ENCIKLOPEDIJSKA KOLEKCUA io Paul gaat Francuska enciklopedijska kolekes}a "Que sais fe? jednaje od najstanih | najpoznauijh kolekeja depne knjige w svetu. U ‘njoj je dosad objaviieno vite od 3000 naslova o syim oblast :ma Ijudskog znanja. Naa verzia, pod naslovom "Sta znam? uvaizvornlikfrancuske kolekeije (ime, korice, format, pe: Jom) i donos! prevode knjiga o temama za koje ima najvile interesovanja kod nate Stalatke publike 1. Kristjan Galar-JUNG ~ 2. Pol Lemer: ISTORIJA VIZAN- ‘TYE ~ 3. Rode Peron: ISTORIJA PSIHOANALIZE ~ 4. Zan, Vernet: SEKTE ~ 5. Venceslas Kruta: KELTI ~ 6. Dominik Surdel: ISLAM ~ 7, Siel Fo-Bres: ASTROLOGIA - 8. Mi Sel Bongran: POLITICKI MARKETING - 9. Ani Siami: PO- ETIKA ~ 10, Per Alber, ISTORIJA STAMPE ~ 11. Andre Mt Sel: FEMINIZAM — 12. Zak Muréon: LJUDSKA PRAVA ~ 13. Kristian Bek: ISTORIJA VENECJE ~ 14. Zan Bren: PLA: ‘TON LAKADEMIJA ~ 15. Iv Pelisie, Gi Tile: DROGA ~ 16, Sark-Olivje Karbonel: ISTORIOGRAFIA - 17, Dimitri Kici kis: OSMANLYJSKO CARSTVO- 18, Zan Teodorides: ISTORE JA BIOLOGYE ~ 19. Zan Poarije: ISTORYA ETNOLOGIE — 20. Fransoa de Fontet: RASIZAM~21. Nikola Tanze: POLIT. KA~ 22, Klod David: HITLER I NACIZAM - 23. Pjer Bime: JUBAY — 24. Zak Droz: ISTORJA NEMACKE ~ 25. Berar Burdoa: KLASICNA NEMACKA FILOZOFUA ~ 26, Rola f LUDILO ~ 27. Lisijen Malson I Kristjan Belest: DZEZ-28, Rolan Getfel: KABALA~29, Pol Nodon: MASONI MASONI POL NODON: moSta znam? Masoni POL NODON Doktor prave S francuskog prevela, ‘Suzana Pavlov NAAT ¢ XX VEKNaslov originala Paul Naudon, La franc-maconnerie © Presses Universitaires de France, Paris, 1963, 16. ispravijeno izdanje, 1997 (Que sais-e? br. 1164) Knjiga je objaviiena uz pomoé Ministarstva kulture Francuske. “sii ca} ewe Korice Ivan Mesner uvoD "Slobodno zidarsivo je, beleti Grande Eneyelopédie, Hlan- wopska organtzacija koja tei da ostac ideal druSvenog Zvo- {a.. Toe redl brtstvo koje potite ad nekadatajih srednjove- eownth adniGkihi mistékth udruena, ll kojejeudirem smisho ‘organizovano w XVIII vel... To nie tan, vee samo zatvoren0 ddeubtvo... Negova osnovna naéela, zakon, sor, mena Ela ‘nova niu server.” Ako Je slobodno zidarsivo to {nist vile od toga, 4 ako tako dugo trae, moralo bi biti sasvim poznata, tara priéa, {ine bi trebalo da jo uvek podstite strat! Ipak, veo bog je lis koji prekriva njene tajne,iako Gesto odizan, {dalje ucbuduje sre bud radoznalost mnogih, ‘Uprkos vremenu i uprkos tome sto mu je posveéeno ‘ile od 60,000 knjiga, slobodno zidarstvo je jo8 uvek ne- dovoljno poznato, narofito u latinskim zemljama. Mnog! su ipa, uprkos nedostatku informacija, © njemu iagradii “na osnovu priéa - Konan stav pun predrasuda, Osvréu- ise na roman Gije je autor pisa0 0 ovo} organizaci, je ddan novinar je zapazio. "Neupéen, 2 to znal skoro vi posto je gin Peri Peyre- fixe) bro} posveéenih Francuza procenio nx 30.000, svarahu predstavaoslobodnom zidarstuzavisno odrogadalisu naklo- jen desnic, eve, agnostctzmu, dau vert, napredinjac, reakeionarl, nezalnieresovani 2a ora organiza il njene pe. ‘alice. Smoje athe gledista, ovo taj drusto iagleda kao po- ‘malo zastarco pokret ji su dostojanstvenici sa svojim varvar 5skim {misténim imenima, srodni jednako nastranim, dosto- Janstvenicims Patafizigarima”” Medutin, odavno se, pre svega u anglorsaksonskim ze- snljama gde su Masoni brojal | uticaja, pojavila potreba za fobjektivnim { naucnim izicavanjem slobodnog zidarstva Dovoljno je navestiniz dela él su autori A. G. Mackey, R F, Gould; Knoop, jones i Hamer; Bernard E. Jones, kao | ridove londonske laze Quatuor Coronatt, koja se mart to bavilaistorskim istewivanjioa ‘Ta teinja nastavla se tu latinskim zemiljama, posebno 1u Franeuskoj,tako da su danas odavno prevazideni oni ro- ‘mansirani pamileti i paskvill s kraja prosiog veka pa {iz suzdoblia izmedu diva rata, a koji su se zasnivali samo na, kontroverzama i uvredama politgke il verske prirode. ‘Takav napredak, jasno uodljiv na iston)sko| raves, dale- ko je skromniji{ nesigurnit na polju doktrine. Tok doga- aja jo8 uvek nije potvrdio preuranjenu tvrdnju Albera Makeja (A. Mackey) iz 1869. godine: "Slobodno zkdarswo posmatrano kao nauka a ne kao Sto Je odveé dugo bio sla, kao obiéna drustwena institu}, za tuzima sada posebno | nesporno mesto medu spelultinim saukam Razlozi za 0 su brojni. Ponimo od uopStenog stava ‘onih koji bilo da su masoni ili neposveceni, w masonskoj ddoktini vide samo uobligavanje racionalizma, te prema tome i suproxstavjanje dogmama priznath religiia, To bi _znatilo izvestizakljuéak ~ na osnovu pretpostavk ~ pre ie ‘noSenja premisa, a njh zasnovati na pojedinaénim pojava- ‘ma ii njthovim vidovima ispoljavanja. Medutim, postoji samo nauka 0 opstem, "Mathieu Galey, Sur le roman de Roges Feyrefite, "Les Fis de i Lumidre’, rts, n° 845, od 29. novembra do 5. decemibra 1961. Napomentino da je 1997, bro} ‘posveGenih” Francuza oko 110,008, * The Symbolism of Freemasonry, sts. 310. 6 Ali upravo je u tome &vor sith tetkoéa. Cini se da por smattane Einjenice | logeke veze koje th spajaju zapravo_ lamigu poritivnom duhu izgradenom pri racionalnom izu- Gavanju drustvenih nauka. § jedne strane, igleda da ma sonske organizacje, obedijencije kako th nazivaju, w sv0- jim pravilima 1 propisima ne slede iste ciljeve. § droge strane, elie! koji upravo i éine dokrinu, nist iskazani huobigajenim pojmovima svakodnevnog jezika. Slobodni ‘idasi twrde da se njbovo uéenje otkriva kroz stmbole, ko- Jk postaja viljivtzabyaljujud ritualu, Medutie, ton sam je promenliv; posledica toga je bilo straranje ve razldl- tih redova ‘Ovaj naga izraZavanja, dosta blizak okultizmu, dugo je predstaviio kamen spoticinja ne samo za razumevanje Soktrine slobodnog zidarstva, vet i za zanimanje koje je fona mogla tazvatl. Tokovi savremene misli zmenil su ovalvo stanje stvar. KnjiZevnost, umetnost | sama nauka obivjavaju teorije 2a koje se mislilo da su prevazidene i koje, naproti, poprimaja vi anticipacia ili predskazanja. Za nity javno minjenje pokxzuje vse sluha i razumevanja Rado { ozbljno se govori o bermeneuticko)filozofij. 810 se tige Masonerije, sve vise se s1 blagonaklonim intereso- vanjem istaZuje njena misao, ono sto je jedan veliki fran- ccuski mason, Osvald Viet (Oswald Wirth), nazvao masoni- Poludali smo da u ovo} neve) knjizi, namenjeno) 5 +0) éitalaéko} publiciZelino} opSih ali porpunih informaci ja, prutimo odgovor upravo na ova pitanja. Razume se da ‘nam nije bio cl da saZinimo iserpno delo. Pre se mode re- ida smo Zeleli da damo jedan slikovt pregled, usmerava- juéi nase studiju {na istorju insticueija u okviru mason- skog Reda?, i na njegows "doktrinu” te delovanje koje ot da proisiée. Moramo, medutim, primetiti da je u nekim ‘ridovima, inaée ozbilinim 4 temelinim, nazinjeno | pono- ® Pojam red canaéavaslobodno zidarstvo u clin, dok se pojam obedifenetfe odaosi na bratstso koje je prinvatlo ist na- {in eada i delovanja (¢l Marius Lepage, Lordre et fes Obédten- ees, Laval, 1956), 7ijeno mnogo grefaka. Bigemo zadovoljal ako smo uspeli dda neke od njih ispravimo, preispitujuct i uporedujudi i- vvore. Misimo da novinu osde predstavjafilozofski aspekt, koji je do sada bio samo nagovesten u nekim pregledima Ui tezama, lSenim tkakwog napora da se prultsinceickl uvid, Zeleli bismo da ta} lozofski deo, kao jedan segment dokumentacije i razmiiljanja na ovu temu, bude nas skromni doprinos sveopstoj duhovno} teénji koja se oda svud pomalja, a kojoj je neo-ekumenizam uw osvajanju sein Vidowa Znanja.* * Sra se ute masonskihskragenica koje korstimo u tekst, wide se 8, 8 Prvi deo ISTORIJA NASTANKA SLOBODNOG ZIDARSTVA 1 poglavije LEGENDE Slobodno zidarstvo kakvo poznajemo nastalo je 1717 ‘osnivanjem Velike Loge 1 London. Ona je, 1723. godine. kkodifikovala svoje ranije povelje:t0 su Andersonovi ustav- ni dokeanenti. U njima slobodno zidarstwo nije predsta. ijeno kao spontano stworena ustanova, nego kao inovaci- ja jedne vet postojece, ie se poreklo gubi u tami davna Snjih vremena. Ne smatra li Anderson, zaprio, da njeni koreni dosez do Adama? On, istina, dodaje da je prvu povlasticu masonima dao princ Bavin, sin kralja Aelstana, ‘uJorku 926. godine. (Od tada su nudena i mnoga drugs objasnjenja, sve jed 1a bajkovita od drugih.lako se svi slazu da se moderna, takozvana spekulationa masonerija, neposredno nadove- zala na staru zanatsku ill delatnu masonerju, ipa SU pr ‘obitn vari obsavient tajnom, To je zato 80 je odlikaslo- bodnog zidarswva da predstavlia drudtvo prosvecentb, 180 je onda prirodno dovest ga u vezu sa signi deevnim o ‘ganizacijama na koje je seéanje 210, ali koje su ostaile malo pisanih tragora Inicjacia se oslanja na tradi a ona, “kako navodi vie cod stotinu Ioréara, zapaza Brat Moro (Moreau), doscie do ‘smog Boga i potinje u razdoblju haosa. Bog je stvorio sve- Host; prema tome, Bog je pr slabodni dar"! Sta vie, “str * Moreau, L'Unicers maconnique, Pati, 1837, st.‘x masonska predanja kau ~ | a punim pravom tako mi- slim da je ate druswo postojalo pre stvaranja zemlje ku sl, kroz razne sunéeve sisteme"™ ‘Ove legende ne bi tcbalo samo danas nasmeu; one pone: kad kj ezoteriéno znagenje. Zahvaljujul sjima postaje nam sasvim bizakmetod iniijacjeinjegov potpuno simboligi na- Gia izrazavanja, "Te name trace povezane su st mitoviena | najéeSceskrvajualegoriikismisao.. Prema jedno} od ov ke sgendi, Adama je Veent Otse primio u masonski red prema ‘vim obredima rjskog Orjenta. Tne se ted da je masoneri- jz ek postojala, ako ne na delu, a ono barem potencijalno, posto odgovara na iskonsleu potrebu judskog dua."* 1, ~ Legend o zanatu Stare povelje, kojesusakupljene u Ustavnos kanftzt, oble Iuju legendama. Neke od njih su saéuvale veliku vaznost spekulativnom slobodnom zidarstwu, Tako najtarji po znatl masonski tekst, Manuscrit Regis, pesma §kraja XIV ‘eka, slavi etiri Krunisana Mucenika, majstore zanata, Za vreme viadavine cara Diokledjana, petorca zara i Mlesara odbila su da iskleSu statwu jednog paganskog bozan- seva. Oni su pogubljeni, Get vojnika koja Su odbila da osve Saju Eskulapov ola, takode su osadena na smrinu kaznu, Ovth devet mucenika, pogubljenihistog dana, sahranjeni su u isto} grobnici. Godine 310, papa Melijad da je Gtworici vo} nila naziv Quatwor Corona. Kasnije su th pobrkal a klsa ima, njhovom sabragom po mukama, te su tako postal Seitnilgraditelskog ranata ‘Vecina legend 0 ovom zanatu je biblijskog porch -Manuscrit Cooke (XV vek) pominje likowe tz Starog Zave+ 1a, kao Sto su Jabal, Jubal { Tubalkain. Glayna pripovest, 2 De Olner, amtiguities of Freemasonry, London, 1823, 0. With, Le Livre de Vppront, ste. 16-17. * Objavio J. O. Halliwell, Early Mistry of Freemasonry, ondon, 1840) 10 ojo} se danas pridaje duboko simbolitko znaéenje, jeste Legenda o Hiram, layor jo] jeu Prvo) Koja o Carevima. ‘Car Solomon pozva ‘Hiram tTira, koji je radio na eau, Hiram bee muda, ea ‘man umedan’ On dode peed cara Solomona sax sve Fado. ve" (Cares, Vil, 1314). ae Masonsii nual su znamo prosini bbls tekst dodavst ppniéu o tragléno) Hiramovo sm, éja pouka predstav}ja gla fi deo ceremoniala pri prjemu u razed Majstora. Hiram | ‘Adoram su postal jena te ist osoba, nadzornik radova na iz- ‘gradnj Hama (I Carev, IV, 6), Evo legende u jedno} od na} starjih vera’ “Adoniram, Adoram it Hiram, kome je Solomon poverio brigu o radovima na izgradni Frama, imao je da iplati tako ‘elikt bro} Radnika, dash nije mogqo sve poznavaty dogow- Ho je a Siakim od jh inesne Lozinke, Znakove i razlicte Pordrave, kako bith ral, “te zidarsia radnika, elect da prime plaw od Majtora, ‘dude da od Adonirams, kaa ga bud seek samog, i obi Ju Lozinku Majstora Qehove, il da ga ubiu, Stoga se sakribe ‘u Hiram, jedan na Jug, drug na Sever, a rei a Istok. ada je ‘Adoram, Jo | obiéno, usa0 kroz zapadna vrata { hteo da 2 de kroz juzna, jedan’od trojice zidara ga upita za Lozink iajtora, podizuel na njega batiu il Celie kot je dréa0 u ru: ‘Adoniram mu odgovor da nije na ta} nagin primio Lozink Majstora. Pri zidar mu odmah zadade udarac batinom ili ee gem po lav Posto udarac ne bede dovolino snszan, Ado: fram Zar spas u praveu severnih vats, ade gi doéeki 30 rnlje, ma koja ona bil, sada se smatra prkladnjim samo ih ‘baverati na onu veroispovest oko koje se svi slau, St sve ome osalja moguénost da ima vastito miljenje. Ato 2naés a srako treba da bude posten i lojalan, odnosno, stan {is pravan, bez obviea na nave il veroispovesti po kojima se ‘lik; mata) natin masonerija poste sredite ujedinjava- taj seedsvo 2a Fazijanje iskrenog priatejstva medu bud ‘ma kot i lnate vetito mogli ota samo strane.” oslomno uzcto, ovo je, wa obavecs pukog deizma prieod: ne eligi, bila ivancedna deklaracia tolerance. Ipak, ne treba preterivat i writ da objava ovakvetolerancije predstx ‘ja proklamacjusiobode misenja. Cinjenice pokazulu da je