Wattpad - MrsEDarcy Copyright 2015 Elizabeth Darcy PDF

Taj muškarac – Elizabeth Darcy
wattpad: MrsEDarcy
Copyright © 2015 Elizabeth Darcy
Sva prava zadržana. Ni jedan deo ovog izdanja ne sme se, ni u celosti ni u delovima
reprodukovati ili prenositi ni u kom obliku, fotokopiranjem, štampanjem ili drugačije
bez prethodnog odobrenja vlasnika ovog dela.
2
Saznavši istinu o svom rođenju, Kenrick Mac an t-Sealgair Westmoreland se iz

primernog dečaka pretvara u buntovnog mladića i surovog muškarca. Ono što
je Mon Saint Michel bila za osvajače, to je Kenrickovo srce za sve ljude oko
njega – tvrđava okružena kameno, ispunjena hladnoćom i mrakom, a
nastanjena zveri - vukom. One ne veruje i ne oprašta nikom.
Vuk nikad nije bio lovina sve dok se jedna mala srna nije usudila uloviti zver
da bi osvoijla trofej.
Koji vuk će u njemu pobediti? Onaj kog je sve vreme hranio?
Roman napisan po motivima Westmoreland serijala koji je napisala Judith

McNaught.
Westmoreland serijal:
 Kraljevstvo snova
 Whitney, ljubav moja
 Prije tebe
 Tri čuda
3
UVOD
Južna Škotska, zima 1995. Godine
D evojčica školskog uzrasrta stajala je naslonjena na vanjski

deo kamenog zida koji je ograđivao malu, srednjovekovnu
crkvu i igrala se sa snežnim loptama koje je sama napravila.
Podigla se na prste i provirila iza zida da bi se uverila da su njeni roditelji
još na onom istom mestu gde su bili i pre pet minuta, kad je zadnji put
proveravala. Videla je svoju majku kako stoji pored oca, njena glava mu
je na ramenu, a rukom je grli oko struka.
Otpuhnula je izražavajući tako osećaj dosade i pogledala u nebo. Teški
sivi oblaci sakrivali su sunce od ljudi, posipajući ih sitnim, belim
pahuljicama. Zato i jeste ovako hladno. Mrzovoljno je pomislila
devojčica, trljajući svoje, vunenim rukavicama zaštićene ruke i otresajući
mokre pahuljice sa debele, vatrenocrvene pletenice koja joj je izvirivala
iz kape i spuštala se do polovine leđa.
- Ma, sad ću ja napraviti sunce na zemlji, - govorila je obraćajući se sivim
tim oblacima koji su već puna tri meseca sakrivali od nje sunce koje je
toliko volela. Volela je ona i sneg, ali sunce više.
Spustila se na kolena da bi napravila još ledenih lopti od kojih je kasnije
napravila njeno sunce na zemlji. Bilo je veliko, belo, sa belim zracima
umesto žutim, ali dok ga je gledala kao da ju je grejalo.
- Hajde, Henry, najebali smo ako nas uhvati mrak, - čula je jedan hladan,
kao grmljavina prodoran muški glas iza svojih leđa.
Naglo se okrenula da bih videla kome on pripada jer joj je bio sasvim
nepoznat, a imao je i tvrd engleski akcent koji nije bio čest u Škotskoj.
Njoj u susret su velikom brzinom, kao da ih hiljade vragova juri, prilazlila
dva konjanika. Išli su ravno prema njoj, a taj koji je svojim ledenim glasom
grmeo na tog Henrya koji je, nešto sporije jahao iza nje, nije gledao ispred
sebe nego je pazio da ne izgubi svog saputnika. Izgledalo je kao da mu
je njegov život bio važniji od sopstvenog.
Konj na kom je “hladni vrag”, kako ga je devojčica nazvala, jahao bio je
najlepša životinja koju je ona ikad videla. Raširila je svoje zelene oči i kao
hipnotisana gledala u životinju koju je njen jahač vodio pravo na nju.
4
Konj ju je primetio pa je pokušavao zaobići je, ali njegov vlasnik je držao

uzde čvrsto. Rzanje životinje kao da je reklo prostom mladiću da pogleda
ispred, ali devojčica se već bacila u stranu kad je on pogledao ispred
sebe. Prošao je kraj nje noseći hladan vetar iza sebe, a kopite njegovog
konja su uništile crtež koji je napravila. Njenog sunca više nije bilo.
- Jesi li dobro? – čula je blag, topao, muški glas pored sebe i osetila kako
je dve snažne ruku vuku sa zemlje.
Podigla je pogled i susrela se sa parom najlepših očiju boje čokolade koje
je ikad videla.
- Jesi li dobro? – ponovio je isti glas gledajući je zabrinuto.
-...Jesam, jesam, - potvrdila je pocrvenivši se kad se mladićevo lice
razvukolo u jednako topao osmeh kakav je bio i njegov pogled.
- Upravo zato sto je tako topao, osmeh je lepši od bilo kog cveta na svetu,
- prošaputala je misao jednog umetnika koji joj je u tom trenutku pao na
pamet.
Mladić se glasno nasmejao i još milije pogledao ovu lepu devojčicu.
- Uvek sam verovao da vile imaju vatrenu kosu i da nam one donose
sunce, - uzvratio joj blago joj prelazeći pogledom po rumenom licu i
vatrenoj kosi. – Ali nisam imao pojama da citiraju Henrika Vergelanda.
- Nisam vila, a sunce koje sam nacrtala je uništio onaj tamo, - rekla je
devojčica posle par trenutaka tužno pogledavši u ostatke svog belog
sunca, a onda ljutito klimajući glavom u pravcu konjanika koji je stajao
udaljen od njih. Taj prostak se nije udostojio ni sići sa svog konja, a kamoli
prići joj. Okrenula mu je leđa ne želeći ga gledati
- Henry, moramo ići. Nije joj ništa, - grmeo je onaj glas još ljuće.
- Idem! – odgovorio je ljutom saputniku, a onda uzeo devojčicu za ruke i
pogledao je. - Kako se zoveš, vatrena vilo?
- Iria, ti si Henry, - odgovorila mu je osetivši kako joj srce jače lupa, lice
blista, a oči gore. – Ko ti je onaj...? – htela je reći prostak, ali se suzdržala.
Mladić ispred nje se još jednom grleno, od srca nasmejao.
- Moj stariji brat. Ja sam Henry, drago mi je Iria. Imaš prelepo ime koje ti
sasvim odgovara, - dade joj komplimenet. - Koliko imaš godina?
- Osam, a ti?
- Trinaest. Gde živiš?
- U Ayru.
- Ostani u Ayru, Iria. Za deset godina doćiću po tebe, - rekao je gledajući
je istim blistavo-vatrenim očima kao što su i njene bile dok ga je gledala
kako se penje na svog veličanstvenog konja. – Čekaj me, lepa Iria, -
doviknuo joj je odjahao prema svom bratu koji ga je čekao.
- Hoću! – uzviknula je mašući mu.
Osećala se kao srednjovekovna princeza koja svom dragom izjavljuje
ljubav i obećava mu da će ga čekati dok ga ispraća u rat.
- Mogao si je ubiti, čoveče, - ljutito je povikao Henry na svog brata kad
mu je prišao dovoljno blizu da ga čuje.
5
- Nisam. Skrenuo sam pre nego što se ona bacila u sneg, - odgovorio je
stariji mladić nestrpljiv da što pre krenu. – Hajde zajebi. Ništa se nije desilo.
Moram stići pre mraka.
Henry pogleda u svog, sedam meseci starijeg brata po ocu. Voleo ga je
najviše na svetu, sve bi dao i uradio za njega. Imao je još tri rođene sestre,
ali ni jednu od njih nije voleo i cenio kao brata. On ovako buntovan,
mračan, tajanstven i opasan bio mu je idol u skoro svemu, a to je
postajalo sve izražajnije kad je počeo biti svestan da u suprotnom polu
više ne gleda samo drugarice i reakcije svog tela na njih. Želeo je da ga
sve te devojčice gledaju onim istim pogledom kojim su gledale njegovog
starijeg brata. N što Henry nije želeo je bratovo srce koje je bilo u boji
njegove kose, opasano lancima u boji njegovih očiju – kao ugalj crna
kosa i pakleno-hladne sive oči.
- Kako možeš biti tako hladan? Trebao si je videti. Prelepa je.
- Stvarno, da se onda vratimo i ugrejemo se zajedno. Ko jebe mrak ako
ima gde da se utoplimo, - reka je ironično.
Ove reči bez duše zalediše Henrya koji je već navikao na bratovu hladnu
ravnodušnost. Zaboravio je da mu nije rekao da se radi o devojčici, ne
devojci koju bi njegov brat mogao zavesti kao što zavodi sve devojke.
- Ona ima samo osam godina, čoveče!
- Pa, koji kurac smo mi onda izgubili ovo silno vreme? Na pričanje sa
klinkicom, - povikao je mladić ljutitio na mlađeg brata.
- Ima klinkica na koje vredi izgubiti vreme, Kenrick, - povređeno je
odgovorio bratu terajući svog konja u kas. – Rekla mi je gde živi i kako se
zove. Za devet deset ću je potražit, - doviknuo je sad već besnom bratu
koji ga je sustizao.
- Za deset godina, ako preživimo, - mislio je Kenrick gledajući kako se sivi
oblaci poprimaju crnu boju.
- Oženiću je kad porastemo, - nastavio je Henry. – Ima prelepo ime, zove
se...
- Hajde, Henry! – čuo je bratov oštar glas ispred sebe.
- Iria, - završio je svoju rečenicu svestan da ga Kenrick ne čuje, a pre nego
što je naterao svog konja u kas za bratom.
...Iria. Isto mesto dvanaest godina posle
Bolničko vozilo se zaustavlja ispred ulaza u visoko kameno zdanje

premalo da bi bila crkva, preveliko za kapelu. Moji mršavi prsti su hladni,
položeni na deku koja mi je prebačena preko nogu. Prsti su mi nemirni.
Nervozna sam. Dve medicinske sestre pomažu dvema ženama da iznesu
iz vozila kolica i mene u njima. Sve četiri se bore sa suzama, kriju ih od
6
mene, plaču kad ja ne vidim. Vidi im se to po ispijenim, bledim licima.

Tragovi suza. Tragovi tako željnih suza. Eh, kako im zavidim. Želela bih da
mogu pustiti suzu, ali ne mogu, nemam ih, sve sam ih isplakala. Kad nema
suza znači da nema ni boli. Kad nema boli nema ni osećaja. Prazno.
Htela bih da im kažem da slobodno plaču, ali ne mogu. Nemam snage.
Razlog zašto sam u kolicima je samo delimično taj što sam pre mesec
dana, na žalost preživela saobraćajnu nesreću. Veći deo razloga zašto
ne mogu da hodam je bio u nedostatku snage. Jutros sam imala trideset
šest kilograma, a dan pre trideset osam. U ovu smrtnu provaliju za sobom
kao da sam vukla i ove dve žene koje nisu bile bolničarke. I njihova lica
su kao i moje – bleda i upala. Ali, u njihovim očima ima nade. Ima topline.
U mojim nema.
Sećam se dobro ovog mesta. Okrenem glavu u stranu da bih se setila
mesta gde sam jednom davno od snežnih lopti pravila svoje belo sunce
I dečaka koji je imao oči tople čokolade, koji nikad nije došao po mene,
a obećao je. Umesto dečaka po mene je došao muškarac. Njegove oči
su sive i mračne. Moje su takve postale, crne i mračne. Moja duša je crna.
Sve je crno i pusto. Hrlila sam u njegovo srce misleći da ću tamo naći
toplinu koja je nekad grejala moje, da će me ta toplina primiti u zagrljaj.
Primiti vatru u srcu koju sam nosila za njega.
Otvorio mi je vrata i pustivši me da uđem ponovo ih zatvorio i zaključao.
Prvih dana, dok još nisam bila svesna koliko sam slomljena, nalazila sam i
opravdanja za njega. U svoj toj pustoši, tami i hladnoći ja sam i dalje
glupo verovala da je njemu potreban neko da samuje sa njim. Još jedna
od mojih grešaka koje sam uspela napraviti za samo dva meseca.
Umesto da me prihvati, kako sam se ja nadala, okrenuo mi je leđa i
nastavio da samuje. Njemu nije niko potreban. Jedina potreba koju on
ima je da uništava one koji mu se žele približiti I one koji to žele biti. Čak
me je i upozoravao.
Opet ga opravdavaš. Vrište demoni u meni.
- Idemo mi same sa njom, - čujem ženski, tih, jecav glas.
- Mi smo tu ako vam zatrebamo, - odgovara druga žena isto tako tiho i
kroz plač.
Magla i hladnoća nas okružuju. Put pod točkovima mojih kolica je
neravan. Osećam zabadanje kostiju u kožu. To je ostalo od mene, kost,
koža i bol. Nepodnošljiva bol.
Kraj mene su dve žene. Ispred mene dve grobnice. Oko mene zima, kiša
i vetar koji mi šiba telo. Jedna žena je srednjih godina, kaže da mi je
majka, druga je jako mlada, kaže da mi je sestra. Verovala sam im dok
se nisam prvi put posle nesreće pogledala u ogledalo. Od tad im ne
verujem. Moja majka mi je sestra, a sestra mi je... ćerka. Neverovatno
koliko sam ostarila u zadnjih mesec dana. Pokazale su mi fotografije od
pre godinu dana. Na njima sam ja kad sam bila mlada. Ja kad sam se
smejala. Ja kad sam pevala. Ja kad sam svirala. Ja kad sam nosila
7
„vesele" boje. Ja kad sam volela život. Moja mama. Moja sestra. Moj
tata...
On nije sa nama.
One misle da sam izgubila pamćenje. Da se ne sećam ko sam. Nisam.
Znam ko sam bila. Znam šta sam sada. Mrzim da me podsećaju ko sam,
jer se onda setim koga sam volela. One ne znaju da sam upoznala
đavola lično i da sam sad tamo gde mi je kao njegovoj ljubavnici i
mesto. U paklu. U paklu nema mladosti, nema smeha, nema pesme, u
paklu je samo crna boja, u paklu je hladnoća, praznina i u paklu se
raduješ smrti umesto da slaviš život. Niko ne zna. Pomažu mi da
zaboravim tako što ne pitaju. Ne pitaj me za prošlost, to je on. Sad sam
to i ja.
Pogledala sam u grobnice. Jedna grobnica je stara više desetina
godina. Tu je sahranjeno jedno dete stradalo u toku bombardovanja za
vreme Drugog svetskog rata. Nisam do skoro ni znala da je to dete
postojalo. Plod grešne ljubavi moje bake Marri i njenog ljubavnika. Neću
da ga imenujem. Treća je nova, friška. Tu je... Neeeeeee! Ne smem da
mislim ko je tu. Pogledam na prazno mesto pored. Daaaaaaa! To je lepa
misao. Tu ću biti ja. Čula sam doktora, rekao je da je pitanja dana kad
će mi vitalni organi jedan po jedan početi otkazivati. Čekam taj dan.
Moja baka Marri je tu. Stalno su mi govorili da sam ista kao ona. Niko nije
očekivao da će naše sudbine biti toliko slične. Da li bi moja Marri
nastavila to prokletstvo? Ne bi! Sa Westmorelandom sigurno ne.
Moja Marri! Moja Marri! Moja Marri!
- Iria, ljubavi, - čujem glas. Negde je daleko. On! Zove li me on?
Za njega nikad nisi bila ljubav. Opminjuju me moji demoni.
Neću da mislim na njega. Misliti na njega znači pustiti se zlu. Da. Zla sam
kad mislim na njega. Radim sebi loše stvari. Osekla sam kosu, ofarbala je
u crno. Telo i dušu koje sam mu dala sam pokrivala crnom. Sve je samo
crno.
- Iria, mila moja, - nežniji glas. Malo bliže. Ne čujem ga dobro jer su oko
mene vrisci, suze, bol i blato.
- Ne Iria! Ne Iria! Ann! Ann! Ann! Iria je umrla, - čujem sopstvene urlike koji
mi paraju uši.
Dva para ruku me povlače iz blata. Moje ruke su pune blata. Otkud ja u
blatu? Nemam snage ni za pričati. Moja komunikacija se svela na
klimanjem levog kažiprsta za „da" i desnog za „ne". Hrane me preko
cevčica. Otkud mi snaga da prstima kopam po blatnjavoj zemlji i vrištim?
Suze? Vrisci? Moja Marri?
To ja plačem. To su moji vrisci. Ne! Bol se opet vratila. Ne mogu ja to.
Dosta je bilo. A, ovako je počelo: Bio je april, prošle godine. Tada sam se
zvala Iria. Moje ime na galskom znači dama. Sretna i vesela žurila sam
preko zelene trave Hardvarskog univerziteta da se nađem sa
drugaricama...
8
Ne vidim više te slike sećanja, a za trenutak se javlja osećaj ruku koje me

nose, plač koji mi para uši, bol koja me ubija – sve nestaje. Oko mene je
sve belo. Toplo mi je. Penjem se u vis...
9
PRVO POGLAVLJE - Iria
Cambridge, Harvard University, april 2007. godine
S a osmehom na licu koračala sam univeritetskim parkom misleći

kako su mi ovo poslednje brucoške nedelje na Harvard
univerzitetu u Cambridgeu. Smejala sam se sama sebi jer sam se
setila koliko sam bila protivna ideji privremenog nastavka školovanja u
Americi.
Iako sam sa roditeljima proputovala priličan broj zemalja, nikad pre nisam
bila na tlu SAD-a. Bila sam dva puta u Kanadi i nekoliko država Južne
Amerike. Sjedinjene Države me jednostavno nisu privlačile. Ne znam iz
kog razloga, ali istina je da nisam ni najmanju želju posetiti ovaj deo sveta
ni kao turista.
Skoro sam se glasno nasmejala kad sam setila da sam pojela sirov krompir
u nadi na ću dobiti temperaturu, ostati kod kuće u Edinburghu i krenuti
na Oxford. Nisam ustvari ni želela ići iz Škotske. Jedva sam pristala preseliti
se u Englesku, a sad sam na drugom kontinentu. I to je ono što mi je mami
osmeh - sviđa mi se.
Prošle godine sam se sa majkom, koja je bila glavni nadzorni organ na
renoviranju Bostonske univerzitetske bolnice, privremeno preselila u
Boston. Kako sam bila primljena na Oxford u Kraljevstvu, nije bio nikakav
problem da me prime na Harvard. To je bila kao neka razmena. Privatni
univerzitet i jedan i drugi. Bez novca ništa, ionako sam tu trebala biti samo
privremeno, dok moja majka ne završi projekat na kom je radila. Mlađa
sestra i otac su ostali u Škotskoj. Athela, moja, godinu dana mlađa sestra,
je bila ta koja luduje za Amerikom. Svakodnevno sam morala fotografisati
sve na što naiđem i još joj opširno pisati na temu. Ela, kako Athelu zovemo
od milja, je trenutno u Kilgraston školi za devojke u Edinburghu. Istu školu
sam i ja pohađala.
Zatvorila sam oči i sa uživanjem pomislila na moj dom u Škotskoj. Ma
koliko ovde bilo lepo, Škotska je moj dom. Ja se tim ponosim.
Ljudi pored kojih sam prolazila su me začuđeno gledali misleći da se
njima smejem, a ja sam ustvari bila hodajuća sanjalica. Mislila sam na
dan kad smo u školi učili prideve. Učiteljica nam je dala domaći zadatak
da opišemo sami sebe. Ja u taj zadatak nisam unela puno prideva, ali
sam dobila gromoglasan aplauz i višemesečni nadimak – Iria od Škotske.
Stala sam ponosno ispred razreda, pogledala svako dete u učionici I
obratila im se ovim rečima: “Zovem se Iria Ayshire, imam sedam godina,
ali to nije važno. Važno je da vi sad gledate u jednu pravu Škotsku
devojčicu. I ne mislim samo po mojoj dugoj, blago valovitoj kosi koja je u
boji naranđastih plamenova vatre I pegicama po licu koje su izražajne,
ne po tom. Ni po tamno zelenim očima, ni po, kako moja majka kaže,
blistavo-beloj, nordijskoj koži koju sam nasledila od bake poreklom sa
10
Islanda. Ja sam prava Škotska devojčica jer je moje srce veliko kao
planina Merrick. A kad vi posle ovog na pitanje da opiše kako izgledaju
Škotske devojke, kažete; kao Iria, moje srce će biti kao Ben Nevis....”
Mislila sam da će me ljudi zezati zbog moje kose i pegica, ali nisu. Bila
sam im i te kako simpatična. Devojke sa kojima sam se družila su mi u šali
govorile da je to dobro jer nisam imala nikakve šanse da se izgubim.
Pronašli bi me "u roku od odmah".
Upoznala sa puno ljudi za ovih godinu dana. Većinu sam odmah po
upoznavanju zaboravila, a neki su mi postali prijatelji zbog kojih sam
mislila da će mi biti teško i neobično kad sve ovo budem morala napustiti
i vratiti se u Evropu. Ono što mi se najviše sviđa u Americi, a nema ga u
Škotskoj, je raznovrsnost. Kod kuće sve moje prijateljice su slične meni. U
Americi sam se sprijateljila sa devojkama koje su mi bile sušta suprotnost.
I teško da bi na njih naletela u Edinburghu. U Londonu verovatnije, ali
sigurna sam da mi se one ne bi ovoliko svidele. Da ih ne bih ovoliko
zavolela.
Čekale su me. Vibriranje mobitela mi je jasno poručivalo.
Ubrzala sam korak ne obazirući se na dobacivanja koja su mi upućivali
momci pored kojih sam prolazila. Ipak, jedan je bio originalniji od ostalih.
- Da sam vetar, tačno bih znao gde bih puhnuo, - dopro je do mene
jedan vedar, muški glas.
Nasmejao me je njegov komentar tim više što me je i moj način
oblačenja izdvajao od ostalih. Obožavala sam suknje i haljinice. Žensko
sam. Modni trendovi nikad nisu uticali na mene. Ignorisala sam ih. I tog
dana sam bila obučena u zelenu haljinu na faltice do kolena sa tankim
bretelicama. Tanki, braon, kaiščić je isticao moj uzak struk i bujne grudi
koje još uvek nastojim sakriti. Danas je to trebalo da uradi lagana vestica
sa trofrtaljinim rukavima.
Lice mi je buknulo od ovih reči. Šta bih ja drugo nego se porumenela, što
sam uvek radila. To me tako nervira. Ne moram ni da pominjem da
nemam nikakvih šansi bilo šta slagati. Onda sam još i smešna. Osmehnula
sam se momku koji me je zadivljeno gledao. Toliko zadivljeno da sam čak
i ja to ukapirala.
Marita bi mi čestitala.
Pogledala sam ga; bio je to pravi američki “sunny boy”. Svetlo smeđa,
uredno počešljana, kosa, visok, zgodan, nasmejan. Lep dečko. Ličio je
na Jimmya, dečka sa kojim sam tad izlazila.
Moj pogled i osmeh su ohrabrili dečka koji se izdvojio iz društva još
petorice momaka i prišao mi.
- Kad sam te tako lepo nasmejao, dozvoli mi da ti se predstavim, - rekao
je gledajući me nežno svojm, nebesko plavim, očima. - Ja sam David, -
predstavi se i ispruži ruku.
- Iria, - odgovorim mu prihvatajući njegovu ruku.
11
- Drago mi je, - reče on sve vreme zadivljeno me gledajući.

- I meni. ... Hoćeš li mi pustiti ruku, molim te. ... Drugarice me čekaju, ...
morala bih, ovaj, krenuti.
- Naravno, - reče on i nevoljno mi pusti ruku. - Imaš tako lep britanski
naglasak. Vidimo se. Iria, mogli bi smo nekad prošetati na pauzi, -
doviknuo mi dok se udaljavao.
Da, moj naglasak. Američki naglasak mi se nikako nije sviđao. Majka mi
je uvek govorila da su Amerikanci zagadili engleski nepravilnim frazama
i izgovorom. Imala je pravo. Na početku mi je bilo teško i pratiti ih. I
njihova nezainteresovanost za strane jezike. Od tog boluju i Engleskinje.
Sve da im život zavisi od toga da sroče najjednostavniju rečenicu na bilo
kojem stranom jeziku, one ne bi mogle. A za ostatak sveta je normalno
da ljudi govore barem dva jezika. Ja, pored engleskog i naravno
gealskog, govorim još i španski, a moja sestra francuski.
- Mogli bi smo.... Ćao.
- Ćao, lepotice, - rekoše uglas momci iz Davidovog društva koji su stajali
par koraka iza nas i posmatrali naše upoznavanje.
Sklonim kosu iza uha, osmehnem se Davidu i nastavim prema parku.
- A, jeste i kreteni, - čula sam Davida kako se šali sa svojim prijateljima.
Ne obraćajući više pažnju na ljude koji prolaze pored mene nastavila
sam prema svom cilju.
- Ri! - mahale su mi tri devojke. Bile su toliko radosne i blesave da su
privukle pažnju grupica studenata koji su takođe iskoristili pauzu da izađu
napolje.
- Daj ne vičite, - upozorila sam ih veselo ih gledajući dok sam im prilazila
spuštajući lagan poljubac svakoj na obraz. Zategla sam svoju haljinicu i
sela na svoje noge.
- Kako ti ne dosade te haljinice i baletankice, Ri? - frknula je Maria Rosa
odmeravajući me.
Marita, kako smo je zvale od milja je bila prava r'n'r devojka. Na nogama
je uvek, ali uvek, imala conversice i svaki dan je nosila druge. Verovatno
ni ona sama nije znala koliko ih ima. Tog dana je obukla umereno
poderane jeans pantalone i belu majicu na kojoj je pisalo „I ♥ shoes bags
& boys". Tako je i tretirala momke, kao tašne i cipele. Jednokratno.
Mešutim, napravila je pomak. Dan pre je nosila kratku minicu i beli topić
na kojem je pisalo „young wild free". I to je ona bila. Volela bih biti kao
ona. Ona se nikad ne crveni, može bez problema da te gleda u oči i laže,
ljudi je obožavaju. Njena dugu, crna, kosa je uvek bila puštena. Bila je i
pobornik pirsinga i tetovaža, ali to je njenim roditeljima bila gornja
granica. Nisu hteli ni da čuju za to.
Nas četri smo bile toliko različite da ni našim roditeljima nije bilo jasno kako
je moguće da se mi družimo. Moja majka je bila prilično konzervativna,
ali joj se nekim čudom baš Marita najviše dopadala.
Ostale dve iz tog društva nisu bile ništa manje ekscentrične.
12
Selin, poreklom francuskinja, ona je devojka koja mora biti u trendu.

Studirala je dizajn i imala je najviše ocene. Uživala je u tome. Bila je
smeđokosa, vitka i jako privlačna.
Jennifer je treća devojka iz tog društva. Ona nam je bila domaćin na neki
način. Rođena je u Charlestownu i za razliku od svojih sugrađana koji su
se ponosili tom činjenicom, Jenn, je nastojala da je sakrije. Charlestown
je poznat kao grad u kom „pljačka banaka" opstaje kao porodični zanat.
Doslovno se prenosi sa oca na sina. Jennin biološki otac je takođe služio
višegodišnju kaznu zbog pljačke. Majka joj se preudala kad je ona imala
svega par meseci. Richard, njen oćuh, je otac kakvim se Jenn ponosi.
Jennifer je bila buntovnica duhom, plavokosa i uvek je nastojala da na
sebi ima barem pet različitih boja. Boje se nisu uvek uklapale. To je Selin,
modnu ikonu, dovodilo do histerije.
- Ri je naša damica. Ostavi je na miru, - branila me je Jenn gladeći me
kao dete po kosi. Jenn je uvek imala taj zaštitnički stav.
Stvarno, šta ću ja bez ovih cura!
- E, eno je Megan Fox! - nasmejala se Selin pokazivajući u pravcu devojke
koja je koračala kroz park kao da je oslobodilac. Samantha Baily alijas
„Megan Fox" je bila brucoškinja, samoprozvana Megan Fox, jer navodno
liči na glumicu iz filmskog hita „Transformers" koji je te godine bio
popularan. Čak je i uradila par plastičnih operacija da bi što više sličila
svom idolu. Bila je lepa, ali mi se njen način oblačenja nikako nije sviđao.
Ne znam kako to ovde prolazi, ali ona je bila praktično gola. Sve je “na
izvolite”.
- Ona danas markira ili šta? - pitala sam zgrožena onim što je ta cura
nazivala garderobom. Joj, zašto se ne mogu suzdržati?!.
- Misliš zbog njene odeće?
- Naravno da je zbog 'odeće'. Ona je skoro gola. - Ok, bila sam sretna da
više ne komentarišu mene. Ali to nije dugo trajalo.
- Joj Ri, ti i tvoji konzervativni stavovi. Daj o'ladi više. - opet je frknula
Marita. Ovaj put je to propraćeno prevrtanjem očiju.
- Znam da prevrćeš očima. - upozorila sam je, ali se nisam ljutila.
- Moram. Izluđuješ me. I uvek uspeš iznenaditi.
- Razočarati misliš?
- Da! Ali ne gubim nadu da ćeš upoznati momka koji će te otopiti.
- Nisam hladna. – rekla sam malo ljutito. Možda nisam pristupačna i ne
sklapam prijateljstva tako lako, da i stidljiva sam, ali hladna nisam.
- Nisi hladna, ali si, izvini, pogrešno vaspitana.
- Iriina mama se boji da se njena mala lady ne upropasti. - uključila se
Selin koja se takođe zaštitnički odnosila prema meni. Nikad neću prestati
da žalim što sam im prevela svoje ime. 'Damica' sam dok sam živa.
- Naravno da će se upropastiti ovim tempom. Nađi sebi momka. Neka te
malo razdrma.
- Ej, izlazim sa Jimmyom već mesec dana.
13
- Njega ne računam. Pre ćeš ti tako drvena njega navesti da nešto uradi
nego on tebe. Jebeš me ako on nije još uvek nevin. - Marita je napravila
facu kao da će povratiti.
- Šta fali da to urade zajedno? Oni imaju tek po devetnaest godina. -
Jenn je strogo pogledala Maritu.
- Zašto ti nisi našla nekog poput Jimmya nego si ni manje ni više bila sa
Copeom? - Uf, Marita je znala ubosti. Nikad nisam videla tog Chrisa
Copea, ali znam da je on momak koji je našoj Jenn slomio srce.
- Bilo bi puno bolje da sam bila sa nekim poput Jimmya. - usprotivila se
Jenn. Znale smo da ona to ne misli. Nikad se nije kajala što je svoje prvo
seksualno iskustvo podelila sa njim. Bilo joj je žao što nije nastavila sa tim
momkom.
- Jenn, znaš na šta mislim. Imala si priliku biti sa dobrim dečkom, ali si
izabrala lošeg. Momci na lošem glasu nisu dobri, ali oni na dobrom nisu
zabavni. Ri, koliko daleko ste ti i Jimmy otišli za ovih mesec dana? - opet
je prešla na mene.
- Poljubili smo se.
Znala sam da će prasnuti u smeh, ali nisam očekivala da Jenn i Selin isto
to uraditi. Pognula sam glavu. Stvarno mi malo iskustva ne bi škodilo, ali
bilo me je blam da to pokažem mom dečku. Ako sam Jimmya uopšte
mogu nazvati svojim dečkom. Bilo je tu nekih elemenata veze kao što su
javljanje jedno drugom, zajednički izlasci, lagani poljupci, ali to je bilo sve.
- Mesec dana i on te je samo poljubio? - Marita je zabacila glavu unazad
kao da ne može verovati. - Je li te barem poljubio kako valja? Znaš ono,
uvalio ti jezik u usta da si ostala bez daha, pritisnuo te uz neki zid, uhvatio
za sise, barem preko majice.
- Ne! Šta ti pada na pamet. - opet sam brzo reagovala. Moje drugarice
su se bukvalno valjale po travi od smeha. Okrenula sam se okolo da vidim
da li nas neko posmatra. Svi su gledali u nas. Joj, zemljo otvori se i progutaj
me. Nemoj to ni slučajno zaboraviti. - Prestanite. Svi nas gledaju.
- Oprosti, Ri, ali trebala si videti svoju facu, - smejala mi se Jenn.
Njihov smeh je zarazan. Prešao je i na mene. Smejem se sama sebi.
- Ne mogu mu reći da... da mi to... radi.
- Ni ne trebaš. Zato nađi momka koji će ti to uraditi čim te vidi. - predloži
mi Selin. Tom se od nje nisam nadala. Nije ni ona. Čisto sumnjam da ona
ima puno više iskustva od mene. I Marita. Verujem da ona samo priča.
- Dobro. Marita, hoćeš li mi posuditi onu svoju majicu na kojoj piše 'Good
girls love bad boys'? - zatreptala sam očima da izgleda kao šala, što je i
bilo.
- Ustvari, imam nešto puno bolje. - zagonetno nas je pogledala Marita i
posegnula za svojom torbom. Izvadila je četri ulaznice i mahala njima. -
Dobila sam ulaznice za večerašnji 'k1' meč, - nastavila je okrećući lice
prema suncu. Na očima su joj bile RB Aviator sunčanice pa joj nismo
mogle videti pogled, ali znamo da puca od važnosti.
14
- Koliko ulauznica? - Jennu je ovo jako interesovalo. Bila je mrtva ozbiljna.

- Četri, naravno. - Marita je bila i dalje mirna. Pričala je kao da je nabaviti
ulaznice bilo isto što i kupiti mleko u marketu. - Vodim vas.
- Pa, to je idealno mesto da našoj damici nađemo momka. - Selin me
opet proziva i grli.
- Jeste, pogotovo ako mognemo dopreti do učesnika. Nađemo joj
jednog već znojnog koji je upravo izgubio meč i pokažemo mu Ri.
Mmmm, pa volela bih biti na njenom mestu. - namignula mi je Selin.
- Šališ se. Čak ni Marita ne bi mogla obuzdati tavog. Orenitišemo se na
one iz publike. Možda nekog ko svira klavir. Zamisli kako bi njih dvoje lepo
muzicirali. Ona svira svoju violinu, a on je prati na klaviru.
Sve tri su prasnule u smeh od ovog Jenninog komentara.
- Zato imam ideju. - Marita je skinula naočale sa očiju. O moj Bože, taj
vragolasti sjaj u očima ne obećava ništa dobro.
- Da čujemo, - rekle su u glas Jenn i Selin.
- Kako ni jedna od nas nema dečka... - počela je zagonetno Marita
nastavljajući nas gledati onim svojim vragolastim pogledom. Ne dolazi
ništa dobro, znala sam. Zato sam joj brže bolje dala do znanja da nije u
pravu.
- Ja imam! - uzviknula sam. Sve tri su me pogledale i prevrnule očima.
Selin mi je stavila ruku na rame kao da hoće da kaže da se smirim.
- Dobro, nastavi. Slobodna sam, - ovu zadnju rečenicu sam izgovorila sebi
u bradu.
- Bilo bi super da unesemo malo dinamike u večerašnji izlazak. Ko zna kad
će nam se još pružiti prilika za izlazak na jedno takvo mesto, pa bi bilo
super da to iskoristimo, - pogledala nas je sad sasvim ozbiljno. - Koja od
nas večeras smuva najboljeg frajera, sledećeg vikenda bira mesto
izlaska i novi izazov.
Selin se svidela ideja. Odmah je digla ruku i rekla da je za. Jenn nije bila
ni za ni protiv, ali je volela izazove. To je prevagnulo. I ona je za. Sve tri su
pogledale u mene. Naravno da nisam bila za.
Videla sam im po licu da me čitaju.
- Hajde, Ri. To je samo igra, - ubeđivala me je Selin.
Kad se, sledeće godine, vratiš onim svojim gorštacima bićeš žestoko
razočarenje, Iria. Neće biti ništa što ćeš im moći ispričati. Vratićeš se baš
onakva kakva si I otišla - govorila sam samoj sebi.
- A, kako ćemo ih rangirati? - čula sam sebe kako pitam.
- Ti si za? - pitale su me sve tri ne mogavši da veruju. Ustvari, bile su četri
koje nisu mogle verovati. Ja sama nisam mogla verovati da pristajem na
ovako nešto.
- Pošto idemo da gledamo tuču, najbolji je onaj koji pobedi. Idemo tim
redosledom. - objasnila je Marita svoj plan.
- To je okej, - složila se Selin.
15
- Kakvo je to mesto? K1, šta je to? - bila sam više preplašena, ali sam
pokušala taj strah pokriti tako kao da sam sumnjičava.
- To je nešto kao kik-boks, samo puno više dozvoljenog, - objasnila mi je
Marita. - Opstale su samo dve grupe, Klub i Krug. Večeras su četiri borbe.
- klub? Krug? Gde je to uopšte? Nema šanse da me mama pusti na jedno
takvo mesto.
- Ustvari, već si bila tamo.
- Jesam li?
- Da. To je u "Underbaru". Jedna etaža niže. Sastanak je kod mene u pola
osam. Sređujemo se i furamo tamo. Ponesite sve sexy krpice koje imate.
I sto višlje štiklice. - namignula nam je Selin.
- Još nešto, - javi se Jenn kad smo bile spremne de se vratimo na
predavanja. - Šta spada u "smuvati"?
- Mora ga izvesti i mora pasti poljubac. Pravi, vlažni poljubac.
Progutala sam svoju pljuvačku. Nema šanse da pobedim. Nemam li
šanse da pobedim?
16
DRUGO POGLAVLJE - Iria
S koro je pola deset. Taj meč ili šta li je već trebao je početi u deset.
Trebale bi smo krenuti, a sve sam se nadala da će se ove moje
luckaste drugarice predomisliti I da ćemo ostati kod Selin. Mogle
bi smo gledati filmove.
Umesto dosadnog gledanja filmova, nas četri stojimo polugole na sredini
Selinine ogromne spavaće sobe, slušamo najnovije hitove na MTV-u,
plešemo i nagađamo ko bi večeras mogao biti pobednik i kakve su nam
šanse. Ta igra je bila tako otkačena da mi se počela sviđati.
Gledala sam u veliko ogledalo u Selininoj sobi ne mogavši verovati da
sam to ja. Ta devojka koja me je gledala sa druge strane ogledala ne
mogu biti ja. Izgledam bar tri godine starije. Moja duga kosa je začešljana
unazad i pada mi niz leđa otkrivajući mi dekolte. Na sebi imam, crni,
kožni, korzet sa tankim bretelicama. Vrhovi korzeta jedva mi prekrivaju
bradavice, a doseže do pupka. Budem li se previše vrckala, moje grudi
će izleteti iz njega. Pristala sam na ovaj korzet, samo da bih uspela odbiti
minijaturni minić. Umesto njega na sebi imam crne, kožne, jako uske,
pantalone, koje su bile i jako plitke. Čipkasti vrh mojih, prozirnocrnih,
boxer-tangi viri ispod panatalona. Na nogama imam sandale sa jednim
kaiščićem preko prstiju i jednim oko gležnjeva. Oči mi je Selin našminkala
jako, ali je na moje usne stavila samo malo bezbojnog sjaja.
- Ličim na starletu. Ne, - ispravim se kad nas pogledam sve. - Ličimo na
starlete. Ne smem se sageti, ne smem sesti.
- Ali smeš plesati, - dobaci Jenn namigujući mi.
- Ja mislim da smo super. - govorila je Marita dok je gladila svoju dugu
kosu skupljenu u konjski rep. Ne mogu da verujem da je to uradila. Ovo
je prvi put da je vidim sa takvom frizurom. Super izgleda. Odlučila se za
kratku jeans minicu i jeans korzet. Napadno se našminkala i obula
duboke kožne čizmice. Na ruke je stavila mrežaste, trofrtaljne, rukavice.
Jenn se, kao i ja, odlučila za kožu. Uska i kratka, crna haljinica joj je stajala
kao salivena. Na nogama je imala žute cipele sa vrtoglavo visokom
petom, a mrežasta, providna, maska preko očiju u duginim bojama se
potrudila da Jenn i večeras bude šarena.
Selin je obukla kratku haljinicu boje kože sa ogromnim izrezom na leđima
i grudima. Sa prednje strane joj se video pupak,i linije grudi, a odzada
skoro čitava leđa. Ne znam kako ona misli plesati, ali to je njena briga.
- Možemo da krenemo. - obavestila nas je Marita. - Taksi nas čeka.
Nadam se da je vozač seksi. - zavodljivo nam je namignula.
Nas tri smo se pogledale. Jasno sam mogla da vidim upitnik iznad naših
glava. Šta se desilo sa našom Maritom?
Taksista je bio mlad, u kasnim dvadesetim. Nije znao u koju bi od nas pre
pogledao. Dao nam je svoju posetnicu da ga nazovemo kad budemo
htele kući. Pitao nas je gde idemo ovako lepo obučene. Nije mogao
17
verovati da imamo katre za 'k1'. Morale smo mu ih pokazati. Bio je

ljubomoran, ali na onaj pozitivan način.
Primetila sam da smo sve četri flertovale sa njim. Vrlo otvoreno. Prvi put
to radim namerno, shvatila sam. Osećaj je bio lep, slobodan.
To veče je bilo veče sa puno "prvi put" stvari. Stvari koje sam nastavila
raditi, jer sam se navuka na njih. Prvi put sam slagala mamu. Ne znam
kako sam preživela gledajući njene oči pune poverenja kako me
ispraćaju kod Selin. Dakle, prvi put sam slagala. A do kraja semestra
lagaću je svakodnevno. Nisam htela, ali sam morala jer sam želela.
- Devojke, da se dogovorimo, - zaustavila sam ih pre nego što smo ušle u
klub. - Ne razdvajamo se.
- Držimo se zajedno. I, ne brini, večeras ćeš pomisliti da smo majke Tereze,
- ohrabrivala me je Jenn.
- Ovako obučene,... da. Sigurno.
"Underbar" klub je jedno od in mesta u Bostonu. Nije bilo droge,
kriminalaca, kavge. Ali, večeras je bilo drugačije. Jenn je bila u pravu,
imale smo najviše krpica na sebi. Oko nas su bile devojke u providnim
haljinicama ispod kojih nisu imale ništa ili u kratkim šorcevima iz kojih im je
virelo pola dupeta. Koliko sam mogla videti, bila sam jedina u
pantalonama.
Neke od ovih devojaka sam prepoznala sa unija. Nikad ne bih rekla da
ću ih videti ovako razgolićene. Ali nikad nisam pomislila ni da ću ja biti
ovako obučena, a evo me.
- Da li je ono Lilly? - pitala sam Maritu dok smo zauzimale svoja mesta.
Odgurnula sam stolicu jer nije bilo šanse da sedem.
- Ona što se drpa sa onim ragbistom. Kako se on ono zove,... Josh?
- Da, valjda, - potvrdim ne skidajući pogled sa para koji izgleda kao da
im treba krevet, a ne podijum.
- Jeste.
- Svi ih gledaju! - zaprepašteno sam prošaputala.
- Ri, samo ti ih gledaš, - opomenu me Marita, ali nije mogla da se suzdrži
od prevrtanja očima.
Pogledam oko sebe. Pa stvarno. Sao ja. Svima je normalno to njihovo
drpanje, kako ga je Marita nazvala. Da se razumemo, nemam baš toliko
nevine oči, ali njene noge su njemu oko struka, njene ruke u njegovim
pantalonama. Njegove ruke ne vidim, ali ako mogu suditi po njenom
kikotanju onda ih je momčina zaposlio.
Konobar nam donosi bocu 'Skyy' vodke i četri čaše. Odmah ispijem skoro
pola da se malo opustim. Vidim da se ne razlikujem od ovih devojaka
ovde. Kao što je Jenn i rekla, imamo i previše krpica na sebi, ali smo
ubedljivo najmlađe.
Rihannina pesma "Dont Stop The Music" se završavala kada smo čuli glas
DJ-a.
18
- Underbar Arena je otvorena. Večeras uživamo u četiri borbe. A, koga

ćemo gledati pogledajte u monitore.
- Da vidimo čiji će jezik jedna od nas večeras okusiti, - namignula nam je
Selin. Ove devojke su još luđe kad malo popiju.
Alokohol deluje. Nisam se zaprepastila na ovu izjavu.
U tom trenutku dva ogromna monitora su upaljena, a mi smo gledali u
leđa tridesetorice muškaraca koji su radili sklekove u vazduhu. Svi su se
gibali nad željeznim cevima. Bradom su morali dotaći gornju ivicu cevi.
Bili su samo u leviskama, bosi, znojni, visoki, tetovirani, mišićavi.
Leđa jednog muškarca su se razlikovala od ostalih. I ne samo zato jer je
jedini imao belu majicu na sebi koja je natopljena znojem pokazivala
jezivu tetovažu. Preko čitavih leđa imao je nacrtanu zver u napadu. Vuk.
Crn. Kao pakao. Sa otvorenim čeljusima i živim sivim očima. Široka
ramena tog muškarca oslikana su vučijim šapama sa izvučenim
kandžama. Jeza mi je prošla kroz telo. Ta zver kao da je bila živa, kao da
je deo tog tela. Bio je jako visok i vitak. Crna kosa, mokra od znoja mu je
dodirivala ramena.
- Ko je on? - pitala sam Jenn.
- Kenrick Hunter. Zovu ga Crni Vuk.
Zove se Kenrick! Kenrick kao „bold ruler“; bestidan, bezobrazan, srčan,
gospodar, preziva se Hunter; lovac, a nadimak mu je Crni vuk. Jesu li ovi
ljudi svesni sa kim imaju posla?
- Ta zver,... tetovaža.
- Da. Izgleda strašno i ovako. Mogu misliti kakav je kad skine majicu. Kažu
da je to on.
- On je apsolvent. Predmeti - politika i ekonomija. Čula si za njega.
- Ne, nisam.
- Kako nisi? - začuđeno me pogleda Selin.
- Nisam. - odgovaram joj iskreno, a ne mogu skinuti pogled sa ekrana.
Kada je slika nestala - ne znam da li mi je žao ili mi je lakše.
- Pre tri godine na Harvardu muškarci su se kladili ko će povaliti najviše
devojaka sa unija, ali u istoj generaciji. Opklada je bila tajna. Niko za nju
nije znao dok je nisu završili. On je dobio tu opkladu. Pritom, ni sa jednom
nije bio u vezi, a priča se da bio i sa par mlađih profesorica.
- Možemo na prste prebrojati devojke koje su večeras ovde, a nije ih
kresnuo. - ubacila se Marita u naš razgovor.
Pogledala sam oko sebe. Čoveče, pa tu je bilo na desetine devojaka.
- On je Chrisov najbolji prijatelj, - reče Jenn, a da nije bila ni svesna šta
priča.
Pogledale smo je.
- Šta je bilo? Šta sam rekla? - pitala je zbunjeno nas gledajući.
- Ništa, - odgovori Marita obazrivo.
Chris je za Jenn još uvek živa rana. Iako ona o njemu neće da priča,
znamo da je još uvek zaljubljena u njega.
19
- Devojke, ovi moci su stvarno izdržljivi, - čuo se glas DJ-a - Olakašajte im

pad. Prvih trideset ulazi. - šeterski je dodao.
Počela je opšta vriska. Nisam imala pojma o čemu se radi. A onda sam
na monitirima videla trideset, skoro golih, devojaka kako se kače
momcima, koji su i dalje radili sklekove oko vrata, a nogama ih grle oko
struka. Momci su sad imali dodatni teret.
- To su njihove devojke, - rekla sam naivno kad sam videla da se skoro svi
ljube.
Marita je ispljuvala piće koje je upravo popila.
- Ludice, naivna. Ne, nisu im to devojke.
- Pomislila sam. - osećala sam se tako glupo. Polazim, uvek, od sebe, to
mi je veeeliki deficit. - Svi se ljube, osim ovog sa vukom na leđima.
- Čula sam da se on ne ljubi, nikad. - opet Selin.
Marita mi se skroz približila i šapnula mi u uho. - Pogledaj bolje šta on radi.
Pogledala sam. Njegove levisice su bile otkopčane, otkrivale su mu pola
čvrsto zategnute zadnjice. Bilo je očigledno da su im tela spojena.
Gledali su se u oči dok je on radio sklekove, a ona se nabijala na njega.
- Užasno. Mogu se zaraziti. - zgrozila se Jenn. Nisam bila jedina naivna.
- Izvadila mu je kondom iz zadnjeg džepa i navukla mu ga, pre nego što
se nabila na njega, - objasnila nam je Selin.
- Selin, ti kao da si ljubomorna, - zadirkivala ju je Jenn.
Pogledala sam u Selin. Pa,... bila je. Ne mogu da verujem. Ona bi volela
da je na mestu te devojke.
- Privlači me. Znam da je bestidni, preverzni, skot, ali privlači me.
- Dobro došla u klub! - zapevala je Marita pogledavši devojke oko nas.
Shvatila sam. Sve ih je privlačio. Sve bi volele da su na mestu te devojke.
Jadne one u kom smeru im idu želje.
- Selin, ako ikad privučeš njegovu pažnju to će biti samo zato da te izjebe.
Samo jednom. Znaš kakve priče kolaju o njemu. On je đavo lično.
Nevolja. Mračan i opasan.
- Za sve si u pravu, - priznala je Selin.
- Ljubavi, naćićemo ti jednog dobrog frajera. Kreši se sa njim i sve će biti
u redu.
- Sviđaš se Leonu, - čula sam sebe kako govorim.
- Leonu Parkeru? - povikale su devojke u glas.
- Pa,... da... Gleda te često.
Bila je to istina. Nije mi jasno kako one to nisu primetile. Obično sam ja ta
koja ne registruje takve stvari.
- On je ovde! - uzela je stvar u svoje ruke Marita. - Selin, ispravi se, pogledaj
u njegov pravcu, desno. Nasmeši mu se.
- Još ih je devet. Devojke odlično rade svoj posao. ... Pa dobro, od koristi
su na ovaj ili onaj način, - DJ se opet oglasio.
- Leon ide prema nama. Sa njim je i onaj Kevin. - uspaničila se Selin.
- Ok. Budi mirna. Koja preuzima Kevina?
20
Nijedna se nije oglasila.

- Mogu li ja? - sitna plavuša koja je sa društvom stajala pored nas
prijateljski nam se smešila.
- Možeš, sestro.
- Ćao devojke, - pozdravlja nas je Leon. Jedan Selinin osmeh i evo ga
ovde. Leon je bio prvotimac našeg fudbalskog tima. Jako zgodan,
plavokos, sa prelepim crnim očima. Bio je stariji od nas godinu ili dve.
- Ćao, - pozdravile smo.
- Dozvolite mi da vas upoznam sa Kevinom.
Upoznavanje obavljeno, a Kevin ne može da odvoji pogled od mog
dekoltea. Osećam se tako jeftino.
- Svi su već dole, - Marita mi je pritekla u pomoć.
- Ja i Selin smo svakako planirale ostati ovde, - čujem glas plavušice.
- To je super. Kevine, ostajemo, - Leon je bio oduševljen. - Stvarno nisi
planirala ići dole? - gledao je pun nade.
- ...Stvarno, - čujem drugaricu kako laže.
- Onom Kevinu samo što pljuvačka nije počela da curi na tebe, Ri, -
upozorila me je Jenn.
- Nije jedini. Ne mogu da ih krivim, - zadirkivala me Marita
- Osećam se jeftino.
- Osećaj se sexy.
Zakoračila sam u Arenu. Bili smo u mraku, sva svetla su bila usmerena na
borilište koje je bilo nešto više od metar iznad poda. Prva borba je
počela. Nisam mogla naći nikakvo uživanje u ovom. Ti momci su
povređivali jedan drugog. Bilo je krvi, bola, adrenalina. Pokajala sam se
što sam uopšte došla na jedno ovakvo mesto.
Nisam znala koja osmorica su ostali zadnji na onim šipkama, ali nešto mi
je govorilo da je Zver opstala. Tada sam ga prvi put videla uživo i izbliza.
On izgleda kao kakav ratnik kojem bi više pristajalo da je na konju i vitla
mačem predvodeći vojsku vitezova. Jednostavno tako zrači. Dvorana je
zanemela. Kao da je gospodar sveta i kao da je video toliko toga da ga
više ništa ne može iznenaditi. Kasnije sam saznala da sam bila upravu. Taj
muškarac se rodio razvratan. Kao da nikad nije bio dete, kao da nikad
nije bio nevin.
Osetila sam ga pre nego što sam ga videla. Ustvari, kad malo bolje
pomislim – dopustio nam je svima da ga osetimo. Jednostavno se
njegovo prisustvo osećalo u vazduhu. Ovako se verovatno osećaju ovce
kad im vuk upadne u tor. Sad sam imala priliku da ga dobro odmerim.
Bio je visok preko metar i devedeset. Skoro dva metra. Krupan, grub, sirov
i surov. Mokra od znoja, kao ugalj crna kosa, virila mu je ispod tamno sive
kapuljače. Na veliko razočarenje ženskog dela publike, na sebi je imao
leviske i tamno sivi duks. Jedino na nogama nije imao ništa. Njegov
protivnik je bio otprilike iste visine kao on, ali je spor i nespretan. Najavljuje
urarac očima i svojim držanjem. Vuk je sa lakoćom pobedio nosoroga.
21
- Dobro ga je izmlatio, - šapnula mi je Jenn.

- Da, - potvrdila sam.
Više od dva sata smo u Areni. Noge počinju polako da me bole.
- Hoćemo li gore, bole me noge?
- Idemo. Ostala su dvojica iz Kluba. Oni su pobednici.
Okrenula sam se još jednom u pravcu ringa. Crnog Vuka nije bilo. U meni
se probudilo nešto što je želelo da pokaže ovim devojkama da sam ja
dobra devojka koja svira violin, sluša mamu, ima najbolje ocene i ... koja
može da obori sa nogu jednog lošeg momka, koji je pritom i par godina
stariji. Ne verujem da će me vise zvati ΄mala damica΄. To mi se svidelo.
Zbog toga moram da pobedim.
- Koliko visoko se Hunter rangira? - pitala sam dok smo se penjale uza
stepenice.
Marita i Jenn su se začuđeno pogledale. Opa, dočekala sam da i ja njih
vidim iznenađene. Sviđa mi se ovo. - Duplo? – podigla sam jednu obrvu
imitirajući onaj pogled dominantne zavodnice kakav je imala Sharon
Stone u “Niskim strastima”. Kako mi je dobro dok sam ovako smela.
Namerno zagrizem donju usnu i namignem im.
- Duplo, - slože se moje ΄ostale bez reči΄ drugarice.
Sreća da smo krenule ranije. Gužva je bila neopisiva. Selin, Leon, Kevin i
plavušica sedili su i pričali nešto zabavno i veselo. U separeu do nas su
sedela još tri nepoznata mi momka i jedna devojka. Svi su bili opušteni i
veseli. Nepoznata četvorka je bila starija od nas. Verovatno aspsolventi.
Devojka iz tog društva sela je jako zgodnom momku u krilo da bi nam
napravila mesta. Osmehnule smo im se i zahvalile. Moj dekolte je opet
upadao u oči. Definitivno mrzim ovaj osećaj. Ovo nije za mene.
Opuštena i dobra atmosfera je i od mene napravila opušenu devojku.
Nije me više bilo briga da li će mi cicke ispasti ili neće. Alkohol je radio
svoje. Počela sam odlično da se zabavljam uz savršenu muziku koja je
ispunjavala prostor. Samo je Jenn bila ukočena.
Zgodni frajer kojem je devojka bila u krilu i grickala mu uho klimnu glavom
prema Jenn. Ona mu otpozdravi i zacrveni se.
- Nešto nije uredu, Jenn? - pitala sam je naslonivši joj se na uho.
- Sve je ok, uživaj, - Jenn je pokušala da se oraspolži, ali nije mogla. Bila je
u nekakvom grču. Primetila sam da ne može a da ne gleda u ovog
frajera. Stvarno opasno dobro izgleda.
- Šta je sa Jenny? - pitam Maritu.
- Ovaj super zgodni muškarac koji će za koji minut tucati devojku koja mu
je u krilu je Christopher Cope.
Sve mi je bilo jasno.
Još jednom sam ga pogledala. Da, mogla sam pretpostaviti da je samo
jedan ovakav muškarac moga biti najbolji prijatelj Zveri. Jednako crna
zver. Zver broj dva me je pogledala. Čovek bi pomislio da su ta dvojica
braća. Bili su približno iste visine i krupnoće. Za razliku od Huntera, Pope
22
je imao pakleno crne oči. Pogled mu se zaustavio na mojoj kosi, pa na

dekolteu. Njegov pogled smelo prelazi sa mene na Jenn i sa Jenn na
mene dok mu devojka u krilu nešto radi po rajfešlusu na pantalonama.
- Moram u toalet, - obraćam se Jenn.
Ona tek nakon par sekundi registruje šta sam rekla.
- Hoćeš da idem sa tobom?
- Ako moraš?
- Ne moram. Idem plesati. Vidimo se na podijumu.
Uzima Maritu za ruku i odlaze na podijum, a ja odlazim u drugom pravcu.
Ne trebam tolet. Trebam svež vazduh. Osećam Copeov pogled na sebi
dok se probijam kroz gužvu. Mogu da razumem Jenn, a ujedno mi je i
žao, znam da su bili jako kratko zajedno. Jenn ga je zatekla kako se seksa
sa drugom devojkom, a on ju je mrtav hladan pozvao da im se pridruži.
Užas! Sad kad sam ga videla, ne mogu ga ni zamisliti vernog jednoj
devojci. Verovatno ih, on i njegov drug menjaju kao veš.
Na koži sam osećala svežiji vazduh pa sam se uputila u pravcu iz kog je
dolazila ta svežina. Požurila sam da se što pre nađem napolju. Kako sam
se približavala cilju sve razgovetnije sam čula nečije stenjanje. Naivna,
kakva jesam pomislila sam da nekom treba pomoć. Pogrešila sam. Silno
sam pogrešila.
Zakoračila sam jednom nogom na sitni šljunak i stala kao ukopana.
Stenjanje je dolazilo od devojke koja je klečala na kolenima i oralno
zadovoljavala muškarca koji je opušteno sedeo na stolici. Jednom rukom
je držao devojku za kosu, a u drugom je posegnuo za flašom piva koja je
bila na stolu. Jedna devojčina ruka joj je bila između nogu, a drugom je
masirala svoje, razgolićene grudi. Muškarac je bio obučen. Samo su mu
pantalone bile otvorene. Izgledalo je da mu je to sasvim odgovaralo.
Znam da sam se trebala okrenuti i otići, ali nisam mogla. Prvi put
svedočim ovako nečemu. Podignem pogled da vidim ko je muškarac.
Možda ga znam. Sive oči su me fiksirale. Glava jedne devojke mu je bila
između nogu, a on ju je ignorisao. Gledao je u mene. Sve vreme otkako
sam ovde, momak sa tetoviranom zveri crnog vuka me gleda. Te sive oči
su bile tako prodorne, tako hipnotizirajuće. Čak i kad je skinuo pogled sa
mojih očiju i kad sam jasno mogla da vidim da mi odmerava svaki
milimetar tela, ostala sam mirna. Nisam mogla nigde. Prelazeći
pogledom preko mojih usana, pa se linijom vrata spuštajući prema mom
vratu, grudima, stomaku, mestu gde mi se noge spajaju, on kao da me
je skidao. Osećala sam se kao da stojim gola ispred njega. Mahinalno
sam stavila jednu ruku preko svojih grudi, a drugu preko intimnog
područja. Htela sam da se pokrijem.
- Ja sam opet svršila... Hoćeš li ubrzo? - pitala je plavuša ne vadeći ga iz
svojih usta, a svesna da je on prilično nezainteresovan koliko je puta
svršila.
23
- Sa pogledom na takve sise, gotov sam, - rekao je sve vrema gledajući

u mene. Gruba lepota njegovog snažnog glasa naterala mi je jezu kroz
telo.
- A, u pičku materinu, - frknuo je zabacivši glavu unazad svršavajući
plavuši u usta.
Kad je sklonio svoj pogled sa mene, mogla sam opet da mislim. Okrenula
sam se i ipak otišla do toaleta.
Ženski toalet kao i svaki drugi, uvek krcat. Trebaće mi deset minuta da
dođem na red. Ne marim. Treba mi vreme da sumiram sve šta sam
doživela. Ne! Nisam doživela. Videla sam. Ta se devojka sama dirala dok
je njega... držala u ustima. Rekla je da je 'opet' svršila. Da li to znači da je
pre toga on bio na kolenima? Pokušala sam da zamislim tu crnu glavu
između plavušinih nogu. Ne znam zašto, ali nisam mogla. „Sa pogledom
na takve sise, gotov sam." Njegov britanski akcent je sexy i moćan.
Britanski akcenat? Da! Definitivno. I to izražajan. On je Britanac?
- Tvoj red, crvenokosa, - upozorila me tamnoputa devojka pored mene,
lagano me gurajući ramenom.
- Hvala, - prošaputam i uđem u mali toaletni prostor.
Taman kad sam htela pustiti vodu, mobitel mi zavibrira.
Pogledam. Poruka od Selin.
Selin: Ri, sve ok?

Ja: Sve ok. Dolazim. Gužva u toaletu.
Guram se kroz gomilu prema našem stolu, usput mašem Jenn i Mariti da
ću im se pridružiti samo da ostavim torbicu. Idem prema stolu i osećam
nečiji pogled na sebi. Poznati trnci mi prolaze telom. Ne, ovako se nisam
osećala kada me je Jennin Chris gledao. Podignem oči i susretnem se sa
sivim očima koje me skidaju. Kenrick Hunter opušteno sedi na mojoj stolici
i čeka nekog. Da, nekog čeka. Plavuša nije pored njega, a nije ni ona sa
kojom je radio sklekove. Koga onda čeka?... Mene?
Da, čekao je mene. Dopustio mi je da to pročitam u njegovim očima.
Oči divlje zveri su me proždirale. Osećam se golo i požderano. Idem
prema njemu. Ne, ne idem prema njemu, idem prema svom mestu.
Lagano, korak po korak, gledamo se pravo u oči. Gleda me pogledom
predatora, vuk koji vreba svoj plen. Oči i nozdrve mi se šire. On je vuk, ja
sam srna. Rukama stišćem torbicu tražeći sigurnost. Grudi mi se nadimaju
dok duboko udišem preko potreban vazduh, a takve prete da će ispasti
iz korzeta. Pogađa mi misli dok usnama oblikuje rečenicu: "Voleo bih da
se to desi." Bože, sve je istina. On stvarno nema stida.
24
TREĆE POGLAVLJE - Kenrick
Eton, Windsor, Engleska, novembar 2001. godina
Z vuk tog jebenog telefona mi odzvanja u ušima, ali nema šanse da

se pomerim. Koliko sam spavao? Sat? Dva? Ne više od dva, u to
sam siguran.
Nekako uspevam da podbočim svoje golo telo na laktove. Glava mi
pada prema jastuku. Telefon ne prestaje da zvoni. Kome se jebeno žuri
da mi čuje glas? Okrenem se na leđa tražeći pogledom taj mobitel. Po
zvuku rekao bih da je ispred kreveta. E da me jebeš! Nema šanse da ću
se u skorije vreme dokotrljati do tamo. Opružim ruke i padnem nazad na
krevet. Koji kurac me ovako bole leđa? A onda se setim da sam čitav
petak i subotu proveo slaveći završetak još jednog školskog poglavlja.
Nakon Wetherby School i Ludgrove, pao je i Eton collage. Hvala kurcu.
Slavili smo u visokom stilu. Alkohol, trava i devojke koje su nam ispunile i
najbizarnije želje. Kao što je onaj slavni Nemac, Erich Maria Remarque,
napisao; “All quiet on the western front”.
Telefon i dalje zvoni i umesto da se javim, sad kad sam ustao, idem do
toaleta da pogledam šta mi je to na leđima što me toliko peče. Znam
odgovor i sam, ali samo da vidim koliko gadno su me izgrebale.
Hvala jebenom arhitekti koji je dizajnirao ovu Westmoreland rezidenciju
u Etonu pa dok pišam mogu, zahvaljujući ogledalima ispred i iza sebe,
da vidim svoja leđa. Izbegavam u ogledalu uhvatiti svoj pogled.
Dobro, išarale su me, ali znalo je biti i gore.
Posle tuširanja hladnom vodom pomislim na sve Westmorelande koji su
bili ovde pre mene. Jesu li i oni ovako slavili? Ne sumnjam da jesu, znam
da jesu. Skandali mog oca su polako počeli padati u zaborav kad sam
ja dovoljno odrastao da ih počnem praviti.
Saginjem se i uzimam prokletu spravu koja mi ne da mira. Dvadeset pet
propuštenih poziva u roku od nepunih sat vremena!
Moja majka, moj otac, Harry, Marco, čak i moja maćeha. Znači u društvu
onih cura koje smo propisno izjebali je ili drugarica moje maćehe, ili
mlada, nestašna, zapostavljena, ženica, nekog od poslovnih partnera
moga oca, koja je očajno željna dobrog karanja i mladog mesa ili im
ćerkice, koje glume majke Tereze jutros ne mogu stati na noge, a kamoli
se pojaviti na misi.
Odlučim se javiti Harryu.
- Gde si, čoveče? Koji kurac se ne javljaš? - opali Harry po meni kad sam
ga nazvao.
Nešto smo debelo usrali kad je Harry Fielding, koji je jedini čovek kog
poznajem a da mu se čak i više nego meni jebe za sve što se okolo
događa, ustao u ovo doba, i jebeno je zabrinut.
- Gde gori, jebote? - pitam i sam se počevši brinuti.
25
- Imamo čast da smo na naslovnoj 'Times-a' i skoro svih dnevnih novina

širom jebenog ostrva, i to drugi put ove nedelje, batice.
- Čime smo zaslužili tu privilegiju?
- Ništa naročito, samo smo jebeno orgijali, pili i drogirali se.
- Trava nije droga. Jebeno orgijamo i pijemo svaki jebeni vikend. Gde je
tu jebeni problem?
- Sinoć smo napili, drogirali i tucali slatke, još deset dana maloletne,
bliznakinje nekog jebenog bankara.
- Koji kurac, čoveče?
Harry nastavlja da priča, ali mi pažnju odvraćaju glasovi u hodniku.
Prepoznam glas batlera Georga, ali sa kim on to priča?
- Ej, brate. Imam posetu. Čujemo se kasnije.
Bacim telefon na krevet i krenem prema vratima. Nema veze što sam
kao od majke rođen. Stari Georg me je video i u gorem izdanju. Svašta je
taj čovek doživeo od Westmorelada. Ništa ga ne može iznenaditi. Valjda.
Otvaram vrata svoje sobe i krećem se prema glasovima.
- Brinem se za mladog gospodara, vaša milosti, - govori Georg zabrinutim
glasom. Vaša milosti? William je ovde?
- Spremi svoje stvari, Georg. Pošto je Kenrick završio školovanje,
zatvaramo rezidenciju... do sledećeg Westmorelanda, - glas mog oca je
strogo kontrolisan. Nema šanse da pokaže emocije. Pogotovo ne kad je
u pitanju njegov buntovni, raskalašni sin. Jedinac.
Naslonim se na zid, prekrstim ruke na grudima i čekam kad ću biti
primećen. Nisam puno čekao. Iako u godinama, moj otac ima
izvandredan njuh i sluh.
Pogleda u mene, odmeri me onako golog, otpusti batlera, a meni reče:
- Obuci se. Helikopter nas čeka.
- Gde idemo? - pitam okrećući mu leđa i vraćajući se u svoju sobu da se
obučem.
- Ideš se pozdraviti sa majkom i sestrama u Claymore.
- Tvoja žena nije moja majka! - prasnem. Hoće li ovaj moj otac ikad
odustati? - Moja majka je žena sa kojom si se razveo, da bi se mogao
oženiti tvojom sadašnjom ženom.
- Ideš se pozdraviti sa Anitom i polusestrama u Claymore.
Jebote, prvi put otkad znam za sebe ovaj čovek se ispravio. - Iz
Claymorea ideš u vojsku.
Pogledam ga u neverici. Kakva jebena vojska?
- Predao si molbu da se pridružiš mirovnim snagama u Afganistanu.
Nisam predao nikakvu jebenu molbu. Moj front je London i svi oni
plavokrvni pičići koji me tamo čekaju da budu osvojeni i pokoreni.
Otac me gleda ravno u oči dok mi saopštava da me šalje ravno u
jebeni rat. Suze mu liju niz lice, ali odlučno nastavlja da mi objašnjava
da ću za otprilike pet sati biti ukrcan u vojni avion kojim ću doći do
NATO baze u Turskoj gde ću prvo imati obuku pre nego što me bace na
26
neki jebeni front.
Underbar Club, Boston, april 2007. godine
Ne znam ko je devojka u mom krilu, lepa je, zgodna, ima brazilsku guzu,
dugu, plavu, kosu i mrežaste štrample. One me jebeno pale. Gleda mi u
usne. Jebi ga curo, verovatno ti je rečeno, ne razmenjujem pljuvačku sa
svakim. Mala odmah prelazi u ofanzivu i poseže za dugmadima na mojim
pantalonama.
- Ne nosiš donji veš? - govori mi napaljeno dok oblizuje usne, a dlanom
prelazi po čitavoj dužini mog vršnjaka.
- Nekad ga zaboravim, - govorim joj dok joj palcem prelazim preko
karotide. Puls joj se obrzava. - Uzmi kondom. U džepu je.
Devojka se promeškoljila u mom krilu. Crni čipkasti grudnjak isturio joj je
grudi, kao na pladnju su mi. Uzimam jednu bradavicu u usta i počinjem
sisati. Nisam iznenađen što ni ona ne nosi donji veš. Rasparao sam joj
mrežu i gurnuo tri prsta u nju. Čujem kako stenje i moli me da joj ga stavim.
Imam posla u klubu, a pošto mi je kurac još uvek pod adrenalinom od
borbi, a ova mala ga je željna nisam mogao biti baš toliko đubre. Ispuniću
joj želju. Grubim potezom zgrabim je za ramena i gurnem je dolje ispred
sebe. Ona klekne, oslobodi mi kurac i primi ga u usta.
Mislio sam da ću sedeti na toj stolici još barem pola sata dok ne svršim, a
onda sam osetio miris koji mi već mesec dana para nozdrve.
Mogao sam samo zažmuriti i zamisliti je. Ona se ne bi zadržavala. Ali, u
tom slučaju moja reputacija bi bila dovedena u pitanje. A to nikako
nisam hteo.
Uradio sam ono što bi svaka bitanga uradila - pustio sam je da gleda.
Svršio sam, zakopčao svoje leviske i uputio se prema baru. Nije mi bio
problem naći Copea. Ljudi su mi se sklanjali praveći mi put do separea u
kom je on sedeo.
Na tom putu sve su oči uprte u mene. Većinu ovih devojaka poznajem.
Veći deo sam povalio da bi dobio onu opkladu koja je sad postala
legendarna. Ono što nisam uspeo, zbog nedostatka vremena kresnuti u
toku opklade, odradio sam u sledećem semestru. Pozdravim ih laganim
klimanjem glave. Većina mi čestita i govori nešto što nemam ni vremena
ni volje slušati.
- Gde si do sad? - pita me Chris otpuštajući zgodnu crnku koju je
verovatno upravo ševio. Sudeći po sjaju u njegovim očima, mala ga je
dobro odradila.
- Druženje sa fanovima.
- I mislio sam da si ga uposlio da deli autograme, - nacerio mi se moj
prijatelj.
- Dobra tuča, Hunter, - prilazi nam konobar i čestita mi.
- Nije bilo loše, - odgovaram mu nezainteresovano.
27
- Šta piješ? - pita me konobar

Proverim šta Cope pije. Vidim napola ispijenu flašu od pive. Znači da je
rešio ostati trezan. Znači da ima seks kombinaciju.
- Kasnije, - kažem konobaru i pogledam na podijum tražeći Iriu. Ne bi bilo
loše da i ja večeras ostanem trezan.
Momak se pozdravi sa nama i okrenu se dvema devojkama i njihovim
partnerima sa kojima smo delili sto. Prepoznajem onu ΄posh΄ drugaricu
devojke na koju sam, večeras naoštrio sva svoja čula.
- Ko je sa ove strane stola? - pitam ne skidajući pogled sa podijuma.
Čoveče, ta mala stvarno zna da pleše. Ne znam ko ju je uvukao u ovu
odeću, ali sviđa mi se gledati sve ove luzere koji kidaju komad po komad
odeće zavodljivoj devojci koja pleše kao boginja. Devojka ih ni ne
primećuje. Svesna je samo mog pogleda. Ona je jedna nimfa koja je
stvorena da je ševe bogovi, a ne gubitnici.
- Ta mala u koju gledaš i one dve koje ne vidiš a sa njom su u društvu.
Pogledam u Chrisa i vidim da i on odmerava Iriu, ali i njenu drugaricu.
Onu što voli eksperimentisati sa bojama.
- Ima dobre sise i guzu. - nastavi Cope.
- Na koju misliš?
- Ovu kojoj će u roku od petnaest minuta hlačice i korzet biti petnaestak
centimetara spušteni. Čoveče, zar ti dve večeras nisu dosta? - pita me
Chris tačno pogađajući koji mi je cilj.
- Znaš me. - odgovorim ravnodušno ne skidajući oči sa prelepog, mladog
tela devojke koja nije ni svesna da pleše za mene.
Već više od deset godina se valjam sa ženskim polom, tako da im odlično
poznajem govor tela. Bolje nego što ga one poznaju. Problem sa mnom
je što nakon posedovanja, želim da zaboravim. Ostajem prazan kao što
sam i bio. Tako da mi nikad nije dosta.
Da, bio sam jebeno nezasit, ali srećom po mene broj žena koje su bile
više nego sretne da mogu zadovoljiti moje potrebe je stalno rastao. I
uzimao sam ih.
Nisam se više toliko opijao. Prestao sam pušiti, čak i travu. Ali zato sam sve
više i više menjao žene. Sex i borbe bile su jedine dve stvari koje su me
mogle smiriti.
Koji sam ja jebeni kreten. Nemam pojma zašto sam dopustio onoj plavuši
da mi puši kurac,a ni onoj crnki da je pojebem. Dobro je imati tu naviku i
napuniti džepove kondomima. Inače bi već odavno popušio neku
bolest.
Jebi ga, dok sam mislio da li ići polako sa tom crvenokosom ili je još
večeras povaliti, prišla mi je ona plavuša i bez ikvog mi se uvoda počela
čvrstim, okruglim dupetom trljati o kurac. Minica koju je nosila bila je
smešno kratka, a ispod nije nosila ništa. Nije mi bilo druge nego se
zadovoljiti i osloboditi. Ali Iria nije trebala to videti. Ne želim da se seti
28
glave te plavuše kad ona bude na kolenima sa mojim kurcem u svojim

ustima.
Znao sam da će mala lejdi doći. Bilo je stvarno lako hakovati laptop one
r'n'r lujke i dodeliti joj četri ulaznice za meč. Ona je još jedna od onih koje
se pale na legede o meni. Bio sam tip koji se smešio i dok bi stvari rešavao
šakama, čak i ako bi pritom pljuvao vlastite zube. I devojke su to volele.
Nije im bilo važno što ću ih samo jednom pojebati, bez ljubljenja, bez
nežnosti, bez bilo kakvih osećaja. Znale su da će biti tretirane kao kurve,
svejedno želele su to. Zato što su kurve. Želele su biti pokoren i osvojene
od strane momka na lošem glasu, teške naravi, koji živi opasno, a pritom
ima najbolje ocene na jebenom univerzitetu.
Pre nego što sam ustao i krenuo prema svojoj lovini setim se da je moj
prijatelj imao problem sa ljubomornim sinom jedne mamice koju je on
dobrih dva dana trošio, a i ja im se jednom pridružio. Ženska je bila
rođena kurva.
- Kako si rešio ono? - pitam ga prateći njegov lenji poged kojim i dalje
odmerava onu šarenu plavušu.
- Mali je odlučio pomiriti se sa istinom da mu je mati prava, divlja drolja.
- Dobro za njega, - kažem i krenem prema podijumu.
- Nisi njen tip, - doviknuo mi je šeterski Chris.
- Ja sam tip za sve devojke, - namignem mu i uputim se prema svom cilju.
Ne znam zašto, ali voleo bi da ovde naiđem na otpor. Treba mi izazov.
Kad sam ga poslednji put imao?... Sa Zoyom.
Odbacio sam pomisao na Zoyu i usredočio se na novo, mlado meso.
Zoya je u tom trenutku bila daleko, na drugom kontinentu. Iria je ovde,
na dohvat mi ruke.
Na podijumu sam. Stojim pored nje. Dok pleše dodiruje me nogama i
guzom. Pravim se da pričam sa momkom kog poznajem, a koji je sa
devojkom ovde. Nemam pojma šta dečko priča. Krajem oka vidim latinu
kako pokušava nešto šapnuti Irii, ali čujem je. Moli je da se zamene za
mesta. Žao mi je malena, ništa od toga. Možda drugi put.
Dok lagano hvatam Iriu za bok i primičem je sebi i dalje se pravim da
razgovaram sa ovim. Čovek priča kao navijen. Ne mogu ga se rešiti.
Osetivši moju ruku na svojoj goloj koži Iria prestaje da pleše. Moram da
reagujem brzo.
Privučem je još više sebi i naginjem se njenim drugaricama tako da me
obe mogu čuti.
- Ja ću plesati sa njom, - kažem im bez uvoda, spustim i drugu ruku na
devojčin uski struk, ali ne pre nego što sam njene ruke stavio sebi oko
vrata.
Privučem je još bliže sebi. Da smo goli, ovo bi bilo kao da nam se tela
ljube. Lice joj obliva vatreno rumenilo. Pegice na njenom malom,
pravilnom nosu su još izražajnije. Pogledam je u oči, vidim da je zbunjena,
29
iznenađena i, da me jebeš, vidim nešto kao pobedu u njenim očima.

