Krajem XV i pocetkom XVI veka mnoge stvari se menjaju.

Gilda Lana raspisuje

konkurs za novuskulpturalnu dekoraciju Duoma, i to vise nije kao pocetkom XV
veka-ziri vise ne cine humanisti idrzavnici, vec Lorenco Velicanstveni.Stvar prestiza za
firentinske skulptore vise nije da postave javnispomenik, vec da on bude postavljen u
galeriji u jednoj od palata Medicijevih.Promenjen je sistem patronaze.U pozadini je
neoplatonizam.Za mnoge umetnike taj filozofski sistem je samo dodatak, opsta moda,
ali je za Mikelandjela odsustinskog znacaja-»metafizicko opravdanje njegovog bica«
5
.Sada, pod uticajem neoplatonizma, dolazi do promene koncepcije
lepog
. D o t a d a s e i s t i c a l o d a j e lepota zasnovana na proporcijama/empirijsko shvatanje/, a u
poslednjim decenijama XV veka javlja seotpor prema umetnosti zasnovanoj na
matematici.Narocito je taj otpor izrazen kod Mikelandjela./Ongaji prezir prema umetnosti
Direra/.Mikelandjelo se sa filozofskog stanovista opire tome da umetnostmoze biti merljiva i da
zavisi od cula.P o n e o p l a t o n i c a r s k o j t e o r i j i n a v r h u j e
mens-
kosmicki um.Zatim ide
anima-
kosmicka dusa, pa
natura-
priroda i oblast ciste materije.Oblast prirode je pod stalnim patronatom visih oblasti-anima
seogleda u prirodi i priroda je ogledalo anemos, ali je pod uticajem ci ste materije i
odatle proisticesukob.Covek u sebi ima bozansku dusu, cije je poreklo u svetu ideja, a sa druge
strane je smrtno telo.Otud jekljucan pojam
anamneza
–sposobnost duse da se zauvek seca neizrecivog sjaja u kome je zivela, svetaideja, bozanskog
sjaja kome pripada po hriscanstvu.Posto je zatocena u telu ona pati.
Lepota
je emanacija bozanske ideja, sjaj sa lica bozijeg.Lepota je nesto sto je dusa donela
sa onogsveta i iskazala u smrtnoj materiji.Isto je i sa
ljubavlju-
ona nije stvar cula, vec stvar duse,
bozanskas t v a r . L j u b a v p r e m a o v o z e m a l j s k o j l e p o t i j e p u t k
a m o r a l n o j l e p o t i . T o j e f i l o z o f s k i eros.Mikelandjelova ljubav
prema Tomazu Kavalijeriju i Vitoriji Koloni je u skladu sa filozofskim erosom.

Neoplatonicari su nasledje antickog perida i ka snog srednjeg veka tumacili po

neoplatonicarskomkljucu.
Kristiforo Landino
tumaci
Eneidu
6
kao traganje duse, put i uspinjanje duse-
ekstazis
-odvajanjeduse od tela i njen povratak bogu.
Divina comedia
7
se tumaci isto.
Petrarka i Gvido Kavalkanti
-usvome delu sadrze elemente platonizma, i to se sada jako istice.Teorija je ucinila
neoplatonizam opste prihvacenim. Normativ XV veka je natura-precizan opis prirode, a sada se
stvari menjaju.Glavni normativ XVI vek je ideja ili
concetto
bozanskog porekla i to umetnost treba da izrazi .Po Platonu, nas svet je imitacijasveta ideja, a
umetnost je imitacija imitacije.Sada umetnost ne treba da imitira prirodu, vec
bozanskusliku. N e o p l a t o n i z a m j e u j e d n o m t r e n u t k u d o v e o s k u l p t u r u u
p i t a n j e - k a o s k u l p t u r u i k a o n e s t o materijalno.
M.Ficino
u
artes liberales
ne ukljucuje skulpturu.
Artifex divinus
–bozanski umetnik-kodnjega ne podrazumeva skulptora.Ideja da covek koji voli, iseca lik
voljene osobe u svojoj dusi-je idejavodilja Mikelandjelu
8
.Emanacija lepote je najintenzivnija u ljudskom liku, ali i u telu-Covek je statuaBoga
9
.To se odrazilo i na pisanje o skulpturi.
Ponponio Gaurico
u
De sculptura
ne govori o
javnomf u n k c i o n i s a n j u s k u l p t u r e , v e c g o v o r i k a o f i l o z o f . U v o d i
p o d e l u n a p r o c e s e s t v a r a n j a skulpture.Najvazniji proces je crtanje /
disegno-segno di Dio/
.On kaze da je to
graphie
-kao osnovnaintelektualna kreacija skulpture.Zatim ide
animacija
-udahnjivanje duse u skulpturu-
psychine
kaonajmanje vazan proces....On najvise istice Gulia Lombarda, Venecijanca, koji
pravi veliku grobnukonstrukciju za grob duzda Andrea Vendramina.Radi figuru
Adama, kojoj mnogo pre manirizma,unosi akademsku hladnoci i
artificijelnost.1 4 9 0 M i k e l a n d j e l o d o l a z i k o d L o r e n c a V e l i c a n s t v e n o g / 1 4 4 9 -
1 4 9 2 / . D o t a d a j e u G i b e r t i j e v o j radionici.Tada dolazi u Giardino Mediceo/vrt/,
koji je neka vrsta slobodne skole/tu je i mala kucacasino/.Ne zna se kako je ta skola
funkcionisala.To je bila sasvim drugacija umetnicka skola
negozanatska, tradicionalna
bothega
.Tu su se nalazile anticke skulpture-
r i m s k e k o p i j e g r c k i h originala.Tutor je bio
Bertoldo
, on je ucio djake da kopiraju te statue.Razvijana
j e kreativnost.Mikelandjelo u to vreme ima 15 godina.Zivi u Palazzo Med
i c i . T u t o r d e c e L o r e n c a Velicanstvenog je M.Ficino
10
i pesnici
Poliziano
11
i
Benvieni
.Za Mikelandjela je najznacajnijaP o l i c i a n o . T u j e i
Pico della Mirandola
-
k o m e n t a t o r S t a r o g z a v e t a i n a j v e c i p o z n a v a l a c Orjenta.Mikelandjelo nije
znao grcki, latinski delimicno
, Divinu comediu
samo preko komentara, amitologiju preko
Bokacove

Theologie Deonum
.1492 Lorenco umire, a Mikelandjelo odlazi u Bolonjui Rim.Dva najranija rada sa pocetka 90-ih
Madona della scala
i
Bitka kentaura
/reljefi u mermeru/, proricucelokupnu njegovu i slikarsku i skulptosku buducnost.
Madona della scala
je radjena u plitkom reljefu, ali efekat nije slikarski kao kod Donatela.Madona jedaleki
ikonografski tip vizantijske
Bogorodice Mlekopitatelnice
, ili
Madone del latte
.Ova Bogorodicane gleda nezno na posmatraca, ona je kontemplativna, udaljena, nema
nekog odnosa izmedju nje
id e t e t a . M o z d a j e u z o r a n t i c k a s t e l a , g d e z e n a m e d i t i r a o s m r t i . O v a B o g o r o
d i c a i m a d e m e t r i j s k i karakter.Kod Mikelandjela je prisutna stalna prozetost cxosa/hipnos-
san/ i
tanatosa/smrt/.Bogorodicao v d e d u b o k o o s e c a n e i z b e z n o t t r a g e d i j e . O n a n a j a v l j u j
e S i b i l e s a S i k s t i n s k o g s v o d a , o n a i m a sibilijanski karakter.U XV veku, u misticnoj
literaturi, ali i u propovedima se istice da je Bogorodicaimala jak prorocki dar, jaci nego Proroci,
a i Sibile.Dete je vrlo muskulozno-to je nova Mikelandjelovaherojska rasa-herkulijanski tip, ali
je u isto vreme bezivotan, uspavan i u skladu sa kontemplativnomBogorodicom.Jedna figura kao
da navlaci zavesu-njome se ukazuje na prorostvo i neizbeznost smrti.
6
Vergilije 70-19pne-spev homerovskog stila u kome pripoveda kako su Eneja I Trojanci zasnovali
rasu.Eneja jemitski predak Julijevaca.Podeljen je u 12 pevanja-prvih 6 cine odiseju,drugih 6
Ilijadu.U delo je uneo dostafilozofije,prestavivsi silazak u pakao koji podseca na platonicarske
mitove,I tumaceci slavu Rima voljom bozanskog providjenja.
7
Dante 1265-1321.
8
Amans amati figuram sculpist in anima
9
est in homine statua dei
10
preveo I komentarisao anticke filozofe-Platona,Plotina.pokusava da saobrazi platonisticku
filozofijuhriscanskom ucenju.dela:”O Nasladi,O hriscansoj religiji,O zivotu,Platonisticka teorija
o besmrtnosti dusa”
11
Predavac na firentinskom univerzitetu,jedan od najvecih pesnika XV veka,pise stihove na
italijanskom Ilatinskom jeziku7