cil ve dellaracife bio pre svega dase unutar loza abegne Be To kaka sukol med katalikatangikanacs ‘ada je et o polite, Kojga ustaynuh dokumenata kaze: ‘Mason je poboralk mira podreden gradanskimn vata; nt Jada ne'sme da uéestvue w zaverama i spletkama prosiy mira arete nace.” V. - Raskol izmedu "starih" i "modernih’ ‘Velika Jondonska Loa, koja se u podetku sastojala od samo Zetir radionice, dugo je imala samo ogranigen uti ‘aj, Druge engleske loze, "spekulativne” takode, nastavile su da postuju stare obaveze, U isto vreme kada je nastao Andersonov tekst, pojavilo se Londonu jedno iadanje ‘Starib ustavnth dokumenata®, ti prvor dan pise slede- Ge: "Moram vas opomenutl da slaite Boga u njegovo) sve ‘oj erkvi, da ne zapadnete u jeres, Sizmu i greske u razm- Sjanju iw poduéavanja Ijudi bez ugleda” Nije li ovo foStar demanti Andersonovih i Dezaglicovih inovacia? Glayni centar otpora bila je Loz n Jorku, Isiacs da je Starija, ona je sebe takode proglasila Vellkom Lozom 1725, sodine. Medutim, vecina loza je po tradieii ostala nezavi sna i “slobodna’. Tek 1753, ov oponenti, koji su sebe ne * Videuo ovo} emi detaljnije studi: JR. Clarke, E, Ward N, Barker Cryer, w Ars Quatuor Corostatorunn, tom 78 (1965) 180 C1967), "London, J. Roberts, 1722, 3iva “Starima’, odlutili su radi borbe istim oruzjem, da ‘osnuju Vellku loz slobodnth 4 priboacent masona t shladu sa Starin Ustanovaama, Start su zamerali Modermima da zanemaruju mite, da ‘obred ne obavjajn u brigéanskom duh, da ne postuju cre ‘ne praznike To je potvrds odanoetisvetoj err, buduc da je ‘kjuena primedba ~ nepotrebno je sticat- éinjenia da je 10 fodsad anglkanska er. Start t Modern su se na kraj wed nl duhowno, ako ne formalno. Najaktivnija iénost Sead bio fe Irae Lorens Dermot (Laurence Dermot). On je 1756. obja vio Ustayna dokumenta Velike loge Starih pod naslovom Abi: ‘man Rezon’, napisane w formi pamileta prov Moder Ujedinjena Velika loza Obediencijaina organizacia, uprkos raskolu, ipak je bi Ja od koristi za Red slobodnih vidara, jer mu je povecal ugled ina njegovo élo dovela plemice. Cinjenica da je ova Instituctjaistovremeno aristokratshog i inelektualnog, ka- raktera samo je na najboli naéin pospesila njegov £2zv0} Svako je Zeleo da ima tu est da bude primijen u rats, bio plemi¢ ii ne, sveStenk it vojnik, éinovaik i trgovac. U Ujedinjenom Kraljevstwu engleski model je brz0 ‘osvojio Irs i Skotsku, gue su stworene Velike lofe 1725. 1736. godine U LEnglesko} je podela na Stare i Moderne trajala do 1813. godine. Tada su se dve Velike loze, posto se njihov stukob nije ticao doktrine, pomirile | spojile. Nova obed- jencija nazvana je Ujedinjena Velika fosa starthslobodnih _nidara Englese. vi. ‘Ustay nove VelikeloZe objatjen je 1815. gone. U obave: 2 I, koja se odnost na Boga # ver, zapisano je. "Mason je, pO svome zvanju, obavezan da postuje moran zakon, a ako do- bro ruaime Umece, alkada nece biti glupiatista, nit slob * Hebrejse sett aime (brats), manab (abrat) §ratzon (akon). 32 ni nevernik: On mora bolje od sv Hud svat da Bog vidi Unskcie od aves, jer covek wid spoljaiytigled, dok Bog ‘il sre. Ma kak bila vera nekog Goveka il njegow nadir ‘bozavana, om nece biti iskijuéen i reda dok god veruje u Slavnog graditela neba 1 zemlje, dok god poste svete dus Sinost moral.” Tako je Andersonov detzam ustupio mesto Hgnom fet. Ujedinjena Velika Loia priznaje samo ti stepena: vtenle degr), pomognik (alla) 1 majstor, nezavisno od dodatnib sepena koji su postojal w stalin udeuzenjima (vidi st. 95). ‘Ona ne nalaze neki zranitni obred. Najrasienit je onaj koji je proistekao i delatnost ujedinjavanja Emulation Lodge of ‘Improvement, odable pote | njegow nazi faktcenfe (emu tation). ‘Oscasi verna postulatu plitidkog i erskog neutralizma, a limajul Zast dana njenom elu ili njenom okriju budu glean judi kealjewstra | ehinovkrljewske porodice kao Sto su vod od Kenta, tadafnji Veliki Majstor i vojvoda od Edinburga, Wedinjona Vela lofa se narotsto od 1815. god ‘ne posvetilarkvalima, braskim delima | dobrodiasta, Njena stignuga u som pogled su znaajna: Royal Masonie Inst lution Jor Girl, osnovana 1788; Royal Masonic Pstitution Jor Boys (1788), Royal Benevolent Masonic Institution (1838), koja je dodeljala noveanu pomoé siromasio| brat nihovia wdovicama; Freemason Hospital and Nursing Home (2933), protirena 1988, sa ukupno 270 leZajeva, a koja se smatrajednom od najbolih u Ujedinjenom Kraljerstv. Govorilo se da slobodno sidarstvo Veliko} Brtanii fmt svoju istitucionalnu vrednost i da posto jedinstvo izmedu ‘masonskog duha i britanske mii. Zato je bilo vliko iznenae ddenje kada je 13. ula 1987. godine glavni sinod Engeske cr ve usvojio izvesta kojim se masonski redost ocenjujs kao Dogobulnt | jeretick. Crkva je upozoila svoje vernike da je masonska pralsa nespojiea sa hriééanskom veroispoveseu (ra) sud treba dovest w ver sa teSko¥ama koje susrece a silikanska criva u svoj) praksisa osudom koji je imokatolg- ‘a rkva nanovo izrela protv masonske doktrine 1983-1985, Bodine. Blo kako bil, Ujedinjena Velika Loa je fednostarno ' svojim obedima izmenila pojedine dvosmislene simbolgke edi i raze, a generaina skupstina biskupa, jedina koja ima Prava da donos! ode, nije porvrlaivest}sinoda 33IV poglavije SLOBODNO ZIDARSTVO U FRANCUSKOJ 1. - Pojava slobodnog zidarstva 1 Francuskoj SudeGi po pouzdanim pokazateljima, prvi modernt ob- lik slobodnog zidarstva uveden u Francuskoj bilo je Skot. sko, stjuartistitko slobodno zidaesivo; njegowo wodenje je znatno prethodilo osnivanju Velike Lode w London 1717. godine: Posle smaknuéa Carsa 1 1649, ojegova udoviea Ansijeta Francuska, kéerka Annija IV i Marie Mei, prea je kre Ijevsko utoéiste koje jo) je ponudio Lj XIV, u dvorcu u Sen- Zermenu, Tu su joj se ubraopridrusili brojaipripadnici koe kor plemstva, "Ne oklevajués, oni su organizavall anikrom Yelovsku akcju, Medutim, kako bi se zai od Engleza koji ‘isu peipadallnjihovo} pari su bil njenl protic... de- Jovall su skrivajui se ba masonskih loa, &j su bill potasni Ganovi Tako st, pod okrijem svoje tajne, toboze profesio ral, moglt da, ne raikujudi da bud orkrivenk, atanu t ve- 21 su svojom braGom u Veliko) Paltanjl dau dogovoru ss nj sma spreme sgmnuce ‘distor Carls je 1661 godine, pre nego Sto Ge supit na preso, ‘osnowao u Sen-Zermenu jedi reyimentu pod hazivom frst Ieraijousa regiment, kasnije sea straza. Ova regents ima tne st sudbinu kao Stare. Dozers kapitulaii w Limer: ‘ku ona se pod komandom pukornika Vibjema Dosingtona (W. Dorrington) 9. oktobea 1689. skrealau Brestu.On jujedr2a0u “J, Berteloot, fas frames:magons devant Ubitotre, sr. 43 44. ioglo bse pomusit dasulo2e"prhvagenth masona posto. jale jo od X¥1 veka u plemickoj Skotskoj gar kraljeva Franca: ‘ke (videt nas kay La francmaconnerieet le Divi st. 81). 34 ‘gamizonu v SenZermenu, nezavisno od francuskih vojaih trupa, sve do 1698, kada je ula u sastay francuske vojske. (Ova regimenta irske strate imala je masonsku lob, a mena njenih élanova su nam dostupna, Veliki Oxjent je 13, marta 1777. prihvatio da je datum ajenog osnivanja 25, mart 1688. godine. Ova loza u pofetku verovatno nije ‘mala nikakav poseban naziv; podev od 1752, pominje se ime Sarréena Jednakost. To je jedina loza tz XVII veka 0 Kojo} imamo pisanih tragova; medutim, treba znati da su stuart! osnovall i druge radionice u Francuskoj, poseb+ ‘0 u okviru jedne druge regimente iz Sen-Zermena sasta- liene od iki {skotslh emigrant, ‘Odmah poste osnivanja Velike Loze w London 1717, 1 Prancusko} se razvijaju dve vrste masonerij: all, Skorsko slobodno zidarstvo 1 dalje je u najbriem usponu. "Engle- ska” masoneria se ofigledno suotavala sa vecim teikoca- ma. Njene radionice u Francuskoj su malobrojne. Ipak, © njima imamo najtaénije podatke, zbog njihovog zvanicnog uupisa u registar Velike londonske Laie, éije su ogranke predstaviile. Nasuprot tome, "skotske laze" su nastavile dda Zive i da se ruzvijaju po starim pravilima, u skladu s ko- jima su siobodni zidari mogli slobodno da osnivaju laze, bbez obaveze da za svoje postupke odgovaraju vo] Vist Razvoj masonerije Prva "spekulativna” loZa engleskog porekla u Francu- skoj verovatno je osnovana u Denkerku, 1721. godine, pod nazivom Prijateliivo 4 Bratstvo®. Medutim, ova} po- datak nije vestan. *G. Bord, La francmagonnerte en France, st. 489-191; P. Chevallier, Ler due sous Pacacta, st. 32°33 Clavel, Histoire pttoresque de la franc maconnert, st. 108. Easopis ia Chaine d’Union, od juna 1961, st. 569, u ko- me se navodi da je ov lodu osnovao 13, oktobea 1721. voNO- ‘da od Montegjua: Predsednik laze fe bio F:-Romale. 352a wevrat, dni se nespornim da je 12. juna 1726. god ne Carls Redldif (Charles Radelyfe), koji ée 1731. dobititi- tulu grofa od Derventyotera (Derwentwater), osnovao Parizu jednu Skotsku lozu pod imenom Svet Toma (Saint ‘Toomas), a po svetom Tomasu Beketu koga su postovale vere pristalice Stiuartovi, Redidifovi su veoma stara porodiea koja je uvek ostala ‘dana Stjuartavima | Jatolcizm, Carls Red, ja je maja bila vanbragna kéerka Carls Il Stjuarta, pokusao je dase wat 1 Englesia 1746. godine. Poito je zarobljen, osuden je a srt pogubljen 8. decemibea 1746, godine: Lota Seetog Tome imala je svoj sediste kod gostioniara Ira (Bure) u ktm! "Seebeni novi’, w ule Buser, u fobura Sen:Zermen’. Godine 1729. dotio je do poltickog raseepa | loa Soot! Toma ustupila je mesto "engleskoj" li, koja je tuzela ime ove kréme. Od ta je loa Stet Toma oxlravala si stanke ili kod Tandela,u ule Bis, oS verovatlje kod Le- oa, u palati Soason, w lit Dez-Ek Nova Ioia koja je nastala kao posledica rascepa loze Svetog Tome, Kod Srebrnog Novétéa!ustanowliena je 12. ju 1na 1729. godine. Cesto je, zbog njeaog porekla, nazivaju i loza Seetog Tome kod Srebraog novéiéa, zbog cea je esto ‘meiaju sa prethodnom. Ona je od Velike londonske Loze obila odobrenje tek 3, aprila 1732, godine, a 20. nove bya iste godine zaniéno je ustanodjena, kod poznatog ‘gostionigara Landela,u palat Bist wullel Bisi br 4 ‘erovatno se na ova radionicu misl lise The Whiteball “Evening Post, od 20. septembea 1735, u kome se ZOwo# 0 ms sonsko) skupitini kojom su w Paria predsedavali Dezagle | ‘vojroda od Riémonds,u prisustvu grofa od Valdarcjva (Wal: \egeave), ambasadora Engleske, | predsedaika Monteskjes, Na ovom sastanku u keug pesveéenih uiao je rof od Sen-Flo- rantena (Saint Florentn), dréaval sekretar Niegovog Veiéa ‘va kelja Francuse “ Pominje se takode { Debirova krima “Grad Gemljavine ‘akode ull Bosert 36 Decembra 1729. od loze Srebrn novéié odvojila se jena nova, njena "kéerla” kako su jenazival, Lada UmetnostiSvete Margerite. Iste godine u Parizu je storena Jakobinska loza ‘Sowtog Petra f Seotog Pavia ‘UBordow st 1732, godine engleski pomorskofcis osno- vali Bugle iu, koja ée kasaije dobit bro} 204 na upssnic Velike londonske Late. Godine 1733, Velika londonska loa u Valansjens obnizuje | lon Sauriencg Jedinstoa. Godine 1738. jo jedi loa se u Paria odvaja of lote Srebrn! now ie, Bila je t0 Lota Bist’, koja je wzela ime "Omonoa Lota’ Jada je 2a predsednika imenovan vojvoda Omon. Dana 12. aygusta 1735. lord Veymut (Weymouth), Veliki smajstor Velike londonske Lote, zvaniéno je osnovao Lazu d'ObInp (8 Aubigny) w dvores GObInj, u Obl Ber. Dvo- fre je bio vasniswo vowode od Rmonda, Lenoksa | Obt- nia, koji ga je nasledio od svoje babe Lujze de Kerual (Louk se de Kéroualle), yojotkinje od Portsmauta, preminula kra- Jem 1734. 085-9) godin. Luja-Rene de Penankoet de Kerual e u mladosti bila aa Jepia devojka u Francusko}. Kako bi pomogla Kral Luju XIV jedinim oruzjem koje je imala ~ ato su lepota i sklonost ka Intrigama ota je na londonshi dvor, ge fe postal naladni x Carls IT kof ju je proglasio vojotkinjom od Porsmauca starost se njen katolcizam pretorio u slepo bogomolsvo, Medutim, spletkarski duh fe nile napusto,Iako je ostala ra tweni poborniktjuara, kretala seu krugovima njihorih pro- Liynika Kojima je nen uauk, woods od R&monda, bio jos sHlonii On je, ako se od katolika preobratio w anglkanca 22 ddtao veld ugled | povereaje w knoliékim sredinama. God rne 1724. postio je Veliki Majsior Velike londonske Lode, u ‘yreme kad Je ona, u Gasu krize, Zelela da pod prwvidom tle- ‘anciesatuva preostale nezavisne i pravoverne loie. Pre nego so je sede nail u voNOtkinjinom dvorcy, Laka obit je radii pala porodice Kerualu Park. Dara 12.2 ‘gusta 1735. godine usla fe u sastavVelikeIondonske Laze. To okszwje da suprotnost tmedu dveju masonenia tea po- * G. Bord (sr. 155) takode lvestava 0 osnivanju ode See 10g Martina 1729. Pai. “Oni su se ofuplalt kod! Landeau pala Bish. Thory (Ht. stoire de ta Fondation du G03) 732. 