Informacije Za Tujce - BOS.-SRB.-HRV PDF

REPUBLIKA SLOVENIJA
MINISTRSTVO ZA NOTRANJE ZADEVE
UKLJUČIVANJE U SLOVENAČKO DRUŠTVO
INFORMACIJE ZA STRANCE
Ljubljana, januar 2014

UKLJUČIVANJE U SLOVENAČKO DRUŠTVO
INFORMACIJE ZA STRANCE
ISBN 961-6797-23-8
CIP - Kataložni zapis o publikaciji

Narodna in univerzitetna knjižnica, Ljubljana
342.717(497.4)(035)
UKLJUČIVANJE u slovenačko društvo : informacije za strance

/ [urednik Igor Cetina, Darja Pokrivač ; prevod Euro prevajalska
agencija ; fotografije Uroš Gregorič ... et al.]. - Ljubljana :
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Slovenije, 2014
ISBN 978-961-6797-23-8
1. Cetina, Igor
271712512
Nakladnik: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Slovenije

Urednik: Igor Cetina, Darja Pokrivač
Prevod: Euro prevajalska agencija d. o. o.
Fotografije: Uroš Gregorič, Darko Brenko, Monika Golob, Boris Teodorović, Matic Bajželj, D. Bajželj,
A. Fevžer, B. Kladnik, J. Skok, Bobo
Rešenje korica: Matjaž Mitrović
Tehnički urednik: Mirsada Dželadini
Štampa: Grafex, d. o. o.
Tiraž: 12000
Ljubljana, januar 2014
SADRŽAJ
Strana
ULAZAK U REPUBLIKU SLOVENIJU I BORAVAK U NJOJ . . . . . . . . . . . . . 7
Ulazak i boravak državljana trećih država i njihovih članova porodica . . . . . . . . . . . . 9

Ulazak i boravak državljana država članica
Evropskog ekonomskog prostora (EEP) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Ulaz i boravak članova porodice državljanina
države članice eep ili slovenačkog državljanina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Prijava prebivališta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Dobivanje državljanstva Republike Slovenije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
ŠKOLOVANJE/OBRAZOVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Školski sistem u Republici Sloveniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Priznavanje obrazovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Obrazovanje odraslih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Pomoć i podrška odraslima u obrazovanju i učenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Programi učenja slovenačkog jezika i upoznavanja slovenačkog društva . . . . . . . 49
Test znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Slovenački za strance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
ZAPOŠLJAVANJE I RAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Zapošljavanje i rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
KORISNE INFORMACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Zdravstveno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Socialna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Besplatna pravna pomoč . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Podsticanje međusobnog poznavanja i razumevanja
sa slovenačkim državljanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Isplata odštete žrtvama krivičnih dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
PODACI O SLOVENIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
REČNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
KONTAKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Upravne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Područne službe Zavoda za zapošljavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Centri za socialni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Konzulati i ambasade u Sloveniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
UVOD
Republika Slovenija, kao i druge zemlje Evropske unije, obezbeđuje mogućnosti za

uključivanje stranaca, koji u Republici Sloveniji imaju boravišnu dozvolu, u kulturni,
privredni i društveni život. Politika uključivanja zasniva se na načelima i vrednostima
ravnopravnosti, slobode i uzajamne saradnje.
Uslov za uspešno uključivanje je vaša spremnost da prihvatite vrednosti društva, ali

i spremnost slovenačkog društva da podstiče i olakšava vaše uključivanje. Uspešno
uključivanje svakako zavisi od poznavanja osnovnih karakteristika slovenačkog
društva, a to su jezik, istorija i društveno uređenje.
Pripremili smo nekoliko osnovnih informacija koje će vam pomoći u životu i radu u
Republici Sloveniji, a detaljnije informacije možete pronaći na šest jezika na internet
adresi www.infotujci.si, na slovenačkom jeziku na državnom portalu e-uprava:
http://e-uprava.gov.si/e-uprava ili zamolite za pomoć nadležne službe.
Ministarstvo unutrašnjih poslova

Direktorat za upravne unutrašnje poslove, migracije i naturalizaciju
Kancelarija za migracije
Sektor za migracionu politiku i zakonodavstvo
Litostrojska cesta 54, 1501 Ljubljana
 01 428 47 67
elektronska pošta: smpz.mnz@gov.si
ULAZAK U REPUBLIKU SLOVENIJU I
BORAVAK U NJOJ
Ulazak i boravak državljana trećih država i njihovih

članova porodica
Ulazak i boravak državljana država članica Evropskog

ekonomskog prostora (EEP)
Ulaz i boravak članova porodice državljanina

države članice eep ili slovenačkog državljanina
Prijava prebivališta
Dobijanje državljanstva Republike Slovenije

Ulazak u Republiku Sloveniju i ...
ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA TREĆIH DRŽAVA I NJIHO-

VIH ČLANOVA PORODICA
Vstop, zapustitev in prebivanje tujcev v Republiki Sloveniji ureja Zakon o tujcih (ZTuj-2).
ULAZAK U REPUBLIKU SLOVENIJU
Ulazak u Republiku Sloveniju na osnovu vize ili pasoša
Ukoliko ste državljanin treće države (sve države osim država članica EEP, gde spadaju
države članice Evropske unije, Norveška, Island i Lihtenštajn) i želite da uđete u Repu-
bliku Sloveniju i da boravite u njoj zbog turističke, poslovne, lične ili drugačije posete, u
diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu morate,
pre ulaska u Republiku Sloveniju, da obezbedite vizu. Zbog istih razloga možete da
uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj određeno vreme (najviše tri meseca u periodu
od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska) boravite isključivo na osnovu pasoša,
ako ste državljanin države kojoj za ulazak u Republiku Sloveniju viza nije potrebna.
Ulazak u Republiku Sloveniju na osnovi vize ili boravišne dozvole, izdate u

drugoj državi, ugovornoj članici šengenskog sporazuma
Šengenska konvencija za sprovođenje, koja od 21. 12. 2007. važi za Republiku Slo-
veniju u celini, određuje i uslove za kretanje na području trećih država ugovornih
članica šengenskog sporazuma za strance, državljane trećih država, kojima je jedna
od država ugovornih članica izdala vizu ili boravišnu dozvolu.
Ukoliko imate vizu koju je izdala druga država ugovorna članica šengenskog spo-
razuma, tokom važenja vize možete da uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj bo-
ravite najviše toliko vremena da ukupna dužina boravka u svim država ugovornim
članicama, osim u državi koja je izdala vizu, ne bude duža od tri meseca u periodu od
šest meseci, računajući od dana prvog ulaska u jednu od država ugovornih članica,
odnosno do isteka važenja vize, ukoliko on ranije nastupi.
Ukoliko imate važeću boravišnu dozvolu, koja je izdala jedna od država ugovornih
članica šengenskog sporazuma, sa navedenom dozvolom i važećom putnom ispra-
vom možete da uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj boravite najviše toliko vreme-
na da ukupna dužina boravka u svim država ugovornim članicama, osim u državi koja
je izdala boravišnu dozvolu, ne bude duža od tri meseca u periodu od šest meseci,
računajući od dana prvog ulaska u jednu od država ugovornih članica, odnosno do
isteka važenja boravišne dozvole, ukoliko on ranije nastupi.
9
Uključivanje u slovenačko društvo
Ulazak u državu na osnovu vize za dugoročni boravak
Nekim grupama stranaca (porodičnom članu državljaninu EEP i strancu koji je član
porodice slovenačkog državljanina i namerava da boravi u Republici Sloveniji zbog
spajanja porodice sa državljaninom EEP odnosno slovenačkim državljaninom, ako
mu je ulazak u Republiku Sloveniju potrebna viza; sportskom treneru, profesional-
nom sportisti ili privatnom sportskom radniku koji namerava da zaključi ugovor o
zaposlenju ili ugovor o delu sa klubom ili sportskom organizacijom sa sedištem u
Republici Sloveniji, itd.) može se izdati viza za dugoročni boravak. Za izdavanje vize
za dugoročni boravak morate da ispunjavate sledeće uslove:
 morate da imate važeću putnu ispravu čiji rok važenja je najmanje tri meseca
duži od nameravanog boravka u Republici Sloveniji;
 morate da imate zaključeno putno zdravstveno osiguranje koje pokriva najmanje
hitne zdravstvene usluge u Republici Sloveniji;
 morate da imate dovoljno sredstava za izdržavanje, mesečno najmanje u visini
osnovnog iznosa minimalnog dohotka u Republici Sloveniji;
 morate da argumentujete jednu od mogućnosti za koje može da se izda viza za
dugoročni boravak;
 ne postoje razlozi za odbijanje izdavanja vize.
Izdata viza za dugoročni boravak omogućava vam ulazak i boravak na teritoriji Repu-
blike Slovenije, dok važi.
Ako živite u Republici Sloveniji na osnovu vize za dugoročni boravak, na osnovu vaše
molbe, koja se podnosi pre isteka važenja vize za dugoročni boravak upravnoj jedinici
na području na kome boravite, može vam se izdati dozvola za privremeni boravak.
Za izdavanje dozvole za privremeni boravak morate da ispunjavate sve uslove koji su
određeni zakonom za izdavanje dozvole za privremeni boravak. Boravišna dozvola
vam se uručuje u upravnoj jedinici koja je izdala dozvolu.
Ulazak stranca koji već ima izdatu boravišnu dozvolu u drugoj državi članici
Evropske unije
 Ulazak stranca koji u drugoj državi članici Evropske unije ima status rezi-
denta za duži vremenski period, i njegovih porodičnih članova
Rezident za duži vremenski period je stranac koji nije državljanin države članice
Evropske unije i ima u državi članici Evropske unije dozvolu za stalan ili dugotrajni
boravak, izdatu sa važnošću od najmanje pet godina na propisanom obrascu Evrop-
ske unije o jedinstvenom obliku dozvole za boravak za državljane trećih država, pri
čemu je na vrsti dozvole obeleženo da je on rezident za duži period.
10
Ukoliko imate status rezidenta za duži vremenski period u drugoj državi članici, a vaši
članovi uže porodice imaju u drugoj državi članici Evropske unije boravišnu dozvolu,
vi možete, bez obzira na svrhu boravka, da uđete u Republiku Sloveniju na osnovu
pasoša i navedene dozvole i da tu boravite tri meseca od dana ulaska odnosno do
isteka važenja dozvole, ako to nastupi ranije.
 Ulazak stranca koji u drugoj državi članici Evropske unije ima izdatu dozvo-
lu za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika
Ako imate u drugoj državi članici Evropske unije zaključen sporazum o gostovanju i
izdatu boravišnu dozvolu za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog
saradnika i želite da zbog vršenja poslova iz navedenog sporazuma boravite određe-
no vreme do tri meseca u Republici Sloveniji, možete da uđete u Republiku Sloveniju
i da u njoj boravite do tri meseca na osnovu dozvole, izdate u drugoj državi članici
Evropske unije, odnosno do isteka važenja te dozvole, ako to nastupi ranije.
 Ulazak nosioca plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije,
i njegovih članova porodice
Plava karta EU je dozvola za privremeni boravak zbog visokokvalifikovanog zaposle-

nja sa oznakom »plava karta EU« koju izdaje država članica Evropske unije za visoko-
kvalifikovano zaposlenje strancu, koji nije državljanin EU, i nosiocu omogućava da
uđe, boravi i radi u državi članici Evropske unije.
Ukoliko ste nosilac plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, na te-
ritoriji Republike Slovenije možete bez dozvole za boravak da boravite jedan mesec
od dana ulaska u državu.
Vaši članovi porodice, koji imaju u drugoj državi članici Evropske unije dozvolu za pri-
vremeni boravak za člana porodice nosioca plave karte EU i koji su vama i boravili u
toj državi, u Republici Sloveniji mogu da borave na osnovu važeće dozvole za boravak
člana porodice nosioca plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, je-
dan mesec od dana ulaska u državu odnosno do isteka važenja dozvole, ako to nastupi
ranije. Ukoliko žele duže da borave u Republici Sloveniji, vi morate pre isteka dozvolje-
nog boravka da zamolite za izdavanje dozvole za privremeni boravak za člana porodice
nosioca plave karte EU, kod upravne jedinice na čijoj teritoriji boravite.
 Ulazak stranca koji ima izdatu dozvolu za privremeni boravak u drugoj dr-
žavi članici Evropske unije zbog studija
Ukoliko posedujete važeću dozvolu za privremeni boravak zbog studija, izdatu u dru-
goj državi članici Evropske unije, u Republiku Sloveniju možete da ulazite i da u njoj
11
boravite do tri meseca na osnovu dozvole, izdate u drugoj državi članici Evropske
unije odnosno do isteka važenja te dozvole, ako to nastupi ranije.
BORAVIŠNE DOZVOLE
Dobijanje prve dozvole za privremeni boravak
Ukoliko želite da uđete i boravite u Republici Sloveniji zbog drugog razloga nego
što je to moguće na osnovu vize, morate da posedujete boravišnu dozvolu, izdatu u
Republici Sloveniji, i morate da je obezbedite pre ulaska u državu.
Razlozi odnosno svrhe boravka, zbog kojih može da vam se izda prva dozvola za
privremeni boravak, jesu:
 zaposlenje ili rad, istraživački rad, obavljanje obrazovnog posla u visokom škol-
stvu, visokokvalifikovano zaposlenje (plava karta EU), sezonski rad, prekogranič-
no obavljanje usluga sa upućenim radnicima, dnevni radni migrant;
 spajanje porodice;
 studije, obrazovanje, specijalizacija ili stručno usavršavanje i praktično osposo-
bljavanje odnosno učešće u programima međunarodnih razmena dobrovoljaca i
u drugim programima koji ne spadaju u sistem formalnog obrazovanja;
 drugi opravdani i zakonom, međunarodnim aktima ili međunarodnim načelima
i običajima utemeljeni razlozi (kao što su npr. primanje slovenačke penzije, vla-
sništvo nad nekretninom, bolničko lečenje, starateljstvo, primanje novčane na-
doknade);
 status rezidenta za duži vremenski period u drugoj državi članici EU;
 slovenačko poreklo do četvrtog kolena u nizu;
 deca, rođena u Republici Sloveniji;
 žrtve trgovine ljudima, žrtva nezakonitog zapošljavanja;
 dozvola za zadržavanje u Republici Sloveniji.
Prva dozvola za privremeni boravak u Republici Sloveniji može da vam se izda samo
kao dozvola za privremeni boravak. Molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni
boravak morate da podnesete u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Repu-
blike Slovenije u inostranstvu koji je šalje na rešavanje nadležnoj upravnoj jedinici u
Republici Sloveniji.
Uslovi za dobijanje prve dozvole za privremeni boravak jesu:
 važeća putna isprava (čiji rok važenja je najmanje tri meseca duži od namerava-
nog boravka u Republici Sloveniji);
 odgovarajuće zdravstveno osiguranje koje pokriva najmanje hitne zdravstvene
usluge u Republici Sloveniji;
12
 dovoljna sredstva za izdržavanje, mesečno najmanje u visini osnovnog iznosa

minimalnog dohotka u Republici Sloveniji;
 ispunjenost jednog od opravdanih razloga odnosno svrha zbog kojih stranac na-
merava da boravi u Republici Sloveniji;
 ispunjenost uslova koje zakon određuje za izdavanje određene vrste dozvole za
boravak i koji su navedeni u nastavku.
Ako želite da u Republici Sloveniji npr. boravite zbog zaposlenja ili posla, sezon-
skog rada, prekograničnog obavljanja usluga kao upućeni radnik ili kao dnevni radni
migrant, za dobijanje dozvole za boravak morate da imate važeću radnu dozvolu.
Za izdavanje radne dozvole nadležan je Zavod Republike Slovenije za zapošljavanje
(postojanje radne dozvole upravna jedinica proverava sama po službenoj dužnosti).
Zbog obavljanja prekograničnih usluga može da vam se izda dozvola za privreme-
ni boravak, ako imate radnu dozvolu, ako ste u državi iz koje ste upućeni socijalno
osigurani i ako se nalazite na spisku upućenih radnika koji izdaje Zavod Republike
Slovenije za zapošljavanje.
Ukoliko želite da dobijete dozvolu za boravak zbog obavljanja istraživačkog rada ili obra-
zovnog rada u visokom školstvu, morate da imate zaključen sporazum o gostovanju sa
istraživačkom organizacijom ili visokoškolskom institucijom iz Republike Slovenije.
Ukoliko želite da dobijete dozvolu za boravak zbog visokokvalifikovanog zaposlenja

(plava karta EU), u postupku treba obezbediti saglasnost za izdavanje plave karte EU
za šta je nadležan Zavod Republike Slovenije za zapošljavanje. Postupak za obez-
beđivanje saglasnosti pokreće upravna jedinica po službenoj dužnosti na osnovu
molbe za izdavanje dozvole za boravak zbog visokokvalifikovanog zaposlenja i do-
kumentacije koja je priložena uz molbu. Uz molbu za izdavanje plave karte treba pri-
ložiti važeću putnu ispravu ili njenu overenu kopiju, ugovor o zaposlenju ili potvrdu
poslodavca iz koje proizilazi da će vas zaposliti, dokaz o odgovarajućem zdravstve-
nom osiguranju i dokaz o obrazovanju. Dozvola za privremeni boravak zbog visoko-
kvalifikovanog zaposlenja izdaje se u obliku tzv. plave karte kao jedinstvena dozvola
koja vam omogućava ulazak i boravak, ali i rad u Republici Sloveniji.
Ukoliko želite da dobijete dozvolu za boravak zbog studija, morate da dostavite do-
kaz obrazovne institucije o prijemu na studije ili drugo obrazovanje. Kao dokaz o
ispunjenosti uslova dovoljnih sredstava za izdržavanje mesečno najmanje u visini
osnovnog iznosa minimalnog dohotka u Republici Sloveniji dovoljna je i pisana izja-
va vaših roditelja odnosno vašeg zakonskog zastupnika o tome da će vas izdržavati
tokom studija.
Osim dokaza o ispunjenosti navedenih uslova za izdavanje dozvole za privremeni

boravak, uz molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak morate da prilo-
13
žite i fotografiju, koja pokazuje vaš pravi izgled, i da date dva otiska prsta digitalnim
putem u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostran-
stvu. Naime, od 18. 5. 2011. nadalje se dozvole za boravak u Republici Sloveniji izdaju
u obliku kartice dozvole sa biometrijskim podacima izgleda lica i dva otiska prsta
nosioca dozvole za boravak. Uz molbu za izdavanje dozvole treba priložiti i potvrdu
iz krivične evidencije matične države koja nije starija od tri meseca (ukoliko matična
država izdaje takve potvrde). U skladu sa zakonom o strancima, molba za izdavanje
dozvole može da se odbije, ukoliko postoje razlozi za sumnju da ste opasni po javni
red i bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije ili da će vaš boravak
u državi biti povezan sa terorističkim ili drugim nasilnim aktima, nezakonitim obave-
štajnim delatnostima, proizvodnjom ili prometom droga ili činjenjem drugih krivič-
nih dela. Razlog za odbijanje izdavanja dozvole za privremeni boravak je i ako se u
postupku za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak utvrdi da stranac već živi
u Republici Sloveniji zbog drugih razloga nego što se to može utvrditi na osnovu vize.
Uručivanje prve dozvole za privremeni boravak
U slučaju ispunjenosti svih uslova za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak,

upravna jedinica izdaje dozvolu i šalje je diplomatskom predstavništvu ili konzulatu
Republike Slovenije u inostranstvo, gde vam se ista i uručuje. Naime, prva dozvola za
privremeni boravak potrebna je pre ulaska u državu, osim u izuzetnim slučajevima,
određenim zakonom. Izuzetak od pravila da je potrebna prva dozvola za privremeni
boravak pre dolaska u Republiku Sloveniju, važi pod određenim uslovima za sledeće
grupe lica:
 istraživače, visokoškolske nastavnike ili visokoškolske saradnike sa dozvolom za

boravak za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika, iz-
datom u drugoj državi članici Evropske unije;
 žrtve trgovine ljudima;
 nosioce plave karte EU, izdate u drugoj državi članici EU, i njihove članove poro-
dica;
 žrtve nezakonitog zapošljavanja;
 strane studente koji su u drugoj državi članici EU boravili na osnovu dozvole za
privremeni boravak zbog studija;
 strance koji u Republici Sloveniji borave na osnovu vize za dugoročni boravak;
 rezidente za duži period u drugoj državi članici Evropske unije i njihove članove
porodice.
Ukoliko zbog nepredviđenih okolnosti prva dozvola za privremeni boravak ne bi mo-

gla da se obezbedi pre vašeg ulaska u državu, dozvolu može da vam uruči upravna
jedinica koja će dozvolu izdati, pri čemu bi morali da dokažete da u Sloveniji boravite
zakonski, da je molba za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak podneta pre
14
vašeg ulaska u državu, da ste već pre ulaska u državu u diplomatskom predstavništvu
ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu dali otiske prstiju i da ste posle ula-
ska u državu o ulasku u državu, adresi i trajanju nameravanog boravka u državi, kao i
o razlozima zbog kojih niste mogli da obezbedite prvu dozvolu za privremeni bora-
vak pre ulaska u državu, obavestili upravnu jedinicu, nadležnu za izdavanje dozvole.
Svi navedeni uslovi za vanredno uručivanje prve dozvole za privremeni boravak u
upravnoj jedinici posle vašeg ulaska u državu moraju da budu ispunjeni zajednički.
Ukoliko svi uslovi za vanredno uručivanje nisu ispunjeni, dozvola vam se uručuje u
diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvo, a ne
u upravnoj jedinici koja je izdala dozvolu.
Kad je izdavanje prve dozvole za privremeni boravak zatražilo drugo fizičko ili prav-
no lice (poslodavac, istraživačka organizacija odnosno visokoškolska institucija, za-
stupnik jedne od ugovornih strana), dozvola vam se uručuje lično odnosno vašem
zakonskom zastupniku u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slo-
venije u inostranstvu. To znači da i u tim slučajevima treba da obezbedite dozvolu za
boravak pre dolaska u Republiku Sloveniju.
Posebni slučajevi kod postupaka izdavanja dozvole za boravak
 Spajanje porodice
Za svoje članove porodice možete da obezbedite dozvolu za privremeni boravak,

ukoliko u Republici Sloveniji imate dozvolu za stalni boravak ili dozvolu za privreme-
ni boravak, osim ako vam je dozvola za privremeni boravak izdata zbog obavljanja
sezonskog posla. Molbu možete da podnesete u diplomatskom predstavništvu ili
konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu ili u upravnoj jedinici na čijem područ-
ju boravite odnosno nameravate da boravite.
Ukoliko želite da u Republici Sloveniji boravite zbog spajanja porodice, morate da

dokažete postojanje odnosa srodstva. Članovi porodice su: bračni drug, registrovani
partner sa kojim stranac živi u životnoj zajednici koja traje duži vremenski period,
maloletna (do napunjene 18. godine) nevenčana deca stranca, maloletna nevenčana
deca bračnog druga, registrovanog partnera ili partnera s kojim stranac živi u životnoj
zajednici u dužem vremenskom periodu, roditelji maloletnog stranca sa kojima je pre
dolaska u Republiku Sloveniju boravio u porodičnoj zajednici, punoletna nevenčana
deca i roditelji stranca, bračnog druga, registrovanog partnera ili partnera sa kojim
stranac živi u životnoj zajednici koja traje duži vremenski period, koje mora da izdrža-
va stranac, bračni drug, registrovani partner ili partner s kojim stranac živi u životnoj
zajednici koja traje duži vremenski period, prema zakonu države čiji je državljanin.
Upravna jedinica može izuzetno članom porodice smatrati i drugog rođaka stranca,
ukoliko posebne okolnosti govore u korist spajanja porodice u Republici Sloveniji.
15
 Zaposlenje ili rad, visokokvalifikovano zaposlenje, sezonski rad
Izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog zaposlenja ili rada, visokokvalifikova-

nog zaposlenja, i izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog obavljanja sezon-
skog posla možete da zatražite sami ili vaš poslodavac. Molbu morate podneti sami
u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, a
poslodavac može da podnese molbu u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu
Republike Slovenije u inostranstvu ili kod upravne jedinice.
 Prekogranično obavljanje usluge sa upućenim radnicima
I za izdavanje dozvole za privremeni boravak za prekogranično obavljanje usluga sa

upućenim radnicima molbu možete da podnesete sami ili da to učini zakonski zastu-
pnik jedne od ugovornih strana. Sami molbu podnosite u diplomatskom predstav-
ništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, a zakonski zastupnik ugovor-
ne strane molbu za izdavanje prve dozvole podnosi u diplomatskom predstavništvu
ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu ili kod upravne jedinice.
 Istraživački rad, obrazovni rad u visokom školstvu
Molbu za izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog obavljanja istraživačkog

rada možete da podnesete sami ili to može da učini istraživačka organizacija odno-
sno visokoškolski zavod iz Republike Slovenije sa kojim imate zaključen sporazum
o gostovanju. Molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak podnosite
u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, a
istraživačka organizacija odnosno visokoškolski zavod može molbu za izdavanje do-
zvole da podnese u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije
u inostranstvu ili kod upravne jedinice.
 Rezident za duži vremenski period u drugoj državi članici Evropske unije
Ukoliko imate status rezidenta za duži vremenski period u drugoj državi članici
Evropske unije, prva dozvola za privremeni boravak nije vam potrebna pre dolaska u
Republiku Sloveniju.
Rezident za duži vremenski period i članovi njegove uže porodice mogu na osno-
vu dozvole za boravak, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, da borave na
teritoriji Republike Slovenije tri meseca od dana ulaska u državu odnosno do isteka
važenja dozvole, ukoliko on nastupi ranije.
Ukoliko želite da na teritoriji Republike Slovenije da boravite duže, za sebe i za svoje