Reljef nije dovrsen, kod Mikelandjela postoji otpor prema zavrsetku dela-
non finito
/kasnije ce se todogoditi sa sv Matejom i Robovima, Pieta R./.Ovaj reljef je nastao 1491-2
godine.
Bitka kentaura
-/1491-
2 / S a m P o l i c i a n o j e i n s i s t i r a o d a M i k e l a n d j e l o n a p r a v i o v a j r e l j e f / m e z z o ril
ievo/.Istorijski predlozak za ovu kompoziciju je
Bokacova
12

Geneologia Deonum
i
Ovidijeve
13
Metamorfoze
.Ali, Mikelandjelo nije precizno prikazao tekst.U kompoziciji kruzni pokret polazi
odTezejeve
14
ruke.Koncept kruznog pokreta-
kosmickog vrtloga
, ostvaren je vec ovde, a posle ga vidimou
Bitka kod Kasine
i na
Strasnom sudu
.Duboki reljef je preuzet iz antike, ali niko nije imao snagu kaoMikelandjelo, da da skulpture
koje kao da su zatocene i prozete pozadinom.To je neoplatonicarski koncept stradanja
duse univerzalnog sukoba. Nakon smrti Lorenca
Velicanstvenog, Mikelandjelo ide u Bolonju.Tu je video reljefe
Jakopa dellaQuercie
.On je jedan od najemocionalnijih, najekspresivnijih umetnika, a to je
u p r a v o o n o s t o j e Mikelandjelu nedostajalo u Firenci.Bitan je uticaj sa portala
San Petronia
-neke slike sa Sikstinskogsvoda su pod uticajem ovih reljefa.Mikelandjelo radio ovde na
grobu Sv.Dominika
15
-figuru
Andjela
istatuu
Svetog Petronia
i
Svetog Prokula.
1496 odlazi u Rim.Bitan je kontakt sa
Jakopom Galijem
, k o j i p o s e d u j e k o l e k c i j u r i m s k e skulpture.On porucuje
Bahusa
, koga su u XVI veku otkupili Medici.
Bahus
/1496-7/ je jedno od najkompleksnijih bozanstava
16
.On je bozanstvo vegetacije /koje se kao isve rastinje u prirodi stalno obnavlja
/ i stoga vezano za podzemlje/gospodar mrtvih, kao
i ostala bozanstva vegetacije/.Renesansa se interesovala za kult
Kosmickog Bahusa
- o n j e n e k a v r s t a kosmicke sile, koja utice na coveka.Bokaco kaze da je Zevs oplodio
Semelu, ali da je to bilo misticnoz a c e c e - t o p l o t a k o j a s e s p o j i l a s a v i n o v o m l o z o m
i u j e s e n p r o i z v e l a e k s p l o z i j u v i n a , a o n d a s e dogodila smrt.Mikelandjelo
je preko Policiana morao da zna, da Bahus izrazava tri faze zivota.Toizrazava
i ovom skulpturom-iza je maska lava, koja je povezana sa idejom smrti jos
od Egipta.Iza jefigura satira koji drzi grozdje -on je inkarnacija budnosti, zivota,
radosti, a sam bog je inkarnacija ponovnog odumiranja zivota.On ima tupi, nesvesni, pripiti
izraz lica i lelujavi stav.Po
neoplatonizmu pijanstvo/Landino, Karmaldeležanske rasprave/ simbolise porobljenost
duse u smrtnom telu.Istasimbolika zraci sa Nojevog pijanstva u Sikstini.Cela figura Bahusa
korespondira sa idejom o tri fazezivota.Oko nje mora da se kruzi i po tome pripada
visokoj renesansi-uspostavljena je ravnotezasadrzaja i forme.Statua je jako
ispolirana, sto govori da je Mikelandjelo jako polagao na dovrsetak dela.Ovo delo je
troppo finito
-previse dovrseno.Covek za koga je radio Bahusa, povezao ga je sa kardinalom Jean
Villerom.Mikelandjelo rano ulazi uvatikanski krug.Sacuvan je ugovor za
Pietu
/1497-8/.Jakopo Galli je bio posrednik prilikom sklapanjau g o v o r a . T r a z e n a j e
Bogorodica sa Hristom na krilu, a Galli je dodao da ce to da bude
n a j l e p s a skulptura.Nalazila se u Svetom Petru.Tema je iz XIV veka, sa Severa Evrope,
ali je koren vizantijsko oplakivanje Hrista -deo Hristovihmuka, dok je Pieta
bezvremenska predstava.Puno cini misticna franjevacka literatura za popularnostove
teme.Asocijaja je Bogorodica koja drzi dete.Na Severu, on jeste odrastao covek, ali
su formedecije.Ova tema, jako je popularna u Italiji XV veka.Postoji ovakva
varijanta:Hrist je u horizontali, preko krila, a noge i glavu mu pridrzavaju Jovan
Jevandjelist i Marija Magdalena.Ovakvu postavku ceM. raditi u poznim delima.Ovde
se vraca severu XIV veka-Hrist je sasvim u krilu, ali je dat u punojvelicini.Prvi put
sprovodi ovako sigurnu piramidalnu grupu.Od presudnog znacaja, za ovu semu je
Leonardova

Tajna vecera
.Kod Mikelandjela postoji i fascinacija i otpor prema Leonrdu.Ipak, tretmanHristovog lica je ono
sto Mikelandjelo duguje Leonardu-ono je senzualno.Bogorodica je mlada i lepa,umesto zrela i
starija.M su napadali zbog toga.On je govorio da je ona precista i bezgresna i da je zatoocuvala
mladost.Do tada je glavna tema bila
Compassio Marie
.Ovde njeno lice ne izrazava takav bol-
12
1313-1375.u delu “O genalogiji paganskih bogova” klasifikovao je,izlozio I pokusao da
protumaci niz antickihmitova.Autor je biografije “Danteov zivot” I nezavrsenog komentara uz
Bozanstvenu komediju.
13
43 pne-17 pne,pesnik Avgustovskog doba.Pristalica Pitagorstva u opsirnom epu opisuje
“metarmofose”,kojesu svetu dale vid sto ga poznajemo.”Metarmofoze”ili “Preobrazenja” cine 15
knjiga u kojima je“transformisticka”Pitagorina filozofija okvir za zbir najrazlicitijih legendi.
14
Tezej I Piritoj,lapitski kralj su bili nerazdvojni prijatelji.Tezej mu pomaze da savlada kentaure.
15
Kovceg svetog Dominika izradili su Djovani Pizano I Nikolo del Arka,na kovcegu je nedostajao
andjeo kojidrzi svecnjak-to radi M,kao I Prokula I Petronia.
16
Dionis ili Bah.Simbol:vinova loza,vino I pijanstvo.U Rimu
symbol:plodnosti,oplodjenje.Artibut:stap obavijenvinovom lozom,pantera,falus.

