Prof.

dr Živorad Maličević
Farmaceutski fakultet
Novi Sad
Plućna cirkulacija.
 Broj Glatki
Cilija mišići
(generacija)

Traheja
1 (0) da da

(1)
KONDUKTIVNA Bronhi
da da
ZONA 14 (2)

(3)

Bronhiole
120.000 (4) da da

(17)
Respiratorne
bronhiole
malo malo
   0
   0
   0
 .
   0 (18)
   0
   0
 ,
   2 (19)
RESPIRATORNA Alveolarni
ZONA duktusi (20) ne malo

(21)
   0
   0 (22)
Alveolarne    0
 .
   0 ne ne
kese    0
   0
 , (23)
   6
   1
Struktura disajnih puteva. Disajno stablo sa 23 generacije grananja i brojevima od 1 traheja, 14 bronhija,
120.000 bronhiola, 2 miliona respiratornih bronhiola i alveolarnih duktusa i 16 miliona alveola.
 FEV1
(1 sec)

Maksimalna
inspiracija

IRV Vazduh
u
Ekspiracija
IC plućima FEV1 inspiracija Spirometar
(L)

ekspiracija Inspiracija
VC
T
Pero

ERV
FRC
Maksimalna
RV ekspiracija

Vreme (sekundi)

Merenje plućnih volumena i kapaciteta metodom spirometrije.

 Alveolarni i arterijski
PCO2 kao funkcija
alveolarne ventilacije.
Zapazite da kada se
produkcija CO2 duplira
od 200 ml/min na 400
ml/min, alveolarna
ventilacija se takoñe
mora duplirati da bi se
odražli PACO2 i PaCO2
na 40 mmHg, tj. da bi
se održala ravnoteža.

Alveolarna ventilacija (L/min)

 0.50

Dijagram
Ekspiracija komplijanse pluća,
odnosno pritisak-
volumen kriva.
   )
   L
   ( Inspiracija Komplijansa je
  a
         ć
  u
lakoća popustljivosti
   l
  p
  a
pluća. Nagib svake
  n
  e 0.25 krive je komplijansa.
  u
   l Zapazite da je odnos
  o
  v
  a
izmeñu volumena i
  n
  e pritiska različit u
  m
  o
  r toku inspirijuma i
   P
ekspirijuma, fenomen
koji je poznat kao
0
hysteresis.
hysteresis
-4 -5 -6
Intrapleuralni pritisak (cm H2O)
 Velika alveola Mala alveola Mala alveola sa
surfaktantom

Mali kolapsni Veliki kolapsni Mali kolapsni

pritisak pritisak pritisak

Efekt veličine alveole i surfaktanta na kolapsni pritisak.

Dužina strelica pokazuje relativnu veli činu kolapsnog
pritiska.
 NORMALNI DISAJNI CIKLUS

Patm = 0

U miru Inspiracija Ekspiracija

Pritisci koji deluju na alveole i disajne puteve za vreme normalnog disajnog

ciklusa. Brojevi označavaju pritisak u cm H2O. Date su i promene
transmuralnog pritiska pri inspiraciji i ekspiraciji .
 Inspiracija Ekspiracija
Volumen i pritisci
u toku disajnog
Respiratorni ciklusa.
volumen (L) 1:3 Intrapleuralni i
alveolarni pritisci
su izraženi u
odnosu na
atmosferski
pr sa .
Intrapleuralni
pritisak
(cm H2O)

Alveolarni
pritisak
(cm H2O)
 FORSIRANA
EKSPIRACIJA
Pritisak u alveolama i
disajnim putevima za
vreme forsirane
ekspiracije. Pritisak je
izražen u cm H2O u
relativnom odnosu na
atmosferski pritisak.

strelica označavaju
veličinu transmuralnog
pritiska (+5 i -5).
 5. Bazalna membrana
kapilara
3. Bazalna membrana
4. Intersticijumski
epitela 6. Kapilarni endotel
prostor
7. Sloj plazme Ultrastruktura
2. Alveolarni epitel
alveolarne
Eritrocit respiratorne
1. Sloj tečnosti i
surfaktanta
membrane,
prikazana u
Alveola Kapilar
poprečnom
8. Membrana
eritrocita
preseku.
Difuzija kiseonika
(Modifikovano po
Difuzija ugljen-dioksida
Gajtonu, sa
dodatkom 7. i 8.
sloja).
 Vazdušni
put

Alveola

Plućni
kapilar

Mešana venska Oksigenisana krv

krv iz desnog ka levom srcu
srca

Shematski dijagram odnosa alveole i plućnog kapilara.

Oksigenacija venske krvi u plućnim kapilarima.
 Suvi udahnuti
vazduh
Vrednosti PO2 i
PCO2 u suvom
Ovlaženi udahnutom
vazduh u
traheji
vazduhu,
ovlaženom
vazduhu u
Alveolarni
traheji,
alveolarnom
vazduhu i krvi
plućnih
kapilara.

Sistemska
Mešana venska krv
arterijska krv
 DISTRIBUCIJA U PLUĆIMA

Protok krvi Alveolarna

ventilacija
Apeks

Najmanji Manja Najveća (3.0) Najveći Manji

(130 mmHg) (28 mmHg)
Zona 1

Zona 2

Zona 3 Najveći Veća Najmanja (0.6) Najmanji Veći

(89 mmHg) (42 mmHg)

Baza

Varijacije u ventilaciono/perfuzionom V/Q odnosu u tri zone pluća.

