Osnovi elektrotehnike II

Dr Tatjana Pešić-Brñanin
kancelarija 218
Vremenski promenljive struje
RLC kola i rezonansa

Redna RLC kola

 Impedansa rednog RLC kola
Ukupna reaktansa rednog RLC kola je:
X tot =| X L − X C |
Ako je induktivna reaktansa veća od
kapacitivne, kolo ima induktivni
karakter; ako je kapacitivna reaktansa
veća od induktivne, kolo ima
kapacitivni karakter.
Impedansa rednog RLC kola je:

Z = R + jX L − jX C
ili u eksponencijalnom obliku:
Z = Ze jφ
gde je Z amplituda, a φ fazni ugao izmeñu struje i primenjenog napona:
 X tot 
Z = R + (X L − X C )
2 2
, φ = arctg 
 R 
 Analiza rednog RLC kola
Na niskim frekvencijama, XC je veliko,
reaktansa

kapacitivni induktivni
XL malo i kolo ima dominantno
kapacitivni karakter. Sa povećanjem
XC XL frekvencije, XC se smanjuje, a XL
povećava sve dok frekvencija ne dostigne
vrednost pri kojoj je XL=XC, pri čemu se
dve reaktanse meñusobno poništavaju,
čineći kolo čisto otpornim. Ovo je uslov
rezonanse. Sa daljim povećanjem
frekvencije, XL postaje veće od XC i kolo
ima induktivni karakter.
rezonansa

Zavisnost XL od frekvencije je linearna, a zavisnost XC od frekvencije je

parabolična.
U rednom RLC kolu, napon na kondenzatoru i napon na kalemu su uvek
fazno pomereni za 180°. Iz ovih razloga, VC i VL se oduzimaju jedan od
drugoga, i napon na LC vezi je uvek manji od većeg napona na
pojedinačnom elementu te veze.
Primer: Za kolo sa slike, odrediti impedansu u eksponencijalnom obliku, ako
je frekvencija ulaznog signala (a) 1kHz i (b) 5kHz.

(a) Frekvencija je 1kHz.

1 1
XC = = = 7.23kΩ
2π f C 2π ⋅1kHz ⋅ 0.022µF
X L = 2π f L = 2π ⋅1kHz ⋅100mH = 628Ω

Na ovoj frekvenciji kolo ima kapacitivni karakter, a impedansa je:

X 
jarctg  tot 
Z = R 2 + (X L − X C ) 2
e  R 

 6.6kΩ 
jarctg  
2 2  Ω 
= (3.3kΩ) + (628Ω − 7.23kΩ) e 3.3k

= 7.38e j ( −63.4°) kΩ
Negativni znak faze ukazuje da kolo ima kapacitivni karakter.
(b) Frekvencija je 5kHz.
1 1
XC = = = 1.45kΩ
2π f C 2π ⋅ 5kHz ⋅ 0.022µF
X L = 2π f L = 2π ⋅ 5kHz ⋅100mH = 3.14kΩ

Na ovoj frekvenciji, kolo ima induktivni karakter, a impedansa je:

X 
jarctg  tot 
Z = R 2 + (X L − X C ) 2
e  R 

 1.69kΩ 
jarctg  
2 2  Ω 
= (3.3kΩ) + (3.14kΩ − 1.45kΩ) e 3.3k

= 3.71e j 27.4° kΩ
Primer: Odrediti struju u kolu i napone na svakom elementu za kolo sa slike.
Veličine izraziti u eksponencijalnom obliku i nacrtati fazorski dijagram
napona.

Ukupna impedansa je:

Z = R + jX L − jX C = 75kΩ + j 25kΩ − j 60kΩ
Z = 75kΩ − j 35kΩ
U eksponencijalnom obliku, impedansa je:
X 
jarctg  tot 
Z = R 2 + (X L − X C ) 2
e  R 

 35kΩ 
jarctg  
= 2 2
(75kΩ) + (35kΩ) e  75kΩ 
= 82.8e j ( −25°) kΩ
Za odreñivanje struje, primenjuje se Omov zakon:
V 10e j 0° V j ( 25°)
I= = j ( −25°)
= 121e µA
Z 82.8e kΩ
Primenom Omovog zakona se mogu dobiti i naponi na pojedinim elementima
kola:
V R = I R = 121e j ( 25°) µA ⋅ 75e j0° kΩ = 9.08e j 25° V
V L = I X L = 121e j ( 25°) µA ⋅ 25e j90° kΩ = 3.03e j115° V
V C = I X C = 121e j ( 25°) µA ⋅ 60e j(-90°) kΩ = 7.26e j ( −65°) V
 Rezonansa rednog RLC kola
U rednom RLC kolu rezonansa se javlja kad je XL=XC, a frekvencija na kojoj
se to dešava se naziva rezonantna frekvencija i označava se sa fr.