Ona lovi mene? E pa jebi ga.
I onda se to desilo.
Njen miris.
Telo mi se ukočilo kad mi je miris njene kože prošao kroz nozdrve i razlio
se mojim venama brzinom misli. Nisam to hteo. Nisam ni želeo. Nikad. Ni
sa jednom ženom sa kojom sam do sad bio. Čak ni sa Zoyom. Prvi put
želim svoje tragove na koži jedne devojke. Prvi jebeni put želim obeležiti
jednu ženku.
30
ČETVRTO POGLAVLJE - Iria
O sećam njegov pogled na svom telu i licu sve vreme. U

normalnom stanju pobegla bih glavom bez obzira. Ma, u
normalnom stanju ja ne bih bila ovde, ovako obučena, ne bih
ovako plesala. U normalnom stanju ne bih želela privući pažnju momka
na lošem glasu koji se tuče i radi devojkama one stvari.
Ne! Devojke njemu rade one stvari.
Ne! On navodi devojke da mu rade one stvari.
Da! Tako je. On njih navodi.
Ali ova veče sama po sebi nije bila normalna. Pred očima su mi slike one
devojke u Areni i one od malopre. Gde su one sad? Vide li da me ovako
gleda? Smeta li im to? Meni bi smetalo da gleda drugu devojku.
Znala sam da je on opasan po mene, ali alkohol u krvi je radio svoje.
Trebala bih se bojati ovakvih momaka. I bojim se, uprkos alkoholu. Bojim
se, ali činjenice da osećam nešto.
Je li ovo požuda, ovi što osećam? Da li se ovako osećala Jenn kad je
dopustila Christopheru da spava sa njom? Jesu li i njoj kolena klecala,
Koža mi se žarila, a um se odvojio od tela.
I pre sam se susretala sa momcima koji su me požudno gledali.
Odolevala sam. Ali Kenrick Hunter nije kao ostali momci koje sam sretala.
Bio je drugačiji. Njegova moć je bila očigledna, opipljiva, stamena,...
životinjski sirova. Odoleću ja njemu. Pomislila sam naivno. Želim ovu
opkladu. Moram dobiti ovu opkladu. Ponavljala sam u sebi ovo kao neku
mantru. Bože, nikad još nisam bila ovako puna adrenalina.
Njegov pogled koji luta mojim telom me je ugodno grejao. Terao me je
da budem vesela, da se opustim, da izbacim iz sebe neku Iriu za koju
nisam znala da je u meni. Ta Iria mi se sviđala. Više od ove koju znam.
Hoće li samo u njegovom prisustvu i uz alkohol ta vrckava,
samodopadna, puca od samopouzdanja Iria, izaći iz mene? Zapitala
sam se. Hoće, znam to. Ja sam kukavica koja tu divlju Iriu neće pustiti iz
sebe, sem ako joj mozak nije nečim opijen. Ne želim se navući na alkohol.
Na njega? Bojim se priznati to i sebi, ali – oooo da, želim.
Sada me njegov pogled više ne greje – peče me, tera me da se crvenim
i podsvesno znam da mi prilazi. Ovaj frajer stvarno zna kako zapaliti
žensku. Telo mi gori, mozak mi ne radi, a nije me ni dodirnuo. Njegove oči
sve rade. Htela sam da se okrenem i pogledam ga, ali kukavica u meni
mi to nije dozvolila. Znala sam da je tu pored mene i pre nego što sam
osetila da nam se onako 'slučajno' noge sudaraju. Osetila sam miris koji
je bio sasvim drugačiji.
Oko mene je bilo na desetne znojnih tela, različitih mirisa, ali jedan je bio
poseban. Mirisao je na skupu vodicu i na još nešto što nisam mogla
odrediti. Mirisao je na muškarca. ... Na sebe, na opasnost. Da, tako bih
mogla nazvati taj miris – Opasnost.
31
Čujem da priča sa nekim ljudima koji su plesali pored nas. Kao da mu to

visoko, zgodno telo, muževna lepota i taj miris nisu bili dovoljni – on mora
imati još i taj sexy, dubok, hrapav i promukao glas. Meni, koja sam navikla
na britanski akcenat i bio mi je normalan, je sad postalo jasno zašto
devojke izvan ostrva padaju na ovaj akcenat. Ovo je taj glas za
navođenje na greh, glas za spavaću sobu. Odjeknulo je mojim umom.
Jenn me gleda zabrinuto, a Marita... kog đavola? Maria Rosa Fernanda
Manriqe y Ayerano me gleda zavidno? Zavidili mi zbog, Kenricka, lovca
ili Crnog Vuka? Ona želi pobediti, kao i ja? Ili ona želi njega,... kao i ja???
- Ri, - pokušava mi nešto šapnuti Marita, ali od glasne muzike ne čujem
je. – Nemaš pojma ko je iza tebe! – priča mi glasnije.
Samo ti misli da ne znam. Pomislim trijumfalno.
- Pusti me na svoje mesto. Molim te, Ri.
Mačka me stvarno moli. Ne mogu da verujem. Htela sam da joj učinim,
a onda...
A onda sam osetila kožu na koži. Njegova ruka na mom struku. Primiče
me sebi i nešto govori mojim prijateljicama. Nemam pojma šta. Taj miris i
dodir su me odveli na neko drugo mesto. Zatvorila sam oči i lagano
očešala nos o njegovu majicu.
Oni što kažu da su na sedmom nebu kad im je lepo, pa njima je
verovatno, u tom trenutku bilo umereno lepo. Ja sam na sedamdeset
sedmom nebu. Ljudi moji, gore je božanstveno lepo.
Kad sam otvorila oči bila sam pribijena uz njega. Njegove ruke su bile
nisko na mom struku, a moje njemu oko vrata. Ko ih je tu stavio? Kada?
Podignem pogled i prvi put se ovako izbliza susrtenem sa njegovim
očima. Zgodan je, pošteno priznajem. Stvarno je zapanjujuće zgodan. U
Areni ga nisam videla izbliza, a u klubu sam ga videla samo u sedećem
položaju tako da nisam imala jasnu predstavu o njegovoj visin. Skoro dva
metra odvažnog i samouverenog muškog tela stajalo je tik uz mene. Bio
je najmanje dvadeset centimetara višlji od mene, a na nogama sam
imala vrtoglavo visoke sandale. Kosa mu je crna. Svetla u klubu plesala
su po njegovom crnomanjastom, sokolikom licu. Sad sam shvatila zašto
ona tetovaža, crnog vuka, na njegovim leđima izgleda živo čak i kroz
majicu. To je zbog očiju. Ne znam ko je umetnik koji mu je uradio taj crtež
na leđima, ali te neobične oči koje su sijale kao grumeni otopljenog
srebra su verodostojno prenete sa njegovog lica na lice crnog vuka koji
je krasio njegova leđa. Oči zveri bile su njegove vlastite. Zato je ta
tetovaža i delovala tako zastrašujuće.
Nosio je trodnevnu bradu i imao je neku grubu, izrazito mušku vrstu
lepote. Bila sam totalno nespremna na ovo. Čeljust mu je bila čvrsta,
jagodične kosti široke i visoke, Adamova jabučica izražajna i nisko
spuštena, a na bradi ima naglašenu rupicu. Ipak ni oči ni rupica na bradi
ni Adamova jabučica nije ono što me je razoružalo; Kenrick Hunter, moak
32
koji slovi za žestokog koliko i tajanstvenog, kom su se svi sklanjali sa puta,

imao je najgušće trepavice koje sam u životu videla.
Na sebi ima crnu majicu kratkih rukava koja mu ističe široka, razvijena
ramena i snažne, mišićave ruke i plave levisice koje mu se prijanjaju uz
duge, mišićave noge i uske kukove. Na nogama su mu bele conversice.
Napinjem se toliko snažno da sam nesvesno stegnula njegovu majicu na
vratu.
Drugi put u roku od napunih pola sata ovaj muškarac me ostavlja bez
daha. Stojim tu sasvim pripijena uz njega dok mi se grudi opet nadimaju
i opet prete da izađu. I opet taj njegov bestidni pogled. Samo da spusti
pogled mogao bi da mi vidi bradavice, ali ne radi to. Radi nešto puno
erotičnije, puno opasnije; gleda me u oči i pušta da u njima vidim surovu
požudu i podivljalu strast.
Da li je ovo neka sugestija ili šta; klubom odjekuje hit pesma od Fergie –
Big Girls Don't Cry. Tela nam se dodiruju. Osećam kako mi se bradavice
još više ukrućuju, a telo prožima nekava čudna vrelina. Uznemirujuće.
Jednu ruku spušta samo milimetar niže i već dodiruje vrh moje guze, a
vrhovima prstiju druge ruke lagano prolazi sredinom mojih leđa
ostavljajući gorući trag iza sebe. Dodiruje mi ramena, prelazi, prvo,
prstima linijom vrata, a onda, prije nego što je prineo svoj nos mom vratu,
osećam njegov dlan na svom ramenu. Zatvorila sam oči i prepustila zveri
da omiriše svoj plen, jer upravo je to radio, mirisao moju kožu i ujedno
dozvoljavao meni da ja osetim njegov miris. Znoj i kolonska voda. Miris
opasnog muškarca, tako opasno blizu. Oblizala sam usnice, a onda
nesvesno zagrizla donju. Nikad to ne radim.
- Ne radi to, - govori mi dok mi nosom prelazi po vratu, a palcom mi vuče
donju usnu koju sam upravo zagrizla.
Kako može znati šta radim, a ni ne gleda me? Jesam li tako providna? Ili
on žene poznaje toliko dobro?
- ...Kako? ...Šta? ...Ne razumem te...
- Grizeš donju usnu.
- Nisam svesna da sam je grizla, nije namerno. A to te nervira?
- Nimalo, samo znam da nisi spremna da ljudi oko nas svedoče onom
sličnom čemu si i ti. Zato bolje prestani ili ću prihvatiti tvoj poziv, - bilo je
to naređenje, upozoronje. Bože, sviđa mi se kad mi naređuje. Pali me.
Kao da reči već same od sebe nisu bile sramotne i šokantne, da bi mi
dokazao da njegova reč ima težinu prste obe svoje ruke zario je u moje
dupe, odigavši me od zemlje i spojio nam prepone. Erekcija mu je bila
tvrda i plusirala je. Bio me je strah. Mislim da sam promenila sve nijanse
crvene boje. Kroz glavu su mi prošle Selinine reči; bestidni, prevrzni, skot.
On to definitivno jeste.
Instiktivno sam se počela odmicati od njega, ali nije mi dozvolio. Uporne,
iskusne sive oči su upijale moje očarane i preplašene. Ona koketa Iria je
izletela iz mene kao onaj, vekovima unazad uspavani duh iz Aladinove
33
čarobne lampe. U početku sramežljivo i neodlučno, ali to je trajalo jedva

sekundu, prešla sam vrhovima prstiju preko njegove zategnute čeljusti do
rupice na bradi smelo gledajući u njegova cinična usta.
- Pozvaćeš opet onu plavušu ili crnku? – pitam ga. Lagano sam, ovaj put
namerno, prešla zubima preko donje usne.
- U rukama držim vatru. Ne treba mi puno da je spustim na kolena, veruj
mi.
- Vatra može da opeče.
- Mene ne može.
- Hoćeš li... me... poljubiti. – Pojma nemam otkud mi hrabrost. To nije bilo
pitanje, bio je zahtev.
Cinično me pogleda.
- Ma nije valjda. Devojčica je prvi put izašla i odmah bi da se pojebe. Ili ti
se samo sviđa opasnost da bi mogla biti uhvaćena? Ne verujem da ti se
sviđa pomisao biti pretvorena u pepeo pre nego što se dovoljno
rasplamsaš.
Malo je reći da su me šokirale ove njegove reči. Pa samo sam htela
poljubac. Šta je njemu?
Stavila sam svoje dlanove na njegove grudi da bih ga odgurnula od
sebe. Pokušala sam to ignorišući elektricitet koji je prostrujao nama u tom
trenutku. Međutim, on nije hteo da se razdvajamo.
- Nećeš me videti na kolenima u obliku pepela. – Pokušala sam da
zvučim ljutito, ali sam uspela da zvučim zbunjeno. – Samo sam htela
poljubac.
- Mala, ti si tako jebeno seksi da je nemoguće da od muškarca želiš samo
poljubac, - rekao je drsko nam spajajući prepone. – Meni odgođena
vatra na kolenima odgovara. Zaboravi šta si videla.
- Onda me poljubi. Želim poljubac, jedan, - zatražim dovoljno zavodljivo
da ne bi bilo previše drsko.
- A ja želim da odemo iz ovog kluba. Šta ćemo sad? – Njegove pogled
je mešavina zabave i zavođenja dok čeka moju reakciju. Verovatno misli
da ću odustati od poljubca sad kad mi je postavio uslov.
Pogledom potražim Maritu i Jenn. Tu su, blizu nas i gledaju u mene. Marita
čeka kad ću pobeći od njega, a Jenn je još uvek u panici. Vratim pogled
na Maritu, prkosno podignem bradu i pogledam muškarca u čijem sam
naručju.
- Poljubi me. – Napravila sam izbor, ali neka mi je Bogu u pomoći.
- Mala, nema ti povratka, - zarežao je, a oči su mu zasijale demonskim
sjajem. Zadrhtala sam i ugrizla se za usnu kako bih potisnula nepoznatu
nenadanu želju koja mi se skupljala između nogama. Jednim brzim
pokretom dlanovima je zarobio moje lice i priljubio usne uz moje. Usne su
nam se stopile i njegov jezik kliznuo je u moja usta, gurkao, istraživao.
Požuda me celu preplavila skupljajući se u stomaku, čekajući da izbije
kao vulkan. Otkud onim mojim prijateljicama informacija da se on ne
34
ljubi? On ljubi kao Bog. Kao da u životu samo to radi i tu je disciplinu

doveo do savršenstva. Osećam da i on uživa u okusu mog jezika barem
koliko ja u njegovom. Iako sam neiskusna, znam da mu se mišići ovako
ne grče bez veze. Nisam očekival da će me ljubiti nežno, pa to nisam ni
dobila, ali nisam znala ni da ću ovako divlje i besramno reagovati na
njegov jezik u mojim ustima. Svoju glad je prenosio na mene, pa smo
jedno drugom drobili usta silovito pareći naše jezike.
Skidam ruke sa njegovog vrata i stavljam ih na njegova moćna, mišićava
leđa i dlanovima prelazim po čitavoj njihovoj dužini.
- Iria - prostenjao je u moja usta. Njegov duboki glas sa sexy britanskim
akcentom vibrirao je u meni i trzao upravo one žice koje je trebalo.
Kliznuo je dlanovima preko mog vrata spuštajući se linijom struka na
kukove. Dok je prelazio dlanovima između mog vrata i struka palčevima
mi je prešao preko bradavica. Noge su mi zaklecale, a disanje se ubrzalo.
Tada su se naši jezici još jednom isprepleli, a onda me naglo pustio.
Ostavljajući nas oboje zadihane, odmaknuo se malo od mene i
pogledao me očima zamagljenim od požude.
- Zašto si prestao? – pitala sam šapatom teško dišući još uvek omamljena
svim ovim što sam upravo doživela.
- Rekla si jedan poljubac, – bezizražajno je rekao iako su mu oči još uvek
gorele. Kako je mogao tako da se kontroliše? Ja ne mogu da se
pomerim. Osećam da mi lice gori. – Idemo! – uhvatio me je za ruku i
poveo prema izlazu.
- Moram se javiti prijateljicama i reći im da mi pričuvaju stvari.
On se nasmejao na ovu moju izjavu. Šta sam sad pogrečno rekla?
- Uzmi stvoje stvari i pozdravi se sa drugaricama, – naređuje mi.
- Zašto da se pozdravim sa njima? Gde me vodiš? – pitala sam naivno,
ali i uplašeno. Ej, pristala sam da idem negde sa momkom kog prvi put u
životu vidim. Ne znam ništa o njemu.
Stao je ispred mene pogledavši me ravno u oči. Pogled mu je bio strog i
ravnodušan, ali ono što je rekao i što sam ja uradila je... ludo:
- Vodim te negde u mrak da te silujem, ubijem, raskomadam ti telo i
bacim ga u Mystic, ili ti više volela Charles, – dodao je ozbiljno kad je
video moje skamenjeno i probledelo lice.
- Dobro... Onda moram uzeti svoje stvari i reći im da me ne čekaju, – rekla
sam isto tako ozbiljno i krenula prema stolu gde su bile devojke.
Iza mojih leđa odjeknuo je bogat i zdrav smeh. Kenrick Crni Vuk se smeje?
Meni? Htela sam da se okrenem, ali nisam uspela jer me je on zgrabio za
ruku i povukao sebi. Tela su nam se, blago rečeno, sudarila.
- Damo, nemaš nikakvu predstavu u šta se upuštaš, - rekao je spuštajući,
kratak, brutalan poljubac na moj vrat.
Ne sumnjam da ćeš mi pokazati. Pomislila sam u sebi. A ja sam svakako
sasvim dovoljno zavedena da pristanem na sve što mi nudi u zamenu za
njegove ruke na mojoj koži, i njegove usne na mojima.
35
- Pozvao me je da... izađem sa njim, - objašnjavam drugaricama koje ne

mogu ništa da kažu, samo zure čas u mene čas u momka iza mojih leđa
koji nešto govori svom prijatelju kom je sad neka brineta u krilu.
- Budi oprezna, Ri, - savetuje me Jenn dodajući mi moju torbicu.
– I javi se čim dođeš kući. Nije važno u koje doba noći... ili dana, - dodaje
Selin ništa manje zabrinuta od Jenn, ali i zadivljena.
Pa, šta je ovim mojim curama. Zar on izgleda kao serijski ubica?
Jedino mi Marita šeterski miga i zahteva detaljan izveštaj sutra.
- Devojke, sutra podne na terasi kafea Bostonskog Harboa. Ri podnosi
izveštaj, – govori nam Marita i dodaje vragolasto me gledajući; -
Naravno, ako Ri bude mogla stajati na nogama.
Zaprepašteno sam je pogledala.
- Ma daj Ri, - prevrnula je očima Selin. – Ideš napolje sa tipom koji je
poznat kao Bog seksa, erotska legenda muške vrste i nadaš se da ćeš
ostati čista kao što si sad.
- Jebator ruši zakone fizike koliko je dobar, - frknula je Marita požudno ga
gledajući.
Pogledala sam oko sebe. Sve ga devojke požudno gledaju.
- Vi niste normalne, - upozorila ih je Jenn, a onda me uhvatila za ruku i
pogledala ravno u oči. – Ri, on je očaravajućeg izgleda, to stoji, ali pazi
se. Iz njega vreba nešto tamno i ubojito.
- To je očito, Jenn. To ga čini još privlačnijim i... – nisam čula šta je Marita
imala još reći jer me je snažna ruka povukla sebi. Mahnula sam
drugaricama i prepustila se rukama koje su me vodile za sobom kroz
mračan klub.
Izašli samo na stražnja vrata koja su vodila do privatnog parkinga na kom
su pored par skupocenih auta stajala i nekolicina morora. Kenrick je
prišaišo je prelepom metalik-mat-aluminijum-belom BMW motoru.
- Kakav je ovo motor? – pitala sam oduševljeno. Bio je prelep. Nisam ni
znala da mi se motori sviđaju dok nisam ugledala ovaj model.
- BMW k1200r sport, - objasnio mi je pružajući mi kožnu jaknu i kacigu.
- Tvoj je?
- Recimo da ne jašem tuđe... – pogledao me je zagonetno me
odmeravajući i vragolasto dodao; - Motore.
- Znači tvoj je, - zaključila sam oblačeći njegovu kožnu jaknu. – Ti sad
nemaš jaknu, a ni kacigu, – primetim dok je sedao na motor i startao ga.
Nisam mogla da odvojim pogled od njegovih dugih, vitkih nogu koje su
bile ispružene sa strana motora i moćne ruke koje su čvrsto držale
upravljačku konzolu.
- Ne. Svakako mislim da ću preći na automobil od sutra. Penji se.
U tom trenutku nisam imala pojma na šta je mislio, ali ću već u kroz par
dana saznati.
Sela sam iza njega i nevoljno stavila kacigu na glavu jer bih više volela
da mogu upijati njegov miris. Ali nema šanse da mu to kažem.
36
Kako se nikad nisam vozila motorom, stavila sam mu ruke oko vrata i
naslonila se na njega.
- Ne tako, - opomenuo me je sklanjajući moje ruke sa svog vrata.
Te njegove reči kao da su me opekle. Odmaknula sam i ruke i telo od
njega.
- Ni tako, - strogo me je pogledao podvlačeći svoje ruke pod moja
kolena I privlačeći me sebi.
- Kako onda? – frknula sam.
- Uhvati me oko struka, ne za struk. Oko struka, - gledao me je u oči kroz
staklo na kacigi. Bože, čitao me je kao slikovnicu. – Želiš da skineš kacigu?
Potvrdila sam klimanjem glave.
- Nije baš bezbedno, - upozorio me je ostavljajući izbor na meni.
- Vruće mi je i u jakni, - rekla sam skidajući kacigu i jaknu. Stvarno je bilo,
ali on je to drugačije protumačio. Naravno. On tumači sve na svoj način
i sve ima veze sa seksom. – Budeš li se držao ograničenja, sve će biti okej.
- upozorila sam ga ignorišući njegov pogled koji je bezobrazno upijao
moj dekolte.
- Nema šanse da se držim ograničenja, Iria, - značajno me je pogledao
u oči terajući me da shvati pravi smisao njegovih reči.
Ej, otkud on zna moje ime? Znam, trebalo bi druge stvari da me
zabrinjavaju, a ne ovo, ali ipak ako počnem razmišljati sići ću sa ovog
motora, pobeći od njega tj vratiti se kući u Škotsku. Odlučila sam da ne
razmišljam. Ovo je prelepo da bi ga, zbog svog straha i kukavičluka,
napustila.
– A i prilično mi se žuri da te odvedem tamo gde te želim imati. –
namignuo mi je kad je video moj zatečeni pogled i pokrenuo motor.
Čvrsto sam ga zagrlila oko struka, naslonila se na njegova moćna leđa
pribijajući se što sam više mogla uz njega, udahnula njegov miris koji je
od sad moj opijum i prepustila se da me srce nosi.
37
PETO POGLAVLJE - Kenrick
Claymore, Ujedinjeno Kraljevstvo, 2007. godine.
M
oj otac nije imao ništa protiv mog zahteva da se pre
opraštanja sa njegovom ženom i mojim polusestrama
oprostim od polubrata. Sve da je i imao, znao je da me ništa
na svetu ne bi moglo sprečiti u nameri da budem sa bratom. Makar i na
ovaj način.
Kao i uvek, nisam želeo da me niko prati do Henryevog groba. Tu sam
dolazio uvek sam. Svi ljudi oko mene su znali koliko teško sam “preboleo”
gubitak i drugog od dva, prvi je bio moj deda Royce, srodnika koji me je
prihvatao onakvog kakav sam. Mislili su da sam preboleo. Nisu znali da
nisam. Zato i nisam želeo da bilo ko dolazi ovde sa mnom. Svoj bol i bes
sam nosio sam u sebi. Nisam dao nikom da mi prilazi. Ispoljavao sam ga
tako što sam se tukao, a od četrnaeste i tako što sam otkrio čari dobre
ševe. Ta dva moja hobija su me donekle smirivala.
Letimično sam prošao pogledom po grobovima prethodnih vojvoda od
Claymorea i njihovih supruga. Dvadeset i jedan. Moj otac je dvadeset
drugi vojvoda od Claymorea. Henry je trebao biti dvadeset treći. Njega
više nema, a moj otac je posle mene i Henrya dobijao sam devojčice.
Imam tri polusestre, Victory, Freedom i Mary Kate
Iako sam bio stariji, od trenutka kad sam saznao da sam na ovaj svet
došao samo zato što je mom ocu, koji je tad mislio da se nikad neće
skrasiti, trebao sin da nasledi titulu koju je on trebao naslediti od svog oca,
želeo sam da se nikad nisam ni rodio. Do tad sam bio ponosan na sebe,
na svoje ime, učio sam sve što su mi rekli da jedan budući vojvoda treba
da zna. Radio sam sve, ali baš sve, da moj otac i deda budu ponosni na
svog naslednika. Čak sam i svirao jebeni klavir. Onda sam napunio osam
godina i saznao jebenu istinu.
Moj plemeniti otac koji je, dok je bio mlad, pravio samo malo manja
sranja od ovih koja ja radim, nikad nije imao nameru da se ženi. Imao je
tridesetpet godina kad je odlučio da mu je vreme da ima sina. Moja
majka je bila devojka koja se idealno uklapala u profil majke jednog
budućeg vojvode od Claymorea. Imala je besprekornu biografiju, bila je
mlada, lepa i iz, jednako stare, jednako visoko rangirane plemićke
porodice. Williamu nije bilo teško da je zavede i osvoji. Westmorelandi-
ma je to, izgleda, zapisano u genima. Ono što nije mogao, je da je zavoli.
Majka je bila u sedmom mesecu trudnoće kad joj je njen muž rekao da
je sve to bila greška. On se kao ludak zaljubio u Anitu, ta zaljubljenost i
dan danas traje i na tom mu zavidim iako mi je većinu vremena smešan.
Mary Kate je sa mnom u stomaku napustila Claymore i preselila se u
Grand Oak, kod Roycea i Alice, dok se ja nisam rodio. Nije jebeno
mogao čekati ni da se ja rodim, jer je njegova verenica već bila u
38
drugom stanju. I ona je čekala sina. Nisam se ni rodio, a bio sam višak.
Razveo se od mame nepunih sedam dana pre mog rođenja i oženio
drugu ženu dok se moja majka još oporavljala ode teškog porođaja koji
je imala da bi mene donela na svet.
Do osme godine živeo sam na relaciji Florida - London. Prihvatio sam
sasvim normalno to što moja mama nije Anita i što Gerald nije moj tata.
Nisam se puno petljao oko toga. U Engleskoj sam imao Henrya, u Americi
Georga i Philipa. Svet mi se srušio onog dana kad sam čuo razgovor
između dede i oca. Ocu je bilo žao što Henry nije Kenrick. Deseti vojvoda
od Claymorea, Noel, je uveo pravilo u davanju imena prvorođenim
sinovima, davši svom sinu ime prvog vojvode - Royce: Royce, William,
Kenrick, Henry, Alexandar, Brian, Edward, Robert, Clyton, Noel i tako u
krug.
Još uvek mogu da vidim dedovo strogo lice i ponosan glas kada je rekao
svom sinu;
„Kenrick nije greška! Upamti to. Kenrick je trebao biti Kenrick i on to zbog
toga jeste. Imaš dva savršena sina, ali tvoj naslednik je Kenrick ne Henry.
Kenricku je suđeno da bude vojvoda posle tebe. Budi ponosan."
„Jesam. Volim ih, oba. Bilo bi lakše da ..."
Nisam hteo da slušam dalje. Jednostavno sam izašao pred njih i dao im
do znanja da znam. I jedan i drugi su mi godinama pokušavali objasniti
da sam krivo razumeo, ali nisam dao njihovim argumentima da dođu do
mene.
Od tada nisam dao pet para za manire. Sve što sam želeo je razočarati
svog oca. Želeo sam biti nedostojan titule koja me je čekala. I uspevao
sam u tome. Svaki semestar sam bio pred isklučenje iz škole, počeo sam
psovati. Vulgarne reči za koje do tad nisam znao ni da postaje su bile
sastavni deo vokabulara buntovnog sina. Klavir sam izbegavao i
pogledati.
Kad sam imao devet sazvao sam nešto kao 'kućni savet' i kratko i jasno
obavestio svoju porodicu da neću i ne želim biti vojvoda. Otac mi je
grubo rekao da nije moje da odlučujem o tome i završio moje 'zasedanje'
misleći da će me proći. Ali nisma odustajao od svoje namere. Na kraju te
školske godine otac je dobio pismo od upravnika Eton Collegea da sam
upropastio ionako upropaštene ocene i ako se do završnog ispita ne
popravim da ću morati napustiti Eton. 'Kućni savet' je ponovo sazvan i
William je hteo da zna šta želim u zamenu da počnem učiti. Mislio je da
je 'ne želim titulu' još jedna od mojih buntovnih faza kojih je bilo na pretek.
Kada sam im mrtav ozbiljan rekao da se odričem titule, a kad budem
punoletan da se prekriži da sam ikad bio Westmoreland i ostati samo
Kenrick Mac an t-Sealgair. Deda me je sa suzama u očima zamolio da to
ne radim, otac, na ivici suza, me je molio da ostavim svoje puno prezime,
Anita je ponavljala da je za sve ona kriva dok se zajedno sa bakom tresla
od plača. Ne znam otkud joj to, nikad tako nešto nisam ni pomislio. Za
39
sve sam krivio samo i jedino Williama. Prihvatili su moje zahteve. Dao sam
im već pripremljen pravosnažni dokument koji smo svi potpisali. Kako ja
nisam bio punoletan, William se morao potpisati i za mene. Moj zahtev je
usvojen: Dvadeset treći vojvoda od Claymorea će biti Henry William
Westmorel-and.
Ostao sam na Etonu, popravio ocene ali ne i ponšanje. Počeo sam pušiti
i piti. Moja je narav svakim danom postajala sve teža i svakim danom
sam bio sve sjebaniji. Svima sam išao na živce. Svima, sem dedi i Henryu.
Oni su me prihvatili takvog kakav sam postao. Deda je i dalje bio
ponosan na mene, mada je jebeno teško reći zašto, a Henryu sam i
onako sjeban bio jebeni uzor. George i Philip, moja polubraća po majci,
su bili još mali, ali su me obožavali i tada kao i sad. Oni na meni ne bi ništa
menjali. Moja neprestana potreba da živim opasno im je bila vredna
divljenja. Mada ni tu ništa nije bilo za diviti se.
Bio je kraj još jednog semestra na Etonu. Ja sam dvanaesti put tog
meseca bio kažnjen ne izlaskom iz učionice. Iako je do kraja bilo još samo
tri dana i profe su bile popustljivije nego obično, za mene to nije vredelo.
Nisu hteli da trpe moja sranje bez obzira na moje prezime i što im sledi
odmor. Nikad mi pre nije bilo krivo što sam ih iznervirao da su morali da
me kažnjavaju, ali ovaj put jeste. Taj dan je bio finale u 'Eton Wall Game',
a gubitnici će morati obući suknjice i gologuzi sesti na zid. Jebi ga, to sam
mogao i da ne propustim. Da stvar bude još gora, ostavili su me u
učionicu na sasvim drugom kraju.
U tom ambijentu nekako mi je bilo logično da pevušim 'Enjoy the Silence'
od Depeche Mode. Kod stiha 'Words are very unnecessary,They can only
do harm' u učionicu je bukvalno uleteo Fielding. Na licu mu je bio ucrtan
užas. Kao što sam trentak pre otpevao; reči su bile nepotreb-ne, one će
samo još više naškoditi. 'Kenricku je suđeno da bude vojvo-da posle
tebe.' odzvonile su mi u ušima dedove reči. Ne znam zašto, ali u tom sam
se trenutku prvi put setio devojčice iz Ayra, bratovih reči da će je oženiti
i pomislio da će ga ona možda zaista čekati. Luda misao znao sam to
kao što sam znao da Henry više nije sa mnom. Noćna mora za mene i sve
ljude oko mene mogla je da počne.
Boston, Država Massachusetts, SAD, april 2007. godine.
Odlučio sam da je odvedem do 'Tip Tap Room' restorana u Cambridge

ulici jer sam hteo da je još malo opustim uz dobru klopu, malo priče i
utolim barem jednu glad pre nego što se bacim na nju. U sebi sam na
brzinu prebrojao sve semafore na koje ću morati stati dok nas vozim
Tremont ulicom prema cilju. Privremenom cilju. Moj prvobitni cilj je Revere
plaža. Ne znam zašto mi se sviđala ta plaža. Nije bila ništa posebno, ali
obožavao sam tu da jebem. Ne mogu ni da se setim svih devojaka i žena
koje sam tamo ševio.
40
'Tip Tap Room' je odličan restoran gde sveže pripremljenu hranu možeš
jesti u bilo koje vreme. Kuhinja radi non stop. Atmosfera je prijatna, klopa
odlična, a na sve to još i jako atraktivna gazdarica u kasnim tridesetim.
Prošlo leto smo smo se jednom polupoševili. Njoj se nije svidela činjenica
da nisam mogao svršiti jebući je, a meni da sam taj put tucao iz dosade.
Nije me bilo briga. Ja sam gad prema svačijim merilima. Radio sam, i
dalje radi, stvari sa kojim normalni muškarci ne bi mogli živeti, a ja bi to
isto ponovio bez imalo oklevanja. Par meseci posle tog nije htela pričati
sa mnom. Tek kad sam je spoji sa jednim poznanikom koji ju je izjebao i
za sebe i za mene počela je opet da mi se javlja.
- Ti si ovde često? - pita me Iria kad smo se smestili za sto u ćošku sa
pogledom na Harbor i naručili klopu, tj ja sam naručio za nas.
- Poznajem par ljudi ovde, - odgovorio sam nonašalno.
- Ova te konobarica poznaje. Drugarica ti je?
- Ne. Nemam drugarice.
- Zašto ne?
- Bili bi prijatelji dok jedno ne bi pojebalo drugo, - rekao sam bez kićenja
ono što stvarno mislim o muško-ženskom prijateljstvu. Zatreptala je zbog
ovog mog neuvijenog izražavanja. Vidim da joj je neugodno, ali meni je
jebeno ugodno gledati je kako crveni od stidljivosti.
- Ne sviđa ti se reč?
- Užasan si, - promrlja sebi u bradu.
- Ovo je pomak. Obično mi žene to kažu kad ih izjebem i pozovem taksi,
ali nikad to nisam čuo pre jebačine.
- Lepo je mesto, - ovo je bilo tako novo i zabavno. Stidljiva devojka, gde
to još ima. Žene sa kojima se vucaram ili prve upotrebe tu reč ili su
spremne na to čim pomenem. Još nijedna nije promenila temu gledajući
interijer i izbegavajući pogledati u mom pravcu, a po njenom crvenom
licu znao sam da zna da je gledam.
- Stidiš li se, Iria?
- ...Ja, ovaj,... ne. Otkud ti to? Kako znaš kako se zovem? - Sva je
zbunjena, ali sad gleda u mene. Imam njenu punu pažnju.
- Izbegavaš da me pogledaš.
- To je zato... što me tako gledaš, - priznaje navlačeći vatrenu kosu na
dekolte.
- Kako te gledam? – nastavio sam poluironičnim tonom, a u sebi sam se
baš zabavljao.
- ...Pa tako. Ne mogu objasniti, - nastavila je zbunjeno iako se trudila da
to ne bude.
- Kao veliki zli vuk crvenkapu.
Nasmejal se. – Tako nekako.
- Rekao sam ti da si jako privlačna, a - pogledam oko sebe da se uverim
da svaki mamlaz bulji u nju i zavidi mi. - Nisam jedini koji tako misli.
41
Ova devojka ili je previše naivna ili je odlična glumica. Uopšte ne

registruje da je svi skidamo pogledom i zamišljamo njenu kosu rasutu na
svom jastuku. Izgledala je ujedno i seksi i nevino, bila je zavodnica u telu
device, delovala je dojmljivo i provokativno. Nevina? Devica? Bože, ne
radi mi to. Ne može biti nevina. Neko ju je dosad morao jebati. Pogledam
je pažljivije. Njene, pune usne koja su pozivale na poljubac sam video
umesto usta svih devojaka kojima sam u poslednjih desetak dana
dopustio da mi puše. Oči deteta i iskusne kurtizane, njena kosa je bujna,
zlatno crvena, a vitko, puteno telo bilo je stvoreno za muške ruke. Moje
ruke. Čujem neki glas u sebi.
Okrenula se oko sebe da bi se sama uverila da govorim istinu.
- Nije trebalo da se ovako obučem.
- Nije, ali si se tako obukla. Zašto?
- Kako znaš moje ime? - skrenula je sa teme.
- Čuo sam kad te je jedna od prijateljica zvala, - lažem. Video sam je pre
desetak dana dok je svirala violinu. Prvo sam čuo kako svira, onda sam
joj video blistavo belu kožu i tu vatrenu kosu. Saznati kako se zove bio je
logičan redosled puta kojim trebam proći da bih je imao.
Otpila je gutljaj martinija koji je naručila i smelo me pogledala.
- One me uvek zovu Ri.
Slegnuo sam ramenima. Znam joj ime i to je dovoljno. Je li i ova devojka
jedna od onih koje čeznu da lažem kako sam prevrnuo nebo i zemlju
samo da bih saznao kako se zove. Nadam se da nije.
- Zašto studiraš u Americi? - pita me odustajući od teme u vezi kako joj
znam ime i tim dobila još jedan plus od mene.
- Zašto ne? I ti si u Americi, a očigledno je da nisi Amerikanka.
- Ja sam ovde privremeno, - objasnila je između dva zalogaja “Au Poivre”
stejka koji sam nam naručio.
- Koliko privremeno? - Sve vreme sam je gledao i pitao se u sebi koliko
daleko da idem večeras. Iz nekog čudnog razloga, želim još po koji put
izaći ovako sa njom pre i posle odlaska u krevet. Kombinacija njenog
žentvenog ponašanja, naglasaka, i načina na koji se rumeni me je teralo
u ludilo. Nešto mi govori da ći između nogu ove lepotice naći više od
onog što sam do sad dobijao. Svidelo mi se i njeno uživanje u hrani. Nisma
trpeo žene koje su brojale kalorije, ma kako one atraktivne bile.
- Moja mama je arhitekta. Napravila je projekat renoviranja Bostonske
bolnice. Bićemo tu dok ne završi svoj projekat.
Nastavila je pričati o svom ocu i sestri, mestu gde je odrasla. Mala lejdi
dolazi iz zdrave sredine. Ne nosi iza sebe nikave repove. Nema nikakve
traume. Pita me za moje roditelje. Kratko kažem da su razvedeni i ostajem
na tome. Ne želim dalje objašnjavati.
- Ti nisi gladan? - primetila je moj nedirnut tanjir.
- Nemaš ni predstavu koliko, - kažem joj hrapavim glasom koj prati
zavodljiv osmeh. Tu kombinaciju je Fielding nazvao 'skidač gaćica'.
42
Razumela me je. Pocrvenila je i opet potegla za čašom. Martini nije piće

od kog bi se mogla napiti, ali je lepo tera da bude iskrena. Treba mi to.
- Nisi mi rekla, žašto si tako obučena?
- Ne sviđa ti se? - pitala je namrštivši se. E jebi ga! Da mi je bliže pokazao
bih joj koliko mi se sviđa. Ovako mi ostaju samo reči.
- Sviđa mi se. Jako. Interesuje me zašto?
- Trebalo mi je... Uzbuđenje.
Stvarno je nepredvidiva.
- Ma da. Nisi ga odavno imala? - rekao sam dvosmisleno pomno prateći
svaku njenu reakciju.
- Uzbuđenje? - ponovila je naivno. Nasmejao sam se. Ova mala je pravo
uzbuđeno osveženje. Sve da je ovo i gluma, odlično je.
- O njemu pričamo, - nastavio sam dvosmislenim jezikom.
- Recimo da... već dugo nemam šta zapisati u svoj dnevnik, - ovo je rekla
kao prava profesionalna zavodnica. Jebote, ovo kao da je scenario za
uvod u neki hard-core.
- Koliko dugo?
- Jako dugo. Misliš li da sam se trebala i ranije ovako obući?
- Zašto nisi?
- Ne znam ni zašto večeras jesam. Ustvari, drugarice su me uvukle u ovo.
Blagoslovene da su. Ja ću te izvući iz tog. – Sad mi je... drago, - reče sebi
u bradu. Verovatno nije želela da ja čuje te reči, ali jebote čuo sam ih.
Skoro sam urliknuo koliko me je kurac, zaroblje u pantalonama, zaboleo.
- Idemo, - rekao sam ustajaći i pozivajući konobaricu da platim.
- Zašto?
- Da bi imala šta pisati u svoj dnevnik.
- Ooo.
- Baš tako. Veruj mi, imaćeš šta za pisati.
Nestrpljiv da čekam da se konobarica dovuče. Bacio sam novčanicu od
sto dolara na sto i povukao Iriu prema izlazu. Nisam želeo da je gledam
jer sam znao da se neću suzdržati od želje da je odvedem u prvi toalet i
pojebm uza zid.
Nije ništa pitala, ništa govorila. Nisam joj morao reći šta da radi. Sela je
na motor iza mene, uhvatila me oko struka, kako sam joj objasnio i
prepustila mi se.
Iria je naslonjena na mene, ali ono baš naslonjena. Pripijena. Čvrsto me
drži oko struka kao da se boji.
- Bojiš li se? Ili vozim prebrzo? - pitam je dok stojimo na semaforu i čekamo
zeleno zajedno sa par motociklista i gomilom automobila oko nas.
Prelazim joj rukama po unutrašnjoj strani butina, ispod kolena privlačeći
je još više sebi. Jebi ga, još bliže ćemo biti samo kad se zakucam duboku
u nju. Ovo sad ne može više.
- Ne, ne bojim se, - gledam me začuđeno i malo se odmaknu od mene
dok se ispravljala. U tom je trenutku valjda izbacila guzu ili šta je već
43
uradila, ali motociklisti i vozači oko nas su pošizili. Znam da su joj ove
pantalonice plitke, a video sam i čipkasti vrh njenog donjeg veša kako
seksi viri ispod. Nije gola i dupe joj nije sad “na izvolite”. Jedino ako nosi
tange. Onda razumem ljude oko nas koji je požudno gledaju, a neki klinci
koji su verovatno ukrali mamin kabrio hvataju se za kite dajući joj do
znanja da ih pali. Sve dok ih ne pogledam. Onda skreću pogled i prave
se da gledaju ispred sebe. Pređem vrhovima prstiju preko njenog dupeta
da proverim da joj stvarno guza nije izletela. Pantalone su se spustile
prilično nisko, a preko kože sam napipao mekanu, tanku, čipku. Da me
jebeš. Ne nosi tange, što me je, ne znam zašto, obradovalo.
Na dodir mojih prstiju koža joj se naježi.
- Jesu li ti gaćice providne? - pitam je gledajući je pravo u oči. Obrazi joj
buknuše. Jebote, on je još tvrđi. Dignut je otkako sam je gledao kako
pleše za mene u onom klubu. Opet počinje da me boli. Bude li ovako
reagovala na svako moje pitanje, ja ne bih bio na njenom mestu.
- Jako tanke. Vozi sad, zeleno je, - govori mi kao da se i njoj žuri da mi što
pre pokaže svoje gaćice. I ona je napaljena koliko i ja. Dam gas i
pomolim se Bogu za snagu da izdržim još desetak minuta.
44
ŠESTO POGLAVLJE - Iria
Boston, Država Massachusetts, SAD, april 2007. godine.
V
ažila sam za veoma obazrivu devojku. Roditelji su mene I
moju sestru tako vaspitali. Imali su planove za nas dve. Mama
I tata su nas uvek upozoravali da sa dečacima moramo biti
pažljive. I obavezno ih upoznati sa njima. Kenrick Hunter definitivno nije
bio momak koji je za upoznavanje sa roditeljima. Proteklih godinu dana,
od kad smo u Državama, majka mi je bezbrojno mnogo puta ponavljla
o opasnosti koje na mene vrebaju 'napolju'. Njene primedbe shvatala
sam jako ozbiljno. Devojka mora da poštuje sebe, samo tako će je I
partner poštovati. Bila sam tako sigurna u sebe, verovala da nikad neću
pokleknuti, da ću ja biti ta koja će postavljati uslove, određivati tempo I
usmeravati.
Jimmy, dečko sa kojim sam u nekoj nazovi vezi I kog ću večeras prevariti,
a sutra mu reći da više nismo zajedno, je prihvatio sve moje uslove. To su,
ustvari, bili uslovi moje majke, ali to je isto.
Večeras sedim na motoru sa muškarcem o kom ne znam ništa I puštam
ga da me vodi ni sama ne znam gde. Nije me strah! Ni najmanje.
Potpuno mu verujem. Od tolike želje da mi se, konačno desi nešto
konkretno na tom 'muško-ženski odnosi' polju ja postupam totalno
naivno. Zaboravila sam sve. Sve lekcije su nestale kao da ih nikad nije nije
ni bilo, kao da sam odrasla pored majke koja je bila za to da deca nauče
sama svoje lekcije.
Nisam više pod uticajem alkohola. U to sam sigurna. Sada sam pod
uticajem njegovog mirisa. Okrenut mi je leđima I koncentrisan na vožnju
tako da mogu dati oduška svojoj mašti. Mogu raditi ono što želim.
Dok se probijamo, meni potpuno nepoznatim ulicama Bostona osećam
da se I u njemu odvija borba oko toga šta je bolje; da li da ostanemo na
motoru ili da stignemo tamo gde ima na umu da nas odvede. Prvi put
osećam da sam poželjna. To mi govore njegovi trbušni mišići koji se grče
dok samo vrhovima prstiju dodirujem njegovu kužu ispod majice. Koža
mu je glatka i zategnuta, prekrivena peperjastim maljama. Mislim da mi
se ne sviđaju preterano maljava muška prsa, a ni 'linoleum' kako je moja
drugarica Briana zvala one bez dlačica. Čini mi se, ovako ispod prstiju,
da ih Kenrick ima baš onoliko da to bude muški i privlačno.
Želim ja puno više. Želim da mu zavučem ruke ispod majice I vrhovima
prstiju prođem po njegovim plećima, grudima I dnu stomaka. Ne plašim
se da to uradim, plašim se da će mi reći da to ne radim. Kao kad mi je
objašnjavao kako sedi suvozač na motoru.
Stajemo na semofaru, tela nam se lagano sudaraju. Vadim prste koji su
bili ispod njegove malice I stavljam ih onako kako mi je pokazao. Primetim
da nas ljudi gledaju. Čula sam neki bračni par, koji su stajali sa decom
45
pored nas, kako nam govore da iznajmimo sobu što pre. Stidno sam se
nasmejala. Zar je stvarno tako očito? Nema potrebe da proveravam,
znam da je boja sa semafora prešla na mene. Zagnjurila sam nos u
njegova široka leđa da sakrijem smeh i malo stida.
Ali njega je bilo briga za ljude oko nas. Opet me je uhvatio ispod kolena
I približio nam tela još više. Osetila sam da se okreće prema meni.
- Vrati ruke gde su bile, - naredio mi je promuklim, mračnim od želje
glasom. Njegov dah mi je milovao golu kožu na ramenu. Kožu koja je sad
bila neježena. Želja za nepoznatim, izazvana nečim je podivljala u mom
telu. Poželela sam da nemam ovaj korset na sebi I da on nema ovum
majicu. Dopustiću mu da mi skine korzet, ako on meni dozvoli da mu
skinem majicu. Ili ću mu dozvoliti da me dira ispod korzeta, a ja njega
ispod majice. Da, to će biti bolje. Umrla bih od srama da mi vidi gole
grudi. Razmišljala sam naivno. Nesvesno sam očešala svoje grudi o njega.
Ukočio se.
- Šta mi radiš to, Iria? – zarežao je stisnuvši moje butine još više. Bila sam
sigurna da ću sutra imati dokaz na svojoj butini da sam bila sa njim.
Pogledala sam u njegovom pravcu ne odmakinjući lice od njegovih
leđa.
- Sviđa ti se? – pitam ga. Znam da to zvuči glupo, ali ja sam devojka koja
želi čuti da mu se sviđaju moji dodiri. Reči, želim reči. Sasvim mi je jasno
kako utičem na njega, on mi to dopušta. Ipak želim da mi on to I kaže.
- Možeš uvek da spustiš ruku malo niže I uveriš se, - rekao mi je ozbiljnim
tonom, ali sa zločestim osmehom u očima.
Opet sam pocrvenila. Hoću li se ikad navići na ovaj njegov rečnik? Nećeš
biti dovoljno dugo sa njim da bi se trebala naviknuti. Odzvonilo je u mojoj
podsvesti.
Ako spustim ruku niže znala sam šta ću dodirnuti. Nisam bila spremna na
to. Nisam imala toliko hrabrosti. Onaj osećaj dole mi se pojačao. Lagano
ga poljubim preko majice I podvučem ruke ispod. Ha, ne moram ja da
spuštam ruke da bih se uverila.
- Je li ti hladno? – pitala sam osetivši kako mu se koža naježila kad sam
mu vrhovima prstiju prešla preko struka.
- Zajebavaš me, - prasnuo je u ironičan smeh.
Ovo je bilo naivno I glupo od mene. Ali bilo mi je drago. Ako ovako
reaguje od mojih ruku na svom struku, kako bi tek bilo kad bih spustila
ruku dole. Ali nema šanse da to uradim. Ne. Idemo negde gde ćemo biti
sami, gde ćemo moći da se ljubimo I milujemo od struka na gore. Ne
ispod struka! Stvarno jedva čekam da me opet ljubi. Samo da me ljubi.
Krenuli smo. Oči su mi bile zatvorene dok sam naslonjena na njega
udisala njegov miris I milovala mu trbušne mišiće. Nisam primetila da oko
nas više nema gužve automobila, stajanja na semaforima. Osetila sam
morski zrak I čula šum talasa. On je usporio brzinu tražeći najbolje mesto
za parkarinje.
46
- Gde smo? – pitala sam pokušavajući dovesti u red svoju razbarušanu

kosu dok sam silazila sa motora.
-Revere plaža, - promuklo je odgovorio naglo me privlačeći sebi.
Zavukao mi je prste u kosu nateravši me da zabacim glavu unazad I tako
mu budem izložena. Moj vrat I otvorene usnice su čekali na njega.
Ni ovaj put nisam očekivala da će to biti nežan poljubac. Nije ni bio.
Poljubac je bio grub, izrazio je njegovu očajničku želju za mnom. Napalila
sam se toliko da sam osetila da se topim u njegovim rukama. Uronila sam
prste u njegovu gustu kosu I pripila se još jače uz njegove jake grudi. Telo
mi je gorelo, uvijalo se uz njegovo. Gutao me je svojim ustima. Onaj
poljubac na podijumu je bio nežan I ne zahtevan u odnosu na ovaj.
Osećala sam se još opuštenije I još požudnije. Želela sam, I bila sam
željena.
Ni sama ne znam koliko smo dugo stajali I ljubili se. Moglo je biti I večno.
Volela bi da provedem večnost u njegovim rukama osećajući njegov
dah I kušajući njegov jezik. Njegov ukus je bogat, erotski, snažan. To je
svuda oko njega.
Naglo me je odgurnuo od sebe. Oboje smo teško disali dok smo se
gledali u oči. Ovaj seksualni naboj između nas je toliko velik da je opipljiv.
Opet me je privukao sebi I uvukao prste obe ruke u moju kosu.
- Skoro sam zaboravio kako izgledaju Škotkinje, – govorio je promuklo svu
svoju pažnju usmeravajući na moju kosu.
- Bio si često u Škotskoj?
- Da. I sam jednim dobrim delom Škot, – ovo je rekao tako ponosno da
me je oborilo.
- Zvučiš ponosno, – morala sam da kažem.
- Jesi li bila nekad na ovoj plaži? – pitao me je pružajući mi ruku I
izbegavajućo moju primedbu. Verovatno da ne želi više odavati o sebi.
A ja sam želela znati sve o njemu. Gledao me je I dalje ravno u oči. Znala
sam da ako prihvatim njegovu ruku to znači da mu verujem I da pristajem
ići sa njim.
- Ne, – odgovorila sam stavljajući ruku u njegovu.
- Ne znaš ništa o putu na koji si se zaputila, - rekao mi je ironično. – Puna
si poverenja.
- Obećao si mi par dobrih stranica u dnevniku, sećaš se, - rekla sam
koketno. Nisam se bojala I verovala sam mu. Jeste on sav nekako
mračan I opasan, ali nisam ga se bojala. Ako neki muškarac nema
potrebe da siluje žene, to je onda bio on. Kasno je sad da mislim. Mozak
mi je bio opijen, telo je žudelo za njegovim dodirima. I sad dok idemo
prema plaži držeći se za ruke ne možemo da nam se tela ne dodiruju.
Naša tela trebaju jedno drugo.
- Šta ćeš reći dečku? – nastavio je svojim ironičnim tonom koji me je
ujedno I provocirao. – Dalje moramo bez obuće, – upozorio me je
izuvajući se.
47
Uradila sam isto što I on. Izula se I izbegla odgovor. Baš imam vremena
sad misliti na dečka I šta ću mu reći.
Zakoračivši na peščanu plažu osećala sam se još opuštenije. Voda je
uvek pozitivno delovala na mene. Ovo mi je prvi put da sam u sitnim
satima na plaži. Duvao je lagan vetar I širio miris mora oko nas. Nismo bili
jedini par koji želi da bude sam. Neki su sedeli I ljubili se, neki su ležali I
gledali zvezdano nebo, neki su pričali I smejali se, a bilo je I onih koji su,
čini mi se vodili ljubav. Svi parovi su bili na bezbednoj razdaljini tako da
nisam bila sasvim sigurna da li imaju odeću na sebi ili ne. Ali niko nikog
nije primećivao. Svi su bili kao sami na ovoj ogromnoj plaži. Muzika je bila
šum talasa, mesec je zamenio svetlo, a zvezdano nebo nas je pokrivalo.
Osećala sam Kenrickov ironičan pogled na svom licu. Znala sam da me
proučava. Želi znati kako ovo deluje na mene. Pogledala sam u more da
sredim misli. Nemoguće. U plićaku, tamo dalje se nazirao takođe jedan
par. Bilo mi je ovo malo previše. Da li je on često ovde? Verovatno jeste.
Verovatno svako lepo veče iskoristi da ovde dovede drugu devojku. On
je ovde opušten kao u sopstvenoj spavaćoj sobi. Ne želim biti devojka
koju će neko prepoznati kao neku koja se sa momkom valja po pesku.
Moje telo se udružilo sa srcem i sada protiv uma vode dva prema jedan.
To je pobeda.
Stali smo blizu mora. Pogledala sam oko sebe. Bili smo udaljeni od drugih.
- I, šta ćeš reći dečku? – insistiro je na odgovoru dok me je vukao da
sedam na pesak.
- Ništa, - odgovorila sam sedajući pored njega. - Ti devojci? – znala sam
da nema devojku, ali svejedno sam pitala.
On se nasmejao terajući me da legnem na pesak. Uradila sam to. Bila
sam kao drvene. Nisam znala šta da radim, pa sam ispružila ruke niz telo,
a noge čvrsto stisnula jednu uz drugu. Samo nisam uspela kontrolisati
svoje duboko disanje. Grudi su mi se toliko podizale pri udisaju da su
dodirivale njegovu majicu.
- Nemam devojku, - rekao mi je nadvijajući se nadamnom. Pogledom je
fiksirao moje usne, ne pogledom je ljubio moje usnice. Zadrhtala sam od
tog pogleda, a onda je sva napetost iz mene izašla. Telom mi je
eksplodiralo zadovoljstvo. Pogledala sam ga hrabro u oči. Sive oči su me
proždirale I kontrolisale. Jedino je ciničan osmeh na njegovim usnama
kvario ovu magiju. Jezikom sam prešla preko svojih suvih usnica vukući
zubima donju.
Telo mu se ukočilo, oči podivljale, pogled se promenio – postao je zverski.
Joj, da nisam preterala? Spustio je glavu I vrhom jezika oblizao moje usne,
baš onako kako sam ja trenutak pre uradila. Onda je uzeo donju u svoje
zube I vukao, sve vreme me fiksirajući pogledom, baš kao što sam I ja
radila. Nisam to mogla izdržati. Zatvorila sam oči I zaplela mu prste u kosu.
Noge sam savila u kolenu I nesvesna da to radim, blago ih raširila. Treba
48
da se kontrolišem? Nešto dole mi se skupljalo. Nešto je htelo izaći iz mene.

To nisam mogla imati pod kontrolom.
Povukao je svoje usne sa mojih.
- Hoću da me gledaš, - odgovorio je na pitanje koje je pročitao u mojim
očima koje su ga razočarano gledale, kada je prestao da mi usnama
miluje usne.
- Dobro, - ma biće sve kako želi samo neka ne prestaje. – Mogu li... želela
bih da skineš majicu, - mucala sam očajno želeći da osetim njegovu kožu
na svojoj.
- Znam šta želiš od mene, Iria, - rekao je zavodničkom samouverenošću.
– Ali, ne znaš šta ja želim od tebe.
- Šta,... šta želiš? – Molim se da kaže nešto od onoga na šta sam spremna.
Biti ovako blizu njega, osetiti njegove poljupce I dodire je raj. Stalo mi je
da ovo nastavi. Stalo mi je i da sačuvam barem malo dostojanstva. Znam
da vidi u mojim očima šta se u meni dešava. Ostaje mi samo nada da on
nije onakav gad za kakvog ga drže.
- Skini korzet. Lezi I ispruži ruke iznad glave. Uradi to za mene, - ovo nije
bilo pitanje, nikako molba. Bilo je naređenje. I to je ono od čega se
osećam ovako napaljeno još od kad mi je naredio da vratim ruke ispod
njegove majice. Sviđalo mi se kako mi naređuje.
- Hoćeš li ti prvi? – prošaputala sam ne usuđujući ga pogledati.
- Zajedno ćemo, - rekao je promuklo. Uhvatio je majicu iza vrata I
povukao je preko glave. Do tad nisam znala da i skidanje majice može
biti erotično.
Bilo mi je žao što mesečina nije još jača. On je najsavršenije građen
muškarac kog sam videla. Ramena su mu široka I ravna, ruke mišićave I
duge, stomak ravan I zategnut, ali bez preterano naglašenih pločica,
struk uzak, a grudi široke, čvrste, mišićave i maljave baš onoliko koliko je
dovoljno da poludim. Čak i u ovom opuštenom položaju iz njegovog tela
je isijavala snaga grabežljivca. Ogroman je! Sav je u mišićima, širokim
linijama i čvrstim ivicama. Osećam se sićušnom nasprem njega. Njegovo
prisustvo potiskuje ostatak sveta. Na ramenima mu vidim šape njegovog
istetoviranog vuka.
Izbegavala sam ga pogledati u oči. Ma, on je I ovako dovoljno iskusan
da zna kako deluje na jednu neiskusnu devojku. Nadam se samo da ne
zna u kojoj meri sam neiskusna. Htela sam da ga zamolim da se okrene
dok se oslobađam korzeta, ali kroz glavu mi je prošlo da je rekao 'za
mene'. Ne bi bilo fer da ga to pitam, a on sigurno ne bi uslišio mojoj molbi.
Bila sam sa muškarcem, ne sa dečkom ili momkom. Sa pravim
muškarcem. Mamina pravila ne prolaze kod njega. On ima svoja.
Ovo mi je prvi put da će me neko videti polugolu. Nema u tom ništa loše.
Ja sam na uniju. Sve moje vršnjakinje su već prošle kroz ovo. Ubeđivala
sam sebe dok sam otkopčavala poslednju kopču I bacila svoj korset
preko njegove majice.
49
Lagani povetarac mi je naježio ionako hiper osetljivu kožu. Bradavice su

mi se ukrutile. Bilo me je stid ležati ovako obnažena pred njim, ali nisam
mogla da ga ne gledam. Rumenilo mi je oblilo čitavo telo. Očekivala
sam da će me dirati, ali on je samo upijao svaki milimetar mog tela.
Njegov gorući pogled koji je žario moju kožu je bio u isto vreme I nemiran,
divlji I opasan. Ovaj muškarac stvarno ima nešto zversko u sebi. “Kao što
veliki, zli vuk gleda crvenkapu.” Setim se njegovih reči. Da, tako je
izgledao, samo što je sad bio i gladan. Činilo mi se kao da bi mi mogao
raditi strašne stvari, a opet me naterati da uživam u njima. Oslonio se na
laktove opkoračivši me. Spustio se toliko da mi je nosom lagano dodirivao
kožu. Mirisao mi je svaki deo otkrivenog tela. Krenuo je od kose preko lica
spuštajući se usnom školjkom do vrata, niz pazduh preko udoline mojih
grudi do pupka. Kapci su mu otvoreni. Gleda me životinjski gladno.
Zadrhtala sam naježivši se od tog pogleda. Živci su mi bili na ivici da
puknu.
- Prelepa si, mala. Prelepo mirišeš, - dao mi je kompliment. Ošamućena
svim ovim što mi je radio, kao hipnotizirana sam gledala čvrstu liniju
njegovih usana koje su se spuštale prema mojima. Pogledi su nam se sreli,
a čitava plaža mi se zavrtela u glavi kada me je počeo ljubiti kao da pre
toga godinama to nije radio. Prebacio je svoje telo preko mog. Konačno!
Koža na koži. Zaječala sam obavijajući mu ruke oko vrata, nudeći mu
svoje usne. Nisam više mogla da čekam. Želela sam opet okusiti njegov
jezik. Ljubila sam ga kao neka raskalašna divljakuša. To nije bilo primerno,
znam, ali nisam smogla snage prestati. Dlačice na njegovim grudima
škakiljale su moje bradavice na način koji me je terao u ludilo. Pomerala
sam svoje telo tako se još više češući od njegovo. Priljubivši mu se još više
on je zadrhtao od ovoliko moje očigledne želje za njim. Bila sam gladna
Kenricka Huntera.
- Kenrick! - zastanjala sam glasnije uzviknuvši njegovo ime.
Odvojio je usne od mojih znatiželjno me posmatrajući. Telo mi gori dok
me ovako gleda. To njegovo posmatranje je, na moje zadovoljstvo
trajalo kratko. Njegove ruke su već u sledećem trenutku posednički
prelazile preko mojih pleći, kukova do dojki koje su htele iskočiti samo da
bi popunile njegove šake.
- Savršeno mi staješ u šaku, mala, - promrljao je palčevima trljajući moje
bradavice sve dok nisu postale duplo veće, duplo tvrđe i uspravnije, a
zatim spustio usne na jednu od njih i počeo jezikom kružiti oko nje,
grickajući je i usisavajući. Zajecala sam i izvila leđa, nudeći mu se da
nastavi to slatko mučenje.
- Kenrick,... Kenrick,... - šapatom sam dozivala njegovo ime moleći ga da
nastavi. – Ne mogu više izdržati, - čula sam svoj glas kroz tiho stenjanje.
Muškarac u čijem sam naručju bila znao je potrebe mog tela bolje od
mene. Pojačao je sisanje moje bradavice jače i iscijedio iz mene glasno
stenjanje praćeno tihim krikom. Nasmejao se, prestao i okrenuo se mojoj
50
drugoj dojci radeći sa drugom bradavicom ono što i sa prvom. Snažan i

čaroban osećaj preplavio je moje telo. Vrisnula sam glasno njegovo ime,
pala u nekakvo blaženstvo, a telo mi se umirilo.
- Savršene su, - čula sam promukao glas i osećajući prste koji su se još
uvek igrali sa vrhovima mojih dojki.
- Ne misliš da su prevelike? – pitala sam naivno želeći komplimente od
njega, a ujedno izvijajući telo još više prema njegovim ustima nudeći mu
svoje grudi. Želela sam opet da doživim isto.
- Imaš savršene sise, - kratko je rekao nastavljajući da ih ljubi.
- Zašto ljudi šire o tebi glasine da si gad kad nisi? – pitala sam ga šapatom
omamljena njegovim dahom i jezikom na mojoj osetljivoj koži. Gledala
sam u njegove sive oči pokušavajući doći do njegove duše, ali mi nije
dao da vidim šta je u njemu.
- Ja to i jesam, Iria, - ravnodušno je odgovorio gledajući me ravno u oči.
Pogled mu je bio upozoravajući, ali ja sam verovala da mogu biti dobra
devojka zbog koje će loš momak postati dobar.
Kolenom mi je razdvojio noge I smestio se između njih. Osetila sam
njegovu erekciju na ulazu u moju vaginu. Zastenjala sam kad sam postala
svesna da me od njegovog plusirajućeg uda dele samo dva para
pantalona.
Kenrickove usne su ljubile zahtevno, njegov jezik je tražio. To je bio
poljubac koji pustoši, proždire, koji ima za cilj samo sopstveno
zadovoljstvo. U trenutku kada me je počeo proždirati usnama, jedna
njegova ruka je bila u mojoj kosi, a dlan druge je gnečio moju dojku.
Glasno sam zastenjala kada sam osetila da je I u njemu eksplodirala želja
kada je prstima uvijao moju, ukrućenu, još uvek osetljivu, bradavicu a
onda je onako bolno osetljivu protrljao prstima.
Ponovo sam dahtala od zadovoljstva koji su mi pružali njegovi, sada ni
malo nežni prsti. Grčevito sam zarila nokte u njegova leđa I podigla svoje
bokove trljajući svoje međunožje o njegovo. Bilo mi je drago što i ja i on
imamo pantalone na sebi. Ta stvar koja žudi da prodre u mene je ono
što me plaši toliko da me ujedno i privlači. Kao opasnost kroz koju želiš
proći, vuče te, a znaš da nije dobra za tebe.
Milovala sam mu leđa, uvijala se ispod njega I ljubila ga strašću koja je I
mene samu iznenadila. Htela sam da mu uzvratim zadovoljstvo koje mi je
pružao. Ali, način na koji mi je pružao zadovoljstvo sada je bio čudan.
Drugačiji. Kao da je hteo samo sebe da zadovolji. Negde u mojoj
podsvesti gorela je lampa upozorenja, ali ja nisam htela da je budem
svesna.
Iz te groznice koju je zapalio u meni izbavio me je hladan zrak koji sam
osetila između nogu. Znam da su mi gaćice mokre još od kluba, ali nije
mi bilo hladno. Osećam njegov dlan na svom pupku, a vrhove prstiju
kako prolaze kroz moje stidne dlačice krećući se prema mom središtu.
Dragi Bože, nisam ni osetila kad mi je okopčao pantalone. Kad je to bilo?
51
Podignem glavu da vidim da li su njegove pantalone na mestu.

Odahnem kad vidim da jesu. Ali prvo dugme je otkopčano i vidim mu
vrh polnog organa kako se nadvisuje nad žbunom crnih dlačica.
Uhvatio me je za kosu prisiljavajući me da legnem i ostanem mirna.
- Kenrick,... molim te, - čula sam svoj jecaj kad sam osetila njegov srednji
prst na mom ulazu. – Prestani, molim te, - rekla sam pokušavajući ga
odgurnuti od sebe i ujedno skupiti noge.
- Ostavi. Noge. Raširene. - glas je dubok, hrapav i zapovednički.
Zaustavlja me.
Odmah stajem, ruke obavijam oko njegovog struka. Zašto me ovako
mnogi pali kad mi naređuje, nije mi bilo jasno. Osećam treperenje u
stomaku, drhtaj u butinama. Bila sam u rukama zavodljivog, zahtevnog i
iskusnog muškarca. Znao je šta hoće. I znao je kako to dobiti.
Hoću li to zaista napraviti na plaži? Na javnom mestu.
- Kenrick, ... molim te... Prestani, - znam da ne zvučim uverljivo. Stenjem
njegovo ime, uzvraćam mu poljupce, milujem mu željno telo, a govorim
mu da prestane. Nije ni čudo što ne prestaje.
- Zašto da prestanem? - ne ljubi me više. Osećam njegov dah na svojim
usnama. Vrhom jezika mi napravi vlažan trag preko linije usana prelazeći
preko obraza do ušne školjke. Taj njegov jezik je bio stvarno stvoren za
zavođenje. Prelazio mi je jezikom po krivuljama ušne školjke što me je
teralo da opet zaboravim na sve, predam se, stenjem i glasno uzviknem
njegovo ime. Bila sam bespomoćna.
- Ne poznajemo se, - prošaputam halapljivo mu uzvraćajući poljupce.
Čula sam njegov osmeh koji mi se rugao.
- Upoznajemo se, intimno, - reče on zarežavši. Trebala su mu samo dva
poteza da me oslobodi pantalona I sklonio mi mokre gaćice u stranu,
oslonio se na lakat i prešao vrhom svoje erekcije preko mog mokrog
središta. Eksplodirala sam, ali ne znam od čega. Da li od želje ili od straha.
– Tvoje telo mi govori da nastavim, Iria.
- Znam... Ali nemoj... Rano je.
- Pa, koji je to vremenski period koji moram odslužiti da bih te pojebao? –
bezobrazan je, a ja sam još napaljenija. Zašto i se ovaj njegov prljav rečnik
ovoliko dopada? Hoću nešto da kažem, ali reči mi zastaju kad osetim
njegov prst kako mi trlja ribicu. Podižem se na laktove, širim noge još više
i nudim mu svoje grudi da ih opet ljubi. Usne su mi otvorene, oči
zamagljene. Uzima mi jednu bradavicu u usta i snažno sisa dok me dole
i dalje nadražuje. Ne mogu podneti ovo. Neka napetost mi se skuplja u
dnu stomaka, trnci mi prolaze kroz središte. Trebam ga u sebi. Osećam
da ću se samo tako rešiti ove napetosti. – Opusti se, - naređuje mi
promuklim glasom. – Neću ići dalje. Bezbedna si, mala.
Bezbedna? Neće ništa više od mene?... Gomila pitanja odzvanja u mojoj
glavi, ali ne mogu da se koncentrišem na njih.
52
- Molim te... Kenrick, - stenjem njegovo ime posežući za njegovim

pantalonama. – Trebam te.
- Šta treba, mala Iria? – pita me jače sišući moju osetljivu bradavicu dok
je dole ubrzavao tempo masiranja.
- Ne znam,... nešto, – povukla sam ga na sebe i ugrizla za rame.
- Ti si jebena vatra, mala, - zarežao je. – Da li je ovo što mala lejdi treba?
U tom trenutku osećam onaj prst koji me je sve vreme dražio i doveo do
ovog stanja kako nestaje u meni.
- Kenrick!... Kenrick!... O, Bože! - grizem ga, ne mogu se obuzdati,
raspadam se po svim šavovima. Čitavo moje postojanje je vrtlog nečeg
divljeg. Osećam da sam na nekoj granici koju trebam preći. Preko koje
me samo on može prevesti. Glasno stenjem, izvijam se I otvaram se za
njega. Prste sam uplela u njegovu kosu koja je sva u neredu od mene.
- Šta... šta mi to radiš? - pitam ga.
- Dopada ti se kada ti stavim prst ovde, zar ne? - pita me svojim grubim,
zapovednim glasom.
Odgovorila bih ja, ali me stid, a I ne mogu da govorim. Stenjem umesto
odgovora. Dopada li mi se? Bože, obožavam ovo. Kako sam uopšte
mogla da živim bez ovog sve ovo vreme.
- Odgovori mi! – opet zapovednički, dominantni ton. Vadi prst iz mene.
Ne!
- Da, dopada mi se. – priznajem glasom punim molbe da ne prestaje. –
Nemoj prestati, molim te.
- Nema šanse, mala, - vraća prst u mene, gura dublje, brže i pamet me
napušta. Nešto snažno i vatreno širi mi se kroz telo. Pomalo I boli, ali bol je
prijatna i erotična. Savršeno je. – Svrši! – naređuje mi. Njegov prst zariven
je duboko u meni. Polako se povlači, izvlači ga, a potom ga grubo zabija
duboko, još jednom, još jednom. Zabadam nokte u njegovo meso i kosu,
dozivam njegovo ime, guram ga snažnije nogama, osećam kako
padam. Nisam više u svom telu. Raspadam se. Nemam više ni jedan
jedini atom snage u sebi. Mlitavo padam na pesak kao na najmekše
jastuke. Slatki san zaborava me je uzeo sebi.
Ne znam koliko dugo sam tako ležala. Kad sam došla sebi i otvorila oči
videla am sjajno nebo ukrašeno zvezdama I obasjano mesečinom.
- Dobro došla nazad, lejdi, - čujem glas sa moje desne strane. Okrenem
se u tom pravcu. Sive oči su me gledale. Imao je majicu na sebi. Bio je
obučen. A, ja? I ja sam bila obučena. Obukao me je.
- Šta se desilo? – trebalo mi je vremena da shvatim gde sam i šta mi se
desilo da sam tako duboko bila nesvesna čak i toga da me je oblačio.
- Svršila si, - kratko i jednostavno mi je objasnio zagonetno me gledajući.
- Svršila sam?
- Doživela si orgazam. Prvi, rekao bih. - Pa zašto mu glas mora biti grub i
dominantan čak i dok mi ovo govori? Gde sam pogrešila? Vraćala sam
film u glavi. Da, on je meni radio sve one divne stvari, a ja njemu nisam
53
ništa. Ja sam doživela orgazam, a on nije. Ljut je, sigurno. Ovo je

verovatno kraj. Nema šanse da će ovakav muškarac gubiti vreme na
jednu neiskusnu, drvenu devojku kao što sam ja.
- Ljut si? – tiho ga pitam.
- Ne. Zašto misliš da sam ljut?
- Pa,... ne znam. Tvoj glas... Obukao si nas.
- A ti bi radije da si gola? – ne moram da mu gledam lice. Znam da mi se
ruga. Misli da sam laka devojka koja svakom muškarcu dopušta ovo. Koji
je njemu vrag?
Odlučila sam da ignorišem tu njegovu primedbu, jer ako ne budem –
rasplakaću se. Sigurno. – Ti nisi..., - Joj drvena Iria, daj ženo reci te reči.
Džaba! Neće iz mojih usta. – Ako mi kažeš,... mislim pokažeš... ovaj... kako
da to uradim,... - nisam mogla dalje. Te reči jednostavno nisu za mene.
Nacerio mi se onim svojom zločestim pogledom. – Ne sumnjam ja da si ti
dobra učenica.
Ali ti svejedno nemaš vremena da joj budeš učitelj.
- Razumem, - pognula sam glavu.
- Donela si pogrešan zaključak, Iria, - strogo mi je rekao nateravši me da
ga pogledam. – Nisi spremna za mene.
- Želim biti, - govorim posramljeno.
- Mi nismo isti, lejdi. Mislio sam da si ti nešto što nisi. Ja sam imao težak
život i nisam uvek bio sa ove strane zakona. Radio sam stvari koje ti ni na
filnu ne bi htela gledati. I ponovio bih ih, bez ikakvih problema. Ti izgledaš
kao da si čitav život živela u dvorcu, bila okružena oblacima, hranjena
zlatnom kašikom i spavala na svilenom jastuku. Sviraš violinu, igraš balet,
čitaš klasiku, radiš samo ono što ti mama odobri. Želiš nežne reči, cveće i
držanje za ručice na mesečini. Pronađi nekog drugog. Mene držanje za
ruke ne može zadovoljiti. Ja ne hodam sa devojkama, ne vežem se za
njih.
- Ne poznaješ me.
- Hoćeš da kažem da se varam, da bi pristala da te pozovem da mi
popušiš kurac ili da te jebem u bulju da nakon toga ne možeš danima
normalno da sediš? Pristala bi da se krešeš...
- Ne! – prekinula sam ga.
- Misliš li da bi me grizla savest što sam ti oduzeo nevinost grubo te
tucajući?
- Kako,... kako znaš?
- Tvoje telo mi je reklo, Iria. A i napipao sam ga.
- Jesi?
- Jesam. Na mestu je. Pazio sam, - nacerio se. - Koliko si dugo sa tim
dečkom?
- Mesec dana.
- Za mesec dana nije ostavio ni jedan jedani svoj trag na tvojoj koži, nije
te ni opipao, nije ti ni video sise, a o gaćicama da ne govirim. Za mesec
54
dana sa mnom ti bi svakodnevno bila propisno izjebana. Mirisala bi na

moje. Ti si devojka za tiha šaputanja, pipkanja u mraku, čekanja nakon
predavanja i naivne izlaske. Ja sam mnogo siroviji od toga, i mnogo
gladniji. Ako budem čekao da ti se predavanja završe to je da bih te
odveo negde i tucao do besvesti, – bio je apsolutno ozbiljan, hladan,
beskompromisan i okrutan dok mi je ovo govorio. Dao mi je nepobojne
razloge zašto ne bih trebala da se petljam sa zveri poput njega.
Bila sam u totalnom delirijumu od ovih njegovih reči. Moje telo se naglo
probudilo. Bilo je živo, drhtavo I žudelo je za svim ovim stvarima koje mi je
opisao. Htela sam da mu kažem da ne idem nikud, da prihvatam sve, a
onda mi je lice slomljene Jenn izašlo pred oči. Ja bih bila još više slomljena
da se upustim u vezu sa njim. On je živeo životom vuka, vuka samotnjaka.
Vuk samotnjak je savršena zver, nesputana, dominantna, okrutna i
apsolutno moćna, ali sama. Lovi sam, spava sam. Samo kada se pari nije
sam, ali trenuci fizičkog sjedinjavanja traju kratko, i on potom nastavlja
usamljeno da luta. Kenrick je bio upravo takav. Nakon parenja bi odlazio
u svoju postelju, daleko od svih, jer nikome nije verovao. A ja bih sedela,
plakala I čekala kad će me opet pozvati, kad će opet hteti da se pari sa
mnom. Zašto on nije mogao da bude momak u kom nema toliko besa,
momak koji nije toliko očajan, toliko nepoverljiv? Zašto on nije pre imao
normalne veze, studirao, zaposlio se I želeo stalnu devojku pored sebe?
Zašto se nije mogao zaljubiti u mene, praviti mi ljubomorne scene i
obožavati me? Taj momak ne bi bio Kenrick. Upozorila me je moja savest.
On je bio nepredvidiv, nepoverljiv, divalji, opasan... i prelep. Jimmy je bio
sve sasvim suprotno od Kenricka. Ali dobar momak Jimmy me nije
privlačio. Loš momak Kenrick mi se uvukao ispod kože.
- Razumem šta želiš da mi kažeš, - napokon sam progovorila. Pokušala
sam zvučati opušteno, ali nisam uspela. Zvučala sam onako kako sam se
osećala. Razočarano.
- Razumeš? I tvoj odgovor je? – vilica mu je bila stegnuta, glas miran, ali
grub.
- ...Ja ne bih imala ništa protiv tog,... tog da spavam sa tobom. Ali,...
- Ali bi volela da imamo vezu. Da se držimo za ruke, šetamo, gasimo svetlo
kad se ševimo. – rugao mi se.
Da! Pomislila sam. – Ne, - rekla sam.
- Ne? – sumnjičavo me je pogledao.
- Pa,... volela bih da to... te stvari radimo postepeno. Da ne bude samo
jednom. ...Da ne radiš to sa drugim devojkama dok smo 'zajedno'. Mislim
da ne bih imala ništa protiv da... vodimo ljubav nakon izlaska, – eto
smogla sam snage da kažem. Nije tako strašno.
- Mala, onda bi mi morala biti na rasplaganju dvadesetčetiri sata
dnevno, sedam dana u nedelji. I morala bi biti jebeno, nestašna, kurva u
mom krevetu.
55
Nestašna kurva u njegovom krevetu. Da, morala bih se u to pretvoriti.

Kako bih ga inače zadovoljila. Pogledala sam još jednom njegovo lepo
lice. Nije on za mene. Pomislila sam tužno. On je nepopravljiv cinik. Bludnik
I razvratnik. Ko zna čim se sve bavi. Sam mi je rekao da nije uvek sa ove
strane zakona. To je previše avanture za mene.
- Imaš pravo. Nisam za tebe I ti nisi za mene, - znala sam to od samog
prvog pogleda na njega. Dobro, eto dobila sam opkladu, bila sam sa
muškarcem sa kojim moje prijateljice žele biti, doživela svoj prvi orgazam.
I to sve sam postigla za jednu noć. Malo li je.
- To je tvoj odgovor? – pita me kao da očekuje da se predomislim. – Znaš
da te mogu naterati da me prihvatiš ovakvog kakav sam, - govori mi
prinoseći svoje usne mojima. Demonstrira mi moju slabost na njega,
njegovu moć nada mnom, tako što mi usnama miluje moje primoravajući
me da legnem na pesak, ispod njega.
- Znam da možeš, ali nemoj, - moj glas je molećiv, ali odlučan.
- Znala bi da se tucaš, - bestidno me je ubeđivao razdvajajući mi
kolenima noge. – Ne bi gubila vreme na muškarce koji te ne smeju
uhvatiti za sisu. Znala bi šta želiš od muškarca.
- A gde je tu ljubav?
- Nije ti trebalo da me voliš malopre kad si mi svršavala oko prsta, - grubo
me je potsetio gnezdeći mi se između nogu.
Dodirnula sam mu usne vrhovima prstiju, prešla preko rupice na bradi, pa
mu onda uplela prste u razbarušenu kosu. Ne smem popustiti. Ovo je
isprva bio samo usamljeni šapat u mom umu, ali neki delić mog opijenog
mozga ga je čuo, razumeo i shvatio kako ne smem dozvoliti sebi da
okusim pohotne užitke koje je ovaj muškarac nudio. Vekovno stara
ženska mudrost, koju sam nasledila od svoje majke, a ona od svoje,
govorila mi je da ne smem da mu se prepustim tek tako, uprkos tome što
bi mi on rado radio sve te stvari koje sam ujedno smatrala prljavim,
bludnim I nečasnim, ali za kojima je moje telo žudelo. To njemu ne bi ništa
značilo; bio bi to tek jedan trenutak zadovoljstva, prijatan, ali nevažan i
brzo zaboravljen. Baka mi je jednom rekla da pravom muškarcu treba
prvo da ponudi svoje srce, pa tek onda svoje telo, i premda me je on
opasno privlačio, to je bilo nešto čega sam sve vreme bila i više nego
svesna.
-Bila bih povređena, Kenrick, - rekla sam glasom drhtavim od poniženja.
Nešto u mom glas ili u mom pogledu ili u mom dodiru ga je nateralo da
se osmehne. Na onaj njegov ciničan način koji mi se ujedno I rugao, ali
osmeh je bio osmeh.
- Rekao sam ti već; bezbedna si sa mnom. Neću ići sa tobom do kraja.
Reči olakšanja, ali I reči bola, reči povređene ženske sujete.
Spustio je gladne usne na moje. Njegovi poljupci su bili divlji, proždirali,
zahtevali, omamljivali. Uzvraćala sam mu jednakom merom. Ma šta da
se desi, želela sam uživati dok traje. Ne mogu podneti da on ode. Morala
56
sam da progovorim, da pronađem neke čarobne reči kojima ću ga

navesti da ostane sa mnom... ali nisam znala kako, ni koje su to reči. Znala
sam samo da, kad se ovaj poljubac završi moj život više neće biti isti.
Želela sam da taj poljubac potraje večno...
Nije trajao večno. Na žalost. Žestok kakav je bio, sve je tako I radio.
Žestoko me je počeo ljubiti, žestoko je I prestao, hladno I grubo me
obavestivši da je vreme da krenemo. Naše vreme je isteklo.
Odvezao me je do kuće u kojoj sam živela sa mamom I nestao u noći.
Skinula sam šminku sa lica I odeću sa tela. Nisam htela da se tuširam
nadajući da će njegov miris ostati na meni. Želela sam njegove tragove
na koži. Nisam bila svesna da ih je namerno ostavio. Od mene je napra-
vio kapitalca za grabežljivce koji su po svaku cenu želeli imati ono što je
bilo Crnog Vuka. Pazi šta želiš, jer želja bi ti se mogla I ostvariti. Te stare
izreke sam se već sledeće nedelje stalno prisećala žaleći što sam to I
pomislila.
57
SEDMO POGLAVLJE - Kenrick
Laschkar Gah, Afganistan, 2002.
S edim na nekom inprovizovanom poljskom krevetu u

inprovizovanoj bolnici Britanske baze u sastavu NATO-a. Već sam
pet meseci u Afganistanu. Od novemra prošle godine, kada sam
iz Claymorea deportovan vojnim helikopterom do RAF Flyingalales u
Severnoj Yorkshire, a odatle tu istu noć avionom RAF-a (Royal Air Force)
do NATO vojne baze Incirlik u Turskoj gde sam imao nekakvu obuku.
Incirlik vojna baza je na dvanaest kilometara od grada Adane u južnom
delu Turske. Kažu da je grad jedan od prosperitetnijih u Turskoj. Jebi ga,
tada stvarno nisam želeo videti kako izgledaju oni manje prosperitetni.
Grad kao grad je lep za one koje interesuje Verda most, Sabanci Merkec
džamija, rimski mostovi i ostale zajebancije koje zanimaju turiste. Ja sam
se najviše obradovao Hilton hotelu. Brzo sam se razočarao. Ni Hilton u
Turskoj nije bio što i Hilton u nekoj liberalnjoj zemlji. Nije bilo šanse iznajmiti
escort devojku. Biti vojnik na tlu islamskih zemalja je jebeno teško. To sam
shvatio već prvog dana. Šlem koji sam dobio da mi čuva glavu ja sam
koristio za čuvanje bulje. Zajebi glavu, čuvaj guzicu.
U bazi sam zaveden kao Kenrick Hunter, engleski prevod mog prezimena
Mac an t-Sealgair. Rekli su mi da se sa tim složio, moje jebene sigurnosti
radi, i moj otac. Moj pravi dosije je ostao u Kraljevstvu. Ovde niko nije
znao ko sam ustvari. To mi je i odgovaralo. Jedino što su znali je da su mi
internet tehnologije, kompjuteri i software jača strana. Zato sam i prošao
samo najosnovniju obuku. Bio sam zadužen za hvatanje njihovih signala,
iz pozadine.
Izlasci u grad su nam bili, zvanično, strogo zabranjeni, ali u bazi je bilo
preko deset hiljada muškaraca prosečne starosne dobi dvadeset pet
godina. Deset hiljada muškaraca, a dva puta godišnje su dopremali one
silikonske lutke koje smo karali do besvesti. Svako je imao svoju. Čuvali
smo ih bolje od baze. Jebi ga, čitav svet mrzi Nemce, a da oni nisu
napravili svoje Borghild lutke na duvanje koje su zadovoljavale čitav
Wermacht, mi bi se ovde morali između sebe jebati. Afganistanci su krili
od nas svoje žene i ćerke kao zmije noge. Ko je bio taj kreten koji je ukinuo
dobro staro pravilo da vojsku uvek prati određeni broj kurvi? Pa, nigde ne
bi mogle bolje zaraditi. Imaš robu, prodaš robu, ostane ti roba. Nema
profitabilnijeg biznisa.
Žena koje prodaju svoje telo za lovu je bilo jako malo. Desetak prostitutki
u gradu sa oko dvesta hiljada stanovnika i deset hiljada vojnika. Ta kuća
u kojoj su živele te žene je bila pod našom zaštitom. U to vreme nisam
razmišljao koliko muškaraca dnevno imaju, koji su im razlozi da rade to što
rade, niti kako im je. Služile su mi kao i one kod kuće, za skretanje pažnje,
58
za bežanje iz sopstvene glave. Znao sam da nas mrze, ali mogao sam
živeti sa tim. Nije me bilo briga.
Izlaz smo dobijali svaki dan po tridesetpetorica u tri smene. Bilo je
bukvalno od plate do plate. Ujutro primim platu, uveče je ostavim u
“kući”.
Prošlog meseca dok smo se vraćali iz grada naleteli smo na nagaznu
minu. Trojicu je izlazak koštao života, osmoricu delova tela, a ja sam bio
među petoricom koji su bili izbušeni gelerima. Osam njih je završilo u
mojim leđima.
Nestrpljiv sam dok sedim na krevetu čekam da mi mesar ,tako smo zvali
docu, skine zavoje. Još pre sedam dana sam primio platu, ali nisam dobio
dopuštenje za grad dok su mi zavoji na leđima. Nosimo glavu u torbi svaki
put kad provirimo njušku iz ograde, ali svi do jednog rizikujemo.
Testosteroni kod vojnika su na maksimumu.
Ako se nekad vratim u 'civilizaciju' najteže će mi bit naviknuti se na
normalno spavanje. Već četri meseca spavam sedeći, obučen i obuven.
I to nije samo zbog pripravnosti. Vraćanje u civilizaciju tako sam to zvao
jer mi nije padalo na pamet vratiti se na ostrvo, kući. Ako preživim ovaj
pakao, u koji me je na godinu dana poslao rođeni otac, otići ću u
Ameriku. Još se nisam odlučio u koju. S obzirom da ću morati upisati
univerzitet to će verovatno biti Severna. Iskreno, ne mogu da dočekam
da se maknem iz ovog pakla. To su mi bili neki okvirni planovi. Imam
vremena do dvadeset šestog rođendana. Do tad mogu da radim šta
hoću i pravim sranja kakva hoću, od dvadesetsedmog dana u julu
mesecu dvehiljadesedme, ja sam Kenrick Mac an t-Sealgair
Westmoreland, markiz od Willtona, budući vojvoda od Claymorea.
Nema više zajebavanja. Barem ne javno.
Skidam zavoje i obavim brzinsko tuširanje, a onda pravac 'kuća'. Moja
silikonska Daisy Fay Buchanan je otišla u istoriju. Želju za seksom mi je
donekle ublaživao k1, trčanje, a desna šaka mi je bila uvek na
raspolaganju. Pravi seks sam imao jednom mesečno. Pre izlaska sam
uvek drkao barem tri puta, jer bi inače svršio za pet minuta. Ovako sam
za mojih sat vremena imao dva puta orgazam sa ženom od krvi i mesa.
Ostavljao sam joj sve i cent moje mesečne plate. Nije mi bilo žao.
- Hunter, - čujem glas kapetana Obria koji nas proziva po abecednom
redu. Među prvima sam. Kapetan Obri je legenda u našoj bazi. Prekaljeni
vojnik. Njemu ne treba ni Borghilda, ni žene, ni momci - čova drka na
svoje činove. Uspeo sam ih prebrojati dvadesetdva. Onaj koji je dobio od
kraljice lično, mu je direktno na grudima. Čudi me kako ga luđak nije
zakačio na kožu. - Ideš u drugu grupu. Izlaz vam je od pet do sedam, -
onaj strogi vojnički glas koji para uši. Koji kurac se ovi naši lože na one
američke filmove. Svi liče.
59
Prva grupa je upravo ušla u bazu. Svi su na broju. Ovaj put nije bilo sranja.
Momci su raspoloženi koliko i mi nestrpljivi. U prolazu nam govore da su u
kuću došle još tri ženske.
Ja sam ušao u sobu jedne koja je bila nova. Soba je mala i mračna. Služi
svrsi. Volim da tokom seksa angažujem sva svoja čula pa mi je ovde
postala rutina da prvo skinem debele, tamne zatore sa prozora.
Devojka je mlada. Ne bih rekao da ima više od dvadest pet godina.
Ustvari, ona je verovatno već nekom bila žena. U Afganistanu su udavali
devojčice čim dobiju prvu menstruaciju. Kasnije sam saznao da su ove
žene prodavale svoje telo da bi prehranile gladnu decu. U muževoj kući
one su tretirane gore od robinja. Nisu imale muža da ih zaštiti, a nisu smele
raditi za platu. Često su bile psihički, fizički i seksualno maltretirane od
strane muževe porodice. Svoju decu su slale u domove, a one su se
prodavale da bi deca, kojoj je rečeno da su siročad bez oca i majke,
mogla svaki dan jesti. To je bio još jedan od razloga zašto se nisam
cenkao kao ostali. Gde bi uostalom i trošio lovu.
Bila je niska i mršava. Dobrih trideset centimetara manja i tridest
kilograma lakša od mene. To je sve što mogu da vidim.Haljina joj je bila
za tri broja velika i na više mesta zašivena. Kosa boje čokolade bila je
uredno počešljana. Spremila se za sledeću mušteriju. Toliko je pognula
glavu da joj ne vidim ni boju kože.
- Jesi li se okupala, - pitao sam na lošem paštu jeziku skidajući se. Oni
engleski nisu hteli da uče, a nije mi se dalo svuda za sobom vući
prevodioca, pa sam se bacio na učenje njihovog jezika. Uostalom, mi
smo kod njih 'u gostima', a ne obratno.
Potvrdno klimne glavom ne podižući je.
- Skini se, - naređujem joj.
Žena me je odmah poslušala. To me je iznenadilo. Uglavnom su uvek
pregovarale. Htele su da zadignu suknju, okrenu glavu u stranu ili još bolje
da nas ne gledaju dopuštajući nam da ih odradimo u 'a tergo' stilu i
isključe se.
Haljina joj je pala na pod otkrivajući savršeno telo. Moj kurac je reagova
pre mojih očiju. Bio je čvrst i dignut da me je zabolelo. Malo je mršava, ali
je imala sve što žena treba da ima; sise, struk, kuk, lepe noge. Ono što me
je iznenadilo je boja njene kože. Neverovatno svetla za ovaj deo planete.
Kao da je sunce nikad nije dodirnulo.
Stajali smo goli jedno naspram drugog. Tako je bilo, u početku, sa svakom
koju sam ovde ševio. Počelo je tako što bi gledale u svoje nožne prste, a
završavalo što bi vikale na mene nazivajući me đavolom. Na kraju su me
mrzele više nego na početku. Žene ovde nisu smele da uživaju u seksu.
Par njih ovde je bilo bez klitorisa. Majke su im ih namerno odstranjivale još
kao devojčicama da ne uživaju u seksu, a samim tim i da ne varaju
60
muževe. Sa tim ženama se nisam hteo ševiti. Volim zvukove tokom

tucanja, ali kad boli od užitka, ne od nepodnošljivosti.
Ne sećam se kad sam se poslednji put ljubio sa devojkom. Ne sećam se
da li je to bilo ikad. Poljupci su bili previše intimni, a to nisam želeo. Želeo
sam samo fizičko zadovoljstvo, skretanje pažnje i beg iz sranja.
Sada sam to želeo. Želeo sam da je ljubim. Bio sam u krevetu sa prelepom
devojkom koja je sasvim gola, opružena ležala pored mene. Njena
samokontrola je bila fantastična. Zavideo sam joj. Nikad mi ovoliko nije
trebalo da mi žensko telo odgovori. Njeno telo je žudelo za mnom, ali
njen mozak me je odbijao. Bila je mokra od želje kad sam ušao u nju,
pokretala se sa mnom u ritmu, ali nije dozvoljavala svom telu da uživa.
Naterati je da uživa mi je postao izazov. Taj prvi put ni ja nisam svršio.
Sledeći mesec sam tražio da je meni daju. Dobio sam je, ali cena koju
sam za nju platio je bila visoka. Previsoka.
Boston, Massachusetts, USA, april 2007. godine
Sve dok je vozim prema Beacon Hillu, delu grada u kom živi, svestan sam
mladog, pohotnog tela koje se naslanja na mene. Ova noć nije trebalo
ovako da se zvrši. Kući sam je trebao voditi tek ujutru. Trebala je biti
izjebana, umorna i zadovoljna kao i ja. Mi smo suprotno od toga.
U glavi tražim sećanje na tog kenjca koji izlazi sa njom već mesec dana.
Ne mogu se seiti da sam ih negde video zajedno. Jebi ga, verovatno
šetaju parkovima idu u bioskop i u slastičarnice. Nije ni čudo što se ne
srećemo. Taj malac sigurno radi sve što mu ona kaže. Ko bi rekao da ova
devojka iza mene voli da dominira. Ona je muza onima koji vole prirodno
potčinjene. Onima kojima je život sjeban pa vole da dominraju svim i
svačim. Onima kao što sam ja.
Nemam ni vreme ni volju koje bih trošio na nju. Ali imaš želju! Odjeknulo
je u mojoj glavi. Da, imam želju da je beskompromisno jebem. Kao i sve
pre nje.
- Stani ovde, - čujem mekan glas iza sebe i opet pomišljam kako je taj
glas zvučao dok je uzvikivala moje ime grčeći se od orgazma. I kako bi
tek taj glas zvučao dok svršava sa mnom duboko zabijenim u njeno telo.
Ona je prva devojka koja je zvala moje ime. Prva devojka koja je od
mene tražila da budem nežan, da je poljupcima zavedem i prva koja me
je odbila. Od momka koji odbija da se ljubi, devojke nisu želele ni nežnost
ni zavođenje. Želele su isto što i ja; sirov, životinjsko grub seks. Želele su da
budu silovito osvojene i iskorištene, nekad i dobrovoljno silovane. Nikad
nisam birao. Nisam ni morao, bio sam biran. Doslovce su se trgale za
mene. Moji su živeli u stalnom strahu da ću nekoj napraviti dete. Ali nisam.
Nisu to ni htele od mene. Nisu stenjale moje ime dok sam ih iskorištavao.
One u Engleskoj su me zvale po posedu, Claymore. Ove u Americi po
61
legendi i kavgadžiji, Crni Vuk. Za Zoyu sam bio đavo, lično. Jedino sam
za Iriu bio Kenrick. Sve, sem Irie, su me molile da ih povredim. Da joj
uzmem nevinost na plaži ili na svom radnom mestu gde sam dovodio
devojke koje sam hteo poševiti, naravno posle radnog vremena i samo
kad je bilo hladno da ih nisam mogao voditi na plazu, povredio bih jedinu
koja to ne želi biti. Uzeo bih joj nešto što nisam zaslužio, nešto što ne želim,
nešto što ne treba biti moje. Isto ovako bih je otpratio kući i tu bi bio kraj.
Moj ego nije mogao dozvoliti da se bilo koja devojka ili žena kaje zato što
je bila sa mnom.
- Ovo nije tvoja ulica? - okrećem se dok joj govorim. Živi u istorijskom delu
Beacon Hilla, u Acorn ulici. Gde bi ona drugo.
- Večeras sam trebala da spavam kod drugarice, - objašnjava mi dok
silazi sa motora i skida moju jaknu. Opet su mi njene prelepe grudi pred
očima. Gad kakav jesam, i ne trudim se biti diskretan. - Tvoj motor bi
probudio moju majku, a ona...
- Ona ne zna gde si zaista bila i to tako obučena, - pogađam gutajući je
pogledom. Da me jebeš, ponašam se kao da prvi put vidim dobru ribu.
Još da mi pođe pljuvačka na usta, pa sam jebeno kompletan retard.
- Ne zna, - potvrđuje ono što sam rekao spuštajući glavu da ne vidim kako
se zarumenila. Kao svaku dobru devojčicu, i nju je sram što laže mamu.
Priliči joj.
Pruža mi jaknu i čujem jedno tiho, mekano 'zbogom'.
Znam da očekuje da je povučem sebi u naručje i poljubim, ali za
obostrano dobro odbijam da to uradim. Budem li je još jednom osetio uz
sebe probudićemo čitavu ulicu. Što se mene tiče može nas slušati i
gledati čitav Boston, ali ona nije kao ja.
Gledam joj savršenu pozadinu dok se, seksi graciozno i ženstveno, kreće
malom uzbrdicom i zastaje ispred četvrtih vrata sa leve stane, lagano ih
otključavajući. Još jednom pogleda u mom pravcu, mahne mi i nestaje.
Pre nego što sam pukrenuo motor izvadio sam telefon iz džepa i pozvao
jedan broj.
Iako sam se u zoru vratio u svoj stan i spavao svega četiri sata bio sam
odmoran. Kiara je bila odličan izbor da zameni Iriu. Imao sam sreće da je
call devojka bila dostupna. Ta žena stvarno zna šta raditi sa ustima i
jezikom. Trebalo bi je odlikovati za to umeće.
Moja navika još iz dečačkih dana je bila da spavam go. Nije bio u pitanju
samo komfor. Obožavao sam čim ustanem stati kraj prozora i posmatrati
šta se dešava napolju. Deda me je jednom uhvatio u tom mom ritualu.
Mislio je da ću se postideti svoje golotinje, ali nisam. Nikad se nisam stideo
nagog ljutskog tela. Za to je verovatno, bio zaslužan moj lečnik koji mi je
rekao da je telo čoveka i konja nešto najsavršenije što postoji. Nism ga
pitao zašto je to mislio i zašto baš čovek i konj, ja sam se u tim trenucima
sjedinjavao sa prirodom. Bio sam deo prirode.
62
Upalio sam muziku, napravio sebi kafu i stao pored prozora. Moj stan u
Avalon North Point, u Cambridge je na dvadestom spratu i ima prelep
pogled na Charles reku. Dobio sam ga od majke kad sam došao u
Ameriku. To je penthaus od svojih stotinjak metara kvadratnih. Svidelo mi
se što je obložen staklom i što nema pregradnih zidova, sem za toalet.
Nameštaj je obeležavao prostorije. Dobra stvar je i da ovde čuvaju
inkogniti stanara. Ovde je moje ime Bukefal Lupus. Mislim da se majka iz
tog razloga i odlučila za njega. Bila je više nego besna na mog oca kada
je saznala da me je poslao u Afganistan. Prekinula je, ionako labave,
kontakte sa njim. William je sve do pre par meseci mislio da sam i dalje u
Grčkoj. Majka je poštovala moju želju da se nikom ne javljam.
Pogledam na sat. Skoro će deset. Danas idem sa Christopherom na
trčanje. Čudo da ga još nema. I on je sinoć slavio moju pobedu u našom
stilu. Chrisa kao Fieldinga i Thorntona znam čitav svoj život. Bili smo braća.
Generacijama unazad Westmorealandi, Fieldingi, Copelandi i Thorntoni
se druže. I naši potomci će nastaviti tu tradiciju.
- Obuci se. Kod tebe sam za desetak minuta, - čujem govornu poštu i
Chrisov cereći glas. Nasmejao sam se.
Prošle godine smo letovali na Coco Maya u Mexicou. Dve nedelje smo
potrošili na kupanje, alkohol i blud. Nemam pojma koliko je devojaka
prošlo kroz naš apartman. Dogodilo se da smo bili toliko pijani da
bliznakinje koje smo hteli da ševimo nismo mogli, a bilo ih nam je žao
ostaviti nedojebane. Pozvali smo ih u naš apartman da se one zabave
dok se mi malo ne otreznimo. Čim smo se domogli kreveta zaklali smo
sovu. Probudio nas je prodoran, histeričan vrisak. Ludače su vrištale kao
nenormalne optužujući nas da smo pederi. Oba imamo naviku spavati
goli, ali ovaj put smo bili u istom krevetu.
- Jesi li video slike koje su nam ona dva plavokrvna kretena poslali? - pita
me sa vrata odmeravajući me pogledom da bude siguran da sam
obučen. Chris je prvoklasan provokator. Sa njim čovek nikad ne zna na
čemu je. Plus što mu mozak radi brzinom misli.
- Nisam. Gde su bili?
- Royal Ascot.
- Zaboravio sam. Daj da pogledam, - uzimam njegov telefon i listam slike
koje su nam poslali Fielding i Thornton.
Sam vrh britanske aristokratije na jednom mestu. Naravno da nam nisu
slali fotografije gde kraljica, prinčevi, vojvode, lordovi i ostali lepo
poziraju. Kreteni su fotografisali šešire dama iz visokog društva koje smo
uvek ismejavali, cilindre standardne veličine na prevelikim ili premalim
glavama plemića. Uz svaku fotografiju je stajao i odgovarajuće drzak
komentar. Na jednoj od fotografija je bila moja najmlađa sestra. Dao
sam joj ime po svojoj majci, Mary Kate. U martu je napunila dvanaest
godina i bila je jednako buntovna kao ja. Ovaj ogromni leptir koji je nosila
na glavi je verovatno nekako prokrijumčarila. Nema drugog objašnjenja.
63
Lady Mary Kate nije smela ovakva da se pojavljuje u javnosti, tim pre što
se nije odvajala od oca, a on je imao mesto vrlo blizu kraljice u koju svi
gledaju.
- Mike mi je upravo rekao da si potvrdio da ćeš učestvovati u sledećoj
borbi? - oprezno me je pitao Chris.
- Da, jutros sam ga zvao, - potvrdio sam dajući mu šoljicu sa kafom.
- Šta nije u redu? Zoya?
- Šta sa Zoyom?, - pomeni njeno ime i imaš moju punu pažnju. Još uvek
je tako.
- Brate, - nastavio je oprezno Chris jer je znao koliko su mi tanki živci kad
pričamo na tu temu. - Bila je jedna borba i par devojaka sedmično. Šta
je sad opet?
- Znam, - prošao sam nervozno prstima kroz kosu. - Nije Zoya. Čujem se sa
Farhanom i Laibom svaki dan. Dobro su.
- Ona mala od sinoć?, - odahnu Chris da sam se morao nasmejati.
- Mala nije za mene.
- Malu su tata i mama napravili baš za tebe, brate.
- Verovatno. Potražiću je za sedam-osam godina.
- Potraži je odmah. Samo, nemoj zajebati stvar kao ja.
- Šarena?
- Šarena, - potvrdi Chris nervozno. – Zajebao sam stvar. Po prvi put u životu
sam imao nešto vredno u rukama, a ja sam dopustio nagonima da
upravljaju sa mnom.
- Sa njom biti nije baš lako, - pogledao sam ga prisećajući se da smo
prošle godine imali ozbiljnih problema sa veoma opasnim ljudima zbog
nje. Ti ljudi su želeli tu devojku, a moj brat nije dao da izgovore njeno ime,
a kamoli nešto drugo. – Ne trebam ti govoriti ko joj je otac, a I mlade su
za nas, brate.
Christopher mi se ironično osmehnuo. – Pusti tu malu u svoj život samo
jedan dan, pa ćeš mi onda reći koliko je mlada za tebe.
- Chris, one su mlade za nas i nisu za nas, - držao sam se svoje linije. Da
sam tad poznavao ljubav bilo bi mi jasno da je Chris zaljubljen. Da ju je
on poznavao shvatio bi to bez mene. Ovako smo bili dva slepca koja su
verovali da su vakcinisani protiv osećanja. - Ako ti je bila dovoljna, zašto
si ševio sa strane?
- Nagoni.
- Razumem. Sinoć se nešto desilo. Vodim te na pivo posle trčanja, a
kasnije možeš da mi se isplačeš na ramenu, - zadirkivao sam ga.
Majice su nam bile sasvim mokre kad smo dotrčali do Mikeovog bara.
Gde god da krenemo, ja I Chris uvek završimo u istoj kafani. Nije bilo
meseca a da barem jednom nas trojica nismo dočekali izlazak sunca
sedeći za našim stolom olešni od alkohola. Sećam se da sam jednom bio
toliko pijan da taksisti koji me je dovezao do stana nisam bio u stanju
64
platiti,nego sam mu pružio sve pare koje sam imao kod sebe I rekao mu
da sam uzme koliko sam mu bio dužan. Ni dan-danas ne znam koliko me
je ta vožnja koštala. Nije bilo ni važno.
Konobarica nam je donela po pivu, počastila nas pogledom na svoj
dekolte I nestala.
Pre sam mislio da ima dobre sise, ali od prošle noći granice “dobrih sisa”
su pomerene. Otpio sam jedan povelik gutljaj piva sećajući se mirisa I
okusa bradavica koje sam sinoć sisao, a onda I okusa njenog orgazma.
Bio je to prvi put da sam lizao pičku devojci koju sam uspavao orgazmom.
Ona I ne zna da sam sve njene sokove koji su obilno iscurili iz nje, pokupio
jezikom. Taj okus, miris I tu sliku nje gole I usnule na pesku nikad neću
zaboraviti. Ne znam koji mi je kurac da je ostavim.
- I svaki put kad budeš gledao kako ti neka riba puši videćeš njenu glavu
u svom krilu. Tu nema nikakvog zadovoljstva, veruj mi. Odluka da je
ostavim na miru je bila najgora koju sam doneo, - govorio je Chris naglas
upravo ono o čemu sam ja razmišljao.
- Pratim te, - rekao sam ozbiljno. Nas dva nismo često razgovarali o
ženama. Izuzeci su bile one koje su se toliko dobro jebale da smo ih
preporučili jedan drugom, ali tu bi bio kraj.
- Nema šta da se prati, - frknu Chris ljuto. – Izbegava me. Ima nešto, brate.
Sinoć sam se hteo izmlatiti sve one mamlaze koji su joj prilazili da bi joj se
uvukli u gaće. Ne znam koji mi kurac. Daj priliku toj maloj. Ima nešto u njoj.
Neki spoj crnog I belog. Sa tim da ona tog crnog nije svesna ili joj niko nije
pokazao, do sinoć, - Chris me šeterski pigleda nazdravljajući pre nego što
je otpio gutljaj piva.
- Ništa od tog, - nastavio sam po svom. – Devojka je došla sa himenom
na univerzitet, a meni bi bilo drago da je nekog pustila u svoje gaće.
Izgleda da nisam rođen za rudara.
- To te sprečilo?, - znao je kao i ja da nije. Na lestvici gadova od jedan
do sto, delili smo devedesetdeveto mesto. – Gde ti je osćaj humanosti?
- Odbila me je, - nacerim mu se.
Chris se glasno nasmeje. – Znao sam da ćeš pasti na ljubljenju.
- Puko si. A hoćeš da i ja prsnem.
- Claymore, ja sam pečen. I to reš, - rekao je ozbiljno.
- Vidim, - potvrdio sam pogledom prateći još jednu konobaricu koja je
nije bila zadužena za naš sto.
- Sinoć smo se mimoišli, - kaže mi prateći moj pogled.
- Na plaži? – pitam i dalje gledajući brinetu kako zanosno njiše kukovima
dok prolazi kraj stolova.
- Nisi valjda onu malu vodio na plažu?
- Jesam.
- Zajeb'o si i mene.
- Gde smo se mimoišli?
- Obojica smo punili 'duboko grlo'.
65
- Izgleda da smo sinoć imali identičnu noć.

