoћn ззкљу' . ујемо 113,11<1 ЈЈрнмер:

- број [63 ннје ДСЉIIН са 4, будући ;~a ЊСЈ'ОIJ ДВОЈ\Јн!)реJJlЈ З<lнрше"IК, број 63, lIиј е деЉ IIJI са 4
(63 = 4 . _ + _Ј ;

- број [728 јесге ilеЉИf! са 4, будућl1 Д;Ј је њеГОII ДlIOЦlЈФРСIНI :'I<1I1РIII('1'аl\, број _ ' J(l']I,IILI с а 4
(_= 4 ' _),

.......... , ... ..., .... , .................... ................... ............... ...... ............ ............... ......... , .. , ............. , .. , .. , ......... , .......... , ... "
".

Задаци

1. Којнм декадннм је,'IИНIЩ<lма је де:ыш број :

<1)20[00;6) [090[;в)43210;г) [02003000?

2. 1-lаГJIНЈ I И 110 ТРIЈ Д ВО I (l1фР(' Н<1 броја деЉЈша (;1:

о) 10; б) 2;") 5; г) 4.

3. 1-1<lIIС) IИ Baj ~la ЉI I 11 најве llll ТРОНllфреlllЈ број деЉ l1fI са: (1 ) 10; 6) 2; 1\) 5; 1') '1.

4. Уместо зве::lДИ I ЏI УП I!!II II цифре тако да :

а ) број 34 + 7~ 6удс /lt'ЉIЩ са 10;
6) број 1" + 33 буде деЉl 1fI са 100.

5. Одредн бар дна пара I I РI I РОJl,Ј I ИХ бројева који IШСУ J\ eЉIJВlJ са 10, :\ 'шјl! су 11 :16 111' 11 ра ·
3Л IIка ДСЉИВИ са 10.

6. Увсри се да је:
а) збl1Р било која два парllа броја пара н број;
6) зб llР 6ило која два н еп ар !~Ј број ... паран број;
В) IIРОИ3ВОД бllJЮ која д ва lI арна броја I1<IР"'Н број_

7. Напиши све 'IС'Гlюроцнфрене бројеве '1I1jt:: су СВС цифРС ра3Л1lчнте, КОРIICтсlш цифре
2,3,411 5 такв е да су де1l>11 I\I1 са: а ) 2; б) 5; В ) 4.

8. Уместо зве3Дlще УНИШ I I 1 \l lфРУ так() да: а) 6рој 753' буде )lеЉI1В са 2; ()) број 1 248' ()YJ Џ~
........ дeЉl1В са 5, Н аt)и Clbl рСl1lсња.

9. Уместо 3ВС3ДIЩС уrШШ11 IО1фРУ тако на; а) број 749'2 буде lщыrll са 4; б) број 51525'
буде дсљив са 5. Н ађ l1 сва решсња,

.. -........... __ ._ .......................................................... _............................... _................................................ _.- --- ........ .

4.6. Дељивост са 3и9

Пример Ј

Наll('Д I IМ() IlрВО н еКОlШ КО број ен а КО;I I су Д('ЉII IЩ са 3 11 11;11)111"10 збll ро ве Њ I , Х О Ill IХ IЏlфара

12 438=3· 4 146, 1 +2+4+3 + 8= 18;

6 789 = 3 . 2 263 , 6+ 7+ 8 + 9 =30;
1 Ј I 111 = 3 · 37037, 1 + 1 + 1 1-1+ 1 +] =6;
555=3 - ]85, 5+5+ 5 = ]5.
УО 'l а в.ш о да су збl'РОВ II Illl ф;' ра С В :1 IЩГ од Т!I Х б роје ва .tlеЉИIIIt са 3.
J-IaBeДl I M o са да II (' К ОЛЈ IКО б р ој l' l!а кој и H l lC y Д ('Љ II IН I са 3 11 Н<1 lјимо зб ирове Ih l lХOIНј Х
IщфаР'I .

736 = 3 . 245 + 1, 7+3+ 6 = ]6;

5204 = 3 · 1734 + 2, 5+2+ 0+4 = 11;
26 773 :::: 3 . 8 924 + 1, 2+6 + 7 + 7 + 3 = 25;
432 ] =3 · 144() + 1, 4+ 3+2+ 1 = 10.
УО Чi1 В<lМ О да сад а з611РОВI1 ц и ф ара lIавсдеН ll Х број ев а НI КУ ДСЉ Jl I.III с а 3.

Да л и СМО "I'I I МС I I <ЈСЛУТИЛlI IIра в ил о које he ваЖИ Тl I у О ПШТе.\1 СJl у чају ~

) ( а II С 6 1 1 ( М О О l l терсћнв ал и :Ы lll1 С Сl МIIО['О сло н а , lI ос мат раћ емо I I РОН З I:Ю Љ <L Н ' I СТВО Р О ЦИ ­
фР С IIИ б р ој , <L 113 тог" заКЉУ 'l llваЊ;1 IНlДс ћ емо д а IICTO в а ж и 11 З<L број е ве са 1Н1Ш С Iщ (lм ра .

Н е ка су (1, Ь, с, (1, редом , Цllф РС Х l1JЫЩ3 , С1'01"l1l1 3, дссетица '1јеДlllll ща б рој а 111. Дакл е , З 1 13[ЈI
ова к ву ОЗ IНIКУ :i3 В ll ш еl~l lфр е llll б рој

111 =nlJ((l
111 = 0 · ]ООО + и· ]00+с · 10+ (1

= fI . (999 + ] ) + /Ј . (99 + ]) + с . (9 + 1) + (1
= 999 · (1 + (I + 99 Ь + Ь + 9 с+ с+ Ј

= 999 · а + 99· Ь + 9 · с + (1 +Ь+ с+ (1

= 3 · (333 . (1 + 33 · Ь + 3 . с) + (1 + /Ј + С + d
1II = 3 · k+a+b+c+d

На ос н ову С llојстпз 11 за КЉУ' l уј ем о да ј е 111 деЉll В са 3 а ко је зб ир ње гов и х Цllфара деЉ IШ са

3. На ос н ов у С llојстпа I V 3<1 КЉУ" ујемо да 111 lIије деЉJl В са 3 ак о зб и р ње го в их цифара lI иј е
дсљив с а 3.
ДаКJlС , З<l IКТiI с мо н аСЈЈУТ IIЛl I П Р <ННlЈЮ з а дељнrю ст б р ојем 3.
 Ако је зб.,р цuфард броја geJb"S са 3, број је уеlbuв са Э .
Ако збир цифаРtl броја није УеЈЬив са 3, број "ије уеЈЬив са 3.

Ј еднакост

т = 999а + 99Ь + 9с + {/ + ь + с + (/
= 9 . ( 1 11а + 11 Ь + с) + (/ + v+ с + tl
= 9·k+a+v +c+ tl
oMo гyh a ll<l да н ск а жсмо 11 I'IраВl!Ла за деЉ IШОСТ бројем 9.

Ако је збир 1411фtlра броја УeJIJIl6 са 9, број је gelbllB са 9.

Ако зб"р Чllфара броја Нllje уељив са 9, број није уељllв са 9.

На прим е р:

- број 12345 није дељив са 9, будући да з бир њеГ О I!ИХ Ц11фаР<1 1+ 2 + 3 + 4 + 5 = 15 није
дељ и в са 9.
број 96 12 ДСЈЫНI је са 9, будући Д3 је збl lР њеl'QlII l Х цифар а 9+6 + 1 +2 = 18 I I CJbllВ са 9 .
...............................................................................................................................................................................
Задаци

1. Ут врд и да л и је број 111 111 деЉ II В са: а ) 3; б) 9.

2. УВСРII се да су бројеви: а) 123,32 1,231 деЈЫ1ВИ са 3; б) 123 456 789, 987 651 32 1,
73241 6985 ДСЉIШИ са 3 ~1 дељ ивн са 9.

3. Halj11 све број еве оБЛИК<1 32~ И 5*4, где се lIа месту ЗПС3Д1ще може HarHlC:l TI1 н е ка

и зостављен а (непозната) Цllфра, ДСЈыше са: а) 3; б) 9.

\ 4. На ђ ll најм ањи и највећ ll ТРО ЦИфРС l1l1 број ДСЉIЩ са: а ) 3; б) 9.

5. Који с у ОД следећих бројеllа деЉl1 11И са 3 и дељнви са 5: а) 12 6 15; б) 9 ]23; В) 53ОО;

г) 12345; д) 54 345?
............................. .................................................. ............... ............................................. ...... ..........................

4.7. Прости и сложени бројеви

Н а основу 06paIjellllX лек ција ИСТII'I емо сл едеllе:

- број О је дељи в сва ким пр"родним број ем ;

- број 1 има само ј ед ан делилац, дељив је само бројем 1;

- број 2 им а тачно д на делиоца; то су број еви 1 и 2;
- број 3 " мз Ta'IH O A I~a делиоца; то су бројеви I 11 3;
- б рој 4 II M 3 Ta'lllO три делиоца; то су броје ви 1,2 Н 4;
- број 5 II M J П\'IНО два деЛНОЦ:l; т о су бројеви 1 11 5;
- број 6 11м а '1'3 '[110 ч еТ Ирll д ел .юца; то су број ев и 1, 2, 3 и 6;

YO'laBaMo:
Сваки ариР09ан број " aehll 09 I 9ед1ив је са I " 9 ед1 "в је самим собом.
HeKII од T:lKIHIX бројева н емају дрУПIХ деЛНllаl\а, ДОК неки и м ај у и делил а ца ра ЗJllј 'lIlТИ Х ОД
1 11 саМОI' себе . П рвој I'РУI !И ПРllпадају бројеви 2, 3, 5, ". а д ругој бројеви 4, 6, 8, 9, ".

IIРIlРбна" tlpoj је "Р(lСIU "I\О је 8t,t", ац Ј 11 9е1l1116 је само са Ј 11 UHfl'-\f собом .

НаШ'Д I1МО ПрВIIХ н е к ол ик о II POCT HX бројева :

2,3,5,7, 1],1 3, 17, 19,23" "

I'Р"Р(Щnl/ "рој ;1' ('ЛОЖ('II aKo,ie веl", o~, I 11 /111 ;(' "раст.

НавеДII.\Ю 11 I'pfНl X неколико СJlоже них броје ва

4, 6, 8, 9, 10, 12, 14, 15, 1б. 18, 20, 2 ], 22, 24, ".

ВI ЩИМО A<l б рој 1 Нllје ни пр ост ни сл ожен. Према томе, скуп Йрllроgll! lХ бројева састој/l се
О!) број(ј 1. npocml/x бројева 11 сложеНflХ бројева.
ПРОСГII бројеUlI су одувек I1р нвлачил и I l ажњу ~t атемаТ И'-lара и мно гих KOjl1 м.-атемат ику
воле ИJl\I се њ омс кори сте. До данас није н ађен поступак којllМ би се УТВРДIIЛО да ЛII је
IIIЮН ЗIЮЉ.Ш IЧ)ИрОД I-IИ број пр ост ИЛИ сложе н,

Пример I

HaIl IJ све IJРЩ.~ГС бројеве М<lње од 50.

2 З 4 5 б 7 Н 9 10
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 2З 24 25 26 27 28 29 ЗО

31 З2 ЗЗ 34 35 36 37 38 39 40
41 42 4З 44 45 46 47 48 49 50

Посм атр ај мо таБJlИЦУ ПРИРОД~IL1Х бројев а од I до 50 , ГlpeцpтaBaћe MO у њој, кор.-ак по кор.-ак,

б роје ве кој и ни су просги. Број 1 в ије прост б рој ЈI l' l рец рта ва мо ,'а. Број 2 је просг ( н е пре­
цртавам о l'а). CB ~1 бројеви већн од 2 и деЉII ВИ с.-а 2 су сложени 11 п ре цртав.-амо ИХ. Број 3 ј е
(IPOCT број ( н е " рецртаnам о га), СIШ број ев и в ећ н од 3 11 дељиви с.-а 3 су сложени н прец р­
таиамо и х , Ј ас н о је д а ћ емо тако llOТВРДИТ ЈЈ и н е ка од ранијих пр е цртавања (6, 12, ... ).

Број 5 је нелр ец ртан 11 про ст ј е број . Св и број еви дељи ви са 5 и већ'l од 5 су СЛОЖСIНI 11 пре ­
црта вамо IIХ. Број 7 је следсћl1 Jl е прецрта НI1 број 11 прост је. (1111 бројев и дељиви са 7 Ј1 пећи
 од 7 су СJlожеl1И 11 1'lрецрташ,lМО ИХ. Уочавамо да су нам ОСТаЈlI1
н епреЦрТtIIНI само I IРОСТ И 6ројеlll1:

2, 3, S, 7, '1, 13, 17, 19.23, 29, 3 1. 37, 4',43.47.

После броја 7 СЈЈедеlil1 прост број је 1!. БројеГIl1 м<1Iы1 0)1 SO 111111
ј еднаки 50 Iot деЉ ИIН1 С<l
1I !jeh су Гlрецртаlll1. То с)' 22, 33, 44, а
за ЊIIХ важи22 = 2 . I 1 па је број 22 tlрецрта н нр" ПрlЮМ ЈЕре­
ЗАШТО НЕ МОРАМО Цртавању; 33 = 3 . 11 па је 33 ЈЈрсцРТ<II1 Прll 11.руl'ОМ IIрецр­
ДАЉЕ ДА ПРЕЦР­ таrщљу; 44 = 4 . 11 = 2 . 22, I Ј а је 44 Ilpellpl';)1J Прl1 ЈЕРВОМ ЈЕр е·
ТАВАМО?
ЦрТ<lвањ)'. УвеРИJlИ смо се Д<I су СВII сложеНlI броје ШI ш
табmще ве!; I Јре црт.НIII.

И зложениJJQCTynaK "ЈЕросејаllања" IЕРIlРОЈЏН IХ бројева кроз

"с ито", које nРОГЈушта све бројеве KOjl1 НIIСУ прости, n0311<IT је као ЕраТОСТСllOНО сито
(Ератосте н , старО I' Р'I КИ матсматичар , 276-194. г. пре н. е.) .

........................................................................................................ , ........ ................................................... .........,.

Задаци

1. Наl}11 све Ј l расте бројеве већс од 50 и маЈЈ,е од 100.

2. ЊlI}и све деЛlЈОце броја: а ) 15; б) 28; в) 42. Kojll су од 'ПIХ деЛЈ Ј щща ПРОСТII а којll су
СЈЈОЖСЈIИ бројеВII ~

3. МОЈ'У ЛЈј трн )'з,I(1'Оnl-lа IЈРИРОДIЈа броја 6111'11 IЕ роста? Зашто?

4. ЊI ЬИ све СЈЈОжеllС бројеве којн I Јрипадају седмој десеП Щ ЈЈ.

5. Може ЛИ У некој десеТ ИЦII би т и lНilJlC ПР ОСТItХ Ilеl"О СЈЈОЖСШIХ бројева? 3ашт()?

\ 6. Н аЬ" ]ЈО један прост и jellaJI сложен 6рој, такнс да су: а ) љихов з6 111' 11 разтЈка ЈЕРОСТJI
бројев и; б) IЫј ХОВ збир 11 разлика сложе ни бројеви; В) ЊIIХОВ збll!, ПРОСТ а раЗЈЈЈlка
сложен број ,

......................... , .... ..................................................................................................................... ....................... ..'

4.8. Делио ци природних бројева

Видели смо како се налазе нски делИОЦlI НРИРОД IIИ Х бројева. У npIIo\lepy 4 (стр. 87) lIаШЛlI
смо све /lС1lиоце броја 12.
Ако оз н ачимо са /)" СКУП СВИХ делилаца ПРИРОДНОЈ' броја п, јеДНОСТilЈНIO I I алаЭl1МО да је:

D, = {I}, D, = {I, 2}, DJ = {I, 3}, D, = {I. 2, 4}, D, = {I, 5}, D, = 11.2, 3. 6} ...
ПРlIмер 1

J-ktrll11tlll У о бл I1 ку ПРOlI Ј IЮЈЏl 11 РШ."ТII Х бројева 11 I l 'lt)1I ск у пове еВtlХ ДСJtlЈ}l;Н Џ\ бројеl!:! 18, 30,
4R, R], ] 24 .
У:Ј 1\-1,1110 ТРУДЈ ltaЛ<lЈIII1-Ю Д Ј је

18 =2 ·9 = 2 ·3· 3, f)IX == 11,2, 3,6,';) , 18\;

30 = 2 . 15 = 2 . З . 5, /Ј.ю = 11, 2, ), 5, 6, 1О , 15, ЈОј;

48 == 2 . 24 = 2 . 2 . 12 .:::: 2 . 2 . 2 . 2 . 3, [Ј ј !!.:::: 11, 2, 3, 4, 6, 8, 12, 16, 24, 481;

8 1 .:::: Ј · 27 = 3 · 3 ·9 = Ј· 3·3 · 3, lJfll = 11, 3,9.27,811;
124 = 2 · 62 = 2·2· 3 1, D t 2.1 - 11,2,4, 3 [,62, 1241,

ВIIД11МО да:

- број 18 има Ј-Iросте деЛlЮЦС 2 II 3;

- број 30 IIMa простс ДСJIIЮЦС 2, 3 11 5;
- број 48 има rl poCTe ДСЛllоце 2 11 3;
- број 8 1 Ilма IlpOCТ деЛIIЛ<Щ 3;
- број 124 Ilма 11POCTC ДI:JlLlоцr 21131 .
Можс Лll се, У OHlIforeM случају, бltJlО кој и прирuдан број написаТ Il У облику tl РOLIЗВо,'tа
JJpOCТLIX брuј еllа II К;Ј.К() то (ЈС'гваРI I Н I ? Ми tH:.'MO 11;1 неКОЛL1КО П I)l1 меР:l OIНI C(IТ! I како се 'Го
остварује, из '1еl"а :Јакључујемо да је остварљшю, ЈЏIКЈЈе, може се .

Пр llмер 2

НаltLIШII у облику ttРОI!ЗНОД'll t РОСТtlХ бројева ('IIII1II1I;ща) број 42. Наl)ll СВС дt.'щ t оце броја
42.
ВIЩL1МО rta је послеДI ...1 ItllфР<1 П;IРI-l <l , Ш Т О 3 Н ;\' 1 1 1 1((1 је број де) ЫIВ са 2. И мамо:

I [осл ('дња цифра броја 2] Hllje 11:l pH;I, lIа 011 IlIIј(' деЉJlIi са 2. I l pollepallaMo да Лlt је број 21
ДСЉ I Ш са 3. И ако 1\111 то 3 11а:'ol0 ( знамо 'I'збm щу Мlюжења ) , 3;1 КЉУ' JI1 ћсмо да је број 21 дeљ ~1В
са 3 јер :'IУ је з6~IР цифара (2 + 1 = 3) деЈt.l ш са 3. Дакле,

42 ~ 2 · (3 ' 7) ~ 2 . 3·7.

Ј1рој 7 је I l рОСТ 11 IIl1је Щ'ЉIIII lIије! t Jl1IМ П р l1рОД I ШМ 6ројс.\1 ра зл ич ит и м од 1 11 7. СТО Ј ';! је
2·3·7 З<I IН !С броја 42 у 06Ј11јКУ п ро и звода П Р ОСТIIХ 6роје в а . ЊеГО В Ј1 су деЛ!IОUl I 6pojeLl II 1,
2,3,6,7, 14,2 1 Ј1 42, П;! је СКУl1 свих I I,еГОfll I Х деЈ1l1Ј1а l \а
/)4 2 = 11, 2,3.6,7,14,21,421.
 Пример 3

Наr l l lШII у 06Л11 Ку Ir pO ll 3lJO ila ПРОCfIl Х '1 1 11111 Л<IIЏI б рој 931 .
!-IСflОСРС;ЏЮМ IIРОВСром заКЉУ ' lујсмо ДО! 931 IlIlјс деЉ III:Ј са 2 (Шlјс ыу IЮСЛСД II ,;) ци ф ра
IlаРl1а ), није деЉIIВ С;\ 3 (зб и р 1(I.rфара му [mј е ДСЉI IЈ\ са 3), није деЉИI\ са 5 ( 1 lOслсдња цифра
му I lн је 1111 О HI1 5). Уверавамо сс, деље ње.\1, lЏI ј е број 931 деЉll1J с а 7:

931 = 7· 133.

Даље. треба број 133 ," а Шl саТl I у 06ЈIIIК У IIРОII З UОД<1 '-'РОСТII); бројева. 01 . 1-1(' може Б L1'ГI1
деЉ IIВ са 2. 3, 5, 11;1 1111 са 4, 6, је р 611 у том слу·r ај у број 93 1 6~tO деЉ lI 1I са 2 11 3. Am l, он м оже
6'П II ДСЉL1II са 7. У ве равамо се, деље н.ем, да то ј есте CJIY'I<lj:

133 = 7' 19,

lIа Је :

93] = 7 ·7·19.

Б уду !'н! да ј е 19 IIрОСТ број, IЮСТУI Ј <IК ј е 3 <1ВРШ С Jl.

Овај rюсту пак можемо ехеМ.ПС ЮI при к аза"' 11 к ао:

931 7
133 7 93] = 7 ·7·19.
19 19

у св аком кора к у, д ес но од успраВJl С црте IJliШСМО прост број KOjll~1 је број у тој лl1 Н lIј 11 ,
лево од ТС I IP1'C, J Џ;'jЫIВ, а I ЈСП ОД броја којl1 деЛl1М О УПll суј ео\ю доб llјСl1l1 КОJlII'lШIК . ПостуmlК
се заврш а ва када у л е вој колони добијемо б рој 1.
\

Пример 4

Наr"IИШИ у оБШIКУ Щ)Q11 З IJода IlРОСТИ Х бројева број еве :

а) 13 158;6) 784; в) 59 15.

о) 13158 2
6579 3
2 193 3 13 158 ::::; 2 . 3 . 3 . 17 . 43
73 1 17 = 2 . з2 . 17 . 43;
43 43
бј 784 2 вј 59 15 5
392 2 ј 183 7 5915=5 · 7 ·1 3 · 13
196 2 784 = 2 ·2· 2 ·2· 7 · 7 169 13 = 5·7· ЈУ.

98 2 = 24 . 72; 13 13
49 7 1
7 7

Уо ч аВ:1МО да се број , '-Ј а који примсњујемо поступак , може 11<l11I1 ( <1Т11 у 0611111{), ПРOLввода
простllХ 6ројеlЮ, 11<11111( 31-111;>; десн о ОД ус правн е црте.

Њш сдсltи при мери II<IM IIQК3ЗУ;У како се налаЗII тражени зап и с ПрИрОДНО!' броја у облику
нрОИ ЗВОД:1 гtрО СПIХ бројева у ОIl Il.пе .\1 случају. Каже се да СМО те бројеве расr11абllЛIl на
просте gелrю ц е ('IНШlОце).

Да кт::

- прости 1\(','11101 \11 броја 93 1 су 7 и 19; при томе се 71101'1<111/1><121 1)'1"3;

_ прости делиоци броја 1З 158 су 2, 3, 17 и 43; при томе се 3 rЮIН1Вља 2 11 )''1':1;

- ПрОСТII ДСJIIЮIЏ1 б роја 784 су 2 ~I 7; при томе се 2 пон .ШЈЫI 4 п ута 1\ 7 ДЩl. п ута ;
- t I РОС'П1 ДСШIОЦ II броја 5915 су 5, 7 и 13; Прll томе се 13 ПОllа nљз 2 пута.

Пример 5

Нађ ll (купо ве C ВlIX ДСJl НJlана број спа 931,13 158, 784 ~I 59 15.
У OI IШ ТСМ СЛУ 'Нl ју li:lл ажење с " у па СВИ Х дслилац а н еко г природно г б роја може б l ПИ СЈюжен
зада ·гак. ПРl1 то ме ће нам корис~1O [lOсл:ужити слсдсћ е важно својсг во деЛllлаца природ нОЈ'
б роја.

Ако је арUрО!Јm« број Ь gелuлm~ аР"РО9НО' броја а. 0"9а apocUlU 9елuоцu броја Ь uрu­
aag(ljy скупу аросmuх 9елuлаца броја а.

Заиста, .11<0 је:

(I=b·k
и уз 1'0
ь = р . т,
ще ј е /)- [[раст број , Оlща ј е

(1 = (р. т ) . k == р. 11.

Дакл с, р јс flPOCT делнла ц броја а.

Ако се I I C КJ I [IPOCT дел и ла ц ПОll ављ.., (ј а вља више п ута ), о н се као п рост деЛllлац броја"
може IlОјаВИТlI [lajlllHll c онолико п ута колико п ута се ј а вља к ао п рост дслилац броја а.
Ви дел и смо да је
93 1 =7·7· 19.
 Број 1 јс ДСJIIlлац <.Ћ<1 tЮI rlp llpoJI HOI бр uј а, 11 <1 1161'0;.1 93 1. ОстаЛl I Д~'Лl IOЦI I б рој <1 93 1 су б рu ­
JC Вl I ' 1 1 ф l с у ПРUСГlI /t(.'m Ю НII 7 ( м оже с(' rю;аВlt'l'lI I l ај ВlШЈ l' д п а о ута, доt кл ...', мо же се 11<.' lI ој а -
1111'1"1 1, I lОј<1 В1 IПI ј (,Д:1I 1 11 ут 1IЛ 1l 1юјаВ IIТII дв а 11 У'I а као "ро ст деJlJ IЉЩ ) , OAIIO( 1ю 19 (;\юже се, ! I а
стl 'ra 11 11 <1 '1 1111 , 11 (' rюј аНII 'I' 1-! " JIII п ој а в IПII јСIЩН 1' У'Г) . Н а тај н а '111 н налаЗII мо слеltс lн: дел IЮllе
( IropeJI броја 1):
7 = 7, 49 = 7 · 7, 19 = 19, 133=7 '1 9, 93 1 =7 · 7 ·1 9.
H '1I 11111\ 0 10:
1)931 = 1\ ,7, ]9,49 , 133, 93 ] 1.
На CJ1lI' lilll lI a'I IIH:
13 15R = 2 ·3 · 3 · 17 · 43
ОI Щ.~ = 11, 2, 3, 6,9, 17,11:\,43, 45,5 1,86, 102, 129,1 53,258, 306, 387, 731 , 774, 1462,2 193,
4386,6579, 13 1581;
784 = 2 . 2 . 2 . 2 . 7 . 7

IJ7/',.1 = 11, 2, 4, 8, 16, 7, 14, 28, 49, 56, 9R, 132, 196, 392, 784 1;

5915 = 5 · 7 · 1 З1

D5'jJ ~= 1],5, 7,13, 35, 65,9] , ]69,4 55, 84 5, 1183,59[ 51 .

................................ ................................................................... ............................. ... .................................... .".

Задаци

1. Наl ll l ШII б роје ве: <\ ) 96; б) 21 0; В) 2 16 У 06Л II КУ "РО l t з вuда пропllX 6 рој l.:lI<1 .

2. Ра С Т,ШI'! на пр осте ' 11I 11I101Ie број 10· 12 · 15. КОJllI КО 1I У"'1 се, у ТО .\1 р ас'Г.1ВЉilЉ У. l юјilВЉУ ­
ј е ;1) б рој 2; б ) б р ој 3; 11) б р ој 5r

3. Н ;II III Ш II б р ој '1 rфl су IlpOC"I'1\ '1 I1IШ OlЏI: 2, 2, 2, 3, 5, 7, 7.

4. Мож е Л II ПР Оll3110)l 1~ lIфilр а rl р н родt ЮI· број а б l ПII ;<.'11. 1I<IК 78? ОБ Р<1ЗIЮ il\ll!

5. Н аl)11 L "yrIOB<.' C ВlI X ,'I елил а ца брс~: ва: а) 16; б ) 63; В) 105.

6. H.. I)1 1 шј већll ДВО I~l l ф ре н број Чllјll с ку " Cl.II I Х Дt'JJ I I ЛiНЏI "ма : 3) 3; б) 4 Сllе",е ~lТа .

.............................................................................................................................................................................
 4.9. Заједнички делилац и највећи заједнички
делилац

Пример I

IloC\, ;I'.pajMo C"Y ' ltНlC CI!IIХ !\СЛIl1I <1на бројева 481 1 72. П О~JI<IТl IМ 11OСТУ"I\О.\1 II<lЛ<l З II;\Ю;
4Н 2 72 2
24 2 3(, 2
]2 2 48 = 2·2·2 · 2 . 3, ]8 2 72 = 2 . 2 . 2 . 3 . 3;
2 9 3
"
3 3 3 3

/),'~ = ! Ј, 2, 3. 4, 6, х, 12, 16, 24, 481, 0 72 = ! 1, 2, 3, 4, 6, 8, 9, 12, I R, 24, 36, 721.

Пресск 01';\ НВО! CKytla, ОЗН<!'JI1МО 1'01 са Ди>', 7} ,

Ilpt:JtcгaIlJl,;1 О,У " CIII I X 111'.'p011l IllX бројева кој" су ЈЏ'ЛlЮI~11 6 рој:1 48 11 }l(,ЛlЮ IЏ1 броја 72.
Н'ЩII\Ю 11;1 је:

Ри.л = \1, 2. 3, 4, 6, 8, 12.241.

II,сг()ВI! СЖ' МСIП 11 су .lIIје!)I/II'/IШ УСЛIIVl~1I бројева 48 11 72. 11<1 је О М, ,;! (куl1 J{ljl'gl/ll'I~/lX gСЛ /lЛ(l~
1((/ 6PCljCB<I 48 11 72.
1-1;')11('1111 ОД IЫl X је I/lIјЩ'/ј'l J lljegl lll'/KII gСЛ/IJ/(Щ бројС'll<1 48 11 72. То је 6рој 24.

Прllмер 2

Hal)11 О":У" З "Ј('ДIlII'IКIlХ деЛLIЛ<!Ц;l бројева 105 11 360, а Э;\ТI!М 11,11.'\011 l1ajBcl'll1 зај('Ю 11I'IКIf
lI('1I1111<11\,

105 3 360 2
35 5 105 = 3-5·7; ]80 2
7 7 90 2
45 3 360 = 2 . 2 . 2 . 3 . 3 . 5.
]5 3
5 5

,
D Ю5 = 11, 3. 5, 7. 15, 21, 35, 105/,
 DЗ60 = јЈ, 2, 3, 4, 5, б, 8, 9, Ј О, Ј 2, Ј5 , Ј8, 20, 24, 30, 36, 40, 45,
60,72, 90, Ј2 0 , 180,3601.

ВИ Д I IМО да је :

ОВОЈЕ МНОГО
D 105 ,З60 = f 1, 3 , 5, 151
СЛОЖЕНО. МОЖ Е ЛИ
и даје IJЈјв е ћll ~ aj ellН1'I'IКl! д еЛllлat\ број е ва 105 11 Jl'iO б рој 15.
то НА ДРУГИ НАЧИН'

СКУ,Ј ilРJlроуmјХ 6ројеО(ј KOjll,\l(/ су gell7uoII IlР"РСЩIIII бројсо"

//1 11 11 је скуи 3t1jeYI/"'/K/lX 9СЛ11Л(.Iцtl 6ројест т 11 11. (Ј.ЩtlКtI
D..,.rr
Hajoetlll 09 заје9ml'fЮIХ уеЛlmtlца "Р"РОУlfIl:'; 6pOjL'(f(I 111 " /1 јс
'/JIаов најоећ" 311jegllu'lкrJ ~/еЛ"Лlll~, 0311t1l(tI N/I)(III, 11).

ШТА ЈЕ СА НАЈ МА­ Дакле, NZD(48, 72) = 24, NZD(]05, 3(0) = 15.
ЊИМ ЗАЈЕДНИЧКИМ Рет к о ће нас инте ре со вати СКУПОIН1 С!:щ.х деЛ I1 Ј1а l(а Пр'1рОД НlI Х
ДЕЛИОЦЕМ? ДА ЛИ број ева а 'lесl'О најuеl'l И :ыjeД IНl " K I ! ДеЈlllл аL( два IEр llроД на
ЈЕ ОН УВЕК БРОЈ 1? 6рој а. И зложеНI1 поступ а к н ал а же ња li ај већ е г зајСД Нl l'l К О Г
дсл иоца м оже бltТII доста сл ож е!! , као ШТО Iю казујс [lp lI Mep 2.
1l 0 к аза ћ ем о сада как о сс 0 11 Ilaл а З It li е Il ОСР СД I Ю, 11<'1 осно ву
з апи са број е uа у обm l КУ ПРОII3IJода прОСТ II Х б ројс ва.

Пример 3

у "Рl1м е р у 2 нашл и с мо да јс 105 = 3· 5 · 7,360 = 2 " 2 " 3 · 3 · 5. В IIДИ МО да с у I IС I(II I] РО(ТИ

деЛl lОЦII број ева 105 11 360 зај Сд НlIЧlO t .

Б рој 3 ј е прост деЛlШ;) Ц 1I броја 105 и броја 360. 0 11 СС, доду ше, у раст.'Шљању б роја 360 ја ШЬ;l
дll а пута , ал ll ТО IIIlј е сл у ' , ај с растављаљем број а 105. ДаЮlе , зај еД ШIЧЮ I ДСJll IO ЦII М ОЈ'У, као
прост дслилаЦ" С;lllР Ж<lТ И б рој 3 нај виш е јСД<l Ill])'1'. [Јрој 5 ј е прост деJl1 l лац 11 броја ]05 11
броја 360 ( у оба ра СТ<1вљања јавља се тач~ю ј сlt <1НП УТ ) и зајеДННЧ1\1I 11(']]И О ЦI I Ј " а могу , као
ll РОС Т де]]и]]ац, са ltРЖ<l Т I1 II .ЈјllИше једанпут. ОстаМI ПРО СТI1 делиоци ни су зај еДШIЧ К И (7
није делилац бр ој а 360, а 2 ниј е деЛllлац 6рој <l 105). СТОl " а зајеД IIIIЧ К l1 деJllНЩ l1 дата l1 В;I
број а могу садрж аНI , К<l О просте делио це, б ројс в с 3 11 5, оба најв иш е једа llll )'1". Нај в ећlt од
њи х 6 ић е онај кој и ~IX с адржи оба као простс ДСJl и оце T a'lНo једанп ут, да кле, HajBe ћ ~1 од
њн .х ј е број
3·5 ~ 15.
Запишим о 105 ~ф - ® . 7
360 = 2 " 2 . ;Ј. 3 '@
Број сво 3 И 5 с у про ст и дешюци за ] ()5 11 360. З н а 'I!! , најв ећи ДСЛI1 Л<1ll ј е З " 5 = ]5.
Примср 4

у нр"м с ру Ј Щ1ШJlJl СМ О да је:

48 = 2 . 2 . 2 . 2 . 3, 72 = 2 . 2 . 2 . 3 . 3.

Зај СД Ill I' I К1 1 дсmЮIЏI ова Дlla броја МOI'У к ао своје 1 1росте деJlI ЮЦС садрж атн б рој 2 најВ llше
"'р" 1Iyтa (011 се у ра ст:lltљању броја 48 ja~љa 'I:l.K <IеПI Р И Ilyr;!, :uш П' у раста вљан,у б рој а 72
јанљ;! само Трll I lуга ) 11 број 3 lI ајВIIIJlе jCД.HНl YT ( он се у р;! стаllља њ у броја 48 јаВЉ:1 јеД:1 I I ­
нут, ;:1 у р:1стаllља њ у б рој .. 72 д ва Il ута ). Зато 11 1: Н :lјвеllll од зајеЮII1' 1 К1I Х деЛllлаца бllТLI Оllај
којll саДРЖII број 2, као 1 1 рОСТ деЛIIЛ<Щ, та 'Ј НО Трll l 'у'Ј'а Ј I број 3, К:IO пр ост деЛ IIЛ:1Ц , T:I.'IIIO
ј ед:нmуl'. Дакле, н ајllсlш :ы;едml'IКI'! деill lJl<Щ бројева 48 II 72 је број :

2 . 2 . 2 . 3 = 24.

Пример 5

Наlји највсћи зајеЩ I II'IIНI деЛIIЉЩ бројена :

а) 1511 54; 6) 4511 56; в) 12 11 48.

:1 ) 15 = 3'5. 54=2 · 3·3 ·3, NZD( 15,54)=3.

б) 45 = 3·3 · 5, 56 = 2· 2·2· 7, NZD(45.56) = I

(о ва ДII;!б рој ;llI сма;у н иј едан зајеД Н I1'I КН нрост деJIIIЖЩ:. број 1 ј е ДСЈI"лаl ~ сиакш' броја, щ
11 за;еД Н II ' IК II ДI.') ШЛ;Щ с ва ",! два броја ) .

В) 12 = 2 . 2 . 3,48 = 2 . 2 . 2 . 2 . 3, NZD( 12,48 ) = 12.

У CJlY' I;.;Y I IОД б) I{мама два IIриродн а броја кој а н емају зај еДНИ'IК1I Х ,'I РОСТI\Х деJII IJlаца. За
такиа Дllа (11)llрОДllа број .. кажемо да су узајамно пр ост !l.

А/(о ЗflllРIlРОУtlс број"ое /Ii " " оаJI{ЈI

NZD(m,/I) Ј,

6роје611 т 11 1/ су y.ltljtlJIIl/o l~p"Clllll.

Пример 6

Ак о су 111 " 11 б ll ЛО која Д llа разл ичита , Гl росга lI P~ l pOДHa б роја, 1/1 11 11 су узајаМIЮ IIРОСПI
бројеВII, је р н е MOI'Yоба БИТl 1 деЉ lIва 1 IC'1'I1 М бројем, раЗЛlI' IIIТ НМ од 1.
Та ко су број е l '" 23 11 4 1 дш раЗJII I'IIIт:Ј rlpocTa броја. ТII су бројсrИI узајамно прости.

Ако 11 раст број Р IlIIје Y:iajaMHo прост с ПРИрОДllllМ б ројем 11, онда мо ра Б ИТII 11 ДСЉ1Ш са р,
дакле:

l1 =p · k
за IIСКI1 " IЧlРОЉIII брuј k, ОДН О С Н О NZD(p,lI) = р .

I:JPOjClilf 131178 1[IICy у:-\ајамно ПРО('Ј 1[. [[]НIII број је l [рОП. С "ругс стран!..'

78 = 2 . 39 = 2 . .3 . ] 3.
Љн.:JlС:
7Н = ]3·6

NZD( ] Ј,7Н) = 13.

При м ер 7

lJројСВ JI 15 I[ 1(, Су д ва уз аСТQIIIЏ П р l1 РОll н а б р оја . Оба су СЛОЖ('[[;I:

] 5 = 3 · 5, 16 = 2 · 2·2 · 2

aJ[lI " ем а) у за ) t:IIIН!'IКI1 Х дел илаца . Уэаја м [ ю су ПР ОСТI1 јер ј е

NZD(I S, I(,) :: 1.

СЛl I '[НQ том(', броје В I1 48 11 49 су два узаСТОlIна [[ Р НРОДIl>l СЈроја . 1 10[11'1'0 ЩiЖJl:

48 :: 2 . 24 = 2 . 2 . 12 = 2 . 2 . 2 . 6 =2 . 2 . 2 . 2 . 3
49 =7 . 7
IIIIДI I ,\1O да СУ I I 01 111 )':JЏP~I HO I [ расп е

NZD( 48,49) "'" 1.

П llтамо с!..' да Лl I је та к о у ОПl[ lте м случају, да 1111 су свака два y;~acTolIIl:l I'Ipl1pOJIl-l а б роја уза ­
ј аМ I Ю II POCT<I? У в е Р l1 r1С.\ю с е да је то 1'<1'1110.

Ако су 111 11 116 11110 кој џ JI II<I уза СТО llн а ПР" РОД I I<[ број а, 111 < 1/, 0111.1'1 јс
11= 111+ ] .

I{:щ 6 11 бројСВ JI 111 11 IllIм алн з ајеДIIНЧ К ~1 I\СЛЊ'I<Щ (111e 1l11 од 1, бшю 6 11 за lI ('ке [lp " pOAHe бро ­
је всk 11 1, k < 1,
111 = (1· k, 111 + ] = (/ . 1.
ОД'ПII С '1<1)1;1 3 11,'.10 да jt:

rI . k + Ј =rI . {,
ОД I ЮСI Ю

ПРОIf:IIlОД I lр l1рОДI Ю Г броја 11 > Ј 11 II Р II РОДН О I' б рој а (Ј - k) II С може 6 11'1'11 ј еД llа к 1. Дџме.
узаСТО IIНl I rl pl l polIllll б ројС ВlI 111 11 11/ + 1 н е ,'.10 1")' IIMa T II :iајСДIll I Ч IOl ДСJIIIЛ:Щ 1:Iеtш од 1. 3 н а 'l\I ,
Oll lt су узај <LМ II О IlрОП ~I_
 До сада смо lIосматрали зајеДlIичке делиоце дпа природна броја. Јасно је да се не морамо
OI'раничити на два, него можемо, lI а исти Ha'HlI l, посматрати заједничке дешюце и lIајвећи
заједнички делилац више природних бројева, НајlЈсћи зајеДНИ'IКИ дслилац ПрИрОДНIIХ бро­
јева 1, т, 11 ОЗllачаlJаћемо са NZD(l,II1,/I).

Пример 8

Нађи NZD(252,бзо,s46).