nema grimasu, ona je tiha.Samo gest njene ruke oznacava prihvatanje sudbine.Nakon
Mikelandjelovesmrti javile su se kritike Piete.U jednom anonimnom pismu stoji da je Pieta
luteranska i priziva bozijesile da je uniste.M je u poznim godinama bio pod uticajem reformatora
u Italiji, ali ne i u vreme kada je radio Pietu.Smatralo se da je luteranska zbog nemog prihvatanja
sudbine/doktrina protestanata je dasamo vera spasava i nista drugo/.Lepota se tumaci
povezanoscu sa neoplatonizmom i neporice se njeno hriscanstvo i emocionalnost, ali j e b i t n o
njegovo dosezanje lepote.Lepota materijalnog sveta je emanacija ideje ili
o d s a j s a l i c a Gospodnjeg.U tumacenju lepote, neoplatonicari se ugledaju
Plotina
17
.U
Eneidama
u V knjizi govori okoncepciji lepote i apsolutnoj lepoti, koja je samo u kosmickom
umu, a ona u svetu materije je njenodjek.On tvrdi da lepota nije zbir detalja u celini/tako se
razlikuje od Aristotela/,vec ogledanje celine
ud e t a l j u . M i k e l a n d j e l o v i s e n e s l u s a s a v e t e A l b e r t i j a , k o j i k a z e d a s v a k i d e t
a l j t r e b a p r e d s t a v i t i savrseno.Za M ideja lepote je u misli umetnikovoj.Lepota
postoji u materijalnom svetu i M imastrastveni stav prema njoj.U njegovim ranim
sonetima vidi se njegov zivot, njegova shvatanja o umetnosti i odusevljenje prema lepoti
coveka.Da bi se stvorila lepota, ona mora da se posmatra i M zeli da je stvori.Leonardo je
naucnik i
pokusavad a p r o d r e u z a k o n e p r i r o d e . M i m a d r u g i p u t . U r a n i m g o d i n a
ma nema klasicnih anatomskihstudija.Lepota je celina, a ne skup d
e t a l j a . N j e g a n e z a n i m a p r i r o d a , v e c l e p o t a k a o n e s t o transcedentalno.U
jedom sonetu, u formi dijaloga, on pita Ljubav sta je Lepota -da li ono sto vidi
iliunutarsnji lik?Lepota postoji, ali ono sto vide tvoje smrtne oci proistice iz tvoje
duse, gde lepota postaje bozanska, cista i savrsena.M cesto koristi reci kao
occhi mortalis
–smrtne oci, njima vidimolepotu, koja je
mortal velo
-smrtni veo, ali ona ulazi u srce i tu postoje slika srca-
imagine del cor
, i tek tu postaje prava, istinska lepota-
l ver dell belta
i postaje
forma universale.
Mikelandjelo nije napisaotraktat, to je ucinio jedam njegov ucenik i sledbenik -Danti, u
kome pise o savrsenim proporcijama igde je sabrao M stavove o umetnosti.
18
Kod mladog Mikelandjela nista nece unistiti lepotu.
Briška Madona
-
nastaje prvih godina XVI veka, kada se vraca u Firencu.Verovatno je vide
o Leonardov karton sa
Svetom Anom
, dugo niko nije mogao da ga ponovi, tek ce to uciniti Rafael.Ova je Madona vrlo muzevna,
herojska i cvrsta kompoziciono, ali nema prave emocionalne
vezei z m e d j u n j e i H r i s t a . H r i s t j e m e d j u n j e n i m k o l e n i m a -
k a o u u t r o b i , s t o j e o p e t b i t n o z a neoplatonizam.Metaforicno se tumaci kao
zatvor/Dzon Don,
Za kim zvona zvone
-utroba je tamnica,uutrobi nasih majki svi smo zatvorenici, a zivot je put od utrobe
majke do utrobe groba/.U Vizantiji postoji tip Bogorodica Platitera.Hrist, dat ovako,
aludirajuci na utrobu, ukazuje na neumitnost sudbinesvakog coveka, pa i Hrista.P o p o v r a t k u
u Firencu, Mikelandjelo je grublji u obradi/realizam/, herojska rasa se
radja.To je p o v e z a n o s a i s t o r i j s k i m o k o l n o s t i m a -
M e d i c i s u p r o g n a n i , d o l a z e F r a n c u z i i r a d j a s e i d e a l republike.Menja
se ustav.Firenca ponovo trazi skulpturu, kao sa pocetka XV veka.Briska madona
iDavid su
statua virile
.
David-
covek ponovo postaje gospodar sopstvene sudbine, za razliku od neoplato
n i z m a . O n j e gospodar, mocan, vlada svojim emocionalnim i fizickim zivotom.Nista ne govori
da je to David-nemaGolijatove glave, kamen i pracka se ne vide.Umesto da bude
decak, on je zreo, mlad covek.Prica postaje univerzalna, nije zatvorena temom, on je
vanvremenski.Ovde je Mikelandjelo dao univerzalan pojam sile, ali kontrolisane-kao u
antici.Pricalo se da on tek treba da krene, ali je malo verovatno da biiz ove poze mogao da
napravi nagli pokret.Porucila ga je gilda lana za katedralu.Donatelov
David
je otkupljen od signorie i postavljen kao javnis p o m e n i k , a i s t o j e i s a M . U r a d j e n j e u
b l o k u , k o j i j e v e c b i o k l e s a n - b o c n o j e m a l o u z i n e g o s t o treba.Oko 1504 je
organizovana skupstina na kojoj se raspravljalo gde ce biti postavljen -da li
prikatedrali ili ispred Palazzo Vecchio?/sad je u Akademiji u Firenci/.U njemu je prepoznata
herojska dimenzija. U kompoziciji je primenjen kontraposto,desna strana jemirna, a leva
otvorena, sa podignutom rukom.Kontrast levo-desno jos od antike se primenjuje-desna
jemuzevna i aktivna, a leva pasivna.U hriscanstvu desna je pod zastitom boga.David je i vizija
Herakla kao antickog junaka, on ima i herkulijanski karakter -oni se povezuju
odranog hriscanstva i olicavaju

fortitudo
-snagu .Dante kaze da je Davidova pobeda nad Golijatom, slicnaHeraklovoj pobedi nad
Antejem.David je od pocetka shvatan kao zastitnik grada.Signoria porucuje i
17
Plotin 205-271,neoplatonicar,svoja predavanja objavljuje 255.Ona su do nas dosla kao “eneide”-
sest knjiga podevet predavanja.Njegovo delo je osnova za svaku misticnu teologiju,sve do nasih
dana.
18
V.Danti,Trattato delle perfette proporzioni,Firenca 15679

