Professional Documents
Culture Documents
Fizika 7 Zadaci Testovi Za 7 Razred Osnovne Skole PDF
Fizika 7 Zadaci Testovi Za 7 Razred Osnovne Skole PDF
1тш-г
■мзшк---------:— _ 1—.—II— п I. гшм и
Наташа Чалуковић
ФИЗИКА 7
задаци, тестови и
лабораторијске вежбе
за 7. разред основне школе
5. допуњено издање
Б Е О Г Р А А . 2010.
Аутор
Наташа Чалуковић, професор физике у Математичкој гимназији у Београду
ФИЗИКА 7
Задаци, тестови, лабораторијске вежбе за седми разред основне школе
5. допуњено и з д а њ е ______________ _______________
ј
ИчММШмЈтгт!—гп 11
Предговор
Физика 7 је допуњено издање збирке задатака и тестова истог аутора: у
овом приручнику постоји и поглавље "Лабораторијске вежбе". Целокупан
садржај приручника прилагођен је наставном плану и програму фџзике у
седмом разреду основне школе.
У Збирци постоје четири целине:
- у првом делу (назовимо га основним) су рачунски задади намењени
потребама редовне наставе;
- други део чине тестоеи;
- у трећем (необавезном) делу су додатни садржаји намењени
ученидима који желе да науче више него што је програмом прописано;
- четврти део садржи упутства за лабораторијске вежбе.
пага5а.са1икоу1с@§та11.сот
Аутор
зацрввстг 1Т1! I
| С а д р ж а ј
1
1
|
2. Равномерно променљиво кретање..........................................
23
27
30
1 Уради сам............................................................................... 35
Комбиновани задаци.............................................................
Уради сам ...............................................................................
50
54
57
I 5. Трење.......................................................................................... 59
I Уради сам...................................... ....... ,............................... 64
1 6. Равнотежа................................................................................... 66
Равнотежа тела на које делују две силе истог правца........ 66
Полуга..................................................................................... 69
Сила потиска............................................■.............................. 74
Уради сам ............................................................................... 80
7. Рад и енергија........................................................................... 82
Механички р ад ...................................................................... 83
Снага...................................................................................... 87
Кинетичка енергија.............................................................. 90
Потенцијална енергија.......................................................... 90
Закон одржања енергије....................................................... 94
Уради сам ............................................................................... 103
РЕШЕЊА........................................................................................ 191
1 ИШШИа ТТП Ж Ж
Подсетимо се...
Дати подаци: 0 - 1 2
1= 30 шш - 0,5 ћ
Тражи се: пређени пут (5 )
Препоручујемо да поставку задатака пишете на овакав начин (један
податак испод другог) јер је тако најпрегледније. У овој збирци, међутим,
нећемо радити тако из практичног разлога: да бисмо смањили број
странида.
4. Да би се задатак решио, морају се знати формуле којима су повезане
дате и тражене величине.
У примеру који разматрамо јасно је да се ради о формули којом је дефинисана
брзина и од ње треба кренути у решавању задатка:
5
и ~ —.
1
Из те формуле треба изразити пређени пут, па тек потом заменити бројне
вредности брзине и времена и израчунати пут:
$= 5 = 72 ■^^■■0,5 ћ; 5= 36кт.
ћ :•
У једноставнијим задацима (као што је био овај) биће довољна једна
формула да се дође до решења. Код сложенијих задатака биће потребне
две формуле (можда и више) или ће се иста формула применити више
■пута. Али суштина решавања је иста: треба знати о којој се појави ради и
које формуле описују ту појаву, а потом у те формуле убацивати
конкретне величине из задатка и пажљиво рачунати.
5. Понекад је однос између величина у задатку лакше уочити ако се
нацрта одговарајуБа слика.
Урадићемо један мало сложенији задатак којим ћемо приказати и значај
слике и како се формула користи више пута да би се стигло до каначног
решења проблема.
Решење
У овом задатку постоје два тела која се крећу. Зато, када бележимо дате
податке, морамо користити индексе: рецимо, величинама које описују
10
У задатку се ради о равномерном кретању два тела. Путеви које они пређу
нису независни један од другог, између њих постоји веза коју најлакше
успостављамо ако надртамо слику (слика п1): на њој су приказани почетни
положај Уроша (означен са Ц),
почетни положај Бојане (В) и зг
место сусрета (8); обележено је и ј ^ [
почетно растојање између њих (/)
и путеви које они пређу до |-----------------1В д
сусрета (5^ и л)- Са слике је
очигледно: Слика п!
52 =1 + 5\.
Од тог односа треба поћи хфи решавању, с тим што непознате величине треба
заменити одговарајуђим формулама.
т
Дакле, Урош треба да вози брзином 8
И — иЈЈМЈ тн ж
Убрзање. Основни закон креташа 11
1. УБРЗАЊЕ.
ОСНОВНИ ЗАКОН КРЕТАЊА
Физичке величине и њихове јединице
физичка . ознака ■: "мерна ■ ознака ' изражена преко
величина ■ ■ јединица основнихјед. ..
време е секунда 8
пут 5 метар ш
брзина V метар у ш
секунди 5
убрзање а метар у ш
секунди на 7
8"
квадрат
маса т килограм к§
сила Р њутн N .кст ш
—
Најважније формуле
АV
Убрзање: а =■
Пример 1. Колико је убрзање тела масе 400 § .када на њега делује сила
4 N7
: Г
* Убрзање се израчунава помоћу формуле а = — . Ако се у ту формулу
' т
| уврсте дате бројне вредности, добија се:
I
«
: 4И ПП1К
а=------- = 0,01 — .
^ ; 400'§ §
Пример 2. Колика сила делује на тело масе 200 § ако се оно креће с
убрзањем 0,4-^-?
____________5Г______ _____
Сила се може израчунати помоћу формуле: Р = та .
Ако се у ту формулу уврсте дате бројне вредности, добија се:
Јг = 200§-0,4-^- = 8 0 § -^.
5 5
Убрзање. Основни закон кретања 13
Решење
Дати подаии: ? = 5 5 , Ао = 10 — .
8
Трауси се: убрзање (а).
0— ------------
АV
а— -5 - а = 2^-
38 5“
14 ФИЗИКА 7, збирка задатака
} т .
2. Аутомобил се креће с убрзањем 1,2 За које време се брзика ;
I 8 I
I 1ст
аутомобила повећа за 36---- ? ■
I ћ ______ |
Решење
Дати подагш: ■а = \ , 2 ~ , Ду = 36^^-.
5~ ћ
Тражи се: време (?).
10 — .
г
3. Аугобус полази из мировања и креће се с убрзањем; 1,4- ј -.
8
| Колику брзину ће имати након 10 8?
N
_____________________________________________________________ _ ______— _______
Решење
Датиподаци: а ~ 1,4^-, г = 10з.
5
Тражи се: брзина (и). '
Дати су убрзање и време, па се може израчунати промена брзине
аутобуса:
Убрзање. Основни закон кретања 15
Следи: 6>= Д ^; о = 14 —
А о = о0 - и ; Ао = 2 5 ™ -1 2 ,5 — ; Ао = 1 2 ,5 ~ .
5 8 5
т
12,5
Следи убрзање воза: а= ; а= а = л0,5с —
т
25з 8'
Решење
. _,Ш , _Ш III
Датипооаци: а = 0,6 — 7 и0 = 10— , ^ = 4 — .
5 5 5
Тражи се: време (^).
Ако клизач не прави никакве покрете телом (рукама и ногама), његово
кретање је успорено па важи:
А = о0 - и = 6с —
Ао Ш.
5
Решење
Датпиподаии: т - 0,5 к§ , а = 8 0 -~ .
5"
Тражи се: сила (Р).
Р 2400 N
а=—; а = ---------- ; а = 0,8™
т 3000 к§ 5“
Решење
Дати подаии-.једна колица, сила Р, а = 0,2 .
8
Траојси се: а) убрзање а 3кад сила 2Р делује на једна колица;
б) убрзање аг кад сила Р делује на двоја колица.
ах = 2 а; п ^—
«1=0,4 т
5
Решење
Датиподаци: т = 10к§, { = 105, о =2— .
5
Тражи се: промена брзине (Ду) и почетна брзина (уо)-
Решење
Дати подаци: т = 150к§, / = 105, Ао = А— .
з
Тражи се: сила (Г).
Правац и смер брзине су правац и смер кретања (слика б). Када Стојан
подигне весло, чамац се креће успорено зато што на њега делује сила
отпора воде у супротном смеру од смера кретања. Смер убрзања чамца
исти је као смер сале; у овом случају смер убрзања је супротан смеру
брзине.
Пошто су задатку дати промена брзине и време, може се израчунати
убрзање чамда:
а=—
{
кт
И.Полицијски аутомобил масе 1500 к§ креће се брзином 54----
ћ
(слика а). У једном тренутку полицајци добијају радио-везом
наредбу да крену ка месту на којем се десила крађа и возач је
реаговао у складу са тим. Прикажи усмереним дужима брзину и
убрзање аутомобила у том тренутку и силу која делује на аутомобил.
Ако је бројна вредност силе З Ш , колику брзину ће имати
аутомобил након 5 $ ?
\\Ј \ ј /
Сника уз
“V задатак
•• 11
Решење
^СГП
Дати подаци: т = 1500 к? , оп = 54---- , Р = 3 Ш , { = 5 5 .
I!||| 'ЧШ
В-ј )«|[јј
! Д Г - т » г ........т г п
Дакле:А о = о ~ о 0, паје у = ^0 + Д и;
Уради сам...
12. На старту трке, током прве 4 5 брзина атлетичара повећа се за 9 — .
5
Колико је убрзање атлетичара?
19. Пушчани метак масе 6 § у цеви добија убрзање 165 000 . Коликом
5
силом делује барутни гас на метак?
20*. Лопта масе 300 § лети брзином 20™ . Коликом силом делује на
5
лопту голман који је ухвати ако се лопта заустави у рукама после 0,15 ?
21*. На колица масе 150 § делује сила од 0,3 N у правцу и смеру кретања.
Ако у једном тренутку колица имају брзину 2 — , колику ће брзину имати
5
после 2,5 з?
22*. Куглица се котрља низ нагнути жљеб (слика). Прикажи усмереним
дужима брзину и убрзање куглице и силу која делује на куглицу (и доводи
до промене њене брзине). Израчунај колика је та сила ако је маса куглице
30 §, а за 0,5 5 брзина куглице се повећа за 2 — .
5
| 1 а а а а |ј а в ■>
1Н Ј '0 5 2 1
Слика уз задатак 23
22 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Слика уз задатак 24
Равномерно променљиво праволинијско кретање 23
2.
РАВНОМЕРНО ПРОМЕНЉИВО
ПРАВОЛИНИЈСКО КРЕТАЊЕ
Најважније формуле
а{‘
Пређени пу т при убрзаном кретању:
а{‘
• Пређени пу т при успореном кретању: з = о Ј -■
Решење
Дати подаци: о0 = 0 , а = 1,5 , { = 8 5.
5
Тражи сг\ брзина (о).
24 ФИЗИКА 7, Збирка задатака
Решење
ш кш т
Дати подаци: г;0 = 0 , а = 1— , 0о = 12
12—— == 20
20——.
8 ћ 3
Тражи се: време (?).
Решење
„.т п - ,т ^
Дати пооаии: о0 = 7р — , а = (Ј,ј — , I = 65.
5 5"
Тражисе: брзина (о).
Решење
Дати подаци: о0 = 5 4 = 15 — , а = 1,2 , ? = 10б.
ћ 5 5
Тражисе: брзина (о).
кии
29. Аутомобил се приближава мосту брзином 54 — . Испред
ћ
1ст
моста је саобраћајни знак на којем пише "10---- Возач притисне
ћ
кочницу 6$ пре доласка на мост. Да ли ће достићи дозвољену
брзику ако је убрзање при кочењу 2 ~ ?
26 ФИЗИКА 7, Збирка задатака
Решење
гт
Дати Л
пооаци: о0 = 54 ---- -- о. - —
т , ол = 10----
^ к 111-- 2,78 — ,
ћ 5 ћ 5
т
I = 6в , а = 2
Решење
Дати подаци: ?, = 8 8, и01 = 2 — , ах = 0,4 ~ , 1г = 4 5, с>2 = 0.
5 8
Тражи се: брзина (у^) и убрзање (а2).
Кретање санки има два дела: низ падину се крећу убрзано, а на
хоризонталном делу стазе успорено. У поставци решења, ради боље
прегледности, подацима који се односе на први део кретања приписали
смо индекс 1 (ги оои аг), а онима који се односе на други део индекс 2
(*2, &2, аг).
Брзина санки на крају падине је крајња брзина убрзаног кретања:
. т л .т п т
1л = у01 + ; ц = 2 — 1- 0,4 ——-8 з ;
5 5
ш
То је и почетна брзина на хоризонталном делу стазе: о02 = = 5,2
Решење
Дати подаци: и0 = 0 , I = 6 5 , а = 0,5 Ш
82 ‘
Тражи се: пређени пут (5 ).
0,5 (6 з)2 0 ,5 ^ - 3 6 з 2
а *~ 3 3
5 = ----- ; 5 = ------ ------------- ; 5=
2 2 2
-"ПГПГППЖГЖГГ
28 ФИЗИКА 7, Збирка задатака
а1г 2 ^ 25
5 = -------, па]е а1 = 2 5 , тј. а = -г-.
2 г
тт 2 -9 9 0 т 1980т
Дакле: <2 = —---- ; а —- д = 2,2 —
(30з)2 ’ 900з: 5
Решење
Дати:подаци: 5 = 400 т , а = 0,5 .
52
Тражи се: време (V).
? кш
3 34. Аутомобил се креће брзином 90---. Спазивши знак да се ]
ћ ј
| приближава делу пута на којем се изводе радови, возач почне да ј
| успорава. Колики пут пређе аутомобил у току наредних 10 5 ако је ј
I г , шл ■ Ј
\убрзање 1,4 — ? ]
ј <32 5
Решење
тт \ ол к т * _ т ,л . .т
Датиподаци: г;0 = 90---- = 25 — , / = 105, а = 1,4— .
ћ 5 5
Тражи се: пређени пут (5).
—И13ЕШВШЖ---------------;---------- ;..... ........................I------------------- Ј ______ -_: пгттгчнииша---------------- • ____
_
Равномерно про.менљиво праволинијско кретање 29
1,4 ^ - ( 1 0 5) 2
Ш с2
5 = 25 — 1 0 з------ --------------------------------------------------------;5= 2 5 0 ш - 7 0 т ; Ј5=1
ас 1 0 2ш /-,т
о0- 1 8 = 1,5т + 0 ,5 т ; у 0 -15 =2 ш ; о0= -------- ; \о0 =2 —
1з 8
т
\ 36. . Лопга се креће низ дугачку стрму улицу са убрзањем 2 3без
ј ' •■■■■ .••:■.■• .5“
| почетне брзине. .Колики пут она пређе за прве 2 8, а колики у трећој
I секунди?
Решење
Датиподаии: о0 = 0 , а = 2-^-.
з
Тражи се: пут (л) за првих (2 = 2 з и пут (5 ) у трећој секунди.
30 ФИЗИКА 7, Збирка задатака
Слика уз решење 36 5, = 4 ш
5, = 9 т .
Комбиновани задади
37. Трчећи равномерно убрзано без почетне брзине, пас за првих
5 5 пређе 12,5 ш . Колико је његово убрзање? Колику брзину има
након тих 5з? Колики пут ће прећи за наредних 30 5 ако настави да
трчи равномерно?
Решење
Дати подаци-. Гј=5$ , = 12,5ш , 1г =30$.
Тражи се: убрзање (а), брзина (о) у тренутку 1\, пут ($2) за време г2.
За убрзано кретање пса познати су време и пут, па се може одредити
убрзање:
аг1 . , 2$ 25 ш ,ш
5 = — , паје 2з = а Г , тј. а = — ; а = ----- а = 1—
2 г 25 з" ____ 8_
Сада су познати убрзање и време убрзаног кретања, па се може
израчунати крајња брзина:
■^ШЖЖГТТГ ЖИИЖ
Равномерно променљиво праволинијско кретан.е 3 1
ш
о = 1— - 5 з ;
т
Наредних (2 = 30 8 пас трчи равномерно, брзином о = 5 — , па је пут:
5
- ш _„
5, — 0 '(2; 5, = 5 — 30 з;
$
т
Следи тренутна брзина: о = а(; о = 1,5 — ■4 з ; о = с6—
т
Решење
Датиподаци: 1 = 25%, а = 0,4^у.
