https://www.xxzmagazin.

com/kad-borisav-jovic-cuva-medveda

3. Kad Borisav Jović čuva medveda

Feljton
27.04.2018. - 15:45

 Tweet

 Pošalji prijatelju
 Verzija za štampu
 Komentara (0)

Iz Lukovićeve arhive: Knjiga „Ćorava kutija“ u nastavcima (6)

Medved, koji medved: Antologijsko pitanje dr Borisava Jovića

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Kad Borisav Jović čuva medveda

Pisao: Petar Luković
Septembra 1993. objavljena je knjiga „Ćorava kutija“, zbirka Lukovićevih kolumni iz
nedeljnika „Vreme“, u izdanju „Vremena knjige“. Nakon 25 godina od pojavljivanja ove
knjige, mnogo toga je danas ostalo isto: jezik mržnje, političko ponašanje, propaganda,
obračuni i kampanje, mentalni narativ, opsednutost teritorijama a ne ljudima, rusofilstvo i
busanje u nacionalna prsa. Budući da se knjiga pojavila usred rata, mnogi van Srbije nikad
nisu ni čuli za nju; u našem XXZ magazinu ćemo je lagano feljtonizovati, uz podsećanje na
glavne junake/ludake od kojih smo mnoge, nažalost, zaboravili...

Photo: Scan

Priča, tvrde očevici s Briona, ide ovako: Holanđanin, Luksemburžanin i dr Borisav Jović
zajedinički ulovili medveda i dogovorili se da ga naizmenično čuvaju; prve dve večeri
stražarali su predstavnici Europske zajednice, a onda je red došao na predsednika
Socijalističke partije Srbije. Kad su idućeg jutra Holanđanin & Luksemburžanin došli da
obiđu trofej, bili su u zabezeku: od medveda ni traga ni glasa.

- Gde je medved? - pitaju oni Jovića.

- Koji medved? - čudi se dr Borisav.

- Čekaj, čekaj, polako - opet ćе njegovi lovački drugovi.

- Da li smo sva trojica pre nekoliko dana bili u lovu?

- Jesmo - priznaje Jovic.

- Da li smo ulovili medveda?

- Jesmo.

- Da li smo medveda doveli ovde na čuvanje?

- Jesmo.

- Da li smo prve dve večeri čuvali medveda?

- Naravno.

- Da li si video medveda kad si došao na stražu?

- Jesam.

- Ра, dobro, bre, gde је medved?

- Koji medved?

Naravoučeniје iz pomenute lovačke priče, uobličeno kao lični filozofski postulat kroz
tradicionalni srpski silogizam "Kо, је'l ја?", dr Jović je bogato eksploatisao na svojoj pres-
konferenciji prošlog ponedeljka u Beogradu (8. jul; YUTEL; 23.05); na molbu naivnih
novinara koji su iz beznadežnog орtimizma očekivali da drug Bora prokomentariše Brionsku
deklaraciju, ovaj је hladnokrvno uzvratio pitanjem: „Koja deklaracija?", objašnjavajući da mu
dokument pod tim imenom nije poznat i da je, koliko on zna, reč o „nekakvom papiriću" oko
čije sadržine tek treba da se izjasne svi u Jugoslaviji.

Naredni žurnalistički desant na dr Jovića, s ciljem da se zarobi odgovor nа bezazleno pitanje