- Samo mene nijedna nije dobila na opkladi, - šeterski se osmehnuo Chris.
- Opklada? - ni sam ne znam zašto, ali krv mi je odjednom počela ključati
venama. Znao sam da neće biti nešto dobro.
- Devojčice su se opkladile koja će privesti veću zverku, - smejao mi se
Chris odmeravajući istu brinetu na kojoj su bile i moje oči. On je verovatno
mislio da sam znao za to i odlučio pomoći devojci u zamenu za
gneždenje između njenih nogu. - Ti si sinoć bio najunosniji ulov.
U mislima sam video osmogodišnjeg dečaka koji radi ono što se očekuje
od njega, koji zanemaruje ono što on želi. Onda taj dečak saznaje
okrutnu istinu i više mu se jebe šta drugi očekuju od njega. Radi sve da
povredi one koji su povredili njega. Samo ovaj put nije bilo povređeno
dete koje je tek trebalo iskoristiti, ovaj put je povređen muškarac koji je
odbio iskoristiti, a bio je iskorišten.
- Kenrick, - Chris je delovao vrlo ozbiljno dok je gledao promene na mom
licu. Promene koje su i njega uplašile. - Brate, ona je devojka. Skoro
devojčica, - upozoravao me je. Znao je tačno da je to dete u meni
probudilo čudovište. Beskrupuloznu zver koja će svaki rastrgnuti deo nje
hteti iseckati na još manje komade.
Iria Ayrshire, ne bih voleo da sam na tvom mestu.
- Jesi li dobro? - pitao me je Chris zabrinuto. Nije bio zabrinut za mene.
- Dobro je.
- Jesi li da se provozamo 'Zmajevim repom*' za dve nedelje?
- Može. Povedimo drugarice sa nama, - zlobno sam mu se osmehnuo. -
Stvarno si đubre, - rekao sam mu kad mi je uzvratio jednako zloban
osmeh potvrdno klimajući glavom.
Bilo je već kasno u noć kad sam se vratio kući. Otvorio sam svoj laptop i
prvo proverio poštu. Farhan je trebao pomoć iz engleskog, George je
tražio savet kako da smuva devojku stariju od njega dve godine. Ta je
Iriinih godina, pomislio sam besno. Majka me je pitala kad ću da ih
posetim. Harry i Rob su slali još fotografija sa današnje trke konja. One iz
backstagea. Chris me je informisao da je sa servera Underbara izbrisao
moje i njegove fotografije iako su oni iz IT odeljenja Underbara napravili
dobru stvar da se njihov materijal ne može preuzimati ili kopirati. Otišao
sam na njihov sajt. Fotografije na kojima je bila Iria su bile sa najviše
klikova i najviše komentara. Nisam joj samo pomogao da dobije opkla-
du, likovao sam u sebi. Postala je popularna zbog mene. Tipovi koji su
komentarisali njih četri, bili su vrlo maštoviti; pokid'o bih je k'o Džeki lanac;
izvrn'o bih joj pi*ku k'o šnajder nogavicu; udara u jaja koliko je dobra;
držim se za travu da ne padnem sa zemlje; leče sidu koliko su dobre; jebo
bih ih po cenu da dobijem hepatitis abecedu; ...
Ta mala kučka će imati zanimljiv ponedeljak. Broj muškaraca koji će hteti
da joj se 'upišu na karticu' je prilično velik. Biće pravo uživanje motriti iz
pozadine kako će se nositi sa time.
66
Locirao sam je preko GSP koji sam joj ubacio u mobilni dok je bila van
sebe od orgazma. Damica je kući. Ubacujem joj se u telefon, palim joj
kameru i prikopčavam svoj mobilni na laptop. Ovo je kao film. Fale mi još
kokice i da bude potpuno. Vreme je da za predigru, nasmejao sam se
zaverenički u sebi. Šaljem joj sve fotografije koje su na sajtu uz poruku:
- Lepe fotografije.
* Zmajev rep ili Tail of the Dragon je jedna od najopasnijih cesta na svetu. Na 18 km dugoj ruti nalazi se ukupno
318 oštrih krivina. Ulica je napravljena kao prečica koja spaja Severnu Carolina i Tennessee.
67
OSMO POGLAVLJE - Iria
Z aspala sam tek pred zoru. Prvo sam u mislima ponovo preživljavala
svaki trenutak proveden sa Kenrickom, mirisala svoju kožu koja je
još uvek mirisala na njega, grlila svoje telo zamišljajući da me grle
njegove ruke, onda sam se isplakala zbog nedostatka hrabrosti da
budem sa njim, a u san sam utonula pomirivši se sa sudbinom da je meni
muškarac kakav je on nedostupan I da je tako bolje za mene. Moram
razgovarati I sa Jimmyom jer će do njega doći da sam razgolićena bila
u klubu koji sam napustila sa Crnim Vukom posle ljubljenja na očigled svih
prisutnih. Reći ću mu da trebamo prestati da se viđamo. Trebam nešto
između Jimmya i Kenricka.
U glavi sam napravila spisak od devet uslova koje moj potencijalni dečko
mora da ima. Jimmy ih ispunjava čak sedam. Kenrick Hunter samo jedan;
zgodan je.
- Ri, doručak je gotov, - čula sam glas moje majke ispred mojih vrata. U
panici navučem pokrivač preko svog nagog tela I pogledom potražim
odeću koju sam sinoć imala na sebi. Odahnem. Ni za šta na svetu moja
majka ne bi ušla u moju sobu bez prethodnog kucanja I odobravanja sa
moje strane. Pre mi je to bilo čudno, a onda sam porasla I shvatila da tim
gestom moja majka pokazuje da mi veruje. Bila sam joj zahvalna na tome
I ponosna do neba.
- Dolazim, - odgovorila sam sakrivajući odeću u kojoj sam sinoć bila. -
Samo da se na brzinu istušram i obavim jutarnju higijenu, - doviknem.
Ulazim u tuš kabinu i puštam toplu vodu da mi pokvasi telo. Voda inače
neverovatno smirujuće deluje na mene, ali od sinoć ona me smiruje i
uznemiruje. Sinoć sam se prvi put susrela sa sopstvenom seksualnošću.
Kenrickova blizina, njegovo telo, prsti, usne, miris, kompletan on, sve to
me je prebacilo u neki drugi svet. Moja porodica je oduvek bila moja
druga koža. Mesto gde sam se osećala sigurno, zaštićeno i voljeno. Prošlu
noć sam spoznala da ja imam i treću kožu; Kenrickove ruke. Čudno, ali u
toj trećoj koži nisam se osećala sigurnost, ljubav i zaštitu, osećala sam
ženu koja želi i koja može da pruži užitak. Da li je to moja ženska intuicija
ili šta, ali nešto mi je govorilo da bih i ja njemu mogla pružiti užitak, mogla
bih ga naterati da mi se preda, da bude moj. Samo moj. Venera je ušla
u mene na samu pomisao na njega. Čežnja je počela da lomi moje
neprobuđeno telo tako da sam osetili bol u dnu stomaka i između nogu.
Koža mi se naježila. Zatvorila sam oči i zamislila visokog, crnokosog Marsa,
oličenje muškosti, snage, volje, agresivnosti i njegove ruke kako lutaju
mojim telom. Milovala sam svoje grudi onako kako je on to radio i
nadraživala osetljive vrhove vrhovima prstiju nadraživajući bradavice,
onako kako je on to radio. Bilo je to novo iskustvo. Nije bilo kao Kenrickov
jezik, usne i ruke, ali svejedno je osećaj bio dobar. Telo mi se počelo
izvijati. Meko stenjanje mi se otelo iz grla. Stenjala sam jer mi je trebalo još
68
nešto. Nešto da me ispuni. Naslonila sam se na staklo i blago raširila noge

vodeći svoju ruku tamo gde je bila njegova. Drugom rukom sam
nastavila da masiram bradavice, malo jednu malo drugu. Trebalo mi je
samo malo pa da opet odem na ono mesto gde me je moj Mars odveo.
Prošla sam prstima kroz mokri trokutić dlačica i čim sam dotakla ono
mesto koje je i on dodirivao, moj klitoris tiho sam zaječala. Bilo bi mi
dovoljno samo par puta protrljati to mesto onako kako sam to radila sa
bradavicama i odvela bih sama sebe na ono predivo mesto, ali bila sam
radoznala. Nikad se ovako nisam dirala. Da mi Kenrick nije pokazao ko
zna koliko bih još dugo živela ne znajući kako svet može da bude lep. U
mislima sam opet videla njega kako mi siše bradavice dok mi srednjim
prstom uranja u ribicu, a palcem stimuliše klitoris. Nesigurno i vrlo obazrivo
sam pronašla ulaz u sopstveno telo i gurnula srednji prst svoje ruke polako
unutra. Unutra je bilo usko i nekako lepljivo-mokro, ali predivno. Dva puta
sam ponovila unutra-van kad mi se telo počelo grčiti, a moja ribica se
skupljati oko mog prsta. Slatki orgazme, eto me opet.
- Dobro jutro, mamice, - grlim svoju lepu mamu kada sam sišla u kuhinju
da bih joj pomogla u postaljanju doručka. Naime, moja mama je kao
devojčica pohađala, u to vreme, vrlo prestižan internat za devojčice u
Parizu. Bila je oličenje ženstvenosti i lepih manira. Čak ni čaj nije smeo biti
postavljen obično. Sve je moralo biti kao da za stolom sedi Elizabeth II od
Engleske lično.
Zaista je lepa žena moja mama.
Nadam se da ću i ja biti ovako lepa u njenim godinama. Sybil, moja
majka, i ja imamo istu boju kože i puti, vitka je, srednjeg rasta uvek
nasmejana, ponosnog držanja, nežna i ima najlepše svetlo smeđe oči
koje sam ikad videla. Ime Sybil joj je dala njena majka polu Irkinja. Njeno
ime na španskom je Isabel, a na engleskom Elizabeth. Moj tata uvek
govori da je pravi srećnik što je uspeo jednu takvu ženu vezati za sebe.
Mislim da su oboje sretnici.
- Šta se tebi tako lepo desilo? - pita me majka zainteresovano.
O ne!
- Kako misliš? - pitala sam zbunjeno izbegavajući da je pogledam u oči.
- Sijaš, - objasnila mi je jednostavno, - Da se nisi zaljubila? - sada je bila
pomalo nasmejana i ozbiljna. Ne mogu da odredim šta više. Pogledam
je i nasmejem joj se. Pa, ne mogu joj reći. Šta da joj kažem?
“Joj mama, znaš šta mi se sinoć desilo? Bila sam u klubu gde svi rade one
stvari sa svakim i niko se ne krije dok to radi. Onda sam otišla na plažu sa
jednim super zgodnim frajerom kog sam prvi put videla. Odveo me je na
plažu, skinula sam se za njega i skoro mu dopustila da me razdeviči. Ah
da, ipak sam mu dopustila da me dira dole. Ej mama, nisam ni znala da
je to tako dobro, pa sam to sebi upravo sama radila. Zato sijam,
mamice.”
69
Nikako. Nema šanse. Moraću lagati. Nije mi bilo svejedno lagati je, ali
već sam to jednom uradila. Ovo je zadnji put. Obećam sebi.
- Ne, nisam, - odgovorim što jednostavnije nadajući se da zvučim
dovoljno uverljivo. - Javljeno mi je da su sve karte za koncert prodate.
Možda zato... Znaš koliko volim da sviram.
- Dobro, - proguta mama moju laž. Zna da sam ja zaljubljena u svoju
violinu i svoju muziku. Dok sviram ja sam u drugoj dimenziji, a kažu mi da
tamo vodim sa sobom i ljude koji me slušaju.
Sedamo za sto i počinjemo jesti. Tu i tamo komentarišemo nešto vezano
za moje školovanje, mamin posao i novosti koje čujemo od tate i sestre.
- Danas počinje Royal Ascot, - tužno me podseti majka. Hm, Royal Ascot!
Ona obožava taj događaj. Mislim da je ovo prvi put da je izostala.
Društvena i finansijska elita na jednom mestu. Možeš misliti. Nikad nisam
volela te prijeme, zabave i događaje gde su se plavokrvni skupljali.
Mama ima grofovsku titulu koju je nasledila od svoje majke kao jedino
dete. Ta titula će preći na mene, kao njenu stariju ćer. Da imam brata
mimoišlo bi me. Ovako to me čeka kad tad. Pročitala sam Aristotela, ali
mi je Platon puno bliži. Nije ni čudo što su plavokrvi aristokrate, a ne
platokrate. Zamisli samo da shvate da su jednaki sa drugim ljudima. Ko
im samo dade naziv 'plemići' i šta su oni to uradili plemenito. - I ti ćeš
morati ići na te skupove, znaš to, - podseti me majka smešeći mi se.
- Stvarno se nadam da ćeš ti još jaaaaako dugo živeti, - htela sam da
zvučim šaljivo, ali majka je znala moje mišljenje na u temu.
- Očekujem puno fotografija od Ele i tate.
- O da, i oni su danas tamo, - setim se. Ela će sigurno napraviti skandalčić
nekom svojom izjavom ili komentarom. Ona se kune da to ne radi
namerno, ali nekim razlogom uvek uspe sve nas iznenaditi. - Fotografije
čekam i ja, - nestašno se osmehnem.
- Oo, ti se nadaš Athelinim šalama.
- Pa, naravno. Svi zbijaju šale na ručun šešira.
- Kritikuju ono što je lepo i tradicionalno. Šta radiš danas? - Promena
teme. Konačno.
- Dogovorila sam se sa devojkama da se nađemo.
- Rekla si da ćete noćiti kod Selin, - doseti se mama.
- Trebale smo,... ali nismo. Selin je morala rano na tenis.... Zaboravila je da
nam kaže. Pa,... bilo bi bezveze da mi spavamo u njenoj kući, a nje nema.
- Neverovatno kako se laži dovezuju jedna na drugu. Totalno spontano.
Kao da slažem pasijans. Ovo se računa u onaj drugi put.
- Razumem. Dobro je pošto sam i ja danas imala tenis u planu. Hoćeš li
ručati sa prijateljicama? Ja ću ručati vani. Htela sam malo i da plivam
danas.
- Ne znam gde ću ručati. Možda i vani. Danas imam i balet, posle podne.
- Okej, iznajmila sam par filmova pa možemo pogledati večeras, -
predlaže mi dok ustaje od stola.
70
- Može. Ja ću ovo pospremiti. Ti se sredi za izlazak.

- Hvala, ljubavi, - reče mi. Oči su joj bile pune ljubavi. Snažno sam je
zagrlila moleći je u sebi da mi orosti moje laži.
Pogledala sam na svoj ručni sat. Četvrt do jedanaest. Moraću biti brza
ako želim stići na vreme. Dolazila sam u iskušenje sa im pošaljem poruku
i kažem kako bih radije ostala kući, ali one bi se nacrtale ovde. Bolje mi
je da idem iako bi stvarno volela da današnji dan imam samo za sebe.
Svirala bih violinu i napravila po ko zna koji po redu rezime sinošnjeg
događaja, jer za mene je ono bio čitav događaj.
Iako sam donela odluku da ne mislim na njega, jer to nije dobro za mene,
uvek se uhvatim kako podsvesno ipak mislim na njega. Šta on sad misli o
meni? Da li mu je žao što nije prihvatio da imamo vezu? Šta bi smo u
ovom trenutku radili da smo započeli sinoć nešto?
Jedva bi čekala da isprašiš majku iz kuće da bi ga mogla nazvati da
dođe po tebe ili kod tebe. Odjeknulo je u mom mozgu. Da, baš to bih
uradila.
Bolje je ovako. Sada mi nedostaje jer je još sve friško, ali proći će. Neću
ga više viđati, sa svakim danom ću manje misliti na njega i na kraju ću
ga zaboraviti. On je mene sigurno već zaboravio. Ko zna, možda se vratio
na onu istu plažu sa nekom novom devojkom koju je pokupio u klubu. Uf,
ovo boli.
Dok pospremam kuhinju uzimam telefon i okrećem Jimmyev broj. On se
ne javlja. Odlučujem da mu ostavim poruku u govornoj pošti. Kažem mu
da želim razgovarati sa njim i kad mi odgovara. U sebi želim da to bude
još danas jer se osećam kao preljubnica, što je glupo i apsurdno. Mi smo
se samo par puta ovlaš poljubili.
Obožavam javni prevoz. Ne vozove i autobuse već ljude koji se u njima

voze. Nikad ne čitam ili slušam muziku dok se vozim. Mama mi kaže da
sam još od rođenja bila zainteresovana za sve oko sebe. Pa i ostala sam.
U gradskom prevozu čovek upozna pravu dušu grada u kom boravi, vidi
kako se sugrađani ponašaju, da li su zadovoljni ili ne. Par puta sam se čak
usudila skicirati lica I poze ljudi koji su mi se učinili zanimljivim. Dolazila sam
u iskušenje da pokažem svoje crteže ljudima koje sam skicirala, ali sam
odustala. Ljudi su ovde čudni. Mogu imati osmeh na licu i u isto vreme
naneti nekom zlo, bez da skidaju taj osmeh.
Nije mi trebalo puno vremena da stignem do terase Bostonskog Harbora
u blizini Christopher Columbus Waterfront Parka, mesta gde smo volele
da se sastajemo. Mesto je prelepo. Nisam ni sumnjala da su me njih tri
već čekale. Pa, da budem iskrena; da je neka od njih bila na mom mestu
I ja bih bila radoznala i čekala bih na izveštaj.
Sve tri su me vrlo podozrivo proučavale kad sam im prišla, pozdravila se
sa svakom lagano ih poljubivši u obraz i sela na jedinu praznu stolicu za
okruglim stolom. Za stolom je neugodna tišina koju prekida vesela
71
konobarica pitajući me šta ću piti. Naručujem vodu i palačinku sa

sladoledom pohovanu u keksu. Nekako mi je lakše voditi razgovor dok
jedem, a ovde prave izvrsne pohovane palačinke.
Pogledam ih kao da je ovo još jedan naš sasvim normalan izlazak na kom
ćemo tračati poznanike. Treba mi vreme.
- Joj Ri, ja bih dosad progovorila na guzicu, - nestrpljivo je lupkala prstima
po stolu Marita.
- ...Išli smo na večeru I..., - konačno odapnem kad Marita zamahnu rukom
da preskočim uvod.- Preskoči taj deo. Ustvari kasnije ćeš nam ispričati:
Ženo! Gde te je odveo? Šta ti je radio? Kako? Koliko puta? Je li bolelo?
Pričaj! - prosiktala je nestrpljivo. Nikad je ovakvu nisam videla. Pa, ona bi
baš bila za Kenricka. Pokidali bi jedno drugo. Pomislila sam tužno u sebi.
Zašto ja nisam kao ona? Marita bi ga sigurno navela da je želi. Da se ne
može zaustaviti. Baš sam jadna. Ne! Nisam! Seti se Iria. Ideš dalje. Ono što
se nije desilo nije ni trebalo da se desi. Ispravila sam leđa, isturila grudi i
potrudila se da budem što ravnodušnija.
- Mi smo..., - pokušala sam da ne kažem sve kad mi je Selin upala u reč.
Nagnula se preko stola i sasviom tiho me upitala: - Iria, jesi li ti još uvek
devica?
Malo je reći da sam se zacrvenela. Ove cure su stvarno neverovatne.
Pogledala sam ih sve pojedinačno; Selin I Marita su bile znatiželjne I koliko
mi se čini, očekivale su da potvrdim, Jenn me je gledala sažaljivo I sa
nadom u očima da se ipak nisam sasvim zaboravila. Spustila sam pogled
na ruke koje su ležale u krilu I odmahnula glavom. Nastao je tajac.
Ponovo sam ih pogledala. Jenn mi je prišla, zagrlila me I poljubila.
- Tako se ponosim tobom što si bila jaka i hrabra. Verujem da ti nije bilo
lako.
- Zajebavaš nas, - Marita nije mogla da veruje. Sumnjičavo me je
pogledala. - Jesi li sigurna? Iria, tip te je sinoć ševio pogledom. Kad ste
otišli ništa više nije bilo po starom. Svi su pričali o vama.
Ne mogu da verujem! Tamo je bilo na desetine parova koji su odlazili,
dolazili I vraćali se svakih pet sekundi. Zašto bi mi bili izuzetak? Pogledala
sam u Jenn tražeći istinu od nje.
- To je tačno, - potvrdila mi je likujući zbog moje hrabrosti. Nikad im neću
reći da je on bio taj koji nije hteo ići do kraja. Znao je da je moje 'ne' bilo
figurativno. Nisam htela da ispadem laka ženska koja bi mu dala na
prvom sastanku. Moje telo ga je želelo, ali ponos nije dozvoljavao. Mogu
samo zahvaliti njegovoj nezainteresovanosti za mene što sam im umesto
potvrdnog dala negativan odgovor. - Ri, ljubio te je.
- Ljudi se stalno ljube, - protestovala sam. Kakav glup razlog za
ogovaranje.
- On ne, - vragolasto je rekla Marita naginjući se prema meni gledajući
me ravno u oči. - Šta si mu rekla kad te je poljubio?
- Da me poljubi, - izletela je istina iz mene.
72
- Samo to? Poljubi me i on ti ispuni želju?

- ...Dobro. Nije samo tako, - ipak ću morati nešto da im kažem.
- Pa?
- U zamenu za poljubac,... tražio je da napustimo klub. Otišli smo na
večeru u jedan lep restoran, a onda... onda smo bili na plaži. - Eto,
trebalo bi da im je dosta, zar ne?
- Ri, pričaj nam, - molećivo me je pogledala Selin hvatajući me za ruke. -
Nismo mogle spavati celu noć. Fizički smo u onom klubu bile do tri ujutru,
ali svo vreme smo mislile na tebe.
- Bili smo na plaži, pričali i ljubili se. - To je istina. Molećivo sam ih pogledala
nadajući se da me više neće ispitivati. Jenn I Selin bi uslišile moje molitve,
ali ova veštica kratko nazvana Marita, nikako.
- Jeste li bili goli, - ispali ženska I ostade živa.
- Ne! - viknem uvređeno.
- Nije te ni skinuo? Hmm, tu nešto ne štima, - sumnjičavo me je pogledala.
O, te njene oči. Gledale su pravo kroz mene. Ali nema šanse da više
priznam. One su mi dobre drugarice i volim ih, ali šta se desilo na onoj
plaži je moje. To nikog ne treba da interesuje.
- Iskreno, - javi se Jenn i spasi me od Maritinog upornog pogleda. - Mogla
si bolje iskoristit to vreme sa njim.
Zar i ti, sestro Jennifer?
- Aleluja, - reče Selin i prekrsti se. Uzmem gutljaj vode da pokvasim suvo
grlo. Ostajem pri svom. Neću govoriti da sam dobro iskoristila to vreme.
- Recimo da nisam želela biti samo novi trofej za njega, - čujem sebe kako
objašnjavam.
- Jenn je mislila da si mogla steći nešto malo više iskustva. Nema tu ništa
loše. Tu od njega možeš puno naučiti, - objašnjavala je Selin. Jesu li ove
devojke normalne? Znaju li kud bi to otišlo? Gde bi to mene dovelo? Nije
to samo hoću li mu dopustiti da me odvede u krevet ili ne. Kao da meni
nije jasno da bih uživala. Samo njegov pogled na mom telu me je
naterao da uživam. One stvarno misle da bi mi on dozvolio da idemo
onoliko daleko koliko ja to želim? Bio je više nego iskren sa mnom; sve li
ništa. I to samo jednom. Nema sredine. Nema platonskog ekperimentis-
anja. On nije bio Jimmy. Ponos mi nije dozvoljavao da budem samo
iskorištena.
- On me privlači, - priznajem im iskreno. - Jako. Ali ne mogu dozvoliti sebi
da vodi ljubav sa mnom na nekoj plaži i zaboravi me.
- Ja ne bih imala ništa protiv, - koketno je kontrirala Marita. - I trudila bih
se da zadržim njegovu pažnju.
- Ne znaš o čemu pričaš, - upozorila ju je Jenn ozbiljnim tonom.
- To bi bio pravi početak. Znala bih šta hoću, šta neću.
- Shvatite da ne želim da budem kao gomila drugih devojaka koje jedva
čekaju da mu padnu u krevet. Apsolvirale smo temu. Možemo li o
73
nečemu drugom, molim vas, - postala sam živčana od ove teme. - Selin,
kako je prošlo sa Leonom?
- Slično kao sa tobom I tvojim princom na belom konju, - namignula mi je
zajedljivo se osmehujući. On nije moj. Nije princ. I konj je crn.
- Kako se ljubi? - pita Marita dok vadi novac iz novčanika da plati ovo što
smo naručile.
- Bila sam iznenađena koliko dobro, - odgovara Selin praveći se da je
pitanje upućeno njoj. Sve četri prasnemo u smeh. Znam da ću morati
odgovoriti. Ublažiću istinu. Reći ću samo da je dobar u ljubljenju.
- Dobro, - nastojim odgovoriti što jednostavnije. Izdržaću ja ovo. Mogu ja
to. Biti jednostavna.
- I ne bi da te opet 'dobar u ljubljenju' ljubi?
- Bih. Ali ne po njegovim uslovima. Rekla sam ti... Znaš, stvarno žalim što ti
nisam ustupila mesto sinoć, - Prkosna i izazovna Iria, dobrodošla, dugo ti
je trebalo da dođeš. - Plesala bi sa njim, poljubio bi te, vozio na svom
motoru, odveo na večeru, ljubio te, a u pauzi između poljubaca pričao
bi ti, onda bi te odvezao kući, rekao kratko 'zbogom', ti bi čitavu noć
mislila na vreme provedeno sa muškarcem koji se vratio u klub po drugu
devojku da završi šta je sa tobom počeo, po milioniti put bi preispitivala
sebe da li si ispravno postupila, a onda bi bila očajna jer je povredio tvoju
žensku sujetu rekavši ti da si bezbedna - jer on ne želi da vodi ljubav sa
tobom.
Tajac! Kako bih volela da je neko u blizini snimao ili skicirao ovaj trenutak.
Prestale su da dišu. Nisu treptale. Usta su im otvorena. Iznad glava im
ogroman upitnik. Oči iskolačene. Gledaju u mene. Ja, sa druge strane,
sasvim mirno režem svoju palačinku i stavljam slatki zakogaj u usta.
- Mmmm, - prekidam tišinu. - Ovo morate probati. Izvrsnog je ukusa.
Hoćete. - pitam ih umiljato. Sve tri, kao hipnotisane, prvo potvrdno a
onda odrično klimaju glavom.
- Iria, ovo si se šalila? - prva se javlja Jenn.
- Ne, - pravim se luda i uživam u tome. - Stvarno je ukusno.
- On nije hteo, ne ti. On, - naglasila je ovo on i ti.
- Da. Nije bio skroz zainteresovan za mene, - potvrđujem sasvim
jednostavno kao da se radi o Jimmyu, a ne o Kenricku.
- Ne razumem? Tip ima muda, tip jebe. - Mislim da Selin nije svesna šta u
ovom trenutku priča.
- Naravno da ima ima muda i da jebe. Muško je. To mu je u opisu posla,
- čujem Maritin glas. Evo je opet. Došla je sebi. Ovo je verovatno rekordni
rok koliko je je ona bila pod šokom. - Još uvek bi volela biti na mom
mestu? - pitam je gledajući je pravo u oči.
Osećajna Marita potiskuje ovu vrckavo prostu.
- Ne bih, - odgovara tiho, a onda mi utiskuje poljubac u kosu i šapne mi,
ali da sve čujemo: - Taman posla da me ostavi polu pečenu.
74
Toliko glasno smo se nasmejale da su nas svi u bašti kafea pogledali. Bile
smo opet one stare, sa našim starim temama. Posle sinošnjeg izlaska smo
imale više materijala za tračanje. Pričale su mi šta se dešavalo nakon
mog napuštanja kluba. Nisu više pomenule Kenricka, a ja nisam imala
nameru reći im da nisam ostala 'polu pečena'. Sad me verovatno, kao i
Jennu sažaljevaju pa u tom saosećanju sa mnom ne žele pominjati ništa
vezano za njega, ali samo da im nagovestim da sam doživela svoj prvi
orgazam - ne bih imala mira.
Bilo je skoro petnaest časova kad smo se razišle. Selin i Jenn su otišle na
tenis, Marita na plivanje, a ja na balet. Balet je moja prva ljubav. Nije mi
bilo teško dobiti mesto u bostonskoj baletnoj školi s obzirom da balet
igram od svoje četvrte godine, ali samo rekreativno. To mi je kao hobi.
Htela sam biti profesionalna balerina, ali sam odustala od tog sna jer sam
morala konstantno biti gladna. Način ishrane kog sam se morala
pridržavati mi je bio nepodnošljiv. Treniram i dalje dva puta sedmično, ali
ni približno onako rigorozno. Sada iskreno uživam u baletu. Obožavam
biti u grpi sa devojčicama koje roditelji tek upisuju na časove. Dok ih
gledam I ponekad ih usmeravam kako pravilno da stoje kao da putujem
kroz vreme I gledam sebe I sestru dok pravimo prve baletske korake.
Athela nije izdržala ni godinu dana. Čak je I maestrica savetovala mamu
I tatu da je ispišu sa baleta I upišu na jahanje. Učinili su pravu stvar
poslušavši je.
Ja i mama smo kući došle u isto vreme. Obavile smo higijenu, skypeovale
sa tatom i Athelom, pripremile sebi grickalice koje je mama kupila I po ko
zna koji put gledale 'Jersey Girl' sa Benom Affleck i Liv Tyler. Mogla bih taj
fim gledati svaki dan. Mala Gertie mi je preslatka, a scenu kada je tata
zatiče u sobi kako sa svojim komšijom ima prve časove seksualnog
obrazovanja bih mogla stalno premotavati. Mama je zaspala u toku
filma. Neću je dirati. Ovaj prvi san joj je jako važan. Znam po sebi.
Premestiće se ona u sobu. Pokrijem je dekicom, smanjim ton na
televizoru, poljubim je i odem u svoju sobu. Već je kasno. Pre nego što
legnem u krevet pogledam u svoj mobitel. Jedna nepročitana poruka.
Broj sakriven. Otvorim sanduče. Samo dve reči: Lepe fotografije.
Ne znam kakve fotografije, ali telo mi obliva hladan znoj. Ovo neće biti
dobro, znam. Ima ih desetak.O! Ne! Ovo nije nikako dobro.
Fotografije od sinošnjeg izlaska; ja sama kako plešem, ja, Marita i Jenn
dok smo plesale onaj seksi ples, ja gledam u monitor gde se vidi kako oni
muškarci rade one čudne sklekove u zraku, na jednoj ja ali samo od vrata
do butina, onako u krupnom planu, onda ta ista fotografija, ali samo
odzada. Ako ovo mama vidi, nema me. Prolazi mi kroz glavu dok čekam
da mi se zadnje otvore. Ovo ne može biti istina. Na zadnjim fotografijama
smo ja i Kenrick. Ljubimo se. Ne vide nam se lica. Ustvari njemu se samo
vide ruke na mojoj stražnjici i oni delovi tela koje moja oskudna
75
garderoba nije mogla pokriti. Tri ukupno. Ta gde mi dlanovima stiska

dupe, jedna gde smo fotografisani iz profila, a gde nam se glave ne vide,
samo njegov palac na mojoj dojci i treća kako me drži za ruku dok
napuštamo klub.
Po ko zna koji put pregledam sadržaj poruke. Tek kasnije registrujem da
je na dnu svake fotke i internet adresa. Brzo palim laptop i ukucavam
adresu. Fotografije su vlasništvo kluba. Oni to stalno rade. Ima ih na
desetine od sinoć. Listam sve tražeći da li ima još neka gde sam ja. Gde
smo mi. Gde je on. Nema. Samo ove što sam dobila. Uzimam mobilni i
šaljem curama poruku da se hitno kače na skype. U roku od pola minute
su online. Šaljem im link.
Marita: Šta je ovo?
Ja: Ne šta? Ko? ...Mi!
Jenn: Ko je ovo nakačio ovde?
Ja: Pa valjda su vlasništvo kluba.
Jenn: Ovo mora biti obrisano. Joj, ako moji vide - MRTVA SAM!
Selin: Cure, smirimo se. Dobra vest je da niko ne može kopirati fotose.
Probala sam. Ne ide. Čak ni Screenshot.
Jenn: Ri, otkud ti ovo?
Ja: Neko mi poslao porukom sa zaštićenog broja.
Marita: Jeste li pročitale komentare?
Selin: Ja upravo čitam. Bljak!
Jenn: Kakvi komentari? Gde?
Ja: Kakvi komentari? Gde su?
Selin: Ispod svake fotke.
Marita: Ri, ove gde si sa Crnim Vukom su extra. Pogledaj kako ti je ščepao
prstima guzu.
Jenn: Ova gde te drži za ruku i vodi iz kluba je najbolja.
Marita: Jeste.
Ja: Vi niste normalne!!!! Imamo problem, a vi komentarišete njegove ruke
na mom dupetu.
Marita: Ovi ljudi nisu normalni. Čitate li vi ove komentare?
Ne mogu da verujem šta njih brine. Komentari. Najbolja fotografija.
Ja: Moja mama ovo ne sme da vidi.
Selin: Ni moja.
Marita: Jenn, onaj tvoj bivši vrti nešto sa softwareima?
Jenn: Da,... i?
Ja: Jenn, molim te nazovi ga. Neka pokuša ovo skinuti.
Selin: I on je bio tamo, a nijedne njegove fotke?
Jenn: Ima jedna, ali mu se ne vidi lice.
Marita: Ni jednom od ta dva jebatora se ne vide lica.
Ja: Jennnnn, zovi gaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!
Jenn: Dobro.
Selin: Čekamo te ovde.
76
Ovo su, verovatno najdužih pet minuta u mom životu. Volela bih znati ko
mi je poslao poruku. Da nije, u ponedeljak bih doživele još veći šok. Do
ponedeljka bi ovo moglo doći i do moje majke. I sama pomisao da
dozna da sam je lagala mi je užasna. Stala sam pred ogledalo i
pogledala se. Videla sam da mi se suze slevaju niz lice ostavljajući mokar
trag. Užasava me pomisao da majka dozna da sam lagala. Trebalo bi
me užasavati to da sam izigrala njeno povenje. Odlučim da joj sve
priznam. I ona je bila devojka. Razumeće me. Biće bolje da joj ja sama
kažem. Ako ja napravim prvi korak znaće da sam se pokajala što sam je
lagala. Zbog tog dela se kajem. Ne kajem se zbog onog što se desilo te
večeri.
Jenn: Nema fotki.
Selin: Uuuuu, čoveče, kakvo lakšanje.
Mare, dobro da si se setila Copea.
Ja: Hvala, Jenn.
Jenn: Ništa, sve u redu.
Marita: Šta ste pričali?
Jenn: Joj Marita!... Ništa. Dobile smo kompliment da smo bile lepe sinoć.
Selin: Samo to?
Jenn: DA! SAMO TO!... Čovek je bio zauzet brisanjem onog smeća.
Oprostila sam se ubrzo sa devojkama, ugasila svoj laptop i legla u krevet.
Nije bilo nikakve šanse da zaspim. Zagrlila sam jastuk i zagledala se kroz
prozor. Pre samo dva dana moj je život bio jednostavan, jasno definisan.
Bila sam bezbrižna. Nisam se bojala. Onda su se upalili monitori u onom
klubu, srela sam njega i sve se promenilo. Više ništa nije jednostavno.
Nisam bezbrižna. Bojim se, jer je nešto nepoznato ušlo u mene. Taj
nepoznati deo, divlja, nepredvidiva karta kojom ne mogu da upravljam
ima samo ime. Zove se Kenrick. Iako mi je rekao da sam bezbedna sa
njim, ja osećam nemir koji je, čini mi se, veći kad znam da više neću biti
u njegovm društvu.
Zagrlim jastuk još čvršće i zaklopim oči pokušavajući da zaspim. U sećana
dozivam moje detinje dane koje sam provela sa porodicom. Lepe slike.
Počnem polako da tonem u san kad me trzne vibriranje mobitela. Bacim
pokrivač sa sebe i odem do stola da vidim ko mi piše. Jedna reč. - Ne
spavaš. Sakriven broj.
77
DEVETO POGLAVLJE - Iria
Harvard univerzitet, Cambridge, USA, sreda, 18.maj 2007. godine
P rotekle dve nedelje sam svakodnevno žalila što mi je od

stana u kojem živim sa majkom u Acorn ulici do Harvard trga
potrebno svega petnaest minuta. Volela bih da nisu
napravili tu čuvenu „Red Line". Trebalo mi je više vremena da se
pripremim na suočavanje sa onim što me je snašlo nakon što je
muškarac, kog su videli u svim mogućim pozama sa ženama sem u onoj
da se ljubi sa jednom od njih, poželeo da se ljubi sa mnom. Postala sam
kapitalac. Izvana zgrade univerziteta ljudi su se kladili na to ko će
isprobati ono što je tako privuklo Crnog Vuka. Malo je reći da mi se život
od pre dve nedelje pretvorio u pakao. Publicitet ove vrste mi nije trebao.
Ni u najgoroj noćnoj mori. Ovo je prevelika cena koju plaćam za onih par
sati koje sam provela sa muškarcem kog žele sve; od brucoškinja do
mladih profesorica. Ne verujem da su kroz ovo prošle sve one silne
devojke sa kojima je on bio. Možda i jesu, ali su znale kako da se nose sa
tim. Ja ne znam.
Nisam više obraćala pažnju na ljude koji su se vozili sa mnom, nisam im
proučavala lica. Stopila sam se sa njima. Jer ni ja više nisam bila ona
bezbrižna studentkninja kojoj je život tekao savršeno isplaniranim redom.
Bila sam još jedno lice sa odlutalim pogledom i samo jednom mišlju; šta
me danas čeka?
Ponedeljak je za mene uvek bio dan za novi početak. Nisam pripadala
onoj grupi studenata koji jedva čekaju petak. Ipak, taj prvi ponedeljak
posle izlaska sa Kenrickom je sve promenio. Od skoro neprimetne
devojke, ja sam postala najpopularnija. I to sve zahvaljujući želji da
dobijem neku glupavu opkladu. Momci kojima sam se sviđala su do
prošlog petka bili suzdržani i pristojni. Sada trpim zvižduke, nepristojne
ponude, moje sanduče je pretrpano fotografijama i brojevima telefona.
Devojke i momci se klade na mene. Loše je da je sve to došlo i do
profesora. Gore će biti samo kad dođe do moje majke. Nije više bilo
šanse da joj prešutim da sam joj lagala. Tražila sam pogodan trenutak da
joj sve priznam. Još uvek ga nisam pronašla, a prošle su dve nedelje.
Izvadila sam telefon iz tašne da više ne mislim na ono što me čeka. Vidim
da imam tri propuštena poziva i desetak poruka. Marita, Selin i Jenn su
me zvale, mama, sestra i par drugarica iz Škotske su mi pisale. To nije bilo
ono što sam mislila kad sam osetila vibriranje telefona. Nadala sam se
'sakriveni broj' poruci. Nije mi se dalo čitati druge poruke. Otvorila sam
one pročitane i po ko zna koji put čitala one koje sam razmenjivala sa
nekim ko je bio tajanstven. Bila sam sigurna da se radilo o muškarcu.
Čudno je bilo što sam mogla odgovoriti na poruku, a nisam znala kome
odgovaram. Bilo je kao da dvoje ljudi koristi isti telefon.
78
Taj nepoznati je od mene izvukao ono što one tri đavolice nisu. Ono što
me je još više uplašilo je da mi ih je uspeo zameniti. Ta nepoznata osoba
je prvo izazivala gađenje kod mene, onda me počeo zanimati, pa
opuštati, a trenutno sam razočarana jer nema nijedne njegove poruke.
Držao me je budnu čitavih pet sati nakon što mi je poslao one užasne
fotografije. Dobro, bila sam mu zahvalna, jer da mi nije ukazao na njih i
da Jenn nije zamolila njenog bivšeg da obriše te fotke, ova nepodnošljiva
situacija bi bila još nepodnošljivija.
Taj naš prvi chat je trajao skoro dva sata. Rekao mi je da su fotografije
ustvari lepe i da je šteta što su obrisane. Bila sam iskrena kad sam mu
rekla da je dobro što ih više nema. Pročitao me je vrlo dobro. Bilo mu je
jasno da sam mislila i na mog partnera. Nekako sam mu se previše olako
poverila. Potvrdila sam da su te zajedničke fotografije ustvari i meni bile
lepe, ali da taj momak nije za mene i da ja sigurno nisam za njega. Onda
sam mu izdiktirala spisak osobina koje želim da moj neki budući momak
ima. Usledio je odvratan komentar da opisujem tipa koj na fakultetu gura
svoje prste tipovima. Telefon mi je ispao iz ruke kad sam to pročitala.
Onda me je nazvao 'očajnicom', a ja sam ga, nakon što sam došla sebi
i priznala samoj sebi da on ima pravo, pitala da li stvarno zvučim očajno.
“Čuješ li ti sebe? Očajnički me pitaš da li si očajna”, pisao mi je. Ustvari,
ispala sam glupa jer sam pričala na temu o kojoj ne znam ništa; muškarci.
Setila sam se knjiga koje sam čitala o muško-ženskim odnosima i sve
ponavljala. To čim sam ja raspolagala je bila teorija. Moj chat partner je
govorio iz prakse.
„Muškarci su jednostavni. Oni su sa ženama zbog onog što im žele raditi.
Ako želiš osvojiti muškarca, treba da napraviš samo jedan korak koji se
zove pušenje."
Još jednom mi je telefon ispao iz ruke. Dvoumila sam se da li da prekinem
ovaj razgovor ili nastavim, a onda sam se setila ogromne ljubavi koju su
moji roditelji osećali jedno za drugo. Htela sam da branim muškarce
poput mog tate. I muškarci su sposobni za ljubav. Ja sam plod velike
ljubavi, moj otac obožava moju majku. Nisam mu to pisala, ali sam
branila tezu da su muškarci sposobni za ljubav.
Muškarca kog sam opisala prema svom spisku kao pametnog, zgodnog,
obrazovanog, uspešnog, nežnog, koji voli klasičnu muziku i moralno je
netaknut je nazvao pederčinom, a mene optužio da sam lezbejka jer
sam mu upravo opisala savršenu ženu.
Znao je i da se smejem i da prevrćem očima, jer sam bila preočita.
„Znam da se smeješ. Brzo učiš."
„Smejem se jer je ovo glupo."
„Nema veze. Važno je da se smeješ. Ako nekad upoznaš tu pederčinu iz
tvoje mašte moraš da se smeješ šta god on kaže iako nije smešno. I nikad
ga ne kritikuj"
„Ma da. Zašto?"
79
„Tip sa tvog spiska je nesposoban za rast, promene i napredak. Sve

nabrojano je stalo kad je naučio koristiti WC. Vezano za osmeh; lažni
osmeh je kao lažni orgazam."
„Lažni orgazam je dobar?"
„Nije, ali je bolji od nikakvog."
„Lažni znači da ga nema."
„Samo za tebe. Nisi sama u krevetu. Nemoj biti sebična."
Automat nas je obavestio da smo na Harvard trgu. To je bio znak da
vratim telefon u tašnu i stanem u red za izlazak iz voza.
Moje drugarice su me čekale na izlazu iz podzemne železnice. Tu smo se

uvek sastajale. Od Harvard trga do zgrade univerziteta imamo još par
minuta pešačenja. Dogovaramo se da sutra idemo gledati film “Ocean's
Thirteen”. Selin je obožavala George Clooneya. Ja sam bila više za
Gerarda Butlera.
Prolazimo vijugavim puteljcima koji se prostiru univerzitetskim parkom sve
vreme sam svesna pogleda kojim nas drugi studenti odmeravaju. Njih tri
su se sa tom iznenadnom popularnosti nosile drugačije od mene. Ja sam
se osećala prljavo, jadno i bedno. One su uživale u zadivljenim
pogledima i komplimentima kojima su nas momci obasipali. Mogle su to
jer one nisu imale strah da kad otvore svoje sanduče da će iz njega
izleteti gomila fotografija i nepristojnih ponuda. I one su dobijale poštu
takve sadržine, ali su od svega toga napravile šalu. Meni to nikako nije
pošlo za rukom, a pokušala sam.
- Eno Jimmya,- kažem im ugledavši mog bivšeg dečka kako stoji na
glavnom ulazu. On zvanično nije moj bivši jer još uvek nismo pričali. Bio je
u odsutan sve ovo vreme. Došao je tek sinoć, ali je znao šta se desilo pre
dve nedelje, u petak naveče. - Moram da pričam sa njim.
- Da raskineš sa njim, misliš, - zadirkivala me je Marita.
- Marita, prestani. Povredila sam ga, - Nisam bila veštica kojoj nije stalo
do osećanja drugih ljudi. Bilo mi je žao Jimmya. On je bio divan i neža
prema meni. Poštovao me je. Zbog njega se nikad nisam osećala ovako
izgubljeno.
- Ri, sad barem znaš da on nije za tebe, - branila je svoju tezu koju je
zastupala još od kad sam počela izlaziti sa Jimmyom.
- Vidimo se za ručak, - pozdravile su sa mnom ostavljajući me sa nasamo
sa Jimmyom.
On stoji, čeka me i smeši mi se. Kao pre. Kao da se ništa nije desilo.
Poželim da se stvarno ništa nije desilo. Da sam imala sasvim običan
izlazak u petak naveče ili još bolje, da nisam ni izlazila. Ali dok me on
gleda moje telo ne odgovara, ruke mi se ne znoje, srce mi ne lupa u
grudima, obrazi mi se ne žare, kolena mi ne klecaju, nema onih leptirića
u dnu stomaka koji prave let do mog središta, vraćaju se nazad i tako u
krug. Da je Kenrick ovde ispred mene sve bi mi se ovo dešavalo.
80
Na sebi ima jeans pantalone i košulju. Zgodan je. Verujem da u kampusu

ima jako puno devojaka koje jedva čekaju da ih on pozove van.
- Hej, - pozdravim ga. Uvek sam ga tako pozdravljala.
- Hej, Ri, - pozdravlja me i saginje glavu da me poljubi. Nekako mi je ovo
čudno. On bi se trebao drugačije ponašati? Ne bi trebao želeti da me
poljubi? Okrenem glavu u trenutku kad su nam se usne trebale dodirnuti
i njegov poljubac pada na moje lice.
- Moramo razgovarati, - kažem mu izbegavajući njegov zagrljaj.
- Znam, ali ja bih radije da te poljubim, - gleda me sa smeškom u očima
polako spuštajući svoje usne na moje. Dopustim mu da me ovlaš poljubi
pa se odmaknem malo od njega.
- Moram nešto da ti kažem, - gledam ga u oči. Hoću da od mene čuje
sve šta se desilo. - U petak sam sa devojkama bila u Underbar-u u
Bostonu. Pre toga smo napravile nekakvu glupavu opkladu.
- U šta ste se kladile? - pitao me je ozbiljnim glasom stisnuvši moju ruku
malo jače.
- Tu se održavao neki k1 meč. Tukli su se.... Pobedila bi ona koju to veče
poljubi dečko koji je učestvovao... u toj tuči.... Najviše rangiran je bio...
pa, pobednik.
- I? To je bilo sve? Trebalo je samo da se poljubiš sa sledžijom? - ton mu je
bio zajedljiv, hladan i... ljubomoran. Jimmy ljubomoran? On nije siledžija,
htela sam da kažem, ali ne samo da bih branila Kenricka nego i sebe.
Nisam ništa rekla. Ovo je ionako loše.
- Htela sam da pobedim,... on nije hteo poljubac... U zamenu za
poljubac, tražio je da izađem sa njim. Htela sam da pobedim, - ponovila
sam. - Pa,... pa sam izašla sa njim.
- Naravno da nije hteo da te ljubi, - prekinuo me je grubo. - Hteo je seks
sa tobom. Znaš da njemu devojke služe samo za seks.
- Nisam znala, - počela sam da se branim. - Nikad nisam čula za njega.
Tad sam ga prvi put videla.
- Nisi čula za njega? - Nije mi verovao. Videla sam mu to u očima.
- Ne, nisam.
- Ali si ipak izašla sa čovekom kog vidiš prvi put u životu, - prekoravao me
je. Znam da je u pravu. Znam da je na njegovom mestu mogao biti serijski
ubica, trgovac belim robljem, preprodavac organa,... Sve su mi
mogućnosti proletele kroz glavu, ali ja sam tu noć bila zavedena,
zanesena i totalno pod uticajem tog muškarca.
- Znam da sam postupila naivno. Nisam mislila. Žao mi je zbog toga. - Evo
opet lažem. Uopšte mi nije žao.
Udahnuo je duboko, zatvorio oči i skoro nečujno me upitao gde sam bila
sa njim. Srce mi se steglo. Ne želim da ga još više povredim. Prećutaću
plažu.
- Otišli smo na večeru, pričali smo i odvezao me je kući, - rekla sam tiho.
Otvorio je oči pune nade da je istina ovo što sam mu rekla.
81
- Jesi li spavala sa njim?

- Ne, nisam. Ništa se nije desilo.
- Želiš li da raskinemo? - pita me ozbiljno.
- Ti? - jedan deo mene želi da se više ne viđam ni sa kim, da zaboravim
šta je bilo i krenem ispočetka, drugi deo mene želi da nastavim tamo gde
sam stala. Tamo gde sam bila sigurna.
- Želim da mi budeš devojka, - kaže mi odlučno. Nešto mi govori da ta
njegova izjava ima i drugu stranu medalje, ali odbijam da poslušam svoju
podsvest.
- Čuo si...
- Jesam. Video sam i slike.... Znao sam da si zgodna, ali ono je prevazišlo
i moju maštu. Svaki muškarac bi voleo da pored sebe ima takvu devojku.
Da, sigurno.
Sasvim mi je jasno da on pored sebe ne želi više onu Iriiu koja sam bila.
On želi devojku, baš onako kako je rekao. Nisam baš bila sigurna da li ću
moći da mu budem devojka kakvu očekuje, ali sam odlučila da bih
mogla pokušati.
- Tebi ne smeta?
- To što si izašla sa onom zveri? - rekao je kao da ga je sve to počelo
odjednom zabavljati, ali sjaju u njegovim očima je bio čudan. Ustaknula
sam korak od njega. Morala sam da se ugrizem za jezik da mu kažem da
ta zver ima svoje ime. Nije uredu da pred momkom koji je spreman
oprostiti mi branim onog sa kojim sam ga varala. - Ne. Čovek mi je učinio
uslugu.
- Uslugu? Nije valjda. Kako? Kakvu? - prkosno sam podigla bradu
gledajući ga ravno u oči. Ovakvog Jimmya ja ne poznajem.
- Trebalo bi da ga mrzim. I mrzim ga na neki način, ali sam mu i zahvalan.
Zahvalan sam mu jer je iz tebe izvukao devojku kakva želim da budeš za
mene, - rekao je nekim tonom koj mi se nije ni malo sviđao pre nego što
me je naglo uhvati za ruku i povukao sebi. Tela su nam se sudarila.
Nesvesno sam ovaj 'sudar' uporedila sa onim kada mi se telo sudarilo o
Kenrickovo. Nisam želela da ostanem priljubljena uz Jimmya, kao što to
sam želela sa Kenrickom. To nije bilo to. I ovako neiskusna sam shvatila
da moje telo ne želi Jimmya. Odbija ga. Pokušala sam se odmaći od
njega, ali nije mi dozvolio. Sve me je više stiskao uz sebe. - Iria, i ja sam
samo muškarac, - šaputao mi je u kosu.
- Do pre dve nedelje nisi bio? - prkosno sam ga pitala. Ustvari bila sam u
panici. Osećala sam njegovu erekciju na svom stomaku. Njegovi mišići
su se grčili, a njegove ruke su me htele zgnječiti. Jedva sam disala. Nisam
više bila naivna, znam tačno čega su ovo simptomi. Nije mi mogao
nauditi u ovom trenutku, na ovom mestu, ali svejedno sam se bojala.
- Jesam. Ali sam se suzdržavao.
- Molim te da se i sad suzdržiš.... Moram na predavanja. Kasnimo.
- Iria, ne možeš me kriviti zato što te želim.
82
Znam da ne mogu, ali ne želim da me želi. Iz iskustva mojih drugarica

znam da to ide lako i brzo. Sa Kenrickom sam počela, Jimmy želi više od
Kenricka, onda ću upoznati nekog trećeg, četvrtog,... Nije to za mene.
- Znam, samo...
- Pruži nam šansu, - rekao mi je ozbiljno. - Nisam rekao da hoću da mi
večeras dođeš u sobu. Voleo bih to, ne krijem, ali nemam ništa protiv da
idemo korak po korak. Razmisli, - rekao mi je poljubio me i pošto me je, u
tišini, otpratio do kabineta istorije muzike, okrenuo se i otišao da sasvim
ne zakasni na svoja predavanja iz ekonomije.
To mu je bila greška. Nije mi trebao dati prostor za razmišljanje, jer što više
mislila o nama ta slika je bila udaljenija i maglovitija.
Stigla sam samo minut pre profesora, sela na svoje mesto i nastojala biti
što koncetrisanija na ono što je profesor pričao.
Nakon četvrtog sata smo imali veliku pauzu za ručak. Kada je ovako lepo
vreme kao danas, skoro svi su uzimali svoj obrok i jeli napolju, na travi. Sele
smo na travu i naravno da su očekivale od mene da im detaljno ponovim
moj razgovor sa Jimmyom. Nisam imala volje da detaljišem.
- Ne možeš biti sa njim na silu, Ri, - blago mi je rekla Selin.
- Neću. Odlučila sam da mu kažem to, - rekla sam odlučno. Tako sam i
mislila.
- Evo Leona, - sva blistava je povikala Selin.
Okrenem se da vidim. Leon, Kevin i još jedan momak idu prema nama.
Selin ustaje dabi poljubila Leona. Zar su oni zajedno?
- Veza bez obaveza, - prošaputa mi Marita na uho.
Treći dečko je Paul, tako kaže dok se upoznajemo. I on je prvotimac
fudbalskog tima. Kevin seda do mene, a Paul do Marite. Jenn kao da
ima nekog nevidljivod zaštitnika u svemu ovom. Ona je samo u
ponedeljak dobila par poruka, svi se ponašaju kao da ona nije bila sa
nama onu veče. I njoj samoj je pomalo čudno.
Momci nam dele karte za fudbalski meč između našeg i Bostonskog
univerziteta. Utakmica je istog dana kad i moj koncert. Kažem im da
neću doći, a onda iz pristojnosti dodajem da bi on mogli doći na koncert.
U sebi likujem jer znam da više nema slobodnih mesta. Neće moći doći.
Ali im to ne govorim.
- Prava si veštica, Ri, - šapne mi vragolasto Jenn jer sam se njoj, još pre,
pohvalila da su sve karte rasprodate.
Raspoloženje mi se popravilo, pa sam uhvatila sebe kako koketiram sa
Paulom i Kevinom. Sve je bilo šala. Momci su to tako i shvatali. Bilo mi je
drago zbog toga. To je bio prvi put ove nedelje da sam se mogla opustiti.
Međutim ta moja opuštenost nije dugo trajala.
Osećam da me neko gleda, baš uporno, intenzivno... i neobično.
Neobična je bila i reakcija mog tela na taj pogled. Uznemiruje me, ježi mi
83
kožu i tera mi bradavice da se ukrute. Pogledam i vidim da mi se

izdajnički nadziru kroz košulju. Što je još gore, svi su primetili.
- Ri, on je ovde, - usplahireno mi je šaputala Selin gledajući u nekog iza
mojih leđa.
84
DESETO POGLAVLJE - Iria
U jebote, - uzviknula je Marita gledajući u istom pravcu gde i

Selin.
Dobro, one nisu ovakve jer je Jimmy meni iza leđa. One su
ovako uzbuđene jer je Kenrick iza mene. Nema sumje. Moje telo je
reagovalo na njega, a da ga oči nisu ni videle. Hoću da se okrenem da
bih se uverila, ali Marita me zaustavlja.
- Hunter je iza tebe. Guta te pogledom, Ri. Kao na onom podijumu. -
objašnjava mi. - Ri, on je ovde zbog tebe. Ide prema nama,... mislim
prema tebi.
- Definitivno je zagrejan za tebe, - reče mi Jenn. - Ri, priušti sebi malo
bezazlenog koketiranja i zabave. Treba ti to.
- Jenn, ti si poludela, - prosikćem na drugaricu nadajući se da je Kenrick
još uvek na bezbednoj udaljenosti. - On nije zabavan, a još manje je
bezazlen.
- Opusti se, Ri, - umeša se Selin. - On može biti zabavan muškarac, samo
ne dopusti da mu se približiš previše.
- Žestok je, - govorila je Marita kao da nije svesna nas. Gledala je meni
iza leđa i oblizivala usne. - Ri ima pravo. On nije zabavan. On je žestok.
Previše žestok. Sigurna sam da ga zbog te njegove žestine i bije glas da
je bog seksa.
- On je tu, - upozorila nas je Jenn.
Nije morala da mi kaže, osetila sam miris greha pomešan sa mirisom
tame, njegov miris. Ovo će biti prvi put da ga vidim na svetlosti dana.
Telo mi se dodatno naježilo od te pomisli. Nije bilo sumnje da će to
umanjiti njegovu privlačnost ili ga nagrditi u mojim očima. Počela me je
hvatati panika jer sam se bojala za svoju sigurnost.
Čula sam nešto što je trebalo zvučati kao pozdrav, a onda osetila da je
čučnuo pored mene. Molila sam se da mu uspem odoleti, a onda sam
podigla glavu i pogledala ga. Joj,... Moj Bože, on je još samouvereno
privlačniji na svetlosti dana. Na sebi je imao crnu majicu kratkih rukava
koja mu je isticala široka, ali ne nabidano široka, ramena, mišićave ruke i
uzak struk. Plave jeans pantalone su se zategle kad je napravio čučanj
te su ocrtavale mišićava bedra. Na glavi je imao kačket pa sam mu
samo ja mogla videti prodorne, izrazito inteligentne i zrelije nego što je
bio, sive oči koje su sada sijale, grešno lepa usta i onaj njegov flegma
izraz lica. Srce u grudima mi je tuklo kao ludo, disala sam duboko. Bilo je
tako očito kako deluje na mene. Znala sam da su sve oči uprte u nas. Svi
nas posmatraju. Pružio mi je ruku koju sam ja odmah prihvatila.
Sad ću imati još više problema.
Ispravio se u svojoj punoj razmetljivoj muškoj eleganciji povukavši me sa
sobom. Gledali smo jedno drugo u oči. Stajala sam ispred njega
hipnotizirana njegovom pojavom. O ovom nisam smela ni da maštam, a
85
sad mi se dešava. Došao je samo zbog mene. On može da me zaštiti.

Dužan je. U ovom sam sve zbog njega.
Sageo se da uzme moju torbu oslobodivši me svog pogleda pa sam
mogla doći na trenutak sebi. Ali on je vrlo dobro znao kako reguje na
mene. Iako je sklonio pogled sa mog lica, još uvek me je držao za ruku.
Moj mozak nije bio slobodan, ne dok je ovako blizu, ne dok udišem
njegov miris.
- Hoću da razgovaram sa tobom, - naredio mi je onim svojim promuklim,
obrazovanim, ležernim glasom. Bacio je pogled na moje društvo, a usne
mu se izviju u samouvereni, pobednički osmeh dominatnog mužijaka.
Leptirići u mom stomaku su od tog glasa podivljali. Pomislila sam na onu
plažu i kako sam doživela svoj prvi orgazam pod njegovim spretnim
rukama. Sad bi mogla doživeti još jedan ovde na oči gomile ljudi samo
ako bude dovoljno dugo pričao.
Ne skidajući pogled sa mene promrljao je društvu u kom sam bila da me
ne čekaju jer sam sad sa njim.
Pogledala sam ih, svi su treptali gledajući čas u mene, čas u njega.
Odmakela sam se malo od njega pokušavši izvaditi svoju ruku iz njegove
jer je za moje racionalno rasuđivanje bilo bolje ako sam malo udaljena
od njega.
Naravno da mi nije dozvolio da se odmaknem od njega.
Iznervirana ovim njegovim drskim stavom dominantnog muškarca,
pogledam u društvo sa kojim sam sedela i sa osmehom na licu im se
obratim: - Brzo ću se vratiti, - kažem samo da bih prkosila njegovom “biće
kako ja kažem” držanju.
- Nećeš se brzo vratiti, a i kad se vratiš ja ću biti sa tobom, - rekao mi drsko
ne dopuštajući da mu se protivi.
- To ćemo još videti, - odgovaram krijući strah od toga koliko sam
uzbuđena što ga ponovo vidim.
- Iria, fali mi jako malo da te prebacim preko ramena i odnesem odavde.
Zato budi razumna, - upozorava me ozbiljno. Oči su mu se uskladile sa
pretećim, mračnim glasom i ironičnim osmehom.
- Ri, šta da kažem Jimmyu? - šeterski mi dobaci Marita.
Kenrickov osmeh izbledi, a jedna bora se pojavi između njegovih
namrštenih samouverenih obrva.
Pogledam u Kenricka. Na njegovom lepom flegmatičnom licu naravno
ništa. Zar sam stvarno očekivala da će biti ljubomoran? On? Naravno da
neće biti ljubomoran. Ja sam samo još jedna u moru devojaka koja je
pala na njega. Koketa u meni se opet probudila. Ako mu ne mogu reči
ne, ako se prodajem, onda neka to barem bude sa stilom, neka ne bude
lako i neka ga košta.
- Imamo dogovoreno, - trudim se biti što veselija i opuštenija. Nadam se
da mi uspeva. - Već smo se dogovorili.
86
- Preterala si, Iria, - kaže mi u jednom trenutku, a u drugom ja sam

prebačena preko njegovog ramena, baš onako kako je obećao.
Ljudi oko nas mu plješću dok me odnosi kao pećinski čovek svoju lovinu
prema izlazu iz Univerzitetskog parka.
Setim se da na sebi imam suknju i da mi je verovatno pola dupeta viri.
Izvijem se da proverim koliko mi suknja prekriva spornog dela tela i kad
se uverim da mi je guza pokrivena spustim ruke i šakama ga počenem
udarati po zadnjici.
- O, mala, to mi radi, - govori mi i smeje se dovoljno glasno da ga ljudi
pored kojih prolazimo čuju. Čujem gromoglasan smeh i još jače navijanje.
Onda okrene glavu i zari svoje zube u moju butinu od čega glasno
vrisnem.
- Spusti me na zemlju, ti nečoveku, manijače,... – vikala sam udarajući ga
po leđima, nogama, zadnjici, ma gde god sam stigla.
- Moraš obećati da ćeš biti dobra, - nastavljao se zabavljati dok me nosi
kao da sam dete. – I poslušna.
- Biću, - obećavam samo da me pusti.
- Šta ćeš biti?
- Oooo, ti, ti,... – tražim neke uvredljive reči, ali ih nemam jer ne koristim taj
rečnik. – Biću dobra,... i poslušna, - procedim kroz zube. – Samo me pusti!
- Vidim da sam ti nedostajao, - reče mi onim svojim samouverenim tonom
kada me je naglo spustio na zemlju. Dobro da me je u istom trenutku i
čvrsto uhvatio za ruku jer bih pala da nisam imala oslonac.
- Nisi, - lažem ga. - Uopšte nisam raspložena za tebe, Hunter.
Povuče me za ruku. Bio je za pola koraka ispred mene. Nisam si mogla
pomoći, ljutnju na njega je nadvladala želja za njim. Gutala sam ga
pogledom. Imati pred očima njegova mišićava leđa, široka ramena,
vitak struk, duge noge i svilenkaste pramenove njegove kose koji mu
dodiruju okovratnik majice nagone u iskušenje da ga jednom rukom
obgrlim oko kukova, a drugu ruku da mu zarijem u tu neposlušnu kosu i
snažno povučem.
- Oraspoložiću ja tebe, - nastavio u sebi svojsvenom stilu samouverenog
dominatora.
- Ne interesuješ me, - lažem mu opet.
Kenrick me pogleda preko ramena hladnim pogledom. - Loše lažeš, -
samo je rekao.
- Zašto misliš da te lažem?
- Evo nas, - reče i propusti me ispred otvorivši mi vrata “Cambridge
Queen's Head” puba. Bila sam već par puta ovde, ali naveče. Preko
dana ovde se skoro ništa ne dešava. Možda desetak ljudi je bilo unutra.
Konobar nas je odmah primetio, meni klimnu glavom a Kenricka
pozdravi. Ovaj mu je u manirau kralja samo skoro neprimetno klimnuo
glavom.
87
Zauzeli smo sto za dvoje blizu dela koji je bio rezervisan za muzičke
izvođače. Niko nije ništa rekao dok konobar nije doneo “Starbucks
crewed” kafu za mene i “Weihenstephaner hefe weissbier” za njega.
- Moram nazad na predavanja, - rekla sam hladno.
- Šta nije u redu? Ne možeš se nositi sa ΄slavom΄? - ton mu je bio ozbiljan.
Gledao me je ozbiljno.
- Između ostalog, - priznala sam. - I nisam slavna.
- Ali jesi. Jesi li videla kladionice? Prilično velika lova je u pitanju, - govorio
je mirno. Znam o čemu priča. I sama sam se uverila. Baš ga briga, on je
navikao na sve ovo.
- I ti si se kladio?
- Nisam. Ali tvoj Jacke sa kojim imaš sudar večeras jeste, - izgovorio je
ironično, namerno Jimmya nazvavši Jackeom, jer je nekako znao da sam
lagala Mariti. Jimmy je u ovom. Zato je i bio spreman tako brzo preći
preko svega. Uff, gade mi se. Mrzim ih sve. Mislila sam ogorčeno u sebi. I
za sve sam krivila ovog grabežljivca koji sedi preko puta mene. U stvari,
sama sam sebe dovela u ovu poziciju.
- Zove se Jimmy, - nastavila sam da mu prkosim mada što se mene tiče
moga ga je zvati i guzica, što je i bio.
- Meni ne možeš lagati.
- Dobro, privlačan si mi kao što si privlačan i većini devojaka i mrzim te
zbog ovog u šta si me uvalio. - otpila sam poveći gutljaj kafe i hrabro
nastavila. - Ali ova slava kako je ti nazivaš će proći jer ja neću učiniti baš
ništa da je zadržim.
- Iria, malo je reći da privlačimo jedno drugo. Pre nego što nastavim reci
mi; jesi li pojebala tog tvog Jamesa? - opet mu je namerno pogrešio ime,
ali to nije ono što me je izbacilo iz šina. Jesam li ga... Bože kako bih volela
da mu mogu reći da jesam. Ali ne mogu. Čak ne mogu ni slagati. Treba
mi nešto hladno. Uzimam njegovo pivo i otpijam gutljaj.
- Ženska koja pije. Mogao bih ja baš zaglaviti sa tobom, Ayrshirova.
- Nisam ni sumnjala da se ložiš na...
- Jesi li? - bio je uporan u to da me muči. Znao je da nisam.
- Znam da ti zvučim smešno i ludo, ali ne uskačem u tuđe krevete olako i
ne mogu svoje telo deliti sa nekim koga ne poznajem, - podigao je obrvu
ironično me pogledavši. Tamo na plaži bila sam na ivici da uradim baš
to. Zvučim totalno kontradiktorno kad pokušavam biti ono što nisam. -
Kenrick, reci šta imaš?
- Jednostavno je; hoću da nastavimo gde smo stali. Zato te pitam da li
se tucaš sa Jorgeom.
- Da me... odvedeš u svoj krevet. Jednom, i... biću još popularnija, - rekla
sam ogorčeno se smejući. - Hvala, ali ne hvala.
- Upravo smo apsolvirali da se seksualno privlačimo. Gde je problem?
88
- Problem je što ne mogu prihatiti da ti budem pri ruci samo kad ti trebm
gola i voljna u tvom krevetu. - Ovo druženje sa Maritom i Selin se sve više
odražava na moj vokabular.
Primaknuo je svoju stolicu tik do mene, uhvatio me za bradu i gledajući
mi ravno u oči uzeo mi uku, polizao moj palac, a onda me naterao da
tim istim palcem prođem preko svojih usana.
- Iria, nemam ni vreme ni želju za izlaske. Romansa nikad nije bila deo
mene. Daleko je od mene, ali imam želju, volju i zavidno puno načina da
te zadovoljim. Da uživaš u mom telu i ja u tvom.
- ...Nisam zainteresovana, - čula sam sebe kako govorim. Ma otkud mi
ovo? Ko je to rekao umesto mene. Jesam, zainteresovana sam. Viče sve
u meni.
Pokušala sam da se odmaknem od njega, ali me je uhvatio slobodnom
rukom za koleno. Njegov stisak će ostaviti tragove na mojoj osetljivoj koži
kao i njegovi zubi na mojoj butini.
- Ostani gde si, - naredio mi je promuklim glasom. Ovakav njegov ton još
nikada nisam čula. Bio je gladan plena kom nije dao da mu umakne.
Znala sam da ću popustiti, ali neće sve biti samo po njegovom. Biću
istrajna. Shvatila sam da me želi koliko i ja njega i da trenutno utvrđujemo
granice. - Bićeš u mom krevetu, Iria. Znaš to i sama. Lepa si. Privlačna si.
Reci mi šta mi nedostaje da još večeras ne nastavimo tamo gde smo
stali? Jer ja stvarno želim biti duboko u tebi, naučiti te kako da se tucaš,
pokazati ti koliko bi smo uživali dok se jebemo.
- Tvoj pristup je prost, grub, primitivan i uvredljiv. Krešeš. Tucaš. Povaljuješ.
...
- Jebem, - završi on ono što nije moglo preći preko mojih usta ma koliko
se družila sa Maritom i Selin. - Moj pristup je iskren. Joshaua te je verovatno
pitao da polno opštite pa si ga zato toliko vremena držala suhog. Da te
pitm tim rečima rekla bi mi da se tako jadan mogu jebati samo sam sa
sobom.
Nasmejala sam se. Nije slatkorečiv. Imao je pravo, ova njegova sirovost
me je dopdatno palila. Ali želela sam više. Neću da upoznam samo
njegovo telo. Želim upoznati njegovu dušu pre njegovog tela.
- Ne mogu pristati, Kenrick. Ne želimo se na isti način.
- Hoćeš vezu? Hoćeš da te zavodim, dajem ti komplimente? Mala, to je
sastavni deo seksa.
Bila sam na prekretnici da smognem snage i da mu priznam da je to ono
što želim ili da se i dalje pravim da neću, a oboje znamo da hoću.
Utvrđivati parametre sa jednim ovako moćnim i muževnim muškim
primerkom koji je spreman na sve samo da me vidi golu i znojnu u svom
krevetu bilo je vražji teško.
Uhvatio me je oko struka i primakao skroz sebi. Tela su nam se pripila
jedno uz drugo. Bila sam svesna njegovih čvrstih mišića koji su bili kao od
89
kamena koliko su se grčili. Spustio je usne na moje i počeo me ljubiti.

