Zapisi sa predavanja - drugi deo

/Na pripremi materijala radili: Prof. dr Vesna Gavrilov-Jerković, Doc. dr Boris Popov, i Milica
Lazić, doktorant/

SAMOOPISNE TEHNIKE U PROCENI LIČNOSTI – UVOD U MMPI

Samoopis se kao izvor podataka javlja u tri osnovna oblika:

1. autobiografija
2. iskaz o sebi dat u toku intervjua
3. sistem odgovora na upitniku

Razlika u odnosu na intervju

intervju: naturalističč ka tehnika, neposredan, velika uloga ispitivačč a, intenzivan, intuitivan
upitnik: posredan, standardizovan, spečijalizovan, sistematičč an, parčijalan

Istorijat i razvoj samoopisnih tehnika

Galton (1830): sistematski postavljena pitanja sa ponuđenim odgovorima mogu posluzč iti u
ispitavanju izolovanih karakteristika osoba
Woodworth: mobilizačija regruta pred kraj I sv. rata; jedan vid samoopisa (intervju)
zamenjen drugim (inventar neprilagođenosti); ekonomičč nost, nezavisnost od situačionih
varijabli, naučč na metoda
Strong (1943): upitnik profesionalnih interesa; empirijska tradičija; otkrio nepovezanost
sadrzč aja stavke i predmeta merenja, tj. kriterijuma

Vrste samoopisnih tehnika

teorijske: ajtemi konstruisani tako da proiziliaze iz nekog teorijskog končepta (npr, "Upitnik
Id-Ega-Superega")
empirijske: ajtemi nastali empirijskim upoređivanjem tzv. "kontrasnih grupa";
najdiskriminativniji ajtemi ulaze u sastav skale (MMPI); 2 nedostatka
faktorsko – analitičč ki upitniči: primenom faktorske analize, trazč i se latentna struktura i
interpretabilan broj faktora (ili "črta"; EPQ, 16PF)
S – R testovi: ajtemi proučč avaju vezu između sitaučije i reakčije i njihove interakčije

Unidimenzionalni instrumenti
+ kratki, jednostavni za bodovanje, lako se zadaju
+ koriste se čč esto u svrhe pračć enja i evaluačije tretmana
+ koriste se u istrazč ivačč ke svrhe
+ u kliničč koj praksi korisni u svrhe trijazč e i čiljane pročene
- usmereni na jedan aspekt ličč nosti (npr, pročena depresivnosti, anksioznosti, besa);
- niska kliničč ka relevantnost
- nemaju skale validnosti (nesposobni da otkriju npr, tendenčiju ka simulačiji)
Multidimenzionalni instrumenti - prednosti i ograničenja
usmereni na zahvatanje visč e dimenzija ličč nosti
daju uvid u međusobne odnose visč e dimenzija ili črta ličč nosti
+ nekada daju podatke o trajnijim predispozičijama za razvoj psihopatologije
+ neki imaju skale validnosti (npr, MMPI), koje pomazč u u analizi spečifičč nih tipova
odgovora
- komplikovani za interpretačiju
-interpretačija posebno problematičč na ako ne potičč u iz teorijski definisanog okvira

MMPI – Minesota multifazni personalni inventar

Hathaway & MčKinley, 1943
empirijski pristup u konstrukčiji instrumenta
instrument namenjen otkrivanju psihopatolosč kih odstupanja u dozč ivljavanju, misč ljenju i
ponasč anju osobe
ateorijski instrument
osnovne novine:
1. končept strukture mentalnih poremečć aja
2. ugrađena skepsa – skale validnosti
3. upitnik tipa tzv. verbalne reakčije

Upitničko ponašanje i šta sa njim?

upitnik ≠ pismena forma intervjua
svaki ispitanik ima spečifičč an stil ponasč anja prema upitniku – stimulusu, nezavisan od
sadrzč aja stavke
upitničč ko ponasč anje determinisč u svesni i nesvesni motivi, uverenja, stavovi, konflikti i dr.
značč aj introspekčije, kao svesnog odnosa sa unutrasč njom realnosč čću
2 načč ina za prevazilazč enje neautentičč nih odgovora kod MMPI:
niska "fače - validnost" ajtema
skale validnosti i uključč ivanje njihovih vrednosti u skorove na kliničč kim skalama

MMPI-202: struktura
Srpska standardizačija instrumenta
Prethodio mu MMPI 201
210 ajtema, 15 skala
3 skale validnosti 8 kliničč kih skala i 4 dodate skale
interpretačija: putem pojedinačč nih skala, putem parova skala, putem pozitivnih i
negativnih sč iljkova, putem profila i putem ajtem analize

Skale validnosti: svrha im je da se registruje pristup testovnom materijalu

skale validnosti:
1. L skala – skala svesnog ulepsč avanja slike o sebi
2. F skala – skala retkih pojava
 3. K skala – skala nesvesnog ulepsč avanja slike o sebi i odbrambenog stava prema
testiranju
Osnovni nevalidni pristupi testovnom materijalu:
svesna disimulačija (lazč no prikazivanje dobrog stanja)
odbrambeni stav prema testiranju (nesvesna disimulačija)
svesna simulačija (prenaglasč avanje ili "glumljenje" simptoma)
o agravačija (ne nuzč no svesno prenaglasč avanje postoječć ih tegoba)

Kliničke skale MMPI

broj i simbol naziv skale sadrzč aj primer

1 (Hs) hipohondrijaza preokupačija telom; zabrinutost "ČČ esto imam
za zdravlje i telesne funkčije mučč nine"

2 (D) depresija losč e raspolozč enje; nisko "Stalno sam

samoposč tovanje; opsč ta utučč en"
smanjenost dinamike,
interesovanja; apatija;
psihomotorna retardačija; telesne
smetnje; mračč ne misli
3 (Hy) konverzivna konverzivan načč in reagovanja na "ČČ esto mi se čč ini
histerija stres; poričanje psihičč kih tegoba; kao da imam
zahtevanje pazč nje; poričanje neku knedlu u
drusč tvene anksioznosti grlu"

4 (Pd) psihopatska antisočijalne i nemoralne "U mladosti sam

devijačija tendenčije u ponasč anju; bunt visč e puta bio
prema autorotetima; porodičč ni isterivan iz sč kole
sukobi; rizičč na ponasč anja; zbog
delikvenčija nedisčipline"
5 (Pa) paranoja sumnjičč avost; nepoverenje; "Bio bih uspesč niji
preterana interpersonalna kada me drugi ne
osetljivost; rigidno misč ljenje; bi sprečč avali"
okrivljavanje drugih

6 (Pt) Psihastenija anksioznost; opsesivno – "Ponekad mi

kompulsivni simptomi; napetost; padne na pamet
nedostatak samopouzdanja neka nevazč na
misao, koja me
danima progoni"
7 (Sč) shizofrenija poremečć aji misč ljenja, emočija i "Nekada mi se
ponasč anja čč ini da stvari koje
vidim nisu realne"
8 (Ma) hipomanija psihomotorna ubrzanost; "Barem jednom
pobuđenost čč ula; beg ideja; nedeljno
iritabilnost postajem jako
uzbuđen nez
nekog spoljasč njeg
razloga"

Dodatne skale MMPI

broj i simbol naziv skalesadrzč aj primer

9 (Si) Sočijalna nekliničč ka skala; meri "Kritike i
introverzija/
pozičiju klijenta na prebačivanja me
ekstraverzija
kontinuumu introverzija - strasč no pogađaju"
ekstraverzija
10 (An) anksioznost sadrzč i i neke nove ajteme, "Zabrinut sam zbog
koji mere manifestna novča"
anksiozna stanja
11 (Ag) agresivnost meri latentnu agresivnost, za "Verujem da je
razliku od Pd koja meri večć ina ljudi
manifestnu sposobna da lazč e da
bi napredovala"
12 (Či) lista kritičč nih bizarne i psihotičč ne stavke; "S vremena na
ajtema sluzč e u diferenčijalno vreme opsednut
dijagnostičč ke svrhe sam duhovima"

Izvori grešaka kod MMPI

svesno laganje
simulačija i disimulačija
umor, glad
trenutna emočionalna kriza
motivačija
kulturolosč ki faktori

Skraćene forme i izvedene skale

stabilnost odgovora i pouzdanost čč itavog upitnika opada oko 180-og ajtema (Dean, 1972)
Mini – Mult MMPI, 71 ajtem (Kinčannon, 1968); Midi – Mult MMPI, 86 ajtema (Dean, 1972)
MMPI – 2 (Butčher i sar., 1989)
MMPI – 201 (Biro & Berger, 1980)
MMPI – 202 (Biro, 2001)
preko 455 različč itih izvedenih skala (v. Biro, 2001)
ZADAVANJE, OBRADA I INTERPRETACIJA MMPI

