https://www.xxzmagazin.

com/srbi-umiru-junacki-na-nacine-nezabelezene

3. Srbi umiru junački, na načine nezabeležene

Feljton
14.03.2018. - 15:14

 Tweet

 Pošalji prijatelju
 Verzija za štampu
 Komentara (0)

Iz Lukovićeve arhive: Knjiga „Ćorava kutija“ u nastavcima (4)

Skupština u stalnom zasedanju: Slobodan Unković budan, Dragutin Zelenović klonuo,
Slobodan Milošević čio i veseo

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Srbi umiru junački, na načine nezabeležene

Pisao: Petar Luković
Septembra 1993. objavljena je knjiga „Ćorava kutija“, zbirka Lukovićevih kolumni iz
nedeljnika „Vreme“, u izdanju „Vremena knjige“. Nakon 25 godina od pojavljivanja ove
knjige, mnogo toga je danas ostalo isto: jezik mržnje, političko ponašanje, propaganda,
obračuni i kampanje, mentalni narativ, opsednutost teritorijama a ne ljudima, rusofilstvo i
busanje u nacionalna prsa. Budući da se knjiga pojavila usred rata, mnogi van Srbije nikad
nisu ni čuli za nju; u našem XXZ magazinu ćemo je lagano feljtonizovati, uz podsećanje na
glavne junake/ludake od kojih smo mnoge, nažalost, zaboravili...

Photo: Screenshot

Ništa nije, rekao bi drug Tito, slučajno: konspirativni podatak da se gospođica Gospa u
Međugorju pojavila baš 24. juna 1981, јоš bi nekako mogao da prođe nezapazeno, da, tačno
deceniju kasnije, 24. lipnja 1991, na konferenciji za štampu u Ljubljani (YUTEL; 23.05),
republički premijer g. Lojze Peterle nije javno priznao da je trudan. Vezu između ova dva
božja uzusa muški Slovenac u drugom stanju nije eksplicirao, ali је zato strpljivo, između
suverenih trudničkih grčeva, objasnio šokiranim novinarima da je „svaki porođaj mučan“ i da
se u samosvojnoj Sloveniji „majka osmehuje tek kad ugleda svog otroka”. Као u svakom
razdгuženom, demohrišćanskom braku, buduća porodilja uzdržala se od iznošenja intimnih
detalja: tko је, zapravo, otac i gde se zаčеćе odigralo, na plebiscitu, u veseloj noći zalivenoj
srpskim šampanjcem, ili u Beču, na kauču gradonačelnika Cilka.

Kad je sa suzama na naočarima primetio da ćе mu dijete, i dalje, ро inozemstvu nositi

jugoslavensku putovnicu, alimentaciju primati u omraženim jugoslavenskim dinarima, a
„Olimpija" i dalje igrati u jugoslavenskoj fudbalskoj ligi, g. Lojze, u poslednjoj fazi
blagoslovenog stanja, više nije mogao da izdrži: usred dvorane u kojoj je opojno mirisala
ustajala lipa, pukao mu je otcepljeni vodenjak, što је bila tajna lozinka za g.g. Kučana &
Janšu da 24 časa docnije počnu da jodluju medu krošnjama, jer је baš u tom trenutku, sa 20
minuta državnog suvereniteta u svojim hrvatskim udovima, generalisimus Тuđman „Jaws"
Franjo dr, napuhan nа historijske dimenzije dr Đodana, držao konferenciju za tisak (HTV 1;
„Dnevnik 3"; utorak; 23.20).