37\drobno razmatrai alii njenieu dae postojae dub wolerancie ‘koji svetano obsnanil kako Suara tako i Orand te Hanove 1 uprkos proraéunatim | takmigarskim medusobnim odaosi sma’. Igleda dase bat na Lod d' Obit odnos aluzia te Toe Whiteball Eeentng Post-a od 7. sepuembra 1734. godine, de se govorl o ceremonij inicjaeje v Parzu, w pala Njene Mi losii vojvotkinje od Portsmauta, au prisustw vojvode od Rie onda, predsednika Montesa giwnog belgadira Cert, Ovih sedam-osam matiénih Io2a bile su osnow 2a stva- sranje veikog broja radionica u Francusko). Slobodno 2 larstvo tu nalazi na pogodan teren: na potrebu da se de- luje protiv despotske viadavine koja je prethodil teinja ka slobodi,zainteresovanost za Englesku | njene ustanove, U Francusko} je 1742. veé postojalo 200 loa, od kojih 22 ut Parizu, Duhownt rxzvo} u XVII vel svakeako je ubeeao ‘ovaj polret. Godine 1771, bilo je 154 loze u Pariau, 322 u lunutraénjost i 21 loza u regimentama, Napomenimo da je to umnozavanje loa pre svega delo Skotskih Io2a. Pre 1766, Velika londonska Lata dala Je zvanitno odobrenje samo loZama Srebrni novéié, Saorieno jedinsteo iz Valane sijene i Loz" Obinfl. Godine 1771. u Francuskoj nije bilo nl desetloza koje su od nje primile ovlaséenje™ IIL. - Prva Velika Loda Od samog osnivanja, Shotske loZe u Feancuskoj riz le su za Velikog Majstoa Filip, vojvadu od Vartona, bi 4eg Velikog Majstora Velike londonske Lo%e, koji je osta0 wz Stjuartove. Posle njegove smrti 1731, titula je verovat- no poverena Carisu Redklifu, lordu Denentvoteru, #24 tim od 1733. do 1735. Daejmsu Hektora Mek Linu (. H ‘Jedi su to obeéali protestantima, da bi ponove dost na presto: drug su to isto ObeGal nekonformistia, dab st ‘wvak presto. Tako su ont te rach razloga postal najut: ‘aint propagator ideala © kone su sanjal filovot I pret zx: ovorict | zastiiet modernog spekulatimog slobodaog, Adaatva" Bertloos, op it, sit. 113). "6. Bord, op. cit st. 155.1491 38 Mac Lean), skotskom plemiéu, a onda 1736, ponovo for du Derventwoter? ‘Dugo vremena se miso cla je Derventvoterswoja ovate. ‘jako 1737. prenco na so prijateja ora Harnestera Har. ‘nouester). Medutim, kako se ovo ime nije moglo pronadl u bri tans} pearage, veliko majstorstvo ove oxabe s nije vie pom. ‘jlo. Godine 1934, F..V. E. Mos (W. E. Moss) je tzneo wed dabiime Harnuester mogl bit obligeno ime grofa Carla Ars nna (Ch. Arran) "Wester", tz porodice Hatler Ormond (Bu. tier d'Ormond),slabodnog dara tvatrenog stuart "Engleske" loze su sa svoje strane nastojale v ovom suadoblju da se pregrupisu pod okrljem Velike londonske oie. Godine 1735. nameravaju da osnuju Velika provin- cijsku Lofu, pa Londonu upuéuju zahtev 2a. dobijanje ‘osnivatke povele. Medutim, ta) zahtey nije prihvacen, Posto im je t odbijeno i posto su odcavale dobre odno- se sa "skotskim" lozama, odlucuju da predu preko toga | ‘oko 1736-1737, axnivaju, sve zajedno, I po svom nahode- ju, Velden provineyslen Lau Naredne godine, 24. jna 1738. na gencralnoj skupiti: ni, Luj de Pardajan de Gondren, vojeoda d’Anten, franc ski per i guvemer orleanske oblasti®, postavjen je. za ‘glavnog (stalnog velikog majstora mésona i krallevint Francuskoy". Yako je fakteki osnovana Velika Lota Fran cuske", Prema tradiciji, vojvodu d’Antena je 1737. god " P, Chevalier, op. cit. st. 33. dali; La premire prof ration du temple maconnigque, st. 15. Ars Quaituor Coronatorum, tom XLVI, 1958, st. 41-89. " Thory, Acta Latomorum, yt. 28, * Veliki Majstor je verovatno bio lord Derventvoter. ° Zakoniti praunuk, markiza de Montepana ilepe Franso- sue Atenaie de Roses Zrankénl nav Velika Loéa Francuske pojavige se ipak tek 1756. godine. Pre toga se pominju "regularme lode Frane cus’, “Velika parska Toa", kao i "Velika engleska lota Franc ccuske", Sto jasno polazuje nasiojanje francuskih mason da ne izazowu rashid 39Reintegrisana grupa, sakojom se povezao Savet Carvva Istolea # Zapada, osnovala je 9. avgusta 1772, israaivatieu komisiu u cj “reformisanja uprave masonskog Reda, re- Crganizacije visokih stepenova i izrade novog pravilnika™ Vanredna skupitina, sazwana 24. decembra, proglasila je ‘Veliku Lota Prancuske raspustenom:; 9. marta naredne go- dine pristupila je stvaranju nove obedijencije, Velie Nact- bonalne Loze Francuske, Posie nekoliko pripremnih sasta- naka, 22. oktobra 1773, ova obedijencija odrZala je gene ralnu skupitints na kojoj je sebi dala Ime Vellet Orljent Francuske. Na isto} skupStini, Presveti, Visokopostovani i Najdrazi Brat, vojroda od Sartra, syegano je proslaSen za ‘velikog majstora slobodno zidarshog Reda u Francusko}. ‘Ogromna prednost ove nove oxganizace bila je u tome §to s¢ ona upravjala prema ustanovljenom statutu 1 Sto Je ‘utemeljila sedis vast sa jedi rukovodedim telom, ko sme su se nalzzl predstavnic sui lola. Tako je prava"mason- ska demokratja" pridobila naklonost vetine Brae. Izvestan broj predsednika Iota, kao i Savet Careva,ipak nile patio tu odluku t ostao je veran Velo) Lost Francuske. Tako de $e sve do revolucje voit neprekina borba ulieaja aaneda dve rvalske organiza, dok je vojvoda od Sarva obllazio Fran- ‘sku primajuct podast od ob struj, 4 pustajul th dase me ‘dusobno bore". VI. - Slobodno zidarstvo i kralj "Nagi sazvojslobodnog zidarsva ubreo je privukao pani Javnog mnenja vade. U jednom ixvestaju glavnom pol skom nagelaiku od 16. februars 1737. 0 razgovorima koji se vode Tiljerjama i u Fale-Roaialy, kaze se: "Ovde se govori Samo 0 napredovanju reda Slobodnihzidars,njemu pristupa jul ugledne 1 nepoznate Iiénosts to je prava pomama,” Ja ‘ost, ridoznalt | zaiteigiranu,zabavljaju obred koji jo} se Njegova masonsia aitivnost svela se, uostalom, samo ina primanje th potas. Brg 0 raoju poslowa prepustio je ‘ojvodt od Luksemburga i jednom posebnom selveiar, ti sau de Somonu a re seni, kao i osbe po ketmama, koje se tine osnownom ‘masonskom delatnoséu ha sistancima. O tome su spevane ak | populame pesme: O sobodaim stdarima Zapevajo pes Opera nthovezasage ta On su ep momes, ‘Sta se rad dobre hap. U tome je a earola Stobodiib sdara® Medutim, vlast je start shail o2bilinije, Stari kandi nal Fleri (Fleury), tadaSnji predsednik viade, veoma se uz- ‘nemirio. Svaka vada koja Zeli da nesmetano viada, ne pri- Invata lako tana drustva. Osim toga, engleske veze ovoga ddrustva | njegova podela na sivarsticky 1 oranzistigku struju mogu od njega napraviti Zaiste politigkih intriga | fometati premijera, Koji proragunato odréava dobre odno- se sa Volpolom (Walpole) ali dalje sted Stjuarte, koji su pak pod papinom zastitom, NI prisustvo grofa Sen-Florantena w lozama, kao al w Judne intervencieviteza Ramseja (Ramsay) kod Fleija ne b | minteresorao za masonsia institu”, nis bili Covel da oiklone nepoverene. Stavge,zakont u kraljesivu su iz ti jarna okupjanja su zabranjena,"Kralj ne 2el skupove, od sgotara kardinal Ramu ‘Nadan 10, septembra 1737, naelnik police Delepine (De- lespinay) inadzome éeteprovailesu kod Sapeloa, gostionicara \wkrém Rape’, Tu suzatekt Velie bro) osoba, od koji je ved 1a imala kecelje od bel koze ispred sebe i taku od plavesvile ‘Koja estajala na ovratniku, a na ijem su kraj eda imal pik en Uslomer, drug Misr, a neki Sestar | druge alate Koi se © Raunié, Ghansonnier historique, V1 st. 175 predstavliena nn kao insted koja era da bude slaw tii pod njegovim pokrovitejsvom ox one koju je osnov40 Kardinal Rislje pod imenom Francuska Akademija (pismo od 20, marta 1737). akeoriste u zidarstru. pak, polish nage nije x usudio da iarigto rateva imena Beate, najverovatnje” uglednih osoba fa Safe ulazivao veliki bro} lakea | kodja pred gostionice, Jedino je Sapelo (Chapelot) optuzen. Glavni policjsk pporuénik Ero (érault) kaznio ga je 14. septembra 1737. fa nowéanu kaznu od hiljadu lie tna zatvaranje gostioni- ce u trajanju od Sest meseci. Ovom presudom su istovre- ‘meno zabranjene ‘sve vrste udrudivanja, a posebno udru- ivanje Slobodnih zidara™. Medutim, ovako stroga kazna nije imala dugorogniji ucinak, samo je podstaklaslobod- ne zidare da budu oprezif i paljvj 1 Morpaom (Maurepas) kao predsedaikom vlade, slo- bodno zidartvo je imalo novih nevolja. Od 1741, Engleska je postala glavnl prounik Francuske u austskom rama 2 pre- So, ko ce se zest tek 1748. godine, To mozda w t2vesnoj ‘meri objainjava nepoverenje, mada je grof od Klermona tada- Sj velki majstor vodio izvanrednu kampanj med 1743, 11744, lokalna uprava u orleansko) oblast zabcinjavaju brojae skupitine slobodaihzidara. Najzad, posto Je 0 tome obavedten Parz,nita nije udinjeno da se one rast Fe. Po prija parohijskog svestenika, 22. decembea 1743. go- dine, polcia fe upala w dvorac Saron, jer se summnjalo da se tu olupla jena lova. Ova akelja nije dala aay rezula Pretest ko su izyeni w Paris, marta 1744, bill su mnogo ‘chili zaveil su se zaplenjivanjem | prvdenjima, mada ‘uhapieni nisu zadeéani w zatyoru. Jednom policiskom od kom od 18, juna 1745. obnavia se kazna iz 1737. | osuduje ‘majstor lode Leroa (Leroy), gostionigarw ult Deed, na vee ‘nije urvedenu Kaznus Poste ovih incidenata, slugajoih i sa ogranigenim po- sledicama, slobodino zidarstwo vise nece imath prepreka 28 ‘uzvo), bar Sto se kraljevske vast ve. Stavibe, moze se na * polegend prisutan jebioivojvoda d Ante, koji jenavod- fo razresiostvarna vsokom nivou, medutim, ovo nije doka La Polx de Freminville, Dict. de Police générale, 17) a5, 4 protiy rei da je ova insttucija u2ivala veliku simpatija kea- ja njegovih bliznjih,tako da jo fe “na kraj draava posta- Ja saueesnik, mada je zvaniéno Zelela da je until", Postvilo se pitanje nie li Ly} XV bio mason. U spisima copata Pengrea, jedniog od najlitannie brace, nailzimo na sledeée sunove, napisane kada je kralj postavio kamen teme- liacerkve Svete Zenevjere (kod Panteona) Dok ecto u rukama lia diktira zakone, ‘Seoga uéitelia Francia jedan blagosilsa hao neénog oca: ‘Ako se lat misirije da bi sagradio bram, Usvom brat zdarvidtkralja nad kraljevima® Sasvim je sigueno da se 1739, godine pominje Kraljeva 4oza, Dana 20, oktobra 1745. godine, osnovana je jedna radi- ‘onica pod nazivom Lata Kraljeve Odae, koja se satojala pr- ‘enstveno od ofcira liéno povezanih sa osabljem NjegovoR Yeliéanstra, a med njima se nalazio i jedan kraljeykapelan, Pod Lujem XVI, ova lta je postala Vojse Trojice Brace Ujedinjenb na Istokeu Deora. ako se samo prctpostailja a je Laj XVI bio posvecenik masonskog seda, nesumniia je &- njenica da su drojca njegove brage, grof od Provanse (buduéi ay) XVII) gro d'Artoa (kasnije Sart X) primi Svetlost. To je vreme kada je slobodno zilarsvo tt pospainosti dobilo bit. Sra velika imena Prancuske bila su élanovi masonskog, red porodice Roan, Polinjak, Noa), La Rosfuko, Bujon, Segh. Lo- 2a Dever Sestara, koja se sastajala kod sede Helvedius u Ocej oj fe uvelau red Vokera, okupljala fe sve intelektuale € je ued proslavio Francusku ivan njenihgranica”. ® A. Lantoine, La francmagonnerte dans PEtat, st. 6, 2 Biblioteka erkve Svete Zenevieve, ukopis be. 2484. * zahiev 2a osnivanje dostavijen je Velikom Onjenta 17 augusta 1775. *"Tusu bili Laland, Kabanss,Volne, Mende Biran, Kondor- se, Kurde Zeblen,K-2. Verne, Pitini, Moro Mladi, Grez, Udon. Pomenimo jo8 Franklena, koji je bio predsednik loi posle 1alanda (ridet L Amiable, Une loge maconnique d avant 1789, Ia ResLs, Les Neufs Soeurs, Pari, 1897. Novo izdanje, Par, Edina, 1989) 45U to vreme slobodno zidarstvo je bualilo matieljy visor kog drustva, prilageé ga oumenim, misuénim i ujedno &ado: tvornim obredima Mesmera 1 Caljostra Osim toga, preko Stojh pridodatib laza na Sjem Gels se prosavila vojvorkinja fod Butbona, a kasnije princeza de Lamba, red je ameo da priddbije Zenski rod, koi je presudno utieao na farno mje: ‘je u ovom veku prosveéenostl, dua | lepote (Wide se. 69). Marija Ancoaneta je ako ublaila savove svoje sestre Maric Kristine de Saks-Teken povodom slobodnih 2idara "SM su 1 ‘vom redu; ko da je pazaato sve So se 14 dogadla, pa zakto Je onda to opasnot"” Dakle, zico bi to onda bilo opasno, govonla je kali. Medtutim, bilo je to predvederetragedije ei 6e podstekaé bit slobodna zidarswo VII. - Skotski uticaj Skotstuticaj je jedina od osobenost francuske masone- nije. Naime, radl se odeedenoj vest redova, nastalih u Francuskoj."Skorske" loze, koje su se u Francuskoj pojavile uokruzenju Stjuarta, dréale suse starih obigaja bratsva. Po Iiicko skretanje odvijalo se nezavisno od rituala. Medutim, uubrzo je doslo do inovacija obreda, a najvazija je bila po- java elsoldb stepenova; dalje promene najpre su bile pri sume samo u Francuskoj, azatim ‘ u Nemackoj Ameri, Poreklo | uzrocl nastanka ov visokih éinors su brojn i Soden. Njihov koren leat w utul mapstora, koja 9u Sots mmasoni dodeljvall uz poseban ritual, dok su Engle davall tou svedenom ceremonjalnom oblik, samo dea Ging Seqria ‘i kalfe. Otuda | Zea da se u masoneriit obnovi deo ajene tz sublienetradcje. Drug! cil, kite Zeleo da postigne vojvoda ‘FAnten, au delo ga fe