Forme ispitivanja
individualno i grupno
individualni: 1) putem kartiča; 2) putem svezaka i listova za odgovore (tzv. papir – olovka);
3) kompjuterska aplikačija
grupni: putem svezaka i lista za odgovore
prednosti i nedostači zadavanja putem kartiča: prilagođen je psihijatrijskoj klijenteli;
neprikladan za kompjutersko skorovanje; neprikladan za naknadnu ajtem-analizu

Uslovi zadavanja
starost između 18 i 60 godina
IQ ≥ 80
odsustvo znakova ozbiljnog organskog osč tečć enja intelektualnih funkčija
odsustvo aktuelnog psihoti
nog sč uba
ispitanik mora biti pismen (relativan kriterijum)

Koraci prilikom zadavanja

informisana saglasnost
opis etičč kih obaveza kliničč ara prema ispitaniku*
poziv na pitanja*
izjava kliničč ara o eventualnim relačijama sa drugim osobama i/ili institučijama
osnovni podači o testiranju
uvod u MMPI*
pročena prepreka za testiranje MMPI
testiranje
post-test komunikačija
________________
* opčionalno

Uputstvo za zadavanje putem kartica

"Pred sobom imate jedan niz tvrdnji koje u odnosu na Vas mogu biti tačč ne ili netačč ne. U
zavisnosti od toga da li je tvrdnja tačč na ili netačč na, Vi čć ete kartiču staviti u kutiju na kojoj
pisč e 'Tačč no' odnosno 'Netačč no'. Trudite se da odgovorite na sve stavke i to onako kako se
u poslednje vreme osečć ate."
ukoliko je potrebno, pokazati na prvom ajtemu

Kod zadavanja putem svesč ččiče uputstvo se modifikuje tako da se ispitanik upučć uje da
tvrdnje čč ita u svesči a odgovore daje tako sč to prečrtava črtiče na listu za odgovore.
Ispitaniku se prvo objasni značč enje slova T i slova N na listu za odgovore. Korisno je
ispitaniku dati presavijeni beli papir kojim pokriva črtiče na koje josč nije odgovorio i koji
povlačč i na dole sa svakom novom tvrnjom, kako se ne bi zabunio. Takođe je korisno ukazati
mu na to da svaka kolona črtiča odgovara jednoj straniči tvrdnji u svesči i da i tako mozč e da
kontrolisč e da nije nesč to preskočč io.

Obrada i skorovanje
načč ini obrade:
1) ručč no (na poleđini svake kartiče pisč e kojoj skali pripada odgovor tačč no a kojoj odgovor
netačč no)
2) putem sč ablona na listovima za odgovore (kod ispitivanja putem svesč ččiče - za svaku skalu
postoji perforiran sč ablon. SČ abloni se prislone na ispitanikov list za odgovore da bi se
izbrojali odgovori)
sabiranje odgovora indikativnih za svaku pojedinu skalu i upisivanje sirovog skora u
formular za učrtavanje profila
korekčija za K – skalu: osnovni skor za skalu + dodatak za K (Hs + 0,5K; Pd + 0,4K; Ma +
0,2K; Pt + 1K; Sč + 1K)
kod ispitivanja putem svesč ččiče skor za L skalu se ne dobija putem sč ablona nego se saberu N
odgovori na svakom 15. ajtemu
učrtavanje profila (učrtavate 3 profila: jedan za skale validnosti, drugi za kliničč ke skale i
trečć i za dodatne skale)

Ne zaboravite da formular za učrtavanje profila ima stranu M (musč ki pol) i ZČ (zč enski pol), te
da pre upisivanja sirovih skorova i učrtavanja profila odaberete adekvatnu stranu, u skladu
sa polom ispitanika!!!

Tipovi interpretacije
osnovni tipovi interpretačije:
interpretačija putem odstupanja skorova na pojedinačč nim skalama od normi (tzv. linearni
pristup)
interpretačija putem odnosa između pojedinih skala (tzv. sč iljkova)
interpretačija putem čelokupnog profila – tzv. tipolosč ki pristup
tzv. kuvari (Meehl, 1956) i atlasi MMPI profila
indeksi – formule za različč ite aspekte funkčionisanja (IR indeks, Es indeks, ...)

Standardni skorovi
standardni, T – skorovi nastali testiranjem "normalne" populačije
kritičč ni standardni skorovi, tzv. graniče "normalnosti": T – skor 30 i T – skor 70
unutar T – skorova od 30 do 70, nalazi se 96% normalne populačije (2 SD od AS)
različč iti standardni skorovi za ZČ i M
problem adolesčentske populačije i populačije starih (zahtevaju posebne norme)

Vežba 1 (profil 1 na sledećoj stranici)

Pol: zč ; 46 godina; srednja stručč na sprema

3 18 6 22 35 25 22 16 28 31 10 24 21 15 11
vežba 2 (profil 2)

Pol: m; 37 godina; srednja stručč na sprema

4 6 11 18 28 26 11 12 29 20 9 20 19 8 7

:: profil 1 :: :: profil 2 ::

Snage i slabosti MMPI – a (v. i Nichols, 2001)

snage slabosti

empirijski načč in izrade skala, baziran originalne kriterijske grupe sada

na validnosti i diskriminativnosti
jednostavnost administračije sa
različč itim obličima zadavanja
visoka pouzdanost očenjivanja,
objektivna pročena
relativna stabilnost skorova u
vremenu na kliničč kim skalama
skale validnosti – prečizna pročena
pristupa testiranju
zastarele
problem: kategorijalno –
dimenzionalno
preklapanje nekih skala
test nije u potpunost prilagođen
niskoobrazovnim osobama
intepretačija čč esto zahteva iskusnog
kliničč ara
pročena sč irokog spektra
psihopatologije: simptoma, ponasč anja,
čč ak i črta (oprez!)
različč iti načč ini interpretačije (profili,
indeksi)

UTVRĐIVANJE VALIDNOSTI MMPI PROTOKOLA POJEDINAČNOG ISPITANIKA

Osnove tipološkog pristupa

istorijski razvoj interpretačije MMPI: 1) analiza pojedinačč nih skala, 2) analiza sč iljaka, 3)
tipolosč ki pristup
tipolosč ki pristup bazira se na međuodnosu pojedinih skala i na, najčč esč čće, dve (eventualno
tri) najpovisč enije skale
na osnovu analize profila i upoređivanja sa "tipskim" mi zaključč ujemo o 1) dijagnostičč koj
klasifikačiji i 2) (indirektno i oprezno) o karakterističč noj strukturi ličč nosti
dimenzije koje čč ine bazu svih predlozč enih 16 "tipičč nih" profila. Svaki tip predstavlja
kombinačiju ovih dimenzija:
- destabilizačija ANS (Hs, D, Hy)
- potiskivanje, negačija i pasivizačija (Hy, Hs)
- depresivnost (D)
- anksioznost (Pt, D, An)
- agresivnost i nezrelost (Pd, Ma)
- senzitivnost i interpretativna spremnost (Pa)
- kognitivna dezorganizačija (Sč)
- hiperaktivnost (Ma)

Utvrđivanje validnosti profila

utvrđivanje validnosti MMPI protokola predstavlja evaluačiju stava ispitanika prema

testiranju i strategije koju je ispitanik izabrao prema otkrivanju sopstvenih
karakteristika tokom ispitivanja. Obavezan prvi korak prilikom interpretiranja podataka
dobijenih MMPI instrumentom!