Rezonansa je uslov u kolu koji se javlja kad su jednaki intenziteti kapacitivne

i induktivne reaktanse, pa se meñusobno poništavaju i kolo je čisto rezistivno:
X L = XC
Zr = R
Na rednoj rezonantnoj frekvenciji fr, naponi na kalemu i kondenzatoru su
jednakog intenziteta jer su im reaktanse jednake. Ista struja protiče kroz oba
elementa, ali su naponi meñusobno fazno pomereni za 180°.
Za vreme bilo kog ciklusa, naponi na L i C su suprotni, kao što se vidi sa
slike. Jednaki i suprotni naponi na L i C se meñusobno poništavaju, pa je
napon izmeñu tačaka A i B jednak 0V. Kako nema pada napona izmeñu
tačaka A i B, ali i dalje protiče struja, ukupna reaktansa mora biti jednaka nuli.

Rezonantna frekvencija se može odrediti iz uslova da su reaktanse jednake:

X L = XC
1
2π f r L =
2π f r C
 1
fr =
2π LC

Na rezonantnoj frekvenciji struja je maksimalna (Imax=Vs/R). Iznad i ispod fr

struja se smanjuje jer se povećava impedansa.
 Na rezonantnoj frekvenciji, intenzitet
impedanse je minimalan, i povećava se
na frekvencijama i iznad i ispod
rezonantne. Na nultoj frekvenciji, XC i
Z su beskonačno velike, a XL je
jednako nuli, jer se na toj frekvenciji
kondenzator ponaša kao otvoreno
kolo, a kalem kao kratak spoj. Sa
XL
XC povećanjem frekvencije, XC se
smanjuje a XL povećava. Kako je XC
Z veće od XL na frekvencijama ispod fr,
Z se smanjuje zajedno sa XC. Na
rezonantnoj frekvenciji, XC=XL i Z=R.
Na frekvencijama koje su veće od fr,
XL postaje značajno veće od XC,
uzrokujući porast i Z.
Na frekvencijama ispod rezonantne, XC>XL i struja prednjači naponu, kao što
se vidi na slici. Fazni ugao se smanjuje kako frekvencija dostiže rezonantnu i
na fr fazni ugao je 0°. Na frekvencijama iznad rezonantne, XL>XC i struja kasni
za naponom. Što je frekvencija veća, to je fazni ugao bliži 90°.

ispod fr na fr iznad fr

90°

−90°
RLC kola i rezonansa

Paralelna RLC kola

 Impedansa paralelnog RLC kola
Ukupna impedansa kola se može odrediti
metodom recipročnih vrednosti, kao što je bio
slučaj sa paralelnom vezom otpornika:

1 1 1 1
= j 0°
+ j 90°
+
Z Re X Le X C e j ( −90°)
ili
1
Z=
1 1 1
j 0°
+ j 90°
+
Re X Le X C e j ( −90°)

Recipročna vrednost impedanse se naziva admitansa:

1
Y= = Ye j ( mθ )
Ze j ( ±θ )
Ako se u izrazu za admitansu, impedansa napiše u opštem kompleksnom
obliku, dobija se:
1 1 R X
Y= = = 2 −j 2 = G + jB
Z R + jX tot R + X tot
2 2
R + X tot
gde je G realni deo admitanse koji se naziva konduktansa, a B imaginarni deo
admitanske koji se naziva susceptansa. Jedinica za admitansu, konduktansu i
susceptansu je simens i označava se sa S.

Susceptansa se sastoji od dela koji potiče od kondenzatora u kolu:

1
BC = = BC e j 90° = jBC
X C e j ( −90°)
i dela koji potiče od prisustva kalema u kolu:
1
BL = = BL e j ( −90°) = − jBL
X L e j 90°
pa je:
Y = G + jBC − jBL
 Analiza paralelnog RLC kola
Da ponovimo: kapacitivna reaktansa se menja inverzno sa frekvencijom,
induktivna direktno. U paralelnom RLC kolu na niskim frekvencijama,
induktivna reaktansa je manja od kapacitivne; kolo je induktivno. Sa
povećanjem frekvencije, XL se povećava, XC smanjuje, sve dok frekvencija ne
dostigne vrednost pri kojoj je XC=XL. Ovo je uslov antirezonanse. Iznad ove
frekvencije, XC postaje manje, a XL veće; kolo postaje kapacitivno.