sproveo grof od Klermona, bio je da se ed obnowi; jer, w ajemu je bilo maosw slobodoumne Dra: koju su vite Zanimale sprazne zabave | gozbe, nego cijvi Incjacle. Visokt éinovi omoguéli bi valtatmna slekciu. TTokomn XVII veka tome su dodati { duhovni moti Visoki © Neobjavijena prepiska Maile Antoanete, 5. ed, Pars 186, se. 113, 6 nov su posh kao okvir za raiite oblike misticizma ji minizma, sto se procivilo osnovno) teint "veka prosveéeno- si, Medutim, i vsoklZinov su biral ublageni: dodelfvane laine vitetke ttle, koje su se plotale, alaska su sujetamay politi su se infiltrirale osobe povezane sa podulbatima ka ve su preduzimali sirgnut Siar, Fide It ea prot Francuske, Jenul, je red kel} osudlo, a papa raspusio. U sve o umedalo se takozvano "Yemplarsko” ucen. Doktrinarna osnova skotskog ulfcaja je tuvena Ramse- jeva rasprava (Discours de Ramsay), napisana 1736- 1737, a objavijena 1738. godine. Andre Mikel de Ramse (cen w Ens 1686, umeo Seo- Zeemena 1743) bio je upsios Wrdsjama hoje se pis Volteru™ dan Jedne Sotse plemiche porodice. Pol fea ‘iio studije na Universitet Edinburg, dodliena mi fe {ola dokior umetnost 1707. godine. Pravin sex, radounae log | mistenog dua, nije nai potrebno zadovoltve w ane slkansioj veropovest te Je ncko wreme luo od Jedne do Gruge vere utenja U Kambres, 1709 godine, upoanao fe Fenelona kod koga fe ive, 1 ko ga je Konatno ro re light Ranse fe postao klk, Je kalczam duboko obe- Jetla vera Tabu tz Kambrea.U Fancisko) je Ramse io tej decevojiode od Buona, med Kojima t pric od Trea, 214 Rim sin pretendenta a presto Carsi-bdvarda Sara, Sina D2emsa i Godine 1729. peimlen few Roja! Society london, ztim Je posao doltor prar na Universite Oisfordu, sto polazije da je oa) Sato suarusta zadria0 swoje reat sa anglkanskim krugonina. amse_e, kako beled Alber Serel®, obozavao fenelonov- si ult w XVI vel Ramse je istanéanu i neZnu vera te j= vandelistiéki katolcizam biskupa iz Kambrea unco u SkOt ska masonerij, &ij je bio vatren!zagovornik, Zao fe prete- ano reéi da je Fenelon, posto je tarsio kljuéni uta) na * La Ramsayde, koje on porica. » A. Chere, Fénelon au XVIP siecle en France. Son pre- stge, son influence, Patz, 1918, aRamseja, posredno bio fedan od dubovnih woraca slobod- nog zidarstva nazvanog skotskim po svojim korenima, ali koje bi se po razvoju svog uéenja isto tako moglo odeclit kao francusko. Najveéa usluga koju je Ramse uéinio slobodnom zidar- sivu je 10 St0-mu je, napisavst Cuvenu Raspravn, podario pravu povelu i glavne smemice mijenja i delanja, Biée dovolino da navedemo njene najvaznije odlomke: "NaBl prel, Kista, Zelelt su da okupe u jednom bratstvu Podanike sh Nacija. Koliko dgujemo tim vzvigenim Iucima ‘oi su zamisil ustanova Gj je jen cil povezivanje ucts dduka da bi se oni oplemenll da bi se kasaie sorta Disbov- na nacija, w olvitu koje 6 se, bez ukidanfa rznih obavezs Kakve nuzno postoje u razlitim dréavama, svoriti novi Na rod, sstaljen iz vie nadionalnosti od tada Gxsto porezanih sponama veline i naukel..”| “Medu nama postoe tr este Braée: to su Nova i Seg, Kalfe il Strucnjac, Majstor it Savréeni, Prvima objasjavarno ‘moraine 1 flantropske viline, drugima herojske, a recina nnadljudske i bozanske valine. "Mi imamo taj to su simbolhi znac i svete red koji priziva se¢anje na nekt deo naSeg umeéa ik na neki moral ‘nu vainu, th na neku vers tana.” “Od vremena syetih ratova uy Palestin, oviznacl i ove reds su prenofene samo onima koji su se sveéano zaklel,éesto pred samim Oltarom, da dh nikada nee otkrit, To sveto abe- ‘anje, dale, nije bilo samo gausna zaklewa k10 Sto se gover, veé obavezivanje dostoino postovanja da ée se wedinitt Had ‘uh Nacij w stom bratsu. Neko kisnje, nas Red se wed jue sa Vitezovima Sretog Jovana Jerusallmshog; od tada na. 4 Toke dobijaju ime Lote Svetog Jorana™ "Kralev,Pringevi{Viastela vataju se i Palestine sv je Zemlje, osnovali stu njima razne Late, Od yremena po- Sled kistailsh pohoda vee je bilo osnorano nekoliko Woza 1 Nemaéko), ali Spanj, Francuskoj, tc prema tome tu Skotsko),zhog tadainje blske veze zmedu ove dve Nace.” "Malo-pomalo nase Lote, nasi praznic!tsvetanost il st zanemareni u veéini zemalf. pa, edrall $u $e 0 svom pu rom sjaju med Skodandanima.” 48 Prema jednom predanju, Ramse je pored postojeca tri stepena u slobodnom zidarsiva, storio sistem od éeti soka razredla: razred Skotshi, euzed novadhi,razred viteza ‘Templara i razred Kraljevskog Svada. Ali ovo je sumajiv. Nalme, visoki stepenovt pod imenom storski majstor! pe Wi put Se pominju u Opstim uredbama Velike loze Francu- ske od 11. decembra 1743; ovaj dokument odige visokima stepenovima bilo kakvu superiornest. Uprkos tome oni se dalje Sire, i Zak dolazt do preokreta Veliki Majstor grof od Klermona na njima ée zasnovatl, oko 1745, reformu mic sonskog reda. On je nosiocima ovih Ginova sada poverio pravo da nadgledaju simbolitke loze, i osnovuo je lola Seetog Jovana Jorusalimskog, koja je trebalo da postu kao uzor svim fozama u krajerstwu, Tako su stvorene laze nnazvane "Klermonove Kéerke’. Godine 1749. pojavio se Divi viteski razred, Vitezoot Orljenta. Ustanovijena st po- sebna tela, veoma razgranata, za delatnosti visokih sor skib cazreda: Klermonova slupstina (1754), Vebovnt sa- vet Vitezova Oryenta (oko 1756), Savet Careva Istoka t Zapada (1758). ‘Ova posledajirazred je odigrao Kijuénu ulogu u izradi selektivne lestvice od 25 stepenova, Red Savrsonstoa ili Horedonov red. Godine 1761. razred je dao jedniom od svojih @lanova, Exjenu Morena (E. Morin) koji je upravo ppolazio za Ameriku, ovlaicenje da tamo Siri ovaj Red. NaS oko primenjujudt ovo ovkaSéenje, Moren i nadzornicl ko- Jima je dao punomoé da ga koriste nakon njegove smi 171, na Jamajei, povecali su broj stepenova na trideset tri, Tako su stworeni Vebount Savett Velikib Generals Nadzornika trideset 1 treéeg i posledaeg stepena Skot. shog Reda Starog i Pribuacenog’w Kingstoou Gamajka); 6 ‘Sen-Dominiku (oko 1796); u Carlstonu, u Sjedinjenim Dr. ‘avama (1801); u Parizu (1804). Glavni osnivat ova ti po- slednja saveta bio je grof Aletsandar-Fransoa-Ogist de Gras Til, sin admicala®. » Les Grandes Constitutions du Rite, & 1786, ojihovo ‘osnivanje pripisuju pruskom kralju Fridribu I, S10 ne odgova+ adinjenieama. °Preuredent Skotski Red. ~ Ora red je prienstyeno imao mist ulogu, poscbno w Nemagko), Frincusko} | Srajearsko. Niegovo poreko doseze do Sistema nazvanog Sirogt nadsor ko} je 1756, zasnovao baron de Hund, kot je uveden w masonski red Parizu 1754. dabivsi visoke ¢ nove u Kieemonovo Skupstnt ‘Org sistem je oFijaao tradkju Reda Templars od ‘oep fe, prema navedenom predanju (viet st. 13) | po- telao. Hund je oj red zasnosao na Siok) tent, po- Gelieno) na devet provincia koje su poksivale sve evrop- Ske zemlje. Ova nova masonerija imal je tad Set stepe- nova: Segr, kal, majstr, Skotsk majstorSvetog Andree, ‘ova | templar. Hund Je dodao 17 stepen, ues profes. sus, Kasnije Ge dodat jot jedan ogranak sveitonita slo- bodnah sidara il vei strugnjaea. Nosioct ova va pO slecnjastepena, koji su svime upraijl we stwrens up enost, stil su nepaznat lanovima nih stepena: t4- i su prozvani Neposnatt Nadredent. ‘Ovaj pokretdosiveo je veil uspeh, narotito w Nemat- oj, desu dvanaestorieavladajuhkraljeva bil aktiva Eanowi Strogog Nadzora. Red je takode Imao peistalic t ‘edu slavnim osobama, koje su za sobom ostivle deta duboko obelezena masonskim duhom i vredaostima: Ge- tea, Vanda, Lesinga, Mocara,Zozela de Mestra, Vernera. 'U Francusko je baron de Veler (Weiler, us pomoe naj akalenijeg propagators trancuskogretima ZB Vilermaza (ilermo2), osnora0 1773. Ceti Stotske Uprave Seog Nadzora, {0 u Stazbur, Lions, Monpeljew i Bordow. Bae ron de Hund je umro 1776. godine. Vojoda Ferdinan de Brensvik (de Brunswick), noviveliki mastor, potrudio se «ds organtzuje red jasno odedtnjegove cljeve, To nasto- janje se veé pokazalo 1772. godine, u manastirs de Kolo, ead su prekinute sve veze st Nepoznatim Nadredenina Red je sasvim preureden,zbog,ega je | dabio ime Preure- dont shotskt Red, Na Skpitint Gala odtéano} w Lion 1778, tna skupStni u Vilbebmsbaad, 1782, (4S, 98), * epg er Geipcn po peas ae ded prcenge eabated S 30 & c- Ast VIII, ~ Slobodno zidarstvo i Revolucija oti revolucie,slobodno zidarstvo je u Prancuskoj za- uweelo veoma znaéajno mesto | imalo velki uica. Ono je ostepeno osvajalo jednu po jedau drustvent kas, plemsw, vojskn, skupétinu, svestenstvo, knjizevnike, bur Zoxziju i sudstvo™. Medutim, ono nece odoled steahovitim potresima, zbog kojih su se slobodni zidar jako brzo ras: sili u riznim praveima. Sprava, diji se izum pripisuje Bratu Gijotenu, odnela je Zivote nekih od njih. Drugi su se, kao Baji, Taleran, Briso, La Fajet, Kondorse ii Mara, ‘nadli medu worcima velike drame"; neki pak plemict su, exo vojvoda od Luksemburga {La Fajet, ubrzo ous emi sracii. St se vojrode od Sarr tie, on je posts Flip Orlean- ski a zatim Plipgalite (galt, fe. jednakos), dao ostavku ‘na mesto velikog majstora 5 januara 1793. godine. On jew hi stu Journal de Paris (2. februar 1793) napisao sledeée:"U ‘reme ada niko nije nasucivao Revoluciu, bio sam vezan za slobodno zdaestvo hoje je ma investan natin bilo oicene Je rnakost, kao {0 sam prio skupstini kof je w odredenom Sinisa nda oliéenje Slobode. Zatim sam se odrekso send 23 Godine 1780, postoale su 72 loe u regimentama; 26 Jota su predsedavallsvetenic; veéina skupstina mala je po: scbne laze. Godine 1784, oko 800 lala je 2avisilo od Velikog COnijenta. 170 nj je zavisilo od Velike Loge, Nilhov broj se ‘oseino smanjio 1789. godine Al zato, izgleda da ni Kamij Demulen, ni Danton, ni Ro- bespjer lsu bil slobodnl zidar. Ovo pitanje se puno puta ppostavjalo kada je reé 0 Mirabou. Navodi se spis kot je on fnavodno napisio 1776, za jedny holandska loz, w Kome se kao cient slobodnog zidarstva istiéu Dobro seib Yd, su prosstaianje despotizmy 1 promena postojcee sistema lade 4 zakomodaestvu. Medutim, autentienost ove spi, oj je objavlen tek 1834, (Mémoires blograpbiques de Mina. beau), surnjiva je. Cit se da knjga F. Chapuia, L-Enigme de Mirabeau (Pariz, 1964), dodatno pokazuje da Mirabo wiki ‘da nie bio slobodai zdar. st‘id realnost.Kako mi nije poznato kako nastaje Veliki Or. Jent kako, wostalom, mislim dau republic ne trebada postoje nikaive tajne nti bilo kaka taina udruzenj, narodito ne nanje- ‘nom potetka, ne elim vise da imam bilo sta sa Velkim Orijen- tom, nit sa skupitinama slobodalh zara" Ovo pismo je veo sma lofe doéekano. Na skupiini, odréano) 13. maja, Plip-Eea- lite fe swrgnut i oduzeta mu je ttula veikog majstora. Set resect Kasai, 6, novembra, odrublena mje gla. Zasedanje Velikog Orijenta od 13. maja bilo e ujedno | poslednje zasedanje. Vecina loza je prestala da se okw- pla. Ipak, 1794. je zabelezeno nekoliko zasedanja mason- skih skupétina u unutraSnjost, kao Sto je zasedanje loa u ‘Tuluzu koje uzimaju patronimsko ime Late sa Planine, lumesto imena i sedita Loza Svetog Jovana’. Zapravo, o rmasonskom Redu se neée zadugo jos govorit. Pitanje 0 kome se dugo i sa puno strasti raspravjalo je dda Iie slobodno zidarstve imalo utia) u pripremanyu Re- volucie. Slobods, jednakost u pravima, bratsvo medu Iudima”, 1 fe ideal | Blozofa# masons, Ta ideal je masone nagnag da priteknu wu pomo¢ americkim pobunjenicima, a pokazalo se da su si rorei nezavisnost slobodai rdari: Valington, Fren- In, La Fajet, RoSambo, Posto je ist taj ideal nadah i re- volucionare podubate, jud su lon! da te dve sari pove- fax; a vee u iducem hora revolucia se prikazuje kao deo slobodiih xidara. Ova pretpostavka se pojavla 1791. u knjizi opata Le- franka: Veo koj su odiglt Radoznalt tl Tajna Revotucte ‘otlerivena uz pomoé slobodnog zidarstea. Ona se najpre, *.G. Manin, Histofre dela francmagonnertfrangatse, st 134. TH parske oe su navodno takode nastavile ds se Okt pliaiu: Prijatej Slobode, Martini Ujedinjene Brace 4 Sr. Sie Prjateja ouauss, Histoire du Grand Orient, st. 251), 'Napomenimodaje logan Slobods,Jednakost, irststvo" ‘oj je w francuskim lozama koriSéen kao znak odobravaniy, ‘uveden tek 21 vreme Il Republike, 32 1 obliku vesto vodenog zapleta, razija u éetvorotomnom elu opata Bariela koje se pojavilo 1797-1798. u Londo- ‘nu, Memoarstab priloga 2a istorifu jakobinaca. Doduse, ariel neprestand mesa slobodne zidare i Bavarske Pro- svetljentke fz Vajsbaupta, koji ~ pre svega u Nemacko} ~ nisu tezll posveceniékim, vet politickim cijevima, sasvim ddeukeijim od cljeva slobodn zidara. ‘Ou veraiju ce v XIX veku maogt mado priate. Pet Invail su je i masoni i njihovi protivnict; masoni, zato $0 je laskala njihovim liberalnim teznjama. Meducim, ona je Spake bila tzmisljocina Godine 1800. jedan ugledan slobodl zidar, koji nesum- jive rie bio nakionjen Revoluci, Zoze de Mest, posvecuje tara knjiseu