УобичајСIIИМ поступком налазимо:

252 Ф 630 Ф 546 Ф

126 2 315 Ф 273 Ф

63 Ф 252 = 2·2·3·3·7; 105 3 630=2·3·3·5·7; 91 Ф 546 = 2·3·7·13.

21 3 35 5 13 13
7 Ф 7 Ф

Даље тражимо у КОЈ}онама десно од ус правне цртсјеgнаке просте делиоце и заокружујемо

их; у свакој колони ћемо имати заокружене исте просте деllИОI\е. Њиховим множсњсм
налазимо највсћи зајеДНИ'IКИ ДС11И1lац .

Видимо да је NZD(252,6ЗО,546) = 2 . 3 . 7 = 42.

Овај постуоак можемо поједноставити тако што ћемо дата три броја написати један ооред
другог, Ilоред њих пов ући усправну црту и т ра жити, редом, зајеДНl1'l ке деЈ l иоце сва три
б роја, која се јављају у одговарајуhим колонама:

252, 630, 546 2

126, 315, 273 3
42, 105, 91 7
6, 15, 13
Будући да више I н;-ма заједничких дслилаца , NZD(2S2,630,546) = 2·3·7.

..............................................................................................................................................................................'.
....

Задаци

1. Нађи CI.IC заједничке деЛИОI{е бројева 45 и 60. НаЬи њихов најпсћи зајеДНИ'IКИ деЛИЈТац.

2. Увери се да су бројеви:
а) 12 и 35; б) 21 и 64 узајамно ПРОСI·И.

3. Нађи; ,) NZD( 11,1 32); 6) NZD(28,45); В) NZD(84, 144); ,) NZD(28,154,350) .

4. При дељсн.у Ilеким IIрl1раДIIИМ бројем k бројева 73, 92 и 111 добијсни су, редом,
остаци 1,2 и 3. Нађи иајlJсћfl такав број k.
 5. У' l еНlЩ~lма jeAIIO" одељења могу се праВСД IЮ 1I0делити 184 бомбоне н 138 'Юl<олад н ­
ца. Колико је У'lсника у том одељењу?

6. Два КОllо rща дужине 64 и 120 треба исећи на делове једнаких дужина, Прl' ',ему се у
меТР lI ма те дужи нс и з ражавају пр"род ним бројС lи ,ма. Колике мOi'У бип. дужине ТlIX
деЈlO ва? Кол ика је њн х оца највећа дужина?

..............................................................................................................................................................................

4.10. Заједнички садржалац и најмањи заједнички

садржалац

С цакн природаl' број дељи!! ." рироДни м бројем т је садржалац броја m.

СадржаОЦl1 броја 6 су бројСВl1 6, 12, ]8,24, ... , Најмањи садржала ц броја 6 је сам број 6,
HajlJeћ~j садржалац броја 6 "е постоји, будућ и да су то бројеви обл 11 ка 6k, где јс k нрирОД'lII
број , па од сшжо г садрж а оца постоји ве!;и. За 0значавзње скупа С!шх сад р жалаца б роја 6
можемо се користити оз~'аком 56' Видимо да ј е

56 = {6, ]2, 18,24,30,3642,48,54,60,66,72,78,84,90, 96 .. ,},

На исти начин скуп свих садржалаца б роја 14 је
S" = {14, 28, 42 , 56, 70, 84, 98,112, ... 1.

Пресек садржаmща броја 6 и садржалаца б роја 14 ј е скуп заједничкнх саДРЖi1Ј1i1ца бројева

6 и 14, ОзнаЧl1ћсмо ,'а са 56,' 4' Дакле:

\ ВИДИМО да је:

Најмањи од заједничких сад р жалаца бројСЕШ 6 и 14 је lIајмањu зајсgl/ll '1КU саgржалm. броје ­
иа 6 11 ]4, 0знака NZS(6,14 ).
То је број 42 " а је =
NZS(6, 14) 42 . Остали 3<1ј ед ннч ки садрж аоци бројева 6 и ]4 до6иј<Iју се
МIЕОжењем броја 42 = NZS(6,14) природним бројеШIМ<I, Стога можемо писаПI:
S, ,, = {XE Nlx = k'NZS(6, 14 ),kE NI.
Ј.1Cl1O је да овака» начин налажења н ајмање l' зај еДНИ'IКО.· садрЖ<lоца није једностацан . На­
недимо сада дВа једностаона начина налажења нај маље l · зајеДН IЈ ЧКОI' садржао ц з бројева 6
и ]4 (и не само њих),

ПРВII lIаЧИII. - Иcnисујемо, редом, производе ве!;ег од датих бројева , дакл е броја 14,
природ ни м бројевима и проверавамо да ;ш је дељИI! с мањим од љих, дакле бројем 6:
]4·] = 1 4 - I-IИј едеЉИI:lса 6;
14' 2 :::: 28 - l l нједељив са 6;
14· 3 = 4 2 -дељив јеса 6.
З ато је NZS(6,14 ) = 42.
Другн на'lИII . - На пиш емо оба броја у облик у "'ро и з вода п ростих број ева:

6 = 2 . 3, 14 = 2 · 7.

НајМ<lЊИ зајСДIlI1 'IКИ садржалац бројева 6 И 14 мора бити д еЉИ Ll са 6 и са 14, па мора
садржати све нросте дел и оце броја 14 (ве ћ ег од љих) - број еве 2 и 7, 11, норед њих, пр осте
деJlиоце броја 6 (маљег од IbIIX) којих нема код б роја 14 - то је број 3. Због тога
NLS(6, 14 ) = 2·7·3 = 42.

Скуп ПРIlРОУIIIIХ бројева Уf'л."'ОIlХ UР"РО9'ЩМ бројевима щ It 11 Је СКУП заје9UЈј'"mх

СЩЈржаЛ(щu брајеfJtl ". " ", ОЗlfuка S.." .. '
HlljMflIlJ1I 09 заје911"'IКIlХ СU9РЖ(lЛfll4U np"p09111lX бројева т 11 11 је IIајмmы, 3I1jC!JHIl'IKIl
((l!Јржnлm. брајеаu т 11 11, 03I1йl((I NZS(ПЏI).

Пример I

Наl;и NZS(18,24). поред ЊИХ, н едоетају llи прост деmlJНЩ - ТО

Пр в и начш. : ј е још један број 3. 3ато је:

24· 1 = 24 - 1111)e дељив са 18; NZS(l8,24) = 2·2 · 2 · 3 · 3 = 72.

24 ·2 = 48 - није дсљи в са 18;
24·3 = 72 -ltСЉ ИLl је са 18 (72 = 18· 4), Трсћи I !аЧИ!!:

па је NZS(18,24) = 72. 18, 24 2

9, 12 2
9, 6 2
18 =2·9=2·}·3,24=2· 12=2·2 ·6
= 2 . 2 . 2 . 3. 9, 3 3
3, 1 3
НајмаЊli зајСД llИЧКИ садржаљщ б ројева 18 1
и 24 еаДРЖ~1 као депио це с ве IIPOCTC делиоце
б роја 24 ( IJeIlcl' од Ib ИХ) - то СУ 2, 2, 2, 3 и, NZS( 18,24) = 2·2 · 2 · 3·3 = 72.

Пример 2

Н а l)и NZS(56,63).
Прим ен ић емо други на'ЈИ •• :

56 = 2·28 = 2 · 2· 14 =2·2·2· 7, 63 = 3 · 2 1 = 3 · 3·7.

ПРОСТII дсп иоци најмаље .' зај СД IIИЧКor садржаОца б роје ва 56 и 63 СУ "'РОСТИ деЈШ О IЏI броја
63 - то СУ 3, 3, 7 и, rюред њи х, н сдосгајуhи прОСI'И ДСЈIИOl(И броја 56 - то су 2, 2, 2. 3601" тога је
NZS(56,63) = 2 . 2 . 2 . 3 . 3 . 7 = 504 .
Пример 3

Нађи NZS(54,243).
Применићемо први начи н:

243· 1 = 243 - Ilије дељив са 54,

243 . 2 = 486 - дељив је са 54 (486 = 54 . 9),
па је NZS(54,243) = 486.

Пример 4

Нађи NZS(24,168).
Применићемо други начин:

24 = 2 . 12 = 2 . 2 . 6 = 2 . 2 . 2 . 3,
168 = 2· 84 = 2 · 2 · 42 = 2·2·2·21 = 2 ·2· 2·3·7.
Сви прости делиоци број а 24 налазе се међу п ростим делиоцнма број а 168. Зато је
NZS(24, 168) = 168.

Пример 5

Нађи NZS(21,40).
Пр имснићсмо друг и на'IИН:

21 = 3 · 7, 40 = 2·20 = 2· 2·10 = 2·2·2·5.

УО'lавамо да бројеви 2 1 и 40 немају зајСД !lИЧ КИХ делилаца (то су дма узајамно rlpocTa броја).
Њихов најмаљи эаједни<tки садржалац ћс имати као свој е просте 'IИtIИ ОЦС све просте
'/Иниоце и ј ед н ог и друго г броја, тј. биће ј еДliак производу дата ДlJа 6роја:

NZS(21,40) = 2 . 2 . 2 . 5 . 3 . 7 = 40 . 21 = 840.

Пример 6

Нађи NZS(48,49).
Имамо два узастопна природна броја. Показали см о у оквиру примера 28 да су такви бро­
јеви узајамно прости. На основу примера 40 сада закључ ујемо да је:

NZS(48,49 ) = 48· 49 = 2 352.

До сада смо посматрали заједни ч ке еадржаоце два природн а броја и најмањи заједнички
еадржалац дпа броја. Јасно је да се IIИ сада не морамо ограничити на два броја и да може-
мо посматрати за}едничке саДРЖilоце и тражити
.
наЈмаљи
.
за}еДНИ'IКИ садржалац више

природних бројева.

Пример 7

Нађи NZS(18,63,48 ).
18 ~ 2·9 ~ 2·3·3,

63 ~ 3 . 2 1 ~ 3 . 3 . 7,
48 ~ 2· 24 ~ 2·2· 12 ~ 2·2 · 2· 6 ~ 2·2·2 · 2· 3.
Прости 'IИНИОЩi броја 63 су 3,3,7. Да би се добио број који ће бити садржалац броја 48,
недостају '111111101\11 2, 2, 2, 2. Да би се добио број који ће бити садржалац броја 18. више не
недо стаје ниједан ЧЈ1НИЈЈilЦ. Дакле:

NZS( 18,63,48) ~ 3·3·7·2 · 2·2· 2 ~ 1008.

Природно је заГIИ'Г<"I'ГИ с е да ли постоји нека веза између NZD(m,n) н NZS(щn). Ми ћемо је

помоћу једног Ilримера НЗClIУТИТИ.

Пример 8

Прнродни број е ни т и п дати су у облику ПРОИЗllода простих '1 Шlllлаца:

m = 2·2·3·3·7
11 = 2·3·3·5.
J-IаПИII.llf у облику I1роизвода IIРОСТИХ чи н ИЈЈаца NZD(m.n ) и NZS(m,II ).
NZD(m,lI) сад ржи јсданпуг као 'НlII илац број 2 и два пута као чинилац б рој 3. Дакле:

NZD(m,II) = 2 ·3· 3.
NZS(m,1J ) еадрЖ l1 два пуга као чинилац број 2, д ва п уга као чинилац број 3, једаllПУТ као
'IIfННЈШЦ број 5 и јсданпуг као 'I ИШlЛац број 7. Дакле:

NZS{m,lI) = 2 . 2 . 3 ·3·5·7.

УО'lаnамо да је:

т ./1 = 2·2·2·3·3·3·3·5·7,
NZD(m,tl) . NZS(щn) = 2 . 2·2 · 3·3·3·3·5·7.

Дакле, у ОВОМ СЛУ'Iају је:

NZD( ЩIJ) . NZS(m,IJ) = m· ".

ОВО важи у општем СЛУ'rај у, али се тиме сада нећемо бавити.
............................................................................................................................................................................•.

Задаци
1. Њlђи ~lеКОJlИКО (бар ТРН) првих зпјеДlIИ'IКНХ с адржалац;1 бројсва: п) 121{ ]8; ]6 и 24.
I-Iаl)и затим најмпњи зај еД IНlЧКЈI С~lДржалац та Д I~а броја.

2. На !)и најмаlЫI зпјеl1,НI{'IЮI садржаmщ узајамно простих бројеН'1: а) 4 115; б) 7 11 17.

3. Њђ,,, ,) NZS( 17. 51); 6) NZS(56, 63); В) NZS(16, 28, 35).

4. Колика је најмањп дужина КОНОllца ако се Зllа да се 011 може IIсећн на делове једнаЮIХ
дужина од 110; а) 3m и 4 lПј б) 4 n1 И 6 т?

5. ПродаЉ\'lIща је CJlожила јаја у картонске кутије од по 12 јаја. Домаhица је КУlНlЛа

известаЈI број јај а н СJlож нла ItX у своје каРТОIIске кутије у које ста н е по 10 јаја . КОЛl I КО
је најмаље јаја домаhица купила~

6. Колико Il рирОД IIII Х бројева шесте стотине је дељиво са 8, 12, 18?

7. Одреди I lајмањи ч еТВ ОРОЦl lфрени број кој l l је деЉНI1 са 17 ~I 9].

8. Одреди lIajMatbll 'lетвороцифреНII број који је дељин са 7, 11 11 13.

9. КОЛlI'lIIи к6ројеll:l 100 11 00 1 и NZS(7, 11 , ]3) је; а) 10];6) 1 001; В) 1000 1; 1') 100001.
ЗаОК Р УЖl1 СЛОВО 11Сllред Ta'IHor ОДО I·о/юра.

10. Колико пеТОЦllфрених бројева ј е лељива са NZS( 17. 59)?

11. Halta, )<1) 'ОД;1 Н Боја l!а крсћу истовреме но С<1 I lозицијс Р У оБЛ<lэак језера "кружном" (та­
ЗОМ. Нади за један обl1ЈЈ;lзак треба 18 МИIIУТ<I, Јагоди 12 Ml lНyтa а Бој;1ШI 16 МIIII )'1·а.
Колико "кругова" ће пре lш свака од Љ If Х до треН УI' ка к<ща се све трн пон ово нађу у
IlОзнцнји p~

.........................................................................................................................................................................
5.РА3ЛОМЦИ

5.1. Појам разломка облика: (a,bEN)

I I 1
У ДРУЈ'ОМ раЗРСltУ смо научили раЗЈ10мке , - , - . Њима 0значаnамо осеН'IСНС делове
2 4 10
слик е прutюугаОНlIка ИЛИ неке д р у ге иза6ра~l(~ целине.

] ]
2" 4 то

Сl111К3
Број Itсrюд црте одреl)ујс Н3 К01lИКО је једнаких дело­
ва ПОДСЉС II<l цешшз (у овом СЛУ'l ају пра ВОУ I"аОIlИК),
КО}3 се у ТОМ задатку не меља, 11 љој додељујемо број
1. Једюнща изнад црте ОЗН,\'Н\А3 да СМО уоч~ши,
сенчсн.ем, један од тих делова. ЧIIтамо: jCДlН1
]Шllа, јеДIЫ ЧСТ ВрТl1на , јед на десетина ( И1lИ , други
110)10- ЕВ
]0 4
део, ' I С'l'НРТИ део, десети део ) . При томе ]]]Iје битно
који је од делова Ce l-l'I СII ( сл . 2). Слика 2
I 1 1
У трсћем разреду смо упознали раЗJlомке -
8 5' 10' 100 1000' 3' 6' 9' 7
It видели како се, уrюрсђнвањем ДCJIова целине које
OH~] озtНl'lзвају, ВРШII н ЊИХQВО уtlOрсђиnање . Ако
за целиltу изаберем о кружну плочу, уочићсмо да

је део круга који смо означи}!и са I (једна њсгова

4
'IСТВРП1на ) всћи од дсла круга који смо озна'lиJtи
1 1 1
са (једtlа н.Сl'Ol3а tlJсстина). Па је - >
6 4 6
uшка 3
У ' ICT IJpTOM
разреду смо наУЧIIЛИ како да ра -

злом цима означава мо дело ВС целине, подсљеl-lе

на нсколико јеДt 'lаких делиt'!iI, ако пом енути

делови садрже и звестан број тих делиhа (сл. 4).
з 7
4 то Број It С ПОД црте одре ђује Ila КОЛИКО ј е j eA tt<IКltx

UtИК<14
делића 110деље н а целина и зо ве се IlмеНШlaЦ
разломка, Број изнад црте означава колико је тих делића садржано у уоченам делу целине
и зове се бројuл.ац РЗ3JIомкз,

Пример I

На сл ици 5 је приказана Т<l6ла 'юколаде, Милена је

појсла известан број "коцкица" (знамо да то нису ,О
коцке!), које смо означили ССН'lењем , Колики део 32
чоколаде је Милена lюјела? Означи тај део ра ЗЈIOМ КОМ,

Чо колада је у фабрици подељсна н а 32 једнака деlшћа

(32 "коцкице"), а МИ1lена је појела ]0 таквих делића, Слика 5
. . 10
Д аК)IС, М нлена Је IIO) ел а - '1 0кола]lС, што смо ознаЧIIЈНI н а СЛIlЦII,
32

Пример 2

Посматрајмо опет слику правоугаоника као целину (једин ицу) 11 подеЛ\IМО је на iJ jeДHaКlIX
делића, где је Ь неки ПРИРО/ЏНI број, као шта је IlриказаlЮ на СЛIЩ II ,

Уочимо затим дсо

те L~елине, oce~"leH

на сли ци , који се
састоји од а дСJlићз а

где ЈС а лрирода~1

број мањи од Ь,
Осеll' l СНИ део це- ь
]lItн е можемо, на
Слика 6
и сти начин К<lО у ра-

а а
ннјим П Р llме Рllм а, озна чити с а - , Ш 'ГО з н а'IИ да он представља - · '1'11 дС'О
Ь Ь
Ј~ еЈ1ине ,

Питамо се мора ли а бити маљи од Ы

Пос матрајмо два ј еднак а IIраnоугаЩlика, сл, 7, ПраnОУl'аоник It забе рн мо за ЦСЛII Н У,

5
Ако свак" од њих 1'10-

1I
делимо lIа rlO 'leтl1p"

јеДltака делића. lIа осс­

НЧIIМО СЩl 'leТl1pf1 дс­

lIиhа IIpBor (лепо г ) "

4 4 један делнћ другог, ja ~
СНО је да OCCll'leHa фН-
Слика 7
 5
Ј'ура представља пет ЧC'fвртина изабране целине, па јој можемо ПРИДРУЖИТII рззломак -
4
Приметимо да је 5 > 4.
Ако, на исти начин, за целину иза6сремо праВОУI'ЗОНИК, поделимо га на Ь јеДllаких делића,
доцртамо му здесна још један такав правоугаОНI1К подељен на Ь једнаких делиliа (или још
неколико таквих), па шрафирамо а дсли};а, Ј'де је (ј > Ь, до6ићемо фи г уру која rl редставља
а и-тих делова цеJlине. Ако је Ь < а, и а S 2Ь, за то је ДОАОЉ Ј1О доцртати један ПрЗLюугаОIН1К.
ИliЗ'IС, треба доцртзти више правоугаоника.

Прltмер 3

у првом полугодишту СМО наУЧIfЛИ да за свака два природна броја а и Ь, а > Ь постоје
(јСДИIIСТПСI-lИ) бројеви, ({, r Е N o• r < [Ј такви да је:

a = bq+r.
17
На 11Р11 мер, за а = 17,
Ь = 3l1мамо:

17 = 3·5+2.

у овом случају ћс нам

з з з 3 з 3
поред основне цешНtс

бити потрсбно јOl.IJ 5 Слика 8

таквих целина (правоугаOflика) . Онда ћ с nсснчена фИ['ура, бити састаШЬС [ lа
од 5 [(СЛИf!а (УО'IИМО у једнакости 17::: 3 . 5 + 2 место број а 5) и још две Tpel'l Imc [\слине
(уочимо да је 2 остатак у помснутом дсљењу с остатком), сл. 8.

у О l lштем случају, ако је:

а ::: bq + г, О :5 г < Ь,

трсба нам rJ + 1 ЦС1lllна акоје г#-О, а q целина акојс г = О.

Ра3ЈIOмак ~ придруж н ћсмо фИI"УРИ на исти начин као у случају 17

Ь З

Посматрајмо прво СJlу'шј када је г ::: О. Тада јс а = ыl' број а је дељив бројем Ь, па имамо да
се осенчсна фигура састојll од q целина (сл. 9).
Таквој фигури при ­
ДРУЖllћсмо раЗJlомак а

а qb
- ,одноою -.
ь ь

CrТСТ\lIјаЈ1IЮ, ако ЈС
(1 ::: Ь (тада је q = 1,
r= О), имамо слику 10 q пута 110 Ь

а = Ь = Ь·\ +0. Слика 9

 Уо6н<шјено је да ра:iЛОМКС '111;11 је бројltлац мањи од
именионз називамо I1paBIIM раЗЛОЩJ.lIма, ДОК, разлом­

ке 'Iији је 6ројllлац l~cћH ИllИ једнак њи.ховом IIMeНllOlIY

Ь Н;1З lша МQ lIеЙР(fбllМ ра3ЈIOМЦI1ма.
Ь
0ll1К 3 10

Пример 4

Н е ка су (/ 11 /) IlрliрОДIIИ бројеви и lIeKa је:

(/ = bq + r, О < r < и.
Дакле, број (/ није I1СЉИГl број ем Ь (УОЧ3 В <lМО даје г':/; О). У ТОМ СЛУ'I;lју 11мама СЛltКу 11.
О ССllЧ С lli1 фmура се састоји од С/ целина (јед иница) и r Ь· ТИХ делова целине. Дакле, њој
а bq+r 17
придружујсмо раЗЛQмак - , ОДНОСНО - - , на IIСПI Ibl'll1l1 као у Прl1МСру - , ОДНОСНО
Ь Ь 3
3 ·5+ 2
3
"

q нута 110 Ь
Слика 11

Ако "Iмамо дне целине, ОНДа осснчсној ФI I­

''Урн додељујсмо број 2, .1КО имамо ф~I ГУРУ
која се састоји од q цеЛЩ I ;Ј., додељуј емо јој
број q, слике ]2 1-' [3.
2 Јасно је да се rlPIIJlHKOM дељења целине Оllа
Слика 12 "одржава". На тај ЩЈЧШI долаЗI\МО до закљу-
чка да су IIстој Ite1l11H11 додељеНII број [ Ii

Ь ' ь.
раЗJlомак ако смо Је делили на )ед-
Ь
II <:IKIIXделова ( што смо раДIIЛl I у 11Ретход­
но м случају) сл ик а] 4. Договор"ли смо се
да су раЗJlОМЦН бројеви. Зато в рихватамо
q Ь
даје [ = - .
Ст-/ ка 13 1,

122
,
r

Имаћемо:

"Ь
q=-.
ь
Тако је, на пример:
ь
3 8 17 6
. . . ::: 1.
3 Н 17 Слика 14

"Ь

q ь ь ь

Слика 15
ИСТО тако је:
6 18 42
- : : : - : : : - = ... ::: 2,
3 9 21
12 27 48
4 9
= 16 = . ::: 3.

Уочимо да је:
6 : З ::: 2, 48 : 1б ::: 3, ... ,
па заКЉУ'lујемо

каоа је арuроуа1/ број а УеЈЬuв apupoymlМ бројем Ь, важи:

а
Ь -- а'Ь
. .

МИ смо се определили за целине (јеДИНIЩС) облика праllОУI'аони.ка или неке ДРУЈ'С, познате
ГСОМСТРllјскс фИI'уре. Јасно је да за целине (јединице) можемо бирати и неке друге објекте,
под УСЛOlЮМ да СМО у стању да уочи мо и пребројавзмо ЊЈ1хове једнаке, или у неком СМI1( ­
лу раlНlOпрагmс делове. На ПРl1мер, ученици, наравно, нису "јсднаКI1 делови" али IIЩIК
. 3
кажемо да Је - одељења ИШЛО на излет 11 сл.

Пример 5

Мар ко је имао у к есици 24 бомбоне. Петру ј е МО jcr~IIY 'IСТ1IРТIIНУ те КОЛlIЧ11ЈIС. КОJlИКО је

60м60113 i1JO Петру и КОЛIIКО му је бомбона OCTa)[o~

CКl1Цllpaћ eMO слику. МарколС" 24 бомбоне можемо lIодешпи на 4 једнака дела од по 6 бом ­
бона. Онда једну 'I етвр -
ТИIlУ бомбона представ ­
ља Један од тих делова.

Дакле, Марко је Петру

дао 6 бом60на. Остало "'у
је 18 бомбона (трн дела
Сл ика 16
од по 6 бомбона) .
.............................................................................................................................................................................
Задаци

1. Пога'lа је 11Qдељсна на 8 једнаких делова. Иван је појео д ва таква дела. Колики део
nOI'a'le је Иван појео~ Ски ц и рај сл и ку.

2. Подели квадрат на 16 једн а ких делиhа и осен ч и љсrов дсо, који може ш оз н а ч и ти као

5 20 ]4
ЊСI'О ОИХ: ]о .
16' 16' 16

5 О
3. Ако У одељсн,у има 27 учеllИка, о н да су п ет ученика - одељења, дванаест уче llИ ка
27 27
1
одсљења, а Једа!! ученик одељс ља . До п иши бројсвс којll недостају.
О

4. У сваком од примера кој и следс ОСС I IЧС I IИ дсо фИ I'УРС, изабране за целину, означи од­
l'oBapajyIt~I M ра3Ј10МКОМ.

S. Ако У У 1 Ifма 30 УЧСlIика, IIз рази разломком:

а ) llC'r; б) седам У'lеника ТOI' одеље ња.

6. У У 2 има 28 уч еника. На пробном ПИ СМС I IQМ З:lJЈ,а т ку ~Iз математ и ке одсљења Је

4
2
добила оцсну 5, одељеља су добили 4 а сви Il рСОСТаЈlI1 У'lеюlЦИ 3 111IИ 2.
7
КОJll1КО је БИJlО оцена 5, КОЛИЈ<О 4 , а кол ико оце н а МаЈЫјХ ()Д 4? Изрази разломком део
одељења Koj~1 је добио 3 или 2.

7. И зрази:
а) један дан као део ГОДllн е;
б) јсдан ча с као део 11.01113;
и) седа м минута К<10 део једног '-I<1С <1 ;
1') AlJaHaeCT l~el l THMeTapa као део jeAHol' метра.

8. Изабсри за ЦСЛlНlу п равоугао н ик и осеН Ч I1 део коме ћеш Il РIIДРУЖltтН:

7 23
а) L~СЛl tll е; б) цели н е.
8 8

9. ПОДС)II I С остатком број 27 б ројем 4. Н ацртај заТI I М ели ...,. која ће, уз oJtronapajyh ll б рој

Ф
" 27
ЦСJIIНlа, I'lрнказаПI игуру К ОЈОЈ можемо П р ИДРУЖI1ТИ разломак -
4
 ]0. Подели с остатком број 24 бројем 6.

11. Изабери фИI'УРУ (целину ) и затим прикажи СЛltком:

3 7
а) ; б) - ; IJ ) 3 целине.
4 4

12. Природне бројеве 2, 3, 4, 5 напиши у облику разломка чији је именилац једнак:

а) 2; б) 3; о ) 4; г) S.

13. НаПИI1lИ по један разломак са именицом 7 који је једнак:

. ај 10; 6) 100; ,,) 1 000.
\, ................................................................................................................................................ /

5.2. Проширивање и скраћивање разломака

Исту цеЛИIlУ (јединицу, количину) можемо на РЗЗЛИ'lите

НЗЧИ~lе делити 1101 једнаке делове. 3ато неки љен одређени
део можемо означавати различитим разломцима. На
пр"мер, исти QССII'lеl'I И део изабране целине ( nраноугаOlIИ· 3 9
9 3 4 12
ка) 0зна'IНЛИ смо разломцима и - (ели-ка 17). Из напе·
4 12 Слика 17
деlЮГ је:
3 9
4 12
!
I
Пример I

I, На слици [8 је приказана таБJlа 'IOКОЈТаде.

Она је у фаБРИЦl1 издељена на
кице", по 4 У свакој од 6 "штаНГJlИ". Марко
је пој ео две "шташ"лс" а Милан 8 "КОЦКИ·
24 "коц·
I I I I I I I
Слика 18
ца". Уверићемо се 1'l enocpcAHO да су они ПОЈели исту КОЛИЧИIlУ чоколаде.

3акључујемо и да је Марко нојео 2 од 6 једнаких "l1IтаIlГЛИ", даЮЈС rюјео је 3

6
8
'юколал.с, а Милан ј е најса 8 од 24 једнаке коцкице, дакле појео је - чоколаде. Видимо на
24
ел I1L~И 19 да је то исти део 'lOколаде, дакле: 3= 8
6 24

2 8
б 24
Слика 19
 1'<lблу см о могли подсщп н н а три једна ка
___ !____ _ __ _ __ __ _ _
, ,
~ ____

,
Ј

дела (слик а 20). Тада бисмо УО' lИли да су

Марко и Милаll пој еJII I по једн у трсћин у
,
----~----
,
----~----

----r---- ----~----
'юкоmще, дакле да је:

1 1 2 8
= =
3 3 6 24
Слика 20
Уочавамо да је 2 = 1 ·2, б = 3 · 2. И сто тако је
8 = 1 . 8.24 = 3 . 8. Зато је:

П осм атрај~ю сада цел иву (једиющу) подеље ну IНI IJ јед наких делова If ОСС tl'l е ШI део т е
I(СЛIf Јrе који садржи (l таК IШХ делића, 11, IJ Е N, а 5 Ь (слика 21). ПОСЈЈУЖИМО се праВОУЈ'ао­
IlИКОМ, као у р:ншј!1М пр им ер има. Подели мо за Тl1М дужима које су нормалне на већ 110-
cToj el'le rюдеоне ДУЖ!1 сваки од llеЈlића на [10 k j eДIJaK~JX делића. Тиме је It цео ГtрrШОУI',ЮНИК,
као и УОЧСlНt ОСС II'l СНИ део подељен на по k једнаких делова, гдс је k било који Пр!lродан
број.

,-г,- г'-г -.-г

-. - г,- г -,- r -,- т

J_LJ_L '_L. _I_.L

Сл ика 21
а (ј' k
01 1) 1'1 шраф~lраном делу можемо I'I РИ ДРУЖИТН разломак It разломак
Ь Ь k
Дакле,

" lI ·k

Сл ично расуђИllан.е може ~JaM послужити да и сти эа КЉУ'lак донесемо у Оllштем случају, не
УlJодеhи ОСрЗНН'IСЊС (1 5 u.
За свака два природна броја 11, Ь и сваки ПрИр ОДl lI1 број k важи

(/ а· k .
1. Ако једнакост - = - -, k Е N 'Iитамо слева ЩlДссно, она по каЗУЈе да се вредност разл ом-
Ь b·k
ка lIe мења ако се љегов 6ројилац н његов именил а ц 1l0множе ИCf"М 11рирОДIIJIМ бројем.

БројЮIЗЦ и именижЩ IIOBOI· раЗJlомка с у "проwирсни" . тј . Iюмножеllll бројем k, па се каже

да је раЗЈ[омак ~ IIРОШНрСIl бројем k. Онај IЮСТУl1а к зовемо арОIIШрlIвање разломка.

Ь

а
Број k је ори то ме исгаК I1 УГ, Ibим е смо ГЮМН ОЖ IfЛII 11 бројила ц и И МС IIIIЛ(Щ разломка
Ь
 ,

Пример 2 >

5
РаЗJlом а к - IIрОШll р ~IТИ: а) бројем 2; б ) бројем 6; В ) бројем 15.
12
ГlШ l l ем о, редо м:

5 5 ·1 5 75
В) ~ ~
]2 12 · 15 180

ОД''IIщс за кључ ујемо да ј е, на прим е р

5 ]0 30 75
12 24 72 ]80 '

1111'0 ниј е б 'ШI О 'llн'л еДIiО.

2. Ако ј еднак ост -а =-(j·k . .

чи тамо здесна налево, она покаЗ УЈ е: ако ПОСТОЈИ Прllродан
6 .
рОЈ
Ь b·k
k, којим су дељиеи И бројклац и именилаt, раЗЈЈомка (зајеД НИ'rЮI је деЩlлан 6ројlюца и
имеl~ИОL,а ) , uреДIIОcr разломка се не мења ако и бројlшац и именилац .,скратимо" за тај
ЧИllклац k (11 a оба м еста ,-а и зоставимо ) _

Бројнmщ и им е НИJl а ц новог разломка су "скраћСIIИ " ( IIOIIСЉС IIII ) број ем k, па се кажс да ј е

раЗJlОМ<l К k c Kp<ll1eH бројем k.

(l'. Овај nocryn<lK З0вемо скраћ llоmье раЈлом ка. Број k је при
b· k
. a -k
том е IIСТOl ЮI УТј њи ме смо подел или и БРО)llJlац и И МС IIИJl <lЦ раЭJlомка -
b ·k

Пример 3

С крати ти разл омкс :

,Ј -5 ·7 ; 6) 12 '3,
")
49·5
8 ·7 16 · З 21- 5

5 ·7 12 - з
<1 ) = 5 ј (с крат ил и с мо са 7) ; б ) -- = -
12
( скратИJIИ см о са 3).
8·7 8 Iб· 3 16
Иа к о с м о ПI МС II З UРШИJl И скраћивањс, уочавамо да је 12 = 3 . 4, а 16 = 4 - 4. И '''l ам о да је:
12 3· 4 3 . 12·3 3 -4-3 3· 12 3
- = - = - (с к раТИJl И смо са 4). Уоча ва м одаЈс ,у ства РII - - = = - - =- .
16 4 -4 4 16 ·3 4 ·4·3 4· 12 4
Даље н с мож е мо ск ра ћивати јер су 3 и 4 узаја М l10 'I РОСТ Н број е ви ( н см ај у зај еДНИ 'I КНХ
деJlИJlаца ). Р аЗJlом ак с мо ск раТ ИJlИ са 12, <1 то ј е H<ljBehll зај ед m lЧ К l1 RCJIIIJI<l I.l, б рој е ва 36 и 48
(36 = 12 · 3, 48 = 12· 4 ).
49 · 5 49 7·7 7
о) = = = (с краТ ИJlИ смо са 35 ).
2 1- 5 21 3·7 3
ПРlIмер 3 ГIOД б) Ii в) показује да се скраhивање може nршити у више корака. У ствари,
рззломзк можемо скраhивати докле ['ОД њеюв бројилзц и имеllилац имају заједничких
делилаца. Јасно је дз смо у сваком од корака nршили скраhИI.l3ње, али смо тек у последњем
кораку изоршиml "скраlill8ање go краја", тако да добијемо бројилац и имеНllлац KOjl1 су
узајамно просги бројеnи. Тада смо, у Cl'вЗри, бројилац и именилаЦ поделили њиховим
најнеhим зајеДНИ'I КИМ делиоцем.

у даљем раду ћемо увек, када захтевамо скраћивање разломакз, подразумевати .,скраћн­
вањс до краја".

Пример 4

1152
Скрати ти раЗ/lOмак
504
1152 576 · 2 576 288 · 2 288 144·2 144
~ -~ ~ ~
= 63 =
504 252·2 252 126 · 2 126 63·2
48·3 48 16·3 ]6
=
21·3
=
2 1 7·3
=
7.

ПОНОIЈИМО да сваки разломак можемо проширити било којим природним бројем, али да
не можемо сваки разломак скратити. Пр и томе, скраћшщње се може IIЗВрШltТlt само
HeКlIM од ззједничких делилаца, 6ројиоца и имениоца .

..Скратити до краја" разломак ~ зна'ш, у ствари, поделити Нoel·oB бројилац и њеГОIJ име­
d
IIltJlац IЫIХОВИМ највећим заједни ч ким делИОЦсм NZD(c,d).

За ПрИрОДliе бројеве с И d посгоје узајамно ПрОСТИ ПРИРОДНИ бројсnн а и Ь, такви да је:

с ~ а . NZD(c,d), d ~ Ь . NZD(c,(J).

Ра3110мак ~ се, због NZD(a,b) = 1, не може скраТИТII. На тај liа'rин налазимо да је:
Ь

с a·NZD(c,(J) а
~

Скратили смо разломак са NZD(c,d) и добили разломак

. .
- . КОЈИ
Ь
.
се не може скратити, It Јед-

. с
нак Је разлом ку - .
d

Д аКJlС, "скратили смо до Краја

. " разломак -с .
d
Пример 5

1365
СкраТIfТИ разломак - -
4662
Уо6И'l ајеним I"IOCТY I IKOM растављамо 6ројилац и име Н l1ла ц разломка на I1росте Чllmюце:

1 365=3·5·7· 13,
4662 ~ 2 . 3 . 3 . 7 . 37.

Уочапамо да је

NZD(i 365,4662) = 3 . 7 = 21.

CTOI"3 пишемо 1365 :::: 21· 65, 4662 = 21 · 222 .

1365
КО l lаЧ l 10 налазимо -- = 65 · 21 = -
65
.
4662 222 . 21 222
Није сувишно напоменуrи да ј е 65 = 5· 13,222 = 2 · 111 = 2·3· 37, 11(1 су бројеви 65 и 222
узајамно I I РОС1'И (NZD(65,222) :::: 1).

Ако се разломак ~ не може скратити, значи да су а и Ь узајамно прости природни бројеви.

Ь

У том СЛУ'lају кажемо да разломак -

.
Ь
не можемо "свести
..- HecBoglыIB Је
( нескраШll8.
)

Пример 6

Наћи ~I ССIЮДЉИU раЗЛQмак, једнак датом разломку:

6) 1380; (1) 243.

1020 256

,) 135 = 3·45 = 3·3 ·1 5 = 3·3·3·5,

360 = 2 ·180 = 2·2 · 90 = 2 · 2·2 · 45 = 2·2·2·3 · 3·5
NZD( 135,360) = 3·3·5 = 45

135 = 3·45 ~ ~, NZD(3,8)=I.

360 8·45 8
6) 1 380 =2 ·2,3,S·23;1020~2·2·3·5· 1 7; NZD(l380,1020) ~ 2'2·3·5=60

1380 = 23·60 = 23, NZD(23, 17) = 1.

1020 17·60 17
,,) 243 = 3 . 8 1 = 3 . 3 . 3 . 3 . 3
256 = 2· 128 ~ 2·2· 64 ~ 2 · 2·2 · 2·2 · 2·2·2 NZD(243,256) = 1,

разломак -243 Је
. неСВОДЈЬНII
( нескраТИ6 ) .
256
Пример 7

"6'
Н а'ЈИ рОЈ I1Л<Щ т разломка
.т27
-m , ако Је =
8 8 24
27 9-З т 9 - 9.
Будући да је - ~ - , мора б и ти - = - ,па,еm=
24 8-З 8 8

Пример 8

7 7 21
Нађи именилац Ь разломка - ако је
Ь Ь 18

Због
21
- ~
7·3
- , мора бити ~=~ ,пајеЬ = 6.
18 6-З Ь 6

Пример 9

/JI 2
ПрИРОД ll И бројеви m и п задовољавају једнакост: = Нађи 111 и 11. Увери се да постоји
З "
четири пара бројева т, n.
1 2
Ако је m = ], имамо - = - , Ila мора БИ1'И п = 6, (6 = 3 . 2).
3 п

Ако је m = 2, имамо -2 =-2 , па мора бити п = 3.

З "
з 2
Ако је m = З, имамо - =- , па мора бити" = 2.
З "
Л - m
ко Је =4 ,имамо
42
- =- , -
па IIС ПОСТОЈИ такво м, ) ер - 6и морало 62З
ити п = ,што -
НИЈС мо-

З "
I'yhe ако је м природан број.

Ако је m = 5, имамо ~ =~ . Број 5 не можемо добити множсњем броја 2 неким IIРИРОДIIИМ

З "
бројем, Ila такnо п Е N н е постоји.

_
Ако Је т = 6, имамо 6- = -2 . Дакле -6 = - , одакле налазимо да мора бити ,1 = ].
2-З

3 11 3 1/'3
Број m > 6 IIC долази у обзир јер бисмо добили да природан број м треба ПОМliQЖИТИ IIРИ ­
радним бројем nеhим од 3 да би се добио број 3, ш то није Moгyhe.
Дакле, реш е ња 11ам дају парови бројева:

m = ],1I = 6; m = 2,1I = 3; 111 = 3,11 = 2; m = 6," = ] .

Задаци

2 50 12 3 20 18 12 15
1. Дати су разломци - - - - - -
3' 75' 18' .. 30' 27' 16' 20
Има ли међу њима ј еднаких~ Н авед и их!

2. У јсднакоcrима попуни празно место тако да се добије тачна једнакост:

,) ~= O ; б) 0 =20; В) ~= ~.
27 3 6 24 7 О

3. С крати оне разломкс који се могу скратити :

,)~; б)~; В) 144; ,.) 84; д) 21

42 15 120 63 55

4. Зашто не постоји раЗЛОМ:lК са 6ројиоцсм 288 који је једнак разломку 35?

48

5. П о пуни пра зн а меаа број е ви ма тако да једнакости:

2 О 4 20 10 130 8 О
= - - - , - = - буду та чн е.
3 9 7 О 13='0' 3 24
>

{ 17!О , 14, 7 15 10 35 12 40} .