članove porodice morate pre isteka dozvoljenog boravka kod upravne jedinice da
podnesete molbu za izdavanje dozvole za privremeni boravak. Molbu za izdavanje
16
dozvole za privremeni boravak za sebe i za svoje članove porodice možete da podne-

sete i pre dolaska u Republiku Sloveniju. U tom slučaju molbu podnosite u diplomat-
sko-konzularnom predstavništvu Republike Slovenije u državi članici Evropske unije
u kojoj imate status rezidenta za duži vremenski period.
 Istraživač, visokoškolski nastavnik i visokoškolski saradnik koji ima u dru-

goj državi članici Evropske unije izdatu dozvolu za boravak za istraživača,
visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika
Ako imate u drugoj državi članici Evropske unije zaključen sporazum o gostovanju i
izdatu boravišnu dozvolu za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog
saradnika i želite da zbog vršenja poslova iz navedenog sporazuma boravite do
tri meseca u Republici Sloveniji, možete da uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj
boravite do tri meseca na osnovu dozvole, izdate u drugoj državi članici Evropske unije,
odnosno do isteka važenja te dozvole, ako on nastupi ranije.
Ukoliko želite da u Republici Sloveniji obavljate istraživački ili pedagoški rad u periodu,
koji je duži od tri meseca, za boravak u Republici Sloveniji morate da obezbedite dozvolu
za boravak za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika.
Molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak možete da podnesete (vi ili
istraživačka organizacija odnosno visokoškolska institucija) u diplomatskom predstav-
ništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu ili kod upravne jedinice u Re-
publici Sloveniji u roku od tri meseca posle dolaska u Republiku Sloveniju odnosno
pre isteka važenja dozvole za boravak, izdate u drugoj državi članici Evropske unije,
ukoliko on nastupi ranije. Upravna jedinica i blagovremeno podnetoj molbi izdaje po-
tvrdu koja važi kao dozvola za privremeni boravak do konačne odluke o molbi. Ako je
molba za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak podneta kod upravne jedinice,
dozvola vam se uručuje lično kod upravne jedinice koja je dozvolu izdala.
 Nosilac plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije
Ukoliko ste nosilac plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, u
Republici Sloveniji možete bez dozvole za boravak da boravite jedan mesec od dana
ulaska u državu.
Ukoliko želite da u Republici Sloveniji boravite duže, vi ili vaš poslodavac možete,
pre isteka dozvoljenog boravka, kod upravne jedinice na čijem području boravite,
da podnesete zahtev za izdavanje plave karte EU. Molbu za izdavanje iste možete
vi ili vaš poslodavac da podnesete i pre dolaska u Republiku Sloveniju u diplomat-
skom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u državi članici Evropske uni-
je, u kojoj već imate plavu kartu EU, a poslodavac može takvu molbu da podnese i
17
kod upravne jedinice u Republici Sloveniji. Ako ste molbu podneli u diplomatskom
predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, možete da uđete u
Republiku Sloveniju i pre donete odluke o molbi i o tome morate, posle dolaska,
da obavestite upravnu jedinicu, nadležnu za donošenje odluke o molbi. O podnetoj
molbi za izdavanje plave karte EU upravna jedinica ili diplomatsko predstavništvo ili
konzulat Republike Slovenije u inostranstvu izdaje potvrdu koja važi kao dozvola za
privremeni boravak do konačne odluke o molbi.
 Stranac koji ima dozvolu za privremeni boravak, izdatu u drugoj državi čla-
nici EU zbog studija
Ukoliko vam je u drugoj državi članici EU izdata dozvola za privremeni boravak zbog
studija, vi možete da boravite na teritoriji Republike Slovenije tri meseca od dana
ulaska u državu odnosno do isteka važenja dozvole, ako on nastupi ranije.
Ukoliko želite da na teritoriji Republike Slovenije boravite duže, vi morate, pre iste-
ka dozvoljenog boravka, da kod upravne jedinice na čijoj teritoriji boravite, da pod-
nesete molbu za izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog studija u Republici
Sloveniji.
Produženje dozvole za privremeni boravak
Ako vam je za boravak u Republici Sloveniji izdata dozvola za privremeni boravak npr.
zbog zaposlenja ili posla i ako želite da i posle isteka navedene dozvole i dalje boravite
u Republici Sloveniji zbog istog razloga, možete da zatražite produženje dozvole.
Kao i kod izdavanja prve dozvole za privremeni boravak, umesto vas može i drugo
lice (poslodavac, istraživačka organizacija, visokoškolska institucija, zastupnik jedne
od ugovornih strana) da podnese molbu za produženje dozvole.
Dozvola za privremeni boravak može da se produži pod istim uslovima pod kojima
se i izdaje, zato morate uz molbu da priložite dokaze o ispunjavanju uslova kao i za
dobijanje prve dozvole za privremeni boravak.
Molbu za produženje dozvole za privremeni boravak morate da podnesete kod

upravne jedinice pre isteka važenja dozvole koju želite da produžite.
Naredna dozvola za privremeni boravak
Ako želite da posle isteka dozvole za privremeni boravak boravite u Republici Sloveniji
zbog drugih razloga u odnosu na one za koje vam je važeća dozvola izdata, možete
da podnesete molbu za izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak (npr. u
18
Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole za privremeni boravak zbog studija, a

posle završetka studija želite da boravite zbog zaposlenja).
I ovu molbu morate da podnesete kod upravne jedinice pre isteka važenja dozvole
za privremeni boravak. Uslovi, postupak i način izdavanja isti su kao i za produženje
dozvole za privremeni boravak.
Dozvola za stalni boravak
Dozvola za stalni boravak može da se izda strancu, državljaninu treće države, koji pet
godina neprekidno zakonski boravi u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za pri-
vremeni boravak ili na osnovu potvrde o podnetoj molbi za produženje ili izdavanje
naredne dozvole za privremeni boravak, i koji ispunjava i druge uslove, određene u
Zakonu o strancima.
Uslov petogodišnjeg neprekidnog zakonskog boravka ispunjen je i ako ste u tom

periodu bili odsutni iz Republike Slovenije i niste imali izdatu dozvolu za privremeni
boravak ili potvrdu o podnetoj molbi za produženje ili izdavanje naredne dozvole
za privremeni boravak, ukoliko su vaša odsustvovanja bila kraća od šest uzastopnih
meseci i ukoliko zajedno ne prelaze deset meseci u petogodišnjem periodu.
Vreme boravka na bazi vize za dugoročni boravak ubraja vam se u period za izdavanje
dozvole za stalni boravak, ako ste pre isteka vize podneli molbu za izdavanje dozvole
za privremeni boravak i ako vam je izdata dozvola za boravak kao nosiocu vize za
dugoročni boravak.
Vreme boravka na osnovu dozvole za privremeni boravak zbog studija i profesionalnog

osposobljavanja ubraja vam se samo polovično u period za izdavanje dozvole za stalni
boravak.
U period za izdavanje dozvole za stalni boravak ne ubraja se vreme koje ste proveli u
Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak zbog sezonskog rada, kao
upućeni radnik ili kao dnevni radni migrant ili osoba sa privremenom zaštitom.
Ukoliko ste nosilac plave karte EU, u petogodišnji period za izdavanje dozvole za stalni
boravak ubrajaju vam se i eventualni periodi boravka u drugim državama članicama EU
na osnovu plave karte EU. Naime, dozvola za stalni boravak se nosiocu plave karte EU
izdaje i ako je na teritoriji Evropske unije kao nosilac plave karte EU boravio neprekidno
zakonski pet godina, od toga u Republici Sloveniji neprekidno poslednje dve godine
pre podnošenja molbe za izdavanje dozvole za stalni boravak.
Uz ispunjenost ostalih zakonskih uslova, dozvola za stalni boravak može da se izda pre
isteka petogodišnjeg roka:
19
 strancu koji je slovenačkog porekla;

 strancu čiji boravak u Republici Sloveniji je u interesu Republike Slovenije;
 strancu koji je nekada u Republici Sloveniji već imao dozvolu za stalni boravak
i ista je prestala da mu važi zbog iseljenja odnosno odsustvovanja iz Republike
Slovenije ili sa teritorije država članica Evropske unije;
 strancu koji je nekada u Republici Sloveniji već imao dozvolu za stalni boravak
i ista je prestala da mu važi, jer je u drugoj državi članici Evropske unije stekao
status rezidenta za duži vremenski period.
Dozvola za stalni boravak može da se izda i vašim članovima porodice pre isteka petogo-
dišnjeg roka, ako u Republici Sloveniji imate dozvolu za stalni boravak ili status izbeglice.
Dozvola za stalni boravak može da im se izda posle dve godine neprekidnog zakonskog
boravka u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak ili potvrde o
podnetoj molbi za produženje ili izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak.
Molbu za izdavanje dozvole za stalni boravak podnosite sami odnosno vaš zakonski
zastupnik ili ovlašćeno lice kod upravne jedinice na čijem području boravite. Prilikom
odlučivanja o molbi morate da boravite u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za
privremeni boravak.
Uslovi za dobijanje dozvole za stalni boravak su petogodišnji neprekidni zakonski bo-

ravak u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak ili potvrde o pod-
netoj molbi za produženje ili izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak i uslovi
koji važe za dobijanje prve dozvole za boravak. Upravna jedinica uslov petogodišnjeg
neprekidnog zakonskog boravka utvrđuje na osnovu službenih evidencija koje se vode
o strancima, a takođe ponovo proverava da li u skladu sa Zakonom o strancima postoje
razlozi da vam se dozvola ne izda. Zato uz molbu morate da priložite i potvrdu iz krivič-
ne evidencije matične države (ako matična država izdaje takve potvrde).
Stranac, državljanin treće države, kome je dozvola za stalni boravak izdata u skladu sa
Zakonom o strancima na propisanom obrascu Evropske unije o jedinstvenom obliku
dozvole za boravak za državljane trećih država, ima status rezidenta za duži vremen-
ski period što se na samoj dozvoli i označava.
Dozvola za stalni boravak, izdata nosiocu plave karte EU, sadrži oznaku da je to neka-
dašnji nosilac plave karte EU.
Dodatno sticanje statusa rezidenta za duži vremenski period
Strancu, koji je dozvolu za stalni boravak dobio pre ispunjenja uslova petogodišnjeg
neprekidnog zakonskog boravka u Republici Sloveniji ili na osnovu zakona koji regu-
20
liše status državljana drugih država naslednica nekadašnje SFRJ u Republici Sloveniji,
ili na osnovu zakona koji reguliše privremeni azil, uz ispunjenost zakonski određenih
uslova omogućeno je dobijanje statusa rezidenta na duži vremenski period. Uslov
za dodatno dobijanje statusa rezidenta za duži vremenski period je da stranac pet
godina neprekidno zakonski boravi u Republici Sloveniji. Zakonskim boravkom u Re-
publici Sloveniji smatra se boravak na osnovu molbe za produženje dozvole za pri-
vremeni boravak ili molbe za izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak, na
osnovu dozvole za privremeni boravak ili na osnovu dozvole za stalni boravak. Tako-
đe, stranac mora da ispunjava i druge uslove za izdavanje dozvole za stalni boravak
odnosno kod njega ne smeju da postoje drugi razlozi za odbijanje izdavanja dozvole
za boravak. Dodatno stečen status rezidenta za duži vremenski period obeležava se
na novoizdatoj dozvoli za stalni boravak.
ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA DRŽAVA ČLANICA

EVROPSKOG EKONOMSKOG PROSTORA (EEP)
ULAZAK U DRŽAVU
Kao državljanin druge države članice EEP možete da uđete u Republiku Sloveniju
sa važećom ličnom kartom ili važećim pasošem i nije vam potrebna dozvola za ula-
zak, dakle viza ili dozvola za boravak, i to bez obzira na svrhu zbog koje ulazite u
Republiku Sloveniju i želite da boravite u njoj (i kada u Republiku Sloveniju dolazite
zbog zaposlenja, studija, samozaposlenja, preseljenja ...). Prva tri meseca posle ulaska
možete da boravite bez prijave boravišta, a za duži boravak morate pre isteka dozvo-
ljenog tromesečnog boravka kod upravne jedinice, na čijem području boravite, da
prijavite prebivalište odnosno da podnesete molbu za izdavanje potvrde o prijavi
prebivališta. Naravno, možete i odmah posle ulaska u državu da podnesete molbu za
izdavanje potvrde o prijavi prebivališta.
Potvrda o prijavi prebivališta
Potvrda o prijavi prebivališta može da se izda državljaninu EEP koji namerava odnosno
u Republici Sloveniji već boravi zbog zaposlenja ili rada, samozaposlenja, pružanja
usluga, studija, spajanja porodice, kao i državljaninu EEP koji doduše nema niti jedan
od navedenih razloga, ali želi da boravi na teritoriji Republike Slovenije. Uslovi za
izdavanje potvrde o prijavi prebivališta zavise od svrhe odnosno razloga boravka:
 Zbog zaposlenja ili rada
Ukoliko nameravate da se zaposlite ili radite u Republici Sloveniji ili ste tu već zaposleni
ili već obavljate posao, možete dobiti potvrdu o prijavi prebivališta, ukoliko imate važe-
21
ću ličnu kartu ili važeći pasoš i potvrdu poslodavca da će vas zaposliti, odnosno dokaz o
zaposlenju ili obavljanju posla, ako ste već zaposleni ili već obavljate posao.
 Samozaposleno lice ili pružalac usluge
Ako u Republici Sloveniji obavljate posao kao samozaposleno lice ili pružate usluge,
možete da dobijete potvrdu o prijavi prebivališta, ukoliko imate važeću ličnu kartu ili
važeći pasoš i dokaz da ste samozaposleno lice odnosno pružalac usluge.
 Zbog studija
Ukoliko želite da u Republici Sloveniji studirate odnosno da se obrazujete, za izda-

vanje potvrde o prebivalištu trebaće vam važeća lična karta ili važeći pasoš, dokaz
o prijemu na studije ili drugi oblik obrazovanja, dovoljna sredstva za izdržavanje
(prilikom utvrđivanja u obzir se uzimaju lične prilike državljanina EEP pri čemu ta
sredstva mesečno ne smeju biti manja od nivoa, određenog za sticanje prava na
novčanu socijalnu pomoć u skladu sa zakonom koji reguliše socijalnu zaštitu) i od-
govarajuće zdravstveno osiguranje. Kao dokaz o dovoljnim sredstvima dovoljna je
izjava studenta.
 Zbog spajanja porodice i drugih razloga
Potvrda o prijavi prebivališta zbog spajanja porodice i drugih razloga može da se izda
državljaninu EEP koji je član porodice državljanina EEP, u Republici Sloveniji boravi
na osnovu potvrde o prijavi boravka ili dozvole za stalni boravak ili je član porodice
slovenačkog državljanina i želi da boravi u Republici Sloveniji zbog spajanja porodice,
ili državljaninu EEP koji želi da boravi u Republici Sloveniji zbog drugih razloga,
ukoliko ima važeću ličnu kartu ili važeći pasoš, dovoljna sredstva za izdržavanje
(prilikom utvrđivanja u obzir se uzimaju lične prilike državljanina EEP i njegovog člana
porodice kod izdavanja potvrde o prijavi boravka zbog spajanja porodice, pri čemu
ta sredstva mesečno ne smeju da budu manja od nivoa, određenog za sticanje prava
na novčanu socijalnu pomoć u skladu sa zakonom koji reguliše socijalnu zaštitu) i
odgovarajuće zdravstveno osiguranje.
Ako ispunjavate uslov za izdavanje potvrde o prijavi boravka, potvrda vam se izdaje
sa važenjem od pet godina odnosno za period nameravanog boravka u Republici
Sloveniji, ukoliko je on kraći. Potvrda o prijavi boravka može da se obnovi, na vašu
molbu, pod istim uslovima pod kojima se i izdaje.
22
Izdavanje dozvole za stalni boravak
Posle petogodišnjeg neprekidnog zakonskom boravka na osnovu potvrde o prijavi

boravka, potvrde o podnetoj molbi za izdavanje odnosno obnavljanje potvrde o pri-
javi boravka ili važeće lične karte odnosno važećeg pasoša, i ukoliko ne postoji osno-
vana sumnja da bi vaš boravak u Republici Sloveniji značio ozbiljnu i stvarnu opa-
snost za javni red, bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije, možete
dobiti dozvolu za stalni boravak u Republici Sloveniji sa neograničenim vremenskim
važenjem. Za prijem molbe i izdavanje dozvole za stalni boravak nadležna je upravna
jedinica na čijem području boravite.
ULAZ I BORAVAK ČLANOVA PORODICE DRŽAVLJANINA

DRŽAVE ČLANICE EEP ILI SLOVENAČKOG DRŽAVLJANINA
Članovi porodice državljanina EEP i članovi porodice slovenačkog državljanina (u da-

ljem tekstu: član porodice) mogu biti državljani druge države članice EEP ili su držav-
ljani trećih država za koje takođe važi povoljnije uređenje u pogledu ulaska i boravka u
Republici Sloveniji u poređenju sa drugim strancima, državljanima trećih država.
Prema Zakonu o strancima, članovi porodice državljanina EEP ili slovenačkog državlja-
nina:
 bračni drug ili registrovani partner;

 potomci do napunjene 21 godine;
 potomci bračnog druga, registrovanog partnera ili partnera s kojim državljanin
EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici u dužem vremenskom
periodu, do napunjene 21 godine;
 potomci, stariji od 21 godine, i preci koje državljanin EEP ili slovenački državljanin
mora da izdržava ili ih faktički izdržava, prema zakonu države čiji je on državljanin;
 potomci, stariji od 21 godine, i preci bračnog druga, registrovanog partnera ili
partnera s kojim državljanin EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici
u dužem vremenskom periodu, koje bračni drug, registrovani partner ili partner
s kojim državljanin EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici u dužem
vremenskom periodu, mora da izdržava ili ih faktički izdržava, prema zakonu
države čiji je on državljanin;
 preci državljanina EEP i slovenačkog državljanina do njegove 21 godine.
Članom porodice se smatra i drugo lice koje je kao član domaćinstva boravilo sa držav-
ljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom u drugoj državi članici Evropske unije, ili
23
koje državljanin EEP ili slovenački državljanin mora da izdržava ili ga faktički izdržava,
prema zakonu države čiji je on državljanin, kao i lice o kome državljanin EEP ili slove-
nački državljanin, zbog njegovog zdravstvenog stanja, lično vodi računa, i partner s
kojim državljanin EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici u dužem vre-
menskom periodu.
ULAZAK U DRŽAVU
Član porodice, koji je i sam državljanin druge države članice EEP, može da uđe u
Republiku Sloveniju sa važećom ličnom kartom ili važećim pasošem i za ulazak mu
nije potrebna dozvola za ulazak, bez obzira na svrhu boravka u Republici Sloveniji.
Ukoliko želi da u Republici Sloveniji boravi duže od tri meseca zbog spajanja porodi-
ce sa državljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom, on mora pre isteka tromeseč-
nog dozvoljenog boravka da podnese molbu za izdavanje potvrde o prijavi boravka
za člana porodice kod upravne jedinice na čijoj teritoriji boravi. Potvrda o prijavi bo-
ravka može da mu se izda, ako ima važeću ličnu kartu ili važeći pasoš, dovoljna sred-
stva za izdržavanje (prilikom utvrđivanja u obzir se uzimaju lične prilike državljanina
EEP i njegovog člana porodice, ako se izdaje potvrda o prijavi boravka zbog spajanja
porodice, pri čemu ta sredstva mesečno ne smeju da budu manja od nivoa, određe-
nog za sticanje prava na novčanu socijalnu pomoć, u skladu sa zakonom koji reguliše
socijalnu sigurnost) i odgovarajuće zdravstveno osiguranje.