5
Тражи се: почетна брзина воза (у&) и зауставни пут ($).
Како је речено да се воз заустави, то је позната и његова крајња брзина:
о = 0 . Почетна брзина се може одредити помоћу формуле за брзину:
о = и0 - а { , тј. 0 = о0 - а { .
ш т
Следи: . о0 = аг \ о0 = 0,4 — - 25 5 ; о0 =10
0 ,4^--(25з)2
а{
5 = 10 — - 2 5 $ -
5
т
5 = 250т-0,2^--625б ; Ј5 = 2 5 0 т - 1 2 5 т = 1 2 5 т
Решење
Датиподаци: запрви део пута 5ј = 40 т , ^ = 1 0 5 , и0 = 0 ;
за други део пута г2 = 5 5, о2 = 0.
Тражи се: брзина на крају падине ( ^) , убрзање на падини (дј),
убрзање на хоризонталној подлози (аг),
пређени пут (5 ), ередња брзина (у5Г).
а)На првом делу пута кретање је убрзано. Како су познати пут и време,
може се одредити убрзање:
Равномерно променљиво праволинијско кретање 33
а | {\ . ? ^ - 2*51
5 ,= -^ -, паје ахгх тј. аг = —± .
2 {,
2 -40т 80 т
Следи: а, — ал =
(10 з)2 ^ 1 10082
' 8Ш
а , =■ ^2 = ~Г-'>
. 5з
Решење
т
Дати подаци: / = 4 , 5 т , I = 15 , а = 1— .
5“
Тражи се: пређени путеви колица (51 и 5г), почетна брзина (цј).
аГ
=
жшшж
Равномерно променл>иво праволинијско кретање 35
4,5 т т
о0 - 15 = 4,5 ш ; о0 = = 4,5
1б
хг - а Г * аГ
КакоЈе 5, = ~ ^~ и $2 =0о*— слеДи:
Уради сам...
42. Аутомобил се креће с убрзањем 1,4™ без почетне брзине. Колику
8
брзину достиже после првих 10 з кретања? Колика је та брзина у кило-
метрима на час?
он достигне брзину 72 ?
ћ
1сл1
44. Ракета полази из мировања и након 200 8 достигне брзину 7,9----.
5
Колико је убрзање ракете?
45. Низ косу стазу скејтер се спушта с убрзањем 0,3 . Колику брзину
5“
49. Колики пут пређе човек за 12з крећући се с убрзањем 0,5-^- без
5
почетне брзине?
50. Колико је убрзање тела које за 5 5 пређе 10 т крећући се равномерно
убрзано без почетне брзине?
51. За које време возило пређе 100 т крећући се с убрзањем 2 ~ - без
5
почетне брзине?
52. Низ тобоган дужине 6 т дете се спусти за 1,4 5, без почетне брзине.
Колико је убрзање детета на тобогану? Колики пут је прешло у првој
секунди спуштања?
колико времена се бицикл заустави и колики пут пређе током тог свог
успореног кретања?
кт
57. У почетном тренутку воз је имао брзину 36----, а након 5 5 његова
ћ
1ст
брзина била је 18---- . Одреди убрзање воза, пут који пређе за тих 5 5 и
ћ
средњу брзину на том путу.
58*. За које време камион пређе 20 т ако се креће с убрзањем 0,4 без
5“
почетне брзине? Колику брзину има на крају тог пута? Колики пут ће
прећи за наредних 10 5 ако настави да се креће с истим убрзањем?
кгп.
59*. Аутомобил се приближава мосту брзином 60----. Испред моста је
ћ
1сш
саобраћајни знак на којем пише "20---- Ако возач почне да успорава 6 5
ћ
пре доласка на мост и ако је убрзање при томе 2 , да ли ће аутомобил
5
достићи дозвољену брзину? Колико далеко је био аутомобил од моста
када је возач почео да успорава?
60*. Бицикл почиње кретање из мировања и током прве 4 $ има убрзање
1-у . Затим сталном брзином пређе 24ш, а потом се 105 креће равно-
5
мерно успорено до заустављања.
а) Колики пут пређе бицикл током прве 4 5?
б) Колико времена се креће равномерно и коликом брзином?
в) Колики пут пређе за последњих 10 5?
г) Колика је средња брзина бицикла на целом путу?
61*. У неком тренутку аутомобили су у положајима приказаним на слици,
„л т * т _.т г ..
при чему је: 0^=20 — , и2 ~15 — 7 ^ - ^ , = 0 , 6 — и / = 140т.После
5 8 5
колико времена ће аутомобили стићи
један до другог ако наставе да се ' *
крећу са истим (датим) убрзањима?
Колики пут за то време ће прећи-
кабриолет, а колики такси? '.Ш ж 1 .■■:• д
Стика уз задатак 61
38 ФИЗИКА 7, збирка задатака
3 .
Решен>е
Дати подаш: сила Рп = 20N.
Тражи се: сила Р 21 којом плава кугла делује на зелену.
Према Закону акције и реакције, сила којом једно тело делује на друго
једнака је сили којом друго тело делује на прво (само су смерови тих
сила супротни). Дакле:
р гх Г21= 20 N
63. На гвоздену куглу масе 500 § делује магнет услед чега кугла
крене с убрзањем 2 ^ . Коликом силом у том тренутку делује.кугла \
- 52 , , : ,, , ј
на магнет? ј
Ј
Решење
Дати подаци: тх = 500 » = 0,5 , а. = 2-^-.
5
Тражи се: сила којом кугла делује на магнет (Рп)-
МГШ ПЕ иишјшшпур;
Међусобно деловање тела 39
Слика уз задатак 64
Решење
Пошто је лопта пре шута мировала, а после шута добила брзину у
назначеном правцу и смеру, у том истом правцу и смеру деловала је
сила на њу. Дакле, сила Рл.\ којом нога делује на лопту има исти правац
и смер као брзина коју добије лопта (слика б). Према Трећем
Њутновом закону. сила Р\.п којом лопта делује на ногу има исти правац
и и супротан смер.
Решење
Дати подаци: тх = 1 0 0 1 а2 = 5ау.
Тражи се: маса вагока (тг).
. т,а, . т,
Следи: т хах = т 2 - 5ах, паЈе тл2 = — 1— , тј. /л, = — ; т 2 =201
5а, " 5
Решење
Дати подаии: т, = 40 §, т2 =■60 %, о{ = 3 — .
5
Тражи се: брзина друге куглице пре судара (от).
Силе којима једна куглица. делује на другу у овом случају доводе до
заустављања сваке од куглица. За ту њихову интеракцију и промене
брзина важе Други и Трећи Њутнов закон и задатак можемо решити
применом тих закона.
Ако је брзина прве куглице пре судара, а након судара брзина те
куглице је једнака нули, онда је убрзање прве куглице:
Д у. у,-0 Ц
«,=— ; =Т -
тт г
-т
Наиме, из Г2, = К 2 следи: —— = —
^ 2 одаклеје т{ох = т 2и2.
I I
У последњој формули позната су три податка, па је лако одредити и
четврти:
40 е ■3 Ш
т,и. пш
о, = о-, = 2 —
т-, 60 §
Слика уз задатак 69
69*. На слици је приказано дете које, преко каиша, вуче пса. Прикажи
одговарајућим стрелицама силу којом дете вуче пса и силу којом пас вуче
дете. Која од те две силе је јача ако се они крећу у смеру кретања пса?
70*. Ако се сударе гвоздени и стаклени кликер једнаких димензија, којем
од њих ће бити већа промена брзине и колико пута? Густина стакла је
2 5 0 0 ^ - , а гвожђа 7 8 0 0 ^ - .
т т
4.
КРЕТАЊЕ ПОД УТИЦАЈЕМ
ЗЕМЉИНЕ ТЕЖЕ
Најважније формуле
• За слободни пад
тренутна брзина:
пређени пут:
Оо - почетна брзина
&
пређени пут при кретању навише: $=?оЈ--
ТТГ Т
Кретање у пољу Земљине теже 43
Слободни пад
72. Откачивши се од гране, јабука до тла слободно пада 3 з
Коликом брзином удари у тло?
Решење
Дати подаци: { —3 5.
Тражи се: брзина (у) којом јабука удари у тло.
Брзину добијамо применом одговарајуће формуле за слободни пад:
ш
и = -зп
30 —т
Решење
т
Дати подаии: V = 50 — .
5
Тражи се: време падања ({).
Време се може одредити из формуле за брзину:
50 —
о =&, паје { =— ; {= { = 5$
10^
5
10^.(2з)2
-V -
к = ---- §-------------- &= ----- 3--------- к = 20 т
44 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Следи: I=
Решење
Дати подаци: ћ = 15 т .
Тражи се: брзина (о) којом камен улети у воду.
Да би се израчунала брзина, потребно је знати време слободног
падања. Њега можемо одредити из формуле за пређени пут. На исти
начин као у претходном решењу добија се:
5" 5
Решење
т
Дати подаци: и = 100
10—--(гоз)2
Следи: ћ= ћ = 500 т
Решење
Дати подаци: ћ = 80 т .
Тражи се: укупно време падања {{), пут (зч) у првој половини
времена и пут ($2) У другој половини времена.
Како је познат укупан пређени пут, може се израчунати и укупно време
кретања - као у решењу задатка 76:
,2
160 т
ћ= %{2 =2ћ; {= Ј — ; {= = л/1~6' { = 4$
2 т
10
1 0 “ -(2з)2 10~4з:
5“ 5 5, = 20 т
= 5, = 5, =
•?
46 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Следи: ^ = 15 — + 10 -^-1,2$; ^ = 15 — + 12 — ; пп —
о = 21 т
Решење
Дати подаци: Г= 0,2 5; о = 10 — .
8
Тражи се: почетна брзина (ц>).
к = $ —о Ј +
10^у-(0,3з): 10 ™--0,0952
Следи: к = 2 — ■0,3 5 + ■ к = 0,6 т + — ------------
5
о{
.2 10-Г--1 О2
з'-
к = о Ј + —— ; 25 т = о п - 1з + — 5------- 25 т = Ол ■15 + 5 т .
0 2 0 2
20 т
Следи: о0 -1 з = 25 т - 5 т = 20 т ; о0 = оп = 20 —
1з
Како је сада позната и почетна брзина, може се израчунати и брзина
при паду:
т 1Л т . т
и = о 0 +%{ ; о = 20 — + 10 — -18; о = ј0 —
з 5“ 8
48 ФИЗИКА 7, збирка задатака
40 — - 2 0 — 20 —
Следи: { = ----- -------- —; { -----—; {= 2з
10™ 10™
5 5'
Сада се може израчунати и висина зграде (једнака је путу који пређе
лоптица):
10^-(2з)2 10~--4$2
Н = о0( + М1-; /2 = 20 — -28 + — Ц ; --------; /1 = 20 — -25 + — §---------- *
27 в 2 5. 2
ћ = 40 ш + 20 ш ; ћ = 60 ш
84. Предмет који пада дуж вертикале, у једном тренутку прође >
поред посматрача на балкону високе зграде. Након 18 исти предмет ј
пролети брзином 16— поред другог посматрача који стоји нанеком ]
5. ...
нижем балкону. Коликом брзином је прошао предмет поред првог [
посматрача? Колика је висинска разлика између ових балкона? : \
Решење
Дати подаии: ? = 1б, ^ = 16 — .
б
Тражи се: брзина (уо) и висинска разлика два балкона (к).
Кретање у пољу Земљине теже 49
Следи: = 16 — - 1 0 ^ - - 1 з ; =16 — - 1 0 ^ - - 1 з ; т
оп = 6 —
$ $ $ 5
& т
ћ = о0{ + —— ; к - 6 — 1$ + ; /г = 6 т + 5 т ; ћ = 11 т
л 10^-(1,5з)2
ћ = о0(2 + ^ = - ; 45 т = ■1,5 з + — —
т
10-~-2,25б2
45 т = • 1,5 8 + — ------------- ; 45 т = о0 ■1,5 з +11,25 т ;
50 ФИЗШСА 7, збирка задатака
33,75 ш ш
о0 -1,5$ = 33,75 ш; о0 = о0 =22,5 —
1,5 з 5
Решење
т
Датиподаци: и0 = 20 — , Ј = 1$.
з
Тражи се: брзина ( о ) .
Дато кретање лоптиде је вертикални хитац навише. Брзина се може
одредити применом одговарајуће формуле:
,лт ,.т , _ т ,лт
о = и0 - § { ; о = 20------10 — -15; у = 20------10 — ; ^ = 10 —
5 5' 5 5 $
г
! 87. Ако се лопта баци вертикално увис брзином 8 — , после :
| 5 ;
| колико времена ће се њена брзина преполовити?
Решење
Дати подаци: = 8— , ^ = 4 — .
5 5
Тражи се: време (?).
т т
Следи: г = —--------—; г= — — {= 0,45
10“ 10^
5 5'
Д а т и подаци: о ђ = 2 5 — , I - 2 5 .
8
Тражи се: пређени пут ($).
Пут се може одредити коришћењем одговарајуће формуле за
вертикални хитац навише:
1 0 ^ - ( 2 8)ј
5
2
10 ™-(1з)2
Решење
Датиподаци: { = 1,5$.
Тражи се: почетна брзина (ио), максимална висина (/*).
т к т
Следи: о0 = 10 — -1,5 $; оп = 15 —
1 0 ^ -(1 ,5 з)2
т
к = з - о Ј——— ; к = 15 — 1,55-
10~--2,25 52
к = 22,5 т —- к = 22,5 т -11,25 т ; к = 11,25 т
_ т
з —
Следи: 1г ~ —
10™
5
За кретање од тачке 0 до тачке 1 почетна брзина је о0, а крајња о^
време је = 0,5 $, па важи:
У1= уо “ = одакле је о0 = у, + ^ .
^Ш * 1X1 _ „ 1И ^ О! ,« т
Следи: ођ = з — +10 — - Ор $; о0 = 5 — + з — ; о. =10 —
5 5 8 8
.2 10™-132
■ 7 & » 1/лт , 5
I ~ I, + 1г = 1з , па је ћ ~ о л - —— ; ћ = 10 — 15--------------- ћ = 5 ггх]
0 2 5 2
Комбиновани задаци
| 92. Колику максималну висину достиже куглица из претходног
| задатка? После колико времена (од тренутка испаљивања) ће се
: вратити на земљу?
- - -- ■ ' ■ — ■-
Решење
Максимална висина једнака је путу који пређе куглица. Користићемо
податке које смо израчунали у претходном решењу да бисмо одредили
тај пут:
10 (Н)2
к = о Ј - ~ — ; /2 = 10 — -Н------ ----------- ; А = 10т - 5 ш ; к = 5 т
2 5 2 -------
Из највише тачке куглица слободно пада. Познато је да при томе пређе
пут ћ = 5 т , па се може израчунати и време падања:
, 7 . 2 2/г
к =~ , паје 2ћ = & : , тј. г3 = — .
2 °
п .2 1 0 т 2 г
Следи: /3 = ------- ; г: = 15 ; = 1з .
т
10-у
8
Укупно време кретања кутлице од тренутка избацивања увис до
повратка на земљу износи:
/и I.. = 2 5
Приметимо да је време кретања куглице од земље до највише тачке
било 18 , а толико је и време падања из највише тачке до земље. Може
се доказати да за сваки вертикални хитац навише важи: време кретања
тела од места избацивања до највише тачке једнако је времену за које
тело потом стигне из највише тачке путање до места са којег је
избачено.
(------------------------- ------------ -------— ----— -----— -
93. а) Ако се лоптица баци брзином 10— вертикално навише са
10™
5 цД
За то време лопта пређе пут означен са ^ на слици: о®
10г.(15)2
^1 = ^ 1 — 2 = 10—
5
15— Ч:2------ ;
Слика у з решење 93
у, = 1 0 т - 5 т ; ^ = 5т.
