Predmet: Opšta metodologija

Tekst: Rene Dekart, Praktična i jasna pravila rukovođenja duhom

(„Praktična i jasna pravila rukovođenja duhom u istraživanju istine;

Reč o metodi dobrog vođenja svoga uma i istraživanja istine u naukama“, Srpsko filozofsko
društvo, Beograd, 1956, str. 89-125)

I. Pravilo

 Proučavanju treba cilj postaviti tako da rukovodi duh uvek u smeru istinitih sudova

 Reforma poimanja u naukama, nauke su povezane, saznanje u njima vrši jedan ljudski
razum, oni nisu ništa do „ljudska mudrost koja ostaje uvek jedna i ista, ma koliko
različiti bili im predmeti..“(str. 89)

II. Pravilo

 Baviti se samo onim predmetima kojima je saznanje izvesno i nesumnjivo

 Eliminisanje nauka koje ne potpadaju pod gornji kriterujum. Ostale nauke verovatne,
jedino aritmetika i geometrija ostaju izvesnih rezultata, jer svoje pretpostavke ne
dobijaju od iskustva koje bi ih inače učinilo neizvesnim.

 Reforma rezultata u naukama od verovatnih ka izvesnim

III. Pravilo

 Istraživati treba ono i samo ono što se može neposredno intuitivno sagledati, ili sa
izvesnošću dedukovati, drugačije se nikako nauka ne stiče. Nužnost izvesnosti u
naučnom saznanju

 Ne zaobilaziti laka i prosta saznanja jer u njima leži izvesnost, greška „vulgarne
filozofije“ što teži onim teškim i nepoznatim

 Jedina dva pravila našeg razuma koja nas vode istinitom saznanju stvari jesu intuicija
i dedukcija, prva koja poznaje prve principe, druga koja vodi krajnjim zaključcima

IV. Pravilo

 Metoda je nužna u istraživanju stvari, jer se duh onda ne oslanja na sreću pronalaska
istine nego njoj izvesno teži

 Metodu čine intuicija i dedukcija, sve ostale duhovne radnje čine samu smetnju
prirodnoj svetlosti uma da spozna istinu
  Najviše sreće u pronalascima aritmetike i geometrije, najviše izvesnosti. Ono što leži
u njima, ono što im daje izvesnost, pretvoreno u metodu univerzalne matematike, će
dalje biti kriterijum za legitimnost i rast ostalim naukama

V. Pravilo

 Sva metoda leži na tome da predmet koji promatramo bude u posebnom redosledu
proučavan, naime da sve složevine delimo na što prostije delove koje možemo
intuicijom neposredno sagledati, dalje bi se uzdizali istim principom po redu saznanja
predmeta

VI. Pravilo

 Treba razlikovati proste stvari od složenih, jedne se preko drugih daju saznati. Navodi
se podela stvari po redu saznanja. Apsolutne su one koje imaju prostu i čistu prirodu,
iz kojih se one relativne mogu dedukovati, a relativne jesu one koje imaju deo
apsolutnosti u njima ali takođe u sebi sadrže nešto drugo što Dekart zove
„odnosima“(str. 105)

 U ovoj metodi treba spoznati ono najapsolutnije to jest one najprostije, jer u tome leži
izvesnost saznanja

VII. Pravilo

 Da bi se nauka neka upotpunila potrebno je koristiti indukciju u smislu nabrajanja

pojedinačnih članova neke klase u kojima možemo sagledati svaki neposredno
intuitivno i težiti da prepoznamo odnose između tih članova

 Prelaskom tih odnosa velikom brzinom težiti da celu klasu obuhvatimo intuicijom u
celini

 Ako stvari koje spoznajemo rasporedimo u najboljem redu i dovoljno pažnje

dodelimo nekoj prostoj, pojedinačnoj stvari iliti članu klase, možemo biti sigurno da
se na takva saznanja ne moramo ponovo vraćati i da su izvesna

VIII. Pravilo

 Ako naš razum neku stvar ne može intuicijom dovoljno dobro da obuhvati, dužni
ostajemo da se zaustavimo na toj stvari.

 Ako ustrajemo da je spoznamo neku stvar (A) i ona se ne da spoznati, tražimo prvu
stvar u odnosu (C) koju neposredno intuintivno možemo sagledati, po redu pitanja
kojeg se držimo vraćamo se unazad do sledeće stvari (B) po istom principu, dalje
zaključujemo na (B).

 Ako nešto pak ne možemo da spoznamo to je do prirode same stvari ili ograničenosti
čovekovog razuma uopšte

IX. Pravilo
  Svu oštricu duha treba prinositi prostim stvarima, tako da se u duhu stvori navika da
jasno i razgovetno sagleda istinu neposrednim intuintivnin zaključivanjem

 Razgovetno se ne da sagledati mnoštvo stvari. Dok sagledavanje jedne posebne tačke,

ma kolika ona tanana i laka bila, pravi razgovetno saznanje i razliku od ostalih tačaka

 Čovek se valjda odvići da zanemaruje proste i lake stvari jer od njih i na njima leži
temelj izvesnog saznanja istine, to jest znanja samog

X. Pravilo

 Oštricu duha treba negovati na ranijim pronalascima i pokušati doći do valjanog

rešenja, ne slepim traganjem nego primenom ove metode, koju čine ova pravila

 Kritika tradicionalne logike koja počiva na silogizmu, u kojoj ne leži nikakvo novo
istinito saznanje, nego svako saznanje koje je zaključeno, jedino već leži na izvedbi iz
svojih premisa koje su već istinite

XI. Pravilo

 Svako novo saznanje dobijeno neposrednim intuintivnim sagledavanjem prostih

stvari, je trenutak kada se duh treba vratiti i sagledati sve odnose koji tu leži, u što
većom obimu, što većom brzinom obuhvatiti intuicijom. Proporcija u što većem
obimu to izvesnijem znanju

 Za uslove intuintivnog sagledavanja navode se; da stav bude razgovetno i jasno

shvaćen i da ceo stav bude sagledan odjednom, ne sukcesivno

 Dedukcija kao neizvršena izlaže se kao kretanje duha koje zaključuje iz jednog na
drugo, dok kao izvršena važi kao kraj kretanja duha i za nju stoji da je njeno saznanje
sagledano neposrodno intuicijom

 Indukcija i nabrajanje, ne mogu neposredno intuintivno biti sagledana, dakle, niti

celovito zahvaćena od razuma, jer njena izvesnost leži na pamćenju koje mora
baštiniti svaki deo neke sagledane stvari koja dalje pripada u skup nabrajanjih stvari iz
kojih se dalje mora izvući jedinstveni zaključak