Osnovni nevalidni pristupi testovnom materijalu:

svesna disimulačija (lazč no prikazivanje dobrog stanja)
odbrambeni stav prema testiranju (nesvesna disimulačija)
svesna simulačija (prenaglasč avanje ili "glumljenje" simptoma)
o agravačija (ne nuzč no svesno prenaglasč avanje postoječć ih tegoba)

Prilikom interpretačije validnosti profila posmatra se polozč aj kontrolnih skala i kliničč kih
skala.
Osnovna gresč ka: interpretirati profil za koji je utvrđeno da je nevalidan kao da je validan!
dimenzije po kojima se utvrđuje validnost MMPI protokola (Ničhols, 2001):
- kompletnost
- doslednost u odgovorima: smislena interpretačija se bazira na ideji da ispitanik na
semantičč ki sličč ne ajteme odgovara na sličč an načč in (Ničhols & Greene, 1995)
- tačč nost:
1) skale validnosti
2) pročenat odgovora DA i NE
3) Neodgovoreni (?) ajtemi

ne postoje čč vrsti kriterijumi za određivanje broja neodgovorenih ajtema da bi profil bio

nevalidan ali se preporučč uje da se kao validni smatraju oni koji imaju do 5
neodogovorenih ajtema, kao graničč no validni oni koji imaju izmedju 6 i 9, a oni koji imaju
10 i visč e neodgovorenih ajtema da se označč e kao nevalidni i da se ne pristupi njihovoj
validnosti. Kod protokola koji imaju manje od 10 neodgovorenih ajtema je potrebno
proveriti da li postoji neki sistematski pristup u biranju ajtema na koje se nije odgovorilo
- da li večina ajtema pristupa istoj ili srodnim skalama.

interpretativne smerniče za neodgovorene odgovore (Butčher & Williams, 1999):

- odbrambeni stav
- neodlučč nost, ambivalenčija
- umor, losč e raspolozč enje
- nemar, nepazč nja
- slaba sposobnost čč itanja
- perčipirana nevazč nost ajtema

Kontrolne skale:

L skala (v. i Butcher & Williams, 1999)

L skala je mera sklonosti ispitanika da iskrivljavanjem odgovora prikazč e sebe u boljem
svetlu nego sč to jeste, odnosno spremnosti da se prizna nesavrsč enost
intepretativne smerniče za L skalu:
- nespremnost na priznavanje čč ak i nevazč nih mana
- nerealističč no prikazivanje sopstvenih vrlina
- pristajanje uz preterano visoke moralne standarde
- naivno samopoimanje
- direktan pokusč aj prevare drugih ljudi u pogledu svojih osobina
- problemi u ličč nom prilagođavanju
kod osoba koje zabelezč e visok skor na L skali (iznad T – skora 65) mogu se sresti osobine
poput: naivnost, neintrospektivnost, rigidno misč ljenje, nerealističč na slika o sebi, ...
negativno korelira sa inteligenčijom i nivoom obrazovanja
F skala (v. i Butcher & Williams, 1999)
osnovna ideja: osobe koje zč ele da prenaglase (ili simuliraju) patologoiju, bičć e sklone da
označč avaju sč irok raspon problema koji se ne javljaju zajedno. Istinski "poremečć eni"
običč no ne biraju sč irok raspon ajtema iz F skale, večć selektivno navode simptome

stanja koja mogu dovesti do povisč enja na F skali (Butčher & Williams, 1999):
1) simulačija, agravačija, renta (korist od dijagnoze, kao sč to je npr. invalidska
penzija, ostvarenje materijalne dobiti-odsč tete...)
2) nasumičč no odgovaranje
3) dezorijentisanost (trovanje, akutni organski sindrom)
4) ozbiljna psihopatologija, običč no psihotičč nog tipa
5) pogresč no unosč enje odgovora

Povisč enje na ovoj skali mogu imati i osobe koje nedovoljno poznaju srpski jezik.
Takođe, povisč enje se srečć e i kod osoba koje ne izvesč tavaju o tegobama nego su
nekonvenčionalne. Snizč enje osim sč to mozč e ukazivati na disimulačiju, mozč e ukazivati i na
tendenčiju ka biranju konvenčionalnih odgovora i odbijanju da se govori o nekom
personalnom iskustvu.

K skala
poslednje konstruisana skala valjanosti
osmisč ljena kao mera odbrambenog stava prema testiranju, kao i sklonosti ka negiranju
problema (naročč ito negiranju psiholosč kih problema) – supresor skala
korekčija za K – skalu modifikuje pet kliničč kih skala: Hs, Pd, Pt, Sč i Ma
K skala je u pozitivnoj korelačiji sa inteligenčijom i nivoom obrazovanja
ipak, Koldvel (Čaldwell, 1999) pretpostavlja tri osnovna izvora varijanse K skale: 1)
sočioekonomski status (r .65); 2) tendenčija ka ostavljanju utiska (~ r .50); 3)
emočionalna kontrola, gusč enje afekata (r .30)
interpretativne smerniče uz povisč enje na K – skali (T – skor ≥ 65; prema Butčher &
Williams, 1999; Ničhols, 2001):

! interpretačija vrlo slozč ena, kako samostalne skale, tako u čilju korekčije kliničč kih skala
- odbrambeni pristup prilikom odgovaranja
- postojanje snazč ne potrebe da se osoba prikazč e jako dobro prilagođenom, da negira
sopstvene probleme i slabosti
- postojanje tendenčije osobe da sebe prikazč e kao adekvatnu i "pod kontrolom" – u
suprotnosti sa ostalim kliničč kim informačijama
- sklonost davanju "ne" odgovora

- Ova skala govori o očč uvanosti mehanizama odbrane. Umereno K govori o

adekvatnim mehanizmima odbrane. Povisč eno K upučć uje na aktivne mehanizme odbrane i
na mogučć e postojanje potisnutog konflikta. Snizč eno K govori o potrebi ispitanika da ispolji
samokritičč nost, tegobe i nefunkčionalnost, upučć uje na dozč ivljaj bespomočć nosti i
preplavljenosti tegobama. Ove osobe slabo izlaze na kraj sa stresom, nemaju dovoljno sč irok
repertoar konstruktivnih koping mehanizama, sklone su emočionalnoj dramatizačiji i
ispoljavanju zavisnosti od drugih.

NEVALIDNI PROFILI

Kada je profil nevalidan?

najopsč tiji "čč vrsti" kriterijumi:
- L skala prelazi T – skor 70 ili pada ispod 45
- F skala prelazi T – skor 80 ili pada ispod 45
- K skala prelazi T – skor 70 ili pada ispod 45
- visč e od 10 neodgovorenih ajtema (uslovan kriterijum)
- 6 ili visč e kliničč kih skala je ili iznad 70 T skora ili ispod 50 T skora

ovo su "sč kolska" pravila, od kojih mozč e biti odstupanja:

npr, visoko F, uz povisč enje Pa i Sč, čč esto je pre odraz psihoze nego pristupa test materijalu,
ili nerazumevanja testa
1a) Disimulativni profil(i)
karakteristike:
- "disimulativno V", tj. skale L i K izrazito povisč ene, a F skala snizč ena
- čelokupni profil visč e – manje ujednačč en, ali snizč en
- opsč ti kriterijum: L i K > T – skora 70

1aa) svesno lažno prikazivanje dobrog stanja

ističč e se povisč eno L
opis: ispitanik bira odgovore koje upučć uju na izuzetne karakterne osobine, te izazivaju
sumnju u spremnost ispitanika na saradnju; u osnovi, mogučć a dva tipa motivačije: 1)
ispitanikov strah od negativne evaluačije ispitivačč a, i 2) direktna manipulativna tezč nja za
obmanom ispitivačč a
interpretačija: protokolu je bitno umanjena valjanost, usled svesne tezč nje ispitanika da se
prikazč e u boljem svetlu nego sč to jeste, tj. tendenčije da prikrije i/ili umanji psihičč ke
tegobe
kada se srečć e:
- u kliničč kim uslovima, iz zč elje ispitanika za sč to brzč om dehospitalizačijom
- u forenzičč koj psihologiji, prilikom vesč tačč enja sa čiljem dodele deče
- u profesionalnoj selekčiji, usled svesne tezč nje ispitanika za prikazivanjem u sč to
boljem svetlu

slika 1: disimulativni profil

1ab) odbrambeni profil

ističč e se povisč eno K
opis: ispitanik ne odgovara na "očč igledne"
disimulativne ajteme, večć na "suptilne", koji su uglavnom odraz samoobmane
interpretačija: dobijen profil ne daje jasnu sliku o tegobama klijenta, stoga sč to ispitanik nije
 pokazao spremnost na izvesč tavanje o njima; profil nije rezultat svesnog pokusč aja
obmane, večć pre snazč nog odbrambenog stava i nedostupnosti ispitivanju
kada se srečć e:
- kod osoba koje nisu na testiranje dosč le svojevoljno
- kod inteligentnijih ispitanika i onih visč eg sočioekonomskog statusa
- kod nekliničč ke populačije bez tegoba, kod osoba koje nisu sigurne u adekvatnost
sopstvenog funkčionisanja pa imaju tendenčiju da preterano negiraju bilo kakvu
nefunkčionalnost

slika 2: disimulativni profil – odbrambeni tip

1b) Simulativni profil

karakteristike:
- skale validnosti očrtavaju "obrnuto V"; povisč enje je na F, a snizč enja na L i K skalama
- čelokupni profil se nalazi iznad T skora 70 i ima visč e sč iljkova

opis: ispitanik ističč e sč irok dijapazon raznorodnih problema, koji se najčč esč čće ne srečć u
zajedno; najverovatnije odrazč ava pristup testovnoj situačiji sa čiljem preuveličč avanja ili
simulačije psihičč kih tegoba
interpretačija: protokolu je bitno umanjena valjanost, te ga ne treba ni interpretirati;
rezultat ne daje nikakvu jasnu sliku niti dosledan psihopatolosč ki sklop, te se zapravo o
psihopatolosč kom statusu ispitanika ne mozč e nisč ta zaključč iti; rezultat je najverovatnije
odraz simulačije, nerazumevanja materijala ili nasumičč nog odgovaranja
kada se srečć e:
- kod regruta, koji zč ele da izbegnu vojnu obavezu, tako sč to čć e se pokazati psihičč kih
nestabilnim
- u forenzičč koj psihologiji, prilikom vesč tačč enja uračč unljivosti nakon izvrsč enog
krivičč nog dela
- kod osoba koje zč ele da ostvare neku dobit od psihijatrijskih zč albi, kao sč to je
bolovanje ili invalidska penzija a da pri tome nemaju nijednu od tih tegoba
- eventualno kod akutno psihotičč nih, koji su dezorijentisani
- kod osoba koje ne vladaju dobro srpskim jezikom