Herakla od Mikelandjela, ali to nece on uraditi vec Bandinelli.David je porucen ubrzo nakon
promeneustava u Firenci.Volumetrijski sistem je veoma strog, skoro egipatski, ali se taj sistem
namece
zivoj,o r g a n s k o j f o r m i i d o l a z i d o s t a l n o g s u k o b a / P a n o f s k i / . K o l i k o g o d d a j e
m i r a n , u n j e m u n e m a smirenosti vec napregnutosti.David je nastao 1501-4.Tonda su jako
popularna u Firenci.
19
Bargello tondo/Tondo Pitti/
-
Mikelandjelo radi za Bartolomea Pittia.Mikelandjelo strukturukompozicije
prilagodjava strukturi tonda.Konveksni oblici kao da apsorbuju kamen iz
k o g a s e vade.Kompozicija je piramidalna/veza sa Leonardom/.Dok je Briska
madona tvrdo rezana, ovde
jef o r m a o r g a n s k i j a , a o d n o s B o g o r o d i c e i H r i s t a e m o c i o n a l n i
j i , a l i b e z n e z n o s t i k a o k o d Leonarda.Tondo Piti nastao je 1504.
Tondo Taddei
iz 1505-dijagonalni smer Hristovog tela, opet preuzet sa kartona Svete Ane, ali je ovdeveca
zestina.Javlja se motiv cesljugara-Jovan ga pokazuje Hristu.To je aluzija na Hristova
stradanja,z r t v u , p a t n j e , s m r t , a l i i v a s k r s e n j e . H r i s t s e b o j i i b e z i . K o d
R a f a e l a i s t i m o t i v j e m i r a n i ljubak.Kompozicije ova dva tonda objedinjuju se
u Tondo Donni
20
Sveti Matej
, radjen je na kraju ranog perioda, za katedralu.M je trebao da napravi 12 apostola,
ali jeuradio samo ovog i nije ga dovrsio -koncept non finito.Po neoplatonizmu dusa
u telu je u grobnici-carcer terreno-zemaljski grob.Jos je
Plotin
pisao da dusa vecito pamti blazenstvo dok nije bacena utelo i zato pati i »stalno se baca
gore-dole«.Sveti Matej je zatocen u mermeru kao nasa dusa u telu.Nijetipicno da se
jevandjelist prikazuje u takvoj vrsti patnje .Dovodi se u vezu sa Laokonom, koji
jeo t k r i v e n 1 5 0 6 , a l i t u s e z n a u z r o k m u k e i t u s e e n e r g i j a o s l o b a d j a , a k o d
M i k e l a n d j e l a p a t n j a j e unutarnja, i spasa i oslobodjenja nema,uzrok se ne vidi.
Non finito
se vezuje za taj koncept
carcer

terreno
.M je stalno prekidan u radu, i to je razlog zasto nije dovrsio ovu skulpturu.Glavni
razlog je,ipak, duhovne prirode.Dovodi se u vezu sa filozofijom
Djordana Bruna
, radi se o posebnom duhuotvorenog univerzuma -skulptura koja se kao nedovrsena
stalno otvara sa novom energijom, ona jenedovrsena jer je i svet nedovrsen.Ideja
non finito, javlja se i u sonetima.Ideja
Semplice modello
-zamisao da se umetnicko delo prvo ostvari u malom modelu.Tako je M i pravio skulpturu/a ne
modelu velikoj velicini/.Drugi deo je kad se u zivom kamenu izvlaci koncept, ideja
dela.On je kamenu prilazio i napadao ga samo s preda, kopao je i tada je strast za stvaranjem
bila zavrsena.Jedina pravaskulptura je
Per forza di leva
-stvorena snagom vidjenja, kopanja, a ne modelovana.Zamisao postoji ui n t e l e k t u , a l i i u
samom kamenu i samo kada se njegova ruka podredi intelektu, tak o stize
d o koncepta.
21
Grobnica Julija II-Rim
/1505-1545/Mikelandjelo je dao sest ili sedam projekata za grobnicu.Koncepcija
prvog projekta iz 1505
nijei z v e d e n a . O n j e o v o n j e g o v o d e l o o k a r a k t e r i s a o k a o
 L a t r a g e d i a d e l l a s e p u l t u r a - t r g e d i j a grobnice
.Shvatio je da je utamnicen ovim delom izgubio celu svoju mladost.Obicno se
predstavljakako je Mikelandjelo bio zrtva cetiri pape za 40 godina, i to je tacno.On nije bio
slobodan, iako su gazvali
Il Divino
.Sa druge strane, on sam nije zeleo da okonca tu »tragediju grobnice«, iako je
mogaosasvim da prekine sa radom.Prica se vezuje za Julija II /1503 -13/, coveka
sjajne enrgije i moci, kojizeli od Rima da napravi centar umetnosti.Izabrao je stil
visoke renesanse, koji je stvoren u Firenci,Rafael , Leonardo i Mikelandjelo dolaze
u Rim.Mikelandjelo i papa imaju slicne karaktere i moc.Mnije zeleo da postane
dvorski umetnik i zato dolazi do sukoba.On je nadziveo papu,ali sve do 40 -ihgodina
XVI vezan je za njega.1505 potpisan je ugovor sa kompletnom dokumentacijom kako je
grobnica trebala da izgleda, ali to jeizgubljeno.Najznacajniji je
Vazarijev
opis-na osnovu modela i skica.Finalna verzija je u crkvi
San Pietro in Vincoli
, i to je reducirana verzija pocetnih ideja iz 1505.Samo su tri figure Mikelandjelovooriginalno
delo.Vazari kaze da je grobnica trebala da bude slobodno postavljena u prostoru, kako bi
sem o g l a v i d e t i s a s v e c e t i r i s t r a n e . G r o b n i c e X V v e
k a r a d j e n e s u u z z i d , a M r a d i slobodnostojecu.Inspiracija je preuzeta
iz antike-Hadrijanov mauzolej.To je trospratna konstrukcija,sve ceiri fasade su podeljene
pilastrima/hermama,pilastri govore da poznaje Vitruvija -imaju oblik ljudske
forme/na cetiri dela.Ispred je trebalo da budu
Figure Robova
/prigioni/, opet preuzete iz
19
Porodilji se nosi tanjir sa likom Bogorodice I hrista.
20
On se vise vezuje za pitanje Mikelandjelo I manirizam
21
M.Hajder govori oo non finito-spoj razumnog I nesvesnog.10
antike.Pored Robova, izmedju pilastara u nisama su trebale da budu
Viktorije
.Ispod nogu su im figure pokorenih neprijatelja-uzor
antika.I z n a d p r v o g s p r a t a j e p l a t f o r m a -
na cetiri ugla je trebalo da budu cetiri sedece figure
Mojsije,Pavle,Personifikacije Aktivnog i Kontemplativnog zivota-vita activa i vita
contemplativa.
Tusu i reljefi sa istorijskim kompozicijama.Iznad platforme trebala je da bude stepenasta
piramida, na cijem je vrhu figura pape
Julija II
, usedecem stavu na sedeljci koju su nosila dva
Andjela
.U o k v i r u o v e k o n s t r u k c i j e j e k a p e l a s a k u p o l o m , g d e j e t r e b a l o d a
b u d e s a r k o f a g s a t e l o m pape.Konstrukcija je trebala da stoji, najverovatnije, u Svetom
Petru.U vreme Nikole V sredinom XVveka, crkvi se dodaje novi hor, po projektu
Roselina.Izgleda da je grobnica Julija II trebala da bude tu,iznad mesta gde je i martirij i grob
Svetog Petra.Tako bi se Julije II istakao kao novi Sveti Petar, kaoveciti papa, a grobnica bi
imala dvostruku komemorativnu funkciju.Julije II je zeleo Rim kao novicentar, sto
je zeleo da sprovede kroz izgradnju nove crkve Svetog Petra.U to vreme rusi se
stara bazilika/Bramante/.Kamen temeljac je polozen 1506.Pre toga, papa je prihvatio prvo
Mikelandjelov projekat-centralne gradjevine sa kupolom.Potom je izabran
Bramanteov grandiozniji projekat.To jerazlog spora M i pape.Tradicionalana
istorija umetnosti tvrdi da je centralni plan izraz sekularnogduha renesanse, ali to
nije tacno.Renesansa je harmonija antickog nasledja i hriscanstva.Rec je
ofuneralnoj tradiciji-anticki hramovi centralne osnove su imali funkciju grobnica, a
isto je i u ranomhriscanstvu.Novi Sveti Petar je trebao da bude mauzolej pape Julija II.1512
odustaje se od ideje da sen j e g o v g r o b t u p o s t a v i , j e r s e c r k v a t a d a g r a d i , a i
g r o b n e m o z e t u d a s e n a d j e z b o g k o n c e p c i j e prostora.Grobnica
sadrzi/idejno/nekoliko slojeva.
I je hriscanski
a tri zone su koncipovane kao
ante legem,sublegem i sub gratia.
Robovi i Viktorije oznacavaju paganski svet, Mojsije i Sveti Pavle-sub gratia, Starii Novi Zavet-
donose spoznaju Boga.Od Platona se veruje da ljudska dusa ima dva krila, koja je vodedo
spoznaje, to su Akcija i Kontemplacija.To bi bila pobeda nad paganstvom.III zona
simbolisetrijumf hriscanstva kao zavrsetka drevne mudrosti, finalnog obelezja otkrovenja, za
kojim se traga odHermesa Trismegistusa., ali i trijumf pape.
II sloj tumacenja se mora vezati
neoplatonizam

