ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

У КРАГУЈЕВЦУ

RFID
Технологије комбинованог транспорта

Студент:
Андријана Крстић
Број индекса:112/2017

Професор:
Др Предраг Ралевић

Крагујевац
Новембар, 2019.
САДРЖАЈ РАДА

1
1. УВОД

Нове технологије се појављују из дана у дан, и јако је тешко одржати корак са свим
новим изумима. За велике промене некада су били потребни векови, данас се промене
дешавају готово свакодневно. Живот у савременом свету директно је повезан са
прихватањем, али и променама.

Развој савремене рачунске технологије и информационих система је условио њихову

значајну примену у целокупном људском животу, посебно у пословању предузећа. Да
би предузеће остварило конкурентску предност, оно не смеда се ослони само на
праћење и прихватање промена, већ мора да иде корак испред осталих, увођењем
иновација.

Информациони системи представљају битан чинилац опстанка сложених пословних

система. За успех у пословању неопходно је да се правовремено обезбеде квалитетне
информације на свим нивоима. Информације имају немарљиву вредност. Једна од
технологија које уврзано напредују и омогућавају лакси и бржи приступ
информацијама је и RFID.

Радио фреквенцијска идентификација, или RFID, је општи назив за технологије које

користе радио таласе за аутоматску идентификаију људи или објеката. То је
технологија која се у последње време снажно развија, и налази бројне примене у
свакодневном животу. RFID технологија омогућава идентификацију уз минимум
напора корисника.

Корисници се могу идентификовати без потребе да проналазе идентификатор

(картицу) у својој ташни или новчанику. Довољно је да се картица нађе у пољу читача
и идентификација је обављена. Захваљујући преносу података путам радио
фреквенције, није потребан директан контакт између читача и RF идентификатора,
оваку особину поседује само RFID технологија.

RFID технологија се примењује у разним областима, у електронској идентификацији,

праћењу људи, ствари и животиња, означавању производа, магацинско пословање,
малопродајни објекти, безбедносни системи, системи за потребе војске, градски
превоз, итд.

Циљ овог рада је представљање RFID технологије, основне карактеристике, њеног

развоја, начина функционисања, употребе као и проблема који се могу јавити
приликом коришћења и начина заштите. Такође, ће бити представљене предности и
мане ове технологије.

2. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ RFID ТЕХНОЛОГИЈЕ

RFID је скраћеница од Radio Fequency Identification, што у слободном преводу на

српски језик значи, идентификација путем радио таласа. RFID је систем даљинског
слања и пријема података помоћу RFID тага (примо-предајник или транспондер).
(Књига) RFID је термин везан за радио технологију кратког домена која уз помоћ
дигиталних информација омогућава комуникацију између стационарних локација и
2
мобилних објеката или између мобилних објеката. У ту сврху коришћене су различите
фреквенције и технике.

RFID технологија на једној вези садржи веома једноставан и јефтин уређај који се
назива транспондер тј. читачи. Тагови, као мали уређаји, су прилепљени на објекте,
док су читачи повезани на компјутер или мрежу. Осим носилаца информације, RFID
систем захтева и средство којим ће те информације бити прочитане, и затим пренесене
рачунару односно информационом систему. Наравно, део система мора бити и начин
којим ће се унети или програмирати транспондери, ако то није већ учињено у тренутку
њихове производње.

RFID уређај (читач, осносно терминал за прикупљање информација) користи радио

трансмисију за слање енергије у транспондеру (RFID таг) који онда емитује повратну
информацију у виду јединственог идентификационог кода и/или низа подарака, раније
смештених у самом транспондеру. Тако прикупљене податке, као и у случају бар-код,
могуће је даље одрађивати.

Бар-код као технологија аутоматске идентификације у употреби је већ деценијама и

врло је добро прихваћена. Ипак, једном одштампане, бар-код налепнице не могу више
бити промењене, а да би их скенер прочитао, морају бити у видљивом домену скенера.
Нова генерација ,,паметних“ (smart) налепница опремљена је RFID технологијом и
превазилази нека ограничења традиционалног бар-кода. Интегрисани електронски
склоп садржи дигиталну меморију и може бити програмиран или ре-програмиран
коришћењем радио таласа.

Смарт налепнице имају очигледну предност пред традиционалним бар-код

налепницама у апликацијама где је потребна комбинација ефикасности читања и
визуелна, људском оку разумљива информација. Трансоирдери могу имати различите
капацитете меморије, способности ,,писања и читања“, изворе енергије, разне радне
фреквенције. Ова технологија има преко хиљаду апликација међу којима су и
превенција аутомобила и робе од крађе, праћење залиха крви, управљање саобраћајем,
електронска наплата путарине, праћење књига узетих из билиотека, аутоматизовање
паркирања и контрола улазкс у објекте, пасоши, као и још много других.

3. RFID СИСТЕМ

Основне функције RFID технологије је да повезује мобилну инфраструктуру са

информационим системом. Осим носилаца информација, RFID систем захтева и
средство којим ће те информације бити прочитане, и затим пренесене рачунару
осносно информационом систему. Наравно, део система мора бити и начин којим ће се
унети или програмирати транспондери ако то није већ учињено у тренутку њихове
производње. Основне компоненте RFID система су:
 Транспордер, односно таг;
 Читач;
 Систем за управљање;
 Комуникациони протокол;
 Рачунарске мреже.

3
3.1. RFID транспондер

Реч транспондер избедена је од термина transmitter/responder, према функцији тог

уређаја који на трансмисију читача одговара податку. Основна компоненте
транспордера си микрочип и антена, заливени у кућиште отпорно на утицају околине.
Транспордер је уређај који служи за пренос информације, као што је серијски број, без
директног, односно физичког контакта.