Protokoli granične valjanosti

Granični disimulativan profil

karakteristike: ne uklapa se u potpunosti u norme tipičč nog disimulativnog profila; ili su
skale L i K skala ispod T skora 70 (ali blizu), ili neke od ostalih kliničč kih skala nemaju
odgovarajučć i skor
opis: ispitanik iz nekog razloga "okleva" da govori o svojim problemima
interpretačija: protokol nije sasvim neupotrebljiv, ali se mozč e interpretirati tek uz veliki
oprez, jer se najverovatnije ipak radi o spečifičč nom (disimulativnom) pristupu testovnoj
situačiji

slika 3: graničč ni disimulativni profil

Granični simulativan profil

karakteristike: F skala je veoma blizu (ili tek prelazi) T skor 70; kliničč ke skale uglavnom
pokazuju raznorodne prenaglasč ene simptome, ili jedan do dva dominantna
interpretačija: protokol treba interpretirati tek uz veliki oprez; najverovatnije da se radi o
tendenčiji ka agravačiji, tj. preterivanju u iznosč enju (postoječć ih) psihičč kih tegoba
gde se srečć e:
 - mogučć e ga je dobiti kod ispitanika sa rentnim tendenčijama
- mozč e se sresti kod ispitanika sa prisutnim tegobama, koje zč ele da privuku pazč nju
drugih osoba na sebe i svoje tegobe

slika 4: graničč i simulativni profil

MMPI – KLINIČKE I DODATNE SKALE

(1) Hs - Hipohondrijaza

sadržaj skale
ajtemi u skali Hs predstavljaju sč irok raspon telesnih simptoma
ne odnose se samo na jedan sistem organa ili sklop simptoma, večć uključč uju opsč te bolove,
slabost, umor, probleme sa zč elučem, tesč kočć e sa disanjem, slab vid i druge senzorne
probleme, kasč ljanje, poremečć aje spavanja, vrtoglaviču i otupelost
sadrzč aj relativno homogen, odnosi se isključč ivo na telesne simptome
primeri:
"ČČ esto imam mučč nine" (DA)
“Osečć am utrnulost na jednom ili visč e delova kozč e.” (DA)
“Bolove imam retko ili ih uopsč te nemam.” (NE)

interpretativne smerniče
opis problema i simptomatologija:
pačijent se zč ali na telesne tegobe (bol, slabost, poremečć aji sna, ...) i običč no smesč ta tegobe u
medičinski kontekst
postoje tesč kočć e oko lokalizačije tegoba
u istoriji srečć u se čč este posete lekarima, stalna razuveravanja od strane lekara i
medičinskog osoblja; pačijent tipičč no nezadovoljan prethodnim tretmanima
osobe su izuzetno sklone somatizačiji i osetljivi na somatske senzačije
iako ni tipičč no depresivne, ni tipičč no anksiozne, osobe sklone disforičč nom raspolozč enju,
nezadovoljne
anksioznost, kada je prisutna, uzima oblik nespečifičč ne nervoze
osobe su čč esto trome, inertne, bez entuzijazma, tesč ko ih je eksčitirati, nedostaje im elana i
ambičioznosti
u interpersonalnim relačijama, imaju tendenčiju da formiraju dugotrajne veze sa
elementima zavisnosti i pasivnosti; čč esto bivaju pročenjene kao dosadne, orijentisane na
sebe, prazne i emočionalno rezervisane

mehanizmi odbrane:
konverzija (ili zamena) depresivnosti i/ili anksioznosti u fizičč ke simptome
račionalizačija (u vezi sa neuspehom)
poričanje, negačija drugih problema
prisutna sekundarna dobit od simptoma

dijagnostičč ke pretpostavke i tretman:

grupa somatoformnih poremečć aja
hipohondrijaza
somatizačioni poremečć aj
somatoformni bolni poremečć aj
komorbiditet čč est sa generalizovanom anksioznosč čću, hroničč nom brigom, depresivnosč čću, ali
i zloupotrbom supstanči (npr, lekova za spavanje ili protiv bolova)
psiholosč ki tretmani običč no opterečć eni otporom pačijenta i pesimističč kim stavom; mogu biti
priličč no teraporezistentni
preporučč uju se tehnike relaksačije, tretman sočijalnih vesč tina i sl.

(2) D - Depresija

sadržaj skale
večć ina ajtema iz D skale u vezi je sa losč im raspolozč enjem, niskim samoposč tovanjem, opsč tim
snizč enjem interesa i apatijom
nekoliko podrgupa ajtema unutar skale: subjektivni dozč ivljaj depresivnosti, psihomotorna
usporenost, poremečć aj telesnih funkčija, depresivni kognitivni stil
primeri ajtema:
"Stalno sam utučč en" (DA)
"Buka me lako probudi" (DA)
"ZČ ivot mi je uglavnom bio promasč en" (DA)
"Mislim da ipak vredi zč iveti" (NE)
interpretativne smerniče

opis problema i simptomatologija:

mozč e biti vrlo varijabilan, u zavisnosti od brojnih faktora (npr, endogena vs. reaktivna)
najčč esč čće se zč albe odnose na neraspolozč enje, depresivnost
ipak, mogu biti i smetnje apetita, sna (insomnia ili hipersomnia), seksualne disfunkčije (npr,
smetnje erekčije), gubitak telesne mase, hroničč an umor i isčrpljenost, manjak energije,
bezvoljnost
smetnje končentračije, distraktibilnost, neodlučč nost
snizč eno samopouzdanje, sklonost samoobezvređivanju, dozč ivljaj neadekvatnosti, slabosti,
manjkavosti
emočije: kriviča, bes na sebe, samosazč aljenje, anksioznost, hroničč na briga
uočč ljivo povlačč enje iz sočijalnih situačija, usled gubitka samopouzdanja i manjka energije

mehanizmi odbrane:
intenzivna depresija običč no je u vezi sa slomom odbrambenih mehanizama; eventualno
prisustvo intelektualizačije i račionalizačije prilikom borbe sa besom prema drugima

dijagnostičč ke pretpostavke i tretman:

sč irok dijapazon stanja u kojima je mogučć e povisč enje ove skale
Indikovan je psihoterapijski tretman sč irokog spektra u zavisnosti od brojnih drugih faktora.
Mogučć i otpori iz klijentovog samoobezvređivanja

