 Procena rizika

Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i

poslovanja
Primenom Zakona o privatnom obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2013 i 42/2015) kao i
Uredbom Vlade Republike Srbije o obavezno obezbeđenim objektima („Službeni glasnik RS“,
br. 98/2016) regulisano je koji objekti moraju primenjivati mere zaštite (fizičke ili tehničke) i
prethodno uraditi Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Donošenjem i
primenom izmena i dopuna Zakona o privatnom obezbeđenju u novembru 2018. godine u članu
12 tog zakona, preciznije je određeno koji privredni subjekti ne moraju imati Akt o proceni rizika
u zaštiti lica, imovine i poslovanja (mikropreduzeća, zaštiti lica, zaštita objekata stambenih
jedinica, zaštiti javnih skupova na kojima redarsku službu vrše samo redari angažovani od strane
organizatora) dok svi ostali privredni subjekti moraju da sačine Akt o proceni rizika u zaštiti lica,
imovine i poslovanja, a na osnovu ovog Akta i plan obezbeđenja objekta odnosno plan
postupanja sa rizicima. Kod tehničke zaštite objekata ne može se pristupiti projektovanju,
planiranju, instaliranju i održavanju istih bez prethodno sačinjenog Akta o proceni rizika.

Da bi se postigao što viši

nivo KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI potrebno je
izvršiti kvalitetnu procenu bezbednosnog rizika korporacije. Ova procena
rizika nije zadovoljavanje birokratskih normi nego je sveukupan proces
identifikacije, analize i ocene rizika.

Procena rizika uključuje proces identifikovanja unutrašnjih i

spoljašnjih pretnji i ranjivosti, identifikovanja verovatnoće događaja sa
porastom takvih pretnji i ranjivosti, definisanja ključnih funkcija potrebnih
za kontinuitet operacija organizacije, definisanja kontrole na mestu potrebnom
za smanjenje izloženosti i evaluaciju troškova takve kontrole.

Procena rizika obuhvati sledeće grupe

rizika:
  opšti
poslovni rizici;

 rizici po
bezbednost i zdravlje na radnom mestu i u radnoj okolini;

 pravni
rizici;

 rizici od
protivpravnog delovanja eksternih subjekata;

 rizici od
protivpravnog delovanja internih subjekata;

 rizici od
požara

 rizici od
elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

 rizici od
neusaglašenosti sa standardima

Pri proceni opštih poslovnih rizika organizacija mora da utvrdi da li kod korisnika postoji
mogućnost nastupanja
negativnih posledica po osnovu:

 postojanja mišljenja nadležne institucije o

bonitetu (same organizacije, poslovnih partnera i drugih zainteresovanih
strana)

Pri proceni rizika po bezbednost

i zdravlje na radnom mestu i u radnoj okolini organizacija mora da utvrdi da li kod korisnika
postoji:
 1. Postojanje pravne, organizacijske i planske regulative iz oblasti
bezbednosti i zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini;

2. Opremljenost
odgovarajućom zaštitnom opremom i osposobljenost ljudskih resursa

za sprovođenje zakonske
regulative iz oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu

 Obavezno
socijalno osiguranje zaposlenih od povrede na radu i profesionalnih oboljenja,
dodatno osiguranje

Pri proceni pravnih

rizika organizacija mora da utvrdi
da li kod korisnika postoji mogućnost nastupanja negativnih posledica po osnovu
postojanja:

 unutrašnje normativne regulativa kojom se predviđa

procedura proglašavanja određenih dokumenata za poslovnu tajnu i uvode
adekvatne metode za zaštitu tajnosti poslovnih podataka;pravilnika o sistematizaciji radnih
mesta koji
propisuje odgovarajuća radna mesta u čijem delokrugu se nalaze poslovi vezani
za čuvanje poslovne tajne i zaštitu korisnika od industrijske špijunaže i
drugih rizika poslovanja;unutrašnje regulative kojom se predviđa disciplinska
odgovornost lica zbog nesavesnog poslovanja i/ili nepoštovanja internih
procedura u oblasti bezbednosti lica, imovine i poslovanja koje su
prouzrokovale ili mogle da prouzrokuju negativne imovinske ili neimovinske
posledice po korisnika;interne regulative kojom se predviđa nadležnost u
oblasti nadzora i kontrole zakonitosti poslovanja, poštovanja internih
procedura od strane zaposlenih i odgovornih lica i sprovođenja mera za prevenciju i
tretiranje rizika;internih procedura za monitoring realizacije
 poslovnih ugovora i prevenciju nastanka imovinske štete usled zaključenja
nepovoljnih poslovnih aranžmana;adekvatnog praćenje sudskih, upravnih i drugih sporova
i
postupaka koje korisnik vodi;adekvatanog sistem unutrašnje zaštite od rizika
kriminalnog delovanja i rizika nelojalne poslovne konkurencije koji se ogleda u
angažovanju stručnih sektora sa zadatkom praćenja i brzog pravnog reagovanja u
slučaju pojavljivanja ovih rizika iregulative kojom se konstituiše adekvatan sistem
unutrašnje kontrole nad radom zaposlenih zaduženih za bezbednost lica, imovine
i poslovanja i uvodi obaveza podnošenja redovnih izveštaja o svim incidentima i
akcidentima koji su ugrozili poslovanje, lica ili imovinu organizacije

