https://radiotrebinje.

com/vijest/tito-i-draza-posvadali-rudo

Tito i Draža "posvađali" Rudo

 РС и БИХ
 26.12.2014. у 13:32

RUDO | U kolevci nekadašnje JNA proterali „partizanska“ obeležja. Borci ljuti što je
partizansko groblje u „četničkoj“ ulici...
Rudo danas samo malo liči na ono što je bilo nekad, naročito do 1991. U gradu koji je bio
kolevka nekadašnje JNA, ulica Prve proleterske preimenovana je u Ulicu đenerala Dragoljuba
Draže Mihailovića. Bronzana Titova bista u prirodnoj veličini, prodata je za 404 marke
užičkoj „Sigmi“.
A, kad je ruđanski Tito završio na skladištu otpada u Užicu, sa ulica su skinuta i imena
njegovih saboraca, a njihova mesta zauzeli su kraljevi, carevi i voždovi.
Nema smisla da se Partizansko groblje nalazi u Ulici Draže Mihailovića, a ne Prve
proleterske, kako je to bilo u prošlom veku. Tim pre što se u Partizanskom groblju nalaze
kosti partizana poginulih i u borbi sa četnicima. Pri tome nemamo ništa protiv da se nekoj
drugoj ulici u Rudom da ime Draže Mihailovića, ako to žele ovdašnji stanovnici - rekao je u
Rudom Zdenko Duplančić, borac Prve proleterske brigade iz Beograda. U tome mu se
pridružio i Boris Petković, predsednik „Jugoslovenskog centra Tito“ u Beogradu.
Oni uveravaju i da je „sramota što je sa Osnovne škole skinuta oznaka Prva proleterska“.
Zahteve da se ova nepravda ispravi podnosili smo bivšoj vlasti SNSD, a već dve godine
molimo, ali bez rezultata i sadašnju iz Saveza za promene. Zato smo odlučili da pismo
uputimo predsedniku Srpske Miloradu Dodiku i Vladi RS - rekao je Duplančić.
Profesor Blagoje Cerović, bivši zamenik načelnika i član PDP, koja je učestvovala u prošloj, a
i u ovoj je lokalnoj vlasti, po nepisanom pravilu i ovog 22. decembra bio je „šef“ proslave
Prve proleterske u Rudom, a o trošku lokalne uprave.
Čitam u štampi da Titovu pećinu u Drvaru godišnje poseti i do 60.000 turista, a naše Rudo -
niko. A ovde je, zvanično, prvi put u porobljenoj Evropi, formirana prva regularna
antifašistička brigada. Onoga čime bi se sav normalan svet ponosio, u Rudom se, eto stide -
kaža za „Novosti“ profesor Blagoje Cerović.
I Savo Kojadinović, rodom iz Mokre Gore, a stanovnik Rudog od 1955. godine, kaže: „U
Rudom se ponos i stid tumbaju naglavačke, pa ne čudi što prednost nad Prvom proleterskom
dobija Šesta lička“.
Sve u svemu, Ruđani, zasada, u turističke svrhe nisu iskoristili to što su im se, kao ni u
jednom drugom mestu „namestili“ i Tito i Draža. Tito je u Rudom formirao Prvu proletersku,
a Dražu je na proleće 1946. uhvatila ondašnja Udba na teritoriji Rudog!
DA li zbog „prekrajanja“ istorije ili nečeg drugog, tek Rudom su kola krenula nizbrdo. Sa
radom su prestali „Rudoplast“, „Auto-dijelovi“, „Polimka“, a ugasili se i „Poljoprivrednik“,
Ugostiteljsko preduzeće „Lim“, a ugašeno je i oko 1.000 radnih mesta. Živi se od penzija i
lokalnog budžeta od oko 3.000.000 maraka, kojima se godišnje doda i oko 1.500.000 maraka
„globe“ od HE „Višegrad“.
Večernje novosti
https://058.ba/2015/01/rudo-partizansko-groblje-u-drazinoj-ulici/

Rudo, partizansko groblje u Dražinoj ulici?

rts.rs - 03. januara 2015.

Tweet

RUDO – U gradu koji je bio kolevka nekadašnje JNA, Ulica Prve proleterske preimenovana
je u Ulicu đenerala Draže Mihailovića. Nekadašnji borci Prve proleterske i deo meštana
nezadovoljni su, jer je na kraju ulice partizansko groblje, sagrađeno kao spomen-park
poginulim partizanima 1961. u kom niko nije sahranjen. Poslednje razmirice pokrenulo
skidanje oznake Prve proleterske sa škole.