(3) Hy - Histerija

sadržaj skale
ajtemi koji ukazuju na telesne simptome i to uglavnom na onim organima ili delovima tela
koji su pod voljnom kontrolom
ajtemi koji se odnose na nepostojanje (negačiju) emočionalnih potesč kočć a
ajtemi se takođe odnose i na snalazč enje u sočijalnim situačijama, kao i sočijalnu
ekstraverziju
primeri:
"ČČ esto mi se čč ini kao da imam neku knedlu u grlu" (DA)
“Vrat mi se čč esto ospe črvenim pečč atima” (DA)
“Bolove imam retko ili ih uopsč te nemam.” (NE)
"ČČ esto me boli čela glava" (DA)

interpretativne smerniče
opis problema i simptomatologija:
načč elno dva klastera simptoma se mogu sresti:
namera je da se identifikuju osobe koje na stresne događaje reaguju konverzijom
anksioznosti na telesne simptome bez organske osnove poremečć aja (iako visok skor ne
isključč uje nuzč no organsku osnovu poremečć aja – obavezno proveriti!): vrtoglaviče,
psihogeni grčč evi, psihogene migrene, razni bolovi, amnezije, fuge, somnabulizam,
 tremori, poremečć aji govora i senzorni poremečć aji ("slepilo", zamučć en vid), motoričč ki
poremečć aji (oduzetosti, psihogene paraplegije, ...); spisak mogučć ih simptoma je
beskrajan
klaster se odnosi uglavnom na ponasč anje u sočijalnim situačijama; dominantna tendenčija –
zahtev za pazč njom i naklonosč čću drugih ljudi; običč no sočijalno ekstravertni, dinamičč ni,
dramatičč ni, čč esto sa (ne)svesnim čiljem da se postigne drusč tveni efekat
znaju biti sugestivni i skloni su imitiranju obrazača ponasč anja drugih
sex. provokativno oblačč enje nije retkost, ali pre sa čiljem zadobijanja pazč nje i sigurnosti,
nego intimnosti ili seksualnosti
afekat je čč esto labilan
misč ljenje nije sumanuto, ali je čč esto nelogičč no, nefokusirano, nekritičč ko, katkad sujeverno
opazč anje je čč esto selektivno, "kezč ual", sa aktivnom tendenčijom ka inhibičiji negativnih i
potenčijalno uznemirujučć ih sadrzč aja
nedostatak rečipročiteta u odnosima sa drugim čč ini njihove veze potenčijalno nestabilnim

mehanizmi odbrane:
konverzija
poričanje
potiskivanje

dijagnostičč ke pretpostavke i tretman:

konverzivni poremečć aj
depresivni poremečć aj
na osi II: histrioničč ni poremečć aj ličč nosti
tokom tretmana otezč an uvid, usled poričanja i potiskivanja
počč etni entuzijazam i optimizam, ubrzo mozč e splasnuti
tehnike u zavisnosti od primarnih tegoba i strukture ličč nosti
zauzeti direktivan stav, ali promene implementirati postupno

(4) Pd – Psihopatska devijačija

sadržaj skale
skala dosta heterogena po sadrzč aju
ajtemi obrađuju teme: porodičč nog neslaganja, problema sa autoritetima, odsustva sočijalne
anksioznosti, delikventnog ponasč anja, drusč tvene otuđenosti i intrapersonalnih
konflikata
primeri ajtema:
"U mladosti sam visč e puta bio isterivan iz sč kole zbog nedisčipline" (DA)
"Roditelji i porodiča nalaze mi visč e mana nego sč to ih imam" (DA)
"Razočč arao sam se u ljubav" (DA)
"Preterano sam pio alkoholna pičć a" (DA)
"Vrlo čč esto se desč ava da drugi pogresč no shvate ono sč to ja čč inim" (DA)
"ČČ esto sam bio prinuđen da isterujem pravdu" (DA)
"Imao sam naročč ite i neobičč ne dozč ivljaje" (DA)
interpretativne smerniče
opis problema i simptomatologija:
običč no su prisutni poremečć aji ponasč anja, antisočijalnog tipa; u istoriji se srečć e delikventno
ponasč anje, bezč anje iz sč kole, problemi sa nastavničima i drugim učč eničima, porodičč no
problemi, tesč kočć e i neuspesi u sč koli i sl.
vrlo slabo su frustračiono tolerantne, trazč e neposrednu gratifikačiju, impulsivne i svadljive;
imaju tesč kočć a u planiranju, nestrpljive su, ne razmisč ljaju o posledičama svojih dela;
sklone eksternalizačiji problema
drugi ih dozč ivljavaju energičč nim, nezavisnim, ekstravertnim, spontanim, samouverenim i
sl.; na prvu loptu, mogu se dojmiti simpatičč nim
odnosi sa drugima su običč no plitki, nedostaje im empatije i straha od poslediča; moralna
svest im je primitivna, a kontrola impulsa slaba
običč no ne pate od depresije, anksioznosti, niti psihotičč nih epizoda; mogučć e komplikačije
oko zlouptreba psihoaktivnih supstanči
mogu biti podojednako destruktivni prema sebi kao i prema drugima
! nisu sve karakteristike negativne – energičč nost, samopouzdanje, smanjen nivo
anksioznosti i sl.
vrlo retko se sami javljaju na pročenu ili tretman – pod pritiskom bračč nog partnera, suda,
poslodavača; kada se sami javljaju, običč no postoji simptomatski problem
problemi najčč esč čće uključč uju: koflikte, sukobe sa zakonom i autoritetima; problemi sa
alkoholom, drogama; krađe, razbojnisč tva, ubistva, silovanja; verbalna i fizičč ka
agresivnost i hostilnost i sl.
emočionalni problemi mogu biti: netolerančija frustračija i dosade, iziritiranost, bes; zavist i
ljubomora; anksioznost je običč no snizč ena, kao i pozitivan afekat, toplina, kajanje i sl.;
ipak, mogu odglumiti emočije za svoje čiljeve
misč ljenje nije poremečć eno; motivačija je uglavnom egoističč ne prirode, trazč i se neposredno
zadovoljenje
interpersonalne relačije se čč esto baziraju na eksploatačiji, seksualnoj stimulačiji, bez
empatije, topline i zavisnosti; čč esti razvodi i vanbračč ne veze

mehanizmi odbrane:
intelektualizačija i račionalizačija

dijagnostičč ke pretpostavke i tretman:

uglavnom se odnose na osu II: antisočijalni, borderline, narčističč ki poremečć aji ličč nost su
najčč esč čći
na osi I se mogu javiti zlouptreba alkohola, depresivne epizode, poremečć aji prilagođanja,
poremečć aji navika, parafilije i sl.
veoma su teraporezistentni, napusč taju tretman, mogu biti činičč ni prema terapeutima i
medičinskom osoblju

(5) Pa – Paranoja
sadržaj skale
ajtemi pokrivaju oblasti: ideje proganjanja, ideje odnosa, sklonost paranoidnim
interpretačijama, hipersenzitivnost, ranjivost, usamljenost, neshvačć enost, izolačiju
primeri ajtema
"Neko pokusč ava da izvrsč i utičaj na moju dusč u" (DA)
"Siguran sam da se govori o meni" (DA)
"ČČ ak i kada sam u drusč tvu sa drugim ljudima, večć inom se osečć am usamljenim" (DA)
"ČČ ini mi se da sam vrlo nesrečć na osoba" (DA)
"Imam neprijatelje koji zaista zč ele da mi nasč kode" (DA)
"Ja tačč no znam ko je odgovoran za večć inu mojih nevolja" (DA)

interpretativne smerniče
opis problema i simptomatologija
mogu se javiti na pročenu usled interpersonalnih problema, konflikata sa prijateljima,
supruzč nikom; (potenčijalni) gubitak se dozč ivljava tragičč no i vodi anksioznosti, disforiji,
ozlojeđenosti, agresivnom reagovanju
konflikti na poslu mogu biti izvor frustračija; ispitanik je nepravedno potčenjen, izopsč ten,
neshvačć en, prema njemu se losč e postupa, pod velikim je pritiskom, supervizor direktno
njega nadgleda itd.; emočije gorčč ine, ozlojeđenosti, disforije, anksioznosti i sl.
pri večć im skorovima, ispitanika najčč esč čće dovode bez njegove volje, u pratnji poličije ili
rođaka; ispitanik negira probleme i nema uvid u sopstvenu patologiju
mogu biti dva osnovna obrasča emočionalnog reagovanja:
anksioznost i disforija – prisutna internalizačija stresa, povlačč enje, gorčč ina, postoji
suičidalan rizik
bes, srdzč ba, ozlojeđenost, mrzč nja, iziritiranost; uočč ljiva eksternalizačija stresa, hostilnost,
svadljivi nastupi, agresivni ispadi
ova dva obrasča nisu međusobno isključč iva i mogu se međusobno preplitati i smenjivati
interpretačija zavisi od izrazč enosti povisč enja na skali
kada su povisč enja veoma izrazč ena, najčč esč čće su prisutne aktuelne sumanute ideje
proganjanja, veličč ine, erotomanije; ispitaniku "sipaju sč arene otrove u čč aj", ili ga
"proganjaju ČIA, FBI i KGB zajedno"; sebe smatraju prozvanim da spasč avaju svet od
nagomilanog zla, korupčije, đavola, vesč tiča, svetskih zavera, masonskih lozč a i sl.
sumanute ideje imaju bizaran karakter; depresivnost, iritiranost i anksioznost mogu biti
izrazito visoki,
test realnost je narusč en, pačijent ima tendečiju da se ponasč a u skladu sa sumanutim
idejama, te postaje opasan po sebe i/ili okolinu
kada se povisč enja blazč a, mogu biti prisutne paranoidne i hipersenzitivne dispozičije
sklonost moralisanju, isterivanju pravde, rigidnost u misč ljenju
čč esto imaju samo jednu ili nekoliko ideja oko kojih se grupisč u problemi; misč ljenje je dobro
organizovano i inačč e uredno, bez formalnih poremečć aja
fleksibilnost, otvorenost i zdrava sumnja se smatraju nepozč eljnim slabostima; humor je
nepozč eljan, jer su pretnje suvisč e snazč ne i ozbiljne
mehanizmi odbrane:
dominantan tip – projekčija; prisutna i račionalizačija besa i hostilnosti prema drugima
dijagnostičč ke pretpostavke i tretman:
na osi II, mogu biti prisutni elementi poremečć aja ličč nosti, paranoidni, shizotipalni, pasivno
– agresivni, narčističč ki i sl.
na osi I, u zavisnosti od izrazč enosti povisč enja i drugih skala: poremečć aj sa sumanutosč čću,
paranoidna Sčh, ali i neurotski i afektivni poremečć aji (bipolarni poremečć aj,
shizoafektivni poremečć aj)
relativno slaba prognoza terapije

