Professional Documents
Culture Documents
5 Razred Klett Udzbenik PDF
5 Razred Klett Udzbenik PDF
Радни уџбеник
за 5. разред
основне школе УЏБЕНИК УЏБЕНИК
Небојша Икодиновић
Слађана Димитријевић
Сања Милојевић
Математика Математика
МАТЕМАТИКА
РАДНИ УЏБЕНИК
за разред основне школе
Небојша Икодиновић
Слађана Димитријевић
Сања Милојевић
9 788677 621179 Ненад Вуловић
Небојша Икодиновић • Слађана Димитријевић
Сања Милојевић • Ненад Вуловић
Математика 5
Уџбеник за пети разред основне школе
Математика 5
Уџбеник за пети разред основне школе
треће издање
Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових
делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без
писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.
© Klett, 2010.
Аутори
САДРЖАЈ
Kaко користити уџбеник ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 6
Скупови ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 7
Појам скупа ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 8
Елементи и припадање ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 8
Венови дијаграми ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 9
Скупови са много елемената и скуп без елемената ��������������������������������������������������������������������������������������������������������10
Подскуп скупа �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������10
Једнакост скупова ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������11
Операције са скуповима ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������12
Пресек скупова ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������12
Унија скупова ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������13
Разлика скупова ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������14
Изрази са више скуповних операција �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������15
Скуп природних бројева ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������18
Уређење скупа природних бројева �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������18
Операције у скупу природних бројева ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������19
Изрази ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������21
Геометријски објекти ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������23
Основни геометријски појмови ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������27
Тачка, права, раван ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������27
Права садржи бесконачно много тачака �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������29
Две различите тачке одређују тачно једну праву �������������������������������������������������������������������������������������������������������������30
Раван садржи бесконачно много тачака ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������32
Узајамни положај две праве ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������33
Паралелне праве �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������34
Делови праве ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������35
Полуправа ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������35
Дуж ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������37
Делови равни �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������41
Полураван ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������41
Изломљена линија ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������42
Многоугао ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������45
Конвексност ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������48
Кружнице и кругови ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������49
Кружница ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������49
Круг ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������49
Узајамни положаји кружница и кругова ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������51
Дељивост ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������55
Појам дељивости �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������56
Релација дељивости �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������56
Делиоци и садржаоци бројева ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������56
Својства дељивости ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������58
Дељење са остатком �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������61
Дељивост неким бројевима ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������62
Дељивост декадним јединицама ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������62
Дељивост бројевима 2 и 5 �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������62
Дељивост бројевима 4 и 25 ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������63
Дељивост бројевима 3 и 9 �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������65
Прости и сложени бројеви �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������67
Растављање на чиниоце ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������69
Највећи заједнички делилац ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������71
Најмањи заједнички садржалац ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������75
Угао ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������79
Појам угла ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������80
Угаона линија �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������80
Угао ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������81
Кружни лук и тетива ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������84
Једнакост углова ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������86
4
Упоређивање углова �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������89
Упоређивање конвексних углова ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������89
Упоређивање неконвексних углова ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������90
Конструктивно упоређивање углова ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������91
Надовезивање углова ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������92
Врсте углова ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������94
Пун угао �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������94
Прав угао ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������94
Оштар и туп угао ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������95
Комплементни и суплементни углови �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������96
Нормалне праве ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������98
Нормала на праву ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������98
Растојање тачке од праве �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������98
Права и кружница ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������99
Мерење углова ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 101
Углови на трансверзали �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 104
Унакрсни и упоредни углови �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 104
Углови на трансверзали ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 105
Углови са паралелним крацима �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 106
5
Како користити уџбеник
6
СКУПови
Научили смо да бројеви 1, 2, 3, 4, ... чине скуп природних бројева. Tај скуп означавамо са N
и пишемо N = {1, 2, 3, 4,...}. Најмањи природан број је број 1. Да ли постоји највећи природан
број?
Да би написао све
бројеве, потребно је
да постоји највећи
међу њима!
Па, наравно! Ако за неки број
кажеш да је највећи, Свакако!
да ли постоји број за
1 већи од њега?
Јасно, скуп N има бесконачно много елемената, па највећи природан број не постоји.
Зато када набрајамо елементе скупа N на крају пишемо три тачке.
Осим о скупу N можемо говорити и о скупу природних бројева мањих од 8, тo јест о
{1, 2, 3, 4, 5, 6, 7} или о скупу парних бројева тo јест о {2, 4, 6,...} и тако даље.
Хајде да научимо нешто више о скуповима уопште.
7
ПОЈАМ СКУПА
Елементи и припадање
До сада смо често говорили о скуповима и причали о неким њиховим особинама. Можеш
ли да наведеш примере неких скупова?
Скуп је један од основних појмова у математици и описујемо га као мноштво (или целину)
објеката који имају неку заједничку особину или својство.
Од јестивих делова биљака са горње слике могли смо да направимо још неколико скупова.
За сваки објекат који је у неком скупу кажемо да припада том скупу и да је елемент тог скупа.
У супротном кажемо да он не припада том скупу, то јест да није његов елемент.
Сада можемо рећи, на пример, да је шаргарепа елемент скупа поврћа, а да јабука није елемент
тог скупа.
Задатак 1.
Наброј три елемента који припадају скупу воћа и два која не припадају.
8
До сада смо скоро увек скупове представљали цртајући њихове елементе.
Сада ћемо их записивати овако:
А = {троугао, круг, квадрат, правоугаоник}.
Скупове означавамо великим латиничним словима A, B, C, D, …
Елементе скупа пишемо унутар витичастих заграда { } и одвајамо
их запетом.
Пример 1. Скуп В чији су елементи парни бројеви прве десетице краће записујемо овако:
В = {2, 4, 6, 8, 10}.
Видиш да је 4 елемент скупа В. То краће пишемо 4 В. Ознаку „ “ читамо „је елемент“ или „припада“.
Видиш да број 9 није елемент скупа В. То краће пишемо 9 B. Ознаку читамо „није
елемент“ или „не припада“.
Задатак 2.
Користећи симболе и запиши следеће реченице:
а) 2 је елемент скупа С; б) 4 није елемент скупа D;
в) 11 не припада скупу Е; г) 100 припада скупу F.
Венови дијаграми
Елементе неког скупа графички представљамо тачкама које се налазе унутар неке
затворене линије. Ознаке елемената скупа записујемо поред тачака, а ознаку скупа поред
затворене линије јер она елементе „окупља“ у целину. Овакав приказ скупа назива се
Венов дијаграм. Венов дијаграм који показује да су бројеви 1, 2, 7 и 9 елементи скупа S и да
бројеви 3, 4, 5 и 8 нису његови елементи цртамо као што је доле описано.
Елементе који Елементе који не
Поред линије пишемо
Скуп представљамо припадају скупу припадају скупу
име посматраног
затвореном линијом. записујемо унутар записујемо изван
скупа.
затворене линије. затворене линије.
Задатак 3.
Нацртаj Венов дијаграм за скуп A = {2, 4, 6, 8, 10}.
Задатак 4.
Представи Веновим дијаграмом скуп М ако је познато: p M, q M, r M, s M и f M.
9
Скупови са много елемената и скуп без елемената
Скупове који имају велики број елемената записујемо описивањем особина елемената који
им припадају. На овај начин лако записујемо скуп A чији су елементи природни бројеви
мањи од 500:
A = {x | x N и x < 500}.
Лево од усправне црте пишемо ознаку произвољног елемента скупа (х), а десно особине
које тај елемент има (x N и x < 500). Усправну црту читамо „такви да“ или „са особином“.
Пример 4. Елементи скупа Е = {n | n је паран број и n < 5 001} јесу сви бројеви n који су
парни и мањи од 5 001. Скуп Е је много лакше задати описујући елементе него писати
2 500 бројева.
Задатак 5.
Скуп D чији су елементи сви природни бројеви k који су мањи од 133 а већи од 5 записујемо
и овако: D = {k | k N и 5 < k < 133}. Који је најмањи непаран, а који највећи паран број који
припада скупу D?
Подскуп скупа
Као што је
приказано на
Нека је D скуп бројева друге десетице, тo јест
слици, Венов
D = {11, 12, 13, 14,..., 20}. Нека је Р скуп чији су
дијаграм подскупа
елементи сви парни бројеви из скупа D, то
цртамо унутар
јест P = {12, 14, 16, 18, 20}. За скуп P кажемо да
Веновог дијаграма
је подскуп скупа D.
скупа.
Ако су сви елементи скупа А истовремено и елементи скупа В, онда кажемо да је скуп А
подскуп скупа В. То краће пишемо A B. Ознаку „ “ читамо „је подскуп“.
Пример 5. Сада пишеш P D или {12, 14, 16, 18, 20} {11, 12, 13, ..., 18, 19, 20}.
10
Пример 6. Елементи скупа N jeсу сви природни бројеви, а елементи скупа N0 сви природни
бројеви и 0. Како сваки елемент скупа N припада и скупу N0, кажемо да је скуп N подскуп
скупа N0, то јест N N0.
Задатак 6.
Да ли је скуп X = {a, d, j} подскуп скупа Y = {a, d, g, k, j}? А скупа Z = {a, d, g, i, f}?
Празан скуп је подскуп сваког скупа ( А, за било који скуп А). Сваки скуп је подскуп самог
себе (А А, за било који скуп А).
Пример 7. Сви подскупови скупа А = {1, 2, 3} су , {1}, {2}, {3}, {1, 2}, {1, 3}, {2, 3}, {1, 2, 3}.
Задатак 7.
Одреди све подскупове скупа V = {a, b, c}.
Једнакост скупова
Посматрајмо скупове А = {3, 1, 5, 9, 7} и B = {1, 3, 5, 7, 9}. Сваки елемент скупа А јесте елемент
и скупа В, то јест A B, и сваки елемент скупа В јесте елемент и скупа А, то јест B A.
За скупове А и В кажемо да су једнаки, и краће пишемо А = В.
Два скупа су једнака aко имају исте елементе, то јест ако је сваки елемент првог скупа
елемент и другог скупа, и сваки елемент другог скупа јесте елемент и првог скупа.
За скуп није битно којим редоследом су записани његови елементи (значи {a, b} = {b, a}),
нити да ли је исти елемент записан више пута (значи {a, a} = {a}).
Задатак 8.
Да ли су једнаки скупови U = {1, 4}, V = {1, 1, 1, 1, 4, 4} и W = {4, 1}?
Број елемената скупа А означавамо са n(А), и то је број различитих елемената тог скупа.
Задатак 9.
Колико елемената имају скупови U = {1, 4}, V = {1, 1, 1, 1, 4, 4} и W = {4, 1}?
11
операције са скуповима
Пресек скупова
Пресек било која два скупа јесте нови скуп чији су елементи само они који припадају и
једном и другом скупу.
Дакле, пресек два скупа чине сви њихови заједнички елементи. Пресек скупова X и Y
означавамо са X Y (читамо „икс пресек ипсилон“) или Y X. У нашем примеру, пресек
скупова S и C означићемо са S C и видимо да је S C = {Немачка, Аустрија}.
Пример 1. За скупове А = {5, 10, 15, 20, 25} и В = {4, 10, 14, 20, 24}, видимо да је A B = {10, 20}.
Задатак 1.
Одреди пресек скупова P = {1, 2, 3, c} и Q = {1, 3, 5, a, c, e}.
12
Пресек два скупа је најлакше одредити ако посматраш елементе скупа са „мање“ елемената
и провераваш да ли су елементи „већег“ скупа. Ако су и у „већем“ скупу, онда су они
елементи пресека.
Уколико два скупа немају заједничке елементе, тада је пресек ова два скупа празан скуп.
Други случај
Ако два скупа немају заједничке елементе, Венов
дијаграм можемо цртати као на слици и за њих кажемо
да су дисјунктни.
Унија скупова
Oдредили смо земље са којима се граниче и Швајцарска и Чешка. Хајдемо да, поново
посматрајући карту на страни 12, одредимо све земље са којима се граничи било једна
било друга земља. Видимо да су то Немачка, Аустрија, Италија, Француска, Пољска и
Словачка. За ове земље кажемо да припадају унији скупа земаља које се граниче са
Швајцарском или са Чешком, то јест да образују унију скупова S и C.
13
Унија било која два скупа јесте нови скуп чији су елементи они који припадају једном или
другом скупу.
Другим речима, унији два скупа припадају они елементи који су у бар једном од тих
скупова. Унију скупова X и Y означавамо са X Y (читамо „икс унија ипсилон“) или Y X. У
нашем уводном примеру, унију скупова S и C означићемо са S C и рекли смо да је
S C = {Немачка, Аустрија, Италија, Француска, Пољска, Словачка, Мађарска}.
Разлика скупова
Поред пресека и уније, упознајмо се и са скуповном операцијом разлике два скупа.
Хајде да уочимо неке разлике између скупа земаља S и C које смо раније записали.
Одредимо земље које се граниче са Швајцарском, а не граниче се са Чешком. Посматрајући
карту видимо да су то Италија и Француска. То су земље по којима се скуп S „разликује“ од
скупа C, па је природно рећи да су оне разлика скупа S од скупа C.
Разлика скупа Х од скупа Y јесте нови скуп чији су елементи сви они који припадају скупу Х, а
не припадају скупу Y.
14
Пример 6. Ако посматрамо скупове D и G чији су елементи D = {m, a, r, k, o} и G = {p, e, t, a, r},
тада је D \ G = {m, k, o}, а G \ D = {p, e, t}.
Задатак 4.
Одреди V \ U и U \ V ако је V = {2, 4, 6, 8, 10, 12} и U = {3, 6, 9, 12}.
Задатак 5.
Користећи скупове S, C и L из уводног примера и K, H и F из примера 9, одреди S C L и
K H F. Шта представља скуп S C L?
Пример 10. Ако су дати скупови А = {2, 4, 6, 8, 10, 12}, B = {0, 3, 6, 9, 12} и C = {3, 4, 5, 6, 7, 8}, тада је:
а) (A C) \ B = {2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10, 12} \ {0, 3, 6, 9, 12} = {2, 4, 5, 7, 8, 10},
б) B (C \ A) = {0, 3, 6, 9, 12} {3, 5, 7} = {3},
в) (C B) (A \ C) = {3, 6} {2, 10, 12} = .
Пример 11. Ако су дати скупови А = {1, 2, 3, 4, 5, 6}, B = {1, 4, 5, 7, 8, 9} и C = {3, 4, 5, 6, 7, 10},
нацртајмо Венов дијаграм за ове скупове.
16
Скупови могу бити елементи других скупова
Говорили смо већ о броју елемената скупа. Поред бројева, слова и других објеката,
елементи скупа могу бити и други скупови. У том случају скуп који се налази у посматраном
скупу посматраћемо као један елемент скупа.
Пример 1. Ако је A = {1, 2, 3, {2, 4}}, онда је n(A) = 4, јер су елементи скупа А бројеви 1, 2, 3 и
скуп {2, 4}.
Пример 2. Ако је B = {{3}, {1}, {5, 8}}, онда је n(B) = 3, јер су елементи скупа В скупови {3}, {1} и
{5, 8}.
Задатак.
У једном одељењу 20 ученика учи енглески, 17 ученика немачки, а 7 ученика оба језика.
Колико ученика има у овом одељењу ако свако учи барем један од ова два језика? Колико
ученика учи само немачки језик?
Како решавамо овакве задатке? Означимо скуп ученика који учи енглески језик са Е, а
скуп ученика који учи немачки језик са D. Знамо да је n(E) = 20 и n(D) = 17. Како ученици који
уче и енглески и немачки припадају и једном и другом скупу, видимо да је n(E D) = 7. Сви
ученици у одељењу представљају унију два скупа. Користећи горњу једнакост, укупан број
ученика у одељењу израчунавамо на следећи начин:
n(Е D) = n(Е) + n(D) – n(Е D) = 20 + 17 – 7 = 30.
Ученици који уче само немачки језик јесу ученици који припадају скупу D \ Е, а њихов број
можемо израчунати користећи претходну једнакост, то јест када од укупног броја ученика
који уче немачки језик одузмемо оне који уче оба језика. Дакле, број ученика који уче само
немачки језик јесте 17 – 7 = 10.
17
СКУП ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА
Пример 1. Скуп Е чији су елементи природни бројеви мањи или једнаки од 2 938,
записујемо овако: Е = {x | x N, x < 2 938 или x = 2 938}.
Да бисмо скратили запис x < 2 938 или x = 2 938, писаћемо x ≤ 2 938.
За приказ бројева мањих од другог броја или једнаких њему користимо релацију ≤ (читамо
„мање или једнако“). Слично, за приказ бројева већих од другог броја или једнаких њему
користимо ознаку ≥ (читамо „веће или једнако“).
Знамо да ако је a < b и b < c онда је и a < c. Исто тврђење важи и за релацију ≤.
Ако је a ≤ b и b ≤ c, онда је и a ≤ c.
За два различита природна броја не може истовремено да важи a < b и b < a. Међутим, за
релацију може да важи a ≤ b и b ≤ a, и то само ако је a = b.
Поред сваког броја, сем 1, у низу природних бројева налазе се друга два. За те бројеве
кажемо да су му суседи (1 и 3 су суседи броја 2, 2 и 4 су суседи броја 3, ...). Први мањи број
је претходник, а први већи је следбеник посматраног броја. Дакле, разлика између броја и
његовог претходника и броја и његовог следбеника увек је иста и једнака 1.
Пример 2.
18
Број 1 нема свог претходника у скупу N и за разлику од осталих бројева који имају два
суседа, он у скупу N има само једног.
Нула није природан број, али често скупу природних бројева придружујемо и нулу.
Научио/-ла си да тај скуп означаваш са N0. Дакле, N0 = N {0}.
Додавањем јединице на било који број из N0 добијамо његовог следбеника који је такође
број из N0 . Како је сабирање, у ствари, додавање одговарајућег броја јединица на неки број,
закључујемо да је у скупу N0 сабирање увек изводљиво.
Међутим, резултат одузимања и дељења два броја из N0 не мора увек бити у том скупу, на
пример 12 – 18, 44 – 132, 13 : 2, 15 : 4. Зато кажемо да одузимање и дељење нису операције
које су увек изводљиве у скупу N0 или да су то рачунске операције које су у скупу N0
условно изводљиве.
19
За број који не утиче на резултат рачунске операције кажемо да је неутрални елемент
за ту операцију.
Знаш да је a + 0 = 0 + a = a, као и да је a · 1 = 1 · a = a. Због тога кажемо да је 0 неутрални
елемент за сабирање, а 1 неутрални елемент за множење. Не заборавимо да је a · 0 = 0 за
свако a N0, као и да нулом нема смисла делити.
132 · 63 + 132 ·37 = 132 · (63 + 37) 26 · 918 – 26 · 908 = 26 · (918 – 908)
= 132 · 100 = 26 · 10
= 13 200 = 260
Природне бројеве смо представљали и на бројевној полуправој. Цртали смо је тако што
смо почетну тачку полуправе означавали са 0, из ње наносили удесно једну за другом исту
јединичну дуж, и њихове крајеве редом означавали природним бројевима 1, 2, ...
0 1 2 3 4 5
Задатак 1.
Нацртај у својој свесци бројевну полуправу ако је јединична дуж 1cm.
20
Изрази
Изрази у којима се јављају само бројеви, рачунске операције и заграде називамо бројевни
изрази. Вредност бројевног израза рачунамо вршећи назначене рачунске операције у изразу.
Пример 4. Примери бројевних израза јесу 32 – 12 + 11, (74 – 42) · 13, ((32 + 16): 8) – 5,
а њихове вредности су редом 31, 416 и 1.
Пример 5. Обим квадрата странице a једнак је 4 · a, док је површина овог квадрата једнака
a · a.
Слово a у изразима 4 · a и a · a из претходног примера називамо променљива јер може
имати различите вредности. Изразе у којима се јавља променљивa називамо изрази са
променљивом.
Вредност израза са променљивом зависи од вредности променљиве. За различите
вредности променљиве и вредност израза је различита.
Вредност израза са више променљивих рачунамо ако знамо вредност сваке променљиве.
21
Најчешће су постојале ознаке до милион. За веће ознаке није било потребе у свакодневном
животу. Зависно од тога колику количину желимо да запишемо, пишемо различит број
симбола који у збиру дају жељену вредност. За овакве бројевне системе кажемо да су
адитивни.
Интересантно је да су
стара ћирилична слова
представљала ознаке бројева
у Русији све до 1700. године Хебрејске словне ознаке
Грчке словне ознаке када их је руски цар Петар
Велики укинуо.
I II III IV V
1 2 3 4 5
Од свих наведених система VI VII VIII IX X
данас је једино римски 6 7 8 9 10
(грчко–римски) бројевни L C D M
систем остао у широј 50 100 500 1000
употреби о коме си и учио у
Римске ознаке бројева
Ћириличне словне претходним разредима.
ознаке
Као најбољи облик записивања бројева појавио се систем у коме вредност сваког знака
зависи од места, позиције, на коме је записан, па га зато и називамо позициони систем.
Први овакав систем настао је пре око 4 000 година код Вавилонаца, а касније, у много
бољем облику, код Индијаца.
22
геометријски објекти
23
Све више увиђајући значај геометрије, људи су до данас створили праву науку без
које је немогуће замислити било какав напредак људске цивилизације. Жеља да наша
цивилизација и даље напредује је велики мотив за учење геометрије – и онда када то није
баш лако! А дешава се! Па, зар савладана тешкоћа не чини велико задовољство?
Геометрија нас води у свемир, али нам помаже и при решавању неких свакодневних
проблема, као што су уређивање стана, дворишта и тако даље.
Ево неколико обичних ситуација сличних онима који су били инспирација за увођење
основних појмова.
Задатак 1.
Господин Ћирић поседује парцелу на којој је један мали воћњак. Пошто има још простора,
решио је да прегради парцелу, са највећом уштедом при куповини жичане ограде, да на
слободном делу ископа бунар и засади поврће. Као што би већина урадила, и он је, да би
лакше планирао, направио малу скицу свог плаца.
а скици плаца приближно означи положај нове ограде, ако знаш да је господин Ћирић
1) Н
решио да ограда од најближег дрвета буде удаљена бар 1m (имај у виду колико је ограде
купио).