koja nije data oporngivanjy Barielow Ae ‘moarskib priloga, Mestt ne porite da izvestan bro} masona ‘host kee, al tego odie da je slobodno aidaesvo malo revolucionaran sta Jo8 je baronu Viajeu dez Etoleu (V. des $Etoles)u jednom spisu iz 1793, de Mestr napisao: "Ne vidim $a je zaednitho revoluci i slobodnom zidarsivu, koje je ta + nekoliko vekova, i koje svakako w s0j0j osnovi nema nie zajednigkog sa Francuskom Fevolucjor. Produbljene i dokumentovane studie dovele su kasni- je do istanéanijth odgovora na ovo pitanje. Teza 0 zaveri je danas odbavena; naprotiv, veina autora se slaze da je slobadno zidarstvo jedan od brojnih pokretaéa liberalnih {deja ~ i samih uslovljenih mnogim ekonomskim, poliié kim i socijalnim uzrocima, koj su krajem XVI veka dove- ido konaénog preokreea Jedan protivnk slobodnog zidarseva, Ogiston Kosen™ (A Coc), iako odbacuje ideju 0 zaver,ipak pribvata da je w biti odgovornost a masonima. Medutio, "masont nist ri premill Revolueiju kao Canov taj loza, vee zato Sto su pri ppadali XVI veku i kao fakv, poput mnogih drug, bili pod icajem Fneiklopedist" % Soetérés de penste et démocratie, Pari, 1920; Le mysti- cisme de ta démocratie, Paria, 1923, 34Jo8 itanéaniji su zaljutet kjutne studije Gaston-Marte: 1a oj je bo slobodas zidar, a predigowor njegovo) knit na psa Je # Sajal (P5 Sagnae). "Svakako Je masonska organ 2zacia ta koja Je (masonima) dala ideju oBrotonskom Klubtew ‘Versju, koje kasnie postao Klub Jakobinaca. Masoneri, cera francuske Hozote, peiprema je Revoluci; tani, srojom neprestanom propagandom, ona je malo-pomalo pe premila jude na reforme koje su se mogle sprovestt mimim putem, ber wedokorostiprsiegovanih..Medutim, & kore: ru. Revolucie ne lez samo slobodno zidarstvo, nti samo filo- Zofia. Narod se digao na, pobunu zbox mnodwa ideja, inte test neeavladiihstrast” IX. - Slobodno zidarstvo u Francuskoj u XIXiXX-veku Cim je razdoblie Terora okontano, udinjeni su naport dda se sloboxino zidarstvo abnovi. Osnivacka skupitina Ve likog Orijenta rabrala je 7. juna 1796. Brata Rotijea de Montaloa (Roettiers de Montalea) za swog najibeg veli kkodostojnila. Dana 17. oktobea 1796. preostali dlanovi Ve- like Loze takode su se okupli. To dvostruko uskrsnuce, malo je draz preporoda za sya braéu izmorenu stranag- kim svadama. Stara neprijateista su zaboravjena, Prego- vor! izmedu dve organizacije 0 pripremi njihovog.ujed- jena zapoteli su 1798; zave¥eni su 21. maja 1799. potps sivanjem ugovora o trainom jedinstvu. On je ispunjen 22. juna, a Red zasnovan ko "jedan i nedeljv"; wzeo je ime Velikt Orijent Francuske, a predsednik mu je bio Veliko= postovani Brat Rotje de Monta. Bilo bi ro savrseno jedinstvo, da nisu postojale nekoli- ke male skotske éelije, koje su mnogo drzale do syoje ne- zavisnosti; medu njima je bila Maticna skotska loza Fran- ‘uske pod posebnim narivom Svett Aleksandar skotski na istognom dela Paria. U olsiru te Gelije delovao je grof de Gras-Til, osnivad Veboonog Saveta Francuske. On jew La francmagonnerte francaise et la préparation de la évolution, st. XVEXMIL 54 isto vreme 1. novembra 1804, osnovao i Velie General Shotsku Lozu starog t prbvasenog reda. Zabrinut zbog, tog osnivanja, Veliki Orijent je 3. de ‘cembra 1804, zakjutio ugovor sa Vehovnim Savetom; ti me su ova dva tela podelila nadleznosti nad francuskom ‘masonesijom; Veliki Orjent je imao nadzor nad radionica- rma od 1. do 18. stepena; Vehovni Savet je u svojo} nadle- 20st imao radionice od 19. do 33. stepena, Medutim, gotovo oximah (u julu 1805), Veliki Orient je u svom okilja osnovao Velika Upravu Redova™ sasta- jena od dlanova Velikog Orijenta, kojima je poveren 33. stepen, Vrhownt Savet je to smatrao krienjem ugovors Dostojanstvenici Skotskog Reda, okupljent 6. septembra 1805, kod marSala Kelermana, odritu se saveza tz decem- bra 1804. 1 obnasiaju Veliku Generalnu Skorsku Lozu. Po- sle toga, ove dve obedijencije se vse nikada neve ujedini 1, Grof de Gras-Til bio je prvi Suvereni Veliki Zapovednik Vrhownog Saveta. Zamenio ga je 1806. Kambaseres (Cam bacérds), vehovni sekretar Carstva, kot je istovremeno bio {pomocni veliki majstor Velikog Orijenta, a veliki majstor blo je Napoleonov brat, Zozef Bonaparta Ne motemo ulaztu istonske pojedinost o fvotu idelo- vanju ovih dvej francusiih obediencifa tokom XIX XX ve Ja a da se ne dotaknemo nyhove iasiucionalne forme tl niihove doktrine, Pre svegs,njhovi polite tical ja je a- ‘nost preuveligavana, esto su bili samo rezultat okolnost. Za nijih se maze dati objasajenje siéno onome o pripremi Revo- Tei. "tdarak w aremu" samo je jedan od oblika uéeSéau po- % Koja je 1826. postala Vella Skola Redowa. Tada su masonerju ove dve obedijencije krasilaslavna imena Carsva: Otro, Lefev, Seritje, Monje, Masena, Su, Ne), Kelerman, Laseped... Govorilo se da je Napoleon uveden masonsii red 24 veme rata u Egipt ta) podatak nije pow ‘den, Alte stsvim lzvesno da e 2ozefina bila ean jedne od Sie psiaéenih logs, Brojloza Velikog Onijenta poveeava se S300, koko ih je bilo 180A, godine na 1.219, Kolko th je be lo 1814, godine 33om Zivotu zemlje, bilo da je bio podstant inkijativom rneke brace ili manje-rige uskim tumacenjem cijera mason- skog Reda. Ali, to uvedce fe najesée samo sledilo pravi” a= ‘nog majenj. USeswovanje u politickim dogadajima posed Je bilo svojsiveno Velikom Orijentu” Skorski Red, kojt je ‘sito veran tradi nezavsnost,vge se wzlzavao da se poll Ueki opredejue" 'Na strogo insttucionalnom planu, doroljno je pomenus poslednji pokuaj Velixog Orjenta pod Drugim Carsevom, da brisvoji Vehovni Savet,zatim "svadu oko Velikog Gradtela Univerzuma’, ili dramu od 1940, do 1944, te odrajanje Skot. skog Rede 1964. godine. 1. Maréal Manjan (Magnan) i akademik Vjene (Vien- fet). ~ Princ Mira, rodak Luja Napoleon, izabran je 9. ja ‘nuara 1852. za velikog majstora Velikog Orijenta. Zbog re 2nih nereda | nesuglasicatzmedu prinea Miraa i prinea Ze oma Napoleona oko titule velikog majstora, Napoleon I je 11. januara 1862, dekretom doneo odhulat: 1" da vel og majstora Masonskog Reda Francuske postavija ‘on ‘sam; 2° da je maral Manjan proglaien velikim majo: rom Velikog Orijenta®. Posto je tekst bio nedovoljno pre. cizan, marSal Manjan je tedio da u svojoj nadlednost ima Vrhovni Savet. Medutim, Suvereni Veliki Zapovednik tox saveta, akademik Vjene, umeo je uprkos poodmaklim dinama da se veoma odluéno odupre. Gordo se potuzio ‘ear, pa je veliki majstor Manjan zmakao. Skotski Red je saéuvao svoju autonomij, * VidetiD.Ligou, Fridérle Desmons et la fancmaconne- "le sous la UF République, i}. Baylo, La Vote substiie. " Niegove vode, ponckad ugledail na droru poput vo} vode Delaza ili vjvode de Zoazela o vreme Restaura, po nekad pak zastupaju procivniia stra, kao akaclemik Vjene, "volterovaki desnigar"srosjalsa za vee Drug Cars “© Viada ew isto veeme nasiojaa da pokate slobodnom 2 darstwu svu svoju naklonost. Crkulamim plsmom ministea lunutraénjih poslora Fersinjja, od 16. oktabra 1861, loge se preporucuju prefektovoj brit na it natin kao i Druswvo Sen. Vensan de-Pot. 56 2, Svada oko Velikog Graditelja Univerzuma, ~ Sx dda smo u vremenu kada se antiklerikaln Uberaizam oda ava na razvoj Ioza, u kojima je sve manje revnosnih kato luka, nakon papinih zabrana (viet str. 65) Jedan znaéajan dogadaj se odigrao 1877. u Velikom COrijentu. Konvent je, na osnowu izvetaja pastora Demona (esmons), koji je kasnije postao velit majstor, odludio dla ukine loZama obavezu da rade "U Slavu Velikog Gradi. telja Universuma’. Teznja nagoxesiena ovom inovacljom asnije ée u potpunosti ovadatl intelektualnom {inicjac) skom politikom Obedijencie (vided! ste. 113). Neposred: ‘no posle toga, usledio je odvajanje Velikog Orijenta od "veopéte masonske zajednice’. Velika Ujedinjena Loza En- agleske je odmah odlueila da prekine sve odnose sa Veli kim Orjentom Franeuske, Iste ideje pribvatile su | "plave” cadionice (od 1. da 3. stepena) Vrhownog Saveta. Nastojale su da odbace Velikog, Graciela Univerzuma i podmlade Obediienciju daju joj demokratsko uredenje. Borbu su vodlila lraéa Gistav Me- ‘ire, Anti Brison, Sarl Floke, Kami) Peltan, Vehovni Saver, koji ima u vida veénost Reda i Obreda nezavisno od prila: .godavanja trenutnim okoinostima, vrluda | izbegava bola rispravu, tako da se dvantestloza odvaja od njega 12, fe bniara 1880, i osniva autonomnu masonsk vast, Veliki Simboli Skotsk Loi Medutim, uskoro e se bratski odnost obnovit;ideje se razvijju na jecnoj ina drugo) strani Uz saglasnost Vi- hovnog Saveta, 7. novembra 1894, u Parizu je odrdana ge- neralna skupitina predstavnika plavih Skotskih loa {ode eno je da se osnuje autonomna Velika Loza pod nazivom Volika Lota Francuske. Vehovni Saver je sva oviaséenja 28 ‘uprivijanje plavim lazama preneo na nju. Okupljena na generalnoj skupitini 10, 11.1 12. maja 1895, Velika Laza Je iglasala svoj Ustay 4 izabrala prvog velikog majstora, Brata Gijmoa, predsedaika loze Jedinstvo Narada. Naf ‘znatajnie je da je Vehovni Saver pobedio i da su sve radio- nice nasjavle da rade "U Slavu Velikog Graditelia Univer- zuma’. Skotski Red je time podeljen na dva dela: na Vr ‘oun! Savet koji je suvereno upravjao radionicama od 4 5do 33. stepena i na Veliku Loz, demokratsku organizaciju ‘koja je obubvatala radionice od 1. do 3. stepena Druga posledica 'Svade oko Veliko Graditelia" je stva- ‘anje Velike Nacionalne Lote Francuske. Loa Prijatelsko Srediite, proistela i Preuredenog Skotskog Reda, odlxéi- Ja je 1910. godine da se pridruai Velikom Onjentu, pod uuslovom da saéuva svoj ritual, posebno prizivanje Velikog. Graditelja Univerzuma. Ste joj je to obeéano vesto sadinje- nim odredbama. Medutim, Veliki Orjent je jedva dotelso dda th porekne, ako da je loia Prijatejso Srediste nap stila obedijenciju, a za njom i Engleska RL. 204 iz Bor doa. Ove dve radionice su 1913. uspostavle autonomnu ‘masonska vast | osnovale Velleu Nactonalnu Nezavisnu { Stalnu Loiu 2a Francusk 1 Francuske Kolonije, koja é& 1948. promeniti nazi u Velika Nacionalna Francuska Lo- 2a, Novu obedienciju je 20. novernbra 1913. priznala Uje- dinjena Velika Loza Engleske, dok Velika Lofa Francuske rikada nije imala tu sklonost* 3. Raspad 1940. i obnova, ~ Nijedan rezim w Francu- sko} posle Revolucje nije uznemiravao slobodno zidar svo. Medutim, njegova delimigna poliizacia i aktivno tesée u politikom Zivotu za vreme Ill Republike ~ sa ko- Jom su ga identikovali mnogi, masoni allt njibovk protv- ‘ci - uvukd su ga u meted prouzrokovan porazom iu op- ruzbe koje su, s pravom il ne ivicane protiy odgovornth za neuspeh Ill Republik © Velika Loda, koja je 2asedala w ult Pito br. 8, olsupia ‘oko 23.000 élanova i 420 loza, dok je Veliki Orijen, smesten ‘wll Kade br. 16, dnao 38.300 eanova i 860 loz. “ova obedijendj, sa sediftem u Parau u lic Kristin de Pizan be. 12, danas broj 22.200 anova 1935 loa Manji bro) [Brae ju je napustio 1958. 4 osnorao drugu Velie Nacional: nu Prancusku Lozu (0d 1984. Vellea Tradicionalna Simbo- licka La), 8 sedistem waveniii Opere br. 5. 