(6) Pt – Psihastenija

sadržaj skale
ajtemi pokrivaju sč irok spektar oblasti: anksioznost, strah, brigu, opsesivno – kompulsivne
simptome, izbegavajučć e ponasč anje, agitiranost, disforiju, apatiju, poremečć aje
končentračije, pazč nje i memorije
primeri ajtema:
"ČČ esto pređem na drugu stranu uliče, kako ne bih sreo nekoga koga sam video" (DA)
"Običč no moram da stanem i razmislim pre nego sč to nesč to učč inim, čč ak i kada se radi o
beznačč ajnim stvarima." (DA)
"Pazim da u hodu ne stanem na pukotine u pločč niku." (DA)
"Ponekad mi padne na pamet neka nevazč na misao, koja me danima progoni" (DA)
"Gotovo uvek strepim za nekoga ili nesč to" (DA)
"ČČ esto se desč ava da sam zabrinut zbog nečč ega" (DA)

interpretativne smerniče
opis problema i simptomatologija
pačijenti čć e se obratiti usled problema sa hroničč nom brigom; generalna zč ivotna
neefikasnost, nedostatak samopouzdanja, tesč kočć e oko donosč enja odluka, odlaganje i
neefikasnost na poslu i sl.; okidačč problema mozč e biti gubitak značč ajnih osoba;
osobe sa visokim Pt skorovima uglavnom imaju tendenčiju ka anksioznom reagovanju,
sklone su korisč čćenju brige kao mehanizma suočč avanja sa stresnim događajima;
prisutni su neodlučč nost, preteranom analiziranju, sklonost opsesivnim fiksačijama za neku
misao
od obrazača ponasč anja, najuočč ljiviji su: perfekčionizam, neefikasnost, temeljnost i sporost u
izradi zadataka
sebe uglavnom dozč ivljavaju nedakvatnim, sumnjaju u svoje potenčijale i nedostaje im
samopouzdanja
sličč no kao sa skalom D, postoji redukovana motorna aktivnost, ali kod Pt ona je uglavnom
rezultat stalnog preispitivanja, brige i analiziranja, koja vodi u isčrpljenost i neefikasnost
mehanizmi odbrane:
intelektualizačija, račionalizačija, reaktivna formačija, izolačija afekta
dijagnostičč ke pretpostavke i tretman:
sč irok spektar dijagnostičč kih kategorija: opsesivno – kompulsivni poremečć aj ličč nosti (osa II)
na osi I, mogučć e sresti: opsesivno – kompulsivni poremečć aj; ali i generalizovani anksiozni
poremečć aj, paničč ni poremečć aj, PTSP
u kombinačiji sa drugim skalama: D – Pt ukazuje na depresivni poremečć aj; Hs – D – Pt
 ukazuje na neki iz anksiozno – depresivnog spektra problema
na psihoterapijski tretman uglavnom reaguju sa počč etnim otporima, ali kasnije postepeno
napreduju, ostaju duzč e, ali je prognoza relativno povoljna; preporučč ena KBT

(7) Sč – Shizofrenija

sadržaj skale
ajtemi pokrivaju različč ite oblasti, sč to proizilazi iz heterogenosti same dijagnostičč ke
kategorije
oblasti: drusč tvena otuđenost, neshvačć enost, problemi u porodiči; emočionalna otuđenost,
izmenjenost afekata; kognitivna neefikasnost, smetnje končentračije, poremečć aji
misč ljenja; konativne smetnje, hipobulija, inerčija; kontrola impulsa; bizarni čč ulni
dozč ivljaji
primeri ajtema:
"Volim deču" (NE)
"Voleo bih da me ne uznemiravaju misli o seksu" (DA)
"ČČ ini mi se da stvari koje vidim nisu realne" (DA)
"Povremeno toliko dobro čč ujem da mi to večć smeta" (DA)
"Bilo je trenutaka kada sam osečć ao veliku zč elju da napustim kučć u " (DA)
"Ponekad imam napade smeha ili plačč a koje ne mogu da kontrolisč em" (DA)
"Tesč ko mi je da se skončentrisč em na neki zadatak ili posao" (DA)

interpretativne smerniče
opis problema i simptomatologija:
kada se sami javljaju na pregled, problemi mogu zvučč ati benigno: smetnje končentračije,
učč enja, seksualne disfunkčije, poremečć aj seksualnog identiteta, konflikti sa ukučć anima;
kada ih dovode na pregled, problemi su običč no upadljivo bizarni: nefunkčionalni, bizarno se
ponasč aju, mogu biti agresivni, čč uju glasove, imaju neobičč ne telesne senzačije, ne
uspevaju da se brinu o bazičč nim potrebama, nerazumljivo pričč aju ili čć ute, neprimeren
afekat i sl.
simptomi: osobe sa povisč enjima na Sč mogu imati različč ite simptome, u zavisnosti od
drugih skala
kliničč ka slika mozč e zavisiti i od izrazč enosti povisč enja na Sč skali
kod ispitanika sa vrlo visokim skorovima (preko T - 80), mozč emo očč ekivati sč irok spektar
simptoma, između ostalih: napadno bizarno ponasč anje, zaravnjen ili neprimeren afekat,
formalni poremečć aji misč ljenja, negativan self – končept, otuđenost, izolačija;
kod ispitanika sa manje izrazč enim povisč enjima, mogu se očč ekivati manje upadljivi
simptomi, uglavnom izolovanost, neprihvačć enost, nekonvenčionalnost, zaravnjen afekat,
nezainteresovanost za okolinu i ljude, eksčentričč nost, hostilnost, stidljivost
u svakom slučč aju, interpersonalni odnosi su siromasč ni, neshvačć eni su, ravnodusč ni prema
sredini
mehanizmi odbrane:
regresija, povlačč enje u fantaziju, sanjarenje; psihotičč na epizoda podrazumeva snazč nu
regresiju ili slom mehanizama odbrane
dijagnostičč ke pretpostavke i tretman:
Sčh, razni tipovi
shizoafektivni poremečć aj
shizoidni ili shizotipalni poremečć aj ličč nosti; borderline poremečć aj ličč nosti
duboka depresija sa psihotičč nim elementima
neka anksiozna stanja
antipsihotičč ni medikamenti – neuroleptiči
vrlo oprezno sa psihoterapijom, uglavnom u svrhe učč enja sočijalnih vesč tina i prepoznavanja
počč etka naredne epizode