Са слике се види да је максимална висина ћ једнака збиру почетне
висини ћ0 и пута 5:
ћ = ћ0 +5:; ћ = \ 0 т + 5 т; \ћ = 15 т
б) Кретање од највише тачке путање до земље је слободан пад са
висине ћ = 15 т и време тог кретања може се одредити из формуле за
пут:
7 &г ■ 2 2А . 12ћ
ћ = ~ г ~ј п а је $(~ = 2ћ , тј. (2 = — , тј. (2 = — .
2 -8 Vо
2 - 1 5т ЗОт
Следи: (2 = ; (2 =л/Зб2 ; и =1,73 з .
т т
10 10
~ _ . ћ 20 т / = 1,33$
Одатле се добиЈа време: {= — ; { = ------
Ц> 15Н
"шеввЕжтп—гтгг 11 'ЗШЕШГЗГ
Трење 59
5.
ТРЕЊЕ
• Сила трења клизања
Г* =јИРп
Ра - сила којом тело притиска подлогу у правцу нормале;
џ -коефицијент трења
Решење
Сила трења делује у правцу кретања тела и има супротан смер од смера
кретања. Дакле. у датом случају, сила трења делује на миша као што је
приказано на слици (б).
] 109. Санке се спуштају низ косу падину (слика а). Прикажи одго-
| варајућим усмереним дужима силу трења којом делује подлога на
I санке и силу трења којом санке делују на подлогу.
1 • . - -
Решеље
Санке се крећу низ падину, па сила трења делује на њих у смеру "уз
дадину" - на слици (б) та сила је означена са .Рр_5. Према Трећем
Њутновом закону и санке делују на падину исто толиком силом, у
истом правцу и супротном смеру - на слици је сила трења којом санке
делују на подлогу означена са ^ .р .
Треље 61
Решење
Дати подаци: џ = 0,03 .
Тражи се: убрзање аутомобила (а).
Након искључења мотора, аутомобил наставља да се креће и једина
сила која на њега тада делује у правцу кретања је сила трења. Будући
да она делује у супротном смеру од смера кретања, аутомобил се креће
успорено. Убрзање се добија применом Другог Њутновог закона и
формуле за силу трења:
та = , тј. та = џт§ .
џт<
а = л0,6, —
Следи: а = џс т
а= а = 0,06-10^-;
т 8 $
[ ; ■ ј
1 113. Клизач се креће брзином 8 — по хоризонталној ледекој повр- ј
;и 5 . , 1а
| шини. Колико времена ће се он кретати: и колики пут ће прећи до ј
! заустављања ако престане да прави покрете телом и пусти да га ј
ј "клизаљке носе"? Коефицијент трења је 0,1. ј
62 ФИЗИЗСА 7, збирка задатака
Решење
Дати подаци: и0 = 8 — , = 0,1.
5
Тражи се: време {{) и пут (5 ) до заустављања.
Када клизач престане да прави покрете ногама (и другим деловима
тела), на њега у хоризонталном правцу делује само сила трења и зато
се он креће успорено. Помоћу Другог Њутновог закона може се
одредити убрзање тог кретања:
„ . Л1 , л т . т
та = Ек , тј. та = џ т § , т ј. а = џ%\ а - 0,1-10— = 1— .
5“ 5
~ т
Следи: {=— ; { = ——; { = 85
а , _т
52
Пређени пут до заустављања износи:
з = о п{ ~ ^ — : ј = 8 — -8.8— = б 4 т - 3 2 т ; ј / = 32т
-
0 2 8 2 ------------
Решење
Дати подаци: 5 = 2 0 т и ? = 55.
Тражи се: коефицијент трења {џ).
На крају хоризонталног дела стазе брзина је једнака нули, па важи:
О= о0 ~а{, тј. о0 = а{.
л ~ш
а Т ____________
Следи: џ -~ ~ ; џ = ---- // —0,16
* 10^ ----------------------
5
ТШ ~7"ЖГЛ1!Г
64 ФИЗИКА 7, збирка задатака
116. На с јх и ц и су приказани
вбјни авион и ракета у лету.
Прикажи усмерним дужима
силе отпора ваздуха које на
њ ћ х делују.
Огака уз задатак 116
Решење
Сила отпора средине увек делује у супротном смеру од смера кретања
тела. На цртежу су приказани правац и смер брзине авиона; исти тај
правац и супротан смер има сила отпора (слика).
Уради сам...
117. Дечак мази пса (слика). Прикажи одговарајуђом усмереном дужи
силу трења која делује на руку када се креће у назначеном смеру. Делује
ли сила трења и на пса? Ако је одговор
потврдан, прикажи и ту силу.
118. Ормар делује на под силом притиска
1кН . Колика сила трења делује на ормар када
се он гура по поду ако је коефицијент трења
између ормара и пода 0,3?
119. Сандук са. песком делује на косу подпогу
силом притиска 10 Ш. Када га радник гура по
Слика уз задатак 117 тој подлози, на сандук делује сила трења
4,5 МЧ. Колики је коефицијент трења?
Трење 65
6.
РАВНОТЕЖА
Момент силе
М =М
Ј^-сила; Ј -к р а к с и л е
Сила потиска
Решење
Дати подаци: т = 0,5 к § .
Тражи се: сила (Л/) којом подлога делује на
лопту.
На лопту делују сила теже вертикално наниже и
сила реакције подлоге вертикално навише (слика).
Како лопта мирује, ове две силе имају једнаке
бројне вредности. Дакле:
N = т§; ЛГ = 0,5кЕ -1 0 -^ ;
5
Равнотежа 67
лш.
т»ГТЗДИТ"' '1=ГП'Т !
О: А
•|.№јпа
(а)
Отика уз задатак 129
Полуга
10
1131- На једној страни школске полуге
јученици су окачили шестар на растојању
\ 20 с т од ослонца, а на другој страни
јдинамометар (слика). Измерили су да,
>када је динамометар окачен на растојању
112 сш од ослонца, треба да га вуку силом
12И да би полуга била у равнотежи.
|Коликајетежинашестара? :: :
Слика уз задатак 131
Решење
Дати подаии: Г = 2№ , а = 12ст и б = 2 0 с ш .
Тражи се: тежина шестара ( 0 ) .
Тежина шестара може се одредити из услова равнотеже полуге:
- Ра 2 N-12 001
Га = 01?, паје 0 =— ; ------- 0 = 1,2^
о 20 с т
(Приметимо да у поставци задатка нисмо претварали центиметре у
метре - то није било потребно јер се иста јединица налази у бројиоцу и
имениоцу разломка, па се то скраћује)
Ј 6 ј
Р 0
(а) (б)
Слика уз задатак 132
Решење
Дати подаци: I = 1 т , В = 20 с т , т = 100 § = 0,1 к§ .
Тражи се\ активна сила (Р)
70 ФИЗИКА 1 , збирка задатака
На слици (б) су приказане силе које делују на полугу; <9је тежина тега.
Како је дата дужина полуге и растојање ослонца од левог краја полуге,
једноставно је одредити и крак силе Г:
а = I —б ; ' а = 80 с т .
Тежина тега износи:
ш
О = т о\ 0 = 0Дк§-10 — ; 0 =Ш.
Решен>е
Д а т и подаци: I = 5 ш , т х = 20 к § , т 2 —90 к§ .
Т р а ж и се: растојање (б) оца од ослонца.
Силе које делују на греду (и имају момент у односу на ослонац) су
тежине детета и оца:
2 1 = ш 1сГ = 200К и <22 = т 2§ = 900 N .
ии..тш1Ј!ши,уа!Ч Ш ■
-- ГГТГГ
Равнотежа 71
„ , 20к§-435ш г
Следи: б= ------ 5-------- ; 6 = 1ш
90 ке
Решење
Дати подаци: I = 40 с т , т , = 4 к § , т2 = 1к § .
Тражи се: расгојање (а) ослонца од тежег тега.
На слици су приказане силе које делују на палицу: сила 0 \ је тежина
тежег тега, а О^тежина лакшег: Ох = и 0 2 = т2§ .
Из услова равнотеже полуге може се добити однос растојања а и б:
Оха - ОгВ , тј. т:§а = т2ф , тј. тха = т2В, тј. 4а = б .
Какоје а + б = 1, следи:
1 40 с т
а +4а= 1: 5а —1: а = —; а—
5
"Т71Т~2ПЖГШГГ
72 ФИЗИКА 7, збирка задатака
136. Човек држи тежак сандук помоћу шипке коју поставља као н а '
слици. Маса сандука је 120 к§, а правац његове тежине пролази на
растојању &= 50 с т од ослонца шипке О. Коликом силом Р делује
човек на шипку, ако је а = 1,5 т ? Сматрај да је шипка у равнотежи и
да је њена тежина занемарљива.
Решење
Дати подаци: т = 120 к § , а = 1,5 т , Ђ= 50 с т = 0,5 т .
Тражи се: сила Р.
Тражена сила добија се из услова
равнотеже ове једностране полуге:
Р а - О б , тј. Ра = т ф ,
паје Р17= ——
тФ .
1 2 0 к § - 1 0 ~ 0 ,5 т
Следи: Р = 5
1,5 т
Р = 400 N
Равнотежа 73
. _ _ _ _ _ _
Решење
Дати подаци: т = 80 к§ .
Тражи се: сила Р.
У овом случају није занемарљива маса греде, па ни сила теже која
делује на њу. Момент силе Р управо треба да поништи момент силе
теже да би греда била у равнотежи. Како је греда хомогена, то је њено
тежиште на средини, тј. крак силе теже једнак је половини дужине
греде ~ ; крак силе ^једнак је дужини греде I. Дакле:
/
I I т~1
Н = Е0в- , тј. Р1 = т§ —, паје Р = — ^ ~ , тј. р = - ^ ~ ;
74 ФИЗИКА 7 , збирка задатака
Сила потиска
О тежини тела у течности
Услед деловања силе потиска, тело мањом силом притиска
. хоризонталну подлогу на којој лежи или затеже вертикални конац за
који је обешено. Другим речима, тело у течностк има мању тежину
кего у вакууму (или у ваздуху).
У наредним задацима под тежином тела у течности подразумеваћемо
силу •■" ;■’ ■V"'
0 = Г$ - Г р, тј. 0 = т % -Г?,
гдеје т маса тела, а Г? сила потиска.
Када говоримо о тежини тела у ваздуху, занемариваћемо; силу
потиска. Дакле, тежина тела у ваздуху : 0 = т§ .
;1 • , . ]
1 138. Запремина тела је 0,05 т . Колика сила потиска делује на њега |
! у води, ако је: а) потопљено цело тело; б) потопљена петина запре- |
• минетела? Ј
Решење
Дати подаци: V = 0,05 т 3.
Тражи се\ сила потиска (ј^).
Силу потиска израчунаћемо користећи формулу којом је она одређена.
а) Када је цело тело потопљено:
Гр =100И
а;Аиии1:,,:;а"јш
г;— ГГГГ т:
Равнотежа 75
Решење
Дати подаци: V = 10сшЈ = 0,00001 ш3 и Рр =1,36Н .
Тражи се: густина течности (ро).
Густина течности може се одредити помоћу формуле за силу потиска:
па Је Р о= т г-
1с2
Следи: р 0= -------- рђ =13600—г"
т Ј
0,00001 т-10-г-
5
( Толику густину има жива.)
■ ке
! 140. Стаклени кликер има масу 20 §, а густина стакла је 2500 —=г ■
I ■ т'
ј| а) Колика је запремина кликера?
| б) Коликом силом потиска делује ваздух на кликер?
| в) Колико пута је сила Земљине теже већа од силе потиска која
| делује на кликер у ваздуху?
I к<*
| Густина ваздухаје 1,3—г.
I; т'
Решење
Дати подаци: т = 20§ = 0,02к р = 2 5 0 0 , р 0 = 1,3- ^ - .
т т Ј
Еа
Тражи се: запремина ( V), сила потиска (Гр) и однос — .
р= — , паје У =~ ; К = 0 ,0 0 0 0 0 8 т3
V р
б) Сила потиска која делује на кликер у ваздуху:
ПЖГ~ПЖПЖ1ГГ
1 1 Г У ' 'ШЛ !■ ;[! АУХЖ : :!:ч>
рг 0,2 N
Тражени однос сила: — = ------------- ; = 2000
К Рр 0,0001 N Р,
Дакле, сила потиска је 2000 пута мања од силе теже. Зато се, као што
је речено у уводном делу, утицај силе потиска занемарује и може се
сматрати да је тежина тела у ваздуху једнака сили
теже.
Решење
Дати подаци: О = 10 N , р = 8900 ~ ^ г, р ђ = 900 .
т Ј т Ј
Тражи се: запремина кугле (V) и тежина у уљу (О0 .
Ако је за динамометар окачена кугла као на слици (а), динамометар
показује тежину кугле у ваздуху, што смо и написали у поставци
решења. Из датих података може се одредити маса кугле, а потом и
запремина:
О нш
0 = Р„, тј. 0 ^ т ° , паје т = т = 1к § ;
10 —
52
1кб
7=™ : Г= V = 0,000112 т 3 или V = 112 с т Ј
Р к° ’
8900—у
т
Равнотежа 7.7
Решење
Дати подаци: О = 2,7 N и Ох = 1,7 N.
Тражи се: маса (т), запремина (V) и густина (р) предмета .
Тежина у ваздуху једнака је сили теже, па се може лако израчунати
маса предмета:
л 0 2,7 N
О = т §, паЈе т = —; т --------- т = 0,27ка
* 10^
Решење
Датиподаци: 0 = 27 N и Ох = 1 7 ,6 ^ .
Тражи се: запремина гвожђа (У{) и запремина шупљине (У2).
т
Сада се, помоћу формуле за густину, може одредити и запремина
гвожђа (односно оног дела тела који је испуњен гвожђем):
т т 2,7 к§
р = — , паје К = — ; V. = ' ? ; V, = 0,00035 т
V п ка ----------------
'~Ј '■
1 р 7800-^-
т Ј
Дате су тежине у ваздуху и у води, па се може израчунати сила
потиска, а потом и запремина потопљеног тела,_ тј. целог комада,
заједно са шупљином:
паје Р9 = 0 - а х; Р ^ = 2 1 П - \1 ,6 П ; Рр = 9 , 4 ^
Р 94N
7 = —Ч У = ------- Ц---------- ; 7 = 0 ,0 0 0 9 4 т \
Ро2 1000 — -10
т з
7.
РАД И ЕНЕРГИЈА
Физичке величине и њихове јединице
* С нага: Р =-
I
А - рад; I - време за које је тај рад извршен
то
Кинетичка енергија:
—Г -жшжпгагг
ФИЗИКА 7, збирка задатака 83
Механичка енергија :
Механички рад
(----- ---------- ----- :-----------:-------- ;— :— ■
--------- ----- :--------------------------- :----- —
| 161. Аутомобил вуче приколицу силом од 1 Ш . Колики рад '
изврши вучна сила аутомобила на приколици на пугу дужине
500 ш ?
Решење
Датиподаци: Р = 1Ш , 5 = 500 ш .
Тражи се: рад (А) .
1 'М I •
' .ПпУ.' . ДЈ [| Г
84 Рад и енергија
« • : —1—- - —;ч
I 162. Колика сила изврши рад 0,8 Ј ако тело на које она делује пређе |
\ пут 2 ш ? ј
Решење
Дати подаци: А = 0,8 Ј, 5 = 2 ш .
Тражи се: сила (Т7) .
Сила се може одредити помођу формуле за рад:
А ^ 0,8 Ј
164. Коњ вуче кола силом од 750 N. За које време та сила изврши
рад 7500 Ј ако се кола крећу сталном брзином 2,5 — ?
5
Решење
Датиподаци: Р = 750 N , А = 7500 Ј , ^ = 2,5 — .
8
Тражи се: време (?) .
Будући да су дати рад и сила, може се одредити пут који пређу кола:
А, = гсз , А ; 5- = --------
5= — 7500Ј ; $ = 1ш0 т .
пате
Р 750 N
Тражено време може се одредити помоћу формуле за брзину
равномерног кретања:
ФИЗИКА 7, збирка задатака 85
5 5 10ш
и = —, паје {= — ; 1= { = 4$
I и ?
$
165. Зидар подиже кофу масе 25 к§ на висину 8 т помоћу
вертикалног ужета. Колики рад изврши зидар ако се кофа креће
равномерно? А колики је рад силе теже при томе?