Ulazeći slavodobitno u predsednički harem, Tata Svih Hrvata odmah је iz desnog džepa
izvadio telegram iz Sofije, i u klasičnom medicinskom napadu totalitarne sreće, verući se po
zidovima, obećao da ćе, čim to slobodarski narod Bugarske zatraži, pristati da obavlja
funkciju v. d. Tatka, jer је drug Živkov imao lер običaj da se složi s ginekološkom tezom da
su Hrvati jedan od „najstarijih naroda u Europi". Dokazujući da su njegovi suplemenici, u
stvari, izgradili sve egipatske piramide i da je, što bi drugo, Keops bio stameni Hrvat čije је
pravo ime Vladimir Veselica, dr Čeljust je ozbiljno primjetio da o tome govori i izložba
„tisuću godina hrvatske keramike", ili, makar utemeljena izjava jednog od trezпih HDZ
zastupnika: „Šta tamo neka Amerika ima reći, kada su po mjestu gde је sad Njujork
brstile koze dok su Hrvati imali slavno kraljevstvo".

rastajemo se: Momir Bulatović, Kiro Gligorov, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman,
Alija Izetbegović i Milan Kučan

Photo: Arhiva/TANJUG

Provokaciju neprijateljskog novinara da u Hrvatskoj, tobože, postoji kult ličnosti, dr Vilica je

odlučno odbio, upućujući pitaoca da, recimo, ode kod pjevača Ive Patijere i raspita se koliko
on voli Vrhovnika; ako tom prilikom ne bude silovan, putem objektivne ankete u ,,Dnevnіku
3" imaće dodatnu priliku da se uvjeri što, stvarno, građani Zagreba, Rijeke, Osijeka i Splita
misle o povijesnom 25. lipnju koji im je Tatiса brzometno priuštio. Odgovori hrvatskog
intervjuiranog pučanstva bili su, kako se ispravno očekivalo, potpuno kontroverzni: jedni su
tvrdili da se danas osjećaju „sjajno”, drugi „trijumfalno”, treći su „toliko radosni i ponosni da
ne mogu ništa da kažu”, a nakon sveobuhvatne racije i izolacije nađena je osoba muškog
spola i hrvatskog podrijetla, koja je pred kamerama HTV-a pristala da izjavi „kako јој је ovo
najsrećniji dan u životu“. Stariji hrvatski primerak iz crvenog Splita rešio је da „umre, sad kad
je dočekao hrvatsku državu”, dok je nekakav zagrebački veselnik trabunjao da ćе, valjda, sad
„imati više novaca i bolju рlаću“. Mlada Hrvatica, u hrvatskom šeširu sa hrvatskim cvećem
па hrvatskoj dršci, iznenada је zaplakala od „uzbuđenja”, ali to se nije doticalo HTV reportera
koji je, mirno i dostojanstveno, institucionalno i vaninstitucionalno ridao na sav glas, urličući
da „želi da ovaj trenutak traje večno“. Као hrvatska grnčarija.

O umetničkim diskursima moderne keramike nije, začudo, bilo reči u inspirativnom izlaganju
kamiondžije Božidara Vučurevića (SAO Istočna Hercegovina), koji se tog historijskog 25.
juna, u kasno popodne (TV „Politika"; 17.00) obratio svojoj pravoslavnoj braći da im poruči
kako se „Srbi nе rađaju i ne umiru kao sav ostali svet“; u drugoj brzini, hercegovački
Babić pojasnio је da se Srbi razmnožavaju putem ikre, a eventualno, ako se baš ne dogovore,
mogu i da legu јаја; što se smrti tiče, pomenuti Srbi umiru „junački, a na načine
nezabeležene" u suvremenom hrvatskom kiparstvu; kad mu se volan sasvim otkačio, g.
Vučurević је skroz pomešao Henrija Mura i Jasenovac, ali je bio dovoljno svestan da sačeka
zasluženi aplauz razumnih Srba koji su sedeli u svojim gnezdima i održavali prirodno visoku
temperaturu.