6. Који су разломци И З скупа - Једн аки разломку -5 ,.
10 12 21' 12' 49' 14' 56 7

1 3 3 5 5 19 25 25 10}
ИЗД80ј н есводљиве разламкс ИЗ скуп а
7. { -2 , -12 , -13 , -15 , -б , - , - , - , - .
21 27 35 75

4 12 5 30 20
8. С крати разлам ке:
10 ' 15' 20' 33' 15

2·3·7 11· 3·5 2·2 · 5 ·1 3 5·7 · 13

9. Скрати разломке:
5·3·2 11·3·3·5' 2 · 3 · 7·13' 5·5·7·13· 13

24 35 64 84 63
10. Ск рати разломке:
226' 45' 96' 108' 189

. {15 25 12 23 18 2 ,.
1]. Ко}исуразломции зскупа - , - , - , - , 27' -30} Једнак
. и раЗJlОМКУ -
20 35 18 32 45 3

12. Колико осмщtа има у: а) - ,

1
б) ~ ?
2 4

13. П опун и npa3~l a места природним бројевима тако да ј ед накости:

12 О 9 28 7 О
а) - =-= - , б) - = - = - 6удутачне.
20 5 О 24 О 18
 14. ЗаОКРУЖ~1 слово ~I СПРСД таЧllИХ РС'tеница.
а) Сваки раЗJl омак се може пронmри т и било којим П р l1рОДIIИ М бројем.
6) Свак и Р<1ЗJlомак се можеск рат ит и неким прирОД lll' М бројеlщма 8сћим од 1.

11) РаЗJlомак ~ је несводљив ако су 6ројиљщ и ИМСIIИJlаL~ узајамно прости бројеllll.

Ь

15. Који су од следеhи х ра ЗJlом ака сводљиви о кој., н еС lюдљltlНt:

а ) '2. .
6) 68• в
) 234 .
• .I ) 180 ., Д
)~,.
18 24 345 540 64

16. Наl)" IIССUОДЉИII разломак једнак разло м к у:

а) 28; б) 246; В) 962; 1') 1938.

238 123 624 1596

17. Скрати СЈЈе.цећ е раЗJIомке до краја: а) 275; 6) 1234; В) 32 1.

3 10 3456 123
................................. ....... ......................................................................................................................................

5.3. Упоређивање разломака

Пример I

Торта је исе',еllа на 16 једнаких критки. Бојана је гюјела д ,~e

К РI1Ш КС, а Cpt)aH три. Јасно је да је Срђа!! п ојео већи део, п а раз­
лома к којим 0значаIJамо КОЛl1'ш н у торте коју ј е 011 појео мора
6И'l'l1 uсhи од разломка који означава КОЈ НI'IИНУ торте коју је

.
110)е)]а
' l а. Д акле: -3 > -2 .
1"ЈО)<lI
16 16
Слика 22

у оп ш тем случај у, ако изабран у целину (једи ницу) ПОДСЈIИМО '-Ia известаll број јед н аких
деЛllhа па УО 'lи мо два њена дела, при ' IСМУ Прни од њих саДРЖ II t)иш е дел ић.а од д руl'O'"
што можемо ут врд и т и непосредн и м пре6 ројавањс м ДСЈ1ића и упорсђивањем до611јених
п риродних бројева. разлом ак који м ОЗ Н3'1 авамо п р ви део мора бити ве ћ.и од разл омка
којим o3l1a'larHIMo ДРУI' И дсо. Ако смо Прlf томе цеШIllУ подсm'ЈШ на Ь дслића, а IIрВИ део
сад р жи "1 т и х дел ић.а , док други део сад р жи 0 1 тих дели l'!а, при " ему је О, > (12. онда је

а, > (l l •

Ь Ь

Оу gба рtlзломка јеОllal(llХ Ilмеmuuщо веliu је Оllај раЗJlомак .шјu је бројllла.( веliи.
 Ја с но ј е да су два разломка ј едн аких именила ца If једна к их бројИJIаца једнаки. Дакле:

5 7 3 3
< , ~

6 6 8 8

Ilоставља се питањс како упоредити два разломка ра зли читих именилаца.

Пример 2

2 5
УllOреД IIТИ разломке - 11
5 14
ПРОllШРИ МО први ра3ЈIOмак бројем 14 ( види мо да је то liмеllИЛЗЦ другог разломка), а
2 2·14 28
дру,' II ра зломзк бројем 5 (ТО ј е имеюшзц II рlюt· раЗJlомка). Нала з и мо = =
5 5·14 70'
5 5·5 25 28 25
~ -- = - . )~ЗКЈ]С, треба да Уl10редимо раЗJlОМКС и .
14 14· 5 70 70 70

То су разлuмци ј еД ЩI К I1 Х и менила ца. Веhи је онај 'Нфl је БРОјнлац веhи, а то је

28 . З ато Је
.
70
28 25 . ?8 5
> , па Је РЗЗJlомак 2 , ('Ј едн ак -=-- ), nel'lII од Р.I 3ЈlOмка (једнаког 25). З IIЗЧ Н ->-
2 5
.
70 70 5 70 14 70 5 14

\
Пример 3

26 29
У п о реДII ТlI разломке и
9 12
26 26 ·1 2 3 12 29
По сту "ајући , ы ИСТИ наЧlt Н налазнмо = 29·9 = 261
9 9 ·1 2 108 12 12·9 108

Због 312 > 261 је 312> 26 1

108 108
. 26 29
Кона'lIЮ Је - >- .
9 12
МОI')Јl' смо fЮСТ У ПИТИ на др уги начин.

ДО I ЮЉfЮ је уочити да ј е број 36 најмаЊII з зј едrНl'lКИ са; (ржалац бројепа [211 9 ( Ilм е шшаца
26 26·4 104 29 29 ·3 87
IlO см,1ТраIlИ Х разломака ), К<lО и да је 9.4 = 36, 12 . 3 = 36; - = -- ~ _ ~
9 9·4 36 12 12·3 36
26 29
104 > 87,rlajc >
9 12
 Посматра;мо сада два произвољна раЗЛQмка
.,
-
Ь
и - > где
d
су а, Ь. с, d Е N и упореДllМО ИХ..

Прошнримо први разломак ~ бројем d (то је именилац другог раЗЈЈомка) а други разло~
Ь

мак :' бројем Ь (то је имеНI{Лац првог раэломка).

d
а a·d с с·Ь Ь·с
Налазимо: - =-~, ~ = -~ = -~

Ь b·d d d·b b ·d
Добили смо дпа разломка једнаких имеНlWаца Ь· d.
,
[ О J"U\.O Ј е а· d > Ь . с, онда Ј.е
•• • • а· d
-~
Ь·с
> -~ , што значи да Је
. а

- >- .
b·d b·d Ь d

2 0Л .
ко } е n'
d= Ь
. с, онда Ј е -~
Ь·с
. a·d = -~ . што зна'I И даЈе
. а с
- =-
Ь·,Ј b·d Ь d

30 Ако је а . d < Ь . С, ОНД3 је

a ·d
-~
Ь·с
< - , што 3 1.. а'IИ да Је
. (/ ,
- < - о
Ь·Ј b·d Ь d

Пример 4

23 [7
Упоредити разломке - и
18 13
Имам о даје а = 23, Ь = 18 .с= 17, d = 13. Рачунамо: а· d = 23 · 13 = 299, Ь· с = 18·1 7 = 306.
\ Дакле, а . d = 299 < 306 = Ь . с, lIа је ~ <~.
Ь d

Пример 5

О дред ити Ilриродне

·
б РОЈеnе т и п тако да
б уде -т2
=- .
3 п

Препоз нај ем о пример 9 ( стр. 130). Увериhемо се да ће нам сада за решавање бl1ТII потреб н о
м ање тр уда . Уочимода можемо писати а = т, Ь = 3, с = 2,(1= 11, пајеа ·d = m · 11, Ь· с= 6. А ко
је т . 11 =6. рззломци су једнаки. Али, ПРОИЗIЮД природ них бројева m и 11 јед нак је 6 ако је
m = 1, п = 6; т = 2, п = 3;
m = 3, п = 2; т = 6, п = 1.

Добили с мо исга четири пара природ них бројева као у примеру 9. Пита м о се има л и их
још , однос но јесмо ли нашли сва решења задатка. Вратимо се на почетак ча са и случај е ве
1 ,2
0 0
и3 •
0
 - - = -Ь · (. d = Ь . с. У
. а с . (j -d . .
А КОЈе = - ,он даЈе , ШТО Је T3'IHO само ако Ј е а· нашем случаЈУ то
Ь d b ·d b · d
з .щ 'ш да Је
. -т = -2 само 3КО Је т
. . fI =6 ,а ми СМО нашл и све парове природних
6 рОЈе
. ва т, п за
3 п
које је то тачно. Дакле, нашли СМО сва решења.

С JlИЧIЮ, ако Је. а с . (ј · Ј Ь · (.

- > - , онда Је - - > - -, ШТО Је тачно само ако Је а·
. d
> Ь . с.
Ьd Ь·Ј Ь·Ј

А ко Ј.е -(/ < -с , онда Је. -(ј-Ј Ь·с. . d Ь

- < - -, што Је тачно само ако Је а· < . с.
Ь d Ь·Ј Ь·Ј

Пример 6

Н а I'Iи све природне 6 РОЈ.е ве а за .

КОЈе Је
а
- <-
3
7 4
а 4-(1 ћ б рОЈ.еве
Будуliи даје - =- и -3 = 2] , 6
тре а на 11 све IIРИРОД I1 С
. . 4 . (/ < 2 1.
а за КОЈ е Ј е
7 28 4 28
ПОЗ l l ат им поступко м .Iала зи м о да је а Е / 1, 2, 3, 4, 5}.

Пример 7

3 3
У'l0Р СДИТИ раЗJlомке - и
]7 ]9
\ И . -3 3·] 9 57 3 3 ·]7 51
ма мода Ј С =17· 19 = ]7 · 19 "
]7
= =

Ј(ако је 57 > 51, то је: 2. > 2. .

17 ]9

УОЧИМQ да су упоређивана Alla раЭЛQмка једнаких бројил;}ца.

Од два разломка једнаких бро;илаца већи;е она; чији;е нменилац маљи.

а а
Ово важи у опште м сл уч ај у . Заиста, посматрајмо разломкс и Будуhи да је
Ь, Ь,
а а а'Ь Ј
Ь = Ь .Ь
Ь,
11
1 ј 2 • биhе:
................................................................................................................................................................................
Задаци

1. Упореди разломке:

3 5 12 8 3 3 5
-; д) :;
5 3 7 ђ) 23 и !..2..
а) -
7
и - ;
7
б) -
17
и - ;
17
п) -
7
Ii - ;
8
г) -
12
и
7
11 3; 15 20

2. Одреди х (х Е N) тако да је:

х8 х2 66
а) - < - ; б) - >- ; В) - > - ;
11 ]] 5 5 х 7

3. У lюреди:

а)
3
- и
2
- ; б)
10
- и
11
- ; В) -
3
И -
5
; г) д) ~ и~; 1) 20 и ~.
7 5 13 15 8 16 20 18 )]3 ]7 '

е)
15
- и
5
- ; ж) 25 и ~; з) ~ и~.
13 7 12 4 7 9

4. Поређај по пеЛ И'I И IIИ разломке:

53112 2 1 3 9 25 ]2 ]7
а) 6' 5' 3' 2' 3' 5' 6; б) 2' 7' 21 ' 7 14

5. Које вредности може узимати х, х Е N, ако је:

1 х 2 6 х 18
а) < - < 1; б) - < - < 1; В) ] < - < 2; г) 2 < - < 3.
2 6 3 х 5 х

\ 6. КОЛlIКО има ра",ломака са:

1 3
<1) ИМСllиоцем 8; б) бројиоцсм 9, а да су 13ећи од - и мањи од - ?
2 4

7. Аl l а и Аца читају исту KЊ~I ГY. Ан а је ПРО'l итала ~ , a Аца ~ књиге. Коме је остало више
7 8
да прочита?

.............................................................................................................................................................................

5.4. Основне рачунске операције са разломцима;

а
запис
Ь

Основн е рачунеке оп е рације с природ ним бројевима су сабирање (и ОДУЗ IIмање ) , ОД I IOСНО
множење (11 дељење) природних број ева. При томе смо с куп N ЛрироДНИ.х бројева прво
1'lрОШИрИЛИ бројем О (нула), што је било неопходно да бисмо ynо з нали својства тих
операција, сада у скупу No = N u {ОЈ. ИЗ истих ра",лога ћемо скуп ра",ломака проurnрити
О
ра зломк о м - .
ь
 ..
Ако ј е Ана 11Ојела три "коцкице" чоколаде. а Г>ојану је заболео зуб 11 а 'Нlj e смела да једе

<юколаду. О IЏЏI део који је А на појела ОЗНЗ'lзпамо са 2. Ј а део Koj~1 је Бојана појела може-
24

мо озна'IИТИ са ~ (види слику 23). јасно је да ће тај део бити исти (нема га) без оБЗl lра на
24
о о
то да ли је <lO колада била у фабрици подеље на lIа 24 или 32 "ко цк~щ.е" . Дакле, =
24 32
3аКЉУ' l ујемо да сви
О
раЗJlОМЦИ облика -,
ь
ь Е N имају исту "ре­
Д I IQСТ - предст ављаЈ У

једзн одреЬсн
ОзначаваМQ I'а са О.
број.
3
II IIIIIII о
24 24
Сл ика 23

5.5. Сабираље разломака

Пример 1

Аца и IЈраца СУ добили ј едн а ке чоколаде. С ваки од њих се заслад и о по жељи 11 п ој ео одре­
ђени део Clюј с <lOколаде.

Чоколаде су биле подељене на по 24 "коцкице". A I~a је пој ео 7 "коцкн ца", а Браца 9. Коли­
ко су 'ЮКОЈН\де YKy rlНo ОIlИ појеЈТИ? Који ј е то део ј ед не табле 'юколаде?
\

UIИl\а 24
. 7 9
У куп ио су I1ОЈ С1l 11 - +- <ЮКQЛадс.
24 24
Бројl1МО поједене делове (ОСС llч е н е делиће) и закључујемо да су YKyrlНo појели 16 "I\ОЦКИ-
Јб 7 9 7 +9 16
ца",ОДIIQСНО - 'юколадс, слика 24. Даклс, - + - - ~
24 24 24 24 24
 Пример 2

2 К
Косац првог дана покоси - ЈШваде, а другог дана -3 ливаде.
.
олики Је део лнщще покосно
S 8
у та Itlla дана?

Прикажимо }]нваду као да ј е праВОУI';ЮНО I ' обllик а . И маЈУ

. ћ
'и У виду да Је:
. 2 2·8 16
- = =
S 5·8 40
3 3·5 IS .
- =- = - , подслићсмо JlИВаду на 40 Једнаких трака (сл. 25). Свака од њих представља
8 8·5 40
~ ливаде, Првог lЩна косац је покосио 16 таК1ЩХ трака, а другог дана 15.
40

llllllllllllllllIllllllШ 11111] 111111111

16 15
40 40
Сл ика 25
Бројимо покошене траке; укупно их је 16 + 15 = 3 1, па је у та два дана косац
31
гюкосио ЈЈИl:lаде.
40
Д акле:

2 3 16 15 16 + 15 31
\ - + - = - + - =---=- .
5840404040

Први пример нам показује 9а 90а разломка је9наКIIХ uмеНllЛm~u сабuрамо тако IllШО
љихов збир ilре9сШаБЈьа разломак чији је IlМе"илm~је9'/аК lьиХОБUМ IIMelfllOl~IIMa, а бро­
јилац је91lак збuру IbUXQOIIX бројилаца. То запuсујемо овако:

Ако разлом ЦИ нису једнаких именилаца, прошириuањем, доводимо их н а разломке јед­

наких именилаца, па их сабирамо као разломкс једнаких нменилаца. Дакле,

а с a·d с·Ь a · d+b·c

- +- = - +- ="--':---:---
ь d Ь·Ј Ј·Ь Ь·Ј

Пример 3

Наћи збир разломака

27
- и -5. r ешењеЈе
. 27 5 27+5
- +- = -- = - .
32
36 36 36 36 36 36
32 8·4 8 . 27 5 8
Покушајмо да скратимо добијени разломак . Имамо - =-=-, наЈС - +- =- .
36 9·4 9 36 36 9
Пример 4

7 23
Наћи збир разnомака - и
12 75
7 23 7·75 23· 12 525 276 525+276 801
- + - = -- +--~- + - = =
12 75 12- 75 75-12 900 900 900 900
80 1 89-9 89
Уоч авамо да ј е = =
900 100·9 100
7 7·25 23 23 · 4
Могnlt смо УО<IИТI1 да је NZS(12,75) = ЗОО, па је: ~

12 300 75 300

~ + 2З = _17_5 + _9_2 ~ :1:..:

75,--+,,9:.::2
12 75 300 300 300
267 89
= =
300 100 -3 100

Пример 5

А ца и Браца су гюјеnи по део сноје 'юкоnаде (које се састоје од по

24 јсднаких ,.коцки ца ").
Аца 7 \ коцкица" а IЈраца 9 "коцкица" (сл. 26). Колико им је укупно преостало чокоnаде?

7 9
24 24
Слика 26
Ја сно је Щl су им
остали II сосе нч ени делови . Аци остаје (6ројимо неосеН 'l ене "ко цкиц е") 17

"коцкица
" а Б раLЏI 15, -
па им Је укупно остало -17 + -15 делова иза б ране Јединице
- (целине,)
24 24
32
табле чоколаде. То ј е 17 + 15 = 32 "коцкице", дакле, - табле 'юколзде.
24
Малим IIPCMC-
1.lпањсм OCCII-
'I ених и неосен­

'I евих деЛО lJа

можемо доБНТIt
слику с којс I)И ­
ДI1МО да су нео-
IIIIIII Слика 27
се Н 'lсне јеДl1a та-

бла 11 јат 8 "KO Ц K~1IJ.a" (сл. 27). Дакле, ~+.!2=32=1+ 8.

24 24 24 24
Разломак 32 је неправи разломак . Изразили смо га као збир Прl1рОДНОГ броја (броја]) 11
24
једног правог раЗJlомка. У ствари, б р ој 32 п р едст а вили смо у облику 32 = 24· ] + 8, а затим
се користили сuојспюм дељења збира природних бројева природним бројем (бројем 24) :

-З2 = -24 + -8 = 1+ - 8 _ П ри том Је

. 6 рОЈ· на Jleuo}· страни ..
разломак, КОЈI1 НlIJe природаl 'l
6 рОЈ,.
24 24 24 24
као и други сабира к на десној страни .

Пример 6

З7 22
Hallll збир разломака - и
12 15
37 37·]5 555 22 22 · 12 264
Рачунамо - = --= - - = - - =-
]2 ]2 · ]5 ]80 ' 15 15·12 180
37 22 555+264 8 19
-+-= =-,819= 1804+99
12 15 180 180
819 = 4 + .2.2..= 4 + ~= 4+ .!:..!. .
]80 ]80 20·9 20
I 819 91 9] ]1
Уочи мо даје = и,9 ] = 20-4+ 1 1,0даКЛС l laлазимо -=4+ - .
]80 20 20 20
РаЧУliање је могло бити ј едноставн ије, да смо уо ч или да је NZS( 12, 15) == БО.

Рачунамо

37 З7·5 185 22 п4 88
= -- = - -= --=-
] 2 12·5 60 15 15·4 60
з 7 + 22 = 0.:
18:::5,:+,::8,,
8 273 91 ·3 20 ·4+]]
-6-0 = -20-· З = -2:-:0С-
4+ .!...!. _
] 2]5 60 20

..
,

Пример 7

7 13
Hahl1 збир раЗJlомака и
36 24
Налазимо =
NZS(36,24). 3601' 36 == 2· 18 2 - 2 . 9 = 2 . 2 · 3 · 3 11 24 = 2· 12 = 2·2 - 6 = 2·2· 2 · 3
имамо да је: NZS(3б,24) == 2 . 2 · 2 · 3 · 3 == 72 .

При томе је 3б . 2 = 72 и 24 . 3 = 72, па р ачупамо :

7 7 ·2 14 IЗ 13 · 3
39 7 13 14 39 14 + 39
36
=
36·2
=
П 24 мз
= п
- +- =- +- =
36 М П П П
= 53
П
 Пример 8

83 29
Наћи зб ир разломака - и
102 144
Н алазимо прво NZS(l02,144). 3601":
102=2 · 51 = 2 · 3· 17
144=2 · 72 =2 · 2 · 36=2·2 · 2·18
~ 2 · 2· 2 ·2· 9 ~ 2 · 2 · 2·2 · 3·3
имамо да Је

NZS(l 02, 144) ~ 2 . 2 . 2 . 2 . 3 . 3 . 17 = 2448

2448 = 102 · 24
2448 = 144 · 17.
Да.ље ј е

83 83 · 24 1992 29 493
= = = =
102 102·24 2448' 144 144·17 2448
83 29 1992 493
- + - ~ -- + --
102 144 2448 2448
1992 + 493
= 2448
2485
=
2448
2448 +37
= 2448
37
= ]+ - -
2448

i"",..................................................................... .....................................
1 ~

Задаци

1. Н ађи з6ирове:

а)
1 \
+- ; 3
б) - + ~ ;
5
В)
3 7
- +- ;
5
[ о ) ~+-
4 ђ) 55 + ~.
2 3 б 12 2 4 14 21 36 27
1
2. Марија ј е првог дана прочитала - књиге, а другог дана - књиге. Који део кљи г е је
4 5
она прочитала у та два дана?

2
3. Базе н се пуни пом оћу две цеви. У току једног сата прва од њих напуни - а друга -
3 5
базена. Који део 6азена ће се у току јеДНОI' сата наlrунити ако се отво ре обе цеви?
\""" ........................................................................................... ......................................................................, .......... .
 5.6. Својства сабирања разломака

. r
== bq + r, о::;; r < Ь. П окаЖИМОДаЈе
а
Нека је а b=q+b'
r qb+r б . б .
Збир q+ - је једнак разломку - -, ШТО дО ИЈамо са ирањем раЗJlомака Једнаких име-
Ь Ь

нилаца qb и
r
- . Отуда
r
q+- ::::-.
а

Ь Ь Ь Ь

Пример 1

а 7
Написати у оБЈШКУ - збир 3+-.
Ь 18
7 3 7
3+-=-+-
18 1 18
3·18 7
~ -- + -
' · 18 ]8
~
3 -18+7
~':-'-

18
61
~

18

Пример 2

а 5
Написати у облику - збир 12 + - .
Ь 27

5 12·27 + 5 324+5 329

12+-:::: :::: =- .
27 27 27 27

у скупу No операција сабирања имала је нека важна својства, КОЈа СМО ПОНОI.НtJlИ ове

школске године. Видели СМО да скуп разлuмака, обележимо га са Q+, садржи природне
о
бројеве. Ми СМО ,'а проширwlИ бројем 0== -, ь Е N. Тако проширени скуп 0значаВЗМQ са
Ь
Qo+. Он садржи скуп N o, па је Qo+ проширење скупа N o. Приликом оваквог проwирења

142
;\
.
\

"свста" бројева, којим се бавимо, ми настојимо да се важна својства ужег "света" сачувају
у ширсм.

З на мо да је у No важило да је за свака два броја 111,11 Е No

m+п =tI + т (комутативност операЦИЈе. сабираља у No). ВЩI,СЛ И СМО да Ј.е -а + -с ::: a·d+b-c .
Ь d ЬЈ
За ПРИРОд ll е бројеве (l . d If Ь .с важи:

а· d + Ь· с::: Ь· с + а· d.
а с
3ато је за (Шlка два ра зломка и
Ь d
а
-Ь + -=
d
с b · c+a-d
bd =--+--.
Ь·с
bod
a-d
ЬоЈ

а с а с с а
За свака {ј6" рuзломка Il +- :::: + .
Ь ,1 Ь d d Ь

Дакле, важи свој ство КQмутативности (замене места сабирака) за са6 ирање разломака .
Исто тако Э li ЗЫО да је у No важило да за свака три броја т, п, р Е N o важи :

(т + rI) + Р ::: т + (1' + р)

(асоцијати в н ост О[ l срације са6 ирања у No). Имамо да ј е :

!
У lI оэ н ата С I.IојСТ8З операција са6 ирања и множења у No омогућавај у да OIщј Ifзраз 3аI IИШ С ­
МО н а следећи на'lltн:

(
~ + ,,) +L = (а о d о g +Ь о со g) +Ь оЈ о 1
Ь d g ЬоЈок

аоЈОЕ +(Ьо с о g +Ь оЈ о Л

! =_
а_о d_o_g + ,-
Ь ..с
Ь· <i о

о C-сО Е,,-,;
g
+ ,-
Ь d,--o,,-
- 1
0 '.

bod og Ь о Ј ОЕ

\ = ~ + (bocog +Ь о Ј о/)
Ь ЬоЈОЕ b odog

=H~+ H
За свак" mр" разломка ". '. f важи: [а + с 1, f =" +[ с +/]. шfflОЭllа'/U gajeC80j-
bdg ЬЈ Г кЬЈк
ство аСОЦlфrmЩJ1iос mu (зgружuвalье са6uрака) oaepт~uje сабllраlbа сачува но.
Пример 3

Уве рити с е да ј е : 7 +2=2+~, NZS(24, 1 8)= 18.4 = 72.

24 ]8 ]8 24

7 7·3 21 5 5· 4 20 7 5 20 21+20 41 21
= = 18
= ]8·4 = 72 ' -24 + -18 :::: - + = =
24 24·3 72 72 72 72 72
5 7 20 2 1 20+ 2] 41
+ - ::::-+-:::: -
18 24 72 72 72 72

Пример 4

Изра'lунајмо з6ир (~+ ~)+ 2.

36 25 36
Кори ст и ћ емо се свој ст ви м а а СOlЏЈјатинности и к о м утаТИlНIOСПf оп е ра циј е с а6ирања .

(:6+ ; 5)+ :6:: : :6+ (;5 + :6)

= :6+(:6+ :5)
= (:6+:6)+ :5
12 9
=- +
36 25
1 9 25+27 52
=~+-= =
3 25 75 75

3601· 'шњениц с да ј е с вој ство асоцијативносl'И с а"увано, збир I3Иlu е ра ал о маКil можемо

[·[ИСilТИ без коришћсња заl'рма. На пример ( .!.+.!.)+ .!. , пишемо као .!.+ 1+ 1.
2 3 4 2 3 4
Број О У СК УП У No им а својст [ю да је за с ва ко 11 Е No• О + п = п + О = tl.
п а п
Н а исти на '[ин број О У Qo+ им а свој ст во да ј е за с nаки разлом ак - + 0 = 0+-=-.
Ь Ь Ь

То сn еди из Чl1њ е lllще д а је з а свако Ь Е

о
N, 0= - , [[а
.
Је: и слично:
Ь
а О (ј О+а (ј
0+ - = - + = =- .
ь ь ь ь ь

3а свщт раЗЛОМ(lК
"Ь ваЖII
п

ь
+0=0+ == .
п

ь
п

ь
5.7. Одузимање разломака

Пример I

А .Н1 је Il м.\Ла 17 табле 'IOКQлзде (знамо да је 17 " коцюща" део таб'lе од 24 "коцкице").
24

ЊIIIШЩI је љена другарица Бојана и 011(1 јој је дала 2.. табле '1OI\Ол<ще (дакле. 5 "коцки ца").
24
Колико је 'lOкожще
остало AIНI~

I I
17 5
24 24
Слика 28

Ан н
.
Је осталО
17 - -5
- та
б
лс 'lOко-
24 24
12
л.аде, а то Ј е (6 ројимо преостале ,.коцк ице") табле
24
12 ЧQКQЛ;IДС (12 "коцкица") сл и ка 29. Дакле:
24
17 12
СЮ1ка 29 -24 - 245
24
17 5 17-5
- - - = --
24 24 24

5
5 . Можемо рећl1 11 да СМО раЗЈЈQмак
17
Нашли смо раЗ/llll<У раЗil.Qмака - и - ОДУЗСЈЈ И од
24 24 24
17
разломка
24
Ако, Н3 СJl И'Ii1.Н Н3 'IИII, тражимо разлику разломак;} јеДllilЮ1Х име~Н1Лаца, рецимо да разло -

мак
(/ 2
одузltмамо од раЗllОМКЗ
(/,
-
( .
ИЛИ другаЧИЈе рече но од разломка ",
- ОДУ3ИМi\МQ
Ь Ь Ь

ПРI! томе :о.1Ора 611ПI а, 2:: (12- У Н'lIJсденом примеру са ЧОЈ<ОЛадом је било о, = 17,112 = 5, Ь = 24.
Л шта би 3Iiа'[IIЛО да је б[1ЛО (I[ = 17 и (12 = а), дакле н (11 = Ј7?
17
3на'flЈЈIO би да је ЛI IЗ дала Бојан!! свих 17 "коцкица", односно СО НХ - таБЈЈ е 'lOколаде. Тада
24
. 17 17 17 -17
ЛНII не би остало 'lОколадс. Прсма наведеном правилу Је - - - =--- =-О =О.
24 24 24 24
 Задрж lt МО се још н а наоеде lЮ М в р имеру. Шта се де ш а ва аl\О Бојана Ile 11О; еде одмах део
'-IО l\ол аде к оји јој је Ан а дала, П РСДО МI 1 СЛl1 се н "раПI Цl А ни Л.3 га ca'lYBa за I\acll llje? А на ћ с,

Ш ТО сс КОЈНf 'lI lи е '1 0 к ол а дс Т И'IС , О l! ет и м ат Jt -17 та

6лс 'ю кол<ще.
Д'
аклс, Ј една кост "
24
12 5 17 17 5 12 "
+ - = - 11 - - =- СУ " р ав н о п ра ВII С .
24 24 24 24 24 24
А ш та 61. се )teС IlЛО да је А на дал а Боја НI1 онај део '1O I\ оладе који ј ој ј е остао lюсле прве
lюдеJl е? О н да б и љ ој остал о

17 ]2 17 - 12 5
= =
24 24 24 24'

па је и о ва ј ед на к ост " раIll Юll ра вна " претход ни м д вема.

у о пштем CJIY'Iajy су јед н акости:

п с е
- +- = -
/> d f
{/
е с

f ь d
е с (l
=
f d Ь

р аIЩ О I " ра Ш-l С . Под усло во м да је та<IПЗ јеД ll а од ЊИХ, та ч " е С у и осталС lЩС .

При мер 2

-3 . Н а l')II МО п
• 7 .
З н ам о да Ј· С разл и ка р а ЗЈ1 0 мака - и - Ј еднак а р а аломак

Ь 16 8 Ь

К а ко је -п --7 =-3 .
и на ОCl ЮIJ У раIНЮI1Р<l В Н ОСТII J eД H a KOCТlI и з пр и ме ра
l '
,даље Ј е:
Ь 16 8

п 7 3
=- +- ,
Ь 16 8

OA:lKJl C I lаЉ1:iИ М О:

{/ 7 3·2 7 6 7 + 6 13
- =-+ - = +-= - - =
Ь 16 8·2 16 16 16 16

................................................................................................. ................ ...................................................., ..........

Задаци

1. <1) -1 + 1 + 1 ; 6 ) ( -11 + -5) + 5 .

2 3 4 24 18 24

2. Њ1 1) 1I ра зл и ку : о )
5 1
- - ; 6) ~_ 4 В)
11
- - -
II
8 3 4 7' 12 18
<
1
2 3
3. Ора'. у то ку да .ј а трсб<l. да поаре њиве. ДО РУ ·IЮI. ј е поорао њнве. 1( 0111110::0 му ј е
5 20
преостало Д<I IЈОО РС 1'0 1' дана?

4. Првоr- пана плаюшарll су прспсшачили З планираног пута а дрyrог дана преосталих

5
12 kl1l. ]{ОЛlIЮl је IIУ ЖIII1 ..1 пmllшраног [ Iyra~

S. ДаКТI 'ЛOl'раф"IIЊ;1 је прску Ц<lла једну тр ећ l1Н У ру"описа а потом још 1О стр а НI'ЩЈ. , Ис­
IЮСТ;lI\I1ЛО се да је то 'ШШIЈ IO IЮЛorшн у р укопи са. КОJl ика Сl' раНlща садржи руко пи с?

..............................................................................................................................................................................
а
5.8. Множење разломака; запис Ь

ПРlIмер 1

И за6еР II МО за ј сд ltlllЩУ (целину) "Р З IЮУI'ZЮIIIIК. Ако li;щртаМQ слику са "pll такиа право­
YI'<1011lIKa. свак и ОД IbllX I!ОДСЛ И МО на по пет јед наки х дслов а и у сваком од ЊIIХ осенчимо
по два де1l а (СJIIlка 30):
I
!
1
I

Слика 30
11 УПlIтамо се како бl1(МО о:шачили цеЛОКУllНУ OCCII'ICII Y ПОIJРШИНУ, МИ ћсмо,
2 2
без оклеllања, адгаваРИТli да IIмамо на 3 места по • дакле укупна + 2 + -2 , 11 да то уку-
5 5 5 5
Ј 6
шю ' 1I 1 Шt 6 ДСШlћа - дакле - . Ако 11 даље ! 1<1ЖII да зб ир од 3 једнака сабнрка ра'lунамо
5
2 2 2 2
М ll ажсћ lt та к а в са6н рак са 3, lIа1l аЗ IIМО - + - + =3· .
5 5 5 5
6
С ДРУ I'С стране, ВlщеЈШ смо ДiI је то 3601' 1'0 1'<1 је
5
2
РаЗЈ10М;]К ПОМllQжltЛlI смо са 3 тако ШТО с мо МУ бројил;:щ паМllожltJJl1 са 3.
5
Пример 2

Одељење ад 32 учеНllка је lIа излету. У !'laкет-ужи ни СЩIК!! У'[СI I ИК ~IMa по ~ табле 'lOко-
8
Л;lДС. Колико јс табл и 'IOIюл<џtе бнло потреб но за прнп ремање ОВIIХ II;l к ета ?

Сва ки ј е уч ени к доб l Ю 110 3 " III 1'а НI'ле" ЧО К01l<ЩС (сл . 31 ), па ј е

то YKyrllJO 32· ~ табли 'юколадс. "рој штаll l'J1I I је 32 . 3 = 96,

8
што значи да Ј е узето
96
- '1'<1
бЛ I1 < юколаде.
О IН:Т IШ Д IIМО Да Је
.
Слика 3 1 8
3 2 ,~=3~=96.
8 8 8
96 12·8
УочаваМQ Д<I је 96 = 12 . 8, lI а је то = - - = 12 таБЈ1Н 'IQкол:ще.
8 8

Ј ас но је да, У Оllштем СЛУ'l ај у, а ко на т м еста имамо KOJll I'lIlIl Y кој<l п р едстаВЉ<l ПО а b - Т II.х
а
lIeJ101H\ ЈСДИl l ице >1 КОЈУ смо ОЗН<I'] авали са - , онда укупно имамо 111 • (/ [' - т их дело Н;!
ь
([ (/ т .(/
)СД ИIНЩС а, с Д РУ" С стране, то ЧIIНII 11/ • • СТQI'а : 11/'
ь ь ь

Д аме, рtЫЛОМlIК
• Мtfожuмо tlР'lроgtllШ
6рОЈем
. т тllKO што
б .
рОЈ"лat{ разломка Пом -
Ь
1I0ЖIIМО С" т. а UМf"IIuлm4 разломк.а ареа"UlСМО.

В ратимо се на пример 1 11 сл ику 30. Ако за цеЛIIН У I lзаберсмо 3 пр а воутаО lН l к а, ОIl Д;l Је

осеН'lено 2 такве цеmНIС, Даље, једнакост 3. ~ = 3·2 И С1'овремеlЮ 'llнам й lI а дпа наЧИН;Ј:
5 5 5
»2 од 3" и "lIа 3 места 110 2 "
5 5

Пример 3

3
КОЛI I КО ј е - од 24?
16
3
- од 24 рачунамо исто као "на 24 м еста по ~ ", а то јс јед] [зко: 24· 3 24 ·3
= ~ = -
72
16 16 16 16 16
72 2·2 ·2·3·3 3·3 9 9 2·4+ 1 1
УОЧИ мо да се раЗJlОМ<\К можс с к рати ти: = = = = 4+ - .
16 2·2·2 · 2 2 2' 2 2 2
72 1
Дакл е, - = 4+ - .
16 2
У наведеном примеру смо траж или 2. од 24, Јасно је да умсего -
3
можемо узети БИ1l0
16 16

који ра3Ј10мак ~ а уместо 24 БИJlО Koj~! ПРЈЈродан број т, Конач но опет долазимо до нећ
Ь
ПЈ1сане ЈеДltакости:

{ј т ' (/
т =
ь ь'
(/ ,11/'(/"
КОЈУ можемо читати овако: ,, - -ТИ део од т Јсднак Ј е
Ь Ь
ОД Ј'оварају ћ а слика ItЗПЈ С/ЏlJШ 6 и овако:

,-----------,------------,-----т-----------,

~----------+------------t---- - +-----------~

п
т
Ь

Слltка 32
п
На њој имамо 111 l~еЛllllа (ј еДf l Нlща, праl!оугаОllltка), (/ осенчен јс - - ТИ део

Ь
целс фи гуре,

Пример 4 3

1 1 (.Јсда н 1 ),
1-1011111 - ОД [ I СП! део од
5 3 3
УОЧ <Ј.IJ<Ј.МО п рво јсд н у 'I'рсћ "н у цел ине
( праIJОУ I'аО НlI ка ) 11 благо I'а II Y HK T ~lpaMO
( ретким тачкицама), Узимамо за тим једну
1 1l'ТIНIУ ТОЈ", ПУНКТllраllOГ дела 11 осеНЧI I .\Ю

Ј 'а, I lСJlИна је подељена нн 15 једнаких де­ СЛ ftка 33

nи!;а, а осе Н ' l ен је један та кав деnиli,

1 1 , 1 З .
Због то["а је - -ТИ дСО од Ј еднак - , н ама да ЈС Дакле, ако п р ихватимо да јс
5 3 15 15 5'3
1 1 1 1 1
- 1'11 Д(.,'Q о д производ раЗJlомака и J 1 ~j aM O Јсдн а кост

5 3 5 3 5 3

1 2
л да је уместо било ? Слика изгледа ouaKQ (сл , 34): Qсс н чсна су два делића, даЮI С,
3 3
2
ОССII'l е но је целинс, Зато је
15
1 2 2 2
-,-=: - = - -
5 3 IS 5·3
 4 ,~ ______ -+______-+_______
5

2 2
3 3
Слика 34 CЛIIK:! 35

1 2 1 4 . 4 2
А да је уместо бlJJТО - И уместо било
- ? То зна ч и да се IНl T3MO КОЛlIКО Је од
3 3 5 5 5 3
Слика изгледа овако (сл. 35): 6ило би шрафНР'IIIО 8 деЛllhа, '13 O(('II'II,:HII део t t penCТ<lIlJh<l

-8 Ј\ сл ин е. Д'
аље Је
15
4 2 8 4· 2
=- =
5 3 15 5-3
О чи гледно је да можемо рећи:

- ако су - и
а , раЗJlDМЦИ, а < ь, с < d, онда (1
- Тl I део ОД
, ' I редставља
а · с
- TI' део lleJIIlltc.
Ь <1 1, ,1 /Ј . ([
. . (1 с а' С
3 а КЉУЧУЈемо да Је _ . - == - .
ь d Ь·<I
Ограllичења а < Ь и с < d су, О'ШfJlедпо, ~l еБ ИТllа. За иста, ако СЈllјКУ уоl1tllТИМО Itа СJlсдсћl1
начин (сл. 36):

1--+-+---+--+-+--+ ------- +----f--+------1

1--+-+---+--+--1---+ - - - - - - - +--+--+----1 а

,
<1
Слика 36

• (ј с и·с
ОН Д3ЈСс;;:: d, .. о п ет важ и: _ .- : -- .
Ь d b·d
Ако слику, на исти начин, I lрОДУЖИМО нагоре (или I I<lдоле) долаЗIIМО до СllтуаЦllје у "ојој
је а;;:: Ь.
Пример 5

Наћll 15 од 12 . "1-о Ј-С разломак 15 12 15·12

16 27 16 27 16·27
180 Н о, -
МIIO ЖС I I.см ћ емо 11з1111 да је то ~ . мо гли см о УО Ч I IТII од м ах да Је то , након раста l lЉ<l -
432
Њ<I 11 ск раllllВ<lња:
3·5 · 2 ·2·3 5
2 -2 -2 -2- 3-3-3 12

а
На пр етх одн ом ча су смо З Шl нсиmши помоhу tюзнатих 03Нјка 'Н1њеНI"IЦУ да налазимо - - ТII
Ь
с. а с а · с
Щ'О од . Њ1 ЗЩ111СМ О та) поступак множсњс раЈломака. 1-Iјl)сно [lраВII)lО: _ . - =-- , (где
d Ь d ь-а
" ." у бр ојllOl\У и имсJtНОЦУ на десној страни означава множењс tlРI1РОДflИХ бројева), зове­
мо i7Рlll/llЛО МlIOжеlЫI р"зломакй. Речима исказано:

М'јоже,ьем ува разломка уо6uја.мо разломак Чllјu је 6ројu.лац јеУllак ароu.звоgу 6ројllllll­
ца а uмell'MaцjeYllaK арОUЗ80gу lLМ.еlluлаЈ4а тих разломака.