олика је површина добијеног дела плаца на коме господин Ћирић планира да засади
2) К
поврће?
3) Г де треба поставити пумпу за воду, тако да, куповином најкраћег могућег црева за воду,
може да полије сваку биљку у повртњаку?
чему је разлика између леве и десне слике? Шта је на слици десно занемарено? Шта је
4) У
заједничко овим сликама?
ако си означио/-ла положај нове ограде, а како положај пумпе за воду?
5) К
24
Задатак 2.
Виолета је добила на поклон слику дужине 80cm и ширине 50cm. Проценила је да за њу
једино има места на зиду на коме већ постоје три слике.
270cm
3m
1) Означи на скици једно могуће место за четврту слику.
2) Можеш ли да јој предложиш и неко друго место?
Увек на северу
Ако знамо где је Велики медвед (који се у Северњача
Србији види током целе године и током целе
ноћи), лако налазимо звезду Северњачу.
Довољно је повући замишљену праву која
пролази кроз звезде Мерак и Дубхе Великог
медведа. На тој правој, у смеру од Мерака
ка Дубхе, пренећемо пет дужина раздаљине
између ове две звезде. Добићемо дуж чији је
један крај звезда Дубхе, а други крај се налази
Дубхе
близу не тако сјајне, али врло познате звезде
– Северњаче. Звезда Северњача припада Мерак
сазвежђу Мали медвед. Она показује север,
па отуда и њено име.
25
Задаци слични овим, а нарочито цртежи који су се при њиховом решавању користили, као и
само посматрање природе, давно су навели људе (математичаре) да посебно издвоје и смисле
појмове које су назвали тачка, права, раван, и да проучавају разне односе међу њима.
Птоломеј I, владар старог Египта, геометрију је учио од самог Еуклида. Обесхрабрен тешкоћама,
питао је Еуклида да ли постоји неки лакши начин да се научи геометрија. Еуклид је одговорио да
не постоји краљевски пут у геометрију.
О томе какав значај је велики старогрчки мислилац Платон придавао геометрији најбоље
говори натпис који је стајао на улазу у његову школу звану Академија: Нека нико ко не познаје
геометрију не улази овде.
Реч геометрија је грчког порекла. Настала је од грчких речи: геа – земља и метрес – мерење.
Дакле, дословно преведена на српски језик, реч геометрија значи мерење (премеравање)
земље (земљишта).
26
ОСНОВНИ ГЕОМЕТРИЈСКИ ПОЈМОВИ
B
Дубхе
C
Мерак
A
Човек је свакој звезди коју је до сада уочио дао неко име. То ћемо чинити и ми: сваку тачку
коју уочимо означићемо (именоваћемо) неким великим словом латинице: A, B, C, D, …
Права
Раван
E
D
G B
B
A
G
Равни означавамо малим грчким словима: α (читамо „алфа“), β („бета“), γ („гама“), δ („делта),...
27
Приликом цртања претходних слика, треба упамтити:
А, B, C јесу ознаке (имена) неких тачака које смо уочили, а траг врха оловке поред ових слова
јесу графички прикази (цртежи, скице) уочених тачака;
a, b, c јесу ознаке (имена) неких правих које смо уочили, а траг оловке која је пратила ивицу
лењира поред ових слова јесу графички прикази (цртежи, скице) правих;
α, β, γ, δ јесу ознаке (имена) равни које смо уочили, а правоугаоници и квадрати су графички
прикази (цртежи, скице) равни.
Као што нам скице, које смо цртали у задацима из уводне лекције, не дају потпуни увид у
стварну ситуацију, тако и графички прикази (скице) тачке, праве и равни не одсликавају
потпуно наше мисли у вези с тим појмовима. Зато, хајде да речима опишемо основне
геометријске појмове и односе, и да тиме што боље искажемо своје мисли које,
како видимо, не можемо цртежима најверније да представимо! При том ћемо сваку
реченицу покушати да представимо и сликом, али ћемо стално имати на уму све недостатке
које слика носи са собом.
Појмови тачка, права, раван строго се уводе једним списком особина, односно својстава,
за које се претпоставља да их имају замишљени објекти названи тачка, права, раван.
Поменуте особине најчешће нам говоре о везама и односима међу овим објектима.
28
Права садржи бесконачно много тачака
Задатак 1.
Упиши или тако да важе односи приказани на слици.
У геометрији се често уместо „тачка A припада правој а“ каже „тачка A је на правој а“,
односно уместо „тачка B не припада правој a“ кажемо „тачка B није на правој a“.
Распоред тачака на некој правој изражава се,
једноставно, односом бити између.
Да је тачка C између тачака A и B записујемо на
један од следећих начина А – C – B или B – C – A.
Задатак 2.
Упиши речи „тачно“ или „нетачно“ ако важе
односи са слике десно.
1) A – B – C _______; 2) B – C – E _______;
3) E – C – A _______; 4) A – D – E _______.
Задатак 3.
Нацртај у свесци праве a и b и изабери тачке A, B, C тако да следећи искази буду тачни: C a,
C b, A a, C – B – A.
29
Уведени однос међу тачкама једне праве омогућава нам да искажемо две веома значајне
особине које имају све праве.
За сваке две произвољно изабране различите тачке једне праве постоји тачка те праве
која је између њих.
30
Ова особина одговара графичком приказивању тачака и правих. Прикази две различите
тачке, у твојој свесци, на пример, потпуно одређују како треба поставити лењир за цртање
одговарајуће праве (одређене задатим тачкама).
Пример 2. Колико има правих које садрже једну задату тачку?
Да ли за сваке три тачке мора да постоји права која их садржи?
Иако верујемо да самостално можеш дати потпуно исправне одговоре на претходна питања,
даћемо их и ми.
Уколико три или више тачака припадају једној правој, кажемо да су те тачке колинеарне.
Задатак 4.
Колико различитих правих одређују тачкe A, B, C, D приказане на сликама?
1) 2)
31
Раван садржи бесконачно много тачака
Ако тачка A припада равни α то означавамо са A α, а ако тачка B не припада (није у)
равни α са B α.
Задатак 5.
Тачке A и B припадају равни α. Упиши један од знакова или на предвиђена места тако да
добијени искази буду тачни.
1) {A, B}____ α; 2) p(A, B)____ α; 3) {A, B}____p(A, B); 4) A____α; 5) B____p(A, B).
Задатак 6. Посматрајући слике упиши знаке , и , како је започето, тако да искази буду тачни.
1)
1) А α; 2) А а; 3) а α;
4) p(B, C)____α; 5) {A, B, C}____α;
6) {A, B, C}___a; 7) {A, C, D}____a;
8) A____p(B,C); 9) {A, B, C, D}____α.
2)
1) P β; 2) R β;
3) p(Q, S) β; 4) p(R, S) β;
5) p(P, S)____β; 6) {P, Q, R}____β;
7) {P}____β; 8) {P} ____p(Q,S).
Задатак 7.
Права а је у равни α. Одреди а α и а α.
32
Узајамни положај две праве
Две различите праве једне равни или се секу у тачно једној тачки или немају заједничких тачака.
Задатак 8.
Упиши речи „тачно“ или „нетачно“ у зависности од тога
да ли односи са слике важе или не:
1) a b = {B} __________; 2) a c = A __________;
3) b c = {C} __________; 4) p(B,D) c = {D} __________.
Уколико две праве једне равни немају заједничких тачака, кажемо да су паралелне и
пишемо a b.
Задатак 9.
Нацртај слику тако да дате формуле буду тачне.
1) A a, B a, C a, p(B,C) a = {A}; 2) A a, B a, C a, p(B,C) a.
Оптичке варке
Приметите како цртежи могу да нас преваре.
Илузије ове врсте познате су као оптичке варке. Варка је
у томе што не видимо да су праве паралелне (уверите се уз
помоћ лењира).
33
Паралелне праве
Ако је a произвољна права и P тачка која јој не припада, P a, тада постоји тачно једна права
b која садржи тачку P и паралелна је правој a.
P
Ако је задата права a и тачка P која јој не
припада, P a, конструкција праве b изводи се
такође помоћу два лењира при чему се лењир a
помоћу кога цртамо праве „покреће“ све док не
„додирне“ тачку P.
Задатак 10.
Дата је права p и тачке A и B које јој не припадају.
Нацртај праве a и b тако да A a, B b , а p и b p.
Да ли су праве a и b паралелне или се секу?
Нацртај неку праву c, различиту од праве a, која садржи
тачку A. Да ли права c сече праве b и p или је паралелна
некој од њих?
Задатак 11.
Нацртај у свесци две паралелне праве а и b (a b), а затим произвољно изабери тачке A
и B на правој a (A a, B a) и тачку C која не припада правама a и b (C a, C b). Који су од
следећих исказа тачни, а који нису?
1) p(A,C) b; 2) p(A,C) p(B,C); 3)p(A,C) a ≠ ; 4) p(B,C) b.
Особине основних геометријских објеката, које смо истицали, стари Грци су називали
аксиомама и тај назив је остао до данас. Аксиомама се називају основне и полазне
претпоставке у вези са неким предметом интересовања.
Аксиома (или аксиом) јесте реч грчког порекла и значи основно начело, очигледна истина
коју није потребно доказивати.
34
ДЕЛОВИ ПРАВЕ
Полуправа
Сетимо се најпре односа бити између.
Нека је a произвољно изабрана права и A нека њена тачка.
За већи број тачака праве a кажемо да су са исте стране тачке A, уколико су било које две
од њих са исте стране тачке A.
Одмах примећујеш да су тачке скупа {H, E, F, D} са исте стране тачке A. Такође, тачке скупа
{C, B, G, I, J} са исте су стране тачке A. Вероватно је сувишно да кажемо да су E и B са
различитих страна тачке A, као, уосталом, било која тачка првог скупа и било која тачка
другог скупа.
Дакле, свака права је неком својом тачком подељена на два
дела који немају заједничких тачака. На слици то су плави
део p и црвени део c праве. Мала писана слова латинице
користићемо да означимо и добијене делове праве.
Сваки од уочених делова заједно са подеоном тачком образује једну полуправу. Будући да
имамо два дела, имамо и две полуправе.
Дакле, ако је тачка А на правој а, тада тачка А и све тачке праве а које су са исте стране
тачке А, образују једну полуправу.
Полуправа је потпуно одређена неком правом, тачком на њој и избором једног од делова на
које је уочена права подељена изабраном тачком.
35
Пример 2. Треба да имамо у виду да су полуправе делови
праве, али и односе које ћемо илустровати примером који
је приказан на слици:
Ap a, Ac a, Ac Ap = {A}, Ac Ap = a.
Задатак 1.
На основу слике упиши један од знакова = или ≠ на предвиђена места тако да добијена
тврђења буду тачна:
1) Aa Bb ____ ; 2) Aa Cc ____ ;
3) Aa Dd ____ ; 4) Aa Aa ____ ;
5) Bb Cc ____ ; 6) Bb Dd____ ;
7) Cc Dd ____ .
Задатак 2.
Користећи се сликом изнад, изврши назначене операције:
1) Аа Dd = ____; 2) Аа p(A, D) = ____; 3) Аа p(A, D) = ____;
4) Аа p(B, D) = ____; 5) p(B, D) Cc = ____.
36
Дуж
Прочитај следеће реченице и поред сваке заокружи један од одговора „ЗНАМ“ или „ОВО ЈЕ
НОВО ЗА МЕНЕ“. Да бисмо лакше формулисали питања, изабраћемо две произвољне тачке
и означити их са A и B.
AB = 5cm
A B
5. Дужи можемо мерити, односно придруживати
им особине изражене неким бројем и унапред 0 1 2 3 4 5
изабраном јединицом мере.
37
О дужима си доста учио и у претходним разредима, зато смо ову лекцију и скратили
задавањем теста. Ако ипак постоји нешто што ниси знао/-ла, искористи ову прилику да то
запамтиш и себи олакшаш „пут“ кроз геометрију!
Задатак 3.
Колико различитих дужи одређују тачкe A, B, C, D приказане на сликама?
1) 2)
Тачка C неке дужи AB, таква да су AC и BC подударне дужи, назива се средиште дужи AB.
Ако је Ap произвољна полуправа и BC нека дата дуж, тада на полуправој постоји тачка D тако
да су дужи BC и AD подударне.
38
Пример 4. Која је од дужи AB и CD (слика десно) краћа?
Наравно, директним мерењем можемо утврдити да дуж AB
има већу дужину од дужи CD. Пишемо AB > CD или CD < AB.
Међутим, дате дужи можемо упоредити и конструктивно.
Пример 5. Конструишимо дуж чија је дужина једнака збиру дужина датих дужи AB, CD и EF.
Задатак 4.
Изврши назначене операције међу дужима које можеш уочити на слици лево.
1) AC EF; 2) AC BE;
3) AB AC; 4) AB BC;
5) AC BD; 6) (AB BC) CD;
7) BE CD; 8) AB CD.
39
Задатак 5.
Дате су тачке A и S. Одреди тачку B тако да је S средиште дужи AB. Одреди затим тачку C
такву да је B средиште дужи AC. Колико је пута дуж AC дужа од AS?
Задатак 6.
Дате су три колинеарне тачке A, B, C такве да је B – A – C, BA = 4cm, AC = 6cm. Ако је S
средиште дужи BC и T средиште дужи BA, одреди дужине дужи BC, AS, TS.
Задатак 7.
Дате су три колинеарне тачке A, B, C такве да је B – A – C, BA = 3cm, AC = 8cm. Ако је S
средиште дужи BА и T средиште дужи АC, одреди дужине дужи AC, AS и TS.
Задатак 8.
Већ петнаест година месар из Крагујевца прави 10 метара кобасица дневно. Не ради
недељом и узима одмор четири седмице годишње. Ако би месар наслагао дуж пута,
почевши од Крагујевца, кобасице које је направио током петнаест година, ком граду би био
најближи.
1) Чачку, 2) Београду, 3) Јагодини, 4) Краљеву, 5) Зрењанину.
Напомена: Крагујевац је удаљен 115km од Београда, 59km од Чачка, 54km од Краљева,
42km од Јагодине и 190km од Зрењанина.
Мерење растојања
Често се поистовећује дужина дужи AB са растојањем између тачака A и B. Прецизније је
рећи: дужина дужи AB је најкраће растојање између тачака A и B. Растојање међу тачкама
можемо мерити и на друге начине.
Задатак.
Таксисти не значи много најкраће растојање између два места A и B, односно растојање
између два места ваздушном линијом. Покушај са слике да одредиш колико растојање
ће својим возилом прећи таксиста Сима између места А и В. Једном центиметру на слици
одговара 100m у стварности. Све приказане улице су двосмерне.
Бирчанинова
Светозара Марковића
Краља Милутина
Војводе Миленка
Делиградска
Ресавска
B
Пастерова
40
ДЕЛОВИ РАВНИ
Полураван
Две различите тачке A и B равни α са исте су Ако права p сече дуж AB, кажемо да су тачке
стране праве p, ако права p не сече дуж AB. A и B са различитих страна праве p.
Сваки од уочених делова, заједно са правом p која их одређује, образује једну полураван.
Дакле, ако у равни α лежи права p, тада права p и све тачке равни α које су са исте стране
праве p образују једну полураван.
Полураван је потпуно одређена неком равни, правом која је у тој равни и избором једног од
делова на које је уочена раван подељена изабраном правом.
41
Изломљена линија
Задатак 2.
Има ли још изломљених линија одређених тачкама A, B, C, D које су различите од оних које
су приказане на претходним сликама? Нацртај две такве линије (користећи сваку тачку
једанпут).
Изломљена линија је геометријски објекат који чине све дужи одређене узастопним тачкама
у изабраном редоследу навођења. Уколико спојимо и последњу тачку са првом, добићемо
затворену изломљену линију.
42
Пример 2. Колико отворених, а колико затворених изломљених линија одређују три задате
неколинеарне тачке?
Отворене изломљене линије одређене неколинеарним тачкама A, B, C јесу: ABC, BCA, CAB.
Нацртај их!
Једина затворена изломљена линија одређена овим тачкама, такозвана троугаона линија,
приказана је на четвртој слици.
Уколико сваке две дужи, међу свим дужима које чине неку изломљену линију, немају
заједничких тачака или им је само једна од крајњих тачака заједничка, кажемо да је та
изломљена линија без тачака самопресецања.
Дужина изломљене линије једнака је збиру дужина дужи које чине ту изломљену линију.
Надовезивањем одговарајућих
дужи лако је конструисати дуж чија
је дужина једнака дужини неке
изломљене линије.
43
Задатак 3.
Која је од изломљених линија приказаних на слици најдужа?
Задатак 4.
Одреди мерни број дужине изломљене линије АBCDEF, ако је дуж IJ јединица мере.
Задатак 5.
Нека је d мерни број дужине криве линије приказане на слици, ако је дуж IJ јединица мере.
Упутство:
Примећујеш да не можемо лењиром и шестаром прецизно
одредити мерни број дужине криве линије. Међутим, дужина
дате криве линије приближно је једнака дужини изломљене
линије ABCD, зар не?
Задатак 6.
Приближно, у центиметрима, одреди дужину криве
линије приказане на слици десно.
44
Многоугао
Затворена изломљена линија без тачака самопресецања назива се многоугаона линија или
полигонска линија.
45
Унија многоугаоне линије и њене унутрашњости представља геометријски објекат који
називамо многоугао или полигон. Темена и странице дате многоугаоне линије представљају
темена и странице одговарајућег многоугла.
Многоуглове означавамо низом слова којим су означена његова темена водећи рачуна да
суседна слова означавају узастопна темена многоугла. Ако многоугао има 3, 4, 5 ... темена (и
исто толико страница) зовемо га троугао, четвороугао, петоугао...
Префикс поли такође долази из грчког језика и значи вишеструк, многострук, који има
много облика и примена.
Реч полигон, дословно преведена на српски језик, значи многоугао (гон – угао).
Задатак 1.
Пресек четвороугла ABCD и троугла PQR јесте петоугао.
Задатак 2.
Одредити тачку X полуправе Ox тако да је дужина
дужи OX једнака обиму петоугла ABCDE.
Задатак 3.
Које од тачака A, B, C, D припадају унутрашњости, а које спољашњости многоугаоне линије
приказане на слици лево? Лакше ћеш одговорити на питање ако црвеном бојом обојиш
унутрашњост датог многоугла.
46
Задатак 4.
Нацртај четвороугао и праву тако да:
1) немају заједничких тачака;
2) имају једну заједничку тачку;
3) имају бесконачно много заједничких тачака.
Задатак 5.
Колико највише темена може имати многоугао који је пресек нека два троугла?
Задатак 6.
Какви се све многоуглови могу добити као пресеци једног троугла и једног четвороугла?
Задатак 7.
Који од многоуглова приказаних на наредној слици има највећи обим?
Задатак 8.
Ако је O мерни број обима затворене криве линије при изабраној јединици мере IJ, онда је
O приближно једнако:
1) 13;
2) 23;
3) 33;
4) 43.
Задатак 9.
Приближно у центиметрима одреди дужину затворене криве линије приказане на слици.
47
КОНВЕКСНОСТ
Можеш ли да наслутиш које својство имају све фигуре приказане на слици са леве стране, а
нема га ниједна фигура приказана на слици са десне стране?
Помоћи ћемо ти.
Неки геометријски објекат, означимо га са F, јесте конвексан ако за сваки пар тачака A и B
који припада F (A, B F), све тачке дужи AB такође припадају F (AB F).
Слободније речено, неки геометријски објекат је конвексан ако се из сваке његове тачке
може стићи у било коју другу његову тачку праволинијским путем који је такође у датом
објекту.
Геометријски објекат је неконвексан, ако није конвексан, тo јест постоји бар један пар
тачака које му припадају, али му не припадају и све тачке дужи чији су крајеви уочене тачке.
Задатак 1.
1) Да ли је свака права конвексан објекат?
2) Да ли је свака дуж конвексан објекат?
3) Да ли је свака полуправа конвексан објекат?
4) Постоји ли неконвексан троугао?
Задатак 2.
1) Да ли је пресек два конвексна објекта конвексан?
2) Да ли је унија два конвексна објекта обавезно конвексна?
3) Да ли је разлика два конвексна објекта обавезно конвексна?
Задатак 3.
Заокружи бројеве који се налазе испред конвексних објеката.
48
КРУжнице и кругови
Кружницa
Кружна линија или кружница јесте геометријски објекат који чине све тачке једне равни
које су подједнако удаљене од једне одређене тачке те равни. Поменуту одређену тачку
зовемо центар, а дужину дужи чије су крајње тачке центар и нека тачка кружне линије
називамо полупречник.
Полупречником се назива и свака дуж чији су крајеви центар и нека тачка кружне линије.
Кружну линију одређену центром O и полупречником r означавамо са k(O, r).
Скуп црвених тачака на наредној слици графички је приказ кружне линије. Наравно, за
цртање кружне линије користимо шестар.
кружна линија k(O, r)
полупречник r
центар О
Круг
Круг је геометријски објекат који чине кружна линија и њене унутрашње тачке. Круг
одређен кружном линијом k(О, r) обележавамо са K(O, r). Тачка O је центар, а r је полупречник
круга K(O, r).
Уочи да је разлика K(O, r) \ k(O, r) скуп унутрашњих тачака кружне линије k(O, r).
49
Пример 1. Дата је кружна линија k(О,5cm). Тачка S је у
њеној спољашњости јер је дужина дужи OS једнака 6cm,
што је веће од полупречника (r = 5cm). С друге стране,
тачка U је у унутрашњости дате кружне линије јер је дужина
дужи OU једнака 3cm, што је мање од полупречника. Зато,
тачка U припада кругу K(О,5cm), а не припада кружној
линији k(О,5cm), U K(О,5cm), U k(О,5cm).
Доцртај још неколико унутрашњих и неколико спољашњих
тачака дате кружне линије.
Уместо назива „кружна линија“ много више се употребаљава краћи назив „кружница“.
Задатак 1.
У свесци нацртај две тачке A и B. Затим нацртај кружницу са центром у тачки A која садржи
тачку B.
Задатак 2.
Конструиши бар једну кружницу којој су A, B и C унутрашње, а
D, E и F спољашње тачке. Тачке A, B, C, D, E и F дате су на слици
десно.