Uzvraćala sam mu poljupce kao da mi život zavsi od toga.
- Želiš li da mi budeš devojka, Iria? - pitao me je kroz poljupce povlačeći
onu ruku koja je bila na mom kolenu prema gore.
Da, priznala sam sama sebi omamljena ovim što mi je radio.
- Dobro, - rekao je jednostavno. Prestao je da me ljubi, ali dok je pričao
usne su nam se dodirivale. - Dolazim po tebe posle predavanja, - rekao
je prelazeći vrhom jezika preko ivica mojih usana, a onda se spuštajući
niz vrat prateći venu života koja je bilja življa nego ikad. Telo mi je
potpuno klonulo kad me je privukao još jače sebi.
- Ne mogu danas posle predavanja, - lažem da bi izgledalo kao da nisam
sasvim pristala. – Imam dogovoreno
Njegov pogled se smrači, obrve spusti jako nisko. – Jeremy? – glas mu je
preteći dok ponovo, namerno pogrešno izgovara Jimmyevo ime.
- ...Ne baš, - popustim pod pretećim tonom njegovog glas i pogledom iz
kog su sevale munje. – Hoćeš li mi, molim te, dodati torbu, - obraćam mu
se umiljato isturajući svoje grudi prema njemu. Znam da ih može videti,
kao što znam da ovo izgleda sasvim jeftino, ali eto u tom trenutku sam
želela da sve bude tako. Alkohol je opet ptobudio onu zavodljivu Iriu.
Njegov pogled je još mračniji, zagonetniji i opasniji dok mi dodaje tašnu
gledajući čas u mene čas u moj dekolte.
- Tako obučena ideš na predavanja?
- Da, - kažem ležerno namerno ne pominjući vesticu koja mi je u torbi, a
koja im azadatak pokriti ovo što sam njemu drsko pokazivala.
- Blago profesorima.
Ignorišem ovu njegovu primedbu i vadim planer iz torbe. – Da vidim, -
glumim da tražim slobodno mesto za njega u mom planeru. – Sutra
takođe ne mogu, ali ako si baš nestrpliv mogu da te ubacim negde
između. Odgovara li ti sutra?
On se nasmeje shvatajući šta radim. Zavali se na naslon stolice i povuče
me sebi u krilo.
- Sutra sam zauzet, - govori mi spuštajući glavu prema mojim grudima.
Njegov dah na mojoj goloj koži izaziva trnce po mom telu i tera me da
glasnije uzdahnem. Moji prsti su u istom trenutku u njegovoj kosi, a kad
udahnem njen miris puštam ga u sebe. Moje telo moli za njegov dodir.
Morala sam se ugristi za usne da bih sprečila izreći tako nešto ili još gore
da bih glasno zastenjala.
- Sviđaš mi se, - govori mi prelazeći vrhom nosa po udolini između dve
moje dojke.
- Drago mi je, - odgovorim ljubeći mu kosu, uživajući i očajavati u
njegovom naručju. - Zašto si se predomislio?
- Rekao sam ti; sviđaš mi se. Iria, Kenrickova devojka, - kaže podižući
glavu i zagledavši m i se u oči. To je izgovorio kao da proverava kako
90
zvuči, a ustvari mi je oduzimao identitet jer će me od tad svi tako

poznavati, kao njegovu devojku.
- Nisam rekla da ću ti biti devojka.
- Jesi, rekla si. Ne rečima nego telom, ali za mene je to isto. - Zubima mi
je obuhvatio ušnu školjku. - Molićeš me da te jebem.
Otvorih usta kako bih protestovala, ali on mi razmaknu noge svojim
dlanom i pritisnu mi međunožje koje je bilo vlažno i bolno od želje. U isto
vreme jezikom je radio one požudne, naslađujuće pokrete zbog kojih
sam zamislila da mu je erekcija tamo gde su mu prsti. Ruke su mi poletjele
prema njegovoj majici, zavukla sam prste ispod nje i klizila vrhovima po
njegovoj čvrstoj, zategnutoj koži. I on je napaljen koliko i ja.
- Zakasnićeš na predavanja, - rekao mi je polako me vraćajući u
stvarnost.
- Sasvim sa zaboravila, - priznala sam popravljajući svoju kosu i
garderobu. - Ne, sasvim sam se zaboravila.
- Nekad mi uspe odvući dobru devojku sa pravog puta, - rekao je šaljivo
pozivajući konobara da plati ovo što smo popili.
- Možeš misliti... A šta je sa onim što ja želim?
- Pokušaćemo, mala. Bilo mi je lepo onaj petak sa tobom.
O! Moj! Bože! Vrisnulo je sve u meni. On je ozbiljan dok ovo govori, mislim
već sam shvatila da mu mogu verovati na reči, ne uvija stvari, jasan je i
glasan. Ali, nisam ovo očekivala od njega. Ne jedno ovako priznanje.
- I meni, - kažem promuklo ne uspevajući sakriti svoje emocije. – Želim da
pokušamo.
Otpratio me je do zgrade univerziteta sve vreme držeći nonašalno

prebačenu ruku preko mog ramena.
- Nosiš li baš uvek suknjice? - pita me dok smo ulazili u prepun hodnik.
- Da. Zašto?
- Imaš dobar materijal za farmerice, - reče mi pljusnivši me iznenada
preko dupeta tako da sam poskočila. - Vidimo se u petak, mala. Čekam
te.
Ko će čekati petak? Zašto sam bila toliko luda? Gde će on biti sutra? Sa
kim? Postavljala sam sama sebi pitanja koja su me bacila u očaj. Shvatila
sam da sam ljubomorna. I to jako.
Vratila sam se na predavanja, slušala šta profesori pričaju, moje
drugarice, mama,... a ustvari sam celo vreme analizirala sebe i svoja
osećanja. Prvo sam priznala sebi da sam ljubomorna, drugi korak je bio
traženje uzroka takvom jednom osećanju, onda sam shvatila da sam
zaljubljena i da sam na putu da zavolim.
Ljubav je lepa, volim kad volim, samo nisam znala u kom pravcu će me
to sve odvesti. Razum mi je govorio da stanem, srce da idem dalje.
Poslušala sam onog čim sam volela – srce.
91
JEDANAESTO POGLAVLJE - Kenrick
Lashkar Gah, Afganistan, 2002. godine
B ezimena devojka na koju sam se pretplatio je postala prava

hladnokr-vna kučka. U kampu su je zvali žderačica
muškaraca. Na početku su svi hrlili njoj jer je izgledala smerna,
povučena i krhka, a svi su želeli biti osva-jači. Ona je to verovatno i bila
pre nego što smo im okupirali zemlju. Svoje unutrašnje praznilo je vešto
prenosila na sve oko sebe. Sada je 'radila' samo dva dana u mesecu.
Imala je, za sad tri klijenta. Ja sam jedini bio stalni.
Pitao sam se da li joj je porodica živa? Ima li muža, decu, roditelje,
rođake? Nikad od nje nisam čuo ni jednu jedinu reč. Čak ni reči kletve
koje sam slušao od žena sa kojima sam ovde bio pre nje. Ništa sem
stenjanja i vrištanja od razornog orgazma. Razumela je sve prljave reči
koje sam joj pričao dok smo se tucali. Isprva me je gledala sa gađenj-em,
ali i ona je trebala, kao i ja grub seks, a moj prljav jezik ju je palio da je
zahtevala uvek više i više. Moj ego nije mogao ni pomisliti da jednoj ženi
u krevetu ne da ono šta joj treba. Tako je svet je ostao uskraćen za
informaciju da se u Laschkar Gah odvija olimpijada sa samo jednom
disciplionom na spisku; Istok vs. Zapad u disciplini - jebanje
Mrzela je svaki telesni kontakt nakon što bi smo bili obučeni. Svaki put
kad sam hteo da je zgrlim neki demonski glas mi je govorio da joj samo
bacim novčanice jer je ona kurva i da je tako i tretiram. Isto onako kako
sam tretirao devojke i žene pre nego što sam ušao u kazan na sredini
pakla u kom sam bio od svoje osme godine. Nisam mogao biti gad
kakav jesam, a ona nije htela da budem onakav kakav bi verovatno
bio da se nisam zatekao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.
Odlučio sam biti dobar gad.
Postavljao sam joj bezbroj pitanja. Nikad ništa. Samo ševa. Dok smo se
tucali njene ruke su bile svud po mom telu, privlačili smo si jedno drugo
kao davljenici koji samo zajedno mogu ostati na površini i udahnuti
život. Čim bi doživela orgazam odgurnula bi me od sebe. Čuvala je taj
zadnji atom snage samo za to da me odgurne čim dobije od mene
ono što joj treba. Bio sam joj odvratan. Znam to. Pravio sam se da sam
hladnokrvni gad i da mi se ravno jebe što je to tako, ali bio sam iskren
prema sebi nisam hteo da se lažem - bolelo me je. Hteo sam da ona
želi mene kao što i ja želim nju. Želeo sam je celu. Ne samo telo. Hteo
sam njenu dušu, njeno srce. Njeno poverenje.
Sat vremena koji smo provodili u onoj njenoj maloj sobici je bio ispunjen
najdivljim seksom koji sam ikad imao. Imao sam osećaj da su i iz njenog
tela demoni izlazili napolju kroz znoj u kojem smo se kupali dok smo se
jebali. Bilo je to pravo jebanje. Ona mene ja nju. Seks smo oboje koristili
za beg iz sopstvene glave, od sopstvenih misli. Sa njom sam pomerio
92
sve granice. Bilo je kao da su naši demoni napuštali naša tela za to

vreme da bi se i oni karali. Kako god, nije ih bilo u nama. Negde su otišli.
Napustili nas.
Svaki put po isteku naših sat vremena dok sam je gledao kako pokuša-
va osušiti svoju sasvim mokru kosu želeo sam da ostanem sa njom. Želeo
sam da je odvedem iz ovog pakla, da je smestim negde na sigurno.
Zbog nje bih progutao svoj prkos, ponos, bunt i zamolio Williama da mi
pošalje dovoljno loveda bih je mogao izvući odavde. Pristao bih na sve
njegove uslove. Ali ona me je uporno odbijala. Uzimala je od mene
samo ono što je trebala. Što je njoj trebalo. Iskorištavala me je. Bilo mi je
jasno, ali sam svejedno dopustio da budem iskorišten. Uopšte mi se nije
sviđao taj osećaj. Podsećao me je na oca. Zakleo sam se sam sebi da
me niko nikad više neće iskoristiti, ali evo koristi me. I ja svojevoljno
učestvujem u tome. Nakon što bi dobila od mene ono što je htela
hladno mi je rukom pokazala da idem. Nije bila zainteresovana da joj
pomognem, nije želela ništa od mene. Samo sirov, životinjski seks koji je
bio na granici između bola i uživanja. Nije davala ništa, a uzimala je ono
što je htela. Nije bilo kompromisa sa njom. Ali ja sam uporno i dalje
dolazio. Vidim da ona u sebi vodi borbu između dvije žene u njoj. Znam
kako je nositi se sa sopstvenim demonima i znam kako je kad ih možeš
na tren isterati iz sebe. To nam je odlično išlo kad smo zajedno.
Znao sam šta je mene sjebalo. Želeo sam saznati šta je nju, ali ona mi
jednostavno nije dala prolaz do sebe.
Taj dan sam dva puta drkao pre nego što sam krenuo 'u izlazak'. Bio
sam odlučan; svoju mesečnu platu ću dati za priču. Nema ševe ovaj
mesec. Priča.
Znao sam da će je boleti ono što ću je pitati, ali nisam video drugi
način. Trebam njenu minimalnu pomoć da bi je izvukao odavde. To
sam čvrsto rešio da ću uraditi.
Ušao sam u sobu i zatvorio vrata. Ona je bila spremna za mene. Ta mi je
misao digla kurac, ali nisajm se dao pokolebati. Bila je spremna za seks,
ne za mene. Sedela je na krevetu odjevena samo u košulju koja joj je
prekrivala butine, ali je dala naslutiti šta se nalazi ispod. Ta košulja je na
mene delovala kao crveni plašt na razjarenog bika. Krv mi je udarila u
prepone. Morao sam stisnuti šake da ne uradim ono što sam do sad
svaki put radio; otkopčao dugmad na svojm pantalonama, oslobodio
svoj kurac i zabio se u nju od traga. Ona očekuje da ću upravo to
uraditi. Toliko je poznajem. Sedam na krevet pored nje. Zbunjena je.
Gleda me u neverici kad joj pružam moju plosku iz koje sam prvo ja
malo ispio. Odmahuje nervozno glavom. Treba joj seks koliko i meni,
vidim joj početnički očaj na licu. Kao ovisnik kom mašu paketićem
ispred nosa. Nesigurnim pokretima je krenula prema mojim pantalona-
ma. Lagano je, vrhovima prstiju prešla preko mog nabreklog kurca.
Ozarila se kad je videla da sam spreman.
93
- Dobićeš ga kad mi odgovoriš na par pitanja, - rekao sam joj odlučno

sklanjajući njenu malu ruku sa mojih prepona.
Odmahnula je glavom što je trebalo da znači da odbija priču.
Zakoračila me je nervozno otkopčavajući dugmad na svojoj košulji.
- Prvo odgovori, - zagrlio sam je čvrsto oko tankog struka zarobivši joj
ruke iza leđa. U tom položaju se ispravila. Jebi ga, ovo nije dobro
počelo. Dok se trudila osloboditi ruke golom guzom i vlažnom ribicom
mi se trljala od kurac koji je vikao za oslobođenjem iz preuskih pantalo-
na, a gore mi se nabreklim grudima trljala o grudi. Ovo će morati biti
kombinacija priče i jebačine.
- Imamo samo sat vremena, - upozorio sam je nudeći je opet ploskom, -
Otpij malo. Što pre mi daš odgovore na pitanja, tim pre ćeš me moći
jahati. Ništa pre.
Da bih joj dokazao da mislim ozbiljno uhvatio sam je za sisu koja joj je
ispala iz poluotkopčane košulje dok se nastojala osloboditi mog zagrlja-
ja i lenjo joj počeo obrađivati bradavicu jezikom. Znam da joj ovo vrlo
uskoro neće biti dovoljno, da će joj trebati da snažno zasišem. Što se
mene tiče, mogao bih joj samo lizati i ljubiti telo u narednih sat vreme-
na. Njoj treba više. Puno više. Postaje nervozna od želje, osećam to jer
mi noktima skida kožu sa leđa.
- ...Trebam, - zastenjala je na svom jeziku. Prvi put joj čujem glas; mek i
sladak prožet potrebom i očajem.
Srce mi je poigralo u grudima. Približio sam je još jače sebi. Hteo sam je
nagraditi za ovo, ali da ne bude previše. Moramo nastaviti. U isto vreme
sam joj stisnuo bradavicu zubima i klitoris prstom. I ona je mene, nesves-
no nagradila.
- Još.... Trebam još, - vrisnula je.
- Daću ti još. Skini mi košulju. - zapovedio sam. Nije trebalo dva puta da
joj kažem. Za manje od minut i moja i njena košulja bile se na podu,
pored mojih nogu. - Zašto si ovde? - moje sledeće pitanj i srednji prst u
njoj, a kažiprstom joj mazim klitoris.
Nije htela da odgovori. Jebi ga. Moraću biti gad. Izvukao sam prst iz nje
i umirio se. Gledali smo se u oči jedno vreme. Njene oči uprte u mene
bile su moje uprte u mog oca. Nisam bio siguran mrzi li me ona samo ili
me gleda kao predstavnika okupacione vojske.
- ...Poslali su me. Zbog vašeg prljavog novca. - priznala je. - Trebam to
od tebe. - povikala je očajno nastojeći da otkopča moje pantalone i
nabije se na mene.
Pustio sam je da dođe do mog koplja. Da me jebeš, bili su kao mač i
korica. Ušao sam u nju debelim glavićom i stao.
- Gde ti je porodica? - pitao sam puštajući deo po deo mača u koricu.
Ukrutila se na to moje pitanje. Moram joj dati više. Uhvatio sam je za
guzove, malo odigao, a onda se snažno zabio u nju. Tako par puta.
Onda sam stao. - Reci mi.
94
- U sirotištu, - rekla je. Suze su se slevale niz njene zajapurene obraze.

Izvila se iz mog zagrljaja i otišla do prozora. Pošao sam za njom usput
skidajući čizme i pantalone. Bio sam savim go kad sam došao do nje.
Opet je u onoj svojoj čahuri. Prevrnuo sam očima, ali sam ostao dosled-
an svom planu.
Znao sam odlično da sledi njeo grubo odmahivanje glavom i gestovno
upozorenje da se držim na odstojanju. Upravo je to uradila samo ovaj
put gledala me je pravo u oči. Mržnja i ljubav - dva najdublja osećanja
koje čovek može da iznese, ali ovaj put u jednom pogledu i manifestov-
ano kroz suze. Suze koje su imale boju i miris. Setio sam se portreta mojih
predaka u ogromnoj svečanoj sali. Jednom sam pitao baku zašto su se
vojvotkinje od Claymorea venčavale u plavim, a ne u belim venčanic-
ama. Baka mi je rekla da je u srenjem i ranom novom veku plava boja
bila boja nevinosti. Suze ove devojke su bile plave, a sobu je ispunio
miris boli. Mržnja je bila za mene, ljubav za njenu porodicu za koju sam
bio siguran da postoji tamo negde.
- Kad počneš pričati onda ću se odmaći.
- ...Ne diraj me, - vikala je. - Ne, - vrištala je.
- Mogu ti pomoći, - nastavio sam.
Nije reagovala. Čupala se za kosu i lupala tabanima od pod. Ponovio
sam šta sam rekao.
- ...Mrtvacu?
- Nisi mrtva ...
- Nisam,... ne daju mi da umrem.... Ne smem da umrem, - očajno je
vrištala kroz plač.
- Ko? Ko ti neda da umreš? Ko te je poslao ovamo da se prostituišeš?
Pala je ne pod i nekotrolisano plakala. Uzeo sam je u naručje i odneo
do kreveta. Nije se branila. Ustvari nije htela da se brani. Video sam tu
borbu sa samom sobom u njoj. Trjumfalno sam pomislio da popušta pa
sam spustio usne na njene. Trgla se od tog dodira. Nije joj bilo odvratno
samo novo, neočekivano. Bilo mi je jasno da je nisu ljubili pre. Ni ja se do
sad nisam ljubio. Uhvatio sam joj ruke iznad glave i prebacivši svoje telo
preko njenog opet počeo da je ljubim. U ovoj pozi još nikad nisam bio.
Bilo mi je i meni čudno, ali lepo.
- ...Šta je ovo? - pitala me je odmakinjući svoju glavu od moje.
- Valjda se tako ljubi. Poljubac, - objasnio sam joj ponovo tražeći njene
usne. Želeo sam da joj osetim jezik.
- ...Poljubac, - ponovila je ovaj put ne prekidajući dodir naših usana. -
Nisi siguran da je to poljubac?
Osmehnuo sam se. - Siguran sam da jeste. Samo i meni je prvi.
- Nisi ljubio? - pita me u neverici. - Ali,... jesi... kako onda... - Nije joj bilo
jasno kako sam o jebačini znao sve, a o najjednostavnijem poljupcu
ništa.
Ona baš zna kad će se raspričati. Sad mi nije stalo da priče. Prvi put u
95
životu sam bio na početku da vodim ljubav sa jednom ženom. Nisam

mislio da ću sresti ženu sa kojom bih to hteo, ali evo morao sam doći u
ovu prašinjavu zemlju, koju ćemo porobiti samo da bi tu mogli kontrolis-
ati uzgoj maka* i praviti teške opijate, da bih upoznao... ljubav. Ljubav?
Koji kurac. Kakva ljubav? Ali jeste. Ne znam da li je volim, ali bio sam
načisto da sam zaljubljen.
Pogledao sam devojku koja je ležala ispod mene. Gledala me je tražeći
na mom licu objašnjenje šta se sa mnom dešava. Oslobodio sam joj ru-
ke nameštajući ih sebi oko vrata. Njene usnice su se čvrsto stisnule kad
je osetila da moj jezik zahteva prodor.
- Želim da te ljubim, - rekao sam nameštajući kurac na njen ulaz. - Otvori
usta, kao što si mi sad otvorila svoje telo.
Poslušala me je. Znao sam da moram ići polako iako bih joj najradije
jezik uvalio jednako žestoko kao kurac. Moram da kontrolišem obojicu.
Moj kurac je pratio moj jezik. Bila je to dobra strategija. Nogama me je
jače stisla oko struka, a ruke su joj završile u mojoj kosi. Uživala je u vođe-
nju ljubavi koliko i ja. A onda sam osetio i ukus njenog jezika. Mali jer i
prelep. Gledao sam ga toliko puta dok mi je obrađivala njime kurac.
Sad znam da ima ukus baš onakav kakvim sam ga zamišljao. Sladak i
topao. Do sada nisam ni bio svestan da sam zamišljao da je ljubim.
I ja sam njoj bio ukusan. Nije želela da prestanem. Počela je diktirati
tempo.
Tela su nam se toliko sudarala da su onako mokra pravila priličnu buku
u sobi. Vodili smo ljubav žestinom kojom smo se i jebali, ali ovaj put bilo
je drugačije. I to ne sam zato što nismo prestajali da se ljubimo. Desilo
nam se poverenje. Otvorili smo se jedno drugom.
- ...Kako možeš da mi pomogneš? - pitala me je dok smo se oblačili.
Mojih sat vremena je prošlo pre dva sata. Napolju je već bio mrak.
Znam da joj sad moram pomoći jer kad se vratim u kamp sledi mi kazna
zatvorom. Neću je videti barem dva meseca.
- Prljavim novcem.
- Žašto hoćeš da mi pomogneš? Ni ne znas koliko te mrzim.
- Ja tebe ne mrzim. Gde ti je porodica?
- ...Moja sestra je u sirotištu. Brata mi drže u jednoj kući.... Obučavaju ga
za nešto.
Obučavaju ga da bude kamikaza. Pomislio sam. Koliko je samo dece
tako poginulo ovde. Žrtvovali su decu da bi usmrtili par vojnika alijanse.
Sada su vojnici prisiljeni pucati u dete koje ide prema njima, a odbija
stati kad mu kažu.
Dok smo se kretali prema toj kući u kojoj je trebao biti njen brat rekla mi
je da su joj roditelji mrtvi. Samo to. Nisam hteo dalje da pitam jer sam
znao da naša vojna intervencija ima veze sa tom smrti.
- Ko je sa njim u toj kući?
- Samo moj stric. Vi kontrolišete sirotišta. Izvedi mog brata i moju sestru i
96
pomozi nam da pređemo u Pakistan ili Iran. Tako mi možeš pomoći.

- To je tvoj plan?
- ...Da.
Objasnila mi je još i u kojoj kući se nalaze njen brat i stric. Kuća je u našoj
zoni. Meni neće biti teško izvesti ih na neko sigurno mesto. Ona sobica
bi mogla biti alternativa dok se ne javim Williamu. Oni će biti u nekoj
sigurnoj zemlji koliko sutra.
Bio je to zajeb koji me je koštao mesec dana zatvora u Talibanskim
pećinama. Hladno me je odvela u ruke vođi Talibana koji je, kako sam
saznao kroz tridesetodnovno batinanje, bio njen bivši verenik. Čovek
kom smo, kao i njoj, uzeli sve. Taj čovek je bio vođen svojim demonima,
ali ja sam pustio da đavo u meni preuzme kontrolu, a znano je da je
đavo iznad demona.
Cambridge, USA, maj 2007. godine
- Hoćeš li da ti pozovem taksi ili si došla svojim autom? - pitao sam devojku
koja je tražila svoje gaćice po mojoj kancelariji na poslednjem spratu
zagrade 'Akamai Technologies' korporacija koja se nalazila na 150
Broadway u Cambridge-u, dok sam ja zakopčavao svoje pantalo-ne i
krenuo da otvorim Iriinu poruku koju mi je poslala u trenutku kad mi je
kurac nestajao u Sintyinim ustima. Ona je nova, dvadesetsedmogodi-nja
asistentkinja moje profesorice istorije na Harvardu. Sa njenim umeć-em u
krevetu mogla je da menju klimu. Bila je sposobna obezdaniti svakog
hetero muškarca bez obzira da li on bio teški kriminalac ili vrhun-ski
akademik. Sad kad sam je 'upoznao' nije mi bilo čudo što je dogura-la
da radi sa jednom od najistaknutijih profesora istorije na svetskom niv-ou.
Karala se kao boginja a isto tako je bila i ambiciozna. Nikad na nju ne bih
obratio pažnju, jer fizički nikako nije bila moj tip ovako plava, visoka i sa
manekenskom građom. Volim oble i srednje visine. Pažnju na nju usmerio
mi je Stiven Breyer, vođa jedne grupacije američke aristokr-atije ovde na
Harvardu, koji je slinio za njom. Ja i Breyer smo već tri godi-ne jedan
drugom skidali devojke. Pretvorili smo to u pravu takmičarsku disciplinu.
- Došla sam svojim autom, - rekla je okrećući se po sobi. - Vidiš li negde
moje gaće?
Iria:
Klasična muzika, obrazovan, pametan, sposoban za ljubav, zgodan ali
nesvestan toga, voli prirodu, voli životinje - posebno mačke, iskren i ne
psuje.
Nasmejao sam se glasno. Ne mogu da verujem da je ovo napisala.

- Nije smešno, - uvredila se Sintya misleći da se noj smejem.
- Ne smejem se tebi, - rekao sam joj dobro raspoložen ustajući sa svoje
97
stolice da što pre nađemo te jebene gaćice da je mogu ispratiti iz

kancelarije i nastaviti sa Iriom. - Ako ih ne nađeš sad, naćićeš ih sledeći
put kad dođeš, - rekao sam joj kad sam video da je odustala od traže-
nja. Sledeći put? Da. Biće mi potrebna dok lejdi ne zaboravi svoj lepo
vaspitani rečnik i ne bude me molila da je jebem. Tim rečima.
- Zar svi jebete u kancelarijama? - pitala me je otvarajući vrata koja su
vodila u hodnik. U ovojn zgradi nikad nije bilo mirno. Radno vreme je
bilo od nula do dvadesetčetiri. Nije bilo razlike da li si na poslu u deset
ujutru ili dva ujutru.
- Svi, - potvrdio sam mehanički. - Javiću ti se u toku nedelje, - rekao sam
joj ne ustajući sa svoje stolice pišući Irii odgovor na ovaj njen ludi spisak.
Ja: Lezbejka si?
Znam da nije, ali ovo zezanje ne bih propustio nizašta.

Pogledam u sat. Čitavih pet minuta joj treba da mi odgovori. Pa jebi ga.
Nije valjda da razmišlja o mogućnosti da li je lezbejka ili ne.
Iria: Nisam lezbejka! Kako ti tako nešto pada na pamet?
Znam da nisi, mala, mislim u sebi, bila bi prava šteta da jesi. Mislio sam u
sebi. Da, bila bi to prava šteta da je ta mala sa one strane.
Ja: Upravo si mi opisala idealnu ženu.
Kada se umorila od postavljanja pitanja ko sam i otkud mi njen broj, na

koja sam izbegavao odgovoriti, postala je prilično zanimljiv sagovornik.
Izbegavala je pričati direktno o sebi, što mi se svidelo. Ona nije bila samo
lepo lice i zamamno telo. Imala je prvoklasno obrazovanje. Mogao sam
sa njom pričati o svemu. To je bila novina. Na ostrvu je viševekovna
tradicija da muškarci i žene tračaju. To je bilo nešto sasvim normalno. Niko
se nije ustručavao tračati niti bi se trudio biti diskretan. Najgora stvar
između dva odlaska u krevet je što čovek mora da sluša ko se kako
obukao na tom i tom događaju, ko je koga gledao ali ipak nisu završili u
krevetu već su pokupili nekog drugog. Ovde devojke pauzu između dve
jebačine koriste da bi saznale imovinski i društveni status, što mi se u neku
ruku sviđalo. Da sam žensko tražio bih muškarca koji može stati iza žene,
ali pre toga da pokaže šta ima u gaćama i koliko nula na računu.
Imam jebenu devojku, pomislio sam u sebi kad sam je otpratio do njen-
og kabineta. Dobro nije još jebena, ali biće. Mala Iria nije ni svesna u šta
se uvalila. Mogao bih joj još večeras prosuti krv po plaži, ali neću. Svideo
mi se njen otpor. Znam da danas posle predavanja nema ništa u planu,
kao što ni ja nisam imao sutra ništa. Bila mi je još privlačnija kad je poku-
šavala ugasiti plamen vatre u sebi koji oseća kad je sa mnom. Biće
98
zanimljivije pričekati dok me sama ne bude molila da je pojebem.

Dajem joj sedam dana. To je moja opklada.
Ona misli da ću igrati pošteno i čekati kao onaj njen Joe da mi dopusti
da je uhvatim za sisu. Mala ni ne zna da je napadnuta i da ja još nikad
nisam igrao pošteno. Dobro mi je došla ova promena. Konačno devoj-
ka koja sluša svoj razum. Prilično sam je upoznao kroz dopisivanja.
Zanimala me je. Nije bila zagonetka poput Zoye, ali svejedno sam želeo
otpakovati čitav paket. Znam da unutra ima nešto što ona krije. Možda
čak i od sebe. Kao i kod Zoye, privlači me otpor koji mi pruža. Biće ona
još jedno u nizu razočarenja ako skine gaće i raširi noge za manje od
nedelju.
Pratio sam sve šta se oko nje dešava. Bio sam joj dvadesetčetiri sata
dnevno u mobitelu i laptopu. Na iznenadnu popularnost je reagovala
baš onako kako sam očekivao; nesigurno, neželjeno i očorčeno. Navik-
la je da se njeno ima spominje u odelu za kulturu, a ne na žutim
stranicama. Posh i ona r'n'r lujka su sve prihvatile kao zabavu koja će
proći i ako je iskoriste i ako ne, pa su je odlučile iskoristiti. Chris se potrud-
io da svi zaborave da je i 'šarena' bila sa njima u društvu. Iria je u svemu
ovom ostala sama. Ima moje tragove na koži, i svi misle da sam je
povalio onu noć. Ostavio sam svoje tragove na njenoj koži čim sam od
nje napravio kapitalca kog hoće da ima svaki napaljeni hetero frajer.
Breyer se neće libiti ni da je odvuče negde na silu samo da bi je imao.
Nema jebene šanse da mu dopustim da se još više približi Irii.
Kreten nije propustio da me obavesti da je klađenje na Iriu u toku.
Breyer: Dobra tuča, Hunter. Ali ni blizu kao ona mala koju si odvojio.
Ja: I?
Breyer: Nabrijan si. Znači da je mala pravila nestašluke u tvom krevetu?
Nećeš imati onda ništa protiv da se prošvrlja i po mom.
Ja: Nemaš šanse.
Breyer: Hoćeš da se kladimo?
Ja: Neću. Zajebi klađenje.
Breyer: Ipak ću pokušati.
Ja: Pokušaj.
99
Breyer: Bratstvo mi daje najveće šanse da ću joj se do srede uvući u

gaćice.
Ovo će biti zanimljivo, pomislio sam u sebi ne odgovarajući na dalje

poruke ovog kretena. Sreda je bila dan kad počinjem sa Iriom. Ona u
idući petak ima koncert. Da li zna da njen partner koji je prati na jeben-
om klaviru takođe hoće da joj se uvuše u gaćice? Kako kuži stvari oko
sebe verovatno misli da je i on jedan od onih sa onog njenog ludog
spiska od kog je odustala čim se spetljala sa mnom.
Klasična muzika, obrazovan, pošten, povučen, zgodan, kulturan, priseć-
ao sam se šta je još napisala - da jebote, ne psuje. Kasnije je dodala još
i ne previše iskusan, imun na sve poroke. Opisivala je muškarca koji je
suprotnost od onog što je mislila o meni. Nisam sumnjao da sam je
povredio onu noć ostavivši je onako. Čak je nisam dopratio do vrata.
Bila je dovoljno pametna da shvati upozorenje, ali pre toga je bila
dovoljno naivna da se upušta u nešto što ne može izneti do kraja.
Devojčica je lovila u dubokoj, mutnoj vodi. Neće joj se svideti šta je
ulovila. Izgleda da su to te godine u kojima se uče najsurovije lekcije.
Dva dana kasnije otišao sam do Harvard Square-a da kupim kupaći

kostim za sebe i Iriu. Nije mi se dalo ići do stana po svoj. Danas je prelep
dan, kao stvoren za plivanje. Još je toplije nego što je bilo u sredu. Otkrio
sam već da voda na 'moju devojku' deluje baš onako kako meni
odgovara. Onu noć nije htela plivati jer se bojala velikog mračnog
okeana, a nije imala ni kupaći. Nisam tad ni očekivao drugačiji
odgovor. Ali sad je u mojim rukama. Naučiću je prednostima velike,
mračne vode i manama kupaćih kostima.
- Kako podnosiš ovo tako mirno? - pitala me je dok se smeštala na
suvozačevo mesto u mom autu.
- Koje? - Nemam pojma na šta misli. Misli su mi bile zaokupljene predno-
stima i nedostacima auta u odnosu na motor. Kad sam je imao na
svom motoru nerviralo me je što nisam jednom rukom mogao voziti, a
drugom je dodirivati. Sad me nervira to što je ne mogu osetiti naslonje-
nu na mene. Jebi ga, izgleda da mi je vožnja taksijem najbolja solucija,
samo ako zaboravim na činjenicu da mrzim prepustiti nekom drugom
svoju sopstvenu bezbednost.
- Biti u centru pažnje, - pojasnila mi je na šta je mislila popravjajući svoju
suknjicu koju je krišom, da ja ne primetim vukla preko kolena.
- Nisam ja u centru pažnje. Ti si, - nacerio sam joj se startajući motor da
se što pre udaljimo od Harvarda. - Odgovara li ti grupa 'Rammstein'? -
pitao sam pokazujući na CD player.
- Nisam nikad čula za njih, - odgovorila mi je praveći se da ne primećuje
kako je sporo odmeravam. - Koju muziku sviraju?
100
- Idustrijal metel, - odgovaram puštajući muziku. Prva na CD-u je pesma

iz 1995. 'Du riechst so gut'. Nije bilo potrebe da me i pesma podseća na
to. Njen miris mi je u nosu još od onog petka kad smo se upoznali. Koža
joj odiše mirisom od kog mi diže u trenu kad joj se približim. Sad još više
jer miriši na moje. Vidim da će ova moja opklada da me košta živaca.
- Gde idemo? - pitala je kad smo uplovili u reku automobila koja se
kretala prema Bostonskom Univerzitetskom mostu. Pitanje svojstveno
samo ženskom rodu. „Gde me vodiš?"
- U moj stan, gde bi smo drugo, - bio sam mrtav ozbiljan dok sam se je
lagao.
- To nije dobra ideja, - rekla je razočarano. Stvarno je to bila.
- Zašto?
- Ne želim ići u tvoj stan. Ja nisam... takva, - ovu zadnju reč sam jedva
čuo. Verovatno se kasno prisetila da je već bila sa mnom.
- I to ćemo rešiti budi sigurna, - nastavio sam igru. Osetio sam da se
ukočila, ali je onda prkosno podigla svoj nosić i pretvorila se u odvažnu
malu prkosnu gospođicu.
- Je li ti već neko rekao da si arogantan?
- Ne baš tim rečima.
Moj odgovor ju je ostavio bez reči dovoljno dugo da joj stavim ruku na
krilo i stisnem joj butinu.
- Šta to radiš? - Oči su joj bile širom otverene. Bila je iznenađena ovim
mojim gestom. Nije pokušala skloniti moju ruku. Ne bi ni mogla.
- Diram te. Zar nije očito?
- ...Jeste, ali voziš.
- Veruj mi, sasvim sa sposoban voziti jednom rukom. Je li Joe pored tebe
vozio jednom ili sa dve ruke? - Koji kurac? Zašto sam je to pitao? Ne
interesuje me šta je radila sa bivšim momkom. Pogledao sam je. Ovo
moje glupo pitanje je njoj neprijatnije nego meni. Okrenula je glavu,
namrštila se i gledala negde u daljinu.
- Neću ići u tvoj stan, - rekla je odlučno izbegavajući da me pogleda.
- Vodim te na jezero. Za danas nisam imao stan u planu.
- Samo za danas?
- Iria, želim te u svom krevetu, ali tebi treba status moje devojke da bi mi
dopustila da te odvedem tamo. Trba ti vreme. Dajem ti ga.
- A šta sa tobom? - pitala je nesigurno gledajući u moju ruku koja je
mirovala na njenoj butini. To mirovanje me je stajalo nerava, a i nju. Ova
situacija je totalno smešna. Jebi ga, navikao sam na devojke koje su
suknjice povlačile na gore, ne na dole. Otvoreno mi se obraćale sa
molbom da im ostvarim maštariju. Devojke koje su pre mene usrećile
vagone muškaraca. Iriin nesiguran osmeh je bio sasvim suprotan od
ozarenog smeška koji je obećavao radnje posle kojih će kolena biti
oguljena. Njeni prirodni, urođeni, instikti su joj govorili da ide polako, da
bude pažljiva jer će biti napadnuta. Seks i jeste neka vrsta napada na
101
ženu. Žene uživaju u njemu, ali treba im vreme da se naviknu. Zato se i

nisam petljao sa neiskusnim. Voleo sam devojke sa iskustvom u krevetu
koje se moglo meriti sa mojim.
Pogledao sam je. Kraj mene je sedela prelepa, hrabra devojka. Nije
znala ništa o putu koji je čeka, a svejedno je zakoračila na tu stazu na
koju sam je povukao zavođenjem. Dao bih joj vremena da sam ga i
sam imao, ali nisam. Trebao sam poslušati Chrisa, ali nisam uradio ni to.
Pomisao da se opet kladila na mene budila je agresivnu zver u meni, a
Bog zna a sam I bez ovog sasvim dovoljno agresivan.
- Ako ne želiš neku drugu devojku u mom krevetu gledaj da ti budeš u
njemu, - odgovorio sam na njeno pitanje krajnje jasno. Da bih joj dao
do znanja da to stvarno tako misim podvukao sam joj ruku ispod suknje
na šta je ona instiktivno jako stisnula noge. Telo joj se zgrčilo i bilo je
odjednom napetije od telegrafske žice, a oči krupne kao da je ispred
nje iskočio Jason na petak trinaesti. Nije bila uplašena. Bila je iznenađe-
na I ja sam bio.
- Dušo, trebaš li ti to nešto od mene? - nacerio sam joj se kad sam video
da je i ona shvatila da je glupo čekati na fiziku kad je već hemija
između nas bila opipljiva.
Pogledala me je vragolastim pogledom od kog mi je sve vreme
prisutna erekcija htela eksplodirati. - Da.... Jesmo li stigli? - pitala je kad
je osetila da se više ne krećemo. Kao da joj je trebalo više prostora. Nije
bila ni svesna da se ona ustvari boji sebe, a ne mene. Neka joj je Bog u
pomoći. Zavodnica u telu device.
Ignorisao sam njeno pitanje. - Zabranjeno voće je najslađe, mala. Znaš
to. To što me lišavaš svog tela nije ti ni malo mudro.
Nisam završio miso o tome da će ovo čekanje od mene napraviti
pohlepnog frustriranog čoveka, ali sam joj pokaza zarobivši njene usne
svojim koje su osećale neodoljivu glad. Bio sam čovek koji je čitav život
bio vegan pa je otkrio koliko je meso slasno. Njena prva reakcija je bila
kao da se treba odbraniti od brutlnog napada mog jezika na njena
usta, ali brzo se opustila i sama uživajući u brzom, grubom tempu koji
sam joj nametnuo. Telo joj se borilo samo sa sobom. Insistiralo je na
opuštanju koje ona nije znala kako da postigne.
Iria je bila vatra koja je se u tren pretvarala u plamen. Kada su nam se
jezici sudarili moja devojka je bila napaljena do te mere da se od
zadovoljstva počela prigušeno stenjati i nervozno se vrpoljiti na svom
sedištu. Napregnu sam sve mišiće da joj ne zavučem ruku u gaćice jer
sam morao prekinuti ovo.
- Mislim da ćemo dobro doći jedno drugom, - rekao sam smanjujući
intenzitet poljupca, vraćajući nas u stvarnost. - Zapamti gde smo stali.
Nastavljamo na plaži.
- Može li u vodi? - pitala je sramežljivo dok je gledala u sadržaj kesice
koju sam joj pružio.
102
- Gde god ti kažeš, mala, - zaključavam auto daljinskim ključem i uhvatim

je za ruku. Osećam da me gleda. I njoj je čudno što je držim za ruku.
Sigurno se naslušala onih sranja o meni.
Ljudi pored kojh prolazimo nas odmeravaju, uglavnom im se oči
zaustavljaju na njoj. Ne mogu da ih krivim. Ona je jednostavno previše
posebna da je se ne primeti. Mene jednom pogledaju I to im je
uglavnom dovoljno.
Potreban mi je svaki atom snage da je ne zgrabim, vratim do mog
auta, prebacim preko haube i pokažem svima koji bulje u nju da je ona
sa mnom. Ova njena riđa kosa i pegice raspalju maštu svim muškarcima
oko nas. Nisam jedini jebeni kreten koji želi videti da li je i dole riđa. Od
te pomisli kurac mi se još više počne stezati. Postajem ponovo hodajuća
erekcija.
Nacerio sam joj se puštajući je ispred sebe u redu za svlačione. Pogled
mi ja pao na njenu savršenu malu guzu i bokove koji su se blago njihali
dok je hodala ispred mene. Kao napaljeni dečak počeo sam se
radovati trenutku kad ću je videti u onom minijaturnom bikiniju koji sam
joj kupio.
Što smo bliže ulazu gužva je veća. Uhvatim moju devojku oko struka i
povučem je sebi. Osetio sam kako joj se koža naježila kad je osetila moj
ukrućeni kurac na svojim leđa. Okrenu glavu prema meni i istežući vrat
da me pogleda otkri mi savršenu glatku kožu. Nisam mogao odeleti da
joj ne gricnem tu savršeno belu kožu i ne udahnem njen miris. – Koža ti je
osetljiva? – primetio sam. Ona sigurno nesme biti dugo izložena suncu.
- Molim te, nemoj sad.... Ne ovde. – prašaputa zanemarujući moju
primedbu o osetljivosti njene kože. Ovo me je ukrutilo još više, ako je
uopšte moglo više. Njena osetljiva koža joj je u sasvim drugom planu.
Svesna je samo svog tela koje želi da bude moje.
- Na šta misliš? – prokleto dobro znam na šta misli, ali ne mogu da joj
odolim ovakoj. Pritiskam je još više uz svoje telo, a dok joj govorim
usnama joj prelazim po sredini vrata.
- ...Znaš ti na šta. Na ovo, - govori malaksala od napaljenosti.
- Jesi li se ikad ovako osećala? – pitam je podižući glavu prema njenom
uhu. Uskoro ću morati da prestanem. Samo je još troje ljudi ispred nas.
- Nisam!
- Dobro je, - kažem i poližem joj ušnu resicu pre nego što je lagano
ugrizem.
- Ćao, ovo je vaš ključ, - pozdravlja nas vesela plavušica naginjući se
preko pluta pokazujući mi svoj bujni dekolte. Uzimam ključ i povlačim Iriu
u stranu baš u vreme kad je nestašna cura dodala da je pozovem ako
mi samo Iria ne bude dovoljna. Namignem joj i nastavim put prema
kabinama.
- Je li ovo sa tobom ovako stalno? – pita me Iria ljutito.
- Koje? – opet se pravim mutav.
103
- Devojke ti se nude gde god da se pojaviš?

- Ne, - lažem je. Lutko, zato i jesi ovde sa mnom. Ovakve stvari su mi već
postale bljutave. Pomislim. – Devojka se šali. Samo je dobro raspolože-
na Hoćemo li zajedno unutra? – skrećem sa teme jer nema jebene
šanse da joj se pravdam.
- Idi ti prvi, čekam te, - crveno je oblilo njeno lepo malo lice na pomisao
da se skida zajedno sa mnom.
- Tvoj red, mala, - kažem joj posle ne više od dva minuta provedena sa
druge strane vrata. – Jesi li sigurna da ne želiš da uđem sa tobom? –
zadirkujem je videvši njenu reakciju na moje polugolo telo.
Ostaje tiha. Znam da me proučava. Sviđa joj se ono što vidi.
- Seks u paketu sa pogledom na moje sasvim golo telo možeš dobiti
samo ako čujem reči koje želim? – cerim joj se dok ona menja sve
nijanse crvene boje.
- Oprosti,... zagledala sam se, - promrlja nestajući iza vrata. – Koje reči?
– proviri samo glavom iz kabine.
- Kenrick, molim te jebi me, - sad se više ne mogu zaustaviti da joj se ne
smejem. – Nešto ti smeta?
- ...Ne.... Uopšte.
Znam da laže po tome kako su joj se prsti snažno zarili u vrata. Vidim da
se bori sa željom da petlja po kosi.
- Kostim mi je za broj malen, - kaže mi stajući ispred mene i pružajući mi
ključ od kabine gde su ostale naše stvari.
Sad je na mene bio red da 'razgledam'. Kurac mi poče divlje plusirati,
ma on već urliče na reakciju onog što moje oči upijaju.
- Izgledaš neverovatno dobro, - dam joj kompliment odmeravajući svaki
milimetar njenog tela. I izgledala je. Kupaći sam odabrao da mi bude
jednostavan i brz za skidanje. Gaćice su bile plitke i imale su kopčice sa
strane, a gornji deo je bio samo jedna deblja traka koja joj je prekrivala
savršeno čvrste grudi. Nisam morao ništa da otkopčavam ili odvezujem.
Samo ga spustim. Praktično.
- Hvala, - tiho kaže spuštajući pogled jer joj je postalo nelagodno od
mog gladnog pogleda na njemom prelepom, mladom telu.
- Idemo, - pljesnem je po čvrstom dupetu i gurnem ispred sebe. –
Zapamtila si gde smo stali?
- Jesam, - vragolasto mi se osmehne uzvraćajući mi pljesku po dupetu
pre neo što je jezikom prešla po moj bradavici i potrčala prema vodi
mameći me svojim telom da je sledim.
Da me jebeš. Claymore, u jebenoj si nevojlji.
*Na paštru jeziku Afganistan znači zemlja maka. Kao kod nas Makedonija.
104
DVANAESTO POGLAVLJE - Iria
Univerzitet Harvard, Cambridge, sreda 18. maj 2007. godine
G ospođice Ayrshire, molim vas da isključite vaš mobilni telefon.

Ometate nas u radu, - obratio mi se profesor strogim tonom
nenaviknut da mi se ovakve stvari dešavaju.
- Oprostite. Zaboravila sam ga isključiti kad sam ušla u kabinet, -
pravdala sam se isključivajući telefon.
I meni i njemu je bilo nelagodno. Bio je vidno negativno iznenađen kad
sam pristupila predavanju sa desetominutnim zakašnjenjem, onda
nezadovoljan jer sam samo fizički bila prisutna, sada je ogorčen jer još i
ometam ovo predavanje.
Ahhh, povikala sam frustrirano u sebi. Nije bilo potrebe da proveravam
ko mi piše. Ne bih me čudilo da su njih tri sad ispred vrata ovog
kabinete i sa nestrpljenjem čekaju da izađem.
- Vi danas niste svesni ni mesta na kom ste. Tako meni izgleda, - ironično
je primetio profesor proučavajući moje lice.
- Tako je to kad se upeca velika riba. Posle glava boli šta sa njom, -
čujem ženski glas meni iza leđa. Namerno neću da se okrenem i
proverim ko je.
- Glavobolju stvara pitanje šta sa onom ne tako velikom ribom, -
nadovezuje se još jedan ženski glas.
Predavanje se pretvara u mešavinu poluglasnih došaptavanja i
prigušenog smeha.
Ustala sam sa stolice na kojoj sam sedela, pogledala profesora ravno u
oči i zamolila ga da mi oprosti zbog moje nepažnje. Ponovo sam sela
na svoje mesto i svu svoju pažnju pokušala da usmerim na predavanja.
Profesor mi se zahvalio, zamolio ostale prisutne da se smire i nastavio sa
radom.
- Vi niste normalne! - povikala sam kad sam se gotovo sudarila sa Selin
na vratima kabineta. - Dogovorili smo se da dođe po mene posle
predavanja, - odmah sam prešla na stvar jer nije bilo potrebe da pitam
šta žele. - Hoće li ovo ovako biti sve vreme koje provedem sa
Kenrickom? Da li zaista očekujete da vas obaveštavam o svemu? -
pitala sam, otvoreno se protiveći tim njihovim iluzijama.
- Naravno da ne! - povikale su sve uglas, a onda prasnule u smeh. Meni
nije bilo do smeha. - Ne, Ri. Samo dok se ne naviknemo da imaš pravog
momka popred sebe, - olakšala me je Marita.
- On je momak bio možda pre deset godina. Ri je momke preskočila i
odmah prešla na muškarce. Jesi li imala nekog u zemlji Elisabethe
Druge? - pitala me je Selin.
- Jesam, - priznadoh pocrvenivši.
Nema šanse da im ispričam kako sam se blamirala. Nije to bila nekakva
105
prava veza. Nisam još nikad bila u pravoj vezi. Pre nego što ću napustiti
ostrvo sa mamom, bila sam sa jednim dečkom koji mi je pre toga bio
drug. Ispala sam glupa, stidim se čak i kad pomislim na njega. Hteo je
da me uhvati za sise i gurne mi jezik u usta dok smo plesali. Sreća u
nesreći što nismo imali publiku. Iznenadio me je pa sam ga ošamarila.
Bilo je to u afektu. Izvinila sam mu se posle par sekundi i on je primio
moje izvinjenje, ali od tad smo nastavili biti samo drugovi iako sam mu
objasnila da me je samo iznenadio i da bih volela da nastavimo.
Kulturno me je odbio insistiravši da ostanemo prijatelji. Odmah posle je
našao novu devojku i kad god sam ih videla ruke su mu bile ili na
njenom dupetu ili sisama ili oko struka, a jezik vrlo često u njenim ustima.
Njoj oči sijaju. Lepo joj je, a ja, Iria Drvena, sam ostala sama. Bila bih im
još smešnija da sam im priznala kako sam ja godinama čekala dečaka
kog sam srela samo jednom u životu I to kad sam imala osam, a on
trinaest godina. Videli smo se samo jednom, on mi je rekao da ga čeka,
da će doći po mene kad napunim osamnaest. Nikad ga više nisam
videla, a njegovog toplog glasa I očiju boje tope čokolade još uvek se
sećam I često mislim na njih.
- Pa, koji je sad tvoj status? - Maritino lice u oblika upinika me vrati iz
Edinburgha u Cambridge. Ma pretvorila se u znak pitanja.
- Poliandrija, - šetersk sam odgovorila.
- U vezi ste? - nije mogla da veruje moja drugarica.
- Marita, skini taj upitnik sa face. Svi te gledaju, - opomenula ju je Jenn.
Pogledale smo oko sebe. Stvarno su nas gledali svi koji su se mimoilazili
sa nama.
- On je u vezi? Sa tobom, - sada je Selin imala oblik upitnika. Šta je sa
ovim curama?
- Da. Kenrick Hunter ima devojku. I to sam ja, - teatralno sam odgovorila
glumeći ponos. Bila sam ponosna.
- Ono baš veza?
- Da! Dopratio me do kabineta, držao me za ruku i dolazi po mene u
petak posle predavanja, - ponašala sam se kao da pucam od važnosti,
ali bih najradije da me ništa ne pitaju. Ni sama ne znam kud će me sve
ovo odvesti. - Moram da nađem onu guzicu od Jimmya. - Pomisao na
njega i opklada mi je digla živce na sto.
- Aleluja! - zapevaše njih tri radosno.
- Stvarno ste lude, - kažem im smejući se.
- Crni vuk stvarno čudno deluje na tebe. Nazvala si čoveka guzicom, a
da pre toga nije bio ni idiot, ni pokvarenjak. Napreduješ, damo.
- Moraš početi razmišljati o kontracepciji, - puče kao iz topa Marita.
Prvo su mi preko lica prešle sve dugine boje,a onda sam polako, vrlo
obazrivo pogledala oko sebe da budem sigurna da niko sem nas četri
nije svedočio ovoj njenoj izjavi. - Počni sa pilulama, - nastavlja Marita
mrtva hladna
106
- Vodi te u svoj stan?

- Ne, Selin, - pokušavam biti što manje frustrirana.
- E, jebi ga onda, - kaže Marita praveći se da je razočarana. Onda mi
namigne, zagrli me i poljubi. - Skajpamo posle vašeg sudara?
- Naravno, - uzvraćam joj poljubac i opraštam se od njih. Imam još puno
tog uraditi pre nego što padnem Kenricku u ruke.
- Ja u petak imam sudar, ali ću se uključiti kad dođem. Lepo se provedi,
lepotice, - govori mi Selin pozdravljajući se sa nama i odlazeći prema
drugom delu zgrade.
- Ri, ne dozvoli da ti isključi mozak ni na sekundu, - nežno me je upozorila
Jenn. - Veruj mi da znam da će ti biti teško, ali iako je to neminivno,
namuči ga.
- Ri, održi lekciju tom mudonji, - bodrila me je Marita.
- Osećam se kao da me šaljte na olimpijadu. Devojke, to je u oetak.
Danas je sreda,- našalila sam se. - Moram da idem. Opet ću zakasniti, -
izlanem ono što nisam htela da znaju jer znam da sledi još pitanja. Ali
izgleda da nisu registrovale šta sam rekla. Dobro je, pomislim sa
olakšanjem. Volim ih, ali ovo mi je sve previše. Na sasvim novom i
nepoznatom sam terenu, a vreme za privikavanje mi svi oduzimaju.
Dva dana kasnije sedim u kabinetu za engleski jezik, gledam na sat i

odbrojavam svaku sekundu do završetka prdedavanja. Svi su primetili
moje neučešće jer sam obožavala taj predmet pa nijedna diskusija nije
prolazila bez mojih replika, kako ih je zvala profesorica koja nam je
predavala. Mi u kući pričamo samo škotski gelski jezik. Engleski sam
počela da učim tek od četvrte godine kada sam krenula u Kilgraston
školu za devojke. Sećam se da sam ga učila samo zato što moram i da
mi je u početku vrlo loše išlo. Onda sam u šestoj godini osnovnog
obrazovanja pročitala „Guliverova putovanja" od engleskog pisca
Jonathana Swifta i kroz nju sam zavolela engleski jezik. Knjigu još uvek
znam skoro napamet. U Kilgraston školi su se šalili sa mojom opsednutosti
tom knjigom, nazvavši me Lady od Liliputanije. Henry Fielding, Jane
Austen, Charles Dickens, sestre Brontë doprinosili su mom usavršavanju
ovog jezika. Želela sam da ga pričam savršeno da ukoliko bih se nekad
našla pred engleskom kraljicom pokažem da je moj engleski bolji i od
njenog. Stvarno mi je mozak bio u oblacima. Engleska kraljica, ni manje
ni više. Možeš misliti.
Sat engleskog je brzo prošao. Uključim svoj mobitel i pošaljem SMS
Jimmyu gde da se nađemo. Mogla sam mu samo napisati da je gotovo
među nama, ali ako je on mali, bedni crv ne moram i ja biti. Polako sam
prikupljala svoje stvari čekajući da poslednja napustim kabinet. Pomislila
sam da bih mogla pitati nešto profesora i tako se još malo zadržati da
bih smirila živce, ali ma koliko pokušavala da se setim šta da ga pitam
ne uspeva mi. Nikakvo čudo kad skoro da ni ne znam o čemu je bilo
107
reč na predavanju. Ljubav i nauka ne idu skupa, čujem reči moje bake
u glavi. Pričaj mi na temu.
Jimmy mi odgovara da je za minut kod mene. Super.
- Hej, slatkišu. - pozdravlja me ulazeći u kabinet. - Stvarno si me
iznenadila, - nastavlja sav ozaren jer misli da će on odneti opkladu i
pokušava me zagrliti. Izmaknem mu se iz dohvata ruku.
- Jimmy, pozvala sam te da ti kažem da je kraj, - odmah sam prešla na
stvar.
- Kraj? O čemu ti? Jutros smo sve izgladili. Oprostio sam ti ispad sa
Hunterom.
- Ali si nastavio da se kladiš.
Ovo ga je toliko iznenadilo da nije uspeo da sakrije koliko mu je neprijat-
no
- Ko ti je rekao? - pitao je ljutito.
- Nije važno ko mi je rekao. Kao što sam rekla - kraj je. Zbogom Jimmy, -
rekla sam mu i napustila kabinet. Hteo je nešto da kaže, ali nisam mu
dala priliku.
Nisi imala vremena da mu je daš, Iria, čujem glas svoje savesti kako me
upozorava. Jer, napolju te čeka mrak i opasnost kojoj hrliš.
Duboko sam udahnula pa izdahnula, popravila kosu i garderobu,
ispravila se i podignute glave napustila zgradu. Nadala sam se da
izgledam samouvereno i nedodirljivo izvan kad već to nisam bila
unutra. Hoću li ikad naučiti da se nosim sa tim radoznalim pogledima?
Osećala sam da mi lice bukti, ali nisam se dala saviti. Još više sam se
ispravila u leđima. Iria, ovaj momak, ma iz kojih on to razloga radio,
čeka upravo tebe. Ti si prva devojka na ovom univerzitetu koju on čeka.
Zato digni glavu i ne obaziri se na podrugljive poglede. Ponavljala sam
u sebi.
U mojim maštanjima slika njega dok me čeka je izgledala drugačije od
ovog što sam videla u stvarnosti. Zamišljala sam ga u James Din fazonu
sve sa cigaretom koja mu skoro visi između usana, naslonjenog na onaj
njegov lepi motor, sa sunčanicama na pola nosa i kožnom narokvicom
oko ruke. Bila sam spremna da se kontrolišem i reaagujem tako da se
ne uzbuđujem, barem da to ne bude očito, na tu sliku njega. Ali Kenrick
Hunter je još jednom dokazao da je totalno nepredvidiv. Pored crnog
automobila, za kog ću kasnije saznati da se radi o Porsche Spyderu,
stajao je visok, atletski razvijen muškarac u plavim jeans pantalonama,
belim conversicama i crnoj majici kratkih rukava. Razbarušena, kao
ugalj crna, blago kovrdžava kosa koja mu doseže do polovine vrata
presijavala se na suncu. Nije bilo moguće ne setiti se osećaja te
neukrotive kose pod mojim prstima one noći na plaži. Održavao je svoju
bradu u «designer stubble» stilu. Koža mi se naježi setivši se osećaja
grebanja te brade.
Sa njim u društvu bio je još jedan muškarac i jedna devojka. Sagovornici
108
su gledali u njega pogledom koji je odavao veliko zanimanje za ono što

je on govorio. Njegov pogled je bio zaklonjen Ray Ban Wayfarers
naočalima pa nisam mogla videti da li i njega zanima razgovor koliko i
njih. Nadala sam se da ne iz dva razloga: Prvi; bilo bih mi puno lakše da
me uoči dok mu prilazim. Drugo; devojka koja stoji pored njega je jako
lepa i atraktivna. Ne želim da mu bude i zanimljiva.... Jesam li ja već
toliko ljubomorna? Posesivna? Bože, ne! Samo to ne. Ne smem biti
ljubomorna i posesivna kad je taj muškarac u pitanju. To bi me ubilo.
Usporila sam korak, ali sam pogled zadržala na toj trojki. Znam da će se
okrenuti. I okrenuli su se. Prvo Kenrick, a onda i njegovo društvo. Od
olakšanja što me je primetio blago sam mu se osmehnula. Nikakve
promene na njegovom lepom licu. Šta sam očekivala? Da će vrišteći
od radosti potrčati u mom pravcu? Ipak istupi jedan korak napred i
pruži mi ruku da me dočeka. Jedva sam se kontrolisala da sprečim da
se na mom licu vidi koliko sam procvetala od ovog njegovog gesta. On
je lepo vaspitana bitanga. Nepredvidiv. Totalno.
Prihvatim njegovu ruku i više prošaputam, nego glasno izgovorim pozdr-
av.
- Hej, mala, - pozdravi me i lagano poljubi u kosu. U kosu? Zar ne bi
trebao da me poljubi u usta? Oni cvetići što su mi naglo izrasli na glavi
kad mi je pružio ruku, isto tako naglo i uvenuše.
- Iria, ovo su Tina i Mike, - predstavi mi svoje društvo. Naravno da mu ne
pada na pamet da mi kaže ko su njemu Tina i Mike, a još manje da Tini i
Mikeu kaže ko sam mu ja. Htedoh se okrenuti i prevrnuti očima, ali
savladah se. Tako bih samo uvredila ove ljude koji, kao i ja, nisu ništa
krivi.
Tina i Mike mi se srdačno osmehnuše i pružiše ruke da se upoznamo.
- Iria, drago mi je, - kažem jednako srdačno uzvraćajući rukopozdrav.
- Kenrick nam je objasnio da čeka svoju devojku pa smo odlučili praviti
mu društvo i upoznati te, Iria, - objašnjava mi Tina i ostavlja me
zatečenu. On im je rekao da čeka svoju devojku? Saberi se Iria! Ti jesi
njegova devojka. Seti se. Ugovor sa đavolom si potpisala pre dva dana.
Tina mi je odmah simpatična. Nisam više ljubomorna na nju. Zato su i bili
onako ozbiljni dok im je pričao. Pomislim setivši se njihovog izraza lica
dok sam im prilazila. Slabašno se osmehnem i pocrvenim, naravno.
Zamisli još da uspem ragovati bez da mi lice bude crveno. Poželim još
jednom prevrnuti očima.
Tina je prepoznala moje ime na plakatu za objavu predstojećeg
koncerta pa me je nastavila ispitivati u tom pravcu. Mike, koji je sve
vreme bio po strani i samo nas slušao povukao je pričljivu devojku za
ruku promrljavši da moraju nešto obaviti. Tina se prvo namrštila jer nije
shvatila o čemu je reč, a onda se osmehnula potvrdivši da su ustvari
hteli do biblioteke. Poželeli su nam lep dan i udaljili se.
- Čudno, - primetila sam kad smo ostali sami.
109
- Šta?
- Biblioteka je otvorena čitav dan. Nisu morali žuriti da ne zakasne.
- Morali su, - rekao je Kenrick ozbiljno.
- Da?
- Da, damo. Čudno bi bilo da su ostali kad sam im rekao da idu.
- Nisam čula da si bilo šta rekao.
- Bio sam diskretan.
- Ma nije valjda.
Pogledao me je upitno lagano me gurnuvši do svog automobila.
Otvorio mi je vrata i propustio me na suvozačevo mesto.
Stojim ispred vrata kabine za presvlačenje i čekam ga da izađe da bih ja

mogla ući i navući na sebe ova dva parčeta materijala koja on naziva
kupaćim kostimom. Kupio ga je za sebe, ne za mene. To je bilo sasvim
jasno.
Pokušavam ne misliti na njegovo golo telo koje se nalazi sa druge strane
ovih vrata koja nas dele. Naravno da nije zaključao vrata, samo ih je
pritvorio. Nervozno tražim nešto u gomili ovih kabina što će me zaintere-
sovati više od iščekivanja da vidim polugolog Kenricka Huntera. Možda
bih i uspela nešto pronaći da se on nije tako brzo presvukao. Nadala sam
se šortsu za kupanje kao što je sad moda kod muškaraca, ali ne! Ispred
mene stoji skoro dva metra savršeno zgodnog muškog tela i na sebi ima
samo kratke kupaće bokserice. Znam da ima široka, ravna, ramena i
prsa, zategnut stomak, uske bokove ravne, mišićave i duge ruke i noge.
One noći na plaži sam rukama prolazila kroz dlačice na njegiv prsima.
Znam koliko mu je telo čvrsto. Osetila sam ga. Ali videti ga u mraku i
obučenog nije ni približno koliko je videti ga na svetlosti dana. Sada sam
prvi put pomislila koliko se moje i njegovo telo razlikuje. Ako ne računam
to što ja imam sise, a on ih nema, donji deo naših kostima je ukazivao na
najveću razliku naših polova. Moje gaćice su bile napred ravne, njegove
su pokrivale ogroman grumen.
Kada sam uspela odvratiti pogled od njegovog tela koje me je

privlačilo kao magnet uletila sam u kabinu u kojij je on pre mene bio i
brzo zatvorila i zaključala vrata. Ta vrata su mi bila kao štit od tog
sirovog, snažnog, velikog muškog tela koje će sigurno povrediti moje
budu li se spojila. A idemo u tom pravcu da se spoje. Udahnula sam i
zatvorila oči da bih se smirila. Današnji dan mi je ispunjen kao ni jedan
do sad. Prvo oni poljupci i dodiri u njegovom autu i redu za čekanje.
Sad on polugo. Treba sve ovo preživeti.
Bila sam mu neizmerno zahvalna zato što se suzdržao one noći na plaži.
Poznavao je svoje telo, a ja sam mu dozvolivši da upozna moje nesves-
no dala do znanja da ono neće ići.
Stojim u malenoj kabini za presvlačenje i gledam svoj odraz na velikom
110
ogledalu nasuprot meni. Ako danas izađem u ovom što Kenrick naziva
kupaćim na normalnu plažu, sutra mogu hladno otići na nudističku.
Kupaći mi je za broj malen, jedva mi pokriva stidne dlačice, a okrenuvši
se primetila sam da mi se nazire ona linija koja razdvaja zadnjicu. Gornji
deo nema bretele, samo jedna trakica koja mi jedva pokrije sise do
malo iznad bradavica.
Opet pomislim na onu ogromnu izbočinu na njegovom telu i jeza mi
prostruji telom. Dobro, Iria, rekao je da će to uraditi tek kad ga zamoliš. I
to onim njegovim prljavim rečnikom. Bezbedna si. Hrabrila sam samu
sebe. Uživaj u njemu.
Izašla sam iz kabine sva onako drvena kakva sam bila. Oblilo me
crvenilo pri pomisli da sam ja njega maločas gledala ovako kao što on
mene sad gleda. Ne obazirući se na moju neprijatnost udjeli mi
kompliment da izgledam neverovatno dobro. Zahvalim mu se. On me
onda pljesne po dupetu i lagano gurnu ispred sebe upozoravajući me
da ćemo nastaviti gde smo stali.
Od pomisli da ću ga opet moći dodirivati i da će njegove ruke
dodirivati mene ona Iria koja se pojavila prvi put kad sam bila
polupijana dođe mi i sada u pomoć. Odgurne ovu drvenu i uradi
najluđu stvar. Toliko ludu da je Iria Drvena pala u šok. Nadam se da se
neće zadugo probuditi. Htela sam spustiti poljubac na njegove grudi,
vratiti mu pljesku po guzi i pobeći. Umesto toga ja sam mu polizala
bradavicu, pljesnula ga po čvrstoj zadnjici, pobegla ispred i iznenadila
ga. To je bilo toliko očito. Iznenađeni Crni vuk, Kenrick Hunter!
- Šta je tebi tako interesantno na plažama?, - pitala sam zaustavljajući
se na sredini peskovite plaže prepoznavši mesto. Onu prvu noć kad smo
bili zajedno me je takođe odveo na jednu plažu.
- Čisto je, - rekao je zaustavljajući se meni iza leđa. Osećala sam njegov
pogled i njegove spretne prste koji su mi brzinom misli oslobodili kosu.
- Samo to? - mahinalno sam opet postavila pitanje, mada nisam bila
sigurna na šta se odnosi to „samo to".
- Da li ijedna osim tebe devojka ima ovakav ukras? - čula sam kako
govori dok su mu se teški pramenovi moje duge kose prelivali preko
ruku.
Sviđa mu se moja kosa. Drago mi je to. I ja je volim. Kratim je smo toliko
koliko je dovoljno da je osvežim. Otkako znam za sebe znam da sam
imala dugu kosu.
- Ne bih je smela kvasiti. Treba mi prilično vremena da je osušim, a
nemamo ni peškire.
Okrenuo me je prema sebi, a lagano me povukavši za kosu naterao me
je da ga pogledam u oči. Volela bih i ja da se mogu ovako fantastično
kontrolisati. U njegovim očima uvek vidim samo ono što on želi da mi
pokaže. Ovaj put su to dubina, snaga, žestina, želja i uvek prisutna
samouverenost.
111
Drži me za ruke i polako me svojim telom gura prema vodi.

- Jesi li zapamtila gde smo stali?
- Jesam.
- I?
- Pričali smo, - slažem da bih dobila na vremenu i smirila se malo. Ustvari,
htela sam proveriti koje su njegove namere. Zašto se predomislio?
- Ma nije valjda. I, koji odgovor si htela da mi daš? - prihvatio je moju
igru.
Upitno sam ga pogledala. Dobro Iria, šta sad? Proveri to što ti je na duši.
Zažmurim i brzo kažem ono što želim znati.
- Šta misliš o devojkama koje se upuštaju u vezu za jednu noć?
- Da sam žensko hodao bih sa dušekom prišivenim na leđa, - odgovori
mi mrtav ozbiljan.
U prvom trenutku sam ostala zatečena kad sam shvatila šta je hteo da
kaže. Onda sam prasnula u smeh. Kakav originalan način da mi da
odgovor kakav sam slutila da jeste. I kako sam samo glupa ispala.
Naravno da nema ništa protiv veza za jednu noć. I sam takav. I dalje se
tresući od smeha smanjujem to malo rastojanje koje je bilo između nas i
naslanjam mu glavu na grudi, stavljam mu dlanove svojih ruku na
sredinu leđa i moj smeh zamre, a dlanove refleksivno povlačim, ali ih
koliko god mogu biti nežna vraćam na mesto koje sam napipala i koje
me je uplašilo. Povlačim dlanove duž čitavih njegovih leđa i sa užasom
shvatim da su mu čitava leđa prošarana dubokim ožiljcima. Shvatila
sam da je onom jezivom tetovažom sakrio stravične ožiljke.
On je mirno stajao gledajući moju reakciju na ovo otkriće. Da je hteo
da me spreči sklonio bi mi ruke sa tih ožiljak, ali njegovo mirno stajanje
mi je bio znak da mogu pogledati zveri u oči. Onu noć u areni dok se
borio kroz majicu se nazirala ogromna zver u napadu; crni vuk u
trenutku kada napada žrtv, raširenih prednjih šapa i isturenih kandži koje
se protežu preko moćnih, širokih ramena i zadnje šape koje vrhovima
kandži nestaju ispod kupaćih. Jedini deo koji je ostao ne prekriven
crnom tintom je onaj koji je ostao da bi označio velike očnjake i čeljust.
Ta zver je i kroz tkaninu natopljenu znojem izgledala strašno. Ovako izbli-
za deluje kao da sam pogledala pakao. Duboki ožiljci koje je pokrivao
nacrtani crni vuk u napadu sa živim Kenrickovim očima umesto crvenih
očiju prirodne zveri govorile su da je vlasnik ove tetovaže prošao kroz
pakao.
Tad nisam znala da on iz tog pakla nikad nije izašao. Taj pakao je ostao
u njemu, sjedinio se sa njim, bio je on.
Spustim lagani poljubac na ta moćna leđa pazeći da ih ne povredim.
Moj poljubac kao da ga je opekao. Uhvati me oko struka i povuče sebi
u zagrljaj. Bože, onaj namršteni, strašni pogled koji sam upravo gledala
na njegovim leđima sada gleda u mene. Kenrick pognu svoju glavu sve
vreme me gledajući u oči. Kroz glavu mi je prošla scena iz Harry Pottera
112
kada ga u vozu napada dementor pokušavajući izvući dušu iz njega.

Kenrickov je tačno znao šta mi je na duši. Nije bilo potrebe da je vadi.
Imao je skoro kompletan uvid u celo moje biće.
Usne nam se dodiruju, ali me ne pokušava poljubiti. Lice mu je ozbiljno
dok mi govori dodirujući mi usne svojima: - Mala, neću više ponavljati.
Igramo po tvojim pravilima dok me ne budeš molila da te jebem. Posle
toga igramo po mojim pravilima.
Klimnem nervozno glavom u znak razumevanja i... odobravanja spuštaj-
ući ruke na njegove bokove. Osećam da mu se koža naježila, oči smrk-
le, a telo ukrutilo od mog dodira. Pogled mu je bio još dublji, još žešći, još
snažniji, još samouvereniji i posednički dok je dodavao ono što pre nije
imao na umu. Moja ženska ituicija mi je rekla da je ovo što sledi posledi-
ca mojih dodira po njegovom telu.
- Dobro razmisli hoćeš li me pustiti da te pojebem, Iria. Ako mi dopustiš
da te jebem, dopustila si mi i da te posedujem. To je moje pravilo.
Bila sam zbunjena. Njegovo telo mi govori da mu gode moji dodiri. Šta
više, da je gladan dodira. Gladan nežnosti. Ali on izgovara reči kojima
me pokušava prestrašiti. Čudan je. Daje mi prostor da pobegnem, a u
isto vreme me zavodi da ostanem. Znam da je dovoljno iskusan da kuži
da je pitanje vremena kad ću prevaliti preko jezika one besramne reči
koje želi čuti, a ja nisam više tako naivna da sanjam da će mi on između
poljubaca nežno prošaputati da želi da vodi ljubav sa mnom. Koliko me
privlači zato što ne dozvoljava da bude kontrolisan toliko želim da ovaj
muškarac, koji je to doslovno, izgubi glavu za mnom, da mi ugađa i
popušta iz ljubavi. Želim da me voli i poštuje kao što bih i ja njega volela,
poštovala ga i ugađala mu. Jer, sve ovo što mi se dešava sa njim je
između prelepog i bolnog. Poželim da sam malo iskusnija, da se znam
kontrolisti. U jednu ruku me uzbuđuje, a u drugu postiđuje to što može
videti kako reagujem na njegove dodire. Ne želim da mu budem
obična. Opet, iako sam neiskusna osećam da mu nisam obična.
Da bi mi pokazao da zaista misli ono što kaže premesti moje ruke sa
svojih bokova na svoja ramena i podiže me od zemlje. Gledali smo se
na istoj visini. Rukama me je uhvatio za butine, a ja sam mu vođena
željom za njim obavila noge oko struka i ruke oko vrata. Koža uz kožu.
Nisam ni znala koliko sam trebala ovaj osećaj. Privila sam se još jače uz
njega udišući njegov miris i uživajući u mirisu, toploti i čvrstini njegove
kože koja je gorela kao i njegove oči dok me je gledao. Prešla sam
nosom preko njegovog vrata i kose, zavukla mu prste u neposlušnu kosu
i nesigurno spustila svoje usne na njegove. Pojačao je stisak prstiju na
mojim bedrima ohrabrujući me da nastavim. Ohrabrena, izvijem mu se
na grudima još više nam spajajući tela, stegnem ga još jače nogama
oko struka, rukama oko vrata i drsko gurnem svoj jezik u njegova usta.
Blaženstvo! Kao da ga ljubim prvi put. Pa i jeste prvi put da ja njega
ovako ljubim. Ta pomisao da sam prešla još jednu granicu mi je dala
113
krila i bacila u zaborav. Zaboravila sam gde sam, šta sam i ko sam.
Važni smo bili samo ovaj trenutak, on i ja. Ljubila sam ga silom očajnika
pokazujući mu kroz šta sam prolazila svih ovih dana, sati, minuta i
sekundi dok sam očajavala misleći da više nikad neću osetiti toplinu i
miris njegove kože, vlažnost i slast njegovog jezika, snagu njegovog tela
i Kenricka Huntera. Nisam mogla ili nisam znala kako da to sprečim, ali
obnažila sam mu se.
Trgla sam se osetivši kako mi pohladna voda kvasi donji deo kupaćeg
kostima.
- Hladno? - pitao je zastavši kad mi je voda dosezala skoro do struka. -
Ako nećeš da pokvasiš kosu zaveži je.
Uzmem gumicu koju mi je dao kad mi je odvezao kosu i dignem kosu u
visoku ponđu.
Spustila sam pogled na njegove usne, senzualno oblikovane i lagano
rastvorene, i osetim ludu želju da ih opet ljubim.
- Poljubi me, - zatražim gledajući ga u oči.
Bogu hvala, on je bio napaljen koliko i ja pa nisam morala čekati ni da
završim rečenicu, a njegove zahtevne usne su već bile na mojima. Za
trenutak sam se ukočila jer nisam očekivala ovakav njegov poljubac.
Nije baš da sam navikla na njegove nežne poljupce, ali sad sam osetila
da je namerno želeo biti grub. Ne znam šta sam uradila da me ljubi kao
po kazni. Slabašni glas razuma u meni mi je iz neke daljine govorio da
prekinem poljubac, a snažni zavedeni glas mi je govorio da je to ono
što mi on može prižuti i da mi to bude dovoljno, za sad. Obavila sam mu
ruke jače oko vrata i uzvratila onoliko grubo koliko sam znala. On mi nije
ni davao prilike za nešto drugo. Drsko me je pripio u sebe dajući mi do
znanja ono što sam već znala, da se očajnički želimo. Tvrd, moćan i
debeo vrh njegovog polnog organa, kroz tanku tkaninu mog kupaćeg
kostima, pritiska ulaz u moje telo. Mami me i ujedno plaši. Strah od te
ogromne izbočine koja je vrhom izašla iz kaveza njegovog kupaćeg i
preti da uđe u mene svom svojom snagom i veličinom je sada pomešan
sa radoznalom željom. Ja sam u njegovim rukama smo još jedna Eva
koja želi probati zabranjeno.
Pokreti njegovih snažnih ruku na mojim leđima, ramenima i stražnjici su
bili znalački neukrotivi i ne bih ih mogla nazvati milovanjem. Svaki put
kad bi se njegove šake našle na mojoj guzi očekivala sam da će preći
tu crtu i zavući prste ispod mog kupaćeg jer je taj deo moje kože vrištao
za njegovim dodirima. Ali nije. Bio je jako grub, strastven i silovit dok mi je
stiskao dupe i bedra, želeći da vidi moje reakcije na ove njegove
postupke. Sramota me priznati, ali ovo što bih kao posmatrač nazvala
brutalnim drpanjem mene je jako palilo. Sviđa mi se da me boli, ali da
mi bol stvara njegova strast. Uživala sam, trebala sam još i želela sam
sve što mi je mogao dati. Bilo mi je i žao i drago zbog ovog njegovog
suzdržavanja. On se ustvari nije suzdržavao, čekao je da mu ja kažem
114
da mi zavuče prste u gaćice. Moje telo mu je to govorilo, ali strah da će

se sve ovo između nas brzo završiti mi nije dala da te reči prevalim
preko usana.
Znao je tačno gde i koliko dugo treba zadržati svoje prste. Činio je sve
da me rastavi sa pameću i uspeo je u tome. Ovo je javno mesto i
trebam mu reči da prestane, ali nisam imala ni snagu, ni volju, ni želju
da prekinem ovo. Njegovi dodiri me opijaju, otkrivaju mi osećaje za koje
nisam znala da postoje. Mislila sam da je ono što smo doživeli na plaži
vrhunac, ali nije. Osećam da ima još puno više i da sa njim mogu doći
do tih visina.
Želim još. Njegovi pokreti su ograničeni samo na moja leđa. Tek
vrhovima prstiju samo usput okrzne ivice mojih grudi čiji su vrhovi počeli
da me bole od osetljivosti i ukrućenosti. Ti dodiri me teraju da se
osećam kao da me šetaju malo po raju malo po paklu ne zadržavajući
se ni na jednom mestu previše dugo. Mamio me je, bližio i udaljavao od
orgazma. Igrao se sa mnom kao beba sa zvečkom. Dovoljno bi bilo
jednom da me štipne za ukrućene bradavice i ja bih bila gotova. Svo
vreme svesna njegovog plusirajućeg uda na ulazu u moju ribicu odluč-
im da i ja njemu vratim milo za drago te se počnem meškoljiti na njego-
vim preponama. Tada sam naučila da se ne upuštam u igre sa njim ako
nisam spremna igrati do kraja. Mislila sam da je to najviše što mogu žele-
ti. Da mi šakama mesi sise kao što je to radio sa mojom guzom. Mislila
sam da bih ga mogla isprovocirati da to uradi i podari mi taj orgazam
koji trebam. Toliko sam želela preći tu granicu i pasti u blaženstvo da
sam odbacila upozorenje svog razuma da to trebam od muškarca koji
svoje seksualno-zavodničke veštine koristi i kao omamljujuće oružje koje
će sakriti njegova nemilosrdna dela i pokvarene ambicije. Prstima jedne
ruke mi pomakne gaćice u stranu, a drugom rukom namesti moj otvor
prohodan za onaj vrh njegovog uda koji me je sve vreme pritiskao kroz
gaćice. Taj vrh je sada bio u meni. Duboko sam udahnula i zastenjala
ne usudivši se pomeriti ni za milimetar. Htela sam da skupim noge, ali on
m nije dozvolio. Naterao me je da ih još više raširim. Osećaj vrha te
ogromne stvari u meni me je više uplašio nego uzbudio. Proklinjala sam
u sebi svoju sitnu konstrukciju.
- Ako ćeš nastaviti da me izazivaš ja nemam ništa protiv, - čujem njegov
zlokoban glas dok se gledamo o uči. On se polako pomeri unazad i iza-
đe vrhom svog uda iz mene, a onda opet uđe, ali samo tim vrhom.
Osećaj je takav da osećam da će se raspasti. Čvrsto ga zagrlim i
prošaputam mu u vrat da nisam spremna.
- Molim te, Kenrick.... Želim, ali nisam spremna.
- I ja želim i spreman sam, - upozori me ljutitim, odlučnim tonom da se
više ne igram vatrom vraćajući moj kostim na svoje mesto, ali ne i svoj
ud u svoje gaće. Taj vrh je nastavio da me bode, ali sad je tkanina bila
između nas što me je činilo malo sigurnijom.
115
- Htela sam orgazam, - priznam jer ga nisam gledala u oči pa sam

mogla pričati šta mi je na srcu.
- Znam. Reci mi šta hoćeš i dobićeš to, - nagovarao me je držeći ruke
na mojim rebrima, palčevima lagano dodirivajući moje bolne bradavi-
ce. - Pogledaj me u oči i reci mi da te uhvatim za sise, - glas mu je
promukao i uzbuđen. I on je bio na ivici.
Podignem glavu i prvi put pogledam oko nas. Nije bilo nikog u blizini.
Dobro. Mogu ja to. Čvršće ga zagrlim nogama oko struka odmakinjući
se malo da bih dala prostora njegovoj ruci koja mi treba ispod ove
trake koja mi prekriva grudi.
Zakačim vrhovima donje vilice njegovu bradu i tiho ga upitam šta ću ja
uraditi za njega.
- Kad te prođe orgazam rećiću ti, - govori onim svojim samouverenim
hrapavim glasom koji je sad bio i napaljen od želje . - Reci, - naređuje
mi.
- Kenrick, moje... moje, - počela sam neodlučno okrećući lice od njego-
vog pogleda i šaptajući mu na uho ono što sam želela. - Grudi me bole.
... Molim te, diraj ih.
Volela bih da sam videla taj pobednički osećaj na njegovom licu, ali
nisam. Samo sam ga osetila. Napravio je još dva koraka napred i sad
nam je voda bila do ramena. Brzim potezima odmakao nam je tela,
položio moje dlanove na svoja moćna ramena i oslobodio mi grudi
kupaćeg. Čim mi je prstima dodirnuo drske vrhove mojih bradavica i
protrljao ih kroz prste glasno sam zastenjala zarivši svom snagom prste u
njegova ramena. Onaj poznati vrtlog širio mi se telom velikom brzinom i
znala sam da ću uskoro eksplodirati. Svi nervi završetci su mi bili hiperos-
etljivi, a oni na moj vagini su mi razarali čula, jer sam osećala plusirajući
čelik koji hoće da probije moj kupaći jer je isto pred eksplozijom.
- Svrši sad, mala, - naredi mi kroz stisnute zube i jače povuče moje brad-
avice Uradila sam baš tako kako je rekao i kad je rekao. Čini mi se da
sam vrisnula kad me je snažan orgazam katapultirao u neslućene visine.
Ne verujem da ću uskoro sići sa ove visini, trebaću prilično vremena za
to.
Ne znam koliko mi je trebalo da se vratim na zemlju. Meni je izgledalo
kao da sam čitavu večnost bila na onoj drugoj strani sveta, u raju.
Mozart je bio u pravu kada je napisao da se žena i muškarac u ovim
trenucima uzdižu do božanstva.
- U kurac, - čujem reči koje dopiru daleko ispod mene i opet osećam
ono snažno napeto telo pored kog temperatura mog uvek raste.
- Kenrick, - dolazim polako sebi šaptajući njegovo ime.
- Uzmi ga u ruku, Iria, - naređuje mi ječeći mi usta, isturajući kukove
napred i na gore. Gleda malo u moje gole grudi, malo u usne. - Mogao
bih svršiti samo og gledanja na tvoje sise. Savršene su, mala.
Zanemarim kompiment koji sam dobila na račun grudi. Jedan deo
116
mene je strepio od ovog, a jedan veći deo je jedva dočekao da

opipam i taj deo Kenricka Huntera. Spuštam ruku između nas i vrhovima
prstiju prvi put dodirujem vrh njegovog plusirajućeg penisa. Čelik prekriv-
en tankim slojem pliša, tako bih to opisala. Iznenadilo me je što je bio
prilično vruć sa obzirom da smo bili u vodi. Obujmim taj vrh prstima i ja-
ko stisnem. Čak je i moja ruka premala za njega. Ma koliko ga stiskala
ne mogu spojiti svoje prste.
- Celog, Iria, - nestrpljivo istura kukove dok mu opasne oči blistaju od
zadovoljstva. Ugrizom se za donju usnu i zavučem ruku duboko u njegov
kupaći. Njegov ud se pretvori u raspomamljenu zver pod mojim dodir-
om.
Moraš ukrotiti tu zver, devojko, čujem glas one bludne Irie. Čvrsto ga
uhvatim u korenu i strgnem.
- Ne mogu dočekati da vidim kako ga primaš u usta. Kreni od korena
prema vrhu i nazad, mala. - strastveno mi govori. Ne mogu prestati
gledati ga u te oči dok u njima gori strast koju sam ja izazvala. Ponosila
sam se sobom da tako utičem na njega. Povećam stisak svoje ruke na
njegov plusirajući ud i povučem šaku prema gore, onako kako mi je
objasnio. Njegovo muklo režanje mi govori da ovo dobro radim, zato
nastavljam to istim tempom. Stežem ruku oko njegovog vrha i povlačim
je do sredine koplja.
- Do kraja, Iria. I jače! - glas mu je životinjsko grub. Telo mu se stresa od
užitka.
Poslušam i radim kako mi je naredio. Čvrsto mu stežem ud ne skrećući
pogled sa njegovog lica. Njegovo lepo grubo lice bilo je još grublje od
požude koja je plusirala u njegovim venama. Ta surovost bi me u nekoj
drugoj prilici možda i prepala, ali shvatila sam da je ta surovost rezultat
onog što smo radili jedno drugom. To je bila njegova potreba za mnom.
- Jebiga!, - uzvikne.
Stegnem šaku oko široke baze penisa i povlačim je gore dole. Osetim
kako drhti, čujem ga kako psuje i gledam kako mu se vratni mišići napi-
nju. Ostala sam hipnotizirana ovim. Dok sam živa pamtiću ovaj trenutak
dok je Kenrick izgledao tako mračno erotičan u svom neobuzdanom
prepuštanju. Od pogleda na njega moja ribica je počela opet da gori,
nepodnošljivo boli i drhti od ćežnje da sam instiktivno pokušala stisnuti
bedra jer nisam htela da mi moja ponovna želja odvrati pažnju od
Kenrickovog nadolazećeg orgazma kojem se on predavao sirovo i bez
ikakvih rezervi.
Ovo iskustvo pomoglo joj je da postane žena. Strastvena i ženstvena.
- Jebote, - zarežao je, pre nego što mi se prvi snažni mlaz semena izlio
po ruci.
Saznala sam još jednu stvar o njemu; svršava istim snažnim intenzitetom
kojim radi sve drugo. Vratne žile su mu iskočile od silnog olakšanja kada
mi je uronio svoj nos u vrat, zube u meso, srednji prst u mene, a svoje
117
seme ispušta, iz svog penisa koji se trza, preko moje ruke u vodu. Još
jedan njegov trag na mojoj koži dovoljno snažan da ću barem nedelju
dana morati paziti na odeću, a ujedno i dovoljno nežan da mi ne pusti
krv.
Njegov prst stimuliše neko mesto u meni od kog mi svi nervi vrište.
Zaboravljam na to koliko dugo ću morati sakrivati njegove tragove na
sebi. Ovaj put nadolazeći orgazam nije koncentrisan samo na jedno
mesto, već se širi celim mojim telom.
- Tako si jebeno uska, Iria, - procedi dahtajući kroz stisnute zube.
Ujednačeno kretanje njegovog prsta po mom unutrašnjem zidu teraju
me prema još jednom orgazmu. Još jedno podrhtavanje svih mišića u
telu, zastajanje daha i vrtoglavica. Još jedno putovanje do neba.
Raspadam mu se oko prsta uz glasan krik.
- Prava si mala divljakuša, Iria, - čujem glas pored svog uha koji mi miluje
usnu školjku i preti mi vraćanjem među oblake.
- Neko nas gleda? - pitala sam postiđeno.
- Nema potrebe. Svi su te čuli. Glasno svršavaš.
- Ja sam bila ta koja je vrištala?, - pitam posramljeno crveneći se od
korena kose do nožnog palva. - O, Bože! Kakva sramota.
Čujem kako se smeje dok mi namešta gornji deo kupaćeg preko grudi
namerno dodirujući hiperosetljive bradavice, oslobađa se zagrljaja moj-
ih nogu koje su mu celo vreme bile oko struka i lagano gura prema naz-
ad da mogu stati na njih.
- Jebanje sa tobom na plaži definitivno otpada, - kaže mi ozbiljnim ton-
om kao da mu je istinski žao zbog toga. - Previše si lepa da delim pogl-
ed na tvoje telo sa drugim ljudima, previše dobro svršavaš da bih dopu-
stio da i drugi uživaju u tvom vrištanju. I sad mi je u glavi samo koliko ćeš
biti glasna kad se zabijem duboko u tebe.
- Molim! - refleksivno izleti iz mene. Nije da mi je trebalo ponoviti. Bila
sam svesna šta je rekao, a iako znam da on nema filter između mozga i
jezika uvek me uspe iznenaditi. Ma šta iznenaditi. Šokirati. - Stvarno nem-
aš srama.
- Nemam, - potvrdi jednostavno.
- Nemaš srama uopšte ili samo sa..., - nisam uspela da završim pitanje jer
me je u sred rečenice brutalno poljubio.
- Uopšte. I ne diže mi se na svako žensko.
- Osećam se tako jeftino i lako. - Što je bila i istina.
- Mala, ti ni sama ne znaš koliko si strastvena i vatrena. Nema ničeg jefti-
nog u ovom. Ljudi to rade stalno i gde stignu. I nisi laka, strastvena si,
temperamentna i veoma ženstvena. Treba ti muškarac. To te ne pravi
lakom.
Ove reči utehe bile su ono što mi je trebalo mada je daleko važnije bilo
otkriće da me žestina njegove potrebe i žara više nije plašila. Ostaje mi
još da savladam taj strah da će me ostaviti čim mu se predam i mogu
118
se upustiti u vezu sa njim kakvu želimo.