Решење
Дати подаци: т = 25 к § , ћ = 8 т .
Тражи се\ рад човека (Л) и рад силе теже (Л2).
При равномерном подизању кофе зидар вуче уже силом која има исту
бројну вредност као сила теже која делује наниже на кофу. Дата висина
једнака је путу који пређе кофа, па се може израчунати рад човека:
Сила теже има исти интензитет као сила којом човек делује на кофу.
Међутим, сила теже делује у супротном смеру од смера кретања кофе,
па је њен рад негативан:
А„ = -2000 Ј
166. Камен масе 100 § слободно падне са неке висине. Колики рад
при томе изврдш сила Земљине теже ако пад траје 2 5?
Решење
Дати подаци: т = 100 %= 0Д к § , { = 2 $.
Тражи се: рад силе теже (А).
Да бисмо израчунали рад потребно је да знамо пређени пут, а њега
можемо одредити јер је познато време падања:
2 1 0 ~ - (2 з ) 2 1 0 ^ -- 4 з 2
5= ; 5 = — ----------- ; 5 = — ----------; 5 = 20 т .
2 2 2
Решење
Дати подаци: т = 200 § = 0,2к § , а = \ , 2 ^ - , и0 = 0, I = 2$.
5~
Тражи сг\ рад силе (А).
Да би се израчунао рад, похребно је знати силу и пређени пут. Сила се
може израчунати јер су познати маса и убрзање тела:
р = та; Р = 0,2к.%Л,2™; Р = 0 ,2 Л ^ .
5~
Решење
Дати подаци: т = 20 к § , џ = 0,4, 5 = 2 ,5 ш .
Тражи се: рад човека (А), рад силе трења (Лц.),
рад силе теже (.43) и рад силе реакције подлоге ( ^ ) .
При равномерном кретању стола, сила којом човек гура сто једнака је
сили трења:
Снага
169. Колика је снага мотора који за 10 8 изврши рад 1000 Ј?
Решење
Дати подаци: I = 10 5, А = 1000 Ј .
Тражи се: снага (Р).
Снага се може израчунати помоћу формуле којом је дефинисана:
Р - А - р - 10001 Р = 100
~ _ 105
| 171. За које време дизалица снаге 250 к\У изврши рад 7500 кЈ?
Решење
Дати подаци: Р = 250 к\У = 250 000 \У , А = 7500 кЈ = 7500 000 Ј .
Тражи се: време (г).
Време се може одредити помоћу формуле за снагу:
п А . А 7500 000 Ј
Р = — , пате г = — ; I = ------------—;
I Р 250 000 \У
88 Рад и еиергија
Р - —, паје А = Р{;
{
А = 40 000 -1205; Ц = 4800 000 Ј = 4800 кЈ
Сада су познати рад и сила, па се може израчунати пут:
А 4 800 000 Ј
А = Р з , па је 5 = — ; $ = — ........... ; $ = 480 т
Р 10 000 N -------------
т = рУ ; т = 1000 — - 4 т 3; т = 4000к§.
т
Решење
Дати подаци: Р = 50 к\У = 50 000 \У , Р = 10 кИ = 10 000 N .
Тражи се: брзина возила (о).
Овај задатак не може се решити директном применом формула које су
дате у уводном делу, потребна је њихова одговарајућа комбинација.
Снага је количник рада и времена, а рад производ силе и пута, па
следи:
Л Р*ч ^
Р = - 7 ТЈ. Р = ~ ИЛИ Р =Р~.
г г г
Код кретања сталном брзином количник лута и времена једнак је баш
тој брзини. Дакле:
„ Р 50 000 \У т
Р = г и , одаклеЈе о = — ; о = о =5—
Р' 10 000 N ’
Кинетичка енергија
\ 176. Коликом кинетичком енергајом располаже тениска лоптица :
I т •
I масе 58 &када лети брзином 30 — ?
5 5
90 Рад и енергија
Решење
Дати подаци: т = 5 8 § = 0,058 к § , о = 30 — .
5
Трахси се: кинетичка енергија (Ек).
След
1X1*
бке-400
=1200Ј
ш
179. Лопта масе 500 § бачена је вертикално навише брзином 10
Решење
Дати подаци: т = 500 § = 0,5 к § ; = 10— ; ^ = 0,5 5 ; 1г = 15 .
5
Тражи се: кинетичка енергија (Е^).
\ Ц = 110/Ч------
^ 110 /Ч^— -0,58;
ЛГ ц = 5Г- ^~ ;
5 5 5
б) о2 = о 0 - § ( 2; о2 =10 — - 1 0 ~ - 1 з ; у2 = 0 ; ^2=0
3 5
ш
180. Лопта масе 0,5 к& која се креће брзином 15 — , одбије се од
5
Решење
Дати подаии: т = 0,5 к§, ог = 15 — , о2 = 10— .
5 $
Тражи се\ рад (А).
2 0,5 кд • 225 “ ■
Р к1 = ^ ’ Рк1 ~ ^ ’ ^ к| = ^>25 ^ ’
2
.2 0,5 к§-100
„ т и2 . Р ________________ . ј? „ 25 Ј -
-‘-'к2 — „ 5 ■°}а ~ « 5 -°к2 - ^Ј Ј !
Потенцијална енергија
.......... 1 +
.-V . . • ,ЈГ1 П - Л - . .■
—*< *... , Ј --. ................ * .....
500000000Ј
н= Н = 2 000 ш = 2 к т
25 000к§ -10“
5
т
Следи: ЕЂ=т§Н; Е = 0,3 к§ -10 — -15 т ; - 45 Ј
Решење
Дати подаци: т = 80 к§ , ћ = 250 га
Тражи се: рад против силе теже (А)
Рад силе теже или рад који се врши против силе теже једнак је промени
потенцијалне енергије. Уколико се висина смањује, рад врши сила
теже. Ако се висина повећава, рад се врши против силе тежа: У датом
случају повећава се висина, па рад врши планинар савлађујући силу
теже. Тај рад планинара једнак је промени његове потенцијалне
енергије:
- ^ Р1 = 0 (у подножју);
т
- Ер2 = т ф ; Е 2 = 80 к§ • 10 — ■250 т ; Е 2 - 200 000Ј = 200 кЈ .
М
1;— ТТГГ 1'
ФИЗИКА 7, збирка задатака 95
ТШГГГЗЕГТЖГГ
МЈЖУТЗДЈЗ1- 1'ТГЈЈ'7
96 Рад и еиергија
|н а тело, осим силе теже, делује вертикална сила Р која га вуче навишеј
[Како та сила делује у смеру кретања тела, њен рад повећава енергију|
]тела и решење задатка почињемо једначинама:
: : ; 2 •■••••
то 7
;| А = Е2 - Е х ; г п = ------ + итакодаље.
I ’ 2
јјУ овом случају не важи Закон одржања механичке енергиЈе зато што
|постоји сила отпора. Она делује на тело у супротном смеру од смера
кретања, па се енергија тела при кретању смањује. Ако је Е\ енергија
зтела нависипи ћ = 5 т , аЕг енергија при паду наземљу, ондаважи:
шо
А = Е х - Е 2; : Е0. ћ = Е: - - итакодаље.
то
При паду на земљу тело има само кинетичку енергију: Ег =
то
Према Закону одржања енергије важи: ЕХ= Е 2, тј. т§ћ =
о = 2о0п—т
5
т
к= ћ = 0,2 т = 20 с т
2 -1 0 ^
8
Решење
Дати подаци: т = 200§ = 0,2к§, = 5 т , /г, = 2 т
Тражи се: кинетичка и потенцијална енергија у положају 2
И овај задатак се може решити помоћу Закона одржања енергије. У
почетном положају јабука има само потенцијалну енергију коју
можемо израчунати:
енергиЈу: Е2 = + т§ћ2.
_ т и 2 то1 , то1 т о: .
Следи: ---- - = ---- - + т§ћ2 ; ---- —= ---- - - т§ћ2 ;
тгг 11 ■ЖПШПППЕ"
ФИЗИКА 7, збирка задатака 99
2 2 о 7 2 т и 2 2 т§к,
т о2 = т о х -2 т § п 2; ог = ---------------- - ; °2 = ~ 2§к2 •
т т
Заменом бројних вредности и израчунавањем, добија се:
и2 = -Ј200” - о2 = 1.4,1, —
т
з
_ то1 . , 2 л т т т О\ , о}
Следи: ------ = 2 т§к->;т о, =4т§к2; к2 = ----------- ; к2 = — .
4т?
ТГ^7ГТГГ~ЖГ”'—3“
100 Рад и енергија
Ли —Ес к2 Ег ух, Ал —
- тиг то\
_ .
О .З к в - 4 ^ 0,Зк8 - 1 ^
5 3
кт
192. Аутомобил масе 900 к§ креће се брзином 72 ---- по
ћ
хоризонталној подлози. У једном тренутку возач искључи мотор и
пусти да се аутомобил дал>е креће сам. Колики рад ће извршити
аутомобил од тог тренутка до заустављања?
Решење
Дати подаци: ■т = 900 к§; —72 = 20 — ; 02 = 0 .
ћ 5
Тражи се: рад аутомобила (А).
то; то то,
А —Е и Е^ , А= А =-
900 к§ •400
А= 5 А = 180 000 Ј = 180 кЈ
ФИЗИКА1 , збирка задатака 10 1
' - - -- ^ ' N
193. На вагон масе 5 I, који мирује на хоризонхалној прузи, почне
да лелује сталла хоризонтална сила 5 к К . Колику кинетичку
екергију и колику брзину ће имати вагон када пређе 10 т ? Трење је
занемарљиво.
Решење
Датиподаци: т = 51: = 5000 к § ; .Р = 5 Ш = 5000М'; ^ = 10ш.
Тражи се: кинетичка енергија (2^) и брзина (о) вагона.
Рад вучне силе која помера вагон једнак је промени кинетичке енергије
вагона (потенцијална енергијаје све време једнака нули);
А ~ Е к2 - Е к1; како је Е к] = 0 (из мировања), то је А - Ек2.
Будући да су дати вучна сила и пређени пут, може се израчунати и рад
те силе:
А = Рз, паје Е и =Ез; Е ^ = 5 000 N ■10 ш ; = 50кЈ
Брзина се може одредити помоћу формуле за кинетичку енергију:
шо1 . 2Е'к2 2ЕХ
,
, паје 2 Е к = т и 2 , тј. и2 = Тј. о 2 =
т
2-50000Ј у П1
о2 =4,5 —
5 000 к§ 8
2 0,01 к § -160000
Е а = -------------------- г и = 8 0 0 Ј ;
Аа = гма , паје к = —;
ЈР А т
г? - 1000 Ј
--------- = 25 000 N = 25 Ш
<Г 0,04 ш
171
На висини 2 кш авион има механичку енергију:. Е2 = — + т§ћ2.
Уради с а м ...
197. Колики рад изврши носач пртљага на станици гурајући колица
30 ш силом 80 N7
198. Гурајући ормар по поду, човек га је померио за 1,5 ш. Коликом
силом је гурао ормар ако је извршио рад 450 Ј?
199. При падању јабуке са гране, сила теже изврши рад 480 т Ј . Са које
висине падне јабука масе 120 %?
200. Вучна сила мотора је 1к К . Колики рад изврши та сила за 15 шга када
се аутомобил креће сталном брзином 72 ?
ћ
201. Тело масе 5 к§ креће се равномерно убрзано. Колико је убрзање ако
сила која делује на тело изврши рад 10 Ј на путу од 1 ш?
202*. Аутомобил масе 1000 ка; креће се равномерно по друму са
коефицијентом трења 0,2. Колики рад изврши вучна сила мотора на путу
дужине 250 гп? Колики је при томе рад силе треша? А рад силе нормалне
реакције поддоге?
203. Колика је снага уређаја који за 1 шга изврши рад 600 Ј?
204. За које време мотор снаге 500 V/ изврши рад 10 кЈ?
205. Колики рад изврши бушилица снаге 2 кШ за1 0 з?
206. Колика је снага дизалице која равномерно подиже терет масе
100 к<* на висину 5 ш за 10 5?
104 Рад и енергија
брзином 28“ ?
5
210. Колико пута се: а) повећа кинетичка енергија тела ако се брзина
удвостручи; б) повећа брзина тела ако се кинетичка енергија удво-
стручи?
211. Колику кинетичку енергију има тело масе 1к§ после 3з
слободног пада са неке висине?
212. Возило масе 21 равномерно убрзава из мировања. Након 10 5
његова кинетичка енергија је 50 кЈ. Колико је убрзање возила?
213*. Колики рад треба да изврши вучна сила да би се брзина
аутомобила масе 11: повећала са 60 на 80 ? Ако затим лри тој
ћ ћ
брзини возач притисне кочницу, колики рад треба да изврши
аутомобил против силе трења да би се зауставио?
214. Колики рад може да изврши камен масе 6 к§ када се одвоји од стене
и слети у провалију дубоку 50 т ?
215. Колику потенцијалну енергију има улична светиљка масе 6 к§ на
висини 2,5 т изнад тла?
216. До које висине треба бацити камен масе 50 § да би у највишој
тачки своје путање он имао потенцијалну енергију 2 Ј?
217. На којој висини треба да лети птица масе 130 § брзином 10— да би
8
њена потенцијална енергија била: а) 15 Ј; б) једнака кинетичкој?
Напомена: У задацима 218 до 226 треба сматрати да су силе трења и
отпора занемарљиве (осим уколико у задатку није другачије речено).
Покушај да те задатке решиш помоћу Закона одржања енергије.
218. Лопта масе 400 § слободно је пала са висине 15 т на плочник.
Колику потенцијалну енергију је имала лопта на тој висини? Колику
кинетичку енергију има лопта при паду на плочник?
ФИЗИКА 7, збирка задатака 105
8.
ГРАФИЧКО ПРИКАЗИВАЊЕ
МЕЂУСОБНЕ ПОВЕЗАНОСТИ
ФИЗИЧКИХ ВЕЛИЧИНА
| 227. Пешак, у равномерном ходу, прелази 60 ш за 40 з . Нацртај
I графике зависности брзине и пута пешака од времена. ј
Решење
Брзина равномерног кретања у сваком тренутку има исту вредност
једнаку количнику пређеног пута и одговарајућег времена. Дакле:
5 60 т , „т
V= о= и = 1,5 — .
I 40$
Одговарајући график приказан је на слици (а).
5[т]А
1.5
' /[5] 1 0 40
5[гг(3 ј 0 60
10 20 30 40
(а)
Спика уз решен>е 227
тагтгЕтзпгг
т а ж т г -т ^ р т -......... М 1
Решење
Зависност брзине од времена одређена је формулом:
и = а( , тј.
^>= 0,2-^--г.
5
Дакле, и ово је функција директне пропорционалности. График је
права линија и да би се она нацртала довољно је одредити две њене
тачке. Најједноставније је узети да једна тачка буде она која одговара
тренутку (= 0; тада је. и о = 0. За другу тачку можемо узети било који
*[б] 0 4
0 [^] 0 0,8
4
3
2
1>В]| 2 4
I-----,-----;-----1----- 1-----1--->-
0 1 2 3 4 *[8]
Слика уз решење 230
- утренутку Г= 0 брзинаЈе 5 — ;
5
- у тренутку ( = 5 з брзина је једнака нули.
П8] 0 5
и[Ж1 5 0
:Г
0 1 2 3 *[ 8]
Слика уз решење 231
Решење
Са графика се види да се током првих 10 5 брзина равномерно повећава
што значи да тркач убрзава са сталним убрзањем. То убрзање се може
израчунати јер се види да се током временског интервала / = 10 з
брзина промени од нуле до 8 — . Дакле:
5
ш
Аи
С1г а, = 8 а, = 0 , 8 ^ .
108
смањуЈе од 8о —
т до нуле, па закључујемо да тркач равномерно
з
успорава. Током тог временског интервала, који траје I - 10 з , промена
0т . л Ди лот
ор зи н еЈе Ди = 8 — п а јеу б р за њ е : а2 = — ; а2 =0,8 — .
$ I 8
Међутим, како се ради о успореном
кретању, на графику се убрзању
0,8 приписује негативан предзнак:
30 40
0 ло —
а2 = -0,8 т .