Član porodice, koji nije državljanin države članice EEP, može zbog spajanja poro-
dice sa državljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom da uđe u Republiku Slove-
niju sa važećim pasošem u kome se nalazi viza, koju izdaje nadležni organ Republike
Slovenije ili druga država potpisnica Konvencije o sprovođenju šengenskog sporazu-
ma od dana 14. juna 1985., osim ako je državljanin države kojoj nije potrebna viza za
ulazak u Republiku Sloveniju, ili sa važećim pasošem i dozvolom za boravak koju je
izdala druga država članica EEP. Ako je državljanin države, koja u Republiku Sloveniji
može da uđe i sa nekim drugim dokumentom (ličnom kartom), onda može da uđe i
sa važećom ličnom kartom.

Član porodice, koji u Republiku Sloveniju ulazi na osnovu važeće lične karte, pasoša,
pasoša dozvole za boravak koji je izdala druga država članica EEP, ili pasoša i vize za
ulazak, može da boravi na teritoriji Republike Slovenije bez dozvole za boravak tri
meseca od dana ulaska u državu.
Izdavanje dozvole za privremeni boravak
Ukoliko član porodice, koji nije državljanin države članice EEP, zbog spajanja po-
rodice sa državljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom na teritoriji Republike Slo-
venije želi da boravi duže, mora pre isteka dozvoljenog boravka da podnese zahtev
24
za izdavanje dozvole za privremeni boravak za člana porodice kod upravne jedinice

na čijem području boravi. Molbu za izdavanje dozvole može da podnese sam odno-
sno njegov zakonski zastupnik, a istu može da podnese i državljanin EEP odnosno
slovenački državljanin sa kojim se spaja.
Dozvola za privremeni boravak može da se izda članu porodice, koji je državljanin

treće države, ako:
 je član porodice državljanina EEP koji u Republici Sloveniji boravi na osnovu izda-
te potvrde o prijavi boravka ili dozvole za stalni boravak, ili slovenačkog državlja-
nina koji u Republici Sloveniji ima prijavljeno prebivalište;
 ima važeću ličnu kartu ili važeći pasoš;
 ima obezbeđeno dovoljno sredstava za izdržavanje, pri čemu se pri utvrđivanju
visine sredstava u obzir uzimaju porodične prilike člana porodice i državljanina
EEP odnosno slovenačkog državljanina, a pri čemu da sredstva mesečno ne sme-
ju da budu manja od nivoa, određenog za sticanje prava na novčanu socijalnu u
skladu sa zakonom koji reguliše primanja iz sfere socijalne zaštite;
 ima odgovarajuće zdravstveno osiguranje koje pokriva najmanje hitne zdrav-
stvene usluge u Republici Sloveniji;
 u Republiku Sloveniju je ušao u skladu sa odredbama Zakona o strancima;
 se ne utvrdi da je bračna zajednica sklopljena odnosno partnerska zajednica regi-
strovana isključivo zbog dobijanja dozvole za boravak;
 ne postoje razlozi za odbijanje izdavanja dozvole zbog ozbiljne i stvarne opa-
snosti za javni red, bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije ili
sumnje da će njegov boravak u Republici Sloveniji biti povezan sa izvođenjem
terorističkih ili drugih nasilnih akata, nezakonitim obaveštajnim aktivnostima,
proizvodnjom i prometom droge ili činjenjem drugih krivičnih dela, ili ako se u
postupku izdavanja prve dozvole utvrdi da je inficiran infektivnom bolešću sa
mogućnošću epidemije, navedenom u međunarodnim zdravstvenim pravilima
Svetske zdravstvene organizacije odnosno infektivnom bolešću koja bi mogla da
ugrozi zdravlje ljudi i za koju u skladu sa zakonom, koji reguliše infektivne bo-
lesti, treba doneti propisane mere, ili ako se utvrdi da u Republici Sloveniji radi
u suprotnosti sa propisima koji regulišu radne odnose, zapošljavanje i rad, ili u
suprotnosti sa propisima o sprečavanju zapošljavanja i rada na crno.
Dozvola za privremeni boravak se članu porodice državljanina druge države članice

EEP izdaje sa jednakim periodom važenja kao što stoji na potvrdi o prijavi boravka
državljaninu EEP, a članu porodice slovenačkog državljanina i članu porodice držav-
ljanina EEP sa dozvolom za stalni boravak sa rokom važenja od pet godina. Dozvola
za privremeni boravak može pod istim uslovima, pod kojima je i izdata, da se i pro-
duži članu porodice. Molba za produženje dozvole za privremeni boravak mora se
podneti upravnoj jedinici pre isteka roka važenja dozvole.
25
Izdavanje dozvole za stalni boravak
Član porodice, koji je državljanin EEP i u Republici Sloveniji boravi zakonito nepre-
kidno pet godina na osnovu potvrde o prijavi boravka i za koga ne postoji osnovana
sumnja da bi mogao da ugrožava javni red ili međunarodne odnose Republike Slo-
venije, za boravak u Republici Sloveniji može da dobije dozvolu za stalni boravak sa
neograničenim vremenskim važenjem.
Državljanin EEP, koji je član porodice slovenačkog državljanina ili državljanina EEP ili
državljanina treće države koji u Republici Sloveniji već ima dozvolu za stalni boravak,
dozvolu za stalni boravak može da dobije posle dve godine neprekidnog zakonitog
boravka u Republici Sloveniji.
Dozvolu za stalni boravak sa neograničenim vremenskim važenjem može da dobije

i član porodice koji je državljanin treće države, ako u Republici Sloveniji na osnovu
dozvole za privremeni boravak zakonito boravi neprekidno pet godina i ispunjava
uslove koji su Zakonom o strancima određeni za izdavanje dozvole za privremeni
boravak za člana porodice. Članu porodice državljanina EEP, koji već ima dozvolu za
stalni boravak u Republici Sloveniji, i članu porodice slovenačkog državljanina može
da se izda dozvola za stalni boravak posle dve godine neprekidnog zakonitog borav-
ka u Republici Sloveniji.
PRIJAVA PREBIVALIŠTA
Prijavu prebivališta državljana Republike Slovenije i stranaca reguliše Zakon o prijavi
prebivališta.
Prijava privremenog prebivališta
Ukoliko ste državljanin treće države i u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole
za privremeni boravak ili ste državljanin EEP i u Republici Sloveniji boravite na osnovu
potvrde o prijavi boravka, kod upravne jedinice morate da prijavite privremeno
prebivalište u roku od tri dana od doseljenja odnosno od uručenja dozvole za
privremeni boravak. Ukoliko se naselite u objektu za smeštaj, vaše privremeno
prebivalište mora da prijavi stanodavac.
Prijava privremenog prebivališta važi najviše jednu godinu. Sami (odnosno

stanodavac) morate da obnovite prijavu prebivališta u roku od osam dana od
isteka prijave. Svima, koji blagovremeno podnesu molbu za produženje dozvole za
privremeni boravak ili izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak odnosno
potvrde o prijavi boravka, nadležni organ obnavlja prijavu privremenog prebivališta
26
za period rešavanja molbe, a posle uručenja dozvole za privremeni boravak odnosno

potvrde o prijavi boravka prijavu prebivališta morate da obnovite sami odnosno
stanodavac kod koga ste smešteni.
Prijava stalnog prebivališta
U roku od osam dana od uručenja dozvole za stalni boravak morate da prijavite

stalno prebivalište kod upravne jedinice.
Prilikom prijavljivanja privremenog ili stalnog prebivališta morate da priložite važeći

lični dokument, snabdeven fotografijom, i dokaz da imate pravo da boravite na adresi
koju prijavljujete. Dokazom se smatra dokaz o vlasništvu, ugovor o iznajmljivanju
ili podnajmu ili pismena saglasnost vlasnika odnosno suvlasnika stana odnosno
upravlja objekta za smeštaj, pri čemu saglasnost vlasnika na treba da se overava.
Ako je nekretnina, na čijoj adresi želite da prijavite prebivalište, upisana u zemljišnu

knjigu, nema potrebe da dokazujete vlasništvo nad tom nekretninom pošto te
podatke organ obezbeđuje po službenoj dužnosti, ali u tom slučaju morate da
javite broj zemljišnoknjižnog uloška, katastarsku opštinu ili broj parcele, kao i adresu
nadležnog suda.
Više informacija o prijavi prebivališta i mogućnosti elektronske prijave prebivališta

dobićete kod upravnih jedinica ili na adresi internet portala e-uprave: http://e-
uprava.gov.si/e-uprava.
DOBIJANJE DRŽAVLJANSTVA REPUBLIKE SLOVENIJE
U skladu sa Zakonom o državljanstvu možete dobiti državljanstvo Republike Slovenije

naturalizacijom, ako ispunjavate ove uslove:
 napunili ste 18 godina;

 imate otpust iz dosadašnjeg državljanstva ili možete da dokažete da ćete ga do-
biti, ako budete primljeni u državljanstvo Republike Slovenije;
 stvarno živite u Sloveniji 10 godina, od toga neprekidno poslednjih 5 godina pre
podnošenja molbe, i imate regulisan status stranca;
 imate obezbeđena sredstva koja vama i licima, koja morate da izdržavate, obez-
beđuju materijalnu i socijalnu sigurnost;
 vladate slovenačkim jezikom za potrebe svakodnevnog sporazumevanja, što
dokazujete svedočanstvom o uspešno položenom ispitu iz znanja slovenačkog
jezika na osnovnom nivou;
27
 niste pravosnažno osuđeni na bezuslovnu zatvorsku kaznu, dužu od tri meseca,

ili vam nije izrečena uslovna osuda na zatvorsku kaznu sa probnim periodom,
dužim od jedne godine;
 nije vam izrečen otkaz boravka u Republici Sloveniji;
 vaš prijem u državljanstvo Republike Slovenije ne predstavlja opasnost za javni
red, bezbednost ili odbranu države;
 imate izmirene poreske obaveze;
 date zakletvu o poštovanju slobodnog demokratskog ustavnog poretka koji je
utemeljen u Ustavu Republike Slovenije.
Molbu za dobijanje državljanstva Republike Slovenije podnosite zajedno sa prilozi-

ma kod bilo koje upravne jedinice. Za postupak dobijanja državljanstva morate da
platite i upravnu taksu.
Državljanstvo Republike Slovenije može da se dobije i po drugim osnovama, zato

se za detaljnije informacije o uslovima za dobijanje državljanstva obratite bilo kojoj
upravnoj jedinici, a informacije su na raspolaganju i na državnom portalu e-uprava:
http://e-uprava.gov.si/e-uprava.
28
ŠKOLOVANJE/OBRAZOVANJE
Školski sistem u Republici Sloveniji
Priznavanje obrazovanja
Obrazovanje odraslih
Pomoć i podrška odraslima u obrazovanju i učenju
Programi učenja slovenačkog jezika i upoznavanja

slovenačkog društva
Test znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou
Slovenački za strance
Školovanje/Obrazovanje
ŠKOLSKI SISTEM U REPUBLICI SLOVENIJI
Zakonom je određeno da je javna škola laička, a školski prostor nezavisan; u javnoj

školi zabranjena je politička i verska delatnost. Nastavni jezik u vrtićima i školama je
slovenački, a na područjima sa mešovitim nacionalnim sastavom i mađarski i italijan-
ski.
Za doseljene đake, učenike i studente viših škola, koji se uključuju u slovenački škol-
ski sistem, predviđene su mere koje im olakšavaju uključivanje (dodatni časovi slove-
načkog jezika prilikom uključivanja, prilagođavanje ocenjivanja).
Vrtići
O predškolskom vaspitanju vode računa javni i privatni vrtići. U vrtiće se uključuju

deca, kad napune 11 meseci, do vremena za polazak u školu. Predškolsko vaspitanje
nije obavezno. Deca se mogu upisivati u vrtić tokom cele godine i to na osnovu pri-
jave. Više informacija o određenom vrtiću naći ćete u publikaciji vrtića koju možete
dobiti u sedištu vrtića. Ukoliko je u vrtić upisano više dece nego što ima slobodnih
mesta, o prijemu odlučuje komisija. Na osnovu pravilnika o plaćanjima za programe
u vrtićima, detetu stranaca, čiji bar jedan roditelj ima na području određene opštine
privremeno prebivalište i obveznik je poreza na dohodak građana, pripada subvenci-
ja - manje plaćanje odnosno oslobađanje od plaćanja, ako su primaoci novčane soci-
jalne pomoći prema propisima o socijalnoj zaštiti. Pravo na oslobođenje od plaćanja
ostvarujete kod nadležnom opštinskog upravnog organa.
Najčešće radno vreme vrtića je od 5.30 ili 6.00 pa do 16.00 ili 16.30. Vrtići su otvoreni
svakim radnim danom u nedelji i godini, a neki su dežurni i subotama.
 
Osnovna škola
U Sloveniji je osnovnoškolsko obrazovanje obavezno i traje 9 godina. Osnovna škola

je besplatna za decu i omladinu.
Roditelji moraju da upišu i 1. razred osnovne škole decu koja će u kalendarskoj godi-
ni, u kojoj će početi da idu u školu, napuniti 6 godina. Osnovna škola upisuje decu u
prvi razred februara za narednu školsku godinu. Roditelji imaju pravo da upišu dete
u javnu osnovnu školu ili u privatnu osnovnu školu na području škole na kome dete
stalno ili privremeno boravi. Roditelji mogu dobiti detaljnije informacije o upisu dece
u samoj osnovnoj školi.
Osim javnih osnovnih škola, u Sloveniji postoje i privatne škole koje sprovode jav-
novažeći obrazovni program osnovne škole, i to: program waldorfske osnovne škole
31
(v Ljubljani, Mariboru i Celju) sprovodi Waldorfska škola Ljubljana, program osnov-

ne škole montessori sprovodi u okviru instituta Montessori Privatna osnovna škola
Montessori – oba programa su programi osnovne škole po posebnim pedagoškim
principima, a Osnovna škola Alojzija Šuštara Ljubljana sprovodi program privatne ka-
toličke osnovne škole kao organizaciona jedinica u Zavodu sv. Stanislava u Ljubljani.
Međunarodni osnovnoškolski program na engleskom jeziku po sistemu IBO (Internati-

onal Baccalaureate Organization) sprovodi se u Osnovnoj školi Danile Kumar Ljubljana.
Zakon o osnovnoj školi određuje da deca, koja su strani državljani odnosno lica bez
državljanstva, i borave u Republici Sloveniji, imaju pravo na obavezno osnovnoškolsko
obrazovanje pod istim uslovima kao i državljani Republike Slovenije. Za decu, koja
borave u Republici Sloveniji i čiji maternji jezik nije slovenački, prilikom uključivanja
u osnovnu školu organizuje se nastava slovenačkog jezika i kulture, a u saradnji sa
državama izvora i nastava njihovog maternjeg jezika i kulture. Izmena zakona donosi
bitnu novost o napredovanju učenika doseljenika iz drugih zemalja - na kraju nastave
u školskoj godini, u kojoj su prvi put uključeni u osnovnu školu u Republici Sloveniji,
oni mogu biti neocenjeni iz određenih predmeta i da ipak napreduju u sledeći razred.
O napredovanju na predlog razrednog starešine odlučuje nastavno veće.
Prilikom upisa odnosno uključivanja dece, koja imaju obavezu pohađanja škole,
sa stranim ispravama o obrazovanju, u osnovnoškolsko obrazovanje u Republici
Sloveniji, osnovna škola na osnovu dokaza utvrđuje u koji razred će se dete uključiti.
Pri tom uzima u obzir dostavljene dokaze o prethodnom obrazovanju i starosti deteta.
Škola može prilikom uključivanja da uzme u obzir i njegovo poznavanje slovenačkog
jezika. Prilikom upisa odnosno uključivanja učenika škola izdaje potvrdu o školovanju.
I kod nacionalne provere znanja izmena zakona o osnovnoj školi donosi novost, jer
će za učenike doseljenike iz drugih zemalja, čiji maternji jezik nije slovenački i koji se
prvi put uključuju u osnovnu školu u Republici Sloveniji u 3., 6. odnosno 8. razredu,
polaganje nacionalne provere znanja biti dobrovoljno.
Detaljnije informacije o programu osnovne škole i pratećim delatnostima možete

naći na internet stranici Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta. Na toj internet
stranici se nalazi i spisak sa adresama svih osnovnih škola u Sloveniji.
Srednja škola
Srednjoškolsko obrazovanje se u Republici Sloveniji deli na srednje opšte (gimna-

zijsko) obrazovanje i na profesionalno i srednje stručno obrazovanje. Gimnazijsko
obrazovanje se završava opštom maturom kao oblikom eksterne provere znanja i,
osim upisa na univerzitet, omogućava i uključivanje u studijske programe višeg i
32
visokoškolskog stručnog obrazovanja. Profesionalno i srednje stručno obrazovanje

priprema učenike pre svega za obavljanje zanimanja, omogućava sticanje odgova-
rajućeg znanja, veština i kompetencija za rad na određenom stručnom području.
Niže i srednje profesionalno obrazovanje završavaju se završnim ispitom, a programi
srednjeg stručnog i profesionalno-tehničkog obrazovanja profesionalnom maturom.
Ona omogućava uključivanje u studijske programe višeg i visokog stručnog obrazo-
vanja, a sa dodatno položenim ispitom iz predmeta opšte mature i u neke univerzi-
tetske studijske programe koji takvu mogućnost dozvoljavaju.
Svake godine u februaru izlazi konkurs za upis u srednje škole, a u školama se

organizuju i informativni dani. U martu treba do predviđenog roka predati prijavu u
željenu srednju školu. Informacije o rokovima za prijavu i upis, slobodnim mestima
i upisnim uslovima možete dobiti na internet stranicama Ministarstva obrazovanja,
nauke i sporta.
Državljani država članica EU, državljani država, s kojima Republika Slovenija ima
potpisan međudržavni ili međunarodni sporazum odnosno ugovor o obrazovanju
po principu reciprociteta, kao i drugi državljani sa stalnim prebivalištem u Republici
Sloveniji, koji su sami ili su njihovi roditelji ili staratelji poreski obveznici u Republici
Sloveniji, u svim srednjoškolskim programima se obrazuju pod jednakim uslovima i
ne plaćaju školovanje.
Drugi strani državljani, koji nisu pomenuti u prethodnom stavu, mogu se prijaviti
samo na slobodna mesta za upis i moraju da plate školarinu.
Više informacija o određenim obrazovnim programima možete naći na internet

stranicama Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta.
U obrazovni program može da se upiše onaj koji ispunjava zakonom i programom

određene uslove.
Obrazovnim programom mogu, kao uslov za upis, da se odrede i posebni upisni

uslovi, kao što su talentovanost, sportski rezultati, posebne vrste znanja, a izuzetno i
psihofizičke sposobnosti, ako su potrebne za uspešno obrazovanje.
U nastavku navodimo samo zakonom propisane obrazovne uslove za upis, i to

po vrstama programa. Uslovi, određeni programom, navedeni su u opštim delovima
objavljenih obrazovnih programa.
Niže profesionalno obrazovanje
U niže profesionalno obrazovanje može da se upiše onaj koji je ispunio osnovnoškol-

sku obavezu i istovremeno uspešno završio najmanje sedmi razred devetogodišnje
33
osnovne škole odnosno šesti razred osmogodišnje osnovne škole ili je završio osnov-
noškolsko obrazovanje po prilagođenom obrazovnom programu sa nižim obrazov-
nim standardom i ispunjava i druge uslove, određene obrazovnim programom.
Srednje profesionalno obrazovanje
U program srednjeg profesionalnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je uspešno

završio:
 osnovnu školu ili

 program nižeg profesionalnog obrazovanja odnosno njemu ravnopravan pro-
gram po prema prethodnim propisima i ispunjava i druge uslove, određene
obrazovnim programom.
Srednje stručno obrazovanje
U program srednjeg stručnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je uspešno

završio:
 osnovnu školu ili

 program nižeg profesionalnog obrazovanja odnosno njemu ravnopravan pro-
gram po prema prethodnim propisima i ispunjava i druge uslove, određene
obrazovnim programom.
Profesionalno-tehničko obrazovanje
U program profesionalno-tehničkog obrazovanja može da se upiše onaj ko je uspeš-

no završio program srednjeg profesionalnog obrazovanja i ispunjava i druge uslove,
određene obrazovnim programom.
Profesionalni kurs
U profesionalni kurs može da se upiše onaj ko je završio četvrtu godinu gimnazije ili po-
slednju godinu programa za sticanje srednjeg stručnog obrazovanja (srednje stručno,
profesionalno-tehničko obrazovanje, profesionalni kursevi) i ispunjava i druge uslove,
određene programom.
Gimnazija
U gimnaziju može da se upiše onaj ko je uspešno završio osnovnu školu. Obrazovnim

programom mogu da se odrede i posebni uslovi za upis, kao što su psihofizička
sposobnost, posebna talentovanost odnosno veština, starost i sportski rezultati, ili
34
pak znanje klasičnih odnosno stranih jezika koji su izborni predmeti osnovnoškolskog
obrazovanja.
Maturski kurs
Na maturski kurs može da se upiše onaj ko je završio:
 program srednjeg profesionalnog ili srednjeg stručnog obrazovanja ili

 treću godinu gimnazijskog programa i koji je prekinuo obrazovanje najmanje
jednu godinu ili
 privatni program gimnazije sa priznatim statusom javnovažećeg programa u
skladu sa rešenjem nadležnog stručnog veća da obezbeđuje minimalno znanje
za uspešan završetak obrazovanja, ili
 osnovnu školu i položio test znanja na nivou treće godine gimnazijskog
programa. Test znanja se polaže iz sledećih predmeta: slovenački jezik (mađarski
jezik ili italijanski jezik kao maternji jezik), matematika, strani jezik i dva izborna
maturska predmeta.
Dopunska nastava iz maternjih jezika i kultura
Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta obezbeđuje sufinansiranje dopunske nastave

iz maternjih jezika i kultura za doseljenu decu i potomke doseljenika koji su uključeni
u redovno osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje. Dopunsku nastavu izvodi
osnovna ili srednja škola (u nastavku: škola) koja Ministarstvu obrazovanja, nauke
i sporta podnosi zahtev za sufinansiranje dopunske nastave. Sredstva za izvođenje
dopunske nastave obezbeđuju Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta i država ili
države čiji jezik se podučava, odnosno roditelji đaka i učenika koji će pohađati nastavu
(u nastavku: roditelji), ili druga lica. Država ili države, čiji jezik se podučava, odnosno
roditelji ili druga lica obezbeđuju plaćanje za nastavnika koje obuhvata sve troškove
rada i prevoza na posao, a Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta obezbeđuje
godišnji paušalni iznos za đaka ili učenika koji pohađa dopunsku nastavu.
VIŠE STRUKOVNE ŠKOLE
Viši studijski programi su dvogodišnji i omogućavaju sticanje višeg strukovnog

obrazovanja. U viši studijski program možete da se upišete:
 sa opštom maturom, profesionalnom maturom (ili završnim ispitom odnosno di-

plomom pre 2002. godine);
 sa majstorskim ili poslovodnim odnosno rukovodećim ispitom, ako imate tri go-
dine radnog iskustva i položite test znanja iz slovenačkog jezika (odnosno itali-
35
janskog jezika ili mađarskog jezika na nacionalno mešovitim područjima) i mate-

matike ili stranog jezika u obimu, određenom za profesionalnu maturu.
Ako se budete prijavili za upis u studijski program Fotografija, Medijska produkcija,