- Strah me je da se neću moći suzdržavati, - bila sam iskrena.
Omamljena svim ovim što sam netom doživela bila sam još uvek u
poluopijanom stanju koje me je hrabrilo. Nadala sam se da ću biti
dovoljno snažna da mu odolim dok ne budem sigurna da on oseća za
mene više od seksualne potrtebe koja je, istine radi, međusobno bila
presnažna da bi smo je kontrolisali ili zanemarili. On dobija sve što hoće
da ima, a hoće mene. Od njegovih pogleda i dodira ja sam bila u
nevolji i zarobljena. Kad mu se podam biću njegova. Nikad više samo
svoja, jer posle tog posrnuća za mene više neće biti povratka.
- Računam na to, - zavodljivo mi se nasmeši i gurnu u vodu da bi smo
plivali.
Umeo je on biti i pažljiv. Vidno ga je nerviralo moje polagano plivanje,
ali nijednom nije prošao ispred mene. Svo vreme smo plivali zajedno.
Jedno pored drugog. Ja sam htela da se gnjurimo u vodi što je njemu
bilo detinjasto i smešno, ali je svejedno pustio da ga par puta potopim u
vodu. “Za kaznu” sam bila pošpricana njegovom kosom koju je prosušiv-
ao mahanjem glave, a dobila sam par puta I po dupetu.
- Ručni rad ti dobro ide, - reče kad sam mu se po ko zna koji put popela
na leđa u nameri da ga potopim u vodi. - Ajde, nemoj da se crveniš, -
ismejavao mi se videći sve nijanse crvene na mom licu. - Nisam rekao
da si mi dobro izdrkala.
- Zar se to ne zove mastrubiranje?, - ispravim ga ne prihvatajući njegova
pravila u vezi izražavanja.
- Tako to zovu oni koji od ruke prave pičoku, a od kurca budalu.
- Užasan si.
Zanemario je ovu moju primedbu, ali ne i temu.
- Lupanje jaja ti stvarno dobro ide, - Njegove sive oči zasijaju nekakvim
mračnim sjajem i on se zločesto naceri. - Sada me jako interesuje hoćeš
li jednako dobro i pušiti.
Šokirana njegovom spontanom izjavom raširim oči ostajući bez teksta.
Koliko sam bila iznenađen tom njegovom izjavom toliko i brzinom kojom
sam se sabrala. Navikavam li se ja ovo na njegove prostote, priznajem li
da me ustvari pali taj njegov prljav rečnik.
Povukla sam njegovo telo sebi, lagano mu prstima leve ruke prešla
preko ruke, a desnom petom pomazila vanjsku stranu njegove noge,
polizala mu ušnu resu i što sam erotičnije mogla prošaputala: - Tako si
romantičan.
- Moje drugo ime, - naceri mi se zadovoljno.
- Hej Hunter!, - čujmo glas koji dopire sa dušeka desetak metara ispred
nas. Na vodenom dušeku boca nekog alkoholnog pića i par čaša oko
flaše, a sa strana dve devojke i jedan muškarac.
Okrenem se prema Kenricku i vidim kako im klima glavom u znak
pozdrava.
119
TRINAESTO POGLAVLJE - Iria
D rži se mene, - upozorava me gledajući kako nam se dušek i

oklolno društvo približavaju.
- Poznaješ ih?, - morala sam pitati jer me ovo njegovo
upozorenje da budem uvek blizu njega pravi nervoznom.
- Poznajem ih, - potvrdi on ležerno. - Sve je uredu. Samo poslušaj šta sam
ti rekao.
- Hej druže, ti otkad si nestao sa onom malom pre dve nedelje nema te
nigde, - srdačno ga pozdravlja muškarac njegovih godina, sav išaran
raznobojnim tetovažama i sa jednim velikim ožiljkom preko leve strane
lica. Deluje mi kao vojnik onako sav nabildan i kratko podšišan.
Mala od prošlog petka? Ja? Nemam vremena da razmišljam jer oseć-
am Kenrickove prste na mom struku kako me privlači sebi i mrmlja sebi u
bradu nešto oko pogrešnog izbora mog kostima.
- Ej, stari, - Kenrick mu otpozdravlja plivajući u mestu i zaklanjajući toj
grdosiji od čoveka pogled na mene. Iskoristim taj položaj da ga još
jednom dobro odmerim. Nikad neću prestati zahvaljivati zvezdama i
Mariti na onoj večeri kad sam prihvatila opkladu i da idem u onaj klub.
Nagrada za pobedu kukavice u meni bila je vredna svega, pa i patnje
ako se jednom rastanemo. Ako se jednom rastanemo? Ne može biti da
sam ovo pomislila. Prošlog meseca u ovo vreme nisam znala da ovaj
čovek postoji, a već želim čuti «dok nas smrt ne rastavi». Daj Iria, urazumi
se.
Glas jedne od devojaka koja upozorava grdosiju da sam ja ta devojka
od petka naveče me vraća iz planova za budućnost. Jedna od devoj-
aka, ta koja me je prepoznala, je bila sa moje leve strane. Okrenem se
da je pogledam. Možda i ja nju poznajem. Ma koliko se trudila ne mogu
se setiti njenog lika.
Obe cure su brinete. Jedna ima tetovažu ogromnog leptira preko celog
vrata, a druga nema crteža. Barem ne vidljivih.
Budi Bog sa nama, Iria, u kakvo si ti to društvo dospela. Pomislim šta bi
mi baka rekla da me vidi u ovom društvu.
Ovo društvo, iako ne izgleda baš za primer opušteno je dobro raspolož-
eno. Kenrick i ja smo se uhvatili za dušek. Netetovirana brineta, ona koja
me je prepoznala, se premestila na drugu stranu ostavljajući nama
dvoma suprotan kraj.
- Iria, ovo su Tamara, Swenja i Ashton, - predstavi mi društvo. - Iria, moja
devojka, - predstavi društvu mene.
- Oprosti, Iria, - izvinjava mi se ovaj veliki muškarac koji se zove Ashton
na tajcu koji je usledio nako što me je Kenrick predstavio kao svoju
devojku. - Znam Huntera više od pet godina i nikad mi ni jednu devojku,
koja je bila sa njim u društvu, nije predstavio kao svoju. Otud moja
reakcija.
120
- To vredi i za nas, - osmehnu mi se brineta koja je bila u sredini, Swenja.

Osmehnem se i kažem da je uredu. Ali nije bilo uredu. Tri para prodornih
očiju me gleda kao da traže na meni nešto što bi trebalo biti nadzema-
ljsko pa je Kenrick na to pao. Čvrsto se uhvatim za ivicu dušeka i približ-
im se sasvim svom dečku.
Kenrick naravno mrtav ozbiljan i uglađen. Uglađen? Premotam filmove
u glavi gde ja i on nismo bili sami i shvatim da on, iako deluje zastrašuju-
će i pojavom poručuje da mu se skloniš sa puta jer neće biti lepo bude
li on to morao raditi, ima lepe manire. Držanje i rečnik su mu uvek suzdrž-
ani i na distanci, ali pristojni.
- Jeste li za dvanaest godina star „Old Pulteney"?, - pita nas Ashton. -
Imamo doduše samo jednu čistu čašu, - pokaza na plastične čaše
pored boce.
- Jedna je dovoljna, - Kenrick prihvata ponuđeno piće uzimajući čistu
čašu i pridržavajući dok mu je nabildana grdosija sipala piće.
- Probaj, - pruža mi alkohol. - Ovo je škotski viski. Jedan od najboljih na
svetu.
- Naravno da je najbolji ako je iz Škotske, - pokušavam se našaliti i oslob-
oditi ovog nelagodng osećaja. Otpijem mali gutljaj i sva se stresem.
Probala sam u par navrata viski pa znam da je okus jak i žestok, i uvek
reagujem isto kad ga probam.
- Poreklom si iz Škotke?, - zainteresovano me pita Ashton.
- Iz Škotske, - kažem ponosno.
- Jesu li gorštaci onakvi kakvim ih opisuju u romanima?, - šaljivo me pita
Tamara.
- Zavisi koliko je pisac nadaren. Gorštake je jako teško opisati, - Tamara
oblizuje usne i ja verujem da je zamislila jednog pored sebe.
Swenja se setila jednog eishockey igrača koji je igrao za ekipu „Boston
Bruins" a poreklom je iz Škotske. Tu je započela tema o sportu. O sportu
sam znala toliko da mogu nabrojati popularne discipline i to je sve. Sve i
da sam znala nešto o američkoj NHL ligi radije bih ostala po strani i
proučavala Kenrickovo ponašanje. Bilo mi je jasno da kod svih ljudi on
izaziva poštovanje. Niko ga nije prekidao i svi su pažljivo slušali šta
govori. Rođeni govornik. Pomislim. Trojka je tu i tamo upotrebljavala
psovke, ali Kenrick ni jednom. Čak ni ton nije povisio. Totalno uravnotež-
en i kontrolisan. Bila sam ponosna na njega. Iz priče sam saznala da je
Kenrick za vreme studija igrao u rukometnom timu. Nije me iznenadilo.
Rukomet je jedan od najgrubljih timskih sportova. Teren gde je potrebna
dominacija, brzina, mudrost i snaga. Njegov teren.
Nismo se puno zadržali u tom društvu jer su devojke bile nestrpljive da
nastave tamo gde su stale kad smo im se mi pridružili. Pozdravili smo se
sa njima i vratili na plažu. Kenrick mi je objasnio da je on bivši plaćenik i
da one verovatno rade za njega (šta god to značilo).
Tražio je da mu pričam o sebi, o mojim sećanjima vezanim za Škotsku,
121
mojoj porodici. Ispostavilo se da smo bili na istim mestima. Objasnio mi

je da je često kampovao na planini Merrick, a bio je par puta i u Ayru,
mom rodnom gradu. On nije puno pričao o sebi. Njegova majka sa
svojom porodicom živi ovde u Americi, a i otac mu ima porodicu u
Londonu. Mislila sam da mu je teško da priča o sebi jer je on sam.
Diplomiraće za par nedelja, a trenutno radi u jednoj firmi koja se bavi
software-ima. Par puta sam ga pokušala pitati u vezi onih strašnih
ožiljaka na leđima i borbi ali uvek je ta tema dolazila kad su nam usne ili
tela bili previše blizu.
Napolju je počelo lagano da se smrkava. Zaboravila sam na vreme, a
zo to je kriv ovaj muškarac i magnetsko delovanje koje ima na mene.
Njegov me pogled hipnotizira. Mogu razmišljati samo o njegovom glasu,
mirisu i dodiru. Nevjerojatna moć koju ima nada mnom me plaši.
Dva puta sam ga morala zamoliti da idemo u vodu jer smo toliko bili
napalili jedno drugo da nam je trebalo oslobađanje. Iako u toku dana
nije bilo puno ljudi u našoj blizini svejedno mi je bilo neugodno, nisam se
mogla opustiti. Gore od svega je što me je terao da mu kažem sve što
želim da mi radi. Poljupcima, milovanjem i onim svojim prostatama me
je palio, a kad nisam više mogla da se kontrolišem tražio je da mu kaž-
em gde želim da me dira i kako.
Ležao je na boku, jedna ruka mu je bila ispod moje glave, a drugom
me je dražio. Bila mu je dovoljna samo ta jedna ruka i pet prstiju da
natera moje telo da se bestidno vrpolji moleći za još, za više. Usnama mi
miluje vrat, prelazi preko udoline grudi i zubima pomera gornji deo mog
kupaćeg otkrivajući mi grudi.
Jako zastenjem popuno omamljena. Nemam vremena brinuti o tome
gde smo i gleda li nas neko. Na ivici sam da mu kažem da ga želim, da
sam njegova, da može da me poseduje kad hoće i koliko hoće.
Verovatno bih to napokon i rekla da moja usta nije zaposlio svojim
srednjim prstom.
- Zamisli da mi sisaš kurac, mala, - kaže mi glasom promuklim od požu-
de. Drago mi je što i njega ovo boli koliko i mene.
Nije trebao da mi kaže. Čim sam osetila njegov prst na svom licu isplazi-
la sam jezik da ga dotaknem i povučem u svoja usta. Bludnica u meni
me je zaprepastila kad sam shvatila koliko uživam dok jezikom i zubima
prelazim duž čitavog njegovog sredjeg prsta i pokušavam ga celog
staviti u usta.
- U kurac, Iria, - zvučao je kao napaljena zver. Uzeo je jednu moju
bradavicu u svoja usta i snažno zasisao. Toliko snažno da sam vrisnula.
- Kenrick!, - preklinjem ga da prestane, da nastavi. Ne znam ni sama.
Osećam pucanje šavova. Gotova sam.
- Kontroliši se mala, - reži, ali ne prestaje da snažno sisa moju bradavicu
dok rukom smiruje moju karlicu koju sam od potrebe za njim izvila, a no-
ge u kolenu koje mi je um držao čvrsto sastavljene, želja za njim rastavi-
122
la.
- Ne mogu, - dahćem mu oko prsta. Nakon ove njegove invazije na
moje telo i um on mi kaže da se kontrolišem? Kako?
On jednim brzim pokretom kleknu između mojih nogu i povuče mi telo
tako da su nam se prepone sudarile. Osećam njegovu erekciju koja je
tvrda kao kamen. Gleda me oči. Nije me briga ako me uzme sad i ov-
de. Želim ovaj užitak po bilo koju cenu. Neka uradi bilo šta, samo neka
uradi, jer pritisak u mojim preponama preti da će eksplodirati. Čita mi
misli. Pomakne mi gaćice u stranu i lagano dotakne vrh klitorisa.
- Oooooohhh!, - vrisnem i podignem karlicu još više prema njemu izvijaj-
ući se u leđima.
- Kontrola, damo, - prekori me pa gurne u mene onaj prst koji je pre par
trenutaka bio u mojim ustima.
Uvlači pa izvlači u mene prst dok mi se unutrašnji mišići grčeći stežu oko-
lo. Zašto mi niko nije rekao da se od ovolikog užitka može umreti jer ja
definitivno umirem. Orgazam mi se približavam svetlosnom brzinom,
toliko je jak da osećam njegov dolazak. Osećam da ću svršiti. Osećam
da dolazi još jedno razaranje. Napipam njegova kolena i uhvatim se za
njih kao za slamku koja će me spasiti od neminovnog propadanja.
Stenjem njegovo ime, a on nastavlja sa razaranjem.
- Dolazi! – vrisnem.
- Svrši, - naredi mi i dodirne mi neku tačku između ulaza u vaginu i guzu.
Zvezde eksplodiraju u meni dok se u potpunom ludilu raspadom na mili-
one komadića. Vrištim, zabacujem glavu levo, a on se naginje nada
mnom, hvata me za kosu i povlači sebi na grudi kako bi me umirio i
ugušio moje vrištanje svojim usnama. Ljubi me strašću koja vređa i poniž-
ava, ali zbog delirijuma u koji me je bacio ne mislim na to. Bez imalo
srama dopuštam mu da mi radi šta hoće i na svoj način. Telo mi se i
dalje raspada, raspadnuti delovi nastavljaju da se raspadaju,... Njegov
prst je još uvek u meni. Osećam tečnos koja mu se sleva niz prst na dlan.
Dahćem, drhtim i oslobađam se.
Ovo je previše dobro. A ja sam navučena. Ovisnica.
Osećam da mi istresa pesak iz kose i otvaram oči. Pogled mi je još uvek
zamagljen eksplozijom koju sam netom doživela, ali vid mi je dovoljno
bistar da mogu da razaznam njegov mračni, zadovoljni pogled.
- Dobro si? - pita me ozbiljno izvlačeći pažljivo prst iz mene i vraćajući
delove mog kostima na mesto.
- Još i opušteno i zadovoljno, - jedva uspem da izgovorim jer nemam
snage za priču.
- Mala, reaguješ baš onako kako sam znao da hoćeš. Stvarno moraš
naučiti da se kontrolišeš i da svršavaš tek onda kad ti kažem da svršiš, -
kaže gledajući me u oči, a onda poliže svoj dlan na koji su se slevali moji
sokovi i spusti svoje usne na moje u jedan brutalan poljubac. Na jeziku
123
sam mu osetila svoj ukus. Ne znam da li ovo spada u perverzije, ali

dopada mi se. Jako. - Odličnog si ukusa, mala, - šapuće mi na usnama.
- Kad možeš prespavati kod mene?
- Vikend, - kažem tiho, očajna što ne mogu sad poći sa njim u njegov
satan.
- U petak ćemo probati jedno drugo, - govori ozbiljno. - Od petka ovakve
situacije nećeš ostavljati nerešene, - uze me za ruku i prinese među svoje
noge. Oči su mi se raširile od iznenađenja i uzbuđenja. Nema više straha
od te ogromne stvari za koju sam sada sigurna da će me povrediti kad
se uskoro budemo spojili. Bila sam i sad spremna. Znam šta znači probati
jedno drugo. On lomi moju odbranu i ne da mi da mislim. Njegovo
delovanje na mene me još više plaši. Da je hteo sad da to uradimo,
verovatno bih to uradila. - Ti moraš kući, večeras te neću terati da klečiš.
Od sledeće nedelje se družimo kako treba, - kaže mi svojim odlučnim
mračnim glasom od kog mi telom prolazi jeza iščekivanja pomešana sa
strahom od nepoznatog.
Uhvatio me je za ruku i poveo prema kabinama. Brzo smo se obukli,

prvo ja pa on i uputili prema njegovom automobilu.
- Lep ti je auto, - prekinem neugodnu tišinu među nama.
- I meni se sviđa, - kaže jednostavno kratko kao da sam mu rekla da mu
je lepa majica.
Otvara mi vrata suvozačevog mesta i lagano me gura u auto. Pogled-
am u njegove pantalone i vidim da mu je ud još uvek u erekciji. Zbog
toga je ljut. Protumačim na svoj način njegovu naglu ćutljivost. Bludnica
u meni me krivi za to i tera me da ga zadovoljim barem upola kako je
on mene. Možda boluje od prijapizma*? Brani se ona drvena Iria koju
bih najradije odvalila šakom.
- Ljut si na mene? - usudim se pitati posle desetominutne vožnje u kojoj
me je sasvim ignorisao.
- A da jesam? - konačno me pogleda. Jeste da mu je pogled bio mrač-
an i nedokučiv, ali barem je obratio pažnju na mene.
- Pitala bih te zašto? Ne želim da si ljut. Bilo nam je lepo danas, - kažem
hrabro znajući da mu je dan bio lep kao i meni. - Ljut si... zbog mene?
- A da jesam? - opet isto pitanje-odgovor.
- Jesi li? - pitam tiho bojeći se odgovora.
- Ako ti kažem da jesam, šta ćeš uraditi? - nastavlja da me provocira.
- Reci mi šta želiš, - nisam ni svesna da sam na njegovom terenu. Ta igra
je njegova, on je izmislio pravila. Ne mogu da pobedim.
- Želim da mi izvadiš kurac iz pantalona i sisaš ga onako kako si mi sisala
prst. I želim da ti svršim u usta.
Osećam da je sva krv iscurila iz mog tela. Ruke su mi odjednom hladne.
Koža mi se ježi. Ipak ću to morati uraditi. Doslovno.
- Moraš mi... moraš mi reći kako, - prošaputam sramno ne usuđujući se
124
pogledati ga u oči. A i ne moram. Znam da mi se ruga.

- Hoću to kod mene u stanu, damo. Moj stan, moj krevet, moja pravila,
moja ti, - napokon odluči da me smiri. Dobro je. Imam još vremena. Na
pamet mi pade da bih se mogla malo i edukovati. Ne internetu sigurno
ima materijala te sadržine. - Ti imaš koncert, ja borbu.
- O, ne! Ne tamo gde sam te videla, - povičem gadeć se. Nema šanse.
On prasne u smeh, a onda se uozbilji. - Zaboravi šta si videla, Iria. Neću
ti objašnjavati kako je došlo do onog.
- Zašto se ti uopšte tučeš? - To mi nikako nije bilo jasno. On je lepo obuč-
en, vozi zdrav, lep automobil, poseduje i motor. Školuje se na Harvardu.
Zaposlen je u 'Akamai Technologies'.
- Da budem u formi, - odgovara mi.
Ma da, naravno. Jer kad nije u formi dobije one ožiljke. Pomislim. Ne
verujem mu, ali sad je idealan trenutak da ga pitam o ožiljcima i tetova-
ži. Da ih je ljubitelj imao bi ih još. On ima samo tu jednu ogromnu koja
mu prekriva ožiljke koje je hteo da sakrije.
Parkira auto blizu moje ulice, izlazi iz njega, prolazi do moje strane i otva-
ra mi vrata pružajući mi ruku pri izlasku. Ti Englezi.
Zaključava auto daljinskim ključem i prebacuje mi ruku preko ramena.
Hval Bogu da smo stigli živi i u komadu. Vozi kao manijak. To mu i kažem.
- To nije jedina stvar koju radim manijački, pokazao sam ti, - privuče me
sebi i poljubi u kosu.- Kosa ti je puna peska, - primeti značajno me
pogledavši. - Gde si se ti to valjala, mala?
Odjednom je postao opušteniji, mogla bih reći i da je veseo. Veseo
Kenrick? To ne ide.
- Mogu li nešto da te pitam? Ne moraš odgovoriti, ako ne želiš da pričaš
o tome, - pitam ga nastojeći ne zvučati nesigurno.
- Afganistan. Bio sam godinu dana u ratu. To neka ti bude dovoljno, da-
mo. Ne trebaš ta sranja u glavi, - odgovori mi mršteći se.
Dobro, neću ga više pitati. Ne treba mu da se vraća na to što je preživ-
eo.
- Zašto vuk?, - skrećem temu sa ožiljaka i preusmeravam se na tetovažu
- Zašto ne vuk?
- Zašto ne lav? Lav je jači od vuka. Ili tigar, ili slon? Medved. Svi su oni
jači od vuka, - nabrajam zveri i velike, jake životinje. Ljudi obično
tetoviraju tigra, lava ili orla. Videla sam par vukova, ali na nadlaktici i to
samo glavu vuka. Kenrickova tetovaža je bila jedinstvena i na telu nije
imao više od te jedne. Bila sam zahvalna na tome. Stvarno bi bilo šteta
ovako lepo telo nagrditi crtežima.
- Jesi li videla nekad vuka u cirkusu?
- Razumem. Ovde si to radio?, - nastavljam sa pitanjima ne bih li što više
saznala o njemu.
- U Istanbulu. Čovek se zove Dimitriy Samothin, - odgovara i na moje
sledeće neizgovoreno pitanje. - Mogu ti ga preporučiti, ako budeš htela
125
neki crtež na svom telu.

Odbojno odmahnem glavom. Hoću da ga pitam da li je živeo u Instan-
bulu, ali odustajem. Ostaviću to pitanje za drugi put. - Ne hvala, zadov-
oljna sam svojim telom.
- I ja sam. Kad smo kod tvog tela; kad si krvarila zadnji put?
Okrenem se levo-desno, napred-nazad, da se uverim da je ovo neki
prostak sa strane rekao svojoj devojci. Nema nikog. On je taj prostak, a
ja sam prostakova devojka. Ne mogu verovati da me je to pitao i to
onim svoj vulgarnim rečnikom.
- Pa? - gleda me ravno u oči kao da očekuje odgovor na pitanje koje
je vreme trenutno.
- Kenrick, - povičem izbegavajući da ga gledam u oči. - Stvarno neću o
tome razgovarati sa tobom.
- Naravno da ćeš o tom razgovarati sa mnom, - upozori me mršteći se.
Opet. Trebam naučiti uživati u sekundama kad je on nasmejan i opušt-
en. - Pa?
On ima pravo, uvidim brzo. Budem li načela tu temu sa mamom znaće
šta mi je na umu, a nisam bila još spremna da joj kažem da imam nov-
og, šest godina starijeg dečka. Vezu sa Kenrickom moja mi majka nikad
ne bi odobrila.
- To su lične stvari, - protestujem tupo.
- Kada? - Opet onaj njegov mračni, zapovednički ton
- Trebam dobiti u sledeću nedelju, - odgovaram tupo. - Zašto je to tebi
važno?
- Zato što neću kondome sa tobom. I ja hoću da probam nešto novo, a
da ti ne bi ostala trudna moramo te zaštititi.
- Nikad bez kondoma?
- Nikad bez kondoma, - ponovi i uštinu me za bradavicu. - Imaš li doktor-
icu?
- Imam u Ayru. Nije mi trebao ginekolog ovde.
- Hoćeš da idemo zajedno?
O, moj Bože! Šta je sa ovim muškarcem?
- Ne!
- Uradi to do petka, - naređuje mi. - Kad se vidimo?
- Nemam tvoj broj. Ustvari, nikakav kontakt.
Zaverenički mi se osmehne. Čemu sad ovaj osmeh? Zbunjena sam. Ipak
razmenimo brojeve telefona. Daje mi svoju adresu stanovanja i email.
- Sledeće nedlje posle predavanja imam probe, - rekla sam žaljivo. I bilo
mi je žao. Htela sam da ga vidim sutra, i prekosutra, i dan posle,... Želim
svaki dan da budem sa njim. Patetično, Iria, upozorava me moja savest.
- Dobro, i ja zauzet. Šta sutra radiš?
- Ništa posebno. Balet, učenje.
- Želeo bih te izvesti na ručak ili večeru. Izaberi.
126
Bilo je već mračno pa nije mogao videti koliko mi duša trepti od ovih
njegovih reči, mada sam sigurna da je čuo glasno udaranje mog srca.
Morala sam se uhvatiti za nj jer sam imala osećaj da će mi iskočiti iz
grudi. Bože, ovo je nestvarno šta mi se dešava. Da on želi jednako jako
biti sa mnom kao što ja želim biti sa njim. Zarila sam nožne prse jako u
baletanke kako bih sprečila sopstveno poletanje.
- Volela bih, - prošaputam nakon nekog vremena.
On se nasmeje plazivši mi vrhovima prstiju preko usplahirenog lica. -
Karte za tvoj koncert su rasprodane, - pogled mu, kao i uvek, nije
odavao ništa, ali kladim se da sam mu u glasu čula ponos. - Imala sam
pet. Podelila sam ih, - bilo mi je istinski žao, ali i drago. Potrebna mi je
koncentacija, a nema šanse da bih se mogla koncentrisati a da znam
da on sedi negde u publici, sluša me i gleda.
- Očekujem da organizuješ nastup samo za mene, - šapne mi u uho
dvosmislene reči i pljesne jako po guzi da sam poskočila i vrisnula. - Javi
mi kad budeš slobodna. I Iria, - povuče me jako sebi, oči su mu potamn-
ele. - Nemoj nositi grudnjak kad izlaziš sa mnom.
* Prijapizam je bolna, trajna, nenormalna erekcija koja nije praćena spolnom željom niti uzbuđenjem.
127
ČETRNAESTO POGLAVLJE - Iria
K
ako misli da ne nosim grudnjak? Zapitala sam se, ali samo
na kratko, jer kad udahnem njegov miris i osetim tvrdoću
njegovog grubog, mušk-og tela ja zaboravim sve. Padam u
mračno i opasno, ali ne tražim da se uhvatim za nešto što bi mi ublažilo
pad. Ne, uživam u njemu.
Iako sam okusila koliku bol i čežnju on za sobom ostavlja, opet mu se
predajem jer je samo on sposoban da izvuče iz mene ženu koja se ne
stidi svojih želja i potreba. Bez njega ja sam devojka koja ženu drži čvrsto
okovanom. Sa njim ja sam žena koja je otkrila samostalnost, obzirnost,
snagu da se nosi sa svojim odlukama i zadovoljstvo jer je zadržala oblik
devojke.
Zubi su nam se sudarali, jezici mačevali, a mi smo se samo ljubili.Njegovi
strasni poljupci su pustošili moja usta, a njegove iskusne ruke ježile moje
telo. Čula sam sebe kako mu tiho stenjem u usta i njega kako opet neš-
to psuje, a onda mi prste zari u guzove i podiže od poda u visini svojih
prepona puštajući me da osetim njegovu nabreklu erekciju koju je
namerno nabio o moju karličnu kost. Telo mi je zahvatio vruć vetar, dok
su me obuhvatali osećaji kakve nikad nisam ni zamišljala da ću imati.
Želja, da budem zadovoljena. Požuda, da zadovoljim. I onda sam bila
svesna da sam spremna za više. Odvažila sam se spustivši ruku na tu
ogromnu, tvrdu, izbočinu i lizajući mu ušnu školjku prevalila preko usta ono
što je on hteo čuti.
- Želim ovu star u sebi, - prostenjala sam prelazeći prstima preko dužine
njegovog uda, a vrhom jezika ulazeći u njegov ušni kanal.
- Ta stvar ima svoje ime, - opomenuo me je glasom ogrubelim od želje.
Da bi mi još više zamutio mozak i izmami od mene prostote koje želi čuti,
on spusti svoje usne na moj vrat i snažno zasisa mesto koje je prethodno
jezikom doveo do hiperosetljivosti.
Skoro sam vrisnula od užitka koji je stvarao bol. On mi definitivno ne daje
izbor u izražavanju želje za njim. Poznajem ga dovoljno dobro da znam
da će morati biti po njegovom.
- Želim... te u sebi, - izgovaram kroz stenjanje, ali znam da to njega ne
zadovoljava.
Spustio me je na noge, odvukao u mrak i prislonio na zid jedne zgrade.
Jednim brzim pokretom podigao mi je haljinu i poderao moje gaćice sa
obe strane. Osetila sam hladnoću na ribici i dupetu. Srce mi je udaralo
kao ludo. „Upravo sam ostala bez gaća." Moja majka sedi u sobi udalje-
noj samo stotinjak metara i čeka me. Kako ću bez gaćica? Pogledala
sam ga kao da trežim potvrdu da se ovo ne događa. Njegove olujno sive
oči gledale su me intenzivno i sa iščekivanjem. Zna da ga ovaj put neću
razočarati.
128
Spustio mi je haljinu. Svojim telom pritisnuo je moje, jednom svojom rukom

zarobio moje ruke i položio mi ih iznad glave, držeći ih čvrsto, a drugu mi
je ruku zavukao ispod haljinice. U trenutku kad sam osetila njegov prst
duboko u sebi zaječala sam, pogledala sam ga u oči i prigušivajući krik
prvi put bila sasvim iskrena. - Želim tvoj kurac u sebi. Želim te celog.
Ovo je seksi. Pomislim. Shvatim da mi se ustvari dopada ta reč. Nikad pre
je nisam koristila. Nisam imala ni potrebu da je koristim jer do njega ja kao
da nisam ni postojala. Išla sam u školu, učila, svirala violinu, igrala balet i
bila dobra devojčica. On me je oživeo. Živa sam i mislim da ću zavoleti
ovaj njegov prostački rečnik
Pogled mu je prodoran, siv i užaren, mračan i trujumfalan, a glas priguš-
en urlik. – Želim staviti svoj kurac u tebe. Ovde, - prstom je nastavio kret-
anje unutra-van. – Želim da budem okružen ovom tvojom toplinom i
vlagom. Želim da mi stežeš kurac kao što mi sad stežeš prst.
- Prestani pričati ili ću morati svršiti, - jeknula sam vrteći bokovima oko
njegovog prsta.
- U kurac, Iria. Kontroliši se, - naredi mi onim svojim mračnim glasom koji
sam čula samo kad je i on sam na ivici da izgubi kontrolu.
- Ahh,... ne mogu, - ugrizla sam ga za ruku kojom je držao moje da bih
sprečila vrištanje. – Nemoj prestati, - molim ga.
- Ubijaš me, - procedi kroz zube i gura prst dublje u mene. Osećaj je
snažan i vatren. Peče me po celom telu. Pomalo me boli, ali nekom
prijatnom i erotičnom boli.
Njegovo čelo je prislonjeno na moje pa osetim kako mu se znoj sliva niz
lice. „Ubijaš me." Setim se njegovih reči. Koliko je ovo meni neizdrživo
dobro toliko je njemu neizdrživo loše. Ovu seksualnu napetost on trpi već
duže vremena.
- Pusti mi ruku, - šapućem divlje želeći da i ja njega zadovoljim.
- Umukni, - naređuje mi grubo.
Grubi ton kojim mi se obraća me tera da se mrštim, a užitak koji mi njegov
prst pruža tera me da ćutim i molim se da nastavi. Savršeno je. Pomislim
dok me obliva ona poznata, a uvek drugačija, vrlina. Ne, shvatam kad
on bude u meni tad ću spoznati savršenstvo.
Pomisao na njegov ud u meni kako me rasteže i podiže na vrtoglave
visine zanosa i orgazam mi je bio na dohvat ruke. Njegov spretni prst se
sada brže kretao unutra-napolje, a ja više nisam mogla zaustaviti glasno
jecanje. Moje telo se otvaralo. Izvila sam sam glavu prema gore i spre-
mila se za raspadanje.
- Svrši, - naredi mi onim svojim dominantnim tonom i zabi još jedan prst u
mene, a trećim mi pritisnu klitoris i tako učini da mi se telo grči i trese, a
duh doživi najviši stepen ushićenja, blizak ludiliu i ostavlja osećaj da sam
nepobediva. Uzvinula sam se se, letela visoko, sve više, hvalala i ispušta-
la zvezde. Njegovi prsti su i dalje bili u meni, kao da je želeo da uzme ono
129
što je očiglegno bilo njegovo. Bio je vlasnik mog tela, mog uma, mog
užitka i gospodar svog vlastitog.
Nastavila sam se tresti kada mi je oslobodio ruke i polako izvukao prste iz
mene. Osetila sam njegov topli dlan na mojoj hladnoj stažnjici i napet-ost
između njegovih prepona. Bio je napet kao konj koji čeka da ga puste
na hipodrom.
Zavukla sam oslobođenu ruku u njegove pantalone i zagladila svilenkas-
tu kožu. Već je bio mokar. Uhvatila sam ga u šaku i pomerala je gore-
dole, koliko mi je skučen prostor njegovih pantalona to omogućavao.
Gledao me je kao da me želi pojesti dok se udovima istezao prema me-
ni. Sviđa mi se taj njegov pogled. Pritisak u njegovim slabinama se poja-
čao, a uzdasi su mu bili isprekidani. – Obliži usne, - naredi mi dubokim
glasom i ja sam ga poslušala. – U kurac, Iria. Ako ne želiš da ti svršim u ruku
pusti me.
Odmahnula sam glavom. Želim ga dovesti do vrhunca. Setila sam se šta
je on meni radio. Stisnula sam šaku još jače i ubrzala tempo. Čula sam
samo jedno „Jebi ga!" pre nego što sam osetila toplu, lepljivu, tekućinu
kako mi se preliva preko ruke.
- Tvoje pantalone su mokre, - rekla sam nevino kad sam izvadila ruku, iz
njegovih pantalona nakon što sam sačekala da se smiri.
- Sav sam lepljiv, - povikao je kao zgrožen. – Ponovi.
- Šta?, - pokušavam se sa njim igrati francuske sobarice.
- Ponovi gde želiš moj kurac, - oči mu blistaju nekim mračnim, zadovoljn-
im sjajem. Zavlači mi ruku ispod haljine i dlanom mi prekriva vaginu.
- I?
- Želim tvoj...penis u mojoj vagini, - tiho prošaputam kako on ne želi čuti.
On prevrne očima. – Ma nije valjda, damo.
- Jeste, jeste, - sviđa mi se ova igra odugovlačenja. Vidim da mu je fitilj
prilično kratak.
- Znam da ti je pičkica otečene, - zareža mi u uho kružeći vrhom srednj-
eg prsta po osetljivom mestu. – Imaš još jedan pokušaj.
Zatvorim oči i pustim da te reči izađu iz mene. - Želim tvoj kurac u mojoj
... pičkici. – Aleluja! Prevalila sam i to preko jezika.
Gleda me onim svojim zadovoljnim, trijumfalnim, pogledom, a prstom
kojim mi je dražio ribicu prelazi ivicama mojih usana i gura mi taj prst usta.
Snažno zasisam. – Želim tvoj kurac u mojim ustima, - prošaputam još uvek
držeći oči zatvorene, ali jezik je bio oslobožen. Ponovo osetim ples
leptirića u dnu svog stomaka.
Spušta ruku niz moja leđa i zavlači mi je opet ispod haljinice. Srednjim
prstom pravi kružne pokrete oko ulaza u moju guzu, a onda palcom
pritiska ulaz.
- Želim tvoj kurac u mojoj guzi, - govorim nesigurno. Nisam baš sigurna
želim li i ovo.
- Dobra devojčica, - pljesnu me po golom dupetu i popravi mi haljinu.
130
- Molim te da ovo više ne radimo na javnim mestima, - rekla sam kad sam
došla sebi i videla njega kako se saginje da uzme moje poderane gaćice
sa pločnika.
Osećaj užasa je bio jednak osećaju zadovoljstva koji me je pre par
trenutaka bacao u visine i spuštao na zemlju.
- Šta podrazumevaš pod javnim mestima?, - nasmejao mi se poput
nevaljalog dečka prljavih namera. Prislonio je moj veš svom licu i dubo-
ko udahnuo miris. – Mala, izjasni se brzo, - šaljivo mi je rekao mangupski
pokazujući glavom na svoj penis koji je bio kao neko kom je preko
potreban san, ali je uvek u polubudnom stanju jer se boji da će nešto
propustiti.
- Nemoguć si, - odmahnula sam glavom pocrvenivši.
- Upravo smo zadovoljili jedno drugo stotinjak metara od tvoje kuće, a ti
se crveniš zato što sam ti rekao da mi se ponovo diže. - Prebacio je ruku
preko mog ramena i naterao me da ga pogledam u oči, a onda mi
spustio zahtevan poljubac na usne. – Sviđaš mi se tako sramežljiva, -
rekao mi je promuklim glasom lagano mi grickajući donju usnu.
Privila sam mu se skroz uz telo i dlanovima mu prelazila preko moćnih
leđa.
- Nastran si, - prošaputala sam srameći se.
- Mala, ta tvoja nevinost, sramežljivost i to što me želiš pojebati jednako
grubo kao i ja tebe kad ti pričam i radim prljave stvari mi ne daju mira.
Privlače me toliko da mi počinje ići na živce, - bio je opet onaj ozbiljni
gospodin mračni.
Taj njegov mali uvod mi je dao hrabrost da nešto proverim.
- A šta kad,... šta kad više ne budem... znaš već... nevina?
- Uvek ćeš biti nevina, Iria. Nisam mislio u fizičkom obliku. To što se pre nisi
tucala, ne igra nikakvu ulogu. Nisam baja koji kara nevine devojke da
bih se hvalio po selu. Devica ili ne, meni ne igra nikakvu ulogu.
Jedan deo mene je bio razočaran, drugi deo je bio zadovoljan. Meni taj
pvi put znači puno. Čitala sam romane u kojima je glavnom junaku-
ljubavniku uvek bilo važno koliko je njegova draga pre njega imala
muškaraca. Bili su srećni ako su oni bili prvi. Srećni i posesivni. Ovaj
ljubavnik jeste bio posesivan, ali na čistotu ženskog tela on je gledao
sasvim drugačije. I bio je u pravu, spoznala sam. Čista duša je puno
važnija. Dobila sam kompliment i nisam morala da strepim.
- Hvala ti, - prošaputala sam naslanjajući glavu na njegove tople grudi
udišući njegov miris.
Mogla bih zauvek stajati na ovom kamenom pločniku, upijati toplinu i
snagu njegovog tela. Danas sam osetila da možda posedujem
dijamantni rezač za beton kojim je ogradio svoje srce. Želim probiti taj
oklop i uneti sunce u taj hladni prostor, pre nego što se njegovo srce
sasvim ne spoji u jednu celinu sa materijalom kojim ga je okružio. Tek tada
ću mu moći reći koliko sam zaljubljena u njega.
131
Osetila sam da mu se telo ukočilo, a šake na mojim leđima stisnule.

- Ne poznaješ me, Iria. Ako me upoznaš, nećeš želeti više trošiti svoje
vreme na mene, - upozorio me je bezizražajnim glasom.
Mogla sam očekivati ovako nešto od njega. Ono što nisam očekivala je
da sam sasvim pogrešno protumačila ovo njegovo upozorenje. Neće
proći dugo vremena, a je ću saznati cenu koju sam morala platiti jer sam
bila, pre svega znatiželjna. Jedan deo mene želeo je znati mogu li zavesti
muškarca kao što je Kenrick. Drugi deo je želeo znati šta mi on još može
dati. A treći deo mene je bio siguran da je ljubav prelazna.
Nisam još bila sasvim načisto sama sa sobom šta on meni predstavlja i
koliko mi znači, jer je sve ovo za mene bilo prilično novo, ali mogla sam
osetiti da su moja osećanja prema njemu iz trenutka u trenutak veća. Bila
sam dovoljno naivna i u oblacima da ne vidim gde će me to dovesti.
- Užasan je osećaj biti bez donjeg veša, - promenila sam temu, jer je ova
bila previše ozbiljna. - Neugodno mi je i hladno bez njih.
- Stvar navike, - zadržao je svoj bezizražajni ton. – Nadam se da ćeš se
navići.
- Navići na šta?, - zaprepašteno sam ga pogledala.
- Ne nositi gaće, - rekao je to tako jednostavno kao da je čitav svoj život
hodao samo go među golima. Možda i jeste. Pomislim znajući njegovu
reputaciju i tek naslućujući njegovu raskalašnost.
Izvadio je iz džepa svojih pantalona moj poderani veš i protrljao tkaninu
kroz prste. – Mene ove krpice ne uzbuđuju. Osim kad bi hodala samo u
njima. Zadržaću ih.
- Hoćeš li misliti na mene? - koketno ga pitam.
- Hoću, - prizna mi iskreno.
- I ja ću na tebe.
- Znam.
- Kako znaš?
- Za početnika, danas si doživela prilično puno orgazama i nisi imala
nežno upoznavanje sa predigrom. Znam da bi ti gaće sada smetale, da
ti je pičkica otečena i bolna. – Samo on je ovako nešto mogao reći
smrtno ozbiljnim glasom. - Obloge od kamilice će ti pomoći, - nastavio je
istim tonom.
Ostala sam bez teksta od iznenađenja, a da sam uz to i zinula shvatila
sam kad mi je on lagano kažiprstom dodirnuo bradu i natera me da
zatvorim usta.
- Tako znam da ćeš misliti na mene, - rekao je tvrdim naglaskom, nacerio
se, poljubio me je lagano u usta i malo jače pljesnuo po guzi.
- Nemoguć si, - prošaputam skrivajući svoje rumeno lice od njegovog
pogleda.
- Znam, - potvrdi jednostavno.
- Moram da idem, - kažem nevoljno.
132
- Vidimo se sutra. Javi mi kad i gde da dođem po tebe, - kaže mi milujući

usnama moje usne.
- Svakako ću ti se javiti, - ne uspevam da sakrijem koliko sam pozitivno
iznenađena otkrićem da on želi da se sutra vidimo.
- Pokušavamo, sećaš se.
- Znam.
- Vidimo se sutra, damo, - namignuo mi, a onda divlje poljubi i isto tako
divlje pusti. - Idi sad. Biću ovde dok ne uđeš u kuću.
- Ti baš voliš da naređuješ.
- Aha. Omiljena mi je; na kolena i raširi noge.
- Za jednog Engleza užasan si gospodin.
- To smo apsolvirali.
Poljubim ga još jednom, a onda krenem prema vratima kuće gde živim.
Kenrick je stajao na istom mestu i gledao me. Mahnem mu i uđem u dom.
133
PETNAESTO POGLAVLJE - Iria
D obro veče, mama, - pozdravljam kad sam ušla u kuću i

zatvorila vrata iza sebe. Osećam prijatan miris jela iz kuhinje.
Znam da je mama tamo i pravi nam večeru.
- Dobro veče, dušo, - otpozdravlja mi glas moje majke pun ljubavi i
olakšanja jer sam kući. Mama mi stalno ponavlja o opasnostima koje ovaj
grad nosi i sva je u strahu za mene.
- Mama, moram brzo do toaleta. Istuširaću se i dolazim, – govorim penjući
se uz stepenice kao da mi je stvarno žurba da idem na wc. Žurba mi je
bila, ali da pobegnem da me majka ne vidi ovakvu.
- Je li sve u redu, Ri? - čujem zabrinut glas u dna stepeništa.
- Sve je super. Priroda zove. A čitav dan sam u ovoj odeći, - objašnjavam
ne okrećići se.
- Dobro. Trajaće ovo svakako još tridesetak minuta.
Ulazim u svoju sobu, bacim tašnu sa knjigama na krevet i uletim u
kupaonu. Brzo sam se skinula i pogledala se u ogledalo. Izgledam užasno.
Kosa mi je bila u totalnom neredu, usne otečene, napravio mi je modice
po celom telu, a osećala sam i laganu bol između nogu. Nemam iskustva
sa ovim modricama, pa ne znam koliko dana ću biti prisiljena da oblačim
košulje i majice uz vrat.
Ušla sam u tuš kabinu i pustila mlaz tople vode da mi se sleva niz kosu,
lice i telo. Voda mi je godila, ali nisam imala puno vremena za opuštanje.
Majka me je dole čekala. Znam da ću joj morati dati neko objašnjenje
zašto sam prala kosu i gde sam bila do sad. Najlakše će mi biti da kažem
da sam bila sa drugaricama na Revere plaži. Već smo par puta bile tamo
i uvek smo se dugo zadržavale.
Završila sam sa pranjem kose i tela, osušila telo mekim peškirom i nanela
avokadovo ulje na kožu. Posebnu pažnju sam posvetila svom osetljivom
međunožju. Ogrnula sam ogrtač koji je visio pored kabine, uzela fen i
četku za kosu. Ušla sam u sobu da osušim kosu i obučem se za večeru.
Sela sam ispred velikog ogledala u svojoj sobi i češljala svoju dugu, gustu,
kosu. Radila sam to sa više ljubavi nego obično jer se i Kenricku sviđa
moja kosa. Ne samo moja kosa. Sviđaju mu se i moje grudi. „Mogao bih
svršiti samo od gledanja na tvoje sise. Savršene su, mala.". Setim se šta mi
je rekao. Ne skidam svoj pogled sa ogledala dok odlažem četku na radni
sto i vrhove prstiju jedne ruke zavučem ispod belog, svilenog, ogrtača koji
sam ogrnula posle kupanja. U glavi mi se odmah stvori Kenrickov lik koji
pohotno prati kretanje moje ruke ispod svile. Puls mi je blago ubrzan, koža
zarumenela, a usnice se osušile. Pređem vlažnim jezikom preko usana i
pomilujem vrhove svojih grudi. Prvo jednu, pa drugu. Zatvorim oči,
zabacim glavu unazad prepuštajući se uživanju. Prstima druge ruke
prolazim kroz svoju kosu i nazad do lica. Vrhovima prstiju lagano, samo
da osetim dodir, prelazim preko čela, spuštam dodir preko nosa i
134
zaustavljam se na usnama. „Zamisli da mi sisaš kurac, mala.". Čujem

Kenrickov, od požude promukao, glas. Hormoni u mom telu pobesne od
njegovog besramnog jezika. Vlaga mi se počela skupljati između nogu,
a leptirići počinju ludi ples po nervnim završecima tako da sam osetila
svaki. Blago sam razdvojila kolena i spustila ogrtač da mi klizne niz
ramena i zaustavi se kod laktova. Otvorim oči i pogledam se u ogledalo.
Kosa mi je razbarušena, usne pune, koža rumenija nego inače, a grudi
otkrivene. Osećala sam njihov vrh kako se sve više i više ukrućuje, a onda
sam se pogledala u oči. Devojka u ogledalu je imala pogled napaljene
nimfe, žene koja je bila spremna da postane ljubavnica. Jezikom pređem
preko vrha svog prsta i nastavim milovanje preko brade i vrata do udoline
grudi ostavljajući vlažan trak. Kliznula sam rukom prema svom vlažnom
ušću i lagano dodirnula otečene usmine moje vagine. „Obloge od
kamilice će pomoći.". Opet čujem Kenrickov glas i šta mi je Kenrick rekao
kad sam mu rekla da imam čudan osećaj dole.
- Ri, jesi li dobro?, - zabrinut glas moje majke sa druge strana vrata me
skoro oborio sa stolice.
- Da... ja jesam.... Sve u redu. Dolazim za minut.
- Dobro, dušo. Večera je na stolu, - čujem kako se mama udaljava od
vrata moje sobe.
Iria, postaješ blunica i samim tim idealna za onog bludnika kog imaš za
dečka. Prekorim ljutito sama sebe.
Izvukla sam iz ladice par svilenih gaćica i pidžamu, a onda vratila gaćice
u ladicu. „Nadam se da ćeš se navići ne nositi gaće.". Čujem Kenrikov
glas dok sam navlačila donji deo pidžame preko golog dupeta.
- E pa, neću. Ne mora biti sve kako ti hoćeš, - kažem prkosno, skinem
pidžamu, izvadim gaćice i grudnjak iz ladice, obučem ih i krenem pre-
ma vratima. Probuđeni inat u meni natera me da se vratim i navučem
čarape na noge. Pogledam se u ugledalo, visoko podignem glavu,
ugasim svetlo i izađem iz sobe.
Opet se vratim. Upalom svetlo, stanem pred ogledalo i isplazim jezik.
Ponovo ga ugasim i krenem put trpezarije u kojoj me je čekala mama.
- Mmmmm, ovo tako dobro miriše, - iskreno kažem udisajući miris sveže
napravljene hrane na stolu postavljenim za dvoje.
- Grilovano povrće sa mocarelom, - objašnjava mi majka sedajući sa
druge strane stola. – Prala si kosu? – upitno me je pogledala.
- Da, bile smo na Revere plaži, - kažem ne gledajući je u oči i praveći se
da sam koncentrisana samo hranu.
- Lepo, - majka proguta i ovu laž. – Tata je danas zvao.
- Stvarno, - istinski se obradujem. Dobro, tata zove svakodnevno, ali kako
je meni u poslednje vreme samo jednan muškarac u mislilma, zaboravila
sam na to.
- Da, - potvrdi mama. – Tata ima trodnevni, investigacioni, kongres u
Mexico Cityu. Kongres traje od sledećeg petka do nedelje. On će doći
135
u sredu, da bi mogao biti sa nama u sredu i četvrtak, a vraća se u utorak.

Biće sa nama sredu, četvrtak i ponedeljak, - govorila je mama usihćeno
kao kakva devojčica. Tek sad mogu razumeti koliko on njoj nedostaje.
Nikad pre nisam razmišljala o punom značenju biti u braku. Sve mi se
vrtelo oko podizanja dece. Posmatrajući moju mamu vidim da njoj treba
moj tata muškarac. Da li se i ona dira dole i misli na tatu? Prođe mi kroz
glavu. Pogledam je. Moja mama je još uvek mlada i lepa žena.
Verovatno joj se i na poslu udvaraju muškarci. Bila sam načisto da se i
ona samozadovoljava i misli na tatu. Ja sam ličila na nju. Znači da sam
na nju bila stvorena za ono. Pitala sam se da li ona, kao i ja, kad legne u
krevet razmišlja o telu muškarca kog voli – o celom njegovom telu. Da li
ga u mislima pručava sve dok ...
- Iria, slušaš li me, - prenu me majčin glas iz razmišljanja.
- Oprosti, misli su mi odjednom odlutale... u Škotsku, - slažem.
- Razumem te, mila moja. Dakle, pitala sam te; da li bi ti smetalo ako bih
i ja pošla sa tatom u Mexico City?
Tri dana sa Kenrickom! Vrištalo je u mojoj glavi. Srce mi je snažno zalupalo,
noge nisam osećala, a puls ubrzao. Nisam bila u ovoj trpezariji, nisam bila
u Bostonu, ni u Americi, nisam bila čak ni na planeti Zemlji. Pojma nemam
gde sam.
Moja naivna majka je naravno mislila da razmišljam hoću li moći sama ta
tri dana i da mi zato treba toliko da odgovorim.
- Naravno da ne, mama, - nagnem se preko stola, čvrsto je zagrlim i
poljubim. Molim te da mi jednog dana oprostiš što sam ti ovoliko lagala.
Ponavljam molitvu u sebi.
- Hvala ti, ljubavi, - majka mi uzvrati zagrljaj i poljubac vidno olakšana.
Kao da je strepela od mog odgovora. - Ti to još ne razumeš, ali stvarno
mi nedostaje tata.
Nikad te bolje nisam razumela. Pomislim, još jednom je poljubim i vratim
se na svoje mesto.
- Hoćeš li smeti biti sama? Možeš pozvati drugarice da budu sa tobom, -
njenu radost što će videti voljenog čoveka nadvisila je briga za mene.
- Ne brini, mama. Ovo je miran kraj, - umirujem je, a u sebi merim širinu
mog kreveta i mislim hoće li biti dovoljno mesta za mene i Kenricka.
- Naravno da brinem, mila. Jedva čekam da završim ovaj posao i vratimo
se kući, - energično je rekla moja majka. Verovala sam joj.
- O čemu je kongres? - skrećem sa teme o mojoj bezbednosti.
- Vojvoda od Claymorea je pre par godina kupio tri rudnika, a veštačkim
navodnjavanje pustinje je uspeo da napravi najveću plantažu voća u toj
zemlji. Taj isti vovoda je od Meksičkih vlasti dobio dozvolu da može graditi
puteve koji bi spojili te rudnike cinka, olova i srebra i plantažu sa većim
centrima u Meksiku. Čak je dobio dozvolu da može izgraditi aerodrom
koji bi služio samo ekploataciji roba.
- Vou! - povikala sam iznenađeno. – Taj vojvoda ima veze.
136
- Ljubavi, sama titula „vojvoda od Claymorea" otvara sva moguća i

nemoguća vrata. Plus, vojvoda je jako šarmantan, - namignula mi je
koketno.
- A vojvotkinja?
- Vojvoda se dva puta ženio. Taj čovek je znao praviti skandale. Njegova
druga žena, lady Anita, nikad nije ponela tu titulu.
- Zašto? Ako je on vojvoda, normalno je da je njegova žena vojvotkinja.
- A, oni imaju svoje tradicije kojih se drže, - prevrnula je očima mama. -
Samo prva žena može poneti taj naslov, a prva žena se nakon razvoda
odrekla titule.
- Ima li vojvoda decu?
- Ima. Sina iz prvog braka i tri ćeri iz drugog. Imao je i sina sa drugom
ženom, ali je taj dečak poginuo. Šteta. Taj bi dečak verovatno prekinuo
lanac bitangi u toj porodici.
- A budući vojvoda je bitanga?
- Budući vojvoda je natkrilio sve prethodne vojvodske bitange. Taj
buntovni, raskalašni bludnik je pravio skandale da su oni njegovog oca
bili ništavni. Ni jedan roditelj, ma koliku čast, bogatstvo i najviši položaj u
visokom društvu hteo za svoje dete ne bi želeo tog mladića za zeta, -
rekla je mama sa grimasom na licu kao da joj se gadi pomisao na tog
naslednika. – Ma koliko bogat i moćan bio, nikad ne bih, jednoj od vas
dve dopustila da se udate za takvog muškarca.
- O, pa to mi i liči na nekog visokorangiranog engleskog plemića. Gde je
on sad?
- Niko o njemu nije čuo ništa već par godina. Jednostavno je, posle
skandala sa maloletnim kćerkama jednog bankara nestao. Niko ne zna
gde.
- A tatina firma će učestvovati u izgradnji te silne infrastrukture?
- Da. Koju haljinu ćeš obući u petak? – pitala me majka posvetivši se hrani
na svom tanjiru i stavljajući tačku na priču o Engleskom vojvodi bitangi.
- Onu koju sam planirala.
- Onu tamno crvenu, dugu?
- Da. Mislim da je prikladna. Jeste da su mi ruke gole, ali haljina lepo
pada, nije dekoltirana.
- Jeste, prikladna je. Malo predugačka za moj ukus, ali tvoj koncert. Šta
ćeš sa kosom?
- Konjski rep. Da, jeste dugačka i prejednostavna, ali samo bi me
zbunjivalo da pokazujem neukusno puno kože.
- Ti si savršena, ljubavi moja. Mlada si. U današnje vreme gole ruke i noge
do kolena nije neukus, a ni vulgarnost.
- Znam, ali ovako ću se lepše osećati. Htela bih posle koncerta izaći sa
devojkama, - pitala sam nesigurno.
- Naravno, mila, - odobri mi majka puna poverenja u mene.
- Hvala, - odahnem i ja. – Ja ću pospremiti suđe. Ti lezi i odmori.
137
- Hvala, dušo.
Nastavile smo pričati o Atheli i spisku stvari koje joj moramo kupiti i poslati
po tati. Moja sestra je promenila način odevanja, primetila sam. Sve stvari
koje je tražila su bile uske i kratke. Majka me je pitala da li devojke zaista
šetaju po gradu ovako obučene. Iskreno se zabrinula kada sam joj dala
potvrdan odgovor.
Legla sam na krevet i nevoljno tipkala po tastaturi. Želela sam da legnem
i maštam o njemu, da se prisećam današnjeg dana, planiram kako da
mu kažem da ću tri dana biti sama i hoće li se on obradovati toj vesti kao
ja. Umesto tog moram odgovarati na pitanja na koja ne želim davati
odgovore.
Ja: Ništa se nije desilo, kažem vam.
Marita: Kako ništa?
Ja: Ne znam. I ja sam, iskrena da budem malo zabrinuta.
Ne mogu da verujem kakvo sam lažljivo đubre. Dobra stvar je što se ova
konverzacija odvija preko Skype-a bez videa. Nemam nikakve šanse
lagati u oči.
Selin: Mislim da je do govora tvog tela.
Šta sad ovo treba da znači? Moje telo ne zna da priča? Slabo to radi?
Sedam na krevet. Nezainteresovanost me je naglo prošla. Sasvim sam
koncetrisana na ovaj razgovor.
Ja: Ne razumem.
Marita: Imate li sastanak?
Ja: Rekao mi je da će mi se javiti.
Lažem dalje, jer osećam da Marita ima najluđu od svih njenih ludih ideja.
Marita: Kad ti se javi odgovori mu sa; hej Tim.
Jenn: Ko je sad pa Tim?
Ja: Da, ko je Tim?
Marita: Tim je tip sa kojim si se viđala pre Jimmya, a upravo ti je poslao
SMS. Onda ga pusti da čeka desetak sekundi. Ako ostane na vezi možda
i imaš šanse.
Jenn: Da čeka? Sigurna si?
Marita: Poenta je da niko neće čekati na nekog kog želi otkačiti.
Selin: Tako je curo! Napravi kučku od te zveri.
Ja: Marita, navedi izvor.
Selin: Šta, citiraš nekog?
Marita: Naravno. Već dugo hoću pročitati ovu super ludu knjigu. Zove se
"Gola istina". Idemo li dalje?
Selin: DA!
Ja: Dobro, dalje.
Jenn: Raspali. Zanimljivo je.
Marita: Tvoj izgled.
Ja: Šta fali mom izgledu?
138
Znala sam da će se dotaći mog izgleda. Tako smo se i upoznale. Bila je

devojka koja je uvek imala nešto da kaže za moju odeću. I uvek je bila
glasna u izlaganju svog mišljenja.
Marita: Fali mu dostupnost.
Ja: Molim?
Zvučim kao da ne razumem, ali razumem. Bojala sam se da će ovo reći.
Znam da sam nedostupna, ali ne znam kako da to promenim.
Marita: Jako si seksi i tu i tamo atraktivna, ali...
Jenn: Daj Marita, ne budi toliko đubre. Ri je vrlo atraktivna.
Ja: U redu je, Jenn. Nastavi, molim te, Marita.
Marita: Dobro, priznajem da jesi atraktivna, ali si totalno, sasvim, skroz i
načisto NEDOSTUPNA! Tvoja odeća je udobna i ženstveno efikasna.
Ja: Šta nije u redu sa tim?
Marita: Sve je ok, samo što to niko ne želi pojebati.
Selin: Šta? Marita, kučko.
Jenn: To nisi pročitala,... kučko.
Htela sam da velikim, vrištećim, slovima napišem da to nije tačno, ali sam
se savladala. Duboko udahnem i izbrojim do deset da bih se smirila.
Nikakvo čudo što je ona sama.
Marita: Iria, obuci uski jeans koji će ti istaći to savršeno, srcoliko, dupe.
Jeans će pokazati tvoju savršenu guzu. Ti imaš dobar materijal. Samo mu
treba bolja prezentacija. Treba ti brus iz kog će te dve govoriti: „Dobar
dan. Stavi nas u usta. Jako smo ukusne."
Ja: A sada... šta govore sada?
Selin: Iskreno?
Ja: Uvek.
Selin: Lagano klimaju glavom. Ono, evropski kameno.
Marita: Upravo tako. Umesto da glasno i jasno pozdrave.... Dužina suknje
je jako važna. Tvoje su preduge. Znači, dovoljno kratko da se vide bedra,
ali ne prekratko da se vide intimni delovi. To govori; ili da se ti ne trudiš ili
da sa tobom ne treba previše truda.
Ja: I to je sve?
Marita: Ne. Ovo je zanimljivo. Slušajte! Sa muškarcima ne razgovaraj o
svojim problemima, jer ih muškarci ne slušaju i ne zanimaju ih.
Selin: Neke zanima.
Marita: Jok. Samo se pretvaraju. Kad te muškarac pita „Kako si?", u
prevodu znači „Dopusti mi da stavim svoj ud u tvoje dupe." Ako je imalo
zagrejan za tebe, a Hunter to jeste, on razmišlja o svakoj tvojoj rupi....
Najmanje deset puta dnevno.... Ovo je nešto o kosi, ali to se ne odnosi
na tebe.
Jenn: Šta sa kosom?
Marita: Piše da muškarci vole nešto zgrabiti kad guze, hoću reći jebu od
pozadi. Mislim da Hunter voli ovu pozu najviše od svih.
Ja: Zašto? Šta je u toj pozi?
139
Marita: Ta je poza, doslovno, životinjska. Kad dođete do te poze, nemoj

poslušati prirodni zov i širiti noge da bi on kleknuo između. Skupi ih i
podigni guzu. Tvoja mačkica će njemu biti uža, njegova zver će tebi biti
još veća, a i dublje će penetrirati.
Ja: To mi sve liči na drolju.
Jenn: Ri, svaki muškarac želi da njegova devojka bude drolja. Ali samo
za njega.
Marita: I na kraju: Moraš naučiti koketirati.
Ja: O pa, naučila sam. Uhvatim ga za dupe i povičem „Ej, jebaču, gde
su ti gaće?"
Marita: Ne tako, Ri.
Ja: Zašto? Šta je loše u hvatanju za guzu? Čemu služi onda? On to i
očekuje od mene. Ipak sam ja samo gomila rupa i par sisa.
Marita: Ri, vidim da si...
Selin: Marita, kučka si!
Ja: Ne, Marita je u pravu.
Pokušavam i na ovaj način da mi požele laku noć i da lepo spavam, a
onda me ostave u miru.
Marita: Molim?
Jenn: Šta?
Selin: Aaaa?
Ja: Kažem: Marita, u pravu si! Stvarno je grozno i frustrirajuće biti...
nepojebana. Selin, i ti si u pravu. Kučka je!
Brojim sekunde bez odgovora; jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam,
osam, devet, deset,... Proveravam da li je sa mojom internet mrežom sve
u redu. Sve kako treba.
Jenn: Ri, razumemo te. Vidimo se sutra. Lepo spavaj, lepotice.
Marita: Laku noć, Ri. Volim te.
Selin: Laku noć, ljubavi. Lepo spavaj. Puno te volimo.
Ugasila sam laptop, legla i zatvorila oči pokušavajući da zaspim, ali onaj
osećaj otečenosti mi to nije dao. Stavila sam mali jastuk između nogu.
Bilo mi je malo bolje. San me nije hvatao, ali briga jeste.
„Ne poznaješ me, Iria. Ako me upoznaš, nećeš želeti više trošiti svoje
vreme na mene."
„Dobro razmisli hoćeš li me pustiti da te pojebem, Iria. Ako mi dopustiš da
te jebem, dopustila si mi i da te posedujem. To je moje pravilo."
„Mala, neću više ponavljati. Igramo po tvojim pravilima dok me ne budeš
molila da te jebem. Posle toga igramo po mojim pravilima."
Kenrikove izjave upozorenja su mi odzvanjale glavom. Hoću li proći kao
Eva budem je nastavila uživati plodove kojima me Kenrick počeo hraniti?
Koja su to njegova pravila? Zar mu već nisam dopustila da me poseduje?
Ima još? Plašila me je činjenica da me uzbuđuje kad mi naređuje, kad mi
priča prljavo i kad je pričam prljavo. Plašila me je njegova dominacija i
želja za kontrolom. Setila sam se večeri kad sam ga prvi put videla uživo.
140
U ringu. Nije tačno da mu borbe služe samo da bi ostao u formi. Njegovi

protivnici su padali pod uticaj njegovog uma. Otvarali su mu se.
Najavljivali su sledeće poteze na koje ih je on naveo da preduzmu.
Kontrolisao je sve oko sebe. Želi kontrolisati i mene. Očekuje od mene da
se ponašam kako njemu odgovara. Ne trebaju mi gaćice i grudnjak kad
sam sa njim da bi lakše mogao doći do mog tela. „On razmišlja o svakoj
tvojoj rupi.". Setim se one Maritine glupe knjige.
Kenrick Hunter je iskusan muškarac, lep, zgodan, arogantan, izuzetno
samouveren zavodnik i ženskaroš koji samo želi da se zabavi pri tom ne
mareći za granice. On ne zna za granice. Ne mari za pristojnost. Živi svaki
dan kao da mu je poslednji. Kao da mu je čitav svet kriv zato što je on
takav kakvim ga je bes napravio, a kakav on nije. Primetila sam takođe
da on voli razgovarati. Uvek me podstiče da pričam o svojoj porodici,
vremenu koje sam provodila u Škotskoj. Rekao mi je da su mu roditelji
razvedeni i da je bio u ratu. Verujem da su te slike u njegovoj glavi teške
i da želi da ih zamenim mojim. Želim ga otvoriti, a imam dovoljno ljubavi
i strpljenja za to.
Ušla sam u ring sa crnom, mračnom zveri koja svoje protivnike pobedi,
sažvaće i ispljune. Znam njegove prednost, ali ne znam slabosti. Znam da
ih ima, ali ne znam koje su. Mislila sam da je moja prednost što veliki, zli
vuk ne očekuje da mu se srna suprostavi. Ta moja greška koštaće me dva
puta onog najvrednijeg što čovek može imati. Tad ću saznati da to nisu
duša, telo, srce ili ponos. Visinu cene koju sam platila ne bi umanjila da
sam je platila svojim životom.
141
ŠESNAESTO POGLAVLJE - Kenrick
Afganistan, 2002. Godina
*Za Kenrickova sećanja šta se dogodilo sa Zoyom i njenom porodicom koristila sam ispovest američkog vojnika
koji je bio deo okupacionih snaga NATO vojske u Afganistanu, a deo o boravku u siritištu iz knjige „Lovac na
zmajeve" od Haleda Hoseinia. Knjiga je ekranizovana.
P robudilo me je prvo tiho pa sve jače i jače zujanje. Pre nego

što se onaj bič od slomljenog stakla zabio u moja leđa čuo
sam zvuk koji para vazduh. Taj prvi udarac mi je izbio dah.
Ruke i noge su mi bile vezane i raširene kao kod „Virtuvijevog čoveka" na
čuvenom crtežu koji je nacrtao Leonardo da Vinči. Grčevito sam se
držao za alke kroz koje je bio prevučen konopac kojim sam bio vezan.
Osećao sam toplu tečnost koja mi se slevala niz noge i preko bosih
stopala natapa pesak. Znam da je to moja krv. Bes koji sam osećao
znajući da mi se krv meša sa ovim peskom učinila je da skoro zaboravim
na bol koji sam osećao dok su mi komadići stakla rezali kožu na leđima,
lepili se za meso i kidali ga. Čak i ta slika u mojoj glavi nije bila ništa
naspram pogleda na krv. Nisam hteo da je gledam. Svaki put kad bi me
osvestili polivanjem hladnom vodom nekim čudom bih uspeo da držim
glavu uspravno samo da ne gledam moju sopstvenu krv koja se mešala
sa peskom.
Bio sam u pećini. U to sam bio siguran zahvaljujući nimfi Eho. Ne znam koji
mi je kurac sad na um pala grčka mitologija i pričao o Eho i Narcisu.
Valjda jer sam bio sretan što uopšte mogu čuti. Pa makar to bili samo
plač i urlici. Bol mi je otupela sva čula. Bio sam koncetrisan samo na nju.
Nisam mogao da se setim ko je još sa mnom ovde, a odbijao sam
pomisliti da sam ja plakao. To sam zadnji put uradio kad mi je brat umro.
Pre toga sam redovno plakao kad sam se razdvajao od mame, ali da
niko ne vidi. Mama. Ona sigurno prevrće i nebo i zemlju da dođe do
mene. Znam to. Verovatno je i u kontaktu sa Williamom. Samo zbog
mene bi ona progutala svoj ponos i pričala sa njim. Ipak sam bio i sretan.
William je i njoj skoro upropastio život, ali Bogu hvala da je nju izabrao za
moju majku.
Lice mi je bilo krvavo, a pogled nefokusiran od boli, sasvim zamagljen i
jedva sam mogao gledati. To je bilo u jednu ruku dobro jer nisam mogao
videti ni tu svoju krv koju nisam hteo videti. Prostor koji me je okruživao bio
je hladan i zagušljiv. Verujem da sam na sebi ima samo pantalone u koje
sam vršio nuždu i koje su se takve sušile na meni. Bogu hvala pa su mi
noge vezali raširene.
Ispred sam nazirao dve male silute skupljene u zagrljaj. Čuli su se jecaji,
telo im se treslo od plača, ali nisu gledali ispred sebe. Koliko god se trudio
razbistriti pogled i videti ko je ispred mene nije mi uspevalo. Sa moje leve
142
i desne strane čuo sam opet ono poznato zujanje bičem koji para
vazduh. Znam da će se za koji trenutak jedan pa drugi bič natopljen
staklom zariti u moju kožu. Ovaj put ne stežem jako konopac kojim su mi
vezane ruke, a nožne prste ne zabijem u pesak pomešan sa staklom i
krvlju. Ne priprem se za bol. Sve moje misli su koncetrisane na nekog sa
moje leve strane.
- Tvoja mala kurva je dobila svoje, - čujem demonski glas pomešan sa
zvukom zujanja biča. – Sad je red na tebe.
Trebalo mi je vremena da dođem svesti i shvatim da se neko obraća
meni. Taj jezik nije onaj koji čujem u glavi dok razmišljam, ali ga razumem.
Moja kurva? Ako sam ovakav jer me je neka dobro izjebala onda hvala
kurcu na njoj i njenom umeću. Ali ne osećam se izjebano. Imao sam
dobrih ševa u životu, neke su bile toliko dobre da sam ih ponovio par
puta. Sve one pripadaju prošlosti. Ne mogu se setiti neke od danas ili
juče. Ali bilo je. Znam da jeste.
“...Šta je ovo?” pita me prelepa devojka koja je gola sa mnom u nekoj
jeftinoj sobi.
“Valjda se tako ljubi. Poljubac," objasnio sam joj ponovo tražeći njene
usne. Želeo sam da joj osetim jezik.
“...Poljubac,” ponovila je ne prekidajući dodir naših usana. “Nisi siguran
da je to poljubac?”
“Siguran sam da jeste. Samo i meni je prvi.”
Sva ona krv koja je još ostala u meni uzvre na ovo sećanje. Zoya! Ono
sklupčano telo je Zoyino. Silovao je moju Zoyu? Bičevao je? Tukao? Nešto
joj je radio. Nisam znao šta jer sam bio u jebenoj nesvesti. Moju? Nazvao
sam je svojom. Opet sam povratio. Osećao sam se kao da sam napravio
incest. Setivši se šta sam sve sa njom radio u krevetu smučio sam se sam
sebi. Nisam mogao znati da ona nije ni punoletna, nisam mogao znati za
pakao kroz koji je prošla. Ne, pakao kroz koji još uvek prolazi. Pogledao
sam u njenom smeru. Malo, krhko telo se treslo od plača. Telo koje su
desetine muškaraca, uključujući i mene mučili.
I onda se to desilo. Pustio sam đavola u sebe. Tim jadnikom su gospodarili
demoni, a u mene je ušao đavo lično. Dobio sam neku natprirodnu
snagu. Odjednom sam sve kristalno jasno video. Ne znam kako đavo
izgleda, ali Zoyin bivši verenik zna. Krvnici su ostali zaleđen mojim
pogledom i urlikom. Nije se više čulo paranje vazduha. Desna noga i ruka
su mi odjednom bili slobodni. Kao da sam bio spreman na to i planirao
to; prsti desne ruke su mi se zarili u čovekov vrat, a moje koleno u njeovom
stomaku. Tučem se od svoje osme godine i nikad još ni jednog svog
protivnika nisam oborio udarcem u jaja. Tako udaraju žene, ne muškarci.
Drago mi je da su moji instikti još uvek živi.
Muškarac ispod mene me je gledao prestravljenim pogledom. Kao da je
stvarno video đavola. Strah ga je sasvim paralizovao. Došao je sebi kad
me je drugi muškarac, nastojeći osloboditi svog saučesnika, nastavio
143
šibati bičem po leđima, ali bilo je kasno. Probio sam mu kožu na vratu i
skoro odvojio glavu od tela. Krv je frcala svuda po meni. Mešala se sa
mojom.
„Đavo! Đavo!" urlikao je onaj koji me je bičevao dok je bežao. To su bile
zadnje reči koje sam čuo pre nego što sam pao i ostao bez svesti.
Hladno mi je. Osećam da me negde nešto boli, ali ne znam gde i šta.
Pokušavam otvoriti oči da bih se locirao, ali bez uspeha. Pokušam
napraviti bilo kakav pokret, ali ne uspevam. Čak ne uspevam udahnuti
vazduh. Vazduh mi je potreban jer mi je nos zabijen u pesak, a preko usta
mi je... ruka. Ne moja. Ta ruka koja mi drži usta zatvorena je mala, ali jaka.
Ili sam ja previše slab? Zovem mozak u pomoć. Bogu hvala, on mi
odgovara. Vidim slike, ali ne mogu ih pratiti. Sećanje mi se vraća kao da
mi neko pred očima brzo lista album sa fotografijama.
Ne znam koji je dan ni mesec. Verujem da sam još uvek u dvehiljade i
drugoj godini. Ne bih inače bio živ.
Pred očima mi je prvo slika mene i prelepe devojke u nekoj sobici.
Jebemo se. Ona mi govori da želi da joj pomognem da prevede svoju
preostalu porodicu u Pakistan. Pakistan? Setim se da sam u Afganistanu.
Zato je pesak svuda oko mene. I to je sve. Ma koliko pokušavao, ne
uspevam.
- Seko, preko njega prelazi škorpija, - čujem bojažljiv, dečiji šapat vrlo blizu
mene. Taj jezik nije moj, ali ga razumem. Ova ruka koja mi drži usta
zatvorena je ruka te devojčice, prepostavljam.
U kurac! Taj neko sam verovatno ja. Ali nisam. Osetio bih. Ne osećam
ništa osim hladnoće i jakih bolova tamo negde.
- Vidim, - čujem onaj glas koji me je u sećanju molio za pomoć. Srce mi
je počelo snažno udarati u grudima kad sam doživeo silovitu,
nezaustavljivu navalu sećanja. Taj glas mi je izvukao iz amnezije.
Prvo sam video dečaka kom njegov deda pomaže da se obuče, onda
čujem radosnu vrisku u susednoj sobi. To je soba mog mlađeg brata. Kod
njega u sobi su čovek i žena. Taj muškarac je i moj tata, a ta žena nije
moja majka. Žena i muškarac se gledaju nežno, a onda taj pogled pun
ljubavi prebacuju na decu koja skaču okolo njih. Njihova deca.
„Kenrick je ovde.", čujem glas upozorenja koji dolazi iza mojih leđa. Moj
deda.
„Dođi, ljubavi.", mlada žena koja nije moja majka zove me da im se
pridružim.
„Kenrick!", čujem glas pun ljubavi. Okrećem se i vidim prelepu ženu koja
trči u mom pravcu. Ruke su joj raširene. Ima srce u pogledu i sunce u
očima. Moja mama. Mama me voli. Deda me voli. Baka me voli. Braća i
sestrice me vole. Voli me i žena mog tate, ali ona nema sunce u očima i
zagrljaju. Uvek mi je toplo i lepo kad me moja mama grli. Tata me voli, ali
mog brata voli više. To je zato što moja mama ne voli mog tatu, a mama
144
mog brata obožava mog tatu. Zamoliću moju mamu da zavoli mog tatu.
Možda me tata onda bude voleo kao mog brata i moje setrice. Radim
sve da me tata voli i da bude ponosan na mene. Još sećanja: Sedim u
sobi u kojoj me je mama rodila. Moja mama je daleko, ali kad sam u ovoj
sobi osećam kao da sam još uvek u njenom toplom stomaku. Imam osam
godina. Nisam uredno počešljan, nisam napisao domaći. Čitav dan sam
se skrivao po imanju. Naravno da me nisu pronašli. Nikad me ne
promađu. Moj učitelj je razgovarao sa mojim dedom. Bili su zabrinuti. Ma,
jebi me se. Pre sedam dana sam saznao da sam dete koje je rođeno
mimo braka, mimo normalnog porodičnog okruženja. Ja sam dete
rođeno iz pogrešnih razloga i zato nisam dovoljno dobar da imam
normalno porodično okruženje. Sedim na groblju. Ispod masivne kamene
ploče je telo mog mlađeg brata. Opraštam se sa njim rečima: „Napravi
tu mesta za mene." „Ne, Kenrick!" čujem užasnute glasove ljudi koji me
vole; mama, brat, deda, baka,... tata. Ne tata, William. On me šalje u rat.
Dosta mu je mojih sranja. Obojica znamo zašto mi je prešlo u opsesiju
tucati ćerke ili duplo mlađe žene njegovih poslovnih prijatelja. Zadnji put
sam preterao. I ono najsvežije: Upao sam u klopku čim sam zakoračio u
dvorište kuće u kojoj je trebao da bude devojčin stric. Petorica
muškaraca su me savladali prebacivši mi deku preko glave i vezavši me
špagom. Znao sam da ću dobiti batine za pamćenje, ali nisam mogao
da ih samo pustim da me zarobe bez borbe. Uveli su me u kuću i smestili
na jednu stolicu gde su me dodatno vezali. Nožem su rasparali deku i
otkrili mi glavu. Mogao sam da vidim svoje krvnike. U trošnoj sobici bilo je
desetak muškaraca, devojka koja me je dovela ovde i dvoje dece
školskog uzrasta. Devojka i deca su bili skupljeni u uglu sobe i plakali.
Nikad neću zaboraviti taj plač. Bio je to plač izazvan jezivim strahom. I
tad sam saznao da se devojka iz javne kuće zove Zoya. Ime mi se odmah
svidelo. Moja prva ljubav je devojka koja je radila u javnoj kući, devojka
čije ime u prevodu znači život i radost. Jedan od mojih krvnika je bio njen
verenik. Taj čovek ju je voleo. Svakim udarcem biča natopljenim tucanim
staklom po mojim leđima mi je govorio koliko. Koliko je voli, koliko je mrzi,
koliko smo mu uzeli. Razumeo sam ga. To sam mu i rekao. To nisam
trebao. Vođen svojim demonima mi je otkrio Zoyinu jezivu sudbinu. Nije
imala dvadeset pet godina, kako sam ja mislio. Imala je šesnaest. Ne
znam koliko je vremena prošlo od boravka u onoj kući do sad, ali sam
osetio smrad vlastite povraćke kad sam saznao njene godine. Onda su
se nizale gore od gorih informacija. Okupacioni vojnici su upali u njen stan
koji je delila sa dve sestre, bratom i roditeljima. Vezali su im roditelje i pre
nego što su ih ubili silovali su stariju sestru njima pred očima. Nestretna
devojka je skočila sa prozora i ubila se. Onda su prešli na Zoyu. Imala je
petnaest godina. U ušima mi odzvanja razgovor nje i njenog bivšeg
verenika. Čoveka koji ju je ostavio samo zato što više nije bila devica.
„Obećao si mi."
145
„Zoya, ti si zaboravila ko si."

„Uradila sam sve što ste od mene tražili."
Bila je tvrdoglava, hrabra i uporna. Sve ono što žena u Afganistanu nije
smela biti. Taj njen bivši verenik ju je izvukao iz zagrljaju u kom su je mlađi
brat i sestra držali i dva puta ošamario svom snagom. Pala je na pod.
Deca su počela vrištati. Spustili su se da pomognu sestri, ali ih je ovaj
odgurnuo nogom.
„Imaš mene pa se iživljaj, gade jebeni," povikao sam. Znao sam da me
neće živog pustiti odavde. Samo, jebi ga, bilo mi je krivo da umrem
zavezanih ruku i ćuteći.
„A, ljubavnik te brani. Je li on bio među onih deset koji su ti pred
roditeljima silovali sestru? Je li ih on posle ubio? Je li on pustio tvoju sestru
da skoči kroz prozor i ubije se? Tvoja sestra je postupila ispravno, a ti si se
nastavila kurvati sa ubicama svojih roditelja. Ti si prljava okupatorska
kurva. Znaš li koliko tvoja mala kurva ima godina?" Uhvatio me je za kosu
i unieo mi se u lice.
Nisam ništa rekao.
„Šesnaest. Bila mi je obećana. Trebali smo se venčati čim prvi put
prokrvari. Onda ste došli vi. Upali ste im u kuću, oca, majku, ovu kurvu i
ovu decu ste vezali, a tvoji vojnici su stali u red i svaki je silovao njenu
najstariju sestru. Jadnica im se otela i skočila kroz prozor. Bila je mrtva.
Onda su prešli na nju. Završili su u kući za siročad. Da bi imali para hraniti
tu silnu decu tu i tamo neko dete daju vašim vojnicima."
„I ja ću se ubiti, samo održi svoje obećanje i ne vraćaj decu u ono sirotište.
Sestra moje mame će ih primiti u Pakistanu."
Koji kurac? Primoravaju decu na prostituciju da bi onoj drugoj mogli
obezbediti hranu.
Čujem lagani tresak. Kao da neko baca kamanje.