а· с II с
Резултат таКlЮI· М llQ жења, рззломак _ _ • зовемо п рО Il ЗПОД и
ь-а ь d

Пример 6

Наћи ГlрОll ЗВОД раЗJtО.\1ака 12 и 15

5 16

12 15 12 · 15 180 18 · 10 18 9·2 9
= = - - = - = - = -
5 16 5 ·1 6 80 8· 10 8 4·2 4

Пример 7

2 7 2 7 2·7 14
1-I al'lll "рОИ 3IЮД раЗJlомака 11 - = -= - = 1.
7 2 7 2 7 ·2 14
7 _ 2 _
УО '1 3П<1МО Щ\ је бројШl3Ц ра3Ј lO мка Једн ак име н иоцу раЗJlОМК3 ,3}Џ1ЈС IIмеНШЈа ц

2 7
7 7
ра3ЛО;\1Юl јсднак 6ројноцу разломка = .
2 7
 а Ь
Једноставно "ровераuзм о да tle, у оrrштем случ ај у, ПРОl1 3 UОД разл о м к а 11 - ( који и м ају
Ь а
поменуто својство ) , уз услове а '* О, b:F О, бити једнак 1.
а Ь а·Ь (ј·и
Заиста _ .- = - = - = Ј.
и а Ь-а (ј ·Ь

ь
А услови? Њих морамо наметнути јер би иначе један ОД Il зраза ( а IIЛlI - ) п рестао да буде
Ь а

раЭЛQмак.

Пример 8

5 о
Наћи ['rpOl-l з воА раЗЈ10М3К З и - . Пр е ма прихваh ен о м nparmJ1Y следи
12 7

~ . Q=~= о = 0.
12 7 12 · 7 84

Својства. - Кориwћењем с војстава операције МllQжсња IrРИРОДIН1Х број е ва једн оставно се

ynср.шамо да за операЦllју множења раЗЈ[ омаК<I важе с вој с тва комутаТИВII QСТlI (з а м ен е ме ­
ста '1НIIИлаца) и асоциј аТlIвноетн (зд р ужива ње ,-/Иllил а ца).

Пример 9

2 7 7 2
Н ап и ._ 11
3 15 15 3
2 7 14
)']5 = 3.15 = 45 '
7 2 7·2
_ . _ = -- =
14
15 3 15 · 3 45

7 2 7·2 2·7 2 7
Уоч .шамо да СМ О МQI') 1И П ОСТУПИТlI И др у r''' 'lИј е = = =
15 3 15 · 3 3 ·1 5 3 15
7 2 2 7
ИЗ ов е јеДI·rзкости ,,'IIПuМО" =
15 3 3]5

. а с n ·С с а с
у ааllIтем слуЧају liе б"т" . = = =
, што је заfiш: својства комуmа ~
(1

Ь d b·d d · b d Ь
RШВlIосRlIl (замеllа места "ШIUЛЩЏl) otleptll(lIje МllожеlЫl.
 На исти на'IИН налазимо:

што представља сгюјство асоцијативности (:щруживање чинилаца) за операцију множења

разломака . Због ТQI'а 'Iесто изостављамо за l раде н flИIJlемо, на пример

Пример 10

Наћн пронз[юд разломака: -7 ' _13 ) . -2S .

( 6 15 26

7 13 7·13 91
Мож е мо, наравно, рачунати I(('посредно : = =
6 15 6·15 90
7 131 25 _ 91 25 _ 91 · 25
r "6'15 Ј' 26 -
90 . 26 - 90 · 26'
Није сигурно да ћсмо приметити да је 91 = 7 . 13, 26 :::: 2 . 13, што нам уз ЗIЫlbе ца је 25 = 5 . 5,
. 91·25 7 · 13·5 · 5 35
90 :::: 5 . 3 . 3 . 2 омогућава да оваЈ разломак лако скратимо : -- =
90·26 5·3·3·2·2·13 36
Ако искористимо својство асоцијативности, 6иhе нешто лакше. Заиста

Сигурно нам неће IIромаl'ш да 13 11 26 I1мају зајеДНI1 'I КI1 ' I инилац 13, а да 25 и 15 имају зај ед-
1II1' IKI1 <1I1IIилаl( 5. Даље ј е:

~6.(11352265) =~6' ( 13·5 · 5 ) _ 2. . ~ _ 7 ' 5_35

5·3 · 2 · 13 - 66 - 6 ·6-36'
1
I
I
,
5.9. Веза сабирања и множења разломака; запис
а
-
Ь
I
I1 Видели смо да у скупу N o операције саби р ања и множења имају свој ство да за свака т ри
броја 111, п, Р из N o важи: (т + п) . р :::: 111 . Р + n · р и, исто тако, р . (т + п) :::: р' 111 + р' 11 .

I
I
Питамо се да ли овакво својство важи за опе р ације сабираља н множења pa3J10MaKa ~
Пример 1

1I.JIIВa п реДСТ<lвља 2 IIM:lљa.

О·
ра ' l Је првог Д<l!!а 0001'<1.0
3
њиве, а ДРУ I'О I · дана
2
Њlше.
5 ]0 10
l{ојl1 део имаЊ<1 је ОЈI !"IО()Р;Ю за та ДВ<I дaHa~

О .
ра'[ Је укуl1НО
,
11001'<10
2322
.~ +_. -
5 ]0 5 10
имаЊ<l.

. 3 2
С друге СТРШЈ(.' 011 Је 11О0рао - +- од 2 11 .\1<1 1\,;', дакле: 2 . (3
_ + 2) .
10 ]0 5 5 10 10

Зllа'НI, ~·c~ + ]~)=~· l~) +~·l~ ·

2 5 2]
На тај наЧI1l [ на.л ;13ИМО да је З<I т а ДВ<I Д<lI [ <I ОН llOорао =. - =-1 1·l м,ll[,а.
5 10 5 2 5
6 4 10 ]0 ] .
Н а дрУ П I на ' lIlН 61 1010 р<lЧУН;UIl1 - +- = - = = - IIМЗЈЈ,<I. Овде IlреIЮЗ I13}С:'1Ода смо
50 50 50 5·]0 5
разло .Vl 3К М I IQЖЩIII збl l РОМ разломака тако што см о снаки од са611рака IЮМНОЖ I1Л11 ТlIM
раЗЈIOМI(ОМ и добијене производе сабрали. Да ли је то о пште праlНlЈ Ю~ Јесте.

Нска су П, Ь, с, (1, с,[I1РИрОДНИ 6ројев и. Оlща је:

( ~+ ,{с) . .:..[ = n·d+c · b . .:..=

Ь ь·а
(а·(I+с·Ь) · е = ({j . d).e+(c:!J).c =
[(b·(I)·[ (Ь·ЈЈ.ј

({јА) · е (c)l)·e а·е с·е а е с е

= + = +--=-- + -
(bfiJ[ IJidJ.f Ь[ а·[ ь [ <i I'
што гюказује Д3 је 3,lI1ста:

(:+~};=~·7+~·7·
Ова јеунакост uзражава правило 911сmРllбутиОllосmll (распОУСЈЬивmье) множења у
091100/ lIа саб'Јрmье. 11сmо тако је

е (" с) е а е с
[. ь + d = f ,,+ f d ·

П Р lIмер 2

]-'l зра '[ у наЈМО

. проиэrЮ lt
(2- - -] ) - -3 и р аЗЛl1КУ 2 - 3 - 1 . -3 .
3 4 73747

(~-~) 7
3 2·4-1-3 3 - 8- 3 3 5 3 ]5 5
. - = _ .- = = =
]2 7 ]2 7 ] 2 7 84 28
2 3 - _] . 3
-.- 2 3 8- 3 5
=- - =-
3 7 4 7 7 4·7 28 28

Нобl lЛ1 I смо IIсте 6РОЈС!ЈС_ Дакле,

. (2
- - -]) - 3 = 2 -3 - ] .-3 .
3473747
 Разлику д ва ра 3ЈIQМЮI ПОМIЮЖIIЛLI СМО раЗllOМКОМ ~1 УВСРII}III се ЈЏIIК'ПI резултат добијамо
ако од rrРОll Э IЈОЈЏI умаЊСllIIка" разломка одузмсмо ПрОIIЗIЮД УМ3IЫlOца 11 раЗJlомка.

(а ,) е
Можемо се У IIС РII 'ГИ да у општсм случ ају важи lb - ;:t ' г= ь " е -Ј'Г'
с е
(l
уз услов да мо ра

611ТI1
[" ,/')
Ь
2: .

( ...............................................................................................................................................................................

Задаци

1 1 3
3- - ; б) 4, - ' ") 7, ,
4 З S

(1) и:~рn'lуJlај!IРОIl:щОд: а) 3 ,2; б) 4 5 В) 615 ].) 14 ]0

У Ор",,, је 'IOОР"'О TPC:'"~Y ПОЛО~II:': jeIIIIY 11"11,,5 K~III"O ':~II:;C ОР"," "оор"о'
i 4, П О I'I У IIII заlllt С та к о да се добије тачна једнакост:

I а) О , 2 = 8; 6) 1 , 3
3 6 2 О
= 6.
8

S. 1 1 зра' I У llзј IIрОШllюде:

а)
7 5
3 2
. ; В)
32 ]2
3 31
.)( з, 7)2\
5 ]1 12
д) _1 . _1 . _
2 35
6;

13 2 3
1,) ж) ·11.
2 11

6. ] ]OII YIIII УllраЖIЫ::l l а места тако да до6ltјеш T<1'IHY једнакост:

Ј О 32 6 О 12З
а) . = ; б) . = 1; В) 3· - =1 ; 1') - · - · - = 1.
2 5 5 3 О 12 2 3 О

7. I(OJJlIKO 11CIII Нllllapa имати .1КО ИЗНОС од 150 Д lшара:

а) IlОlIсl1 '1111 :~a ј еДIIУ трсћину тог ИЗllоса;
6) C1-.IаlblIIII за једну 1"pel1 ~IH Y тог износа.

8. 6) (3' - 85) ,2; В)

(-37 + -65 ). -31. Kop~JCTeћll праВIIЛО ДlIстр lt 6у-

IО Јјс (JI ~I CT p,,6yТlIBHOCTII ) .

9.
•

10. Марија је ра'l унала

~.(~+;)=~.~+~.~=~+ 489 =2~;8=~~,

а МНЛal l је ра ч уна о

2(3+ 4)=2'~+~=~+'±=~= 1 .
727727777
КО је од ЊIIХ погрешно? Где и зашто?

............................................................................................................................................................................

а
5.10. Дељење разломака; запис Ь

Видели смо како УВОДИМО операцију дељења ПРНРОДНЈ\Х бројева. КОllНЧIIИК ПрИрОДlНlХ
бројева а и Ь је нриродан број q (ако такав постоји) за који наЖl1 да је а = Ь· q. у том случају
П liшемо:

а: Ь = q.
На исти Ita'I ШI уводимо операцију дељења раЗ1l0мака.

КОЛII'IJIUК разломака а 11 с [ с "о] јераЗЛОМIIК е. так,,,, (Јаје 'ь' с е

f
Ь d d f ,1

а с е
Лlllllемо
Ь
:
,1
=( .
УО 'Iа Щ1МQ да сада ни смо на мет н ули усло в изражсн рсч с ни цом у эаl'ради "ако такав посто -

ји". Тај услов је овде сувиша н (наравно, за

с )_
- *,О ЈСР К01ll1'IIIIIК увек rюстоји . Како га
d
fl алаЗl1МО?

е а ·Ј с е ~(/'J' а
И забеР l1МО е = а - Ј, f = /Ј . с, онда Је -= - - 11 - .- = - . =
f Ь -с d f d' ь-,т Ь
а-а а с
Дакле, раЭ1l0мак -- Јесте КОJlИ <ЈНИ К разломака и
Ь·с Ь (1
а с а·Ј

а·Ј а d
С друге ст ране - =- .
Ь-с Ь с

2 7 _
у I lриме р у 7 (стр. 151) смо ви дели да је про и звод - - - )CAltaK 1.
7 2

3а ClJака два раэломка ..:. и ~,(c -:ј:. О, d "F- О) пронзвод ..:.. ~ једнак је 1. За дати разломак
d с d с
с d
d "# О кажемо да Је разломак (6ројилац и I1меНllлац су заме l fИЛlI УЛО I 'е ) њему рецu-
,- с

; 156
, , '
 5 3
ЩЮLU/ I I. Дакле. раЗJlомак - је ре ЦИllРО'l а н РО1ЗJlОМКУ - . РО1 3Ј10мак РС1 lипроч а н Ј е
3 5
1
разл омку
3

При мс р I

7 1I
РаЗll ОМКУ РСllнпрочаll Је раЗllо ма к л раЗЈЈОМКу Њему Је рецип ро ч а н
11 7
ра 3ЛОМ;lК
7
11
2 3
П l1тамо се д а Ј111 је н еки разло ма к сам себи рс ципро ча н. Ј есте ! РаЗЛQ М Ц Ј1 (СВ II
2' :;
су QН И ј еЮН1 Ю1 1) реЦ II Ј I РО 'IНI1 с у с еби.

Корист е l; l! се I lОјмом реЦIlIlРО 'IНО I " разломкО1 можемо р ећн следећс,

РаЗЛО/lfllК "Ь gl!ЛШ'fО р"зломк.ом с (с]

d d
"* о тако шта "
Ь
ПО/lIIIОЖ"МО разломком
d
> ре-
г

с
I(UUрО'ЩОМ р"зломку .
d

П ри мер 2

3 4 _ 3 3
Да бl1(МО 11<111.11111 К011l 1'I Н 1-1 К - :-. т раж н ћем о П РOlI 3 1:ЮД
5 3 5 4
3 4 3 3 3-3 9
- '-
53 5 4
= =
5 -4 20

СЛl l t [ I Ю:

3 2 5·2 10
5 : -~5-- ~ - ~ - ,
2 3 3 3
2 2 1 2 2
- :3= - · - = - = - ,
7 7 3 7-3 21

у гюслсдњ см пр и мсру см о делили раЗJlо мак природни м б ројсм. YO' l a l~a MO да такав

а
К ОЛ IIЧЈЈ ИК lIа1lО13 11 МО МI Ю ЖС Jl,СМ имениоца т и м пр и род ни м бројем. Занста. а к о је - pa3llo -
Ь

мак 11 с б ИЛО -б'

КОЈИ п р и рода н рОЈ . онда Је
. а
-:с= -а . - =
а

ь ь с IJ·С
Није СУIJIШIНО 11 овде !lcral1ll да је КОЛI\'IIНIК бщlO која два природна броја једнак разломку
'111;11 је БРО;IIЉЩ jeAH:IK дељеНIIКУ а имеlшла н јеДl l ак делиоцу, Ако СУ ТО !lp11pOA11l1 броје lШ

(1 11 11, Оlща је: (I:Ь = (/: /) = (1 , ] = (1' ] = (/ ,

] 1 I /1 1,Ь Ь

Пример 3

3 9
Нађю1О број ( раЗЈ lOмак) '1IIje су једнаке Ако траженн разломак 0311<1'111/1110 са х,
4 8
Itмамо:

3 9
х' =
4 8
ТраЖllМО 11СПО!)II<1ТII 'IИНltJlац:

9 3 9, '1 3
х= '
8 4 8-3 2

Уоч апамо да СМО, c l~YAa ,"Де је то било неопходно, НСГlщаЮI да Рil З)lОмак KOjllM деJlt I МО мора
б l IТН Р<lЗJllI 'IJlТ од О. с JtPYI'e ст ране, н ула можемо ДСJII I ПI разломком раЗЈIII'IIIТltм од О 11
КОЛIIЧ I ШК је О, Дакле, У СКУIIУ раЗJlомака, ПР ОШll реllllМ бројем О, понашамо се као у скупу
No када је у I IН"I"ању дељење н улом I!ЛИ дељеље lI уле.

ДВО/НИ РА3ЛОМАК

Нека СУ (/ 11 Ь ПрllрОДlI1I бројеПIl, Видели смо ЈШ јс раЗJlомак (/ једнак КО}III'IJIIIКУ бројепа

Ь
(111 Ь. С друге CTpa ll (' смо lIидеШI да је КОШI'IНIIК два ра ЗJlО.\lка разломак 11 lIay'll1l1l1 смо како
се 01 ' I l з ра " ун,ща. Та кав коли'ншк можемо 311::1"1"1111 разломком, ПрlI чему јс ДСЉСШIК 6pojll-
Jlац то г, IIОВОГ, раЗЈlOмка а ДСЈIIIЉЩ је ње l'08 ИМСllll1lац. Будући да се у њему .. разламају
раЗЈIOМЦII ", зваћемо ,'а двојllИ разломак , Ако СУ (1 , Ь, с, (/ IlрИрОДlI1I бројеlНl, IIMal,CMO да је

п с
/Ј' d
= (1 ' d
= /) . С = ЬС
(/ 11
и'с
,/

11 1I0следњи раЗЛОМ<lК, IlaHllcaH У облику разломк;). pa3JIOM<1Ka, је дl.юјШI раЗЛО,,"lак. Јас но је

.
да јС то само нов" заl1JlС разломка КОЈем јС
' ,
011
.
јеДЩIК, а то је КОЛИ'IIII1 К Р<1ЗJlомака
{/
11
("
~ .
Ј) (/
Може ли неки од КОР ШJlI'l Сllа 'It=ПIРИ броја а, и, с 1I d 611П'! једнак О? Ни и '111 d не МОГУ, јер
раЗJlОМЦИ са којима радимо [IС би постојали. Број с не може, јер би раЗJlомак којll:-'1 делимо
био јСЈ(llaК О. Број (1 може 6ити једнак О; у таквом СЛУ 'lају је дељен и к у КОЛll'lIlIIКУ. ОДIЮCIIО
6ројlшац двојl-ЮГ ра:'1l1ОМКiI, јед!!ак О, на је вредност КОЛИ'НI!1К<1, ОДНОСIIO двојlЮI' раЗJlомка,
jeДllaKa О.
" ...................................................................................................................................................................... ....

Задаци

6 9
1. о) - :9: ,') 6: .
7 7

2 5
2. l-Iаl) 1I ра3Ј10мак 'llIје су Јсдшке: а) - : 6) 20: п) 1.
5 8

3. 6) ~ : (! : 4).
345

3 11 16; б)
4. 3а 1НШН1 у оБЈН1КУ lIBojllor разломка : а) КОJlИ' IНИ К раЭJluмаК;1 KOJllI'IIIJ1K
7 24
5 32 ) 1 7
ра::!JIомака 11 ; В КОJlИ'lНИК ра3ЛО.\1<1ка н
12 35 9 16

12
/, 3
5. Од реДII Ilриродаll 6рој Ь тако да вредност д вој ног раЗJlомка буде ј ед нака
8 4
15
..........................................................................................................................................................................'

5.11. Децимални запис разломка

Ч есто је IIOJIeCIIO, 111111 ј е IIЗ н е ких разлога прихвалеllО , да се изабраll а IЏ'ЈНlна , коју у датој
ситуацијl'l сматрамо неl1ромеНЉИIlОМ, деЈIII на десет ј еднаких делова . TaКl1a је Сl lТуација
када дужине мер"мо метр"ма (метар је изабрана I{ СЛИI"!) а треба да II ЗМСР ИМО lI.ужltне
IН,'Ю'I Х ДУЖII КОЈС Н С можемо If3.\1СРIIТИ м стрнма.

Пример 1

l'peTlloCТillНlMO )1'1 смо се наШЛII у Сllтуацији као Ila с'Ш'ЈЈ.сllОј СЈIIЩIf 37.
1
Тада I IQКУLl.ШЩI МО, дељењем ,\I стра на 10 јеДllаЮfХ деЛО I I", ДУЖ llllе од П О т, односно
10
ДУЖl fll е ОД 110 1 dm (ДУЖ IIII С ОД 110 ј ед ног IleceTOI' дела мет ра ) да II ЗПРШ IIМО м С'рењс. У
наш ем CJIY'lajy. као ШТО ШfД II М О , ус пеЛII СМО, ДУЖllна мере н е дужи је 3 IП 1I 7 dlП, ОДIЮСНО

37 d1П. штu можемо за llll саПf као

( 7)3+ -
iO
т , односно 37
10
1П,

1",
•••••••••• • • ••••••••
А 1", 1", Iт в

Слика 37
Дужина мерене дужи (у метрима) изражена је разломком чији је имеllИ1l<Щ 10.

Постоје Сllтуације када дељење изабране јединице (метра) на 1О једнаких дел ова не ре l!!ава
проблем . Онда постунак настављамо дељељем сваког од деци метара на по 10 једнаких
делова дужине од по једног центиметра (дужине од 110 јеi1НО1' десетог дела децимеТР<1,
односно дужине од по ј едног С'!"о"!'ог дела метра) . У таквим случајевима ће дужина (у
метрима) бити изражена, не само у метрима и дециметрима, већ и у центиметрима.

Пример 2

Висина одбојкашке мреже (за сениоре) једнака ј е 243 СПl, односно 2 !п 4 dш 11 3 СПl . То је

3 Ј
2+ -104 +-100 Пl, односно
243
- - 111 ·
( 100

243
Онде сс дужина дужи изражава разломком или збнром природног броја (2) и ра зло -
100

мака (..±. + ~ ". При томе срећемо Р<1зломке чији су имениоци 10 :::: 101 или 100 ::: 102,
10 1(0)
дакле, степени броја 10. Такни се разломци зову gСЦllмалнu раЈЛОМЦIl. Напоменимо да се
може ДОI "ОДИТИ да се уместо ПрИрОДНОI" броја I ЈОјави О .

у СЛУ'lају приказаllОМ у примеру 1, уместо (3+ 2.)П1, односно -37 П1 , Jlllса I'ј е ;\10 3,7 111.
10 10
37 7
Дакле, - :::: 3 + -::: 3,7 ш то чи тамо: три цела и седам десетих, [IPII 'l eMY знамо да се paдtl
10 10
о десети м деловима целог .

у примеру уместо
243
- - Пl, односно
[2 +..±. + ~) Пl, [ I исаhема
10 100
2,43 111. Дакле,
100
243 4 3
__ ::: 2 + - + - ::: 2,43 што читамо два цела ч етири десета и трн стота, при 'l eMY зн а мо
I{){) 10 100
да се ради о десетим, односно сто т им деловима целог.

ДУЖlIна мерене дуж н и ВIIсина одбојкашке мреже, мере~[их метрима, јесу бројеви, о д нопlO

37 243
разламци _ и _ _,а м и смо их заПIIСали у облику 3,7 11 2,43.
10 100

ЗаП11се облика 3,7; 2,43 и сл . називамо gСЦIIМ{l)lIl11М ЈаI7ИCIIма одговарајућих разломака . До

њих долазимо помоћу децималн их разломака.
[

Пример 3

13 17 241 21608 .
Разломке - , __ , _ _ записати у облику зби ра ПРИРОДНОГ БРОЈа и ДСЦИМaJlНИХ
10 100' 1000 1000
разломака, а затим написати њиховс децималне за пи се.

~= I O+3= 1 +~, 13=1,3;

10 10 10 10
~= I O+7 =~+ .2... =~+ .2... =o+~+ ..2... .
100 100 100 100 10 100 10 100
17
- =0, 17;
100
241 200+40+1 200 40 1
-- = = - -+ - - + - -
1000 1000 1000 1000 1000
2 4 1 2 4 ]
=-+-+ - - =0+ - + - + - - ,
10 100 1000 10 100 1000
24 1 ~ О 241'
1000 ' ,
21608 20000+ 1000+600 +0+8

ј 1000 1000
6 О 8
=20+ 1+- + - + - -
10 100 1000
6 О 8
=2 1+-+ - +--
10 100 1000
21608 ~ 21,608.
1000

Код дсцимanних записа oArolJapajyher разломка дса до запете зовемо цео geo а део после
запете gецuмалнu geo. Цифре децималног дела зовемо gецuмалс. Свака цифра децималног
записа има С!.Iоје ЗНЗ'Iсње као што је било и код природних бројева. На пример, у запису
21,608:
2 1 6 О 8
i i i i i i
цифра цифра децимална цифра цифра цифра

десети ца јединица за пета десетих стотих хиљадитих

цели део броја децимале

Цифра десетих је прва децимала. цифра crотих је друга децима.ла ... итд.
Чеcrо смо у прилици да се и у математици споразумевамо речима. Како бисмо. на пример.
некоме саопwтили телефоном да имамо управо написани број 2 1.608. Сложић.емо се да то
није практично. Видели смо да је:
 21608 6 О 8
- -=21+ +-+ - - ,
1000 10 100 1000

што cOlG I1pall,CM ДСI(ималних раЗЛОМ(lка днј е:

21608=21+6-100+0-\0+8=21+ 608 . ПА ТО ЈЕ ЈЕДНОСТАВНО.

1000 1000 1000 ДВЕ ДЕС ЕТИ ЦЕ. ЈЕДНА ЈЕ­
ДИНИЦА. ШЕСТ ДЕСЕТИХ.
А то је "двадесет један l.џ~о 11 шест CТOTIII 1 3 осам Хllља ­
НУЛА СТОТИХ И ОСАМ
днтих", Број 0.17 '!ИТ3МО "нула целих седамнаест (то­ ХИЉдДИТИХ . УМОРИХ СЕ
тих", док 0,0017 ЧIП;lМО "нула целих 11 седамнаест дссс­
тохиљаДИТIIХ" .
.......................................... , ................. -............................................................................................................. .....

Задаци
1. ИџабеРl1 з а јединицу мерења де ци мстар. Изме ри п омо l1 у леЊl1 р а дужину сноје ЦНlIеле
и ЗО\IНЩНI је у облику збира прнрО/\НОI' броја и дсцимаmюг Р33ЛОl\1ка'''1 з атим напиши
ОДI'ова рајући ДСЦ I1 МaJll 1И запис.

2. Им е llуј све Ц I !фРС б роја 3,02 17. Које су од њих ACЦIIM3J1C?

3. ЊН I ~IШ II уоБЛIIКУ II СС l lOIЏЫ1ВОI' Р"ЗЈЈомка: а) 12,05; б) 1,243,

.............................................................................................................................................................................

5.12. Превођење децималног записа разломка у

m
облик и обрнуто
п

П ример 1

Ако 11<11\1 је број (/ З<1ЩIТ с војим децима/ll lИ М З<lI I I1СОМ ],16 31 1 амо да ј е

16 116
а= I .16 = 1+ = -
100 100

Можемо УО<IIП II Д<1 је 116 = 4 ' 29 11 да је 100 = 4 ' 25, lIа ск раtншањем нала :mмо

116 4 · 29 29
а = 1,16 =
100 4·25 25

Будућll да је NZD(29 ,25 ) = 1, ск раћ lшаље је ИЗПрШСIЮ ,,1\0 краја", 1111'0 З Н<1'Нt Д:1 СМО број

1,16 заПII(;\.11 11 у оБЛIIКУ СIЈедеliOl' ДО краја, дакле неСВОДЉl lllOl' рамомк" 29 , Ј (lClЮ је да смо
25
lJeh јСДII:1кошћу
116
1, 16= -
100
т
I lpelJeJНI ДСlЩмаЛНlI заlll[( броја 1,16 У З<1пltс оБJll iк а
"
]
Пример 2

Б рој Ь задат је ( I Ю;II М ДС I ( ИМалним за писом 0.037. I-I аl l и сати 1'" у 06Ј1 И КУ '"
11
3 7 37
Ь=О.О37= - + -- = -- .
100 1000 1 000

ДобllЛИ смо зап и с 06Ј111 ка '"

11
н, 6удући да ј е NZD(37,l OOO ) = 1. доб ll јен и разло мак Је

н ес нодљнц.

Видим о Да, у Hpl.lOM кораку . у бројиоцу пишемо број, з зписан датим цифрама, без деци ­
маЈ1Н С З'lI1 сте , а у ИМСIIИОЦУ степен броја 10, за пи са н са ОНОЛИКО н ула К01lИКО је Дсци мал ­
.IИ Х м еста у з аlЩ СУ дато !' броја.

Н<I пример,

1280 13
12,8013= ,
10000
Ј, 05 =Ј05 ,
ЈОО
202
0,202 = - - ,
Ј 000

0,00097 = 97
100000

у дру ,'ОМ ко ра к у, ако то жел и мо или се ОД на с захтева, В РШII МО ск раћИ ll tlњс. свође ље, ПОД
условом да се добијени раЗЛ Dм ак м оже скратити.

Пример 3

Напис а ти ДС ЦИМ<1Jl не зап и се следе ћих раЗЛОМ ;lк а :

а) 429 б) ~ ; в) 28173
100 ' 100 1000
429 400 20 9 2 9
а) - =- + + = 4+ - + - =4,29;
100 100 100 100 10 100
67 6 7 6 7
6) - = - + - =0+ - + - = 0,67;
10(} 10 100 10 100
В) 28 173 = 28000 + ]00 + ..2Q.... + _ 3_ =
1000 1000 1000 1000 1000
173
= 28+ - + - + - - = 28,]73.
10 100 Ј 000
Уо'швамо да се до ОДI'оварај ућег децималног зап и са децималног разломка дол а з и ј едно­
став но, У за пи су бројноца треба, ПОJlазеhн "здес н а" (од краја ), одбројати о н ол ико месга
КОЛlt КО н ула има сте п ен броја 10 у ИМСШ1Оцу, и I'!ОСПIВИТИ дсцималну за пету, Тако ће и за
запетс остати О liQЛИК О де l~им ала колики је степе н број а 10 у имеНI10ЦУ (колико има нула
зап и с им е н иоца),

Лри томе, по потреб и , као у случај у б), и с пред пр ве цифр с бројиоца , морамо ДОIН1сати
н со пходан број "УЛ<l,

Пример 4 ово СА дописи­

ВАЊЕМ Н ИСАМ
12438 _ БАШРАЗУМEQ
- - = 124, 38 - одБРОЈ<lЛlI смо AB<l места;
100
63 = 0,063 - б .
__ прво смо ДО 1lи сали две н уле, па зат им од рОЈали три MCCT<l;
1000
_ ,-,
18:.:.
9_ 6 .
=0,00 189 - 1'IР llО смо доп исал и т р и н уле, а затим од рОЈали ПеТ месга.
100000
КОЛ IIК О нула до пи суј емо? Ш та з н а '! и HeonxogaH број н ула до пи сат и l1Cnpen Il pBe Цll ф ре?

Објасн ићемо то прво lIа п ри меру разломка ~ . О'I И I'ледно је да можемо IНIС3Т1t:
1000
63 = 6·10 + 3,
аЛlt и:

63=0 · ](}0 +6· ]0+3,

63 =0 ·] 000+0' ]00+6· ]0 +3,
63 = 0·10000 +0'] 000 +0 ' ]00 +6' ]0+ 3.
Н ама је пот реба н ДPYГlI од о ви х записа , у којем се уз !"IрВУ слева цифру О
јавља онај сте п ен б роја 10 који се н алаЗII у и меНII ОЦУ, а то ј е НУ = 1 000,
За то је требало испред пр ве цифре, ш естн це, ДОПlкат и две н ул е. Тај
добијеl/И број 2 је раЗJll1ка броја циф ара И МСI IИ О IЏI н броја цифара бро­
јиоца. Дописујемо н улс сам о к а да је број цифара ИМСlllюца uећи од б р оја
цифара 6ројиоца. МАЛо МИ ЈЕ
ЈАСНИЈЕ
63 о·] 000+0· ]00 +6· 10+3
=
1000 1000
063
= 0 + - + - + - - = 0,063,
10 100 1000

189
Слично за :-::':':'-::-:: I1мамо да је поменута ра злик а 3. Због тога пи шемо:
100000

189= О · ]00 000+0· \0000+0· \ 000 + ]· ]00+8· ]0+9

189 0·\00000 +0·1 0000+0·] 000+] ·100+8 ·1 0+9
=
]00000 100000
О О 1 8 9
= О + 10 + -100 1oC:-
- + -10-0-0 + -10- 0-00 + :-:: о С::оооС:
=0,00 189_
 ЛРilмер 5

Наr r l\ШIi дсцимал н е за пис е бројева ( разломак а ):

3 53 II
а) ; 6) - ; В) - .
4 25 500
6) ~= 3·25 =~=0.75;
4 4·25 ]00
11) 53=53· 4=2] 2 200 +12=2, 12;
25 25·4 100 100
КАКО ТО
,.) II =~=~=0.022.
500 500·2 1000 УРАДИТИ СД ~?
6

Код задатих разломаК(I имеi[иаци нису у облику стспс r rа броја ]0, па смо их прошири­
u;rrr,CM довели до раЗЛОМ:.IК<l чији је имеНЈ1лац сте п е!! броја 10, дакле до ,ьему једнаког деци­
МaJtlЮГ разломка. Тако смо ДОШJll t 11 до дсциМ aJt ll О Г за llи са разломка. Подсетимо се да сге­
пеllll броја 10 као проet·с '1IIIIиоце имају само бројеве 2 Ј1 5:

10 = 2· 5; IQ2 = 2·2· s· 5; 10-3= 2·2·2'5' 5·5; ...

Дакле, ако имеНЈ1лац има као просте чиниоце само двојке и пстицс, разломак се може
rrроrr.lllривањем донести до децималнOI' раЗJlомка. Треба га ПрОШИрИТII проttЗIЮДОМ д вој­
ки Н гrетица које недостају да се именилац доведе до CTe rleHa броја 10. На прим ер :

8 = 2·2·2, 8·5·5·5=2·2·2·5·5·5 = ]03

20 = 2·2· 5, 20·5 = 2·2 · 5·5 = 102

25 = 5·5. 25·2·2 = 5·5· 2·2 = 102

160 = 2·2·2·2·2·5, 160· 5· 5·5· 5 = 2·2·2 ·2·2· 5·5·5·5·5 = 105

200 = 2 ·2· 2·5·5. 200 · 5 = 2·2·2·5·5·5 = 10'

па разломке са имениоцима 8, 20, 25, 160, 200 проширивањем редом са 53, 5, 22, 5", 5
ДОIЮдtlМО rla љима једнаке ДСЩIМaJt lr с р азл омке.

Пример6

I Напиши децималне за llllCе бројева ( разломака ):

I а) 37; б) 63.
25 160
37 _3 7 · 4 _ 148 _ .
6) - - - - - - 1'48'
25 25 · 4 100
В) ~= 63·625 = 39375 = 0,39375.
160 160 ·625 100000
Научили смо да је раЗJlомак једнак КОЛИ'IНltку његовог бројиоца и IIмениоца.

На пример:

-171 = 171:3 =57; 986

- = 986:29 = 34.
3 29
у трећсм 11 четвртом разреду смо научили како, у случајевима када је дељсње МО"уl1е ItЗВр­
Шl1ТИ (6ројиnац је деЉI1В имениоцем) доl1l1 до коnи ч ника поступком тзв. писмено,' деље­
ња. Овај ['Юступак у другом случају ИЗI"леда овако:

986:29 = 34
- 87
116
-116
О
Поставља се питање: како 113l1и КОЈНIЧI [ ИК у СЛУ ' lајевима када бројилац није деЉИII ИМСIIНО­
цем? Коnи'шик је у ти м случајС8има разломак и ми ћсмо сада ПОСТУIIКОМ дељења траЖIIТl t
љеl'Ои дсцимални запис. Посматрајмо прво СЛУ'lај када је бројилац веl1и од IfмеНИQ ц а.

Пример 7

187
Написати л.е цимаllНII за l l ll С раЗJlомка
8
187:8 = 23
-16
27
-24
3
ОЧIЩl едно је да 6рој 187 није дељИIJ са 8. У сгнар", [lажи

187 = 8·23 + 3.

Како 113l1и КОЛI1'IНIIК кад бројилац није деЉИIJ имениоцем?

187
Ако разлом,)К ПроШИримо неким степеном броја 1О, д06ијамо:
8

Узмимо да је k =3 (нидеhемо због чеЈ·а).

187·1000187000
187
8::- = --,-'8,:-:-
--,--:,,:
8 1000 1000

Н аl)имо НрВО количник 187000: 8.

 187000,8 = 2з 37~

- 16
27
-24
3()
- 24
60
- 56
40
-40
О

Дакле (корист " мо се , l aY'lC IНlM ПОСТУПКОМ ):

187 =23375=2з,375.
8 1000
13111\1111.10 да прОШ~lрнваll, е ра3Ј10мка са ] 02 = ](}О не би IЮСЛУЖИЛQ, док би I l рОUII'рИВШI,С ра -
3Ј1ОМК (I СТС ll (' IЮ М броја 10 I\сћим ОД 3 дало траЖСlI l 1 ДСЦIIМ3Л Н I . З<lПlIС Р:1ЈJlомка, аю. бисмо
ИМUJ1L1 нешто СУlll I ШНllХ нула. На пример,)Џ! смо разлuмак ПРОЈ1Ј11Р'IЛ1t '<1 ]0·1 = ]0000,
111\1:111 11 6I1СМО:

187 1870000: 8
=
8 10000
1870000:8 = 233750 ( п одели сам)
187
- = 23,3750= 23,375.
8

УО Ч <lвамо да у деЩIМ<UII ЮМ з аrшсу I<О)[ И'Н1ик а децимаJlНУ запету II\Ш.!СМО када нам ,,1I0Н('­
ста не" Цllфара полаЗflOГ броја '1 "кре н емо" са коришћсњсм нула, које смо добll! 1 11 као резул ­
тат 11рОШНрllваља раЗ1l0мка. Будућ.и да се за ])11111<11\ "УЈl а не морамо 6P11llyrlI, заМИСЛIIМО
да СМО ра3Ј1омак fl РОI.IJllРИЈ I И степе ном броја 10 са ДОВОЉIIO "упа. Дељеље ВрШ II МО 110
l~a Y'l e HOM ПОСТУ ПКУ 11 l1 il ЗI I МО на писање де Цl tМаЈЈ lI С за l1 ете н а ОДl·опарајуll СМ месту.

11 0см.пр ајмо СЈЈ У' l ај кад јс бројltлац маlbИ од им енн оца.

Пример8

3
HaIН l caТl I де ЦlIмащ ш за пи с раЗЛQмка -
25
3 3·1 0 30· 25
Ра ЗЛQмак IIр Во п рош и рујемо са 10: = =
25 25·10 10
3!т.25 = 1,2
-25
50
-50
О

Дс цим an н у за l lету по мерамо за ј ед но место улево (деље ње са Ј О). КОНi\'[ I Ю је:

3
- =0,12.
25
Пример 9

17
Н апи сати де ци малн и за пис разломка
256
17 17·100 170<> 256
~ =

256 256 ·100 100

РаЗЈЈомак прво проширује мо са 100. Даље t"З стандардно проширујемо степеном броја 10
са ДОIЮЉНО нула. При том е н е заборављамо да мора мо де ци малну запету од самог почетка
rюмерити за два места .. улево" (деље ње са 100). Да кле:
17
1700:256 =6,640625 ( подели сам)
256
Де ци малну за Гl ету померамо за два места уле во (дељење са 100), па ј е:

~ = 0,06640625.
256

Ова два прим е р а нам пок азују да се поступак , када је бројилац мањи од и мениоца, своди
на п оз н ати по ступак, али се претход н о уочава да КОЛИ'IНИК има нула целих, а потом се

пиш е деци мал на за пета. Зав ис но од тога којим смо бројем проширили полаз ии разломак
у првом кораку, после ззп ете се нећ е јавити цифра О, као у пример у 8 ( где смо проши рил и
са 10), ј ав иће се ј една цифра О, као у примеру 9 (проширили смо са 100); јавиће се дне
циф ре О после за п ете ( ако у првом кораку п роширујемо р а злома к са 1 000) ....
То у практичном поcrynку изводимо дописивањем кула бројиоцу здесна, док он не
постане већи од именноца, уз истовремено писање кула у количнику.
Напомињемо да смо сваки од нав еде них примера могли урад ити поступком кој и смо KO ~
ристили У при меру 5. Ми смо се о п ределили за п риказани посгупа к дељења због при мера
.
код ко) и х се •• е може применити р а ни ) и поступак.
.
Поступак д ељења бројиоца имениоцем може мо применити на произвољан разломак.

Прим ер 10

11
Наћи дсцимални за пис разлом ка
6
11
- = 11:6
6
11: 6 =1,8333 ...
-6
50
-48
20
- 18
20
Видимо да се у сваком наредном кораку јавља цифра 3у КОЛИ'IНИКУ И остатак 2и да се по­
ступак неће завршити. У таквим случајевима кажемо да посматрани разломак има 6еско ­
начан gelfLlMaJlНlI заnuс. У том запису се цифра 3 понавља , па се такав запис зове и беСКОllа­
чatl nеР"ОУII'mн gецuмалнu заUиС, Период се састоји од једне цифре; то је цнфра 3 и она се
понавља ПО'l ев од цифре стотих, дакле од друге деци мапе.

Uифру (ил и I' РУПУ цифара ) која се п он авља зовемо аерuоу TOI' децималног записа док
цифре које јој претходе зовемо uрешаеРUQg. У датом примеру период је Цllфра 3 а претпе­
риод су цифре 1 и 8.
Уо6ичаје l-lO је да се ради скраhивања записа цифра (или цифре ) која чини период наПllше
само једанпуг и надвуче цртом, чиме се на глашава да се та цифра ( или група Цllфара ) по ­
Iншља. Дакле,

11 -
- :::: 1,83.
6

Пример 11

5 22
Написати дсцимапlЩ за п ис разломака: 1о ~; 3'
3 111
10 5:3 = 1,66 ... ; 20 1:7=0,14285714 .. ,; 30 22:111 = 0, 198198, "
-3 _ 0_ --=.Q....
20 10 220
- 18 -7 - 111
20 30 1090
- 18 -28 - 999
2 20 910
5 - - 14 - 888
- = 1,6. 220
3 60
-56 - 111
1090
40
- 999
-35
910
50
-888
-49
220
10
-7 Е.= О, 1 98.
30 111
..............................................................................................................................................................................