Omiljeni voditelj svakog ekstremiste: Milovan Ilić Minimaks, srbovanje sve u šesnaest
Photo: Zoran Trbović/XXZ

Čijih posledica nije pošteđen ni vojvoda Milovan Ilić, među belim orlovima poznat kao
Minimaks: njemu je, opet u isti utorak (25. lipanj; TV „Politika"; „Minimaksovizija"; 21.00)
pripala komitska čast da ugosti g. Mirka Jovića i agilnog trsteničkog poslanika g. Radovića
(SPS), koji su se - dok su gledaoci rekli Šeks - već zagrlili i obećali g.g. Martiću & Babiću da
ćе, koliko sutra, postati regularni vojnici uredno nezavisne i suverene Srbije u čіјіm ćе
nedrima Milan & Milan živeti dugo i srećno, kao što obećava Vučurević kad ne upravlја
tenkom. Uzgred, od vojvode Milovana čuli smo, kroz роšalice i poskočice, da bi savršeno
idealno bilo ako bi se Маkedonci opametili i pobegli u Bugarsku; Muslimani probudili i
odleteli za Libiju; Šiptari demonstrativno otputovali u Albaniju, a svi zajedno, prirodno,
teritorije ostavili na raspolaganju dr Karadžiću koji ionako ima problema sa životnim
prostorom; Bejkera i Cimermana da ne pominjemo.

Sreća је ро sve nas što takozvano Predsedništvo takozvane SFRJ funkcioniše kao podmazano;
ne znajući šta će sa sobom i predsobljem, u nastupu krizne dosade, g. Jugoslav Kostić pristao
је da pravi društvo zaludnom Radovanu Brankovu (TV „Politika"; sreda; 19. jun; 20,00) koji
je do kraja, dosledno, ispoštovao tezu „Plavog orkestra” da je „bolje biti pijan nego star”, što
ga nije sprečilo da u program uključi slušaoca sa doslovno ovakvim pitanjem: „Ја živim u
Beogradu, u Srbiji, a svoj život hteo bih da dam za onu decu u Borovu Selu, dok za to
vreme Dubravka Zubović peva arije a njena se deca slobodno igraju po pesku na
Crvenom krstu". Uvek spreman da pruži konkretan odgovor, g. Jugoslav nije oklevao:
pohvalio је gledaoca, obećao da je demokratska federacija rešenje i primetio da pesak valja da
bude suv kako bi se zaštitio ekološki omotač Srbije.

Prezimenjak g. Jugoslava, Branko, zaposlio se na Теleviziji Beograd: zajedno sa dr

Budimirom Košutićem vodio je rekreativni program „Jugoslavija posle razdruživanja"
(роnedeljak, 24. jun; VICEL 2; 21.00), ali је glavni problem iskrsnuo nakon emisije, jer
prisutno osoblje nikako nije moglo g. Kostića da iščupa iz udobne stolice u koju је toliko
duboko pustio korijenje da je, nakon kraćih konsultacija s Milom & Momirom, bez milosti
odlučeno da član Predsedništva iz Crne Gore zauvek ostane u studiju. Članovi Predsedništva
na privremenom radu u inozemstvu dr Јanеz Drnovšek i Stipe Mesić imali su preča posla:
da internacionalno, kako i priliči ozbiljnim državama kod kojih nema zezanja, priznaju јеdan
drugog i zajednički otvore svih devet tisuća graničnih prelaza između bratskih ali neovisnih
feuda.
Uvek lucidan u ispraznosti: Borisav Bora Jović, član Predsdeništva SFRJ

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Ne računajući dr Boru Jovića koji se iz duboke kome iznenada probudio i lucidno otkrio da
je „Savezno veće nelegitimno (YUTEL; subota; 23.00), najgore је prošao nesrećni Sejdo
Bajramović koji je, izvukavši najkraću šibicu, morao da prisustvuje svečanom činu srpskog
,,nju dila“ koji dr Zelenović šifrirano zove „Operacija ći-ći-fu" (sistem brzih pruga).
Ostvarivši svoj san iz detinjstva da obuče železničku uniformu i oko vrata stavi konduktersku
torbicu, dr Dragutin se radovao kao dete Dubravke Zubović; prvo је naterao sve uzvanice da
plate kartu, zatim da poguraju lokomotivu, a kako је tog dana bio izuzetno raspoložen lično је
ubacivao ugalj u kotao, da bi, u velikom finalu, provozao ugledne Srbe, a Bajramoviću
ostavio u amanet da postavi milion i dvesta hiljada pragova od Subotice do Dimitrovgrada.