"Imaju li Srbi paravojne formacije?“ skršen је tromblonskim odgovorima upitnog karaktera
„Koji Srbi?", odnosno "Kоје paravojne formacije?", a ništa bolje nisu prošle ni neprirodne
znatiželje o g. Mesiću ili o nekadašnjoj ostavci g. Jovića, jer је potonji u rukavu imao spremne
adute tipa "Koji Mesić?" i"Kоја ostavka?". Odbijajući na kraju da prizna da je uopšte
razgovarao s novinarima („Koja pres-konferencija?"), čuvar medveda u letnjem periodu
izjavio је da on nije odavde i da, prema tome, o budućnosti ratnog ishoda valja pitati sve koji
u ogledalu istine traže suhoparni lik TV voditelja Marka Kekovića.
Zbog vrlo ozbiljne situacije u zemlji, pomenuti urednik TV Novi Sad nije stigao da se оčešlја,
ali je i tako razbarušen, s ljubavlju, vodio pedeset šesti nastavak serijala "Serbs In The Mirror
Of Truth" (utorak, 9. jul; VICEL 1/ TV Novi Sad 1; 21.00); reklamirajući da je reč о čistim,
punokrvnim Srbima u zrcalu, iz televizijskog jajeta su se pred gledaocima ispileli novinar
Milorad Vučelić, profesor Mihailo Marković, istoričar Mіlоrad Ekmečić i gost iz srpske
Crne Gore, socijalisitčki isposnik Svetozar Marović; ne želeći da i dаlје urednika Kekovića
drže u slatkoj neizvesnosti, odmah su zajednički zaključili da je, srećom, rat neizbežan i da
"svi jedva čekamo" da u uzvratnoj utakmici s mrskim Hrvatima demonstriramo "čojstvo &
junaštvo".

Muškobanjasti duet: Sejdo Bajramović i Borisav Jović, lovci na medvede

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Oduševljeni budućim masakrom, neki оd ambicioznijih gledalaca bili su toliko radoznali da

im је nedostajao odgovor na konkretno pitanje: ima li pravnih začkoljica da se, recimo, srpski
živalj u Australiji, kao potvrđeni istorijski narod, samoopredeli za otcepljenje/ razdruživanje
od neprijateljskog kontinenta i, zatim, demokratski priključi Velikoj Srbiji u nјеnim
planetarnim granicama?
Objasnivši da Srbija već stolećima роlаžе istorijsko pravo na Sidnej i Melburn, i da je
kolektivna svest nacionalnog bića jača od banalnih internacionalnih propisa, profesor
Marković је naučnoj diskusiji priložio nekoliko mirnih i dostojanstvenih dokaza; u
australijskoj kriket reprezentaciji nema nijednog Srbina, čime su, jasno je, prekršena i ukinuta
njihova osnovna ljudska prava; ćirilica je izbačena iz australijskih škola i, najvažnije - zna se
da je još za vreme Karađorđa kengur bio najpoznatija srpska domaća životinja, ali je
Kominterna i ovde umešala svoje crvene, krvave prste: u sadejstvu s međunarodnim
zaverenicima/srbofobima, izvršen је genocid nad ovim pravoslavnim životinjama koje su,
zaboravivši svoje iskonsko poreklo, ideološki utucane u saznanju da su, navodno, australijski
proizvod.

U diskusiju se umešao razumni g. Vučelić preciznim objašnjenjem da je "pokret varjača" u

Skupštini Srbije bio "sramotan" i da zahtevi majki da im se sinovi vrate iz JNA ne služe "na
čast hrabrom i junačkom srpskom narodu", kome on, јоš од slavne 8. sednice, pripada dušom
i telom; obasipajući poljupcima nesrećnog Milorada, pokušao је da ga uteši romantični
Svetozar Marović, zaklinjući se krstom, Jevanđeljem & Amfilohijem da u Crnoj Gori
"nijesmo, srećom, imali takvih jada“. Naprotiv, potvrdio je Sveto, svaka crnogorska majka
živi za onaj dan da joj sin krene u sveti rat za Mila & Momira, а ako treba, i za srpsku
Australiju koja ćе biti treće oko u glavi, ili nas, prirodno, neće biti.
Jedva čekamo rat: Skupština Srbije u erotskoj predigri, proleće 1991. godine

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Baš u čаѕu kad је transcendentalni Marović lamentirao nad kukavnom sudbinom inostranih
turista u njegovoj ličnoj republici, u specijalnoj emisiji hrvatske televizije osvanuli su voditelj
Luka Mitrović i njegovi uvaženi gosti: dr Šime Đodan, ministar odbrane; Ivan Vekić,
predsednik društveno-političkog vijeća Sabora Hrvatske i dr Franjo Gregurić, potpredsjednik
hrvatske vlade (HTV 1; utorak, 9. jul; 21.00); zapreminom i lucidnošću, ро običaju, isticao se
vispreni dr Šime koji je još u uvodnoj riječi dao na znanje da je rat, srećom, neizbežan i da
"svi jedva čekamo" da u uzvratnoj tekmi s četničkim Srbima demonstriramo "povijesnu
hrvatsku kuraž".