(8) Ma – Hipomanija

sadržaj skale
ajtemi se odnose na: amoralnost i činizam, psihomotornu ubrzanost, hladnokrvnost i
ravnodusč nost u sočijalnim situačijama, inflačiju dozč ivljaja sopstvene vrednosti
primeri ajtema:
“Svakodnevno popijem neobičč nu količč inu vode” DA
“Imam periode kada se osečć am zč ivahan i veseo bez nekog naročč itog razloga.” DA
"Ja sam vazč na ličč nost" (DA)
"Neki ljudi se ponasč aju tako nadmeno da imam potrebu da učč inim basč suprotno od onoga
sč to trazč e" (DA)

interpretativne smerniče
opis problema i simptomatologija:
normalne osobe mogu imati povisč enja na Ma skali!
kada se samostalno jave sa problemom, mogu izvesč tavati o problemima spavanja
(skračć enju sna), povečć anom konzumiranju alkohola, nekontrolisanoj potrosč nji novča,
kočkanju, eksčesnim nekontrolisanim seksualnim aktivnostima, preteranoj govorljivosti,
halučinačijama, idejama veličč ine
okolnosti prilikom hospitalizačije mogu biti dramatičč ne, hapsč enje, gubitka posla, gubitak
ogromnih svota novča, alkoholisanost, dehitratačija, isčrpljenost i sl.
kod ispitanika sa povisč enjima na Ma mogu se sresti različč iti simptomi: afekat mozč e biti
veselost, euforija, ali i iziritiranost, bes, uznemirenost; afekat je uglavnom nestabilan;
misč ljenje je znatno ubrzano, ideje sustizč u jedna drugu, ispitanik ima tesč kočć a da sve misli
izrazi odjednom, memorija je lako dostupna, ispitanik se svega sečć a; u ekstremnim
situačijama, dolazi do bega ideja, pazč nja i govor ispitanika su veoma distraktibilni, prave
se digresije, tesč ko se prati, do nekoherenčije misli i govora
pročene su nerealne, self – končept je nerealan, naduvan i veoma osetljiv, čč este su ideje
veličč ine
ponasč anje prati afekat, stalni pokret, hiperaktivnost, netolerančije dosade i inerčije i sl.
interpersonalne relačije su narusč ene, ispitanik postaje dominantan, trazč i da bude u čentru
pazč nje, ne dozvoljava da bude prekinut u govoru, neosetljiv za druge

mehanizmi odbrane:
eksternalizačija problema, negačija (losč ih vesti, drugačč ijeg misč ljenja i sl.), deevaluačija
 neostvarljivih čiljeva (račionalizačija "kiselo grozč đe")
dijagnostičč ke pretpostavke i tretman:
bipolarni afektivni poremečć aj, maničč na faza
zloupotreba alkohola i PAS
na osi II poremečć aji ličč nosti (paranoidni, narčističč ki, antisočijalni)
kombinačija medikamenata i psihoterapije u slučč aju psihotičč nog kvaliteta

Si – sočijalna introverzija – ekstraverzija

o Visok skor: introverzija, stidljivost, sočijalna anksioznost, sočijalna nelagodnost,

sočijalno izbegavanje

o Nizak skor: ekstraverzija, sočijalna “udobnost”, sočijalna neustrasč ivost, trazč enje
stimulačije

 T > 75 – ekstremno povlačč enje, nesigurnost, neodlučč nost

 Tretmanske implikačije: tesč kočć e u ekspresiji emočija, inhibiranost,

tesč kočć e u uspostavljanju odnosa

 T < 40 – nezrele, impulsivne osobe, potreba za pazč njom, kompetitivne, povrsč ne

(sličč no Hy)

primeri ajtema:
"Rado idem na drusč tvene skupove da bih bio sa ljudima" (NE)
"Volim da razgovaram o seksu" (NE)
"Visč e puta mi se desč avalo da odustanem od nečč ega, jer nisam verovao u svoje sposobnosti".
(DA)
"Voleo bih da mogu da budem prvak." (DA)
“U vozu ili autobusu rado započč injem razgovor sa nepoznatim osobama” (NE)

An – anksioznost

o Visok skor: uznemirenost, psihomotorna napetost i unutrasč nji nemir, osečć aj

da čć e “eksplodirati”, tenzija, somatski problemi, tesč kočć e sa spavanjem, zabrinutost, slaba
končentračija

o Smatraju zč ivot stresnim, imaju tesč kočć e u donosč enju odluka.

• ČČ esto povisč eno uz D.

primeri ajtema:
“Preterano se trzam na svaki sč um” (DA)
“Osečć am se sigurno” (NE)
“Napet sam” (DA)
"Osečć am se sigurno" (NE)
"San mi je isprekidan i poremečć en" (DA)
"Visč e puta mi se desč avalo da odustanem od nečč ega, jer nisam verovao u svoje sposobnosti"
(DA)

Ag – agresivnost
• Namenjena detekciji latentne agresivnosti

o Visok skor: hostilnost, impulsivnost, nezrelost, nepoverljivost, agresivna sč arzč a.

o Nizak skor: empatičč nost sa tuđom patnjom, odsustvo agresivnosti.

o ČČ esto povisč enje kada je povisč ena Pd skala

primeri ajtema:
"ČČ esto sam morao da primam naredbe od nekoga ko je znao manje nego ja" (DA)
"Lako se razljutim, ali se brzo umirim" (DA)
"Ja sam protiv toga da se prosjačima daje novač" (DA)
“Sigurnije je nemati poverenja ni u koga” (DA)
“Neprijatno mi je kada vidim kako zč ivotinje pate” (NE)

Či – lista kritičč nih ajtema

o Najčešće se javlja u kombinaciji sa povišenjem na Sc skali

o Sadrzč i bizarne i nedvosmislemo psihotičč ne stavke – “namenjena očeni

psihotičč nosti”

o Značč ajna u diferenčijalno-dijagnostičč ke svrhe (Povisč enja na Pa i Sč ne moraju da

budu indikator psihotičč nosti, skor na Či vazč an podatak)

primeri ajtema:
"Gotovo uvek strepim za nekoga ili za nesč to" (DA)
"Imao sam takve napade u kojim nisam mogao kontrolisati sč ta čč inim ili govorim, ali sam
znao sč ta se oko mene događa" (DA)
"Verujem da su moji gresi neoprostivi" (DA)
"Ima ljudi koji pokusč avaju da ukradu moje misli" (DA)
“Neko pokusč ava da izvrsč i utičaj na moju dusč u” (DA)
"ČČ ini mi se da stvari koje vidim nisu realne" (DA)
"ČČ esto me boli čela glava" (DA)

Terapijske implikacije povišenja na pojedinačnim skalama

• Hs: čč esto “znaju” visč e od terapeuta i kritičč ni su prema njemu. Mogučć e izrazč avanje
hostilnosti prema terapeutu, zbog nedavanja dovoljno podrsč ke. Najčč esč čće imaju
sekundarnu dobit od simptoma.
 • D: angazč uju se u terapiji, ostaju u pročesu lečč enja, pokazuju poboljsč anje. Dobre
tretmanske prognoze. Zavisi od kombinačija sa drugim skalama.

• Hy: običč no ne trazč e terapijsku pomočć . Sebe dozč ivljavaju kao fizičč ki bolesne i čč esč čće
odlaze kod raznih doktora i ako su indikatori organskih osč tečć enja minimalni.
Potrebna dugotrajna terapija, mada odustaju prerano.

• Pd: losč a prognoza za promenom tokom terapije. Mogu da pristanu na terapiju usled
izbegavanja zatvora ili nekih drugih neprijatnosti, ali postoji velika verovatnočć a da
čć e prekinuti sa tretmanom.

• Pa: Skala za pročenu poverenja ispitanika u međuljudskim odnosima, fleksibilnost

za promene i stavove prema autoritetu. Nisu dobri kandidati za terapiju – vide druge
kao krivče za svoje probleme. Prekidaju terapiju rano – osečć aj da ih terapeut ne
razume.

• Pt: Veoma motivisani za redukčiju napetosti. Prepreka u napretku u terapiji mozč e

biti njihov perfekčionizam

• Sc: 70-79 – Mogučć e da čć e izbegavati emočionalnu posvečć enost i nečć e dobro

reagovati na terapiju. Osečć aj da ih terapeut ne razume. Očč ekuju se dugotrajni
tretmani.

Iznad 80 – Povlačč enje i bizarno misč ljenje sprečč avaju sprovođenje terapije.
Orijentisati se na određivanje strukture dana.

• Ma: T < 45 – tesč kočć e u terapiji zbog nemotivisanosti, osečć aja neadekvatnosti i
beznadezč nosti.

• T> 70 – tesč ki, nekooperativni klijenti. Problem sa fokusiranjem na probleme.

Mogu biti zauzeti da dolaze na seanse, prekidaju seanse agresivnim ispadima,
daju plitka obečć anja i set čiljeva koji nikad ne realizuju.

Osnovne smernice za pisanje mišljenja o ispitaniku na osnovu MMPI-202

1) Prokomentarisati validnost profila

o Da li se sa poverenjem mozč e pristupiti interpretačiji profila?

o Da li je rečč o validnom, nevalidnom (disimulačija/simulačija-agravačija),

graničč nom profilu i na osnovu čč ega je donet takav zaključč ak?

o Ako je u pitanju graničč na validnost profila, kako čč e to utičati na tok

interpretačije profila?
2) Na kojim kliničč kim i dodatnim skalama se registruju značč ajna povisč enja
o + da li postoje neka upadljiva snizč enja na skalama i kako se ona mogu
interpretirati?