, koji je tih godina sazdan na ideji harmonije antickemisli i hriscanstva, to je jedna te ista
poruka.Trebalo je da se iskaze
Scala Platonica
-patnja, borba,oslobodjenje i trijumf duse i koncept uspona duse.Picco della Mirandola
22
kaze da se dusa sastoji iz tridela:
1.
Prvi nivo je
natura corporale-
telesna priroda.To je smrtno telo, puno fizioloskih prohteva.
2.
Drugi nivo je
anima razionale
-racio, koji je privilegija samo coveka, njime covek kroti strasti.
3.
treci nivo je
anima intelectuale
-inteligencija.Covek koji to razvije moze da kontemplira idejutj. Boga i postaje deo univerzalnog
uma.Robovi oznacavaju natura corporale, njihova dusa je bacena u okove ljudskog tela i zato
pati.Robovisu simboli beznadezne borbe.Viktorije bi oznacavale ljudsku dusu koja pomocu
razuma uspeva da se bori sa strastima i pobedjuje ih.One su imale nesvesni izraz pobede.Bez
obzira koliko je trijumf
vredanh v a l e , t o j e i p a k d o m e n z e m a l j s k o g , s m r t n o g , g r o b n i c e . M o j s i j
e , P a v l e i V i t a A c t i v a & V i t a Contemplativa odnose se na
Anima intelectuale
.Do toga se stize objedinjavanjem V.c. & V.a.Vita c o n t e m l a t i v a j e u v e k
znacajniji, ali pravi covek mora da kombinuje oba -Mojsije i Pavle su
t a k o spoznali
Boga.I I I z o n a j e m i m o m i k r o k o s m o s a c o v e k a , i z n a d z e m a l j s k o g , o n a j e u n i
v e r z a l n a , v e c i t i t r i j u m f hriscanstva kao spoznaje, otkrovenje mudrosti i Boga i
preseljene u
Formu universale
. T u s u p a p a i andjeli.To je vaznesenje duse u smislu neoplatonicarskog povratka u
svet u kome pripada.Ovo jeumetnicka inkarnacija Ficinove
Theologia Platonica
.J u l i j e I I j e u m r o 1 5 1 3 i n j e g o v o m e s t o j e z a u z e o L a v X M e d i c i , k o j e g
v i s e z a n i m a R a f a e l , a Mikelandjelo je slobodan.Drugi projekat nastaje 1513, po
zahtevu sprovodioca testamenta
JulijaI I . M e n j a s e i d e j a d a g r o b n i c a b u d e u c r k v i . I z n a d f i g u r e p a p e t
reba da bude
Bogorodica sa Hristom
/jaca hriscanski element/.Ostale zone se ne menjaju.Iste godine,
M p r a v i d v a r o b a i Mojsija.Robovi stizu u Francusku, zahvaljujuci Fransoa I, a pre toga
su bili kod Stozzia koji se brinuoo Mikelandjelu dok je bio bolestan.Mojsije je i danas u grobnici
Julija II u San Pietro in Vincoli.
22
1463-1496,humanista I filozof.Papa ga je izopstio zbog njegove filozofije.Najpoznatije
delo”Beseda odostojanstvu coveka”11

Robovi
-Umiruci i Pobunjeni.
Umiruci rob
sadrzi, jos uvek, veru u materijalnu lepotu kao
emanaciju b o z a n s k e i d e j e . N a g l a s e n a j e e l e g a n t n i j a v a r i j a n t a n e g o k o d d r u g
o g r o b a . N j e g o v s t a v o d r a z a v a nesvesno stanje.Energija uvek ostaje zatvorena-
uzlazni pravac energije ide od jedne noge,penje se ispusta, da bi se uzemljio.Kaze se da
je robove inspirisao Laokon, ali kod njega energija izlazi spolja i postoji spoljasnji uzrok patnje,
a toga ovde nema.Dole je lik majmuna, koji je znacajan za analizu.Onisu simboli najnizeg u
coveku./1513-16/. Nedovrsenost izuzetno ekspresivna, istice dramaticnu tenziju
tela.Mozemo da uhvatimo kreativantrenutak, kada umetnik iz samog kamena vadi ideju,
koja se bori unutar njega.
Pobunjeni rob
kao da se penje i kao da zeli da raskine okove koji ga
sputavaju.I ovde
j e majmun.Vazari je tvrdio da su robovi simboli provincija koje je Julije I
I p o k o r i o , p o v r a t i p o d jurisdikciju katolicke crkve,
Condivi
da su to personifikacije
atres liberales
23
, sto nije tacno.Jos je
Heraklit
pisao da je razlika izmedju majmuna i coveka ista kao izmedju coveka i bogova.Majmun
24
jesimbol onog najnizeg u coveku, a u neoplatonizmu simbol
Amor bestiale
, a robovi su simbol naturacorporale.Robova je trebalo da bude 20 -tak, a njihov stil
proizilazi iz Sikstine-ignudi su i stilski iikonografski ekvivalent robovima.
Mojsije
je spona zemaljskog i translunarnog sveta.Bukhart smatra da je on upravo sisao sa Sinaja
satablicama i zatekao svoj narod u idolatriji i spreman je da kaznjava.Ali, to nije
tako.Jasno je da ceM o j s i j e z a u v e k t u o s t a t i , o n j e s t e u t e n z i j i , a l i z b o g s v o j e
m i s i j e u m e d a i s k o n t r o l i s e s v o j b e s i srdzbu.Mikelandjelu nije bila namera da da
istorijsku licnost u odredjenom istorijskom trenutku.On
jes i m b o l a n i m a i n t e l e c t u a l e . S p o s o b a n j e d a k o n t e m p l i r a B o g a , a z a h v a l j u j u
c i r a v n o t e z i a k c i j e i kon.Leva strana se cini kao da ce se pomeriti, a desna kojom drzi ploce
zakona je mirna, staticna.Leva j e o t v o r e n a k a z l u , b e s n a , a u d e s n o j j e
zakon boziji, sigurno, stabilno i na njoj pociva
c e l a figura.Mojsije vidi
Furor divinus
- b o z a n s k u m r z n j u , g n e v , i s t o s t a n j e p r o z i m a P r o r o k e u Sikstini.
Platon
u
Fedonu
govori o Uznosenju duse.Furor divinus je manija koja obuzima retke ljude ioni su sposobni da
spoznaju boga.Iako je snazan/furor/ da unistava telo, on ushicuje dusu.Mojsije
imar o g o v e z b o g g r e s a k a u V u l g a t i , a l i o n i s u b i l i p o z i t i v a n s i m b o l .
U p r o j e k t u i z 1 5 1 6 s e g u b i monumentalnost, to je ozidana grobnica sa manjim
brojem figura/treci/.Projekat iz 1533, cetvrti -Mikelandjelo je u Firenci i stvara neke
figure/naziva se najherojskijomepizodom/.Nastaju
Boboli robovi
/4/.Nije stran stav da je materijalna lepota znacajna i da je
i z r a z bozanskog, ali je znacajna i ideja o patnji duse.Koncept non finito -otvorenog
svemira, stici ce do poricanja forme.
Mladi rob
-rane 1530-te,pre definitivnog odlaska u Rim 1534.Ovi robovi dati suMedicima od
strane M necaka.1564 bili su smesteni u Boboli vtrovima.
Rob koji se budi
-ne zan setacno mesto koje je bilo namenjeno ovim robovima na grobnici.najverovatnije su bili
planirani za nizideo grobnice,sa ulogom da pridrzavaju gornje delove.Ova skulptura najjace
sugerise borbu figure dase olobodi kamena koji izgleda kao da je pritiska.Neobicna snaga
muskulature torza.
Rob sa bradom
-jenajdovrseniji.To je stariji covek, melanholicni izgled figur e cesto se poredi sa
personifikacijomSumraka iz Kapele Medici.Rob tzv
Atlas
jedva da je skiciran u bloku kamena, jedino je leva starna dobila nesto dubine.
Pobeda
je trebalo da budu zene sa krilima, a sada su to mladici dati u figuri serpentinati.Taj
spiralni p o k r e t t e l a n e m a l a k o c u k a o u m a n i r i z m u . M i k e l a n d j e l o j e i m a o
t r a g i c n u l j u b a v p r e m a m l a d i c u Tomazu Kavaleriju i smatra se da je ova
skulptura odraz toga.Mladic stoji na starcu »
Resto prigond'un cavalier armato
«.I z u z e t n a n a p e t o s t p r o z i m a d e l o , g d e b r o j n i k o n t r a s t i i s t i c u f i n i a k t n a
d r a m a t i c a n n a c i n . P o s t o j i misljenje da je Pobeda prvobitno bila namenjena fasadi
crkve San Lorenco u Firenci.Neki ovo delo vide kao politicku alegoriju, aludira na gubitak
slobode Firence ili kao predstavu platonske ljubavi.
Lea i Rahilja-
izvedene 1542.Vazari eksplicitno identifikuje ove figure kao Labanove kceri.One
suJakovljeve zene.One predstavljaju kontemplativni i aktivni zivot.Figura Rahilje radjena je po
uzoru naBg koja pati-Pieta iz 1515 godine venecijanskog slikara
Sebastijana del Pjomba
.M se verovatno posebno divio toj slici.
23
artes liberales jer je julije II bio veliki postovalac umetnosti.
24
Veovalo se da su majmuni to jer simolicno oznacavaju slikarstvo kao “imitiranje”koje je
nastupilo u umetnosti posle Julijeve smrti.12