- Samo je prešla pored njega, - isti onaj dečiji glas, tih i bojažljiv. Možda
joj je glas bojažljiv, ali ona nije. Iako joj je škorpija bila blizu, ona i dalje drži
moja usta čvrsto zatvorena.
Razumem da ona baca kamenje na škorpiju u nameri da je ubije. Sad
razumem gde me ovako nepodnošljivo boli.
- On se budi, - opet isti glas.
- Naravno da se đavo budi, - Zoyin glas. Nikad ga neću zaboraviti.
- Đavo nije lep, - pošaputa devojčica.
Hteo sam da se nasmejem, ali nisam imao snage ni za to.
- Nije, - potvrdi Zoya. Njen glas mi je bio sasvim blizu. Mogao sam ga
osetititi.
Čujem nečije ubrzane korake.
- Doneo sam šta si tražila, seko, - glas dečaka.
Setim se, Zoya, njeni brat i sestra su sa mnom negde u nekoj pustinji. Nismo
više u onoj pećini. Nema njenog verenika. Koji se kurac desilo?
146
- Laiba, pomozi Farhanu da mu još jednom ispere ta leđa i stavite mu

opet ove listove na rane, - zapoveda Zoya bratu i sestri kao da joj se gadi
pomisao da me dodirne. „Pa lutko, kakva god da su mi „ta" leđa - takva
su zbog tebe."
Ali zašto pričaju tako tiho?
- Seko, - glas devojčice. Lajbin glas. - ...A one druge rane?
„Koje sad još jebene rane?"
- ...Ja ću ...Samo mu očistite leđa i stavite te listove. Nema više stakla?
- Nema, - Farhanov glas. – Ostaće mu ružni, duboki ožiljci.
- Njegovi su samo na koži, - prošaputa Zoya i udalji se.
- Seko, čuvaj se, - upozorava je brat. – Oni nas sigurno traže.
Imam toliko toga da pitam, ali ova mala devojčica mi drži usta tako
čvrsto da ih ne uspevam ni pomeriti. „Oni nas traže." Znači li to da smo
pobegli iz pakla one pećine? Kako?
Cambridge, USA, nedelja, 22. maj 2007. Godine
Ušao sam u svoju kancelariju i pre nego što sam pokrenuo sistem na
jednom od tri iMac-a koji su me okruživali na velikom radnom stolu,
okrenuo sam broj doktorice kojoj ću za par trenutaka nedozvoljeno ući
u komjuterski sistem i napraviti mesto za Iriu, a kasnije je jebati na ovom
stolu.
Kalendar za ponedeljak joj je bio prebukiran. Nije bilo slobodnog
termina. Izračunam kad Iria ima veliku pauzu i koliko nam treba da
dođemo autom do ordincije. Doktorica je za svaku pacijentkinju imala
tačno deset minuta. Termin gospođe Koller mi je odgovarao. Gospođu
Koller prebacim na mesto gospođice Fisher, a gospođicu Fisher na
mesto gospođice Tarner. Gospođica Tarner će morati napraviti novi
termin.
Kada mi je Iria rekla da nema ginekologa jer joj nije trebao, setio sam
doktorice Kathrin Ewans. Upoznali smo se pre par nedelja u jednom
klubu. Tad mi je dala ovu svoju podsetnicu. Žena je bila u ranim
tridesetim i diskretno mi dala do znanja da voli seks bez obaveza. Baš
kao i ja. Na prvu sam video da ta žena iz nekog razloga mrzi muškarce.
Koristi ih samo za seks, a tada ih mrvi. Takva mi je sad trebala. Prošlo je
dvadestpet minuta od kad sam ispratio Iriu, a moja erekcija i dalje stoji.
Nema, jebene, šanse da drkam sam sebi. Pomislio sam u sebi.
Sutrašnji radni raspored doktorice Ewans je bio sređen. Vreme je da i nju
sredim.
- Halo, - čujem glas iz telefona. Doktorica je u provodu. Čujem diskretnu
muziku u pozadini. To mi govori da je u nekomu restoranu.
- Zdravo Kathrin. Ovde Kenrick, - pustim je da se seti ko sam.
- Zdravo, Kenrick, - prepoznaje me.
- Jesi li slobodna večeras? - Pomislim na Iriu kako bi prevrnula očima na
147
moju naviku da odmah prelazim na stvar. Ona misli da ne primećujem

njeno prevrtanje očima ili kad se ugrize za usnu da bi sprečila sebe
samu da to uradi. Ta njena navika mi je išla na živce tim više jer je ona
jedina devojka koja to radi mom prisustvu.
- Sa prijateljicom sam u L'Espalier restoranu, - objašnjava tišim glasom.
Doktorka smišlja kako da ostavi drugaricu da bi došl na ševu.
- Pošalji mi porukom kako ti se zove prijateljica i broj stola. Dobiće
društvo. Porukom ti šaljem adresu gde ćeš doći. Vidimo se.
Brzo ukucam adresu „Akamai" korporacije i pošaljem SMS. Nakon
dvadesetak sekundi dobijam poruku sa informacijama koje sam tražio.
Kopiram sadržaj i šaljem Mikeu. Mike je tip koji organizuje borbe
zatvorenog tipa na visoke uloge. Upoznali smo se još u Istanbulu.
Trebale su mi pare, a on mi je omogućio kako da ih zaradim.
Ja: Stari, pravi društvo ovoj ženki. Prijateljica će joj se pridružiti za sat-
dva.
Nisam morao ništa da mu objašnjavam. Na Chrisa i Mikea sam uvek

mogao računati.
Mike: Biće po francuski.
Kratko mi je odgovorio aludirajući na francusku hranu koja je

posluživana u tom restoranu.
Nisam se prevario u izboru žene koja će dovršiti ono što je mala damica
počela. To mi se nikad nije ni desilo. Instinkt me nikad nije varao. Ne
tako retko se znalo desiti da sam odbijao prvoklasne lepotice i birao
devojke prosečne lepote samo na osnovu instikta da će seks sa tim
prosečnim biti bolji nego sa nadprosečnim. I uvek sam bio u pravu. Tako
je i sa Iriom. Čim sam je video znao je da će seks sa njom biti vanzemalj-
ski. Zabavljalo me je što Iria ne veruje sebi i misli da će me razočarati, a
da ću ja razočaran morati da je ostavim. Nisam hteo da je razuverav-
am rečim. Radije sam za delovanje. Dokazaću joj delima koliko greši.
Ima nešto kod nje. Iako bih joj najradije zavrnuo vrat, dobro izjebao i
osavio jer su usudila kladiti na mene, njena hrabrost me sprečava sve to
da uradim. Ta cura ima muda, a i ponos.
- Gospodine Hunter, gospođa Ewans kaže da je očekujete, - najavljuje
mi učtivo portir preko veze i skreće mi misli sa Irie.
- Da, Medisone. Očekujem je, - potvrdio sam jednako pristojno i prekin-
uo vezu.
Pogledao sam na sto da li je sve spremno. Moj sto je uvek bio spreman.
Sem kutijice sa kondomima i kompjutera na stolu nije bilo ničeg drugog.
Ova žena je bila zver. Puna samopouzdanja. Mogao sam upaliti
reflektore njoj ne bi smetali. To mi se sviđalo. Telo joj nije bilo ni upola
148
lepo kao Irino, niti je mirisala zamamno kao moja devojka, ali nije imala
nikakav problem da mi se kompletna izloži. Kako sàm nisam imao
problema sa golotinjom tako sam to tražio i od svojih partnerki. Stidljivost
me do Irie nikad nije privlačila. Naprotiv, bila mi je odbojna. Sa Iriom
sam došao u situaciju da me ta njena stidljivost, nevinost i naivna
znatiželja razoružavaju. Sa Iriom je ionako sve bila drugačije.
Doktorka je bila jako dominantna i verovatno je na putu od restorana
do moje kancelarije imala sliku u glavi kako me jaše ili kako klečim na
kolenima ispred nje sa glavom zabijenom između njenih nogu. Morao
sam upotrebiti snagu da je prebacim preko stola na stomak i jebem od
pozadi. Malo je popustila kad je primetila vrstu i veličinu kondoma -
ekstra veliki. Oblizala je gornju usnu i rukama razdvojila čvrste guzove
pokazivajući mi gde da uđem.
- Znala sam da si ti jedan veliki dečko, - napaljeno je govorila gnečeći
prstima svoje polutke dok sam ja navlačio kondom.
- Vidim da si znala, - rekao sam jednako napaljeno zabivši dva svoja
prsta u njenu pičku. Iz nje se cedilo koliko je bila mokra. To mi treba!
Nemam vremena za predigru. - Uhvati se rukama oko članaka, - nared-
io sam joj. Prvo se namrštila jer očigledno nije navikla da joj se naređuje,
ali brzo je razmislila i uvidevši da će biti dobro izjebana popustila je.
Snažan vrisak razlio se sobom kad sam se naglo zabio u nju. Skoro da
sam i ja urliknuo. Trebalo joj je malo vremena da joj telo prihvati moje.
Fantastično je koordinirala vaginalnim mišićima, sa savršenom precizno-
šću je znala kad da ih opust, a kad da ih zategne. Bio sam u pravu da
je nezasita. Baš kao i ja. Mada je ona kao žensko bila u prednosti jer je
mogla primati kad i koliko je htela. I onda se žale kao da je teško biti
žensko.
Moj radni sto nikad nije bio u većem haosu. Nisam mogao da se setim
svih žena i devojaka koje su ostavljale tragove svog znojnog tela na
njemu. Bilo je i onih koje su volele biti prebačene preko naslona fotelje.
Nisam mogao da ih krivim. Osećaj je bio kao da se jebeš na pozoričnoj
bini, a niko te ne može videti. Želeo sam Iriu u svojoj kancelariju ispruže-
nu na stolu, prebačenu preko naslona fotelje i pribijenu na vrata. Želeo
sam je i na mojoj omiljenoj plaži, a pre svega sam je želeo u svom stanu.
Nikad nijedna žena nije bila tamo sa mnom.
Skinuo sam kondom sa kurca, zavezao ga i bacio u korpu za smeće.
Tamo su bila još dva napunjena spermom i zavezana. Kondome sam
uvek ja sam bacao u kontejner. Ne zato što mi je bilo neprijatno da
čistačice to nađu. Ženama u Americi je najlakše doći do para tako što
će na prevaru roditi dete i primorati oca da plaća izdržavanje.
- Zašto se ne ljubiš?, - pita me dok malaksalo navlači tange.
- Previše intimno, - kratko joj odgovaram.
- Tvoja leđa su takođe intimna?
Vidim da je ljuta jer joj nisam dozvolio razmenu pljuvačke i da me dira
149
po leđima. Kad bih morao da biram između to dvoje, odabrao bih

ljubljenje. Posle Laibe i moje mame Iria je jedina žena kojoj sam dozvolio
da izbliza vidi i dodirne moje ožiljke. Čak ni Zoyi nisam dopustio.
- Zvao sam te da mi središ kurac, - grubo sam rekao dajući joj do znanja
da odjebe od teme.
- Sređen je, - pogledala me je svojim samouverenim pogledom. - Ne
moraš da budeš takav gad.
- Hoćeš li da te ja odvezem do restorana ili da ti pozovem taksi? - znam
da sam gad, ali ne dajem ni prebijenu paru za to. Čak sam i pristojan s
obzirom koliko se nasilno osećam.
- Došla sam svojim autom, - rekla je uvređeno požurivši sa oblačenjem.
Ne znam koji kurac sam ovakav. Ženska mi je došla na noge. Ševili smo
se dva sata. Kurac mi je konačno opušten i zadovoljen. Mogu biti malo
pristojniji.
Hoću da je se rešim da bi nazvao Iriu. Stvarno joj ne bih bio u koži od
sledećg vikenda. Moja mala damica nije imala baš nikakve šanse.
Upotrebio sam svoje zavodničke veštine koje sam skupljao više od
decenije i primenio ih na devojci koja nije znala ni da je zavodim. Od
toga sam ja bio zaveden. Više sam uživao u ljubljenju sa njom nego u
dvosatnom seksu sa nekom Biće to više od seksa. Znam to. A nikad
nisam imao više od seksa.
- Ne možeš voziti, - kažem malo opuštenije. - Odbaciću te do restorana.
Mogao bih i ja nešto pojesti, - stvarno sam bio gladan, a hrana u tom
restoranu je dobra.
Našli smo Mikea i Laru u prijateljskom čavrljanju. I jedno i drugo su bili
dovoljno zagrejani vinom da se opuste, a ne napiju. Lara je bila Kathrin-
ih godina, srećno udata i majka dva dečaka. Oči su joj sijale dok je
pričala o svojoj porodicu. Zbog porodice je odbacila karijeru i sasvim se
posvetila mužu i deci. Nije mi bilo jasno kako su se njih dve našle kao
prijateljice dok Lara nije pomenula da njen muž vodi jednu veliku i
poznatu labaratoriju. Bilo mi je jasno da je mudra gospođa Ewans
procenila da će do ugovora o saradnji lakše doći preko laborantove
supruge. Ne volim preterano ambiciozne žene, ali se divim mudrim i
sposobnim.
Lara je bila vidno nezadovoljna kad joj je prijateljica rekla da je vreme
da idu. Ženi se verovatno ne događa često da bude opuštena u društ-
vu ljudi koje vidi prvi put u životu. Bilo mi je drago što sam joj poslao Mik-
ea koji je takođe porodičan čovek. Tu i tamo je voleo flertovati, ali je
uvek znao kad treba da se zaustavi za razliku od Chrisa i mene koji
nismo flertovali ako flert neće završiti otkopčanih pantalona. Mike mi je
pričao o sutrašnjoj borbi kada sam čuo zvuk mobilnog telefona koji me
je obavestio da sam dobio poruku. Na prvu sam pomislio da je Iria.
Primetio sam da je moja mala damica ljubomorna, a nema šanse da
podnosim ničije ljubomorne ispade.
150
„Dogovor ostaje?" Glasila je poruka koju mi je poslala asistentica istorije,

ne Iria.
„Da." Kratko sam odgovorio i razočarano vratio telefon u džep.
Razočarenje je došlo otud što poruka nije bila od moje male. Ta mala
mi se u kratkom roku uvukla u mozak. Ubedio sam sebe da je novina to
što me privlači njoj, želeo sam probati toliko puno novih stvari. Stvari
koje rade ljudi u normalnim vezama. Bio sam gad koji misli samo na
sebe. Iria je bila svetlost koju moram imati da mi pravi društvo u mraku.
Pogledao sam na sat, prošlo je tri ujutru. Narednih sedam dana će mi
biti prilično ispunjeni, a najviše se radujem kraju radne nedelje. Radujem
se i sutrašnjem izlasku na ručak sa njom, ali to je samo malo predjelo u
odnosu na gozbu koja me čeka.
151
SEDAMNAESTO POGLAVLJE - Kenrick
Cambridge, USA, ponedeljak, 23. maj 2007. godine
B udilnik me je probudio u sedam i trideset. Spavao sam nešto

više od tri sata. Malo sna za dan koji je ispred mene. Pomislio
sam da bih mogo posle sastanka sa Iriom odspavati, ali sam
odbacio tu ideju. Nikad nisam mogao spavati preko dana. Dan sam
uvek počinjao sa tuširanje ledeno-hladnom vodom jer sam se budio sa
erekcijom, a retko sam imao devojku pored sebe kad se probudim.
Setio sam se svog današnjeg plana i dok sam sedeo, pio kafu i uživao u
pogledu na reku i Boston ispred sebe, prvo sam pozvao mamu. Trebalo
mi je vreme sa majkom i njenom porodicom, trebao mi je taj porodični
osećaj. A i da se maknem od Irie. Uhvatio sam sebe da kao napaljeni
tinejdžer sva-ki čas proveravam na telefon da nema koja propuštena
poruka ili poziv od nje. Sam sam sebi išao na živce.
„Kenrick, kakvo iznenađenje." Uzviknula je oduševljeno moja majka kad
mi se javila na telefon. Nije morala da mi kaže da sam je iznenadio svoj-
im pozivom. Njen oduševljeni glas bio je dovoljan.
- Hej, mama. Kako si? - trudio sam se da zvučim opušteno.
„Inače sam super, ali sad sam odlično", nastavlja veselo. Znam da joj je
lice ozareno. Nasmejem se u sebi kad zamislim tu sliku moje prelepe
mame.
- Hteo sad da dođem u nedelju i budem kod vas par dana, - Dok Iria ne
bude spremna za pravu akciju. Pomislim u sebi. Platiće ona debele
kamate na ovo vreme koje čekam da joj se ugnezdim između nogu.
„To je odlična ideja." Majčin glas mi skreće misli sa trokutića vatreno
crvenih dlačica koje sam video i koje mi ne daju mira.
- Niste ništa planirali? Ne bih da vas pomeram.
„Nismo ništa imali u planu, a sve i da jesmo nema ništa važnije od tvoje
posete."
- Onda se vidimo u nedelju.
„Nemoj se sad samo oprostiti sa mnom." Upozori me znajući moju naviku
da pričam samo onliko koliko je potrebno. Ni više ni manje.
- Ne bih, - nasmejem se - ali imam puno obaveza ove nedelje.
„Šta imaš na rasporedu?" Da krenem redom; moram zaštititi devojku od
njoj neželjene trudnoće, imam konsultacije, jebačinu sa asistenticom u
vreme koncerta devojke koju ću posle borbe dovesti u ovaj stan da bih
je naučio kako da mi puši.
- U vezi diplomskog. Mama, a da ti sve lepo ispričam u nedelju? U živo.
Ja i ti sami. - Ona je živela za trenutke koje ja i ona provedemo sami.
Nedeljama posle me je znala zvati pitajući me šta sam mislio ovom ili
onom izjavom. U glavi je analizirala svaku reč koju sam izgovorio, mada
sam ja uglavnom ćutao dok ona je pričala.
152
„Ti si nepopravljiv. Šarmiraš rođenu majku."

- Vidimo se onda u nedelju, mama, - bilo mi je drago da sam opet
uspeo odgovoriti je od pričanja preko telefona. - Volim te, mama. Znaš
to?
Jebi ga, nisam joj to trebao reći. Osetio sam da joj glas podrhtava.
„Znam, živote moj.... Voli te tvoja mama." Rekla je brzo i spustila
slušalicu. Znao sam da sad plače. Ali ona uvek plače posle našeg
razgovora.
Posle pola sata stajao sam ispred glavne kapije Harvard univerziteta i
čekao Iriu. Pre nego što sam izašao iz stana poslao sam joj poruku u
kojoj sam je obasetio da sam joj preko poznanika dogovorio termin za
pregled i konsultacije kod ginekologa. Njena negativna reakcija bila je
za mene očekavina, ali kad sam joj obećao da ću je samo odvesti i ne
ulaziti sa njom u ordinaciju - prihvatila je. Mogao sam joj to reći i u
subotu dok smo bili zajedno, ali nisam hteo kvariti nešto što nikad pre
nisam imao. Shvatio sam da je želim pored sebe u restoranu ili na
šetalištu jednako jako kao i u krevetu. Bila je zabavna, duhovita, vesela,
razgovorljiva i uživala je biti sa mnom. Razmisliću još da li je želim naučiti
da se kontroliše. Kad bi to znala, možda mi ne bi tako otvoreno
pokazala kako imkoliko uživa u tim stvarima koje su meni strane.
Odmeravam je od glave do pete kad mi je ušla u vidokrug. Na sebi ima

žutu suknju do kolena i zelenu košulju kratkih rukava koji joj pokrivaju
samo ramena. Na nogama baletanke. Zamislim te bele ruke uko mog
vrata i moje telo isti čas reaguje. Jebi ga, nije mi to sad trebalo.
Zahvalan sam profesorici Danch što mi je za onaj dan kad sam video
Iriu premestila konsultacije iz jutarnjeg u poslepodnevni termin. Ova
devojka koja ide prema meni i guta me pogledom jednakim intenzitet-
om kao ja nju bila je toliko zgodna da muškarcima oduzima dah. Toliko
zgodna da je želim skinuti golu sad ovde i živu je požderati. Toliko zgod-
na da iz mene izvlači najčudnije reakcije koje sam ikad doživeo.
Dok se ja mogu kontrolisati njoj su oči raširene da prete da joj ispadnu iz
glave. Pružim joj ruku i povučem je sebi u zagrljaj. Telo joj je drhtalo, a
ruke su joj hladne. Sasvim suprotno od zajapurenog lica.
- Čega se bojiš?, - pitam je ljubeći joj usne.
- Ne bojim se.... Imam tremu. Malu, - prizna mi u onom svom naivnom
stilu blago mi se osmehujući.
- Tremu od pregleda?
Potvrdno klimne glavom i prošaputa: - Da.
- Mala, pregledana si detaljno, - nacerim joj se. Ne znam ništa o ginekol-
oškim pregledima, ali ne može biti bolno. Iriu je više sram.
- Užasan si, - prošaputala je pocrvenivši kao rak.
- Samo se opusti. Za koju kontracepciju si se odlučila?, - pitao sam kad
smo seli u automobil i krenuli u pravcu ordinacije
153
- ...Pilule. Mrzim igle. Lepo ti stoji bela boja, - da mi kompliment.

Umesto da joj se zahvalim ja joj posednički stavim dlan na nogu iznad
kolena i stisnem je sa unutrašnje stane bedra. Iznenada izazvana želja ju
je na trenutak ukočila, a disanje joj postalo podjednako teško kao što su
joj otkucaji srca bili ubrzani. Mali prostor u autu se za čas ispunio silnom
seksualnom energijom koja je bila skoro opipljiva. Otvorila je usta da
nešto kaže, ali nije mogla. Samo me je gledala. Spustio sam pogled na
njezina usta, divio se svakom milimetru te prelepe ružičaste kože koju
sam pre par trenutaka osećao ispod jezika. Po ko zna koji put zamislio
sam te malene usnice oko mog kurca i kako će joj usta biti ispunjena
dok mi puši i gleda me tim prelepim zelenim očima nevine zavodnice.
- Drago mi je da si pristala, - prekinuo sam tišinu kad sam zaustavio auto
i ugasio motor. Trebalo joj je par sekundi da registruje šta sam rekao.
Nisam hteo da joj govorim da nije imala nikakve šanse da ne pristane.
- I meni je, - tiho je rekla oborivši pogled.
- Do kad imaš izlaz u petak? – Ovim pitanjem sam zvučao sam sebi glupo
jer mi je bio prvi put da pitam devojku kad mora biti kući. Baš je i ona
mogla biti studentkinja koja živi u studentskom domu, a ne mamina i
tatina dobro čuvana damica. Setio sam se scene kad sam imao
petnaest godina. Izbio je skandal jer me je sedamnaestogodišnja lady
Angelina, ćerka vojvode od Mirrtona, optužila da sam joj napravio dete.
Anita me je branila tvrdeći da sam još uvek mlad da bih imao seks, bila
je kategorična da sam nevini. Otac je, kad se povratio iz šoka u koje ga
je bacilo saznanje da se njegov sin, iako ima samo petnaest, već jebe sa
devojkama, poverovao sve toj devojci misleći da sam to uradio namerno
da bih njemu napakostio. Kada sam im mrtav hladan rekao da smo ja i
Angelina par puta bili u istom krevetu, bez pidžama, ali da sam uvek
koristio zaštitu i da to dete nije nikako moglo biti moje Anita je skoro pala
u nesvest. Od tad me je propisno izbegavala. Otac mi je verovao, ali je i
dalje bio ljut. Baka je prokomentarisala da Wesmorelande prati
prokletstvo i krivila dedu za moje rano „seksualno aktiviranje". Tako je ona
to nazvala. Deda je tada obavio jedan višečasovni razgovor sa mnom.
U tom razgovoru pomenuo „sveto trojstvo idealne žene" – dama u
društvu, domaćica u kući, drolja u krevetu.
Sve do Irie su me zanimale samo one koje su drolje u krevetu. Reputacija
mi nije bila nimalo bitna, jer sam ih samo tucao i zaboravljao. Ali nije da
nisam birao. One što se jebu iz dosade, a tvrde da je Jenna Jameson
kurva, ne bih ni da mi prete da će napraviti evnuha od mene. Birao sam
one koje ćute, gledaju, pamte i uče od porno mame. Jer Jenna to i jeste,
a to se ceni. I to je ono što momak na lošem glasu očekuje od devojke
na dobrom glasu; da bude drolja samo za njega. Da u najgorem slučaju
oponaša porno mamu, a u najboljem pronađe greške protivnica i
pobedi ih na domaćem terenu, konstantno unoseći novine u krevet.
154
Kod Irie mi se takođe sviđao njen stil oblačenja i njena pojava. Ni na to

nikad pre nisam obraćao pažnju. Krpice nisu delovale na mene, a s
obzirom da sa devojkama koje sam tucao nikad nisam izlazio na javna
mesta – nije me bilo briga kako se ponašaju kad progutaju moju spermu,
obuku se i odu.
I onda upoznam ovu malu koja se kladi na mene i sve mi je važno, sve
primećujem. Želim dobiti više od onog što sam dobijao, ali ne želim dati
više od onog što sam davao. I to je najzanimljivije u svemu; Iriu privlači
moja loša reputacija. Pala je na nju i sad teži da me promeni, da budem
dobar samo za nju. Ja težim da prihvati moj mračni svet i bude cura koja
radi loše stvari, ali samo za mene.
- ...Spavaću kod Jenn. – kao da joj je bilo neprijatno mi priznati da može
celu noć ostati sa mnom.
Spavaćeš kod mene. Pomislim u sebi. Ali ja ne vodim devojke u svoj stan.
Ne spavam sa njima. Odradim ih i zaboravim. I Iriu sam planirao odvesti
na večeru, a onda je u mojoj kancelariji lizati, naučiti je kako da mi puši
kurac i vratiti je kući. To je bio plan. Kad devojci kažem “vodim te u moj
stan”, ja mislim na radni prostor.
- Javi joj da ćeš spavati kod mene. – ovo je bila naredba.
- Mrzim kad mi naređuješ, - kaže uvređeno mada znam da laže.
- Loše lažeš, damo, - odbrusim.
- Ne lažem, - glas joj podrhtava jer zna da sam je uhvatio u laži. Fiksirao
sam je pogledom kao onaj put kad smo se prvi put gledali u oči. I tada
je kao i sad bila ukočena, predivna, nema i bez hrabrosti. Ne skidajući
pogled sa njenog, jednim davno uvežbanim, brzim pokretom, pomerim
ruku do njenog središta i dlanom je pritisnem. Bože, ta mala će me ubiti.
Čipka između njenih nogu je bila mokra, ne vlažna – mokra, a čitavo
središte joj je snažno plusiralo. Sve i da sam hteo odoleti i ne zavući joj
ruku u te mokre gaćice, nisam mogao. Lice joj je bilo crveno, usne suhe.
Zajecala je i izvila se kad sam joj dodirnuo trokutić mekanih dlačica iznad
njenog središta, ali nije skidala pogled sa mog. Gurnuo sam prst u nju
nastavljajući joj dlanom stiskati središte. Trgnula se i vrisnula jer nisam bio
ni malo nežan kad sam joj zabio prst u picu i pravio ritmične 'unutra van'
pokrete. Bila je uska, glatka, mokra i vruća unutra, a i neverovatno
osetljiva. Celo njeno telo je erogena zona. Gde god da je dodirnem ona
zadrhti.
Ne znam otkud sam vadio toliku snagu da se kontrolišem i ne pojebem
je sad u autu. Nema jebene šanse da čekam ni dana više. Jebaću je.
Jebaću je bez kondoma i jebe mi se ako ostane trudna. U subotu mi je
rekla da sam rasklašni, nemoralni, bez principa, razvratni zavodnik. Pa,
kad bi ostala trudna rado bih joj saopštio da su moje odvratne i razvratne
namere trajno usmerene na nju i da se spremi za život sa nemoralnim
razvratnikom.
155
Pomerio sam sedište unazad i uhvativši je oko struka prebacio u svoje

krilo. Njene bele ruke su se istog trena obavile oko mog vrata, prsti zapleli
u moju kosu. Telo joj je i dalje drhtalo. Uzdahnula je i prostenjala moje ime
kružeći kukovima oko mog prsta koji je i dalje bio u njoj. Nisam više ništa
trebao raditi. Ona se sama nabijala na moj prst. Blago prstu. Vikao je
kurac. Potreba da se zabijem u nju bila je bolna i meni i njoj. Disali smo
teško i isprekidano. Naslonila je čelo na moje i pravila brže 'gore dole'
pokrete na mom krilo. Kurac mi je hteo eksplodirati jer se ona nije mogla
kontrolisati, i svaki put kad bi se spustila pritiskala mi je erekciju. Ovako
razuzdani njeni kukovi su i mene iznenadili. Tražila je moj jezik dok joj se
telo grčilo.
- Kenrick! – uzviknula je moje ime ludački me ljubeći.
- Znam, mala. – Trebala je svršiti. Bilo je to jasnije nego što je jasno da je
napolju dan. - Iria, moram biti u tebi, - priznao sam kružeći prstom druge
ruke oko njenog analnog otvora. I tu je bila klizavo-mokra. Neka mi je Bog
u pomoći, iz nje se sve cedilo koliko je bila napaljena. Pritisnuo sam
palcem otvor i gurnuo ga unutra.
- Da! – vrisnula je. Telo joj se prvo ukočilo, a onda grčilo. Preko prstiju mi
se razlivala njena vrućina dok je svršavala.
- Mislio sam šta sam rekao, malena, - šaputao sam joj na ramenu kad joj
se disanje koliko toliko vratilo u normalu.
Poljubila me je u vrat, pa u lice, pa u usta.
- Znam. Spremna sam, - rekla je odlučno. Oči su joj blistale. Lice joj je još
uvek bilo bledo od intenziteta orgazma koji je doživela pre par trenutaka.
– Hoće li ovo uvek ovako biti sa nama? – pitala ljubeći mi lice i mrseći mi
kosu. Jebo te, ona je još uvek napaljena.
- Hoćemo li se jebati gde i kad stignemo? – formulišem pitanje na
najmanje formalan način. – Hoćemo, - potvrdio sam bezobrazno se
cereći.
Ne znam koji drugi odgovor je očekivala, ali ovaj joj je izmamio
iznenađenje na lice. Rumene usnice su joj bile otvorene. Prstom, koji joj je
pre par minuta bio u pici, pređem preko ivica tih usana koje stalno
zamišljam i gurnem joj ga duboko u mokra, vruća usta. Gledali smo se u
oči dok sam ga gurao unutra van. Uhvatila me je za ruku, naterala da
zaustavim pokrete i zatvorila usta oko mog prsta. Pre nego što je zatvorila
oči pogledala me je pogledom bestidnice i prošaputala: - Zamišljam.
U kurac! Nisam trebao dva puta pogađati šta zamišlja u ustima. Nije mi
preostalo ništa drugo nego da pustim da mi jezikom obrađuje srednji prst,
a znam da joj je u glavi moj kurac. Ona ili je u međuvremenu nekom
pušila, ili je nekog gledala. Lizala ga je, milovala, usnama navlačila, a
kad je skupila pljuvačku i vrhom jezika je razmazala po celoj dužini i
počela sisati, osećaj snažan poput udara groma protutnja mi celim telom
i svom snagom mi sjuri u kurac.
- Jebo te! Gde si to naučila?, - prostenjao sam.
156
- ...Juče sam kupila erotski roman, - objašnjava mi ne prestajući mi

obrađivati prst.
- Htela si, kao dobra učenica, da se pripremiš?
- Aha, - gleda me onim bezobraznim pogledom i bez srama potvrđuje
moju pretpostavku dok joj se obrazi udubljuju dok ga sisa.
- Ne vole svi muškarci isto pušenje, - pokušavam biti smiren, što mi jebeno
teško ide.
- Ne sviđa ti se? - I da me jebeš. Zna da mi se sviđa. Pročitala me je.
Uhvatila me je za početak prsta, a usnice stisnula toliko čvrsto oko njega
i lagano ga izvlačila iz usta. – Mislim da sam izabrala dobar roman, - rekla
je i vratila se na svoje mesto.
- Jesi. Spremna si da izlađeš na ispit.
- Pretvaraš me u bestidnu ...
- Završi.
- Bludnicu.
- Ovo zoveš bludničenje? Mala, kladim se da jedna prosečna
srednjoškolka ima uzbudljiviji seksualni život od tebe. – Obrazi joj buknuš.
- Ali ne brini. Daću ti dovoljno seksa da ćeš moći pisati knjige u tomovima.
Izašli smo iz auta. Zgrada u kojoj je doktorica Ewans imala privatnu

ordinaciju bila je u centralnom delu grada. Kao i sve moderne građevine
i ova je bila obložena staklom.
Uhvatio sam Iriu za ruku i krenuli smo prema ulazu.
- Obrćao si da nećeš sa mnom unutra, - gledala me je prekorno.
- Obećao sam da neću sa tobom u ordinaciju, - rekao sam ozbiljnim
glasom koji nije trpeo dalju raspravu i prebacio ruku preko njenih ramena.
- Dobro. Samo do ulaznih vrata, - pristala je na kompromis.
- Nisi ni svesna koliko bih voleo prisustvovati tom pregledu, - zadirkujem
je, ali mislim iskreno. Moja prva namera jeste bila izjebati doktoricu i onda
se pojaviti u njenoj ordinaciji sa Iriom. Ne verujem da bi smo se sreli, a ta
mogućnost da budem uhvaćen me je palila. Sa druge strane, ne želim
da Iria sazna šta radim kad je otpratim kući. Ne zato jer bi je možda ljutilo,
već jer se to nikoga ne tiče. Retko kad se kajem zbog svojih postupaka,
a i kad znam da ću se kajati zbog nečega onda to uradim kako treba.
Da imam konkretnu stvar zbog koje bih se kajao.
- Plašiš me, - glas joj je bio tih i stvarno uplašen. Gledala me je ravno u oči
tražeči trag šale na mom licu. Njen pogled je bio pun nade da ne mislim
ozbiljno. – Stvarno bi to želeo?
- Da, - potvrdim jednostavno. Uživao sam u njenoj zbunjenosti.
- Prevrznjaku, - šapne mi kao da se boji da bi je neko mogao čuti.
- Nisam preverzan, - nacerim joj se. Naravno da jesam, a uskoro će i ona
to biti.
- Ma da?
- To je dobrvoljan odnos, prema tome granica je mašta.
157
Opet prevrne očima.

Iria pozdravi čoveka čiji je posao bio da otvara i zatvara vrata ljudima
koji ulaze i izlaze iz zgrade. Ja sam, naravno samo ušao.
- Prevrćeš očima, - upozorio sam je nakon što nas je recepcionar uputio
na prvi sprat i potvrdio termin. Išlo mi je na živce kad to radi.
- Ako mu se zahvališ i kažeš mu „zbogom" kad budemo odlazili, neću
prevrnuti očima.
- Njegov jebeni posao je da otvara i zatvara vrata. Za to je plaćen.
- Ti ako si operisan od lepog ponašanja, ja nisam, - nije popuštala.
- Sviđaš mi se kad si ljuta.
- Kenrick, - glas joj je bio šaljivo ogorčen. – Hoćeš li uvek pričati u
zagonetkama.
- Kladio sam se na tebe, - Ona bezpomoćno slegnu ramenima i
odmahnu rukom. - Čekam te, - udarim je po guzici i gurnem u ordinaciju.
- I ovo sam preživela, - uzviknula je radosno otvarajući vrata ordinacije i

bacajući mi se u zagrljaj. Olakšanje je bilo vidno izražajno na njenom licu.
- Nije moglo biti tako loše, - ozbiljno sam je pogleda. Pa lično sam se
pobrinuo da doktorica bude opuštena i zadovoljna kad bude
pregledavala moju devojku i davala joj upute o zaštiti. - Koji se kurac
desilo tamo?
- Daj, opusti se, i ne psuj, - ona je i dalje bila vesela.
- Opusti me.
- Tako mi je drago što je doktorica žena. – I meni je. Moram priznati. –
Rekla mi je da sam savršeno zdrava i da ...mogu ...znaš već ...Fizički sam
spremna.
- Dobro, to sam ti i ja dokazao. Sama si svesna te činjenice. Nisi čula ništa
novo.
Pravila se kao da me nije čula i nastavila o tabletama koje joj je doktorica
preporučila.
- ...I mi možemo... – stavio sam joj prst preko usana i povukao sebi u
zagrljaj.
- Iria, nema te doktorice koja će mi određivati kad ću te jebati, a kad ne.
- Moraš biti tako prost? - nestašno mi se osmehnula. Bila je stvarno dobro
raspoložena. – Detaljnije mi je objasnila ovulaciju, plodne dane i kako da
ih računam. Samo mi je rekla da ne postoji šansa da ostanem trudna. Da
se opustim i uživam, to sam ti htela reći.
Mogu da se kladim da joj je rekla da se opusti i uživa. I što se mene tiče,
mogla bi i ostati trudna. Zamislim Iriu sa okruglim stomakom i ovim
pogledom koji sad ima u očima dok me gleda. Daj Kenrick, koji ti je
kurac? Ona je premlada. Prestani misliti samo na sebe. Ali ne mogu
izbrisati sliku Irie kako trudna sedi na velikom krevetu u Grand Oaku.
- Idemo u apoteku da kupimo tablete, - kažem terajući te nerealne slike
iz svoje glave. Kenrick, postaješ jebeni sanjar.
158
- Posle predavanja ću.

- Iria, apoteka nam je ispred nosa.
- Mogu li nešto sama uraditi?
- Malena, ti ćeš uskoro podeliti svoje telo sa mnom. Biću duboko u tebi.
Ostaviću svoj trag na svakom milimetru tvoje kože. Provešću vreme sa
devojkom koja mi ne izlazi iz glave i koja čini da se osećam kao Bog.
Jebaću te da nećemo moći hodati. Nakon toga ćeš biti samo moja.
Htela si vezu sa mnom. U vezi smo. Ne možeš ništa raditi sama. Moja
pravila, sećaš se.
Popela se na prste, obavila mi bele ruke oko vrata i usnicama pritisnula
moje.
- Molim te, ne govori više.
- Idemo kupiti te tablete. Zakasnićeš na predavanja.
Sva njena pažnja je usmerena na mene dok napuštamo zgradu. Gleda
hoću li se zahvaliti vrataru. Ona mu zahvaljuje i pozdravlja ga.
- Prevrneš li očima, ovo staklo je idealno da ti demonstriram "pozu
slona". Čuvam je za večeras u kupaonici, ali ako si ti radoznala - tu sam,
- rekao sam joj cereći se. Nisam se trudio biti tih. Vratar je čuo svaku
izgovorenu reč.
- Čuo te je, - prošaputala je sramežljivo sakrivajući glavu meni na grudi, -
Ti to ne bi napravio?
- Proveri.
- Puno događaja za jedan dan, - prokomentarisala je kad sam je

dopratio do mesta na kom sam je i dočekao. – O, oprosti, - vadi telefon
iz tašne i proverava ko joj piše. Namršti se i vrati telefon u tašnu.
Trebalo bi da mi se jebe ko joj šalje poruke, ali mi ne da mira. Moram je
pitati.
- Ko ti piše?
- ...To je ovaj bio Jimmy. Poželeo mi je sreću, - zbunjena je. Nešto krije.
Siguran sam da joj nije samo to napisao.
- Nije valjda. Tvoj koncert je u petak, a on ti šalje svoje pozdrave u
ponedeljak, - zvučao sam kao da mi je sve ovo zabavno i da sam
dvosmislen, a u meni je sve ključalo. Taj jebivetar će morati odjebati od
nje.
- Moj prvi koncert. Žao mi je i što nećeš biti tamo, - brzo prelazi sa teme
na temu.
Ali ja ću biti tamo. Pomislim. I to sam ja. Osuđujem svog oca, a veći sam
seronja od njega. Neki, meni do sad nepoznat deo mene želi da me ova
devojka čeka sa mojim detetom ispod svoga srca, mene koji dolazi iz
kreveta neke druge žene. Bio sam rob vlastitog seksualnog poriva.
Sjebani idiot koji tuca žene i tuče se sa muškarcima da bi im kontrolisao
tela, nagone, granice i na kraju im ulazi u mozak da bi pobegao iz svog.
159
Pravi sam sjebani sin svoga oca. Bez imalo saosećanja ili kajanja bih
uradio ovoj devojci ono što nisam hteo oprostiti rođenom ocu.
- I meni, - kažem grubo jer me nervira što krije stvari od mene.
- Ljut si?
- Da.
- Zašto?
- Jer mi jebeno lažeš, Iria, - uhvatim je za lakat i povuče je sebi. Tela nam
se sudare pa odbiju jedno od drugo. Primetim da smo u centru pažnje
ljudi koji su se zadesili u našoj blizini. Još će početi da nas fotografišu kao
da smo retke, divlje životinje izložene u zološkom vrtu.
- Misliš na poruku?
- Ne, mislim na vremensku prognozu.
- Još je napisao da mu je žao... što, što se sve tako završilo, - prizna mi. Bilo
joj je neugodno, a nije ništa uradila. Nije njena krivica što svaki hetero
muškarac na univerzitetu želi da joj se uvuče između nogu.
Jebi ga. Stvarno nisam imao razloga da budem grub. I meni bih bilo žao
da sam na njegovom mestu. Drkadžija bi sigurno da je vrati i osvoji
opkladu. Nikad nisam video tog frajera. Vreme je da ga upoznam.
Privučem je još više sebi i poljubim je posesivno, posednički.
- Svi nas gledaju, Kenrick, - primetila je i ona.
- Briga me. Mrzim kad mi lažu, a ti si još i užasno loš lažov, - to sam i mislio.
- Nisam lagala.
- Nisi?
- Samo ti nisam sve rekla. ...Ljubomoran si? – zagledala mi se u oči kao
da će nešto pročitati iz njih.
- Svi muškarci su ljubomorni, mala.
- Možeš misliti. O, sad nećeš moći izbeći, - gledala je meni iza leđa i
smešila se.
- Tvoje drugarice, - nisam morao da se okrenem da bih bio siguran.
- Da. Žele te upoznati.
- Naravno da me žele upoznati.
- Užasno si samouveren.
- Ustvari, siguran sam da su dva para gaća vlažna. Ne računam tvoje.
Tvoje su mokre.
Osmeh je nestao sa njenog lica. Strogo me je pogledala. Da, mala. R'n'r
i Posh sam poštedeo samo zato jer su previše mlade.
Štipnuo sam je za bradavicu i poljubio u kosu. Vrisnula je. – Samo da bude
kratko upoznavanje. Imam obaveze koje moram završiti pre danas.
Nije mi trebalo puno da šarmiram Iriine drugarice. Ustvari, nisam radio
ništa, samo sam ostao rezervisan, kao i uvek. One su o meni već imale
izrađenu sliku. Bile su u nizu devojaka koje su se ložile na legendu o meni.
Trebalo mi je puno samokontrole da ostanem ozbiljan i ne nasmejem se
na ovo njihovo ponašanje. Bile su ukočene, samo što mi nisi počele
persirati. Setio sam se kako su me jebale očima u onom klubu. Da nisu
160
tako mlade i Iriine drugarice verovatno bih im učinio i tucao ih, ali to sad
nije dolazilo u obzir. Nisam siguran za buduće vreme.
Bili smo smešno društvo: Iria je bila opuštena, ali i u neverici. Shvatio sam
da su Posh i r'n'r jake na rečima, a pokazale su se slabe na delima. Ove
dve su bile ukipljene, sasvim malo su pričale i sve su prepustile Irii. Ja sam
bio ozbiljan i distanciran. Jennifer je stajala po strani i sve nas proučavala.
Mene posebno. Bila je skeptična i siguran sam da nije odobravala moju i
Iriinu vezu. Jebi ga, da sam na njenom mestu ni ja ne bih dopustio nevinoj
i neiskvarenoj devojci da se upušta i u najbezazleniji odnos sa nekim ko
nikad nije bio nevin i rođen je iskvaren. Sviđa mi se Jennifer, lepa je, mora
joj se priznati. Zovem u pomoć sliku iz onog kluba da saznam mogu li reći
da je zgodna. Prilično je zgodna. Moraću zadirkivati Chrisa, mada ne
znam koliko mi je to pametno. Ova devojka je od mog druga i brata
napravila veoma osetljivog čoveka.
Pitao sam se da li Iria zna da Jennifer ide sa mnom i sa Chrisom na vožnju
„Zmajevim repom“. Tako će vratiti Chrisu uslugu za brisanje onih
fotografija sa interneta. Siguran sam da im je prećutila cenu koju će
morati platiti da im fotografije ne budu na mreži. Te fotografije bih ja
svakako obrisao.
Na zvuk zvona na velikom satu koje je označavalo kraj velike pauze,
devojke su se pozdravile sa mnom i ostavile nas same.
- Kako ti se čine?
- Ako ne uzmem u obzir da ste sasvim različite, verovatno se lepo družite.
- Da. One će mi iskreno nedostajati kad se vratim kući.
- Koliko je tvoja majka još u Bostonu?
- U ugovoru stoji da do maja meseca, iduće godine moraju završiti
rekonstrukciju. Ne znam hoće li završiti pre ili kasnije.
- U Britaniji ćeš nastaviti školovanje na Chambrigeu?
- Da, tamo imam mesto, - pogleda opet na veliki sat. - Moram ići, - kaže
nevoljno.
- I ja. Imam konsultacije.
- Svi na mojoj godini su zaljubljeni u tu asistentkinju, - prizna mi krišom me
proučavajući. Mala damica je jako ljubomorna. Ne znam zašto, ali prija
mi to saznanje.
- Zaljubljeni? Verujem da drkaju na nju, ali baš da su zaljubljeni.
- Sviđa im se, - pravi se da nije čula primedbu o drkanju.
E, ne mogu ih kriviti. Ženska razvaljuje.
- Rekla si da ideš negde sa drugaricama posle koncerta?
- Da, Selin nam je obezbedila ulaznice za Tunnel klubu.
- Dobro. Tamo ću doći po tebe. Reci Jennifer da ćeš ostati sa mnom
celu noć. I malena, bez brusa, - štipnuo sam je za opet za bradavicu
pre nego što sam je uhvatio za kosu i natarao je da zabaci glavu u
nazad. Njene rumene usnice su već bile blago otvorene, a pogled
zamagljen od potrebe da uronim svoj jezik u njena usta. – Malena, - tiho
161
sam rekao naslanjajuć svoje čelo na njeno i lagano joj dodirujući usne.
Vrhove prstiju zavukla je ispod moje majice milujući mi kožu. Mišići su mi
se automatski zgrčili. Moja devojka je bila kao vulkan. Ubrzano disanje
joj je dizalo i spuštalo grudi koje su me dovodile do ludila. Htela je nešto
da kaže, ali te su se reči pretvorile u jecaj kad sam spustio svoja usta na
njena i jezikom krenuo u pohod na njen. Odgovarala mi je istim intenzit-
etom, istom strasti, istom potrebom. Sladak ukus njenog jezika mi je po
ko zna koji put danas ukrutio ukrućene prepone. Ova devojka mom telu
ne da mira. Nije znala kako da se kontroliše, nije ni htela. Njeno telo je
upravljalo njenim razumom. U svakom trenutku sam znao koliko me želi i
šta očekuje od mene. Nije moglo biti očitije ni da mi nacrta.
Morao sam da prekinem ovaj poljubac i to je moralo da bude sad, jer
ako potraje još koju sekundu ona danas neće stići na svoj prvi koncert,
a ja neću imati preko potrebnu borbu.
- Hvala, - prošaputala je stidno krijući svoje zarumenelo lice od mog
pogleda.
- Za šta? - Znao sam za šta mi se zahvaljuje, ali sam hteo da to čujem sa
njenih usana.
Uhvatio sam je za kosu i naterao je da me pogleda. Reci, - oblikovao
sam reč.
- Hvala ti što se kontrolišeš kad već ja to ne umem. - Jebi ga. Stvarno joj
je žao. - Biće bolje kad... steknem malo iskustva.
- Mala, proširenje tvojih vidika mi je primarni zadatak, veruj mi. - Možda
je njoj ovo zvučalo kao uteha, ali bio sam ozbiljan. Želim od nje napraviti
devojku kojoj neće trebati status "u vezi" da bi smo se jebali. Želim joj biti
prijatelj sa povlasticama. Želim da razume druge žene u mom životi i da
joj one ne smetaju.
Cambridge, USA, petak 27. maj 2007. godine,
Svlačionica koju je Mike rezervisao za mene bila je mala, ali udobna.

Pogledao sam u sat na zidu. Još deset minuta. Ako bude sve teklo po
planu za tri sata bih trebao uvesti Iriu u moj stan i zatvoriti vrata. Moja
mala damica ne bi razumela, ali zahvaljujući asistentkinji moći ću joj
dati vremena koliko joj bude potrebno. Večeras smo bili trojka koja se
uzajamno pomogla. Muzika koju je Iria izvodila bila je razorna, euforična
i erotična. Do večeras nisam bio ljubitelj Thomasa Tallisa, ali jebati uz
crkvenu klasičnu muziku je iskustvo koje ću upražnjavati. Mračno, moć-
no, ujedno me je izcrpelo i dalo mi snagu. Tako je na mene delovao.
Syntia je ostala u svom kabinetu. Prebačena preko stola, sa suknjom
zadignurom oko struka i gaćama oko gležnjeva. Potpuno iscrpljena nije
162
imala snage za prekriti golu guzicu suknjom ili navući gaće. Meni se
sviđala slika koju ću ostaviti kad zatvorim vrata, pa se nisam ni trudio
napraviti promenu.
Telefon na stolu je zazvonio.
„Hej stari", pozdravlja me Ashton. Zove zbog Irie. Znao sam to. Nije mi
promaklo kako ju je gledao onog dana kad smo se sreli. Trebalo mu je
puno da mi se javi. Da je nisam predstavio kao moju devojku taj kurvin
sin bi joj još onda predložio da radi za njega. U svakom smislu te reči.
- Reci, - znam da mi je nastup grub, ali ovaj drkadžija mora da shvati da
je Iria moje meso. Moj plen koji neću deliti sa lešinarima.
„Imam bogatog klijenta koji ima vrlo... specifičan ukus." Nasmejao sam
se. Bivši marinac, čovek koji se nagutao svakakvih sranja zamuckuje i bira
reči da bi rekao šta mu u životu fali. Da ga jebeš. Svi njegovi klijenti su
jebeno bogati i preverzni. Bio sam na nekoliko privatnih zabava koje je
Ashton organizovao. Ja nemam ništa protiv tih preverznih jebada, ali Iria
je previše jebeno čedna za to. Trebaće joj vremen da sve to shvati i primi.
Svet u koji želim da je uvedem ona ne zna ni da postoji.
Lešinar nastavlja da priča: “...Već duže vreme taj bankar mi traži da
organizujem zabavu sa mojim devojkama... On voli tu klasičnu muziku,
pa... pitao me da organizujem da Iria svira dok se on i njegovi prijatelji
zabavljaju sa mojim devojkama.” Ne mogu da verujem šta mi govori.
Otkad sam prvi put video Iriu kako svira zamišljam je kako u mom stanu
gola svira samo za mene „Carmina Burana" od Carla Orffa i „Mars" od
Gustava Holsta, a za kraj koncerta najdužu i ujedno najmračniju „Last
Movement" iz Mahlerove „6th Symphony" posle čega je jebem moćno i
razuzdano, onako kako kompozicije i zahtevaju.
- Gde je on čuo moju devojku kako svira? - odmah prelazim na jebenu
stvar opet naglašavajući da se radi o mojoj devojci. Nabrijan sam do
maksimuma. Ashton to oseća. Zato bira reči. Siguran sam da je u pita-nju
jako bogat čovek čim ova pederčina neće da odjebe.
„Upravo je imala koncert.", objasni mi.
Znam da je imala jebeni koncert kao što znam da sam slušao nju kako
svira dok sam pedesetak mentara dalje karao asistenticu moje profeso-
rice klasične istorije. Kenrick, ti si jebeni idiot koji nikad neće prestati
pomerati jebene granice. Pomislio sam frustrirano o sebi. Ne znam
otkud se pojavila ova frustracija. Nije frustracija. Nisam frustriran. Nikad
nisam bežao od istine i uvek sam stvari nazivao pravim imenom. Ovo je
ljubomora? Ljubomoran sam! Pa da me jebeš. Ovaj teren mi je totalno
nepoznat. Nikad pre je nisam osetio, a analizirajući sebe, shvatio sam
da ja mogu biti užasan kad sam ljubomoran. Kao dete bio sam ljubom-
oran na maminog muža. Bojao sam se da će me mama zaboraviti, kao
i tata. Nikom nisam govorio za taj strah koji sam osećao. Kidao sam se
sam u sebi. Kasnije sam shvatio da sam patio bez razloga. Iako ima
porodicu kakvu je zaslužila, mami sam ja najpreči. Ali ta ljubomora nije
163
ni približna ovoj koju osećam dok mi neželjene slike Irie sa nekim lovarn-
im bankarom prolaze kroz glavu.
- Ashton, - nije me bilo briga koliko grubo zvučim. Mora biti upozoren. –
Zaboravi da ona postoji. Ovo je upozorenje. Govorim ti kao muškarac.
Dopustio si sebi previše pitajući me ovako nešto. Nisam prešao preko
ovog. Jasno.
„Razumem", promucao je nesigurno. Znam da mu je žao izgubljenih
para, ali to me se nimalo ne tiče. „Da te ne zadržavam. Jebi ga, izvini.
...Veliku lovu nudi."
Prekinuo sam vezu ne pozdravljajući se sa drkadžijom. Pronalazim Iriin broj
i zovem je. Pogledam na sat. Rekla je da posle koncerta ide kući da se
presvuče pa će u jebeni klub. Još je rano da bude u tamo. Treba-la je
biti kod kuće u ovo vreme.
Veza je automatski prekinuta jer se Iria nije javila. Koji kurac? Gde je ona?
164
OSAMNAESTO POGLAVLJE - Iria
Cambridge, USA, petak, 27. maj 2007. godina,
S edim u autu na suvozačevoj strani i držim u ruci buket napravlj-

en od pet grana shenzhen nongke orhideja. Mama mi je rekla
da je taj buket mog obožavaoca koštao više od desetina hilja-
da dolara. Ona uživa u mom sviranju, ali nevoljno mi je priznala da ne
sviram toliko dobro. Dodala je da te orhideje nisu najskuplje cveće na
svetu, ali da je čovek koji ih je izabrao - čovek od stila i ukusa.
Prokomentarisala je nešto i u vezi boje, ne znam šta.
Moja prva misao je bila da mi je buket poslao Kenrick, ali srce mi je reklo
da on nije taj tajanstveni, bogati obožavalac. Kenrick nije toliko bogat.
„Taj je sigurno zaljubljen u tebe", bilo je Maritino objašnjenje. Selin, Jenn i
moja majka su bile znatiželjne da saznaju identitet čoveka koji mi je
poklonio ovo cveće. Da ne bih bila nezahvalna prema ljudima koji su mi
pokolnili neuporedivo jeftinije, ali meni jednako vredne, bukete – zahva-
lila sam se svima i u vrlo diskretnom obraćanju izrazila želju da ih upozn-
am. Poruku između redova je pročitao samo jedan muškarac. Čovek
koji je toliko uživao u mom izvođenju zove se Nathaniel Stark. Potomak
je stare Velške porodice bankara. Nate, kako nas je zamolio da ga
zovemo, je prilično zgodan dvadesetosmogodišnjak, visok, vitak, atletski
građen, privlačan, elegantan i samouveren. Liči na Kenricka. Pomislila
sam. I stvarno su imali sličnosti. Kao i Kenrickove, Nateove oči su oštre i
kristalne. Kenrickove su kristalno sive, Nateove su kristalno zelene. I
Nateove oči su me budno promatrale, kao i Kenrickove. I to na način
koji nisam mogla odrediti. Nateov pogled je samo nijansu manje strog i
mračan od Kenrickovog. Tu se sličnost završavala. Iako strogog pogle-
da koji ništa ne propušta, Nate je bio prilično komunikativan i zabavan.
Njegovo vaspitanje i držanje je uglađeno. Na sebi je imao tamno plavo
odelo i belu košulju, nije nosio kravatu. Svetlo smeđu kosu je začešljao
unazad.
Mojim drugaricama i majci se ovaj mladić svideo. Mama me je diskret-
no upozorila da je on star za mene. Progutala sam pljuvačku na taj njen
komentar. Ona bi to isto rekla i za Kenricka. Zato sam i negirala kad me
je Nate pitao da li izlazim sa dečkom budući da sam odbila da posle
koncerta izađem sa njim. Rekla sam da sam sa drugaricama već odav-
no planirala ovaj izlazak i obećala mu da ćemo u toku sledeće nedelje
izaći. Priznao mi je da je mislio da smo ja i Ian, moj pratilac na klaviru,
par. Većina ljudi koji su nas slušali to misli. Čak me je i majka jednom pit-
ala da li ima nešto izeđu nas dvoje.
Još uvek sam pod fantastičnim utiscima mog prvog koncerta. Koncert-
na sala Paine Hall Harvard univerziteta je bila puna. U publici je bilo jako
puno profesora, što me je naročito obradovalo. Prvih par minuta konce-
165
rta moje oči su mimo saglasnosti sa mojim zdravim razumom prelazile

po redovima i tražile razbarušenu crnu kosu i mračne sive oči, ali nisam
pronašla čoveka kog sam tražila. Dozvala sam ga u misli onakvog kakv-
im ga zamišljam, onakvog kakvog ga želim i srcem svirala samo za
njega.
Najveće iznenađenje je bila naša obrada dvaju kompozicija Thomasa
Tallisa; Te Lucis Ante Terminum i Spem in Alium. Tu obradu smo Ian i ja
tajno uvežbavali. Ideja je bila njegova. Ispalo je stvarno dobro, ali za
moj ukus peviše mračno.
Mene je muzika pokretala, menjala, pa čak i usmeravala moje težnje.
Ian je, za razliku od mene u svoje izvedbe unosio svoju agresivnost ume-
sto dobrote, nezadovoljstvo umesto zadovoljstva, strasti umesto uravno-
težene ljubavi.
„Poruke koje se čuju preko muzike mnogo se lakše pamte nego one
koje se prepričaju." Setila sam se prve lekcije koju sam dobila još kao
petogodišnja devojčica. Ja sam večeras, kroz muziku, sa više od četri
stotine ljudi podelila poruku da sam zaljubljena. Samo onaj kom je ta
poruka bila namenjena nije bio tu da je čuje.
Došavši kući brzo sam se istuširala i oprala kosu. Poslušala sam savet
doktorice Ewans i ostavila dlačice iznad venerinog brega. Objasnila mi
je da stidne dlačice igraju važnu ulogu u privlačnosti. Upravo u njima se
nalaze apokrilne znojne žlezde koje proizvode feromone koji su glavni
okidači hemijske privlačnosti kod žena i muškaraca. Naglasila je da su
ove malje vrhunski afrodizijaci. Ako se nekad odlučim za depilaciju,
napomenula mi je da to ne bude odmah jer stidne dlačice sprečavaju
iritaciju kože za vreme seksa. „Dajte svom telu vreme", bile su reči
doktorice Ewans. Svideo mi se lepi, mali trokutić koji sam napravila.
Nikad nisam obračala preteranu pažnju na tu moju intimnu zonu, ali dok
sam odstranjivala dlačice sa prepona uočila sam pegice na velikim
usnama. Njih ne mogu da odstranim, kao ni ove sitne na licu i oko
bradavica na grudima. Nadam se da mu neće biti odbojne.
Večeras će se to desiti! Moj najveći strah je da ću ispasti smešna. Da
barem imam malo više iskustva. Setila sam se jedne rečenice iz knjige iz
koje sam sticala teoretsko znanje o polnom odnosu: „Iako su njegovi
poljupci činili da izgubi glavu, a njegovi dodiri je topili, obećala je sebi
da joj neki muškarac nikad neće slomiti srce." Osećala sam da su moje
srce i duša jako lomljivi i blizu da budu njegovi. Bliže nego što je to moje
telo. Ali, naivna kakva sam bila to me nije plašilo. Slepo sam verovala
da će i on mene zavoleti. Bože, kako me je okrutno suočio sa stvarnim
stanjem stvari.
Obukla sam lepršavu, belu haljinu dugih rukava na „V" izrez, koja mi je
dosezala do kolena. Izrez je bio prilično širok. Udobna tkanina mi je
pokrivala samo ramena i dve trećine grudi, i prelepo isticala onu liniju
između. Grudnjak nije dolazio u obzir. Oko struka sam stavila crni, tanki
166
kaiš. Obula sam crne cipele sa vrtoglavo visokom petom i crne štrample
sa sitnim, tačkastim dezenima. Diskretno sam se našminkala, a kosu sam
skupila u konjski rep. Spremila sam torbu u koju sam natrpala pidžamu,
koju neću koristiti, higijenski pribor i stvari za presvući se.
- Pa, šta misliš?, - pitala sam mamu koja je izašla da me isprati. Nisam ni
morala. Mama je bila blago šokirana izrezom na haljini.
- ...Pa,... otkriva puno kože,... ali ti lepo stoji, - zamuckivala je mama ne
mogavši skinuti pogled sa mojih grudi. - Nisam ni znala da su ti grudi
tako lepe, Iria. - Odmerila me je od glave do pete. - Ti si prelepa mlada
... žena koja blista, dete moje. Gde je moja devojčica? - pitala me je
kao ozbiljno, ali šaljivim tonom.
- I ja se pitam, - zvučim kao da se šalim, a stvarno to mislim. Jedno veče
mi je promenilo život i pretvorilo me iz devojke u ženu.
- Iria, - oprezno počinje mama nameštajući mi kosu, - Onaj mladić je
jako privlačan, lep i bogat,...
- Ali? - zagrlim svoju mamu i poljubim.
- Ali je star za tebe. Ti si takoreći dete.
- Ne brini, mama. Danas smo ga videle i ko zna kad opet.
- Imam osećaj da taj mladić neće odustati. Ne mogu ti zabraniti da
izlaziš. Bilo bi lepo da imaš dečka koji je tvoja generacija. Śta radi
Jimmy?
- Ne viđamo se više. Ne brini za mene, - pokušavam da je umirim.
Primetila sam i ja kako me je Nate gledao, ali nisam tom pridavala
važnost. A i gde bih. Misli su mi usredočene samo na noć koja sledi.
- Naravno da brinem. Mladom Starku se dopadaš. I ne mogu da ga
krivim, - slabašno mi se osmehnula.
- Znači, lepo mi soji? - Ne želim da pričam o Nateu. Želim čuti da sam
lepa.
Od kada su meni komplimenti toliko važni? Izvlačim ih i od rođene
majke.
- Prelepa si, dušo, - rekla je iskreno. - Sviđa mi se što nemaš puno šminke.
- Samo maskara i kreon, - potvrdila sam. Kenrick mi je rekao da ne voli
okus šminke na mojim usnama. Dovoljan razlog da ne stavim ništa na
usne. Ma, to je dovoljan razlog da nanesem što deblji sloj karmina na
usne. Pomislim. - Mogla bih i karmin.
- U boji kože bi odgovarao, - potvrdi mama i donese mi svoj.
- Hvala, - poljubim mamu, snažno je zagrlim i u sebi je zamolim da mi
jednog dana oprosti što joj lažem. - Nemaš ništa protiv da uzmem tvoj
automobil?
- Naravno da ne. Samo pazi kako voziš. Ako su i one tri vragolanke
obučene kao ti, bolje da ne uzimate taksi.
- Ne brini, - umirim je. - Ne pijemo. Poslaću ti poruku kad dođemo kod
Jenn iz grada, - izjavim brzopleto samo da bi ona bila što mirnija i manje
sumnjičava. Kako ćeš da joj pošalješ poruku, glupačo? Prekoravam
167
samu sebe.
- To će biti dobro, - prihvati moj glupi predlog. - Lepo se provedite i
pazite na sebe.
- Hoćemo, - zagrlim je ješ jednom, poljubim i oprostimo se.
Marita i Selin su već bile kod Jenn kad sam ja došla. Jen i Selin su na
sebi imale mini haljine dugih rukava i bez dekoltea. Jenn je obula cipele
sa visokim potpeticama, a Selin čizmice koje su joj prekrivale kolena.
Marina se odlučila za uske pantalone, sandale i usku maicu bez rukava
koju je uvukla u pantalone.
- Opet će nas fotografisati, - šalila se Selin. - Ali, imamo našu Jenny i ne
moramo brinuti više.
Jenn prevrnu očima i prošaputa nešto sebi u bradu. Nismo čule šta.
- Ri, imaš sise za medalju, - da mi Marita kompliment od kog mi je bilo
malo neugodno.
- Da nije dekolte malo prevelik?, - pitam nesigurno, ali ne želim promeni-
ti bilo šta na svom večerašnjem izgledu.
- Ne! - povikaše sve tri u glas.
Prasnemo u smeh. - Ozbiljno sad, Ri - prva se povrati Jenn. - Izgledaš
svemirski. Grudi su ti stvarno prelepe. Pune.
- Imaće vuk šta da liže, - prošaputala je Marita.
- Maria Rosa! - upozorim je zacrvenivši se do korena kose.
- Dobro. Nemoj se ljutiti.... Ima tu šta i da se mesi, gricka,... ljubi, sisa.
Ona ili se seksa sa nekim, a neće da nam kaže, ili čita literaturu koju i ja
čitam.
- Joj Ri, kako ti zavidim, - rekla je to... iskreno. Jebi ga.
- Na čemu tačno? - večeras sam odista raspoložena za laskanje.
- Blistaš, - kaže mi Marita ozbiljno me gledajući. - Na tome ti zavidim.
One još uvek ne znaju zašto blistam.
- Ri, znaš li da Marita i Selin nisu prale ruke onaj dan, - prokomentarisala
je Jenn kad smo ušle u njen automobil. Ukucala je u navigaciju „W
Hotel Boston" i krenule smo. Ja i Selin smo sele na zadnje sedište, Marita
je bila suvozač. Upalila je radio. Pesma 'Back Seat of My Car' od Paul
McCartneya je prekinula ono što je Marita htela reći. Zapevale smo
naglas.
- Pitaj ih, Ri, - insistirala je Jenn zagonetno mi se smejući.
- Mogu misliti zašto, - prihvatila sam da zezamo Maritu i Selin koje su bile
kao drvene onog dana kad sam ih upoznala sa Kenrickom. Naspram
njih, ja i nisam toliko ukočena. Tešila sam se.
- Je li i tebi onako stisnuo šaku kad ste se upoznavali? - pita me Marita
naivno se cereći. Prihvatim bačenu lopticu. Nagnem se, prebacim ruke
preko njenog sedišta i šapnem joj na uho, ali da Selin i Jenn takođe
čuju.
- Nije hteo to klasično upoznavanje sa mnom, ali znam da imam jak
stisak.
168
- Iria, - šaljivo-strogim tonom mi se obrati Marita. - U ovom našem malom

društvu postoji jedna kučka. Ta sam ja, - teatralno pokaza na sebe. - Ne
ruši mi ugled, devojko.
- Marita, ti si najluđe stvorenje koje postoji, - zagrlim je i poljubim. - Sada
ozbiljno... Ostaću sa Kenrickom... celu noć, - odlučim ovako s neba pa
u rebra da im kažem.
- Šta? - Jennin glas.
- Šta? - iznenadila sam i Selin
- Koji kurac? - reakcija gospođice Marite.
- ...Pitao me je da... da prespavam kod njega i ja sam pristala, - slažem
odbijajući da ih pogledam. Nije me pitao. Naredio mi je.
- Jenn, pazi kako voziš, - upozori je Selin jer im je pažnja bila usmerena
na mene.
- Stajem na prvom parkiralištu, - potvrđije Jenn drhtavim glasom.
- Jenn, molim te, vozi dalje. Nema razloga da stajemo, - zamolim je. Da
sad negde stanemo nikad ne bi smo krenule.
- Kad ste se dogovorili? - pita me Marita ozbiljnim glasom.
- Ponedeljak, - opet slažem i nastavim lagati. - Devojke, ne znam hoće li
se nešto desiti ili ne. Ako se i desi, spremna sam. Želim voditi ljubav sa
njim.
- Ri,... - javi se Jenn. - Tu i jeste problem: Ti želiš da on vodi ljubav sa tob-
om, a on ne vodi ljubav.
- Kako misliš; ne vodi ljubav?
- Ri, muškarci poput Christophera Copea i Kenricka Huntera... jebu,
dolovno. Ne vode ljubav.
- Pazi kako se izražavaš, Jenifer, - upozori je Marita. - Ima ovde i nevinih
ušiju.
Prasnule smo u smeh.
- Oprosti gospođice 'dežurna kučko'.
- Valjda uspe konbinovati, - prošaputam nadajući da me neće čuti, ali
čule su me.
- Kontracepcija? - Marita ne odustaje.
- Kondomi. - Nema šanse da im kažem da ćemo ono raditi bez zaštite. I
to je ono što me dodatno uzbuđuje; rizik.
Selin me čvrsto zagrli. - Joj Ri, ne mogu verovati da ćeš ti to uraditi i to
posle samo tri nedelje poznanstva, - govorila je sva uzbuđena kao da se
njoj dešava.
- ...Znam da je rano,... - rekla sam nedužno sležući ramenima, - Ali želim
to sa njim.
- Ma joj, Ri. Dugo si i izdržala. Ja bih ga dosad pet puta silovala. Aaaa,
pa zato ti toliko blistaš, - sve tri su mi namignule i nasmejale se.
- Priznajem, - ne mogu da se i ja ne nasmejem.
- Mmm, sad ne mogu da dočekam da te vidim kakva ćeš sutra biti, -
miga mi Selin.
169
- Onog dana sam se skoro upiškila od njega blizu mene, njegovog

glasa, pogleda, ma od pojave, - Marita kao da je bila na pozornici,
prelazila je rukama po svom telu dok je pričala.
- Je li ti nešto rekao, mislim kasnije? – pitala je Marita po ko zna koji put
za ovih pet dana.
Selin mi se okrenula, prevrnula očima u Maritinom pravcu i uzela moju
ruku u svoju. Ruka joj je bila znojna.
Nisam imala srca da im kažem šta je rekao. Samo sam odmahnula
glavom njima, kao i njemu.
Kada sam mu rekla da su njih dve prilično čudne onako tihe, i da su
ustvari jako bučne, šaljivdžije i pozitivne, on mi ih je opisao rečima koje
mi nisu bile sasvim jasne. Zamolila sam ga da mi pojednostavi to što je
rekao. “One bi da se jebu, al' da im ne uđe”. Bilo je to uprostito
objašnjenje na koje sam samo mogla da se zacrvenim i odmahnem
glavom.
- Tip je tako moćno mračan, - nastavila je Selin.
- Selin, zar ti nisi u vezi?
- Ma jesam, - namignu mi kroz osmeh.
- Neće on valjda doći večeras?, - Marita je glumila da jadikuje. - Žene,
nećete me valjda ostaviti samu sa Jenn?
- Kučko, - odgovori Jenn plazeći joj jezik. - Hoće li on doći po tebe, Ri? -
obraća mi se gledajući me u retrovizor.
- Da, - kratko odgovorim i zagledam se u prozor.
On je sada u nekom glupom ringu. Izvadim mobilni telefon iz tašnice.
Propušten poziv. Njegov. Ne znam zašto, ali neka hladna jeza mi prođe
telom. Pogledam u koliko sati me je zvao i prisetim se šta sam mogla
raditi i gde biti u to vreme. Verovatno sam bila u toaletu. Telefon nisam
vadila iz tašnice još od završetka koncerta. Bože, molim te, nemoj da
ovo veče krene krivio. Šapućem molitvu u sebi.
Volela bih da porazgovaram sa Jenn, ali nisam znala kako da započn-
em temu. Imam toliko pitanja o ovom što me očekuje. Jenifer nikad sa
nama nije htela pričati na tu temu jer je ona iz svoje prve ozbiljne veze
izašla slomljenog srca. Znam da je ona još uvek zaljubljena u Chrisa, da
ga još uvek voli. Zato smo joj i davale prostor. Nismo je sažalevale, samo
smo je razumele.
Da li je to bila neka sugestija, ali Jenn je jednostavno rekla: - Samo se
opusti, Ri. Nemoj se plašiti svog neiskustva. Verujem da je on iskusan za
vas oboje. Pusti njemu sve. On će znati šta i kako da radi.
Nas tri smo se pogledale između sebe, a onda smo svu svoju pozornost
usmerile na nju. Imala je našu potpunu pažnju.
- ...Plašim se da ću... da ću mu biti dosadna, - izgovorim naglas ono što
me je mučilo.
Jenn prasne u smeh. Nama trima ništa nije bilo smešno. Meni, jer sam i
dalje imala taj strah da neću uspeti da ga zadovoljim, mada sam mu
170
par puta uspela ugoditi, a Selin i Marita se nisu smejale jer nisu želele da
urade bilo šta što bi povredilo Jenn.
- Nemoguće. Otkriću ti nešto, - pogledala me je vragolasto u retrovizor i
ugrizla se za donju usnu. - Hunter te je Chrisu opisao kao da se kod tebe
ispod površine dobre devojke krije koleričan, sangviničan temperamen.
- Prevedi, - naredi joj Selin nestrpljivo.
- Neobuzdana i živahna, - mahinalno prevedem značenje reči koje je
Kenrick upotrebio dok me je opisivao svom prijatelju.
- A, kada ste vi to, moliću lepo, pričali o njima? – Radio Marita je morao
sve da zna.
- Dok je skidao sa onog servera naše fotografije, - odgovorila je Jenn
ozbiljno. Tu je bilo još nešto, ali ona to prećutkuje. Ja neću insistirati.
- Ti si ga pitala? - Selin nije bila suzdržljiva kao ja.
- Da, - prizna Jenn. - To je bilo... posle onog. Hoću da kažem da on zna
da ti nisi dosadna i da sigurno ne bi gubio vreme sa tobom da misli da
jesi.
Namrštila sam se. Ne znam da li mi je bilo drago ili neugodno da su oni
razgovarali o meni. Koliko mu je Kenrick rekao? Ne liči mi na nekog ko bi
se hvalio time.
- Ri, muškarac koji je bio sa toliko puno žena, za tebe misli da si mu u
rukama bila neobuzdana i živahna. To može samo da ti koristi, - teši me
Jenn.
- Zašto nam to tada nisi rekla? - ljutila se Marita.
- Marita, 'ajde, duše ti, saberi dva i dva, - upozori nervozno Selin.
- Dobro, - Marita joj isplazi jezik kao da joj se ruga. Selin joj uzvrati.
- Baš se lepo pozdravljate, vas dve, - nasmešim im se.
Začuđeno su me pogledale misleći da ih zezam. Objasnila sam im da je
to na Tibetu uobičajen pozdrav.
- I mi njih držimo za umne i mudre, - čudi se Selin.
- Pusti Tibet, - umeša se Marita željna još informacija od Jenn. - Jenn, daj
našoj damici još koji savet. Valjda bude jednom i meni koristio, - naprav-
ila je facu kao da će zaplakati.
- Stigle smo. Ri, - okrenu mi se Jenn. - Imaš li još pitanja?
- ...Ne znam, - slegnula sam ramenima i otvorila vrata da izađem. -
Mislim da ne.
Doktorica Ewans mi je objasnila da će mi prvi odnos verovatno biti
bolan i da ću možda krvariti, ali da ne paničim jer je to sve prirodno.
Najverovatnije neću doživeti orgazam, ali možda i doživim ako moj
partner bude 'zna šta radi' muškarac. Savetovala mi je da se opustim
što više mogu, pogotovo kad on bude ulazio u mene, jer tada ću
nesvesno stiskati vaginalni otvor, a to će mi izazvati dodatnu bol.
Moram biti i jako vlažna dole. To mi je podvukla. Dobro, to neće biti
problem.
- Skoro sam zaboravila, - lagano sam se lupila vrhovima prstiju po čelu. –
171
Imam jednu molbu, - okrenula sam se Jenni. – Obećala sam mami da

ću joj se javiti porukom kad stignem kod tebe, Jenn.
- Razumem, - osmehnula mi se Jenn.
- Ostaviću ti moj mobitel. Hvala, - zagrlim je i poljubim.
- Lutko, mame i ostatka sveta ćeš se možda setiti tek kad napustite
njegov stan, - šapnula mi je Jenn.
Ona ovo govori iz iskustva. Znači, Cope je 'zna šta radi' muškarac.
Tunnel je bio jedan od najpoznatijih „šiki-miki" noćnih klubova u Bostonu.
Nalazio se u sklopu „W Hotel-a". DJ je uvek bilo neko poznato svetsko
ime, a bogati&slavni su obožavali ovo mesto. Odeća je morala biti
moderna i seky, ali ne vulgarna. Zato nije bilo dovoljno samo imati ulaz-
nicu
Stajale smo u dugom redu ljudi koji su, kao i mi čekali da ih ćelav, atlets-
ki građen momak pusti da uđu u klub. Bila su tu dva reda; mi smo bile u
onom u kom su ljudi čekali da ih redar pusti unutra ili vrati nazad; u
drugom redu nije bilo gužve. Ljudi su jednostavno prolazili pored redara.
- Gde je ovde kvaka? - čule smo jedan nervozni, ženski glas iza nas.
Devojku mrzi da čeka u redu.
- VIP, lutko, - neko joj odgovori. Nije više ništa pitala. Prihvatila je svoj
'običan' status.
- Hej devojke, kakvo iznenađenje, - čule smo dobro raspoložen glas sa
jakim britanskim akcentom.
- Nate, - povikala je radosno Marita. - Idealna prilika da Kenricka
napraviš ljubomornim, - šapnula mi je.
Zagonetno sam joj se osmehnula. Pa, možda bih i mogla. Setila sam se
njegovih reči od jutros kad sam mu prećutala celokupnu Jimmyevu
poruku: „Svi su muškarci ljubomorni." Iako su ton njegovog glas i reakcija
tela bili mirni, moje srce je poskočilo od dragosti. Ali samo za kratko.
Razum je utišao srce; svi muškarci možda, ali ne i Kenrick Hunter, koji
može imati bilo koju ženu. Pre će biti da ću ja biti ta koja će biti
Ijubomorna. Ne bih mi bilo pravo ako bi me on varao. Bože, kako bih
patila!
- Sve u redu, Ri, - zabrinuto me je pogledala Selin.
- Sve super. Zašto?
- Imš tužan izraz u očima, - gledala me je i dalje zabrinuto.
- Ne brini. Dobro sam. Malo sam nervozna, - slažem. Uopšte nisam malo
nervozna.
- To razumem. Zabavi se malo sa Nateom. Ufff, bila bi fora da vas
Kenrick vidi zajedno.
Pogledale samo u pravcu iz kog se čuo glas. Nate je bio u društvu
jednog muškarca i tri devojke. Muškarac mi je bio okrenut leđima. Nešto
je govorio trima devojkama. Oni nisu bili u našem redu. Naravno da tip
bogat kao Nate neće čekati u redu da bi neko razmišljao hoće li ga
pustiti da prođe ili ne.
172
- Kakve ste vi lepotice, - govorio nam je kroz osmeh odmeravajući nas.

Nije hteo ni jednoj dati prednost, pa se njegov pogled jednako dugo
zardžao na svakoj od nas.
- Hvala, - prihvati Marita veselo kompliment. Bila je to ona stara
samouverena, sveznajuća Marita. Sasvim opuštena i komunikativna.
Sasvim suprotno od nje u Kenrickovom društvu. Zar je Kenrick zaista čini
toliko nervoznom?
- Hoćete li mi dopustiti da vas uvedem u klub? - ljubazno je pitao
diskretno nas, još jednom odmeravajući. - Prelepo izgledate, molim vas
dopustite mi. Bez obaveza, - dodao je kad je video da razmenjujemo
blago panične poglede između sebe. Međutim, pogrešno je protumač-
io našu paniku. Nije on bio taj koji nas je plašio. Bio je to njegov pratilac.
Ashton, 'tetovirana grdosija iz mora.'
Odmah sam ga prepoznala, a i on mene. Kratko mi se javio i nešto rek-
ao Nateu, nešto što su samo oni trebali čuti.
Bila je to čudna atmosfera. Ashton me je izbegavao pogledati, mada
su mu oči često tražile moj dekolte, a Nate me je gledao sa otvoren-om
zainteresovanošću. Verovatno mu je ovaj rekao za Kenricka. Uhvat-io
me je u laži. Rekla sam mu da nemam dečka. Da mama nije bila sa
nama u društvu rekla bih mu istinu.
- Mi u stvari čekamo još jednu drugaricu, - slaga Jenn. Ni ona nije želela
da nas tip poput Ashtona uvede u klub.
- Ako insistirate, - Nate sleže ramenima. Uzeo me je za ruku, prineo
svojim usnama i pogledao ravno u uči. - Mlada gospođice, nadam se
da ćete održati svoje obećanje i učiniti mi zadovoljstvo tako što ćete
me počastvovati svojim društvom sledeće nedelje, - reče sugestivno,
ozbiljnim tonom i utisnu blagi poljubac na moje prste.
Nasmejala sam mu se i uporedila ga sa Kenrickom. Svi su muškarci
ljubomorni. Setila sam se Kenrickovih reči. Iako sam se predomišljala da
li da mu se javim ili ne, ona vrckava Iria mi je rekla da ću pristati.
Klub su činile tri povezane, ali različito uređene prostorije doslovno u
obliku tunela. Mi smo zauzele mesto u srednjem delu. Sa strana su bile
sećije za sedenje i niski stolovi, a sredina je služila kao podijum. Selin nam
je objasnila da je ovde svako veče drugo svetlo. Levo od nas sve bilo u
plavim, svetlosnim bojam, desno od nas u crvenim. Bile smo okružene
zelenom bojom i najnovijom house muzikom. DJ je znao šta radi.
Pogledala sam na sat. Za deset minuta će biti tačno jedanaest sati. To
objašnjava zašto je klub još uvek poluprazan.
- Otkud znaš onog tipa? - pitala me je Selin misleći na Ashtona.
- Kenrick me je upoznao sa njim.
- Ne vidim ih ovde, - rekla je Marita pretraživajući pogledom po klubu.
- Ne verujem da su oni ovde, Marita. Uzalud tražiš, - opomenula ju je
Selin. Bila je prilično sigurna u svoju tvrdnju.
- Zašto si tako sigurna? - Marita nije mirovala.
173
- Videla si da su ušli u lift. Oni su u posebnom delu. Privatne zabave, -

značajno nas je pogledala i osmehnula nam se.
- Tip izgleda kao capo dei capi, - dala mu je tačan opis Jenn počevši se
njihati uz ritam muzike.
- Kenrick mi je rekao da je on bivši marinac, - rekla sam pokušavajući se
setiti šta mi je još Kenrick rekao za ovog čoveka.
- Pustie to. Šta pijemo? - Selin nas prekinu kad primeti devojku u uskoj
majici kako nam prilazi.
- Ćao, lepotice. Ja sam Lina, tu sam da vas pitam čim da vas uslužim, -
veselo je čavrljala crnokosa devojka naginjući se prema nama i tako
nam pokazivajući svoj skromni dekolte.
- Da uzmemo po cosmo ili koktele?
- Ja sam za cosmo, - to sam već pila. Okus mi se sviđa, nije jako. Samo
će me opustiti. Neću se napiti.
Složile smo se da svima donese po cosmo.
- Vi ste jako popularne večeras, - namignu nam Lina veselo.
- Ma da, a zašto? - upita je Marita glumeći koketu.
- Pre sat vremena, gospodin Hunter nam je nar... nas je zamolio, - ispravi
se devojka. Joj Bože, on ne naređuje samo meni. Prevrnem očima. On
svima naređuje. - Da vaše narudžbe stavim na njegov račun. A, pre par
minuta gospodin Stark nas je lično zamolio da vas pitamo da li bi ste mu
dopustile da on plati vaše narudžbe, - dovrši Lina sva ushićena.
- Gospodin Hunter ne bi želeo da drugi muškarac plaća pića njegovoj
devojci, zar ne misliš tako, Lina? - kaže Marita što je umiljatije mogla.
Ona nije normalna. Zavodi konobaricu. Devojku!
Lina je nešto htela reći, ali se u zadnjem trenutku ukrizla za jezik, pa ne
reče ništa.
- Same ćemo platiti, - rekla sam prkosno podižući bradu.
Konobarica klimnu glavom, namignu mi i okrenuvši se od nas nestade u
masi ljudi koji su plesali.
- Hoćemo li plesati? - pozovem ih pre nego što uspeju da me bilo šta
pitaju. Zašto Kenrick mora biti prisutan čak i u mom novčaniku? Trebam
pričati sa njim. Pomislim. On me sasvim i potpuno kontroliše. Potpuno
sam i apsolutno bespomoćna. Neću mu to dozvoliti.
DJ je puštao hitove Junior Jack „My Feelings", Armand Van Helden „You
Don't Even Know Me", Bob Sinclar „I Feel For You" i još neke jednako
dobre, ali meni nepoznate. Preplavio me je osećaj slobode, zatvorila
sam oči, prepustila se muzici i plesu. Osećaj je bio izvanredan. Uživala
sam. Ali ne dugo.
Osetila sam na kukovima stisak nečijih ruku i telo koje pokušava da se
kreće u ritmu mog. To nije bio Kenrick. Znala sam. Plesala sam sa njim.
Dotad nisam način plesanja povezivala sa seksom. Kenrick je i taj moj
pogled promenio. Kad razmislim o tome shvatam da su mojim bićem
upravljale predrasude. Tu sam sebi ličila na Elizabeth Bennet. I ona je
174
bila puna predrasuda dok nije upoznala ponosnog Darcya koji joj je
pomogao da vidi svet i u drugim bojama. Bili su od koristi jedno drugom.
Volela bih biti od koristi Kenricku. Prođe mi kroz glavu.
Moje telo bi osetilo Kenricka. Njegovi plesni pokreti su bili veoma
heteroseksualni, o je plesom oduzimao dah.
-Ljubavi, - čak mu je i glas neprijatan. Govori kao iz kace. - Dopusti mi
da te provozam do zvezda i nazad.
Kod njega nije bilo ništa što bi mi oduzelo dah. Ruke tog neznanca na
mom telu i njegov dah na mom vratu me je teralo da povratim. Postala
sam magnet za budale i idiote.
- Imam dečka, - govorila sam dovoljno glasno da me nastrljivac čuje, ali
se nisam okretala da vidim čije ruke su mi na kukovima. - Jako je
ljubomoran, voli da se tuče i... ovde je, - izgovorila sam sve ovo ne
prestajući plesati. Moje drugarice su umirale od smeha.
- Šteta, - kaže i napušta me plešući do sledeće devojke.
- Ako će da ti bude lakše - nisi ga slagala, - smeje mi se Selin gledajući
meni iza leđa. - Mislim da mu trebaš prići jer će onoj konobarici dosaditi
da ga jebe očima. Mislim da bi ona htela biti veoma konkretna.
175
DEVETNAESTO POGLAVLJE - Iria
O krenula sam se i pogledala u pravcu u kom je i Selin gledala.

Nije bilo ga bilo teško prepoznati u masi ljudi koji su se, kao i on
naslanjali na šank ili samo zadržavali u blizini. Visinom je nadvisio
skoro sve oko sebe, ali ni to nije bilo jedino što ga je izdvajalo. Izdvajala
ga je dominacija i muževnost. Njegova izražena seksualnost me je iznova
preplavila. Imao je toliko da ju je mogao prosipati na sve strane, i uvek bi
je bilo u dovoljnim količinama da zaseni i osvoji svaku ženu. On je bio
Kenrick Hunter, otvoren izazov, grešno iskušenje koje moral baca pod
noge i igrač za sve prljave igre. Izdvajala ga je i njegova raskalašna
opuštenost kojom je odisao i koja je lebdela oko njega. Gledao me je
onim svojim oštrim pogledom bestidnog i rasklašnog razbojnika. Taj
pogled me je privlačio poput magneta. Jeza mi je strujala telom, a čula
mi se izoštrila. Lovina je nanjušila lovca. Setila sam one večeri kad sam ga
upoznala. Tada sam pomislila da je ovaj muškarac otelotvorenje
opasnosti i da žene to prepoznaju i tome hrle. Ja sam bila samo još jedna
u nizu.
Zureći u njega leptirići u mom stomaku su naglo budili sve moje instikte.
Krenula sam prema njemu, ali me je nečija nežna ruka zaustavila. – Pusti
njega da ti priđe, Ri, - čula sam Jenin glas.
Ima pravo. Neka on meni priđe. Nastavila sam da ga gledam, ali i da
plešem. Plesom sam ga dozivala sebi. Mamila sam ga.
Oči su mu demonski plametele dok je hoda prema meni obučen sav u
crno. Svetla reflektora su crtala zubčaste ožiljke preko njegovih snažnih
obrisa nateravši me da zadrhtim od nekog primitivnog straha. Ovo nije
bio onaj čovek koji mi je priznao da je ljubomoran, koji je sa mnom išao
kod doktorice, kupovao kontracepcijske pilule, držao me za ruku i upoz-
nao se sa mojim prijateljicama. Muškarac koji me odmerava i kreće se
sporo prema meni, kao da mi daje mogućnost da pobegnem, u isto
vreme kad me njegove sive oči upijaju, bio je stranac – nemilosrdan,
nepredvidiv i smrtonosan.
Muzika u mojim ušima je zamrela, svetla se ugasila, ljudi nestali, bili smo
samo ja i on okruženi nekom jezivom noćnom tišinom.
Došavši do mene ščepao me je za nadlakticu i snažno povukao prema
sebi nateravši naša tela da se sudare. Osetivši njegova tvrda prsa na
svojim grudima duboko sam udahnula vazduh uzdižući svoje grudi. I moje
i njegovo telo je u istom trenutku reagovalo na ovo pritiskanje. Uzbuđenje
je nateralo mišiće njegovog tela da se zgrče, a kroz mene je sve treptalo,
strujalo. Bradavice su mi se ukrutile ispod tanke tkanine moje haljine i sa
svakim mojim udisajem drsko češale o njegova prsa. Prebacio je pogled
sa mog lica na moje grudi. Osećala sam se kao da me dodiruje. Morala
sam se ugristi za usnu da bih ugušila glasno uzdisanje.
176
Usne su mu se jedva pomerale, a glasm mu je bio nizak i preteći dok me

je pitao zašto mu se nisam javila.
Htela sam da mu kažem, ali nije mi dopustio. Povukao me je još više sebi
i okrutno, bolno i nasilno spustio svoje usne na moje. Bio je ljut. Ne znam
zbog čega, ali mi je ovim brutalnim poljubcem to jasno dao do znanja.
Nisam ništa skrivila da bi me ovako kažnjavao. Pobunila sam se
pokušavajući odgurnuti njegovo telo od svog, ali bilo je to kao da
pokušavam pomaknuti stenu. Na moju jasnu pobunu on je reagovao
tako što mi je zarobio ruke i držao ih čvrsto na mojim leđima, još jače
privukao sebi u zagrljaj i zastrašujuće grubo mi gnečio usta.
Samo me je jedna sekunda delila da pustim suzu nemoći kad se sve
promenilo. Kenrick je nešto opsovao, naredio mi da ga zagrlim, usta su
mu se primirila i a kad me je ponovno poljubio, poljubac je bio čas
nestvarno nežan čas silovit i snažan. Kao da ni sam nije mogao odlučiti
kako da me ljubi. Požuda koja je buknula u meni kad sam ga videla,
raplamsala se kad su nam se tela dodirnula, sada je palila krv u meni
dok se jezikom nežno, koliko je on bio uopšte sposoban za to poigravao
mojim. Rukama je prelazio preko mojih kukova zadržavajući ih na onom
mestu gde su pre par minuta bile ruke onog neugodnog stranca, a
onda jednu spustio niže, milujući moju guzu, a drugu više, palcem mi
prelazeći preko ukrućenih bradavica. Više nisam mogla da kontrolišem
svoje glasno, isprekidano disanje. Njegov muževni miris ugušio je sva
moja čula. Njegovi poljupci mutili su mi razum. Tada nisam znala koja je
cena popuštanja i prepuštanja muškarcu. Posebno zahtevnom i
zapovednom tipu muškarca. Nisam znala ili nisam htela sebi priznati
ono što mi je Kenrick nedvosmisleno poručivao - njegova potreba da
kontroliše.
- Ljudi, za Boga milog, - čujem nečiji glas u daljini. - Ovaj klub je u sklopu
hotela. Uzmite sobu, izjebite se, pa se vratite.
Kenrick me ljubi i miluje istim intenzitetom. Znači da mi se glas samo
pričinio? Utom bolje. Grčevito sam se držala za njegovu košulju napinju-
jući se da bih mu bila što bliže. Srce u mojim grudima je izvodilo škotski
folklor. Žudnja koja je strujala mojim telom je toliko silovita da sam pomi-
slila da ću se onesvestiti.
- I? - njegov promukao glas me skoro spasi od nesvesti. Iako me više nije
ljubio nastavio mi je prstom desne ruke kružiti oko bradavice, a prstom
leve ruke praviti iste takve krugove na mom dupetu, a onda jednim
dlanom obuhvatio celu dojku, a drugim polutku guze.
- Šta sam uradila?, - upitam odrhtavim glasom, premestivši ruke sa
njegovih leđa na ramena jer sam bila neuobičajeno nestabilna na
nogama zbog njegove blizine.
- Zašto mi se nisi javila?
- Bila sam u toaletu, nisam čula, - rekla sam puna samopouzdanja.
- Idemo, - naredi mi u onom svom maniru i povuče me prema izlazu.
177
Cure! Odzvoni u mojoj glavi. One su sve ovo gledale. Okrenem se da

vidim da li su na onom istom mestu. Jesu. Gledaju u nas. Očekujem
njihove reakcije na ovo čemu su svedočile. One nas samo posmatraju.
Namignem im i trzajem ruke zaustavim Kenricka. Gospodin odmah
prelazim na stvar i ne trošim reči uzalud me samo pogleda svojim
zavodničkim pogledom i podignu jednu obrvu u znak pitanja.
- Pleši sa mnom, - gledam ga ravno u oči. Ovo je ista rečenica koju sam
upotrebilapre one noći da bih dobila opkladu. Zatvorim oči i počinjem
lagano njihati svoje telo u ritmu pesme „Until The End of Time" od Justina
Timberlakea i Beyonce. Otvorim oči kad osetim njegove snažne ruke
oko mog struka kako me pribijaju uz svoje visoko, vitko telo.
- Plešeš tako da zavodiš sve koji te imaju u vidokrugu, - kaže mi gledajući
me mračnim i gladnim pogledom. – Voliš plesati ili voliš zavoditi?
- Volim, - odgovorim stavljajući dlanove na njegove grudi. – Volim plesati
za tebe i zavoditi te.
- Pleši prljavo za mene, mala, - šapne mi na uho, uhvati me za ruku i zavrti.
I radimo to. Izvodimo prljav, nepristojan ples kao da smo sami u klubu, a
oko nas su desetine ljudi. Tela su nam pripijena dok se vrtimo jedno oko
drugog. Njegove ruke su svuda po mom telu terajući ga da se još više
izvija, da mu se još više pribija. Okrenuo me je tako da sam leđima
naslonjena na njegova prsa. Moje štikle su vrtoglavio visoke, a ni ja nisam
niskog rasta, ali svejedno moram se još malo propeti da bih naslonila
svoju guzu na njegovo međunožje. Ritam me pokreće da se češem levo-
desno, gore-dole o njegovu erekciju. Pogledam ga i likujem u sebi. Ovaj
muškarac za kojim uzdiše ženski rod gleda samo mene. Pogled mu je
prljav i obećava. Zagnjuri lice u moj vrat i jezikom mi pređe skroz do uha
samo da bi mi rekao da ću vrištati.
Okrenem se prema njemu, pogledam ga i spustim usne na njegove.
Njegove ruke me povuku u zagrljaj koji mi nije dao da dišem, ali meni
izgleda vazduh nije ni potreban. U ovom trenutku moja jedina potreba je
da mi uzvrati poljubac. Činilo mi se da je prošla čitava večnost pre nego
što mi je uzvratio poljubac posesivno mi napadajući i osvajajući usta.
Hvata me za guzu, sudarajući svoj ukrućeni ud i moje slabine.
„Idemo", - oblikuje reč na mojim usnama.
Klimnem glavom u znak pristanka, ali mu kažem da moram da se
pozdravim sa drugaricama.
- Sutra, - kaže mi samouverenim tonom i povuče me prema izlazu.
- Kako si ti romantičan, - počnem uvijati kosu i gristi usnu. - Devojke
verovatno padaju u nesvest čim progovoriš. Zato ti i izbegavaš govornu
komunikaciju.
- Ne moram ni razgovaram sa njima, dovoljno im je samo moje ime.
Dosadilo mi je više da preskačem onesvešćena ženska tela na svom
putu, - odgovara mi jednako koketno.
- Ima i imunih, - lupim glupost. Samo je Jenn imuna.
178
- Želiš se pozdraviti sa drugaricama?