Задаци

т
1. НаШј[Шf у обltlfКУ раЭJlомак 0, 123.
"
2. HallltllJll у uБJlИК}' щ:скраТltlюг ( IlCCII OДOЛt III IO I ') раЗJlомка :
а) [,32, б) ]5,25.

т
3. HallllUlI1 )' оGЮIКУ ра3Ј10мак 2,0305.
"
4. Hal1lJ1UII дeЦI JM aJНl I! запис ра3Ј10мка:

157 19 218 3
,)37;
[О
6)124,
1оо
") -
10
; ,) 100; ,,)
[() 000
ђ)
1000

5. НаПНШl1 децнмаJIIl1I :lаПIIC раЭJlомка:

15 36 7 23 197 t- ) 215.
.) 6) - ; В) г) - ; д)
8 25 400' 4 25 ' ) 80

с) 4\
50
ж)
36
125 з) 400;
73
и)
25
16
)~
Ј 25 '

6. На l l ll lЈ Јl1деЦl1м.I ЈЈI!It 3l1ПИС раЗJl Qмка :

2 7 4 8
д)
37 125
,)
з'
6)
12 '
В) - ;
15
1') 3; 6
1))
24 '
26 64 3) 2 143.
е) ж) ;
21 11 990

................................................... .... .. ......................................................................................... ........................ .'

1,
1

ј 5.13. Процентни запис разломка

I
Пример I

дOMOJIНl II је l ' р l lllрСМИО 100 kg кромпира 3<1 сејање. H~ једној нарЦСЛI1 посејао је 62 kg. Који
део Пр"ПрСМЉС I ЮГ к ромпира је посејао на тој паРЦСЛl t ?

Један kg IIредст<шља ј еда н СТОП I део П Р llп ремљеног кромпира. 3ато 62 kg нрсдставља 62

СТОЛI jIeJl:I. Дакле, lюсејао је ~ припремљеног кромпира. С друге стране, он је ОД 100 kg

100
посејао 62 kg, тј. посејао је 62 од сто, 1111'0 можемо IIpO·tIIT<ll'1t Ю1О 62 одсто. KoplICI'C се 11
lIaТljHCKC РС'Н1 pro celllill/ll, ШТО ми IJзговарамо , мало JlСКРНIIЉС'Ю, нроцснат ( 1'lpoцe ~IТ ) .
Дакле, ДомаћllJl је 11Occjao 62 процента припремљене КО)1l1'lИне. Пишемо:

62%,
подразумевајуliи)1,(\ се з на ОД чега је то 62 етат;.! f\CJI<I, ItaKJlC, 62 пр о ц е н та .

Често у свакодневном ж ив оту чујемо ре<1 проце н ат. На npllMep:

- ПРОИ31IQдња слектрич н е ене ргије ј е оове l'1аи.1 за 8 проце­
ната;

- "J>aAI III ' I Кl I " ј е ~13Il aдao 35 процената по леном крилу, 28

проце",нз 110 дес н ом крил у и 37 проценат ... кроз СРСАИ II У;

- IщаЖНОСI- ваздуха је 26 процената; ВИДЕЛА САМ У про­

ДАВНИЦИ СНИЖЕЊЕ
- l, апраВlIТl I двопроцеНТ IIИ распюр; __ _
20% ПА СЕ П ИТАМ ШТА
ЈЕ ТО СНИЖЕНО?

јсуан aPo,~eflam неке КОЛU'flmе је јеуан Iьен СШО[llll geo.

Ако је КОЛlI'llIlIа Ј\lерена и мера јој је 111, мера сmотот уела је ", 1 . СтоТа Је"
. .Jegall про-
100

1~l!IlClm брОЈа",
. -
;еУ""1(
т
•
-
што ЗuQ'4Сујемо и као
100

II т

100
= m%.

ТiIKO сваком броју, па сва ком разломку. можемо ДОДСЛIfТН " роцс"тни заПIIС. На
I 11 II.CI'OB
I пример:

2 40
-=0,40= =40%;
5 100
\ 3 75
- = 0,75 = - = 75%;
I 4 100
1· 100
1= - - =100%;
100
1 400
14=--=1400%.
100

•
 Пример 2

у позор ишту т'l,а 450 седи шта. Представи присуствује 360 гледалаца. КОЛИКИ tlpoucHaT се­
Д fНlIта је п о пуњен, а КОJlИКII \lепопуњсн?

I ~I ОtlуњеlЮ Је. 360 -и део I ·ледал ишта.

Т'
о Је:
450
360 4~90 4 4·20 80
~ - - = - = -- ~ - =80%.
450 5·90 5 5·20 100

Н е п опуње но је 20% седишта. Мо гли смо и овде ра'Јунати, УЗl lмајућfl у обзир да јс IIСПОПУ­

њено 450 - 360 = 90 сеДишта. Дакле, неl"lOl lуњеll је 90 -и део гледаЛНШТ;I. То је:
450
90 90 [ 20
- ~ -- = =- =20%.
450 5·90 5 ]00

.............................................................................................................................................................................
Задаци
1. Фабрика је пл<шираJlа производљу ]20 тона чоколаде. ПРОlI зводња је остварена 84
одсто. КОJllIКО TOfia чоколаде је произвела та фабрика?

7 3 18
2. Додели процеНТНI1 зап ис разломку: а) 25' б) 8 В)
40

3. Колико је: а) 30% од 160; б) 24% од 80; 11) ]6% од 3?

4

4. У једној шк оли има 800 ученика и соакн ученик учи енглески или француски језик.
Колико ученика учи и енглески и француски језик ако 70% уче lНЕ Юl УЧI1 еНf"леоOl а
50% y' l" француски језик?

............................................................................................................................................................................

5.14. Сабирање и оДУзимање разломака; децимални

запис

у децималном запису разломак се записује помоћу цифара и децималllе заl1ете . При томе
имамо на уму да до такво г записа долазимо представљањсм разломка у облику збира
њеl'ОIЮГ целог дела (то је природни број или нула) и децималних разломака.
Пример I

Наћи зб ир 0.7 + 1,14.

7 14
0,7=0+-, 1,14= 1+ -
10 100
7 14
0, 7+ 1,14 =0+ 1+ - + -
10 100
70 14
=1+ - + -
100 100
84
=1+ -
100
= 1,84.

Пример 2

Наћи збир 2,0] 7 + 0,31

1 7
2, 01 7=2+ - + - -,
100 1000
али 11 (саби раљем децималних разломака)

17
2,017=2+ - -,
1000
ОДНОСНО

2,017 = 2 0 1?
1000
На исти Il а 'lИI1

31
0,31 = - .
100
Да бисмо нашли збир Оl1а два разломка, морамо их доnссти на зајеДНl1'IЮI именилаl~. У том
циљу треба 1'lрВИ од раЗJlомака проширити са 10. Добијамо

2,017 = 2 017
1 000
31
0,31= - ,
НЮ

I lа је зби р
_2 01 7+3 10
20
, 17 + 03
, 1- .'
1000
Дакл е, треба сабрати два вишецифрена број а. Уради ћемо то по мо ћ у 1I0знато г поступка

2 01 7
+ 31 0
2327
Тражени з6 11Р ј е једнак
2327
2,0 17 +0,31 = - - = 2,327.
1000
ПР:Њ.,IIЧ I IO с.\ю ТО MorJllI у раДИ ТII 11 овако

2, 01 7
+0,310
2,327
ВАЖНО ЈЕ ДА ЈЕ
3АПЕТ А ИСПОД
- дописали смо jeJIIlY II УlIУ у другом сабирку, 11ако то I ЈИ Је
3АПЕТЕ .
обавезно, п а heMU често Р'Щi1ТИ без ДОПIfСИIl3lЫ.

Пример 3

1-1 <11111 раЗШIК У 2, 16032 - ] ,364.

2, 16032 =2 ]6032, 1364

\, 364= - -
]оо 000 1000

2, 16032-1,364 =2 16032 1364

100000 1000
216032 136400
= 100000 100000
216 032 - 136400
= 100000
79632
=
100000

216032
- 136 400
79632
IIмамо да Је

2,16032- ], 364= 79632 = 0,79632.

100000
BIIДlIMO да СМО, као 11 код са6 нрања, МОI·ЈШ Пllса т и

2, ]6032
- ],36400
0,79632

Задаци

Израчунај зби р: а) 3,7 + 2, ]4; б) 2,]6 + 0,357; 1.1) 0,876 + 0,678.

И з рачунај разлику: а) 2,17 - ],05; б) 3,768 - 2.97; 8) 5,6]9 - 3,7244.

И З Р<l'l у нај (3,764 + 0,4192) + 2,63284.

.. , ................................................................................................................ ..'
т

5.15. Множење и дељење разломака; децимални запис

Пример I

Hal'lII прО II З ВОД 2,4 . 1,63.

I 2, 4= -
24
10
; 1,63 =
163
100
!I ] IРО ll 3110д ова д в а p a~JJlOMK a II<\Лаз и м о по прашш у за МI ЮЖС ЊС ра3Јю мак;\ у за lН tCу ~
п

ь
.

I 2, 4.1 ,63 == 24 . ]63 = 24 ·1 63

10 100 10 ·100
24 · 163= 72
144 3 91 2
2,4 - ], 63= = 3.9 12.
24 1000
3912

ВИДИМ О да с мо rЮ М lIO Ж l1Л11 б ројев е, запи с ан е да ТII I\ ' lџtФ Р'l ма као д а ]I сма ДС 1 \ L н.Т3Л Il f(Х
зан ета 11 :I<JТ IIM Дt' ЦIIМ <I) IIЮМ З'lllет ом "ОД llој JlJШ " TP II I\CllII MU)[C; тај б рој деЦlIмала јед нак је
з6иру број ева дсцимада 'шнилаца (I + 2 == 3).

ПРllмер 2

Н а ћ и 11 РО It :ш од 0,30'1 ·2,32.

304 · 232
608
0,304 =
304
; 2, 32 == ~32 ; 9] 2
1000 100
608
70 528

O,304 '2, 32=~4 , 232 = 70 528 = 0, 7052 8.

1000 100 100000

ПрltМСР 3

Н<1. ћll КОЛl Е 'IН Н" I ,{)4 : 2,6.

], 04= 104 ; 26
2.6 = ;
100 10
J,04:2,6 ::::: I04 : 26=104,.!..Q= 104 = ]04:26
ЈаО 10 100 26 26 ·1 0 10
104: 26= 4,
4
1,0402,6= - = 0,4 .
10
Пример 4

Наћи КОЛИЧIН1К 1,04 11 2: 2,16. Другиначии

104112 1,04112: 2,16 = 104 112: 216000

1,04 11 2= . 2 16 = 216
100000' , 100 (п роширил и смо са 100 000)
10411 2 21б 104112·100 104 11 2:2 16 104 112: 216 000 = 0,482
1,04112:2,16 = :- = О"'-'-'-'':-':'ё'
100000100 216·100 000 1000
]()4]]2:216=482
864
177 ]
1728
432
482
1,04112:2,] 6 = - - = 0,482.
1000

К ада је број деци мала бројfюца већи или је једна к броју деци мала Itмениоца, кол ичник
IlаЈl аЗll МО дељењем бројева, за пи са них помоћу цифара датих бројева и »одвајањем" дсци­
малном запетом онолико децимала колико износи разлика броја децимала бројиоца и
ДСЦИМ,VНI имениоца .

А ако је број децимала именноца већи од броја дец и.мала бројиоца?

Пример 5

Наћи КОЈВIЧIIИК 2,4: 0,1024.

24 =1 024 '0 02 =24.. 1024 =24· 10000 ,

24= - ' 002
,] 4 • 2, 4. , 1 4
, 10' 10000 1010000 1024·10
2.4:0, 1024 = 0,0234375· 1000

2,4:0,1024 =(24: 1024)·1000. = 234375 .1000

10000000

= 234375 =23, 4375.

10000
24:1024 = 0,0234375
2400
-2048
3520
-3072
4480
-4096
3840
-3072
7680
-7 168
5120 ..........
-5 120
О
 I3НДJlМО да смо НрlЮ IlOneJlJIJHI бројсвс, заllltсаllе помоliу цифара датих бројева , а затим тај
КОЛlI Ч 1111 К ПОМНОЖIIЛlI са 1 000 = 103, где је 3 = 4 - 1 разлика броја деЦllмала 11МСНI!оца 11
броја деЦlIмаЛ<I бројиоца.

5.16. Својства операција сабирања, одузимања,

множења и дељења

Н:1УЧI1ЛI1 смо да је децимаЛНII запис разломка нови начин заПИСl!вања разломка (1. Јасно
{,
. . • • (1
Је д;] се раНИЈе научена СВОЈства uпераЦlI)а С разломцима у заПl1СУ - преносе и на ДСЦlIМ;]Л­
{,
но записане ра3Ј10мке.

Пример I

И зра 'IУН 'П·11 збир 0,17 ' 2,643 + 1,8З' 2,643 .

НСIIОСРС}(IIO МllOжењс написаних производа 11 I-Iалажењс IЬHXOBOГ збнра захтсва ,\Оста
операЦl'lја 11 C T ajalH~ на с труда да се с ЊI1М" ,,11::Јбuримu".
Ако УО'III ,\1O /(.1 је 2,643 Чl1llllЛ;]I( у оба сабнрка и НСКОРИL"'ТИМО својство ДИСТРl16УТl1ВНОСТИ
множења у односу lIа са6ирањс, све се значајнu пuједнuстављује

0,17·2,643 + 1,83· 2,643,= (0, 17 + 1,83)' 2,643.

!~aљc користнмо својства комутаТИВIЮСТlI операцнјс Мllожења:

2643 · 2
2·2,643 = 2,643·2, 2,643 · 2=5,2f16.
5286

1<0ha'I1-I0 0,17 . 2,643 + 1,83 . 2,643 = 5,286.

f ····· .. · · · · . . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · .
\ Задаци ]
1. Израчунај производ разломака: а) 1,4·2,15; б) 3,64 · 2,118 .

2. Израчунај КОJlНЧIllIК разломака: а) 8,112: 2,6; б) 7,62 : 3, 175.

3. ИзраЧУН:1ј (2,16' 3,6): 3,24.

4. И:lра <lунај 12,43·1,7+3,17·1,7.

S. ИЗР'l'lунај 3,12 · 4,36 + 2,643' 3,]2.

ј"
6. Изра'lунај

.Н...............................
3,89 : 2,4 - 2,15: 2,4 .
. . .. ..... .. .. ..................... ...... .......................................................................... . . ;- -
I
5.17. Упоређивање разломака; децимални запис

Прим ер 1

У l юреД lfТ l 1 разломкс 2,879 и 2.9.

З н амо да је 2879=2879 21)= 29 = 29 100 = 2900

, ' 000' , 10 10·1 00 1000
Сада IIмамо ДЩI рамом к а јед наких и мен илаца. О Н II се У l юређују Уllоре l)lIиањем 6ројшта ­
lt<1.360 I'
2 900> 2 879,
. 2900 2879
11 3Л;I З I1 МQ ЈЏI Је - - > - - , ОДНОСНО 2,9 > 2,879 .
'000 1000

П рим ер 2

3
У ' Ю РСД И 1' 11 разломке и 0, ]7149.
'6
3 3-5-5-5·5 3 ·625 ]875 18750
= = -- ~ -- ~ О ,1 7 14 9 =."
_' :7::-'-;::4",
9
16 2-2·2·2·5·5·5·5 10000 10000 100 000 ' 00 000

17 149< 18750 0, 17 ]49< 3 =0,1875.

16

Приме р 3

26 5]
У п ореД LП'1 1 Р<lЗl!ОМКС - , 1,275, 1,2697,
20 40
"г <l/ IIIIIIII MO све Р<Ј3)IOМК С у О
б ли к у 111 • .
и доведи м о II Х н а IЫЈМаЈЫ1 З'I)еДН I 1' I К! 1 Ilм е IШ ЉЩ .

26 " 26·5 ]30 1300й

-~--~ -- --

20 ]00 ]00 10000

1,275= ] 275 = 12750
1000 10 000

1.2697= 12697
10000
51 5 1·25 ] 275 12750
-~-- ~ -- ~

40 40- 25 1000 ]0000

12697 < 12750 = 12750 < 13000

S I 26
имамо 11<1 Је: 1,2697 < 1,275 = - < - .
40 20
 Урађени примери нам lIuказују да се децимално заПl1сани ра3ЛОМl~11 упоређују на тај НlI'I11H
што се, креllући се С)Јева надесно, упореl)ују цифре на ИСПIМ местима. Већll он дпа тако
заПИС,lIIа ра31lOмка је онај у чијем се запису пре лојаШI већа ЦЈ1фра Hel'O у другом . На тај
начин ВI1ДИМО даје 12,763 < 12,77968 будући да су, читано слева, ПРАе три ]Џlфре једнаке (ј
чстврта ЦlIфРilltругог броја (ltифра 7) Аећа од 'Јетврте цифре IIрвог броја (цифра 6) .

ј ................................................................ ....•

I 3цщи •
II 1. Уlюреди разломке; а) 2,716 н 2,617; б) 0,76511 0,67.
I1
2. Уrюредн раЗЛОМКt:; <1) 31,04 и 30,147; б) 6,0911 6,111.
I
I 42 35 46
3. Упореди разломке; а) ; 1,73 и 1,66; б) ; 1.989; 2,23 11 - .

I.............................................................................................................................................................................
ј
25 16 19

5.18. Бројевни изрази

Пример 1

2
Написати збllР, производа бројева 11 1,02 и КОЈ1ичника бројева 0,18112. ИЗр<l'lунаПI тај
3
збир.

2 2
ll pol13BOIt ~ и 1,02 је број 1,02 . КО)ЈИ'! 1111 К бројеLНl 0,18 н 2 је број 0,18 : 2. Збнр та два
3 3
. . 2
б ЈЮЈаЈе ·1,{)2 + {),18:2.
3
РаЧУllамо

2 2 102 2 · (3·34) (2·3)·34 (2·3)·34 34

з·1.02 = 3·100 = 3·(2·50) = (3·2) · 50 (2 ·3) · 50- 50;
18 18:2 9
0,18;2= - ; 2= ::
100 100 100
34968977
- +- = + = = 0,77 .
50 100 100 100 100

На тај начин с мо 113\ШНi Н број који је једнак том збиру, нашли смо apegllocm наlll1Саног
израза.

Миша је з бир наНЈ1сао на исти начин, атl је рачунао другачије. ЕАО 1(;;1КО је то ураДl10.
 1,02+0,1 8= 1, 20 = 1, 2,
2 2 ]2 2- (3-4) (2-.1)- 4 4
- 1, 2 = ' - - = 1
3 3 ]0 3 -( 2 -5) (3- 2)-5 5
4 4: 2 2 4
:2 = = = =0,4_
5 5 5 ]0
ДОБРО
ПОГЛЕДАЈ' Гдс ј е МИIН <1 ЛQ I "реШI1U ? З'1 1L1 1'О ?

Ми ш а 1II Ije IIQЩ ТО В ;Ј Q редu след којl!М се О llср,щнје I3рш е . 0 11 IllIје uБР:1 Т1 1О
па ж љ у 1·1<1 фор мул аШ l ј у З ,}Д<1т к а кој О .\1 се т ра Ж l1 да с е с а беру наведе Нl 1
,
ПрОII ЗВОД И Ila всде ШI К ОЛИ ' IЮIК . О Н је n pOl 13BOJI броја - 11 з бl l ра б роје lЈа 1,02110, ]8 lIuJIe-
3

JIIЮ бројем 2. У ТОМ СЈIУ'lају бl101О мораЛII 1III C<1,.II (~. (1, 0 2 + О, 18) ) :2 .
3аградама наглаш а ва м о којим редоследо м треба IЈ Р Ш IПН oncpa lJ,lIje.

Да 6и се Il зб е гли Il с пор азу ми ов е вр с те, тражс нн з б ll Р с,\ю МOI'ЛlI пн с а Т II у оБШ IК У:

(~' I,02 ) + (0, ]8: 2) .

' lIIм е додат но н а l'л аtl l t\ ва мо да п р во т реба pa 'ly" aTII Ilз нсдеНII [IPOIl 300JI 11 н аllеде НII КОШI ­
'IIHIK, а за П I М II Х са6раТ II. Ал и , М II Ш iCМ() [ 101 ре Ш IIЛ lI, 6уду ћll да СМ О у млађ i Щ рО1з р еД II М <I

на У 'ШЛ II да, а ко з аг р ада ма Шlје Д Р У I "а'[ н ј е :~ aXTCIJ01 I [(), прво В Р ШII МО М I !ОЖС IЫ' 11 деље ље ( ТО
су "старl'lјс" О II С Р 'Щllј е), а по т ом сабllрањ с II Л II ОДУ З Ј\ м а ње,

Пример 2

Збир бројева 2,4 11 7 I!ОМНОЖИ ЉИ ХОВОМ раЗIl НКОМ .

3

2, 4 + -7 . р аЗJlllка 6 - - r. - 7 ЛЕП
Зб llР Д<l Т ИХ б р оје-на ј е број даТilХ )ро)е в а Ј е ')1'0) 2, 4 - ,
3 3 ТЕКСТУАЛНИ
] ] РОI1ЗВОД IIрlЮ I' 11 ДРУ П)Г 01\ 1\оfiијеНI! Х б рој е ва ј е : ЗАДАТАК

Овде с м о MOP;:UIII да ко р исти мо загрзде.

Напомена: Бил о 611 п огреШIIО ]llкаТII:

7 7
2,4+ ·2 ,'1-
3 3

ј е р б и то под р азумев ало , з 60[' р едuслед а ("Ю lј СР <1р хи ј е") о пераци ј а, да ((' б рој у 2,4 д ода

ПрОИ3 1ЮД броје на ~ 11 2,4, па се ОД '1"01' зб ll ра ОДУ3.\ I С ~ .

3 3
 BpaTllMU се I1спраl!lЮ lIal l llcaHUM шразу. Можемо Д<\ ра'lу н<\ыо

7 24 7 24 ·3+7·10 71+70 142 71

2,4 + = + = ~ ~ ~

3 10 3 3() 30 )0 15'
7 24 7 24 ·)-7·10 72-70 2
2,4 - 3 ~

10 ) )() 30 30 15

71 71
OII~'I' мuжемо нзраЧУ'I"ТlI Врt'gНVПli шраЈ(/ . 0 11 3 ј е једнака
15 15 225
71
ftе Цll маЛ ll11 З<l 1НI С добl lјСIlС l~рСЮЮСТI1 (д06нјеIЮI' ра зл m. lка ) наЛ3 З I IМО дсље l ьем
225
7 1: 225 = 0,31 5.

3 11 .. ..,.10 да ПРОIIЗВQља l 1 елсмс нт II ('KOr о;упа често 0 311<\'1<111<110.10 словом . На I1 рllмер, (1 Е No

З IНI'II1 11ајс (1 б lt ЈЮ кој 11 ел еме Н"1" скупз NI1> односно Д;I је 0611/10 који природан број 11/111 НУЛ<l .
Т;lда кажемо 11 да је (/ бројеВ llа ароменЈы 1в аa која узима opegHoctl111 у N o.

IJPIIMCP 3

IIr.: Ka су (/ 11 h раЗЛОМЦII, /1 > Ь. 1 1 .11111(<lТII 1\01111'1I11 1 К, з бt l ра 11 раЭЛIIl\С брuјена {/ 11 Ь. Haћ~j

4
1.lpe/IIIU("1" 10 1 ' I\ОЛIIЧll l ll\а ;13 (1 = . Ь={),256 .
5
Овде су (/11 Ь 6ројС/Ј!lС nР ОМr!IIЛЈ II/ЈС које УЗllмају врсдности у Qo-t .

ЗбllР б ројен.! а 11 [Ј је /1 ! ј).

Р<lЗJII l ка 6pojeri'l {/ 11 h је (/ - Ь. ](Оfll1' IН јll\ з611\)(1 ~I р:1 :iЛllке бројева а 11 h је:

(п + (», (п - и ),

ШТU мuжемu IНJCa f ll 11 као

За (/ =4 11 Ь = 0, 25(, lIаЛ:lЗНМО вредност

5

4 8 256 800 256

+ О, 256 + + --
1 5 10 1000 1000 1 000
~

I 4 8 256 8{)() 256 КАЖИТЕ ВЕЋ

- (), 256 -- - - -
ј 5 I() 1 ()()о 1000 1 000 ЈЕДНОМ ШТА ЈЕ
ИЗРАЗ!
1056
1000 1056 32 · 33 33
\ 544 544
~

32· 17
~

17

I 1 ("It)n
И з раз ( а + Ь ) ; «(1 - Ь ) морали смо да пишемо користећи заграде.

Без ЊIIХ бlICМО д0611ЈI И израз (1 + Ь : 1I - Ь, 111"1"0 се исправно пнwе К<lО t/ + ь - IJ 11 раЗЛИК УЈ е
<1
се од траженог.

Иако се може ГОВОРJl Т И о li з разнма У знатно IIIlIрем С М И СЛУ, МII ћ ем о OIще I"OП О РНТII о бро­
jeol/1lM 1I3раЗIIЛШ . У даљем 11емо често и зостзвљатн аТРllбут бројС(Ј//II н Пl к а п ! кратко 1I3Р(13,
подразумеl:lају!\и да с е Р'Щ I1 о број епном 11:iра зу.
] 0 БројеВlI су 1131)(/311. Дакле:

] 3 23
],3, 17, О, - , , СУ израЗII.
2 7 ]4
20 Бројев не IIpoMcnlы Icc 'У IIЗРllЗ Il. На кле, (1 , Ь. х, 111, ... су 1131'3311 , <l КО СУ 11, Ь, Х, 111, ... 03 11 а ке за
eJl e M e HTe не К IIХ СКУП О ШI бројева.

30 Ако "мамо фОРМllра"а Уда израЗll, tbllXOB збир, раЗЛlIка. fiPOll3tJOY 11 КОЛIl'I'IIlК су IIЗР(l -
3". ари чему 3(1 Р(lЗЛ"КУ воу"ltIо раОIУ/Ш уа УМalьеЩIК буgе oelill оу уltlall.>llOlЏl" К09 КОЛll ­
'111Ј1К" !Jll УСЛllлm~ uc БУ9С јсуиак НУлtl.

Пример 4

Н е ка ј е {/ Е N u. Бр ој 2 је шра з 11 а ј е нз раз . Сто га је 2 . 1I ~I з раз.

Број ] је 1131)<13 11 2 . (/ jt' II з раз. 3ато јс ] + 2 . (/ Jlзраз .

СJII I 'lНО ј е 11 (] + 2 . а) : 3 и з раз .

На OI:l<lK<l1J lI а 'lllll м оже мо форми р ати IIСОМ ;' СJlожене Iвразе . На IIрим е р

(2 - <1 +3
+1 ) : (/1+ 2).
II

, 11+ 1
II + ] је I l з ра з, II + 3 jt' и з раз 11 01 1 IIII)е Ј ед нак Н УЛII за 1I Е No. Зато , је I t зра з 11 , з60 1'
11 +3
. ), . (/ + 1
(/ + ] < 11 + 3 I Ы'1'01l 3 IIpe,1lll QCT ЈС" маЈј,а 0)1 ] . \<lЉ С" Је и 2 - -- 11 З Р<l З (ум аll>l1 mщ ј е маЊI1 tщ
(/+3
умаЊС"Н!1ка ) . Ј li1j:blJ\, (/ -1- 2 ј е нзра :1 н з а /Ј Е N II о н ниј е ј ед нак "УlIИ . Па је КОЛl 1 t l 1 111К н з ра Э<l

2- -
,,+1- 1/ 1·t :ЈР " З<1 (/ +2 и :tраз. llРl1 то м е морамо 1II IС<l П I эагра де
(1+ 3

а +- :(11+2).
2- - 1)
( п+3

БројеВIIИ израs У којем нема 6ројеIJtlИХ ПРОМСllЉИВltХ има своју ореу"осm - ТО је IlеЮt
број . Можемо рећll да је он на ДРУI' II н а ЧIIН записаll број, који прсдстаиља вредност
израза.
При м ер 5

(3 + ~) . (3 - ~) + : је бројеВНlI израз. Pa'1Ylla:-.lО, реllОМ :

1 5
3- - = - ,
2 2

3+ 1).(з - ~)= 75= 35

( 2 2 2 2 4

( з+ .!.).(з-
2
.!.)+ 5 = 35 +~= 40 = 10.
2 4 4 4 4

ДаКJl С, вред ност н а tt~Ю\l !О Г ш ра з а је 10. М о жемо рс ћl1 ца смо б рој 10 [ talНl саJll! 'Ы др у t · и

11<1'11111 у обли ку 11ЗРU:lU ( 3+ ~ } (з - ~)+ ~ .

Ако У 6 ројеВ IIО М и зр<1Зу кој.1 саД Р Ж ll6 ројСВ ll е проме нљи ве те про ме н љ ивс З<1МС I III М О одре­
I)С Ш IМ б рој ев ~, ма, добllја мо броје61f llll3раз без промеНЉ l1 6 llХ, који и ма с воју врС!Ј lfост .

Пример 6

<1+2 )
И зраз
( -" +-1 + 3 : (6+ 2(1), а Е N o садр ж и IIРО YlС II Љ II ВУ а.

А к о уместо а напиtнемо б рој 1 ,;.lOб ~lћсмо бројСlm l1 юраз

2

I L1e l'o lJ Y вредно с т Н ШI<1 З И .\10 ра'l)'нањем

1 5 1
+2 - +2
1 3 5 14
- +1= 2_ =2=5; 2 +3= - + 3= - ,
2 2' 1 3 3 1 3 3
+1 - - +1
2 2 2

6+2·
2
1
=6+ 1 = 7
' [!:~ +зЈ(6+2~)= ': 7=~
...•~а КJl е,нрсIt 1l0СТ Jlзра за (<1+
-- 2 + 3) : (6+2 ·а ). за (/ = 1 , . .
Ј едн а ка Ј е
2
(/ + I 2 3
 Прим е р 7

И .ЈР<l :Ј (2 - а) ; 3, (f Е N() I I CMa вред ност З3 {f = Ј . Р:ВЛl н,а 2- tI З<l (/ = 3 постај е 2 - 3, а 'Го је

раЗЛl l ка у к ојој је умање НII К мањ н од УМGњ и uца.

l-!зра:-s 2 + (f, tI Е No 1) 110\1.1 вреДI IQС1' 4, за 11 = 2 ( I!ЗРGчушјЈ; 2) lIема врсДlЮСГ за {f = 1. јер

а - I
;1.: (ј - =
! 1- 1 = О . па бl1СМО мор.иlН деЛ ИТIf Н УЛОМ"1 ТО I1 СМ .. С Мll сла ; 3) за {/ = о IIМСIIIIJliЩ
{f - 1 i!: No.

..................... ... .......... ...... ......... .......... ......... ..... ............... ...... ... ... ............... ........................................................ ...

Задаци

3
1. I1 Ј lJаЧУllај pa .JJI IIKY, К()Ј1 I1'IIIJ.l ЮIII 11(10013 11 011'1 б р оје llа 3, 15 11 . МОЖ(" Щ JIII 1I .' ра' I У ll аТ I I
5
раа;1 ""I' , "\ю ,, з вода 11 r:
КО/l lIЧlll1 ка орој СШl 3, 15 11
3?
5

2. I I:-sрачу"ај "редноп IIзраза (: - О, 25):0,05.

3. И :-sра 'IУlI ај IlpeIl Hocт IIзра:-l<.1 а . (а + I ) за " =7

а - 2' 6 3

.................. ................. ...................... ............... ......... ........................... .................................................................

5.19. Придруживање тачака бројевне полуправе

разломцима

Вugелu С\lО уа ЈIО:Јуuрово (.•iО'I('"ШIfО.'f .IШ·IIШ.\f О U luабрmlO.\f Ijm'/"'(J.~ Ео IЉ'''О 'ЈС' ЈУ " (ЈЕ
040ШРII.\IО јеgUНllч"о.\t 11 iIШ\f(' "Р,I.\"б.llйа .\1O !ltJ је ,ы.-,ы ~'у.'If.Ш/а .iС"lllщ,tJ r "Рt'iјLшmЈ;r, 1I
бројеtf1l)' r;ОЛУ"Р/l8)' (а . 38 ).
Н а 6роје шюј II ОJlynра вој IIр ll рОДНО .\ ' број у k, додељујем о Т:1 ' II_У А
та ко }Щ k буде МС рНII број ДУЖ "'I С ДУЖ II ОА , м е ре l 1 е 1I0 мо ћ у
lIЗа UР.11I е j Cil l1l tll'I1I(' Д УЖl 1 ОЕ. Н и ~l аLIJој СJJl1Ц1 1 је k = 7.

МОЖЕМО ЛИ И
о Е А
РАЗЛОМКУ ДОДЕЛИ­
о
• • •k ТИ ТАЧКУ НА БРО­
ЈЕВНОЈ ПРАВОЈ?
U HrK;138
OJt pel111M() прв о 11;\ брuјен н ој п uл у нр<нюј Т<I' I КУ коју м о же м о Д ОДlC'JIIIПI
,
б рој v !. Збо г 4. 1 =- 1, броју т р ~б<l 11.оцt'lIИ Т I1 та '! ку 1\1, такву д а ј е ОЕ =-
, 4 4 4
А ШТА АКО ИМЕ­
4· ом. :--11 1<1 '111, дуж ОЕ тре ба IlOде)Н1Т11 lIа '{СТ I!ри јСД lI<lка ,' leJ[;\ ( ТО :'{ II <1МО ! )
Н ИЛ А Ц НИЈ Е 41
1I крај ња та'!к а првог од т и х дел ов а је та чка Л1 (сл . 39).
Јас н о

2
= 2·
,је С1ll <l

тр еб <l
ДО б рој у

ДOilеЈЈI !ТI I

4 4 О М Е
'Г<I' I КУ N (ON =- k ОМ),
о
5 4
б рој у = 5· Т<lЧ КУ Р
4 4 CJlllK<l39
(ОР = 5· ОМ СЛ ll ка 40).
БНЈ[О

оБJII \ К;Ј
К ОЈе м

k
=k·
,
ОЈI р а.1Л О .\f а ка

, ['ДС )е k
О
•
м
•]
N 1.': l'
•
" "
н е "ll I lрllро д ан број ,
Л l1n СМ О т а '!ку К, такву да
11.0)11::-
о
4
2
4
"
5

Сл ика 40
је О К = k · ОМ ( сл . 4 1).

О М к

О ]
~ =k -'
" "
Слика
4
41

Н а IК'Гl l Н <I' IИII, дсљ ењем ј еl lИIШ Ч Jl е 11УЖИ О Е Ilа 8 једна к н х. 11.еll О I1<1 (Т О

знамо!) додсљујемо та'l ке бројсвне ПQл)'праве раЗJlОМIlII м а оБЛ lIка ~ , k Е N.

М еt)}'т и м , ,1.1 11 јо ш н исм о наУ Ч IIЛ И како се д ата дуж деШl, на приме р , на Тр ll
је)Џ l а к а дела 1 1ШI 113 п ст ј сдна к их деЛ Оl\а и л и ... З Б Ol" Т ОНI ј е ја с но да на
ОВОЈЕ
()fНl са ни наЧIIН н е ум ем о од редити на бројеш-юј полупра rюј та'/ к е К ОЈ е ЗАНИМЉИВО .

б и см о II ридруЖ l lЈ11 1 бројеlИlм а ~ 7 .:5

3 5 12
Ал и, м н се НС Jl реIl ај ем о! В и детl с мо да броје вну праву "гра д нмо" тако ШТО lIа 11<1 '1' ој ПОJl у~
прав ој 6 11 pal>1O та'IК)' Е 1·1, за П Ј М, д уж ОЕ ПРО ГЛ<1II1ЈI!ЈМО ј еДI 1НИ'IНОМ. Мож е и другачи ј е!
И СКОРl1СТ I11 1емо н а ш е IIр'ШО избора на д руги начин .
Пример 2

Иза6еримо на IIОJlУlIршюј с IIО <l ет ном та'lКОМ О Т;IЧ КУ М 11 ilOдеЛIlМО јој број -] . О н д а ).("11-
3
Iюставно налазимо Т:I' IКУ Р, такву Д<l је ОР = 2· ОМ, и њој I IР~lдружујемо 6рој 3. = 2.~.
\ з 3
ИСТО тако Н311;1ЗIII\\О
тачку Е, Ti.IKBY да је
О м ]>
ОЕ = з· ОМ . 11 IbО)

о 2 ПрllДружу)емо број
3 Ј ]
Слика 42а 1 =3 ·
З
На тај Н<I'IIIН додел-,ујемо та'lке бројеllне IIOЛУ "Р,11I е бll)lO којем разломку
k
облика - ,kЕ N (сл. 42) .
3

о ]
о ]

Слика 42б
Слнка 4211

Ако нам је на раCiIОЈЈ<!I ' ању квадраТН;1 мрежа (користимо се свеСКО.\о1 .,на квадратиће"),
можемо се послужити страницама кпадраТl1ћ;I . У II;.1UleM случају можемо за ј еДИНИ'IНУ дуж
Ilзабрати дуж дужине три странице уuртаних КВ<lдратић<l . Тиме (слика 426) себи ОЛЗКIIIЗ ­
вамо и )1311,е маllИIIУЈНlсањс. Ако нам се то учини нсгюдеСlНlМ ("тесно" ј е), можемо пов("hз­
ти слику избором јединичне дужи дужине шест дужина страница квадратићз (СЛI1К3 4211) .
Пример 3

4 2
Жеља IlaM је да на истој 6рој евној ГЮЛУllраl3ој придружимо Ta'IKe разломцима - и - . у
3 5
том циљу с ведимо JЏlТa lIl3a разnо м ка, IIPO III Ирllвањсм, на зајС,' ЏIИЧКII ИМС~ЩJl;:Щ. 6удуlНI да
c~3 11 5 узајаМl10 п р ости, NZ5(3,5) :::; 3·5 ::0 15, пишемо:
4 20 2 6
~ ~

3 15 5 15
На ПОЛУПрi.ШОЈ с почс ­
пюм та ' !ком О БIIР<1МО ОМ р Е Q
тачку М и прид ружујс - • •
20
• 4
0_1
-6 = -2 =-
мо јој број 1. Да.ъе на - 15 15 5 15 3
15 СМlка 43
лаЗl1МО тачку Р, T<lKI3Y да је ОР"" 6. ОМ, и !lридружујемо јој број

4
као 11 тачку Q, такву да је OQ := 20 . ОМ, 11 ПРlщружујемо јој број :::; 20· . Исто т ако
3 15
1
налазимо Т<I'IКУ Е, такву 1(;.1 ј е ОЕ = 15· ОМ , и IIри ,' \ ружујс .\1О јој број '~'5· - (сл . 43).
15

Видсли смо /ta разломке упоређујемо свођсњсм lIа заједнички I1меНIU 1<Щ н Уlюре l)ивањем
добијених бројилаца.

I-Iа квадратној мреЖII he све бити ј едноставн ије.

АЈДЕ ДА
ВИДИМО

Слика 44

Пример 4

3 4
!lОДСJlИМО Р;.lЗЛОМ I IНМ;Ј - и - Т<1'lке једне бројевне полуправс.
2 3

О М Р Q
• • • • •
о 1 1 4 8 3 9
-==- - =-
6 3 6 2 6
СЛIIК;l 45

IШЈ
 3601 NZS(1,3 ) ::::: 6 11111,11\;.'1>10 3= 9 11 ·1= Х . Б РОЈУ
1
IIPllД p y;кyjeMO
2 (, .' 6 (,

-
• ?•
много ОПШИРно,
ТАЧКА КОЈА ЈЕ
ПРИДРУЖЕНА
РА3ЛОМКУ!?
l';l ' II,Y М IIOЛУllраНt' ( IЈОЧСТ I ЮМ

је.\ю та'Ј"У Р, TnKliY)(;1 је ОР == 8 · ОМ а броју

OQ = 9·
1.1'11,01-'10. Оllда 6Р<Јју 4 НРI ЩР\'ЖУ-

ОМ. Зt~ амо Щ\ је. због 9 > R, IIСI I )'II.('.Ю: 9 > 8 , тј. 3> 4. На
.\

3 1';\'1"), Q. T<1.hll)'
2
'

да је

6 6 2 3
6pojelllloj ПОЛУl l раво) 11 е сс тачка Q, I,()ја о дгu шра 1I('11(:: М ОЈ!. "1'<1 Два

P<1 :i1l0 ,\ IK(\ (6 роју ~). наJlаЗ IIТ11 "деСIIО" од Т<I'IКС Р. 1'0).1 о;џ овара М'III:.еo\l од 11. 11 :'\ {(ipoj y -.1).
2 .\
дО 'Г"'II\(' р трс6а OДMCPIIТlI само осам дуло! JlУЖЩН: од 110 I дужи нс jCДlIHIf'lIIe ДУЖI " а до
(,
Ј'ач"с Q дсв ет таКВIIХ дуж t!. T;l'IK;J која ј(' IЈрL IД Р УЖСII;1 III.'IH.'!o.1 од pa:iJ[nMal,;J lI<lл а ,НI се lIа
ве 11 СМ l'а С'lојаll,У Щ( IIU'It.'ТЩ' Т<I'lке О 11 t:I '() Г;I' l ка "ОЈ.l Је IIРЈЩРУЖСII<Ј .\1'1I1.1~ ~1 од ра .IЈ1О)\I,IК<I
((л . 45).