Dizajn materijala ili Organizator socijalne mreže, osim opštih uslova iz prethodnog
stava morate da položite i test posebne nadarenosti odnosno psihofizičke sposob-
nosti.
Državljani država članica Evropske unije obrazuju se pod jednakim uslovima kao i
državljani Republike Slovenije. Broj upisnih mesta se izražava ukupno za redovne i
vanredne studije.
U ukupnom broju mesta obuhvaćena su i mesta, namenjena onim koji nemaju slo-
venačko državljanstvo odnosno državljanstvo neke od država članica Evropske unije,
ali imaju stalno prebivalište u Republici Sloveniji i oni sami ili njihovi roditelji odno-
sno staratelji su poreski obveznici Republike Slovenije. I ta lica se obrazuju pod jed-
nakim uslovima kao i državljani Republike Slovenije.
Prema odredbama pravilnika o upisu u više strukovno obrazovanje, u skladu sa tim

konkursom se upisuju i Slovenci bez slovenačkog državljanstva i stranci. Za ta lica je
u određenim školama otvoren dodatni broj upisnih mesta. Slovenci bez slovenačkog
državljanstva se obrazuju pod jednakim uslovima kao i državljani Republike Slovenije.
Strani državljani se obrazuju pod jednakim uslovima kao i državljani Republike Slo-
venije, kad se obrazuju po principu reciprociteta, u suprotnom moraju da plate ško-
larinu.
Dokaze o ispunjavanju upisnih uslova šaljete prijavnoj službi za više škole, i to:
1. Ako ćete polagati opštu maturu, profesionalnu maturu ili test znanja u školskoj
godini, u kojoj se prijavljujete na konkurs, ili ste ga polagali posle juna 2002. go-
dine, dokaz o ispunjavanju upisnih uslova ne treba da se šalje.
Podatke iz svedočanstava 3. i 4. godine odnosno poslednje dve godine srednje

škole i podatke iz maturskog svedočanstva i svedočanstva o profesionalnoj ma-
turi, kao i potvrde o položenim testovima znanja, prijavnoj službi za više škole
dostavlja Državni ispitni centar.
2. Ako ste srednju školu završili maturom pre juna 2002. odnosno diplomom ili za-
vršnim ispitom, ili imate položen poslovodni, rukovodeći ili majstorski ispit, do-
kaze o ispunjavanju upisnih uslova morate da priložite uz prijavu, i to:
36
a) svedočanstvo o završnom ispitu ili matursko svedočanstvo ili diplomu (zajed-

no sa obaveštenjem o uspehu) i svedočanstva treće ili četvrte godine odno-
sno poslednje dve godine odnosno
b) svedočanstvo o majstorskom, poslovodnom ili rukovodećem ispitu, zajedno
sa potvrdama o položene sve četiri ispitne jedinice, potvrdu o testu znanja,
ako ste ga polagali pre juna 2002. godine, i dokaz o tri godine radnog isku-
stva odnosno
c) svedočanstvo o završenom obrazovanju, svedočanstva poslednje dve godi-
ne odnosno dokazi o položenom majstorskom, poslovodnom ili rukovode-
ćem ispitu, zajedno sa overenim prevodima na slovenački jezik, ako ste već
završili srednju školu u inostranstvu.
Ukoliko su svedočanstva odnosno dokazi nostrifikovani prema propisima, koji

su važili pre početka primene Zakona o priznavanju i vrednovanju obrazovanja
(Službeni list RS, br. 73/04), uz prijavu možete da priložite odluku o nostrifikaciji.
Ako nemate odluku o nostrifikaciji, uz prijavu morate da priložite i poseban zah-
tev za priznavanje obrazovanja, stečenog u inostranstvu.
Prijavna služba za više škole svedočanstva odnosno dokaze, prevode i zahtev ša-
lje višoj stručnoj školi koja je u prijavi navedena na prvom mestu. Viša strukov-
na škola sprovodi postupak priznavanja obrazovanja i izdaje vam odluku kojom
utvrđuje da li ispunjavate propisane obrazovne uslove za upis u studijski pro-
gram, za koji se prijavljujete, i o tome obaveštava prijavnu službu za više škole.
Za svedočanstva iz nekadašnjih jugoslovenskih republika, stečena pre 25. juna
1991., postupak priznavanja obrazovanja nije potreban.
Kao svedočanstvo o opštoj maturi smatra se i svedočanstvo o završnom ispitu -

probnoj maturi.
Diploma o međunarodnoj maturi (IBO) ravnopravna je svedočanstvu o opštoj

maturi.
Svedočanstvo o završnom ispitu i diploma o završenom četvorogodišnjem sred-

njoškolskom obrazovanju, koji su se izdavali pre uvođenja profesionalne mature,
ravnopravni su sa svedočanstvom o profesionalnoj maturi.
Oni, kojima je uspeh u trećoj i četvrtoj godini upisan u indeks, treba kao dokaz da
pošalju prvu stranu indeksa i strane na kojima su navedene ocene za određenu
godinu i opšti uspeh.
Dokaz o radnom iskustvu je potvrda poslodavca odnosno drugi dokument iz kog

je vidljiv vaš radni staž.
37
3. Kandidati, koji će ove godine završiti srednju školu u inostranstvu, moraju svedo-
čanstva odnosno dokaze i overene prevode na slovenački, zajedno sa posebnim
zahtevom o priznavanju obrazovanja, stečenog u inostranstvu, da pošalju prijav-
noj službi za više škole u roku od deset dana posle završetka školovanja.
Visokoškolsko obrazovanje
Studije se realizuju u javnim visokoškolskim institucijama: univerzitetima, fakultetima,

umetničkim akademijama, visokim strukovnim školama i samostalnim visokoškolskim
institucijama. U Sloveniji su univerziteti (javne visokoškolske institucije) u Ljubljani, Ma-
riboru, Kopru i Novoj Gorici. Konkurs za upis u visokoškolske institucije po pravilu se
objavljuje januara. Informacije o slobodnim mestima i uslovima možete naći na inter-
net stranicama Ministarstva obrazovanja, nauke, kulture i sporta. Postoje dva prijavna
roka - prolećni i jesenji. Ako i posle isteka jesenjeg roka ostanu slobodna mesta, kan-
didati mogu da se upisuju i u trećem roku (do 10. oktobra). Prijava se vrši na određene
fakultete. Prilikom ograničavanja upisa u obzir se uzima uspeh u srednjoj školi (u 3. i 4.
godini i na maturi, profesionalnoj maturi odnosno završnom ispitu), ako su za studije
bitne posebne sposobnosti, i uspeh prilikom njihove provere. Studijska godina traje od
1. oktobra do 30. septembra.
Za državljane iz država nečlanica Evropske unije po pravilu se otvara 5% dodatnih upi-

snih mesta s obzirom na broj upisnih mesta za državljane Republike Slovenije i državlja-
ne država članica EU. Strani državljani, koji imaju stalno prebivalište u Republici Sloveniji
i koji su sami odnosno njihovi roditelji/staratelji su poreski obveznici Republike Sloveni-
je, konkurišu na mesta za državljane Republike Slovenije i državljane iz država EU.
Stranci, državljani država nečlanica EU, ne plaćaju školarinu, ako:
 je tako određeno međudržavnim ili međunarodnim sporazumima i ugovorima;

 su stipendisti ministarstva, nadležnog za visoko školstvo, odnosno ovlašćenog
izvođača tog stipendiranja;
 su studenti programa razmene između visokoškolskih institucija u programu
Učenje kroz ceo život;
 su strani državljani sa stalnim prebivalištem u Republici Sloveniji i ako su sami ili
njihovi roditelji ili staratelji poreski obveznici u Republici Sloveniji.
Više informacija o upisu na određene univerzitete možete dobiti u njihovim prijavno-

upisnim službama.
38
PRIZNAVANJE OBRAZOVANJA
Priznavanje obrazovanja zbog nastavka obrazovanja u Republici Sloveniji je po-
stupak kojim se nosiocu strane isprave priznaje pravo na nastavak obrazovanja u
školi, drugoj vaspitno-obrazovnoj organizaciji ili visokoškolskoj instituciji u Republici
Sloveniji u kojima želi da nastavi obrazovanje. Postupak počinje na zahtev nosioca
strane isprave koji podnosi u izabranoj obrazovnoj ustanovi na propisanom obrascu.
Mora da se priloži i odgovarajuća dokumentacija.
Vrednovanje obrazovanja je postupak u kome nadležni organ izdaje mišljenje o

određenim delovima obrazovanja. Mišljenje je informativno - savetodavnog ka-
raktera. Ono nije sadržinska procena obrazovanja, već informacija o poredivosti na
osnovu informacija koje se mogu razabrati iz podneska lica. Ostvareno obrazovanje
se dokazuje originalom isprave, mišljenje se koristi kao “alat za prevođenje”.
Mišljenjem vam se ne dodeljuju prava ili obaveze, jer ste ih ispravom o obrazovanju
već stekli kroz završeno obrazovanje. Radi se o prenosu prava iz jedne države u drugu.
Postupak se pokreće na vaš zahtev koji podnosite na adresu:
ENIC-NARIC centar Slovenija

Kotnikova 38; 1000 Ljubljana
tel.: (01) 478 47 45
telefaks: (01) 478 47 19
e-mail: enicnaric-slovenia.mvzt@gov.si .
Morate da priložite i odgovarajuću dokumentaciju. Vrednuju se samo isprave koje

dokazuju uspešno, u celini obavljeno obrazovanje (svedočanstva, diplome ...).
Postupak može da traje i dva meseca.
Korišćenje strane titule
Nosilac strane titule može da je koristi u Republici Sloveniji u izvornom obliku u skladu
sa propisima države porekla isprave o obrazovanju (odnosno u njenoj transkripciji.
Strana titula se ne prevodi na slovenački jezik i navodi se zajedno sa državom porekla

obrazovanja u slovenačkom prevodu.
Isto važi za korišćenje strane titule profesionalnog odnosno stručnog obrazovanja,

za strano imenovanje stepena obrazovanja ili obrazovnog programa koji se u državi
porekla koristi isto kao i strana titula u Republici Sloveniji.
39
OBRAZOVANJE ODRASLIH
Obrazovanje odraslih obuhvata obrazovanje, usavršavanje, osposobljavanje i učenje
svih koji žele da steknu, osveže, prošire i prodube znanje. Svi, koji se uključuju u ob-
razovanje odraslih, stiču status učesnika obrazovanja odraslih.
Odrasli mogu da se uključe u različite programe obrazovanja formalnog oblika, kad

stiču više obrazovanje i njime dostižu isti nivo znanja kao i deca i omladina u redov-
nom obrazovanju, i neformalnog oblika, kad stiču opšte ili posebno znanje i veštine
bez završetka sa javnovažećom ispravom. Kod obrazovanja odraslih u Sloveniji može
da se stekne i znanje po posebnim programima za odrasle koji se završavaju sa jav-
novažećom ispravom, ali ne daju formalno obrazovanje. Ovde spadaju programi za
opismenjavanje, jezički programi, programi za doseljenike i sl.
Nacionalne profesionalne kvalifikacije (NPK)
Radna profesionalna odnosno stručna osposobljenost u zanimanju na određenom

stepenu zahtevnosti može se dokazati kao nacionalna profesionalna kvalifikacija
(NPK) koja je određena katalogom, bez obzira na to kako pojedinac stekne znanje i
veštine (u formalnom obrazovanju, kroz radno iskustvo …). NPK, koje pojedinci ste-
knu u skladu sa zakonom o NPK, uzimaju se u obzir prilikom sticanja javnovažećeg
obrazovanja u skladu sa propisima koji regulišu obrazovanje.
Profesionalnu kvalifikaciju pojedinac može da stekne u školskom obrazovanju:
 po delovima obrazovnih programa za sticanje profesionalnog odnosno strukov-

nog obrazovanja;
 po programima profesionalnog osposobljavanja i usavršavanja, ako je tim pro-
gramima tako određeno;
 po delovima studijskih programa za sticanje visokoškolskog obrazovanja;
 po studijskim programima za usavršavanje;
 ako dokaže da ostvaruje standarde stručnog znanja i veština, određene katalo-
gom, usvojenim u skladu sa zakonom.
Opšti uslov za sticanje NPK je napunjenih 18 godina, ali izuzetno i za mlađe učenike,
ako izgube status učenika i imaju odgovarajuće radno iskustvo.
Informacije o programima i izvođačima, koji izvode programe priprema za proveru i

potvrđivanje NPK prema usvojenim katalozima, za sticanje obrazovanja, objavljene
su u konkursu za upis odraslih u školsku godinu na internet stranici Ministarstva ob-
razovanja, nauke i sporta i na internet stranici Centra za profesionalno obrazovanje.
(http://www.cpi.si/).
40
Sticanje obrazovanja
Strani državljani sa stalnim prebivalištem u Republici Sloveniji (poreski obveznici u

Republici Sloveniji) mogu da se uključuju u formalno obrazovanje za sticanje obrazo-
vanja i posebne programe za obrazovanje odraslih, pod jednakim uslovima kao i slo-
venački državljani u pogledu obrazovanja odraslih, pri čemu je u skladu sa zakonom
nastavni jezik slovenački.
Informacije o programima i izvođačima, koji izvode programe za sticanje obrazova-

nja, svake godine su objedinjene u konkursu za upis odraslih u školsku godinu, a koji
se objavljuje na internet stranicama Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta.
Programi za sticanje obrazovanja
 Program osnovne škole za odrasle
U program osnovne škole za odrasle može da se upiše onaj ko nije ispunio osnovnoš-
kolsku obavezu i nije završio osnovnoškolsko obrazovanje.
 Programi nižeg profesionalnog obrazovanja (NPI)
U programe nižeg profesionalnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je ispunio:
 osnovnoškolsku obavezu i uspešno završio bar šest razreda osnovne škole (odno-
sno 7. razred devetogodišnje osnovne škole);
 završio osnovnu školu po prilagođenom programu;
 ispunjava i druge posebne uslove za upis koji su određeni u nekim obrazovnim
programima.
 Programi srednjeg profesionalnog obrazovanja (SPI)
U programe srednjeg profesionalnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je us-

pešno završio:
 osnovnoškolsko obrazovanje;
 program nižeg profesionalnog obrazovanja ili jednakovredan program prema
prethodnim propisima;
 ispunjava druge posebne uslove za upis, navedene u određenom obrazovnom
programu.
41
 Programi srednjeg stručnog odnosno tehničkog obrazovanja (SSI)
U programe srednjeg stručnog obrazovanja odnosno tehničkog obrazovanja može

da se upiše onaj koji je uspešno završio:
 osnovnoškolsko obrazovanje;
 program nižeg profesionalnog obrazovanja ili jednakovredan program prema
prethodnim propisima;
 ispunjava druge posebne uslove za upis, navedene u određenom obrazovnom
programu.
 Programi profesionalno-tehničkog obrazovanja (PTI)
U programe profesionalno-tehničkog obrazovanja može da se upiše onaj koji je:
 uspešno završio program srednjeg profesionalnog obrazovanja odnosno njemu

jednakovredan program prema prethodnim propisima;
 stekao odgovarajuću titulu srednjeg profesionalnog obrazovanja i istovremeno
ispunjava i druge uslove koji su navedeni u određenom programu.
 Profesionalni kursevi (PT)
Na profesionalni kurs može da se upiše onaj ko je:
 uspešno završio četvrtu godinu gimnazije;

 završio poslednju godinu obrazovnog programa za sticanje srednjeg stručnog
obrazovanja;
 ispunjava druge uslove, određene određenim programom.
 Gimnazijski programi
U gimnaziju može da se upiše svako ko završi osnovnoškolsko obrazovanje. Za upis

u umetničku gimnaziju mora da ispunjava i druge uslove, navedene u određenom
usmerenju programa.
 Maturski kurs
Na maturski kurs može da se upiše svako ko je uspešno završio:
 srednju profesionalnu, srednju tehničku odnosno drugu srednju stručnu školu;

 treću godinu gimnazije i prekinuo obrazovanja za najmanje jednu godinu;
 osnovnoškolsko obrazovanje, ako uspešno položi test znanja na nivou treće go-
dine gimnazije.
42
Drugi obrazovni programi za odrasle
Neformalni javnovažeći programi za odrasle
Neformalni javnovažeći programi za odrasle omogućavaju sticanje javnovažeće

isprave i sprovode ih organizacije za obrazovanje odraslih koje su upisane u registar
izvođača javnovažećih programa vaspitanja i obrazovanja kod Ministarstva obrazo-
vanja, nauke i sporta.
Jezički programi
U programima engleski za odrasle, nemački za odrasle, francuski za odrasle, italijanski

za odrasle i mađarski za odrasle određeni su ulazni uslovi.
U programe može da se upiše onaj ko ispunjava uslove:
 starost preko 16 godina,

 predznanje:
a) osnovni nivo: potpuni ili delimični početnici. Delimične početnike uvrstimo
u program na osnovu internog testiranja u svrhu klasifikacije i/ili razgovora sa
rukovodiocem obrazovanja;
b) viši nivo: uspešno položen ispit za osnovni nivo ili na drugačiji način stečeno
znanje (škola, kurs, inostranstvo) koji odgovara ovom ispitu i utvrđuje se te-
stom u svrhu klasifikacije i/ili razgovorom sa rukovodiocem obrazovanja.
Programi opismenjivanja
Za programe osposobljavanja za životnu uspešnost (UŽU), projektno učenje za mla-

đe odrasle (PUM) i računarska pismenost za odrasle (RPO) ne postoje ulazni uslovi.
Programi UŽU namenjeni su odraslima koji žele da poboljšaju svoje znanje i kom-
petencije za veću uspešnost na tržištu rada, viši kvalitet života, aktivno državljanstvo,
lični razvoj i učenje kroz ceo život. Programi UŽU namenjeni su različitim ciljnim gru-
pama:
 UŽU Beremo in pišemo skupaj (Čitamo i pišemo zajedno) (UŽU – BIPS) namenjen
je roditeljima i deci za razvijanje saradnje u učenju;
 UŽU Most do izobrazbe (Most do obrazovanja) (UŽU – MI) namenjen je sticanju
navika u učenju, tehnika i veština za ponovni ulazak u obrazovanje;
 UŽU Moje delovno mesto (Moje radno mesto) (UŽU – MDM) namenjen je zapo-
slenima sa ugroženim radnim mestima i podstiče razvoj kompetencija za očuva-
nje posla i veću konkurentnost na tržištu;
43
 UŽU Moj korak (UŽU – MK) namenjen je odraslima sa posebnim potrebama za

postizanje veće samostalnosti i socijalne inkluzije;
 UŽU Izzivi podeželja (Izazovi sela) (UŽU – IP ) namenjen je manje obrazovanim
licima na selu za sticanje osnovnog znanja i veština zbog poboljšanja razvoja
sopstvenih mogućnosti i ekonomskog i socijalnog položaja na selu.
Program PUM namenjen je mladima starosti od 15 do 25 godina bez obrazovanja,

zanimanja i zaposlenja. Učesnici ostvaruju dva osnovna cilja:
 sticanje znanja i iskustava za uspešan nastavak obrazovanja;

 sticanje znanja za izbor odgovarajućeg profesionalnog puta i zaposlenja.
Program RPO namenjen je odraslima koji žele da koriste personalni računar, da upo-
znaju prednosti njegovog korišćenja i da steknu odgovarajuće kompetencije za ak-
tivnu ulogu u informacionom društvu.
Neformalni programi za odrasle
Namenjeni su sticanju, obnavljanju, širenju, osvežavanju i produbljivanju znanja i ne

završavaju se javnovažećom ispravom.
Programi UŽU:
 UŽU Knjige so zame (Knjige su za mene) (UŽZ – KZ) namenjen je razvoju i podsti-
canju čitalačke pismenosti i sticanju veština za demokratski i trpeljiv međukultur-
ni i međugeneracijski dijalog;
 UŽU Razgibajmo življenje z učenjem (Učenjem osvežimo život) (UŽU – RŽU) je
namenjen starijim odraslima, po pravilu penzionerima, za uspešno savladavanje
svakodnevnih okolnosti i podizanje samostalnosti i odgovornosti prilikom uklju-
čivanja u različite društvene aktivnosti.
Program Branje za znanje, za zabavo (Čitanje za znanje, za zabavu) (BZZ):
Program je namenjen sticanju znanja i veština za razvoj porodične pismenosti i upo-

znavanju odgovarajućih oblika podsticanja pismenosti dece u predškolskom dobu i
aktivnom provođenju slobodnog vremena.
Program računarskog digitalnog opismenjivanja za odrasle (RDO)
Program je namenjen svima koji žele da steknu novo znanje za lični ili profesionalni
život na području računarske i digitalne pismenosti sa naglaskom na sticanju znanja
za korišćenje digitalne tehnologije (npr. internet, e-mail, bankomat, mobilni telefon,
44
e-zdravlje, povezivanje između digitalnih uređaja: računar-kamera-fotoaparat-tele-

fon i sl.).
Studijski kružoci
Organizuju se po posebnoj metodi rada kojom se podstiče saradnja u učenju. Sadr-