- Ja sam još uvek moralno biće.
- I taj problem ćemo rešiti, - uhvati me oko struka i ponese prema izlazu.
- Moram se vratiti po svoju tašnu i pozdraviti sa curama, - protestvovala
sam kad me je spustio na pod.
- Trebala si pre misliti na to.
- Kad pre kad si me izveo iz kluba protiv moje volje.
- Nije valjda - odgovorio je gledajući me. - Da sam te lepo zamolio da
te iznesem iz kluba, ti ne bi prihvatila moj predlog iz čisto ženske pristoj-
nosti.
- I tako si odlučio da uzmeš stvar u svoje ruke... – nisam završila jer me je
počeo odmeravati bezobrazno mi se cereći.
- Osećam se kao na stočnoj pijaci, - pomislim naglas. Nisam to htela
reći.
- Verujem ti. - privuče me sebi, štipne me za dupe i bradavice i glasno,
da ga svi oko nas mogu čuti, kaže: - Ovo meso je moje.
Zemljo, otvori se. Pomislim kad počnu prštati razni komentari o dobrom
ulovu, sočnom mesu i nadi da je divljač u pitanju.
Povučem ga za ruku da što pre nestanemo odavde. Široko mi se
osmehne ne dopuštajući mi da ja njega vodim prema izlazu. Prođe
ispred mene i povuče me za ruku da ga pratim.
179
DVADESETO POGLAVLJE - Iria
K
enrick je na trenutak zaustavio motor da bi ukucao šifru koja
će otvoriti vrata podzemne geraže velelepne zgrade u
zapadnom delu Cambridgea. Na ulazu je velikim slovima
pisalo ‚Avalon North Point'. On mora jako puno zarađivati da bi priuštio
sebi život u ovom delu grada i još u ovoj zgradi. Bila samo ovde pre par
meseci sa majkom. Zaboravila sam svoje ključeve od kuće, a mama je u
foajeu ove zgrade čekala stariju sestru njene jako dobre drugarice iz
Škotske. Moja majka ima običaj na zakazane sastanke dolaziti uvek
barem petnaest minuta ranije i tako ljude sa kojima se sastaje stavlja u
nezgodan položaj. Kasnije mi je priznala da joj je bilo neprijatno jer joj se
jadna žena celo vreme koje su provele zajedno izvinjavala jer ju je ova
čekala.
- Nervozna? – pitao me Kenrick kad je parkirao motor pored svog crnog
porschea primetivši da mi ruke drhte dok sam mu vraćala kacigu.
- Malo, - priznam tiho.
- Nemoj biti, - spusti jedan brz poljubac na moje usne i povučeme za ruku
prema liftu. – Jedva čekam da mi pokažeš šta si naučila. – Pa baš zna
utešiti.
Lift se zaustavio i mi smo izašli u lobby. Sa naše leve strane je bila
recepcija, a sa desne stepenice koje su vodile prema zatvorenom
bazenu, fitnes centru, teretani, bilijar sali i ostalim pratećim sadržajima
koje jedna ovako luksuzno opremljena zgrada nudi svojim stanarima.
- Dobro veče gospodine, gospođice, - pozdravi nas čovek na recepciji.
- Tome, dodajte gospođicu Ayshire na spisak, - reče zapovednim,
dominantnim tonom bez ikakvog uvoda ili pozdrava recepcionaru šta
želi. Čovek je verovatno navikao na njega, ako mogu suditi po njegovoj
slažem se sa tim reakciji.
- Dobro veče, - pozdravim ljubaznog, sredovečnog čoveka.
Tom me ljubazno pogleda, klimnu mi glavom, poželi dobrodošlicu i pozva
me u ograđen prostor iza kog je on stajao. Tu mi ljubazno ponudi stolicu i
da mi da popunim obrazac u koji sam unela svoje lične podatke. Onda
je napravio moju biometrijsku fotografiju i uzeo mi otisak prsta.
- Za šta je ovo potrebno? – upitala sam Kenricka kad smo krenuli prema
liftu.
- Na spisku si ljudi koji me mogu posestiti, - objasnio mi je. – Zapamti ovu
šifru, - upozorio me je dok je ukucavao brojeve 1612775.
- Ti stvarno misliš da je gubljene vremena biti kulturan, - prebacim mu
gledajući kako se vrata lifta zatvaraju.
- Da, - odgovori mi odlučno. - Želim da mi pokažeš šta si naučila čitajući
stručnu literaturu, - zeraža naslanjajući me na zid lifta, grubo spuštajući
usne na moje i pritiskajući me svojim telom.
180
Njegovi poljupci su čas divljački, čas strasni. Još nikad nisam osetila
nežnost njegovih usana. Ako on to uopšte i zna. Priznao mi je da se jako
dugo vremena nije ljubio. Verovatno je zaboravio. Dobro, dajem sebi
zadatak da i ja njega nečemu naučim.
Kao i svi njegovi poljupci i ovaj je bio razarajući. Vrelina koja me je sve
vreme obavijala sada je postala gotovo nepodnošljiva pa mi nije padalo
na pamet da protestujem zbog intenziteta, načina i tehnike njegovog
ljubljenja. Jedino logično je bilo; pokorno se prepusti njegovim rukama,
kojima me je privulačio još bliže svom užarenom telu. Bilo mi je potpuno
beskorisno boriti se protiv njegove opijajuće muževnosti i privlačnosti.
Isuviše toga napadalo je moje radoznalo telo, koje nikad pre njega nije
osetilo dodire i strast. Bila sam glina u njegovim iskusnim rukama.
Oblikovao me je kako je hteo, pretvarajući moje telo u vrtlog požude, a
moje misli u potpuni haos kojim on vlada, kog on kontroliše u kojem više
nema ni reda ni poretka ni moralnih načela. Samo želja i požuda.
- Znaš li ti nežno ljubiti? – pitam ga mnogo kasnije dahtući, zavlačeći mu
prste u kosu i izvijajući svoje telo tako da se češalo o njegovo.
- Volim grubo, - reče odlučno. – Skini mi majicu, - naredi mi gledajući me
mračno.
- ...Ovde? – glas mi je drhtav od iščekivanja. Nećemo valjda to u liftu
raditi?
- Da. Skini, - procedi naredbu promuklim glasom.
Kad bih barem uspela kontrolisati svoje glasno disanje i sakriti koliko ga
želim. Ovak uvek imam osećaj da mi se ismejava zbog nemogućnosti
kontrole. Nastavim li ovako, to više neće biti disanje već stenjanje. Znam
da je njemu što preverznije to bolje, ali meni još uvek nije. Mada me
polako, ali sigurno, prilagođava sebi. Postajem kao on.
Zavučem ruke ispod njegove majice i prvo mu dlanovima pređem preko
tvrdih trbušnih mišića, a onda mu je prevučem preko glave. Zažmurim i
duboko udahnem miris njegove majice dodatno dopingujući podivljale
leptiriće u mom telu.
- Jebote, Iria, - zaječa on i opet me grubo poljubi, a onda isto tako grubo
i prekine poljubac.
Lagano otvorim od strasti zamagljene oči i pogledam ga.
Blago kovrdžava kosa koja bila je razbarušena, pogled intenzivan, a
njegovo telo savršeno. Približila sam svoje lice sasvim uz njegov vrat,
zatvorila oči i udisala miris muškarca. Kovrdžave malje na njegovim
grudima su mi golicale lice i još više rasplamsavale želju u meni. Moje telo
je vrištalo od sreće što ću ga deliti sa njim.
- Želim te, Kenrick. Tako puno te želim, - šaputala sam dahtajući mu u
vrat, prelazeći rukama preko njegovih snažnih ruku, ramena i grudi.
Pogledala sam ga.
Miran je i kontrolisan, ali napaljen koliko i ja. Njegove oči plamte. Kad bi
srebro moglo goreti, to bi bila ta boja. Ipak, odaje ga ubrzano disanje.
181
Oboje dišemo duboku. Naše disanje je ispunilo celi prostor u liftu. On

položi svoje mišićave ruke na zid u visini mojih ramena, a onda jednom
rukom otkopča dugamd na svojim jeans pantalonama. Ne smem da
pogledam dole. Nisam ga videla, ali sam ga držala u ruci. Celo telo ovog
muškarca je bilo krupno, veliko i snažno. Takav je bio i ovaj deo njega koji
me je plašio. Znam šta sledi. Tražiće da ga oralno zadovoljim. U romanu
koji sam čitala, muškarac je ženi ejukirao ili u usta ili po licu. Ne znam šta
mene čeka, ali želim da ga zadovoljim. Lagano naslonim dlan na njegov
ud koji se pokušva osloboditi pantalona. Erekcija mu je kao od čelika.
- Na kolena, - glas mu je grub, pun želje.
Srce mi preti da će iskočiti koliko udara u mojim grudima. Crvena boja se
sa mog lica preliva na čitavo telo. Progutam pljuvačku, donekle umirim
disanje i lagano se, klizeći leđima niz zid lifta, spustim na kolena.
Moje lice je u visini njegovih prepona. Vidim mu dlačice i vrh nabreklog
uda kako izviruju iz pantalona. Ovaj čovek stvarno ima nešto ozbiljno
protiv donjeg veša. Propisno ga izbegava.
- Izvadi sise iz haljine, - naredi mi promuklim glasom. Podignem glavu da
ga pogledam, a ujedno zavlačim prste, prvo jedne, pa druge, ruke u svoj
dekolte i radim šta mi je rekao. Znam da ga gledam željno, ali hoću da
ga moj pogled i izazove, da budem drska i bezobrazna. Ne skidam oči
sa njegovog lica dok jezikom navlažim vrhove svojih prstiju, a onda, tim
vlažnim prstima, pređem preko ukrućenih bradavica.
Uspevam! Mislim da ću ovu sliku njega pamtiti dok sam živa. Čitavo
njegovo telo je napeto, oči mračne i ispunjene požudom. Njegove oči
ne mogu sakriti koliko me žele.
Uvlači ruku u svoje pantalone i navlači svoju erekciju. Ovlažim svoje suve
usne nestrpljivo čekajući da se suočim sa zveri koju on još uvek sakriva od
mene. Vadi ruku iz pantalona i daje mi dlan da ga omirišem.
To i uradim. Duboko udahnem slankast miris i poližem čitavu dužinu
njegovog dlana. Bestidna sam i dopadam se sebi takva.
Bludnički mi se nacerio i spustio pantalone. Iria, devojko, ti si zaista sigurna
da ćeš ovu ogromnu stvar pustiti u sebe? Odjeknulo mi je u glavi sad kad
mi je prvi put pred očima u svoj svojoj... veličanstvenosti. Probuđena
bludnica u meni gleda njegov ud pohotnim pogledom nazivajući ga
veličanstvenm i oblizujući usne od nestrpljenja da ga okusi. Ružičasto
tkivo ispresecano plusirajućim venama i ukrašeno naborima mi dodiruje
usne.
Srednjim prstom mi lupne po obrazu.
- Otvori usta, Iria, - naređuje mi. Ovaj grubi ton kojim mi se obraća počinje
mi ići na živce. Hoću to da mu kažem, ali on me preduhitri. – Možeš se
igrati sa njim koliko hoćeš, ali kad mi pušiš ne koristi ruke. Jasno.
Klimnem potvrdno glavom.
- Seti se kako si mi sisala prst na plaži. Tako hoću da mi pušiš kurac. Uzmi
ga celog, - govori mi dok uzima svoj golemi ud u ruku i vrhom prelazi po
182
mojim otvorenim ustima. – Svršiću ti usta i progutaćeš, - kaže mi gurajući

ga u moja usta. Prvo njegov vrh. Okus kože, soli i vreline mi se odmah
dopao. Željna da osetim još uvučem ga dublje u usta. Nema šanse da mi
ceo stane. Treba mi oslonac, pa se ispravim i uhvatim ga za čvrstu
zadnjicu i povučem ga još malo u sebe.
Čujem Kenrikovo stenjanje. Prelazim jezikom preko duž njega i glavu
pokrećem napred-nazad. Osetim da me je uhvatio za kosu nabijaja se u
moja usta prateći moj tempo. Grlo mi se stegne, želudac zgrči, a dah
zastane.
- Opusti grlo, Iria, - duboko udiše dok mi govori.
Čujem da psuje i lupa po kontrolnoj tabli i shvatam da je zaustavio lift.
Obuzeta ovim što mu radim odmah zaboravim gde smo mi u stvar.
Povlačim se, a onda ga pogledam ravno u oči pre nego što ga opet
uzimam u usta. Poslušam ga i koncetrišem se na opuštanje mišića grla, a
kad to uspem uzimam ga dublje u usta. On je duboko u mom grlu, tako
duboko da mi ponestaje vazduha, a nisam ga ni pola uvukla. Dopada
mi se ovo.
- U kurac, Iria, - prostenje uzimajući mi glavu u svoje ruke i prati moje
pokrete. Duboko udiše pripremajući se za nešto.
Usnama stisnem njegovo središte i polako povlačim glavu prema nazad.
Kad sam došla do njegovog vrha opustim usne, jezikom napravim krug
oko glavića, a onda se bacim na lizanje njegovog vrha.
- Jeeeeebote! – zareža gurajući golemu erekciju dublje u moja usta. –
Pogledaj me, Iria, - naredi mi promuklim glasom.
Pogledam ga. Oči su nam upijale jedno drugo. Lice mu je crveno, a žile
na vratu kao da će eksplodirati. Vidim da se bori da ne zatvori oči. Nešto
u meni mi kaže da ga nikad ranjivijeg i bespomoćnijeg neću videti.
Prostenjem, pritisnem vrh jezika u rupicu na širokom vrhu, otvorim usta
najviše što mogu i progutam malo veći deo od pola njegove dužine.
Opet mi se naceri vragolasto, bludnički, ali upravo sam saznala da je on
trenutno u mojoj milosti. Prste jedne ruke mu zarijem u stražnjicu gurajući
ga još više prema sebi, a drugom rukom ga uhvatim za testise i on ostane
bez osmeha na licu i vazduha u plućima kad ga pokušam celog gurnuti
sebi u usta i nosom dodirnuti njegove stidne dlake. Ne ide, prevelik je.
Ipak, kad osetim miris dlaka koje okružuju ovo čudovište bukvalno
poludim. O tom je pričala doktorica.
- Bože, Iria! – Čujem zverski urlik, a sigurna sam da ga je cela zgrada čula.
Uzima mi glavu u ruke i nabija mi se u grlo. Nedostaje mi vazduha, a tera
me i na povraćanje. Ogroman je. Previše ga je u mojim ustima. Pokušam
se povući, ali mi ne dozvoljava. Drži mi glavu čvrsto u rukama i izbije mi
vazduh iz pluća kad se naglo izvuče i isto tako naglo zabije u mene
ostavljajući me bez daha. Polako se izvuče dopuštajući mi da udahnem
preko potreban vazduh, a onda se ponovo i ponovo zabija. Pokušam
povratiti kontrolu tako da zategnem usne i povlačim ih po njegovoj koži
183
dok se polako izvlači. Ali sve što uspem je izvući od njega priznanje da
me želi ovako jebati od kad me je prvi put video.
Čujem ga kako zadovoljno stenje dok mi naređuje da masiram svoje
grudi. Mogu zaboraviti da mu trebam reći da mi njegov grub, zapoved-
ni ton ide na živce i da je on ikad u mojoj milosti. On samo zna šta želi i
zna kako doći do toga.
- Opusti grlo i uvuca ga najviše što možeš, - viče držeći mi glavu dok mi
se nabija u usta. Zatvorim oči, koncetrišući se na užitak koji mi pruža
erotičnost ovog čina dok ja masiram svoje nabrekle grudi, a on mi se
svakim novim napadom jače zabija u usta. Moj um me upozorava da je
ovo brutalno i agresivno jebanje u usta, ali odbijam poslušati. Opustim se,
predam mu se cela i noktima počnem grubo prelaziti po njegovim
nogama i prsima dajući mu do znanja da sam u ovom, da se ne bojim
njegove veličine, snage ili brutalnosti. Tela su nam mokra od znoja,
njegovo više nego moje, disanje previše glasno.
Nakon par trenutaka osećam kako ispušta moju glavu iz svojih ruku,
jednom rukom se oslanja na zid, a drugom se hvata za ud polako ga
izvlačeći iz mojih usta, ali ne sasvim. Njegov vrh je i dalje u meni. Čvrsto
me stegne za kosu i počne se ubrzano nabijati i izvlačiti mi se iz usta. Pri
kraju je. Prepoznajem njegov manijački ritam kad treba svrišiti. Skupim svu
svoju snagu, otvorim oči, pogledam ga, otvorim usta još više i jezikom
zaplešem po njegovom nabreklom vrhu i koliko god snažno sam mogla
zasišem ga.
- Progutaj sve, - poviče i zabaci mi glavu u nazad. Klimnem glavom i u
istom trenutku osetim vrelu, slano-kremastu spermu kako mi puna usta.
Zagrcnem se jer su mi usta sad pored njegovog uda, ispunjena i spermom
koju jedva uspevam da gutam. Kenrick je obema rukama naslonjen na
zid glavu je zabacio unazad, gleda u plafon i grleno, zadovoljno viče dok
mi svršava u usta. Progutala sam skoro sve. Nešto je završilo na mojoj
haljini, nešto na podu. Ne smeta mi njegov okus. Oblizala sam još jednom
njegovu dužinu, posisala i zadnju kap sa njegovog glavića, obrisala
rukavom od haljine ono što mi se slevalo niz usta i pogledala ga. Nema
sumnje da ćemo ovo ponavljati, ali ću insistirati da to bude u krevetu i ne
ovako.
Pokreće lift i pruža mi ruku da se podignem.
- Hvala kurcu i literaturi, - nasmeje mi se zadovoljno i usisnu dubok
poljubac na moje usne. – Pušiš za medalju, - osloni čelo na moje još uvek
duboko dišući.
- ...Hvala... Valjda, - ne znam šta bih trebala reći. Drago mi je da mu se
svidelo, ali ne sviđa mi se da uvek bude ovako brutalno.
- Iria, već tri nedelje ja sam jebena erekcija na nogama. Znam da ti je
ovo izgledalo malo previše. Od sad je moj kurac tvoja briga, - poljubi me
još jednom, sagnu se da uzme svoju majicu, navuče pantalone i uvuče
mi sise u haljinu.
184
- Malo previše!? Ma nije valjda. Kako je onda malo više previše?

- Obavesti me kad si spremna da proveriš. Nemoj me držati toliko vreme
bez svog tela, ako ti je ovo puno, pa nećeš ni saznati, - naceri mi se
lagano me gurajući iz lifta.
- Nećeš se obući? – zaprepastim se kad ga vidim da izlazi iz lifta sa
majicom u ruci i otkopčanim pantalonama.
- Gubljenje vremena, damo, - govori mi dok otključava masivna dvokrilna
vrata. – Dobrodošla, devojčice - kaže mi mirno, mračno me
odmeravajući i paleći svetla.
Kenrickov stan je jedna ogromna prostorija obložena stalkom. Sve je kao
na dlanu. Ovde privatnost ima samo jedan čovek. Dominirale su bela,
crna i siva boja.
- Otkud ti ovako skup stan? – pitala sam nastojeći biti što opuštenija i
pokušavajući ne zvučati uplašeno. Malo kasno sam shvatila da ne znam
gotovo ništa o njemu. Rekao mi je gde radi i šta, ali za ovakav stan čovek
mora biti puno više od stručnjaka za software. Ovaj čovek je hladno
mogao biti trgovac drogom, belim robljem, oružjem ili organima.
Odbacila sam te glupe pomisli. Da je nešto od toga ne bi se opušteno
kretao na javnim mestima, izbegavao bi ih, a pomisao da ga neka žena
izdržava mi je bila nelogična i terala me na povraćanje.
- Stan nije moj, - objasnio mi je mirno. – Pripada mojoj majci.
Ako pripada njegovoj majci, onda je i njegov. Laknulo mi je. Dobro,
majka mu je bogata.
Uhvatio me je za ruku i poveo u „razgledanje" stana, ustvari je to bilo
pokazivanje nameštaja. Njegova kuhinja sastojala se od dva
pravougaona elementa koji su bili prčvršćeni jedan za pod, drugi – viseći
za plafon. Elementi su postavljeni na sredini prostorije koja je trebala da
bude rezervisana za kuhinju. Sa jedne strane su bili mašina za suđe i
električni šporet sa rernom, frižider i sudoper, a sa druge ladice. Na
bočnim stranama su bila kao dva mala apotekarska regala.
- Koristiš li kuhinju? – pitala sam primetivši da je sve pospremljeno, kao da
još nije upotrebljavano.
- Napravim kafu, - odgovori mi sležući ramenima. – Gospođa Malfoy
dođe dva puta sedmično da mi sredi stan i napravi nešto za jelo.
- Znači, ipak neko koristi ovo, - kažem više za sebe. Bila bi prava šteta
koristiti sav ovaj luksuz samo za kuvanje kafe.
- Znaš li ti kuvati? – okrenuo me je sebi i značajno me pogledao kao da
je moj odgovor o kuvanju od suštinske važnosti za nastavak noći.
- Pomalo, - kažem mu iskreno. – Učila sam u školi, a svake godine smo ja
i sestra, jedan deo raspusta provodile kod bake. Ona je insistirala na
tome da nas uči da kuvamo.
- Pa ti si onda odlična kuvarica, - privukao me je sebi i poljubio aludirajući
na ono što se desilo u liftu. - Ovo je za tebe, - reče mi pokazujući na braon
185
kutiju koja je ležala na staklenom stolu u obliku kocke oko kog su

poredane osam belih, kožom prekrivenih stolica.
- Cveće, - povikala sam srećno kad sam otvorila kutiju i u njoj videla
mnoštvo jarko crvenih ruža. Bila sam van sebe od radosti. To je ono što mi
je nedostajalo. Dobila sam gomilu priznanja, cveća i pozivnica da
prisustvujem raznim skupovima, ali ništa od svega toga nije bilo od
Kenricka, pa samim tim nije ni imalo preterano veliku vrednost. Ovo
cveće bilo je vrednije od svih priznanja.
- To je samo cveće, Iria, - rekao je nežnijim glasom, kakav od njega još
nisam čula.
- Znam, prelepo je. Hvala ti, - podignem se na prste i poljubim ga.
- Sećaš se šta sam ti rekao o razlici između nas one noći kad smo se
upoznali? – pitao me je ozbiljnim glasom gledajući me ravno u oči.
Kako bih mogla zaboraviti. Opisao je sebe kao bitangu, a mene kao
princezu.
- Sećam se, - prošaputala sam. Moj pogled je bio pun zanosa, a telo mi
je zaljubljeno treptalo. Ne znam čega je ovo uvod, ali ne odustajem.
- I sigurna si? – nastavio je da me ispituje približavajući naša tela jedno
drugom. Pustila sam da mi u nosnice uđe njegov toplo-sladak miris
znajući da će moje telo poludeti.
- Malopre si rekla da je bilo grubo, - opominjao me je zaronivši prste u
mekanu kožu mojih nadlaktica. – Jako sam gladan tvog tela, Iria. Neću
ići polako. Neće biti razlike između lifta i krevata. Uzeću te grubo i žestoko
i ne samo jednom, - govorio mi je na njemu svojstven način, bez imalo
uvijanja. – Ako ovo što si malopre doživela sa mnom i ovo što sam ti naveo
nije ono što želiš, idi od mene odmah.
Bila sam u delirijumu šta da radim. Ne zato jer sam se predomišljala u vezi
ostanka sa njim. Moje telo je živo od one večeri na podijumu, ja sam
veoma živa. On je učinio da počnem da se osećam kao žena, da
budem odvažna, zbog njega sam postala i avanturista, hrabrija sam,
slobodnija. Želim da budem sa njim. Ali želim i da mu u ovom trenutku
mogu reći da sam zaljubljena u njega, da uz moje telo dobija i moje srce.
Ne mogu mu sve to reći. Još nije vreme. On ne želi moju ljubav, još ne.
Znala sam to u petak, znam to i sada. Zato se pristajem zadovoljiti sa onim
šta mi on nudi.
- Ostajem, - prošaputala sam obavijajući mu ruke oko vrata. Nudeći mu
se.
- Tvoja odluka, - odbrusio mi je grubo, odmičići se od mene. – Imala si
priliku, malena. Ja nisam častan čovek.
Uzeo me je za ruku i povukao između prostrane ugaone garniture i malog
stola. Iza mene je bio predivan pogled na Charles reku i Cambridge.
Odmaknuo se od mene i zavalio se u udobnu sofu. Telo mi je zadrhtalo
od okrutnosti na njegovom licu. Moje srce je drhtalo od zebnje i straha
zbog moje odluke da se predam ovom muškarcu. Moj um je vikao da se
186
okrenem i odem, ali moje telo nije slušalo. Odbijalo je naredbe da se

pomeri, okrene i ode.
Iz meni neznanih razloga Kenrick ne želi verovati nikome. Objasnio mi je
da će me uzeti. Neće voditi ljubav sa mnom. Biće to čin požude, ne čin
ljubavi. Na meni ostaje da da probijem taj zid nepoverenja kojim se
ogradio i da mu pokažem da sam vredna da mi da svoje srce, svoje
poverenje i svoju ljubav. To želim više od svega. Stavljam sve na kocku jer
moram da rizikujem. Moram ga naterati da me zavoli. On je meni otkrio
novu mene, sad je na mene red da ga prosvetlim. Iako nisam bila ni divlja
ni slobodna koliko on, ovo snažno osećanje koje stvara grmljavinu i oluju
u mom srcu govori mi da bih ovog čoveka sledila ma gde on pošao.
Hladan, ciničan osmeh titrao mu je na usnama dok me je posmatrao od
glave do pete i nazad. Ispravio je svoje vitko, visoko telo i stao ispred
mene.
- Skini me, - rekao je zabavljajući se mojom nevericom.
- ...Da te... skinem, - prošaputala sam jedva čujno.
- Da, - potvrdio je cinično rugajući se mojoj stidljivosti.
Duboko udahnem, priđem mu i sagnem sa da mu izujem patike i skinem
čarape. Osmehnem se u sebi kad vidim da su mu stopala, iako velika,
uska i lepo negovana. Sklonim njegove converse star player i čarape sa
strane i pogledam ispred sebe. Ostaju mi još pantalone ispod kojih nema
ništa. Daj Iria, malopre si mu pušila. Svaki deo njegovog tela si već videla.
Ne treba ti hrabrost. Samo uradi to i ponovo uživaj u pogledu.
Opet sam na kolenima. Pa baš se lepo navikavam.
Provučem prste ispod petlji na pojasu i povučem na dole.
- Sad sebe, - rekao je buljeći u moje grudi.
- Molim? – ispustila sam slabašan glas čuđenja. Zar ne bi on to trebao
uraditi?
- Skini se za mene. Vidim da si jako zagrejana za valjanje sa mnom. Ovo
što ja imam na umu će da traje čitavu noć, i neće početi onako kako si
čitala u knjigama ili gledala na TV-u, Iria, - provocirao me je ne verujući
da ću to učiniti. Šta se nadao? Da ću plačeći izleteti iz njegovog stana?
Zašto on ne veruje ljudima? Opet sam se zapitala.
- Dobro, - kažem tiho i pogledam ga. Iako mi je lice gorelo, smogla sam
snage da ga pogledam.
Lice mu je bilo napeto, a pogled bezizražajan. Iako su mi se ruke tresle, a
telo drhtalo, oprezno sam se savila i prvo izula cipele. Nogom sam ih
odgurnula u stranu gde sam ostavila i njegove patike. Zadigla sam donji
deo haljine i lagano izašla prvo iz jedne pa iz druge štrample. Zajedno sa
štramplama povukla sam i gaćice. Vrhovima nožnih prstiju sam i njih
gurnula u stranu. Nije mi promakao njegov pogled kojim je otpratio
odbacivanje mog veša. Još sam na sebi imala samo haljinu. Udahnula
sam duboko i samo je skinula. Ostala je da leži na podu oko mojih nogu.
Nisam imala grudnjak na sebi. Moje bradavice se još više ukrutiše. Grudi
187
su mi bile jedre i čvrste, savršeno oblikovane, baš onakve kakvim mi ih je

jednom opisao.
Stajali smo sasvim goli jedno naspram drugog. Prvi put stojim sasvim
izložena, sasvim obnažena pred jednim muškarcem. Iz mene je izbijala
istinska potreba da budem njegova, samo njegova i on moj i samo moj.
Ja sam žena koja želi da je ovaj muškarac uzme kako god on to želeo,
ali samo da me učini svojom. Ne mogu postaviti granicu koliko da mu se
dam. Daću mu sve, svaki gram ljubavi koju osećam za njega, a ona je
beskonačna.
Uprkos tome što se nije pomerio dok sam nas razodevala, primetila sam,
iako su mu oči skrivale šta misli, telo nije mogao sasvim kontrolisati. Svaki
mišić na njegovom telu je bio u grču. Njegove oči su gutale ono što mu
nudim. Osećala sam ogromno zadovoljstvo i ponos što je moje telo u
stanju da mu probudi sva čula jer se moje telo grčilo i gorilo pod njegovim
pogledom. Stajala sam nepomično puštajući ga da gleda sve što želi
dok sam i ja sama upijala njegovu savršenu, mušku lepotu.
Ne znam koliko vremena smo potrošili gledajući jedno drugo, ali bilo mi
je drago i preplavilo me je olakšanje kad sam videla da se on više ne
može kontrolisati. Njegove niske, isklesane jagodice oblilo je vatreno
rumenilo, polizao je svoju donju usnu gledajući u moje i mogla bih se
kladiti da ih je u mislima već ljubio. Uzeo me u naručje i poneo prema
krevetu.
Sa desne strane kreveta stajao je crni stativ za kameru i kamera. On hoće
da nas snima. Pomisao da budemo snimani dok vodimo ljubav mi se nije
ni malo svidela. Čitala sam da je cybersex i snimanje samog seksa veoma
popularno, da se ljudi lože na to da se snimaju i kasnije to gledaju, ali ja
ovde ne nalazim ništa zabavno.
- Foto kamera, - objasnio mi je kad je primetio da nije on više predmet
mog interesovanja. – Nije upaljena. – Stavarno je imala poklopac preko
objektiva. – Podesio sam je tako da se aktivira na na određenu jačinu
zvuka. Volim fotografije i nisam se nikad snimao ili fotografisao za vreme
seksa. – odgovarao je na moje nepostavljeno pitanje. Okrenula sam se i
tek sad primetila da je unutrašnji zid prekriven lepo uokvirenim
fotografijama. Čini mi se da ih je sve napravio fotografišući iz ovog stana.
- Nema tebe na ovim fotkama? – primetila sam.
- Nema.
- Zašto?
- Rekao sam ti. Nisam se fotografisao. To mi je jutros palo na pamet.
Hoćemo pokušati?
- ...Ne znam, - bila sam nesigurna. – Bojim se, - rekla sam bespomoćnim
šapatom
- Pogledaćemo ih sutra zajedno. Obriši sve koje ti se ne sviđaju. To će biti
samo za moje i tvoje oči, - Neko bi upotrebio blaži ton da bi nagovorio
188
nekog na nešto, ali ne I moj ljubavnik. Njegov glas je hrapava mešavina

odlučnosti I obećanja
- Hoćeš li se ljutiti ako odbijem?
- Neću. Zaboravi kameru, - rekao je onim istim tonom i neodoljivim
pogledom u očima.
Sve zaboravljeno!
Uhvatio me je za kukove, privukao uz njegovo tvrdo, mišićavo telo i
neobuzdano poljubio. Spustio me je pored kreveta i lagano gurno na
njega. On je ostao na mestu i gledao me svojim gorućim očima. Sedela
sam na prostranog kreveta, gledala ga i čekala. Strah od ovoga što sledi
nadjačala je strah da se neće ništa dogoditi.
- Lezi na sredinu i raširi noge, - rekao mi je promuklim glasom.
Sada su mu se mišići na celom telu vidljivo grčili. Prešao je granicu do
koje se mogao kontrolisati. Kolena su mi zadrhtala od tog glasa,
mračnog, nekontrolisanog pogleda i visokog, krupnog i snažnog muškog
tela kojem sam se pre divila, a sad ga se bojim.
Uradila sam kako mi je rekao. Legla sam na njegov krevet, savila noge u
kolenu, blago ih raširila i čekala ga dok je on pohotno upijao svaki
milimetar mog izloženog tela.
- Raširi noge, Iria, - naredio mi je.
Duboko udahnem vazduh posezući za pokrivačem koji je bio ispod
mene. Njegov pogled je činio da mi telo izvan gori, a unutra mi je hladno.
On spušta svoj pogled sa mog tela na svoju čvrstu muškost. Uzima je u
ruku i polako je navlači. Ovo je nešto najerotičnije što sam videla. Nisam
bila svesna da sam se oslobodila stida. Čula sam sebe kako tiho stenjem
dok kukovima pravim male krugove po pokrivaču. Moje, sasvim raširene
noge su ga pozivale da se smesti između njih, što je on i uradio.
Smestio mi se između nogu, podvukao ruke ispod mojih leđa, snažno me
privukao sebi i isto tako snažno počeo ljubiti. Vrisnula sam osetivši vrelinu
njegovog jezika kojim je pustošio moja usta. Bio je to snažan, vlažan
poljubac koji je prodirao duboko u mene, kružeći oko moga jezika. Bio je
to poljubac mnogo agresivniji od bilo kog prethodnog. Nastavi li me
ovako ljubiti, ja ću svršiti samo od ljubljenja. Njegova pohlepa i neme
naredbe koje upućuje mom telu probudila je u meni divlju zvijer koja je
htela biti zadovoljena. Sklopila sam oči obuzeta moćnim uzbuđenjem i
prepustila se uživanju. Moje ruke su mahnito prelazile njegovim leđima,
ramenima, rukama. Stiskala njegovu kožu i zarivala nokte u njegova
ramena tražeći mesta koja će ga navesti da i on stenje i reži kao ja.
Provlačila sam prste kroz njegovu svilenu kosu, uzvraćala mu poljupce i
nastajola mu uzvratiti barem delić užitka koji je on meni davao. Dlačice
na njegovim grudima škakiljale su me po ukrućenim bradavicama, a
pritisak njegovog snažnog tela na moje stvaralo mi je vlagu izmešu nogu.
- Imaš prelepo telo, malena. Mirišeš jebeno dobro, - šapnuo je klizeći
usnama niz moj obraz, udišući miris moje kože i spuštajući se do udoline
189
da na mom vratu. Okrenuo se na bok dražeći me tako što mi je prvo

dlanom prelazio između grudi do kukova i nazad, a onda pogledom
dovodi da mesta na mojoj koži do hiperosetljivosti. Zastenjala sam svaki
put kad je to ponovio.
Prvi put nas ništa ne deli. Prvi put je samo koža na koži. Moja nežna i bledo
rumena, njegova gruba i bronzana. Telo koje mi je pre par trenutaka
izazvalo strah, sada mi je pravilo uživanje koje još nisam doživela.
Plusiranje između nogu koje je postalo nepodnošljivo, pogotovo se
pojačalo pritiskom njegovog uda na unutrašnjoj strani mog bedra.
Promeškoljila sam se i tako pokušala osloboditi te napetosti, ali on me
samo više pritisnu svojom karlicom i naredi mi da se smirim. Kao da sam
mogla smiriti se. Ostavljao je vatrene tragove na svakom delu moje kože
koji je dodirnuo. Nisam mogla biti mirna dok mi telo gori, dok me izluđuje
samo gledajući u moje ukrućene bradavice koje preklinju da ih barem
dodirne, dok samo gleda u trokutić mojih dlačica a zna da sam mokra i
spremna za njega i samo me muči.
- Kenrick... – prošaputala sam njegovo ime obuzeta osećajima koje nisam
poznavala, koje nisam mogla kontrolisati, a koji su me razarali.
- Prelepa si, malena, - zarežao je promuklim glasom, pogledom klizeći
preko mog lica i moje kose koju je rasuo po svom jastuku. – Jebeno te
želim, Iria, - rekao mi je ližući ona mesta koja je pre par trenutaka milovao.
Oštre dlačice na njegovoj bradi grebale su mi i palile kožu dok je
namerno njenim vrhom u kombinaciji sa svojim vrelim jezikom prelazio po
koži.
- Uzmi ih, Kenrick, molim te, - te reči sam izgovorila kroz jecaje. Kao da ću
umrete ne uradi li on to što sam ga molila. Uhvatila sam ga za ruku kojom
mi je milovao kukove i stomak i stavila je na svoju dojku.
U istom trenutku on tu bradavicu stavi u usta, jednom snažno zasisa i
uhvati je između zuba. Povuče je tako da me je kratka, oštra bol izvila
leđa, a iz usta mi se oteo krik. Nastavio je da vuče bolnu bradavicu vrhom
jezika palacajući po bolnom pupoljku. Ovo nije prvi put da me bol koju
mi nanosi uzbuđuje, ali bilo je drugačije. I umesto da mu odgurnem glavu
i kažem mu da prestane, ja am se još više izvijala prema njemu nudeći
mu se.
- Uzmi me, Kenrick, - vapila sam očajno hvatajući ga rukom za nabrekli
ud. Trebalo mi je oslobađenje. Probuđena zver u meni trebala je parenje
sa odabranim mužijakom.
- Ne još, - mrmljao je kružeći prstom oko mog pupka, a onda se spustio i
jezikom ponavljao istu putanju, a prsti mu nestanu u mojim vlažnim
dlačicama.
- Jako si uska, Iria, - rekao je promuklim glasom, a da bi mi to dokazao
naglo uvuče jedan prst u mene. Vrisnula sam od jačine njegovog
prodiranja.
190
- Vidiš. A ja nikad nikome nisam ostao dužan, - pogleda me vragolasto

demonskim pogledom, raširi moje noge tako da me je zabolelo i zagnjuri
svoju glavu između. Osećaj srama za trenutak nadjača osećaj užitka kad
osetim njegove zube na unutrašnjoj strani mog bedra, vrlo blizu središta
kako mi grize kožu i uvlači je u u svoja pohotna usta, a onda snažno zasisa
izazivajući opet onaj bol koji je bio isprepleten sa užitkom.
- Molim te,... Nemoj to raditi, - stenjala sam pokušavajući skupiti noge.
- Raširi ih, Iria, - naredio mi je oštrim glasom, provukao svoje ruke ispod
mojih kolena nateravši me da mu se sasvim otvorim.
- To je... to je..., - htela sam reći da je to sramno, ali sam se setila mene u
liftu na kolenima sa njegovom erekcijum u ustima.
- Lizao sam te već, Iria, - prizna mi bez imalo kajanja.
- Kada?
- Na plaži. Prvu noć. Bila si u nesvesti od prvog orgazma. Moj jezik te je
probudio, - prizna mi istinu.
- Ne, nisi?
- Ali jesam. Ne dugo i intenzivno koliko sam želeo, ali hteo sam te probati
i to sam uradio.
- Ti nemaš ni mrvicu moralnih principa, - pitala sam ozbiljno, ali je bludnici
u meni bilo drago da ih nema. Polizala sam suhe usne, ludo napaljena
njegovom animalnom pohlepom da uzme sve što želi. Taj muškarac je
bio takav – nikad nije pitao. Uzimao je.
Nemirno sam vrtila kukovima, a telo mi je preklinjalo i tražilo još. Donji deo
tela mi je bio kao prikovan između kreveta i njegove glave, pa sam
izvijala i pokretala gornji deo. Glavu sam zabacivala čas levo-desno, čas
je zabagala unazad. Jedan za drugim orgazmi su me napadali i
eksplidirali u meni. Bilo je neizdrživo. Kosa mi je već bila vlažna, telo mokro
od znoja spremalo se za još jedan let.
- Apsolvirano, - rekao mi je i jezikom zaplesao po mom nabreklom klitorisu.
Glavu sam zabacila unatrag i zabila je između jastuka, a karlicu izvila
prema njegovom veštom jeziku.
- Svrišiću, - povikala sam.
- Nego šta nego ćeš svršiti, mala.
Silovito i žestoko je sisao i lizao meso mojih usmina. Izvijala sam se dok me
orgazam tresao, a ruke i noge podrhtavale. Jezikom se zabijao u moje
središte koje se grčilo zajedno sa mojim telom. Zvuk njegovog stenjanja
vibriralo je uz moje nabreklo meso i poticalo vrhunac da se širi sve dalje i
dalje. Vrisnula sam svršavajući mu na jeziku.
- O, Bože! - Pokrijem lice dlanovima i zarijem zube u dlan, dok on zabija
jezik u mene, povlačeći se i polako kružeći pre negoli ponovo napadne.
Hvata me nesvestica.
Vrhom jezika kružio je oko bolnog ulaza u moje telo i oko pulsirajućeg
klitorisa sve dok se ponovno nisam rasplamsala. Ušao je jednim pa još
jednim prstom u mene šireći moju unutrašnjost. Bila sam toliko napaljena
191
da sam se raspala na prvi dodir njegovog prsta. Njemu to nije bilo

dovoljno. Ujednačenim ritmom je klizio unutra van prstima i sisao moj
klitoris. Nisam više mogla. Ponovo sam svršila vrišteći njegovo ime.
- Uključi kameru, - čula sam se kako govorim teško dišući.
192
DVADESETPRVO POGLAVLJE - Iria
U kurac, Iria, - poviče besno režeći zagledan u nešto između

mojih nogu. Pustio mi je noge koje sam odmah stavila na
njegova ramena, oslonila se na laktove i još uvek omamljena
orgazmima koji su me tresli pogledala u njega tražeći objašnjenje.
- Šta nije u redu? - pitala sam tiho.
Nije me pogledao. Prstom je prolazio po velikm malim usnama moje
vagine. Pege. Pomislila sam očajno. Verovatno ih je video. Nije
verovatno nego sigurno. Sad me sigurno više nikad neće hteti pogledati
dole.
- Žao mi je, - prošaputala sam bolno. - Čitala sam da postoji losion za
izbeljivanje...
Oštro me je pogledao. - Nemoj da ti pada na pamet da ih izbeljuješ.
- Stvarno to misliš?
- Prelepa si. Jebeno mi neće dati mira, - rekao je prelazeći jeziko duž
mog središta i ustajući da uključi kameru.
- Ne pomeraj se, - naredi mi tihim, oštrim glasom primetivši da sam
automatski skupila kolena. Gledam njegovo golo telo dok namešta
kameru. Stegnem bedra kako bih umirila ponovno plusiranje duboko u
meni. Mahnalno ih raširim kad vidim da on ide prema krevetu. Oči su
mu svetlucale dok mi se približavao, a onda zavuče glavu između mojih
nogu i gurne jezik u moju vaginu. O ne opet! Neću preživeti još jednu
seriju orgazama.
- Ne, - kao luda sam okretala glavu s jedne strane kreveta na drugu. To
divljanje leptira u mom stomaku više nije bilo za izdržati. - Ne mogu više,
Kenrick. Uzmi me, molim te.
- Još jednom mi svrši na jeziku i onda ću te jebati, - obećava mi
promuklim glasom.
- Sad, Kenrick. Molim te, sad. Ne mogu izdržati.
- Pokazaću ti koliko si ukusna, - rekao je, uhvatio me za stražnjicu,
podigao moju karlicu i snažno zasisao cedeći tečnost koja se slevali iz
mog tela, a onda mi žestoko taj jezik koji je bio natopljen mojim
sokovima zario u grlo terajući me da osetim sopstveni okus. Sviđa mi se.
Nije ni nalik okusu njegove sperme.
- Sviđa ti se ovo, a, - on se tiho nasmeja i prekri me svojim telom, veštim i
moćnim pokretom kojim mi je nedvosmisleno pokazao ko gospodari
situacijom, ko određuje tempo.
Moji dlanovi nađu njegova ramena i ja radosno prihvatim težin
njegovog tela dok mi zabija lice u vrat udiše moj miris i uzdiše, a
njegova podivljala erekcija divlje mi plusira po unutrašnjosti bedara.
Pomaknem kukove i on mi se namesti tačno između nogu.
- Molim te, Kenrick, uzmi me, - prostenjem željno svesna da će me ovaj
moćni muškarac u sledećem trenutku razdevičiti. Zatvorim oči
193
soremajući se na neizbežan bol.

- Ne tako, - mračno mi je šapnuo provlačeći prste kroz moje kovrdžave
dlačice i vrhom prsta pritiskajući klitoris. Uvukao je samo vrh prsta u
mene i ja sam opet podivljala. Povukla sam rasplamsale kukove prema
njegovom prst želeći ga celog u sebi. – Reci, Iria, - povukao me je za
kosu i zario svoje zube u moje rame. Vrisnula sam od razarajućeg užitka.
Kamera je škljocnula.
- Jebi me, - prostenjala sam izazivajući ga pogledom da to napokon

uradi.
- Otvori oči, - naredi mi glasom odjedanput grubim i mračnim. - Želim da
te gledam tok te uzimam.
Bojeći se da će prestati ako ne poslušam, uradila sam kako mi je naredio,
otvorila sam oči i pogledala u njega ne očekujući da će mi dopustiti da
nešto vidim u njima. Smrznula sam se kad mi je dopustio da u njegovim
očima vidim ono što on trenutno oseća. Videla sam trijumf.
I baš u trenutku kada su mi drhtaji prožeti strahom i užitkom prolazili telom
i kad sam bila na ivici da mu kažem da sam se predomislila, Kenrickova
kolena razmaknu moja bedra i on se prebaci u položaj iznad mene. Lice
mu je bilo trijumfalno, napeto i mračno od strasti.
- Sasvim mi je jasno da te moram smesta pojebati, - ciničan ton njegovog
glasa naterao me je da stavim dlanove na njegova znojna, maljava prsa
i pokušam ga odgurnuti. Pomislilia sam da je i on sam to shvatio i da će
me pustiti, ali nije. Povukao se da bi se u sledećem trenutku celom svojom
dužinom zabio u mene u jednom jedinom silovitom naletu, bio je u meni
sve do testisa. Probadajuća bol me je naterala da zavrištim. Uradili smo
to u istom trenutku. Opet škljocanje kamere. Izvila sam leđa i pokušala ga
odgurnuti od sebe, iz sebe. Međutim on mi to nije dopustio. Teško je disao,
nešto psovao, ali nije me poslušao nije izašao iz mene. Naprotiv, pritiskao
me je još više sebi. Zarila sam mu nokte u leđa, grebala ga po ožiljcima i
molila ga da me pusti, ali nije me poslušao. Ležao je na meni pritiskajući
me svojim telom i ljubeći me po vratu čekao da se smirim, da dam svom
telu vremena da se navikne na njega. Na tu veliku, tvrdu kao kamen stvar
koja je bila duboko u meni i spaljivala mi kožu unutra. Imala sam osećaj
da mi je telo prepolovljeno na dva dela.
Niz lice su počele, mimo moje volje, da mi se slevaju vrele suze.
- Znam da jako boli, - prošaputao mi je na usne lagano me ljubeći.
Pogled mu je bio napet, a niz lice mu se slevao znoj. Bio je sav mokar.
- Kako znaš? – Ležala sam ukečeno ispod njega i gledala ga kroz suze.
Bol se smirivala, polagano, a ja sam se bojala da će me boleti još više
bude li se neko od nas dvoje pomerao. Zato sam se sasvim umirila.
Usnama mi je brisao suze sa lica i iz očiju, a jednom rukom mi nežnim
pokretima sklanjao kosu sa lica.
194
- Zato što i mene boli koliko si me stisnula, - prostenjao je nastavljajući da

me ljubi. – I zato što mi noktima skidaš kožu sa leđa
- Oprosti, - prošaputala sam trudeći se da ne zvučim bolno koliko sam
se osećala. Ruke su mi klonule na krevet. – Ne želim te stiskati. Reci mi
šta da radim.
- Trenutno zahvaljujem Bogu na tebi, Iria, - reko je zamišljeno me
posmatrajući, a onda mi provukao prste kroz mokru kosu i pokrio mi usta
svojima. – Vrati ruke na moja leđa. Nema veze da li me grebeš ili miluješ
želim osetiti tvoj dodir. Opusti mi se, ljubi me i veruj mi, - mrmljao je
promuklim glasom. Mišići su mu se grčili, a njegova erekcija u meni je još
više rasla. Njega boli jer se obuzdava. Prođe mi kroz glavu.
- Ljubi me, malena. – čujem ga kako zahteva od mene.
Grubo grebanje njegove oštre brade na mom osetljivom licu i pritisak
njegovih zapovednih usana prisililo me je da otvorim usta i tiho kriknem
kad je on opet preuzeo kontrolu. Ljubio me je lagano, koliko je on to
umeo, trudeći se da me uzbudi i opusti. I uspeo je, ponovo. U
neverovatno kratkom roku osetila sam da mi se utroba topi, strah od
ponovne boli odlazi, negativne misli nestaju. Zaboravila sam i na bol, jer
mi je zadovoljstvo naglo preplavilo celo telo.
On se malo povuče i napravi ponovni prodor u mene. Ovog puta nisam
bila svesna samo boli. Predivan osećaj ispunjenosti i muške posesivnosti
se mešao sa bolom koji je ovom prvom osećaju ustupao mesto. Kapi
znoja koje su se slevale sa njegovog lica na moje govorile su mi o muci
kroz koju prolazi dok se primorava da polako pravi pokrete napred-
nazad, svaki put ulazeći dublje i izvlačeći se sve više. Počeli smo glasno
stenjati kad smo uposlili svoje ruke da miluju ono drugo. On je ubrzao
tempo, a ja sam konačno počela uživati u njegovim sve žešćim i
dubljim zabadanjima u moje telo. Pratila sam njegov ritam. Tela su nam
zajedno plesala divlji ples u kom je on određivao tempo. Moje telo je
gorelo u plamenu želje koja mi nije bila sasvim nepoznata, ali je
intenzivnija i jača. Da bi mi pokazao razliku, Kenrick se još jače i dublje
zari u mene. Vrištala sam od snage i veštine njegovih naleta i stenjala
njegovo ime dok mi je telo tresla drhtavica kakvu još nisam doživela.
Omotala sam ga nogama oko struka, rukama oko vrata, a moja
unutrašnjost još je jače stegla njegov ud i uvlačila ga još dublje u sebe.
- Jebote, Iria, - kriknuo je kao ranjena zver izvijajući glavu, a onda je
uronio u moje rame i ubrzao svoje ionako snažno i uporno prodiranje.
- Trebam..., - vrisnula sam grčevito se stiskajući oko njega, uživajući u
osećaju da je on u meni velik i snažan, da me sasvim ispunjva i da mi
pokušava dati još jedan orgazam.
- Svrši! – Povikao je kad je sasvim izašao iz mene, a onda me naglo
nabio na svoju erekciju. Zagrlio me je i sasvim se umirio mrmljajući mi
prostote u vrat dok je plusaranje duboko u meni eksplodiralo
potresajući moje telo orgazmima u uzastopnim valovima.
195
Dok je čekao da moji grćevi prođu osetila sam lupanje njegovog srca
na mojim rebrima, a onda se počeo pomerati.
- Moja si, Iria, - rekao mi je kao da mi naređuje da to dobro zapamtim
dok su mu se kukovi zabijali u moje. – U tebi sam.
Naravno da je u meni. I ne mislim samo fiziči.
Telo mu se ukrutilo kao onda kad je prvi put ušao u mene i oduzeo mi
nevinost, mišići na rukama i grudima su se trzali dok se sasvim izvlačio iz
mene. Zatezanje mišića na njegovom licu i stomaku bilo je jedino
upozorenje na ono što me čeka – silovito, ponovno zabijanje u moje
telo. Ja sam vrisnula, a on je ispustio zverski urlik. Dobivši neku
natprirodnu snagu i tim potvrdivši izreku da je zver najjača dok je
ranjena, ispravio se u sedeći položaj, uhvatio me jako za kukove i
počeo se snažno u divljačkim i silovitim naletima zakucavati u moje
kukove.
- Obavij noge oko mog struka, - naredio mi je zarivši svoje lice u moj vrat
nastavljajući se zabijati snažno i brzo. – Tako si jebeno uska i malena, a
primaš me duboko u sebe, iako sam prevelik, pretvrd i predebeo za
tebe. Dodirujem ti maternicu kurcem, Iria. Maternicu koju ću uskoro
napuniti svojim semenom, - dašće dok mi šapće ove sirove reči od kojih
još više poludim.
Kamera je škljocala na svaki novi udar tela od telo, jer smo se kupali u
znoju i vatri. Tela su nam bila lepljiva i iscrpljena. Barem moje.
Moj orgazam je iznenadio ne samo mene već i njega. Izvukao se iz
mene, uzeo svoj lepljivi ud u ruku i ulazio u meni tek toliko da pritisne onu
tačku u meni koja je odašiljač za najrazorniji orgazam.
- Svrši, - grubo mi je naredio.
Nije morao dva puta ponoviti. Svršavala sam vrišteći dozivajući njegovo
ime. On se još jednom snažno zabio u mene i ne mogavši se više
kontrolisati čitavo telo mu se počelo nekontrolisano grčiti. Iz grla mu se,
još jednom oteo zverski urlik dok je toplina njegovog semena u
mlazovima istecala u mene.
I dalje sam ležala ispod njega nevoljna da se pokrenem, žudeći da
savršenstvo ovog trenutka potraje večno. Zarobljena težinom i snagom
njegovog tela, osluškivala sam kako mu se disanje smiruje, osećala
grubo trljanje njegovih grudi o moju osetljivu kožu dok se pomerao.
Okrenuo nas je na bok ne razvajajući naša tela. Naslonio je svoju glavu
na lakat gledajući me plamtećim pogledom grabljivca. Pogledala sam
ga molećivim izrazom u očima i na licu u molbi da nešto kaže jer ja ne
znam kako treba da se ponašam posle ovog što smo upravo podelili
zajedno.
- Jesi li dobro? – pita me promuklim glasom.
- Jesam, - potvrdila sam. I bila sam. Više nego dobro. Toliko dobro da
sam htela sve ovo ponoviti, ali me je bilo sram reći. Htela sam još puno
stvari da ga pitam: Da li se i on oseća kao i ja? Da li je i na njega
196
delovalo na isti način? Da li su i njegova čula preživela kataklizmu? Ali

ništa od tog ga nisam pitala. Ležala sam mu u zagrljaju i dok se sve u
meni pretvaralo u čežnju ja sam mislila kako je on ustvari nepristojno,
raskalašno zgodan. I ne samo to. Pored toga što je zgodan on je i mlad,
bogat i svesno uživa u tome. I pokazao je i tebi kako se uživa, prođe mi
kroz glavu.
- Ne želim da izvlačiš nikakve zaključke iz ovog što ću ti reći, - gledao
me je ozbiljno. – Želim da znaš da mi je drago što si ovde sa mnom, -
protrljao je nos o moj i poljubio me.
Ovo je moje prvo seksualno iskustvo i on to zna. Duboko u sebi sam
očekivala da će me zasuti romantičnim, nežnim rečima, da će volim
upotrebiti barem kod mog tela jer je bio potpuno opčinjen njim. Ali ma
koliko ja bila zaljubljena, morala sam biti realna. Mislila sam da Kenrick
nije navikao da ispoljava svoja osećanja, razumela sam to jer sam i
sama bila takva. Naučiće. Tešila sam samu sebe. Zajedno ćemo
naučiti.
Nisam znala da se Kenrick nije mogao naviknuti na ispoljavanja nečeg
što nije hteo da ima.
- Nešto ćemo pojesti, a onda ćemo ovo ponoviti, - rekao mi je prelazeći
nosom preko lica.
- Sve ovo... još jednom?
- Celu noć, Iria, - zavrteo je kukovima da mi pokaže da nije sasvim pao,
da je još uvek napola tvrd. – Ti ga držiš u ovom stanju, - još jednom me
je brutalno poljubio, a onda izašao iz mene.
Jauknula sam od boli koju je izazvao svojim naglim povlačenjem.
Kamera je reagovala.
- Kamera je opet škljocnula.
- Kamera škljoca otkako sam te probio, - rekao je bez imalo stida i ustao
iz kreveta izlažeći mi necenzurisani prizor veličanstvenog golog muškog
tela. Želja da ga zagrlim prasnu u meni kao eksplozija. Nesvesno krenem
da izađem iz kreveta zaslepljena njegovim savršenim fizičkim izgledom,
ali noge su me izdale. Nisam mogla na njih. Lice mi obli rumenilo srama.
- Napraviću nam toplu kupku. Treba nam tuširanje, - govorio je krećući
se prema dnu stana u kom je sa dve strane okružena staklima bila
velika okrugla kada. – Znojni smo i krvavi. Gospođa Moffoy nam je
ostavila hranu u frižideru, - samo je on mogao zajedno upakovati moju
krv i hranu.
Raširila sam svoje bolne noge i prebledela kad sam videla veliku crvenu
mrlju na belom prekrivaču. Krvi je bilo i po unutrašnjosti mojih bedara.
- Himen ti je bio tvrd, malena, - legao je kraj mene stavljajući mi oblogu
između nogu. – Stvarno tvrd, - hteo je da me opusti pa se i nasmejao, ali
onda sam pogledala na njegova bedra. Bila su umazana kao i moja.
- Žao mi je, - prošaputala sam stidno.
- Meni nije, - zagonetno je rekao jednom rukom držeći oblog između
197
mojih nogu, a drugom neverovatno nežno i posesivno milujući moj

stomak. Dugim trepavicama je krio pogled od mene. Mogla bih se
kladiti da je nežan. Samo mi nije bio jasno zbog čega.
- Šta ti konkretno nije žao? – pitala sam hrabro.
- Nije mi žao što sam te napunio spermom.
- Da li bi to uradio i da... i da nisam bila nevina? – nastavila sam hrabro.
- Da. Postoji šansa da ostaneš trudna, Iria, - pogledao me je ozbiljno.
Nikad se ne bih usudila ovako nešto upitati ga, ali opijena svim ovim što
sam doživela dobila sam novu dozu hrabrosti i odvažnosti. Kukavica u
meni me je terala da ne postavljam to pitanje kad znam koji je
odgovor; insistirao bi da se očistim. Ali htela sam čuti.
- Šta bi uradio da ostanem trudna? – pitala sam jedva čujno. Ne bi me
iznenadilo da ostanem bez odgovora, jer nisam bila sigurna da me je
čuo šta sam pitala.
- Kleknuo i zahvalio se Bogu, - rekao je promuklim glasom gledajući me
u oči. Sive oči su gorele. - Šta si mislila da bih uradio? - Pogledao me je
oštro.
Želi li on to da ja ostanem trudna sa njim? Činjenica da on to možda i
želi me je paralisala.
198
DVADESETDRUGO POGLAVLJE - Kenrick
Istanbul, Turtska, 2003. godina
N
e zovem se više Kenrick Wesmoreland, prošlo je više od pola
godine kako sam Akif Uzulnar.
Da bi dobili papire sa kojima smo kao izbeglice mogli da
napustimo teritoriju Afganistana, ja i Zoya smo morali da se venčamo.
Nismo mogli ubediti brku koji je bio zadužen za izbeglice da smo venčani.
Nije progutao priču da smo zlato morali utopiti za hranu koja nam je bila
neophodna da dođemo do prihvatnog centra i da zato nemamo
prstenje. Brka nas je lično odveo matičaru i eto, oženio me čovek. On
lično nam je bio kum.
Dok sam bio na obuci u Turskoj napravio sam jedan lažni identitet koji
nam je sad spašavao glave jer je za mene i „moju porodicu garantovao
moj ujak“, inače gastarbeiter u Nemačkoj, a poreklom iz Istanbula.
Proverili su čoveka, utvrdili da ima nekretninu u tom gradu i transportovali
nas za Tursku. Turski graničari su još jednom proverili mog ujaka i nakon
par dana zadržavanja pustili su nas da idemo ka odredištu.
Kuća koju poseduje „ujak Mehmet“ je jednostavna prizemnica sa malim
dvorištem u Azijskom delu Istanbula.
Zoya je imala napade panike, straha i noćne more zbog mog prisustva u
kući, pa sam se ja preselio u dvorišnu straćaru koju su bivši stanari koristili
za ostavu. Prvih par dana sam se smrzavao jer su stakla na prozoru bila
polomljena, a januar je bio prilično hladan u ovom delu sveta.
Laiba i Farhan su se nekim čudom osećali sigurnim u mom prisustvu. Oni
nisu želeli da ih napuštam, ali Zoya je bila u sve gorem stanju.
Saznao sam da je uzimala nekakve biljne opijate u vreme dok se
prostituisala da bi zaradila za sestrin i bratov boravak u sirotištu. Te biljke
su joj pomagale da zaboravi, ali i delovale su na želju za seksom. Skužio
sam da se ona razume u biljke. Zakrpila mi je leđa bez ijednog konca.
Jeste da su rane izgledale užasno, ali sa koncima bi bilo još gore za oko.
Sada kad više ne uzima te opijate aveti njene prošlosti su slobodni. Bila je
krhka i malena, ali njena duhovna snaga je bila kao planina. Kod žena
nisam voleo prkos, inat i upornost, a njen karakter je obilovao tim
osobinama.
Imali smo krov nad glavom, trebalo je obezbediti hranu, a decu poslati u
školu. Zoya je dobijala panični strah od svakog muškog pogleda na
njenom lepom licu. A gledali su je. U svim tim muškarcima ona je videla
potencijalne siledžije počevši od mene iako sam ja u njoj prestao gledati
ženu onog trenutka kad sam saznao koliko ima godina. Ljubav muškarca
prema ženi je u istom trenutku poprimila oblik ljubavi brata prema sestri.
Mislim da je volim više od svih mojih sestara zajedno.
Ona je morala ostati u kući. Deca su morala u školu. Ja sam morao raditi.
199
Naravno da je bilo dovoljno samo okrenuti jedan broj i mi bi u roku od

par sati bili smešteni u privatni avion koji bi nas odvezao u bilo koju zemlju,
ali nisam hteo. Da sam sam verovatno bi to i uradio, ali Zoyu i klince je
užasavao pomiso da dele vazduh sa ljudima koji su im ubili roditelje i
sestru i koji su im uništili živote.
Znao sam da ja neću čitav život moći biti Akif Uzulnar, jednog dana ću
se morati vratiti na ostrvo i opet biti Kenrick Westmoreland. Ali sam znao
da ih neću ostaviti ovde. Grčka kao opcija mi se najviše sviđala. Farhana
sam polako počeo vrbovati za „moju stranu“ pričajući mu priče iz grčke
mitologije u kojima sam i ja sam uživao kad sam bio njegovih godina. U
Claymoreu imamo tradiciju i za imena konja. Tako da svaka generacija
ima Thora i Zeusa, a ja sam imao i Bukefala i Ariona. Farhan se brzo
zaljubio, prvo u mitologiju, a onda i u Grčku. Nisam samo mogao dokučiti
da li je bio opčinjeniji Ahilom, Leonidom ili Alkibijadom.
„Moja Zoya je kao kraljica Gorgo.“ Rekao mi je jednom dok je izlazio iz
moje sobe posle još jedne prepričane priče. Meni je više ličila na Briseidu,
pomislio sam.
Tražiti posao je jebeno teška stvar. Nikad pre o tom nisam razmišljao, jer
je mene, kao naslednika, posao čekao.
Nisu me hteli na istovaru jer sam bio premršav. Iako sam im dokazao da
mogu nositi džakove teške po desetine kilograma, uvek su me odbijali.
Zaposlio sam se kao varilac u fabrici koja je za Amerikance pravila cevi
za izvlačenje nafte. Nije im se isplatilo te cevi dovlačiti čak iz Amerike da
bi eksploatisali naftu iz Iraka. Noseći po ceo dan ogromne željezne cevi
tamo-vamo za mesec dana sam nabildovao ramena i ruke da sam
jedva ulazio na vrata u mojoj sobi.
Zvanično, ja sam bio izbeglica koja ne zna jezik, a te ljude po nekom
pravilu niko ne voli. Gazda me je zaposlio da radim na crno, jer sam tražio
više para. Morao sam gledati gde ću potrošiti svaku jebenu liru, a na kraju
mi je opet trebalo još. Radio sam deset sati u fabrici i to što sam doneo
kući bilo je dovoljno samo za hranu. Laiba i Farhan su od dece iz razreda
donosili ispisane sveska iz kojih je Zoya po noći gumicom brisala brojeve i
slova da bi njih dvoje mogli pisati. Deci je najveća moguća kazna bila
ako bi im se špic na drvenoj olovci slomio. Bilo je bolno gledati njihove
oči pune straha da neće imati čim pisati.
Bio sam načisto da moram naći još jedan posao. Obratio sam se šefu
pitajući ga da li bih mogao raditi duple smene. To je značilo da bi moj
radni dan počeo u pet ujutru, a završavao se osam naveče. Nisam mario.
Bio sam glava porodice. Moje je bilo da im obezbedim život.
Odbio me je nekim traljavim izgovorima kako bi ga njegova konkurencija
odmah prijavila inspekciji. Sreća pa nisam dobro razumeo da bih slušao
njegova daljna izvinjenja što ne može da mi izađe u susret.
Ali, prvi moj pogled na ovog čoveka i bio sam načisto da ima dva lica.
Zato se nisam okrenuo i otišao kad me je odbio nego sam sačekao.
200
Gledali smo u oči jedan drugog dobrih pet minuta kad je Istanbulac
popustio.
Bio sam u pravu. Ova je firma, iako unosna, ovom čoveku samo sredstvo
za pranje novca dobijenog na uterivanju dugova.
Ponudio mi je posao i ja sam ga prihvatio.
Preko dana sam radio kao varilac, išao u jebenu kupovinu namirnica i
donosio ih kući, pomagao deci oko domaćeg, igrao sa Farhanom
rukomet i pokazivao Laibi odbojku, a naveče, na kad je Zoya gasila
poslednju sijalicu u kući, navlačio sam fantomku na glavu i sa ekipom
uterivao dugove na ulicama Istanbula.
Ljudi sa kojima smo imali posla nisu bili male mace. Borili su se do zadnjeg.
Dešavalo se da sam se jedva dovlačio kući od batina koje smo dobili da
bi ubedili nekog gada da vrati pare koje je dužan. Najdraže nam je bilo
poslovati sa vlasnicima bordela. Kamate na kamate smo naplaćivali u
naturi.
Malo sna, malo hrane, puno rada, puno seksa i previše borbe su od mog
mršavog tela i tamne kose napravile Crnog Vuka.
Onog dana kad mi je Farhan rekao da me se plaši jer ličim na zver koju
je video u udžbeniku i trčeći otišao da mi pokaže o kojoj se zveri radilo,
tog dana sam saznao kako prekriti ožiljke na leđima. Daću Samothinu da
mi preko čitavih leđa nacrta crnog vuka u napadu.
Boston,USA, maj 2007. godina
Vozio sam kao manijak da bih kilometar i devetsto metara, koliko je sat
na monitoru pokazao da ima od kluba do mog stana, prešao za osam
minuta. Dao sam sebi još maksimalno pet koliko ću moći izdržati do lifta.
Moram još Iriu ubaciti na spisak ljudi koji me mogu posetiti. Na spisku su
moja mama, Chris i Mike.
- Ti stvarno misliš da je gubljenje vremena biti kulturan, - prebacuje mi Iria
zbog mog ponašanja prema recepcionaru. Ne zna da su me godina učili
da sam ja potomak loze koja više od sedam stotina godina nosi
najuzvišeniju titulu među plemstvom. Nosilac jedne takve titule, damo,
mora da nauči šta je dobro, a šta loše, ali ne mora naučiti kako ovladati
svojim karakterom. Mora biti mudar i vredan, i mora naterati ljude da ga
poštuju, iako on ne mora poštovati ljude koji raspolažu tim istim osobina,
u većoj ili manjoj meri. Kad sam naučio dobra načela, niko se nije
potrudio da me spreči da ih sprovodim na sirov način. Moji učitelji su me
poticali da budem aristokrata, u pravom smislu te reči, da budem
sebičan, ohol, da budem ponosan na svoje poreklo koje mi daje pravo
da potcenjujem druge ljude.
Iria je ustvari nervozna i boji se, osećam to u njenom glasu. Nastoji strah
pobediti tako što će me uvući u priču. Možda sam trebao biti malo manji
gad i udovoljiti joj, a vreme iskoristiti na uživanje u razgovoru sa njom i
201
iščekivanju onog što sledi, ali na njenu štetu i moju korist nije me
interesovalo da budem ni malo manji gad.
Nisam hteo gubiti vreme čekajući da se vrata lifta zatvore. Ukucao sam
šifru i bacio se na moju Iriu.
Osećam lupanje njenog srca dok je pritiskam svojim telom probijajući svoj
jezik u njena usta da ih po ko zna koji put istražim. Nekako sam, jebeno,
uvek bio na novom terenu. Uvek je bilo nešto novo. Da ovu scenu
posmatram sa strane verovatno bih rekao da taj tip pokušava uvući tu
jadnu devojku u sebe. Ta slika u mojoj glavi me natera da se grubo
obrušim na njena medena usta. Namerno je stavila ruž na usne. Prkosi mi,
jer sam joj rekao da ne volim ukus karmina na njenim usnicama. Mala
dama sama traži da bude kažnjena. Nemam ništa protiv davanja lekcija
i kažnjavanja.
Narav mi je bila teška i preka, a ova mala devojčica koja se topi u mojim
rukama iz jednog poznatog i jednog nepoznatog razloga želi da mi se
približi, da upozna i razume moj bes, moj smeh i da pronađe nežnost. Želi
da uđe tamo gde nije dobrodošla.
Ljubio sam je tako sailno da je ostala bez vazduha. Zabacila je glavu
unazad u potrazi za vazduhom, ali nisam joj dozvolio. Udahnuo sam joj
svoj u pluća i nastavio radoznalo i pohotno ponovno istraživati svaki ugao
njenih usta namerno ostavljajući pustoš za sobom. Verujem da ljubim
grubo to je zato jer volim grubo. Ako postoji jebanje jezikom u usta,
upravo sam je tako pojebao. Nisam hteo biti nežan, nisam je ovaj put ni
zavodio jer sam ja znao šta će zameniti moj jezik u njenim usnama.
Ona mi je odgovarala i na ovakve grubosti. Grila me je, strastveno
prelazila rukama po mom telu želeći me. Njena želja palila je moje telo
koje je već gorelo za njom.
Disala je teško, gledala me očima punim straha, ali nije se bojala onoga
što sledi, bojala se moje reakcije. Malena, meni ne može biti loše. Pomislio
sam rugajući se njenoj neveri u sebe.
Bilo je trenutaka kad nisam mogao oderediti da li Iriiom vlada njeno
unutrašnje biće koje ona pušta napolje samo kad okusi alkohol i kad je
ja nateram da iz sebe pusti tu Iriu kojoj Afrodita i Venera nisu ni do kolena,
ili ambicijozna prevarantkinja koja u sebi ima, ni manje ni više nego Lilit
lično. Uverljivija je od svih prevarantskih kurvi koje sam upoznao u životu.
A upoznao sam ih mnogo.
Priroda se na skoro savršen način poigrala sa njom. Kad je trebala biti
umiljata devojka, ona je to bila. Kad je trebala biti neodoljivo-zavodljiva
mlada žena, i tada je priroda bila uz nju. Ako bih morao da opišem noćne
vile koje silaze sa meseca da zavode muškarce, ona bi bila moja
inspiracija. Njena lepota je veća jer nije bila svesna svog uticaja na muški
rod.
Celo moje telo bilo je u jebenom grču koliko sam se borio sam sa sobom
da joj ne pokažem u kojoj meri sam napaljen na nju. Mislio sam da ću
202
moći izdržati dok me ne dovede do tačke bez povratka, ali njena želja
me je nadigrala onog trenutka kad je udahnula miris moje majice. Moj
miris. Miris mene. Poludeo sam od tog.
- Jebote, Iria. - čuo sam ječeći glas koji liči na moj, ali njie bio moj. Ja
kontrolišem svoj mozak. Ja mu naređujem šta će reći, kako i kada. Moj
mozak me sluša. Ovo je bio glas mog srca na koje sam zaboravio jer sam
ga smatrao mrtvim. Zaječalo je moje srce. Čujem ga prvi put posle skoro
dve decenije. Mali, osmogodišnji dečak srećan što je probuđen poljubio
je devojku koja je zaslužna za to, ali drugi buntovni osmogodišnjak grubo
je odgurnuo dobro dete nazad u mrak. Poljubac postao grub, a onda je
prestao.
Ovu devojku sam hteo videti na kolenima, ne u mrtvom srcu. Podsetiše
me moji demoni. Imam zadatak da od device napravim bludnicu. Ona
je na kolenima i gleda me drskim pogledom koji me izaziva da joj
pokažem zver u meni, ali to nije dovoljno. Samo na kolenima nije dovoljno
prljavo. Kad izvadi sise iz haljine biće dovoljno i divno besramno.
Ona Iria o kojoj sam maločas mislio, ona kojoj Venera i Afrodita nisu ni do
kolena, me je po ko zna koji put oborila sa nogu kad je bez imalo
nelagode i stida izvadila dve savršene sise iz haljine i drsko mi pokazivala
kako se ona i sama može zadovoljiti. Jebeno joj ne trebam.
Trebam ti, mala. Trijumfalno sam pomislio kad sam video njenu reakciju
na moj kurac. Ljubav na prvi pogled.
Jedna devica mi je upravo popušila kao profesionalka. Jebene porno
zvezde odbijaju biti jebane u usta, a ona je to odradila. Nije uživala koliko
ja, to mi je sasvim jasno, ali je uživala u mojoj želji. Spremna je to uraditi
za mene i... jebote upravo mi je pokazala kako funkcionišu ljudi u vezi.
Dobro, prihvatam to. Ali neće me ubediti da naslon kauča služi za
nasloniti leđa, a ne kao sjajan rekvizit za pozu od pozadi.
I nju je iznenadila unutrašnjost mog stana. Mislim da joj se sviđa. Nisam

uneo puno sebe u ovu prostoriju, jer znam da je neću moći boraviti ovde
na duži vremenski period. Jedini deo mene su ove fotografije na
unutrašnjem zidu. Pomisao da se budim sa fotografijama nje dok je
uzimam mi se dopala. Ideja da je fotografišem mi je odavno u podsvesti.
Jedna od devojaka koje su mi uvek bile pri ruci za seks dok sam živeo u
Istanbulu htela je da ima našu zajedničku fotografiju. Jebote, da sam
morao da biram između ljubljenja i slikanja, odabrao bih ovo prvo. To sam
joj i rekao, na šta mi je ona zamolila da me uslika barem dok jebem.
Nisam ni na to pristao. Kamera samo u mojim rukama i pod mojom
kontrolom. Jutros, dok sam se oblačio i mislio na vatreno crvenu kosu koju
ću na kraju dana rasuti po svom jastuku, kroz glavu mi je prošla slika
fotografije moje damice i mene umesto ovih koje sada imam. Znao sam
da će njena prva reakcija biti odbijanje, ali želim da je fotografišem. Ma
koliko hrabra Iria bila i ma koliko je ta glupa opklada tera da pomera
203
svoje granice, ne očekujem da će jedna nevina devojka odmah sve

prihvatiti. Shvatio sam da očekujem da će jedna nevina, lepo odgojena
devojka prihvatiti da fotografišem ono što će se između nas desiti kao da
se radi o iskusnim droljama sa kojima se tucam. Doslovno.
- Znači, ipak neko koristi ovo, - Irijin glas me vraća na priču o kuhinji i
podseća šta sam pomislio pre par minuta kad sam joj otvorio vrata mog
stana: Pomislio sam kako bi bilo da joj svaki dan otvaram vrata našeg
stana. Život sa ženom? Koji kurac je meni? I taj deo svog života sam
isplanirao. Imaću tradicionalni, plemićki brak. Meni treba dete, jer želim
oživeti Henrya, srećemo se u njenoj sobi dok ne ostane trudna, ja se
vraćam svom životu, ona svom. Za uzvrat dajem prezime, mesto na vrhu
u visokom društvu, brdo love, luksuzan život, mogućnost da ga živi kako
hoće - sve dok je diskretna. Neću imati nikakav problem naći takvu
devojku jer su devojke plemenitog roda tako vaspitane. Njima je to
sasvim normalno. Jebi ga, da je Iria sama pitao bih je da se preseli kod
mene. Ne, ne bih pitao. Naredio bih joj. I napravio od sebe papka koji sa
posla trči kući da pojebe devojku i pojede ono što mu je spremila.
- Znaš li ti kuvati? - pitam je ozbiljno. Nešto mi govori da mora znati barem
osnove jer je išla u one ženske škole u kojima devojke uče i da kuvaju.
Mogao bih je nekad posle predavanja dovesti u stan da kuva za mene.
Odlučim kad mi je rekla da ume. Ili još bolje, može sama ući ovde,
spremiti nam nešto za jelo, sačekati me da dođem i pojebem je na ovim
ulaznim vratima, jedemo, još jedna runda seksa i vraćam je kući. Tim
redosledom. Iako uviđam da postajem opčinjen njom ne odustajem, jer
je... priznajem, lepo je. Hteo sam biti jednom u životu lovac a ne lovina. I
kad sam išao u lov ja sam bio taj koji je bio ulovljen. Tražio sam žene za
seks, ali su one po nekom pravilu uvek pronalazile mene. U Engleskoj sam
bio popularan jer sam dobro izgledao i bio jedan Claymore, u Evropi su
volele dominantnog lika sa one strane zakona koji još dobro i izgleda, u
Americi mi je pomogalo moj imidž opasnog momka koji dobro izgleda.
Seks je usledio kao razmena energije.
Uvek sam bio zahtevan, otvoren i direktan. Sa njom želim stvari za koje
nisam znao da postoje, a njoj je to sve bilo logično. Takve stvari treba da
budu.
U ovom sam stanu tri godine, a prvi put koristim ovu kadu. Odajem
počast arhitekti. Opkoljeni smo Bostonom noću. Pogledaćemo fotke,
jebaću je od pozadi, uživaćemo u seksu i pogledu.
Spajam kameru i laptop koji sam danas kupio samo da bi mi služio za
fotografije koje napravim sa Irijim. Nisam ga prikačio na mrežu. Ovaj
laptop zvanično ne postoji.
Nasuo sam vode do pola kade, prineo laptop i legao sa Irijom u toplu
vodu. Smestio sam je sebi između nogu i odmah se pokajao. Ova mala
je kao probuđeni vulkan. Ne može guzicu držati mirnom, nego mi se češe
o jedva polusmirenu erekciju.
204
- Želim da ponovimo, - šapće mi u vrat izlažeći mom pogledu svoje mokre

sise i vrat koji me mami kao vampira da joj zarijem zube u to belilo i sisam
sve dok zaista ne probijem kožu. - A želim i da vidim fotografije.
Zarobim joj noge svojima ostavljajći je raširenu i spremnu da me primi u
svakom trenutku i uštinem je za klitoris.
- Pogledamo fotke i nastavljamo se tucati, - obećam joj na šta ona
pocrveni i osmehnu mi se u znak pristanka i iščekivanja.
Ideja da se slikamo bila je odlična. Fotke su toliko dobre da je Iria,
nesvesna da je to uopšte pustila da joj izađe iz usta, rekla da smo se
trebali i snimati. Da me jebeš. Ona će me zajebati u preverznosti.
Složili smo se da ni jednu jedinu ne brišemo. Malo se uspančila kad sam
joj rekao šta nameravam sa njima, ali mi je popustila.
Najbolja je bila ona koja je ovekovečila njen gubitak nevinosti. Ta
fotografija je potvrdila svoju definiciju - zaustavljen trenutak.
Ovoliko seksa u jednom danu nisam imao još od orgija koje smo
organizovali na Etonu. Pomislio sam dok gledam prelepo, iscrpljeno telo
moje devojke u mom krevetu. Porediti ovu devojku sa onim iz Etona je
kao da porediš ukus hamburgera i fleurburgera, iako bi Eton-devojkama
na mašti i vokabularu pozavideo i Larry Flynt. Opomenula me je moja
savest. Na ovoj žurci imam jednu devojku, muzika je melodija njenog
glasa kad vrišti moje ime dok obilno svršava. Nisam o svom imenu pre
razmišljao, ali lepo zvuči iz njenih usta i sasvim sam zadovoljan. Ona spava
čvrstim snom pored mene. Veruje mi.
Treba i ja da spavam, ali na mogu. Nikad pre ni jedna devojka nije
spavala pored mene. Devojke koje sam tucao u njihovim sobama sam
ostavljao čim bi zaspale, za one koje su bile na mojoj teritoriji sam zvao
taksi da dođe po njih. Osim seksa, sa njima sam imao još i dosadne
razgovore između dva odlaska u krevet. Birao sam žene kojima seks služi
za razmenu energije. Posle orgazma nije bilo mesta za razmenjivanje
nežnosti. Nikad mi nije ni palo na pamet da bih to mogao imati. Iria mi je
pokazala koliko sam ja ustvari gubio vreme sve ove godine. Da, i ona je
htela još, ali mi to nije rekla tako što se segela i usnama mi podigla kurac.
Iria se razlikovala od svih koje sam imao. Imao sam ih na stotine, sećam
ih se možda desetak, ali bio sam siguran da Iriu nikad neću zaboraviti.
Skoro sam se sasvim opustio i zaboravio zbog čega je ona ustvari ovde
sa mnom.
Ja sam bio grub, dominantan i povredio sam je, a ona je nakon mog
dovljanja po njenom telu htela samo da me ljubi i grli. Te poljupce svuda
po mom telu ću zauvek nositi u sećanju. Upijala je miris moje kože, baš
kao što sam i ja radio sa njenom, poljupcima je htela zaceliti ožiljke na
mojim leđima. Ti duboki tragovi zaraslih rana nisu kod nje izazvali
odbojnost ili još gore, nije je prljavo napalio dokaz da živim u opasnost i
da je predstavljam. U trenucima dok je usnama prelazila po svakom
205
milimetru brazgotina na mojim leđima ostavljala je mokar trag od suza

na mojoj koži. Feniksove suze.
Nakon još dve runde seksa, jednom u kadi, a onda i posle večere na
stolu, Iria je samo pala i zaspala. Spava dubokim snom iz kog ću je uskoro
probuditi tako što ču je okrenuti na stomak, staviti joj jastuk ispod kukova,
da bih joj podigo guzu i zakucati se u nju. Koliko me god ova slika terala
da to uradim odmah, odustajao sam napajajući svoje oči njenom,
ujedno devičanskom i đavolskom lepotom. Crvena kosa joj je rasuta po
mom jastuku, ruke podignute iznad glave u polukrug, noge blago
savijene u kolenima i raširene toliko da vidim mali procep koji me
podseća na blaženstvo koje pruža. Njeni sokovi u kombinaciji sa mirisom
njene kože su na moj mozak delovali omamljujuće. Još na sve, sa strana
ulaza u njeno tesno telo su destine pegica. Nisam im se nadao na tom
mestu, a istina je da nikad lepšu picu nisam video.
Koža joj je bela kao sneg. U to belilo savršeno se uklapa trokutić jarko
crvenih kovrdža iznad njenog ušća, nežno ružičasti vrhovi njenih
bradavica, rumene usnice, obrazi i vatreno crvena kosa.
Malena usta su bila blago otvorena i ja nisam mogao a da se ne setim
kako sam je skoro silovao jebući je u usta. Ono u liftu bih samo na početku
i kraju mogao nazvati pušenjem. Sve ostalo je bilo brutalno jebanje u
usta. I ona je to izdržala. Bilo mi je sasvim jasno da u literaturi nije našla na
takav opis pušenja, kao što mi je bilo jasno da ju je moja agresivnost i
brutalnost šokirala. Nadao sam da će otići, ali nije. Ona hoće još. Sa
svakim zabijanjem svog kurca u njena usta sam očekivao da će me
zamoliti da usporim ili prestanem, što ja ne bih uradio, ali bi ona dobila u
mojim očima. Ovako me je uveravala da je ambiciozna, mala,
prevarantska kučka koja će uraditi sve samo da odnese pobedu u kojoj
sam ja ulog. A jebeno nisam voleo biti ulog. Ne znam ni sam kako sam
odustao od ideje nje na kolenima u muškom toaltu onog kluba kako mi
ga klečeći sisa. Znam, ona je mene vodila do izlaza, a ova mala nije znala
gde se nalazi muški toalet. Još nije znala. Svakako ću joj ga pokazati. To
je moja opklada. I ako to dobro uradi, a kladim se na nju, možda je
odvedem na piće pre još jednog odlaska u toalet i jebanja uza zid.
Lagano sam uvukao vrh srednjeg prsta u njena usta dodirivajući joj
vlažan jezik. Par puta sam vrh izvadio i ponovo uvukao, a onda sam
krenuo da se spuštam ravno niz njeno telo napajajući oči lepotom kojom
ju je priroda obdarila. I ta sva lepota je samo za mene. Pomislio sam opet
posesivno. Jebi ga, neću sad o tome da brinem.
Neverovatno koliko je strastvena i izdržljiva ljubavnica u krevetu ova mala
koja me mami svojom usnulom lepotom. Gledam je već neko vreme,
gledam i mučim svoje telo. Odlažem seks jer sam davno skužio da mi
takav seks više prija.
Prolazim prstom onom linijom između njenih čvrstih grudi i tu zastajem.
Lagano jednu sisu uzimam u šaku. Pa, puna mi je ruka. Bio sam ljubitelj
206
manjih, ali čvrstih ženskih grudi. Budala! Iriine grudi koje su pod mojim
žestokim nasrtajima u njeno telo pravile ples levo-desno, gore-dole ili
pravile krugove od kojih mi se vrtelo u glavi dok sam ih posmatrao, su na
mene delovale kao crveni plašt na razjarenog bika. Slale su mi dodatnu
količinu krvi u erekciju od koje sam bio veći manijak nego što jesam.
Jezikom joj poližem prvo jednu pa drugu ukrućenu bradavicu i lagano
pirnem u njih. Da me jebeš! Izgleda mi kao da sanja da je jebana.
Oblizuje usne, zabacuje glavu dublje u jastuk, još više širi noge i jebeno
stenje u jebenom snu. Pogledam u svoju nabreklu erekciju. Hteo je da on
preuzme kontrolu. Vapio je da ga smestim u vrelu unutušnjast od koje ga
deli tek nekoliko centimetara. Skoro sam naglas rekao da ja njega
kontrolišem, ne on mene, da će tako ostati i da sam ja taj koji je opsednut
kontrolom.
Vratim pogled na srednji prst koji je ostao između njenih grudi. Lagano ga
nastavim kretati do pupka. Tu se zaustavim i ponovim isto što sam uradio
i njenim sisama. Jače je zastenjala i izvila leđa. Iskoristim taj njen položaj
da joj stavim jastuk ispod. Pogledam opet njen stomak i setim se izraza
njenog lica kad je shvatila joj želim napraviti dete. Pomilujem joj lagano
zategnutu kožu pun nade da sam je uspeo oploditi. Na pravljenje deteta
nisam ni pomišljao dok joj nisam rekao da je neću zaštititi od trudnoće. U
tom trenutku nisam ni ja bio svestan težine te moje izjave. Stezanje u grlu
i preponama mi je objasnilo šta to znači. Jasno mi je da bi Iria na mestu
moje žene patila kao moja majka dok je bila u braku sa mojim ocem i
prvi put sam ga razumeo. Ja bih bez predomišljanja uradio ono što je on.
Ne bih se razvodio i imao bih škotski, nikako engleski brak.
Pre nego što uvučem prst u nju sagnem se i udahnem opojan miris
feromona koji su oko sebe širile njene dlačice. Nešto je prostenjala,
podigla noge i jako ih raširila. Lutko, kasnije ću te detaljno polizati i jebati
jezikom, sad mi je na umu karanje na suho. Sa obzirom da sam je probio
pre više od tri sata, procenio sam da mogu ući sa dva prsta. To sam i
uradio. Prokleto je mokra i vrela. Ako joj nabijem prste do kraja,
probudiću je. to nisam želeo. Ali možda i neću. Navijam da čvrsto spava.
Gurno sam prste do kraja i bio nagrađen glasnim, snenim stenjanjem i
grčenjem pohotnog tela oko mojih prstiju. Izvadio sam i opet gurnuo ovaj
put samo jednom. Nisam više trebao ništa raditi. Jebeno mi je jahala
šaku, stenjala, dahtala, jecala i... budila se. Njeno jecanje, stenjanje i
dahtanje je bilo najbolja muzika za moje uši, ali i od najbolje ima bolja.
Želim da vrišti moje ime. Životinjski poriv da je jebem u doggy pozi nisam
više mogao da odlažem. Znam da ova poza njie ženama na vrhu liste
prioriteta, ali muškarcima jeste. Jednim davno uvežbanim, akrobatskim
pokretom sam je okrenuo na stomak, skupio joj noge, podigao i raširio
prelepe polutke i naglo se zakucao u nju. Znoj me automatski oblio. Bio
sam sasvim mokar. Moj je kurac stvarno prevelik za nju. Da sam samo
manji gad kog ne progoni želja za osvetom i kažnjavanjem išao bih
207
polako sa njom. Ovako, jebem je tempom koji je rezervisan za drolje. Ali