Задатак 3.
Нацртај кружницу k(О,3cm) и дуж OA дужине 5cm.
1) Која тачка кружнице је најближа тачки A и колико је одговарајуће растојање?
2) Која тачка кружнице је најудаљенија од тачке A и колико је одговарајуће растојање?
Задатак 4.
Одреди све тачке праве p које су на
растојању 4cm од тачке A.
50
Узајамни положаји кружница и кругова
Хајде да размотримо однос две кружнице, односно два круга, који леже у истој равни.
Посматраћемо две кружне линије k(O,r) и k(S,s), односно два круга K(O, r) и K(S, s). Нека је d
дужина дужи OS, најкраће растојање између центара уочених кружница.
Први случај
Нека је d > r + s, тј. нека је растојање између
центара уочених кружница веће од збира
њихових полупречника.
Тада кружнице немају заједничких тачака, k(O,r) k(S,s) = . Такође, одговарајући кругови
немају заједничких тачака, K(O,r) K(S,s) = .
Други случај
Нека је d = r + s, тј. нека је растојање између
центара уочених кружница једнако збиру
њихових полупречника.
Тада кружнице имају само једну заједничку тачку, k(O, r) k(S, s) = {T}, која се назива тачка
додира ових кружница. Ова тачка је заједничка и одговарајућим круговима
K(O, r) K(S, s) = {T}.
Трећи случај
Нека је d < r + s, тј. нека је растојање између центара уочених кружница мање од збира
њихових полупречника. Овај случај је најсложенији.
Један од положаја које кружнице, односно Тада су А и B заједничке тачке кружница:
кругови, могу у овом случају да заузму k(O, r) k(S, s) = {A, B}.
приказан је на наредној слици, када је d Пресек кругова, у овом случају, приказан је
веће од разлике полупречника, то јест на слици.
d > s – r, уз претпоставку s > r.
51
Ако је d = s – r, тада:
1) кружнице имају једну заједничку тачку: 2) пресек кругова је круг мањег полупречника,
k(O, r) k(S, s) = {T} и кажемо да се односно K(O, r) K(S, s) = K(O, r).
кружнице додирују изнутра у тачки T.
52
Задатак 1.
Нацртај у свесци одговарајуће слике и одреди пресек кругова K(O1, 3cm) и K(O2, 5cm),
односно кружница k(O1, 3cm) и k(O2, 5cm), ако је растојање између центара O1 и O2 једнако:
1) 9cm; 2) 8cm; 3) 6cm; 4) 2cm; 5) 1cm.
У каквом су односу нацртани кругови, односно кружнице?
Задатак 2.
Колико је растојање између центара кружница k(O1, 2cm) и k(O2, 4cm), ако се оне додирују:
1) споља; 2) изнутра?
Задатак 3.
Нацртај кружницу која има центар у датој тачки O и додирује дату кружницу k(S, 5cm), ако је:
1) O у унутрашњости дате кружнице;
2) O у спољашњости дате кружнице.
Задатак 4.
Заокружи број испред тачне реченице.
1) Ако је унија кругова K1 и K2 круг K2, онда је K1 K2.
2) Ако је пресек два круга једна тачка, онда се ови кругови додирују.
3) Ако је разлика два круга круг, онда су ти кругови дисјунктни.
4) Нека кружница може сећи неки круг у тачно две тачке.
Задатак 5.
Нацртај дуж AB, тако да је AB = 6cm.
1) Одреди све тачке које су удаљене 5cm и од тачке A и од тачке B.
2) Да ли постоји тачка која је удаљена 2cm и од тачке A и од тачке B? Образложи одговор.
Задатак 6.
Нацртај кружницу k(O, r) произвољно бирајући центар и полупречник. У спољашњости
нацртане кружнице изабери тачку S, па нацртај кружницу са центром у тачки S која
додирује кружницу k(O, r).
Задатак 7.
Нацртај круг K(O, r), произвољно бирајући центар и полупречник. У унутрашњости нацртаног
круга изабери тачку S, па нацртaј круг са центром у тачки S који додирује круг K(O, r).
53
Варке
Сваког дана нам се дешава да се
преваримо у посматрању стварности:
видимо (или мислимо да видимо)
погрешни изглед ствари. Тако су људи дуго
веровали у оно што су погрешно видели:
Земља им је изгледала равна и у центру
Сунчевог система... Зато су почели да
проверавају оно што се види или се мисли
да је очигледно.
Да ли су шине паралелне?
Колико фигура видиш на наредној слици?
Колико фигура је нацртано?
Када поредиш дужине дужи, ако ниси потпуно сигуран/-на у оно што видиш, употреби
шестар или лењир! Ови инструменти неће ти дати математички доказ, али ће ти барем
помоћи да уочиш како очи могу да нас преваре, тачније како мозак може да нас превари јер
управо мозак у неким случајевима погрешно тумачи сигнале које нам шаљу очи.
Задатак.
Прво одговори на питања само гледајући слику, а затим употреби лењир или шестар
(по свом избору).
Која од дужи AB или BC има већу дужину? Која је од три дате дужи најдужа?
54
ДЕЉИВОСТ
0∙9+1=1
1 ∙ 9 + 2 = 11
12 ∙ 9 + 3 = 111 11 ∙ 11 =
123 ∙ 9 + 4 = 1111 111 ∙ 111 =
1234 ∙ 9 + 5 = 11111 1111 ∙ 1111 =
12345 ∙ 9 + 6 = 111111 11111 ∙ 11111 =
123456 ∙ 9 + 7 = 1111111 111111 ∙ 111111 =
1234567 ∙ 9 + 8 = 11111111 1111111 ∙ 1111111 = 1234567654321
12345678 ∙ 9 + 9 = 111111111 11111111 ∙ 11111111 = 123456787654321
123456789 ∙ 9 + 10 = 1111111111 111111111 ∙ 111111111 = 12345678987654321
1∙8+1= 9∙9+7=
12 ∙ 8 + 2 = 9 ∙ 98 + 6 =
123 ∙ 8 + 3 = 9 ∙ 987 + 5 =
1234 ∙ 8 + 4 = 9 ∙ 9876 + 4 =
12345 ∙ 8 + 5 = 9 ∙ 98765 + 3 =
123456 ∙ 8 + 6 = 9 ∙ 987654 + 2 =
1234567 ∙ 8 + 7 = 9876543 9 ∙ 9876543 + 1 =
12345678 ∙ 8 + 8 = 98765432 9 ∙ 98765432 + 0 =
123456789 ∙ 8 + 9 = 987654321 9 ∙ 987654321 − 1 =
Као што је то био случај са настанком геометрије, и почеци проучавања особина бројева
воде нас у далеку прошлост. Прву књигу из теорије бројева у историји математике написао
је Диофант, велики старогрчки математичар. То дело се назива Аритметика и у њему
је, детаљним решавањем преко стотину задатака, описано тадашње знање о бројевима.
Велики број ових задатака своди се на разне врсте једначина. И данас, Диофантовим
једначинама назива се једна врста веома важних једначина.
55
ПОЈАМ ДЕЉИВОСТИ
Релација дељивости
До сада смо научили да је резултат сабирања и множења било која два природна броја,
такође, природан број. Mеђутим код рачунских операција одузимања и дељења резултат
не мора увек да буде природан број, на пример 10 – 23, 18 – 91, 34 – 237 или 25 : 6, 18 : 5.
Већ смо учили да ако је а – b природан број, онда је b < а, као и то да ако је b < а, онда је а – b
природан број. Дакле, израз а – b је у непосредној вези с односом (релацијом) b < а. Хајде
да видимо када ће резултат дељења, једног природног броја другим, бити природан број.
Постоји веза између израза а : b и односа b | а. Ако је а : b природан број, онда b | а, као и ако
b | а, онда је а : b природан број. Дакле, из b | а закључујемо да број а можемо записати као
производ броја b и неког природног броја.
Пример 2.
а) 5 | 10, јер је 10 = 5 ∙ 2 б) Из 18 : 6 = 3 закључујемо да 6 | 18.
5 | 35, јер је 35 = 5 ∙ __ Из 48 : 16 = 3 закључујемо да 16 | __.
5 | 105, јер је 105 = __ ∙ __ Из 182 : 2 = 91 закључујемо да __ | 182.
Делилац неког броја јесте сваки природан број којим је тај број дељив, то јест којим се
може поделити без остатка.
56
Скуп свих делилаца броја n означавамо са Dn. Скуп свих делилаца броја 12 записујемо:
D12 = {1, 2, 3, 4, 6, 12}.
Пример 1. Сви делиоци броја: а) 4 чине скуп D4 = {1, 2, 4}; б) 7 чине скуп D7 = {1, 7};
в) 20 чине скуп D20 = {1, 2, 4, 5, 10, 20}; г) 41 чине скуп D41 = {1, 41}.
Задатак 1.
Одреди све делиоце броја: а) 11; б) 15; в) 31; г)12.
Сваки број дељив је са 1 и самим собом. Најмањи делилац сваког природног броја јесте
број 1, а највећи делилац сваког природног броја јесте сам тај број.
Покажимо како одређујемо садржаоце неког природног броја. Одредимо садржаоце броја
4. То су сви бројеви који садрже број 4, то јест они који се могу записати као производ
броја 4 и неког природног броја. Најмањи такав број је 4, следећи ћемо добити када
удвостручимо 4, а то је 8, следећи када 4 помножимо са 3, а то је 4 ∙ 3 = 12, следећи када 4
помножимо са 4, 4 ∙ 4 = 16 и тако даље. Дакле, садржаоци броја 4 јесу 4, 8, 12, 16, 20, 24, ... .
Скуп свих садржалаца броја n означавамо са Sn. Све садржаоце броја 4 краће записујемо
S4 = {4, 8, 12, 16, 20, 24, ...}.
Садржалац датог броја јесте сваки природан број који је дељив тим бројем.
Скуп свих делилаца било ког броја има коначан број елемената, док је скуп свих садржалаца
бесконачан.
Пример 2. Садржаоци броја: а) 2 чине скуп S2 = {2, 4, 6, ...}; б) 6 чине скуп S6= {6, 12, 18, ...};
в) 15 чине скуп S15= {15, 30, 45, ...}; г) 21 чине скуп S21 = {21, 42, 63, ...}.
Задатак 2.
Одреди садржаоце броја: а) 3; б) 5; в) 10; г) 12.
Најмањи садржалац сваког природног броја јесте сам тај број, а његов највећи
садржалац не постоји.
Како 4 дели број 12, кажемо да је 4 делилац броја 12. Број 12 садржи број 4, па је 12
садржалац броја 4.
57
СВОЈСТВА ДЕЉИВОСТИ
Пример 2.
а) Како 8 | 72, 8 | 8, 8 | 56 и 8 | 32 онда 8 | (72 + 8 + 56 + 32) то јест 8 | 168.
б) 11 | (33 + 44 + 55) јер 11 | 33, 11 | 44 и 11 | 55.
Међутим, ако сабирци нису дељиви неким бројем не значи увек да и њихов збир није
дељив тим бројем.
Пример 3.
а) Ниједан од бројева 7 и 12 није дељив са 5, а ни њихов збир 7 + 12 = 19 није дељив са 5.
б) Ниједан од бројева 41 и 4 није дељив са 5, али њихов збир 41 + 4 = 45 дељив је са 5.
Задатак 1.
Заокружи слово испред тачних исказа: а) 4 | (240 + 16); б) 5 | (20 + 65); в) 7 | (70 +10).
Пример 4.
а) Како 5 | 35 и 5 | 25 онда и 5 | (35 − 25); б) 7 | (77 − 35) јер 7 | 77 и 7 | 35.
Задатак 2.
Заокружи слово испред тачних исказа: а) 4 | (124 − 32); б) 12 | (120 − 48).
ко су сабирци дељиви неким бројем, онда је и збир дељив тим бројем. Ако су
А
умањеник и умањилац дељиви неким бројем, онда је и разлика дељива тим бројем.
Пример 5.
а) 6 | (42 + 12 − 48) јер су бројеви 42, 12 и 48 дељиви са 6.
б) 7 | (49 + 77 − 35 − 14) јер су бројеви 49, 77, 35 и 14 дељиви са 7.
58
Пример 6. Марко има 49 књига које може да
распореди на 7 полица, тако да на свакој буде једнак
број књига. Када Марко буде имао три пута више
књига (49 ∙ 3) да ли ће моћи да их распореди на 7
полица, тако да на свакој полици буде једнак број
књига?
Ако је један чинилац производа дељив неким бројем (с | a или с | b), онда је и производ
дељив тим бројем (с | а ∙ b).
Пример 7.
а) Како је број 15 дељив са 3, онда ће и број 15 ∙ 7 = 105 бити дељив са 3.
б) Како је број 8 дељив са 4, онда ће и број 8 ∙ 7 ∙ 5 = 280 бити дељив са 4.
Задатак 3.
Заокружи слово испред тачног исказа: а) 3 | 99 ∙ 100; б) 5 | 99 ∙ 100.
Пример 8. Маја посматра кроз прозор своје собе звездано небо. Уочила је 6 звезда које је
могла да групише, тако да у групи буду по 3 звезде. Затим је изашла у двориште и уочила 24
звезде које је могла да групише тако да у свакој групи буде по 6 звезда. Да ли тај скуп звезда
може груписати тако да у свакој групи буду по 3 звезде?
Другим речима, видимо да 3 | 6 и 6 | 24, а интересује нас да ли онда и 3 | 24?
Како се 3 садржи у 6 и 6 се садржи у 24, онда се и 3 садржи у 24.
59
Пример 9.
а) Из 8 | 64 и 64 | 128, следи 8 | 128. б) Како 11 | 99 и 99 | 198, онда 11 | 198.
Задатак 4.
а) Ако знаш да 51 | 221 493 , објасни зашто без рачунања можеш да тврдиш да 17 | 221 493
б) Ако знаш да 56 | 588 616 , објасни зашто без рачунања можеш да тврдиш да 7 | 588 616,
8 | 588 616 и 14 | 588 616.
Шта је са нулом?
А да ли нула може бити садржалац неког природног броја, то јест да ли је нула дељива
неким природним бројем?
Задатак 5.
Који од израза су једнаки нули, а који немају смисла?
а) 0 : 42; б) (83 − (38 + 45)) : 2; в) 58 : 0; г) 49 : (63 − 63);
д) 88 − (44 : 0); ђ) (566 − 328) : 0; е) (483 − 483) : (28 − 28).
Исправно је рећи делилац, а не делиоц. У множини се каже делиоци (делилаца, ...). Слично
важи и за садржилац (не садржаоц), односно у множини садржаоци (садржалаца, ...).
60
ДЕЉЕЊЕ СА ОСТАТКОМ
Задатак 1.
Одреди количник и остатак при дељењу:
а) броја 54 са 5; Како је 54 = 5 ∙ 10 + 4, 10 је количник, а 4 остатак.
б) броја 127 са 10; Како је 127 = 10 ∙ 12 + ____, ____ је количник, а ____ је остатак.
в) броја 97 са 3; Како је 97 = 3 ∙ ____ + 1, ____ је количник, а ____ је остатак.
г) броја 222 са 11. Како је 222 = 11 ∙ ____ + ____, ____ је количник, а ____ је остатак.
Остатак мора бити мањи од броја којим делимо и већи од или једнак 0, 0 ≤ r < b.
Ако је остатак једнак 0, број a је дељив бројем b, а ако је остатак већи од 0, број а није дељив
бројем b.
Задатак 2.
Нађи количник и остатак при дељењу:
а) броја 49 са 3; k = _____, r = _____ б) броја 98 са 7; k = _____, r = _____
в) броја 324 са 15; k = _____, r = _____ г) броја 1 234 са 26. k = _____, r = _____
Задатак 3.
Нађи количник и остатак при дељењу броја 32 са 3, 4, 5 и 6.
61
ДЕЉИВОСТ НЕКИМ БРОЈЕВИМА
Пример 1.
а) Број 260 једнак је производу 10 ∙ 26, па је 260 : 10 = 26. Закључујеш, број 260 је дељив са 10.
б) Број 2 300 једнак је производу 100 ∙ 23, па је 2 300 : 100 = 23. Закључујеш, број 2 300 је
дељив са 100.
в) Број 347 000 једнак је производу 1 000 ∙ 347, па је 347 000 : 1 000 = 347. Закључујеш, број
347 000 је дељив са 1 000 .
Број је дељив са 10 ако је последња цифра тог броја 0.
Број је дељив са 100 ако су последње две цифре тог броја 0.
Број је дељив са 1 000 ако су последње три цифре тог броја 0.
Број је дељив декадном јединицом ако на крају има бар онолико нула колико има та декадна
јединица.
Задатак 1.
Којим декадним јединицама је дељив број:
а) 600 _________________; б) 41 000 _________________; в) 5 700 _________________?
Као што смо уочили правила дељивости декадним јединицама тако можемо доћи и до
правила дељивости још неким природним бројевима (2, 5, 4, 25, 3, 9). Та правила ће ти
омогућити да пре него што извршиш дељење, закључиш да ли је дати број дељив неким
бројем или не.
Дељивост бројевима 2 и 5
Последња цифра неког броја је остатак при дељењу тог броја са 10. На пример,
458 = 45 ∙ 10 + 8, 1 765 = 176 ∙ 10 + 5, 4 077 = 407 ∙ 10 + 7.
Како је 10 = 2 ∙ 5 то значи да су сви први сабирци (45 ∙ 10, 176 ∙ 10, 407 ∙ 10) дељиви са 10, а
самим тим и са 2 и са 5, па дељивост бројева са 2 и са 5 зависи само од другог сабирка (8, 5,
7), односно од цифре јединица.
Пример 2. Неки од бројева који су дељиви са 2 јесу: 12, 138, 2 304, 7 000, 8 776, ...
Задатак 2.
Пет бројева који су дељиви са 2 јесу: _____, _____, _____, _____, _____.
Пет бројева који нису дељиви са 2 јесу: _____, _____, _____, _____, _____.
62
Задатак 3. Доврши попуњавање табела:
а) б)
k 0 1 2 3 4 5 6 k 0 1 2 3 4 5
2∙k 2∙k+1
Пример 3. Неки од бројева који су дељиви са 5 јесу: 35, 10, 385, 7 895, 27 000, ...
Задатак 4.
Пет бројева већих од 50 који су дељиви са 5 јесу: ______, ______, ______, ______, ______.
Пет бројева већих од 500 који нису дељиви са 5 јесу: ______, ______, ______, ______, ______.
Дељивост бројевима 4 и 25
Како ћемо испитати да ли је број дељив са 4? А са 25?
Последње две цифре броја, цифра десетица и цифра јединица, представљају двоцифрени
завршетак броја.
Пример 1.
а) У броју 45 637 двоцифрени завршетак је 37.
б) У броју 28 605 двоцифрени завршетак је 05.
Задатак 1.
Одреди двоцифрене завршетке бројева: а) 4 865; б) 30 803; в) 100 200.
Примети да двоцифрени завршетак неког броја одређује остатак при дељењу тог броја са
100. На пример,
543 = 5 ∙ 100 + 43, 3 236 = 32 ∙ 100 + 36, 98 750 = 987 ∙ 100 + 50.
Како је 100 = 4 ∙ 25, то значи да су сви први сабирци (5 ∙ 100, 32 ∙ 100, 987 ∙ 100) дељиви са
100, а самим тим и са 4 и са 25, па дељивост бројева са 4 и са 25 зависи само од другог
сабирка (43, 36, 50), односно, двоцифреног завршетка броја.
Пример 2. Неки од бројева који су дељиви са 4 јесу: 68, 324, 8 900, 532, ...
Број је дељив са 4 када му је двоцифрени завршетак дељив са 4, то јест ако су последње две
цифре тог броја: 00, 04, 08, 12, 16, 20, 24, ...
Задатак 2.
Пет бројева већих од 1 000 који су дељиви са 4 јесу: ______, ______, ______, ______, ______.
Пет бројева већих од 1 000 који нису дељиви са 4 јесу: ______, ______, ______, ______, ______.
63
Пример 3. Неки од бројева који су дељиви са 25 јесу: 75, 600, 23 725, 950, ...
Број је дељив са 25 када му је двоцифрени завршетак дељив са 25, то јест ако су последње
две цифре тог броја: 00, 25, 50, 75.
Задатак 3.
Пет бројева већих од 50 који су дељиви са 25 јесу: ______, ______, ______, ______ и ______.
Пет бројева већих од 500 који нису дељиви са 25 јесу: ______, ______, ______, ______ и ______.
Пример 8. Испитајмо дељивост следећих бројева 824, 432, 54 321, 750, 6 800 са 2, 4, 5, 10 и 25.
2 4 5 10 25
Дељив,
822 последња Није дељив Није дељив Није дељив Није дељив
цифра 2
Дељив, Дељив,
432 последња двоцифрени Није дељив Није дељив Није дељив
цифра 2 завршетак 32
54 321 Није дељив Није дељив Није дељив Није дељив Није дељив
Дељив, Дељив, Дељив, Дељив,
750 последња Није дељив последња последња двоцифрени
цифра 0 цифра 0 цифра 0 завршетак 50
Дељив, Дељив, Дељив, Дељив, Дељив,
6 800 последња двоцифрени последња последња двоцифрени
цифра 0 завршетак 00 цифра 0 цифра 0 завршетак 00
Пример.
а) Ако 2 | , онда је a { 0, 2, 4, 6, 8 }; в) Ако 4 | , онда је c { 1, 3, 5, 7, 9 };
б) Ако 5 | , онда је b { 0, 5 }; г) Ако 25 | , онда је * = 0.
Задатак.
Уместо слова a и b стави одговарајуће цифре тако да је:
а) 2 | б) 5 | в) 4 | г) 25 |
64
Дељивост бројевима 3 и 9
Пошто смо научили да је збир дељив неким бројем ако су сви сабирци дељиви тим бројем,
а да је производ дељив неким бројем ако је бар један чинилац дељив тим бројем, ова
својства ћемо искористити да бисмо уочили правило дељивости са 3 и са 9.
Збир цифара неког природног броја израчунаваш када сабереш све цифре којима је тај број
записан.
Пример 1.
а) Збир цифара броја 73 482 јесте б) Збир цифара броја 450 218 јесте
7 + 3 + 4 + 8 + 2 = 24. 4 + 5 + 0 + 2 + 1 + 8 = 20.
