Psihologija muzičke darovitosti

2. Lekcija: Relevantne koncepcije darovitosti – Ganje i Renzuli

Golton
Fransis Golton istražuje darovitost u antropometrijskoj
laboratoriji, koja je postavljena u muzeju,,u kojoj analizira
psihofizičko manifestovanje sposobnosti, pruža
učesnicima da se upoznaju sa sopstvenim sposobnostima i
da na vreme uoče neke manjkvosti u razvoju koje se mogu
ispraviti. U knjizi „Nasledna genijalnost“ (1869) Golton
govori o zakonu odstupanja od proseka i deli sposobnosti
na 14 podeoka (po 7 ispod i iznad proseka). Golton je
zatim na osnovu biografskihpodataka i suda savremenika
izabrao najeminentnije ljude tadašnje Engleske, tj.
najboljih 250 u milion ljudi, da bi istraživao genijalnost.
Proučavajući njihove biografije i porodična stabla,
zaključio je da je genijalnost nasledna jer se u nekim
porodicama genijalnost javlja mnogo češće nego što to
predviđa zakon odstupanja od proseka. U Goltonovoj
koncepciji je darovitost ekstremno odstupanje od proseka
u postizanju eminentnosti, koja je nasleđena, tj. „prirodna
sposobnost“ na koju sredina ne utiče. Prirodna sposobnost
podrazumeva kvalitete intelekta i ličnosti koji čoveka
nagone i omogućavaju mu da čini dela koja će mu pribaviti
reputaciju. Odatle formuliše trokomponentnu definiciju
darovitosti u kojoj navodi kapacitet, radni žar i moć da se
radi kao tri neophodne komponente da bi se osoba
izdvojila od proseka.

Terman
Luis Terman se u svom višedecenijskom longitudinalnom
projektu “Razvojna studija genijalnosti“ bavi pitanjem koje
su fizičke i mentalne crte karakteristične za darovitu decu
kao grupu i u kakvu osobu odrasta tipično darovito
dete.Tokom tri decenije učestvovalo je 1528 darovitih
ispitanika (najviše 12-ogodišnjaka), njihovi roditelji,
rođaci i nastavnici koji su ih selektovali. Izabrana deca su
se pokazala veoma uspesna na IQ testu, 70% je imalo
rezultat iznad 140, a 30% iznad 135. Krajnji cilj ovog
istraživanja je bio otkriti izvore intelektualnog talenta i
pronaći načine za povećanje njegovih zaliha, tj. da
prepoznajući fizičke, mentalne i karakterne crte darovite
dece se započne njihovo obrazovanje sa boljim izgledima
za uspeh. Darovitost (kao i vođstvo i eminentnost) Terman
poistovećuje sa visokom inteligencijom, koju izjednačava
sa rezultatima IQ testa. Dakle, smatra da se darovitost
može meriti testovima inteligencije. Terman, kao i Golton
smatra da je darovitost biološka datost, ali nakon daljeg
istraživanja uviđa da je sredina ta koja često utiče na
postignuće, ali ne i na samu sposobnost.