Budući da su Spomenka Jović & Vesna Jugović zajednički zaključile da Šri Dragutin
izgleda vrlo podatno u teget uniformi sa zlatnim epoletama, naš junak odlučio је da se takav
pojavljuje i na sednicama vlade Srbije, gde u pakleno brzom vozu prolazi kroz ministre čije su
ostavke rezultat vrtoglavice, ali i noćne more da im se ne desi ono što је zakačilo g.
Bajramovića, usamljenog u vojvođanskom pejzažu.
Nešto više utehe ulio im је lepuškasti premijer suverene Hrvatske, g. Josip Manolić, koji је u
spontanom intervjuu srpskom TV „Dnevniku 2” (subota, 22. lipanj; 19.30) detaljno objasnio
koje uslove valja zadovoljiti da bi se postalo državljaninom najdemokratskije zemlje na
svijetu; osoba koja iz perverzije sebi postavi ovakav duhovni cilj mora, prije svega, u
novčarki držati sliku dr Njofre u kupaćim gaćicama hrvatske proizvodnje; u sledećoj fazi
ispitanik mora točno nabrojati sve glazbene hitove ženstvenog Ive Patijere, uključivši i
najnoviji „Zbogom, Jugoslavijo"; tko preživi ovu lukavu AIDS klopku, mora glasno priznati
da je Hrvoje Hitrec izrazito zgodan; mali broj preživelih imaće, zatim, zadaću da se izjasni da
oduvijek navija za „Građanski", a oni koji prođu i ovaj test, nisu ni svesni da ih čeka najveće
iskušenje: da bi dokazali da poštuju kulturnu tradiciju i grnčarstvo države Hrvatske, moraju da
isklešu skulpturu „Đodan: mislilac" (dozvoljeno služiti se Rodenom), ili makar da ulože
100.000 kuna u ,,Croatіa Airlines“ koja već leti za Zadar, Rijeku, Rijeku i Zadar, a planiraju
se novi letovi za Zadar i Rijeku.

Posle odlaska Hrvatske i Slovenije iz SFRJ: Milošević rezervni, ratni plan

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Da istog hrvatskog čovjeka koji zrakoplovom stigne u Zadar ili Rijeku ništa ne može
pokolebati, dokazuje izvješće originalnog hrvatskog reportera koji se u trećem „Dnevniku"
(HTV 1; nedjelja, 23. lipanj; 22.45) javio s prekrasne hrvatske obale da nas informira kako se
„turistički osmijeh vratio na lica ugostitelja, čime su stvoreni svi uslovi da se pridružimo
Europi“. Greškom u montaži, prikazan је zanimljiv prizor iz napuštenog hrvatskog hotela u
kojem je kuharica očijukala s konobarom, a ovaj značajno uzvraćao obrvama, pokazujući da u
prečniku od sto milja nema žive duše i da je idealna prilika da obave ono isto što је Peterle
okusio na bečkom kauču.

U međuvremenu, kao da se ništa značajno nije dogodilo; Jugoslavija nastavlja da živi: dr

Dragutin crvenim barjakčetom i dаlје usmerava brze vozove; Sejdo sa zadovoljstvom
postavlја pragove; Branko Kostić čeka da neko dođe po njega; g. Кučan & Janša još uvek
čuče u krošnji lipe, čekajući јеsen, a g. Franjo, kome se trudnoća očigledno dopala, ozbiljno
razmišlja da јоš jednom zatrudni i Banske dvore otcepi оd Hrvatske.

Takva zemlja sasvim zaslužuje ono što ju je strefilo: da јој studenti iz Libana upute poziv na
mir i demokratski dijalog!

* Tekst objavljen u nedeljniku “Vreme” 1. jula 1991. godine

Tagovi

 ćorava kutija
 Petar Luković
 vreme
 Slobodan Milosević
 franjo tuđman
 milovan Ilić Minimaks
 Dragutin Zelenović

Tweet
Oceni
5
Komentara (0 poslato)