Za razbijanje leda u studiju, dr Đodanu bilo је potrebno samo nekoliko rečenica, recimo:
"Ante Marković је ministar finansija generala Adžića. Воlје mu je da kupi prnje i da se gubi
čim prije". Ili: "Neće nas podmititi nikakav međunarodni kapital: bićemo gladni, ali neovisni".
Ima još: „Čim naši Hrvati odu na rad u Beograd, u saveznu administraciju, kao Milka
Planinc ili Ante Marković, odmah idu na ćevape". Može i ovo: „Država Hrvatska је
čimbenik, priznao nas svijet ili ne. Uostalom, međunarodno pravo ne postoji."

Lepo je čuti: "Ako svijet bojkotira hrvatsko gospodarstvo, molim lijepo, nema problema:
izvozit сеmо u Ameriku janjetinu i ovčije kože. Dakle, najtraženiju robu. Prema tome, izlaza
uvijek ima". Ili: "Ako hrvatski časnici žele da napuste prosrpsku JNA, dobrodošli su u
hrvatsku gardu. Dobiće bolju plaću i једan čin više“.
Ekstremna desnica čeka šta će reći Šime Đogan: Milan Paroški, Srbenda iz Vojvodine

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Usledila је poruka za Milana Paroškog: "Тај koji se trši da je роlа Hrvatske srpsko, neka
znade da nam је Srbija uzela čitav Srem sve do Zemuna: to danas košta 500 milijardi dolara i,
molim, neka to Paroški plati".

Poruka za Hrvate u domovini: „Ako dođe do rata, mnogo ćе Hrvata poginuti, istina je. Ali s
žrtvama moramo računati ako nam је stalo do slobode. Neovisna Hrvatska nema cijene".
Poruka za Hrvate u inozemstvu: "Pomoć čitave svjetske hrvatske zajednice u ovom je čаsu
odlučujuća: tko voli svoju domovinu Hrvatsku, sad joj mora pomoći". Dok je dr Šime uzimao
dah, u internu misaonu igru "Tko nabije, taj dobije" uključili su se, konačno, Ivan Vekić i dr
Franjo Gregurić. Pod uperenim studijskim reflektorima, prvi je obećao: "Za manje od tri
mjeseca, neovisnu Hrvatsku priznat ćе najmanje polovica zеmаlја u svijetu", a drugi objasnio:
"Hrvatsko gospodarstvo djeluje u ratnim uslovima". Sasvim onemoćao od nedostatka
hrvatskog kisika, dr Đodan je krajnjim naporom upozorio neupućeno hrvatsko pučanstvo:
"Pazite. Četničke horde pale žito u Dalmaciji, jer u Slavoniji još nije zrelo. Prete da ćе
porušiti vinograde i tako nas lišiti prihoda". Kad se od tolikih mirotvornih napora definitivno
onesvestio i skljokao na pod, dr Šime je u Zagrebu i široj okolici izazvao lak, razoran
zemljotres od svega devet stepeni po Merkalijevoj skali.

Istočna Hercegovina je srpska Kalifornija: Radovan Karadžić, maneken za Ray Ban

Photo: Matija Koković

Daleke vibracije osetio је i slavni psihijatar srpskog narоdа, dr Radovan Karadžić, koji је
proteklog tjedna uhićen kako sa neviđenim zadovoljstvom gostuje na beogradskoj Televiziji u
redovnoj specijalnoj emisiji (petak, 5. jul; VICEL 1/TV Novi Sad 1; 21.15); povod је, razume
se, bio krajnje originalan: položaj nesrećnog srpskog naroda u jugoslovenskoj robijašnici.