U paralelnom RLC kolu, struja u kapacitivnoj i struja u induktivnoj grani su

fazno pomerene za 180° (pri čemu se zanemaruje realna otpornost kalema).
Kako se IC i IL algebarski sabiraju, ukupna struja je jednaka razlici intenziteta
ove dve struje. Prema tome, ukupna struja koja utiče u paralelnu LC granu je
uvek manja od veće pojedinačne struje kroz neki od ova dva elementa.
Takoñe, struja kroz otpornik je uvek fazno pomerena za 90° u odnosu na bilo
koju od ove dve reaktivne struje.
 Antirezonansa
Idealno, antirezonansa se javlja kada je XC=XL. Frekvencija na kojoj se ovo
dešava se naziva rezonantna frekvencija fr, kao i u slučaju rednog RLC kola.
Pri uslovu antirezonanse, reaktivne struje su meñusobno jednake po amplitudi,
ali su fazno pomerene za 180°, što znači da se meñusobno poništavaju, pa je
ukupna struja kroz paralelnu LC granu jednaka nuli.

Kako je struja kroz LC granu jednaka nuli, impedansa je beskonačno velika,

pa su uslovi antirezonanse:
X L = XC
Zr → ∞
Jednačina za odreñivanje rezonantne frekvencije idealnog paralelnog RLC
kola je ista kao u slučaju rednog RLC kola:

1
fr =
2π LC

U paralelnom rezonantnom LC kolu se lokalizuje energija, i to u magnetnom

polju kalema i u električnom polju kondenzatora. Lokalizovana energija se
razmenjuje izmeñu kalema i kondenzatora u zavisnosti od polariteta
poluperiode primenjenog napona, tj. od smera struje.

punjenje kondenzatora pražnjenje kondenzatora

U idealnom slučaju, impedansa paralelnog rezonantnog kola je beskonačna.
U praksi, impedansa ima maksimum na rezonantnoj frekvenciji i smanjuje se
u odnosu na ovu vrednost na frekvencijama koju si ili manje ili veće od
rezonantne.
Na niskim frekvencijama, XL je malo, XC veliko i ukupna impedansa je
jednaka induktivnoj. Na frekvencijama iznad rezonantne, dominira
kapacitivna reaktansa (jer je manja od XL) i impedansa se smanjuje.
Kod idealnog LC antirezonantnog kola, ukupna struja koja ulazi u LC kolo je
jednka nuli jer je impedansa beskonačna. Meñutim, u realnim slučajevima se
ne može zanemariti otpornost namotaja kalema, te ipak postoji neka konačna
struja u antirezonansi, koja je odreñena vrednošću impedanse u antirezonansi:
Vs
I tot =
Zr
Fazni ugao paralelnog rezonantnog kola je jednak 0° jer je impedansa čisto
rezistivna na rezonantnoj frekvenciji.

Ako se u obzir uzima i otpornost namotaja kalema, onda se uslov za pojavu

rezonanse može pisati kao:
 Q2 +1 1
2π f r L   =
 Q  2π f C
2
  r

gde je Q faktor dobrote kalema (Rw je otpornost namotaja kalema):

XL
Q=
Rw
Odavde se može odrediti rezonantna frekvencija u funkciji faktora dobrote
kalema:
1 Q2
fr =
2π LC Q2 +1
Ako je Q≥10, onda je:

Q2 100
2
= = 0.995 ≅ 1
Q +1 101

Prema tome, frekvencija antirezonantnog kola je aproksimativno ista kao kod

rednog oscilatornog kola sve dok je Q faktor kalema veći ili jednak 10.
Preciznije se rezonantna frekvencija može računati na osnovu sledećeg izraza:

fr =
(
1 − Rw2 C / L )
2π LC
Primer: Za kolo sa slike, odrediti ukupnu i struju u svakoj grani kola. Nacrtati
fazorski dijagram struja.

Pomoću Omovog zakona mogu se odrediti struje u svakoj grani u obliku

fazora:
Vs 5e j 0° V
IR = = = 2.27e j0° mA
R 2.2e j 0° kΩ
Vs 5e j 0° V
IC = = = 1e j90° mA
XC 5e j ( −90°) kΩ
Vs 5e j 0° V
IL = = = 0.5e j( −90°) mA
XL 10e j 90° kΩ
Ukupna struja u kolu je jednaku sumi struja u svim granama kola:

I = I R + I C + I L = 2.27e j 0° + 1e j 90° + 0.5e j ( −90°)

= 2.27 mA + j1mA − j 0.5mA = 2.27 mA + j 0.5mA
Konverzijom u eksponencijalni oblik dobija se:
I 
jarctg  CL 
I = I R2 + ( I C − I L )2 e  IR  =
 0.5 mA 
jarctg  
= 2 2
(2.27 mA) + (0.5mA) e  2.27 mA 
= 2.32e j12.4° mA
Primer: Precizno odrediti rezonantnu frekvenciju i Q faktor kalema na toj
frekvenciji za kolo na slici.

