Professional Documents
Culture Documents
net/novosti/%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b0%d0%bd-
%d0%bf%d0%b0%d0%bd%d1%82%d0%b8%d1%9b-%d0%bd%d0%b5-
%d0%bc%d0%be%d0%b3%d1%83-%d0%b8-%d0%bd%d0%b5%d1%9b%d1%83-%d0%b4%d0%b0-
%d1%9b%d1%83%d1%82%d0%b8%d0%bc/
Izdvajamo
Povezani članci
Пишем ове речи у име истине којој су силници пљунули у лице, у име части коју они
немају јер су се дрзнули да срамно и без трунке стида и кајања донесу одлуку о
рехабилитацији онога коме ни име нећу да споменем.
Пишем ове речи у име 68. невиних жртава четничког лудила из Вранића, у име 72
становника села Друговца, који су страдали због тога што су се партизани пробили кроз
обруч три Дражина корпуса, па је бес те Дражине братије требало на некоме искалити.
Ја се стидим и срамим својих предака што су невини страдали, осуђени без суђења и без
кривице. Како да објасним њима а и себи, зашто су тако свирепо кажњени пре 72 године
и зашто ових дана, треба поново да буду убијени овом срамном судском одлуком.
Стидим се и срамим што нисам учинио више, да одбраним њихову част, да уразумим и
спречим ове нове равногорце и њихове помагаче, који их поново поклаше. И њих и нас,
потомке тих мученика и хероја.
Ја се стидим а они славе и ликују. И вређају старе ране, здрав разум и сећања. Испирају
мозак лажима и измишљотинама у које ни они сами не верују. Прогласише злочинце и
кољаше за патриоте и ослободиоце.
Ако је Дражин покрет антифашистички онда су ове невине жртве њиховог терора били
фашисти. Да није тужно, било би смешно!
Кажу, како овом срамном пресудом треба да дође до тог све Српског измирења, као да
смо 70 година били у међусобном сукобу и рату. Народ се измирио још 1945. и 1946.
године и никакво друго измирење није било потебно нити је могуће.
У великој су заблуди сви они који мисле да могу да се измире ове невине жртве са својим
џелатима и крвницима. Ја сам радио у истој фирми са сином и унуком једног од
најкрволочнијих припадника те четничке банде који је клао десеторо чланова моје
породице. Никада никаквих међусобних нетрпељивости ни мржње, међу нама није било.
И није то једини пример овде у Вранићу.
Али драга не разумна господо, Ви хоћете да помирите њиховог оца и деду са малим
Љубом дететом у колевци од годину дана, кога је тај крвник у вис бацао па на каму
дочекивао и клао још девет чланова моје породице у тој ноћи ужаса и највеће Српске
срамоте и стида.
А сад, да Вас подсетим: покољ народа у Вранићу, извршио је први батаљон, Посавске
бригаде, Авалског корпуса. Дакле регуларна јединица четничког равногорског покрета
под командом Драже Михаиловића.
Те ноћи, 20. децембра 1943. године четници су на крајње свиреп и подмукао начин,
заклали и убили 68. житеља Вранића. 35 су биле жене и деца. Једанаесторо деце убијено
је до 15 година старости. Двоје деце било је у колевци. Четири девојке су силоване пред
целом породицом, па заклане заједно са њима. Те стравичне ноћи 14 породица је
буквално уништено и сатрвено, са још 5 појединачних убистава. Од 178 жртава које је
Вранић имао у другом светском рату, преко 90 страдало је од четничког терора. То је
срамни биланс и учинак те Дражине ,,часне“ и ,,поштене“ војске овде у Вранићу. А тако
је било, мање више и у целој Србији.
Ја од Вас господо судци, господо помагачи и господо историчари, који сте учествовали
у доношењу ове срамне, скандалозне и нечасне судске пресуде, као потомак жртава
четничког лудила и злочина, ништа не тражим и ништа не очекујем.
Ви не заслужујете, чак ни мој презир. Оставићу Вас, да занесени у свом самољубљу
славите оно, чега би требало да се стидите.
24.05.2015.