Taksativno nabrajajući sve muke kојimaа je srpsko nacionalno biće izloženo u matici i
dijaspori, dr Radovan otvorio је kutiju optimizma onog časa kad je rezolutno izjavio da
"Istočna Hercegovina, koliko sutra, može da bude druga Kalifornija"; ulogu kamiondžije
Božidara Vučurevića uporedio је sa kalifornijskim guvernerom, izvesnim Ronaldom
Reganom, objašnjavajući da je Srbima u genіma demokratsko rešavanje sporova" i "žеlја za
mirom".
Karadžićevi ortaci u studiju TV Beograd - predstavnici partija koje se odazivaju na ime Svi
Svetski Srbi & Srbi Širom Sveta u Srbiji - odlučno su potvrdili srpsku miroljubivost,
dokazujući to psihološkim profilom Milana Martića koji od ljubavi prema bližnjima samo
što ne zapuca od sreće. Na istim notama, ali u drugom aranžmanu, pjevao je u ponedeljak gost
hrvatskog trećeg "Dnevnika" akademik Dalibor Brozovic (HTV 1; 8. jul; 23.40). U prilogu
pod naslovom "Vratimo dostojanstvo hrvatskom jeziku" čulo se da hrvatski narod "već
sedamdeset godina nema svoj izvorni, naturalni jezik", da mu je nametnuto da decenijama
govori "stepen", a ne "stupanj", i da je krajnje vreme da se umjesto unitarno srpskog izraza
"frigidna žena" konačno роčnе koristiti prava krišćanska kovanica: "ledolina".

Na sve ovo, dr Borisav Jović imao bi lakonsko pitanje:

- Која ledolina?

Photo: kliknite na baner

* Tekst objavljen u nedeljniku „Vreme“ 15. jula 1991. godine

Tagovi

 ćorava kutija
 Petar Luković
 vreme
 Borisav Jović
 Šime Đodan
 Radovan Karadžić
 milorad vučelić
 Sveto Marović

Tweet
Oceni
5
Komentara (0 poslato)
Povezani tekstovi


Divotna će se čuda dešavati srpskom narodu

Dezodorans je smišljen da ponizi Srbe

Ratni tv izveštaj: Pošli na fazane, ulovili Kurde

Nova srpska televizijska satnica



Srpski pasulj, srpska pita, neće narod novog Tita

Malj po glavi pretplatnika

Sarajevski mjuzikl: "Kutak za raketni trenutak"

Karadžićeve mape: Da se
 3. Kad Borisav Jović čuva medveda

Feljton
27.04.2018. - 15:45

 Tweet

 Pošalji prijatelju
 Verzija za štampu
 Komentara (0)

Iz Lukovićeve arhive: Knjiga „Ćorava kutija“ u nastavcima (6)

Medved, koji medved: Antologijsko pitanje dr Borisava Jovića

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Kad Borisav Jović čuva medveda

Pisao: Petar Luković
Septembra 1993. objavljena je knjiga „Ćorava kutija“, zbirka Lukovićevih kolumni iz
nedeljnika „Vreme“, u izdanju „Vremena knjige“. Nakon 25 godina od pojavljivanja ove
knjige, mnogo toga je danas ostalo isto: jezik mržnje, političko ponašanje, propaganda,
obračuni i kampanje, mentalni narativ, opsednutost teritorijama a ne ljudima, rusofilstvo i
busanje u nacionalna prsa. Budući da se knjiga pojavila usred rata, mnogi van Srbije nikad
nisu ni čuli za nju; u našem XXZ magazinu ćemo je lagano feljtonizovati, uz podsećanje na
glavne junake/ludake od kojih smo mnoge, nažalost, zaboravili...

Photo: Scan

Priča, tvrde očevici s Briona, ide ovako: Holanđanin, Luksemburžanin i dr Borisav Jović
zajedinički ulovili medveda i dogovorili se da ga naizmenično čuvaju; prve dve večeri
stražarali su predstavnici Europske zajednice, a onda je red došao na predsednika
Socijalističke partije Srbije. Kad su idućeg jutra Holanđanin & Luksemburžanin došli da
obiđu trofej, bili su u zabezeku: od medveda ni traga ni glasa.

- Gde je medved? - pitaju oni Jovića.

- Koji medved? - čudi se dr Borisav.

- Čekaj, čekaj, polako - opet ćе njegovi lovački drugovi.

- Da li smo sva trojica pre nekoliko dana bili u lovu?

- Jesmo - priznaje Jovic.