10 20 /[8]
з
- 0,8
График убрзања приказан је на слици.
Слика уз решење 233
ПГТ— ППЖ!Г
112 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Ш
234. Аутомобил полази кз мировања и првих 5 5 убрзава са 2 — ,
Решење
Од тренутка Ј0 = 0 до тренутка =5$ брзина се равномерно повећава
од нуле до вредности
т
о = а{,; о = 2 — -5$;
5
235. Тело слободно пада са велике висине. Израчунај пут који оно
пређе за 1з , 2 з , Зз и 4 з , прикажи те податке у табели и нацртај
график зависности пута од времена.
Решење
т2
Пут се израчунава помоћу формуле 5 = . У табели (на следећој
страни) приказане су израчунате вредности пута за дате тренутке
кретања; потом су подаци уцртани у график - одговарајуће тачке
лриказане су црним крстићима на слици. Затим је кроз те тачке
(крстиће) повучена црвена линија која представља график зависности
пута од времена.
Графичко приказивање међусобне повезаности физичких величииа 113
*[б] 0 1 2 3 4
$[т] 0 5 20 45 80
10 20 П5)
Слика уз задатак 236
Решење
Са графика се види да се током првих / - 10з брзина равномерно
повећава од нуле до 15 — . Дакле, аутомобил се креће са сталним
8
убрзањем:
ш
15
Ао т
а =• а = а = 1,5
I 105
1800
20
0
10 К8]
-1800
Слика уз решење 236
237. У кабинету су ученици нашли график на којем је приказана |
зависност убрзања од силе (слика). Уз претпоставку да се график
односи на једно исто тело, одреди колика је масатог тела.
Решење
Зависност убрзања тела од масе дата је формулом:
Р 1
а =— тј. а = — Р ... (*)
т т
Решење
Зависност потенцијалне енергије камена од висине дата је формулом:
т
Е = т§Н, тј\ Е = 2 к § -1 0 — -Н, тј. Ер = 20 N - Н
/г[т] 0 10
Ер[П 0 200
243*. Брзина аутобуса мења се према датом графику (слика). Колики пут
пређе аутобус за дата 4ш ш ? Колика је његова средња брзина на том
путу?
244*. На слици су приказани графици зависности брзине од времена за два
аутомобила. Колики пут пређе сваки од њих до тренутка када се други
заустави?
9.
ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ
Физичке величине и њихове јединице
7’ = К ~ + 2 73ЈК
Температура
[ 247. При нормалном атмосферском притиску вода кључа на ^
ј 100 ° С . Колика је тачка кључања воде у келвинима? |
Решење •у
Дагпи подаци: ? = 100°С.
Тражи се: температура у келвинима (Ј).
3:
-’С
1,
§
јММи^Јн!
Топлотне појаве 119
Г = к ^п +____Т=
2 7 3 ]К ; 100 џС --г^ + 273 К ;
°С Ј ' { °С
Т = (100 + 273)К; |Г = 373К
А1 = 1г Д/ = 25 °С -1 2 °С; Д/ = 13 °С
Промена температуре по Келвиновој скали износи:
ДТ = Т2 - Т Х\ ДТ = (25+ 273)К -(12 + 273)К;
АТ = 2 9 8 К - 2 8 5 К ; |ДГ = 13К[
Дакле, промена температуре, односно разлика температура, има исту
бројну вредност и у једној и у другој скали. И то важи за било које две
температуре.
120 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Решење
Дат иподаци: (х = 1 1 °С, (2 =3(х.
Тражи се: крајње температуре и промене температуре.
Решење
Дати подаци: т = З к § , =100 °С, = 150 °С, с = 4 6 0 -^-
к§К
Тражи се: количина топлоте ( 0 .
Количина топлоте одређена је формулом: <2 = тс(Т2 - Тх).
У задатку су дате температуре у Целзијусовим степенима. Разлика
температура иста је у Келвиновој и у Целзијусовој скали. Дакле:
г2 - ^ = 5 0 ° С , паје Г2 - 7 ; = 5 0 К .
Вредност специфичног топлотног капацитета прочитали смо у табели и
записали као дати податак на почетку решења.
Ј
Следи: д = 3 к§ ■460----------------------------------------50 К ;<2= 69000 Ј=69кЈ
кгК --------------------------
Решење
Дати подаци: /л, = 0,25 к § , У2 = 1,51 = 0,0015тп3, / , = 1 5 ° С ,
1г =80 °С , сх = 3 8 0 - ^ —, с 2 - 4200- Ј
к§К ~ к§К
Тражи се: количина топлоте (О).
У овом случају загревају се и посуда и вода. За загревање посуде
потребна је количина топлоте:
Решење
Дати подаци: = 39 к § , т2 = 21 к § , = 20 °С , 12 = 60 °С .
Тражи се: успостављена температура (7).
т20-2 - 0 = тг(*- ^1 ) ■
Следи: т2{2 - т2{ = тхг - тх{х; т2{2 + тх{{ —т2{ + ;
1260 к§-° С + 780 к§-° С = (21 к§ + 39 к§) */; 2040 к§-° С = 60 к§ ■{;
2040 к§-° С
/ = 34 °С
Г' 60 к§ ’
,, ,, 751-15 ° С .
2 , ’ У2 ~ _ _ о з У2 =151
..а'±:, ; Ј""Г.
124 ФИЗИКА 7, збирка задатака
с, = 460г ~ 7 » с 2 =2100' Ј
к§К ' к§К
Тражи се: маса уља (т).
И у овом случају долази до топлотне размене: сврдло предаје топлоту
уљу. Према једначини топлотног баланса важи:
ТЈ- тхС1{Т1- Т ) = т 2с г ( Т - Т 2).
"ш “ . '
I 257. Оловни метак, који лети брзином 200 — , зарије се у земљани
| 5 |
\ насип. За колико степенисе загрејеметак при томе ако 78 % његове ј
кинетичке енергије пређе.у унутрашњу (тј. потроши се за загревање |
јј^ метка)? __________ _ј
Решење
т Т
Дати подаци: и = 200 — , <2 = 78 % Е к, с = 130
5 к§К
Тражи се: промена температуре метка.
Топлотне појаве 125
јР = — ,
<2 •
паје . <2
г = 7467ба2ћ
т Р
126 ФИЗИКА 7, збирка задатака
г л
Знање је тек онда знање када је
стечено напором властите мисли,
а не памћењем .
(Толстој)
Ј
1ШГЗРГ 'т;':гт :_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ :гг л г : ! ш : ; 'и ; г 'н г - : д 'р д _ _ _ _ _ _ _
тест 1
Кретање и сила
Допуни реченицу
1. Убрзање је бројно једнако______________________ ._ у __________
времена.
2. Брзина тела може се променити само ако на то тело
убрзање т
'§ | 1— ш ш
5 7 5
:б)- сила ш 1 к§ Ц 1к § -т :В Ш
а )____ б )_____
Одговори са ДА или НЕ
6. Воз се креће равномерно у кривини. Да ли су тачна тврђења:
а) Бројна вредност брзине је стална.______
б) Укупна сила која делује на воз једнака је иули.______
9. Ако фудбалер удари лопту која мирује јачом силом, како се мења:
а) брзина којом крене лопта после шута?_____________
б) сила којом лопта делује на ногу при шуту?_____________
Допуни цртеж
17. Куглица се креће уз коси жљеб успорено.
На слици је приказана њена тренутна брзина.
Нацртај усмерене дужи које приказују убрзање
куглице и силу која делују на куглицу.
Тестови 131
тест 2
°{~ °{2 2
4) ^ = и л - —— 5 ) ^ = —— 6) 5 =
0 2 2 2
а)____ б)___ _
Х11Ј
ТСП—п-п- -т.и:г-т.
Одговори са ДА или НЕ
6. Може ли кретање да буде променљиво ако на тело не делује сила? ___
7. Лоптида, бачена в е р т и Ј с а л н о увис, лети до неке висине и потом се
враћа назад, ка земљи. Ако је отпор ваздуха занемарљив:
а) да ли је кретање лоптице променљиво?______
б) да ли је брзина којом лоптица пада на земљу једнака количнику укупног
пређеног пута и протеклог времена кретања?______
Допуни цртеж
17. Маја (М) трчи дуж стазе успорено, а
Никола (N5 дуж исте стазе убрзано. Прикажи
и обележи усмерене дужи које представљају
њихове тренутне брзине и убрзања.
134 ФИЗИКА 7, збирка задатака
т ест 3
а) : сила потиска 1 1 к§ 2 1К
в) . момент силе 6. 11 1к § —
т
ш 5
а)____ б )_____ в)
а )____ б )_____ в)
'ЖШЕПТГЖ'
Тестови 135
Одговори са ДА или НЕ
6. Да ли сила трења клизања има следеће особине:
а) делује у правду нормале на додирну површину тела и подлоге?_______
б) зависи од притиска тела на подлогу?______
в) делује само онда када се тело креће по подлози?______
7. Може ли бити у равнотежи тело на које:
а) делује само једна сила?_______ б) делују две силе?_______
в) не делује ниједна сила?______
Допуни цртеж
17. а) На слици (а) приказана је корпа која стоји на столу, сила теже која
делује на њу и бројна вредност те силе. На исти начин прикажи и другу
силу која делује на корпу и назначи њену бројну вредност.
б) На слици (б) приказана је полуга чији је ослонац у тачки 0 , јабука која
је окачена са једне стране ослонца и тежина јабуке која делује на полугу у
тачки А. Прикажи одговарајућом усмереном дужи силу која треба да
делује на полугу у тачки В да би полуга била у равнотежи у
хоризонталном положају. Назначи бројну вредност те силе.
А В
Тестови 137
тест 4
Рад и енергија
Допуии реченицу
1. Сила не врши рад ако делује___________ ____________ на правац
кретања тела.
а )_____ б)_____ в)
Одговори са ДА или НЕ
6. Може ли:
а) рад силе бити мањи од нуле?_______
б) кинетичка енергија бити мања од нуле?_______
7. Бетонски блок равномерно се подиже са тла помоћу дизалице.
а) Да ли дизалица при томе врши рад?_______
б) Да ли се одржава механичка енергија блока током подизања?______
Допуни цртеж
17. На слици је приказана путања лопте коју избаци кошаркаш. Тачкама
(кружићима) и бројевима 1 , 2 и 3
означи на путањи:
1 ) положај у којем лопта добиј а
енергију за своје самостално кретање;
2 ) положај у којем лопта има највећу
потенцијалну енергију;
3) положај у којем лопта има највећу
кинетичку енергију.
140 ФИЗИКА 7, збирка задатака
тест 5
Топлотне појаве
Допуни реченицу
1. Процес у којем се мења унутрашња енергија без вршења механичког
рада зове се ________ ___________________ .
2. У саставу хемијског елемента најмања честица (са својствима тог
елемента) ј е _______________, а у саставу једињења_________ •______ .
3. Најмања могућа температура зове с е _______________________ . У
Целзијусовој скали њена вредност износи_________-
а). 6 ). в).
Одговори са ДА или НЕ
6. Да ли два тела која су у топлотној равнотежи увек имају једнаке:
а) температуре?______ б) унутрашње енергије?______
шчгоствпјг ........:____________ : : ;г ; п п ___ ј-ттитм м виш
Тестови 141
7. Да ли су тачна тврђења:
а) Температура тела може се променити вршењем механичког рада._____
б) Појмови топлота и температура имају исто значење._______
в) Температура кључања воде има исту бројну вредност у Келвиновој и у
Целзијусовој температурској скали.______
14. Када се у чашу са соком стави лед, сок се охлади. Какав је однос
промена температуре сока у Целзијусовој и у Келвиновој скали?
а) Промена температуре у Келвиновој скали већа је за 273 степена него у
Целзијусовој.
б) Промена температуре у Келвиновој скали мања је за 273 степена него
у Целзијусовој.
в) Промена температуре је иста и у једној и у другој скали.
г) Промена температуре у Келвиновој скали већа је за 100 степени него у
Целзијусовој.
15. Мерни инструмент за температуру зове се:
а) термостат б) топлометар в) термометар г) барометар
16. Како се врши процес топлотне размене између два тела која су у
контакту поизвољно дуго времена?
а) Хладније тело предаје енергију топлијем све док се температуре тела
не изједначе.
б) Топлије тело предаје енергију хладнијем све д&к се тсмпературе тела
не изједначе.
в) Топлије тело предаје енергију хладнијем, тако да на крају прво тело
буде хладније него друго.
г) Хладније тело предаје енергију топлијем све док температура
хладнијег не падне на апсолутну нулу.
Допуни цртеж
17. На слици је приказана биметална трака
(спој две металне траке) и смер њеног
савијања при загревању. Уз стрелице упиши
бројеве 1 и 2 , тако да 1 означава метал који
се брже (или више) шири при загревању, а 2
метал који се шири спорије.
За оне који хоће да науче више.
Г ~\
Боље је тто не знати, него зло
и наопако знати.
(Доситеј Обрадовић)
144 ФИЗИКА 7, збирка задатака
РАВНОМЕРНО ПРОМЕНЉИВО
КРЕТАЊЕ
Средња брзина
Веза тренутне брзине и пређеног пута
Основне формуле којима се описује равномерно променљиво кретање
су закон брзине (зависност брзине од времена) и закон пута (зависност
пређеног пута од времена). Да би се лакше или брже решили неки
задаци, могу се користити и формуле које се изводе из основних:
Решење
гт ± гл кш ,0кт
Дати пооаци: у0 ~ 5 4 ----- = 15— ; и = 18—- = 5 — ; / = 20 5 .
ћ 5 ћ 5
Тражи се: пређени пут (у).
У овом случају пређени пут се најједноставније може одредити
коришћењем две формуле за средњу брзину - оне коју смо навели горе и
оне којом је дефинисана средња брзина:
Равномерно променл>иво кретан>е 145
ш
=■ -1 0
п аје 5 = у 5Г?;
Решење
Нека је I време које протекне од тренутка кад се вагон откачи до тренутка
када се заустави. Воз се све време креће истом брзином и, па је пут који он
пређе у току тог временског интервала: ^ = о1.
5г
Следи* ' — =2
54 VI ’ 5, VI *2
Решење
1ст
Дати подаци: 5 = 200 к т ; и0 - 0 ; о = 11---- .
5
Тражи се: убрзање (а) и средња брзина (б>5Г).
146 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Решење
п а кт т . . к т Т„ т
Дати пооаци: ц = 36----= 10 — ; о2 =:>4-----= 1з — ; 52 = 1 2 5 т .
ћ $ ћ $
Тражи се: пређени пут (^ј).
је брзина о2 = 15 — .
5
о2 ~Ц~
°2 = °\ + 2^5,; о\ - ој2 = 2аз2; а= а= 0 ,5 ^ -.
2з 7 5
= 2азх;
2а
Г; : . . . , , ј
ТЈТГГТЖ ГЖ П "
148 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Време за које пређе првих 200 т пута можемо одредити преко средње
брзине:
X- О »Ј У З ГЈ
т
Дакле, на другом делу пута убрзање мотоцикла је веће за 0,04— .
5
СЛАГАЊЕ СИЛА
Постоје физичке величине које су одређене само бројном вредношћу:
време, дужина, маса и низ других. Такве величине сабирају се алггбарски
(као бројеви). На пример:
- Ако трчиш 1 5 т т и потом ходаш 25 т т , твоје кретање трајало је
40 т т ;
- Ако пређеш 300 т до куће своје другарице, а затим с њом још
150 т д о школе, укупно си прешла 450 т ;
- Ако поједеш јабуку од 120 § и банану од 100 %, укупно си појео 220 §
воћа.
Постоје и величине које су, осим бројном вредношћу, одређене и правцем
и смером. То су брзина, убрзање, сила и неке друге. Учићемо у настави
математике да се такве величине сабирају геометријски, тада ће нам бити
јасно и зашто се тако ради, а овде ћемо само описати поступак сабирања
на примеру сила.
Када сабирамо силе? Онда кад на тело делује више сила јер свака од тих
сила на неки начин утиче на кретање тела. Заједничко деловање свих тих
појединачних сила на тело може се заменити деловањем само једне силе
која се зове резултујућа сила или резултанта сила (или укупна сила).