Istorijski apsurd, saglasni su i stanovnici mesta Rudo. Ipak podeljeni, kada je reč o imenima.

Posle pada Užičke Republike, Josip Broz Tito je formirao Prvu proletersku brigadu baš u
Rudom, ali je posle nekoliko dana brigada napustila taj kraj. Prema rečima istoričara, od
početka Drugog svetskog rata, pa sve do oslobođenja, u mestu Rudo su boravili četnici.
„Tito je bio u savezništvu sa Enverom Hodžom, oni su dobili nalog da se Peta brigada
priključi Titovim jedinicama, a nakon odlaska Đurišićevih četnika ovde su ušli albanski
partizani“, kaže istoričar Predrag Ostojić.

Načelnik Rato Rajak kaže da se ta ulica još od 1991. godine zove po Draži Mihailoviću.
Nema inicijativa da se vrati staro ime – Proleterska ulica.

„Nije bilo nikakvih inicijativa od građana niti od bilo kakvih udruženja, a ako bi se pokazalo
da takva incijativa postoji – sigurno bi Skupština zauzela stav prema tom pitanju“, kaže
načelnik Opštine Rudo Rato Rajak.

U Rudom će se tako do daljeg Ulicom Draže Mihailovoća dolaziti do Partizanskog groblja. U

kojem niko nije sahranjen.

https://arhiva.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/505190/Kupoprodaja-Tita

Kupoprodaja Tita
Manual muzej zaboravljenih umetnosti iz Novog Sada, prvi privatni muzej u Srbiji
osnovan posle Drugog svetskog rata, kupio je spomenik Josipa Broza Tita od sevojničke
privatne firme Sinma, koja se bavi otkupom i reciklažom sekundarnih sirovina. Tito je
posle dve neuspele licitacije kupljen slobodnom pogodbom za tri miliona dinara (oko
25.000 evra).
Tweet
Siniša Žarin i maršal Tito

Posle 21 godine gde je bio prekriven prašinom magacinskog prostora, spomenik će biti
izložen u Ulici Somborska 2, u Novom Sadu, u holu Manual muzeja zaboravljenih umetnosti.
Spomenik je izvajao Antun Augustinčić, jedan od najpoznatijih vajara sa prostora bivše
Jugoslavije, 1948. godine, a bronzani spomenik težak 400 kilograma identičan je spomeniku
koji se nalazi ispred Brozove rodne kuće u Kumrovcu. Skicu za spomenik Antun Augustinčić
uradio je davne 1943. godine za vreme Drugog zasedanja Avnoja.

Ratni trofej

Pre nego što je stigao u sevojnički otpad spomenik se nalazio u bosanskoj varošici Rudo, u
holu Muzeja Prve proleterske brigade. Kad je na prostorima Bosne i Hercegovine besneo
građanski rat, srpski borci su ga iz Rudog prebacili u Priboj. Vozili su ga na kamionu kroz
grad na Limu kao ratni trofej. Otkupio ga je Vučko Pećinar, tadašnji direktor društvenog
preduzeća Sinma, kao sekundarnu sirovinu za samo 400 maraka i posle mesec dana ga
prebacio u sevojnički magacin.
Tito na otpadu u Sevojnu čučao osam godina

Osam godina kasnije spomenik su hteli da kupe jedan Amerikanac, a potom i jedan Albanac,
ali ih je direktor Vučko Pećinar odbio neprihvatljivo visokom cenom. Samo nekoliko meseci
posle toga u Užicu su se pojavili Siniša Žarin, Josip Joška Broz, unuk Titov, i Slobodan
Predin sa željom da Žarinova firma kupi spomenik koji je neformalno uvršćen u 10 najlepših
spomenika na svetu.

- U toku 2002. godine tri puta smo pričali o prodaji spomenika. Poslednji put bilo je to u
Pančevu, dobro se sećam. Ja sam namerno odredio previsoku cenu i do dogovora nije došlo.
U to vreme brojni mediji su pisali o ovome događaju kao i o prvobitnoj zainteresovanosti
Amerikanca i Albanca. Ja sam tada izjavio da druga Tita nećemo iseći, a novinari su to
nafilovali pa su napisali:

- Druže Tito, mi ti se kunemo, da nećemo da te isečemo.