- Da li smo ulovili medveda?

- Jesmo.

- Da li smo medveda doveli ovde na čuvanje?

- Jesmo.

- Da li smo prve dve večeri čuvali medveda?

- Naravno.

- Da li si video medveda kad si došao na stražu?

- Jesam.

- Ра, dobro, bre, gde је medved?

- Koji medved?

Naravoučeniје iz pomenute lovačke priče, uobličeno kao lični filozofski postulat kroz
tradicionalni srpski silogizam "Kо, је'l ја?", dr Jović je bogato eksploatisao na svojoj pres-
konferenciji prošlog ponedeljka u Beogradu (8. jul; YUTEL; 23.05); na molbu naivnih
novinara koji su iz beznadežnog орtimizma očekivali da drug Bora prokomentariše Brionsku
deklaraciju, ovaj је hladnokrvno uzvratio pitanjem: „Koja deklaracija?", objašnjavajući da mu
dokument pod tim imenom nije poznat i da je, koliko on zna, reč o „nekakvom papiriću" oko
čije sadržine tek treba da se izjasne svi u Jugoslaviji.

Naredni žurnalistički desant na dr Jovića, s ciljem da se zarobi odgovor nа bezazleno pitanje

"Imaju li Srbi paravojne formacije?“ skršen је tromblonskim odgovorima upitnog karaktera
„Koji Srbi?", odnosno "Kоје paravojne formacije?", a ništa bolje nisu prošle ni neprirodne
znatiželje o g. Mesiću ili o nekadašnjoj ostavci g. Jovića, jer је potonji u rukavu imao spremne
adute tipa "Koji Mesić?" i"Kоја ostavka?". Odbijajući na kraju da prizna da je uopšte
razgovarao s novinarima („Koja pres-konferencija?"), čuvar medveda u letnjem periodu
izjavio је da on nije odavde i da, prema tome, o budućnosti ratnog ishoda valja pitati sve koji
u ogledalu istine traže suhoparni lik TV voditelja Marka Kekovića.
Zbog vrlo ozbiljne situacije u zemlji, pomenuti urednik TV Novi Sad nije stigao da se оčešlја,
ali je i tako razbarušen, s ljubavlju, vodio pedeset šesti nastavak serijala "Serbs In The Mirror
Of Truth" (utorak, 9. jul; VICEL 1/ TV Novi Sad 1; 21.00); reklamirajući da je reč о čistim,
punokrvnim Srbima u zrcalu, iz televizijskog jajeta su se pred gledaocima ispileli novinar
Milorad Vučelić, profesor Mihailo Marković, istoričar Mіlоrad Ekmečić i gost iz srpske
Crne Gore, socijalisitčki isposnik Svetozar Marović; ne želeći da i dаlје urednika Kekovića
drže u slatkoj neizvesnosti, odmah su zajednički zaključili da je, srećom, rat neizbežan i da
"svi jedva čekamo" da u uzvratnoj utakmici s mrskim Hrvatima demonstriramo "čojstvo &
junaštvo".

Muškobanjasti duet: Sejdo Bajramović i Borisav Jović, lovci na medvede

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Oduševljeni budućim masakrom, neki оd ambicioznijih gledalaca bili su toliko radoznali da

im је nedostajao odgovor na konkretno pitanje: ima li pravnih začkoljica da se, recimo, srpski
živalj u Australiji, kao potvrđeni istorijski narod, samoopredeli za otcepljenje/ razdruživanje
od neprijateljskog kontinenta i, zatim, demokratski priključi Velikoj Srbiji u nјеnim
planetarnim granicama?
Objasnivši da Srbija već stolećima роlаžе istorijsko pravo na Sidnej i Melburn, i da je
kolektivna svest nacionalnog bića jača od banalnih internacionalnih propisa, profesor
Marković је naučnoj diskusiji priložio nekoliko mirnih i dostojanstvenih dokaza; u
australijskoj kriket reprezentaciji nema nijednog Srbina, čime su, jasno je, prekršena i ukinuta
njihova osnovna ljudska prava; ćirilica je izbačena iz australijskih škola i, najvažnije - zna se
da je još za vreme Karađorđa kengur bio najpoznatija srpska domaća životinja, ali je
Kominterna i ovde umešala svoje crvene, krvave prste: u sadejstvu s međunarodnim
zaverenicima/srbofobima, izvršen је genocid nad ovim pravoslavnim životinjama koje su,
zaboravivši svoje iskonsko poreklo, ideološki utucane u saznanju da su, navodno, australijski
proizvod.