Задатак 1.
Нађи збир цифара бројева:
а) 24 567; б) 1 000 000; в) 90 564.
65
Пример 3. Број 267 је дељив са 3, јер је 2 + 6 + 7 = 15 и 3 | 15.
Задатак 2.
Испитај дељивост следећих бројева са 3:
а) 345; б) 1 313; в) 28 113.
66
ПРОСТИ И СЛОЖЕНИ БРОЈЕВИ
Природни бројеви већи од 1 који имају тачно два делиоца, број 1 и самог себе, називају се
прости бројеви.
Прости бројеви су: 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, 29, 31, ...
Природни бројеви већи од 1 који имају више од два делиоца називају се сложени бројеви.
Сложени бројеви су: 4, 6, 8, 9, 10, 12, 14, 15, 16, 18, 20, 21, ...
Број 1 има само један делилац и то је број 1. Број 1 није ни прост ни сложен. Број 2 је једини
паран број који је прост.
D12 = {1, 2, 3, 4, 6, 12}, D13 = {1, 13}, D22 = {1, 2, 11, 22}, D23 = {1, 23}, D25 = {1, 5, 25}.
Бројеви 13 и 23 имају тачно два делиоца, па закључујемо да су они прости. Бројеви 12,
22 и 25 имају више од два делиоца, па су то сложени бројеви.
67
Два броја су узајамно проста ако немају заједничких делилаца осим 1.
Пример 2.
а) Било која два проста броја су узајамно проста: 3 и 7, 13 и 47, 5 и 29, ...
б) Б ројеви 15 и 8 нису прости, али јесу узајамно прости, јер је D15 = {1, 3, 5, 15} и D8 = {1, 2, 4, 8}
и D15 D8 = {1}.
Задатак 1.
Нађи пресеке: а) D8 D9; б) D20 D21; в) D23 D24; г) D120 D121.
Ератостеново сито
Многи познати математичари покушавали су да пронађу поступак помоћу којег можемо
утврдити да ли је неки природан број прост или сложен.
Први допринос дао је Ератостен (грчки математичар који је живео у III веку пре нове ере).
Он је пронашао поступак којим се налазе сви прости бројеви који су мањи од неког датог
броја и тај поступак назива се Ератостеново сито.
Пример. Помоћу Ератостеновог сита пронађимо све просте бројеве мање од 100.
68
Растављање на чиниоце
•••••••••••••••
•••••••••••••••
••••••
••••••••••
••••••
••••••••••
••••••
••••••••••
••••••
••••••
Пример 1.
65 = 5 ∙ 13 143 = 11 ∙ 13
30 = 2 ∙ 15 = 2 ∙ 3 ∙ 5 105 = 3 ∙ 35 = 3 ∙ 5 ∙ 7
Бројеве 65, 30, 143 и 105 написали смо у облику производа простих чинилаца, па ћемо рећи
да смо те бројеве раставили на чиниоце.
Задатак 1.
Напиши бројеве 34, 42, 77 и 385 у облику производа простих чинилаца.
Пример 2.
12 = 2 ∙ 6 = 2 ∙ 2 ∙ 3 36 = 4 ∙ 9 = 2 ∙ 2 ∙ 3 ∙ 3 75 = 3 ∙ 25 = 3 ∙ 5 ∙ 5
Задатак 2.
Напиши бројеве 63, 100 и 500 у облику производа простих чинилаца.
69
Примећујеш да се у примеру 2 неки прости бројеви
као чиниоци јављају више пута. Да не бисмо
записивали више пута исте чиниоце, да би запис
био краћи и прегледнији, производ истих чинилаца
можемо записати у облику степена, као на пример:
32 = 4 ∙ 8 = 2 ∙ 2 ∙ 2 ∙ 4 = 2 ∙ 2 ∙ 2 ∙ 2 ∙ 2
3 ∙ 3 = 32 (број 3 је чинилац који се понавља, а 2 нам показује колико пута),
2 ∙ 2 ∙ 2 ∙ 2 = 24 (број 2 је чинилац који се понавља, а 4 нам показује колико пута),
5 ∙ 5 ∙ 5 = 53 (број 5 је чинилац који се понавља, а 3 нам показује колико пута).
Сада се можемо вратити на пример 2 и краће записати (доврши започето):
12 = 22 ∙ 3 36 = 22 ∙ 3_ 75 = 3 ∙ __ 32 = __
Како ћемо сложен број раставити на просте чиниоце?
Најједноставније је да испитамо који је његов најмањи делилац из скупа простих бројева: 2,
3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, ..., па да га поделимо тим бројем. Ако је могуће, добијени количник
опет делимо истим простим бројем, а ако није онда тражимо први следећи прост број којим
може да се подели. Поступак настављамо док не добијемо количник 1.
Растави број 20 на просте чиниоце.
20 20 можеш поделити са 2 20 2
20 : 2 = 10 10 можеш поделити са 2 Краће 10 2
10 : 2 = 5 5 можеш поделити са 5 записујеш: 5 5
5:5= 1 1
Дакле, 20 = 2 ∙ 2 ∙ 5 = 22 ∙ 5.
Просте бројеве не можемо раставити на просте чиниоце, то јест не можемо записати као
производ простих бројева.
Видиш да је најбрже доћи до решења на трећи начин, па ћеш убудуће углавном користити
само тај поступак.
Задатак 3.
Растави на просте чиниоце бројеве 400, 1 250 и 4 840.
70
НАЈВЕЋИ ЗАЈЕДНИЧКИ ДЕЛИЛАЦ
Ако је неки број к N делилац и броја a и броја b, онда је к заједнички делилац тих бројева.
Скуп свих заједничких делилаца два броја представља пресек скупова делилаца једног
броја и делилаца другог броја и означава се са Da,b. Број 1 је увек у скупу Da,b.
71
Da,b је скуп, а D(a, b) је број.
Задатак 1.
Одреди заједничке делиоце и највећи заједнички делилац бројева:
а) 24 и 60; б) 30 и 50.
У примеру 1 одредили смо највећи заједнички делилац тако што смо:
- најпре одредили скуп делилаца једног броја,
- затим скуп делилаца другог броја,
- па скуп заједничких делилаца за та два броја и
- на крају из њега издвојили највећи.
У примеру 2, без тражења свих заједничких делилаца, одредићемо највећи заједнички
делилац два броја растављајући те бројеве на просте чиниоце.
Пример 2.
Одредимо највећи заједнички делилац бројева 24 и 36. Растављајући бројеве на просте
чиниоце добијамо
24 = 2 ∙ 2 ∙ 2 ∙ 3,
36 = 2 ∙ 2 ∙ 3 ∙ 3.
Одредимо све просте чиниоце једног броја који имају „свој пар” међу чиниоцима другог
броја:
24 = 2 ∙ 2 ∙ 2 ∙ 3,
36 = 2 ∙ 2 ∙ 3 ∙ 3.
Највећи заједнички делилац бројева 24 и 36 јесте производ свих чинилаца једног броја који
имају „свој пар“ међу чиниоцима другог броја,
D(24,36) = 2 ∙ 2 ∙ 3 = 12.
Највећи заједнички делилац два броја које смо раставили на просте чиниоце добијамо тако
што одредимо производ свих чинилаца једног броја који имају свој пар међу чиниоцима
другог броја.
72
Да бисмо скратили поступак одређивања највећег заједничког делиоца, тражићемо
истовремено заједничке делиоце за све бројеве. Вратимо се на пример 3.
48, 72, 96 2
105, 150 3 24, 36, 48 2
35, 50 5 D(105, 150) = 3 ∙ 5 = 15 12, 18, 24 2 D(48, 72, 96) = 2 ∙ 2 ∙ 2 ∙ 3 = 24
7, 10 6, 9, 12 3
2, 3, 4
Поступак тражења највећег заједничког делиоца завршаваш када у истом реду добијеш
бројеве који су узајамно прости, то јест немају заједничких делилаца различитих од 1.
Задатак 2.
Одреди највећи заједнички делилац бројева:
а) 12 и 42; б) 60 и 80.
Пример 4.
Одредимо највећи заједнички делилац бројева:
а) 7 и 13; б) 8 и 9; в) 4, 11 и 17.
Задатак 3.
Одреди највећи заједнички делилац бројева:
а) 15 и 16; б) 31 и 32; в) 25 и 49.
Два проста броја су и узајамно проста. Исто важи и за три, четири, ... проста броја.
Два узастопна природна броја су узајамно проста.
Ако један број дели други, онда је највећи заједнички делилац тих бројева први број.
73
Пример 5. Нађимо највећи заједнички делилац бројева 6 и 42.
Први начин Други начин
6, 42 2
3, 21 3 D(6, 42) = 2 ∙ 3 = 6 6 | 42 па је D(6, 42) = 6.
1, 7
Први начин
75, 105 3
25, 35 5
D(75, 105) = 3 ∙ 5 = 15
5, 7
Дужина сваког новодобијеног дела биће 15m. Остаје још да се израчуна колико ће се
таквих делова добити од оба канапа. Од првог 75 : 15 = 5 делова, а од другог 105 : 15 = 7
делова, што је укупно 12 делова.
Други начин
75 3 105 3
25 5 35 5
5 5 75 = 3 ∙ 5 ∙ 5 7 7 105 = 3 ∙ 5 ∙ 7
1 1
D(75, 105) = 3 ∙ 5 = 15
Задатак 4.
Којим највећим бројем можемо поделити бројеве 72 и 162 тако да нема остатака при тим
дељењима?
74
НАЈМАЊИ ЗАЈЕДНИЧКИ САДРЖАЛАЦ
Господин Перић је у Београду сваки трећи дан, па ће он бити у Београду после 3, 6, 9, 12, 15,
18, 21, 24, 27, 30, 33, 36, ... дана.
Примећујеш да су ови бројеви садржаоци броја 3.
S3 = { 3, 6, 9, 12,15, 18, 21, 24, 27, 30, 33, 36, ... }
Госпођа Перић је у Београду сваки четврти дан, па ће она бити у Београду после 4, 8, 12, 16,
20, 24, 28, 32, 36, 40, ... дана.
Ови бројеви су садржаоци броја 4.
S4 = { 4, 8, 12, 16, 20, 24, 28, 32, 36, 40, ... }
Можемо уочити да ће Мајини родитељи истовремено бити у Београду после 12, 24, 36, ...
дана. То су заједнички садржаоци бројева 3 и 4.
S3 S4 = S3,4
S3,4= { 12, 24, 36, …}
Ако је неки број к N садржалац бројева a и b, онда је к заједнички садржалац тих бројева.
Скуп свих заједничких садржалаца два броја а и b представља пресек скупова садржалаца
једног броја и садржалаца другог броја и означавамо га са Sa,b.
Примећујемо да скуп свих садржалаца броја 3 није коначан, јер су то сви природни
бројеви облика 3 ∙ k (k N). Такође и скуп свих садржалаца броја 4 није коначан, јер су то
сви природни бројеви облика 4 ∙ k (k N). Самим тим, ни скуп свих заједничких садржалаца
бројева 3 и 4 није коначан. Из скупа заједничких садржалаца можемо издвојити најмањи од
свих, број 12, и то ће бити најмањи заједничких садржалац бројева 3 и 4.
У претходном примеру видиш да је S(3, 4) = 12.
75
Пример 1. Нађимо заједничке садржаоце и најмањи заједнички садржалац бројева 3, 5 и 6.
Пример 2.
а) Одреди најмањи заједнички садржалац бројева 9 и 12.
Већи број је 12, па испиши садржаоце броја 12 и тражи који од тих садржалаца је 4 и
садржалац броја 9.
12 није дељиво са 9, па 12 није садржалац броја 9,
24 није дељиво са 9, па 24 није садржалац броја 9,
36 : 9 = 4, па је 36 најмањи заједнички садржалац бројева 9 и 12.
S(9, 12) = 36.
б) Нађи најмањи заједнички садржалац бројева 45 и 60.
60 није дељиво са 45
120 није дељиво са 45
180 : 45 = 4, пa je S(45, 60) = 180.
Пример 3.
а) Одредимо најмањи заједнички садржалац бројева 9 и 12.
9 3 12 2
9=3∙3 12 = 2 ∙ 2 ∙ 3 S(9, 12) = 2 ∙ 2 ∙ 3 ∙ 3 = 36.
3 3 6 2
1 3 3
1
б) Одреди најмањи заједнички
Најмањи заједнички садржалац бројева 9 и 12 садржалац бројева 45 и 60.
добићеш као производ свих простих чинилаца 45 3 60 2
који се јављају у растављању броја 9 или у 15 3 30 2
растављању броја 12. (Напоменимо да смо код 5 5 15 3
тражења највећег заједничког делиоца множили 1 5 5
оне просте чиниоце који се појављују и у једном и 1
у другом броју, док је овде битно да се појављују
45 = 3 ∙ 3 ∙ 5 60 = 2 ∙ 2 ∙ 3 ∙ 5
бар у једном броју.)
S(45, 60) = 2 ∙ 2 ∙ 3 ∙ 3 ∙ 5 = 180
76
Најмањи заједнички садржалац можеш наћи и тако (четврти начин) што бројеве
истовремено растављаш на просте чиниоце, с тим што се дели бројем који дели бар један
од бројева. Ако су оба броја дељива простим чиниоцем, онда делиш оба броја, а ако је
дељив само један, онда делиш тај број, а други, који није дељив, преписујеш. Поступак
настављаш док све бројеве не раставиш на просте чиниоце.
Пример 4. Одредимо најмањи заједнички садржалац бројева:
a) 54 и 90; б) 45, 60 и 75.
54, 90 2 45, 60, 75 2
27, 45 3 45, 30, 75 2
9, 15 3 45, 15, 75 3
3, 5 3 15, 5, 25 3
1, 5 5 5, 5, 25 5
1, 1 1, 1, 5 5
1, 1, 1
S(54, 90) = 2 ∙ 3 ∙ 3 ∙ 3 ∙ 5 = 270 S(45, 60, 75) = 2 ∙ 2 ∙ 3 ∙ 3 ∙ 5 ∙ 5 = 900
Задатак 1.
Одреди најмањи заједнички садржалац бројева:
а) 12 и 16; б) 24 и 30; в) 4, 6 и 8.
Ако је један број садржалац другог броја, онда је њихов најмањи заједнички садржалац сам
тај број.
Пример 5.
a) Најмањи заједнички садржалац бројева 5 и 10 јесте 10, јер 5 | 10, па је S(5, 10) = 10.
б) Одредимо S(6, 18, 72). Кaкo je 6 | 72 и 18 | 72, то је S(6, 18, 72) = 72.
Ако су бројеви узајамно прости, онда је њихов најмањи заједнички садржалац једнак
производу тих бројева.
Производ највећег заједничког делиоца и најмањег заједничког садржаоца два броја једнак
је производу тих бројева, то јест
D(a, b) ∙ S(a, b) = а ∙ b.
77
Питања без одговора
Иако људи од давнина проучавају особине бројева и њихове међусобне односе, још увек
постоји много питања без одговора.
Савршени бројеви
Прави делиоци неког броја су сви делиоци тог броја различити од њега самог. Тако, прави
делиоци броја 6 су 1, 2 и 3. Старогрчки математичар Питагора и његови ученици први су
проучавали бројеве који су једнаки збиру својих правих делилаца. Они су овакве бројеве
назвали „савршени бројеви“. На пример, број 6 је савршен број. Заиста, прави делиоци
броја 6 су 1, 2 и 3, па је 6 савршен број јер је 6 = 1 + 2 + 3. Следећи савршен број је 28, зато
што је 1 + 2 + 4 + 7 + 14 = 28. Како бројеви постају већи, све је теже пронаћи савршене
бројеве. Трећи савршен број је 496, четврти је 8 128, пети је 33 550 336.
Осим што представљају збир својих правих делилаца, сви савршени бројеви поседују и
друге занимљиве особине (то је још и Питагора приметио). На пример, савршени бројеви
увек представљају збир неколико узастопних бројева.
6=1+2+3
28 = 1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 6 + 7
496 = 1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 6 + 7 + 8 + ... + 30 + 31
Међутим, има доста питања у вези са савршеним бројевима која су још увек без одговора.
Једно од најстаријих нерешених питања у математици је: „Да ли постоје савршени непарни
бројеви?“ Иако одговора још увек нема, познато је да би такав број, уколико уопште
постоји, морао имати најмање 300 цифара у декадном запису и морао би имати прост
делилац већи од 100 000 000 000 000 000 000.
Пријатељски бројеви
Пријатељски бројеви су парови бројева код којих сваки број представља збир правих
делилаца оног другог броја. На пример, 220 и 284 су пријатељски бројеви. Прави делиоци
броја 220 су 1, 2, 4, 5, 10, 11, 20, 22, 44, 55, 110 и њихов збир је 284. С друге стране, делиоци
броја 284 су 1, 2, 4, 71, 142, а њихов збир је 220. Овај пар су открили Питагора и његови
ученици. Више од хиљаду година касније, 1636. године, француски математичар Пјер
Ферма открио је следећи пар пријатељских бројева, 17 296 и 18 416. Занимљиво је да је
Ферма превидео да постоји и пар много мањих пријатељских бројева. Шеснаестогодишњи
Италијан, Николо Паганини, 1866. године открио је пар 1 184 и 1 210.
Много је питања у вези са пријатељским бројевима која су такође без одговора. На пример,
да ли има коначно или бесконачно много парова пријатељских бројева?
78
Угао
79
ПОЈАМ угЛа
Угаона линија
Унија две полуправе са заједничком почетном тачком назива се угаона линија. Заједничка
почетна тачка полуправих назива се теме угаоне линије, док су полуправе њени краци.
Права је специјалан случај угаоне линије. Заиста, унија полуправих које одређује нека тачка
A праве p управо је права p.
Пример 1.
Две праве a и b које се секу у тачки O одређују шест угаоних
линија. Ако са Oa1 и Oa2 означимо полуправе одређене
правом a и тачком O, а са Ob1 и Ob2 полуправе одређене
правом b и тачком O, тада ових шест угаоних линија
означавамо са: a1Ob1, a1Oa2 = a, a1Ob2, b1Oa2,
b1Ob2 = b, a2Ob2.
80
Задатак 1.
На слици десно дате су четири тачке A, B, C, D и
права p.
1) Да ли изломљена линија DBC сече праву p?
2) Да ли угаона линија DBC сече праву p?
3) Које од угаоних линија са теменом у тачки A,
чији краци садрже неке две од преосталих
тачака, секу праву p?
4) Да ли нека од изломљених линија одређених
неким од датих тачака сече праву p?
Задатак 2.
а) Поред тачних тврђења упиши знак , нетачне прецртај.
1) xOy uSv = {A, B, C, D};
2) OAB uSv = AS;
3) xOy CDA = AD;
4) OBA BCD = {B}.
б) Одреди следеће пресеке:
1) ODC xOy = _________;
2) AOB BSC = _________;
3) DCA ABC = _________;
4) ABC ADC = _________.
Угао
Свака угаона линија дели раван у којој се налази на два дела. Прецизније, две тачке равни
које не припадају угаоној линији налазе се са исте или са различитих страна те угаоне
линије. Тачке A и B су са исте стране дате угаоне линије уколико постоји изломљена линија
која повезује тачке A и B (и, наравно, која је у равни угаоне линије) и која нема заједничких
тачака са уоченом угаоном линијом. Са различитих страна су ако таква изломљена линија
не постоји, то јест ако свака изломљена линија која спаја тачке A и B сече угаону линију.
Пример 2. Тачке T и X, као и тачке Y и Z, са слике, са исте су стране угаоне линије pOq.
Парови тачака Z и T, Z и X, Y и T, Y и X са различитих су страна уочене угаоне линије.
81
Угао је геометријски објекат који чине угаона линија и један од скупова тачака које су са исте
стране те угаоне линије и који се назива угаона област или област угла. Теме и краци угаоне
линије сада постају и теме и краци одговарајућег угла.
Неопходно је
Значи, бираш недвосмислено рећи
конвексан који од углова је Значи, бираш
угао! неконвексан
изабран да не би дошло
угао!
до забуне. Користе се
следеће ознаке: pOq
конвексан за конвексан и pOq за
угао неконвексан угао одређен
неконвексан
угаоном линијом pOq. угао
Задатак 3.
За сваку од датих угаоних линија (доцртавањем одговарајућег дела кружнице) графички
представи захтев написан испод сваке од њих.
82
Углови се често означавају и малим словима
грчког алфабета.
Већ смо упознали слова: α, β, γ, δ.
Ево још неких:
φ (читамо „фи“), ψ („пси“), θ („тета“).
Задатак 4.
Обој пресеке углова приказаних на наредној слици.
1) 2) 3)
Задатак 5.
Дате су три полуправе Оa, Ob и Oc.
____________________________________.
Задатак 6.
Нацртај у свесци два угла тако да:
1) њихов пресек буде троугао;
2) њихов пресек буде конвексан угао;
3) њихова унија буде конвексан угао;
4) њихова унија и њихов пресек буду конвексни углови;
5) њихов пресек буде полуправа;
6) њихов пресек буде дуж;
7) њихов пресек буде једна тачка;
8) њихов пресек буде празан скуп.
83
КРУЖНИ ЛУК И ТЕТИВА
Посматрајмо пут који пређе уочена тачка X (на слици доле десно) при кретању једног крака
(Oq) ка другом непомичном краку (Op) неког физичког модела за угао. Није тешко уочити
да је пређени пут део кружнице чији је центар теме угла и полупречник растојање уочене
тачке од темена. Пређени пут је такозвани кружни лук. Дакле, сама природа нам намеће
везу између углова и кружних лукова. Позабавимо се чврстом везом између неког угла и
концентричних кружница са истим центром у темену изабраног угла!
Сваки угао чије је теме центар кружнице назива се централни угао те кружнице.
84
Пресек кружнице k(O, r) и угла POQ назива се кружни
лук полупречника r, одређен централним углом POQ,
и означава се са , при чему је Т произвољно изабрана
тачка лука. Понекад, када је јасно о ком луку је реч, користи
се и ознака . Сваком кружном луку одговара дуж –
тетива – PQ. Приметимо да је дуж PQ тетива два кружна
лука, једног који је одређен конвексним (црвеним) углом и
другог који је одређен неконвексним (плавим) углом.