Renzulijeva koncepcija tri prstena

Renzuli, kao praktičar iz oblasti obrazovanja, smatra da
svaka definicija darovitosti treba da pruži okvir za
definisanje načina identifikacije i obrazovanja darovitih.
Renzuli darovitost definiše kao stanje koje se kod nekih
ljudi može razviti ukoliko dođe do odgovarajuće
interakcije između osobe, njene sredine i određene oblasti
ljudske delatnosti. Koncept darovitost kao crte ličnosti
pomera na zainteresovanost za razvijanje darovitih
ponašanja. Renzuli razlikuje dve vrste darovitosti –
školsku i kreativnoproduktivnu. Školska darovitost
(testovna darovitost, darovitost za školsko učenje) se
odnosi na sposobnosti koje se zahtevaju u tradicionalnoj
nastavi i na testovima inteligencije. Kreativnoproduktivnu
darovitost čine tri komponente, tj. tri grupe osobina, koje
su sve nužni uslov za pojavu darovitosti, tj. darovitost je u
preseku ova „tri prstena“: visoko natprosečna sposobnost,
posvećenost zadatku i kreativnost. 1. Visoko
natprosečna sposobnost je definisana dvojako: kao opšta
sposobnost (meri se testovima opšte inteligencije) i kao
specifične sposobnosti (ispoljavaju se u realnom životnom
kontekstu i vezane su za odreðen domen, npr. matematiku,
hemiju, balet).
2. Posvećenost zadatku predstavlja rafinisan i fokusiran
oblik motivacije i podrazumeva istrajnost, izdržljivost,
naporan rad i samopouzdanje. 3. Kreativnost
podrazumeva osobine kao što su fluentnost, originalnost i
fleksibilnost, otvorenost za iskustva, radoznalost i
razigranost, estetska osetljivost. Postoje situaciona
kreativnost (rad na postavljenom zadatku) i realno-
produktivna kreativnost (samostalno izabran problem).
Ova „tri prstena“ su u stalnoj interakciji sa sredinom, tj.
darovitost ne lebdi u vakuumu. U najnovijim verzijama
svoje teorije, Renzuli se bavi pozadinskim komponentama
darovitog ponašanja i proširuje svoju koncepciju sa šest
ko-kognitivnih faktora, koji usmeravaju darovitu osobu da
svoj potencijal pretoči u socijalno konstruktivnu akciju. Ti
faktori su: optimizam (nada i pozitivna osećanja proistekla
iz napornog rada), hrabrost (psihološka/intelektualna
nezavisnost i moralna ubeđenja), ‘zaljubljenost’ u problem
ili disciplinu (apsorbovanost i strast), osetljivost za ljudske
potrebe, fizička/mentalna energija (harizmatičnost i
radoznalnost) i vizija (osećaj usmerenosti, stremljenje
ciljevima). Ipak, Renzuli zaključuje da se darovito
ponašanje sastoji u mišljenju ili postupcima koji proistuču
iz interakcije tri već navedena prstena, tj. da su darovita
deca ona koja poseduju ili su sposobna da razviju ovaj
kompozitni skup osobina i primenjuju ih u bilo kojoj
potencijalno vrednoj oblasti ljudske delatnosti.

Ganje
Ganje darovitost posmatra kao sirov potencijal, kao
sposobnost, a talenat kao postignuće. Talenti obavezno
uključuju darovitost, ali darovitost ne podrazumeva
talenat. Darovitost je prirodna sposobnost koja ima
genetsku osnovu i može se opaziti u svakom zadatku s
kojim se dete suočava tokom školovanja. Darovito dete
poseduje i koristi neuvežbane i spontano izražene
prirodne sposobnosti u najmanje jednoj oblasti
sposobnosti. Taj prirodni potencijal se progresivno
transformiše u talente. Talentovana osoba superiorno
vlada treniranim i sistematski razvijenim sposobnostima
ili veštinama i znanjem u bar jednom polju ljudske
aktivnosti. Talentovane osobe čine oko 15% stanovništva,
od kojih je 2-3% umereno talentovano (niži nivo
postignuća), 1-2 osobe na 1000 je visoko talentovano
(srednji nivo postignuća), a 20-30 osoba na miliion ljudi je
ekstremno talentovano (najviši nivo postignuća).
Razlikujemo pet domena
darovitosti/sposobnosti/potencijala/sposobnosti:
1.Intelektualne(rezonovanje, pamćenje, suđenje)
2.Kreativne(originalnost, inventivnost, humor)
3.Socioafektivne(empatija, samosvest, vođstvo)
4.Senzomotorne(snaga, motorna kontrola, trajanje i
fleksibilnost)
5.Ostale(ekstrasenzorna percepcija, isceliteljski dar)
“Globalna darovitost” postoji, ali je veoma redak fenomen,
češće je prisutan “cik-cak” profil darovite osobe.
Umetnička darovitost se ne sme poistovetiti sa opštom
inteligencijom, za to su primer daroviti savanti. Izuzetne
sposobnosti, bez obzira u kom se domenu manifestuju,
podrazumevaju naprednost, samostalnost i unutrašnju
motivaciju. Sve sposobnosti nastaju na osnovu istog
mehanizma i imaju niz zajedničkih korelata u sferi
personalnih i porodičnih kvaliteta. Profil ličnosti, tj.
određene crte ličnosti su često asocirane sa domenima
darovitosti. Domeni imaju različite zahteve (gde, kako i sa
kim se obavlja neka aktivnost), pa se samim tim se
drugačije i doživljavaju, tj. pružaju drugačije „nagrade“.
Npr. umetnički i fizički daroviti adolescenti imaju više
pozitivnih osećanja i jaču unutrašnju motivaciju nego
intelektualno daroviti adolescenti (dok rade to za šta su
nadareni).