Rezonantna frekvencija se može računati na sledeći način:

fr =
(
1 − Rw2 C / L )= (
1 − (100Ω )2 ⋅ 0.047µF / 0.1H ) = 2.32kHz
2π LC 2π 0.047µF ⋅ 0.1H
X L = 2π f r L = 2π ⋅ 2.32kHz ⋅ 0.1H = 1.46kΩ
X L 1.46kΩ
Q= = = 14.6
Rw 100Ω
RLC kola i rezonansa

Mešovita RLC kola

Primer: Za kolo na slici, odrediti napon na kondenzatoru i izraziti ga u
eksponencijalnom obliku. Da li je kolo kapacitivno ili induktivno?

Redna veza kalema i otpornika čini impedansu Z1:

Z 1 = R1 + jX L = 100Ω + j 500Ω
ili u polarnoj formi:
X 
jarctg  L 
 R1 
Z 1 = R12 + 2
XLe
 500Ω 
jarctg  
= 2 2
(1000Ω) + (500Ω) e  1000 Ω 
= 1118e j 26.6° Ω
Impedansa paralelne veze otpornika i kondenzatora je Z2:
 R 
jarctg  2 
1 R2 X C  XC 
Z2 = = e
1 1 R22 + X C2
+
Re j 0° X C e j ( −90°)
  jarcrg 1000Ω 
 1000Ω ⋅ 500Ω   500Ω  = 447e j ( −63.4°)
=  e

 (1000Ω )2 + (500Ω )2 
Impedanse Z1 i Z2 su redno vezane, što znači da je ukupna impedansa kola
jednaka njihovom zbiru, pa da bi ih sabirali, potrebno je Z2 napisati u opštem
obliku:
Z 2 = Z 2 cos θ + jZ 2 sin θ = 200Ω − j 400Ω
Ukupna impedansa kola je:
Z tot = Z 1 + Z 2 = 1200Ω + j100Ω
Ili u eksponencijalnom obliku:
 100 Ω 
jarctg  
Z tot = 2 2
(1200Ω) + (100Ω) e  1200Ω 
= 1204e j 4.76° Ω

Napon na kondenzatoru se može odrediti pomoću razdelnika napona:

Z2 447e j ( −63.4°) Ω j 0° j ( −68.2°)

VC = Vs = j 4.76°
⋅ 5e V = 1 . 86e V
Z tot 1204e Ω
Pozitivni fazni ugao u izrazu za ukupnu admitansu
ukazuje na to da kolo ima induktivni karakter, koji
nije jako izražen jer je ugao mali. Ovo je možda
iznenañujući rezultat imajući u vidu da je XL=XC,
ali je kondenzator u paraleli sa otpornikom, što
znači da kondenzator ima praktično manji efekat
na impedansu u odnosu na kalem.
Primer: Za kolo na slici, odrediti potencijal tačke B u odnosu na uzemljenje.

Za odreñivanje potencijala VB može se koristiti razdelnik napona, što znači da

je prvo potrebno odrediti potencijal VA; potrebno je odrediti impedansu od
tačke A ka masi.
Neka je sa Z1 označena paralelna veza R2 i XL:
 R 
jarctg  2    jarcrg 8kΩ 
R2 X L  XL   8kΩ ⋅ 5kΩ   5 kΩ 
Z2 = e =  e
R22 + X L2 
 (8kΩ )2 + (5kΩ )2 
= 4.24e j 58° kΩ
Redna veza impedanse Z1 i XC2 čini impedansu Z2:

Z 2 = X C 2 + Z 1 = 1e j ( −90°) kΩ + 4.24e j 58° kΩ =

= − j1kΩ + 2.25kΩ + j 3.6kΩ = 2.25kΩ + j 2.6kΩ
ili u eksponencijalnom obliku:
 2.6kΩ 
jarctg  
Z2 = 2 2
(2.25kΩ) + (2.6kΩ) e  2.25 kΩ 
= 3.44e j 49.1° kΩ

Konačno, impedansu ZA čini paralelna veza R1 i Z2:

R1 Z 2 10e j 0° kΩ ⋅ 3.44e j 49.1° kΩ

ZA = =
R1 + Z 2 10kΩ + 2.25kΩ + j 2.6kΩ
34.4e j 49.1° kΩ 34.4e j 49.1° kΩ j 37.1°
= = j12°
= 2 . 75e kΩ
12.25kΩ + j 2.6kΩ 12.5e kΩ
Ukupna impedansa kola je:
Z tot = X C1 + Z A = 2e j ( −90°) kΩ + 2.75e j 37.1° kΩ =
= − j 2kΩ + 2.19kΩ + j1.66kΩ = 2.19kΩ − j 0.34kΩ
Ili u eksponencijalnom obliku:
 0.34kΩ 
jarctg  
Z tot = 2 2
(2.19kΩ) + (0.34kΩ) e  2.19 kΩ 
= 2.22e j ( −8.82°) kΩ
Potencijal tačke A je:
ZA 2.75e j 37.1° kΩ j 0° j 45.9°
VA = Vs = j ( −8.82°)
⋅ 30 e V = 37 .2 e V
Z tot 2.22e kΩ
Potencijal tačke B je:
Z1 4.24e j 58° kΩ j 45.9° j 54.8°
VB = VA = j 49.1°
⋅ 37 . 2 e V = 45 . 9e V
Z2 3.44e kΩ
 Konverzija mešovite u paralelnu vezu

Ovaj slučaj veze je značajan jer u obzir uzima

otpornost namotaja kalema.

Ekvivalentno kolo ovom kolu je prikazano na slici:

Novi elementi kola su:

Q2 +1
Leq = 2
L
Q
Req = Rw (Q 2 + 1)
Primer: Konvertovati mešovitu vezu u ekvivalentnu paralelnu vezu na datoj
frekvenciji.

Induktivna reaktansa je:

X L = ωL = 2π f L = 2π ⋅15.9kHz ⋅ 5mH = 500Ω
Q faktor kalema:
X L 500Ω
Q= = = 20
Rw 25Ω
Kako je Q>10, to je ekvivalentna induktivnost:
Leq ≅ L = 5mH
Ekvivalentna otpornost je:
( )
Req = Rw (Q 2 + 1) = 25Ω 20 2 + 1 = 10kΩ

R1 Req
Rtot = = 3.2kΩ
R1 + Req
 Uslovi antirezonanse u neidealnom kolu
Faktor dobrote kola u rezonansi je, u stvari, jednak faktoru dobrote kalema:
XL
Q=
Rw
Izrazi za ekvivalentnu paralelnu otpornost i induktivnost su:
Q2 +1
Leq = 2
L
Q
Req = Rw (Q 2 + 1)
Antirezonansa se javlja pri uslovu:
X Leq = X C
U paralelnom ekvivalentnom kolu, Req je u paraleli sa idealnim kalemom i
kondenzatorom, kao što se vidi sa slike. Prema tome, ukupna impedansa
neidealnog antirezonantnog kola na rezonantnoj frekvenciji je jednaka
ekvivalentnoj paralelnoj otpornosti:
Z r = Rw (Q 2 + 1)
Primer: Odrediti impedansu kola na rezonantnoj frekvenciji fr=17.794Hz.

Potrebno je odrediti Q faktor:

X L = 2π f r L = 2π ⋅17.794Hz ⋅ 8mH = 894Ω
X L 894Ω
Q= = = 17.9
Rw 50Ω
Impedansa na rezonantnoj frekvenciji je:
( )
Z r = Rw (Q 2 + 1) = 50Ω 17.9 2 + 1 = 16.1kΩ
 Efekat otpornosti potrošača na
antirezonantno kolo
U mnogim praktičnim situacijama, spoljašnja otpornost potrošača se
pojavljuje u paraleli sa neidealnim antirezonantnim kolom. Na otporniku RL
se troši dosta energije koja potiče od izvora, te se smanjuje ukupan Q faktor
kola. Spoljašnji otpornik se pojavljuje paralelno sa ekvivalentnom
otpornošću, pa se može uzeti da je ukupno efektivno opterećenje jednako
paralelnoj vezi ova dva otpornika:
RL Req
Rtot =
RL + Req
Ukupan Q faktor kola, u oznaci Qo, se razlikuje od Q fakotra kalema i jednak
je:
Rtot
Qo =
XL

Posledica opterećivanja antirezonantnog kola jeste smanjenje ukupnog Q

faktora kola (koji je u slučaju neopterećenog antirezonantnog kola jednak Q
faktoru kalema).