Тетива којој припада центар круга назива се пречник или дијаметар круга. Пречник је
најдужа тетива круга.
Дијаметралан (од речи дијаметар која је грчког порекла) у пренесеном значењу означава
нешто што је сасвим на другој, супротној страни. На пример, дијаметрално супротан
значи потпуно супротан, апсолутно различит.
Задатак 1.
За сваки од централних углова уочених у претходном примеру, одреди одговарајућу тетиву
и одговарајући кружни лук. На пример, углу AOB одговара тетива AB и лук над овом
тетивом који не садржи тачку C. Ако желиш прецизно да означиш овај лук, изабери једну
његову тачку и означи је са ___. Тада је ознака за тај лук . Углу AOB такође одговара
тетива AB и лук
Задатак 2.
Обој део круга који одговара назначеном кружном луку:
Задатак 3.
На кружници k(O,5cm) дата је тачка P. Колико има тетива ове кружнице чија је једна крајња
тачка P и чија је дужина 3cm? Конструиши их!
85
ЈЕДНакост УГЛОВА
Замисли моделе два угла: од зеленог и црвеног картона или (ако ти се више свиђа) два
парчета пице, исечена на уобичајен начин. Како ћеш некога уверити да они одређују
једнаке углове? Поставићеш их тако да им се поклопе и темена и краци, зар не?
Задатак 1.
Резањем прилога 1 на страни 185 и лепљењем одреди који су од изрезаних углова једнаки
угловима приказаним на наредној слици.
Успостављена веза између углова и кружних лукова омогућава нам да избегнемо резање,
лепљење и преклапање и да једнакост углова утврдимо посматрањем кружних лукова!
Два угла су једнака (подударна) ако су им одговарајући кружни лукови једнаких дужина.
Наравно, под одговарајућим кружним луковима сматрамо оне који имају једнаке полупречнике.
Међутим, није баш згодно мерити дужине кружних лукова. Како сваком кружном луку
одговара тетива, чију је дужину лако одредити, једнакост углова можемо утврдити и
посматрањем одговарајућих тетива. Једини проблем је у томе што, за разлику од кружних
лукова, једна иста тетива одговара и конвексном и неконвексном углу.
Два угла која су оба конвексна или оба неконвексна једнака су (подударна) ако су им
одговарајуће тетиве једнаких дужина. Под одговарајућим тетивама сматрамо оне чији су
крајеви подједнако удаљени од темена углова.
86
Пример 1. Утврдимо који су од углова α, β, γ
међусобно једнаки.
Како су углови α и γ конвексни, а β неконвексан,
одмах закључујеш да је α ≠ β и β ≠ γ.
Да бисмо проверили једнакост конвексних
углова неопходно је најпре конструисати
кружне лукове једнаких полупречника r и
проверити једнакост одговарајућих тетива. Већ
знаш да једнакост тетива не мораш проверавати
лењиром – мерењем – већ шестаром. После
провере закључујеш да је α = γ.
87
Истакнимо једнакост полупречника кружних линија које су конструисане у корацима 1. и
2. Једнакост r = OX неопходна је због начина на који утврђујемо подударност (једнакост)
углова.
Примети да није неопходно увек конструисати читаве кружнице већ само, по слободној
процени, довољно дугачке кружне лукове.
Задатак 2.
Конструиши полуправе A’a, B’b, C’c тако да углови
aA’x, bB’y, cC’z буду подударни редом угловима α, β, γ
троугла ABC.
Задатак 3.
Дата је дуж AB и угао α. Конструиши полуправе
Aa и Bb, са исте стране праве p(A,B), тако да
углови aAB и bBA буду подударни углу α.
Задатак 4.
На наредним сликама дати су многоуглови којима су све странице једнаке. За сваки од
њих провери и да ли су означени углови међусобно једнаки.
88
УПОРЕЂИВАЊЕ УГЛОВА
Дате углове упоређујеш помоћу дужинa одговарајућих тетива, то јест дужи чије крајње
тачке представљају пар уочених тачака на одговарајућим крацима.
Задатак 1.
Поређај по величини, почев од најмањег, три
конвексна угла која уочаваш на слици лево.
89
Задатак 2.
Поређаj конвексне углове
по величини почевши од
најмањег.
_______<_______<_______<_______<_______.
Задатак 3.
Обележи дате углове. Упоређивањем одговарајућих тетива поређаj ове углове по
величини почевши од највећег.
Задатак 4.
Углови означени са α, β, γ троугла ABC називају се
унутрашњи углови троугла. Који је највећи, а који најмањи
међу њима? Која је најдужа, а која најкраћа страница? Шта
закључујеш?
90
Kонструктивно упоређивање углова
Преношење углова, то јест конструкција коју смо описали, омогућава нам да поредимо
било која два угла.
Како је xOy < xOz, xOy = cTd и xOz = aSb, закључујемо да је cTd < aSb.
Задатак 5.
Конструктивно упореди углове α, β, γ троугла ABC.
91
НАДОВЕЗИВАЊЕ УГЛОВА
Угао xOz назива се збир углова xOy и yOz, односно збир углова aTb и pSq, па
пишемо xOz = xOy + yOz = aTb + pSq.
92
Задатак 1.
Конструиши угао који је:
1) једнак збиру углова xOy, aSb, uTv;
2) два пута већи од угла xOy, то јест једнак
је збиру xOy + xOy;
3) три пута већи од угла uTv.
Задатак 2.
1) Када је надовезивање углова немогуће?
2) Можеш ли да надовежеш два неконвексна угла? Образложи одговор.
На природан начин и одузимаш углове, наравно мањи од већег.
Разлику углова aTb и pSq, aTb – pSq, конструишеш тако што:
Задатак 3.
Дати су углови α и β. Конструиши угао који је једнак:
1) α – β;
2) α – 2β;
3) 2α – 3β.
Задатак 4.
Конструиши угао који је једнак
збиру углова α, β, γ троугла ABC.
93
врсте углова
Пун угао
Највећи збир два угла се достиже сабирањем два опружена угла.
Збир два опружена угла се назива пун угао и чине га све тачке одговарајуће равни.
Пун угао прилично одудара од представе коју имамо о угловима. Ипак, прихватамо га јер
ће нам олакшати формулације многих тврђења о угловима На пример, сваки неконвексан
угао је већи од опруженог, а мањи од пуног угла. Пун угао добијамо када полуправа „обиђе
пун круг“ око свог темена и врати се у почетни положај. Приметимо да је кружни лук који
одговара пуном углу заправо читава кружница!
Прав угао
Угао који је два пута мањи од опруженог угла јесте прав угао. Другим речима, збир два права
угла јесте опружен угао.
Верујемо да нема потребе да ти указујемо на праве углове око нас. Свуда их можеш уочити!
94
Оштар и туп угао
Све конвексне углове
који нису прави делимо
на оштре и тупе, у
зависности од тога да
ли су мањи или већи од
правог угла.
Угао је оштар ако је мањи од правог угла. Конвексан угао је туп ако је већи од правог угла.
Задатак 1.
Дати су троуглови ABC, EFG
и PQR. На предвиђена места
упиши једну од речи: оштар,
прав или туп.
Задатак 2.
Пробај да нацрташ троугао:
1) чија су два унутрашња угла прави углови;
2) чија су два унутрашња угла тупи углови;
3) који има један прав и један туп унутрашњи угао.
95
Задатак 3.
Нацртај бар један четвороугао који има:
1) два тупа и два оштра угла;
2) један туп и три оштра угла.
Задатак 4.
Заокружи број испред тачних реченица:
1) Збир било ког тупог и било ког оштрог угла увек је конвексан угао.
Два угла су комплементна ако је њихов збир прав угао. Комплементни углови су оштри!
Два угла су суплементна ако је њихов збир опружен угао. Суплементни углови су конвексни!
96
Конструкција угла који је суплементан са датим конвексним углом још је једноставнија.
Довољно је да продужиш један од кракова датог угла.
Конструисани угао је разлика опруженог угла и датог угла!
Задатак 5.
Конструиши угао који је комплементан углу 2α, ако је α
угао дат на слици десно.
Задатак 6.
Конструиши угао који је суплементан углу 3α, ако је α угао дат у претходном задатку.
Задатак 7.
Који угао је једнак свом суплементном углу?
Задатак 8.
Заокружи слово испред тачног одговора.
1) Угао комплементан оштром углу јесте: А) оштар; Б) прав; В) туп.
97
нормалне праве
Праве p и q међусобно су нормалне или управне, у ознаци p q, ако се секу под правим
углом. Сваке две међусобно нормалне праве образују четири права угла.
Нормала на праву
p
Често је потребно
нацртати праву која
садржи неку задату
n A
тачку А и нормална је
на неку дату праву p.
Поступаш као на
слици десно!
Нека је p нека права и A тачка која јој не припада. Нека је, даље,
N тачка пресека праве p и нормале n на праву p из тачке A. Ако
је X било која тачка праве p, тада је AN < AX.
Подножје N нормале n из тачке A на праву p јесте тачка праве p која је најближа тачки A.
Растојање тачке A од праве p јесте дужина дужи AN.
98
Задатак 1.
Која је од тачака A, B, C, D најближа правој p? Доцртај, затим, тачку E која је ближа правој p од
тачке A и даља од праве p него што је тачка B.
Права и кружница
Немам заједничких
Имам две тачака са кружницом.
Размотримо однос неке кружнице k(O,r), заједничке тачке
односно круга K(O,r), и правих које су са кружницом.
у истој равни као и кружница (круг).
Видимо да неке праве имају заједничких
тачака са посматраном кружницом, док
Имам једну
неке немају. Све зависи од растојања
заједничку тачку
центра O кружнице од праве!
са кружницом.
99
Трећи случај. Ако је растојање d центра
O од праве p једнако полупречнику r, онда
права p има једну заједничку тачку, T, и са
кружницом k(O,r) и са кругом K(O,r) и тада
важи k(O,r) p = {T} и K(O,r) p = {T}.
Ако права p има само једну заједничку тачку T са кружницом k(O,r), односно кругом K(O,r),
кажемо да права p додирује ту кружницу, односно круг, у тачки додира T. Каже се и да
је права p тангента кружнице k(O,r), односно круга K(O,r). Примети да је полупречник OT
нормалан на праву p!
Задатак 2.
Нацртај праву p и кружницу k(O,5cm), тако да је p k(О,5cm) = {A, B} и О p. Колика је дужина
дужи AB?
Задатак 3.
Нацртај кружницу k(S,6cm) и произвољно изабери тачку А на њој. Нацртај затим тангенту
кружнице k(S,6cm) која садржи изабрану тачку А.
Задатак 4.
Дата је кружница k(O,r), тачка P која припада њеној унутрашњости (OP < r) и тачка Q која
припада спољашњости кружнице (ОQ > r).
Заокружи бројеве испред тачних реченица?
Задатак 5.
Нацртај у свесци три концентричне кружнице са центром у произвољно изабраној тачки
O полупречника 3cm, 5cm, 6cm. Нацртај, затим, једну тангенту кружнице k(О,5cm) и одреди
пресеке ове тангенте са преостале две кружнице.
100
МЕРење углова
Сети се да мерење дужине дужи подразумева, пре свега, избор дужи која ће бити јединица
мере. Слично томе, уколико желиш да мериш углове, најпре треба изабрати угао који ће
бити јединица мере.
Мера пуног угла је 360°. Мера опруженог угла је 180°. Мера правог угла је 90°.
y
xOy=70
Ради једноставнијег означавања често се мера неког угла означава истим знацима као и
сам угао. На пример, ако је α неки прав угао, писаћемо α = 90°.
Задатак 1.
Помоћу угломера одреди меру одговарајућих углова:
Задатак 2.
Користећи угломер, нацртај у свесци угао чија је мера:
1) 45°; 2) 20°; 3) 120°; 4) 330°; 5) 297°.
Задатак 3.
Нацртај угао чија је мера за 10°:
1) мања од мере угла α;
2) већа од мере угла α.
101
Да би се прецизније одредила мера неког угла, уводе се и мање јединице мере угла – делови
степена. Сети се да су из истих разлога уведени делови метра: центиметар, милиметар, ....
Угаони минут, или само минут, јесте шездесети део степена. Угаона секунда, или само
секунда, јесте шездесети део минута.
Ознака за минут је подигнута запета, па је мера овог угла 1' (читамо „један минут“). Дакле,
важи једнакост 1° = 60'. Ознака за секунду су две подигнуте запете, па је мера овог угла 1''
(читамо „једна секунда“). Дакле, важе једнакости 1' = 60'' и 1° = 3 600''.
Задатак 4.
Верујемо да ћеш лако попунити наредну табелу.
1° = 60' = 3 600''
2° = _____' = _____''
_____° = _____' = 36 000''
_____° = 5 400' = _____''
Пример 1. Ако је α = 463', из једнакости 463' = 7 · 60' + 43' = 7° + 43', следи да можемо писати
и α = 7° 43'.
Пример 2. Одредимо меру збира углова α и β, ако је α = 17° 41' 51'' и β = 17° 36' 37''.
17°41'51''
+ 17°36'37''
= 34°77'88'' = 34° + 77' + 60'' + 28'' = 34° + 77' + 1' + 28''
= 34° + 78' + 28'' = 34° + 60' + 18' + 28''
= 34° + 1° + 18' + 28''
= 35°18'28''
Дакле, α + β = 35° 18' 28''.
Пример 3. Одредимо меру разлике углова α и β, ако је α = 23° 17' 16'' и β = 14° 21' 28''.
23°17'16'' – 14°21'28''
= 23°16'76'' – 14°21'28''
= 22°76'76'' – 14°21'28''
= 22°76'76''
– 14°21'28''
= 8°55'48’’
Дакле, α – β = 8° 55' 48''.
102
Задатак 5.
Ако је α = 14° 56' 21'', β = 7° 18' 17'', γ = 45° 56' 38'', δ = 17° 12'', израчунај:
1) α + β; 2) 2β; 3) 2β + γ; 4) δ – α; 5) 2γ – 3β; 6) α + β + γ.
Задатак 6.
Ако је α = 71° 14' 14'', одреди меру њему комплементног и меру њему суплементног угла.
Задатак 7.
Мера угла α за 30° је мања од мере њему комплементног угла. Одреди меру угла α.
Мерење времена
Наша подела сата на 60 минута и 3 600
секунди потиче из древног времена (од
Сумераца који су живели у Месопотамији),
као и наша подела круга на 360 степени,
степена на 60 минута и минута на 60
секунди. Претпоставља се да су овакве
поделе условљене чињеницом да број 60
има доста делилаца као и чињеница да
година има приближно 360 дана (тачно 365,
односно 366 у преступној години). Оваква
подела је, дакле, преживела преко 4 000
година до савремене епохе.
103
УГЛОВИ НА ТРАНСВЕРЗАЛИ
Задатак 1.
Обави следећи експеримент. Изрежи прилог 2 са
стране 185. После резања „методом преклапања“
утврди да ли међу добијеним угловима (зелени – α,
плави – β, црвени – γ, жути – δ) има једнаких, то јест
подударних.
ЗАПАЖАЊА:
1. Парови једнаких углова јесу:
______ = ______, ______ = ______.
2. Парови углова чији је збир једнак
опруженом углу јесу:
______ + ______ = 180°, ______ + ______ = 180°,
______ + ______ = 180°, ______ + ______ = 180°.
Дакле,
3. Унакрсни углови су _____ и _____, као и _____ и _____.
4. Упоредни углови су следећи парови: _____ и _____, _____ и _____, _____ и _____,
_____ и _____.
Задатак 2.
Одреди збир углова α, β и γ.
104
Углови на трансверзали
Задатак 3.
Обави следећи експеримент. На страни 185 налази се
прилог 3 (као на слици лево) – нацртане су паралелне
праве и њихова трансверзала. Резањем на назначени
начин добијаш осам углова означених грчким словима
које смо већ упознали, али и неким новим словима:
φ (читамо „фи“), ψ (читамо „пси“), θ (читамо „тета“),
ρ (читамо „ро“). После резања „методом преклапања“
утврди који су од ових углова међусобно попударни.
ЗАПАЖАЊА:
1. ______ = ______ = ______ = ______,
2. ______ = ______ = ______ = ______.
Имајући у виду уочене једнакости израчунај
следеће збирове:
α + θ = ______, β + ρ = ______.
Уочи још неке парове суплементних углова.
______ + ______ = 180°, ______ + ______ = 180°,
______ + ______ = 180°, ______ + ______ = 180°.
Задатак 4.
Одреди мере свих углова које можеш да уочиш
на слици.
CED = ______°, DEI = ______°, AEG = ______°
BEC = ______°, GEI = ______°, EGF = ______°
FGH = ______°, HGI = ______°, EIG = ______°
GIK = ______°, KIJ = ______°, JIE = ______°
105
Углови са паралелним крацима
Задатак 5.
Посматрај претходну слику и упиши одговарајуће ознаке углова на предвиђена места:
β = ______ = ______ = ______ = ______ = ______ = ______ = ______.
Израчунај следеће збирове:
α + δ1 = ______, α +θ1 = ______, α + ψ1 = ______, γ + δ1 = ______,
β + γ1 = ______, ψ + ρ1 = ______, φ1 + δ1 = ______.
Ако два конвексна угла имају краке који леже на паровима паралелних правих које се секу,
онда су они или једнаки (подударни) или суплементни.
106
Задатак 6.
Нацртај туп угао aOb и у његовој области изабери тачку S. Нацртај затим угао са теменом у
тачки S, и крацима паралелним крацима угла aOb који је:
1) једнак углу aOb;
2) суплементан углу aOb.
Задатак 7.
Ако је p(A,B) p(C,D) и p(B,C) p(D,A), одреди
мере свих углова које можеш да уочиш на
слици десно.
Задатак 8.
Краци углова α и β паралелни су. Одреди мере ових углова ако знаш да су они конвексни,
да је α ≠ β и да је мера угла α четири пута већа од мере угла β.
Задатак 9.
Ако су краци конвексних углова α и β паралелни, одреди мере ових углова ако знаш да је
α – β = 50°.
107
Неколико занимљивих задатака
Задатак 1.
На папиру, који је касније изгорео, био је нацртан угао
xOy. Колика је, приближно, мера овог угла? Наравно,
занимљивије је решити проблем без продужавања
делова правих x и y, који су остали на папиру!
Задатак 2.
На сликама доле приказана је путања билијарске кугле која се одбија од ивице билијарског
стола.
Задатак 3.
Без постављања лењира на део папира обојен црвеном бојом конструиши нормалу из
тачке A на праву p.
108
РАЗЛОМЦИ
Број је један од основних појмова у математици. Сигурно си и пре поласка у школу знао/-ла
да бројиш бар до 10. Кад се каже број – обично се мисли на неки природан број. Међутим,
природни бројеви нису довољни за свакодневни живот.
Извини, поправи и
запиши пола литрa
млека.
109
појам разломка
Шта је разломак?
Проблеми свакодневног живота намећу потребу за бројевима који ће означавати део неке
целине. Једне вечери и Марко је постао свестан тога.
Замисли, сада, да треба четири чоколаде да поделиш са своја два најбоља друга или
другарице (тако да добијете једнаке делове). Како 4 није дељиво са 3, закључујеш да
четврту чоколаду мораш да делиш, то јест да део који свако добија не може бити неки
(природан) број целих чоколада. Који део добија свако од вас троје?
Проблем је решен тако што је свако прво добио по целу чоколаду, а затим си четврту
чоколаду поделио/-ла на три дела. Дакле, свако је добио по целу чоколаду и још једну
трећину чоколаде. Колико једна цела чоколада има трећина?
110
Како једно цело има три трећине, а свако је поред једне целе чоколаде добио и још једну
трећину, закључујеш да је свако добио по четири трећине чоколаде.
4
Четири трећине записујеш на следећи начин: .
3
Сам назив разломци потиче од тога што они представљају разломљене делове.
Број испод разломачке црте означава на колико се једнаких делова дели целина и он именује
разломак (именује делове), па га називамо именилац. Aко је тај број 2, онда су то половине,
ако је 3 то су трећине, ако је 4 то су четвртине, и тако даље. Број изнад разломачке црте
означава колико једнаких делова има, па га називамо бројилац (броји делове).
бројилац
Разломак записујемо помоћу два природна броја и 3 разломачка црта
разломачке црте.
7 именилац
Бројилац (не броиоц или бројиоц), множина бројиоци, бројилаца. Слично важи и за
именилац.
Пример 1. Дате су слике кругова чији су неки делови обојени, разломак који одговара том
обојеном делу и начин на који се дати разломак чита.
а) б) в) г)
1 1 2 5
2 3 5 6
111
Задатак 1.
Допиши или доцртај шта недостаје.
а) б) в)
графички:
3
разломак: ______ ______ 4
г) д) ђ)
графички:
3
разломак: ______ ______ 8
Пример 2. Дате су слике кругова чији су неки делови обојени. Поред сваке слике је записан
разломак који одговара обојеном делу и како се дати разломак чита (један круг одговара
једном целом). Примети да сваки од ових разломака у себи „крије“ једну или више целина,
то јест „неразломљених“ делова.
а) б)
3 5
2 3
в) г)
11 19
5 8
112
Задатак 2.
Допиши или доцртај шта недостаје.
графички:
5
разломак: ______ 4
графички:
Резултат дељења два природна броја није увек природан број, на пример 4 : 3 није
4
природан број. Видео/-ла си да када 4 чоколаде деле 3 друга сваки од њих добија по
3
4
чоколаде, па пишеш 4 : 3 = .
3
Разломци омогућавају да делиш произвољне природне бројеве. Сваки разломак је
a
резултат једног таквог дељења. За природне бројеве a и b важи a : b = .
b
113
Проширивање и скраћивање разломака
Марково одељење је организовало лутрију. У првом
колу Ана, Сара, Јанко и Димитрије су поделили прву
награду од 1 200 динара. У другом колу прва награда
је била 900 динара и поделили су је Марина, Дуња и
Павле, док су у трећем колу срећни добитници били
Милица и Марко, а награда је износила 600 динара.