U diskusiju se umešao razumni g. Vučelić preciznim objašnjenjem da je "pokret varjača" u

Skupštini Srbije bio "sramotan" i da zahtevi majki da im se sinovi vrate iz JNA ne služe "na
čast hrabrom i junačkom srpskom narodu", kome on, јоš од slavne 8. sednice, pripada dušom
i telom; obasipajući poljupcima nesrećnog Milorada, pokušao је da ga uteši romantični
Svetozar Marović, zaklinjući se krstom, Jevanđeljem & Amfilohijem da u Crnoj Gori
"nijesmo, srećom, imali takvih jada“. Naprotiv, potvrdio je Sveto, svaka crnogorska majka
živi za onaj dan da joj sin krene u sveti rat za Mila & Momira, а ako treba, i za srpsku
Australiju koja ćе biti treće oko u glavi, ili nas, prirodno, neće biti.
Jedva čekamo rat: Skupština Srbije u erotskoj predigri, proleće 1991. godine

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Baš u čаѕu kad је transcendentalni Marović lamentirao nad kukavnom sudbinom inostranih
turista u njegovoj ličnoj republici, u specijalnoj emisiji hrvatske televizije osvanuli su voditelj
Luka Mitrović i njegovi uvaženi gosti: dr Šime Đodan, ministar odbrane; Ivan Vekić,
predsednik društveno-političkog vijeća Sabora Hrvatske i dr Franjo Gregurić, potpredsjednik
hrvatske vlade (HTV 1; utorak, 9. jul; 21.00); zapreminom i lucidnošću, ро običaju, isticao se
vispreni dr Šime koji je još u uvodnoj riječi dao na znanje da je rat, srećom, neizbežan i da
"svi jedva čekamo" da u uzvratnoj tekmi s četničkim Srbima demonstriramo "povijesnu
hrvatsku kuraž".

Za razbijanje leda u studiju, dr Đodanu bilo је potrebno samo nekoliko rečenica, recimo:
"Ante Marković је ministar finansija generala Adžića. Воlје mu je da kupi prnje i da se gubi
čim prije". Ili: "Neće nas podmititi nikakav međunarodni kapital: bićemo gladni, ali neovisni".
Ima još: „Čim naši Hrvati odu na rad u Beograd, u saveznu administraciju, kao Milka
Planinc ili Ante Marković, odmah idu na ćevape". Može i ovo: „Država Hrvatska је
čimbenik, priznao nas svijet ili ne. Uostalom, međunarodno pravo ne postoji."

Lepo je čuti: "Ako svijet bojkotira hrvatsko gospodarstvo, molim lijepo, nema problema:
izvozit сеmо u Ameriku janjetinu i ovčije kože. Dakle, najtraženiju robu. Prema tome, izlaza
uvijek ima". Ili: "Ako hrvatski časnici žele da napuste prosrpsku JNA, dobrodošli su u
hrvatsku gardu. Dobiće bolju plaću i једan čin više“.
Ekstremna desnica čeka šta će reći Šime Đogan: Milan Paroški, Srbenda iz Vojvodine

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Usledila је poruka za Milana Paroškog: "Тај koji se trši da je роlа Hrvatske srpsko, neka
znade da nam је Srbija uzela čitav Srem sve do Zemuna: to danas košta 500 milijardi dolara i,
molim, neka to Paroški plati".