Резултанта двеју сила (Р] и Р2) је једна сила (Р) под чијим би се
дејством тело кретало исто онако како се креће када на њега делују
те две силе (Р\ и Р->)._________________________________________
Овакав резултат је очекиван и јасан. Јер, ако на једно тело делују силе, рецимо,
.Р, = 4 N и ~ 3 N , у истом правцу и истом смеру (слика д2), онда се појачава
Слагање сила 151
њихово деловање на тело. Тело се тада понаша исто као да на њега делује једна
сила која има исти тај правац и исти тај смер и бројну вредност Р = 7 N .
5>- Р = Р,+Р2
Слика д2
Пример (слика дЗ): Ако тешка колица гурају двојица дечака хоризонталним
силама Рх —60 N и Р2 = 80 N (слика а), колица се крећу исто као када на њих
делује један човек хоризонталном силом Р = 140 N (слика б).
(а) Слика дЗ
рк
Пример (слика д5): Ако човек вуче навише кофу са водом силом Р -1 0 0 N 3
кофа се креће под дејством двеју сила: силе Р и силе теже Гџ (слика а). Ако је
- 90 N , кофа се креће исто као што би се кретала када би на њу деловала једна
сила, усмерена вертикално навише, са бројном вредношћу Р = 10 N (слика б).
И овакво сабирање сила је, бар донекле, разумљиво (слика д7). Рецимо, ако на
тело делују две једнаке силе дуж међусобно нормалних праваца, прилично је
јасно да ће се тело кретати у правцу који заклапа 45° са сваком од тих сила, тј. у
правцу дијагонале паралелограма конструисаног над њима. Или: шлеп који вуку
два тегљача једнаким силама креће се у правцу симетрале угла између тих сила,
тј. у правцу дијагонале паралелограма конструисаног над тим силама.
Слика д7
Слагање сила 153
шшп жг ИШттЈШГ
Слагаље сила 155
Слика д11
Решење
Дати подаци: т = 21, Рг = 21 кИ .
Трао/си се: резултанта (Р).
На терет делују две силе у истом, вертикалном правцу (слика д12).
Навише делује сајла силом затезања Р2 = 21Ш . Наниже делује сила теже:
Ши
К =1Ш .
14.У лифту масе 300 к§ стоји «овек масе 70 к§. Коликом. силом.делује
т
уже на лифт који је окачен о њега ако је убрзање лифта .0.8 — и
та = Т2 - т§ ; а = ■К ~ т2 а = л3 ,3
лл3®--;
т з
^шшздж '«ИХЈ м.К.ЈЖу-ЈЈШШЖЈШ.
, т _
и ~ а {; и * 6 ,7 —
5
Решење
Дати подаци: т = 2 к§ ; ^ = 15 ; 5 = 3 ш .
Тражи се: сила затезања (Г2).
На кофу навише делује конопац силом затезања, а
наниже сила теже (слика д15). Како је убрзање кофе
усмерено наниже, то важи:
та = т§ —Тг .
Из те једначине може се одредити сила затезања ако је
познато убрзање. А убрзање је једноставно израчунати:
а{2 2 2з ^ П1
5 = ---- ; 2з = а{ ; а =— ; а —о —- .
[ 18.Колица масе 0,5 к§, на која делују нека хоризонтална вучна сила и -1
! сила трења 0,4 И, крећу се сталном брзином 0,6 — по хоризонталној ј
| подлози. У једном тренутку колица пређу на део подлбге који је посут
песком, па је сила трења 1 N (а вучна сила' и дал>е је иста). Колика је
вучна сила? Колики пут ће прећи колица до зауставл>ања на том делу
подлоге?
Решење
Дати подаци: т = 0,5 к§; о = 0,6 — ; Рп = 0,4 N ; = 1N .
з
Тражи се: вучна сила {Р), зауставни пут (5).
На колица делују две силе у правцу кретања: вучна сила у смеру кретања и
и сила трења у супротном смеру.
На првом делу подлоге колица се крећу равномерно, тј. њихово убрзање
једиако је нули, па је и резултујућа сила једнака нулл:
0 = Г - Рп , одакле следи да је вучна сила Р = Рп , тј. Р = 0,4 N
На другом делу подлоге на колица делује иста та вучна сила Р и, у
супротном смеру, сила трења Ра = 1N .
Како је Р&> Р , резултанта ових сила
^а и
делуЈе у супротном смеру од смера —~ >
кретања колица. Исти тај смер има и р ■ јР *
убрзање, тј. кретање колица је успорено
(слика д16). Убрзање се може одредити Сликад16
помоћу Другог Њутновог закона, а потом
се може израчунати и зауставни пут колица:
с- —ге- , паЈе
т а = гп ■ ■ а = ---------
Р ц -Р ; ш—
а = 1,2 т .
т 5
2 - о „2
V ........ ......
0 = у - 2 аз , паје 2з = и , тј. 5=— ; [5= 0,15т
Слагање сила 159
РАЗЛАГАЊЕ СИЛЕ
Приликом слагања (сабирања), две силе Р х и Р2 замењујемо једном силом
Р. Та сила Р представља дијагоналу паралелограма чије су странице Р\ и
Р*
Често се примењује и супротан поступак, тј. разлагање силе:
Деловање једне силе Р на тело може се заменити деловањем двеју
сила; те две силе зову се компоненте силе Р._____________________
Пример: Човек, који вуче санке, затегне конопац којим су санке везане и тада се
санке крећу зато што на н>их делује сила затезања конопца Гг (слика д20).
Конопац је кос, тј. сила затезања делује на санке укосо навише. Санке се,
међутим, не крећу у правцу конопца, него дуж хоризонталне подлоге. У
вертикалном правцу санке се не померају. Буду-ћи да постоји кретање санки у
хоризонталном правцу и не постоји кретање у вертикалном правцу, силу затезања
треба разложити на компоненте дуж та два правца: паралелна компонента има
хоризонталан правац, а нормална компонента је у вертикалном правцу. Паралелна
компонента Рр доводи до кретања санки по стази; нормална компонента Р~п не
утиче не кретање (она смањује силу лритиска санки на подлогу, а, ако је довољно
јака, може довести и до подизања санки, тј. одвајања санки од подлоге).
Слика д20
Неке геометријске релације које се могу користити
при разлагању сила
Да би се одредиле компоненте силе, у неким случајевима могу се
искористити односи између странице и висине једнакостраничног троугла
или између странице и дијагонале квадрата.
2
При решавању физичких задатака треба користити однос између страница
троугла чији су углови 30°, 60° и 90° (осенчени троугао на слици):
С
В
Б
Слика д21
162 ФИЗИКА 7, збирка задатака
АЂ = ПС = -^= = а — .
2
* Је
Ако • дужина хипотенузе а, онда свака катета има дужину а ~^ ^ ■
Најпре треба нацртати слику (слика д23). Прво треба повући хоризонталан
и вертикалан правац (хоризонталу и вертикалу) и нацртати усмерену дуж
која заклапа 30° са хоризонталом (дужина дужи може бити било која) - та
усмерена дуж представља силу Р. Сада из врха усмерене дужи Р треба
повући хОризонталну испрекидану линију до пресека са вертикалом - у
пресечној тачки је врх усмерене дужи која представља вертикалну
компоненту Р^. Наисти начин, из врха усмерене дужи Р треба повући
вертикалну испрекидану линију до пресека са хоризонталом - у пресечној
тачки је врх усмерен дужи која
в е р ти к а л а
•Уз
- наспрам угла од 60° ј е катета Р^: Р^ = Р = 25>/з N = 43,3 N .
•пггг 'ИПШпПТГ^јЕГ
Разлагање сила 163
| Пример 2: На косој равни нагиба 45° лежи тело масе 5 к§ (слика д24).
Одреди компоненте силе теже у правцу паралелном косој равни и у
правцу нормале на ту раван.
4г 42
Р?=Гп = ^ — > тј. Рр =Рл =т%— ,
2
Производ масе и убрзања тела једнак је суми свих сила које делују у
правцу кретања тела.____________________ ___________________
~ГПТТ— ж ж г
( Г О Н Ј Ц П 'ТРТТ' :е 1п р н ....; ~н!
Када кажемо сума сила подразумевамо да бројне вредности оних сила које
имају смер убрзања узимамо са предзнаком плус, а оних чији је смер
супротан са предзнаком минус (као што смо радили у претходном
поглављу, у примерима кретања тела под дејством више сила).
Решење
Дати подаци: т = 80 , Е - 14,1 N.
Трао^си се: убрзање (а).
Сандук се креће под дејством силе Е. Међутим, не делује "цела" сила Е у
л правцу кретања тела. Зато ту силу треба
разложити на компоненте: једну у правцу
кретања тела (тј. хоризонталном у овом
случају) и другу у правцу нормалном на
правац кретања (вертикалном у датом
■примеру). Разлагање је приказано на
слици д27: компоненту у правцу кретања
хоризонтала обележили смо са Е ^ нормалну компо-
ненту са Еп, а њихове бројне вредности
Слика д27 износе:
4Г_
Е=Е=Е- Ер ~ Е п = 1 0 К .
2
Када смо разложили силу, њу више не узимамо у обзир. То значи: надаље
узимамо да на тело делују силе Ер и _ГПи не постоји сила Е. Само сила Ер
утиче на кретање с.андука, док сила Еп нема утицаја. Дакле:
Е.
та = Еп а = 0,125-^
$
Решење
Дати подаци: т = 4к§, / ^ б О М .
Тражи се: убрзање (а).
Када на плочу делује оваква сила Р, плоча може да се креће само дуж
зида, тј. у вертикалном правцу. Зато силу Р разлажемо на вертикалну и
хоризонталну компоненту (слика д29). Сада је вертикална компонета у
правцу кретања и зато смо њу обележили са Рр, а хоризонталну компо-
ненту са Рп. Бројне вредности компоненти износе:
7з
/ > / ^ = 52К р = - Г = 30К .
2
28. Плочица се пусти да клизи без почетне брзине низ глатку косу
даску нагнуту под углом 30° према хоризонтали. Колику брзину ће
достићи после 1,5 8?
Решење
Дати подаци: а —30°; I = 1,5 5 .
Тражисе: брзина(и).
Плочица клизи низ косу раван под дејством
силе теже. Сила теже, међутим, делује у
вертикалном правцу, тј. у правцу који заклапа
30° са правцем кретања тела. Зато силу теже
треба разложити на компоненту паралелну
косој равии и компоненту нормалну на ту
раван (слика дЗО). Само компонента Рр утиче Слика дЗО
на кретање тела по подлози:
166 ФИЗИКА 7, збирка задатака
^ 1 , ш . п <—т
Следи: а ~ —%= 5 — , паЈе и = а1\ 0 = 7,5
2 8 5
Решење
ш
Датиподаии: т = 0 , 2 к § ; а = 60 ; а = 0,5 — .
5
Тражи се: сила .Р.
Следи: Р = та + т §—^~ = т а + В ■
ИПЖГиТПТГ----- г-
Разлагање сила 167
Пример (слика д34): На слици (а) су приказане силе које делују на комби који
стоји на хоризонталној подлози: наниже делује сила теже и зато комби врши
притисак на подлогу; онда и подлога делује на њега силом реакције N у
вертикалном правцу (тј. у правцу који је нормалан на хоргоонталну подлогу). На
слици (б) су приказане силе које делују на комби када стоји на косини: сила теже
делује вертикално наниже, па стога комби притиска подлогу (знамо да је узрок
притиска заправо нормална компонента силе теже); подлога онда делује на комби
силом реакције N која има правац нормале на косу подлогу.
Спика д34
Сила трења клизања 169
Следи: та = Р —р ; Р -Р „
а =■
'гзввЕ^жпт:—гтпг т ■ЖВШШН1ЕГ
Сила трен>а клизања 171
Решење
Дати подаци: т = 51; а = 0,8 — ; I -12 8 ; /^ = 0,1.
5
Тражи се: вучна сила (Т), максимална брзина (у) и укупан пут (■?).
Трамвај се најпре креће убрзано и максималну брзину имаће у тренутку
када возач искључи мотор. Током убрзаног кретања на трамвај, у правцу
кретања, делују вучна сила и сила трења, па важи:
т а ^ Р —Р^, тј. та = Р —јдп§.
Одатле се може одредити вучна сила:
Р = та + џт% = т(а л- џ§) ; 1^ = 9 кК
ш
Максимална брзина: о = а1; о = 9,6
Решење
Дати подаци: т = 250 § ; Р —12 N;. џ = 0,2 .
Тражи се: сила реакције зида (/V) и убрзање (а).
На слици д39 су приказане све силе које делују на плочицу: сила хеже Р%
вертикално наниже, сила трења Р& вертикално навише (тј. у супротном
смеру од смера крехања) и сила реакције зида N у хоризонхалном правцу
(тј. у правцу нормале на зид). У хоризонталном правцу плочица се не
креће, из чега се закључује да је резултанха хоризонталних сила једнака
нули:
п а је И
1 ч=
=Рг ,, хј. ЛГ= 1 2 Н
За кретање плочице у вертикалном правцу, низ зид,
важи:
т а ~ Р „ -Р №, тј. та = т% -џМ.
т% - џИ г, * П1
Следи: 'а = а = 0,4 —
з
Огика д39
ј" 37. Плочица клизи низ стрму раван нагиба ЗО0. Колико је убрзање
плочице ако је коефицијенх трења 0 ,2 ?
Решев>е
Датиподаци: а = 30°, /^ = 0,2.
Тражи се: убрзање (а)
На слици д40 су приказане силе које делују на
плочицу: сила теже Рв (вертикално наниже), сила
хрења (дуж стрме равни, у супрохном смеру од
смера кретања) и сила реакције подлоге N
(нормално на стрму раван). Сила теже разложена
је на паралелну и нормалну компоненту:
„ 1 л/з
Слика д40 р р = 2 т2 и р п = т§ — -
та = Р. - Рк , тј.
р та = ~т § - џ т § ^ ~ ; та = —т§{[ - //7 з) •
Следи: а 3 3—
Решење
Дати подаци: т = 80 к§ ; Р = 141N ; џ = 0,1.
Тражи се: сила трења (Р^) и убрзање (а).
Осим дате силе Р, на санке делују још и сила
теже, сила нормалне реакције подлоге и сила
трења (слика д42). С обзиром на то да се
санке крећу по хоризонталној подлози, силу
гз п Р треба разложити на паралелну компоненту
(хоризонталан правац) и нормалну компо-
ненту (вертикалан правац):
РАВНОТЕЖА
Тело је у равнотежи када мирује. То значи да је резултанта свих сила које
делују на такво тело једнака нули. Уколико тело има неки ослонац или
осовину око које може да се обрће, услов равнотеже је да укупан момент
сила у односу на ослонац буде једнак нули.
У првом делу Збирке радили смо примере равнотеже тела на које делују
две силе истог правца и супротних смерова и примере равнотеже полуге
на коју делују два момента силе у супротним смеровима. Дешава се често
да на тело делује више сила различитих праваца или више момената силе.
Овде ћемо размотрити равнотежу тела у неким од таквих случајева.
На светиљку делују три силе (слика д46); вертикално наниже делује сила
теже Р&; у правцу сваког ужета делује сила затезања Рг: пошто су оба
ужета једнака и симетрично постављена, силе затезања су једнаке (зато
смо им и ставили исту ознаку Рх). Светиљка је у равнотежи, што значи да
је резултантате три силе једнака нули.
Како налазимо резултанту три силе? Тако што
прво две силе заменимо њиховом резул-
тантом, па онда ту резултанту сабирамо
(геометријски, наравно) са трећом силом. У
овом случају погодно је да се прво нађе
резултанта сила затезања - на слици је обојена у ЈР
плаво и обележена са Р^. Како је између Слика д46
ттјлтг—ап™лпп"
176 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Слика д47
На слици д48 су приказане силе које могу довести до обртања греде око
ослонца О. Осим тежине терета и тражене силе Р п г другом крају греде,
момент има и сила теже Ре која делује на греду. Плавим стрелицама
назначени су смерови обртања које би *____________ I__________ _.
изазвала свака од тих сила: силе Р и Р5 I |--- ---------- -------------- >
изазивају обртање греде у смеру 'ј— -—|— — —| |
кретања казаљке сата, док сила -0 п ;о
доводи до обртања у супротном смеру.