Марка је интересовало да ли је добио више или мање
од добитника из прва два кола. Када је израчунао
1 200 : 4 = 300, 900 : 3 = 300 и 600 : 2 = 300,
закључио је да су сви добитници (у сва три кола)
добили исту суму новца. Дакле,
1 200 : 4 = 900 : 3 = 600 : 2, али и
1 200 = 900 = 600 .
4 3 2
Да ли сваком броју одговара само један запис a ?
b
Пример 1. Прилог 5 на страни 189 чине три круга, једнаких полупречника, подељених
на 2, 4, односно 8 једнаких делова. Исеци од првог круга једну половину, од другог две
четвртине и од трећег четири осмине. Упореди их прислањањем једног дела на друге, па их
залепи на одговарајућа места. Шта примећујеш?
1 = 2 = 4
2 4 8
Задатак 1.
Сечењем, упоређивањем и лепљењем делова са стране 189 (прилог 6) уради слично као у
претходном примеру. Које једнакости уочаваш?
1 = =
3
114
Дакле, једном разломку може да одговара више записа. Ово је последица тога да се
количник не мења када и дељеник и делилац помножиш истим природним бројем.
Тако је 1 = 1∙2 = 2, 1 = 1∙3 = 3, 1 = 1∙4 = 4, 1 = 1∙6 = 6 .
2 2∙2 4 3 3∙3 9 2 2∙4 8 3 3 ∙ 6 18
Пример 2. Прилог 7 на страни 189 чине три круга једнаких полупречника, подељених на
16, 8, односно 2 једнака дела. Исеци од првог круга осам шестнаестина, од другог четири
осмине, а од трећег једну половину. Упореди ове делове прислањањем једног дела на
друге, па их залепи на одговарајућа места. Шта примећујеш?
8 = 4 = 1
16 8 2
Задатак 3.
Сечењем, упоређивањем и лепљењем делова са стране 189 (прилог 8) уради слично као у
претходном примеру. Које једнакости уочаваш?
20 = =
30
115
Ове једнакости важе јер се количник не мења када и дељеник и делилац поделимо истим
природним бројем.
Тако је 8 = 8:2 = 4, 20 = 20 : 5 = 4 , 4 = 4:4 = 1, 4 = 4:2 = 2 .
16 16 : 2 8 30 30 : 5 6 8 8:4 2 6 6:2 3
Задатак 4.
Скрати разломаке 6 , 9 , 25 и 119 .
8 12 80 187
6 = 6:2 = 3 9 = 9:3 = 25 = : = 119 = : =
8 8:2 4 12 12 : 80 80 : 5 187 : 11
116
Скрати прво разломак 16 са 2. 16 = 16 : 2 = 8
20 20 20 : 2 10
Тако долазиш до разломка 8 , који се
10
може даље скратити, јер је D8,10 = {1, 2}. 8 = 8:2 = 4
10 10 : 2 5
Значи, полазећи од разломка 16 можеш да урадиш два узастопна скраћивања бројем 2.
20
16 = 16 : 2 = 8 = 8 : 2 = 4
20 20 : 2 10 10 : 2 5
Дакле, једним скраћивањем са 4 долазиш до истог резултата, као када извршиш два
узастопна скраћивања са 2. Ово је зато што је 4 = 2 ∙ 2.
Примети да се разломак 16 не може скратити бројем већим од 4, јер је D(16,20) = 4. Када
20
разломак 16 скратиш са 4 добијаш разломак 4 , који се даље не може скратити, јер су 4 и
20 5
5 узајамно прости бројеви.
Разломак a може се скратити само бројем који је заједнички делилац бројева a и b. Највећи
b
заједнички делилац бројева a и b највећи је број којим се разломак a може скратити.
b
Разломак чији су бројилац и именилац узајамно прости бројеви не може се даље скраћивати
(сводити) и такве разломке називамо несводљивим.
Задатак 5.
Попуни празна места тако да добијеш тачне једнакости.
а) 1 = , 2 = , 7 = 28, 13 = 91;
4 12 3 15 6 5
б) 6 = , 27 = , 15 = 5 , 8 = 2.
8 4 18 2 9 12
117
Упоређивање разломака
Већ си учио/-ла да поредиш природне бројеве, као и разломке једнаких бројилаца или
једнаких именилаца.
3 < 5
7 7
Од два разломка једнаких именилаца већи је онај који има већи бројилац.
Задатак 1.
Упореди разломке: а) 2 , 4 , 7 ; ________________________
9 9 9
б) 8 , 6 , 10 ; ________________________
11 11 11
в) 98 , 51 , 5 . ________________________
107 107 107
3 < 3
10 4
Од два разломка једнаких бројилаца мањи је онај који има већи именилац.
Задатак 2.
Упореди разломке: а) 5 , 5 , 5 ; ________________________
2 3 12
б) 14 , 14 , 14 ; ________________________
57 3 75
в) 567 , 567 , 567 . ________________________
876 1000 222
118
Неопходно је да научиш да упоређујеш и разломке код којих су различити и имениоци и
бројиоци.
Међутим, разломке можеш лакше упоредити на други начин, без њиховог графичког
представљања. Прошири разломке 5 и 2 тако да имају једнаке имениоце, јер такве
8 3
разломке знаш да упоређујеш. Најбоље је да тај именилац буде што мањи, па тражиш S(3,8).
Како је S(3,8) = 24, први разломак проширујеш са 3, а други са 8.
Тада је 5 = 5 ∙ 3 = 15 и 2 = 2 ∙ 8 = 16 .
8 8 ∙ 3 24 3 3 ∙ 8 24
Сада упореди 15 и 16 . Како је 16 > 15, то је и 16 > 15 , односно 2 > 5 .
24 24 24 24 3 8
119
Два разломка који немају једнаке ни бројиоце ни имениоце (као на пример 5 и 2 ) поредиш
8 3
тако што их доведеш до тога да имају једнаке имениоце или једнаке бројиоце.
Задатак 3.
Упиши знак < или > тако да добијеш тачно тврђење.
а) 3 7 ; б) 2 4 ; в) 5 53 ;
5 10 7 9 2 21
г) 3 5 ; д) 4 12 ; ђ) 66 96 .
13 18 15 36 120 160
120
Разломци који имају једнаке имениоце сабирају се тако што се бројиоци саберу, а именилац
a b a+b.
препише, то јест + =
c c c
Задатак 1.
Сабери разломке:
а) 2 + 1 = ; б) 7 + 4 = 11 ; в) 7 + 2 = ;
5 5 5 12 12 10 10
г) 3 + 2 = ; д) 17 + 19 = ; ђ) 11 + 5 = .
4 4 24 24 9 9
Задатак 2.
Представи разломке 5 , 8 и 12 на више начина као збирове разломака једнаких именилаца.
7 9 17
Пример 3. Израчунајмо 3 + 3 .
4
Како једно цело има 4 четвртине, 1 = 4 ,
4
три цела имају три пута више четвртина.
Задатак 3.
Израчунај:
а) 1 + 1 = + 1 = ; б) 2 + 1 = + 1 = ;
2 2 2 2 3 3 3
в) 5 + 3 = + 3 = ; г) 4 + 23 = + = .
10 10 100
121
ВРСТЕ РАЗЛОМАКА
a) б) в)
1
3
Видиш да је овим разломцима представљен (прави) део једног целог (правоугаоника).
Овакве разломке, који су мањи од једног целог, називамо правим разломцима.
Задатак 2.
Обојеном делу фигуре придружи одговарајући разломак.
a) б)
3
2
в)
д)
г)
Видиш да су ови разломци већи од једног целог (за њихово представљање је потребно
обојити најмање један цео правоугаоник). Овакве разломке, који су већи или једнаки од
једног целог, називамо неправим разломцима.
122
Пример 2. Којој врсти разломака припада разломак 7 ?
5
Како је 7 > 5 = 1, јер је 7 > 5, разломак 7 је неправи разломак.
5 5 5
Мешовити бројеви
Примети да се сваки разломак из задатка 2 може представити као збир природног броја и
правог разломка.
Ево неколико примера.
неправи број прави мешовити
разломак целих разломак број
3 = 2+1 = 2 + 1 =1+ 1 3 1 1 1
1
2 2 2 2 2 2 2 2
24 = 1 24
1 - 1
24 24
15 = 12 + 3 = 3 + 3 15 3 3 3
4 4 4 4 4 3 4 4
Сваки од ових разломака се може записати као збир (једног) природног броја и (једног)
правог разломка. То својство имају сви неправи разломци. Одговарајући природан број
из тог збира представља број целих у том разломку. Због тога, неправи разломак можеш
записати и тако што напишеш прво број целих садржаних у њему, а онда допишеш
одговарајући прави разломак. На пример:
3 =1 1 24 = 1 15 = 3 3
2 2 24 4 4
једно цело и једна половина једно цело три цела и три четвртине
Неправи разломак записан на овај начин називамо мешовити број. Назив потиче од тога
што у том запису учествују и природан број и разломак.
11,9 g
ни
Протеи 7 0,4 g
хидрати
Угљени 14,5 g
за
Сахаро 12,3 g
масти
Укупне 5,9 g
масти
Млечне 73,2 mg
нА
Витами 0,91 mg
нB
Витами g
160,15 m
м
Калцију 3,33 mg
Гвожђе
На пример, цена сока је 85,55 динара. Јасно, тај број није природан. А да ли је разломак?
број јединица одређен је цифром 8, број десетица цифром 7, број стотина цифром 6, број
јединица хиљада цифром 5, а број десетица хиљада одређен је цифром 2.
124
Разломци који у имениоцу имају декадне јединице називају се децимални разломци.
Децимални запис се састоји од два низа цифара који су одвојени децималном запетом.
Цифре са леве стране децималне запете означавају број целих које тај разломак садржи,
а цифре са десне стране запете означавају број одговарајућих основних децималних
разломака које тај разломак садржи. Цифре са десне стране запете називамо децимале.
Основним децималним разломцима одговарају следећи децимални записи:
1 = 0,1 1 = 0,01 1 = 0,001 ...
10 100 1 000
Видимо да 1 на првом месту иза запете представља један десети део, 1 на другом месту
иза запете представља један стоти део, 1 на трећем месту иза запете представља један
хиљадити део, и тако даље.
Број испред децималне запете представља цео део децимална запета децимале
број целих, а цифре иза запете представљају
број десетих, стотих, хиљадитих делова и
тако даље, тим редом. десети стоти хиљадити
7 = ; 9 = ; 3 = ;
10 100 1 000
3 3 = ; 101 4 = ; 6 6 = .
10 100 1 000
125
Пример 2. Представимо у децималном запису 10 345 .
1 000
Прво дати разломак представљамо у облику збира целих, десетих, стотих и хиљадитих делова.
11 12 = 11 + 10 + 2 = 11 + 10 + 2 = 11 + 1 + 2 .
10 000 10 000 10 000 10 000 1 000 10 000
број
број број број број децимални
разломак запета десето-
целих десетих стотих хиљадитих запис
хиљадитих
57
0 , 5 7 0 0 0,57
100
61
0 , 0 6 1 0 0,061
1 000
4 707 4 , 0 7 0 7 4,0707
10 000
11 12 11 , 0 0 1 2 11,0012
10 000
Нулу на крају децималног записа можеш брисати, јер не утиче на вредност разломка, или,
ако ти је из неког разлога потребно, датом децималном запису можеш дописати здесна
произвољно много нула.
126
Задатак 2.
На основу примера 3 попуни следећу табелу за разломке 16 , 15 , 105 , 3 203 .
100 1 000 1 000 10 000
број
број број број број децимални
разломак запета десето-
целих десетих стотих хиљадитих запис
хиљадитих
16
100
15
1 000
105
1 000
3 203
10 000
Други начин. До децималног записа неког разломка можеш доћи и ако извршиш назначено
дељење. Знаш да је 3 = 3 : 20. Како се 20 у 3 садржи 0 пута (нема целих) пишеш 0 и стављаш
20
децималну запету (она раздваја цео и разломљени део разломка). Сада остатку 3 дописујеш
0 (тако од 3 цела добијаш 30 десетих). Како се 20 у 30
садржи једном и остатак је 10, на прво место иза запете
уписујеш цифру 1. Остатку 10 дописујеш 0 (тако од 10
десетих добијаш 100 стотих) и онда рачунаш 100 : 20 = 5,
па на друго место иза запете пишеш 5. Како сада нема
остатка при дељењу, закључујеш да је
3 = 0, 15.
20
127
Постоје разломци које није могуће представити у облику децималних разломака.
Такав је, на пример, разломак 4 . Како ниједна декадна јединица није дељива са 3 (збир
3
цифара сваке декадне јединице је 1, а 3 не дели 1), овај разломак се не може проширити
тако да у имениоцу буде нека декадна јединица. Дакле, у овом случају нема избора, већ
мораш да извршиш назначено дељење.
Како се 3 у 4 садржи једном и остатак је један, пишемо
1 и иза запету. Поред остатка 1 дописујемо 0 (тако од
1 целог добијамо 10 десетих), па како се 3 у 10 садржи
3 пута и остатак је опет 1, пишемо 3 и настављамо
поступак. Видиш да стално добијаш остатак 1, па ће се и
цифра 3 стално понављати (бесконачно пута).
4 = 4 : 3 = 1,333...
3
Детаљније о оваквим децималним записима погледај на
166. страни.
Задатак 3.
Дате разломке запиши у децималном запису: a) 7 ; б) 83 ; в) 364 .
50 200 125
Задатак 4.
Дате разломке запиши у децималном запису: a) 5 ; б) 105 ; в) 4 5 .
6 37 11
Децимални бројеви
Заслужан за увођење децималног записа (децималних
разломака) пре свих је фламански математичар и инжењер
Симон Стевин (1548–1620). Иако су децимални разломци били
познати и пет векова пре Стевина, тек је он увидео њихов прави
значај и објављивањем рада Десета (1586) омогућио њихову
свакодневну употребу.
Приметимо да је децимални запис битно млађи од записа а ,
b
али и да у нашем свакодневном животу најчешће радимо управо
са децималним бројевима.
128
Како упоредити два разломка дата у децималном запису?
Значи, децимално место ближе запети носи већу вредност. Због тога два разломка поредиш
тако што прво упоредиш њихове целе делове – већи је онај чији је цео део већи. Уколико су
цели делови једнаки поредиш децимале тих разломака (слева надесно) – већи је онај код
кога прво наиђеш на већу децималу на истој позицији.
Задатак 5.
Упиши знак < или > тако да добијеш тачно тврђење.
а) 0,4 0,7; б) 0,04 0,07; в) 0,004 0,007.
Задатак 6.
Упиши знак < или > тако да добијеш тачно тврђење.
а) 0,03 0,3; б) 0,4 0,04; в) 0,07 0,007.
Задатак 7.
Упиши знак < или > тако да добијеш тачно тврђење.
а) 0,42 0,41; б) 0,532 0,531; в) 0,9835 0,9833.
Задатак 8.
Упиши знак < или > тако да добијеш тачно тврђење.
а) 0,357 0,413; б) 0,468 0,53; в) 0,035 0,23.
129
Приближна вредност броја
Постоје разломци чији је децимални запис коначан (садржи коначно много децимала), али
и разломци чији је децимални запис бесконачан (садржи бесконачно много децимала).
1 = 0,5 – коначан децимални запис
2
1 = 0,333... – бесконачан децимални запис
3
Сигурно си видео/-ла да су у продавници све цене записане
са највише две децимале. Често смо принуђени да радимо
са децималним записом који садржи унапред одређен број
цифара. На пример, већина калкулатора ради са бројевима
који имају у свом запису највише 8 цифара. Компјутери,
такође, могу да раде само са коначним децималним записима.
Тако, на пример, при децималном запису 1 мораш да
3
одлучиш како и где да се зауставиш.
џе Ш
ран ам
мо по
н
по
д
ко
Со
буке
с ја
ише
Дел
Број који има више цифара него што нам је потребно замењујемо бројем чији запис има
одговарајући број цифара, и то тако да се новодобијени број што мање разликује од
почетног. Тај поступак се назива заокругљивање.
Заокругљивањем броја увек правимо неку грешку и циљ нам је да она буде што мања.
Да бисмо то постигли треба да поштујемо следећа правила:
ко је прва цифра коју одбацујемо 0, 1, 2, 3 или 4, цифре испред ње остају непромењене.
1. А
ко је прва цифра коју одбацујемо 6, 7, 8 или 9, последња цифра коју задржавамо
2. А
повећава се за 1.
ко је прва цифра коју одбацујемо 5, а иза ње има још цифара, последња цифра коју
3. А
задржавамо повећа се за 1.
4. Ако је прва цифра коју одбацујемо 5 и иза ње нема других цифара, разликујемо два случаја:
а) ако је цифра испред парна она остаје непромењена,
б) ако је цифра испред непарна она се повећава за 1.
Ако је број b добијен заокругљивањем броја a, пишемо a ≈ b (читамо „a је приближно једнако b“).
130
Пример 2. Број 7,37152 заокруглимо на четири, три, две и једну децималу, и на цео део.
7,37152 ≈ 7,3715; 7,37152 ≈ 7,372; 7,37152 ≈ 7,37; 7,37152 ≈ 7,4; 7,37152 ≈ 7.
Пример 3. Број 5,49 заокругљен на цео део јесте 5. Ако бисмо број 5,49 постепено
заокругљивали на цео део, најпре на једну децималу (5,5), а затим овај број на цео део
(6), направили бисмо већу грешку. Због повећања грешке, постепено заокругљивање је
погрешан начин заокругљивања бројева.
Задатак 1.
Попуни таблицу.
дати број 33,333333 33,333... 0,666666 0,0606... 899,914555
број заокругљен на цео део 33 1 0
број заокругљен на 1 децималу 33,3
број заокругљен на 2 децимале
број заокругљен на 3 децимале 33,333
Бројевна полуправа
Сети се, до сад си на бројевној полуправој представљао/-ла само природне бројеве и
неке разломке ( 1 , 1 , 1 , 1 , ...). Сада ћеш научити да на бројевној полуправој представиш
2 3 4 5
произвољан разломак.
Почетној тачки полуправе додељујеш број 0, а избором јединичне дужи одређујеш тачку
полуправе којој додељујеш број 1. Тачке које одговарају осталим природним бројевима на
бројевној полуправој одређујеш тако што јединичну дуж пренесеш удесно одговарајући број
пута. Тако је тачки О додељена 0, тачки A број 1, тачки B број 2, тачки C број 3 и тако даље.
O A B C D
0 1 2 3 4
0
1
Као и у случају природних бројева у односу на јединичну дуж одређујеш тражене тачке.
Наиме, разломку 1 одговара тачка чије је растојање од почетка полуправе два пута мање
2
од јединичне дужи, разломку 1 одговара тачка чије је растојање од почетка полуправе 3
3
пута мање од јединичне дужи, а разломку 1 одговара тачка чије је растојање од почетка
4
полуправе 4 пута мање од јединичне дужи.
131
Задатак 1.
Представи на бројевној полуправој разломке 1 1 , 2 2 и 7 .
2 5 4
0 1 2 3
При представљању неправог разломка прво треба утврдити између која два природна броја
се он налази, а онда дуж између та два броја треба поделити на одговарајући број делова.
Задатак 2.
Представи на бројевној полуправој разломке 1 , 9 , 1 1 и 2 1 .
5 4 3 2
0 1 2 3
Задатак 3.
Представи на бројевној полуправој разломке 1 , 5 , 8 , 1 3 и 3 3 .
4 4 3 4 5
132
Сабирање и одузимање
a) У
претходном поглављу си научио/-ла како
сабираш разломке једнаких именилаца. Сабраћеш
количину воде и количину сирупа које је Марко
помешао и добићеш укупну количину сока.
7 + 1 = 7+1 = 8
10 10 10 10
б) Рачунаш колико ће му сока остати, тако што од укупне количине сока одузмеш количину
сока коју су попили.
8 – 6 = 8–6 = 2
10 10 10 10
Пример 2. Рачунамо:
а) 2 + 4 = 2 + 4 = 6 ; б) 5 + 8 = 5 + 8 = 13 = 1 4 ;
7 7 7 7 9 9 9 9 9
в) 4 + 1 = 4 + 1 = 5 = 1; г) 3 – 1 = 3 – 1 = 2 = 1 .
5 5 5 5 4 4 4 4 2
133
Задатак 1.
Израчунај: а) 1 + 4 ; б) 3 + 1 ; в) 9 + 8 ; г) 9 – 8 .
6 6 4 4 11 11 11 11
Код сабирања природног броја и правог разломка изостављаш знак + између њих и збир
пишеш у облику мешовитог броја.
Пример 3. Рачунамо: а) 1 + 3 = 1 3 ; б) 2 8 + 4 = 6 8 .
7 7 15 15
Пример 4. Израчунајмо: а) 6 2 – 5 = 1 2 ; б) 1 – 7 = 10 – 7 = 3 .
7 7 10 10 10 10
8 – 2 = 7 3 – 2 = 7 1 , 8 – 2 = 24 – 2 = 22 = 7 1 .
3 3 3 3 3 3 3 3 3
Задатак 2.
Израчунај: а) 1 + 4; в) 2 – 1 ; б) 3 1 + 9; г) 5 – 1 4 .
3 3 5 7
134
Као што за сабирање постоје два начина, тако и за одузимање постоје два начина.
Пример 6. Израчунајмо:
Први начин Други начин
а) 10 2 – 8 1 ; 10 2 – 8 1 = 2 1 10 2 – 8 1 = 32 – 25 = 7 = 2 1
3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3
б) 5 1 – 2 1 . 5 1 – 2 1 = 3 5 1 – 2 1 = 11 – 5 = 6 = 3
2 2 2 2 2 2 2 2 2
8 2 –5 4 =7 7 –5 4 =2 3.
5 5 5 5 5
8 2 – 5 4 = 42 – 29 = 13 = 2 3 .
5 5 5 5 5 5
Задатак 3.
Израчунај: а) 2 1 + 5 5 ; б) 1 8 + 2 9 ; в) 10 2 – 7 1 ; г) 4 2 – 3 3 .
8 8 11 11 3 3 5 5
Задатак 4.
Допуни шта недостаје:
а) 1 + 3 + 2 = + + = =1 ; б) 3 1 + 2 2 + 4 6 = 9 = ___ .
5 5 5 5 5 5 7 7 7 7 7
Задатак 5.
