СРПСКИ ЈЕЗИК ДО 19.

ВЕКА

У моравској (даншња Чешка) кнез Растислав је схватио у каквој су опасности Моравски Словени јер су били
под утицајем германизације.Он моли грчког цара Михајла и тражи мисионаре који ће да проповедају
хришћанство на словенском језику. Михајло цар Византије , је то прихватиоо и доделио тај посао
Константину и Методију. Они су имали мисионарско искуство и знали су словенски језик.
-знали си један од дијалеката „македонски дијалекат“ ,говор македонских Словена из околине Солуна из
друге половине деветог века-
Прво што су Ћирило и Методије морали да ураде јесте да саставе писмо.И тако је настало прво словенско
писмо – глагољица које је створио Ћирило.Онај ко је створио глагољицу користио је слова из грчког
курзивног (рукописног) писма.Глагољица је имала од 55-56 слова.Није било сигурно шта је варијанта неког
слова а шта ново слово.То је фонетско писмо.
Друго писмо је ћирилица .Настала је у привлижно исто време .Творци ћирилице су или ученици Климент и
Наум или Методије.За стварање писма коришћено је грчко уницијално(уставно) писмоо.Имала је 38 слова
(24 из грчког а 14 осмишљених).Било је такође фонетско писмо.Врло брзо је ћирилица избацила из употребе
глагољицу.Ћирилица је била у употреби до половине 19. века.Глагољица се задржала једино у северној
Далмацији код попова глагољаша(1927.).

СТАРОСЛОВЕНСКИ

Старословенски језик је први књижевни језик Словена .Настао је у процесу превођења црквених књига са
грчког на македонски дијалекат.Утицај грчког језика испољавао се на свим плановима: у лексици,грађењу
речи , синтакси.Био је у употреби од друге половине 9. па до 12 века.То је чист књижевни језик , што значи
да се чита , пише ,приповеда али се њиме не говори.
Диглосациа-напоредна употреба језика
Рецензије(редакције) старословенског-уношење особина говорног језика у старословенски .Заједнички
назив за све редакције старословенског је црквенословенски.

СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИ К

Српски редакција старословенског.Српскословенски је први књижевни језик Срба.У употреби је од 12. до

прве половине 18. века.На српскословенском је писана:
*целокупна српска средњовековна књижевност
*историјски списи(натписи,записи,родослови)
*правна документа(„Душанов законик“,писма,уговори,повеље)
Развој српскословенског текао је у правцу приближавања народном језику али тај ток је зауставио долазак
Турака.Српскословенски се скамениоо на нивоу на коме је био пол. 15 века зато што је престала књижевна
продукција.Последњи који је пицао на српскословенском био је Гаврил Стефановић Венцловић.

РУСКОСЛОВЕНСКИ

(1740-1780)-Руска редакција старословенског Митрополит Мојсије Петровић обратио се руском цару Петру
Великом са молбом да пошаље учитеље који ће помоћи да се орворе школе у којима ће се школовати
српски свештеници.
Максим Суборов 1727. – отвара Славјанску школу у Сремским Карловцима која је радила 5 година
Емануел Казачкин 1733: отвара „Латинску школу“ у Сремским К. Која је радила 4 година
Захарије Орфелин
Јован Рајић
СЛАВЕНОСРПСКИ

У жељи да буду разумљиви читаоцима наши писци рускослоовенски мешају са народним српским језиком
Славеносрпски је мешавина рускословенског и народног српског језика али и немачког,латинског.То је језик
без правила чију граматику није моогуће написати.Први је славеносрпским језиком почео писати Захарије
Орфелин („Славеносрпски магазин“ -прве српске новине 1762.)
Јован Рајић,Доситеј Обрадовић,Јован Стерија Поповић ,Милован видовић

*НАЈСТАРИЈИ СПОМЕНИК ПИСАН ЋИРИЛИЦОМ: Самуилов натпис 993

*НАЈСТАРИЈИ СПОМЕНИК ПИСАН ГЛАГОЉИЦОМ: Башчанска плоча 11в.