58 Zakonom od 13. aygusta 1940, koji je potpisao markal Peten, zabranjuju se "tajna udruzenja"® i nareduje konf- skacija njihowh dobara. Dekretom od 19. avgusta 1940. raspusteni su Veliki Orient i Velika Loza Francuske; 27 februaea 1941, raspustene su takode | Velika Nezavisna Nacionalna Lota | obedijencija Ljudska Prava. Jednim z2- konom od 11. avgusta 1941. godine nalaze se objavliva- ‘je imena dostojanstwentka (oficiraloza i visokth stepeno- va) w listy Slezbent glasnik, w isto vreme kada jena nj primenjen status Jerreja, kojim im se zabranjuje da oba- ‘iaju javne fankeie. Zhog takve represie osnovana je Slu- 4a Tajaih Drustava, kojom je upravljao g-din Bemnar Faj (Bernard Fay). Uostalom, ave zakonske odluke donete sa naknadno, po- sle samih dogadaj. Jer su nematke okupacione trupe vee pre {ogafakitk izersle pretrese, raspustvs i zatvoris lze. Zato vee 7. augusta 1940, u jednom umaom pisma upuéenom ‘marlalu Petenu koje Je seiretarSaveta Reda Velikog Orjenta Francuske, Laj Viar, urutio prefekiu Sene gnu Vile, pred sednik Savers, Artur Grusie, Zpaljuje da je "Veliki Onjent pesto s2radom i da sve le u njegovo) nadleBnest! moraju ‘odmah da cbustae svoj poslove™” © Napomenimo da francuske masonske obediencie, pravno gledano, niu tjna drakta. Ret je o udruzenfima po 2akon 190%, godine. ridev "aja, kao Sto Gemo vide, ‘odnost se na nafin uvodenja u masons red. “ Suporpisnik je bio admiral Darian, it je otae (kof fe bio poslanik | ministar) uveden w red 2. mana 1893. u 2ko! sku Lots Jodinsivo Naroda, Gein Vijaru, Koj je 2a veme prijema zatratio upur © stayu kot nadale treba da zauzme, savetovano je dt lugovlai" (rukoptsna beled sa prijema gina Bonfoa, di rekon kabineta prfelta Sene) sa naznakom: "Demars kod Gestapoa,aveni Grand Arme be. 74 = nema odgovora.” Pi smo od 7. aygusta je prestampano, sa neznatnim gresiama, Marques Riviere, Histoire de la franemaconnerte frangatse, Pari, 1941, se 235-288, 39Medutim, uskoro Ge Pokret oxpora preduzed! svoje aie 4, natalost, azvati kvave sepresie | deporacije. Brat Zoze oa ote Roig), iz Velike Laze, bio je jedan od prvih alaca koje su Nemetstrefjali 1, avgusta 1941. godine. Zatim je stre- lian Pier Brosolet(P. Brossolete) i mnogi drag. Uprkos to sme, braca su Se tajno olupjala u Paria | svim vesim gradovi- ‘ma, ubljucujul i VB; zatvoreniei masoni su éak esnovali jd nu lozu Porpuekounik Mase) Nematko}- Osnovan je pokret ‘masonskog otpora, Patriam Recuperare. Veliki majstor Velike Late Francuske, Migel Dimenil de Gramon (Michel Dumesnil de Gramont), odreden 7a predstaynika Nacionalnog Saveta Otpora na privremeno| savetodavnoj Skupstini, oti8a0 je 22. septembra 1943. u London, a zatim u Alzr. Zabvaljujuéi njegovoj akeiji,jed- ‘nom uredbom od 15. decembra 1943, koje porpisa0 ge- neral de Gol, ukida se zakon od 13. aygusta 1940. i odlu- ke koje iz njega slede. Po objavi ove uredbe ustdilo je po- rnovno otvaranje aldrskih radionica. Obnavljanje loza ral Gitih obedijencija odvijage se kasnije naporedo sa osloba: danjem teritorj 4. Odvajanje Skotskog Reda i uzet regularnog slo- bodaog zidarstva. ~ Od 1894, pod utcajem dogadaia, unutarSkorskog Reda postepeno nestaju tadicionalna na: ela. Posle Drugog wetskog rata dos fe do tvesne ob n0- ve. Velika Lo2a Je 1953. zateaila od ssh eadionica da Bl bia, “simbot najse dubownost, bude postavljena na ot tart predsednika lode a vreme oddavanjaskupova. Godi- ne 1959, je odlutla da prekine obedjenejalne odnose sa Velikim Onjentom, kao nezakonitom Vaséu. Meduti, ve- dina Braée se opiala to} odluel. Godine 1964, doso fe do Dreokreta | zaldjucen je Usovor 0 Bratskom: Savezt lzme- {i Velike Late # Veliko Onjenta. Nemala manjna, pod rukovodstvom Velikog Zapovednika 8. Rijandea (Ch. Rian dey), mapusta je tada Vel Lou da bi se pei Vel- ko} Francusko} Nacionalno} Lodi | da bi 1965. ustanowa ‘novi Vehoond Save, koje vena stranih Vehovnih Savera (jedinjenih Dave, Holandie, Kanade, Brszla, Kolumbi: cy fe, Belgie.) odmah priznala kao jedinizakonit, Medunse rodna Konferendja Vehovnih Savets, koja se okwpila 1970 ‘ Barankil (Kolumbija), podsetla je ds po odredbama Ve- likih ustaynih dokumenata iz 1786, staka zemlja moze {mati samo jedan Vehovni Savet. Osim togs, u Vehownim Savetima ne mogu biti masont koje pripadaju regularnio Veliki Lozama. To je znaélo da je prednost data Vrhor- ‘nom Savetu Brata Rjandea, Na medunarodno) Konferen- jiu Indijanopolisu 1975, on je konaéno priracen {fk je dobio ovaseenje da 1980. godine u Parizw ongnizuje Sledecu Medunarodni Konferenei, so jet utinio Sto se {ke Ugovora 0 Savezu izmedu Velie Late 1 Velkog Or jenta, on je obnovtien 1971, kao “adminisratvna konver= ae ‘Ovi dogadait su promenittgled fancuskog slobod- ‘nog ziarstvainjegor utc svetu ako je Vela Franeu- Ska Nacionalna Lozajedina bila maniéno priznta na me- dunarodnom nivou, 196. fe brojala samo 2.00 elanova, ‘ulavnom Engleza 1 Amerikanaca- Ulog jo) je bila mang ‘ana, li je njena pivagna soaga bila U doprinosu Brace Shotskog Reda. Bro} njenth aktiista, sada prvenstveno Francura, poveéao se vse od deset puta (22200 tlanora 1996. godine) aajedno sa velikim tentoninie prosice- jem (svaranjem Veliih Frovinciskib Loz). S druge stra rhe, ukupan bro} éanova Veikog Onjenta i Velike Laze poveéao’ sew najboliem slutaju samo dvestruke (sa 20.000 na. 38.300 kod Vellkog. Onjenca st 10.000 na 23.000 kod Velie Loe). Danas fancusko slobodno 2idae- Sevo nailzi na prijem kod velkihzraniénih svetskih obe- dijencj, pre sega kod utkcanih anglosaksonskih. maso- nerja koje obubvatal vite od 90% stobodnih dara na planed, samo zabvaljujuct udu t vezama Velike Francue ‘ke Nacionalne Lage. Medutim, Sire posmatrano, vazno je znati kaka tia lobodno dats, svoj ram vi ovina, moze imati na mislenje i Zivot sadasnjeg | bud ‘eg seta, Pokusacemo da to otkajemo zu dok- ru tobigae slobodnog zidarstva sa stanovita negove tt ‘ie, al jegovinsavremenh obedienaa. aV poglavije SLOBODNO ZIDARSTVO U SVETU I, - Razvoj slobodnog zidarstva Sloboddno zidarseo, bilo ono ‘englesko" i “skotsko", do- laailo iz Londona ili Francuske, brzo je osvoilo Eeropu i tay vet, Petar Veli, koga je u Englesko) wveo u masons red Ven (Wren), osnovace vee 1717. u Rusijt jedau loza. U Mon: su je 1721, bila osnovana lta Saurieno Jedinstoo. U Span Je pv lofu osnovao vojvoda od Vortona (Wharton) u Madr du, a drugu na Gibraltany Do oseinogsirenja dolazi potev od 1730, kada jejednaloza ‘otvorenaeak Kalu Velika Londonska La je 1731. odredi la provinaiskog velikog mastora za itm Rusu. Beat Pras (Price) je 1733. uBostonu osnovae povu amerika provingsku Velika Loau, u krémi *Grozd, ste godine suse pojvile loze u irene na Malti u Rosita Indi Generalna skupsina holand skih masona ode2ana je 1734. Hagu, onganizaju Loft Vel ‘hog Majstora Ujedinjenib Provincia. iste godine Frenklin jew Fadel objavio zdanje Andersonove Kaige ussavnth dot. menata ‘SlupStinasvih staleza Holandie 1735. zabranjuje masonsk ‘okupljanja. To je pv sluts} proganjanja modernogslobodnog ‘idarsevaIste godine, okupllesuseloze Lisabonu, Rien, Mls: i, Veron, Padow, ident, Venccl, Napulj, Stokholme, Sava. ‘i (Dtordaj), Carstons Juma Karolina; 1736. Zenevt Pol. sho}; 1737. wAnapolsu i Hamburgu. Ova posted, soage nay ‘taja uw Nemadko, posala je Vella Provincska Lda # 1741 mmenja ime u Absalon" "Jed loa se, najverovatnie, vet bila okupila 1730, u Fila elt a Frei 1, tada kralevia,uvela je u Brunk u mason- ski red jedna delegicija hamburtke oie; uw Drezdenu su fOsnovane tt Joie; ncke su ustanovjene 1 u Smimn, Alp, ‘Konstantinopolja. Vojvoda d'Anten je 1738, imenovan za vel og majpiora masonerje u Francusko}.Iste te godine papa Klement XI! obznanjuje prow bulu 0 ekskomunskacit siobod: nih zara IL. - Slobodno zidarstvo i crkva Sea je papa rekao o slobodnom zidarstvu kada se ono ‘uévestio na Kontinent krajem XVI veka i Francuskoj it po etkom XVIII vela? O rome nia ne znamo sasvim pouizdano, Poito se u potetky radllo o Skotskoj masonerii Koja je, na keaj krsjovs, sleds fakobitsk tajnu politics | nije se Kosa ‘si inceresima katolicizma, sve navodi na pomisio dt fe papa bio naklonjen slobodnom zidarstv, ‘Medi, vremena se menjaju, Skotski masoni vide kar ko im se o€ckivanja ne ostvaruju, Poneti modernim toko: vima, oni postepeno transformisu svoju polticku masone- ‘ju u spekulativny, okrenutu vise duhovnim stremljenima ali duboko prozetu, buduét da karolicizam i dale opstaje, liberalnim idejama koje su uveli iz eakudkih razloga. Sa svoje strane, "orandisticka” masoneria koja je 0 pocetku bila novina, sve vile napreduje. Velika Londonska Loza ppotinje da brant legitimiter masona. Ona ée ostatl, pod ve- fom takve svoje tolerantnosti,svesni ik nesvesni poboraik hhanoverske monarhije i anglkanizma. Tada se vast w Ho- landiji | Prancuskoj uznemiryju. Sto se ciée pape, on je svetovni dréavni poglavar | istovremeno dubovni poglavar Ikaolichog hriséanstva. Klement XII je 4. maja 1738. s gnevom obznanio bulu “In eminent", kojom je osudio slobodno zidarstvo. Papa Velika Matiina Lota "Kod Tri Kugle™, ospovana 1740. Berl niu, Pomenimo i Velikw Lodi Sune ws Bajrojts (1741), Veliku ‘matin lou Jedinstoa u Frankfurt a Majnd (1742) Velika Nacionalnu Lazu koja je osnovao Cincndod w Berlin, 1770 sodine 6{sti da slobodnezidare treba smateati"veoma sumnjivies” jereticima, zbog masonske Tajne i njene Zakletve, "jee da Sloboda’ zidari ne éine zlo, ne bi mali tary me2nju pre sma svetlost vom pevom razlogu dodaju se "drug pra ‘iént | opravdant razlozi, Nama poznat?’ Ty tin azloz\ nisu nikada otksiveni. tgleda da je visokopostovani Ferer- Benimeli (Ferrer-Benimeli, pregledajuéi tajne achive Vati- kana, utvedio da je reé 0 svetovnim razlozima, "buduei da se svako neoslaiceno udrutivanje, prema zakos vremena zasnovanim na rimskom pravt, sm skim sreditem ‘ opasnoséu za dréavni red i mis". (4 tad ove osudu obnavjaju vge puts, ito: 1715. Bene- dlikt XIV; 1865, Bie IX, a posebno 1884, godine, sojom po- Slanicom Humanum genus Leon XII "Za njih (slabodne 2 dare), van onoga Sto judskl zum moze da pojel, ne posto fi yerska dogma, ni istina... Savile, orvarajuel svoje redove prisalicama najeadittjih veroispovest, oni jo8 lake mogu fa zazowu velit greh naseg doa, kof se sastoj w tome da brigu o ver! srstaju medu beznaéajne sta, te da ijednate sve oblike reli, lako Je katoi fedina fina ‘Bula iz 1738. Ce u katolidkim zemijama imati posledice sulittetetine.Prihvaéena jeiprimenjenau Venecii,naSar- ini u Polsko}, Spanii, Portugal, Uove dve poslednjeze- inlje, Inkvziclj fe strogo postupala:istorja nam Je ostavila {ragao sudenju odeZanom 1742-1744. u Lsabonu izvesnom Kustosw ii Gustou, nekadaSnjem predsedniku jecne loze ‘uParizu, koji je muéen i osuden na robijanje na ali U Francusko) bula nije imala nikakav uéinak. Posto je skupatina u Pariza nie porsedil, ona nikada nije ni post la izvrina u skladu sa pravnom izrekom Lex non promul- gata non obligat. Galsko svestensivo je, poveh toga, deze lo do svojh sloboda, Tokom éitavog XVIN veka u lozama » Ferrer Benimell José A), S.J, Historia de a Masonerla ‘espariola en of siglo XVI. Relationes entre la Iglesia Caulk: (ay la Masoneria, Saragosa, 1971, | Les Arcives secretes du Valtean et de la Franemaconnerie, Pariz, DervyLivres, 1980. ot se nalazio veliki ro} sveStenika. One su, uostalom, bile TH (©. Wirth, Le Liore du Male, st. 73 wn aia rae, vies eda, whoo} Kaige 11 ose naslon Sam =cudarca zadata naSem majstoru Hiram... predstavjaj tro- strulcs osu Isusa Hrista od strane velikosvestenog Kale, Toda i Pilata." 'U svom punom priobitnom smistu, “emocionalni po- tees" | prosvedljenje koje izziva Hiramova psihodrama in tuitivno vod! ka pojmu besmrinast! dufe. A. Mekej formu- Ie sledeée Jandmarks: "Vera u postojanje Boga iu uskr- snuce u buducem Zivot"; "Legenda o treéem stepenu ko- fa predstavlja pravu suitinu identitet Masonerie."? ‘To je taeno. Medutim, to tpak nije pospuno znatenje {nicijacjskog flat: ono je ujedno ligno i neposredno dose: zanje Znanja, Apsoluta, boFanske Isine urezane u Coveko- vom srcu. Pajke (Pike) se priblizava tom razumevanju kad pide: "Sve Sto Masonerija teri jeste da dua predstavija Iskru beskonsénog bozjeg Biéa i da je zahvaljujuelnjo) £0 vek besmrtan.” "Moze se rei da je kod doveka Bozansko sjedinjeno sa Ludskim." V. - Zakon jedinstva Tako dolazimo do natela Jodinste, glavnog lavora sveopiteg poéetka, osnovne teonje takozvane tradicional ie flozofije. "Da bi se ostvarilo Zudo Jedinstva, ono Sto je dole ima isi znaéa) kao 30 je gore, kxde Smaragdna Ploéa Hermesa Trismegista Aksiom teorij jedinstva je tipska analogija koja postoj izmedu Velikog Sveta, makrokosmosa ili Univerauma, Malog Sveta, mierokasmosa, Ijudskog biéa. Covek je ogle- ddalo + saZetak postanja; univerzum je poput beskonaéno lu ova dva vida Prirode, koji savrie- ijama i srazmerama odra Zavaju kosmiku ravan, postoje "suglasa® koja se pokazaju ina materialom i na duhovnom planu, Stavise, o jima se ne maze govorit! kao o suprotnostima; materjalno § duhovno se medusobno prodimaju + podudaraju. To su ‘samo da vida iste celine Encyclopaedia of Freemasonry, ¥.takode supra, se. 10. Morals and Dogma, st. 582.1858. 88 Prema tome, jsno mam je da je UaiSen | mistiekt ella hemi, kamen mucrosts to jest prewaranje olora w zsto, za pewo bilo wallzanje pojedinca ka Lepom, Istinitom 4 Do- ‘rom; t0 je ostvarenje arhetipa koji sraki Govek nos u sebi bbuduéi da je éovek sama ta far od koje je sttinjeno Veliko Delo. Time je zacrtan put askeze koju zabteva iniiacisko fostvarenje. stu pouku nalazimo i w slobodaom zidarst, ‘Univeraum, Velika Boz Knjig,veléanstyeno zat osvetla- ‘va sve oko Sebe. Matenjaina Priroda je njen Stari Zavet, star inilione godina, pun veénih tina koje garimo nogama. Lud ska Prroda je Novi Zaveto beskonaénom Bogu koji nam sa og dana otkriva po jednu njegovu stranicy,ritmom kojim ‘Veeme okrece lstve.. Sre Sto postoj je zamisao beskonae- ‘nog Boga: Prioda je proza, a éovek pocaia koju on stvara"™ Na potpuno ist natin su Rozenkrojcen tumati Liber Mundt, Vetiax Kaji Prirode, kako bi dos do seh bodith"znakova! {njoj zapisanih. ‘Ova nailed panteisticku tcorj, prsutnu w svim ezote- rigkim udenjima ~a deagu ak | Spinor kot samo kartez\ janskim jeakom ponovitt osnosne intitime spornaje Kabale “atolidka erkva Je esto sumnjiilas naime, bojala se da deja Jmanencije ne prevlada nad idejom ranscendonctje.Ipak, ne posto Ii dva natina da se Svet obogorvor 1 pretvor u jed- ‘hog obotatanog Boga ~to je pantezam wv uem sms ree I nasupeor tome, kao Tejar de Sanden (T. de Chardin), svetu videtl“prsuinog, dmanentnog Bogs & obodavat gu tom boranskom okruzeaju koje je uredio radi naeg sustera | sai stog Ovaplogenja?