Израчунај: а) 2 + 5 + 9 ; б) 4 1 + 3 2 + 7 5 .
11 11 11 6 6 6
135
Сабирање разломака
Марко сваког радног дана проводи у
школи 1 дана, а код куће 1 дана обично
6 8
искористи за учење. Који део дана Марко
обично користи за школу или учење?
1 + 1 = ?
6 8
Први правоугаоник (који представља цео дан) делиш на 6, а други на 8 једнаких делова.
Да би могао/-ла да сабереш ове делове делићеш правоугаонике на још мање делове, али
тако да ти делови буду међусобно једнаки. На колико делова треба да поделиш и један и
други правоугаоник (а да можемо уочити 1 и 1 )? Уситњавањем делова правоугаоника
6 8
ти, у ствари, разломке 1 и 1 проширујеш. Ове разломке треба проширити тако да имају
6 8
једнаке имениоце, а научили смо како да сабирамо разломке са једнаким имениоцима.
Подсетимо се, као и код упоређивања разломака, да смо разломке различитих именилаца
доводили на једнаке имениоце. Већ си научио/-ла да разломке доводиш на једнаке
имениоце тако што нађеш најмањи заједнички садржалац за те имениоце.
Како је S(6, 8) = 24, то значи да ћеш сваки од правоугаоника поделити на 24 једнака дела, па
је 1 = 1 ∙ 4 = 4 и 1 = 1 ∙ 3 = 3 .
6 6 ∙ 4 24 8 8 ∙ 3 24
4 + 3 = 7
24 24 24
Дакле, Марко обично 7 сати дневно проведе у школи и припремајући се за школу.
136
Разломке различитих именилаца сабирамо тако што их,
a + c = ad + cb = ad + cb
проширивањем, доводимо на разломке једнаких именилаца,
b d bd db bd
а онда их сабирамо као разломке једнаких именилаца.
Задатак 1.
Израчунај: а) 2 + 3 ; б) 1 + 2 .
3 4 6 9
Мешовите бројеве можемо сабрати на два начина (као код сабирања мешовитих бројева
чији разломци имају једнаке имениоце).
На крају неправи
разломак преводимо
у мешовити број.
Други начин
а) 4 2 + 1 = 30 + 1 = 90 + 7 = 97 = 4 13 ;
7 3 7 3 21 21 21 21
б) 3 1 + 5 3 = + 28 = + 112 = =8 ;
4 5 4 5 20 20 20 20
в) 9 7 + 5 = + = + = = ___ 17 ;
8 6 8 6 24 24 24 24
г) 8 7 + 5 3 = + = + = = 14 = 14 .
12 4 12 4 12 12 12 12 3
137
Задатак 2.
Израчунај (на два начина): а) 2 1 + 1 ; б) 4 1 + 4 3 ; в) 2 5 + 3 2 ; г) 5 3 + 12 5 .
3 6 2 8 6 9 5 7
Задатак 3.
Израчунај (на два начина): а) 2 2 + 2 5 + 1 4 ; б) 1 3 + 5 1 + 4 5 .
3 6 9 4 6 8
Још у древном Египту су знали да сабирају разломке. Они су имали симболе за записивање
јединичних разломака. То су разломци облика 1 , где је n природан број.
n
Разломци су хијероглифима записивани помоћу симбола који је представљао уста и значио
део ( , чита се „ер“ или „ре“). Испод овог симбола били су симболи бројева чију је
реципрочну вредност означавао разломак.
1, 1 .
На пример,
3 10
1 + 1 = 1 , 1 + 1 = 2 , 1 + 1 = 3 , 1 + 1 + 1 = 1.
3 6 2 2 6 3 2 4 4 2 3 6 1/4
Религија је имала велики утицај на математику старог Египта. Како 1/2 1/16
су веровали да их бог Хорус штити од зла, стари Египћани су неке
разломке записивали као делове ока бога Хоруса. Цео симбол ока 1/64
имао је вредност 1. 1/32
138
Одузимање разломака
Колико ће хлеба породици Перић остати за вечеру, рачунаш тако што од количине која им
је остала после доручка одузмеш количину која им је потребна за ручак.
3 – 5
4 8
А како ћеш ово да урадиш? Оно што знаш јесте то да одузмеш разломак од разломка ако су
им имениоци једнаки. Као и код сабирања, разломке различитих именилаца мораш најпре
довести до једнаких именилаца, па онда рачунаш шта је потребно.
– = – =
3 – 5 = 6 – 5 = 1
4 8 8 8 8
3 – 5 = 6 – 5 = 1 , S(4, 8) = 8
4 8 8 8 8
Пример 1. Израчунајмо:
а) 5 – 2 = 5 – 4 = 1 ; б) 4 – 3 = 16 – 15 = 1 ; в) 5 – 3 = 20 – 9 = 11 .
6 3 6 6 6 5 4 20 20 20 6 8 24 24 24
Задатак 1.
Израчунај: а) 3 – 2 ; б) 7 – 5 ; в) 14 – 4 .
5 15 8 12 17 7
139
Пример 2. Допуњавањем онога што је потребно, израчунај на два начина:
а) 5 3 – 1 ; б) 8 7 – 5 3 ; в) 12 1 – 6 2 .
4 2 12 8 2 3
Први начин
а) 5 3 – 1 = 5 3 – = 5 ; б) 8 7 – 5 3 = 8 –5 =3 ;
4 2 4 4 4 12 8 24 24 24
У примеру в) није могуће од 3 одузети 4 , па ћеш од 12 целих позајмити 1 и „претвoрити“
6 6
6 6
у , 1 = , што ће заједно са 3 9
бити .
6 6 6 6
в) 12 1 – 6 2 = 12 3 – 6 = 11 – 6 = 5 .
2 3 6 6 6 6 6
Други начин
а) 5 3 – 1 = 23 – 1 = 23 – = =5 ;
4 2 4 2 4 4 4 4
б) 8 7 – 5 3 = – = – = =3 ;
12 8 12 8 24 24 24 24
в) 12 1 – 6 2 = – = – = =5 .
2 3 2 3 6 6 6 6
Задатак 2.
Израчунај на два начина:
а) 2 7 – 1 1 ; б) 9 3 – 4 4 ; в) 29 3 – 14 4 ; г) 100 1 – 50 7 .
12 6 5 7 10 5 2 9
26,25 + 18,32 = ?
140
Први начин. Научио/-ла си како се децимални бројеви преводе у разломке, као и то како
се сабирају разломци, па ћеш ове децималне бројеве превести у разломке, а затим сабрати.
Како је 26,25 = 2625 и 18,32 = 1832 , то је:
100 100
26,25 + 18,32 = 2625 + 1832 = 2625 + 1832 = 4457 = 44,57.
100 100 100 100
Дакле, 26,25 + 18,32 = 44,57.
Други начин. Децималне бројеве можеш сабрати и много брже, не преводећи их у разломке. Као
и код сабирања вишецифрених природних бројева, децималне бројеве потписујеш један испод
другог, с тим што мораш водити рачуна да то правилно учиниш: цифре јединица једног броја
испод цифре јединица другог броја, цифре десетица испод цифре десетица итд. Исто важи и за
децимале: десети делови испод десетих делова, стоти делови испод стотих делова и тако даље.
2 6,2 5
+1 8,3 2
4 4,5 7
Приликом сабирања децимална запета једног броја мора бити испод децималне запете
другог.
Једноставније је доћи до збира користећи други начин, па убудуће тако сабирај децималне
бројеве.
Децималне бројеве сабираш тако што их најпре правилно потпишеш, водећи рачуна о томе да
децималне запете сабирака буду једна испод друге, а затим их сабираш као природне бројеве, с
тим што на крају децимална запета збира мора бити испод децималних запета сабирака.
Задатак 1.
Израчунај: а) 45,9 + 15,6; б) 123,45 + 987,65; в) 22,9 + 5,33; г) 414,65 + 78,2.
141
Пример 2. Маја је купила у продавници намирнице за торту које су јој недостајале. Шећер
је платила 115,8 динара, јаја 37,25 и маргарин 48 динара. Израчунај колики је био Мајин
рачун у продавници?
1 1 5,8 0
3 7,2 5
+ 4 8,0 0
_ _ _,_ _
2 1 5,0
– 1 3 4,5
8 0,5
Децималне бројеве одузимаш тако што их најпре правилно потпишеш, водећи рачуна о томе
да децималне запете умањеника и умањиоца буду једна испод друге, а затим их одузимаш
као природне бројеве, с тим што на крају децимална запета разлике мора бити испод
децималних запета умањеника и умањиоца.
Задатак 2.
Допуни шта недостаје: а) 27,6 – 18; б) 4 – 1,8; в) 19 – 7,22.
2 7,6 4,_ 1 9,_ _
– 1 8,_ – 1,_ – 7,2 2
9,_ 2,_ _,_ 8
Задатак 3.
Израчунај: а) 46,8 – 7,3; б) 118,69 – 54,19; в) 205,409 – 25,31;
г) 29,7 – 4,155; д) 34,69 – 19; ђ) 99 – 17,17.
142
Својства сабирања
Марко је у првој половини месеца потрошио 2 ,
3
а у другој половини месеца 1 свог џепарца. Маја је
4
у првој половини месеца потрошила 1 , а у другој
4
половини месеца 2 свог џепарца. Ко је од њих
3
двоје тог месеца потрошио већи део свог џепарца?
Марко је потрошио 2 + 1 = 8 + 3 = 8 + 3 = 11 ,
3 4 12 12 12 12
а Маја 1 + 2 = 3 + 8 = 3 + 8 = 11 ,
4 3 12 12 12 12
па закључујемо да су Марко и Маја потрошили једнаке делове џепарца, то јест
2 + 1 = 1 + 2.
3 4 4 3
Сабирање разломака задржава својства које је имало сабирање природних бројева.
Применом ових својстава сабирања разломака често се лакше и брже може доћи до збира.
Пример 1. Израчунајмо: 1 4 + 5 + 1 .
5 7 5
1 4 + 5 + 1 =1 4 + 1 + 5 = 1 4 + 1 + 5 =1 5 + 5 =2+ 5 =2 5
5 7 5 5 5 7 5 5 7 5 7 7 7
заменили смо здружили смо
места сабирцима сабирке
Задатак 1.
Израчунај применом закона комутативности и асоцијативности:
а) 3 3 + 7 + 2 1 ; б) 2 5 + 4 2 + 12 1 + 10 7 .
4 10 4 6 9 6 9
Знаш да нула има посебно место у сабирању и одузимању у скупу N0. Исто важи и за
разломке. Дакле,
1) n + 0 = n, па је и a + 0 = a ; 2) 0 + n = n, па је и 0 + a = a ;
b b b b
3) n – 0 = n, па је и a – 0 = a ; 4) n – n = 0, па је и a – a = 0.
b b b b
143
Једначине
При решавању једначина са разломцима користиш иста правила као и код решавања једначина
у скупу природних бројева. Подсети се тих правила кроз неколико наредних примера.
Решење једначине је број који замењен у једначини преводи једначину у тачну једнакост.
Задатак 1.
Реши једначине: а) x + 4 1 = 9 3 ; б) 2,7 + x = 19,45.
2 5
Задатак 2.
Који број треба додати разлици бројева 3 5 и 1 1 да би се добио број 8 2 ?
6 4 3
144
Пример 3. Марко је понео у школу део пице
који му је спремила мајка. На одмору је дао
Маји 1 пице, а њему је остала 1 пице. Који
6 3
део пице је Марко понео у школу?
Да би решио/-ла овај проблем потребно је
да решиш једначину x – 1 = 1 , где је x део
6 3
пице који је Марко понео у школу.
x– 1 = 1, x= 1 + 1 , x= 2 + 1, x= 3, x= 1 .
6 3 3 6 6 6 6 2
Провера. 1 – 1 = 3 – 1 = 2 = 1
2 6 6 6 6 3
x– УМАЊИЛАЦ = РАЗЛИКА
x= РАЗЛИКА + УМАЊИЛАЦ
а) x – 6,4 = 5,72 б) x – 2 1 = 5 1
2 5
x = 5,72 + 6,4
x=5 1 +2 1
x = 12,12 5 2
Провера. 12,12 – 6,4 = 5,72 x=5 2 +2 5
10 10
x=7 7
10
Провера.
7 7 –2 1 =7 7 –2 5 =5 2 =5 1
10 2 10 10 10 5
Задатак 3.
Реши једначине: а) x – 3 1 = 1 ; б) x – 5,5 = 19,4.
3 6
Задатак 4.
Колико је било угља на стоваришту, ако је после продаје 12,4t остало 31,4t?
145
Пример 5. Марко је пре поласка у продавницу добио од оца 220 динара. Колики је био
рачун у продавници ако је Марко вратио оцу 38,5 динара?
УМАЊЕНИК –x = РАЗЛИКА
x = УМАЊЕНИК – РАЗЛИКА
Провера. 2 4 – 1 8 = 2 12 – 1 8 = 1 4
5 15 15 15 15
Задатак 5.
Реши једначине: а) 10 5 – x = 3 3 ; б) 12 – x = 3,7.
6 4
Задатак 6.
За колико треба умањити број 7 1 да би се добио број 2 3 ?
6 8
Задатак 7.
Попуни таблицу:
+ 3,2 5,5 12,43
11,9
9,25
146
Неједначине
Слично као и код једначина, за решавање неједначина важе иста правила као и у случају
неједначина у скупу природних бројева.
Решење неједначине је сваки број који замењен у неједначини преводи неједначину у тачну
неједнакост.
Како решење неједначине често није један број већ више њих, на крају задатка скуп
решења приказиваћеш на бројевној полуправој.
Подсетимо се још како промена сабирка утиче на промену збира и како промена
умањеника или умањиоца утиче на промену разлике. Када увећамо неки од сабирака,
онда се увећава и збир. Слично, што је већи умањеник, већа је и разлика. Међутим, када
је непознат умањилац, са повећањем умањиоца разлика се смањује, па ће то утицати на
промену знака неједнакости.
Подсети се да ако смањиш сабирак, и збир се смањи. Према томе, ако нађеш разломак који
сабран са 1 даје 7 , тражени разломци ће бити сви они који су од њега мањи или једнаки.
4 8
0 5 1
8
147
На бројевној правој са леве стране датог броја су бројеви који су мањи од њега, а са десне
стране тог броја су бројеви који су од њега већи. Зато решења неједначине приказујемо на
следећи начин.
x<
x <а а x>
x >а а x ≤x ≤
аа x ≥x ≥
аа
00 аа 00 аа 00 аа 00 аа
0 1 2 3 4 0 1 2 3 4 4,6 5 6
Задатак 1.
Реши неједначине и решења прикажи на бројевној полуправој:
а) 3 + x ≤ 5 1 ; б) 2,25 + x > 3,75.
4 2
Задатак 2.
Које бројеве можемо додати броју 3 1 да збир буде мањи од 10 1 ?
3 6
148
x– УМАЊИЛАЦ < РАЗЛИКА x– УМАЊИЛАЦ > РАЗЛИКА
x≥ УМАЊИЛАЦ
x – 0,75 < 2 1
4
1
x < 2 + 0,75
4
x < 2 1 + 75 0 0,75 1 2 3
4 100
x<2 1 + 3
4 4
x<2 4
4
x<3
Задатак 3.
Реши неједначине и решења прикажи на бројевној полуправој: а) x – 2 2 ≥ 4; б) x – 3,3 < 1,2.
5
Задатак 4.
За које вредности x је израз x – 4 1 – 3 3 мањи од 17 ?
5 7 35
4 5 6 6,25 7 8 8,4 9 10
x≤ УМАЊЕНИК
149
УМАЊЕНИК – x > РАЗЛИКА
0 4 1
5
Задатак 5.
Реши неједначине и решења прикажи на бројевној полуправој:
а) 5 1 – x > 3 2 ;
4 5
б) 2 1 + 9 3 – x < 6 3 .
2 4 4
Задатак 6.
Нађи највећи природан број за који је 9 2 – x веће од 4 7 .
3 8
150
Множење и дељење
Задатак 1.
Допиши шта недостаје:
а) 2 ∙ 7 = 2 ∙ = ; б) 8 ∙ 2 = ∙ = =5 ; в) 13 ∙ 11 = ∙ = =1 .
15 15 15 3 3 3 100 100
Следећа два примера ће ти помоћи да научиш како да делиш разломак природним бројем.
Пример 2. Ана и Јована треба да поделе 4 чоколаде. Који део ће добити свака од њих?
5
Како је број петина чоколаде дељив са 2 (4 : 2 = 2), свака ће добити по 2 чоколаде.
5
4 :2= 4:2 = 2
5 5 5
Пример 3. Ана, Јована и Марко желе да поделе пола чоколаде. Који део целе чоколаде ће
добити свако од њих?
Свако од њих ће добити по 1 : 3 од целе чоколаде. Да бисмо извршили ово дељење,
2
разломак 1 проширујемо са 3, јер ће тада бројилац бити дељив делиоцем.
2
1 :3= 1∙3 :3= 3 :3= 3:3 = 1 = 1
2 2∙3 2∙3 2∙3 2∙3 6
Дакле, свако ће добити по 1 целе чоколаде, јер кад делилац повећаш 3 пута количник се
6
смањи 3 пута. Резултат можемо и проверити:
1 ∙3= 1∙3 = 3 = 3:3 = 1
6 6 6 6:3 2
Знаш да је а исто што и a : b. Раније си учио да када се делилац b (именилац) повећа n пута
b
да се тада количник a : b (разломак а ) смањи n пута. Према томе, важи следеће правило.
b
Задатак 3.
Допиши шта недостаје:
a) 1 : 2 = 1 = ; б) 3 : 5 = 3 = 3 ; в) 4 : 10 = 4 = 4 = 2 ;
2 2∙ 4 4∙ 7 7∙
г) 5 : 2 = = ; д) 1 6 : 5 = :5= = ; ђ) 2 3 : 3 = :3= = .
2 : 7 ∙ 10 ∙
152
Множење разломака
Задатак 1.
Гледај, размишљај и допиши шта недостаје!
а) 3 ∙ 1 = 3 = 3 ; б) 5 ∙ 1 = 5 = 5 = 1 ; в) 14 ∙ 1 = 14 = 14 = 7 .
8 4 8 ∙ 4 32 17 10 17 ∙ 5 6 5∙
Задатак 2.
Израчунај:
а) 5 ∙ 1 = ; б) 3 ∙ 4 = ; в) 33 ∙ 1 = ; г) 15 ∙ 1 = .
9 8 7 5 20 8 4 20
153
Задатак 3.
Израчунај:
a) 3 ∙ 4 = 3 ∙ 1 ∙ 4 = 3 ∙ 4 = ∙ = 12 , примећујеш да је 3 ∙ 4 = 3 ∙ .
7 5 5 ∙ ∙ 35 7 5 ∙5
б) 13 ∙ 19 = 13 ∙ 1 ∙ 19 = 13 ∙ 1 = ∙ = , примећујеш да је 13 ∙ 19 = ∙ .
111 28 28 ∙ ∙ 111 28 ∙
Задатак 4.
Израчунај:
а) 1 ∙ 1 = ; б) 2 ∙ 4 = ; в) 7 ∙ 3 = ; г) 11 ∙ 2 = .
2 3 3 5 8 4 9 7
Пример 3. Израчунајмо: 3 ∙ 4 , 2 ∙ 5 и 3 ∙ 10 .
4 5 15 7 8 27
При множењу два разломка можемо скраћивати бројилац једног и именилац другог разломка.
154
Дељење разломака
Знаш да је поделити разломак природним бројем n исто што и помножити тај разломак
разломком 1 , то јест a : n = a ∙ 1 = a .
n b b n n∙b
Закључујеш да је за сваки природан број n испуњено n ∙ 1 = 1.
n
Пример 1. Одредимо број који помножен са 5 даје број 1. Тражимо разломак a такав
7 b
да је a ∙ 5 = 1. Како се именилац једног разломка при дељењу скрати са бројиоцем другог
b 7
разломка, закључујемо да је a = 7 и b = 5, односно a = 7 .
b 5
Задатак 1.
Одреди реципрочне вредности следећих бројева:
а) 5, 203, 82; б) 1 , 1 , 1 ; в) 3 , 22 , 1 .
3 10 15 4 7 254
Знаш да је 5 ∙ 1 = 1, па закључујеш да је 1 : 1 = 5.
5 5
Знаш да је 7 ∙ 5 = 1, па закључујеш да је 1 : 5 = 7 и 1 : 7 = 5 .
5 7 7 5 5 7
Дакле, 2 : 5 = 2 ∙ 7 .
3 7 3 5
155
Задатак 2.
Радећи као у примеру 3:
Задатак 3.
Израчунај: а) 1 : 12; б) 1 : 5 ; в) 3 : 7 ; г) 2 : 16 ; д) 3 : 4 ; ђ) 2 : 2 .
6 4 9 17 7 4 9 3 3
Пример 4. Израчунајмо 2 1 : 3 2 .
4 5
Прво дате мешовите бројеве преведемо у облик a , па онда извршавамо назначено
b
дељење
2 1 : 3 2 = 9 : 17 = 9 ∙ 5 = 45 .
4 5 4 5 4 17 68
Задатак 4.
Израчунај: а) 1 1 : 5 7 ; б) 6 4 : 3 1 ; в) 14 : 7 1 .
4 9 5 5 2
а
Како је a : c = a ∙ d = a ∙ d , то је мањи разломак b = a ∙ d . Количник два разломка
b d b c b∙c c b∙c
d
је разломак.
Задатак 5. 1 3 6 6
Израчунај: а) 4 ; б) 5 ; в) 25 ; г) 1 .
4 6 21 3
9 7 35 4
156
Својства множења и дељења разломака
Пример 1. Шта је веће, половина трећине или трећина половине? Израчунаћемо поменуте
производе, па ћемо их затим упоредити.
1 ∙ 1 = 1 1 ∙ 1 = 1 1 ∙ 1 = 1 ∙ 1
Дакле,
2 3 6 3 2 6 2 3 3 2
а) 17 ∙ 12 ∙ 38 ; б) 7 ∙ 6 ∙ 3 .