'II~
Д.! 6 'I (МО М (\ЛО C KP:lТlIJНI Рt:'It:lнще, .\111 I1СМО у да.ЉСf.1 1111(011"1111 ГОIIОРНТ11 ,;lа 'l К;I уместо

l' е h 11 1lемо: ,, IJ-1>1 б рОЈС

·· . 3
"
,;'·,1'11';1 која ОIlГОВ<1ра броју -111" . llI ЮЈ ItOJlУ '·'РJ.lЮЈ та'1К,1 )е д('сно од

" 2
4 ..
т ачке
3
Лко је Т<1чка А придруж еН>I разломку (1, К<1жемо да ј(' (/ 1{o()pgl/lm~
та Ta'!l(e А. II"ш ема А(а). Тако у пример у 1I MaMO да је

ми} рЮ ~H Е(I).
Научили смо како се сабирају Р<1 "Л ОМЦII. ПIIТ:lМО се можемо ЛII ,
ПАЗИ, ОНИ ЂЕ
.~. 111 Р
САБИРАТИ з н аЈУIIИ тачк(' КО)(, смо rlРИ Д РУЖllJllI раЗЛОМЦllма - 11 - , одре -
ТАЧКЕ, чудно! 11 (/
111 Р
)1 11"1"11 тачку КОЈУ треба ПРИЦРУЖII · ,II ЊI1ХОВОМ зб llРУ +-
11 lf

Пример 5

ОЗllа'I~IМО s( ~ ) 11 Т( ~). Свођењем на :~ај(')lIIИ'IКI1 11.\lеНJlлаlt раЗЈюмке 2. 11

2
11:\)1;\3111\10
3
1 32 4 1 2347
NZ5(2.3) =6. = = - +- = - + = .
2 6' 3 6' 2 3 6 6 6
 о м s I' Е %
О 1 3 2 4 7
6 6
- " - 6
2 3 6
СлI\К;]. 46
Акоје М( ;, ). os =Ј· ОМ, ат = 4 · ОМ СЖ'Ј(II ОХ = 3· ОМ + 4· ОМ = 7· ОМ,
11,] ]"<1'IKY Z (,
(7) "...
на Jl;1З II ,\Ю 'Т;1ка l l l Ta, I la 0pO)C Ill IO) I lOлу ll раво}, н а дуж О'S ШliЮllеже~ю дуж

0"/, 11,. је 7. "ра;њ; \ 1;1'11(;1 добl lјене ДУЖ I ! (ен. 46).

I
I
г·············· .. ······································.......................................................... .........................................................
1 ';

Задаци :
1. Дата је бројСВl1<1 IlОЛУl1рЗВ3. Нзђl1 11 ;1 њој T,I' II.:C: л( ~ Ј. В( ~ Ј. с(:).

2. Дан )(' IЮЛ У "раllа. l'} ltpaj Il a ЊОЈ Jl'Дll l l l l 'IIH' дуЖl 1 тако да

1
p[~} o[~} п[:~)
I 3. Ilа 6роје В 1Iој ПОЈIУl lр авој (Il()ПУ "11 pi."II IM <I Щ'I,Ю, Дi;'С IЮ I!ЛlI OДl'O I\ <1p.\jy I11t /'<1 слаВ Н .\lа):

I а) та'IК,] л[:)је ____од",., " l{~:}

I 6) Ta'I Ka c(~) јс _____ од та'I К(' {" 1 -;
5,
\
11 ) ако је
Е[;). l--[~} с[:) о н да је та ч к а __ I l зме l)у та ч.н':" _ _ " _ _О

I
4. ЉП<l је 6PUjL'IIIf:1 ПОJlуп ра ll<1. Ha~J1 А( 3)' н(5) 11 Z[34 + ~2 1.)
4 2
~ .............. . .. .......... ..................... ..... . . . . . . . .............. ..... .......... ..... ...... ...... . . .. ...... ..'
I1

5.20. Једначине и неједначине

Оз н а ЧЈ1 МО СЛОIJ О ~1 Х (и л и IICKIIM друl"IIМ СЛОLlОМ ) бројСlIl!У IIРО ."IСНЈЫШ у к ој ;'! У3 11М<I Llр ед -
1 10С ПI II~ СК УII <1 р а ЗЈюм,\ к а (у кљ учујући број О ), 11 то у д аље.,·ј текст у lI e IH: M O 1 1 СТl щаТII.
Пример 1

Н а l1ll све uреД l lQСПI прОМСlIљиве х за I\оје је jel\ll3KOCT

1 3
х+ = т а ч на .
2 4
Т ражимо 1Iеl1О311;1Т'I С;lб llрак. 1 Ьега pa'lYl laMo као раЗЛIIКУ зби ра 11 lюзна1'ОГ саб ll\Ж<l . Дакле

3 1
х = - -
4 2
= 3-2
4
=
4
1 1 1+2 з
Защт,l + =
4 2 4 4

ТО ј е јсдина вредност за коју је наша једнакост ТЈчна. Ако ј е х бнло кој l1 раЗЈ10мак маЊII од

16
-,3 1
IIР Х +
'ЗА ' х б'
. ко Је
М<lЊН Је од 11110 КОЈИ Р<lзломак ие
1 16
lIt оц ,З mр х +1 ВС ћ Н ЈС, од
4 2 4 4 2
З
. Да бисмо с краТИЛII формуланију З'ЏЏlТка, договарамо се да уместо lIаЈlСДС I ЮГ текста
4
наlЈИw емо:

1 З
Решити јсдначюry х+ - = - .
2 4
ВИдlIМО да је, нашом вољом, једнакост која саДрЖl 1 I , РОМСНЉ lfВУ х ПРОI'лаwеl l а јеgll(/ lflllюltl,
пр" томе нс I1СП I 'I СМО посебно да ј е то једна'lина ПО IIСПОЈнm1l0ј х. Н ађена вреДllOСТ про-
меЮl>Ilве је РСIllСIbС jCgll(l'IIIHC.

Прllмер 2

3 5
Наћи с ве IЈреДНОСТII ПРО.\1СIIЉИВС х за које је IIсједшкост х - < тз чна.
7 2
Подсетимо сс две ствар":
3
1) да 611 разлика I lа лсвој страни постојаml мора 6ИТ I I х2: ;
7
2) 311;10\-10 да, када се умаЉllllац нс мења, раЗЛl l ка се смањујс ако се умаЊС IIIIК С\lањује. Ако
наЈ)емо ону IIPCДl!OCI' променљивс х за коју је П'lна ОЮ'ОI)арајућа јеДJlакост (решаП;lМО
jel\ll'I'[ 11 н у)
з 5
Х- 7 =2'
неј ед накост ће бllТlt 1';1'11101 за све ВрСДlЮС'l'11 нромеНЉIIВС х o\-I<lIbС од те , lIаryсис вреДНОСТ II.
Н ала з имо IIptlO непознаТII У,\I;}љеIllIК; он је јеД l lак з6 11 РУ разm l ке 11 умаЊllоца

х = 25 + 73 = 35+6
14
=
41
14
 41
За СШI КLI раЗЈюмаl\ М3.ЊI I од посматра l Ј а I l сјеДl l аt'Оn' бнће та ч на , П<l. је CII<l.I\\I '1'3.1\011:1
14

РО1 ЗЛОМО1к решење нејСДIlз"IIIIIС Х - 3 < -,

5 l'~O б ltJамо
. ,I\У Н ре ш е ља
7 2

3
S= { хЕQ~ I -sх< 41} , s
7 14
• • • •
о з 2 41 З
Ску п ре[lIеll.а 5 је ПОДС­
7 14
CIIO I IР IIl\ а за ТII на б роје н ­
Слика 47
IlOј 11011Yllp.1II0j (СЛ, 47),

Пример 3

РСIJШТlI једнаЧlIlIУ 1,4 + 2 ' Х = 3,28.

Ако ј{' Х Н('lю:mат разломак, Оllда је 11 2 'х lIеП0311ат р а3Ј1омак, НеПОЗI-Јатн Д РУI'II саб ирак
2, х IЈалаЗl l МО као ра3Ј11\КУ зби р а 11 IIpl\O[' саб и рка, Д;l кле

2 'х = 3,28- 1,4 = 1,88,

13ред ност н е поз натог другог <l lIIшоца налаЗ II МQ ка о l'Оll11<II/IIК П рОlI з вода 11 1']1'1101' ' 1I1Н]юца

х= ],88 : 2 = ],44,

Пример 4

3
PeJ ]JI]T]1 jClIlla'JII IJY - х-О.25= 2,45.
4
а
УО'l<l вамо Д;1 нам се у jeltlla'lltIlIl lюјављују раЗЛОМI~ 11 заlll1С;\Н II}' облику 1I у ДСЦIIм;и]ном
/,
:1;\lНlCY. Можемо IIX све преl!СС'I' 11 у I1СТ}' I:IPCTY заl1llса . Ми ћемо их све за lll lCаПI у деl\l tМ:lЛ -

' \ом ;1;]ПIIСУ. Дакле 3 = 3·25 =:!2::: 0,75 11 <1 јеДН<I' I IIII;1 \'Л<]ОI 0,75 ' Х- 0,2 5 = 2,45. Непо-
4 4·25 100
3 11 :1Т11 умањеНl1К једнак је з6Jl Р У ра зл ике и УМаЈI>IЮI \ а. 1-I<l1I<l31IМО:

0.75 ' х::: 2.45 + 0,25 ::: 2,70,

Ilе п ознаПI Д Р УГII Ч 1ll1llлаl \ jc1tl laK ј с КОll1l' 1 НJl КУ II ро и звода 11 првог 'I IIНИОЦ;\ , Д<lКJlС, РЗ'l У\ lа­
МО 110311<11'11:\1 1 10СТУПКОfo \

х = 2,70 : 0,75 = 3,6.

11 ;1I.ш1l1 смо решеље јеД l lаЧIIIIС; ТО је ра3)lOмак 3,6,

Да смо се оп р едеЛII JIII Ја 'Jp ello~eњe брuјеВ<I у запис "/, , поступак 611 б110:

(},25=25.=~; 2,45 =
245 49
=
3 49
' Х--:::::-,

100 4 100 20' 4 4 20

3 49 49 5 54 27 27 3 27 4 36 = 3,6.
-·Х= + = ) 0 + )Л = -) 0 = х= - : - = =
4 )0 4 10 10 4 10 1 10
•

Пример 5

РеlЈЈIIПI jCДlI<1'IJ1IIY 5: х ::; Ј, 7 5. ТраЖI!Ј\1О IIt'ПО:1 1 !,1Т1 1 ДСЛllлац. 011 ј е једнак КОЛlI'1II 11 ку дељ('-
6
НIIК'1 11 КОJII I'IIШК ;I . I ЈРСI\(ЩН МО све раЗJlО l\l ке у запис "/, н налаЗН.\10

375 15 5 15 5 15 5 4 2
3,75= - = ; - :Х= - , ;0:= - :- = - -- = - ,
1ОО 4 6 4 6 4 () ]5 9

Прнмер6

2
У зе мљу ј", :џкопаНQ стуб з, а IЈад земљом је 2 111 И 40 (111 . Колика је ДУЖl!на стуба?
7
2 5
03Н<1' IIIМ О (;1 (1 ДVЖltllV стуба. Ако су з аКОЉ\IIС у :iCMJbY, онда Је стуб;! II ЗII Ј.Д земље.
" 7 7
5d 24 12
Дакле - ::; 2,40ш = 111 = 111, одакле II<lЛ<1 3I1М О:
7 10 5

125 12 ·7 84
(1 = : = ::; J1l
5 7 5 ·5 25
Н4·4
(1::: = 336 = 3,36111
100 100
rl = 3 ,36тп .

Пример 7

РеШllПI J[CjC)\IIi1'II1lIY 0,2 - х > 0,]2 .

Ца 611 разлика на левој страНII !lОстојала мора 611ТН х S 0,2.
Знамо, К"да се ум аrLСШIК IН:' .\lења разлика се lюuеhава ако се умаЈЫlлац сман,ује . Нађl!МО
прво вредност Ilром е њыIеe х за коју је тачна О;Џ'ОIl<lрајућа једнакост 0,2 - х == 0,12.
l-IеlIOЗН.)Т11 УМ;l Il,I1Л<lI( једнак је ра:ЫI1Ц1l умаlЫ'l lllка и разлике . НаЛ'I.'НII>.IO х = 0,2 - 0, 12 =
0,08. РаЗЛИК<1 ће бити Beh<1 од 0,1 2 З<1 CII~ pa3)]OMK~ М<1ње од 0,08. д<1кле, скуп решеЊ<1 је:

S = !XEQiJ lx<O .ORj .

s За ове "реlЏЮСП1 х ј е ус­

о 0.08
• лов х 2': {),2 !1Спуњсн, па 5
Јесте тражеl lИ скуп p('lIle-

Слика 48 lI.a. Скуп 5 ...южемо IIpI1K<1 -

З<1ТИ на бројевној полуправој (СЛ. 48).
Пример 8

Решити неједначину
7 3
·Х> - .
3 2
К~ща се ,~e мења први 'fИНИ;I(!.Ц производ се nOBehallll ако се друг и чинилац повећава.

ћ
ђ . .
На има прво вредност променљиве Х за КОЈУ Је тачна одговараЈУ а Једнакост:
. . 7 3
_ .Х = - .
3 2
НеПОЗffати Д Р У f' И Ч ИНИJfац налазимо као КОJfИЧНИК I1РОИ3Јюда и првог чиниоца. Налазимо

3 7 3 3 9
х = - :- = _ . - = - .
2 3 2 7 14

За све разломке всћс од

9
- производ ве ћ ·
и Је од -3 . З а1'О Је
. скуп решсља наше НСЈед -
.
14 2

flа'lине S={XEQ(j Ix> 1:} о Е м s

На бројевној I"IОЛУllравој приказали о
•
9
смо скуп решења S (сл. 49). 14 14

Слика 49

Пример 9

Решити неједначин у 2,16: х < 1,8.

Када се дељсШIК не мења КОЛИ'lН ик се смањује ако се делилац повсћапа. Нађимо, опет,
вредност променљиве Х за коју јс та<Јна оДговара;ућа једнакост 2, 16: х = 1,8. Непознати де ­
лилац налазимо као КОЈЈИЧ~IИК дељеника и количника. Н<Urазимо

х=2, 1 6: 1,8 = 1,2.

За све разломке веће од 1,2 количник 2, 16 : х мањи је од 1,8. Нашли смо скуп решеlf,а неје ­

Дна'l ине S = Iх Е QJ Iх > 1,21 . Решење је приказано на бројеllној правој (сл. 50):

s
• о

о 1.2

Слика 50
 -,
Пример 10

ПРО l1 Э 80Д I l спознаТО I" рззломка и броја

3
- веhи је од 3 . Н а ћ 11 С I Је ..
раЗЈюмке за КОЈе је ОВО
2 5
тврђење та'то.
ОЗНЗ'IИМО непоз нати разломак са Ь. Тражимо оне ВРСДlIOСТИ I'Iро меН ЉlI ве Ь за КОЈе Је

ItCl rYIIoCIIO Ь· -3 > -3 . П'

оступ ком КО} И смо пр именил и у ПР l1 МСРу 8 нал азим о прво рсш с њ с
2 5
3 3 33322 ..
Ь· - = - , ь = - : - = _ . _ :; - , а затим заКЉУЧУЈСМО да ЈС скуп решења
2 5 5 2 5 3 5

...............................................................................................................................................................................
Задаци

5 2 1
1. Реш и јсд на ч ин е: а ) х+ О, З2= -; б) - х+ - =7 ; п) 2- - х
2
1
=- '
6
5'
3 3 4 8
4 1 3
г ) 3х- - =4; д) - +2х= - .
3 3 5

2. Ре ШII ј еД lIзчин е: а) х + 0,32 = 2,38; б) 1> 16 - Ь =О,) 37; В) 0,4111 + 2, ] 7 = 3.51;

4 3
,.) - р+l,513=3,717; д) 2,16;q= - .
3 4

3. Ако се разломак nоnсћа за њеl'ОВУ једну трећину. добија се 9. НађЈј тај разломак.
5

4 7 2 3 4 7 12 1 6
4. Р с ш и н сјеДН<I' l ине: а) - + Х> - ' <-;
6) - · х - - и) - :х >- ; 1') 3 - - Х<-.
3 5' 574 3 5 3 5

5. Реll.IИ нсједначине: а) х + 2,36 > 3, 19; б) 1,6· Х- 2,32 < 1,18; В) 1,28 + 2 . х < 3,36;
6
г) 3.2 :х > 8;д) - -3·х< О,64.
5

6. Њива и м а ширину од 62,5 Ш. Колика може бити I l,С l lа дужина да 6н јој ПОIЈршина била
всћа од пола хек тара?

..... ......................................................................................................................................................................
,
,

i
5.21. 3аокругљивање бројева
ПРЮIИКОМ ~l зра'lу наllања користимо се нај'lсшћ е Дсцималним записима раЗJlомакз. При
томе на стојимо да ти записи нс буду "дугачки", јер ТО компли куј е рачунање, па уместо
таЧНIi Х бројева користимо њихове при6лижне предности. Иако употреба електронских
рЗ' . Уllара ОJlаКШal~а ИЗРЗ'IУН<lнања, I1 0тре6а за таквим поступцима 11 даље постоји.

Пример 1

Број 23,70631537 юtј е нам l!Одесан за рачунање. Џепни рачу"ар га нс може ,.ПРИМIПИ".
I Зато се опрсдељујемо да уместо ње га користимо љему при ближиу [ЈРСДНОСТ . Али коју? За
то I юстојll lIише могућности.

II Ако хоћемо ЈЏI раЧУIIЗМО са природним б ројеn им а, усвојиl,емо:

lлиЛII С МО број .'13 целе) .
23,70631537 "" 24

Ако СМО С IlРСМНИ да ра'lунамо са Дсцималним записима с дпс Дсцимrtлс, УСllојићемо :

(заокру­

23,70631537'" 23,71 (заОКРУfJlUЛU СМО број на две децимале).

Ј Ако се определимо за ЗilОКРУГЉ (1вање на пет децимала, имаћ емо: 23,7063 1537'" 23,70632.
I•
Како се врши заокругљивање? Оно се врши саглаСIIО следећим правилима.

10 Ако је цифра па првом месту које се 09бацује мmьа 09 5, сое цифре IIа ca',yвanuм
9ецuмалltuм Mecтuмa остају IIеnромеlbе,.с.
20 Ако је 14ифра на првом мссту којс се 09бацује већа 09 5, Чflфра па nОСЛС9НЈСМ
ca"yoa1fOM месту сс аовећава за Ј.
Ј О Ако је цифра па првом 9ецималном Mecmy које се оgбmQlје jegllaKa 5 и Послс IЫ
има Цllфара различитих 09 О, цифра на UОСЛС9НЈем са"увQlIOМ месту се
OosclJasa за 1.
40 Ако је '4ифра lIа првом 9ецима;шом месту које сс оgбmQlје је9"ака 5 и Iьоме се
gеlfимални заUIIС завршава, ОН9а сс цифра Itа uослеу,ьем сачувQНОМ месаЈу: а)
aoseht,oa за 1 ако је испариа; б) "е МСlЬа ако је Оар"а .

Лример2

3 аокр угли на A IIC дсцималс бројспе који СJlеде:

0,755 '" 0,76 (правило 40 а);

2 1,3437 ... 2 1,34 ( lIравило ЈО);

7,566 13 '" 7,57 ( правило 20);

0,005 11 3 '" 0,01 ( правило 30).
17 1,185 ... 171, 18 ( пра lЩЈЮ 40 б).
 Заокругљивање можемо вршити и на степене броја 10 ( на јединице. десетице. стотине •... ).
На пример. број 173.14 заокруглићемо на стотине овако: 173.14",= 200. Уместо од6ачених
цифара пишемо •• уле, а децимале изостављамо.

...............................................................................................................................................................................
Задаци

1. Мерењем је установљсно да је дужина њиве 172,24 т, а ширина 65.67 т. 3аокругли

дужину И ширину њиве на једну децималу.

2. Заокругли на три децимале: а) 2 17.37 16109; б) 0,010719; в) 2,318123; г) 0,2975;

д) 22,34555; ђ) 12,3456; о) 7,666 ...

3. 3аокругли број 78563412 на: а) СI'О1'ине; 6) хиљаде; В) МИЛИOl~е.

' .............................................................................................................................................................................

5.22. Аритметичка средина

Пример 1

На писменом из математике Олга је добила оцену 3а на усменом оцену 4. Колика је њена

средња оцена из математике~

Средња оцена је 3 + 4 = 3,5. Дакле. сабрали смо две добијене оцене и поделили са 2.
2

Посматрајмо два разломка р и ч; нека је р < Ч. Њихов збир Р + q је ра3домак, па је и полони­

на тог збира, такође разломак. Користећи се УПО311атим својствим а операције са6ирања и
својствима н еједнакости у скупу разлом ака налазимо да су, због Р < Ч, тачне слсдеће нејед­
I~акости:

р+р<р+ч; р+ч<ч+ч

2р<р+ч, р+ч<2ч; р< р+ч <ч.

2

Означимо А = Р+Ч; налазимо да је

2

А - р= p+q - р= Р.+1_(Р.+Р)= 'ј_р.= q- р;

22222222

q-A = p;q =~+~-( ~+~) =~-~ =q; р

q-
Видимо да су ове две разлике једнаке. Дакле, нашли смо разломак који се "налази" између

разломака р и q, а разликује се од оба та разломка за један број (разломак) q - р .

2
Посматрајмо на бројенној нолуправој тачке р, Q, А које OAI'OBapa;y раЗЈЈомцима р, ц, А;
уочавамо да се тачка А налази између тачака Р и Q, при чему је то управо средина дужи PQ.
Чињеница да смо се при томе за израчунавање броја А користили аритметичким операци­
јама даје нам ооюву да га зовемо аритметичка средина бројева (раз)[омака) р и q.

р А Q
•
о р
-,-
р +q q

Слика 51
АРlI.mм.еUlичка среgШ/а раЗJlом.ака р 11 '1 је разломак
Ако је, при i7loMe, р < ц. онуа је р < А < ц.

УоБИ'lајено је да се аритмеТИ'lка средина разломака прихвати као њихова средња или

просечна вредност .

Пример 2

Ана је нисока 1,44 т, а Бојана 1,55 т. КО)lика је просе'lна висина ове две друтарице?

За љихову просечну висину прихватамо аритметичку средину њихових висина. Тиме их

доводимо у равноправан положај, будући да смо се уверили да ћс се она подједнако ра ­
зликонати од нисина једне f1 друге од њих. Дакле, њихова просечна висина је

1,44 + 1,55 2,99

А:= т::; -- ш:= l,495m.
2 2

На исти начин је аритметичка СРСДИЈlа разломака Р, q, r разломак

А:::
p+q +' ,
3
аритметичка средина разломака р, q, " S разломак

p+q+r+s
А:= ,
4
и тако даље .
Пример 3

Александра. Владимир и Павле су, приликом IlpOJlehHe посете, помагали баки н деди да

l' lрскопају башту. Александра је прекопал:э. ~ б,нuте. Владимир ..!. а Павле..!.. Израчунај
8 4 5
I l росечну вредност UСJlИ'IИНС дела баште који су прекопали ови BpeДH~1 УНУЦИ.

Просечно је свако од IbllX Ilрекопао део баште једнак аритмстичкој средини делова које су
rюједипаЧIЮ преКОl lали. То је

3 1 1
- +- +
А= 8 4 5
3
15 10 8
- +- +-
= 40 40 40
3
33
_ 40
3
11
=
40

Њих троје су укупно "рекопали 33 баштс; б:э.к:э. 11 деда су мало прсдаХIIУJllI, будући да им
40
. .
Је ПРСОС'ГalЮ д:э. заЈеДliИЧКИМ
.76
-
снагама ПРСКО l lаЈУ само
аштс.
40

Осврнимо се на јеДIlУ од ueh у позн ат их 'Нlњеница nиз другог уr·ла". Вltдели смо да за свака
два разЈlOмка р 11 ц . Р < ц, постој и разломак А ( ЊIIхова аритмстичка CpCJlItHa), за који важи
р < А < ц, дакле, раЗЈlltкује се од њих и налази се nизмеђу" њих. Ако сада посмат рамо
разломке р и А (или разломке А и ц). р < А (А < ц), можемо израчуllаПI њиховуарит -

.
меТИ'lКУ средину, То Је разломак -р+А
2- ' (Л+'l)
- 2- и за њега важи

р < р ~ А < А. (А < А; q < Ц).

OnaKali поступ ак можемо понављати п о жељи много nyra (СЈшка 52), Уочавамо да се
између свака два ра3ЈШЧIIТ3 разломка налази r rеО I· рани'rен број разломака. П очетком
год ин е. у rЮl"Jrављ у 2.1. ueh смо се бавили ТОм чиљеницом. На 6pojeulloj lюлу п равој ОIlИ (у
ствари, тачке које им одr'оuара;у) су (усто распоређени .

•
о
-,- -,-
р р+А А q+A q

Слика 52
!
г· ················· ····· ·· · ·· ·· · .. ····················· ......................................................................................................................
I ..,

I Задаци !
. 2 3 1 11
1. Израчуна} аритмеТI1ЧКУ средину разламака ; а) - и -; б) - , - , - . Задате разломке и
З 4 4 5 6
израчунате аритметичке средине IIрикажи I~a број СВI1ИМ полуп ра вама .

5
2. На тесту из математике Ј l ука ј е освојио ~ од мак си м аЛНОl' броја по('на, Милан
5 6

Никола ~. 1(0)1 11 КО је просечтю поетигнуће "ТРОJlИС'1'а" JlМ Н на овом тссту?

8

-5 . О дреди 6 ар
3 . .
3. 3амти су разломци - и сед а м разл омака КОЈИ се раЗЛИКУЈУ од задатих
8 12
и налазе се између њих .

,1 .. · .. ······ .. · .. · .. · ·· · ·· ·· ········ ············· ······· .. · ...................... . ........ . .. . ................... . .. . .. . .. . .. . ..... . .. . .. . ..... .. .... .. ....... . . .. . .. ..... . ... .

I
5.23. Размера и њене примене

I Пример I

II Пред lIама је план БеOl'Р'ЩЗ. То је карта на којој су, одговарајуhим з н аЦlIма,

улице, важне зграде, мостови ... .
03Ha 'l eHe
I
I При A I~ y карте пише : "Размера 1 : 20 000" ( ' Jl.1Тамо ј едаll према двадесет хиљада). Л ењи ро м
1 см о на карти измерили да ј е растојаље између ознака за зграду СКУ['l штине и зграду "Сава
I центар " 12,5 ст . Можемо ли одредити КОJlИ КО је растојање ваздушном линијом (улицама
ћс то бити знатно дуже) и зме ђу те две зграде?
\ Размера нам ['lQказује колики је однос растојања ознака (та'lака) на карти и стваРIЮ Г ра ­
I стојања објеката (з гра да). Тај ј е ОДНОС једнак КОЛИЧIlИКУ мерних б р ој ева тих дужина, мере­
них истом ј еди ницом.
I Ако ј е а мерни број траженог растојања мере ног цеН'I"им етр има, налазимо да је:

125 1
12,5:d=I:20000, - :(1 = - - .
10 20000

Тражи мо непознати деЛИЛ<lЦ. Нал ази мо га к ао колични к дељеНlfка и количника:

125 1 125 20000

d=- ,- - = - · - - = 125 · 2000=250000.
10 20000 10 1

Траже н о растојање је ј ед нако 250 000 с т , ОДlЮС1l0 2 500 Пl или 2,5 km .

Ј асно ј е да ј е то само приближна вредност ствар ног растојања јер смо [IРИЛИКОМ мерења
ЈТењиром IЩШЛil прибл ижну вредност дужи не дужи, 31·раде нису та чк е, а и прецизност ка­
р те није идеална.
 Пример 2

Дата је дуж АВ дужине 24 с т. Поделити дуж АВ у размери 5:3 зна чи Hah li Ta' IKY С између
та'l ака А и В такву да је однос дуж ина дужи АС и СВ једнак
5:3. Тако је и КОЈНI'IНИК мерн и х
броје ва дужин а тих дужи, ме реиих центимстрима, једнак 5:3.

Будуhи да је 5:3 =~ = 5·3 = ~ и 15 + 9 = 24, размера бројева 15 И 9 - КОЛИ'lник 15:9, јед·

З з·з 9
нака је 5:3 . Тачка С је
таква да је дужина АС
једнака 15 ст. Тада је с

дужина дужи СВ једн а· А в

ка 9 с т. Тачка С дели
Слика 53
дуж АВ у размсри 5:3.

Пример 3

Да бисмо добили 10 1 раствора за припремање l'уршије, треба на 2 dl есе нције долити одго ·
Bapajyhy колич ин у воде. Каква је ра змера између запреМИllС воде и запрсми н е есенције?
КОЛИКО есен ције а колико воде треба за припрему 15 1 раствора?
Изразимо и запрсмину есенције у литрима, 2 dl = 0.21. Заl1ремина доливене воде је: 101 -
0.2 1 ~ 9.81.
Т ражена размера . . 6 . 9.8 98 49
J eД~l aKa Је количнику ме рних рОЈ еnа, дакле: - = - = - = 49:1.
0,2 2 1
За ПРИllремање 5 1 раствора треба О,] I есе нције и 4,9 Ј воде. Онда за припремање ]5 Ј
раствора треба 0,3 I есенције и ]4,71 воде .

.............................................................................................................................................................................
Задаци

,1. Прошири размеру 0.6: ~ тако да чланови размсре буду природни бројеви и њихов
8
збир: а ) мањи од 20; 6) веhи од 30 и мањи од 50.

2. Дуж дужине 35 ст подели у размери: а) 2 : 3; б) 3 : 4.

3. На географско; карти размере 1 : 200 000, растојање између тачака којима су ознаЧСIIИ
град Gи село S једнако је 16 ст. Коли к о ј е растојањс uаздушном ли ни јом између града
G и села S?

4. Дат је правоугаоник чије су страницс дужина 3 ст и 2 с т. Нацртај правоугаоник доби­

јен увећа њем страница Датог пра ВОУПЮ lIика тако да су им страниц е у размери 1 : 3. У
каКlюј су размери п о»р шине тих правоугаоника?
............................................................................................................................................................
200
,
5.24. Мешовити бројеви

Пример 1

М ајк а је на пиј а ци купил а два и по килограм а к ро м пи ра п о цени од 24 д инара за кило грам.

КОJl И КQ ј е д инара П ОТРО ШИJl а~

П от рош и ла Ј.е : ( 2 + 1) ·24 = -5 · 24 = -120 = 60 динара.

2 2 2

Зби р при родног броја 2 и правог разломка, .!. , дакл е 2 + -1 , . б

'. сет а се за П И СУЈ е У о лику
2 2
2 + -1 = 2 -1, ш то чита мо "два цела и Јсдна половина.
. " то .
}е, с друге стран!::,
6РОЈ..Ј еднак НС -
2 2 .
5
пр а вом ра311 0 М КУ - .
2

Запис н с пра вог разл о мка у п о менутом облику (зб и р а ље l'ОБQ l' цепоl9СЛ Q и одгова рајућег
пра НОl' раЗЛQм ка , њеГQ ВQ l' разЈЈ омљенОl gел а, н аписа них ПI М редо м једа н п оред APYI'O!') зове
се мешовиШи БРQј. Ј ас но ј е да то ниј е ника к ва н ова кл а са б роје ва, н его само но в и lIаЧ Юf
3а ш tCи вањ.1 н е прав и х разломак а. Н а тај нач ин је :

-5 =--
3+2 2 2 . • "
= I + - = 1- , читамо "Једно цело и две трепине ;
3 3 3 3

-19 = 4· 4 + 3 = 4 + -3 = 4-3 , читам о: " четири цела и три ч ет nРТ И.l е" ;
4 4 4 4
23 6·3+5 5 5 "
:"'::':"' = 3+ - = 3- , читамо: "три цела и п ет шеСТ Иllа
6 6 б 6

-43 = 18 · 2+7 = 2 + -7 = 2-7 , читамо : "два цела и седа м осам н аест ина " .
18 18 18 18

Видимо да запис непраВОј" разломка т, т > 1I У обли ку мешовитог броја налаз имо тако
п

ш то и з вр ш и мо деље њ е с о сгатком броја т број е м п

т = п " q + (, О ::; r < 11 ,

а ЗаТ и м зб ир п . q + r делим о број ем n. Ако ј е r = О, н епра в и разлом а к је једн ак цел ом бр оју

ч. А ко је О < r < п, неrlраnи раЗJlомак т једнак је з6иру његовог целО I' дела q и правог
п

раЗIlQ м к а , - =q + -r ,
rm а у о
б
ли ку меШОВИТО f
6 рОЈ·а ·
заПИ СУЈ е се I IЗОСI"З IJља њем зн а ка +.
11" "
Пример 2

237
Не пра ви разломак н а писаћсмо у обл и ку мс ш ов и тог броја на
12 МИЛlК1
описан и начин: ПРЕВОЪЕЊЕ СА
237= ]2 · 19 +9 ЕНГЛЕСКОГ НА

237 12·9+9 9 3 3
= = 19+ - = ]9+-= 19 - ,
12 12 12 4 4

што читамо: "деветнасст цеJtих и т р и Ч СТlIртине". Јасно је да сваки разло мак, З ЗllИсан у об­
JlИКУ меШОllИТОГ броја, јеДlюстаlJНО "преводима" у неправи раэломак.

Пример 3

2 3
Наl·lи сати мешовите бројеве 3- и 12- У облику Ilсправих разJtомака .
7 4
2 2 21 2 21 + 2 23
3- =3+ - = - + - = - - = - ;
7 7 7 7 7 7
12 ~= 12+ 3 = 48 +~= 48+3 = ~.
4 4 4 4 4 4

Ра3Јюмке, записане у обл ику меШQНИТИХ бројева, можемо упоређиваТJt "превођељем" у

нсправе разJtомк е или непосредно. Показаћемо сада како се то ради непосрСДliQ. Упоре -
а
ђИU<1ње разлом ака у оБИ'IНОМ запису - , бсз обзира на то да ли су прави ИЛИ неl·IРЗВИ, већ
Ь
смо н аучили.

Упоредити разломке:

3 9 1 7 3 Ј
а) 2- и 2- ; 6) 3- и 2- ; В} 4- и 4- .
4 10 12 8 8 7
3 3 9 9 3 15 9 18 ]5 18 15 ]8
а) 2 -= 2+ - ,2 - =2+ - , - = - , - = - , - < - ; 2+ - <2+ - , што 31НIЧИ да је
4 4 10 10 4 20 10 20 20 20 20 20
3 9
2- < 2- .
4 10
1 ] 1 1Ј 7 7 13 7 . ]3 7
б) 3- = 3+ - = 2+1 + - =2+ - , 2 -= 2+ - ; - > - , па ЈС 2+ - > 2+ - и з601' тога је
12 ]2 ]2 ]2 8 8 12 8 12 8
] 7
3- > 2- ;
12 8
Ј 3 3 3 3 3 3 3
В) 4- =4+ - , 4 - =4+ - ; 8> 7, 4+ - <4+ - ,даклс, 4 - < 4- .
8 В 7 7 8 7 8 7
 УО'.авамо ga се разломци, заUисанu у облику мешовиtllих бројева, yaope~yjy lIeuocpegno
lIа слеgећll Jla'IUH.

1. Ако СУ им цели gе.ловll јеgнаки, oeliu је онај чији је раЗЛОМЈЬени geo већи.

2. Ако 'IМ цеЛIl gеловll ''''СУ jegHaKIl seliu је онај чији је цеЛIl geo већи.

Показ,.I'Ј СМО сада како се разломци, записани у облику МСШОIJИТИ.х бројева, сабирају и оду­
з имају.

Лример4

5 7
3- + 1- .
6 15
Рсшсњс:

5 5 7 7 5 7 5 7
3- = 3+ - , 1- = 1+ - , 3- + 1- = 3+ - + 1+ - =
6 6 15 15 6 15 6 ]5
5 7 25+14 39 13
= 3+ 1 + - +-=4+ ~~ = 4+ - = 4 + - =
6 15 3{) 30 10
\0+3 3 3 3
= 4+ ~- =4+ 1 + - = 5+ - = 5 - .
]0 10 10 ]0

Видимо да смо прво сабрали целе делове (3 + I = 4) и разломљене делове

\ -5 + -7 = -39 = -]3 ) . .
Будуhи да Ј е збир разnОМљени.х делова нспраl\И раЗJlомак. написали
( 6 ]5 30 ]0

I смо 1'01 У облику збира IЬеI'ОВОI' целог дела и његовог раЗЛОМЈЬСIЮI' деЈIЗ (~ = 1+
]0
2.).
10
\ КQll аЧl!О СМО I~ашли збир 4 + 1+ -3 = 5 + -3 = 5-3 , заnисан у о блику мешовитог 6 раЈа.
.
10 I{) I{)
На исти fI3'1"'1 РЗ'lу"амо;

4 2 4 2 20+ 14 34 34
1- +3 -= 1+ 3+-+ - = 4+ = 4+ - = 4 - ;
7 5 7 5 35 35 35
2 5 + 3..!..! = 2 + 3 + ~ +!..! = 5 + 25 + 44 = 5 + 69 =
]2]5 12 ]5 60 60
П 33 3
= 5+- =5+ Ј + - = 6+ - = 6 - .
20 20 20 20
Пример 5

И з р а ЧУlr ај мо р а злнку :

3 1 4 7 7 8 3 9
а) 3- - 2 ; 6) 7- - 5 - ; В) 2 - - 1- ; ,.) 5 - 2 -
5 3 15 12 15 9 4 12

3 1 1
а) 3- =3 + -3 ; 2- =2 + - :
5 5 3 3
з l - 2 [ = з + ~ - r2+ ~ ') = 3 - 2 + ~ - ! = 1+ 9 - 5= I + ~ = l ~;
5 3 5 3) 5 3 15 15 15

4 4 7 7
6) 7- =7+ - ; 4-= 4+ - ;
]5 15
7 -.! - 42.. = 7 +~ -(4 + 2.. ) = 7 - 4+ i.._ 2...
12 12 15 12 15 12 15 12

4 16 7 35 4 7 4 7
Овде се с рсћ смо са тсшкоhом з бог: - =- , = - < - о па р азлику: не
15 60 12 60 ' 15 ]2 15 12
можемо рач унат и. Зато мо рам о ", позај м ити " јединицу и з ЦСЈIO Ј' дела умањен и к а и !"I и саТ II:

4 4 4 19
7- = 7 + - = 6 + 1 + - = 6+ - ;
15 15 ]5 15

та ко ћсмо доб и т и

4 7 19 7 76 - 35 41 41
7-- 4 = 6 - 4+ - - - = 2+ - - = 2+ - =2 - ;
15 12 15 12 60 60 60

7 7 8 8
В) 2- = 2+ - , 1- = 1+ - ;
15 15 9 9
2..= 21 ~ =40 2. <~ 22..= 1+22
15 45' 9 45 ' 15 9 ' 15 15 '

2 2.. - 1 ~= 1 + 22 _( I + ~)= I _ I + ( 22 _~)= 0 +( 66 _ 40 )= 26;

15 9 15 9 15 9 45 45 45
3 3 9 9 3
г) 5 - = 5+ - , 2-= 2+ - = 2+ - ;
4 4 ]2 ]2 4

5~ - 2192 = 5- 2 +(~-~)=3.
3 1 . . 3 11 55
Р азлику 2- - 3- не можемо I1зра'lу н ат и Јер Је ума њ е ни к 2- = - = - мањи од умањ и о ц а
4 5 4 4 20
1 16 64
3-= - = - .
5 5 20

Видимо да разл и ку два разломка, зап иса н а (правил н о!) у облику ме Ш ОВ1tТ ИХ бројева мо ­
ж емо р а ч унат и само к ада ц ео де о YMafuerm Ka н иј е мањи ОД целог дела ума њиоца . У та к ви м
с и туацијама разликујемо више слу ч а) ева.
 1. Ако је раЭЛОМJlJениgeo YMmlJeHUKa веliи о!! раЗЛОМJlJеноr !Јела умmЫlOца, разлика
је меlUовuт број 'Чији је цео !Јео jegHQK разлици целих gелова Q раЗЛОМЛЈенu !Јео
jegllaK разлици раЗЛОМJlJеllUХ gелова ума1lJеника u умmьиоца.
2. Ако је разЛОМllJенu geo умаЊfНш<а мањlt о!! разЛОМlbеноr !Јела умањиоца, морамо
"uозајмuUlU" о!! целоr gела умањеllика jeguHItЦY и glllbe uоступаши слично као nоу Ј .
3. Ако су цеЛI' gелови јеУllаки, разлика постоји само кауа је разЛОМlbсни geo
умањеника већu 09 разломљеноr {јела умањиоца.
Ако је разлика целих делопа ј еднака нули или се после "позајмице" појави нула као цео део
разлике, она је прави разломак. Ако је разлика разломљених делова једнака нули, разлика
је природан број или нула.
Иако се могу извеcrи неки практични поступци за множење и дељење раЗJlомака,
записаних у облику мешовитих број ева, они су сложени и нећемо их изводити. Зато ћемо

такве бројеве множити ИЛИ делити љиховим превођељем у запис облика ~ или у деци~
Ь
малllИ запис.

