Šta je fuzzy logika?

Da bi odgovorili na ovo pitanje, uporedićemo ovaj pristup

sa konvencijalnom logikom. Osnove klasične logike je učvrstio još u antičkoj
Grčkoj poznati filozof Aristotel. Ova logika se zasniva na jasnim i precizno
utvđenim pravilima, a počiva na teoriji skupova. Neki element može da
pripada nekom skupu ili da ne pripada. Skupovi imaju jasno određene
granice.

Tako su ovakvi skupovi, pa sa njima i logika, nazvani engleskom reči crisp,

koja ima značenje – jasan, bistar. Fuzzy je engleska reč koja bi mogla da se
prevede kao maglovito, nejasno, mutno. U fuzzy logici nije precizno
definisana pripadnost jednog elementa određenom skupu, već se pripadnost
meri u,recimo, procentima. Ove mere pripadnosti, skalirane, mogu da
uzimaju vrijednosti od 0 do1.

Fuzzy logika kao koncept je puno prirodniji nego što se to na prvi momenat
misli. Naime, postoje situacije u kojima nije moguće znanje o sistemu
reprezentovati na apsolutno precizan način. Čak je više situacija u kojima
moramo da koristimo neprecizne konstatacije. Na primer “Marko je visok
čovek.”, “Onaj automobil se približava jako velikom brzinom.” su neprecizne
rečenice, a ipak ih svakodnevno koristimo. Da bismo bili u stanju
reprezentovati znanje o ovakvim sistemima (a ima ih jako puno) moramo da
se odreknemo klasične (binarne) logike u kojoj je nešto ili tačno ili netačno
(crno ili belo) i da koristimo fuzzy logiku („sve je nijansa sive boje“).

Primer

Kao primer uzećemo dane u nedelji i napravi