Kapela Medici
/1519-1534/Od 1520 pocinju projekti, radi sve do 1534 kada konacno napusta Firencu i odlazi u
Rim.To je
periodn a j v e c e k r e a t i v n o s t i . S o n e t i i z t o g p e r i o d a p o s v e c e n i s u t e m i s m r t i . P o
z n a n s t v o s a T o m a z o m Kavalijerijem odrazilo se i na njegove crteze.U njemu je
video inkarnaciju neoplatonicarskih ideja-svetlost sa lica bozijeg najbolje se vidi na
muskom teluKapela se nalzi u crkvi San Lorenco, u staroj sakristiji sahranjen je Kozimo, a
Lav X
koji glorifikujevise vlastitu porodicu nego papsku drzavu, patron je ovog projekta.Concetto
odrazava uticaj dvorskeatmosfere, kruga oko pape, uticaj od Kardinala
Djulia Medicija
, k o j i j e p a p i n r o d j e k , a l i i s a m Mikelandjelo je uticao na koncepciju.Projektovao je
unutrasnju arhitekturu i skulpturalnu dekoraciju.Za razliku od Bruneleskijeve
staresakristije, koja je jednostavna, ozbiljna, jasna, renesansna konstrukcija, i M je jasna ali je
modelovanana intenzivniji nacin.To je bela soba, ukrasena nizom korintskih pil astara
od crne
pietra serena
, ukontrastu sa detaljno rasclanjenom arhitekturom od belog mermera/od koga su i nadgrobni
spomenici/,s a l a n t e r n o m n a k u p o l i i s a m a l i m p r o z o r i m a g o r e . S v e t l o j e
difuzno, oseca se mir, izolacija
odsvakodnevnog sveta.Prvi put je zokruzena arhitektura i skulptura i ceo
p r o s t o r u f u n e r a r n o j prostoriji.Nikada pre nije data takva slika smrti.Ponovice je
tek
Bernini
z a p a p u U r b a n a V I I I i Aleksandra VII.Kod Mikelandjela je sve mnogo umnije, a kod
Berninija
trijumfalnije.L a v X j e z e l e o d a t u b u d e g r o b n j e g o v o g o c a L o r e n c a V e l
i c a n s t v e n o g i s t r i c a D j u l i j a n a - Magnifici/njihovi grobovi su bili u staroj sakristiji/,
ubijenog u zaveri Paci.Druga dvojica su mladji-Lorenco II je unuk Lorenca i vojvoda od Urbina,
a Djulijano je najmladji sin Lorenca Velicanstvenog ivojvoda od Nemura.Trebalo je dodati
i grobove papa Lava X i Klementa VII.Prva zamisao bila je da grobnica bude spomenik u
prostoru.Ova zamisao je redukovana i na kraju jeostvarena polovina zamisli-projekat je ostao
nedovrsen, grobnice za Magnifice/starije/ nisu uradjene,a l i j e i z v e d e n a B o g o r o d i c a s a
Hristom i Svet Kuzman i Damjan
25
.Prekoputa je oltar, a bocno su grobovi vojvoda/na bocnim zidovima/.Prostorija grobnice
ima puno otvora-vrata, rec je o osam slepih otvora, a samo jedna uvode -ideja
?hoda.Mikelandjelo je promenio koncept anticke i srednjovekovne koncepcije gobnice, gde
pokojnik lezi na sarkofagu.Pokojnik ovde sedi u nisi.Ispo figura, na stranama
sarkofaga su personifikacije
Cetiri dela dana
/ispod Lorenca-zora i sumrak, a Djuliana-noc i dan/, koje olicavaju
apstraktneideje.Predpostavlja se da je ispod trebalo da budu
Cetiri Recna boga
, koja se dovode u vezu sa
Cetiri Reke Podzemlja
.
Platon
ih tumaci u
Fedonu
-kosmoloska sema-govori o Sokratovoj poslednjoj noci,kada se okupljaju ucenici, zatim sledi
dijalog o postojanju dve supstance
26
-dusa i telo.Telo je grobnicaduse, na padu dusa je presla Cetiri reke Hada:1.Aheron /onaj koji
ne moze da se raduje/-dusa gubi sposobnost radovanja2 . S t i k s - t u g a , d u s a j e
o b u z e t a t u g o m 3 . F l e g e t o n - v a t r e n i , d u s a o b u z e t a s r d z b o m i b e s o m 4.Kokit-u
koju se ulivaju sve reke, jecanje ridanje, dusa biva ispunjena vecnim jadom. To su
cetiri vrste pada duse.Ovo je ocuvano u hriscanstvu i ponovljeno kod
Dantea
u
Inferno
/prolazii h s a V e r g i l i j e m i s t i z e d o K o k n i t a , t u j e J u d a p o t o p l j e n / . D u s a n e
p a d a s a n e b a , n e g o i s p a s t a - hristijanizovano kod Dantea.Neoplatonizam pravi
spoj ova dva tumacenja/
Landino
/-Cetiri reke sucetiri vrste tuge koje prozimaju ljudsku dusu.
Panofski
kaze da su cetiri reke simboli Materije-najnizegstupnja u neoplatonicarskom univerzumu/mondo
sotteraneo/.
Cetiri dela Dana
oznacavaju protok vremena koje ubija, sto je u skladu sa Mikelandjelovom
preokupacijom o smrti.Sacuvan je crtez Djulijanove grobnice sa dijalogom Noci i Dana.Ta II
zona jeoblast Prirode-natura, ona je sacinjena od forme i materije.Ta oblast je
podlozna vremenu.Razmak izmedju figura nad grobom-poput pukotine, kao da
simbolicno pruza mogucnost za bekstvo duse.U I I I z o n i s u
Lorenco i Djuliano
-oznacavaju oblast
animae
-dusa koja je oslobodjena materije i prirode i sposobna da kontemplira Ideju/Boga/.Lorenco
je sa figurama Zore i Veceri nad sarkofagom, a Djulijano sa figurama Dana i Noci.Lorenco jesa
slemom,zamisljen,lice mu je u senci.Bitan je problem
numerologije
i ucenje o
cetiri temperamenta
./Galen,vezan za dvor Marka
Aurelija, p r o u c a v a o j e k r v o t o k . J e t r a j e p o n j e m u c e n t a r . N j e n o f u n k c i
onisanje odredjuju toplota i
25
Ove figure su trebale da upotpune spomenik Lorenca Velicanstvenog,figure Vraca su dovrsili M
pomagaci.
26
Platon 428 pne-347pne,ucenik Sokratov,mnogobrojne knjige u formi dijaloga,u kojima je glavna