На бројевиој полуправој раЗJIомцима који су ззписани у облику мешовитих бројева при -

дружујемо ТЗ'lке на исти на'IИИ, као и у СЛУ'lају записа облика ~ или децималног записа.
Ь
3
Тако ће бројевима 2- бити придружене, редом, тачке А, В, и С.
8

Пример 6

Реши јеД~lачину:

1 4 5 3
а) х - 2 - = I - ; б) 3х+3 - = 5,О74; В) 5 - - 2х = 2,4.
3 15 8 4
Рсшењс:

а) х = 1 -.!+ 2 ~ = (l + 2) + r i.+(\ = 3+ 4+5 = з+.2.. = 3 + ~ = 3~ .

15 3 15 3 Ј 15 15 5 5
5
б) 3х = 5,074 - 3- = 5,074 - 3,625 = l,449; х = 1,449 : 3 = 0,483.
8
67 27
х=-= I- .
40 40

Пример 7

Одредити скуп решеља неједначине:

5 4 2 5 3
а ) - +х < 3 - ; б) 2- ·x - l - > - .
б 15 5 8 4
 РС llI ењс:

4 5 49 5 98 - 25 13
а) х < 3 - - - х < - - - , х< , х < 2 -.
15 6' 15 6 30 30

С ку п решења не,'ед на'lи н е ЈС, 1 13) .

Ј х I х < 2 30

2 3 5 12 6 + 13 12 19 95
б) 2 ' X > 4+ I B' S X> - 8-
s ' sX> s' Х > -.
96

Зато јс CKYГl решења {х I х > ::} .

...... .. .............. .. ................................. .. ................. ..................... ...... ....... .. .......................... ... ... ...................... .........

З адаци

G На пиши разломке у облику меш о ви ти х број еllа (а к о се то може):

а) 23; 6) 48 ; В) 25 ; с) 123,
4 9 28 18

~ Напиши у облику pa~mOMKa записане у облику мешовитих бројева:

U а)
7
1- ; б) 3- ;
1
В)
6
2- ; с)
5
8- ,
8 7 11 12

у пореди разломке :

1 7 5 6 5 4 18
а) 2- и3 - ; 6) 1- и 1- ; В) 1,4 и 2- ; г) 3- и -.
4 8 16 19 8 9 5

~ Иэра'lунај збир, односно разлику:

( "-.Ј 2 7 4 7 4 5 6 8
а) 1- +2 - ; б) 1- +3 - ; о) 3- - 1- ; ") 2 - - 1- ,
7 8 15 12 7 16 25 75

5. Ре ши јеД Н 3'l и н е :
5 35
6) 1 ,2 4х+3-= - .
8 4

6. Ре НI И и ејед и а 'lи не:

4 5 3
а ) 5, 2-х > 3- ; б) - х + 1,76 < 3 -
25 4 8
........................................................................................................................................................................... '
 6. аСИА СИМЕТРИЈА

1 6.1. Осна симетрија у равни

Посматрај цртеже на слици I и покушај да откријеш коју заједничку особину имају све
фигуре ОСИМ једне.

Слика I
Можеш уочити да за све, ОСИМ за треЬу фигуру. постоји бар п о ј една права
110 којој ако би се СЈ.8ИQ папир (савијање папира се може и замислити) свака
та'lка фигуре са једне СТрЗllС те праве 6и се поклопила са одговарајућом тачком са друге
стране. Та права, или по једна од тих правих, доцртана је на СЛИЦИ 2. УО'Јева особина се
назива сuмешрu'lНОСШ.

Да ли ту особину
IIMajy и по две фигу~
ре нацртане на ели ·

Ц" 3?
Када та права (по
којој би могао да се
савија папир а да се
одговарајуће фигуре
ПОКJIопе) постоји, до- СJlика 2
црта; је. Та права нс постоји у случају под __ (допуни одговарајуће слово).
Можеш запазити да при том пресавијању (стварном или заМИlШьеном) свакој та<ЕХИ је­
дног дела или једне фигуре у равни одговара тачно једна тачка другог дела или друге фи-

,Ј
6
J
Z\ 'Ј

V Слика 3
 гуре у истој равни. Такве две одгооара;уће тачке представ­
љене су на слици 4а.
б)
а) Такво придруживање (додељиваље) та'Јака је асиа симе­
трија, а права у односу на коју постоји ТО придруживање
је оса сuмешрuје. 06ележићемо је СЛОВОМ s.
На слици 46 дата је оса симетрије sи ТЗ'lка А. па ти само ­
Л, стално придружи одговзра;ућу тачку. Појзчзј тачку А ма­
стилом (или нечим што оставља траг) и затим савиј
• папир по правој s. добијени траг (или отисак) појачај и
А л
обележи са А] (јер то је очигледно тачка).
Кажемо да је тачка А] Ос/IO СUМealрuчна mачкu Ау ogHOCY на

, осу сuмеmрuје s.
ТЗ'ЈКИ А У односу на осу
Често се каже и: тачка А ј је симетрична
s.
СлИl(З 4 Да ли би се наведено придружи ваље догодило и да СМО
тачку А изабрали било где на ОВОМ листу (у равни)~ Свакако !
Која тачкз онда одговара та'IКИ A,~ Одговара тачка А. Дакле, тачке А и А, су узајамllО CIIMe-
спрu~не. Наравно таквих парова има безброј.

Преслнкај (или придружи, то исто зна'ш) на овај начин неку та',ку В која припада ОСИ s.
Она he се пресликати у саму себе. Дакле, тада је В = В" rJa се каже да се свака тачка која при­
пада оси симетрије пресликава у саму себе.
За стварни или замишљени траг или отисак добијен стварним или замишљеним сави­
јањем (лреcnикавањем) каже се да је слика тачке или фигуре која се пресликава.

УО'IИ које особине имају сви парови одговарајуhих тачака које су ОСНО симетРИ'lне.
Знаш да тачке А и А, (а и све остале одгаварајуће) одређују тачно једну праву. Измери угао
који та права (АЛ,) гради са осам s. Тај у" ао је прав.
Зна чи , ааровu 09roBapajyhux illачака йрuаа9ају йрasој која је нормална на 09' CUMetnpuje.
06ележи са S тачку пресека праве ЛА] са осам s на СЛИЦИ 4 и упореди дужи AS и SA,. Оне
се пресавијањем поклопе, па мора да буде AS = SA,.
Дакле, 09IoBapajyIie тачке 9' је9нако Y9tVbCHe 09 осе сuмеспрuје.
То што смо запазили даје нам могућност да тачку или фигуру пресликамо и без савијања
папира ( равни).

Пример 1

Користећи квадратну мрежу (и свака страна твоје свеске са "квадратићима" је квадратна

мрежа) IIрссликај тачке представље не на сли ци 5 у односу на дату осу s.

1"
N u
М
Q
• к
• •
•
,) 6)

Слика 5
Пример 2

I{o pllcт c tнr К Il;)ј tpaTHY мрежу пр есликај дате фигу рс .

с G F

/
,
л р

в N D Е
, ,
Сnика 6

Пример3

Ко р и стсtlll квад рат н у мрежу на СnИЦИ 7, п ресликај rlpalJY, lI олу п раву, угао , КРУI' у односу I Ы
дату осу s.

, А У k
,
,
О

"
, Р л х

Слика 7

..
Задаци

1. Заокруж и сnова исrl ред та ' l НИХ реченица.

а) С пака фигура која принада равни мож е се Гl реС/lикати осном симетријом у од носу
lIа нек у прапу т е равни.

б) Са мо неке фНI'уре раuни могу се пресn н каТ II осном симетријом.

В) Сnака права која Ilр и п ада некој ра в ни може бит и оса с имет риј с у тој раЩIli.
1") Само хо рИ 301 IТаJlНС I'Iраве које припадају равн и MOI"Y бити осе симет рнје.
д) Са мо ВСРТИКilЛlIС I'.р.ше које пр и падају раШ ll1 MO I"Y бити осе с им етриј е.
 2. Дor lУНl1 ре ' IИ које недостају тако да ре'lешщс буд,у та'Јне.

а) Свака та'lка која припада _____ пресликава се у саму себе.

б) Парови осносиметрич них тачака припадају _____ на осу симеТРИЈе.

3. На СЛИЦИ 8 представљене су по две ф11гуре. Утврди које од љих су осно симеТРИ'lне и

доцртаЈ им осу симеТрИЈе .

'Ј "Ј дЈ

о)
'Ј

4. Каристећи квадратну мрежу н особине парова осносимеТРИ'ЈННХ та'lака Слика 8

нацртај фигуре симстричне датим (сл. 9).

D с
Е
с
в п
D
А

,
·Ј б l'

\1

Слика 9
'.............................................................................................................................................................
6.2. Цртање осиосиметричиих фигура

Када нам је у геометрији потребан одговарајући цртеж, КОРИСТИМО различите речи: скм·
цираТlI, нацртати If конструисати, чија ти разлика вероватно није јасна.

СКИЦИРАТИ значи цртати "слободном РУКОМ" без прибора.

НАЦРТАТИ значи користити прибор: троугаоне лењире. шеcrар. угломер.

КОНСТРУИСАТИ значи користити прибор аШI само једаli лењир и шеаар.

Дакле, на неки начин конструкција је "најстрожији" начин цртања.

у претходној лекцији СМО истакли које особине морају имати парови Qдговарајуhих тачака
које су осносиметРИ'lНе, па ћемо ТО искорисгити У следеhим задацима.

Пример 1

Нацртај тзчку ОСНQсиметри чну датој тачкн А у односу на дату п раву s.

Прво нацртај нормалу на праву 5 која садржи Т<1'1КУ А користеhи троугаони лс њи р (сл . ] Оа)
ИЛlI уmомер (сл. 106) . Q6ележи ту норм алу са 11.

, А
,

~
,) б) "
Слика 10
Затим растојање ЛS (где ј е S пресек прави х 11 и s) пренеси са ДРУ I'С ст ране на
праuу 11, тако да је AS = SA \. Тачка Л\ ј е симетрична тачки А (сл. 11 ).

, А
,

ОВА РАСТОЈАЊА
СУ ЈЕДНАКА

" "
СJl ика 11
Пример 2
/J~C
Њщртај дуж ОСIIОСИМетри ч ну ДУЖII ВС У односу ' Ia праву s (сл.
12).
ПРССЈlI1кај та ч ке 8 и С н а нсп! H a 'НlH као и Ta' lKY А у I l ри меру 1.
,
Слика 12

Пример З
D
Пр еСJlик ај Тn'lке В, С, О, Е а зат им д ужи вс. ВО, СВ (С1l. I З) .
Шта су сл ик е о»их дужи?

Користеhи Гlарове одгова рајућих симетричних Ta'I<lKa,

IЈРОВС РИ таЧ ' iOст С1lеде ћих реченица:

01) Слика gУЖII је gуж IlclIle gУЖIIНС (BD = B,D" ВС = В 1С"

ЕС = Е,С,).

б) ДУЖ'1 8С И 8,С, секу се на ОСИ S.

11) Ако је gуж lIt1р"леЛ IIQ ОСII симеmрије и њој ои10ваРllјуlIfl
Слика 13
СЛ l/ кtI је ПllралелНtI ОСII сuмеmрuје ( ВЈ) 11 s 11 8 ,D,).

Прнмер4

НaI(ртај праву ОСIIОСИМетри чну правој а у од нос у на Ilраll У s (сл. 14<1 ).

ПреС1II1кај бl1JIQ које две раз н е тачке праве n. Та'lке '1забери JlРОЈ1 З IЮЉ ~ IO.
По куш ај ItpHO да урадиш задатак самостално, а затим погледај рс шење lIa С]l IЩII 146.

а) б)
А,

в
п ,
"
Слика 14
f............................................................................................................................................................................... "

Задаци

1. У Ir p II MCp" MOl 11;1 СЛlЩИ 15 н.щртај одговарај ућс фll['У РС ОСI ЮС IIМ С'!' РII 'IIIС I\ЗТlI М У ОД I IO­
су 11:1 д ату [[ ра н у s.

с Сл

I !' 5

\
,
I I ь

-~ s , а

I ај
s

\
н
<.е,

s Л 8 Е

Р
5
q
F
вј гј

11
d

s с

дј ђј

Сл ика] 5
2. У при мер и м а I l а СЛИЦ И 16 нацртај oAl'oBapajyhe фигуре осносиметРII'If I С Aa1'llM фигу­
рам а у односу на дату п ра ву s.

D,-_ _ _, С ,
D

, А '-----' В

,) б)

р 5

k • R

, , Q

,)
Слика 16

3. П ри пресликав а њу ОеНОМ еиметријом:

а) прана се IIреспикава у _ _ __ _
б} паралел не правс се I l реСJl ика вај у у _ _ __ _ lIраве;

в) права и 11>0) ОД['о варајућа осн оснметРll 4н а п рава секу се у таЧК1 1 која припада

1' ) ако је права паралелна оси еи м етри јс, и њ о; одгова рајућа .. рана је _ ____ оеи
симеТР~l}е;

д) угао се пресл икава у с еби _ __ _ _ угао;

ђ } д ва узајамно оснос и мет рична КРУl'а и мају једнаке _ _ _ -:-_

Н а пра з на мест а у пиши оцговарај у ће речи тако ца рс ченице буцу Ta' IIIC.
6.3. Осна симетричност фигуре
Нацрта; фигуре осносиметричне фигурама на слици 17 У односу на дату асу симетрије s.

; ;

СЈ1ика 17

Запажаш да се у свим случајевима фигура пресликава у саму себе .

.'111 фшуfrY «ој" C~ (IllЦЈМ LUмсшрuјu,tl IIflеСЛUКtllltl у (;ШWУ H:f;(' КIIЖf. te ~/U Ј,. fIlMrtnpU.."m, /1
.Ш ОС)I О" ј" ј/са {uмешрuје ItЛlI rш.teШРUЛ(l фЈЈfYlJl'

Фю'ура може имати и више симетрала. Нацртај симетрале фигура датих на слици 18 и У
празно место испод слике упиши број симетрала које фигура има.

о
СЛlIК<l ]8

Дакле. постоје фигуре КОЈе немаЈУ ниједну симетралу (нису симетричне),

имају једну с им етралу ИЛИ више симетрала.

Пажљиво испиши велика штампана слова ћирилице чији записи:

а) имају само хоризонталпу ___ _ __ _ __

б) имају само вертикалну _ _ _ _ __ _ __

В) имају и ХОРИЗ0НТалну 11 ВсрТиКалну _ _ _ _ _ _ _ __

г) немају ниједну ___ _ _ осу симетрије.

Нацртај словима осе симстрије које постоје .

Пример 1

Нанртај с им етрал е фигура представљених на СЛlЩ Н 19.

Сл ика 19

Пример 2

Kojll од троу '·лощl. IlредстаВЉСIIИХ на СЛИЦИ 20 и м а CIIMCTpa}]y~ Н ацртај те С l lметралс 11

утврди љихов број з а Сl.l аки од ТРОУ[')ЮlJа,

Сл ика 20

Пример 3

Колико оса симетрнј с има Kpyг~

Нацртај неке ОД оса 'Iа сл ици 21 .

о·

Слика 21
Пример 4

КОЛИКО зајСДIIН·.ЮI Х ос а си мстрнје и мају д ва к р у ,·а ( сл , 22)?

,) 6)

"
О,

К, К,

Сто,а 22

На слици 22 з 'lO стоји једна симетралз и то је права одређена ЦС 'IТРl1ма О. и 02' У ~ICTOM
ПРlIмеру з а 226 постоје две симетрале а за 22в безброј Оlметралз,

Пример 5

РаЗ МОТР l1 ме ђ усоб н е поло жај (' кругова К . ( О ., " ) н К 2 (02 ' ' 2)' 0 /1, '10 (1-10 ОДl ·Оl:lарај уl'ш х к ру ­
Ж Н lща, С ЮЩ I . рај ра ЗЛll " И ТС СJl уч ај С I~С. УО ' III везу 113Mel)y

d = 0.02' '. r '2 11 '. - ' 2' Н е ка је ,. > ' 2'

К,
/ - ,К,

КР УЖI-I IIЦ (' (KPYI'OI3II ) II (, мају зај еД НН"КI1Х Т<! ' Јака, О,

К, К2
/-,
А
КРУЖ lllщ е (KPYI'OBII ) имају ј едну заједнич ку т а'IК У А
( кој а ј е на ОС II С lIм етриј е ) и зове се тз ч ка дод ира. Каже О,

се да К РУЖ II И I (С Il м ај у с.юља шњи додир.

в
К,
К,
К РУЖl lltце се секу у та ч кам а А 11 В ( које СУ с им еТрНЧ l l С у
ОД IIO С У ' 1<1 Jl pa l.lY 0.02). Одговарајуh и кр уГОI:IИ II Majy О, О,
зај ('Д llltЧ Ю I део ( осен ч е н Д('о ) .
А
 К,
K,/~,\
КРУЖ1НЩС имају једну заједничку тачку А (која је на оси • • А
симетрије). За кругове је заједнички мањи круг . Каже се да О, О,

кружнице [!маЈУ унутраrџњи додир .

К,
0< d < r, - r2

КРУЖНfще нем;.!ју зајеД IНIЧ КИХ та 'I ЈКЈ. За КРУI'оне је зајеm' I1'IКlI
мањн Kpyr.

К, к,

d = О. Тада је:
кО/щеIII7lРU'lllll .
01 = 02' rш се за кружнице (кругове) каже да су
Q
...............................................................................................................................................................................
Задаци

1. НаЈ\ртај правоугаоник и његове осе симет рије.

2. Напиши велика штампана слона латинице чији записи : а) имају само једну; б) IIмају
ДВС; В) немају ниједну симет ралу.

3. Који ОД записа речи: ХОДНИК, ЕХО, 01<0, АНА, АМА имају симетралуr

4. Напиши цифре 'lИји записи ИМ<1ју осе СЈ\метрије. Н ацрнј их.

5. Нацртај симетрале записа бројева : 808, 33, 3003, 838, 83083.

6. ДОПУН~I празно место неким бројем у 8008 + _ _ тако lIа наСТаЈJlј запис има:
а) једну;
б) две симетрале. I<олико реlllења има залатак?

7. Нацртај дуж АВ = 4 ст, а затим круго ве КЈ(А, 3 ст) и K1(B, 2 ст) 11 утврди њихов Mel)y~
собни положај .

8. Нацртај кружне линије kl(O\, 4 ст) и k 2(Ol ' 2 ст) тако ца имају унутраШЊlt додир.
I<ОЈlика је цужина дужи 0I02?

9. I<рајње тачке дужи АВ = 3 ст су центри кругова једнаких полупречНItК<1 r. I<ОЈlI1ка је

дужина r ако се кругови: а) не додирују; б) цоди руј у споља; В) секу?

10. Нацртај кругове чији су центри дате тачке А и В ако љихове КРУЖllе лини ј е садрже
тачку С. У каквом су међусобном положају ти кругови ако :
а) тачке А, В, С су неколинеарне;
б) тачка С припада дужи АВ;
LI) тачка В припада дужи АО

d ·····················································.........................................................................................................
6.4. Симетрала дужи

Јасно је да свака дуж има осу

симетрије. Њщртај осу си­
метрије ДУЖII АВ дате lIа м
/Ј l!
слици 23. Обележи је са SAB'
Крајљој та'IКИ А у односу на
симетралу 5/1/1 OДl'OBapa кра­

јља тачка В н обрнуто. То

А А
311аЧII да Је снметрала дужи

IIОРМаЈ1llа на дуж АВ, а тачке

А и В су једнако удаљене ОД
Сl1метрале (сл. 23).
Слика 23
СU.!lfсmрала gужu је ирава II0рмаДIIll 110 gуж 11 СЩЈРЖIl ере-
9U1ц(ае уужu .

Нека се дуж АВ If симетрала Sлн секу У таЧЈ(И S. На Sлн изабери

бl1ЛО којУТ3'IКУ М. Упореди дужи АМ и ВМ. Једнаке су. Да IIИ ТО
важи за бш1О коју тачку која ПРИllада симетрзлн Sлi Провери!
н
УОЧ3ЩIШ да то важи за све тачке са симетрале 5Л8> ОДНОСНО да
А

Сnа :а UШ'flil ој" ",,'Iatl" 11. ff!llфtL;Щ Ч,' 11 Је 1111

РtJt:шојtm"1 flI Щ} ~''IIје ra 9. М,

Ту особнну искористимо за конcrрукцију симетрале ма које

Слика 24
дате дужи. (Сада кажемо "конструиеати" а не "нацртати", што
значи да Ilемо користити само лењир и шестар.)
Нека је Дата дуж ЛВ = 6 еПl. Конструиши тачке које су по 5 ст удаљене од тачке А и од
тачке В. Колико има таквих тачака у равни цpтaњa~

Конструиши снс тачке равни које су од тачке А на растојању 5 ст. ТО је КРУЖllица kr(A, 5
ст). Сце тачке на расгојању 5 ст од Ta'IKe В су тачке КРУЖllице k1{8, 5 ст). Сада се k] и k2
секу у двсма тачкама М] и M z (СЈ1. 24). (Наравно не мораш КОllструиеати "цсле" кружнице
цећ само лука нс 'Ia мсстима где очекујСIl1 преееке.)

Конетруиши на исти IIачин тачке удаљенс ПО 4 ст од А и В. Опет наста·

ју две тa'IKe. КОЛИКО се IЈУта може поновити онакав захтев? Сцакако,
безброј за различита растојања тражених тачака од А и В. Да ЛИ та pac~
тојања могу узимати ма коју НреДност? Јасно да не, јер се кружне lЩ·
није k, и k1 неће увек еећи. Најмања могућа једнака растојања од обе

тачке су З ст (~AB =зет). Дакле, постојаllе по Две тачке на јед·

на ким растојањима од А и В ако су та растојаља већа од 3 ст. А

Сне та'lке једнако удаљене од датих тачака А и В припада;у једној

праuој. Провери (сл. 25). Да бисмо конструисали снмстралу било
које ДУЖII, да ЛИ је потребно да конструишем:о тако оеЛИКII број та·
'laка КЗ0 у преТХОДIIОМ примеру~ Наравно да нс. Довољне су две Ta'IKC, Слика 2S
наравно раЗЛlIчите, јер двс различите тачкс увек одрсђују једну праву.
 l1ре1tщ томе, си.\и:'fираЛ(l ароu.1801Ьне gуж" А8 ""НСШРУUlllе се lIiаЈ(Ј шШо ct" "рво КОН­
OllруиlUУ круж"е iIIlfшје k,(A,r) и k~B.r) ЦЈе је gужиНIl ОIIJl)'UРt"чн""а r изабрана ilpOIUBO-
ЈЫIО mщ је 8ећа 09 Полови"е gужtl АВ. h"ружm: ЛЮlllје k J 1I k., секу се у аiа'/кама ."1/ и Лf!
кој/.. Щlреt;ују шражену ru.чеа,ралу j~8 (сл. 26).

М, k,
М,
,
k, k,

В в

Л л
/Ј

М,

ОIII Ю\ 26

Пример I

С"ща Т I I I lO Н О IИl O lНl caH Y конструкцију КОНСТРУll w уl1и С ll мст рале ДУЖ II PQ, RS, ти ( СЛ. 27) .
Н С мораш 06ележаваТ I1 СВС та ' l ке и ЈШНllј е ОСИМ с и мет РiUIС 3Ј111 се м орај у IШ)lеТII КОРIIШ ­
hCl lC Jllfllиј с.

l'

т
• •
и

Q
R
Слика 27

КОllстРУКЦllја СlIмеiПрале gужu чесl1l0 се КОР,/Сl1lu у заgmјlша.

 Пример 2

КОНСТРYlIШII среДIIШТС дужи (сл . 28 ).

СЮIК<l28

Средиште дужи је тач..:з која припада дужи и дели је на две подударнс дужи. Симетрала
дате дужи ссче дуж у љеном средишту.

Дакле. си.метрала дужи се користи З3 поделу дужи на одређен број једнаких делова, и то 2,
4,8 ...

Пример 3

КОIIСТРУИШИ -
3
4
ДУЖI I дате (сл. 29). f f
р т R Q
I{ ОНСГРУИШII11РВО Сl1мстралу SI'O' па затим СlIметралу јед не
од Н<l.сталих поло вина д ужlt PQ.
Нека ј е R срсдиштс ДУЖII PQ. Симетралз sl'~ одређује У пре ­
секу са дужи PQ Т<lЧКУ Т. s 1'Q
- 3 Сл ика 29
ТО = РО·
4

.....................................................................................................................................................................................
,.
l Задаци

1. Дуж MN = 9 с т подели Н3 осам јсднаКllХ ДСЈЮВ<l . Колико највише, а КОЛИКО lI ајМ<lње

С lIметраJlЗ ДУЖII се мор:"! КОIIСТрУИС31'11/Ы 611 се задатак PC11I110(

.- 3
2. КОIIСТРУIIl.II1 1 - ДУЖ~I ЛВ = 10 СIП.
8

3. Ј{онсгруиши х
Дате дуж и.
О
дреди скуп
6 РОЈсnа
. .
х за КОЈе зщатак може да c~ реши .
8
4. Дуж се КОРИlI.IIlење м симетраЈЈ а ДУЖl1 можс ПО!(СЛlПИ на: а) 3; б) 8; В) ! О; 1·) 32; д) 40 јсд ­
наких дслова. Заокружи С1l0130 испред Ta'lll~tX ОДI'Оllора.

5. Иза6ери т р и IIСКОllИllсаР l lе "ПI' Lк е А, В, С l1а КОIIСТРУИШI1 тачку Sу раLIIlI1 ових тачака

тако да је SA = SB = Sc.
 6. На СЛ II Ц И 30 Л lfнија r предст,шља ре ку, а та' lке А и В села Ч ~lј ~1 жи тељlt жел е зај еДIIИ'IКLI
да и зграде мост прек о реке, али та к о да буде ј еД ll а ко yA.UL>eH од оба сел а . К ак о да
одреде место за Ј'радњу м оста? У ком СЛУ'Ј ају Љ I I ХOlЩ захте в!! н е могу 611"'11 II С ll у ње нн ?

•
ЈЈ
•
А

Сл ик з 30

.......................................................... .................. ................................. .................... ............... ............................

6.5. Примене симетрале дужи

А) КОНСГРУКЦИ)А НОРМАЛЕ

До сада с мо н ор малу з н ал и само да нз цртамо ко ри стећи троугаони ле њн р 11 угло ме р. Сада

мо ж емо да ј е к о н стру и ш е м о и да при том е к о ри сти м о лењир (не би требаJlО да буде ТРО ­
у['ао ни ) и ш естар.

Пример I

КО II СТРУ"ШИ п раву 11 кој а са.л.РЖ ~1 дату Т<1 '1 К У М 11 н о р м алн а је н а ДоlТУ п раву р ако Ta'I Ka М
lI е п рипада п р аВ 1I р (СЈ[. 31 з ).

Т раж еlЈа IIО Р М 3Ј1<1 ј е С Јl метрала н еке дужи к ој <'l ПРИГl аД<l I l р авој р, а Т<'I чка М треб а да при па ­
д а тој CIIметрал и , да Кllе ЈЏI је н а једнаким рас т ојан . и м а о д крај ев а те ДУЖ 1l. Зато КО Н С ТРУ"ШII
К Р УЖ IIЈЩУ k(M, r) а дуж ин у lIолуп р ечника ,. II забе ри T<l KO да п остоје две II pece' lН e тач ке
кр у жнице Ii пр аве р. Н ека су то та ч ке

М . М . М
А и В (сл . 3 16). Сад је З'Нl ста МА =
МВ. Сн м етрал а s,t/I саД р Ж l 1 та ч ку М "
н о р мална ј е н а п ра l~У р ( сл. 3 1В ) , п а је
то траже на н а р мала. Ра 3 М Н СЛ I I да Л II

k~ k>.::--t--::,r;;
п треба да канст ру"ш е ш две та 'l ке за
си м етрал у 51ш (еЈI . 31 11 ) Ј IЛ И ти је д о ­
р р А Р л
вољна и сам о јСЈ\ lI а . У II р а ву СI1 а ко
М И СЛЈ[Ш да је до в ољ н а ЈI са м о јеД ll а,

а) б)
" је р се мо же КОР Ј ICПIТII ЈI та 'lка М .

UШК rI 31
 Пример 2

КОIiСТРУIIШН IIраву 11 која садржи дату та ч ку М 11 н о рмална ј е 1101 дату I-Ipauy р ако та '! ка М
Il рlшада правој р.
KOP I I CТlI ~I СПI lIосту "ак као ~I у IIpllMepy 1 (сл. 32). Н е lI остој н ог раШlчење за дужину
п олуl1рС'llНt ка r К Р УЖ III ЩС којом се одређуј у та'!ке А 11 8.

k
р
" А

о)
"Ј "
Слика 32

НаrШЛII смо 11 конструкцију угаоне лииије npaBOI· угла, па самим Т ИМ и конструкцију

правог углз.

у одељку 6.2 цртали смо одгооарајуће ОСlIосиметричне тачке, односно фигуре, а сада их
можемо и КОllструисаТIf.

Пример 3

КОIIСТРУIlШII ПI'I КУ СИМСТ РИЧ Il У таЧКII А у односу

о) БЈ
113 осу симетр~.ј е s (сл . 33а) .
Прво KOIICT PYIIlIlII праву 11 која садржи Ta 'I KY А и л л
I ЮРМаЈlllа ј е на осу 5 ( као у примеру 1). 3<IТИМ
ОД РСll1i г'р есск ПР<lве 11 и осе $. Н е К<I је то "l"a 'I K<1 S.
Најза д одреди T<I'IKY Л 1 тако да је SA = SA 1 (сл. s s
336). Ако не мењаш ДУЖИIIУ п олупре Ч НИК<1 I lр И А,
KOIIC T PYKLtHjl1 IIОР .\1алс добија се 6аНI та'!ка A 1,
што з натно пој ед но стављује п оступак (сл . 34).
, ,
"
Слика 33

, А,
s
Сл ика 34
 с
Пример 4

D
КUllCтруиши фll ГУ РУ OCHOCIIMCTPII ' IHY IШ;lдрату ABCD у односу на
осу снметри јс s (сл. 35).
КОIIСТ РУИШИ тачкс које одговарају TCMCHll Ma В, С, D на ИСТl1
начин како ј е то урађС I Ю;.ја Tt=Me А .

Слика 35

Пример5

KOIICTPYIНI III дуж ОСНОСIIМСТР I IЧНУ ДутИ АВ ако тачки А ОД I·о вара Дата Ta'IKa Л) (СЛ. 36а).
Оса С ИМСТрllј е је симетрала ду"m АЛ ! , па прво њу тр е6а конструисати (сл. 366). За ТI1М кон ­
СТРУ И[JlИ та' [ ку одговарајуllу тачку В (сл. 36в).

В,

'~
/Ј
в
· л, А,
А,

А л
л

,) б) В)

Сn ика 36

Б) КОНСГРУКЦИЈА РЛСГОЈАЊА ТАЧКЕ ОД ПРАВЕ

Растојаље Ta'lKC од правс је lIормално раCfl10јање (одељак 2.7). Значи, растојање тачке М од
праве р је дужина дужи MN где је таЧК:I N пресек нормале из тачке М на праву р и праве р.
 Пример 6

Конструиши растојање та ч ке М од праве р (сл. 37). м

Конструиши нормалу" која садр жи тачку М, па од ре ­

ДИ ЊСII пресек C<I правом р. Нека је то тачка N. Дуж MN
је т ражено растојање.

р
"
Слика 37
Изабери Ta'lKY Р која припада 1'lpa8oj р,
р", N, па упореди дужине дужи MN и МР.
Увек је MN < МР, па можеlU запазити да је Ta'IKa N
р
најбпижа тачки М у односу на све остале тачке које
припадају правој р (сп. 38).

Слика 38

Пример 7

Конструиши TaHrellТY датог круга К(О.г) у тачки Т.

Прво конструиши додирни полупречник ат, ОДНОСIЮ полуправу от, а эа1·ИМ нормалу tу
тачки Т на ту попynра8У. Тражена тангента је права t (сл. 39).

к к

Q j -___lт

Слика 39
 Пример 8

Нскз је дзт к р у " K(O,r) и тач ка М у ун уг рашњ ој области

КРУ " а (сл. 40). КОIIСТ Р УИ IIЈ И сеч ицу ово г КРУ"З ако ј е н,ено "
1.~e Il Tpa)l HO растојање ОМ.

Тр аже н а се 'lИца је нормала п на полупра ву ОМ ( ПОЧСТIl 3

T3'IKa је О) у та ' IКИ М (сл. 40). Обележи пресеч н е тачк е к о
I"Iра нс 1111 кружнице.

Сл ика 40

......................................................................................................... .....................................................................
Задаци

1. Нацртај праву р и тачку Л која ј ој н с пр и пада. К О IIСТРУIIШИ Ta'IKY В кој а припада пр а­

вој р тако да ј е дуж ЛВ најкраћа.

.С
2. КOIIСТРУИШИ тачк е QCI IOСИ МСТР И Ч Н С
тачкама Л, В, С, D У односу п а п рапу s А

(сл.41).
•

3. КО fl СТРУI1ШИ
дужима ЛВ,
дужи
CD, EF У
ОСIIOСИМСТРИ'IЩ'
ОДIЮСУ на праву s
, •
в
(сл. 42).
Слика 41

D F

О1ика 42
 4. КOIIСТРУИШИ фигуре осносиметричне фигурама датим I-Ia СЈIIЩИ 43. Оса симетријс је
дата п рапа s.

.-/Ео----7й с
с

•
,
,
б)
,
а) о)

Слика 43
D
5. Нацрта; KPYI' К(О, 3 ст ) и тач ~
куЛ тако даје а) ОА = 2 с т; б) ОЛ = 3 ст; В)
ОА = 4 ст. КОIIСТРУИШИ праву која припада
С равни круга 'I ије је це нтрално растојање од
круга једвако ОА
А
6. Нацртај п раву t и тзчку О која јој н е IlрИ~
нзда. КОН СI'РУИШИ круг са цен т ром у ТЗ 'IКИ О
, В)
који додирује праву t,
в
7. Нацртај праву t и тачку А к оја јој припада.
Конструиши круг полynреЧlIика r = 2 ст који
додирује праву t у тачки А. Колико таквих кругова постоји?

8. Нацрта; I'Iраву а, па КОIICТРУИШИ бар две та ' lк е које су од те прав е I.. a растојању ОД 3 ст.
Колико таквих тачака постоји? Шта формирају св е тачке у равни које испуњавају тај
YCJlOII?

..........................................................................................................................................................................'
р

6.6. Симетрала угла

q
у одељку 6.2 уочили смо да се
права н њој одговарајуЬа ocнo~ s ,
симетричиа права секу у тачки р,

која припада оси симетрије (сл. q,

44а) и да ако је права паралелна
оси симетрнје. н њој oдroвapa~ бј
ај
јућа права је паралелна оси (сл.
Слика 44
446).
 Било која Т39ка А праве р пресликава се у ОДl'оварајућу тачку А]
р
праве РI а ТЗ ' I.ка I1ресека праве р и осе s, нека је тачка О, прес­
ликава се у саму себе. Значи да је ОЛ = О А l' па је оса s симетрала
дужи ЛА] (сл. 45).
А
, С обзиром на све што СМО научили о осиој сltметрији можемо

Сл ика
.
4S
,
запазкти и да се угао pOs пресликава у угао
да су ова два угла једнака. Дакле, права
(сп. 45) .

Права s у равни уlла хОу која сйgржи

s је
SOPI'

"т',,,), О и
ШТО даље значи
симетрала угла РОРI

ipugll jcgllUKC
уlлове xOs и sOy назива се сuмеlllРалu то; уЕла.

Нека је дат КОНВСКС311 угао хОу. Конструишемо тачке Х и У Н;ј крацима Ох и Оу тако да је
ОХ = ОУ. То је најједноставније урадити кружнОм линијом k(O,r) где је дужина полупре­
чника r ПрОИЗВОЉl10 изабрана. Симетрала дужи ХУ је тражена сиыетралз уГJlа хОу. Обеле­
жимо је са 5 (сл. 46).

КОНСТРУlкана снметрала је истовремено и симетрала угла

ь унакрсног са углом хОу. На исти начин се конструише и
симетрала било ког угла, а не само KOHBeKCHor.
/Ј
На слици 47 конструисана је симетрала 50. угла nОЬ.
м Изабрана је било која тачка М која припада симетрали, а
затим конст руисана растојања те Ta'IKe од кракова УЈ'ла.
Нека су то дужи МА и МВ. Ако замислимо савијање rlапи­
ра дуж симетрале 50.' крак Оп he се поклопити са краком
о
• ОЬ, а тачка А са тачком В, па и МА са МВ. Значи, МА ::::: МВ.

СJIIIК:} 47 Свака ma'IKa са еlшеmрале уlл(l јеонакй је уоаљена й9

аравих ооре1јених краковuма уlла.

Ilример I
х

Подели туп угао хОу предста вљен на слици 48 на 'I етири јед нака
дел а.
о у
Кощ:труltши с им етраJl У 51 УПlа хОу, а затим симст ралс 52 и $з упю ­
в а х05 ] It ј] ОУ, Слика 48
 Пример 2

Нацртај оштар угао aSb, па конструншft праву с КОЈа садржft теме 5 тако да је
3
L aSc = - LaSb .
4
Прво конструиши симетралу s УЈ';Ја aSb. 3атим кон струи ши си метралу с утла sSb. 3а утао

а 5 с важи LaSc =-3 LaS1Ј , па)е. с тр ажспа права .

4

................................................................................................................................................................................

Задаци

1. Конструиши симетрале углова r Јредста llљених на СЈ]ИЈ\И 49.

у
d

ь
•
х
s с

Слик а 49
2. Нацртај оштар угао хОу, п а га подели на осам једна ка УI'Ла.

З. Нацртај неконвексан УIЋО aSb, па конструиши угао који је једнак ПОЛОВИIНЈ овог угла.

4. Њщртај троугао Аве и конструиши си м етрале његових угло ва. Те симетрале се секу у:
а) једној тачки;
б) двема тачкама;
в) трима тачкама.
Заокружи слово испред та'IНШ' одговора.

5. Нацртај упоредне углове а и р. Конструиши њихове симетрале, па одреlН1 У Ј'ао који

граде те симетрале.

6. Нацртај праве а И Ь које се с еку . Конструиши симетрал е унакрсних УЈ 'ЛОВ:! одређених

опим правим и покажи да су те симетрал е уза)амно нормалне.

г .. ···················································· .................................................................................................................. .
•

Резултати, упутства, решеља задатака

1.1.
1. а)А.6)А;п)ску"а ;Г)еЈЈсмент,д)А

2. а)е;6)7;II)Е ...

3. 3. 3U,33; 6) 1,2,J.4, S;n) Tplf

4. а) 9; 6) 90.

S. (21,22,23" 24, 25, 26, 27, 28, 29, 301

6. ТО је СКУ" Прllрод.tшх 6ЈЮјева којl l ПРlшадају самој дecenЩН .

7. а) О, (al , (bl, (аы
.

8. Да; б ) не; о) " е; г ) не; д) IIC; ђ) да.

9. Да; 6) да; 1.1) НС; г) да; д) да.

10. ја , јаја. мај, јама, мам а.

11 . а )Е;б)С; s)Е; г)"'-'.

13. да.

14. да.

15. ХЕ 0.

1.2.
1. а) Iс,I,0(;6) \7, ]01;") (а. Ь,сl; г) 0.
2. а) 13,5, 7}; 6) 1151; 11) 0.

3. а ) А; 6) (:амо; 1.1) А 11 В; A~B.

4. а) (2, 7}: б) 0; (а, с, (I}.

5. (а, 11, С, d, е.Љ б) 11 ,2,3,4,5,6, 7); r~) lа , Ь, с, 11, е,Ј, g, I.Ј.

6. }5, 10, 15, 20, 25}; 6 ) 11,2,), 11 , ]2, 13,2 1,311;0) {а,Ь,џt,еl.

7. А :: 101, е, н, к. м, тЈ, В ::: (а, е, к, 1'), а) беЛ; б) ЛuВ = [а, е, н , К, м, тЈ = А; Ar.li = [а, е, k, 11 = в.
8. а)е:6)Ii":и)I!:Г)I!';Д)е.

9. а) 1101; б) 121; 11) 12, 3, 5, 6, 7, 8, IОј; г ) [2,3,5,6,7,81: д) 121: ђ) 121.

10. S _ ја, е, 11, о, уј; М - [ а , с, Н, К, м, TI; С\М - 10, уЈ; М\С - [к, м, тЈ.

11. а) Скуп (ИI\Ј[ у· tСllИка lI aI.Ut' ШКО1lе ..:ојll су У" ОСТIlОваЈЈИ lI a Ш КО1l(КОМ таКМlј'IСЊУ из матсмати..:е.

б) Скуп свих У'IСlllща нашс IIIколе, које ]щсу учеСПЮllаЈЩ 11(1 ШКОJlС ":ОМ таКМIIЧСЊУ 113 мзтсмаТIIКС.