RFID транспордери се разврставају у различите групе на основу неколико

карактеристика као што су: начин, односно средство напајања, способност чувања
податка, тј. опције програмирања, радна фреквенција и с тим у вези опсег (удаљеност)
читања, физички облик и на крају цена. Физички, разликујемо следеће категорије:
 Транспордер;
 „Смарт“ налепнице;
 PCB (RFID плочица).

Носилац информације у облику транспондера, налепнице или РСВ-а обично се

поставља на објекат, амбалажу, палету, контејнер, или чак на сам производ, тако да
може путовати с њиме и на сваком га идентификовати. Подаци у транспордеру могу
бити разноврсни – свакако ће идентификовати производ на траци, роби у транзиту,
локацију, возило, такође и животињу или особу, али могу представљати и инструкције
о даљим поступцима.

3.1.1. RFID таг

С обзиром на најширу употребу, RFID таг носи уопштени назив који се користи
за носиоца информације. Производи се у врло различитим облицима, величинама, са
различитим капацитетима меморије и способностима ,,преживљавања“ у околини.
RFID трансоирдер може бити довољно малих димензија да се може сместити под кожу
животиње, може бити уобличен као ексер или шраф за означавање дрвене грађе или у
облику кредита картице за коришћење у апликацијама контроле приступа. Велики
пластични привесци за спречавање крађе прикачене за одећу у траговима такође су
RFID транспордери, а слочни су и врло отпорни транспондери у облику блока којима
се означавају контејнери у интерним процесима производње, или радне машине и
камионима у сврху праћења и одржавања. Готово сви су заштићени неком врстом
кућишта од удварача, хемикалија, влаге и прашине.

3.1.2. RFID налепнице и PCB (RFID плочица)

Бар-код као технологија аутомарске идентификације у употреби је већ

деценијама и врло је добро прихваћен. Ипак, једном одштампане, бар-код налепнице
не могу више бити промењене, а да би је скенер прочитао мора бити у видљивом
домету скенера. Нова генерација ,,паметних“ налепница опремљена је RFID
технологијом и превазилази нека ограничења традиционалног бар-кода. Интегрисани
електронски склоп садржи дигиталну меморију и може бити програмиран или ре-
програмиран коришћењем радио таласа. Смарт налепнице имају очигледну предност
пред традиционалним бар-код налепницама у апликацијама где је потребна
комбинација ефикасности читања и визуелна, људском оку разумљива информација.

4
Транспордери могу имати различите капацитете меморије, способности ,,писања и
читања“, изборе енергије, разне радне фреквенције.

PCB (Printed Circuit Board) плочица је намењена уградњи у производ или амбалажу.
Предност јој је нижа цена и способност подношења услова околине које RFID
налепнице не би поднеле. Oвај начин је нарочито погодан кад електронских уређаја
који саме по себи имају једну или више PCB плочица у себи, те је врло лако добити
још једно мало коло за RFID.

3.2. Читање и записивање на транспондер

Три су могућности подржене RFID технологијом, а зависе од типа меморије

транспондера:
 Read Only (R) – само читање транспондера који у процесу производње добија
свој једноставни серијски број. Једном смештена информација не може се
мењати;
 Write Once Read Many (Worm) – корисник сам програмира меморију
транспондера, али податак може уписати само први пут, након чега се он не
може променити;
 Read/Write (R/W) – корисник може много пута уписати информацију на
транспондер. Read – write транспондери обично имају серијски број који се
не може избрисати, а подаци који се уписују, додају се томе. Read – write
тагови су корисници у комплекснијим апликацијама, али будући да су
скупљи, нису практични за означавање јефтинијих производа.

3.3. Радне фрекфенције транспондера

Транспондери комуницирају с читачем путем радио таласа. Радио таласи су део

електромагнетног спектра за који у свакој држави постоји законска регулатива.
Проблем са RFID комуникацијом је у томе што су у различитим земљама света делова
спектра различито расподељени према намени. Значи, транспондер који ради на 915
MHz у једном делу света, ће бити неупотребљив негде другде, где је то фреквенцијско
подручје намењено некој другој апликацији. Уопштено, RFID системи се класификују
у три фреквенције подручја. Свако има своје карактеристике и типично подручје
примене:
 Low Frequency (LF) – 100-500 kHz, а најчешће 125 kHz, најкраћег домена
сигнала и најмање брзине очитавања и преноса;
 High Frequency (HF) – 10-15 MHz, a најчешче 13,56 MHz, кратког до средњег
домена система, средње брзине очитавања и преноса. Постоји и систем
стандардизације ISO15693 представља стандард за чипове и читаче који раде
на фреквенцији од 13,56 MHz;
 Ultra High Frequency (UHF) – раде у распону од 433 – 915 MHz и 2.45 GHz,
највећег домена сигнала, веће брзине преноса. Код ових транспортера не сме
бити препреке између читач и транспондера – UHF радио талас не продире
тако добро кроз материјале и захтева више енергије за трансмисију у датом
опсегу него талас ниже фреквенције.

5
3.4. Читач

RFID читачи (често се налази и на термин интергатор) прилично се разликују по

комплексности, што зависи од типа транспондера с којима раде и од функција које
морају имати. Њихов задатак је комуникација с транспондерима и пренос података
даље, до рачунара. Функције читача могу бити и провера и исправљања грешака. Када
је сигнал транспондера примљен и декодиран, према Command Response протоколу,
читач ће на поновљено слање сигнала одговорности инструкцијом транспондеру да
престане емитовању.

Овај протокол се користи за решавање проблема који се могу појавити код читања
бројних транспондера у кратком времену. Разне технике се и даље развијају како би се
побољшао поступак очитавања, па читачи могу реаговати више транспондера
истовремено.

4. ПРИМЕНА RFID ТЕХНОЛОГИЈЕ