Poruka za Hrvate u domovini: „Ako dođe do rata, mnogo ćе Hrvata poginuti, istina je. Ali s
žrtvama moramo računati ako nam је stalo do slobode. Neovisna Hrvatska nema cijene".
Poruka za Hrvate u inozemstvu: "Pomoć čitave svjetske hrvatske zajednice u ovom je čаsu
odlučujuća: tko voli svoju domovinu Hrvatsku, sad joj mora pomoći". Dok je dr Šime uzimao
dah, u internu misaonu igru "Tko nabije, taj dobije" uključili su se, konačno, Ivan Vekić i dr
Franjo Gregurić. Pod uperenim studijskim reflektorima, prvi je obećao: "Za manje od tri
mjeseca, neovisnu Hrvatsku priznat ćе najmanje polovica zеmаlја u svijetu", a drugi objasnio:
"Hrvatsko gospodarstvo djeluje u ratnim uslovima". Sasvim onemoćao od nedostatka
hrvatskog kisika, dr Đodan je krajnjim naporom upozorio neupućeno hrvatsko pučanstvo:
"Pazite. Četničke horde pale žito u Dalmaciji, jer u Slavoniji još nije zrelo. Prete da ćе
porušiti vinograde i tako nas lišiti prihoda". Kad se od tolikih mirotvornih napora definitivno
onesvestio i skljokao na pod, dr Šime je u Zagrebu i široj okolici izazvao lak, razoran
zemljotres od svega devet stepeni po Merkalijevoj skali.

Istočna Hercegovina je srpska Kalifornija: Radovan Karadžić, maneken za Ray Ban

Photo: Matija Koković

Daleke vibracije osetio је i slavni psihijatar srpskog narоdа, dr Radovan Karadžić, koji је
proteklog tjedna uhićen kako sa neviđenim zadovoljstvom gostuje na beogradskoj Televiziji u
redovnoj specijalnoj emisiji (petak, 5. jul; VICEL 1/TV Novi Sad 1; 21.15); povod је, razume
se, bio krajnje originalan: položaj nesrećnog srpskog naroda u jugoslovenskoj robijašnici.

Taksativno nabrajajući sve muke kојimaа je srpsko nacionalno biće izloženo u matici i
dijaspori, dr Radovan otvorio је kutiju optimizma onog časa kad je rezolutno izjavio da
"Istočna Hercegovina, koliko sutra, može da bude druga Kalifornija"; ulogu kamiondžije
Božidara Vučurevića uporedio је sa kalifornijskim guvernerom, izvesnim Ronaldom
Reganom, objašnjavajući da je Srbima u genіma demokratsko rešavanje sporova" i "žеlја za
mirom".
Karadžićevi ortaci u studiju TV Beograd - predstavnici partija koje se odazivaju na ime Svi
Svetski Srbi & Srbi Širom Sveta u Srbiji - odlučno su potvrdili srpsku miroljubivost,
dokazujući to psihološkim profilom Milana Martića koji od ljubavi prema bližnjima samo
što ne zapuca od sreće. Na istim notama, ali u drugom aranžmanu, pjevao je u ponedeljak gost
hrvatskog trećeg "Dnevnika" akademik Dalibor Brozovic (HTV 1; 8. jul; 23.40). U prilogu
pod naslovom "Vratimo dostojanstvo hrvatskom jeziku" čulo se da hrvatski narod "već
sedamdeset godina nema svoj izvorni, naturalni jezik", da mu je nametnuto da decenijama
govori "stepen", a ne "stupanj", i da je krajnje vreme da se umjesto unitarno srpskog izraza
"frigidna žena" konačno роčnе koristiti prava krišćanska kovanica: "ledolina".

Na sve ovo, dr Borisav Jović imao bi lakonsko pitanje:

- Која ledolina?

Photo: kliknite na baner

* Tekst objavljen u nedeljniku „Vreme“ 15. jula 1991. godine

Tagovi

 ćorava kutija
 Petar Luković
 vreme
 Borisav Jović
 Šime Đodan
 Radovan Karadžić
 milorad vučelić
 Sveto Marović

Tweet
Oceni
5
Komentara (0 poslato)
Povezani tekstovi


Divotna će se čuda dešavati srpskom narodu

Dezodorans je smišljen da ponizi Srbe

Ratni tv izveštaj: Pošli na fazane, ulovili Kurde

Nova srpska televizijska satnica



Srpski pasulj, srpska pita, neće narod novog Tita

Malj po glavi pretplatnika

Sarajevski mjuzikl: "Kutak za raketni trenutak"

Karadžićeve mape: Da se