и) Скуп СIIИХ r1 еН ИЈ(а наш с ШКОJlе ..:ојll су деllој 'lIЩС IUlH су дсчацн ..:ој ll шку rl l'CТНOвaJJ lI IЩ /II KOII(KO,\ll
r.tКМ It·I С Њ У И З MaTeMaTIIKe.

г) Ску " СВИХ У'l е lшка IЩlltе IUКОЛС , који су У'IССТlJооаJtи "а tllКОЛСКОМ таКМI!'IСЊУ из математике.
 12.

;@ВАб~ВА"~В
С

13. а) !lI,b,{I,f,g!;G) ја , Ь,с,Л;В) {r"c,d,e} .

14.

а)
Л<§D"
Л"В

А В
БЈе eB~
А в
"J~BeB~
I
I
I 1.3.
I 1. а) ] 08, 36, 2592, 2; 6) 3888; вј 3, г) 2594; д) 259().
I а) смаљи; 6) ПОl\сћа; в) опма; г) расте.
I 2.

I 3. а) 333; 6) 4340; вј 490.

I
I
1.4. и 1.5.
1. ],4,7,10,13,16,19,22, 25, 28.

2. !!} .

3. јО,II.

4. 12, 3,4, ... 1

5. 211.

6. 2,7,12, 17.22,27,32, 37,42,47.

7. 63,66,69, ." 99. Десети члан је број 90.

8. Ннз: З, 7, 11, 15, ... Збир је 136; OAI'OIlOP је IlOA 6) .

2.1
1.
• • • • •
• • • • •
2. БЈ

I~E
 3. ,) б)

4.
O\ZJ ,) 6)

5.
оо V ОО

О
• • •
I •
2.2.
1. Е Il e nрИII'1Д3 ЛD.

Е
D

А с

•
2. Onrol.lop ј е ПОД В)

3. OApel)cllO је 8 nОЛУllраВ IIJ(.

4. Одрсђе'Iе су 4 НОЛ УIIр<1I1С.

5. П олуrlранз Ах 11 Ву Ilсмзју зајеДНII'IКИХ T~'13Ka .

6. а) ... Ми! 11 КЬ •. 6) ... M~.

7. а) У оба случаја 110 3 дужи су одреl)cис.

б) у СНИМ случајСВltма је одређено 110 6 ДУЖ ".

2.3.
1.

---л
:-><:::::: јЈ_ _ _
, _

"
2. Њlје та'laI ' одгооор [IOД 6).
3. Пр.ш;! р(А, Вј је у раll1Н1 којој су праве а It Ь.
 А,
9.
А,
А,

10. Одговор је под 11). "

2.5.
1. ОДI"ОIIOРИ r:y пода) 11 11).

2. . .. 6 темена н 6 стра mща.

ТеМСН:I су: А, 8, С, О, Е, F.
Страlllще су: АД ВС, С/Ј, ОЕ. EF, FA.

4. д,

5. Постоји [Ј СТ IIJсcroУГЛОllа :
АОМВСК
АМОВСК
АМВОСК
ЛМ/КОК
АМIJСКО

6. ОДI'ОВОРН су IЮД а ) 11 6).

7.

/ !~/\ /
~
8.
'" \/

9. OAr'OllOp је нод а).

10. а) ... KOIНlCKcatl, ... МI!Оl'Оyrлу .

6 ) ... I' СКОНllек са н, ..••

2.6.
1. k, (А. АВ), ЏIJ, 8А )

" н

2. а) . .. центром ... rЮJlУllре'lIlIfКОМ

6) ... кружннца . .. тач"" ... r = 25 n1т.
о) ... КРУ .' са центром" I ЮЛУПРСЧIIИКОМ
г ) .. . це' IТроМ ... 8 ... 6 ст.
3. а ) k{S, 5 ст ) 6 ) К(Р, 40 тт) .

4. а) круг са центром А li 110ПУJtре'IНИКОМ I т.

6) КРУЖlНща (а це нтром IЗ н IIОЛУПРСЧllltКQМ 7 С111.

5. а) Н ПРllllада
6) ... кружннцн ·О в
о) .. . КРУЖII НЦlt
г) ... ПРlщалају ... А
с

6. Одгооор је IIОД а).

2.7.
1.

"
А
о р

2.

о k

3. OдrOBOp је (!ОД 6).

4. ОДГОllOр је I!ОД вј.
 о. .)

6. р 11 ь
\' ь

"
•
/

"-
""
о

А
/
Р

2.8.
1. ЦСII'r~Р, тети!!а, КРУЖI\И дУ'" I ЮЛУПРСЧТПlК, IIР~' I Ш[К

2. 12ЛУКОlla6тетl1ва

3.

4.

ч~с
.V '
о. Траже ll а тет ива је I1PC'm II K, па је СО - 7 С П1

6. Одгов ор је ПОД и ) .

7. лв < BV, Аве > вСО

АС = 8О

О
8. Л н

AC =8D
AC< ZIIfJ • •
D С

9. ОДЈ'(Ј!!UРИ су П ОЛ~) И В)

10. . .. једнаких ... I!cha, ...

••• М;lIhСМ оо. тстиna .
3.1.
1.

2. Може се YO'IIIТII шест KO/lnCKC ll lIX УПIOп.а:

L му, Lyoz. LzolI
LxOl, Lyou, LxOIl
,. Три II СКОI IIIСК(lIа угла: LaSb, LbSc, LaSc.
4. а) 4 опружена; б) н KOlloeKCIIHX; в) 4 неконвеКСllа
5. а) IНlje, треба LЛnС; б) та'ЈНО; 11) није, треба LBAC ИЛИ LBAD IIЛII LCAI)
6.

3.2.
4. а) L flSb > Lxoy; б) LxOy - LaSb; в) LbOc < LaOb < LaO::
5. L fJ < LA < LC
6. LC < LD<LB < LA.
7. ОдrОllорlI су . 10Д а) 1I в ).

8.

3.3.
1. Qдгоuор је нод Ј' Ј,

2. Трн

3. I'ешење је "СТО 1(30 11 У задатку 8 (3.2). Два решењз

4. L IJOx = LzOy
L IJOx < LxOy

" ..
5. .t:::,
с 5 .
--~,- -- -,----'f''R
...... •....... .r.1;,. . .
.п. __ . _________ .:C'I._. р ••••••• ••• cl
А а 8 Q ' ..
 7. Одгоиор је I ЮД г).

8. а)
ОШТ~РР===­
6) npal:l_
В) О. l ружеllОГ

9. ОдГОIIОРII су .юд а) н В) .

3.4.
1.

3. ЗБИР УПЮВ3 Tpoyrlla једнак је ОПРУЖСIIОМ: )'ГIlУ.

6. ОДI'ОIЮР је 1IОД 6)

7. ,) _ _ оштар _ __
6) Ilpall:;
в) C)'lIJleMCIITlla.

3.5.
1. 12" _ 720'; 20"10' _ 1 210'; Ј" _ 3 600"', I " Ј ' I '" - 3 66'''; 5"5" - 18005",321' - 502 1', 3 636" :: 1"0·36....

2. a)a > ~; 6)(X < ~.

6. a)a+~ - 38<>;a-~- 14<>;

6) а + ~ = 200"54'43"', (х - ~ = ]00026'17"',
в) а + ~ = 5"5'5"'; а - 13 = 4 " 54'55 • Н

7. . . )2· (Х _ 1 1 4 ,з·ех_171";
0

6) 2· а = 46024'22"', 3· ех = 69"36'33";
в) 2 . ех = 6 1 2 Ј '40"'; 3 . ех :: 92"2'30"'.
0

В. ОДI'O(lОР је 'IOД 1').

14... ) ех = 250, 6 ) 22030'; В) 5")'; 1') 2"32'30".

15. а) 7"5'; 6) 2"55'; о) 2" 15'.

3.6.
1. Одгопор је под 6).

2.
 3. а) аl :: ((3 "" ~I = ~, "" 120"
~ = a... = ~1= ~~ = 60"
6) ((1 :: ((, = /31 "" /3, :: 110"
аl = а... = ~ "' j3~ = 70"
6) а . :: ((Ј '" 13. = /3Ј = 42"
а2 = а... ;. ј3., -= 13~ :: 138"
4. а) et l = аЈ = 131 = /3Ј = У. = УЈ = 51= ~ = 51 "
((1'" а... :: ј3., '" j3~ = 11 "' 1. = ~ = 5. = 129"

3.7.
1. ОЈ\rOlЮРН су !ЮД 6) It 6).

2.

~~~,-
з} б)

3адпак 'Iм а IЮ Два решења .

3. Задатак IIMa !Ю ДЩI рсшења.

~~
а) ~
4.
,) 6)6/L 'Ј

'. Сваки ОД УI'IЮиа је [10 60".

7. ОЩОIЮРИ су I I ОД 6) 1I в).

4.1.
1. 1, 3,9.
2. 5 111 = 14 ·37;5 18 - 18 ·28+ 14.
3. 328 = 3· 109 + 1 = 4·82 = 5 ·65 +3=6· 54+ 4;
деЉШI је са 4.

4. 1, 2,3,6.

5. 567.
6. Ако је природан број 11 наран, цифра једи иица броја 11 је Ilарзн6рој. Ако је та цифра једl 13К3 О, онда
је .1 = 10· k = 2· (5 . k) , КОЛИ'IНИК је једнак 5· k и остатак је О; tI је деlМll1 са 2. Ако је Оllа једнака Z,
Оl lда је tI = 10 · k + 2 = 2 . (5 . k + 1), КОЛИ'lНн к је 5 . k + I 11 остатак је О; 11 је ЛСЉI I R са Z. HacraBH Il а
IIcr'I lI a'lIlII. Ако је број 11 " е паран, цифра јеДИ ll ица броја '1 је l tel l ара ll број. Ако је та Цllфра једнзка
1, онда је " = 10 . k + 1 = Z . (5 . k) + 1, КОЛИЧI I ИК је jeJUlaK 5 . k и остатак је jeДl l aK I (раSIll IЧIIТ је од
о); tI IIllје IIcљltB са Z. Ако је Olta једнака 3, ШlДа је " = 10 . k + 3 = Z ·(5 . k + 1) + 1, КОЛН'IНII К је јсд­
Il ак 5· k + 1 11 остатак је једнак 1;" није дељив са Z. Н астави "а иcrи lIа'ШII .

7. Не може. Ilри дељс lloУ са 11 :Ја остатак r важ.и о::;; r < 11.
4.2.
1. ), 12,66.

2. Ј, 2, 7, 14.
3. 1, 2,3, 5,6, 10, 15,30.
4. 6; 6 има четири а 9 трн деJllюца.

ј. 14,2].28,35,42,49,56,63,70,77,84,91,98.
6. 8. то су 120, 240, 360, 480, 600, 720, 840, 960.

4.3.
1. 348 _ 300+48,252 = 300 _ 48; 300-3·100,48 : )·16.

2. 7,8; 7 = 5· \ +2,8 = 5· 1 +3, 7+8 = 15 = 5·3.

11,19; 11 =5 · 2+ 1,19 : 5·3+4, 11 + 19 = 30=5·6.
23.52; 23 =5·4+ 3;52 : 5· 10 + 2,23+ 52 = 75 = 5·25.
3. Ако j~ 1, најмањи од тих бројева, слсдсћа доа су 1I + 1 и 11 + 2. Онда је 11 + (п + 1) + (11 + 2) _ 3 . 1I + 3
= 3 -(11 + 1).

4. 1I = 3· m, Ь =5· п; (1 ' Ь = (3 . т) ·(5· п) = 15· (т . п).

S. Нека су то бројеви (1 и Ь, II <!: Ь; онда је 11 + Ь ::!: 2: . Ь. Ако је њихов з611р ACJMf.B са 2, ,!Остојн п риродан
број k. таК311 да је а + Ь = 2: • k. Онда је 11 - Ь = (1 + Ь - 2Ь = 2 . k - 2 . Ь = 2: . (К - Ь) = 2 . 111. При томе
је т Е NaKojc (1 > Ь, докје за (1 = Ь, 111 = О.

4.4.
1. 120 - 12-10,36 - 12-).
2. 280 _ 14·20,19 - 14·1 + 5, 19 ниједељНII са 14.
3. 123 _ 120+3 _ 3· 40 +3 _ 3·(40 +1) _ 3·4].

4. 147 - 7·2 1, 119 - 7·17.

5. 39 = 13·3, 173·39 = 173·( 13 · 3) = 13 · ( 173 · 3) = 13 · 519.

6. 924 = 132·7: 924 = (12·11)·7 = 12· ( 1] · 7) = 12·77.

7. 111 - 3 · 3 7:444 - 11 1 ·4 - (з·37)'4-3·(37·4) - 3 ] 4Н.

8. 12m + 15 1I - (3 · 4) · т + (3 ·5)· п - 3· (4· т + 5· п) - 3· k.

9. Нека је изјмзњи ОД та ч етнри броја j eДl laK 11. ОIЩЗ су ти бројеllll п, 1I + 1, п + 2. 1I +3 11 ЊII;tОIl збир
је једнак 4" + 6. П РIII' сабирак је дељИ !I са 4 ДОК лрyrи н нје ДеЈЬИII са 4. На основу својстЖl I У тај збир
lII.je деЛ-И II са 4.
10. а) 79 _ 9·8 + 7: КОЛИ'11II'К је 8 а остатак 7.
б) 3 ]5 = 14 . 22 + 7; КОЛlIЧШI К је 22 а остатак 7.
11) 297 = 27· 11; КОЈIИЧШIК је 11 а остатак О , 297 је деЉИ!l са 27.
г) 24 ::: 35· О + 24; КОIIН'IIIIIК је О а остатак 24.

11 . а) 176 - 12· 14 + 8; 6 )73 - 15 · 4 + 13 или 73 _ 20 ·3 + 13 или 73 _ 30·2 + 13 или 73 _ 60· 1+13.

11 а:III, п огрешно би било писати 73 = 12·5 + 13 (Зашто?) ил •• 73 = 10·6 + 13 •• ли ...
12. 7] _ 22 . 3 + 5, ] 234 _ 25 . 49 + 9 (дсљсље са 25), 1 234 _ 49·25 + 9
И С. ЈРЗ8l1O су записа не јСдI1 3КОСТII :
(дељеље са 49), ] 7 :: 23 . О + 17,68 = 4· ] 7 + О. Нису II Cn3ПIIО зап н са н е јеДllакости: 268 :: 13 . 19 + 2]
(трс6а 268 = 13·20+8),71 = 3 ·22+ 5 (треба 71 = 3 · 23 +2), 17=25· Ј - 8(треба 17 = 25 · 0+ 17),
68 :: 4 · ]6 + 4 {тр<.06аб8 = 4· 17 + 0).
 13. 11 = 5· q + q, O ~q < 5.q ; O,I1 = 5·0+0= O;q= ],а = 5· 1 + 1 = 6;q = 2.11 = 5 · 2+2 = 12;1/ = 3,,, =
5·3 + 3 = I В; q = 4,11 ;: 5·4 + 4 = 24.

4.5.
1. <1) 10 и ]00; 6) Шlјед:1tI; 11) 10; г) 10, 100 и 1 000.
2. а) 10,30, ВО; 6) 16,52, во; 11) 5, 30, 95; г) 16, 36, В8.

3. а) 100, 99U; 6) 100,998; В) 100, 995; г) 100,996.

4. а) 34 + 76; б) 167 + 33.
S. 25,15; 11 5, 45.
6. а) PI 2т, pl = 211; PI + Р! = 2· m + 2 . 11 = 2· (т + 11).
=
6) 111 = 2·1<:+ I,II ! = 2·т+ ];1/1 +112 =2·1<:+ Ј +2·т+ 1 =2·(k+m+ 1).
В) P I = 2 . т, Pl = 2 . 11; PI . р2 + (2 . т) . (2 . ,, ) = 2 . (2 . m . 11) .

~ ~2_2Щ3~,зm,5_'_3Щ3Щ4_4Щ'Щ5Щ
6) 2 345, 2 435, 3 245, 3 425, 4 235, 4 325;
11) 3 524, 5 324, 4 532, 5, 432, 3 452, 4352.

8. а) 7530,7532,7534,7536,7 53В; б) 12 4ВО, 12 4В5.

9. а) 74 9 12, 74 932, 74 952, 74 872. 74 992; б) 525 250,525 255.

4.6.
1. а) јесте; збир цифара једнак је 6, а 6 је деЉИIl са 3.
б) Није; 6 Нllје деЉИII са 9.
2. Збl1РОIlИ 1",Фара су јед наки 6; 6 је деЉИ!l са 3.
б) 3БИроllИ циф~ра су 45; 45 ј е деЉIП! са 3 11 ДеЈЫШ са 9.

3. а) 321, 324, 327, 504, 534, 564, 594; б) 324, 504, 594.
S. а) 102,999; 6) 108,999.
S. а) Jccre; 6) IIIIје (IIIIje дељНII са 5); В) ннје ( Нllje IIeљllll сз 3); г) jecrc; л) jocre.

4.7.
1. 53,59,61,67,71,73,79,83,89,97.
2 а) Ј, 3, 5, 15; прост" су 3 и 5; 6) Ј, 2, 4, 7, 14,28; прост" су 2 и 7; 11) 1,2,3,6,7, ]4,21,42; прос,." су
2,3117.
3. Не могу. ПРllа три узаСТОI ' "3 "риродна 6роја су ], 2, 3; број] Hlljr llрост. Слсдеh а тројка је 2, 3, 4;
6рој 4 IНljC !IjЮСТ. За свз ка "1''' уззстопна I l р"РОДllа броја oeha од 2 бар једа ll је п ара !! 113 IlIIje прост
(2 је јслини n арЮ I прост број).

4. 62,63,64,65,66,69,70.
S. Не може . У при!}ј ДСССТIЩI' IIма чет"РII ПРоста (2, 3, 5 11 7) It пет CJlожеНIiХ (4, 6, В, 9, Ја) бројеоа . У
ellltM осталим ДСССТlщама има по пет l1apHItX бројеllа, [Ја је JI СЛОЖС1lИХ бројсва бар [Јет.

6. а)23 , 6;23+6 - 29 ,23 -6 - 17;

6) 31,4;3] + 4 = 35,3 1 - 4 = 27;
11) 43, 8;43 + 8 ::: 51, 43 -8 = 35.
 -
4.8.
Ј. а) 96- 2.·2.·2·2. · 2· 3-2~ ' 3; 6) 210 - 2.·3 · 5'7; 11)2 16 - 2.·2·2· З· 3_ 2Ј. )3 .

2. 10· 12·15= 2.. 5· 2·2·)· Ј · 5= 2.·2·2· 3·3· 5· 5: а )ТР Иll ута:6)ДIЫ Ilутз,И)ДII;l 1 1)'"ГoI.

3. 2·2·2·)·5·7 · 7 = 5 880.
4. Ј-I е може; 78 = 2. . 3· 13, 14 је врост број 11 НС може б llТIf једнак 'Iекој L IИфр lt.

5. а ) Оь - [1,2,4,8,16[:6) 06 з -/1.3, 7, 9, 21.63/: б) D ш - [1,),5,7.1 5.35,1051.

6. a)49( - 7~ ): 6 ) 95 ( - 5·19) .

4.9.
1. /)н . 6и = [ 1, 3 ,5, 15[,NZD(45,60 ) = 15.

2, 3) 12 = 2.·2.·3,35 = 5·7 - немају зајеДIIII'IКШ( дсл ил:ща раЗЛlIЧИ,.И Х од 1.

6) 21 = 3 . 7, 64 = 2 . 2 . 2 . 2 . 2 . 2. - немају эај СДНlt'IКНХ nсmtлаца ра 3ЈНt'ВI ТИХ од ].
3. a) NZD( I[ , 132) _ 11: 6)NZD(28,45) _ I: п) NZD (84, 144 ) _ 12; ј") NZD(28, 154,350) - 14.

4. 73 = k'lf, + \,92 = k· qz + 2,111 = 1,; . qJ + 3; 1.; ' 111 = 72, 1,;. 1/2 = 90, 1,; . ljj :: 108; 72 = 2·2.·2·3 · 3,
90 : 2·3·3·5, 108 = 2 ·2 3·3 3;k = NZD(72,90, IО8) = 18.

5. CKYII зајеД IIИ'lКИХ ДeJIl1лаца броје!!а 184 и 138 је D 114. IJI :: 11, 2, 23, 46!, па би 6рој ученика могао
бl1ТI1 46 ( II1ТО 1Н1je реал lЮ у нашим ШКОJlама) НЈIИ 23.

4.10.
1. а) 51 2. It = 136,72, 108, 144, ... !. NZS (12. 18) = 36; 6) 51~. н: 148,96, 144, 192... . 1, NZS ( 16, 24) = 48.

2. a)NZS(4,5)=20;6)NZS(7, 17)= 1l9.

3. a)NZ5 (1 7,5J) = 5 1; 6)NZS(56, 63)- 504; !!)NZS( 16,28,35) - 560.

4, а) 12П1 ; 6) 1 2т .

5, NZS ( 10, 12) - 60.

6. Д113; 504 11 576.

7. 1 547.

8. 1001.

9. Ta' laH ј е ОДЈ'ОIIOI' ПОД и).

10. ДСflсде<е'Г.

11. Н аl\иhс се у Р КРО:-I ]44 минута. Нада ћ с у том времену llрећН 8 ~KpY1'01Ia ~, Ј агода ]2 "КРУ1'ОIIЗ" з
I;oja/la 9 ~ круЈ'О IIЗ".

5.1.
1. ИII3Н је fюјсо ДIIС осм н не п огаче.
 2.

g
12
3.
27 ' 27
5 2 5
•• ,) '8:; 6) - ј: . )
• •
5. ,)
5 6) у...-
30 30
6. 7 учен н ка д06нло је оцену 5; R У'IСНlIка добило је 4; 13 ученика д06НЈ10 је оцеl l е маље од 4. Оцену 3
2 06 ,13
НЮ1 д 11)10 Је 28 одељењ а .

7 12
7. а) 365' о) 24 ; 11) 60 г) ]00 ' Н апомена . Л ако је година преСТУП II,, ?

в. ,) б)

9. 27 4-6+3

10. 24 - 6 · 4 остатак Је О.

11. ОсеI РIСЈ!О: 3 а) б)

б В ]0 б
4
. 2 9 4 = ~, 5 = 15.
12. ,) 2=2 ' 3=2" ' 4=2 ' 5= ~
2 • б)
=3' 3= -
3• 3 3 •
]. 20 ]0 15 20 25
,,) 2=!!4 • 3 = 12, 4 = - , 5= - ; г) 2= - ,
3=5" ' 4="5 ,5 :::"5 ;
4 4 4 5

70 700 7000
13. ,) - Ј 6) 7 ;1')
7 7

5.2.
].

18 2 5 20 3 9
2. а) - = б) '-Ј 11) - =- .
27 3 • 24 7 21
12 2 18 6 .. 4
3. а) ::: 6) • Ј г) - = - ; д) неможе.
42 7 15 5 63 3
4. Зато mто број 288 I lИје Дt:ЉH lI са 35.

5. -.-
10
13
130
169 3 24
 5 15 35 40
6. -: - = - = -
7 21 49 56

I 3 5 19 25
7.
2' [3' б' 21' 27'

8.

S· 7· 13
9.
5.3.2= 5' 11· 3·)-5 3' 2·3·7·]3 21' 5·5·7-13·]3 65

12. <1 ) ЧстltРl l ј б) UH~CT.

]2 3 9 28 7 21
13. <1) -= - = - " 6) - = - =- .
20 5 15 24 6 18
14. а) В)

15. CDOJЏbitlНl су: -68 -180 234

- ' несВОДЈЫШl1 су:
17
[8'
51
24' 540' 345 64"

6) 2; и) 37 ; г) 17 .
2
16. , ) 17;
17. ,ј
55
6)
6\7
"
,)
\07
14

62 ; ]728 41

5.3.
1. 6) ~>.!.; вЈ
3
- >- ;
3
1')
5
-< - ј
5 Ь) 23 <.!.! ;
17 17 7 8 12 7 15 20
2. а ) хе 11,2,3,4,5.6,71; 6)xeI3,4 ... !: п)хе/l,2,3,4 ,5,61: г )хе!17 ,18,19, ... !.

2 3 1] 10
3. а) _< _ о 6) < : 11 )
5
16<8 ;
3 7 <_
1") _ 11 О
л) ~<.!2; ђ) -20 > _]8 . е)
5 7' 15]3 8 ]2' 20 18 13 17'
ж) 25> 15 ;3) ~<~ ;
]2 4 7 9

1 [ 2 1 3 2 5 25 17 9 3 12
4. а) -< - < - < < - < - <-; б) -< - < - < - <-,
6352536 21 14 7 2 7
5. a)xe{ 4,5t: 6)хе{7,8}: 11) хе{6.7.1!.9}; г)хе{7,8 }.

5 9 9 9 9 9
6. а ) Један; то је 8' 6) Гleтj то су 1]']4' 15' 16' 17'
7. АIIИ,

5.4 и 5.5.
7 IЈ 13 23 д) 51 2 13
1. а) - ' 6) 11) - ; с) 1)
6 12 ' 4 42 80 108
 2. -1 + -1 = -'м ..Је ПРО'IИт;lJl<l -
; apllj:l
, кљиге.
4 5 20 20
1 2 I1 . 11
3. - +- = - . обе цени he у току Jeд1 lOr сата Н:lПУШIТII баm:Н:I.
3 5 ]5 15

5.6.
2.

11'
3.
100

39
4.
16

5.7.
2.
7 5
а) 24; 6) -28 , и)~
36

2 3 5
3. - --=---, Преостало .\fY је да тог ]ЏIlШ п(}()рс '4 ПЛilннраlЮl' дела IIoIШС.
520204
4. 30 klll

5. 60 страltlща

5.8.
3 6) ~. 11)
,
'5; г)
21
1. ,) 4"; 3• -.
8
5 4
2. ,) -6 6) в) 9; ,) -
35 21 35
1 1 1 1
3. _._=- Поорао је љ и ве.
3 2 6 6
2 8 1 3 6
4. ,) ·2= 6 • 6) _.- о -
3 2 2 8

5. ,)
6
35 ;
6)
187
12' ,) -128
31
, ,) 35
44 ;
д)
5
ЬЈ 1; с) 1; ж) 1.

6. ,)
, 2 , 6)
2_._=
6 1; 4 1 2 ,
11) 3--= 1' ,.) -·---= 3.
2"5=5' , 4 12 • 2 3 1
7. а) 200 ДIНI<1pa; 6) Ј()() Ди на ра.

5.9.
1. 'Ј "4 6) - ; 1I).!2.
4 35
11
2. а)
17 6)
.,<;, ,) -78
~:
 4
3. ПОГРС IUlI О је MltJlilH. HII}t: ПОМlIОЖ И О -"
7
'21 . .
Ј Ср Н И Је Д
06
ро н аУ 'II Ю 1 1 раlШJlО pa c noneљ ll M Њ<I М Н О -

жеља У ОДI IОСУ н а сабираље.

5.10.
Ј6 7 2 14
1. ,) б) 27 и) - ;
21
Е')
3
5
2 5 5225 2 2 5
2. а) _ · х =- , х = - : - = -; 6) _· х = 2О, x = SO j 11) s · x = 1, х = - .
5 8 8 5 16 5 2

3. а) _47 . б ) 128
18' 45

3 5

4. ,) 2- . б) 11 . . ,) ~
Iб ' 32 " 7
24 35 16

5. h = 30.

5.11.

1. 33 1111 (:11 од ДУЖИllе ТlIOје ЦШICl1С. Моја је I~lIпеЈШ nYI'il'IKa 28 ст, 3 Пl ПI, дillUlC (28 +~)cт ОДIIОСIЮ

( 2 +.!. +.2..)
10 100
"т
2. Трн целз , " уда десст!! х, Al\a стота, jcд~" Х ИЉ:\ДII Тlt Н седамдесет ХllљаДII ТJl Х . ДеЦltмадс су CIIC L{lIфрс
ос н м "ј)(јС.

а) 1205 ",, 24 1 . б ) 1243

3.
100 20 ' 1000

5.12.
123
1.
1000
1525 61
2. 6) - =- .
100 4

20305 4061
3. - - =--
10000 2000·
4. а) 3,7; 6 ) 1,24; В) 15,7.

r) 0, 19; д) 0,0218; ђ ) 0,003.

5. а) 1,857; 6) 1,44; Н ) 0,0175.

г) 5,57; д ) 7,88: ђ ) 2, 6875.

е) 0,84; ж) 0,288; з) 0,1825.

11) 1,5625; ј) 0,64.

 ,
6. а) 0,6: 6) 0,583; вј U,i6.
г) 2,6; д) 6,16; 1) 5,2083.

с) 1,238095; ж) 5,81: з) 2,164.

5.13.
1. 100,8 t ЧQКQЛадс.

2. а) 28%: б) 37,5%: 11) 45%.

3. а) 48; б) [9,2 : В) 0]2.

4. ]60.

5.14.
1. 3) 5,84; БЈ 2,517: вј 1,554.

2. а) 1,]2: 6)0,798: 11) 1,8946.

3. [,550)6.

5.15. и 5.16.
1. а) 3,01 : 6) 7,70952.

2. а) 3,12: 6) 2,4.

3. 2,4.

4. 26,52.

5. 21,849)6.

6. 0,725.

5.17.
1. а) 2,716 > 2,617: 6) 0,765 > 0,67.

2. а) 31,04 > 30,147: 6) 6,09 < 6,1 Ј 1.

42 35 46
з. а) 1,66 < 25 < 1,73: 6) 1,989< ~ <2,23< ~ .
16 [9

5.18.
1. 3,36: не може се израчунати јер је Ј{ОЛlt'!НИК већl1 од ЛРОI1ЗLюда .

2. 7,5.

3. !i (=2,8).
5
5.19.
1.
• • • •"3 •
С Л
• •1 •2 •9 •5 •3
2.
о
-.
P:cQ R
• т

•
о
•• • • • •
5
•
2
12
3'5 3
3. а) лсво; 6) Дссно; 11) F између та ч а..: а Е н G ОС РС Е ЛН
• •• •1 ••• •• •
76 •
о 23 87 7 11 2
57 з 46
4. А /Ј Z
•
о
•3 •1
,
•
2
•7
4
•
3 -52 .-
•3
•
•
•
5.20.
15 8 16 2
1. а) ~; 6) - ; В) - ; г) - ; д) - .
75 ]6 5 9 ]5
2. а) х = 2.06; б) 11 '" ],023; 1\) 3,35; 1') Р - 1,653; д) '1- 2,88.

1 9 27
3. х+ - = - ; Х= - ,

3 5 20

4. а) R={XEQo lx>/s}; 6) R:{xeQolx< I::}; 11) R={XEQOlx<~~};

г) R={XEQo I x>~}.
5. a)R - ЈхЕ 00Ix> 0,831; 6)R - JXE 00 I x<2, 18751; Ii)R - l х Е Qolx< I,04};
г) R = I
!ХЕ ОО х< 0,4}; д) R = {ХЕ оо х> 0, 186 1. I
6. 62,5х > 5 ООО. х > 80. Дужин а њнвс мо же б ll Т И IIl'ћ~ 011 80 т.

5.21.
1. 172,2 т; 65,7 m . Та ' tIIОСТ је 0,2 т.

2. а) 2 17,372: 6) 0,0 11 ; В) 2,3 18; .,)О,298; д)22, 34 6; I}) ]2,345; е)7,667.

3. а) 78563400; 6) 78563000; в) 7900000о.

5.22.
1. а)!?; 6) :Е.,
24 1110

2. 247 (" 0.7) .

360
3.
5.23.
1. :.)8:5; 6)24:15.
l
2. а )35=14+2 1 , 14:21=2:3; 6)35=15+20,15:20 = 3:4.
Ј. 32km.

•• ПО llРIIJIIIIС су у размери I : 9 .

5.24.
3 1 25 5
1. ,) 54 ; 6) 5) ; ,,)
28
,) 6~
6
.

2. ,) -1518 , 6) 22
"1 ; ,)
28
11
.)
157
19
7 I 5 6 5 18 4
3. а) 3- >2 - - 6) ]- > 1- ; ,) 2->1
8 .4,. ,) -> 3- .
8 4' 6 19 5 9

4. а)
9
4- ; 6) 4~; ,) 2~; ,) 12. .
56 60 112 15

S. .)
31
б) 4 ~ .
50' 248

•• ,) R ={Xe Q o IX< 2 I };
ZS
6) R={xEQolx<I~}.
250

6.1.
1. OJII'OIJOPII су под а) и п ).

Ј. ОС!! CIIMCТPlljC ~ б) __ нор.чали _

3.

., " .)

,
 4. D с

D
• в

А - В,

С,
,
.ј 6 Р =

о ,
N
,ј

6.2.
Ј.
5
<,
ь " а,
,Ј

А
, А,
, , ",
.ј <,

.~
Ј'

Р,
Е Н F1
цј 1;)

G'

2.

/!.-- - 1',

о
О, •

,
"
Q, , Q
.ј ,ј

3. .ј __ HP~IIY;
б)
, )
_ _ ЩlР3JIСЛНС
_ __
.
О
_ _ _ ОС И СIIМ~"'РJlјс :
, ) ___ [ I зралелна .
дј ___ једнак ----:--'
ђ) ___ 110Лyn ~.
6.3.
1.

.+. . +......].
D

л
С

Z. а )Л, 8,V,D,D, ~М,Т; б ) Н ,О; B) F,S,L,N ...

3. ЕХО, А Н А, АМА.

4. 0,3,8
S. 808. 33. 3003, 838, 83083
6. а) 8008 + 88 безброј решеља б) 8008 + 80ЩI јсЛlIO рсшсњс
7. секу се

А "

8. OIO~- 2cm

'
о

9. 3) ! IОIIУ I I РС'I IIIЩII су маЊII ОЛ 1,5 СШ; 6) IЮЛУl lре'IIIIЩИ су 110 1,5 ст;
11) I l олуп ре'IIIIЩII су IIchll од 1,5 ст

10. а) (с!Су се б) додирују се споља у та'!ки С 11) додирују се 'ј :m утра у 1<1'11111 С

л
л·-f-.,.-ј с
' -_ _ ' Ко
" К, Ко
л

К,

'
о

6.4.
1. најШIW С 7, l1ајмањс 3 с имстралс

~
"i
••~.... N
'10. .
м ~·t
'1"
2.

Ж:
. . "i, в

Н··

А ...~.
'1,- "1'1:-
 3. X€ /1,2 , 3,4,5,6,7)

4. ОДЈ'ОIIОРИ су ПОД б) fI г).

5. с

6. 5лв НС се ч е г.
, М

, .
А
~
, 5
А8
В

6.5.
1. 2.
О,
с

С,

"
-.. ----- '-
о

Л,

3. _ _ _~B,
Л, 4.

c~.c,/A~~@E\
,/
D F

А
./ •.
В
а)
.в, y~
. "
А
.
' 1
E
г) I б)

в
I{)J _~~4 С С,

~__.)f-- С,
Е
11
'"
"'.

,
F
А" •
.,-',
А, О,

5.

(J?Gj 'Ј БЈ
р ,)
 6. 7. 8. Тачке са IЩRСl\.CIIИМ YCJlOI;IOM одређују IJpal!e bllullc.
в ... ____ ....... ---..... ь
.. --'

к '<m
о
о
,
к "
'<m

..... - __ ... . ··-_· .. · · ···с

.--_.-

"
6.6.
1.

~ а._*":\,"'0 . ;"bL/ 2.

~"5
< ?f б)
/.:-r:
и)
...-

,. 4. с

"
'.
s '
"aSSL "SISb ~ "aSb
____~--ь------------------~----'--------,~~~~;=~~8----------
S ~

"
САДРЖАЈ

Ј.СКУПОВИ S
1.1. Скуп. елементи скупа. 5
1.2. Операције са скynОI)има. Пресек, унија, разлика 10
1.3. ОСl.lрт на скул ПрИрОД~IИХ бројева N и скуп No 18
1.4. Изрази с променљивом. 22
1.5. Скуп и низ 25
2. ОСНОВНИ IlЮМЕТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ 27
2.1. Ta'IKa и линија 27
2.2. Права, полупраВ<I, дуж 30
2.3. РЗВall 35
2.4. И ЗJlQмљене линије. Области 37
2.5. Фигура. Многоугао 42
2.6. Кружница. Круг 46
2.7. Кружница и права 49
2.8. Кружи» лук. Тетива 52
3. УГАО S6
3. 1. Појам угла 56
3.2. Централни угао. Прсношсње углова. Упоређиваље углова 59
3.3. Врсте УГЛОВ<1. 64
3.4. Сабирање и одузимаље углова. Комплементн и и суплеменl'НИ углопи 68
3.5. Мерење углова 72
3.6. Паралелне праве и њихова трансверззла и углове које они одређују 76
3.7. Угла"» са паралелним крацима 79
4. ДFЉИВОСТ БРОЈЕВА 83
4.1. Дељсњс у cKyrlY No (једнакост а - Ь(Ј + г, О :S; r <Ь) 83
4.2. Појам дељИ80СТИј ЧИ!!ИОLЩ и садржаоци ПрИрОДНОI' броја 85
4.3. Основна својства Дсљивости 88
4.4. Даља својства дсљивости. Једнакост {I = ЬЧ + r nOl!Ooo 90
4.5. Дељивост декадним јединицама и бројевима 2, 5 и 4 96
4.6. Дељивос,' бројевима 3 и 9 10 1
4.7. Гlрости и сложен!! бројев и 102
4.8. Делиоци ПРИРОДIIИХ број ева 104
4.9. ЗајСДНИ 'I КИ ДСJlилац и највеhи зајеДНИ 'I КИ делилац l09
4.10. С1држаоци бројева. Заједнички садржаоци бројева 114
5.РАЗЛОМЦИ 119
а
5. 1. П ојам раэломка облика ~ (а, Ь Е N) 119
Ь

5.2. ПРОll.lири ва ње и с краћи ва ње разломака 125

5.3. У lюре ђИlJаље разломаt<а 132
а
5.4. OCIIOIJIIC рЗЧУIIСКС операције са раэломцима; за пи с 136
Ь
5.5. Саби раље разломака 137
5.6. Сl:lојстна сабирања раЗЛQмака 142
5.7. Одуз имаљ е раЗJlQМЗК3 145
а
5.8. М,южење раЗЛQмаt<а; запис 14 7
Ь

а
5.9. Веза саб ирања и МНQжења разломака; запис 153
Ь

а
5. 10. Дељеље раЗЛQмака; запис 156
Ь
5. 11. ДеЦИМаЈlШI за пис раЗЛQмка 159
111
5. 12. Превођеље дс ци м алНQГ записа раЭЛQмка у облик - и обрнуто 162
п

5. 13. Процентии за flИ С разломка 171

5. 14. Саб ирање и Одузимање разломака; децимални за пи с 172
5. 15. М,ЮЖСЊС и дсљеље разломака; ДСЦИМаЈ]НИ за пис 175
5. ]6. СвојСТЈЈа о п ерац ија саб ираља, одузимаље, множења и деље ља 177
5. 17. У п оре ђивање раЗЛQмака; деци м аЛlIИ запис 178
5. 18. БројеfНtи изра з и 179
5.19. Придру жи в а њ е та' l ака бројевне полуправе разломцима 184
5.20. Ј ед на 'l ин е и нејсдt lачиtl с 189
5.2 1. Заокру t"ЉИlыње бројева 195
5.22. ЛритмеТИ'[ка с р ед ина 196
5.23. Размера It њен е примене 199
5.24. Мешовити бројеви 201
6. ОСИА СИМЕТРИЈА 207
6. 1. ОС ll а Оtметрија у равни 207
6.2. Цртање ос нос иметрични х фигура 21 1
6.3. Осна с и метричност ј едн е фигуре 215
6.4. С и метрала дужи 219
6.5. ПРИ МС Њ1 С ~ј метрале дуж и 222
6.6. Симет рала у гла 227
РЕЗУЛТАТИ, упутcrВА, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА 230
 •

др Владимир Мнћнћ

Ikра 'ОЦКОIJнti

др Ђорђе Дугошија

др Војислав Аидрић.
"
МАТЕМАТИКА за пети разред основне школе

Ор но нздзt l,е 2007. гоДlltш

И ~щаnа'l

:-Ьtlол з.а уџ6еlН!ке

Бсm'рад, 0611"IIl1е о /Јенац 5
www.zavod.co.yu

ЉIКОВНН уреДIIИК

1'lIjalla Ран'lНn

Илустратор
\
Маља Радllћ •
Днззјн

Александар СаIН!П

БраllКО Ст:шкоонп

Цртежн

Мо.м'IИnО fajllh

ГрафИ'IКН уреДНИК

Милан БјСЈЈЗНOlНltl

Ј[сктура

3allOAa 3<1 уu6енике

KOpi:K1'Opll

Душанка Тор6ица

l>ужнца Ж.щаtlO8ић

Зорица ГрујИ'JIIћ

ОБИМ 32 IIIТl1Ы IЈар<:кз 'ГЈ6ака

Формат 20,5 Х 26,5 (n1

РУКOIIИС !'редат у Цlтщ.шу јула 2007. ГOAIНle.

Шт~"шаfl,е заl'РШСIIО ilЈЈгуста 2007. 1"01\lIlIе.

Комrtјyrерскз обрада .,АС", БеOl'Рая

Штампа МЈЈЛДОСГ Ј'I'УП, Лозница
 •
www.zavod.co.yu "
k.б.lS210
9