Zvao me je tada i član Ravnogorskog odbora iz jednog grada u Srbiji, rekao svoje ime i
prezime i poručio mi:

- Pretopi tu mrcinu ili ćemo mi tebe pretopiti. Nisam se uplašio od tih pretnji i rekao sam da
sam tu pa neka dođu. O pretapanju spomenika nisam pomišljao nijednog trenutka, jer bi to bio
anticivilizacijski čin. Zvao me je tada i predsednik opštine Užice Miroslav Martić i rekao mi
da ga je zvao tadašnji premijer Zoran Đinđić. Rekao mi je da ne prodajem spomenik. Takvo
upozorenje mi nije bilo potrebno, jer sam bio čvrsto rešen da spomenik ne prodajem - ističe
Vučko Pećinar, sada u penziji.
Pionirska marama

Događaja iz 2002. godine dobro se seća i sadašnji vlasnik spomenika Siniša Žarin.

- Vučko Pećinar je tada napravio sjajan marketing za svoju firmu, jer su mediji širom
Jugoslavije pisali o našim dogovorima. Rastali smo se bez ljutnje, iako nismo sklopili
kupoprodajni ugovor. Posle toga nije bilo novih kontakata jer sam mislio da je spomenik
prodat dok se nije pojavio oglas o licitaciji. Rajko Vidić, vlasnik Sinme, pokazao se kao pravi
džentlmen i ja sam kupio spomenik koji ima izuzetnu umetničku vrednost. Istakao bih i drugi
motiv. Ja sam bio Titov pionir, nosio sam pionirsku maramu, mahao sam Titu. Bio sam član
SKJ od 17. do 28. godine. Ovaj čin kupovine je melanholičan, nostalgičan, a rekao bih i da je
romantičan u ovoj surovoj ekonomskoj situaciji - ističe 60-godišnji Siniša Žarin.

Naš sagovornik proglašen je za preduzetnika 2014. godine i dobio je nagradu od 20.000 evra.
Dodao je još novca i kupio spomenik.

Kupovinom spomenika oduševljen je i Josip Joška Broz, Titov unuk.

- Zadovoljan sam što je moj veliki prijatelj Siniša Žarin kupio spomenik moga dede. Pre 13
godina to mi nije pošlo za rukom. Sada je u pravim rukama i biće izložen na pravom mestu -
kaže Josip Broz.

Isti primerci spomenika nalaze se u Kumrovcu, Beogradu, Sarajevu, Velenju i Skoplju.

Spomenik u glavnom gradu bivše jugoslovenske republike Makedonije podignut je 29.
novembra 2013. godine povodom 70. godišnjice Drugog zasedanja Avnoja, na kojem je
Makedoncima priznata ravnopravnost sa ostalim narodima Jugoslavije. U maju ove godine
borci NOR-a iz Podgorice pokrenuli su inicijativu da se u nekadašnjem Titogradu podigne
spomenik Josipu Brozu.

Balkanska groteska

Spomenik Josipa Broza Tita nalazio se u Rudom, u holu Muzeja Prve proleterske brigade u
Ulici Druge proleterske brigade. Sada ta ulica nosi naziv Ulica Đenerala Draže. Tipično
balkanska groteska.

U dvorištu muzeja

Žarin je zainteresovan da kupi i drugi Titov spomenik koji se nalazi u Užicu pored Narodnog
muzeja. On je 1991. godine sklonjen sa Trga partizana, gde je proveo 30 godina i otad je u
dvorištu muzeja. Spomenik je vlasništvo grada Užica, a muzeju je dat na čuvanje.
- Veoma bih voleo da kupim i taj spomenik, ali bih isto tako voleo i da on ostane u Užicu gde
mu je i mesto.

Tesan muzej

Posle 20 godina sakupljanja starina nastalih između dva svetska rata, Siniša Žarin na prostoru
od preko 4.000 kvadrata ima izloženo 150.000 predmeta. Za poslednjih godinu i po dana
muzej je posetilo preko 2.000 diplomata. Prostor je postao premali za njegovu kolekciju, ali
Novi Sad nije zainteresovan da pomogne njegovu kulturnu misiju. Žarin je vlasnik firme
Manuel, osnovane 1985. godine. Bavi se proizvodnjom kožne galanterije koja neguje stare
zanate i ima 120 zaposlenih radnika.

Ulica Đenerala Draže Mihailovića, Lazarevac, Grad Beograd ,

Ulica Đenerala Draže Mihajlovića, Bogatić, Mačvanski ,RUDO ulica
Prve proleterske preimenovana je u Ulicu đenerala Dragoljuba
Draže Mihailovića.
Bronzana Titova bista u prirodnoj veličini, prodata je za 404 marke
užičkoj „Sigmi“ kao sekundarna sirovina