3) Registrovanje tipičč nog/netipičč nog profila

o Da li dobijeni profil odgovara nekom od tipičč nih profila i po čč emu?
o Ako postoje odsupanja od tipičč nog profila, u čč emu se sastoje?
o Da li je profil očč ekivan u odnosu na kliničč ku sliku i podataka dobijenih na
intervjuu?

o Ako nije, navesti pretpostavke zbog čč ega.

4) Prokomentarisati značč ajna povisč enja (snizč enja), kombinačije datih skala i čelokupni
profil
o Povezati skorove na skalama i značč enje čelog profila sa “zč ivotom” ispitanika

5) Povezati karakteristike ispitanika sa konkretnim problemom sa kojim se javlja psihologu

o Dati pretpostavke kako određeni problem nastaje i/ili se odrzč ava

o Koji su to obrasči ponasč anja koji čč ine osobu reaktivnom za ispoljavanje

problema na koje se zč ali

6) Dodati informačije dobijene ajtem-analizom

o Ne patologizirati i ne donositi pretpostavke o nekim drugim problemima koji nisu
relevantni za ono na sč ta se ispitanik zč ali!

Josč neke preporuke za interpretačiju profila

• Biti svestan populačije kojoj pripada ispitanik i čč estih obrazača koji karakterisč u
određenu populačiju.

• Npr: kod alkoholičč ara čč esč čća povisč enja na skalama D i Pd

• U popravnim domovima čč esto se registruju povisč enja na Pd, Sč, Ma

• Uvek interpretirati kombinačiju skala, odnosno njihovih povisč enja, a ne pojedinačč ne

skorove.

• VAŽNO: Podaci iz života, uvek ispred podataka sa testa. Ne navoditi taksativno

“udzč beničč ke” karakteristike povisč enja na pojedinačč nim skalama, večć UVEK trazč iti
potvrdu navedenih karakteristika u zč ivotu ispitanika.

• Dovoditi u vezu sa podačima dobijenim na drugim tehnikama.

Primer analize materijala sa MMPI u sklopu biografskih podataka:

• M.M. ima 35 godina. Razvedena je od 2008. godine, ali je nastavila da ima seksualne
odnose i vodi neku vrstu „bračč nog“ zč ivota sa bivsč im suprugom do sredine prosč le
godine. Bivsč i suprug ima kriminalni dosije i bio je u zatvoru nekoliko puta. Takođe ju
je tukao za vreme i posle braka. Večć čč etiri meseča nema nikakav kontakt sa svojom
dečom posč to ih je muzč nasilno odveo kod sebe. Deča zakonski pripadaju njoj. Nije
pokusč ala da stupi u kontakt sa njima, iako je za vreme ta čč etiri meseča bivsč i suprug
dva meseča bio u zatvoru.
• Ispitaniča je na odeljenje dosč la svojevoljno zbog problema sa konzumiranjem
alkohola. Ispitaniča navodi da pije od 2008. godine, ali da se učč estalost pijenja
alkohola povečć ala u poslednjih osam meseči. Pije jednom u deset dana, ali kada
krene da pije ne trezni se po nekoliko dana i u tom periodu je veoma agresivna.
Pijenje povezuje sa time sč to su deča krenula da odlaze kod oča na vikend nakon
razvoda. Iako ne navodi to kao okidačč problema sa alkoholom, prvi put počč inje da
pije posle razvoda, a intenzivnija upotreba alkohola počč inje kada dolazi do stvarnog
razlaza sa bivsč im suprugom, dok je deču odveo 5 meseči kasnije.
• Ispitaniča izvesč tava o depresivnim epizodama koje vezuje za probleme u braku. Prvi
put je bila depresivna nakon sč to ju je muzč prvi put udario, a majka umrla, dok je
druga depresivna epizoda usledila nakon sč to je suprug izasč ao iz zatvora i preselio se
kod ljubavniče. Trenutno pije antidepresive. Ispitaniča je svesna svog problema sa
alkoholom, ali ga stavlja u drugi plan, navodečć i kao uzroke toga, a samim tim i kao
resč enje, probleme sa „otmičom“ deče. Ne osečć a kriviču zbog konzumiranja alkohola,
večć zbog agresivnosti koju ispoljava u takvom stanju. Ispitaniča je prvi put na
odeljenju za bolesti zavisnosti i prvi put je hospitalizovana. Prethodno je odlazila
kod neuropsihijatra zbog problema sa depresivnim simptomima. Na psiholosč ku
eksploračiju je klijentkinju uputio njen psihijatar.

• Uvidom u vrednosti skala validnosti, mozč emo zaključč iti da je rečč o validnom profilu,
te se zaključč uje da se sa poverenjem mozč e pristupiti interpretačiji profila ispitaniče.
• Ispitaniča postizč e značč ajna povisč enja na skalama Psihopatske devijačije (Pd – 72) i
Paranoidnosti (Pa – 71). Sve ostale, kako kliničč ke, tako i dodatne skale se krečć u u
vrednosti T-skorova od 42 do 60, izuzev skale Manije (Ma – 69) koja se najvisč e
priblizč ava graničč noj vrednosti.
• Profil, dobijen na osnovu ispitaničč inih odgovora, ne deli sličč nost sa profilom koji se
najčč esč čće srečć e kod tipičč nih alkoholičč ara (D-Pd-Pt), sč to je u skladu sa biografskim
podačima o načč inu i učč estalosti, kao i povodima uzimanja alkohola.
• Takođe, iako ispitaniča izvesč tava o depresivnim epizodama za koje navodi da su
situačiono uslovljene, trenutno se ovakve reakčije ne registruju ni u testovnom
materijalu, ni tokom neposrednog kontakta sa ispitaničom.
• Povisč enje na skali Psihopatske devijačije je u skladu sa podačima dobijenim na
osnovu biografije ispitaniče, ali i iz odnosa sa ispitivačč em i osobljem na psihijatriji.
Naime, ispitaniča ne posč tuje autoritet, budučć i da je visč e puta pokusč ala da obmane
zaposlene. Takođe, izvesč tava o porodičč nom neslaganju, kako sa pojedinim čč lanovima
 porodiče porekla, tako i sa čč lanovima sč ire porodiče. Pored ovoga, čč esto upada u
interpersonalne konflikte, sč to se manifestovalo i kroz dva sukoba na psihijatriji sa
ostalim klijentima.
• Nakon sukoba preuzima ulogu zč rtve, i spremna je sebe da predstavi kao nekog ko je
slučč ajno umesč an u čelokupnu neprijatnu situačiju. Ispitaniča je impulsivna i
svadljiva. Usled niske tolerančije na frustračiju i otezč ane samokontrole čč esti su i
agresivni ispadi.
• Slaba kontrola impulsa koju pokazuje i u treznom stanju, dodatno slabi kada je pod
dejstvom alkohola, i kada agresivni ispadi poprimaju intenzivniju formu. Sklona je
eksternalizačiji svojih problema, predstavljajučć i sebe kao pasivnog učč esnika u
raznoraznim situačijama u kojima joj drugi ljudi čč ine neku nepravdu. Sa druge
strane, izvesč tava i o tome da ume da se zauzme za sebe i da se odbrani. Povisč enje na
ovoj skali je u skladu sa sklonosč čću ka upotrebi alkohola, kao josč jedan načč in
neposč tovanja drusč tvenih normi.
• SČ to se tičč e povisč enja na skali Paranoidnosti, ono je bilo dodatno ispitivano u
sutrasč njem intervjuu, odnosno kroz ajtem analizu. Ispitaniča svoje odgovore na
ajtemima koji ukazuju na sklonost paranoidnim interpretačijama objasč njava
trenutnom situačijom, vezanom za kriminalno ponasč anje njenog bivsč eg supruga i
njegovo oduzimanje deče. Svi odgovori na ajteme koje je dala ukazuju na to da nije
rečč o paranoidnom viđenju sveta, večć da je u pitanju reakčija na realnu situačiju.
Ipak, mozč emo rečć i da ona sebe čč esto vidi kao neshvačć enu osobu, pa to mozč e govoriti
u prilog hipersenzitivnosti. ČČ esto izvesč tava o nepravdama koje su joj drugi učč inili.
Mozč emo rečć i da je rečč o interpretativnoj obradi događaja koja je situačiono
uslovljena, ali da ne dostizč e nivo kliničč ke značč ajnosti.
• Ovi podači su u skladu sa zaključč čima izvedenim iz ostalih tehnika, da je upotreba
alkohola kod ispitaniče, takođe reaktivne prirode, ali i u skladu sa nekim
karakteristikama njene ličč nosti, poput slabe frustračione tolerančije, slabe kontrole
impulsa i zč elje za privlačč enjem pazč nje.