Греда је у равнотежи када је укупан
моментједнак нули: О П .......... Р ' г г
М %+ М Р = М П. Слика д48
Момент силе је производ силе и крака силе.
- Крак силе О дат је у задатку: а = 40 сш ;
- Греда је хомогена, па јој је тежиште у средини; крак силе теже је
д = —- а = 60 с т ;
2
- К раксиле^је с = 1 - а = 160 с т .
Дакле, услов равнотеже своди се на једначину:
Р В + Рс = <2а, тј. тхф + Рс = т2§а .
Решење
Дати подаци: т = 5 к § .
Тражи се: сила затезања (Р^).
На слици д50 црвеном бојом су приказане силе које делују на врећу: сила
теже Рв и две једнаке силе затезања Рг. Силе затезања разложене су на
хоризонталну и вертикалну компоненту:
72
2
Резултанта сила у хоризонталном правцу једнака је
нули (делују две једнаке силе у супротним
смеровима). И резултанта сила које делују у
вертикалном правцу треба да буде једнака нули:
42
2Р„,=Р„ Тј. 2Рг \ = т%
Н1&
Следи: Р, = — ; Рг = 35,4 N
42
46. Колика сила трења делује на циглу масе 1,2 к§ која мирује на
крову нагнутом 30° према хоризонтали? Колика је сила притиска цигле
на кров?
Решење
Дати подаци: т = 1,2 к§ .
Тражи се: сила затезања (Рг).
На слици д51 су црвеном бојом приказане силе које делују на циглу: сила
теже Рг, сила трења и сила рекације подлоге N Сила теже разложена је
на компоненту Рр паралелну са кровом и компоненту Рп нормалну на кров:
Равнотежа 179
= ~ т§
Решење
Дати подаци-. т = 30 к§ , I = 4 т , а =: .,2 т , ш, = 30 к§ .
Тражи се\ маса другог детета (т^).
На греду делују тежине једног и другог I
детета и сила теже (слика д52). Ако са а ■ б
М\ обеле^имо момент силе 0\, са Мг
момент силе 0 2 и са М% момент силе
теже, услов равнотеже греде је
М { + М &= М 2, тј. ()ха + Е&с = 0 2д .
Слика д53
Решење
Дати подаци: т = 80 к§ .
Тражи се: сила Г.
Доњи крај греде је ослонац око којег се греда обрће. Осим силе Г, на греду
делује и сила теже (слика д54). У положају равнотеже момент силе Г
једнак је моменту силе теже: М Р = М %.
Момент силе теже изазива обртање греде у смеру кретања казаљке сата, а
момент силе Р у супротном смеру. Када је греда у равнотежи, та два
момента су једнака и из тог услова се може одредити сила Р:
^ = 346И
Решење
Дати подаци: т = 12 к § .
Тражи се: сила затезања (Рг).
У односу на тачку 0 око које штап може да се обрће, моменте имају сила
затезања и сила теже (слика д56). У равнотежном положају штапа та два
момента су једнака: М&= М г .
Слика д58
53. Хомогена греда дужине 1 има ослонац на растојању 1/3 од једног свог
краја. На том крају је терет масе 60 к§. Када се на други крај делује силом
1 0 0 >Ј, усмереном вертикално наниже, греда је уравнотежена у хори-
зонталном положају. Колика је маса греде?
Равнотежа 183
Решење
Дати подаци: т - 50 к§ ; ћ = 1т ; а = 30°; а) џ = 0; б) џ = 0,05 .
Тражи се: степен корисног дејства (гј).
Намена овог механизма је да се буре подигне на висину. За то се мора
извршити рад против силе теже и то је користан рад човека (независно од
тога има ли или нема трења):
А = тф Ак =500 Ј
Уложени рад је рад силе Р којом човек гура
буре: Аи = Р з.
Висина к једнака је дужи ВС (слика дбЗ), док
је пређени пут 5 једнак је дужи АВ. Како је
АВС трбугао са угловима 30°, 60° и 90°, то је:
5 = 2/2, тј. 5 = 2ш ,
Г=^т§+ Р = ^т§{[ + џ 4 з ) -
г
58. Електромотор "вуче" снагу 700 'V/ из електричне мреже. Колика
је корисна снага и колики рад изврши електромотор за 30 з ако је
степен корисног дејства 75 %?
Степен корисног дејства 187
Решење
Датиподаци: Ри = 700\У , ^ = 30 5 , 77 = 7 5 % .
Траокт се: корисна снага (Д) и користан рад (Лк).
Како су дати уложена снага и степен корисног дејства, може се израчунати
корисна снага, а потом и користан рад:
иж
188 ФИЗИКА 7, збирка задатака
РЕШЕБА ЗАДАТАКА
1. К РЕ ТА Њ Е И СИЈ1А
12. 2,25 т / з 2 13. 45 т/в = 162 кш/ћ 14. 3 5
15. а = 7,45 ш/б2 , о = 14,9 т /з = 53,7 кт/ћ
16. 270 ктЉ 17. 0,3 т / з 2 18. 1,5 т / з 2 19. 990 N 20. 60 N
21. 7 т /з 22. Сликар!; Р = 0Д2К 23. Слика р2. Р = 6 к К , ? = 50з
ш.
Слика рЗ
2. Р А В Н О М Е Р Н О П РО М Е Н Љ И В О КРЕТАЊ Е
42. о = 14ш/б = 50,4 кт/ћ 43. 20 5 44. 39,5 т /з 245. 1 0 т/з
46. а = 0,4 т / б 2 , /2 = 40 5 47. успорено; а - 1 т / з 2
48. о = 7,3 т / з ; I = 19,6 5 49. 36 т 50. 0 ,8 т/з~ 51. 10 з
52. а = 6,1 т / з 2 ; ^ ^ З т 53. 55 = 12,5т , 5 = 4,5т
54. 27,6 т 55. ^ о = 1 0 т /з 56. г = 2 0 з ,^ = 5 0 т
3. М Е Ђ У С О Б Н О Д Е Л О В А Њ Е Т Е Л А
67. 1 кК 6 8 . Види слику (Гх.\ је сила којом рука делује на лопту, а Р\.т
сила којом лопта делује на руку)
иш: !:::ж.ж17
4. К РЕ Т А Њ Е П О Д У ТИ Ц А ЈЕМ ЗЕ М Љ И Н Е ТЕЖ Е
95. 40 т/б 96. 320 т 97. 4 пута
98. и = 20 т / б , 5 = 20 т , ћ = 280 т
99. 16,2 т 100. 27 т /з 101. 21 т 102. =15 т/б , б>= 25т/б
103. ћ = 13,2 т , у = 19т/б 104. / = 15, А = 10 т
105. / = 1,6 б к = 12,8 т 106. I = 30 5 , ћ = 9 к т
1 0 7 ./ = 1,2 б, у 0 =8,33т/б
5. ТРЕЊ Е
117. Слика рб: Р\ је сила трења којом пас
делује на руку, а Р2 сила трења којом рука
делује на пса. ,
118. 300 N 119.0,45 Ш .је с те
121. 0,6 122. 3 б 123. 0,08
124. приближно 17,4 т
Слика рб
125. Слика р7. р^ = 500 N ; трење мировања
126. Сликарб.
{Г
Слика р7 Слика рб
6. Р А В Н О Т Е Ж А
146. Слика р 8 : Р% је сила теже, а N сила нормалне реакције подлоге;
N = 7,5 кН
147. Слика р9: Р&је сила теже, а Рг сила којом затегнута сајла делује на
греду; Рг =14кИ
Слика рб Сдика р9 Слика р!0
7. Р А Д И Е Н Е РГИ ЈА
197. 2400 Ј 198. 300 N 199. 4 т 200. 18 000 кЈ, тј. 18 МЈ 201. 2 ш /б 2
202.ЛР= 5 0 0 кЈ,Л 2 = -5 0 0 к Ј,Л м =0 203. 10 V/ 204. 20 5 205. 20 кЈ
206. 500 V/ 207.4320 208. 20т / з , тј. 72кт/ћ 209. 196 Ј
210. а)4пута; б) 72 пута 211. 450 Ј 212. 0,7 ш/з 2
213. «108 к Ј, Аг ~ 247 кЈ 214. 3 кЈ 215. 150 Ј 216. 4 ш
217. а) 11,5 т ; б) 5 т 218. И једна и друга енергија су по 60 Ј. 219. 7,5 Ј
220. 2 т /5 221. 288 Ј 222. 100 кЈ 223.3195,5 Ј 224.72,9И
225. 1240 Ј 226. 0,3 N
194
Ш Ш Ш Е — Г Т Г -----ГТ
195
Џ
7=
и [^ ј 0 5 10 15 20
^ Ј јЗ 0 1 4 9 16
10 15 20
«[?§]
Слика р!4
9. ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ
259. а) 273 К, б) 300 К; в) 229 К; г) 0 К
260. а) 1290 °С ;б) -100 °С; в) -268 °С
261. Крајња температура је 298 К; смањи се за 75 °С , тј. за 75 К
262. 4 МЈ 263. Око 266 кЈ 264.0долова 265. 600 §
266. Приближно 430 Ј/к§К 267. 6,25 к т 268. 500 V/
РЕШЕЊА ТЕСТОВА
Тест 1 Кретање и сила
1 . промени брзине, јединиди 2 . делује сила (или:
делује друго тело) 3. Маса 4. а - 2, 6 - 6
5. а - 2, б - 3, в - 6 6 . а) да, б) не (мења се правац)
7. а) не, б) да5 в) да 8 . а) повећава се, б) не мења се
9. а) повећава се, б) повећава се
Слика р15
10. А < В 11. а) А = В , б) А = В 12. а
13. г 14. в 15.6 16. в 17. Сликар15
: » Ж : : : еј .... [ц и п и
ЈЈШ П ЈЖ Н -Ш Т 'П П И Ш Ј ...... ^ Н!Г';; 1;!111Г1Г:,;^;Тг/Г
196
8. а) повећава се, б) не мења се м н
9. смањује се 10. А < В
11. а) А = В ;б) А < В 12. г
14. б 15. в 16. а 17. слик 1
■Ш
■::.Н
Тест 3 Трењ е. Равнотеж а. С ила потиска
1. трења 2. крак силе 3. тежиште 4. а - 2, б - 2, в - 4
5. а - 2 , 6 - 1 , в - 3 6 . а) не, б) да, в) не 7. а) не, б) да, в) да ш
т
8 . а) повећа се, б) смањи се7 в) не промени се
9. а) не промени се, б) смањи се 10. А < В 11. А < В 12. в ' ^ 1-
13. а 14. г 15. б 16. г 17. сликар!7 |г
Ш
1;
®
л::
■:»
:■Ш:
■
■$,<■
Слика р17 :?№■:
■■«№■
I
Тест 4 Рад и енергија
1. у правцу нормале 2 . снага т
т-
3. кинетичке енергије, потенцијалне енергије 'Ш:
4 .а - 1 , 6 - 4 , в - 1 Ш-
5. а - 1, 6 - 5 , в - 9 6 . а) да,б) не
'Ш
'Ш,
7. а) да, б) не 8 . смањује се
9. а) не мења се, 6 ) повећава се,
в) повећава се 10. А = В
11.а)А = В, б)А > В 1 2 . г 13. а 'II'
14.в 15. б 16. б :.ш?
17. сликар !8
т
:Ш
:т :1 1-тлјр
197
А сх алфа Л X ламбда
В Р бета М ц ми
г У гама N V ни
А б делта П % пи
Е 8 епсилон Р Р ро ’
Н л ета I с сигма
0 е тета Т т тау
* кси У пси
ф фи а со омега
Неки префикси
назив ознака вредност
нано п 10~ 9
микро Џ 10"6
мили ГП 1 0" 3
центи с 1 0 “2
деци а 10"1
кило к 103
мега М 10б
гига 0 10" 9
ЛАБОРАТОРИЈСКЕ
"Л
Они који читају знају много; ј
они који посматрају знају
ј понекад и вииле.
I (Дума)
200 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Вежба 1
П рибор:
- куглица;
- даска са жљебом дугачка најмање 1,5 т ;
-подметач који треба поставити под један крај даске да се она мало
искоси;
- граничник који се може учврстити за даску;
- метарска трака (са милиметарском поделом);
- хронометар (штоперица)
У путство :
*н
Кг И
а т /з 2
Р езултат: =
Запажања и закључци:
202 ФИЗИКА 7, збирка задатака
П итањ а
25
1. Зашто се убрзање израчунава помоћу формуле а - — 1 Ако се
г
убрзање тако одређује, сме ли се куглица мало гурнути из почетног
положаја? Зашто?
2 . -Зашто је пожељно да буду што дужи путеви на којима се мери
време кретања куглице?
3. У неким огледима користи се жљеб састављен из два дела, од којих
је један искошен, а други хоризонталан. Да ли бисмо могли да
одредимо убрзање куглице као у
изведеној вежби ако бисмо
поставили граничник на хоризон-
)| тални део жљеба, при чему би пут
куглице био збир путева на косом
Слика в2 и на хоризонталном делу (слика
в2)? Зашто?
Напомена за наставнике
Ако је нагиб даске превелик, време кретања куглице на поменутим
растојањима је веома мало и не може се довољно прецизно мерити
штоперицом. Али, ако је нагиб даске превише мали, може се догодити да се
због трења куглица не креће убрзано него равномерно (онда када је паралелна
компонента силе теже која куглици треба да да убрзање једнака сили трења).
Зато би требало у припреми вежбе испробати различите нагибе даске и онда
фиксирати даску у најпогоднијем положају. _______________________________
Лабораторијске вежбе 203
Вежба 2
Прибор:
- колица;
-д аска (по могућности са жљебом или шинама дуж којих се крећу
колица);
- сталак са котуром који се учвршћује за крај стола;
- граничник који ће заустављати кретање колица;
-неистегљиви конац;
-већ и (масивнији) тегови који ће се стављати на колица;
- мали тегови који који ће се качити на конац;
- штоперица (или неки други мерач времена);
- метарска трака са милиметарском поделом;
-теразије (ако на колицима и теговима нису уписане вредности
њихових маса)
У путство:
Пре часа на којем ће се радити вежба, наставник треба да постави
даску са жљебом на сто, причврсти котур и граничник.
■Ш
1” --3“
204 ФИЗИКА 7, збирка задатака
• Упутство за задатак а)
-Измерити масу колица (уколико она није већ записана ка
колицима);
- Измерити масе малих тегова (ако нису познате);
- Један крај конца везати за колица, а други за један од малих тегова;
- Н а растојању 5 = 1,5ш (или више, ако је могуће) од граничника
забележити линију на дасци - тиме ће бити обележен стартни
положај колица;
- Поставити колица на старт, пребацити конац са тегом преко котура
и држати колица тако да цео систем мирује;
- Пустити колица да се крећу и истовремено укључити штоперицу;
- Искључити штоперицу у тренутку када колица ударе у граничник -
штоперица ће тада показивати време кретања колица на путу. 5
(слика вЗ);
-Израчунати убрзање колица = - ^ ј —заокружити на једну или две
децимале;
- Поновити поступак с тим да су за конац везана два једнака мала
тега (или један дупло веће масе од оног који је коришћен у првом
мерењу):
-Поновити поступак још два пута и то тако да је најпре маса
окачених тегова 3 пута већа него у првом мерењу, а потом 4 пута.
редни
бр. м М т [к§] з [ш] а [т /з 2]
мерења (Р = т $) м
1
другој колони табеле свуда треба да пише иста вредност масе колица
; и у петој колони свуда је иста вредност пређеног пута 5.
т1^- Т^-Г^ПТПСТГ
• Упутство за задатак б)
У овом случају ћете мењати масу колица стављањем веђих тегова на
њих, а за конац ће све време бити везан увек исти мали тег (или више
њих). Тада ће се сваки пут колица кретати под дејством исте силе чију
ћете вредност израчунати по формули Г = т§ .
-Преписати из прве табеле податке који су добијени у првом делу
вежбе када су се колица кретала под дејством истог малог тега који
је и сада везан за конац;
- Ставити на колица један већи тег и поновити поступак мерења
времена и одређивања убрзања као што је рађено у првом јцелу
вежбе;
-Поновити цео поступак још два пута: једном са два већа тега на
колицима, а други пут са три тега.