licnost jeSokrat13
vlaznost.Smatra da dusa biva odredjena sokovima tj. vrstom krvi, koju prouzrokuje jetra.Cetiri
vrstekrvi daju odredjeni temperament.To su sacuvali Arabljani.Od antike se to
vezuje za Cetiri godisnjadoba, Cetiri strane sveta.Numerologija je bitna za umetnost XVI
veka,kao i
Pitagora
.Svet je stvorenna osnovu numerickih principa,u hriscanstvu se veruje da je Bog
stvorio svet na osnovu numerickih p r i n c i p a . T o j e v a z n o z a u m e t n o s t , j e r
u m e t n o s t i m i t i r a k r e a c i j u b o z i j u . I s v e t o p i s m o j e p r o z e t o numerologijom-4
jevanjelja,12 apostola-vezano za Pitagoru.-tetrada/.I kod Mikelandjela broj
cetiriima veze sa ovim razmisljanjima.Znanje je univerzalno, a ne podvojeno-tako
je i ova dekoracijasveobuhvatna.
Sangvinik
je najidealniji.Formiraju ga toplota i vlaznost, odgovara mu vazdu
h , a p l a n e t a j e Jupiter.Doba dana je zora.Njegova dusa je presla samo Aheront.Dusa
Melanholika
je proizvedena u odsustvu toplog i vlaznog, dakle formira ga hladno i suvo, elementZemlja, a
planeta Saturn/crne misli i moc kontemplacije/, on prelazi Aheront i Stiks.Doba
dana jeSuton.Lorenco je simbol ova dva karaktera.U renesansi se smatralo da je
melanholik genije, a Galen jesmatrao da je to najgori tip karaktera.
Furor Divinus
postaje
Furor melancolicus
.U Antici, Demokrit jei s k o p a o s a m s e b i o c i d a g a s p o l j n i s v e t n e b i o m e t a o u
k o n t e m p l a c i j i . R a f a e l j e s m a t r a n g e n i j e m melanholicarem.Engleska misao u XVI
veku je obojena melanholijom.Ficino u
De vita
1489 govori okonceptu melanholije, koja je prirodjena svim karakterima, ali samo pojedincima?
Kolerik
-formiraju ga toplo i suvo,element je vatra,a planeta Mars.Doba dana-
p o d n e , d a n . R e k a Flegeton.
Flegmatik
-hladno i vlazno, element-voda, planeta-Mesec, doba dana-Noc, reka-koknit.Panofski kaze da je
Djulijano jupiterovac, ali Jupitera ovde nema.On predstavlja vita activa, a Lorencovita
contemplativa.Njihova dusa kontemplira Boga.Oni gledaju pravo u Bogorodicu.Bitni su
zborniciamblema.
Zbornik
Cesara Rippe
sadrzi ilustrovan pojam
Ideje
- p r i k a z a n j e i d e n t i c n o o v o j Mikelandjelovoj Bogorodici sa detetom.To dete je
priroda koja sisa mleko od majke, koja je Ideja/kodRipe/.kod Bogorodice, Mikelandjelo je
podrazumevao i Ideju u neoplatonicarskom smislu i ideju koja je inkarnacija Boga-Hrista.IV
zona predstavlja Um-
divinus intellectus
-
toj zoni pripada
Bogorodica
. M a d o n a n i j e p o t p u n o zavrsena, njen pogled usmeren je prema tlu, a dete se okrece prema
njenim grudima.Panofski kaze dasu trebalo da stoje prazni prestoli,/ koji su u antici vezani za
obred ociscenja, u hriscanstvu-hetimasija/,kao i figure zgrcene dece, koje oznacavaju nerodjene
duse, koje treba da padnu/stalno kruzenje uspon i pad duse/.Trebalo je da tu bude i slik ana
dekoracija.Iznad u lunetama-freske iz knjige Mojsijeve-
Bakarna zmija
.Dok je Mojsijev narod bio u pustinji 40 dana,oni hule na Boga, koji salje zmije da
ihkazne, a spasava jedino one koji veruju/Spas kroz veru/.Picco della Mirandola
tumaci Stari zavetnumeroloski-Heptareus-7 dana stvaranja-
bitno za Sikstinski svod.Panofski pominje
Juditu
.U trecojl u n e t i i z n a d B o g o r o d i c e -
Vaskrsenje hristovo
, k o m e j e k a p e l a i p o s v e c e n a . O v d e j e s p o j e n o neoplatonicarsko
verovanje uspona duse sa hriscanskim verovanjem vasrsenja u Hristu.Pored Djulijana je
trebalo da budu
Nebo i Zemlja/la Terra/.
U F e d o n u s e k a z e d a c o v e k i m a d u s u sacinjenu od kontrasta-kontrast budjenja i
padanja u san, dusa se budi i pada.Ljudska dusa je sa jednestrane intelektualna i poreklo joj
je nebesko, a sa druge strane je culna i poreklo joj je zemaljsko/U Siktini iza proroka
nalaze se dva genija duse/.L o r e n c u j e p o s v e c e n
Il principe
Makijavelija
. O n j e b i o a k t i v a n , m i l i t a n t a n , a d a t j e kontemplativno.Okre
nut je Sutonu i Stiksu, on je predstavnik Vita contemplativa.Lorenco je nalakcenna saku-
Melanholik.Sve do rodjenja kontemplacija je u misli, tisini.Zato stoji prst na
ustima.Cestoumesto prsta moze da stoji povez preko usana/Rippa/, ali takva figura
moze da znaci i alegorijuslikarstva./tada ima i stafelaj i kicicu/Djulijanov stav je napet,
izrazava potrebu za akcijom, ali i mir.Jedna njegova noga je uvucena, a druga je izbacena.On je
capitano della chiesa
-vodi racuna o crkvi, on je i darezljiv-drzi dva novcica
i nudii h . O b o j i c a s u u o d e l u a n t i c k i h v o j n i k a . O n i k a o d a s u i
g o l e k o z e i o d e v e n i / s t o j e o d l i k a manirizma/.Telo im je snazno, a glava mala
i nezna, sake prefinjene-odlike manirizma.Maniristi uticuna Mikelandjela, kao i on na
njih.Kada se bude vratio u Rim, Mikelandjelo ce se vratiti zdepastimfor mama.Zna
se da je Djulijano bio melanholik i posvecen kontemplaciji.On je jedan od
ucesnikadijaloga u
Dvorjaninu
od
Kastiljonea
.
Pjetro Bembo
ga pominje u tekstu
Il vulgar lingus
.
14