 Kriva disocijacije HbO2
Kriva disocijacije
oksihemoglobina. P50 je
parcijalni pritisak O2
   )
   %
   (
(PO2), pri čemu je
  a
  n
   i
zasićeno 50%
   b
  o
   l
  g
hemoglobina (tj. kada
  o dve, od četiri hem grupe
  m
  e
  a
   j 2 .
   i
  c
  a vrednosti P50 koristi se
  r
  u
   t
  a
kao indikator promene u
   S
afinitetu hemoglobina za
P50 O2. Normalno je P50=26
mmHg.

PO2 (mmHg)
Kriva disocijacije
oksihemoglobina.
Na izgled i položaj
krive utiču:
parcijalni pritisak
ugljen-dioksida
(PCO2), pH, te-
mperatura (t), 2.3-
os og cera , -
DPG).
 A. UZROČNICI SKRETANJA UDESNO B. UZROČNICI SKRETANJA ULEVO
↑ PO2 (mmHg) ↓ PO2 (mmHg)

↓ pH ↑ pH

↑ Temperatura (t) ↓ Temperatura (t)

↑ 2,3-DPG ↓ 2,3-DPG; Hemoglobin F

   )    )
   %
   (    %
   (
  a   a
  n
   i   n
   i
   b    b
  o
   l   o
   l
  g   g
  o
  m
  e   m
  e
   h    h
  a
   j   a
   j
   i
  c    i
  a   c
  r   a
  r
  u
   t   u
   t
  a   a
   S    S
P50 P50

PO2 (mmHg) PO2 (mmHg)

Skretanje krive disocijacije oksihemoglobina. A. Skretanja udesno su povezana sa

povećanjem P50 i smanjenjem afiniteta Hb za O2. B. Skretanja ulevo su povezana sa
smanjenjem P50 i povećanjem afiniteta Hb za O2.
 Metabolizam

Tkivo
O2
CO2 ↑ Oslobañanje O2 do tkiva
O2
↑
O2
Cl−

Karbaminohemoglobin
Oksihemoglobin
Hb

CO2 + H2O H+ + HCO3−

H2CO3
Kapilar
KARBOANHIDRAZA

ERITROCIT Hb-H

Transport ugljen-dioksida (CO2) u krvi. CO2 i H2O u eritrocitima prelaze u H+ i HCO3-. Ovu reakciju katalizuje enzim
karboanhidraza oko 6.000 puta. Hemoglobin je pufer za H + (Hb-H), a HCO3- se razmenjuje sa Cl- i transportuje u plazmi
(Ambiržeov efekat). Oslobañanje O2 iz sistemskih kapilara u tkiva dovodi do porasta prenosnog kapaciteta krvi za CO 2
(Haldaneov efekat).
 TROVANJE UGLJEN-MONOKSIDOM

Efekat ugljen-
Normalno
monoksida (CO) na
krivu disocijacije
HbO2. CO redukuje
kapacitet vezivanja
   )
   %
O2 za hemoglobin i
   ( Ugljen-monoksid (CO)
   b dovodi do skretan a
  a
   j
   i
  c
  a
krive disocijacije
  r
  u
   t
  a
HbO2 ulevo.
   S

PO2 (mmHg)
 Periferni Centralni Plućni receptori Receptori miši-
hemoreceptori hemoreceptori na istezanje ća i zglobova
O2 CO2 H+ H+

AFERENTNE CN X
INFORMACIJE CN IX
CN X
Apneusti čki
INSPIRATORNI Pneumotaksi-
centar CENTAR čki centar

n. frenikus
INFORMACIJE

Dijafragma

Ilustrativni prikaz regulacije disanja. Aferentne (senzorne) informacije

pristižu u inspiratorni centar preko centralnih i perifernih hemoreceptora
kao i mehanoreceptora. Eferentne (motorne) informacije se šalju iz
inspiratornog centra preko frenikusa do dijafragme. CN = kranijalni nerv.
 CENTRALNI HEMORECEPTORI

Krvno-
KAPILARI CO2 + H2O H2CO3 H+ + HCO3− moždana
barijera

Centralni Inspiratorni
MEDULA CO2 hemoreceptori centar
H+

CST CO2 + H2O H2CO3 H+ + HCO3− Moždano-

CST
barijera

Odgovor centralnih hemoreceptora na promene

koncentracije H+ jona (pH vrednosti). Tekstualno su
opisane različite faze ove regulacije.
 FIZIČKO VEŽBANJE

↑ potrošnja O2
↑ MVS ↑ produkcija CO2
↑V
↑P&  / vProtok
2
&
Q
CO krvi kroz plu ća ↑ ventilacija

PROTOK KRVI KROZ KRIVA DISOCIJACIJE

ARTERIJSKA KRV VENSKA KRV PLUĆA HbO2

Nema promene PaO2 veću u plućima Skreće udesno

nema promene PaCO2 ↓ Fiziološki mrtvi prostor ↑ P50
Nema promene ili ↓ ↓ Afinitet za O2
pH

Odgovori receptorskog sistema na fizički rad.

 EKSTREMNA
NADMORSKA VISINA

↓ Patm
↑&
↓ Alveolarni PO2
VA

VENTILACIJA ARTERIJSKA KRV PLUĆNI PROTOK KRIVA DISOCIJACIJE

HbO
↓ PaO2 ↑ Pulmonalna rezistanca ↑ 2,3-DPG
↑ pH (respiratorna ↑ Pulmonalni arterijski Skretanje udesno
alkaloza) pritisak ↑ P50
Hipertrofija desne ↓ Afinitet za O2
komore

Odgovori respiratornog sistema u uslovima ekstremne

nadmorske visine.