Измерене вредности уписивати у табелу (где је М укупна маса колица и
тегова на њима):
3
4
У другој колони табеле свуда треба да пише иста вредност масе тега т\ у
трећој колони свуда је иста вредност силе Р ( Р ~ т§ ) \ у шестој колони
свуда је иста вредност пређеног пута 5.
П итањ а
1. Зашто се затеже конац када се о њега окачи тег? Од чега зависи да
ли се затегне мање или више?
2 . Брзина колица се мења зато што на њих делује затегнути конац. Од
чега зависи како се мења брзина (тј. колико је убрзање колица)?
3. У вежби сте мерили масу и убрзање колица и силу која делује на
колица. Које од тих величина се мењају када се: а) стављају тегови на
колица, а не мењају тегићи окачени о конац; б) додају тегићи на конац,
а на колица се не ставља ништа; в) додају и тегићи на конац и тегови
на колица?
\јР=т$ = 2 М
Слнка в4*
Напомене за иаставнике
о Да би се могло сматрати да се колица крећу под дејством само силе
затезан>а конца, сила трења мора бити занемарљива. Утицај трења може се
елиминисати на следећи начин: ставити колица на даску, па лагано и пажљиво
подизати један крај даске (онај на којем је стартна линија); ако постоји трење,
при јако малим нагибима колица ће мировати јер активна компонета силе
теже неће моћи да савлада силу трења; треба одредити минимални нагиб при
којем се колица покрену —тада је сила трења једнака активној компоненти
силе теже и те две силе се поништавају. Пре часа треба фиксирати даску у том
лоложају.______________________________
Лабораторијске вежбе 207
о За други део вежбе битно је да колица имају знатно већу масу од масе
тегова који се везују за конац. Колица се крећу под дејством силе затезања, а
шМ °
њена вредност при кретању система је Г = ------— . Само у случају т « М је
М +т
Р ~ т§ ; у супротном, сила под чијим дејством се крећу колица зависи и од
масе колица. У припреми вежбе морају се маћи тегови и колица одговарајућих
маса како би се добили убедљиви резултати мерења који не збуњују ученике.
Веж ба 3
- куглица;
- метарска - трака (најбоље је да се користи статив на којем је
исцртана трака са милиметарском или центиметарском поделом)
У путство:
децимале;
- Позвати наставника да помери носач и тако промени висину са које
се мери време падања:
-Поновити цео поступак мерења (време опет мерити 3 пута);
- Још једном (ако има времена, онда два пута) променити растојање
између носача и поновити мерење на описани начин;
Лабораторијске вежбе 209
редни бр.
мерења 1 2 3 4
к [ш ]
гИ
^гИ
8 [пз/52 ]
Резултат: -
Питан>а
1 . Зашто се у овој вежби за мерење времена не користи штоперица
него електронски мерач?
2. Да ли сте, при мерењу времена падања са исте висине, увек
добијали исто време? Ако нисте, шта мислиш да је разлог томе?
3. Да ли је боље да се мери време падања са веће висине (неколико
метара, нпр) или мање, или је то свеједно? Зашто?
4* Да ли је за мерење убрзања слободног пада погодније користити
стаклену куглицу (кликер) или челичну истог полупречника?
Зашто?
Напомена за наставнике
Тешко је подесити да се куглица руком пушта да пада баш изнад светлосног
снопа у горн>ем прстену и да тај сноп пресеца са нултом брзином. Много је
боље да пуштање буде аутоматизовано, рецимо на следећи начин: изнад горњег
прстена постави се електромагнет за који се куглица “залепи”; електромагнет
мора да буде причвршћен за статив тачно тако да куглица стоји непосредно
изнад светлосног снопа. Када се електромагнет искључи, куглица почиње да
пада без почетне брзине. Да куглица не би одскочила од стола, треба поставити
неку меку подлогу која ће апсорбовати њен пад.___________ _________ _______
Зежба 4
Следи:
Лабораторијске вежбе 211
Прибор: шмиргл-пашф
-дрвени квадар за који се може закачити
динамометар (на једној страни квадра може бити
залепљен шмиргл-папир као на слици вб);
- дрвена даска дужине око 0,5 ш или више;
-теразије (или одговарајућа вага за мерење масе);
- динамометар;
Слмка чб
- тегови
У путстбо :
С.П1КН 1)7
редни број 1 2 3 4 5
мерења
гп [к»]
г« [N1
ч.
II
Напомена: Вежба се може урадити без коришћења теразија, тако што се (уместо
масе) мери тежина квадра са теговима. Тада би се, највероватније, морала
користити два динамометра различите осетљивости: један за мерење тежине, а
други, осетљивији, за мерење силе трења. У том случају у табелу не треба
уписивати вредности масе, а вредности силе Рп заправо су вредности тежине
квадра са теговима.
ТГГТТТПТ31Т тге; 1 .Ашш^ттт
Запажања и закључци:
Питања
1. Зашто уз вредности коефицијента трења у табели нема никакве мерне
јединице?
2. Да ли би се мерењем добиле (приближно) исте вредности
коефицијента трења:
а) када је површина ослонца квадра на столу дрвена као и када је
превучена шмиргл-папиром;
б) када се квадар ослања о сто својом највећом површином као и када
се ослања најмањом?
3. Зашто при мерењу квадар треба да се креће равномерно?
4* Зашто квадар не сме да се вуче искошеним динамометром?
214 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Вгжба 5
Следи: & =
= т ј .
Ро§ Ро ’
П рибор: (слика в 8 )
- предмет чија се густина одређује
(нпр. метални кључ, ексер...);
- чаша са водом;
- динамометар;
- статив са шипком на коју се може
окачити динамометар и постољем
на које се може ставити чаша
(б)
С/шка в8
Лабораторијске вежбе 215
Упутство:
- Окачити предмет за динамометар и измерити његову тежину 0 \ (сл.
в8 а);
- Причврстихи постоље на ^статив и ставити чашу са водом на
постоље;
- Потопити -предмет у воду и измерити његову тежину <2г (пазити да
предмет делом својом запремином буде у води - слика б);
- Израчунати силу потиска Р = <2ј ~ 0-2 '■
>
•ГрМ
р к § /т : ј
Резултат: р^ =
Запажања и закључци:
216 ФИЗИКА 7, збирка задатака
П итања
1. Тежина предмета у води мања ј.е него у ваздуху. Значи ли то да је и
маса предмета у води мања?
2. Зашто при мерењу силе потиска цео предмет треба да буде у води?
3. Може ли се на описани начин мерити и густина
дрвета? Зашто?
4* На слици в9 приказана је шема апаратуре којом
се може мерити густина течности у мензури. У
епрувету се сипа мало оловне сачме (да би
епрувета могла да се потопи у течност). Када се
скине са динамометра, епрувета се полако урања
у течност у мензури док не заплива у
вертикалном положају. Како на овај начин може
да се одреди густина течности?
Слика в9
Вежба 6
...... ............
1
Ш.
\ ---
Слика 1^10
Прибор:
- колица са равном горњом површином;
- даска која се може причвретити за статив како би се искосила (или
подметачи који могу послужити да се даска искоси);
Лабораторијске вежбе 217
- динамометар;
- метарска трака:
- дужа трака шмиргл-папира
.г М
А[Ј]
А гМ
. а [ј ]
кМ
Упутство за задатак б)
- Скинути шмиргл-папир са даске и искосити даску за око 30°;
- Окренути колица тако да на дасци буду точкићи и поновити цео
поступак мерења као у првом делу вежбе (динамометар треба да
буде паралелан са даском и кретање треба да буде равномерно);
А [Ј]
а [т ]
? [н ]
а [;]
А .М
П итањ а
1. Које силе делују на колица при равномерном клизању по дасци?
Колика је њихова резултанта? Које од тих сила врше позитиван, а
које негативан рад? Има ли ту и неких сила чији је радједнак нули?
2 . Зашто је битно да динамометар у овим мерењима буде паралелан са
подлогом по којој.се крећу колица?
ТШГТГЖНПЖГГ
220 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Вежба 1
УВОД:
тако да један његов део виси, под дејством тежине тега долази до
кретања датог система. Уколико су трење и отпор ваздуха
занемарљиви и на кретање утичу само сила теже и сила затезања
конца, током кретања тега и колица одржава се њихова укупна
механичка енергија. Дакле, ако су Екк и кинетичка и потенцијална
енергија колица, а 5^ и ЕрХ кинетичка и потенцијална енергија тега,
онда важи:
Прибор:
- колица;
- тег;
- даска (по могућности са шинама) по којој ће се кретати колица;
- граничник и стега са котуром који се могу причврстити за даску;
- статив са плочом на коју ће падаш тег (ово није неопходно, тег
може да пада и на столицу или на под);
- теразије;
- хронометар;
- метарска трака;
- неистегљиви конац
У путство:
~ Причврстити граничник и стегу са котуром на даску (то би могао да
уради наставник пре часа);
~ Забележити на дасци линију која ће означавати стартно место за
колица (та линија треба да буде што даље од котура);
- Поред стола поставити статив са причвршћеном плочом у коју ће
тег ударити при паду;
- Измерити масу М колица и масу т тега;
- Повезати колица и тег довољно дугачким концем (тако да део
конца виси када се колица поставе на стартно место);
- Измерити растојање I између стартне линије и граничника (слика
в 13);
222 ФИЗИКА 7, збирка задатака
М гг тгг (М+т)и2
Ех~ Е г , тј. т&ћ- ------- 1------ тј . т§ћ = --- —
■тпшптппгг
Лабораторијске вежбе 223
(м т т )и 2
м т к т§ћ 1 5 1 2$г V 2
М М М М м м и И [ш/$]
м
П итањ а
1. Шта је механичка енергија једног тела? А система састављеног од
два или више тела?
2. Да ли би се могао проверавати закон одржања механичке енергије на
описани начин ако би се уместо колица користила дрвена; коцка?
Зашто?
3. Зашто је потребно да при мерењу стартни положај колица буде што
даље од граничника (тачније, пожељно је да пут колица при
равномерном кретању буде дужи)?
4* Да ли важи закон одржања механичке енергије система колица-
конац-тег и након што тег удари у плочу и заустави се на њој?
Зашто?
Напомена за наставнике
Уколико утврдите да су губици енергије значајнији и да би могли збуњивати
ученике, највероватније би требало искосити даску да би се елиминисао
утидај трења на кретање колица —онако како је описано у вежби 2. Ако се не
користи посебна даска, него се колица крећу по столу, може се искосити
површина стола подметањем одговарајућих клинова под ноге стола (оне које
су на супротном крају од котура). Тада важе све напред наведене једначине.
Вежба 8
П рибор:
- калориметар;
- мензура;
- термометар;
- ватростална посуда за загревање воде;
- грејач за загревање воде (може и решо);
—хватаљка или рукавица за држање вруће посуде с водом
Упутство:
- Извадити калориметарску чашу из калориметра и сипати у њу воду
собне температуре (или хладну воду из чесме) тако да ниво воде у
чаши буде око 2 сш испод врха чаше;
- Трећину (приближно, не мора тачно толико) воде из
калориметарске чаше сипати у ватросталну посуду, укључити
грејач и оставити ту воду да се се греје;
- Сву осталу воду из калориметарске чаше сипати у мензуру,
измерити њену запремину Уј и израчунати масу т\ ( т , ~ р - \ \ , где
је р = 1 §/сш3);
226 Ф ИЗИКА 7, збирка задатака
■
пгшегптггпгг
Лабораторијске вежбе 227
/72ј^ј 171^12
V\ ГП\ и 1 V т т2 — т
[сш3] и [°с] [°с] [”с] [сш3] ћ) И м
Питања
1. Који процеси топлотне размене се дешавају када се помешају врућа
и хладна вода у калориметру?
2. Како би се мењала температура воде у калориметру да је прво
сипана врућа вода у калориметарску чашу, а потом хладна? Зашто?
3. Зашто је битно у овој вежби да се користи калориметар (који не
пропушта топлоту у околину), тј. зашто се не може користити само
једна посуда (већа чаша или лонац) у коју би се прво сипала хладна
вода, а потом додала врућа?
4* Да ли се у калориметру врши топлотна размена само између топле
и хладне воде? Како би изгледала једначина топлотног баланса ако
се узме у обзир и топлотни капацитет калориметра? (Топлотни
капацитет С калориметра је количник топлоте коју прими
калориметар и промене његове температуре при томе: С^
=—п ,)
Дг
“ГТ--ГШ
КГ I_I- , . „11...„ЈЦЦ1
228 ФИЗИКА 7, збирка задатака
Одговори на питања *
Вежба 1
Што је већи нагиб жљеба, веће је убрзање куглице (зато што је већа вредност
компоненте Земљине теже која даје куглици убрзање). Тада би било теже
добро одредити убрзање зато што би време кретања куглице било толико
мало да се не би могло довољно прецизно мерити штоперицом.
Бежба 2
Није. Убрзање је мање у првом случају зато што се тада под дејством силе
Р = 2 N крећу коцка и тег, док у другом случају исто толика сила даје
убрзање само коцки:
Р Р
а, = -------- и а2 = — -
М +га М
Те формуле важе ако је трење занемарљиво. У супротном, на коцку делује
сила трења која је у оба случаја иста, па важи:
Р- Р Р -Р
ах = ------ — и а-, = ------ -, па је опет ах< аг .
М +т М
Бежба 3
На куглицу током падања делују сила Земљине теже и сила отпора ваздуха.
Само ако је сила отпора занемарљива у поређењу са силом теже, може се
сматрати да куглица пада са убрзањем §. Густина челика је доста већа од
густине стакла, па је маса челичне куглице већа од масе стаклене. Зато је и
резултанта силе теже и силе отпора у случају челичне куглице већа, односно
ближа вредности силе теже. Стога је та куглица погоднија за овакво мерење
убрзања §.
Вежба 4
Постоје два разлога. Тада сила трења није једнака сили коју показује
динамометар него хоризонталној компоненти те силе. Ни сила нормалног
притиска није једнака сили теже: сила којом динамометар вуче квадар има
вертикадну компоненту усмерену навише, па је сила притиска квадра на
подлогу једнака разлици силе теже и вертикалне компоненте силе коју
показује динамометар.
ш ш м ш ______________________ ; м м г :т п п ^р р и и
Веж ба 5
Динамометар показује тежину епрувете са сачмом: 0 1= т § . У вертикалном
положају (приказаном на слици уз питање) епрувета плива не додирујући
зидове мензуре, па тада на њу делују само сила теже и сила потиска и важи:
т§ = Рр , тј. = рУ§ где је V запремина потопљеног дела мензуре, а р
густина течности. Та запремина једнака је разлици запремине У2 К0ЈУ показује
мензура кад је епрувета потопљена и запремине У\ коју је показивала док је у
Веж ба 6
4* Рад би био већи. Код равномерног кретања сила којом динамометар вуче
колица једнака је сили трења, па је А = Рз = Г[гз . При убрзаном кретању је
та = Р —Рк , тј. Р = та + ^1г > РХТ, па је А = Р з> Риз .
5* У овом случају рад врши једна компонента силе Р којом динамометар
вуче колица — она компонента која је у правцу кретања колица. Рад се
л/3
зато рачуна по формули А = Р — • .
Веж ба 7
Не важи зато што постоји сила којом плоча делује на тег и не дозвољава му
кретање, а тиме ни промену енергије. Међутим, како тада конац није затегнуг,
то он и тег и не утичу на кретања колица, па се одржава механичка енергија
колица.
Веж ба 8
У топлотној размени учествује и калориметар (калориметарска чаша); врућа
вода отпушта топлоту, док хладна вода и калориметар примају топлоту. Из
формуле дате у питању следи да калориметар прима топлоту <2 = СДг.
Почетна температура калориметра једнака је температури хладне воде 1\
(калориметар и вода у њему су у топлотној равнотежи); и крајња температура
калориметра једнака је температури воде у њему, с тим што је то сада
температура т.Једначина топлотног баланса:
21+2 = 2з> ТЈ- т хс ( [ т 2с(т2 -?) ■
Добри калориметри имају мали топлотни капацитет да би било што мања
топлота коју они размењују са смешом у калориметарској чаши.
!
I
Литература