žaje učesnici biraju sami, obično su oni izraz potreba u lokalnom okruženju, odnosno
grupe ljudi sa istim interesom za istraživanjem i napredovanjem znanja. U određenim
lokalnim okruženjima oni su pripremljeni posebno za doseljenike kako bi im olakšali
uključivanje u lokalno okruženje.
POMOĆ I PODRŠKA ODRASLIMA U OBRAZOVANJU I UČENJU
Informativni i savetodavni centri za obrazovanje odraslih

(ISIO)
U Sloveniji postoji 14 centara ISIO koji su ravnomerno raspoređeni u određenim regi-

onima i imaju i svoja odeljenja. U ISIO se odraslima obezbeđuje informativna i saveto-
davna pomoć u odlučivanju za uključivanje u različite oblike i načine učenja i obrazo-
vanja, što znači i uključivanje u programe formalnog obrazovanja za sticanje obrazova-
nja. Kao pomoć u traženju obrazovne ponude služi i pregled izvođača i programa koji
priprema Andragoški centar Republike Slovenije (http://pregled.acs.si/).
ISIO deluju u sledećim mestima:
− Jesenice; u prostorijama Narodnog univerziteta Jesenice, Delavska ulica 1

 04/ 583 38 05, el. pošta: lea.zlodej@lu-jesenice.net
− Koper; u prostorijama Narodnog univerziteta Koper, Cankarjeva 33

 05/ 612 80 06, el. pošta: isio@lu-koper.si
− Krško; u prostorijama Narodnog univerziteta, Dalmatinova 6

 07/ 488 11 70, el. pošta: svetovalno.sredisce@lukrsko.si
− Ljubljana; u prostorijama CDI Univerzum, Grošljeva 4

 01/ 510 22 70, el. pošta: svetovalno.sredisce@cdi-univerzum.si
− Maribor; u prostorijama Andragoškog zavoda Maribor - Narodnog univerziteta,
Maistrova ulica 5,
 02/ 234 11 34, el. pošta: svetovanje@azm-lu.si
− Murska Sobota; u prostorijama Narodnog univerziteta Murska Sobota, Slomškova 33,

 02/ 536 15 76, el. pošta: svetovalno.sredisce@lums.si
45
− Nova Gorica; u prostorijama Narodnog univerziteta Nova Gorica, Cankarjeva 8,

 05/ 335 31 19, el. pošta: ksenija.petek@lung.si
− Novo mesto; u prostorijama Razvojno-obrazovnog centra Novo mesto,

Ljubljanska cesta 28,
 07/ 393 45 52, el. pošta: svetovalno.sredisce@ric-nm.si
− Postojna; u prostorijama Narodnog univerziteta Postojna, Ljubljanska cesta 2,

 05/ 721 12 89, el. pošta: isio-postojna@studioproteus.si
− Ptuj; u prostorijama Narodnog univerziteta Ptuj, Mestni trg 2,

 02/ 749 21 55, el. pošta: svetovanje@luptuj.org
− Slovenj Gradec; u prostorijama MOCIS; Centra za obrazovanje odraslih Slovenj

Gradec, Partizanska 16,
 02/ 884 64 07, el. pošta: mocis.bernarda@siol.net
− Trbovlje; u prostorijama Zasavskog narodnog univerziteta, Trg svobode 11 a,

 03/ 565 11 91, el. pošta: isio.zasavje@guest.arnes.si
− Velenje; u prostorijama Andragoškog zavoda - Narodnog univerziteta Velenje, Titov trg 2,

 03/ 898 54 70, el. pošta: svetovalno.sredisce@lu-velenje.si
− Žalec; u prostorijama UPI - Narodnog univerziteta Žalec, Ulica Ivanke Uranjek 6,

 03/ 713 35 65, el. pošta: isio@upi.si
Organizovano samostalno učenje u centrima za samostalno

učenje (SSU)
U Sloveniji postoje 33 SSU u kojima osposobljeni informatori i savetnici pomažu u iz-

boru odgovarajućeg nastavnog programa i korišćenju nastavne tehnologije. Učenje
je besplatno, a može se steći znanje iz različitih oblasti, npr.: strani jezici, računarstvo,
kucanje sa deset prstiju, komunikacija itd.
Pomurski region:
− Narodni univerzitet Lendava, Kidričeva 1, Lendava
 02/ 578 91 90, el. pošta lu-lendava@guest.arnes.si
− Narodni univerzitet Murska Sobota, Slomškova 33, Murska Sobota
 02/ 536 15 60, el. pošta: tajnistvo@lums.si,
Podravski region:
− Andragoški zavod Maribor – Narodni univerzitet, Maistrova ulica 5, Maribor
 02/ 234 11 11, el. pošta: info@azm-lu.si
46
− Narodni univerzitet Slovenska Bistrica, Partizanska ulica 22, Slovenska Bistrica

 02/ 843 07 34, el. pošta: info@lu-sb.si
− Animacija, d.o.o., Aškerčeva ul. 1, Ptuj
 02/ 749 34 60, el. pošta: info@animacija.si
− DOBA EPIS Maribor, Prešernova ul. 1, Maribor
 02/ 228 38 50, el. pošta: info@doba.si
− Kadring, Trg svobode 26, Slovenska Bistrica
 02/ 845 32 47, el. pošta: info@kadring.si
− Narodni univerzitet Lenart, Nikova 9/I, Lenart
 02/ 720 78 88, el. pošta: lu-lenart@guest.arnes.si
− Narodni univerzitet Ormož, Vrazova ul. 12, Ormož
 02/ 741 55 05, el. pošta: univerza.ormoz@siol.net
− Narodni univerzitet Ptuj, Mestni trg 2, Ptuj
 02/ 749 21 50, el. pošta: luptuj@siol.net
Koruški region:
− MOCIS, Centar za obrazovanje odraslih, Partizanska 16, Slovenj Gradec
 02/ 884 64 00, el. pošta: mocis@siol.net
− Smeri, d. o. o., Koroška cesta 14, Ravne na Koroškem
 02/ 822 06 31, el. pošta: info@smeri.si
Savinjski region:
− Andragoški zavod - Narodni univerzitet Velenje, Titov trg 2, Velenje
 03/ 898 54 50, el. pošta: info@lu-velenje.si
− Narodni univerzitet Rogaška Slatina, Celjska cesta 3 a, Rogaška Slatina
 03/ 818 24 40, el. pošta: info@lu-rogaska.si
− Narodni univerzitet Celje, Cankarjeva ul. 1, Celje
 03/ 428 67 50, el. pošta: info@lu-celje.si
− UPI – Narodni univerzitet Žalec, Ulica Ivanke Uranjek 6, Žalec
 03/ 713 35 50, el. pošta: lu-zalec@upi.si
Zasavski region:
− Zasavski narodni univerzitet Trbovlje, Trg svobode 11 a, Trbovlje
 03/563 11 90, el. pošta: zluni-trbovlje@quest.arnes.si
Region jugoistočna Slovenija:

− RIC – Razvojno-obrazovni centar Novo mesto, Ljubljanska cesta 28, Novo mesto
 07/ 393 45 50, el. pošta: ric@ric-nm.si
− ZIK – Zavod za obrazovanje i kulturu Črnomelj, Ulica Otona Župančiča 1, Črnomelj
 07/ 306 13 90, el. pošta: info@zik-crnomelj.si
− Narodni univerzitet Kočevje, Trg zbora odposlancev 30, Kočevje
 01/ 893 82 70, el. pošta: lu.kocevje@siol.net
47
Centralnoslovenački region:
− CDI Univerzum Ljubljana, Grošljeva 4, Ljubljana
 01/ 583 92 70, el. pošta: info@cdi-univerzum.si
− MITRA, d. o. o., Ljubljana, Poljanska 73, Ljubljana
 01/ 434 90 30, el. pošta: info@mitra-lj.si
− Glotta Nova, d. o. o., Ljubljana, Poljanska cesta 95, Ljubljana
 01/ 520 06 70, el. pošta: info@glottanova.si
− INTER-ES, d. o. o., Ljubljana, Cesta na Brdo 85, Ljubljana
 01/ 200 02 30, el. pošta: info@inter-es.si,
− Gradska biblioteka Ljubljana, Kersnikova 2, Ljubljana
 01/ 600 13 22, el. pošta: ssu@mklj.si
− Rossana, d. o. o., Logatec, Tržaška 17, Logatec
 01/ 750 95 90, el. pošta: rossana@siol.net
Gorenjski region:
− Narodni univerzitet Jesenic, Cesta Cirila Tavčarja 3 a
 04/ 583 38 00, el. pošta: univerza.jesenice@siol.net
− Narodni univerzitet Tržič, Šolska ul. 2, Tržič
 04/ 592 55 51, el. pošta: info@lu-trzic.si
Notranjsko-kraški region:
− Narodni univerzitet Postojna, Ljubljanska cesta 2, Postojna
 05/ 721 12 80, el. pošta: lu-postojna@studioproteus.si
Severno-primorski region:
− Narodni univerzitet Ajdovščina, cesta 5. maja 14, Ajdovščina
 05/ 366 11 05, el. pošta: ljudska.univerza.ajdovscina@siol.net
− Narodni univerzitet Nova Gorica, Cankarjeva 8, 5000 Nova Gorica
 05/ 335 31 00, el. pošta: info@lung.si
Obalno-kraški region:
− Narodni univerzitet Koper, Cankarjeva 33, Koper
 05/ 612 80 00, el. pošta: lu-koper@siol.net
− Gradska biblioteka Izola, Ul. oktobrske revolucije 1, Izola
 05/ 663 12 84, el. pošta: knjiznica.izola@quest.arnes.si
Pomoć i savetovanje za samostalno učenje besplatni su za učesnike.
48
PROGRAMI UČENJA SLOVENAČKOG JEZIKA I

UPOZNAVANJA SLOVENAČKOG DRUŠTVA
Program Početna integracija doseljenika je za državljane trećih država besplatan, ali

sami pokrivate putne troškove i troškove nastavnih pomagala i materijala.
Programi ZIP (početna integracija doseljenika)
Program ZIP je obrazovni program za doseljenike koji u program učenja slovenačkog

jezika integriše sadržaje iz života i rada. Program sačinjavaju početni (60 sati) i na-
predni modul (120 sati).
Program ZIP u obimu od 180 sati:
Programi 180-satnog učenja slovenačkog jezika namenjeni su državljanima trećih

država koji:
 imate dozvolu za stalni boravak, i vašim članovima porodica sa dozvolom za

privremeni boravak na osnovu spajanja porodice;
 poslednju godinu boravite u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privre-
meni boravak i imate dozvolu za boravak, izdatu sa rokom važenja od najmanje
jedne godine, i vašim članovima porodice, ako imaju izdatu dozvolu za boravak
na osnovu spajanja porodice;
 ste član porodice slovenačkog državljanina ili državljanina Evropskog ekonom-
skog prostora i u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole za boravak za
člana porodice, bez obzira na dužinu boravka i rok važenja dozvole.
U izabranoj školi jezika polaže se klasifikacioni test na osnovu kog će vas škola razvr-
stati u odgovarajuću grupu.
Posle završenom 180-satnog programa vi imate pravo, ukoliko ste pohađali bar 80
posto nastave, na besplatan prvi test znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou.
Program ZIP u obimu od 120 sati
Ako ste kao stranac sa dozvolom za privremeni boravak već pohađali 60-satni
program i zadovoljavate uslove za učešće u 180-satnom programu, imate pravo na
ponovno učešće u programu u obimu od 120 sati programa.
49
Programi ZIP u obimu od 60 sati
Program učenja slovenačkog jezika u obimu od 60 sati namenjen je državljanima

trećih država koji u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole za privremeni
boravak, izdate sa rokom važenja od najmanje jedne godine.
Prijava za učešće u programu
Kod upravne jedinice, gde vam je prijavljeno stalno odnosno privremeno prebivalište,
podnesite zahtev za izdavanje potvrde o ispunjenosti uslova za učešće u programu,
a upravna jedinica će vam, ukoliko ispunjavate uslove, izdati potvrdu o ispunjavanju
uslova za učešće u programu.
Sa potvrdom idite kod jednog od odabranih izvođača, gde ćete dobiti sve informacije
o programu.
Zahteve i spisak izabranih izvođača možete naći na internet stranici infotujci.si.
U programima učenja slovenačkog jezika ne možete da učestvujete, ako ste u Slove-

niji završili školovanje na bilo kom nivou, ako ste uključeni u redovni obrazovni program
ili ste već dobili potvrdu o položenom testu znanja slovenačkog jezika na bar osnovnom
nivou.
TEST ZNANJA SLOVENAČKOG JEZIKA NA OSNOVNOM

NIVOU
Ispit iz znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou namenjen je odraslima čiji prvi
jezik nije slovenački, a potrebna im je javnovažeća isprava o znanju slovenačkog kao
drugog jezika u privatne ili službene svrhe.
Na besplatni jednokratni test znanja iz slovenačkog jezika na osnovnom nivou imate

pravio državljani trećih država koji ste učestvovali u programu učenja slovenačkog
jezika u obimu od 180 odnosno 120 sati i koji ste pohađali program bar 80% sati.
Prijava za učešće u programu
Kod upravne jedinice, gde imate prijavljeno stalno odnosno privremeno prebivalište,
podnesite zahtev za polaganje prvog testa znanja iz slovenačkog jezika, a upravna
jedinica će vam, ukoliko ispunjavate uslove, izdati potvrdu o ispunjavanju uslova za
učešće u programima.
50
Sa potvrdom idite kod jednog od ovlašćenih izvođača testova znanja iz slovenačkog

jezika na osnovnom nivou:
Ispitni centar Centar za slovenački kao Narodni univerzitet Kranj

drugi/strani jezik Cesta Staneta Žagarja 1, 4000 Kranj
Kongresni trg 12, 1000 Ljubljana  04/ 280 48 00
 01/ 241 86 47
Andragoški Zavod Maribor Narodni univerzitet Krško

Maistrova ulica 5, 2000 Maribor Dalmatinova ulica 8, 8270 Krško
 02/ 234 11 11  07/ 488 11 60, 07/ 488 11 70
Cene Štupar CPI Ljubljana Narodni univerzitet Postojna

Vojkova cesta 1, 1000 Ljubljana Ljubljanska cesta 2,  6230 Postojna
 01/ 234 44 02  05/ 721 12 80, 721 12 88
DOBA Vir znanja, Maribor Narodni univerzitet Velenje

Prešernova ulica 1, 2000 Maribor Titov trg 2, 3320 Velenje
 02/ 228 38 50  03/ 898 54 50
Narodni univerzitet Ajdovščina UPI, Narodni univerzitet Žalec

Cesta 5. maja 14, 5270 Ajdovščina Ulica Ivanke Uranjek 6, 3310 Žalec
 05/ 366 47 50  03/ 713 35 50, 03 713 35 51
Narodni univerzitet Koper Zasavski Narodni univerzitet Trbovlje

Cankarjeva 33, 6000 Koper Trg svobode 11a, Trbovlje 
 05/ 612 80 00  03/ 563 11 90
ZIK Črnomelj
Ulica Otona Župančiča 1, 8340 Črnomelj
 07/ 306 13 90
51
SLOVENAČKI ZA STRANCE
Je program, namenjen strancima koji žele da razviju znanje sporazumevanja na

slovenačkom jeziku. Osnovni nivo programa obuhvata 250 sati, gde stranci uče
govor, pisanje i čitalačke i druge veštine za usvajanje slovenačkog jezika. Program
obuhvata različite sadržaje iz privatnog i javnog života (dom, škola, radno mesto,
različite javne ustanove itd.).
Ovaj program sprovode različite škole jezika, a učesnik ga plaća sam.
Više podataka možete naći na internet stranici Centra za slovenački kao drugi/strani
jezik (http://www.centerslo.net/) koji je na raspolaganju na slovenačkom i engleskom
jeziku.
52
Zapošljavanje i rad
53
ZAPOŠLJAVANJE I RAD
Zaposlenje ili rad stranca u Sloveniji je moguće samo ako je stranac prethodno ste-
kao radnu dozvolu ili drugu odgovarajuću dozvolu koja zamenjuje radnu dozvolu.
Radna dozvola nije potrebna samo ako tako određuje zakon ili međunarodni ugovor.
Radne dozvole nisu potrebne:
 Državljanima država članica Evropske unije kao ni članovima njihovih užih poro-
dica,
 državljanima država članica Evropskog privrednog prostora kao ni članovima nji-
hovih užih porodica,
 državljanima Švajcarske konfederacije kao ni članovima njihovih užih porodica,
 državljanima trećih država ako imaju dozvolu za privremeni boravak ili vizu za
dugoročni boravak zbog spajanja sa državljaninom EU, EPP ili Švajcarske konfe-
deracije,
 državljani trećih država sa dozvolom za stalni boravak u Republici Sloveniji, izbe-
glice,
 stranci sa statusom rezidenta za duže vreme u drugoj državi članici EU posle jed-
ne godine boravka u Republici Sloveniji kao i
 državljani trećih država koji su slovenačkog porekla do trećeg kolena u prvoj na-
slednoj liniji.
RADNE DOZVOLE
Radna dozvola se po pravilu izdaje na zahtev poslodavca, a osnovni uslov za izda-

vanje dozvole jeste trenutno stanje na tržištu rada odnosno nedostatak adekvatnih
domaćih kandidata.
A u posebnim slučajevima koje zakon izričito određuje, za dozvolu možete da za-

molite i vi, stranci sami, a izdavanje dozvole je povezano sa vašim statusom stranca
odnosno prirodom posla i onda se dozvola izdaje bez obzira na stanje na tržištu rada.
Radna dozvola vam omogućava rad odnosno zaposlenje i jeste osnova za sticanje
dozvole za boravak koja je posebna dozvola i koju izdaju slovenačka diplomatsko-
konzularna predstavništva odnosno upravne jedinice u Republici Sloveniji.
Stranci, državljani tzv. trećih država, možete da se zaposlite, samozaposlite odnosno

možete da vršite usluge ili druge poslove po ugovoru o delu u Sloveniji samo na
osnovi radne dozvole, osim ako Zakon o zapošljavanju i radu stranaca (ZZDT) ili me-
đunarodni sporazum određuju drugačije.
55
Ako ste zaposleni na osnovi radne dozvole, imate sva prava i obaveze u skladu sa
unutrašnjepravnim zakonodavstvom, pre svega sa Zakonom o radnim odnosima,
npr. kada je reč o plati, radnom vremenu, odmorima, predasima, zaštiti na radu i dru-
gim pravima. Ako poslodavac krši vaša prava, možete se obratiti Inspektoratu RS za
rad koji je nadležan za nadzor nad radnopravnim zakonodavstvom:
Inspektorat RS za rad
Parmova 33
 01/ 280 36 60, irsd@gov.si
Lična radna dozvola
 Sa važnošću od jedne godina
Na osnovi lične radne dozvole sa važnošću od jedne godine možete samo da se

samozaposlite (obavljate delatnost kao samostalni preduzetnik pojedinac, samo-
stalnu profesionalnu delatnost ili ako osnujete privatno privredno društvo).
 Sa važnošću od tri godine
Za ličnu radnu dozvolu sa važnošću od tri godine možete da zamolite ako ste:
1. porodični član izbeglice ili stranca sa dozvolom za stalni boravak i imate va-
žeću dozvolu za privremeni boravak zbog spajanja porodice;
2. samozaposleni stranac koji je u Republici Sloveniji samozaposlen i na toj os-
novi prijavljen za socijalno osiguranje poslednjih 22 meseci kao i da je upisan
u poslovni registar, i imate plaćene poreze i doprinose;
3. stranac sa najmanje stručnim obrazovanjem ili stečenom nacionalnom struč-
nom kvalifikacijom u Republici Sloveniji i dnevni radni migrant, u poslednjih
24 meseca najmanje 20 meseci zaposlen u Republici Sloveniji i po toj osnovi
ste prijavljeni za socijalno osiguranje;
4. stranac koji je poslednju godinu školovanja završio u Republici Sloveniji i ste-
kao najmanje visokoškolsko obrazovanje kao i ako ste u roku od dve godine
od stečenog naziva našli poslodavca ili ste se samozaposlili;
5. stranac koji je u Sloveniji završio program istraživačkog rada in ako ste u toku
jedne godine našli poslodavca ili ako ste se samozaposlili;
6. porodični član stranca iz pređašnje tačke koji ima važeću dozvolu za privre-
meni boravak, zbog spajanja porodice;
56
7. porodični član stranca kome je u Republici Sloveniji bila izdata dozvola za pri-
vremeni boravak zbog obavljanja istraživačkog rada koji ima važeću dozvolu
za privremeni boravak, zbog spajanja porodice.
Lična radna dozvola sa važnošću od tri godine može se ponovo izdati.
Dozvola za zaposlenje
Dozvola za zaposlenje se može izdati samo na zahtev poslodavca za period do jedne

godine i može se produžiti.
Na osnovi dozvole za zaposlenje možete se kao državljanin treće države zaposliti

samo kod poslodavca koji za vas stiče dozvolu i možete da obavljate samo rad za koji
vam je dozvola bila izdata. A ako ste u adekvatnom registru upisani kao zastupnik,
možete da obavljate sve poslove u okviru delatnosti, za obavljanje kojih je posloda-
vac registrovan.
Radna dozvola
Radne dozvole se izdaju za sezonske poslove, upućene strane radnike, zastupnike

privrednih društava, osposobljavanje i usavršavanje, dodatno obrazovanje i indivi-
dualne usluge. U ovoj brošuri ukratko predstavljamo samo sezonski rad.
Dozvole za sezonski rad se izdaju na zahtev poslodavca, i to za sezonski rad u poljo-

privredi i šumarstvu. Za obavljanje sezonskog rada poslodavac i stranac zaključu-
ju radni odnos na određeno vreme. Ako se rad obavlja do najviše 30 dana ukupno,
može se zaključiti ugovor o delu. Ugovor o delu se može zaključiti samo tri puta u
pojedinoj kalendarskoj godini.
Dozvola za sezonski rad se može, ako je zaključen radni odnos, produžiti ili se pono-
vo izdati istom ili drugom poslodavcu više puta godišnje. Ukupno trajanje važnosti
jedne ili više dozvola za rad izdatih za istog stranca, ne sme preći šest meseci u ka-
lendarskoj godini.
Svi obrasci i druge informacije dostupni su i na internet strani Zavoda RS za zapošlja-

vanje (http://www.ess.gov.si/tujci/delo_v_sloveniji) i na internet stranama e-uprave
(http://e-uprava.gov.si/e-uprava).
57
DOZVOLA ZA ZAPOŠLJAVANJE BEZ PROVERE SITUACIJE NA TRŽIŠTU RADA

