zatvorska bolnica bacvanska centralni zatvor beograd 011/2411 278

Оно што је, међутим, код Кушјухаса фасцинантно није само сексуализовање језика
политичке (друштвене) анализе, већ и непрестано набацивање „теорије“ да су у основи
идеолошких становишта које критикује, а пре свега српског национализма, „сексуалне
фрустрације“. Кишјухас, изгледа, сасвим озбиљно верује да је радикалност појединих
„десних“ политичких становишта директан израз сексуалне дисфунцкије или неуредног
сексуалног живота. Због тога су, рецимо, фашисти „људи са микропенисима и хронично
непражњеним мошницама“. И по овоме се Кишјухас издваја од већине наших
грађанистичких аналитичара, за које је „национализам апсолутно зло, зло по себи,
што онда не захтева даље објашњење – он је крајњи експлананс“.Оно што је, међутим,
код Кушјухаса фасцинантно није само сексуализовање језика политичке (друштвене)
анализе, већ и непрестано набацивање „теорије“ да су у основи идеолошких становишта
које критикује, а пре свега српског национализма, „сексуалне фрустрације“.
Кишјухас, изгледа, сасвим озбиљно верује да је радикалност појединих „десних“
политичких становишта директан израз сексуалне дисфунцкије или неуредног сексуалног
живота. Због тога су, рецимо, фашисти „људи са микропенисима и хронично непражњеним
мошницама“. И по овоме се Кишјухас издваја од већине наших грађанистичких
аналитичара, за које је „национализам апсолутно зло, зло по себи, што онда не
захтева даље објашњење – он је крајњи експлананс“.Оно што је, међутим, код
Кушјухаса фасцинантно није само сексуализовање језика политичке (друштвене)
анализе, већ и непрестано набацивање „теорије“ да су у основи идеолошких становишта
које критикује, а пре свега српског национализма, „сексуалне фрустрације“.
Кишјухас, изгледа, сасвим озбиљно верује да је радикалност појединих „десних“
политичких становишта директан израз сексуалне дисфунцкије или неуредног сексуалног
живота. Због тога су, рецимо, фашисти „људи са микропенисима и хронично непражњеним
мошницама“. И по овоме се Кишјухас издваја од већине наших грађанистичких
аналитичара, за које је „национализам апсолутно зло, зло по себи, што онда не
захтева даље објашњење – он је крајњи експлананс“.Тога, истина, има и код самог
Кишјухаса. Када га је, рецимо, нека студенткиња на часу упитала како објашњава то
што, о ужаса, у Србији има младих људи који, замислите страхоте, посте, Кишјухас је
то објаснио „клеронационалистичкимдруштвеним контекстом“, који је, ето, учинио да у
Србији чак и поједини младићи и девојке „избегавају месо и `мрс` због неких
арбитрарних датума у црквеном календару“ (наопако, да Црква сама, арбитрарно, у
календару одреди када се пости?; уместо да пита, ваљда, ЦК Грађанске Србије…).Тога,
истина, има и код самог Кишјухаса. Када га је, рецимо, нека студенткиња на часу
упитала како објашњава то што, о ужаса, у Србији има младих људи који, замислите
страхоте, посте, Кишјухас је то објаснио „клеронационалистичкимдруштвеним
контекстом“, који је, ето, учинио да у Србији чак и поједини младићи и девојке
„избегавају месо и `мрс` због неких арбитрарних датума у црквеном календару“
(наопако, да Црква сама, арбитрарно, у календару одреди када се пости?; уместо да
пита, ваљда, ЦК Грађанске Србије…).
ље…