‘ Pri proceni rizika od protivpravnog delovanja eksternih

subjekata organizacija mora da utvrdi
da li postoji potencijalna opasnost da organizacija i/ili lica koja je
sačinjavaju postanu objekat izvršenja krivičnih dela čija se posledica ogleda u
povredi ili ugrožavanju lica, imovine i poslovanja organizacije, i to:

1. terorizma,

2. krađe;

3. razbojništva;

4. izazivanja opšte
opasnosti ili drugih krivičnih dela protiv opšte bezbednosti ljudi i imovine;

5. pravljenja i unošenja
računarskih virusa;

6. oštećenja računarskih
podataka i programa;

7. računarske prevare i

8. povrede pronalazačkog
prava ili drugih krivičnih dela protiv intelektualne svojine.
Pri proceni rizika od protivpravnog delovanja internih subjekata organizacija mora da utvrdi
da li postoji
potencijalna opasnost da organizacija i/ili lica koja je sačinjavaju, usled
nezakonitog delovanja zaposlenih ili rukovodilaca, postanu objekat izvršenja krivičnih dela,
prekršaja ili privrednih
prestupa koji mogu prouzrokovati povrede ili ugrožavanja lica, imovine ili
poslovanja organizacije i/ili mogu dovesti do krivične odgovornosti same
organizacije kao pravnog lica, i to:

1. sabotaže

2. prevare

3. odavanja poslovne tajne

4. odavanja službene tajne

5. pronevere

6. računarske sabotaže

7. nepreduzimanja mera zaštite na radu

8. povrede prava po osnovu rada i

socijalnog osiguranja

9. disciplinskih delikata u oblasti

kršenja radnih obaveza vezanih za zadatke obezbeđenja lica, imovine i
poslovanja

10. prekršaja protiv bezbednosti i zdravlja na radu– nepreduzimanja

preventivnih mera za zaštitu života i zdravlja zaposlenih

Pri proceni rizika od požara organizacija mora da utvrdi da li kod korisnika

postoji:
 1. normativna
akta u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara (Pravilnik o zaštiti od požara,
odnosno Pravila zaštite od požara, Sanacioni plan, Plan zaštite od požara
objekta ili područja) ;

2. kategorizacija
pravnog lica i organizovanje u skladu sa procenom ugroženosti u skladu sa
Zakonom o zaštiti od požara;

3. kadrovska i tehnička popunjenost i kvalifikovanost

ljudstva koji rade na poslovima zaštite od požara u skladu sa Zakonom o zaštiti
od požara;

4. održavanje
uređaja, opreme, instalacija i sredstava za zaštitu od požara prema
zakonu o zaštiti od požara, tehničkim propisima, uputstvu proizvođača opreme

5. program
osnovne obuke i evidencija obuke zaposlenih iz oblasti zaštite od požara.

6. saglasnost
nadležnog organa ministarstva unutrašnjih poslova za investiciono-tehničku
dokumentaciju, izvedeno stanje i upotrebu objekta ili dela objekta i

7. nadzor
protivpožarne inspekcije i postojanje naloženih mera zaštite od požara.

Pri proceni rizika

od elementarnih nepogoda i drugih nesreća organizacija mora da utvrdi da li kod korisnika
postoji:

1. plan zaštite i
spasavanja u vanrednim situacijama usklađen sa planom zaštite i spašavanja u
vanrednim situacijama nadležnih organa lokalne samouprave i overen od nadležnog
organa;
 2. plan zaštite od
udesa usklađen sa planom zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama nadležnih
organa lokalne samouprave i overen od nadležnog organa i

3. plan i evidencije osposobljenosti

zaposlenih za postupanje u vanrednim situacijama;

Kriterijum za procenu rizika u ovoj metodologiji procene

rizika mora da obuhvati sledeće:

 Kriterijum za identifikaciju potencijalnih

opasnosti;Kriterijum za definisanje verovatnoće;Kriterijum za definisanje
posledica;Kriterijum za utvrđivanje nivoa rizika;Kriterijum za utvrđivanje kategorije
rizika;Kriterijum za utvrđivanje prioriteta rizika;Kriterijum za primenu opcija za
ublažavanje
rizika;Kriterijum za primenu opcija za izvodljivost;Kriterijum za primenu analize cena –
koristKriterijum za određivanje preostalog rizikaKriterijum za razmatranje kombinacije
više
rizika.

Cilj ocene rizika je pomoć u donošenju odluka na osnovu rezultata

analize rizika o tome kojim se rizicima treba baviti i o prioritetima tretmana
rizika.

Izbor odgovarajuće opcije

za tretman rizika obuhvata
balansiranje troškova i napora u primeni opcije i koristi koja se može iz toga
izvući. Tretman rizika podrazumeva izbor jedne ili više opcija za postupanje sa
rizikom i primenu tih opcija.