– SPISAK DEFICITARNIH PROFESIJA
Ministar koji je nadležan za rad, određuje slučajeve kada zaposlenje stranca zbog pri-
rode posla nije vezano za tržište rada i dozvola za zaposlenje se izdaje bez uzimanja u
obzir uslova da u evidenciji zavoda za zapošljavanje nema adekvatnih domaćih neza-
poslenih lica odnosno lica koja su, kada je reč o pravima na zaposlenje, izjednačene
sa državljanima Republike Slovenije. Takvi slučajevi su:
 stranci sa profesijama koje su na slovenačkom tržištu rada deficitarne,

 stranci sa profesijama koje nije moguće steći obrazovanjem ili osposobljavanjem
u Sloveniji, sportisti, kulturni radnici, naučnici, lektori,
 porodični članovi stranca sa visokoškolskim obrazovanjem,
 osoblje u diplomatskim predstavništvima koje nema privilegovan status i slično.
Zapošljavanje radnika iz država članica EU i država članica EPP (Norveška,

Lihtenštajn, Island) kao i iz Švajcarske konfederacije
Radnici iz tih država ste prilikom zapošljavanja odnosno traženja zaposlenja izjedna-
čeni sa domaćim radnicima.
To znači da vam ne treba radna dozvola, nego poslodavac koji vas zapošljava, mora
da prijavi zaposlenje radnika iz EU. Za prijavu zaposlenja se računa prijava državljani-
na EU, EPP ili Švajcarske konfederacije kao i prijava porodičnog člana državljanina EU,
EPP ili Švajcarske konfederacije za socijalno osiguranje koju je podneo poslodavac.
Prijavu poslodavac mora da podnese na propisanom obrascu M-1 u roku od osam
dana od dana zaključenja radnog odnosa odnosno početka rada.
Ako poslodavac sa sedištem u državi članici EU, EPP ili Švajcarskoj konfederaciji želi
u Sloveniji da obavlja usluge sa radnicima koji su zaposleni kod njega, bez obzira na
njihovo državljanstvo, tu uslugu moraju da prijave na obrascu TUJ 5A. Ako usluge želi
da obavlja državljanin EU, EPP ili Švajcarske konfederacije, prijavljuje se na obrascu
TUJ 5B. Može da se prijavi neposredno u Zavodu RS za zapošljavanje ili preko pošte
na adresi: ZRSZ Centralna služba, Rožna dolina cesta IX/6, Ljubljana.
Priznavanje slobodnog pristupa slovenačkom tržištu rada za članove poro-

dica državljana iz država članica EU i EPP (Norveška, Lihtenštajn, Island) kao
i Švajcarske konfederacije
Pravo na slobodan pristup tržištu rada za državljanina države članice EU ili EPP kao i
Švajcarske konfederacije znači da se u Republici Sloveniji možete zaposliti bez radne
dozvole.
58
Pravo na slobodan pristup tržištu rada za člana porodice državljanina države članice
EU ili EPP, koji nije državljanin države članice EU ili EPP kao i Švajcarske konfederacije,
znači da se u Republici Sloveniji možete zaposliti ili samozaposliti bez radne dozvole.
Državljanin države članice EU i EPP izražava poslodavcu pravo na slobodan pristup
slovenačkom tržištu rada sa dokazom da je državljanin države članice EU ili EPP.
Porodični član državljanina iz pređašnjeg stava koji nije državljanin države članice
EU ili EPP, izražava poslodavcu svoje pravo na slobodan pristup slovenačkom tržištu
rada sa boravišnom dozvolom ili vizom za dugoročni boravak kojom i dokazuje svoje
pravo na slobodan pristup tržištu rada.
59
KORISNE INFORMACIJE
Zdravstveno osiguranje
Socijalna zaštita
Besplatna pravna pomoć
Podsticanje međusobonog poznavanja i

razumevanja sa slovenačkim državljanima
Isplata odštete žrtvama krivičnih dela

Korisne informacije
ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Zdravstveno osiguranje obezbeđuje adekvatnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu za
vreme bolesti ili zbog povrede, jer pokriva troškove za rizike kada obolimo, povredi-
mo se ili imamo kakve druge zdravstvene potrebe. Osnovna osobina zdravstvenog
osiguranja je da su prava svakog pojedinca ili od njega zavisnih porodičnih članova,
vezana za prijavu za osiguranje i za plaćanje adekvatnog doprinosa (u obaveznom
zdravstvenom osiguranju) ili premije (u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju).
Stranci koji nisu uključeni u zdravstveno osiguranje u Republici Sloveniji, imaju pra-
vo na nužne odnosno potrebne zdravstvene usluge, za koje se plaćanje tih usluga
obezbeđuje u skladu sa evropskim pravnim redom, međunarodnim sporazumima ili
iz državnog budžeta.
U Sloveniji imamo obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Obavezno zdravstveno osiguranje ne obezbeđuje pokrivanje svih troškova koji

nastaju prilikom lečenja. Celokupno pokriće troškova je obezbeđeno samo deci, uče-
nicima i studentima koji se redovno školuju, kao i kod nekih bolesti i stanja, a kod
drugih usluga se obezbeđuje obavezno osiguranje samo određeni procentni udeo
cene usluge. Možete da ga regulišete u Zavodu za zdravstveno osiguranje Republike
Slovenije.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje pokriva razliku između pune cene i dela koji
pokriva obavezno zdravstveno osiguranje. Premiju za osiguranje iz dopunskog zdrav-
stvenog osiguranja krijete sami, a osiguranje regulišete u bilo kojoj ustanovi zdrav-
stvenog osiguranja. Dobrovoljna zdravstvena osiguranja u Sloveniji obezbeđuju tri
osiguravajuće kuće: Vzajemna, Adriatic Slovenica i Triglav zdravstvena zavarovalnica.
Kao osiguranici u zdravstvenim ustanovama se legitimišete karticom zdravstvenog

osiguranja. Za posetu lekaru je obično potrebno da prethodno zakažete posetu, a po
pravilu možete da posećujete onaj dom zdravlja koji je najbliži vašem prebivalištu.
Ako ne možete da regulišete status osiguranog lica u obaveznom osiguranju, zainte-

resujte se kod zdravstvenih osiguravajućih kuća o eventualnim dodatnim programi-
ma zdravstvenog osiguranja.
63
SOCIJALNA ZAŠTITA
Ako se nađete u socijalnoj nevolji i problemima, možete se obratiti nadležnom cen-

tru za socijalni rad gde će moći da vam adekvatno stručno pomognu i da vas upozna-
ju sa pravima koja vam pripadaju iz naslova socijalne zaštite.
Stručni radnici vam pomažu pri prepoznavanju socijalne nevolje ili problema i pri
oceni mogućeg rešenja, upoznaju vas sa mogućnostima za usluge socijalne zaštite
kao i davanja, sa obavezama koja proističu iz izbora usluga ili davanja kao i da vam
predstave celokupnu mrežu izvršilaca koji vam mogu ponuditi pomoć. Individualna
pomoć uključuje savetovanje, regulisanje i rukovođenje da bi vam omogućili razvija-
nje, dopunjavanje, očuvanje kao i poboljšanje vaših socijalnih mogućnosti.
Adrese centara za socijalni rad su u poglavlju o kontaktima.
BESPLATNA PRAVNA POMOĆ
Besplatnu pravnu pomoć reguliše Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Svrha be-
splatne pravne pomoći je ostvarivanje prava na sudsku zaštitu po načelu ravnoprav-
nosti, uzimajući u obzir socijalni položaj lica koje bez štete po svoje izdržavanje i
izdržavanje svoje porodice to pravo ne bi moglo ostvarivati.
Besplatna pravna pomoć znači pravo imaoca prava na celokupno ili delimično obez-
beđivanje sredstava za pokriće troškova za pravnu pomoć i oslobađanje od plaćanja
troškova sudskog postupka. U praksi to znači troškove pravnog savetovanja, prav-
nog zastupanja pred opštim i specijalnim sudovima, Ustavnim sudom Republike
Slovenije i pred svim organima, ustanovama ili licima u Republici Sloveniji koje su
nadležne za izvansudsko poravnanje sporova kao i oslobađanje od plaćanja troškova
sudskog postupka.
Oni koji imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć jesu lica koja zbog svog finansij-
skog položaja i položaja svoje porodice ne bi bila sposobna da sama pokriju troškove
postupka, a da time ne bi bili ugroženi njihov finansijski položaj i finansijski položaj
njihove porodice. Tako pravo na besplatnu pravnu pomoć ima lice čiji mesečni pro-
sečni dohodak po članu porodice ne prelazi dvostruki iznos osnovnog iznosa mini-
malnog dohotka.
A za dodelu besplatne pravne pomoći moraju biti ispunjena i sadržinska merila koja
se odnose na predmet za koji se besplatna pravna pomoć dodeljuje. To je da pred-
met nije očigledno nerazuman odnosno da molilac ima verovatne mogućnosti za us-
64
Korisne informacije
peh kao i da je predmet značajan za moliočev lični i socijalno-ekonomski položaj od-

nosno da je očekivani rezultat za molioca ili njegovu porodicu od životnog značaja.
Molba za dodelu besplatne pravne pomoći se podnosi na propisanom obrascu kome

moraju biti priloženi adekvatni dokumenti i to nadležnom okružnom sudu, radnom
sudu ili upravnom sudu, na čijem području molilac ima stalno ili privremeno pre-
bivalište. Obrazac molbe za dodelu besplatne pravne pomoći se dobija u stručnim
službama za besplatnu pravnu pomoć i na internet strani ministarstva nadležnog
za pravosuđe i javnu upravu. Nadležni organ na osnovi molbe za dodelu besplatne
pravne pomoći odlučuje o tome da li molilac ima pravo na besplatnu pravnu pomoć
rešenjem koje uručuje moliocu.
Pravnu pomoć daju advokati koji su po Zakonu o advokaturi upisani u imenik advo-
kata i advokatskog društva, osnovanog po Zakonu o advokaturi kao i notari u pred-
metima kojima se bave po Zakonu o notarijatu. Molilac može sam da izabere lice
ovlašćeno za BPP, i da ga navede u molbi za BPP, inače to lice po službenoj dužnosti
određuje nadležni organ za BPP.
PODSTICANJE MEĐUSOBNOG POZNAVANJA I

RAZUMEVANJA SA SLOVENAČKIM DRŽAVLJANIMA
Kulturnu delatnost različitih etničkih grupa će kulturna politika u skladu sa nacio-

nalnim programom za kulturu podržavati prilikom njihovog nastojanja za očuvanje
njihovih jezika, kulturnoumetničkog izražavanja i kulturnog povezivanja sa matič-
nim narodima. Svest o sopstvenoj kulturi i osvešćenost ljudi o njihovim kulturnim
pravima jesu jedan od uslova za uključenost u otvoreno društvo koje se zasniva na
autonomiji i slobodi pojedinca.
Ministarstvo nadležno za kulturu, obezbeđuje sredstva za sprovođenje programa

podsticanja međusobnog poznavanja i razumevanja u skladu sa godišnjim progra-
mom manjinskih etničkih zajednica i doseljenika da se strancima omogući saradnja
s pojedinim društvima i učešće u kulturnom životu Republike Slovenije.
Više informacija ćete naći na internet strani Ministarstva za kulturu.
Ministarstvo za kulturu,
Služba za kulturne različitosti i ljudska prava,
Metelkova 4, 1000 Ljubljana
tel.: 01/400 79 44
65
Ministarstvo za unutrašnje poslove u saradnji sa Ministarstvom za kulturu obez-

beđuje sufinansiranje programa interkulturalnog dijaloga koji sprovode nevladine
i druge neprofitne organizacije. Programi su sufinansirani iz Evropskog fonda za
uključivanje državljana trećih država.
Sa programima interkulturalnog dijaloga ćete biti upoznati preko brošura dostu-

pnih u upravnim jedinicama, na internet stranama Ministarstva za unutrašnje po-
slove i javnu upravu www.mnz.gov.si kao i na internet portalu infotujci.si.
ISPLATA ODŠTETE ŽRTVAMA KRIVIČNIH DELA

Vi, kao državljani EU možete kao žrtve krivičnih dela da ostvarite pravo na odštetu.
Za više informacija obratite se
Ministarstvu pravde
Sektor za pravosudni nadzor
Župančičeva 3, Ljubljana
tel.: 01/ 369 5440, telefaks: 01/ 369 5475
e-naslov: gp.mp@gov.si
RADNO VREME:
ponedeljek, petek: 9.00–12.00

sreda: 9.00–12.00 in 14.00–16.00
Informacije su vam na raspolaganju i na internet strani Evropskog pravosudnog

atlasa za civilne poslove.
66
PODATKI O SLOVENIJI
PODACI O SLOVENIJI
Podaci o Sloveniji
NEKOLIKO OSNOVNIH PODATAKA O SLOVENIJI

Stanovništvo: 2.058.123 (1. 10. 2012)
Većina stanovništva su Slovenci.
Italijanska zajednica na obalnom području i madžarska zajednica na severoistoku
jesu autohtone manjine; njihova prava su zaštićena ustavom.
Službeni jezik: slovenački, a na narodno mešanim područjima i madžarski i italijanski.
Novčana jedinica: evro (EUR)
Glavni grad: Ljubljana (jun, 2011: 271.937 stanovnika)

Drugi veći gradovi su Maribor, Celje, Kranj, Velenje, Koper, Novo mesto, Ptuj, Nova
Gorica, Jesenice, Trbovlje, Murska Sobota.
Položaj: Slovenija je srednjeevropska država sa površinom od 20.273 km2. Graniči

se sa Austrijom 318, Italijom 280, Madžarskom 102 i sa Hrvatskom 670 km; ukupno
1382 km.
Slovenija ima osam geografski više ili manje zaključenih geografskih regija koje su
takođe istorijski utemeljene i opšteprihvaćene: Primorska, Notranjska, Gorenjska,
Dolenjska, Bela krajina, Koruška, Štajerska, Prekmurje.
Najviši vrh: Triglav, 2864 m. Više od polovine površine pokrivaju šume – 1.163.812
ha (u Evropi više šuma imaju samo još Finska i Švedska). Geološki raznovrsna
struktura, dinamičnost reljefa (od morske površine do 2864 m nadmorske visine)
kao i rasprostranjenost Slovenije na četiri biogeografska područja, omogućili su
bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta. Takođe su brojni i životinjski i biljni endemiti.
Dužina obale: 46,6 km. Slovenija je zemlja voda. Ukupna dužina vodenih tokova,
reka, stalnih i bujičnih pritoka je 26.600 km. Po ukupnoj količini rečne vode po sta-
novniku Slovenija se uvrštava među najbogatije evropske države, jer skoro četiri puta
preseže evropski prosek.
Klima: alpska, kontinentalna, sredozemna.
Druge etničke grupe: Hrvati, Srbi, Bošnjaci, Makedonci, Crnogorci i Albanci. U Slo-
veniji živi i romska zajednica. Njen položaj i posebna prava regulisana su zakonom.
Religija: Većina stanovništva je rimokatoličke veroispovesti; a u Sloveniji ima i više

od trideset drugih verskih zajednica koje su službeno prijavile svoju delatnost.
69
Državno uređenje
Grb Zastava
Himna
Himna je sedma strofa pesme Zdravljica koju je 1844. godine napisao najveći
slovenački pesnik France Prešeren.
Žive naj vsi narodi,

ki hrepene dočakat’ dan,
da koder sonce hodi,
prepir iz sveta bo pregnan,
da rojak
prost bo vsak,
ne vrag, le sosed bo mejak!
Republika Slovenija je demokratska republika koja se zasniva na načelu podele vla-

sti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku granu.
Ustav: Slovenački ustav je usvojen 23. decembra 1991. godine i obezbeđuje parla-
mentarni sistem upravljanja. To je najviši pravni akt kojega usvaja i dopunjuje narod-
na skupština po posebnom postupku.
Predsednik republike predstavlja Republiku Sloveniju i on je vrhovni komandant

njenih odbrambenih snaga. Predsednik se bira na neposrednim izborima na najviše
dva petogodišnja perioda.
Vlada (predsednik vlade i ministri) predstavlja izvršnu vlast i odgovorna je narodnoj

skupštini.
70
Podaci o Sloveniji
Ministarstva:
Ministarstvo za rad, porodicu, socijalne poslove i jednake mogućnosti
Ministarstvo finansija
Ministarstvo za privredni razvoj i tehnologiju
Ministarstvo za infrastrukturu i prostorno planiranje
Ministarstvo za obrazovanje, nauku i sport
Ministarstvo za kulturu
Ministarstvo za poljoprivredu i životnu sredinu
Ministarstvo za unutrašnje poslove
Ministarstvo odbrane
Ministarstvo za pravosuđe
Ministarstvo za zdravlje
Ministarstvo za spoljašnje poslove
Narodna skupština je najviši zakonodavni organ (90 poslanika) koji usvaja zakone.
Državni savet (40 članova) obavlja savetodavnu ulogu i zastupa nosioce socijalnih,
privrednih, profesionalnih i lokalnih interesa.
Sudstvo: Sudije su nezavisni u obavljanju svoje funkcije. Vezani su za ustav i zakon.

Sudovi su lokalni i okružni; viši sudovi su žalbeni sudovi, a vrhovni sud je najviši sud
u sudskom sistemu.
Praznici i neradni dani
1. januar Nova godina

8. februar Prešernov dan, slovenački kulturni praznik
vaskršnji ponedeljak
27. april dan otpora protiv okupatora
1. in 2. maj praznik rada
25. jun dan državnosti
15. avgust Uspenje Bogorodice
prisajedinjenje prekmurskih Slovenaca sa matičnim
17. avgust *
narodom
15. septembar * povratak Primorske u matičnu domovinu
31. oktobar dan reformacije
71
1. novembar Svi sveti

23. novembar * dan Rudolfa Maistera
25. decembar Božić
26. decembar dan samostalnosti i jedinstva
Praznici u Republici Sloveniji su neradni dani, osim praznika koji su označeni sa *.
Značajnije istorijske prekretnice
 preci današnjih Slovenaca su se prvi put naselili na ovom području u 6. veku;

 7. vek: kneževina Karantanija, prva slovenačka država;
 9. vek: Brižinski spomenici, najstariji zapis na slovenačkom jeziku;
 14. vek do 1918: slovenačke regije postaju deo Habsburške, a zatim Austro-
ugarske monarhije;
 sredina 15. veka – kraći period celjske kneževine kao poslednje političke
tvorevine sa središtem na slovenačkoj teritoriji;
 period reformacije uspostavlja temelje slovenačkog književnog jezika i Sloven-
cima donosi prvu slovenačku štampanu knjigu godine 1550. (Primož Trubar) i
godine 1584. slovenački prevod biblije (Jurij Dalmatin);
 1809–13: Ilirske provincije (polovina Slovenije je deo francuskog carstva) – jača
slovenačka narodna svest;
 1848: zahtev za ujedinjenje svih Slovenaca u jedinstvenom kraljevstvu u austrij-
skom carstvu – program ujedinjene Slovenije;
 1918: kraj prvog svetskog rata, posle neuspešnog nastojanja za trijalizam (pode-
la Habsburške monarhije na austrijski, mađarski i južnoslovenski deo) i raspadom
Austro-ugarske se slovenačka etnička teritorija raskomadala između četiri drža-
ve; u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraljevini Jugoslaviji) je slovenačka teri-
torija razdeljena najpre na dve administrativne jedinice (ljubljansku i mariborsku
oblast), a zatim sjedinjena u Dravsku banovinu;
 1919: priključenje Prekmurja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca;
 29. novembar 1945: Slovenci dobijaju sopstvenu republiku u Federativnoj na-
rodnoj republici Jugoslaviji;
 15. septembar 1947: ponovno prisajedinjenje većeg dela Primorske Sloveniji na
osnovi Pariskog mirovnog ugovora;
 aprila 1990: prvi demokratski izbori;
 decembra 1990: plebiscit za nezavisnu i samostalnu državu (88,5 % prijavljenih
glasača je glasalo za);
 25. jun 1991: Slovenija proglašava nezavisnost;
72
Podaci o Sloveniji
 23. decembar 1991: usvajanje novog slovenačkog ustava;

 15. januar 1992: Evropska unija službeno priznaje Sloveniju;
 22. maja 1992: Slovenija postaje stalna članica OUN;
 1. februara 1999: počinje da važi sporazum sa EU o pridruživanju;
 29. marta 2004: Slovenija postaje član NATO saveza;
 1. maja 2004: Slovenija postaje član EU;
 1. januar 2007: Slovenija uvodi evro.
Veliki sportski događaji u Sloveniji
Zlatna lisica je tradicionalna ženska međunarodna skijaška utakmica za svetski kup.

Priredba se odvija je od 1964. godine svake godine na mariborskom Pohorju.
Kup Vitranc je skijaško takmičenje u slalomu i veleslalomu za muškarce svake godine,

i to od godine 1961. nadalje, na kranjskogorskom skijalištu Podkoren.
Planica ispod Ponca je scena na kojoj se svake godine održavaju takmičenja u skijaškim
letovima za muškarce od 1936.godine. Planica drži svetski rekord u skijaškim letovima
od 1987. godine do danas, kada je 2005. godine Jani Ahonen iz Finske preleteo 240
m sa proklizavanjem, a službeni rekord je 239 m, koliko je skočio Bjorn Ejnar Romuren.
Slovenački sportista veka
Leon Štukelj je rođen 12. novembra 1898. u Novom mestu. Već godine 1907. se uklju-
čio u generaciju novomeškog Sokola i prvi put se ozbiljno susreo sa gimnastičkim vež-
banjem. U gradu na Krki je proživeo svoje detinjstvo i mladost, maturirao je u gimnaziji
i posle diplome na pravnom fakultetu obavio je još sudijsku praksi i bio imenovan za
sudiju.
73
Odatle je otišao na prva tri velika svetska gimnastička takmičenja, svetsko prvenstvo
u Ljubljani 1922. i u Lionu 1926. godine kao i na svoje najuspešnije olimpijske igre
u Parizu 1924. godine. Iz dolenjske prestonice se 1927. godine preselio u Maribor.
Učestvovao je još na četiri velika svetska takmičenja: olimpijske igre u Amsterdamu
1928. godine i u Berlinu 1936. godine kao i na svetskim prvenstvima u Luksemburgu
1930. godine i u Parizu 1931. godine.
Na sedam velikih svetskih takmičenja je čak dvadeset puta među prvom trojicom, od
toga osam puta prvi, šest puta drugi i šest puta treći. A samo na olimpijskim igrama
je osvojio šest medalja, od toga dve zlatne u Parizu 1924. godine, jednu zlatnu i dve
bronzane u Amsterdamu 1928. godine i za kraj karijere još jednu srebrnu u Berlinu
1936. godine.
U gradu na Dravi je osnovao i porodicu, završio svoj gimnastičarski i radni put i pun
energije i vedrog duha je živeo sve do 8. novembra 1999, kada je iznenada umro, i tu
je takođe našao svoj poslednji počinak.
74
REČNIK
Rečnik
Osnovne reči Osnovne besede
Dobro jutro. Dobro jutro.