38 17 45 9 11 28
а) 17 ∙ 12 ∙ 38 = 17 ∙ 12 ∙ 38 = 12 ∙ 38 = 12 = 4
38 17 45 38 17 45 38 45 45 15
б) 7 ∙ 6 ∙ 3 = 7 ∙ 3 ∙ 6 = 7 ∙ 3 ∙ 6 = 1 ∙ 6 = 1
9 11 28 9 28 11 9 28 11 12 11 22
Задатак 1.
Израчунај: а) 16 ∙ 15 ∙ 11 ; б) 9 ∙ 5 ∙ 6 .
3 36 14 28 13 27
а) 12 ∙ 2 3 + 1 1 ; б) 6 3 ∙ 4 1 + 2 14 ∙ 4 1 .
4 3 17 3 17 3
а) Пошто су 3 и 4 делиоци броја 12, рачунамо на један од следећа два начина:
1) 12 ∙ 2 3 + 1 1 = 12 ∙ 11 + 4 = 12 ∙ 11 + 12 ∙ 4 = 3 ∙ 11 + 4 ∙ 4 = 33 + 16 = 49;
4 3 4 3 4 3
2) 12 ∙ 2 3 + 1 1 = 12 ∙ 2 + 3 + 1 + 1 = 12 ∙ 3 + 3 + 1 = 12 ∙ 3 + 3 ∙ 3 + 4 ∙ 1 = 36 + 9 + 4 = 49.
4 3 4 3 4 3
157
б) Како је 3 + 14 = 17 = 1, то дати израз рачунамо на следећи начин:
17 17 17
6 3 ∙ 4 1 + 2 14 ∙ 4 1 = 6 3 + 2 14 ∙ 13 = 6 + 3 + 2 + 14 ∙ 13 = (8 + 1) ∙ 13 =
17 3 17 3 17 17 3 17 17 3 3
= 9 ∙ 13 = 3 ∙ 13 = 39
3
Задатак 2.
Израчунај: а) 15 ∙ 1 + 11 ; б) 3 ∙ 11 + 3 ∙ 4 159 .
5 3 17 10 17 10
Пример 1. Марко је одлучио да купи 10 флашица сока за своје другове. Колико новца му је
потребно ако је цена једне флашице 24,75 динара?
10 ∙ 24,75 = 10 ∙ 24 75 = 10 ∙ 24 + 75
100 100
= 10 ∙ 24 + 10 ∙ 75 = 240 + 75
100 10
= 240 + 7,5 = 247,5.
Дакле, Марку је потребно 247,5 динара.
158
Задатак 1.
Попуни таблицу како је започето.
Како је
Два разломка дата у децималном запису множимо као природне бројеве, а затим у
производу издвојимо онолико децимала колико их имају оба чиниоца заједно.
Задатак 2.
Попуни таблицу како је започето.
159
Дељење децималних бројева
Пример 1. Марко је купио у мегамaркету паковање од 10 сијалица и платио га 172,5
динара. Интересовало га је коликa je цена једне сијалица, па је овако рачунао:
Пример 2. Марко је отишао у продавницу и купио 5 l сока. Када је стигао кући мајка га је
питала колика је цена 1 l. Он није могао да се сети цене, али је знао да је 5 l сока платио
317,5 динара, па је сео и овако рачунао цену једног литра:
Задатак 3.
Гледај како је Марко рачунао, па допиши шта недостаје:
160
При дељењу разломка природним бројем, број целих у количнику једнак је броју целих
које добијамо дељењем целобројног дела дељеника делиоцем. Дакле, место децималне
запете зависи од места децималне запете у дељенику.
До тражених количника можемо доћи и на следећи начин:
а) Корак 1. 34,6 : 4 = 8 Корак 2. 34,6 : 4 = 8, Корак 3. 34,6 : 4 = 8,65
–32 –32 –32
2 2 26
–24
20
–20
0
б) Корак 1. 0,2511 : 3 = 0 Корак 2. 0,2511 : 3 = 0, Корак 3. 0,2511 : 3 = 0,0837
–0 –0 –0
0 0 02
–0
25
–24
11
–9
21
–21
0
Разломак дат у децималном запису делимо природним бројем тако што вршимо дељење
као у случају природних бројева, с тим што када дођемо до децималне запете у дељенику,
напишемо и децималну запету у количнику.
Задатак 4.
Израчунај: а) 43,876 : 7; б) 0,0564 : 8; в) 5,89 : 22.
Дељење два разломка дата у децималном запису увек сводиш на дељење разломка
природним бројем, множењем и дељеника и делиоца одговарајућом декадном јединицом
(оном која има онолико нула колико делилац има децимала).
Задатак 5.
Израчунај: а) 78,9 : 1,25; б) 0,456 : 28,7; в) 36 : 9,1.
161
Једначине
На основу својстава рачунских операција у скупу разломака долазиш до одговарајућих
правила за решавање једначина.
Пример 1. Марко је у продавници купио 810g меса. Рачун је износио 283,5 динара. Колико
би Марко платио да је купио 1kg меса?
Ако са c означиш непознату цену 1kg меса, онда је потребно да решиш једначину 0,81 ∙ c = 283,5
c = 283,5 : 0,81
c = 350
Провера. 0,81 ∙ 350 = 283,5
Задатак 1.
Реши једначине: а) 4 ∙ x = 8 ; б) x ∙ 1 3 = 3 ; в) 6 + 1 x ∙ 3 6 = 17; г) 2,6 ∙ x – 0,3 = 12,581.
5 15 7 4 13 2 11
Задатак 2.
Када је Јована потрошила петину свог џепарца, остало јој је 640 динара. Колико онда
динара износи цео Јованин џепарац?
Пример 2. Колико килограма јагода трговац треба да поручи ако жели да за продају
изложи 55 пакета од по 3 килограма?
4
Постављеном проблему одговара једначина x : 55 = 3 , где је са x означена количина јагода
коју трговац треба да наручи. 4
x = 55 ∙ 3
4
x = 165
4
x = 41,25
Провера. 41,25 : 55 = 0,75 = 3
4
x : делилац = количник
x = делилац ∙ количник
162
Задатак 3.
Реши једначине: а) x : 2,38 = 6,7; б) x : 5 = 1,1; в) x : 3,25 – 9,7 = 2 1 ; г) 2 x : 10 5 – 3 = 14 .
6 5 3 7 14 25
Задатак 4.
Пример 3. У магацину се налази 317,5kg грожђа које ради продаје треба спаковати у пакете
од по 1,25kg. Колико пакета ће бити спаковано?
Ако са x означиш број пакета, онда постављеном проблему одговара једначина
317,5 : x = 1,25
x = 317,5 : 1,25
x = 254
Провера. 317,5 : 254 = 1,25
дељеник :x = количник
x = дељеник : количник
Задатак 5.
Реши једначине: а) 2 : x = 5 ; б) 4 1 : x = 7 ; в) 43,56 : x = 7,8;
3 8 4 15
г) 8 : x – 3 = 9,075; д) 12,4 : 2 x + 3 = 1 .
25 4 3 4 3
Задатак 6.
Којим бројем треба поделити збир бројева 5 и 14,7 да бисмо добили 2,5?
8
Задатак 7.
Попуни празна поља одговарајућим разломцима у децималном запису.
1,75 140
0,28 10,55
14 28,8 480
163
Неједначине
Слично као код једначина, за неједначине важе иста правила као и у случају неједначина у
скупу природних бројева.
x∙ 3 >1 2
4 5 Подсети се, ако повећаш чинилац и производ се повећава. Према томе,
x>1 : 3
2
5 4 ако нађеш разломак који помножен са 3 даје 1 2 , то јест ако решиш
4 5
x> 7 ∙ 4 3 2
једначину x ∙ = 1 , тражена решења ће бити сви они разломци који
5 3 4 5
x > 28 су од њега већи. Како су 3 и 2,5 већи од 1 13, ти бројеви јесу решења
15 15
неједначине.
x > 1 13
15
Празан кружић код броја 1 13 значи да тај број није решење дате неједначине.
15
Скуп решења неједначине x ∙ 3 ≥ 1 2 јесте x ≥ 1 13 и тада је кружић код броја 1 13 обојен,
4 5 15 15
јер тај број, сада, јесте решење неједначине.
0 1 13 2
1
15
Задатак 1.
Реши неједначине: а) 3 ∙ x > 16 ; б) 3 ∙ x ≤ 16 ;
4 25 4 25
в) x ∙ 2 3 < 3,4; г) 1,65 ∙ x + 1,8 ≥ 2,5.
7
Задатак 2.
Који бројеви помножени са 2 2 дају производ мањи од 5 1 ?
3 6
164
Пример 2. Реши неједначину x : 3,7 1,2 и скуп решења представи на бројевној полуправој. Потом
{ 5 2 4 9 4 }
провери који су бројеви из скупа 2, 3 2 , 4 1 , 4 1 , 4 3 , 5 7 , 21 1 решења дате неједначине.
3
x : 3,7 ≤ 1,2
Када смањујеш дељеник, и количник се смањује, па дату неједначину
x ≤ 1,2 ∙ 3,7
задовољавају сви разломци који су мањи од 1,2 ∙ 3,7 или једнаки.
x ≤ 4,44
0 1 2 3 4 4,44 5 6
Задатак 3.
Реши неједначине: а) x : 2,3 > 6,777; б) x : 5 ∙ ≤ 0,1;
9
в) x + 1 : 3,2 < 2 1 ; г) (x –1) : 0,5 = 104 + 3,6.
2 20 25
Задатак 4.
Деда Васа продаје лубенице и цена једног килограма је 12,5 динара. Колико новца ће
потрошити Славко за лубеницу тешку између 8 и 10 килограма?
165
Задатак 5.
Реши неједначине: а) 2 : x > 1 ; б) 4 3 : x ≥ 7 ; в) 3,5 : x < 0,8;
7 3 5 15
г) 7 : x ≤ 8,07; д) 7 4 : x + 1 > 1 .
20 5 4 5
Задатак 6.
Збир бројева 1 1 и 3 подељен је непознатим бројем и добијен је број који није мањи од
4 5
7 . Опиши скуп бројева у коме се налази непознати број?
10
166
Аритметичка средина
Пример 1. На часу физичког васпитања ученици су два пута трчали по 30m, а наставник
је мерио времена сваког ученика. После тога је за сваког појединачно бележио просечно
време. Ако је Ана једном стазу претрчала за 6 секунди, а други пут за 7 секунди, које време
јој је убележено?
Тражено време добијамо када саберемо два дата времена, па тај збир
6 + 7 = 13 = 6,5
поделимо са два. Ани је убележено време 6,5 секунди. Број 6,5 је
2 2
аритметичка средина бројева 6 и 7.
Представи бројеве 6, 6,5 и 7 на бројевној полуправој.
A S B
4 5 6 6,5 7 8
7 – 6,5 = 6,5 – 6 = 0,5
Видиш да је број 6,5 подједнако удаљен од бројева 6 и 7, то јест 7 – 6 = 0,5
тачка S је средиште дужи AB. 2
На бројевној полуправој аритметичкој средини два броја одговара средиште дужи чији су
крајеви тачке које одговарају тим бројевима. Значи између свака два разломка налази се
разломак, њихова аритметичка средина.
Задатак 1.
Израчунај просечну висину чланова своје породице.
Задатак 2.
Израчунај просек својих оцена из математике и српског језика.
167
Размера
Пример 1. Број 5 је 3 пута мањи од броја 15. То се често каже другачије: број 5 се према
броју 15 односи као број 1 према броју 3 или 5 : 15 = 1 . Израз 5 : 15 је размера бројева 5 и
3
15, а вредност размере је разломак .1
3
Израз a : b називамо размером бројева a и b. Број a је први члан размере, а број b је други
члан. Вредност размере је разломак a , то јест a : b = a .
b b
Задатак 1.
Израчунај размере бројева: а) 15 и 5; б) 4 и 14; в) 25 и 2,5;
г) 7,5 и 1,125; д) 2,1 и 0,49; ђ) 3 и 7 .
4 9
Размера се не мења ако се чланови размере поделе или помноже истим бројем.
Задатак 2.
Испитај да ли су следеће размере једнаке:
а) 1 : 1 и 75 : 50; б) 6,7 : 1,2 и 6 : 1 ; в) 12,5 : 0,5 и 1 : 25; г) 12,5 : 0,5 и 2,5 : 0,1.
2 3 7 2
КИЛОМЕТРИ
168
Према подацима са карте знамо да је размера раздаљине на карти између места A и места
B, и стварне раздаљине тих места 1 : 500 000, што значи да је стварна раздаљина 500 000
пута већа од оне на карти. Дакле, раздаљина је:
3,6 ∙ 500 000 = 1 800 000cm = 18 000m = 18km.
Задатак 3.
Ако је географска карта нацртана у размери 1 : 25 000, колику раздаљину представља дуж
од 7,9cm? Којом дужином је на истој карти представљен 1km?
Пример 4. Соба је правоугаоног облика дименија 4,5m и 3,2m. Врата, чија је ширина 80cm,
и прозор, чија је ширина 120cm, налазе се на срединама краћих страна. Нацртајмо план
собе у размери 1 : 50.
Размера 1 : 50 значи да је дуж на плану
50 пута мања од стварне дужине. Дакле,
димензије собе на плану јесу
4,5 : 50 = 0,09m = 9cm
и
3,2 : 50 = 0,064m = 6,4cm,
док су врата широка
80 : 50 = 1,6cm,
а прозор
120 : 50 = 2,4cm.
Наравно, и на плану се врата и прозор
налазе на средини одговарајућих
страница правоугаоника.
Задатак 4.
Подели дуж AB дужине 12cm у размери: а) 1 : 1; б) 1 : 2; в) 3 : 1; г) 2 : 3.
Задатак 5.
Ана и Марко су се договорили да поделе 25 бомбона у размери 3 : 2. Колико бомбона је
добио свако од њих?
169
Проценти
Један проценат представља један стоти део, па разломак записујеш у процентном запису тако
што запишеш колико стотих делова тај разломак има, а затим допишеш знак за проценат %.
1% = 1 , a% = a ∙ 1 = a
100 100 100
100% = 100 ∙ 1 = 1
100
Због тога важе једнакости:
170
осна симетрија
Задатак 1.
Доцртај обрисани део Снешка Белића поштујући, наравно,
истоветност леве и десне стране његовог тела. Управо та
истоветност је једна од кључних особина због које његово тело
подсећа на људско.
171
ПОЈАМ ОСНЕ СИМЕТРИЈЕ
Задатак 1.
Део провидног папира (на пример, паус
папира) правоугаоног облика залепи
на предвиђено место. Прецртај све
нацртане фигуре на провидан папир па
га затим пресавиj дуж црвене линије.
место за лепљење
s
172
Задатак 2.
Ми смо
Изрежи прилог 9 са стране 191, пресавиj га на пола
осносиметричне
и притиском истакни линију пресавијања. Затим
фигуре.
га расклопи и са леве стране те линије нанеси пар
капи туша или мастила. Затим, десну страну папира
пажљиво преклопи преко леве и притисни. Најзад,
расклопљени папир залепи на назначено место
(жути правоугаоник). Шта запажаш?
Задатак 3.
Можеш ли да нацрташ фигуре које
су осносиметричне датим фигурама
у односу на праву p, онако како је то
урађено за прве две? Опиши речима
начин на који си решавао/-ла наведени
задатак! Водио/-ла си рачуна да
поједине тачке буду на одговарајућој
удаљености од праве p, зар не?
173
Конструкција осносиметричних фигура
А сада, оставимо сецкање, лепљење, пресавијање и слично јер су нам лењир и шестар
довољни за цртање, чак и на чистом папиру, фигура које су осносиметричне неким задатим
фигурама у односу на неку задату праву.
Задатак 4.
Добро осмотри претходне слике и одговори на следећа питања:
1) Колики је угао између правих AA’ и s?
2) А ко је O пресек правих AA’ и s, да ли су дужи AO и OA’ једнаке?
Речима опиши све кораке претходне конструкције! Шта је у сваком кораку конструисано?
Изведи исту конструкцију у својој свесци!
174
Суштину претходне конструкције чине:
цртање нормале из тачке А на праву s; одређивање тачке нормале која је на
истом растојању од праве s као и тачка A.
Задатак 5.
Осном симетријом у односу на праву s пресликај скуп тачака
{A, B, C, D}. Директним мерењем утврди да је растојање између
било које две тачке датог скупа тачака једнако растојању између
слика те две тачке. На пример, растојање између A и B једнако је
растојању између тачака A’ и B’. Другим речима, дужи AB и A’B’ су
подударне!
Слика дужи при осној симетрији у односу на неку праву јесте дуж подударна датој дужи.
Ова чињеница нам омогућава да на веома једноставан начин нађемо дуж која је
осносиметрична некој датој дужи. Довољно је наћи слике крајњих тачака дате дужи; дуж
чије су крајње тачке ове слике представља тражену слику дужи.
Примети да је немогуће пресликати све тачке неке задате дужи јер их има бесконачно
много.
175
Слика праве при осној симетрији такође је права.
p’
P’1
P’2 P4
P’3
P2 P3 P’4
p
P1
Задатак 6.
Нађи слике полуправих Аа и Bb при осној симетрији у односу на праву s.
Задатак 7.
Нађи слику xOy при осној симетрији у односу на
праву s.
176
Пример 1. Да бисмо нашли слику троугла ABC при осној симетрији у односу на праву s,
довољно је наћи слике темена овог троугла.
Задатак 8.
Нађи слику отворене изломљене линије ABCDE при осној симетрији у односу на праву s.
Задатак 9.
Полуправу Ox, чије теме припада правој s, пресликај осном
симетријом у односу на ову праву. Означи са Oy слику!
Искажи речима и запиши своја запажања о угловима које
можеш уочити на добијеној слици!
177
ОСНа СИМЕТРИЧНост
Задатак 1. Изрежи фигуре са стране 191 (прилог 10) а затим за сваку од њих нађи све праве
по којима их можеш пресавити тако да се њени делови, који су са различитих страна линије
пресавијања, потпуно преклопе.
1) 2) 3)
4) 5) 6)
Фигура је осносиметрична ако постоји бар једна осна симетрија при којој се та фигура
пресликава у саму себе! Одговарајућа оса зове се оса симетрије фигуре.
Сваки правоугаоник који није квадрат јесте осносиметрична фигура и има две осе симетрије.
178
Задатак 2.
1) Колико оса симетрије има права?
2) Колико оса симетрије има изломљена
линија ABDCE?
3) К олико оса симетрије има троугао PQR?
Примети да осносиметричан троугао има бар један пар једнаких страница и бар један пар
једнаких углова. Које су странице троугла PQR (са слике десно) подударне. А који углови?
Задатак 3.
Која од датих слова су осносиметрична?
Задатак 4.
Нацртати све осе симетрија следећих фигура.
Задатак 5.
Које заставе су осносиметричне?
Задатак 6.
Који саобраћајни знаци су осносиметрични?
179
симетрала дужи
Једна од оса симетрије дужи AB јесте права p(A,B); у овом случају се свака тачка дужи AB
пресликава у саму себе.
Друга оса симетрије дужи AB, на претходној слици означена са s, занимљивија је! Осном
симетријом у односу на s тачка A пресликава се у тачку B (наравно, и обрнуто) и постоји
тачно једна тачка дужи AB која се пресликава у саму себе; на претходној слици то је тачка
S која је пресек дужи AB и осе симетрије s. Имајући у виду одржавање растојања међу
тачкама при пресликавањима осном симетријом закључујемо да је AS = SB, то јест да је S
средиште дужи AB. Оса симетрије s назива се симетрала дужи AB. Када треба нагласити да је
нека права симетрала дужи AB, онда ту праву означавамо са sAB.
Права која садржи средиште дужи AB и нормална је на праву p(A,B) назива се симетрала дужи AB.
180
Нормале на неку праву цртали смо помоћу троугаоног лењира. Конструкција симетрале
дужи може да нам послужи да кроз задату тачку конструишемо нормалу на неку праву
коришћењем обичног лењира и шестара.
Задатак 1.
Дату дуж AB подели на четири једнака дела. Како би дату дуж поделио/-ла на осам једнаких
делова?
Задатак 2.
Конструиши квадрат ABCD, ако су дати теме D и права p којој
припада страница AB.
Задатак 3.
Конструиши квадрат ABCD, ако су дати теме D и права p којој
припада дуж AC.
Задатак 4.
Конструиши квадрат ABCD, ако су дати теме D и права p која је оса симетрије квадрата која
не садржи ниједно његово теме.
181
СИМЕТРАЛА УГЛА
Задатак 1.
Резањем папира направи модел неког угла. Затим,
пресавиj папир тако да се његови краци потпуно поклопе.
Мало јачим притиском истакни линију пресавијања.
Исправи папир и залепи га у свеску. Обележи некако свој
угао (ми смо свој – слика десно – означили са aOb) и
нацртај праву на којој се налази линија пресавијања!
За произвољан (конвексан) xOy, постоји полуправа Os која лежи у области угла и дели га на
два подударна угла, xOs = sOy. Ова полуправа се назива симетрала xOy. Симетрала угла
припада оси симетрије тог угла.
182
Поделимо угао xOy на два подударна
угла, то јест конструишимо његову
симетралу.
Свака тачка симетрале неког угла подједнако је удаљена од кракова тог угла!
Задатак 2.
Подели дати туп угао на осам једнаких делова.
Задатак 3.
Конструиши угао чија је мера 45°. Конструиши затим и угао чија је мера 22° 30’.
Задатак 4.
Одреди тачку праве p која је подједнако удаљена од
кракова угла xOy.
Задатак 5.
Под којим углом се секу симетрале два надовезана суплементна угла?
183
Нису лепи облици једина корист коју нам пружа симетрија. Погледајте како је знање о
симетрији помогло краљу Харалампију да уштеди и време и снагу!
Геометрија није само корисна наука, већ представља и један од основних начина човековог
доживљавања и схватања света.
184
ПРИЛОГ 1
страна 86
ПРИЛОГ 2
страна 104
ПРИЛОГ 3
страна 105
185
ПРИЛОГ 4
страна 103
187
188
ПРИЛОГ 5
страна 114
ПРИЛОГ 6
страна 114
ПРИЛОГ 7
страна 115
ПРИЛОГ 8
страна 115
189
ПРИЛОГ 9
страна 173
ПРИЛОГ 10
страна 178
191