Panofski kaze da to nisu njihovi pravi portreti vec otelotvrenje duse.Mikelandjelo

nije hteo da uradi prave portrete,interesovala ga je samo opsta ideja -zamislio ih je
uopsteno u neraskidivoj vezi saansamblom kapele-arhitekturom i svetloscu koja ih
okruzuje.Statue nisu izrazene samo formama,vec icisto slikarskim elementima svetla i senke.
Brut
-1542To je njegova jedina sacuvana bista.Ideja da Brut nije krvnik, nego onaj ko je
pokusao da spaserepubliku.Rim nikada ne bi propao da je ostao republika.Po tome je Brut
heroj,a ne krvnik.U Firenci jet a i d e j a o z i v e l a i M i k e l a n d j e l o u R i m u p a t i z a
s u d b i n o m F i r e n c e k o j a j e p o s t a o m o n a r h i j a i z a emigrante iz Firence je
napravio ovu Bistu u Rimu.Sira forma, bez maniristickih izduzenosti, ova figura vrca
od energije.Patron je bio Rudolfi, Brut ima fibulu sa njegovim portretom.Nije zavrsen-
nonfinito.Poslednji deset godina M zivota nastala je za firentinsku katedralu
Pieta Rondanini
/ime dobila po palati u kojo se dugo nalazila/.Sudeci po njegovim sonetima i
pismima zaokupljaju ga dve
misli:os m r t i i p r o b l e m s p a s e n j a d u s e . M j e p r i p a d a o k r u g u h u m a n i s t a k o j i s
u d e l i l i i d e j e l u t e r a n s k o g protestantizma/spasenje se postize samo verom/.Tu je
M usao preko Vitorie Kolone.On menja svoj ideoloski, filozofski religiozni koncept.Uopste
to je vreme krize u crkvi-reformacija se siri na severu,akatolicanstvo je obezglavljeno.Dolazi do
promene u pravcu misticnog hriscanstva.
Ignacio Lojola
pise
Duhovne vezbe
-koje su propovedale vrstu ekstaticnog misticizma i kontemplaciju fizickih
mukaH r i s t o v i h . E k s a t i c k i m i s t i c i z a m n i j e s v o j s t v e n M , a l i m n o g o l j u d i r a z
m i s l j a o s m r t i i f i z i c k i m mukama.On je opsednut Hristovim stradanjem i
patnjom,ali bez ekstaticne Lojoline varijante, kod njega postoji nesto spansko-kada dusa
primi fizicku patnju dolazi do spoznaje patnje po sebi.M vlastitizivot dozivljava kao
patnju,mucenje.Dolazi je do promene prema idealu lepote, ljubavi i koncepta umetnosti.Nekada
je za M, fizicka lepota bila odsjaj bozanske lepote, koja je najefektnije izrazena u telu
muskarca.Sada, on ove ideje odbacuje, pojam svega onoga sto je smrtno, ogradjuje se od
neoplatonicarskog erosa,za njega je sada ljubav jedino ljubav prema bogu tj. Hristu.On je
smatrao da je citav njegov zivot protracen, sto nije retorskafraza kao u manirizmu, vec je
iskrena/Soneti/.U sonetima kaze kako pristize na kraj zivota, dolazi u poslednju
luku na olujnom moru u krhkoj barci, da je vodjem talasima fatazije i da mu je
umetnost bila idol i vladar, da na kraju to smatra velikom greskom i ljubavne misli
koje je imao cine mu seispraznim i dalekim.Dusa stize do bozanske ljubavi, do onog koji nas
ceka sa rukama na krstu.Odricese i ljubavavnih misli i smatra da je jedina ljubav, ljubav
prema bogu.Umetnost je vazna jedino ako s l u z i r e l i g i o z n o s t i . J o s k a o m l a d , b i o
je pod uticajem
Savonarole
i s a d a m u s e , p e d e s e t g o d i n a kasnije,misli o korisnosti umetnickog dela
kao kontemplaciji religioznoj vracaju.
Pieta za firentinsku katedralu
Mikelandjelo je zeleo da ona bude u njegovoj grobnoj kapeli.Na vr
h u p i r a m i d e j e J o s i f i z Arimateje,kao neka vrsta autoportreta.Zavrsena je oko
1555.M je ovde dao fizicki dozivljaj bola i patnje u trenutku kada se Hristov
Passio
zavrsava i kad Marija Magdalena i Josif iz Aritmeje donoseHristovo telo Bogorodici.Vazari
kaze da je m bio besan sto su ga pozurivali da zavrsi i on je bukvalno napao svoju
skulpturucekicem i dletom, da bi pomocniku naredio da spoji fragmente, ali ne i da restaurira
levu nogu Hrista-ona nije vracena.Realiticnoscu bi ostetio njen ekspresivni
naboj.Ostala je non finito.Mariju M jezavrsio pomocnik.Svetlost klizi preko
uglacanih delova, a tamo gde su brazde od dleta, efekat je svetlo-tamno,
ekspresivnost.naznaceno je odustajanje od lepote, realisticnosti, racionalnosti.
Pieta Rondanini
Ona je univerzalna i razumljiva svim epohama, ona je esencija patnje i bola.Na predhodnoj
skulpturiglave Hrista i Bogorodice su spojene/neznost/, a ovde su te dve skulpture apsolutno
spojene i prozete.Iovu je skulpturu napao, polomljena je jedna ruka i ostala je rupa -
ekspresivni naboj praznine preHenrija Mura.U Sonetu pominje rak, koji sve izjeda i
unistava ljudsko telo.Napad kao da je bio nasopstveno telesno bice -u jednom sonetu
svoje telo opisuje nesnosnim izrazima:crknuto,
razjedeno, preumorno, rastoceno.Dzon Don/melanholicni genije formiran u duhu ne
oplatonizma/kaze«imam previse tela za sopstvenu dusu«.Kod Mikelandjela nema
nista od renesanse/realizam,racionalizamlepote,ni imitacija prirode,ni ideje/.Govori
gotovo apstraktnim jezikom.Pravi se paralela izmedju
15
Mikelandjela i Djordana Bruna
27
.Covek kada pokusava sa spozna sustinu mora da odbaci sve spoljno
iiskustveno i da se posveti unutarnjem vidu-pomak prema
nevidljivom/Dj.Bruno/.Mikelandjelovozanemarivanje telesnosti je teznja da se
prikaze to unutarnje.U ranim delima Mikelandjela imamo ideju Hrista u utrobi,on kao da
pokusava da izmakne od utrobe.To je beg koji nije ostvaren,ovde je toa p s o l u t n o
prepustanje, ove figure nemaju nikakvu snagu, tacku oslonca.Bitna je
ideja o smrti,stradanju, patnji, ali i misao o spasenju duse.Ovo se dovodi
u v e z u s a J e v a n d j e l j e m p o J o v a n u - razgovor Hrista sa Nikodimom-hrist govori o
ponovnom rodjenju, a Nikodim se cudi kako star covek moze biti ponovo rodjen, a Hrist
kaze da je to rodjenje duhom, preko svetog Duha.Ova skulptura je l i s e n a
renesansne retoricnosti o pat nji, ali je nema moliva, prihvatanje,
p o m i r e n j e i i s c e k i v a n j e vaskrsenja.Ovu skulpturu je radio nekoliko dana pred smr