™. "Bog je sve u svim bicima’ eka fe ved sett Pave , Kor. 15,28) VL Tradicija Dosezanje Apsoluta, taj unvident cljslobodnog zidar- swa I svih oblika posvedivanja, opravdava se porivanjer nna Tradiciju tii simboli predstavijju kljué (naéin preno- Senjabastine. "A. Pike, Morals and Dogma, se. 715 % Opat Paul Grenet, Tend de Chardin, Pare, 1961, st as, 89[Napomenimo da pojam tradicije u sebi krije dva xa ea znagenja. Sjedne strane, on znaéi izvor Saznanja; s ddruge, natin na koji se znanje prenosi. Prvo znatenje je ‘epromeniivo i apsoluino. Drugo je sinkretigki rezultat koji je sworlo éovetanstvo, u raznim svojim delovima t tuzastopnim civilizacijama, tokom vigemilenijumskog tr ganja za Saznanjem. Tradicija uw ovom deugom smisia mo- 4e neprestano da se prilagodava razdobljima i sredinama, dda se uvecava novim nanosima Vetina regia koristi iti pojam da bi se priblizila bo- Zanskom, ali mu pripisuje vrednost ockroveaja kojim ralava posveéent sadr2ajsveth kojiga, kao Sto su Bil ‘Kuran. Da li je 1 sluéa) sa Tradicijom na koju se poziva slobodno zidarstvo? Da li Knjiga Svetog Zakona ~ koja je dlanas verska kojiga za veéinu Brace u loti ~ nuzno za slo- bodnog zidara ima to svojstvo bozanskog otksovenja? ‘Taka pretpostavka nie iskljucena, ali se mora shvat ‘malo fire. lako se odgovor na veliko pitanje o Saznanju prenost Tradiijom, on spak lei w svakom Coveku posto je ret 0 adgovora koji se vige oseca nego sto se dokazue. Stoga u inicjacijskoj ravni nije moguée definisati Teadicija ta didaktigki natin, ali je bar lako razumettnjenu priro. (Ona odgovara metafcko} osnovi religa, odgovoru koji su one dale kako bi zadovolile versko oseéanje, kao i ose anje svetog koje je nerazdvojivo od Govekovog bigs". ‘Ako blize rizmotrimo exoterigki sadriajreligis, wods- vvamo da se one, sublimisane u svom naéetu, svode na Na- or, na traganje za Savrsenstvom, na opstenje emedu Co- ‘veka i Biéa putem Saznanja i Ljubavi. [istorii flozof za paZaju da religie ne samo da nisu medusobno suprots- ‘ljene, veé da imaju mnogo zajednididh crta. Njihov ezore- rizam dopuita da se nade ta zajednitha vera koja uzdide valu od njih, uzdizud th sve zajedno, Ta istovetnost, 10 prastara pojava, nagnala je na razmisljanje 0 tradicii, 0 ot krovenju — bilo natprirodnom, bilo intuitivno naslugenom partsnormalnom vieijom ekih mudraca; sada je ta tradict ° Zato uadicija ne treba meSat sa savremenim tadiciona- lizmom koji se zadovoljava ime da gaz stopama mutt, 0 Ja skeivena pod plastom rtznih religij, | treba je ponovo ‘otkriti putem ezoteriskog razumevanjaistovetnih simbola kojima Je izazena u svakom kulta i svakojlieurgii foo slobodno zidarstvo ne pripada njednom razdoblja ponaosob, pie A. Pike, ono pripada svim razdoblima, posto ‘ne pripada nijedno} reli, ono u svima njima nal svoje vo like fstine. Slobodno zidarsvo priznaje sva yerovanja, oslm ‘nih koja ne bi nisko cenila Bozanstva i koja bi ga sela nace ‘an fudlih strat, koja bi poriala uzvigenu sudbinu coveko- vu, napadala dobrotu i dobronamemost svevisnjeg Boga, te potkopavala ste stubove masonerje: Vera, Nad | Milos de." Stoga razumemo sav mada) simbola Velitog Graditlja Universuma, koji predsavlin unisena teinju posiecenika, jer, on maze zajedno sa lirstom Geteom da jai rfl davom dein Hers 0 gross es tt, Und wenn da ganz in dem Gefle sug bist, [Newnes danse wie di wilt, ‘Nenn’s Glick! Hers! Lebe! Got! ‘ch babe leinen Namen Dar! Gefiist ales Name ist Schall wnd Rauch, Unmebelna Himmelsgut. (spun nevidlivim svoe sce, ma Kako vellko bilo. 1 ada bude prepuno sreée,izgovort reds koje podelié: Sreca! Sree! Ljubav! Bog! Nemam za to pravh rei, Jer sve jew osecanju: a eG su samo Sum di, magia koja nam sktiva nebeski sa) Morals and Dowra, sr. 324525. ouIMI poglavije REDOVI I OBEDJENCYE ‘Veoma je mnogo masonskih redova (il sistema) bilo rekadasnjit i danasnjih. Obedijencije su pak upeavnl sa- vezi [oza (radiontca is bramova), obiéno okupljenih Velike Lode ili Velike Orijente. Nemoguce je utvriti ko- nagni popis svih redova i svih obedijencia nastalih nakon 1717, godine, Ako 2a polaznu taéku uzmemo Tradteifu, ra koji se pozivaju svi redovi, te njenu primenu u ein ‘postesenja | u negovanim ritwalima, dovolino je navesti rrlifte struje na koje se deli masonski Red. U tom smislu motemo ruzikovati 1 /regularno simbolitko slobodno zidarstvo; 2 /tradicionaine redove, sa visoklm stepenima; 3 /euline masonske redove: 4 | magiske masonske redove: 5./ modernistiko slobodno zidastwo, racionalisticko i agnosticko I~ Regularno simboliéko slobodno zidarstvo Regulamo simbolitko slobodno zidarstvo imma tr tradi- cionalna stepena operativne masonerie: Segrt, kala maj stor. Dosledno postuje Zandimarks, to jest stara i osnovna paula bratsiva (vided str. 67). Tog tipa je Velika Ujedtnje- hua Lota Engleske kojo) je priznato svojstvo Velike Matiene Lote Sveta. oy Ipak, postoje osetne ruzlke izmedu pojedinth Jand- ‘marke, ako ne doslovno ono bare njthovors tumagenju { primeni. Videli smo da se Osnivatki dokumenti Velike Ujedinjene Lote Engleske objavlient 1815, ne porivaju vibe na Siroku toleranciju koju je proklamovao Anderson, veé 1a én! telzam kada je et 0 olkrovenju ba2anske Vole [Na to nam ukazuj englest tual (mulactons Red). Na kon uvodenja u masonsld red, predsedaik loze preporuvie Segriu da “veoma duboko promish 0 sadetint Kaige Syetog, “Zakona, koja Je nepogresit wodke a sina 1 pravda” Te ne ce saznat svoju duznost prema Bogus, "koja se sastojtu tome da njegoro ime tzgovara samo sa postovanjem | divjenjem kakvo ljudsko bide dugnjesvom Tyoreu' Prema Velikoj Uedinjeno} Last Engleske, “slobodao zidar- ‘so nije samo flozofki pokret koji dopusta wako opredele: pie it miljenje... Pravo slobodno zidarsvo je Kult koji va 4 Siri veru u postojanje Boga, kako bi masonima pomogao da uurede sv} vot t ponaSanjc u skadu sa naéelima njihove ve re, ma koja ona ba... ali to mora da bude monoteistica reli ‘ga koja zahteva veru u Boga kao Vehowno Bise.. i mora da bude relia koja ima sveru knjgu nad kojom se postecenik moze zaMet na vernost Redo" Kako bi otklonila bilo koji nespocazum u pogled ova- kvog tetzma, i da bi odgovorla na optuabe rimokatolicke crkve, Velika Ujedinjena Loza Engleske objavila je 12. juna 1985. deklaraciju u kojoj se kaze: "Slobodno Zidarstvo ni je religlja ni zamena 2 religju. Ono od svojih élanova ahteva veru u Vehowno Bige ali samo ne nud nikal versku metodu... Ne postoji masonski Bog. Svaki mason fstaje zavetovan onom Rogu koji postoji u veri koj ispo- veda... Moralne pouke slobodnog zidarsiva prihvatijve 80 za sve religie nora biti smatrano kao ostonac 7a svaku veroispovest. To je stanowste sth regulamnih obedijenciia na vet Male razlikeu rtualima, prozetim verskim karakterom, po- * pismo navedeno u jedaom cirkularnom dopisu Vike Lote Unigyaja od 18. olzobra 1950. godine. 98{iéu od nacional | istorskih ralighostl. One al na koji agin ne ugrozavaju zajednitki duhovni ideal, Koj je ge ‘ant jedinstva i bratstva.Ipak, mozemo se zapitai ne svodi ova tvrdnja na puki praktigni moral seu onu metafzidhu sadeiinu posveéenfa koje kroz suétinu vodi do Apsoluta, Nije It ipak takva doktrinarna osnova, skrivena simbolima, ‘uzrok zbog koga je Criva osudilaslobodno zidarstwo? Il, - Tradicionaini redovi visokih stepenova 1. Dopunski { dodatni stepent. ~ Prema Veliko} Uje- dinjeno} Lodi Engleske, staré ista masonerija podrazi- ‘meva samo tri zanatsia stepena. Dopunsli ili dodatni ste- ‘peni ipak su Gest kod beitanski slobodni zidara. Najasi- renij je Kralerskt svod (Royal Arch), koji je dopuna ma Sortog seperer seh nent evimesencha masonske lozofije". Po jednoj bibisko} pri, njegov cilj je da otkije ppravo ime Boga. Reé je 0 ti slova koja, u zavisnosti od t0- fa kako se rasporede, na haldejskom, hebrejskom, sic ‘kom i egipatskom jezila daju tsi raziita znaéenja: Go- spod Oue, Gospod Ret i Gospod Duh, Dodeljivanje ove, stepen je madi Vsohg Sete Krustog Sooda. Veoma se prosirio 0 svetuT danas ima 65 Visokih ‘nacionialnih SveStenstava, od koji je jedno u Francusko} i ‘pripada Veliko) Nacionalnoj Lozl Francuske. ‘Stepen Mark Master je neka vista nastavka stepena kalfe. Njegov simbolizam posebno istige "kamen Koji su sgraditelt odbacli, a koji je postao glavni ugaoni kame Sto je podsecanje na Psalm 118 &je rei Jevandelje prime njuje na Hirista. Dodela ovog stepena je u nadleznosti Vex like Loze Mark Master Masona, Mark lofama su pripojene azz Kraljevshog pomorskog Bovega, koje se osanjaju na tradiciju sto doseze do Nojeve barke. Nastala w oki Ve~ like Nacionalne Loze Francuske, mark masonerija je bila uvedena {u Francusko) U Veliko} Britanji nekoliko redova dodeljujevisoke vte- ‘ke stepene, Najznaéajiji medu ajima, takozvani Vitezord Templart, oseivaju Yedinjene Verste, Vojne 1 Masons Redove Templara 1 Svetog Jovana Jerusalinskog. Pale 94 stinsho_ Kodaskog | Maleskog. kot pripadaju Velitom Prioru Engleske, osnovanom 1751. godine. Po karakiera jesliéan Skotstom Preuredenom Red ‘Amerikanel primenjuju poseban sistem nazvan Red i Jor 4a, koji ma tr simboliéa stepena u nadleénostVelikin Loza to sus kaptularl stepeni Mark Master, Past Master, Most Ex cellent Master {Royal Arc? koji se dodeljyju na Savetima sve: $entha; zation "iriptowan” stepeni Royal Master, Select Mas ster, Super Excellent Master koji se dodeljuju a Savetima, | najead vitelki Redovi: Ked Gross, Mediterranean Pass and (Order of Matta i Order ofthe Temple, x nadleznosti Koman- teria kojima upravja Grand Encampement of Knighte Tem lar. Mason koji je Vitex Templar it 32. stepen Searoi Pre Invagenog Skorskog Reda, moze biti primljen u Star! Arapse Red Plemica Mistchog Olara, i posta Oltarski dostofan- “teenie to je za Amerikance naj stepen masonerie 2. Stari i Prihvageni Skotski Red. - Opisall smo na- stanak Starog § Pribvaéenog Stotskog Reda 4 pei Vehow- nih Saveta, u Caristonu (1801) i Francuskoj (1804). Vrhow- fi Saveti su posle toga osnivani u mnogim zemljama. Dac nas ih je ukupno 42, sa preko milion élanova. Da ne bi do- Si u sukob sa obedijencijama u gjoj nadleznost je dod Iivanje ti simboleka stepena, dodeljuju ikljueivo visoke stepene. Oni éak ne zahtevaju od Velikih Lada iz koji re= sgrutuju svoje lanove da primenjuju Skotskl sistem, vet sic ‘mo regularno slobodno zidarstvo, Videl smo kakve su po- sledice toga nastale u Francuskoj 1964. godine Poznato je da je shots sistem podeljen na 33 stepena, (Ovde éemo ih nabrojati zajedno sa nazivima radioniea koje ih dodeljuju (sta Gemo razrede, koji se ralikuju zav- snost od Vrhovnih Saveta, a sticu se pravim éinom poste: enja, dok se ostali stepeni dobijaju bez posebnih rituals) Place lose Wt stmboliche radionice: 1. Segrt; 2. Kalfa; 3 Majstor ote Ml radionice saurdonstua: 4, Tal majstor, 5. Save Seni majstor, 6. Lent sekretar 7. Magistrat i Suda, 8. tnten- dant 2grada; 9. zabrani devetorice, 10. Sava aban pet. 9racstorce; 11, Uzidnl esrant vite; 12 Vel Majtor Abt totia, 13, tz hale seas 1, Velie oabrant Soe- tog Soda tl usrient sider Save sso 15. Vite sok ik Made 16, Kel Jn sama 17 ere Zapad 18 es Rang rte Geopag 19. VookiSresteni i Unigeni Sot nceskog Jerslimat20:Potran Vella Major 21, Noahit i Prat Wier, 22 ites Rraljerse Sere Kral Uibana 23,8 Ta beraa; 24 Kral Taberakla 25. Ver olome Zee 26 Trop Shor th Milos Keay 27. Vllkovapenedak Meas; 28 ites Suna 29. ete Son Steg Andre, 30, Vota inant Ver Races. “Sudort: 31 ele InspektorInktsttor Zaporednte Nonctstori 32 ete! Prine Kratos Tape Yebount Save: 3. Suvernt Vee Generalnt Inspetor. Napomenino da obedijendjom upraija Vrboun! Saver od najise 33 dlana, kooptranih dazivotno u clansivo 33. ste- ‘ena, na Geli sa sterenhn velikim zapovednskon® U skladu sa ritualima, prea tr stepena podrazumevajt tradicionalnu inicjaciju. Stepeni od 4. do 14, vode ka filo- zofskom znanju; od 15. do 18. ka poistovedivanju sa Uni verzalnim, | to putem Ljubavi Stepeni kojl pripremaju za 30. i sam 30. stepen, koji je sinteza svi eazreda, poduta- vaju kako izgleda put ostvarenja éovetanstva u skladu sa luniverzalnim; istovremeno se zahtews 1 duhovno naslede Reda Templara. Sto se 31, 32,33. stepena ie, ont pripa- daju takozvanim administratvnim razredima. ‘Start # Pribvacent Skotski Red i dalje upeavlia prema Veliki Ustaontm dokeumentima iz 1786, pripisanim Fri drihu IL Vehown! Saveu Cine Konfederaciju, ako ne formal- hu a ono fakticki, 1 povremeno odréavaju Medunarodne Konterencije na Kojima se razmenjuju. miljenja 0 zajed- nigkim pianjima; usaglaseni stavovi obrazuju se u vidu preporuka 2 Veliki Onjent Francuske dodeljuje ncke visoke stepene (18, 30, 31, 32, 33. u nadleanost Velie Sole Redova, al sasvim drukdijem dau, 96 uhoma obelezja ovoga reda svefano su utvrdena na me-