Dobar dan. Dober dan.
Dobro veče. Dober večer.
Doviđenja. Na svidenje.
Laku noć. Lahko noč.
Zdravo! (pozdrav za prijatelje i Živio! (pozdrav za prijatelje in znance)
poznanike)
Molim. Prosim.
Hvala. Hvala.
Molim. Nema na čemu. Prosim. Ni za kaj.
Izvinite. Oprostite.
Da. Da.
Ne. Ne.
Ne znam. Ne vem.
Kako ste? (formalno)/Kako si? Kako ste? (formalno)/Kako si?
(neformalno) (neformalno)
Otac Oče
Majka Mama
Brat Brat
Sestra Sestra
Sin Sin
Kći Hči
Prijatelj/-ica Prijatelj/-ica
Razumem. Razumem.
Ne razumem. Ne razumem.
Da li govorite engleski/nemački/ Govorite angleško/nemško/italijansko/
italijanski/francuski/hrvatski? francosko/hrvaško?
Kako se zovete? (formalno)/Kako se Kako vam je ime? (formalno)/Kako

zoveš? (neformalno) ti je ime? (neformalno)
Zovem se ... Ime mi je ...
Odakle ste? (formalno)/ Od kod ste? (formalno)/
Odakle si? (neformalno) Od kod si? (neformalno)
Dolazim iz ... Prihajam iz ...
Pomoć Pomoč
Upomoć! Na pomoč!
Pozovite lekara/policiju/hitnu pomoć! Pokličite zdravnika/policijo/reševalce!
Molim vas, pomozite mi! Prosim, pomagajte mi!
77
Upitne reči: Vprašalnice:
Gde? Kje?
Šta? Kaj?
Kada? Kdaj?
Ko? Kdo?
Zašto? Zakaj?
Kako? Kako?
Smerovi i mesta Smeri in kraji
desno desno
levo levo
pravo naravnost
nazad nazaj
napred naprej
gore gor
dole dol
bolnica bolnišnica
policija policija
pošta pošta
banka banka
škola šola
apoteka lekarna
prodavnica trgovina
menjačnica menjalnica
telefonska govornica telefonska govorilnica
toalet stranišče
ulica ulica
trg trg
jezero jezero
reka reka
Hrana i piće Hrana in pijača
Gladan sam. Lačen sem.

Žedan sam. Žejen sem.
Ja sam vegetarijanac. Sem vegetarijanec.
Ne jedem ... Ne jem ...
doručak zajtrk
predjelo predjed
glavno jelo glavna jed
dezert sladica
užina malica
ručak kosilo
večera večerja
78
Rečnik
hleb kruh
voće sadje
povrće zelenjava
krompir krompir
salata solata
meso meso
živinsko meso perutnina
svinjetina svinjina
govedina govedina
ribe ribe
supa juha
piće pijača
voda voda
sok sok
kafa kava
čaj čaj
mleko mleko
vino vino
pivo pivo
šećer sladkor
so sol
biber poper
sirće kis
ulje olje
Putovanje Potovanje
aerodrom letališče
voz vlak
autobus avtobus
autobuska stanica avtobusna postaja
železnička stanica železniška postaja
polazak odhod
dolazak prihod
hotel hotel
soba soba
rezervacija rezervacija
pasoš potni list
Sati, dani, meseci Ure, dnevi, meseci
Kada? Kdaj?
juče včeraj
danas danes
sutra jutri
kroz ... dana čez ... dni
u ... ob ...
79
ujutro zjutraj
uveče zvečer
ponedeljak ponedeljek
utorak torek
sreda sreda
četvrtak četrtek
petak petek
subota sobota
nedelja nedelja
januar januar
februar februar
mart marec
april april
maj maj
jun junij
jul julij
avgust avgust
septembar september
oktobar oktober
novembar november
decembar december
proleće pomlad
leto poletje
jesen jesen
zima zima
Koliko je sati? Koliko je ura?

Sati je ... Ura je ...
Brojevi Številke
0 nula 0 nič
1 jedan 1 ena
2 dva 2 dve
3 tri 3 tri
4 četiri 4 štiri
5 pet 5 pet
6 šest 6 šest
7 sedam 7 sedem
8 osam 8 osem
9 devet 9 devet
10 deset 10 deset
11 jedanaest 11 enajst
80
Rečnik
12 dvanaest 12 dvanajst
13 trinaest 13 trinajst
14 četrnaest 14 štirinajst
15 petnaest 15 petnajst
16 šesnaest 16 šestnajst
17 sedamnaest 17 sedemnajst
18 osamnaest 18 osemnajst
19 devetnaest 19 devetnajst
20 dvadeset 20 dvajset
21 dvadesetijedan 21 enaindvajset
30 trideset 30 trideset
40 četrdeset 40 štirideset
50 pedeset 50 petdeset
60 šezdeset 60 šestdeset
70 sedamdeset 70 sedemdeset
80 osamdeset 80 osemdeset
90 devedeset 90 devetdeset
100 sto 100 sto
200 dvesta 200 dvesto
1.000 hiljadu 1.000 tisoč
1.000.000 milion 1.000.000 milijon
81
Rečnik
KONTAKTI
Upravne jedinice
Područne jedinice Zavoda za zapošljavanje
Centri za socialni rad
Strane ambasade
83
POZIV U POMOĆ
112
POZIV U POMOĆ
112
POLICIJA
113
Kontakti
UPRAVNE JEDINICE (UE)
UE AJDOVŠČINA UE GROSUPLJE
Vipavska cesta 11 B, 5270 Ajdovščina Taborska cesta 1, 1290 Grosuplje
 05/ 364 32 00  01/ 781 09 00
ue.ajdovscina@gov.si ue.grosuplje@gov.si
UE BREŽICE UE HRASTNIK
Cesta prvih borcev 24/a, 8250 Brežice Pot Vitka Pavliča 5, 1430 Hrastnik
 07/ 499 15 50  03/ 564 26 00
ue.brezice@gov.si ue.hrastnik@gov.si
UE CELJE UE IDRIJA
Ljubljanska cesta 1, 3000 Celje Študentovska 2, 5280 Idrija
 03/ 426 53 00  05 373 43 00
ue.celje@gov.si ue.idrija@gov.si
UE CERKNICA UE ILIRSKA BISTRICA

Cesta 4. maja 24, 1380 Cerknica Bazoviška cesta 14, 6250 Ilirska Bistrica
 01/ 707 13 00  05/ 711 22 00
ue.cerknica@gov.si ue.ilirskabistrica@gov.si
UE ČRNOMELJ UE IZOLA
Zadružna cesta 16, 8340 Črnomelj Cesta v Pregavor 3/a, 6310 Izola/Isola
 07/ 336 10 00  05/ 660 04 00
ue.crnomelj@gov.si ue.izola@gov.si
UE DOMŽALE UE JESENICE
Ljubljanska cesta 69, 1230 Domžale Cesta železarjev 6/a, 4270 Jesenice
 01/ 722 01 00  04/ 585 14 01
ue.domzale@gov.si ue.jesenice@gov.si
UE DRAVOGRAD UE KAMNIK
Meža 10, 2370 Dravograd Glavni trg 24, 1240 Kamnik
 02/ 872 07 10  01/ 831 81 00
ue.dravograd@gov.si ue.kamnik@gov.si
UE GORNJA RADGONA UE KOČEVJE

Partizanska cesta 13 Ljubljanska cesta 26, 1330 Kočevje
9250 Gornja Radgona  01/ 893 83 00
 02/ 564 38 88 ue.kocevje@gov.si
ue.goradgona@gov.si
85
UE KOPER UE LOGATEC
Trg Brolo 4, 6000 Koper/Capodistria Tržaška cesta 50 a, 1370 Logatec
 05/ 663 76 00  01/ 759 05 00
ue.koper@gov.si ue.logatec@gov.si
UE KRANJ UE MARIBOR
Slovenski trg 1, 4000 Kranj Ulica heroja Staneta 1, 2501 Maribor
 04/ 201 57 00  02/ 220 10 00
ue.kranj@gov.si ue.maribor@gov.si
UE KRŠKO UE METLIKA
Cesta krških žrtev 14, 8270 Krško Naselje Borisa Kidriča 14, 8330 Metlika
 07/ 498 14 02  07/ 363 74 50
ue.krsko@gov.si ue.metlika@gov.si
UE LAŠKO UE MOZIRJE
Mestna ulica 2, 3270 Laško Šmihelska cesta 2, 3330 Mozirje
 03/ 733 88 00  03/ 839 33 00
ue.lasko@gov.si ue.mozirje@gov.si
UE LENART UE MURSKA SOBOTA

Trg osvoboditve 7, 2230 Lenart v Slov. Goricah Kardoševa 2, 9000 Murska Sobota
 02/ 729 15 00  02/ 513 11 11
ue.lenart@gov.si ue.murskasobota@gov.si
UE LENDAVA UE NOVA GORICA

Trg ljudske pravice 5, 9220 Lendava Trg Edvarda Kardelja 1, 5102 Nova Gorica
 02/ 577 36 00  05/ 330 61 00
ue.lendava@gov.si ue.novagorica@gov.si
UE LITIJA UE NOVO MESTO

Jerebova 14, 1270 Litija Defranceschijeva ulica 1, 8000 Novo mesto
 01/ 896 23 45  07/ 393 91 02
ue.litija@gov.si ue.novomesto@gov.si
UE LJUBLJANA UE ORMOŽ
Tobačna ulica 5, 1000 Ljubljana Ptujska cesta 6, 2270 Ormož
 01/ 306 30 00  02/ 741 54 00
ue.ljubljana@gov.si ue.ormoz@gov.si
UE LJUTOMER UE PESNICA
Vrazova ulica 1, 9240 Ljutomer Pesnica pri Mariboru 43/a,
 02/ 584 94 20 2211 Pesnica pri Mariboru,
ue.ljutomer@gov.si  02/ 654 23 00
ue.pesnica@gov.si
86
Kontakti
UE PIRAN UE SEVNICA
Obala 114/a, 6320 Portorož/Portorose Glavni trg 19/a, 8290 Sevnica
 05/ 671 04 00  07/ 816 38 70
ue.piran@gov.si ue.sevnica@gov.si
UE POSTOJNA UE SEŽANA
Ljubljanska cesta 4, 6230 Postojna Partizanska 4, 6210 Sežana
 05/ 728 06 00  05/ 731 27 00
ue.postojna@gov.si ue.sezana@gov.si
UE PTUJ UE SLOVENJ GRADEC

Slomškova ulica 10, 2250 Ptuj Meškova 21, 2380 Slovenj Gradec
 02/ 798 01 00  02/ 885 05 50
ue.ptuj@gov.si ue.slgradec@gov.si
UE RADLJE OB DRAVI UE SLOVENSKA BISTRICA

Mariborska cesta 7, 2360 Radlje ob Dravi Kolodvorska ulica 10
 02/ 887 94 00 2310 Slovenska Bistrica
ue.radlje@gov.si  02/ 805 55 00
ue.slbistrica@gov.si
UE RADOVLJICA UE SLOVENSKE KONJICE

Gorenjska cesta 18, 4240 Radovljica Stari trg 29, 3210 Slovenske Konjice
 04/ 537 16 00  03/ 758 01 10
ue.radovljica@gov.si ue.slkonjice@gov.si
UE RAVNE NA KOROŠKEM UE ŠENTJUR PRI CELJU

Čečovje 12/a, 2390 Ravne na Koroškem Mestni trg 10, 3230 Šentjur
 02/ 821 64 40  03/ 747 12 80
ue.ravne@gov.si ue.sentjur@gov.si
UE RIBNICA UE ŠKOFJA LOKA

Gorenjska cesta 9, 1310 Ribnica Poljanska cesta 2, 4220 Škofja Loka
 01/ 837 27 10  04/ 511 23 60
ue.ribnica@gov.si ue.skofjaloka@gov.si
UE RUŠE UE ŠMARJE PRI JELŠAH

Kolodvorska 9, 2342 Ruše Aškerčev trg 12/a, 3240 Šmarje pri Jelšah
 02/ 669 06 60  03/ 817 17 00
ue.ruse@gov.si ue.smarje@gov.si
87
UE TOLMIN UE VELENJE
Tumov drevored 4, 5220 Tolmin Rudarska cesta 6/a, 3320 Velenje
 05/ 380 08 00  03/ 899 57 00
ue.tolmin@gov.si ue.velenje@gov.si
UE TRBOVLJE UE VRHNIKA
Mestni trg 4,1422 Trbovlje Tržaška cesta 1, 1360 Vrhnika
 03/ 563 48 00  01/ 750 78 50
ue.trbovlje@gov.si ue.vrhnika@gov.si
UE TREBNJE UE ZAGORJE OB SAVI

Goliev trg 5, 8210 Trebnje Cesta 9. avgusta 5, 1410 Zagorje ob Savi
 07/ 348 22 50  03/ 566 08 11
ue.trebnje@gov.si ue.zagorje@gov.si
UE TRŽIČ UE ŽALEC
Trg svobode 18, Tržič Ulica Savinjske čete 5, 3310 Žalec
 04/ 595 21 00  03/ 713 51 20
ue.trzic@gov.si (ue.zalec@gov.si).
PODRUČNE SLUŽBE ZAVODA ZA ZAPOŠLJAVANJE
OBMOČNA SLUŽBA LJUBLJANA

Parmova 32 , 1000 Ljubljana
 01/ 242 41 00
Urad za delo Cerknica Urad za delo Kočevje

Cesta 4. maja 52, 1380 Cerknica Trg zbora odposlancev 2, 1330 Kočevje
 01/ 709 32 11  01/ 893 96 10
Urad za delo Domžale Urad za delo Ljubljana

Ljubljanska 80, 1230 Domžale Parmova 32, 1000 Ljubljana
 01/ 724 14 45  01/ 242 41 40
Urad za delo Grosuplje Urad za delo Logatec

Kadunčeva 4, 1290 Grosuplje Tržaška c. 19 a , 1370 Logatec
 01/ 786 08 60  01/ 754 13 39
88
Kontakti
Urad za delo Idrija Urad za delo Ribnica

Rožna 2a, 5280 Idrija Škrabčev trg 13, 1310 Ribnica
 05/ 377 10 69  01/ 836 96 90
Urad za delo Kamnik Urad za delo Vrhnika

Kajuhova pot 11, 1241 Kamnik Trg K. Grabeljška 2b, 1360 Vrhnika
 01/ 831 61 51  01/ 750 46 70

OBMOČNA SLUŽBA KRANJ
Bleiweisova 12, 4000 Kranj
 04/ 280 61 00
Urad za delo Jesenice Urad za delo Škofja Loka

Cesta maršala Tita 16, 4270 Jesenice Spodnji trg 40, 4220 Škofja Loka
 04/ 581 13 00  04/ 512 12 81
Urad za delo Kranj Urad za delo Tržič

Bleiweisova 12, 4000 Kranj Trg svobode 18, 4290 Tržič
 04/ 280 61 00  04/ 596 11 64  
Urad za delo Radovljica

Kranjska c. 13, 4240 Radovljica
 04/ 531 49 66

OBMOČNA SLUŽBA NOVA GORICA

Ulica tolminskih puntarjev 4, 5000 Nova Gorica
 05/ 335 02 00
Urad za delo Ajdovščina Urad za delo Tolmin

Gregorčičeva ul. 18, 5270 Ajdovščina Trg maršala Tita 8, 5220 Tolmin
 05/ 368 13 30  05/ 381 06 00
Urad za delo Nova Gorica

Ulica tolminskih puntarjev 4,
5000 Nova Gorica
 05/ 335 02 00
89
OBMOČNA SLUŽBA KOPER

Kmečka ul. 2, 6000 Koper/Capodistria
 05/ 613 50 00

Urad za delo Ilirska Bistrica Urad za delo Piran
Gregorčičeva 2, 6250 Ilirska Bistrica Obala 114, 6320 Portorož/Portorose
 05/ 714 51 97  05/ 677 18 73
Urad za delo Izola Urad za delo Postojna

Veluščkova 4, 6310 Izola/Isola Ljubljanska 5a, 6230 Postojna
 05/ 641 83 74  05/ 726 13 93
Urad za delo Koper Urad za delo Sežana

Kmečka ul. 2, 6000 Koper/Capodistria Ul. 1. maja 1, 6210 Sežana
 05/ 613 50 00  05/ 734 43 16
OBMOČNA SLUŽBA NOVO MESTO

Trdinova 10, 8000 Novo mesto
 07/ 393 58 00

Urad za delo Črnomelj Urad za delo Novo mesto
Kolodvorska 34, 8340 Črnomelj Mušičeva 15, 8000 Novo mesto
 07/ 305 19 26  07/ 393 58 30
Urad za delo Metlika Urad za delo Trebnje

Črnomaljska 1, 8330 Metlika Baragov trg 1, 8210 Trebnje
 07/ 305 81 22  07/ 304 41 01
 
OBMOČNA SLUŽBA TRBOVLJE
Ulica 1. junija 19, 1420 Trbovlje
 03/ 563 35 00
Urad za delo Hrastnik Urad za delo Trbovlje

Cesta 3. julija 1b, 1430 Hrastnik Ul. 1. junija 19, 1420 Trbovlje
 03/ 565 43 00  03/ 563 35 00
Urad za delo Litija Urad za delo Zagorje

Jerebova 14, 1270 Litija Kidričeva 2a, 1410 Zagorje ob Savi
 01/ 898 30 77  03/ 563 35 40
90
Kontakti
OBMOČNA SLUŽBA VELENJE

Rudarska cesta 6a, 3320 Velenje
 03/ 898-82-10
Urad za delo Dravograd Urad za delo Ravne na Koroškem

Trg 4. julija 5, 2370 Dravograd Prežihova 17, 2390 Ravne na Koroškem
 02/ 887 94 70  02/ 870 55 70
Urad za delo Mozirje Urad za delo Slovenj Gradec

Na trgu 20, 3330 Mozirje Francetova 7, 2380 Slovenj Gradec
 03/ 839 01 18  02/ 881 29 60
Urad za delo Radlje ob Dravi Urad za delo Velenje

Mariborska 7, 2360 Radlje ob Dravi Rudarska c. 6A, 3320 Velenje
 02/ 887 95 56  03/ 898 82 10
 
OBMOČNA SLUŽBA SEVNICA

Trg svobode 32, 8290 Sevnica
 07/ 816 46 50
Urad za delo Krško Urad za delo Sevnica

Dalmatinova 8, 8270 Krško Trg svobode 32, 8290 Sevnica
 07/ 488 15 30  07/ 816 46 50
Urad za delo Brežice

Černelčeva 3a, 8250 Brežice
 07/ 499 29 30

OBMOČNA SLUŽBA MARIBOR

Gregorčičeva 37, 2000 Maribor
 02/ 235 77 00

Urad za delo Lenart Urad za delo Pesnica
Ilaunigova ul. 19, Pesnica 42/a, 2211 Pesnica pri Mariboru
2230 Lenart v Slovenskih Goricah  02/ 653 39 41
 02/ 720 72 65
Urad za delo Maribor Urad za delo Ruše

Gregorčičeva 37, 2000 Maribor Šolska ul. 16, 2342 Ruše
 02/ 235 77 00  02/ 661 00 81
91
Urad za delo Slovenska Bistrica Urad za delo Maribor II

Tomšičeva ul. 9, 2310 Slovenska Bistrica Moše Pijadejeve 22, 2000 Maribor
 02/ 840 21 10  02/ 330 54 00
OBMOČNA SLUŽBA CELJE

Ljubljanska cesta 14, 3001 Celje
 02/ 720 72 65

Urad za delo Celje Urad za delo Šentjur
Gledališki trg 7, 3000 Celje Ul. Leona Dobrotinška 3, 3230 Šentjur
 03/ 427 33 36  03/ 427 33 00
Urad za delo Laško Urad za delo Šmarje pri Jelšah

Kidričeva ulica 5, 3270 Laško Rogaška cesta 40 a, 3240 Šmarje pri Jelšah
 03/ 427 33 54  03/ 427 33 00
Urad za delo Slovenske Konjice Urad za delo Žalec

Mestni trg 3, 3210 Slovenske Konjice Aškerčeva 4 a, 3310 Žalec
 03/ 757 34 50  03/ 427 33 00

OBMOČNA SLUŽBA PTUJ

Vodnikova ul. 2, 2250 Ptuj
 03/ 427 34 30

Urad za delo Ormož Urad za delo Ptuj
Ptujska cesta 25, 2270 Ormož Osojnikova c. 1, 2250 Ptuj
 02/ 749 23 10  02/ 771 07 11
OBMOČNA SLUŽBA MURSKA SOBOTA

Arh. Novaka 3, 9000 Murska Sobota
 02/ 749 23 10

Urad za delo Gornja Radgona Urad za delo Ljutomer
Partizanska 21, 9250 Gornja Radgona Prešernova 17 a, 9240 Ljutomer
 02/ 521 32 53  02/ 521 32 08
Urad za delo Lendava Urad za delo Murska Sobota

Kranjčeva 22, 9220 Lendava/Lendva Staneta Rozmana 11a, 9000 Murska Sobota
 02/ 521 32 02  02/ 521 32 18
92
Kontakti
CENTRI ZA SOCIALNI RAD (CSD)
CSD Ajdovščina   CSD Grosuplje  