You might also like

• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J. R. R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (25133)
• The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  Stephen R Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2475)
• The Handmaid's Tale

  

  From Everand

  The Handmaid's Tale

  Margaret Atwood

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13186)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Freakonomics Rev Ed

  

  From Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7848)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20011)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5794)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J. R. R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (24585)
• American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  

  From Everand

  American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12519)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  From Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3321)
• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  From Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12945)
• Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  

  From Everand

  Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2556)
• The Art of War: A New Translation

  

  From Everand

  The Art of War: A New Translation

  Sun Tzu

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3044)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (3271)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  From Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2506)
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (19653)
• How To Win Friends And Influence People

  

  From Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (6512)
• Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  

  From Everand

  Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2499)
• Good Omens

  

  From Everand

  Good Omens

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (12010)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2564)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (353)
• Good Omens: A Full Cast Production

  

  From Everand

  Good Omens: A Full Cast Production

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (10904)
• It Ends with Us: A Novel

  

  From Everand

  It Ends with Us: A Novel

  Colleen Hoover

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5749)
• Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  

  From Everand

  Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  Emily Brontë

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9486)
• And Then There Were None

  

  From Everand

  And Then There Were None

  Agatha Christie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (8932)
• The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  

  From Everand

  The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  Jeneva Rose

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1107)
• Remarkably Bright Creatures: A Novel

  

  From Everand

  Remarkably Bright Creatures: A Novel

  Shelby Van Pelt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5457)