Gregorčičeva 18, 5270 Ajdovščina Adamičeva cesta 51, 1290 Grosuplje
 05/ 368 06 12  01/ 781 80 50
gpcsd.ajdov@gov.si gpcsd.grosu@gov.si
CSD Hrastnik  
CSD Brežice   Log 9, 1430 Hrastnik
Cesta prvih borcev 24, 8250 Brežice  03/ 564 27 70
 07/ 499 10 00 gpcsd.hrast@gov.si
gpcsd.brezi@gov.si
CSD Idrija  
CSD Celje   Vojkova 2a, 5280 Idrija
 05/ 373 46 00
Opekarniška 15b, 3000 Celje
gpcsd.idrij@gov.si
 03/ 425 63 00
gpcsd.celje@gov.si CSD Ilirska Bistrica  
Bazoviška 32, 6250 Ilirska Bistrica
CSD Cerknica    05/ 711 01 40
Partizanska cesta 2a, 1380 Cerknica gpcsd.ilirs@gov.si
 01/ 705 04 00
gpcsd.cerkn@gov.si CSD Izola  
Cesta v Pregavor 3a, 6310 Izola
CSD Črnomelj  05/ 662 26 94
Ulica 21. oktobra 9, 8340 Črnomelj gpcsd.izola@gov.si
 07/ 306 23 60
CSD Jesenice  
gpcsd.crnom@gov.si
C. Železarjev 4a, 4270 Jesenice
 04/ 583 46 01
CSD Domžale    04/ 583 46 10
Ljubljanska 70, 1230 Domžale  04/ 583 46 14
 01/ 724 63 70 gpcsd.jesen@gov.si
gpcsd.domza@gov.si
CSD Kamnik  
CSD Dravograd   Ljubljanska 1
1240 Kamnik
Meža 4, 2370 Dravograd
 01/ 830 32 80
 02/ 872 36 30
 01/ 831 60 31
gpcsd.dravo@gov.si
gpcsd.kamni@gov.si
CSD Gornja Radgona   CSD Kočevje  

Partizanska cesta 21, 9250 Gornja Radgona Ljubljanska cesta 25, 1330 Kočevje
 02/ 564 93 10  01/ 893 83 80
gpcsd.gornj@gov.si gpcsd.kocev@gov.si
93
CSD Koper CSD Ljubljana Moste-Polje

Cankarjeva 6, 6000 Koper Zaloška 69, 1000 Ljubljana
 05/ 663 45 50  01/ 587 34 00
gpcsd.koper@gov.si gpcsd.ljmos@gov.si
CSD Kranj CSD Ljubljana Šiška

Koroška cesta 19, 4000 Kranj Celovška 150, 1000 Ljubljana Šiška
 04/ 256 87 20  01/ 583 98 00
gpcsd.kranj@gov.si gpcsd.ljsis@gov.si
CSD Krško   CSD Ljubljana Vič-Rudnik  

Cesta krških žrtev 11, 8270 Krško Tržaška cesta 2, 1000 Ljubljana Vič Rudnik
 07/ 492 25 53, 07/ 492 59 68  01/ 200 21 40
gpcsd.krsko@gov.si gpcsd.ljvic@gov.si
CSD Ljutomer  
CSD Laško  
Kidričeva ulica 1, 3270 Laško Prešernova 17/a, 9240 Ljutomer
 03/ 734 31 00  02/ 585 86 60
gpcsd.lasko@gov.si gpcsd.ljuto@gov.si
CSD Logatec  
CSD Lenart  
Tržaška cesta 13, 1370 Logatec
Ilaunigova 19, 2230 Lenart
 01/ 759 06 70
 02/ 720 03 00
gpcsd.logat@gov.si
gpcsd.lenar@gov.si
CSD Maribor
CSD Lendava Zagrebška cesta 72, 2000 Maribor
Glavna ulica 73, 9220 Lendava  02/ 250 66 00
 02/ 578 98 40 gpcsd.marib@gov.si
gpcsd.lenda@gov.si
CSD Metlika  
CSD Litija   Naselje Borisa Kidriča 5a, 8330 Metlika
Ljubljanska c. 12, 1270 Litija  07/ 306 34 31
 01/ 890 03 80, 01/ 890 03 81  07/ 305 23 25
gpcsd.litij@gov.si gpcsd.metli@gov.si
CSD Ljubljana Bežigrad CSD Mozirje  

Podmilščakova 20, 1000 Ljubljana Šmihelska cesta 2, 3330 Mozirje
 01/ 300 18 00, 01/ 300 18 01  03/ 839 14 60
gpcsd.ljbez@gov.si gpcsd.mozir@gov.si
CSD Ljubljana Center   CSD Murska Sobota  

Dalmatinova ulica 2, 1000 Ljubljana Slovenska ulica 44, 9000 Murska Sobota
 01/ 475 08 00, 01/ 300 18 01  02/ 535 11 40
gpcsd.ljcen@gov.si gpcsd.mursk@gov.si
94
Kontakti
CSD Nova Gorica CSD Ravne na Koroškem 

Delpinova 18b, 5000 Nova Gorica Gozdarska pot 17, 2390 Ravne na Koroškem
 05/ 330 29 00  02/ 821 63 50
gpcsd.gorica1@gov.si  02/ 821 63 51
gpcsd.ravne@gov.si
CSD Novo mesto 
Resslova ul. 7b, 8000 Novo mesto
CSD Ribnica  
 07/ 393 26 40
Škrabčev trg 17, 1310 Ribnica
gpcsd.novom@gov.si
 01/ 836 10 03
 01/ 836 93 50
CSD Ormož  
gpcsd.ribni@gov.si
Ptujska c. 25d, 2270 Ormož
 02/ 741 05 60
gpcsd.ormoz@gov.si CSD Ruše  
Šolska ulica 16a , 2342 Ruše
CSD Pesnica    02/ 661 12 41
Pesnica pri Mariboru 41, 2211 Pesnica gpcsd.ruse@gov.si
 02/ 654 42 20
gpcsd.pesni@gov.si CSD Sevnica  
Trg svobode 9, 8290 Sevnica
CSD Piran   07/ 816 12 40
Obala 114, 6320 Portorož gpcsd.sevni@gov.si
 05/ 671 23 00
gpcsd.piran@gov.si
CSD Sežana  
Kosovelova ul. 4b, 6210 Sežana
CSD Postojna  
 05/ 707 42 00, 05/ 734 16 80
Novi trg 6, 6230 Postojna
gpcsd.sezan@gov.si
 05/ 700 12 00
gpcsd.posto@gov.si
CSD Slovenj Gradec
Ozka ulica 1, 2380 Slovenj Gradec
CSD Ptuj
 02/ 885 01 00, 02/ 885 01 01
Trstenjakova 5a, 2250 Ptuj
gpcsd.slovg@gov.si
 02/ 787 56 00
gpcsd.ptuj@gov.si
CSD Slovenska Bistrica  
Ljubljanska 16, 2310 Slovenska Bistrica
CSD Radlje ob Dravi  
 02/ 805 07 60
Mariborska c. 7, 2360 Radlje ob Dravi
 02/ 805 07 61
 02/ 887 97 30
gpcsd.slovb@gov.si
gpcsd.radlj@gov.si
CSD Slovenske Konjice  

CSD Radovljica
Mestni trg 18, 3210 Slovenske Konjice
Kopališka 10, 4240 Radovljica
 03/ 758 08 80
 04/ 537 14 00, 04/ 537 14 11
gpcsd.slovk@gov.si
gpcsd.radov@gov.si
95
CSD Šentjur CSD Trebnje  

Dušana Kvedra 11, 3230 Šentjur pri Celju Goliev trg 11, 8210 Trebnje
 03/ 746 25 20  07/ 348 15 70
 03/ 746 25 22 gpcsd.treb@gov.si
gpcsd.sentj@gov.si
CSD Tržič  
Usnjarska ulica 3, 4290 Tržič
CSD Škofja Loka
 04/ 597 12 00
Partizanska cesta 1d, 4220 Škofja Loka
gpcsd.trzic@gov.si
 04/ 517 01 00
gpcsd.skofj@gov.si CSD Velenje  
Vodnikova 1, 3320 Velenje
CSD Šmarje pri Jelšah  03/ 898 45 00, 03/ 898 45 02
Rogaška cesta 38, 3240 Šmarje pri Jelšah gpcsd.velen@gov.si
 03/ 818 16 50
 03/ 818 16 51 CSD Vrhnika  
gpcsd.smarj@gov.si Ljubljanska 16, 1360 Vrhnika
 01/ 750 62 70
gpcsd.vrhni@gov.si
CSD Tolmin 
Cankarjeva 6, 5220 Tolmin
CSD Zagorje ob Savi  
 05/ 388 17 19 Cesta zmage 7, 1410 Zagorje ob Savi
gpcsd.tolmi@gov.si  03/ 566 02 50
gpcsd.zagor@gov.si
CSD Trbovlje  
Mestni trg 5a, 1420 Trbovlje CSD Žalec
 03/ 563 40 16 Mestni trg 5, 3310 Žalec
 03/ 563 40 33  03/ 713 12 50, 03/ 713 12 61
gpcsd.trbov@gov.si gpcsd.zalec@gov.si
96
Kontakti
KONZULATI I AMBASADE U SLOVENIJI

EVROPA
Ambasada Republike Albanije Ambasada Češke republike

Zaloška cesta 69, 1000 Ljubljana Riharjeva 1, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 547 36 50  +386 1 420 24 50
Konzulat Republike Armenije Ambasada Crne gore

Mestni trg 19, 1000 Ljubljana Njegoševa cesta 14, SI-1000 Ljubljana
 +386 4 169 67 84  +386 1 439 53 64
Ambasada Republike Austrije Ambasada Kraljevine Danske

Prešernova cesta 23, SI-1000 Ljubljana Eurocenter, Tivolska 48, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 479 07 00  +386 1 438 08 00
Ambasada Bosne i Hercegovine Konzulat Crne gore

Kolarjeva 26, SI-1000 Ljubljana Tavčarjeva ulica 41, SI-4000 Kranj
 +386 1 234 32 50  +386 590 830 70/71/72
Generalni konzulat Kraljevine Danske

Konzulat Republike Austrije
Komenskega ul. 36, SI-1000 Ljubljana
c/o Hotel Piramida,
 +386 1 300 76 60
Ulica heroja Šlandra 10, SI-2000 Maribor
 +386 2 234 40 17 Ambasada Republike Hrvatske
Gruberjevo nabrežje 6, SI-1000 Ljubljana
Konzulat Bosne i Hercegovine  +386 1 425 62 20
Galerija LM Festić
Židovska 12, SI-2000 Maribor Ambasada Francuske republike
 +386 2 250 81 76 / 41 757 339 Barjanska cesta 1, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 479 04 00
Ambasada Kraljevine Belgije
Trg republike 3/IX, SI-1000 Ljubljana Konzulat Republike Hrvatske
 +386 1 200 60 10 Trg svobode 3, SI-2000 Maribor
 +386 2 234 66 80
Konzulat Republike Belorusije
Vošnjakova 9, SI-1000 Ljubljana Ambasada Republike Finske
 +386 1 300 98 50 Ajdovščina 4/8, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 300 21 20
Ambasada Republike Bugarske
Konzulat Republike Hrvatske
Opekarska cesta 35, SI-1000 Ljubljana
Ferrarska 30, SI-6000 Koper
 +386 1 283 28 99 / 283 29 00
 +386 5 614 40 11
Ambasada Republike Kipar Konzulat Republike Finske
Komenskega ulica 12, SI-1000 Ljubljana Bevkova 11, SI-1230 Domžale
 +386 1 232 15 42/3/4  +386 1 721 32 97
Konzulat Republike Kipar Ambasada Grčke

Mestni trg 24, SI-1000 Ljubljana Trnovski pristan 14, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 241 83 00 / 41 613 0 26  +386 1 420 14 00
97
Konzulat Islanda Konzulat Kneževine Monako

Prešernova 15, 1000 Ljubljana Polje XXX/6, 1260 Ljubljana
 +386 1 251 88 35 / 41 623 829  +386 1 529 35 05
Ambasada Irske Generalni konzulat Kraljevine Norveške

Palača kapitelj, Poljanski nasip 6, SI-1000 Dalmatinova 10, SI-1000 Ljubljana
Ljubljana  +386 1 232 74 10
 +386 1 300 89 70
Ambasada Savezne republike Nemačke
Konzulat Velikega vojvodstva Luksemburg Prešernova cesta 27, SI-1000 Ljubljana
Prešernova cesta 11, SI-1000 Ljubljana  +386 1 479 03 00
 +386 83 89 98 01
Ambasada Kraljevine Holandije
Ambasada Italijanske republike Palača Kapitelj, Poljanski nasip 6, SI-1000
Snežniška ulica 8, SI-1000 Ljubljana Ljubljana
 +386 1 426 21 94  +386 1 420 14 60
Ambasada Kraljevine Španije Ambasada Republike Poljske

Trnovski pristan 24, SI-1000 Ljubljana Bežigrad 10, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 420 23 30  +386 1 436 47 12
Generalni konzulat Italijanske republike Ambasada Rumunije

Belvedere 2, SI-6000 Koper Smrekarjeva 33 a, SI-1000 Ljubljana
 +386 5 627 37 49  +386 1 505 82 94
Ambasada Republike Kosovo Konzulat Republike Poljske

Dvorec Sela, Zaloška 69, 1000 Ljubljana Delpinova 7 A, SI-5000 Nova Gorica
 +386 1 541 54 10  +386 5 393 6410
Ambasada Republike Litvanije Ambasada Ruske federacije

Emonska cesta 8, 1000 Ljubljana Tomšičeva 9, 1000 Ljubljana
 +386 1 244 56 00  +386 1 425 68 75

Ambasada Madžarske Ambasada Slovačke republike
Ulica Konrada Babnika 5, SI-1210 Ljubljana Tivolska cesta 4, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 512 18 82  +386 1 425 54 25
Ambasada Republike Makedonije Ambasada Republike Srbije

Rožna dolina, Cesta IV/2, SI-1000 Ljubljana Slomškova ulica 1, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 421 00 21  +386 1 438 01 10
Konzulat Republike Malte Generalni konzulat Švedske

Kersnikova 11, 1000 Ljubljana Kersnikova 6, SI-1000 Ljubljana
 +386 41 444 014  +386 1 423 10 73 /4 1 661 906
Konzulat Republike Makedonije Veleposlaništvo Švice

Pot v Bitnje 20, 4000 Kranj Trg republike 3/VI, SI-1000 Ljubljana
 +386 4 231 64 70 / 51 607 189  +386 1 200 86 40
98
Kontakti
Ambasada Republike Turske Konzulat Ukrajine

Livarska 4, SI-1000 Ljubljana Krekov trg 3, 3000 Celje
 +386 1 236 41 50  +386 41 633 069
Ambasada Ukrajine Ambasada Ujedinjenog kraljevstva Velika

Teslova ulica 23, 1000 Ljubljana Britanija i Severna Irska
 +386 1 421 06 04 Trg republike 3/IV, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 200 39 10
Apostolska nuncijatura Svete stolice
Krekov trg 1, SI-1000 Ljubljana Konzulat Ukrajine
 +386 1 433 92 04 Koroška cesta 14, 4000 Kranj
 +386 41 733 580
AZIJA, KAVKAZ I BLISKI ISTOK
Konzulat Republike Jermenije Ambasada Indije

Mestni trg 19, 1000 Ljubljana Železna cesta 16, 1000 Ljubljana
 +386 41 696 784  +386 1 513 31 10
Konzulat Nepala Konzulat Republike Koreje

Gestrinova 2, SI-1000 Ljubljana Trg republike 3, SI-1000 Ljubljana
 +386 590 286 20  + 386 41 743 256
Ambasada Republike Azerbejdžan Konzulat Republike Indonezije

Beethovnova 4, 1000 Ljubljana Prešernova 11, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 425 25 10  +386 1 200 51 77
Generalni konzulat Kraljevine Tajland
Ambasada Gruzije
Pražakova ulica 12, 1000 Ljubljana
Cankarjeva cesta 7, 1000 Ljubljana
 +386 1 433 30 26
 +386 8 382 65 98
Generalni konzulat Hašemitske kraljevine Jordan
Zaloška cesta 159, SI-1000 Ljubljana Ambasada Islamske republike Iran
 +386 1546 15 00 Tolstojeva ulica 8, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 589 71 00; +386 30 60 30 12
Ambasada Narodne republike Kine
Koblarjeva 3, SI-1000 Ljubljana Ambasada Japana
 +386 1 420 28 55 Trg republike 3/XI, SI-1000 Ljubljana
 + 386 1 200 82 81, 200 82 82
Generalni konzulat Republike Filipini
Ulica bratov Učakar 50, SI-1000 Ljubljana Konzulat Države Izrael
 +386 1 518 15 84 Dunajska cesta 119, 1000 Ljubljana
 +386 1 566 10 20
Konzulat Malezije
Opekarska 5, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 283 88 06
99
AFRIKA
Konzulat Republike Angole Konzulat Kraljevine Maroko

Beethovnova 12, 1000 Ljubljana Bizjanova ulica 2, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 200 17 60  +386 1 581 63 00
Ambasada Arabske republike Egipat Konzulat Republike Sejšeli

Opekarska cesta 18A, 1000 Ljubljana Slovenska cesta 5, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 429 54 20, 283 94 37  +386 1 754 29 46
Konzulat Republike Južne Afrike

Nazorjea ulica 6, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 241 77 00
OCEANIJA
Konzulat Australije Konzulat Novog Zelanda

Železna cesta 14; SI-1000 Ljubljana Verovškova 57, 1526 Ljubljana
 +386 1 234 86 75  +386 1 580 30 55, 580 20 11
SEVERNA AMERIKA
Konzulat Kanade Ambasada Sjedinjenih američkih država

Linhartova cesta 49 A, SI-1000 Ljubljana Prešernova cesta 31, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 252 44 44  +386 1 200 55 00
LATINSKA AMERIKA I KARIBI
Ambasada Federativne republike Brazil Konzulat Republike Čile

Kongresni trg 3, 1000 Ljubljana Brdnikova 34 b, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 244 24 00  +386 1 423 96 70
Ambasada Bolivarske republike Venecuele Konzulat Sjedinjenih meksičkih država

Emonska cesta 8, SI-1000 Ljubljana Trg republike 3, SI-1000 Ljubljana
 +386 82 051 280  +386 1 470 70 35
Konzulat Federativne republike Brazil Konzulat Republike Paragvaj

Gortanov trg 15, 6000 Koper Dunajska 158, 1000 Ljubljana
 +386 5 61 005 03  +386 1 568 12 13
100

Informacije Za Tujce - BOS.-SRB.-HRV PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Informacije Za Tujce - BOS.-SRB.-HRV PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SLOVENIJA

MINISTRSTVO ZA NOTRANJE ZADEVE

UKLJUČIVANJE U SLOVENAČKO DRUŠTVO

Ljubljana, januar 2014

CIP - Kataložni zapis o publikaciji

UKLJUČIVANJE u slovenačko društvo : informacije za strance

Nakladnik: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Slovenije

ULAZAK U REPUBLIKU SLOVENIJU I BORAVAK U NJOJ . . . . . . . . . . . . . 7

Ulazak i boravak državljana trećih država i njihovih članova porodica . . . . . . . . . . . . 9

Školski sistem u Republici Sloveniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Republika Slovenija, kao i druge zemlje Evropske unije, obezbeđuje mogućnosti za

Uslov za uspešno uključivanje je vaša spremnost da prihvatite vrednosti društva, ali

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Ulazak i boravak državljana trećih država i njihovih

Ulazak i boravak državljana država članica Evropskog

Ulaz i boravak članova porodice državljanina

Dobijanje državljanstva Republike Slovenije

ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA TREĆIH DRŽAVA I NJIHO-

ULAZAK U REPUBLIKU SLOVENIJU

Ulazak u Republiku Sloveniju na osnovu vize ili pasoša

Ulazak u Republiku Sloveniju na osnovi vize ili boravišne dozvole, izdate u

Ulazak u državu na osnovu vize za dugoročni boravak

Plava karta EU je dozvola za privremeni boravak zbog visokokvalifikovanog zaposle-

Dobijanje prve dozvole za privremeni boravak

Uslovi za dobijanje prve dozvole za privremeni boravak jesu:

 dovoljna sredstva za izdržavanje, mesečno najmanje u visini osnovnog iznosa

Ukoliko želite da dobijete dozvolu za boravak zbog visokokvalifikovanog zaposlenja

Osim dokaza o ispunjenosti navedenih uslova za izdavanje dozvole za privremeni

Uručivanje prve dozvole za privremeni boravak

U slučaju ispunjenosti svih uslova za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak,

 istraživače, visokoškolske nastavnike ili visokoškolske saradnike sa dozvolom za

Ukoliko zbog nepredviđenih okolnosti prva dozvola za privremeni boravak ne bi mo-

Posebni slučajevi kod postupaka izdavanja dozvole za boravak

Za svoje članove porodice možete da obezbedite dozvolu za privremeni boravak,

Ukoliko želite da u Republici Sloveniji boravite zbog spajanja porodice, morate da

 Zaposlenje ili rad, visokokvalifikovano zaposlenje, sezonski rad

Izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog zaposlenja ili rada, visokokvalifikova-

 Prekogranično obavljanje usluge sa upućenim radnicima

I za izdavanje dozvole za privremeni boravak za prekogranično obavljanje usluga sa

Molbu za izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog obavljanja istraživačkog

 Rezident za duži vremenski period u drugoj državi članici Evropske unije

Ukoliko želite da na teritoriji Republike Slovenije da boravite duže, za sebe i za svoje

dozvole za privremeni boravak za sebe i za svoje članove porodice možete da podne-

 Istraživač, visokoškolski nastavnik i visokoškolski saradnik koji ima u dru-

Produženje dozvole za privremeni boravak

Molbu za produženje dozvole za privremeni boravak morate da podnesete kod

Naredna dozvola za privremeni boravak

Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole za privremeni boravak zbog studija, a

Dozvola za stalni boravak

Uslov petogodišnjeg neprekidnog zakonskog boravka ispunjen je i ako ste u tom

Vreme boravka na osnovu dozvole za privremeni boravak zbog studija i profesionalnog

 strancu koji je slovenačkog porekla;

Uslovi za dobijanje dozvole za stalni boravak su petogodišnji neprekidni zakonski bo-

Dodatno sticanje statusa rezidenta za duži vremenski period

ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA DRŽAVA ČLANICA

Potvrda o prijavi prebivališta

 Zbog zaposlenja ili rada

 Samozaposleno lice ili pružalac usluge

Ukoliko želite da u Republici Sloveniji studirate odnosno da se obrazujete, za izda-

 Zbog spajanja porodice i drugih razloga

Izdavanje dozvole za stalni boravak

Posle petogodišnjeg neprekidnog zakonskom boravka na osnovu potvrde o prijavi

ULAZ I BORAVAK ČLANOVA PORODICE DRŽAVLJANINA