nekim čudom ona uspeva, vrlo brzo prilagoditi svoje telo mom. Drago mi
je to. Moja mala je odlična učenica.
Vrisnula je moje ime, kako sam i očekivao, i pokušala raširiti noge što joj
nije uspelo. Svojim kolenima sam joj ograničavao koliko može da ih raširi.
Sad je sasvim budna i imam njenu punu pažnju.
- Samo se jebeno opusti, Iria,- zarežao sam dok mi se pičkom grčila oko
kurca.
- Svršiću, Kenrick, - vrištala je okrećući glavu preko ramena u mom pravcu
i gledajući me očima mračnim od požude, grizla usnu i sama se silovito
nabijala na moju erekciju. Pogled joj je isti kao u liftu kad sam joj naredio
da proguta sve. Nikad ga neću zaboraviti jer sam ga želeo videti još od
dana kad sam je čuo kako svira. Krupne zelene oči su sijale pobedničkim
sjajem dok mi je jezikom plesala po glaviću, a onda ga svom snagom
nemilosrdno progutala.
Westmorelad, mala te jebe. Pomislio sam dok sam joj davao da mi obliže
srednji prst. Gledao sam kako mi kurac tone i izranja između njenih, od
znoja mokrih, guzova i naglo joj zabio vlažni prst u guzu. Vrisnula je stežući
me svom snagom. Jebi ga, gotov sam.
- Svrši! - naredio sam joj ubadajući je duboko i jako kurcem i prstom.
Vrištala je uranjajući prste u svoje guzove i razmakinjući ih jer sam joj
pronašao ono osetljivu tačku koja žene tera da urade ono što im
naredim, a mene časteći još i pogledom na njen prelepi guzni radeljak.
Prepustila se ekstazi posle koje je dolazio orgazam koji ju je cepao na
komade. Jasno sam to video u njenim očim, dok sam se ja još više i više
ukopavao u nju povezujući naša tela još dublje. Pička joj se toliko grčila
izvlačeći sve iz mog kurca da sam i ja glasno stenjao. Još jednom je
vrisnula moje ime i raspala se, a topla voda iz njenog tela slevala mi se
po erekciji dok sam se sve većim tempom zabadao u nju jureći olakšanje.
Hvala kurcu što je svršila pre mene jer bih umro da sam morao čekati.
Zabio sam se još jednom i doživeo veličanstveno oslobađanje koje je
izletelo iz mene i napunpalo nju.
- Još jednom i spavamo, malena, - obećam joj stavljajući naša tela u
misionarsku pozu.
- Nezasit si, - nasmejala mi se sasvim razbuđena, sveža i lepa kao da je
spavala čitavu večnost, a ne pola sata koliko sam istrpeo da je ne
probudim.
- Meni se u stvari ovaj staromodni način i ne sviđa, - lažem je lagano
praveći pokrete napred-nazad u njenom telu, oslanjajući se do stomaka
na njeno telo i svoje laktove. Stavio sam joj ruke iznad glave i zapetljao
nam prste.
- Mmmm, obožavam staromodno, - stenjala je pokrećući se u ritmu koji
sam odredio. Pratila me je u stopu.
208
Kad je počela da stenje nisam mogao misliti na ništa osim na nju i žudnju
da je još jednom posedujem. Ubrzao sam tempo zanemarujući njenu
potrebu da idemo polako ovaj put. Ona ponovno zastenja. Od tih slatkih
uzdaha gubim kontrolu. Izvadim ga skroz iz njenog tela i glavićem
prođem po njenom mekanom, glatkom kao saten mesu koje je
okruživalo rupicu. Prelazio sam ovlaš preko njenih ivica i klitorisa. Jednom.
Dvaput. I treći put. Ona ispusti grleni zvuk, podižući kukove u želji da ga
primi u sebe. Pokušala je oslboditi ruke i sama me ugurati u sebe, ali nisam
joj dopustio. Čvrsto sam joj držao ruke i sam uživajući u trljanju tela o telo.
Neizdrživa želja da u se zakucam u nju tutnjala mi je u glavi kao da pored
nas upravo prolaze borbeni tenkovi. Njena nestrpljivost da bude
posedovana me je dovodila do ludila. Moji pokušaji da uživamo u
odgađanju puca po šavovima. Uđem samo vrhom u nju. Čim sam osetio
tu toplotu gurnem ga još malo. Znoj mi je oblio telo koloko sam se
susprezao da ne uđem do kraja. Iriini unutrašnji mišići mi automatski stisnu
deo kurca koji je u njoj. Ovo je kao u raju. Njeni neujednačeni uzdasi me
nagovoriše da uđem još malo. Povučem se nazad ostavljajući samo vrh
glavića u njoj i pogledam je. Zelene, blistave od strasti oči pune požude
i poverenja su me preklinjale da je uzmem još jednom.
- Sad ću da te jebem, moja damo, - kažem joj i u istom trenutku se
zakucam svom dužinom u nju izbijajući joj dah i spustim usne na njene.
Vrisnula mi je u usta. Ona je već navikla na moju grubost dok je ljubim, a
ovaj put nisam bio grub koliko sam bio gladan i nestrpljiv. Sila kojom sam
ulazio i izlazio iz sam mogao opisati kao silu okena dok zapljuskje stene.
Kad bih mogao, poljubio bih samog sebe u kurac, jer sam za jednu noć
sasvim potisnuo Irijinu potrebu za nežnosti. I kod nje je požuda terala
nežnost u zaborav.
Kad se sasvim raširila ispod mene dok sam se svom snagom zabijao u nju,
ispustio sam urlik, a onda je prestao ljubiti i počeo gristi.
Gledali smo se u oči. I ja i ona trčimo prema razarajućem orgazmu. Usta
su joj čas u obliku slova O, čas sasvim otvorena i ispuštaju najlepše
zvukove stenjanja koje sam ikad čuo. Njen pogled je počeo magliti od
nadolazećeg orgazma, ali u njima još mogu videti sebe iznad nje. Tetive
su mi napete i jako izražajne, usne su mi ravne crte iznad iskeženih zuba.
Izgledam divlje, a ona me gleda očima kao da mi upravo poverava
život.
I ovaj put mi je dala da osetim kad je zaposeda taj zaslepljujući trenutak.
Njena unutrašnjos je divljala i oslobađala se u isto vreme. Još jednom se
napela, a onda sam osetio kako mi se raspada oko kurca. Taj vreli val
koji mi je oblio erekciju natera me da zversi zastenjem i još jednom je
napunim toplinom mog života.
Srušio sam se na nju svom svojom težinom i nastavio glasno disati.
Iria je ležala mirno ispod mene, zadihana i snena dok sam je prikivao za
madrac osećajući seme mog života kako joj preplavlja maternicu.
209
- Nije mi jasno kako sam do sad živela bez ovog, - rekla mi je skoro kroz
san kad sam nas okrenuo na bok, ne razdvajajući nam tela snažno je
grleći.
- E, to ni meni nije jasno, - priznam joj udišući njen miris cveća, ljubeći joj
usne, znojno čelo i mokru kosu. - Kad se probudimo, prvo seks pa mi praviš
palačinke, - govorim joj u kosu pokušavajući da se otgnem snu, ali neću
uspeti.
- Obožavam palačinke. Rado ću ti ih napraviti, - kaže mi i već usnula
spusti usne na moje srce.
Demon u meni se probudi. Ona želi u moje srce. Možda bih mogao da je
pustim tamo gde želi biti. Ona misli da je moje srce kao njeno puno sreće,
ljubavi i svetlosti. Trebam li je pustiti u prazan, hladan prostor gde je mrak
proguta se što u njega kroči?
Pustiću je unutra.
210
DVADESETTREĆE POGLAVLJE - Iria
Cambridge/Boston, USA, subota, 28. maj, 2007. Godine
S unce je počelo da izlazi kad nam je konačno dozvolio da

spavamo. Ne znam otkud mu tolika snaga i zašto mu je potrebno
toliko seksa. Budio nas je samo da bi me uzeo. Bez ikakve najave,
probudilo bi me njegovo prodiranje u moje telo, a puštao bi nas da
padnemo u san tek kad bi iz naših, mokrih od znoja, tela iscrpeo poslednji
atom snage. Tokom seksa ruke su mi stalno bile zarobljene u njegovoj, a
druga ruka na mojim grudima. Nije ih puštao dok je svršavao u mene.
Nisam imala sa kim da ga poredim, ali on se toliko dugo prosipao u mene
da mi se činilo da nikad neće prestati. Tek kad bih čula njegove urlike,
osetila zube na svojoj koži, nekontrolisano nabijanje u mene i na kraju
težinu njegovog tela kad se sruši na mene znala sam da je gotov. Tada
bi samo pao preko mene i zaspali bi smo čvrstim snom. Obećao ti je celu
noć. Šta se sad tu nešto buniš. Podsetila me moja savest. U svoju odbranu
mogu jedino da pozovem svoje neiskustvo jer nisam znala da je mislio
doslovno celu noć.
Spavali smo goli i nepokriveni, sasvim suprotno od onog kako sam ja
navikla. Uvek spavam u podžami i pokrivena sam do grla jer mi je uvek
hladno. Ali ne i ovo jutro. Mislila sam da se sunce spustil na nas koliko mi
je bilo vruće, dok nisam postala svesna izvora toplote i teškog miris koji
jedino mogu da definišem kao miris seksa.
Rumenilo mi obli celo telo kad sam shvatila gde sam. Kenrikove snažne
ruke me još više privlače u svoj zagrljaj. Svesna sam mirisa sirovosti, mošusa
i znoja koji mi je putujući dražio nozdrve nastavljajući put do mozga gde
je ovaj zanosni miris bio potvrđen kao Kenrik. Nisam htela otvarati oči ili
praviti bio kakve pokrete da ga ne probudim jer su mi tihi otkucaji srca i
ravnomerno disanje rekli da on još uvek spava. Ne celi on. Mislim, ima
jedan deo njegovog tela koji nikad ne spava, a trenutno je potpuno
budan. Sasvim budan i ogroman. Ne moram pogledati da bih se uverila,
osećam ga.
Ležala sam mu na ramenu, pripijena uz njegovo čvrsto telo, noge su mi
bile zarobljene između njegovih, jedna njegova ruka bila je na mojoj
stražnjici, a druga na dojci. Najprimitivniji znak posedovanja. Pomislila
sam osećajući kako mi se bradavica ukrućuje pod njegovim vrućim
dlanom. Da li bi i on pomislio da sam primitivna kad bi znao koliko žudim
da ja njega posedujem?
Moja ruka mu je prebačena nisko oko struka. Tela su nam lepljiva. Osetila
sam blago peckanje između nogu, ali ne samo to. Moja čula identifikuju
dodir najfinijeg materijala na mojoj vagini. Egipatski pamuk. Setim se da
mi je posle svakog puta između nogu stavljao obloge od mešavine
lanenog, nevenovog i lavandinog ulja natopljenu na, pored svile
211
omiljenu mi tkaninu. Rekao mi je da je to preventivno ako mi usmine budu

oticale. Nisam mu se ni zahvalila. To je bilo jako pažljivo od njega. Tim više
jer sam ja na to sasvim zaboravila, a doktorica me je upozorila.
Kao da je osetio da sam se probudila jače me je privio sebi zarivši svoj
nos u moju kosu. Nešto nerazumno je promrljao i nastavio da spava.
Malo se odmaknem od njega, otvorim oči i pogledam muškarca u čijem
sam naručju spavala, kom sam poverila svoje telo i dala nevinost.
Njegova visina, širina i snaga me uvek iznova iznenade. Nije delovao kao
jedan od onih muškaraca koji široka ramena, masu i mišiće dobijaju
dižući tegove u teretanama. Sport je sastavni deo njegove
svakodnevnice, to je jasno. Rekao mi je da voli trčati. Naši gorštaci su
razvijeni i mišićavi poput njega, a oni svoju masu dobijaju u prirodi, ne u
zatvorenim prostorijama vežbajući na spravama. Pogledom pratim
spuštanje i podizanje njegovih savršeno isklesanih, snažnih grudi. Stvarno
je muževan i zgodan. Moram ga pitati gde je dobio svu ovu masu. Stavim
još jedno pitanje na spisak stvari koje želim da znam i nastavim u uživanju
gledajući ga. Tako je velik naspram mene. Kosa mu je u neredu, duge
trepavice ovako spuštene još su izražajnije i lepše dok bacaju senku na
njegove jagodice, usne su mu mešavina opuštenosti i cinizma. Taj
cinizam ga ne napušta ni u snu. Pomislim i prevrnem očima.
Prislonim lice njegovom srcu uživajući u golicanju i mirisu koje mi stvaraju
malje na njegovim prsima.
Čak je i njegovo srce kuca hladno i bolno, ali sam odlučila da ću biti tu
za njega. Pokušaću ga izlečiti onim što on želi od mene i onim što ne želi:
telom i dušom. On je divlji, gladan, grub, čak i nasilan, a ja svojom dušom
i ljubavlju sve to kupim, upijam i nastojim ublažiti svu tu gorčinu i
buntovničku prirodu u njemu. Ne mogu ga voleti, a da to nije silno, svom
snagom i sasvim. Po mene bi bilo bolje da ga mogu voleti samo telom,
ali ne mogu ili ne znam kako.
On je sada bogat, uspešan i poštovan, ali moje srce, koje ga je sasvim
pustilo u sebe mi kaže da nije uvek bilo tako. Ovaj zid koji je sagradio oko
sebe da bi se sačuvao od ostatka sveta mu je bio u jednom delu
njegovog života jako potreban. Predosećam to. Prihvatanjem njega
takvog želim da mu pokažem da ga volim, da sa mojom ljubavi dolazi
vernost, bezbednost, podrška i razumevanje. Shvatila sam da on smatra
da će biti poražen ako počne osećati. Moram ga naterati da shvati da
je to ustvari njegov ključ za oporavak. Treba mi vremena. Ako sam ga
privukla svojim vanjskim izgledom, želim ga zadržim svojim karakterom I
unutrašnjim bićem.
Poljubim u prazan prostor koji je između mene i njegovog hladnog srca,
jer ne želim da ga budim, a potreba da otopim taj hladni, tamni,
nepoverljivi zid je neverovatno velika.
Gledajući ga kako spava hoću da zaplačem od sreće. On meni veruje.
Da mi ne veruje, ne bi mogao zaspati pored mene. Rekao mi je da nikad
212
nije spavao sa nekom od svojih ljubavnica. Nisam htela ni pokušavati

misliti kako bi izgledalo da me tek tako ostavi samu da spavam nakon što
uzme od mene sve, da me umesto njegove topline budi hladna
praznina. Da hladno izađe iz kreveta u kom sam mu dala svoje srce i telo,
u kom me je on za uzvrat upoznao sa rajom.
„Ja nikad nisam bio nevin, Iria." Setim se njegovih reči. Gledajući ga kako
spava mirnim snom nevinog i bezbrižnog deteta, shvatam da je on to
bio, ali je zaboravio. Prepustio je to nevino dete iz sebe demonima i
postao grub, oprezan i usamljen čovek koji vodi teške bitke da bi se samo
održao u životu. Rekao mi je samo da je bio u ratu. Samo to. Muškarcima
je dovoljno samo da se potuku, pa da od tog događaja naprave čitavu
priču, a Kenrik koji je bio u ratu ćuti, povlači se u sebe i sam liže svoje rane.
Pomisao na rane me natra da dobro pogledam tačkice na njegovim
grudima i stomaku koje pre nisam videla jer su ih malje skrivale. Srce mi je
plakalo na pomisao koliko je puta u životu bio povređen. Nesvesno sam
ga zaštitnički zagrlila kao da sam ga htela zaštiti ako opet neko odluči da
ga povredi jer me je ubijalo saznanje da u sebi i na sebi nosi rane koje će
umreti sa njim i nikad neće biti izlečene. Laganom sam mu ljubila svaki
ožiljak koji sam videla. Osam poljubaca za osam rana. Nije se pomerio.
Nastavim očima upijati njegovo telo trudeći se da zapamtim svaki detalj.
Stavim dlan preko usta da ugušim glasan uzdah kad sam došla do uskih
kukova i uočila ono slovo V. Sada nije bilo nikakve šanse da ne
pogledam u nabreklost između njegovih nogu. Učila sam u školi da se
muškarci bude sa erekcijom. Ovog časa imam priliku da se uverim u
istinitost gradiva. Napaljen je. Jako je napaljen. A sudeći po ovom
osećaju leptirića kojima je moj stomak premal prostor za njihov divlji ples
i sad se neverovatnom brzinom šire po mom celom telu, i ja sma. Jako
sam napaljena.
Zatvorim na trenutak oči i setim se reči, moje bake, majke moga oca.
„Izgledaš kao tvoja baka Marri." Rekla mi je baka kad me je videla posle
skoro godinu dana neviđanja. Tada sam ušla u pubertetsko doba.
„Kakva je to bila moja Marri?" Pitala sam ljutito. Nisam skoro ni zapamtila
maminu mamu, ali sam tada već počela shvatati da je ova baka imala
nešto protiv bake Marri.
„Besramna otrovnica. Ali nije ona tome bila kriva, ljubavi moja. Kao što
nisi ni ti. Kao i ona i ti imaš tu istu osobinu da budiš želju u muškarcima čim
te pogledaju. Meduza je pogledom ubijala, a tvoja baka bacala na
kolena. Moraš biti oprezna. Nesmeš dozvoliti da da te vode strasti i želja
za grehom. To bi te moglo uništiti." Savetovala me je.
„Je li baka Marrie bila oprezna?"
„Imala je opreznog i jako ljubomornog muža."
Ogorčeno sebi priznam da sam ja ipak postala jedna takva žena. Ali i
slaba. Ako sam bacila svoj otrov na Kenrika, on nije pao na kolena. Ostao
213
je da stoji. Uzvratio mi je sopstvenim otrovom i zarazio me svojom

dodatnom dozom, ali u obliku bluda.
Nisam bila svesna da grickam donju usnu dok buljim u njegove prepone,
kao što nisam bila svesna ni promene njegovog disanja, ni stezanja
mišića.
- Ti baš uživaš u onom što gledaš, damo, - lecnu me glas promukao od
spavanja. Podignem pogled i pogledam ga. Prati pogledom svoju ruku
koja je na mojoj dojci dok palcem kruži oko bradavice koja otvrdne pod
njegovim prstima. Na njegovim lepim usnama zaigra lagani, cinični
smešak. Iako svestan kako deluje na mene to mu nije dovoljno nego
stiska osetljiv vrh između palca i kažiprsta, spušta glavu i snažno zasisa vrh
dojke izvlačeći glasan uzdah zadovoljstva iz mene. - Dobro jutro,
lepotice, - njegovo lepo lice je nasmejano dok me gleda.
- Dobro jutro, - uzvratim mu stavljajući dlanove na njegova gola, lepljiva
prsa koja me svojom čvrstinom i tolinom ostavljaju bez daha. Trzanje
njegovih mišića pod mojim rukama mi mami osećaj zadovoljstva.
- Boli li te puno? – pita me ozbiljno tiho stenjući od zadovoljstva koje mu
pružaju moji dlanovi.
- Pa, onako, - još uvek mi je ova tema neprijatna. Osećam da crvenim.
Spustim glavu na njegovo rame, jer ga ne mogu gledati u oči i zahvaliti
mu se zato što se brinuo za mene. – Hvala ti... za obloge.
- Jesam li te jako povredio? - nastavio je da me ispituje ozbiljnim glasom.
Da, bio je grub. I on to zna. – Samo prvi put, - priznam mu jedva čujnim
glasom. – Nisam mogla ni zamisliti da je ovo ovoliko božanstveno. Je li
tebi... bilo lepo?
Nacerio mi se.
- Nije smešno? Pre si m rekao da ne voliš spavati sa devojkama više od
jednog puta. Rekao si da je to dosadno.
- Izgledam li ti kao da se dosađujem? – klimnuo je u pravcu svoje
neobuzdane erekcije. - Uživanje je ipak moje, mala, - izgovara to kao
činjenicu dok usnama klizi preko moje kose i lica pokazujući mi da mu je
bilo jednako lepo kao i meni. Opet ovaj predivan osećaj golicanja
njegove neobrijane brade. - Seks pa doručak, tako smo se dogovorili, -
podseti me pre nego što me prebaci na svoje grudi i počne gladno ljubiti.
Dragi zaborave, eto mene tebi. Opet. Pomislila sam, duboko udahnula i
pustila se da me osećaji preplave.
Nogama mi je raširio noge, a rukom, koja nije micala sa moje guze,
namestio naše polove da se i oni ljube. Ono peckanje mi se pojačalo
dok smo se trljali jedno o drugo. Ovo će biti bolno. Pomislila sam. Htela
sam mu to reći, ali preduhitrio me je.
- Znam da si otečena, mala, - mrmljao je kroz poljupce prstima blago
dodirujući moju vaginu. – Srećom to nije jedino mesto gde te mogu
jebati, - prstom mi pređe preko usana i analnog otvora.
Nema šanse. Još ne. – Nisam spremna, - kažem mu odlučno.
214
- Jebi ga, znam i to, - zagonetno me pogleda. – Sedi mi pičkom na lice i

uzmi moj kurac u usta. Kako na nebu, tako na zemlji. Bez ruku, -
opomenuo me je.
Hoću li se ikad naviknuti na ovaj njegov rečnik? ... Navikla sam se. Šta
više, njegov rečnik me pali toliko da sam bila spremna učini sve što mi
naredi.
Uradila sam kako mi je rekao. Pogledala sam koliko imam prostora iza.
Dovoljno. Htela sam odustati od svog plana kad sam osetila kako mi
nosom prelazi po stidnim dlačicama udišuči moj miris. Rukama mi je
gnečio guzove, ne dirajući me prstima dole. Đavo zna da bi me bolelo i
da ne bih uživala, a njegov ego to ne bi mogao podneti. Terao me je da
mu se još više približim izazivajući me tako što je mešao kukovima lupajući
me svojim ogromnim udom po licu.
- Znam da te boli, ali divljaku u meni je jebeno drago što vidim koliko si
otečena, - promuklo mi priznaje. On nije svestan šta priča. Sine mi
pobedonosno. – Jebeno mi je drago što sam ti ovo napravio. Samo ja, -
nastavio je da pričao.
- Ovo je najnastranije od svih nastranih stari koje si mi radio, - prošaputala
sam odbacujući poslednji atom moralnosti iz sebe.
Povučem se unazad tako da mu je moj stomak bio iznad usana, a njegov
ispod mojih. Ispružila sam ruke duž njegovih mišićavih nogu i jezikom
kružila oko njegovog pupka.
- Nemoj prestajati. – Stegao me je posesivno rukama oko struka i počeo
pratiti ono što ja radim njemu. Ja sam pratila njega, on mene. Ljubili smo
se po stomaku, gurali vrhove svojih jezika u središte, palčevima prelazili
preko ukrućenih bradavica. Bili smo usklađeno klupko koje je ispuštalo
glasno stenjanje uživajući u nasladi onog drugog. Nije mi dugo trebalo
da osetim onu želju mog tela koje želi biti ispunjeno, pa oslobođeno.
Jeknula sam od potrebe za oslobađanjem. Trebao mi je u meni. Kad više
nisam mogla izdržati špic njegovog jezika i oštrinu njegovih zuba na i oko
mog pupka povlukla sam se napred i stavila svoje otečeno meso na
njegova usta, a vrh njegovog penisa u svoja usta. Kako sam usnama
počela kružiti oko širokog glavića, tako sam nesvesno i kružila kukovima
trljajući ga vaginom po usnama terajući ga da i on meni da preko
potreban orgazam. Od toga je poludio.
- O, mala, kako si vrela, - mrmljao je. – Ja više ne znam koji mi je omiljeni
način da te jebem. – Kenrik je zarežao životinjski neukroćeno. Nisam znala
trebam li prestati ili ne. Odlučila sam da ne prestajem jer nisam mogla.
Kako na nebu, tako na zemlji. Shvatila sam šta je hteo reći. Promenila
sam tempo i sasvim se predala uživanju. Obožavala sam ga. Lagano sam
sisala, lizala i mazila jezikom njegovu erekciju.
- Nisi ni svesna koliko mi godi tvoje uživanje dok mi sisaš kurac. Koliko mi
godi što si ga nezasita.
- Uživam u ovom, - prostenjem ne prestajući u obrađivanju njegovog uda.
215
Nezasita sam bila njegovog opipljivo svarnog i sirovog zadovoljstva.

Potpuno mi se prepustio sad, kao i sinoć u liftu. Njegova potreba da doživi
vrhunac ga je skoro odvajala od razuma. Bio je na ivici. Likovala sam u
sebi da će svršiti pre mene, ali nije mi dozvolio. U isto vreme mi je svom
snagom zario prste u kukove, privukao moje središte svojim vrelim ustima
i počeo gladno da mi sisa osetljivo otečeni klitoris. Vrisnula sam od naleta
bola pomešanog sa zadovoljstvom. Uvek kad pomislim da bih možda
mogla imati kntrolu, ova divlja grabljiva zver me podseti da je on taj koji
određuje. Ipak, nisam se predavala. Pružala sam mu isto što i on meni.
Udubila sam obraze i uzela ga što sam više mogla. Kad sam osetila
njegov vrh na kraju svog grla vratila sam se na početak i snažno sisala
glavić. Ponovila sam to opet, opet i opet. Stezala sam mu ogromnu
erekciju usnama, pumpala ga i lizala. Njegovo telo se počelo grčevito
tresti i tad sam shvatila da mu je vhunac blizu i da i mene očekuje nešto
od čega ću momentalno svršiti. Neobuzdan, kakav je bio, brzim
pokretom nam je promenio položaj. Sad je on bio na meni. Znala sam da
neću morati više ništa raditi. Protiv svoje voje počela sam nekontrolisano
stenjati i mešati kukovima, trljajući svoje vlažno ušće o njegova usta.
Njegovi napad nikad ne dolaze sami. Prstom mi je kružio oko analnog
otvora, dok me je jako, brzo i silovoto lizao, zabadao svoj jezik u moju
vaginu i svoj ud u moja usta. Bili su to žestoko izluđujući nasrtaji od kojih
smo oboje svršili u istom trenutku. Jako i brutalno. Naši divlji drhtaji su nam
iscrpeli tela. Ja sam imala potrebu da stisnem noge i zaustivim taj napad,
ali nije mi dopustio. Raširio mi je noge još više ispuštajući divlji urlik
zadovoljstva što je mogao da gleda moje orgazme za koje je on bio
zaslužan. Ne znam ni sama koliko sam puta svršila. Dolazio je jedan za
drugim dižući me i spuštajući kao plima. Pokušala sam da ga se
oslobodim, ali me je u tome zaustavila sperma koja je izlazila iz njega i
skro me ugušila. Morala sam da se borim da je svu progutam. Ali uspela
sam. Poželela sam opet utonuti u san, ali on je ima nešto drugo u planu.
Seo je na krevet, povukao me sebi, a moje kukove podigao u visinu svoje
glave I zagnjurio među moje noge.
- Ne mogu više. Kenrik, prestani, - vikala sam sva slomljena na njega
osetivši da mi neumorno nastavlja sisati i jezikom dirati klitoris terajući me
da ponovo svršim.
Osetim njegove prste kako mi se čvršće zabadaju u kukve i jezik koji
snažno zabija u mene. Bespomoćna sam i ostavljena mu na milost i
nemilost. On nema milosti. U njegovoj si nemilosti. Odjekne mi u glavi.
On ubrza tempo, baci me u vis, orgazmu u naručje gde se raspadam
napola. Stavim jastuk preko glave da ugušim vriskove dok mi se telo trza,
drhti i posve iscrpljeno vraća nazad na zemlju.
Bili smo znojni, lepljivi i prljavi, ali to nam nije smetalo da se ljubimo kao
dva neuračunljiva manijaka, jezicima mešajći okus mojih sokova i
njegove sperme.
216
Pokušam se izuvći iz njegovih ruku, ali njegove ruke koje me stežu mi ne

dozvoljavaju da se pomerim.
- Moram do toaleta, - prošaputam nevoljno.
- I ja, - reče, uze me u naručje I iznese iz kreveta.
- Odbijam piškiti ako I sa šolje imaš pogled na grad.
- Veoma duhovito, damo, - naceri mi se.
- Ozbiljna sam.
Ko god da je bio zadužen za projekat ove zgrade, hvala mu što je barem
wc nacrtao kao odvojenu prostoriju koja je ograđena zidovima i ima
vrata.
- Pišaj! – naredi mi u svom stilu spuštajući me na hladnu keramiku.
Pogledam oko sebe. Toalet je zatvoren prostor u kom dominira tamno
plava boja. Osim wc šolje tu je I veliki umivaonik, orman I ogledalo.
- Moram da piškim, - ponovila sam stežući mehur.
- Iria, pišaj, - ponovi naredbu.
- Ne mogu kad si ti tu.
- Ostajem.
- Preverznjaku, - kažem mu sakrivajući lice u šake i ispuštajući suvišnu
tečnost iz tela. Volim grubog i moćnog Kenrika, a sad mi je neka predivna
mešavina buntovnog dečaka i ozbiljnog muškarca još draža. Ja se
beznadežno zaljubljujem u sve njegove nijanse.
- Pomiri se sa tim, - kaže mi ozbiljno dižući me sa šolje i stojeći radeći isto
što sam i ja trenutak pre. Nisam imala vremena shvatiti šta namerava pa
sam svedočila tom izuzetno intimnom činom. Prevrnem očima,
odmahnem glavom i priđem elegantnom umivaoniku da operem ruke.
- Moram oprati zube. Imaš li četkicu viška?
- Uzmi moju.
Prvo mi je ta pomisao bila odbojna, a onda draga. Mi smo svakako
razmenili puno toga. Delenje četkice će biti samo još jedna u nizu intimnih
stvari koju razmenjujemo.
– Tuširanje, pa pravac kuhinja, - ceri mi se muški samodopadno smeštaj-
ući nas u srednji vek.
- Posudiću ovu tvoju majicu, - govorim mu dok se saginjem da sa gomile

naše garderobe uzmem svoje gaćice i njegovu majicu koju smo sinoć
bacili dok smo se skidali jedno za drugo.
Nisam čekala njegov pristanak, već sam brzo navukla svoj veš i njegovu
majicu. Odbacim peškir kojim sam se bila omotala i bacim ga u korpu za
prljav veš koju sam primetila u toaletu. Majica mi je sasvim prekrila butine
i ruke do laktova. Osećala sam se prijatno i pokriveno u njoj. Setila sam
se kako me je sinoć u liftu ovaj njegov miris opio. Mahinalno prislom svoj
nos tkanini. Miris čistog znoja pomešan sa mirisom sveže vode naglo
probudi potrebu za vlasnikom. Nije mi to trebalo. Ovo ide previše brzo.
217
Strah me je od žene u koju me on pretvara. Pre samo par minuta sam

doživela još jednu rundu orgazama ispod tuša, a moje telo se opet budi.
- Mislm da je to trenutno najsretnija majica na svetu, - govori mi ozbiljno
me odmeravajući, zadržavajući pogled na mojim ukrućenim
bradavicama koje su htele probiti materijal, dok se saginje da uzme
leviske i oblači ih na golo telo. Ne nosi gaće, opet. On je hodajući poziv
na greh. Misli dok ga gledam polugolog u pantalonama koje nije do
kraja ni zakopčao, ostavljajući da mu vire crne dlačice. Odvratim pogled
sa njegovih uskih kukova, ali na koji god deo njega da pogledam ja želim
pasti na kolena ispred njega.
- Hvala, - setim se da bih mu trebala odgovoriti na kompliment. – Koliko
palačinki? – Iria, misli na lepe, tople, ukusne palačinke. Prestani misliti na
njegovo telo. Prestani misliti na to kako si gledala Boston oslonjena na
ruke tuš kabine dok si svršavala samo od onog što ti je ovaj đavo radio
sa sisama... Dosta! Zagalamim sama na sebe ne bih li prestala misliti na
seks.
- Dvadesetak. Pregledaću poštu dok ti to praviš.
- Dvadesetak?
- Da.
- Važi. Možeš li mi upaliti muziku?
- Nešto određeno?
- Pokušaj naći "Magical morning", - tekst te pesme je kao pisan za mene
u ovom trenutku. Prvi put sam tu pesmu čula pre par meseci. Poslušala
sam je samo tad. Neki glas u meni me je ubedio da je ne tražim do
trenutka kad ću znati da je osetim. Sada je taj trenutak. Tava, ulje, mleko,
so, jaja, činija, ja I pesma:
What is that
So strong to make you look
Maybe sign
That you are man who I want by my side
One spark is enough
To light the fire, to make me groan
You are kissing my neck gently
Like a stranger in night from my dream
Promise me that
You and me are life
One stormy night, all wet because of touches
Everything in me is burning
Now I am dying under your hands
Promise me that
We are strenght of the waves
Wild flame on burning lips
Like a magical morning in my eyes
218
When I am completly yours.*
Naučiću odsvirati ovu pesmu na violini i pokloniti mu je.

- Lepa, - govori dvosmisleno. Dok sam ja bila začarana prelepim
sećanjem na noć koju sam provela, a koju sam ukonponovala u pesmu,
Kenrik mi je prišao sa leđa, zavukao mi ruke ispod široke majice, uronio
lice u kosu i milovao mi grudi. – Nastavi.
- Šta? – pitala sam izvijajući se prema njemu i uživajući u njegovim
dodirima.
- Nastavi pevati i mutiti testo, - govori promuklim glasom. I on je uzbuđen.
- Nisam pevala.
- Jesi. Prelepo kao tvoje sviranje. I tvoje sise. Imaš najlepše sise koje sam u
životu video, - režao je kao da ga teraju da kaže ono što misli. Osmehnem
se u sebi prepuštajući se blaženstvu u koje me bacaju negove ruke i vatra
koja je izbijala iz njegovog tela. Bio je prokleto vruć i prokleto,
neobuzdano pohotan, a tu razvrat koju je negovao u sebi prenosio je na
mene. – Nastavi, - naredi mi grickajući mi obraz.
- Ne mogu, - priznam pokušavajći da se okrenem i zagrlim ga. Nije mi
dopustio.
- Zašto ne?
- Jer te želim.
- Nisi spremna, mala.
- Jesam, - kažem odlučno. Osećam koliko sam vlažna dole. Nisam vlažna
mokra sam.
On ne odustaje. Podigao me je, stavio moje bose noge na svoje i
naslonio se erekcijom na moje dupe. To sam čekala. Jednu ruku sam mu
obavila oko vrate i čvrsto se držala da bih guzicom mešala po njegovom
nabreklom udu prateći pokrete njegovih ruku na mojim grudima i
provocirajući ga da me uzme ovde i sad.
- Jebote, Iria, prestani, - zarežao je pritiskajući me još više uz kuhinjski
element da bi obuzdao moje podivljale kukove.
- Jebi me. Jako i brzo, - govorim mu istim onim tonom kojim se on meni
obraća kad mi naređuje da raširim noge ili se spustim na kolena.
- Još uvek ne znaš da uživaš u bolu, - reče glasom promuklim od želje i
ogorčenim jer ne može udovoljiti svojoj želji. – Nastavi, - naredi mi i dalje
milujući moje dojke. – Zašto si se sad zastidela?
- Ti..., kako znaš?
- Po toj nijansi crvene boje na tvom licu.
- A imam više nijansi?
- Da. Jarko crvenu kad svršavaš, bledo crvenu kad si uzbuđena, rumeno
crvenu kad si stidna,...
- Dobro, - prekinem ga.
219
- Ima još jedna, - zaverenički mi se smeje, ali neće da nastavi. Umesto

toga on grubo zariva prste u moje grudi, stišće ih i pravi spore krugove.
Znam da treba da zaborivim i ne pitam ga dalje, ali ne mogu.
- Koja? – prošaputam malaksalo.
- Proteklu noć sam te često koristio pa je tvoja pičkica sada crvena kao
jagoda, a one pegice koje će mi doći glave još izražajnije.
- Zašto će ti doći glave? – čujem sebe kako pitam. Zatvorila sam oči i
uživala.
- Zato što su razbacane po najlepšem mestu na tvom prelepom telu, - i
on je uzbuđen do granice kad više ne može da se kontroliše. Zato mi i
odgovara. - U kurac, Iria, - opsova i zavuče ruku u moje gaćice i tako na
tren razbijajući čaroliju. Dlanom pritisnu na bolno meso i plusirajući klitoris
i ja sam vrisnula. Prvo vrisnula, a onda i svršila.
- Šta,... šta je bilo?
- Pogledaj šta radiš toj kuvači, - upozorio me je beznačajnim glasom
razvratnika, ali zvučalo mi je kao kompliment. Nisam bila sigurna kome
daje kompliment; meni ili... sebi?
- Šta radim... kuvači? – O Bože! Koju on ono reče boju da imam kad se
stidim? Rumeno crvenu? Nema šanse. Posle ovog to je mahagoni
crvena. Povlačila sam šakom gore-dole po drški kuvače kao što sam to
radila kad sam ga prvi put zadovoljila rukom. Bacila sam kuvaču iz ruke
kao oparena.
- Tako sam glupa, - čula sam svoj slomljeni glas. I stvarno sam to mislila.
Želudac mi se grčio od sramote i očaja.
- Nisi glupa, Iria, - prekori me oštro. Za njega je ovo normalno. I taj
kompliment nije bio za mene. Dao ga je sebi.
- Ali jesam. Ponašam se tako nepromišljeno.
- Jebeno mi nećeš histerisati, Iria, - upozori me grubo. Pa i nisam mislila
hitesrisati. Moja jad i beda bi bili veći ukoliko bih to uradila.
- Ne histerišem. Sram me je, - priznam mu.
- Čega te sram?
- Sram me je što sam... predvidiva. Što mi se mozak pretvori u brašno čim
me dodirneš.
- Predvidiva si jer tek otkrivaš kako uživati u seksu. Nisi tajna, to je istina, ali
prokleto mi je drago zbog toga. – Ovo nisu bile reči utehe, bile su reči
istinite, a samim tim mom srcu još draže.
- Bojim se.
- Čega?
- Da ne postanem laka. Da ti ne misliš o meni da sam laka, - nisam mu
ovo smela priznati. Ustvari, samo sam potvrdila da mi mozak ne radi kad
je on blizu mene. – Ono jutro posle plaže... mislim prvi put posle plaže ja
sam... ponovila sam ono što si mi ti radio, - pogledala sam ga da vidim
šta misli na ovo što sam mu rekla. Upravo sam mu priznala da sam se
samozadovoljavala. Ništa intimnije mu nisam mogla poveriti. Nisam
220
morala tražiti na njegovom licu ili u njegovim očim njegove misli i

osećanja. On ih vešto krije. Lice mu je bilo kao i pogled, mirno. – Naveo
si me da saznam kako je seks... predivan. Ne želim biti žena... koja ne
može kontrolisati svoju strast.
- Jesi li to jedini put da si se dirala? – pitao me je mračnim glasom.
- Nije. Posle... plaže.
- Jesi li se dirala posle sastanka sa Jimmyom?
- Ne.
Uzeo je moju glavu u svoje ruke i naterao me da ga pogledam. Upijao
me je očima. - Nikad te ne bih doveo u svoj stan i dopustio sebi da zaspim
pored tebe da mislim da si laka. Ovu noć koju smo proveli zajedno je
najlepša koju pamtim, Iria. Meni je sve ovo novo, Iria, baš kao i tebi.
Sreća koja je eksplodirala u meni bila je jednaka jačini najjačeg orgazma
koji mi je pružio. Ništa na svetu me ne bi usrećilo kao ove njegove reči. I
znam da mu mogu verovati. Htela sam mu se baciti u naručje, ali sam se
suzdržala. Ne znam zašto. Povod je idealan, ali drago mi je da sam
odolela.
Izraz njegovog lica bio je odlučan, a glas smrtno ozbiljan. A ja sam samo
mislila na to kako u životu nisam srela naočitijeg muškarca i čime sam
zaslužila da taj muškarac bude moj. Je li on samo moj?
- Nikad nisi prespavao sa devojkom?
- Ne, nisam.
- Šta je to na mene zbog čega si se predomislio?
Moje zaljubljeno srce je htelo izvući još komplimenata od njega, a ono
što je on rekao nije mu bil drago.
- To bih i ja prokleto želeo znati.
- Žališ li zbog toga što si to uradio sa mnom?
- Ne. Ne žalim.
- Bi li to uradio sa drugom devojkom?
- Ne. Napravi sad te palačinke, - pljesnu me po dupetu, još jednom
odmerio, a zatim skrenuo pogled i ostavio me da se bavim doručkom za
nas. Nagon da zaplačem preplavio je onaj malopredašnji osećaj sreće.
Kad god pomislim da sam se navikla na njegove nagle promene
raspoloženja, on se potrudi da mi pokaže da nisam. Verujem da mi on
tim svojim ponašanjem želi nešto reći. Moj um mi je rekao da je to
upozorenje, a moje zaljubljeno srce mi je govorilo da trebam razumeti
njegove potrebe i prihvatiti ga ovakvog kakav i jeste. Poslušala sam svoje
srce, jer sam uživala u načinu na koji me je njegova grubost naterala da
se osećam ženom takvog muškarca. Prihvatila sam i upozorenje, ali iz
želje za svim tim stvarima na koje me je upozoravao.
Pratila sam ga pogledom. Ide do kreveta koji je bio sav u haosu. I krvav.
Stao je i gledao u tu mrlju. Nisam mu mogla videti izraz lica, a ni
pretpostaviti šta mu je na umu. Pitaću ga.
Usmerim se na palačinke i muziku.
221
Ni sama ne znam koliko je vremena prošlo, a ni koliko sam palačinki

napekla. Ima ih više od dvadeset. Meni su dovoljne dve da budem sita.
Iako na prvi pogled deluje mala, Kenrikova kuhinja je sasvim dobro
opremljena. Našla sam sve što mi je trebalo da napravim fil za premaz i
zapečem par palačinki. On ih verovatno voli sa namazima, ali ja mu želim
spremiti nešto bolje.
- Ješćemo na balkonu, - obavesti me uzimajući dva tanjira iz ladice.
- Dobro. Gotovo je, - kažem ponosno gledajući u lepo dekorisani ovalni
tanjir.
- Sve si ovo pronašla u kuhinji? – pita me gledajući u lepo serviranu hranu.
- Da.
Pogled na Boston I Charles reku je savršen. U sastavu Kenrikovog stana je
I ogroman balkon koji ga okružuje čitavom dužinom. Privatnost mu je
zagarantovana. Mada čisto sumnjam da bi ga nešto sprečilo da se šeta
nag. Ja na sebi imam samo donji veš I njegovu majicu, a on je samo u
farmerkama.
Krenem da sedem na stolicu pored njegove, ali on me spreči. Povuče
me sebi.
- Sedi meni u krilo, - kaže mi dubokim glasom.
Zar bih mogla odbiti ovako nešto.
Stavio mi je prste ispod brade i spustio svoje tople i čvrste usne na moje.
Telom mi je prostrujala vrućina. Otvorila sam usne, jezik mu je mahnito
potražio moj.
Zavukla sam mu prste u razbarušenu kosu. Privlačila sam svoje telu
njegovom, rukama prelazila preko mišićavih ramena uživajući u snazi
koja je izbijala iz njega. On zatenja i produbi poljubac još više. Jezici su
nam se isreplitali u gruboj igri koju je on uvek nametao.
- Spavaš li uvek kod neke od drugarica kad izlazite?, - pitao me je
promuklim glasom prekidajući poljubac.
Zadrhtala sam. Treba mi još poljubaca. Moj odgovor je došao u vidu
temeljnog napada na njegove usne. Usne su nam podivljale. Poljupci
koje smo delili su nas omamljvali.
- Nastaviš li me tako ljubiti i ostaješ sa mnom.
Ovo je razgovor koji želim. Sasvim je očigledno da je hedonist i iskusan, a
svejedno mi je davao do znanja koliko jako ga zadovoljavam.
- Pa, hoćeš li moći i sledeći vikend spavati ovde sa mnom?
- Volela bih, ali... – kako da mu kažem da moja majka nikad ne bi
odobrila ovu vezu.
- Ali ja se ne bih svideo tvojoj majci?
- ...Da, - tiho potvrdim. Ne želim vređati njegovu inteligenciju tvrdeći
suprotno. – Ne verujem da bi se dopao mojoj majci.
- Razumem, - odmahnuo je ravnodušno glavom.
- Ne ljutiš se?
222
- Mala, da mi je životni cilj dopadati se ljudima, verovatno bih pao u

depresiju nakon ove tvoje izjave. Nasreću, nije. Ona te pušta da spavaš
kod drugarica?
- Da.
- Onda sledeći vikend spavaš kod mene, - reko je to kao da iznosi
činjenično stanje. Nije mu bitno da li moja majka odobrava našu vezu li
ne. Važno mu je da ću i sledeći vikend spavati kod njega.
Da li sad da mu kažem da mi slede tri dana bez mame? Ne neću. Biće
to iznenađenje
- Najradije bih zapalio sve tvoje haljine i naterao te da se samo ovako
obučena krećeš po stanu, - našalio se. Još uvek me je čvrsto držao u
zagrljaju prelazeći prstima preko mojih golih nogu.
Srećna sam! Osećala sam se kao da je mesto u njegovim rukama – moje
mesto. Moja kuća. Praviš iliziju, Iria. Opomenu me neki tračak razuma koji
je još bio prisutan u meni. Da, pravim iluziju koju ću sa uživanjem pretvoriti
u stvarnost.
- Šta si uradio sa čaršavom?
- Stavio u prljav veš.
- Molim te, dopusti mi da je ja operem, - zamolim ga.
- Razmišljam da je okačim negde da svi mogu videti. Kao i fotografije.
Nasmejala sam mu se. Nisam verovala da bi on to i uradio.
- Kad ću moći da ih vidim?
- Kad se vratim od majke?
- Ideš negde? - Zar ja ne bih trebala da budem upoznata sa njegovim
planovima? Majka mu živi na Fliridi koliko se sećam.
- Jebem mu. Nikad nikom nisam govorio o svojim planovima. Idem
sledeće nedelje posetiti majku. Vraćam se u četvrtak. Iria, - primetio je
nagli pad mog raspoloženja. – Idem zbog tebe.
- Ne moraš ići zbog mene, - rekla sam tiho trudeći se sa navirućim
suzama. Kako sam samo mogla pomisliti da bih mogla zadovoljiti
ovakvog muškarca. Ja koja se do pre sedam dana nisam znala ni ljubiti
kako treba. Sad odlazi, kad se vrati sledi rečenica; Trebali bi da se viđamo
sa drugim ljudima. I onda kraj.
- Moram, mala. Videla si delić seksa od onog koliko mi treba. Rekao sam
ti, moja pravila, a ona su jako zahtevna. Dajem ti vreme da se spremiš.
- Znam da mi treba vreme... da naučim. ... Ali, ne moraš da ideš zbog
tog. Rekao si da sam te zadovoljila?
- Jesi. Jako, - rekao je to toliko iskreno i odlučno da tek sad nisam ništa
razumela.
- Zašto onda?
- Mala, idem jer me svi tamponi sveta neće sprečiti da uđem u tebe kad
mi se digne. Kao ni mesto i vreme.
- Ti si lud, - nasmejem se i poljubim ga.
- Vidim i sam, - namignu mi.
223
Au, šta je sad ovo trebalo da znači?
* Magical Morning (Čarobno jutro) – Nina Badrić
224
DVADESETČETVRTO POGLAVLJE - Kenrick
Boston, USA, subota,28. maj, 2007. godine
V
eći deo svog život sam sam, ali ta samoća mi nikad nije teško
padala. Navikao sam na nju. Ona je bila sastavni deo mene
od mog rođenja. Sada mi je smetala. Moji instikti su me
upozoravali na to onog trenutka kad je Iria skinula moju majicu sa svog
prelepog tela koje sam proteklu noć uzimao istom onom vatrenom
željom koja je u njoj bila dok mi se davala, da bi obukla svoju haljinu koju
je sinoć imala na sebi i krenula da se vrati svojoj kući.
Pogledao sam u sat na svojoj ruci. Devet i četvrt. Izašao sam sa Iriom iz
ovog stana oko jedanaest. Više od devet sati sam proveo izbegavajuć
vratiti se kući jer sam znao šta me čeka. Dobro, dva sata sam iskoristio u
trčanje. Hteo sam pozvati Iriu da mi se pridruži, ali sam odustao jer bi mi
bilo nemoguće trčati sa erekcijom. A ona moju kitu drži u konstantno
podivljalom stanju. Još sad kada znam da mastrubira posle sastanka sa
mnom – nema mi mira. Najeb'o sam.
Morao sam da se ugrizem za jezik i ne priznam joj da sam te protekle noći
skoro tucao dušek na kom sam spavao. Jutra su bila posebno teška.
Ovo jutro je bilo najlepše koje pamtim. Ne samo jutro. Čitava noć. To
moje neverovatno dobro raspoloženje jutros, dok sam doručkvao u
društvu devojke koja me je zabavljala svojim duhovitošću, pronicljivošću,
vedrosti i prirodnosti nestalo je čim sam izašao iz kuće. Čovek bi bio lud
kad ne bi poželeo više od jednog takvog jutra sedmično.
Pomisao da je iznenadim u kućnom ambijentu kad bude sama prerasla
je u odluku. Moram je videti kakva je kad se ne nada nikom. Ne trpim
neuredne žene, ma koliko one lepe i poželjne bile.
Bacio sam ključeve od auta na sto i pogledao prešao po praznom stanu.
Njen miris i znak da je bila ovde su ostali, ali gde je ona tu nije ovako tiho.
Napravio sam grešku kad sam odlučio dovesti je ovde. I na to su me
upozoravali moji instikti. Nisam ih poslušao, jer je želja da budem u njoj
bila prevelika. Veća od rizika. Iria nije devojka koja kroz život prolazi
nezapaženo. Ona ostavlja trag da je tu bio smeh. Bio. Prošlo vreme.
Ne znam koja je sila upravljala sa mnom. Postao sam je svestan tek kad
sam osetio zatezanje pantalona jer sam se morao sageti da bih iz mašine
za veš uzeo prljav čaršav. Da me jebeš. Nisam valjda imao nameru
udahnuti miris naših znojnih tela pomešanim sa mirisom njenog
devičanstva? Ali nisam mogao ne setititi se kakva se mlada vučica
valjala sa mnom u tom krevetu, na tom čaršafu. Iria je to bila: Mlada
vučica koja je dugo oklevala pariti se sa mužijacima. Izbegavala je sve
koji su joj se ponudili dok joj hormon nisu proradili. Pustila je partnera koji
joj je uzburkao hormone i otkrila i sebi i meni koliko je ona ustvari strasna.
225
Ona nije bila ni svesna da mi je skoro otkinula parče kože sa vrata dok je
svršavala. Nije da sam se bunio. Nastavio sam. Bilo mi je lepo koliko i njoj.
Vratio sam čaršaf u mašinu, uključio je i izašao iz prostorije koja je služila
kao vešernica.
Ovo mora da prestane. Moram kontrolisati želju za njom. Moj život je jasno
isplaniran i usmeren. Napravio sam izmene koje uključuju nju, ali na način
koji je za mene pogodan, a za nju poguban. Nisam samo bio sasvim
načisto u kojoj meri bi za nju bio poguban, s obzirom da je nikad nisam
pitao šta misli o prekidu studija, ulasku u brak i deci. Nije me ni briga. Treba
mi samo malo jebene sreće u vidu njenog izostanka krvarenja, pa da
prekid studija i brak budu činjenice koje se podrazumevaju.
Sebično sa moje strane, svestan sam toga, ali to sam ja. Sebični gad koji
misli samo na sebe i jebe mu se za druge pa makar to bila i majka
njegove dece. Brzo sam uvideo da ona nema dovoljno iskustva da shvati
što podrazumeva brak sa mnom. Premlada je za tu priču, premlada je za
mene, a ja sam i više nego preistrošen za nju. Srećom po mene, dovoljno
sam istrošen i nemoralan da joj uzmem sve, a dam joj samo titulu koja će
je smestiti u sam vrh visokog društva. Koliko sam upoznao Iriu, to jedino
što bi dobila od braka sa mnom – nju ne interesuje.
Ne moram biti sam i moram vratiti stvari na svoje staro mesto. Vadim
telefon iz džepa i po imeniku listam brojeve. Ironično sam se nasmejao
sam sebi. U telefonu imam desetak ženskih imena, ne uključujući mamu i
devojku. Svih deset su kurve. One sebe nazivaju manekenkama i
poslovnim pratnjama, a ja omiljenom mi tipu žena – kurvama koje se
toliko dobro jebu da sam pristao na razmenu telefona.
Znam odlično kako svaka od njih izgleda i u čemu je dobra. Neću je
dovesti u stan. Neću joj dopusti da me grli, neću je ljubiti. Samo ću je
izjebati i izbaciti Iriu iz glave.
U tom trenutku primam poruku od Chrisa. U baru je kod Mikea i nije sam.
Odlično.
Mikeov bar je bio ustvari striptiz klub koji se sastojao iz dva dela. Ja i Chris
smo bili u delu koji je rezervisan samo za Mikeove prijatelje i klijente koji
plaćaju mesečnu članarinu. Prostorija je okrugla, u sredini je podijum na
kojem su uvek plesale tri sasvim gole devojke, a okolo su u krug poredani
separei. Devojke nisu mogle videti za koga plešu ako oni koji sede to ne
žele.
Sa Chrisom u društvu su sedele dve devojke naših godina. Plavuša mu je
bila u krilu, a brineta je bila zapostavljena.
Seo sam do brinete i pozdravio se sa bratom. Upoznavši me sa
devojkama dao mi je do znanja da nisu kurve. Bile su razmažene drolje
za koje njihovi, prebogati očevi misle da su još uvek device. Čak bi se i
kladili na to ulažući sve svoje bogatstvo koje je generacijama sticano.
Chris je sa plavušom napustio separe ostavljajući me sa njenom
drugaricom. Ne sećam se kako je rekla da se zove. Nije ni važno. Dobila
226
je dobre preporuke u oralnim veštinama. To je jedino bilo važno. Iria mi je

celi jebeni dan u podsvesti. To mi je išlo na živce i nerviralo me. Treba mi
da mislim na nešto drugo, a iz iskustva znam da u tom seks i borbe
najbolje pomažu.
Brineta je osetivši moje neraspoloženje počela da me zavodi svojim
osmesima i pričama koje bi trebale biti duhovite i tako me oraspoložiti.
Nije imala nikakve šanse. Moja dobra volja nestala je onog trenutka kad
sam sa Iriom izašao iz stana.
- Dosadno ti je i nervozan si? – Jebi ga. Sad se igra psihologa sa mnom.
Nisam je ni pogledao. Nije mi padalo na pamet da joj odgovorim.
Čekala je nekoliko trenutaka bilo kakav odgovor od mene, a kad je ni
posle nepristojno dugog vremena nisam udostojio bilo kakvog
komentara uradila je ono što većina žena radi; nastavila braniti svoju
tezu. – Bezvoljno trljaš vrat i tako se pokušavaš rešiti nezadovoljstva i
dosade. Sve ti ide na živce, sve ti je dosadno. Mogu te oraspoložiti, -
šapnula mi je ližući mi uho.
- Možeš pokušati. – To je bilo dovoljno da se skine i spusti na kolena. Voleo
bih da uspe, jer mi trenutno ne treba fizičko olakšanje, a ni uživanje. Treba
mi psihičko olakšanje.
Otkopčao sam pantalone i dohvatio kondom. Pogledao sam u usta
devojke koja je klečale ispred mene gutajući pogledom moj nabrekli
kurac dok je oblizivala pune usne obojene jarko crvenim karminom. Ima
lepe usne. Ustvari, stvarno je lepa devojka. Krpica koju je skinula, a koj
naziva haljinom je skupocena, ali neetiketirana. Znači da devojka kupuje
u buticima zatvorenog tipa koji su rezervisani samo za ekstremno bogate
porodice.
Bacio sam joj kondom. Znala je šta treba da radi. Zubima je pocepala
foliju i stavila gumeni kolut u usta.
- Bez ruku, - naredio sam joj. Potvrdno je klimnula glavom i polako uvlačila
moju erekciju u svoja usta. Gledao sam kako deo po deo mene nestaje.
Nije se opterećavala uvući ga celoj jer je dobro procenila da bi samo
gubila vreme na nešto što neće uspeti.
Ženi su puna usta, oči iskolačene i suze, ali to je ne sprečava da priča
koliko je zadivljena debljinom, veličinom i tvrdoćom mog kurca. Ustvari,
bila je zadivljena sobom. Mislila je da je njena zasluga što je od mene
napravila mešavinu lava i magarca.
Brineta je pušila kao da je čitav život samo to radila. Bila je dobra u toj
disciplini i davala sve od sebe. Marljiva je, ne može čovek tu dati nikakvu
primedbu. Problem je bio u meni. Sasvim sam nezainteresovan.
Uzeo sam telefon i okrenuo Iriin broj.
- Nešto hitno? – Brineta opet priča punih usta.
- Devojka.
- Aha, - promrlja i nastavi raditi ono što najbolje zna.
„Kenrick!", čujem njen glas iz zvučnika.
227
- Hoće li tvojoj mami biti čudno ako zaključaš vrata svoje sobe dok
spavaš? – Znam da je ona sad previše iznenađena ovim mojim pitanjem
da bi prevrnula očima na moj način komuniciranja da odmah prelazim
na stvar.
„Ne,... neće. ...Zašto?", čujem joj u glasu strah pomešan sa uzbuđenjem.
- Ostavi otkljčana ulazna vrata u narednih dvadesetak minuta. Gde se
nalazi tvoja soba?
Sva je zbunjena, ali odgovora mi.
- Vidimo se kod tebe, - prekinem razgovor i pomerim se da oslobodim
kitu napaljene brinete. – Moram da idem, - govorim joj dok me prvo
zbunjeno, a onda u neverici gleda kako vraćam alatku u pantalone i
napuštam separe. Chrisu ne moram ništa govoriti.
- Ne možeš ovako da me ostaviš, - viče ona besno.
Mogu. Pomislim, ali joj ništa ne govorim.
Do Iriine kuće mi je trebalo tačno deset minuta. Stepenice su, kako mi
je objasnila, levo od ulaznih vrata, a zadnja vrata na spratu vode u
njenu sobu. Lagano stisnem kvaku i uđem. Iz prostorije desno od mene
dopirali su ženski glasovi i prijatan miris sveže spremljene hrane.
Prepoznao sam Iriin glas i još dva nepoznata. Imaju goste? To nije moja
briga. Veština nečujnug kretanja kojom sam morao ovladati dok sam u
Istanbulu zarađivao pare radeći kao uterivač dugova mi je sad dobro
došla. Mogao sam obići čitavu kuću da me ne primete. Nisam sad
imao volju za tim. Zakoračio sam na stepenicu i zaputio se prema svom
cilju, Iriinoj sobi.
Sat na zidu u kuhinji je otkucao jedanaest časova. Kenrick je rekao da

mu treba dvadeset minuta. Još uvek ne mogu verovati da je on sad
možda gore u mojoj sobi. Dlanovi su mi se znojili od koliko sam bila
nervozna i uplašena. Ne znam da li mi je drago ili me je strah od
ponovnog susreta sa njim. Interesantno, ali nisam ni pomišljala šta ako ga
mama vidi u mojoj sobi.
- Iria, ljubavi, šta je sa tobom? – pita me mamina prijateljica, gospođa
Corby.
- Ništa.... Još uvek sam pod utiskom... kocerta, - lažem.
- Koncert je bio savršen, ljubavi, - mama me pomilova po kosi i poljubi.
- Ja bih se sad povukla na spavanje, - kažem. – Doviđenja, gospođo
Corby, - pozdravim se sa njom i okrenem se mami. – Laku noć, majko.
Vidimo se sutra.... Zaključaću vrata.
- Laku noć, ljubavi. Zaključaj se. Ja ću odvesti Mirandu, pa ću i ja leći
spavati.
Mahnem im još jednom i krenem uz stepenice.
Otvorila sam vrata svoje sobe, ušla u mračnu prostoriju, zatvorila ih i
zaključala. Stala sam kraj kreveta pogledom tražeći visoko, muško telo.
Ništa. Sve je mirno i onako kako sam ostavila. Osećaj nezadovoljstva mi
228
prostruja telom. Ipak nije mislio ozbiljno. Duboko udahnem i slegnem

ramenima.
- Dobro veče, lepotice, - čujem prigušen, promukao Kenrickov glas i
osetim dlan jedne ruke preko usta, a drugom rukom me uzima oko struka
i privlači uz svoje čvrsto telo, spušta usne na moj vrat, a ruku koja je bila
na mom struku zavlači ispod moje košulje.
- Treba mi tuširanje. Video sam da imaš kupatilo u sklopu sobe, - šapuće
mi u vrat između poljubaca i skida dlan sa usta.
- Da, ali gledaćeš u pločice, - našalim se okrećući se prema njemu.
Zagrlim ga i poljubim.
- Gledaću u tebe. I ti ideš, - poljubi me još jednom, nestrpljivim pokretima
oslobodi nas odeće, uze me u naručje i ponese prema kupatilu.
Pokrila sam svoje golo telo prekrivačom stideći se pogledati ga. Sad
razumem da je bio u pravu što se tiče vremena koje mi davao da ga
prihvatim u potpunosti. Nešto se promenilo. Nisam znala šta, ali osećam
da je nešto drugačije. Bilo je to smešno jer sam čitavu prošlu noć bila sa
njim, u njegovom krevetu. I pre par trenutaka smo imali još jedno jako
intimno tuširanje i osećala sam se zaštićeno njegovom blizinom. Sad dok
stoji pored mog kreveta sasvim nag, moćan i prelep, on mi je stran, a ja
sam ranjiva.
- Iria, stvarno je kasno za skrivanje, - opomenuo me je ciničnim tonom.
Ugrizem se za usnu i sama shvatajći u kako smešnu situaciju sam samu
sebe dovela. Ali nije mi bilo pomoći, jer nisam znala šta da uradim da bih
izašla iz iz ovog.
- Žao mi je. ...Hoćeš li leći pored mene? – čula sam sebe kako govorim.
Ne gledajući u njega, podigla sam pokrivač, napravila mu mesta pored
sebe i čekala šta će on sad napraviti. Ne bi me iznenadilo da on sad
poželi otići. Stvarno se ponašam kao dete.
On me uhvati za ruku u kojoj sam držala kraj svilenog pokrivača i privuče
u svoj zagrljaj. Moje jedre, nežne grudi sudariše se sa njegovim čvrstim i
maljavim. Telom mi prođe ona poznata drhtavica koja me hvata uvek
kad se nađem u njegovom zagrljaju. Moje izdajničko telo ga je opet
poželelo. Bila sam iznemogla, još se ni približno nisam oporavila od prošle
noći, sve me je još uvek bolelo, ali najradije bih da me baci na ovaj krevet
i uzima istom onom žestinom kao što je to radio pre.
Uzeo mi je lice u svoje tople dlanove. – Kaješ li zato što si spavala sa
mnom?
Pokrijem svojim šakama njegove i lagano protrljam obraze o njegove
dlanove. – Naravno da ne.
- Dobro. I meni i tebi treba san. Sutra želim ozbiljno razgovarati sa tobom.
Ne sad, Iria, - opomenuo me je, jer sam htela odmah znati šta je tako
ozbiljno.
229
Čim nas spusti na krevet stisnem se uz njegova prsa, zavučem lice ispod
njegove brade, a moj vreli dah se odbija od njegov vrat i vraća u moje
lice. Pomaknem nogu i zavučem je između njegovih. Posve sam stisnuta
uz njega i to je moje najlepše mesto na svetu.
- Spavaj sad, mala. - Spusti poljubac na moje usne i stisne me još više uza
se. Među nama nema baš nimalo prostora. Poljubac je dug i vruć.
Osećala sam njegovu probuđenu erekciju. Pritisnula sam kukove uz
njegove i počela ih pomicati.
Zaustavio me je. - Lezi i spavaj, Iria. Probudila bi svoju majku koliko bi te
bolelo da te sad uzmem.
- Volela bih biti na tebi, - hrabro mu šapnem.
- Kad se vratim, možeš me jahati koliko hoćeš. Sad spavaj, - naredi mi.
Zatvorim oči i usnim sigurna i zašuškana u njegovo snažnim rukama.
Drugo jutro uzastopno budim se okružena toplinom snažnog i krupnog

muškog tela koje je ispruženo pored mene. Podigla sam glavu sa
njegovog ramena. Verovatno ga užasno boli, jer sam svoj jastuk u toku
noći koristila da ugušim vrištanje na koje su me terali orgazmi. I ova noć
je bila puna seksa bez seksa, kako je on rekao. Nije nam spajao tela.
Zadovoljavali smo se oralno ili bi me probudio stavljajući u moju šaku svoj
ogromni ud i zahtevao od mene da ga rukom dovedem do vrhunca. Od
njegovih silnih ejakulacija naša tela i krevet na kojem smo spavali je lepljiv
i flekav.
Upoznao me je sa još jednim delom sebe. Pokazao mi je muškarca
zahtevnog, zapovednog, nemilosrdnog, koji posle ostavlja pustinju, koji
ne traži predaju – samo uzima. I mislila sam da mi je uzeo sve, telo i dušu,
ali to nije bilo sve.
Uzeo mi je i više. To više mi je hteo vratiti, ali nije mogao. Znam da bi dao
sve da može, ali ne može.
Sela sam na svoja kolena i posmatrala ga moćnog i usnulog. Snaga je
isijavala iz njega. Pomislila sam da je kao neko Božanstvo, ali da jeste u
njemu ne bi stanovao ovaj nemir koji je skoro opipljiv. Kao tvrdoglavo,
jogunasto dete sa kojim moraš imati strpljenja i milovati ga koliko god mu
je to potrebno da se umiri. Moje ruke su smirujuće delovale na njega,
likovala sam ponosno. Uvek kad bi mi rekao da ne skidam ruke sa njega
ili da ga nastavim dodirivati, ja znam da on želi umiriti nemirnu zver u sebi.
Koliko mi je samo puta rekao da pričam bilo šta, samo da pričam. Priznao
mi je da čak i kad bi pričala najveće gluposti, a rekao mi je da od mene
još ništa glupo nije čuo, moj glas bi ga smirivao. Mogao bi i njih slušati. U
tim trenucima bila sam jako ponosna na sebe. Ti trenuci su doprinosili da
ga volim više, više i više.
Klizila sam pogledom od tvrdih, muških usana koje su me ljubile žestinom
koja je od mene zahtevala da mu istom odgovorim. Pogled mi je dalje
klizio preko ravnih , širokih i moćnih ramena na kojima sam se osećala
230
sigurnom, snažnih ruku koje su posesivno prelazile po svakom delu mog

tela, istraživale ga, milovale i rasplamsavale vatru u njemu, maljavih
grudi, mišićavog stomaka i ogromnog uda koji je bio duboko u meni.
Tako duboko da mi je svakim svojim novim probijanjem u moje telo
dotaknuo srce i bacao me u visine za koje nisam znala da postoji. Prvi put
ga vidim u ovom položaju. Jeza mi prođe kroz telo. Nije ni čudo što me je
onako bolelo. Kako je ova stvar stala u mene?
To koplje koje stoji uspravno, sa širokom glavom na svom vrhu razbuktalo
je zapaljenu vatru u mom telu. Podigla sam pogled da bih se uverila da
Kenrik još uvek spava. Rekao mi je da mogu da se igram sa njim koliko
hoću, pomislim nestašno, sećajući se njegovih reči. Razmišljam da li da
ga uzmem u usta ili da sedem na njega. Šta mi daje više kontrole?
Uzmem li ga usta, on će kontrolisati. Sedem li na njega? Mogu pokušati.
Biće to teško izvodljivo, jer ne želim da ga probudim. Ona blesava Iria u
meni želi da mu pokaže kako je biti iskorišten u snu. Trebala bih biti na
kolenima, sa bedrima okružiti njegove bokove i osloniti se dlanovima na
njegov stomak? To mi je delovalo logično. U ovoj vezi svakako ništa nije
logično, pa ne mora biti ni ovo.
- Za taj poduhvat trebaš biti mokra, - čujem promukao glas iznad sebe.
- Ti baš sve moraš pokvariti, - kažem ozlojeđeno kao dete kom su upravo
uzeli ispred nosa najlepšu poslasticu.
- Praviću se da spavam, - naceri mi se. Pogleda u sat na svom telefonu.
– Jesi li sigurna da smo sami?
O! Moj! Bože! Sasvim sam zaboravila na majku.
- Koliko je sati?
- Osam i sedam minuta.
- Ona je otišla na tenis, - odahnem. - Subota i nedelja su dani kad moja
majka od osam do jedanaest igra tenis sa drugaricama.
- Teniski teren je negde u blizini, s obzirom da je otišla pre pola sata.
- Bio si budan sve vreme?
- Ne sve. Samo osetim i najtiše pokrete. Nego, ja ću sad da se pravim da
spavam najčvršćim snom, ali prvo moram proveriti koliko si mokra, - reče
i uvuče jedan pa drugi prst u mene. Bilo je sramno koliko sam mokra
unutra. Još sramnije je moje izdajničko telo koje je njegove prste
pozdravilo, automatski praveći krugove oko njih. – Spremna si za rodeo,
- reče promuklim glasom nevoljno izvlažeći prste iz mene.
- Bez ruku, - zavodljivo ga gledam ponavljajući one iste reči koje on meni
ponavlja savaki put pred oralni seks.
- Kako bez ruku? – pita dok nemirnim pogledom gleda kako mu sedam
na dno stomaka sa nogama savijenim u kolenu oko njegovih kukova. Bio
je u apsolutnoj neverici da sam to tražila od njega.
- Tako lepo. Ne smeš me dirati, - uzmem mu ruke i stavim mu ih ispod
glave, namerno ga bradavicama češući po licu. Podiže glavu
pokušavajući jednu od njih uhvatiti u usta. Dozvolila sam samo da prođe
231
jezikom preko vrha jedne I izmakla mu se. Taj osećaj kad su moje
bradavice u njegovim nemilosrdnim ustima će me dovesti do potpune
predaje. Znam da ću mu se i ovaj put predati, ali ako to uradim, onda
neka bude po mom.
- Iria, to ti nije pametno, - upozori me režući, pokušavajući sakriti koliko je
napaljen I koliko će mu snage trebati da mi udovolji. – Znam šta hoćeš.
Veruj mi, moglo bi stvarno biti loše dok ti demonstriram ko ima kontrolu,
ko jebe, a ko prima.
Strogi, nemirni sjaj u njegovim mračnim očima me je za trenutak naveo
da odustanem, ali drvena Iria više nije u meni. Ova druga, koju
obožavam, mi kaže da nastavim. Odlučim ga još viš izazivati. Znam kako
na njega deluje kad se ugrizem za usnu. Pa, ugrizem se jako. Tako jako
da sam morala zastenjati. Nadvijem se nad njim, jezikom poližem
njegove usne I tiho prošaputam da pristajem biti kažnjena.
Hteo je nešto da kaže, ali nisam mu dozvolila. Jezikom sam pravila vlažnu
liniju prelazeći preko njegovog vrata, između grudi I pupka.
Pogledala sam ga. Pratio je moje pokrete savršeno se kontrolišući. Njego
telo je bilo sasvim mirno. Jedino su oči gorućeg srebra govorile šta je u
njemu. U njemu je požar.
Znam da moram napraviti nešto jako bezobrazno ako želim poljuljati ovu
njegovu samokontrolu. Pa, uradim to.
Gledam u sive oči koje gore dok stavljam jedan, pa još jedan prst u svoju
vruću ribicu I par puta uradim unutra-van, da bih skupila što više od mojih
unutrašnjih sokva u kojma su moji prst plivali. Telo mi obli crvenilo srama.
Stvarno me je bilo sram koliko sam napaljena. Njegova kontrola je pucala
po svim šavovima. Ličio mi je na zver koja se umirila pred izlazak iz kaveza,
obećavajući krš i lom kad izađe.
Lagano stenjanje proprati izvlačenje jednog pa drugog prsta I pritiskanje
dlana na otvor. Osetila sam kako mi se tečnos sleva u šaku. Njegovi mišići
su se počeli grčiti, a vilica stezati. Ruke je I dalje držao ispod glave.
Vrhovima mokrih prstiju pređem po širokoj, vlažnoj I vreloj glavi njegovog
uda ostavljajući još vlažniji traga, a onda uzmem njegovo tvrdo koplje u
šaku I razmažem moje sokove po čitavoj njegovoj dužini.
- U kurac, Iria, - prostenje on promuklo. Vidim trzanje moćnih mišićana
njegovim rukama. Verujem da bi me sad uhvatio za kosu I nabio mi svoju
erekciju u usta. To je I moj plan.
- Kako glasi ona reklama za mešani sok?
- Da me jebeš! – povika frustrirano. - Sad si se setila soka i reklame, - skoro
viče na mene.
- A kad onda? Mislim da je se radilo o kola ljubi naranžu, - izazivam ga.
- Kola ljubi narandžu je kad svršim u tvoju, narandžom natopljenu pičkicu.
- Dobro, onda pepsi, - kažem I stavim vrh njegovog vlažnog uda u svoja
usta. Jezikom pokupim mešavinu moje I njegove tečnosti. Ovo je toliko
ludo da istinski uživam, pomislim u sebi.
232
- Mmmm, moraš da probaš ovaj mezzo miks, - kažem ne vadeći vrh

njegove erekcije iz svojih usta.
- Iria, plakaćeš koliko ću te izjebati posle ovog, - reče mi promklo i jedva
savlađujući svoju ćud on mi se prepusti. Jebo te! Daje mi konrolu.
- Rekao si mi da se mogu igrati sa njim koliko hoću, pa igram se, -
provociram ga podsećajući ga na njegove sopstvene reči.
- Rekao sam ti i da ćeš plakati koliko ćeš biti izjebana, - podseti me
promuklim glasom od iščekivanja. Za njega više nisam bila sasvim
predvidiva. Sav se usredočio na moj sledeći potez. Neću da ga
razočaram. Znam šta voli. Voli da je duboko u meni. U bilo kom delu
mene.
Pređem jezikom čitavom dužinom njegovog uda, vratim se nazad
njegovim usna i pre nego nam spojim jezike zavučem grubo prste u
njegovu kosu.
- Probaj, - kažem mu tiho i uronim svoj jezik u njegova usta.
Dočekao je moj jezik spremno i iskusno. Nogama mi je zarobio donji deo
tela, a usnama gornji. Ja sam njega poljubila, ali on je mene ljubio. Oboje
smo glasno stenjali, nijedno nije htelo da prekine. Njegove usne su bile
svud po mom licu. Bilo je čudno. Nije me grlio rukama, grlio me je strašću
koja me je pekla. Bili smo u divljoj, plamtećoj groznici, žudili smo jedno za
drugim, goreli od potrebe da se sjedinjimo. Njegovi divlji poljupci su me
držali zarobljenu dok je vatra u nama sve više i više jačala. Kada nam je
postala nepodnošljiva, kad je potreba za spajanjem bila hitna –
oslobodio je prvo donji, pa gornji deo mog tela.
Povukla sam se u sedeći položaj. Njegovo veliko koplje dodirivalo mi je
stomak čekajući da me ispuni.
- Mala, osećam kako plusiraš, - projecao je gledajući kako se vatreno
crvena i crna boja naših stidnih dlaka mešaju.
Plusiranje koje je on osećao bilo je u skladu sa kucanjem mog srca i zvona
u venama i ušima. Bila je to želja koja me je terala napred. Potreba da
ga osetim u sebi opet je nadjačala potrebu za novim udisajem vazduha.
- Bez ruku, - naredio mi je kad sam se podigla nameštajući svoj ulaz na
njegovu erekciju.
Poslušno sam klimnula glavom.
Polako sam se spustila i pogledom pratila kako njegov široki vrh nestaje u
meni. Osećala sam kako se rastežem. Zahvalila sam Bogu što je žensko
telo napravljeno na ovaj način da bi primilo muško. Ipak, nije bilo
dovoljno. Unutra je bilo jako usko. Zastala sam.
- Hajde mala, spusti se na njega.
Spustila sam se niže. Uzdahnula sam. Ovo neće ići. Činilo mi se puno
lakšim kad je sve bilo prepušteno njemu. Činio mi se kao da je jutros
mnogo veći. Udahnula sam i hrabro se spustila još malo, gledajući kako
još jedan deo uda krutog poput železa, vrućeg poput čelika nestaje u
meni.
233
Podigla sam se pa opet spustila. Bila sam vrela, mokra, ali i jako uska.
- Volela bih da nisam ovako uska, - kažem bolno stenjući od potrebe da
ga osetim celog u sebi i manjka hrabrosti.
- Jebeno si savršena takva kakva jesi, mala, - prostenja. I njega je, kao i
mene oblevao znoj. Kosa mu je bila sasvim vlažna. – Prebaci svu kosu na
jednu stranu i masiraj svoj klitoris, - naredi mi promuklim glasom.
Uradim kako je rekao.
- Jesam li ti već rekao koliko imaš lepu kosu, koliko si lepa, koliko te želim,
koliko si mi..., - tu zastade. Trebao je reći nešto nije želeo da ja čujem,
nešto što ni on sam sebi nije hteo priznati. Na početku to je bila samo
njegova strategija da mi skrene misli, da se opustim i ne mislim na bol. Ta
misao me je raznežila. Polako sam nastavila da se spuštam na njega. U
isto vreme dok sam se spuštala on je kukovima napravio moćan prodor
prema gore. U sekundi je bio duboko u meni, ispunio me. Dodirnuo mi
srce. Vrisnula sam.
Taj osećaj je bio jednak onom kad mi je oduzeo nevinost. Nevinost nisam
mogla vratiti i opet proživeti njeno davanje, ali ovaj jesam. Zato sam se
prvo polako, a onda sve brže i intenzivnije spuštala i podizala. Jahanje je
prava reč. On me je pratio ritmom I uzdasima, terao me da pravim
krugove oko njegovog uda čeličnog I krutog, glatkog I vrelog, da
pomeram bokove gore dole, da se pokrećem kao da sam na valovima,
da ga osetim duboko u sebi.
Telo mi je podivljalo kao nikad. Kenrickove ruke su I dalje bile ispod
njegove glave, ali I tako mi je uspeo kontrolisati telo. Sve ono što mi je
hteo raditi naveo mie je da radim sama sebi.
Moje ruke su umesto njegovih bile svud po mom telu, mrsila sam svoju
kosu, masirala svoje grudi, vukla se za bradavice.
- Osloni se dlanovima na moja bedra, otvori oči i nabijaj se na mene što
snažnije možeš, - jedva sam ga razumela šta priča jer mu je glas bio
drhtav i isprekidan. Oboje smo glasno disali. Ja nisam mogla govoriti.
Klimnula sam potvrdno glavom i sledila njegove upute.
Dao mi je puno erotičnih trenutaka koje nikad neću zaboraviti. Ovaj, dok
gledam kako njegova golema erekcija nestaje u meni I izranja iz mene,
zvuk sudaranja naših tela I sjaj mojih vatrenih malja koji se probija kroz
njegove crne, je sigurno još jedan od njih.
- Diraj me, Kenrick.
- Hvala kurcu, - urliknuo je. Istog trenutka njegovo telo se ispravilo,
podigao me je sebi u krilo I snažno zagrlio.
Obavila sam mu ruke oko vrata, snažno ga zagrlila I potražila njegove
usne.
- Ništa ne može zameniti tvoje ruke, - priznala sam kroz vriske koji su dolazili
od nadolezećeg orgazma koji je ubrzan osećajem njegovih prstiju
zarivenih u kožu mog dupeta.
234
Poludeo je od ovih mojih reči. Uhvatio me je snažno oko struka ne dajući

mi da se pomerim. Podigao me je ostavljajući samo vrh svog uda u meni.
– Ovako duboko hoću da me primiš u sebe, - kaže mi promuklim glasom
gledajući me u oči. Dublje u meni ne možeš biti. Nema dublje. Pomislim.
Bila sam spremna na njegov prodor, ali da me spusti na sebe. On je
uradio suprotno. Držao me je u mestu dok se punom dužinom zabijao u
mene. Bilo je previše, previše duboko i previše bolno.
- Boli me, Kenrick, - vikala sam. Stvarno je bolelo. Ovako bolno nije bilo ni
prvi put. Mislila sam da će prestati, trebalo mi je da prestane, ali nije.
Nastavio je jednako grubo i brzo. Što je mene više bolelo njegov ud je bio
tvrđi, on je više uživao. Telo mi se grčilo, ali ovaj put ne od užitka. Ni ono
nije htelo ovakvog Kenricka.
- Kažnjavaš li me ili ti treba?, - uspela sam da ga pitam dok su mi se suze
slevale niz lice, padale na njegova ramena i slevale se na njegova,
tintom obojena leđa.
- Treba mi da te kaznim, - grubo mi odgovori.
- Boli me, - prošaputala sam glasom drhtavim od straha pred onim što
nadolazi. Ovaj put neću vrištati od orgazma, plakaću od bola, baš kako
je rekao. Bol na koji sam se pripremila ovaj put nije došlo. Prestao mi ga
je nanositi. Stisnuo je vilicu, celo njegovo telo je bilo u grču kao da mu
treba sva snaga koju poseduje da bi uradio nešto što nije nikad pre.
Zagrlio me je toliko jako da sam osetila krckanje sopstvenih kostiju. Spustio
je svoje usne proždrljivo na moje, čvrsto nam primakao bokove i uradio
nešto što me je iznenadilo; obuzdavao je svoj žestok nagon da bude
brutalan. Celo njegovo telo bilo je jedan front gde se vodila borba
između nagona, potrebe i želje. Već sam mogla reći da ga poznajem
pa nisam očekivala nežan poljubac nisam ga ni dobila, ali srce mi je
plakalo od sreće dok sam svedočila njegovim pokušajima da to bude.
- Pokušaću biti manje grub.
- Samo me nemoj kažnjavati, - prošaputala sam i počela ponovo uživati
u njegovom udu koji je i dalje bio u meni. Uranjao je do kraja, gurao mi
maternicu, njegova erekcija bila je u skladu sa njegovim izgladnelim
jezikom. Drobio me je, širio i silovito uzimao. Provukla sam ruke ispod
njegovih osećajući pod prstima brazde njegovih ožiljaka. Zaječao je.
- Iria, Iria, - dozivao je moje uranjajući glavu u moje rame, a vrele vlažne
usne I oštre zube u moj vrat. – Ovim te posedujem, - reče mi I pusti onog
silovitog grubog Kenricka iz sebe dok je ispuštao seme svog života
duboko u mene.
Raspala sam se. Nisam bila svesna ničega oko sebe. Samo vatra i
zajednički urlici koju su pravili najlepšu muziku koju su moje uši ikad čule.
Prevalio se na jastuk i povukao me za sobom. Disali smo teško. Nismo imali
snage govoriti, nismo ni trebali. Osećali smo. Ja sam osećala lupanje
njegovog srca, on mog.
235
- Želeo sam polako, ali se nisam mogao kontrolisati, - priznao mi je kad

nam se disanje umirilo prebacivajući me na jastuk. Jednom rukom se
podbočio, a drugu položio na moj stomak šireći duge prste po njemu.
- Ne želim polako, - ovo sam rekla ne misleći šta govorim. Pocrvenila sam
od glave do pete kad sam se čula.
- To sam I mislio, - nasmeši mi se.
Poljubi mi usne, jednu pa drugu bradavicu I stomak. – Treba nam tuš, a
onda razgovor.
Joj Bože, on je sinoć došao da bi smo jutros razgovarali. Sasvim sam
zaboravila. Više se I ne ljutim na sebe zbog te nove osobine da sve
zaboravim kad je on pored mene.
- Dobro ti ide opisivanje. Jesi li ikad pokušala da crtaš? – pita me dok stoji
go pored mog noćnog stolića, gleda moje porodične fotografije I
peškirom suši kosu.
- Jesam. Onako. Muzika I ples mi više leže, - odgovorim mu tražeći po
ormanu odgovarajuću haljinu. Opet me boli između nogu. Nema ništa
od pantalona ili helanki.
- Sviđaju mi se. Dok si ih opisivala zamislio sam ih upravo ovakve.
- Drago mi je.
- Lepa ti je soba, - rekao mi je privlačeći me sebi u naručju nakon što smo
se obukli.
- Hvala, - kažem ponosno prelazeći pogledom po prostoriji i zaustavljajući
ga na radnom stolu gde je u kristalnoj vazi stajalo cveće koje mi je
poklonio.
- To je samo cveće, Iria, - prevrnuo je očima opazivši gde mi se pogled
zaustavio.
- Lepo je. I od tebe je, - prošaputam i poljubim ga u usne.
- Od koga je ono na stolu u trpezariji? – gledao me je ozbiljno, pravo u
oči dok je čekao moj odgovor.
Pravi je đavo. Ništa mu ne promiče.
- Neko me obožava tajno, - koketno mu odgovorim.
Njemu ništa od ovog nije bilo smešno.
- Kako se zove?
- Tajni obožavalac, - podsetim ga nastavljajući se smeškati. Ljubomoran
je! Vrištalo je moje glupo srce od sreće.
- Ne razumem se u cveće, ali ovo tvoje mi deluje jako skupo. Bi li ti
potrošila stotine hiljada dolara na nekog ko ne zna da si to uradila?
Uozbiljim se. Ima pravo.
- Nathaniel Stark, bio je na mom koncertu.
- Jesi li se kasnije srela sa njim? – nastavio je da me ispituje. Bio je sasvim
ozbiljan i krut. Njegov pogled me je fiksirao. Nije mi dao da skrenem
očima u stranu. Morala sam ga gledati u oči.
236
- Jesam. U klubu. Ustvari, ispred kluba. Bio je u društvu nekih devojaka i

onog tipa sa kojim si me upoznao, Ashtonom. Ponudio nam je da nas
uvede u klub bez čekanja.
- Nije ti samo to ponudio? – sad je bio ciničan i grub.
- Jeste. Ponudio se, indirektno, kao i ti, - morala sam naglasiti, - da nam
plati piće, ali smo odbile.
- Ja i on nismo isto, Iria, - skoro je vikao na mene.
- Znam, oprosti.
- Je li te zvao da izađete?
- ...Jeste, - prošaputam kao krivac.
- Hoćeš li izaći sa njim? – nastavio je hladno da me ispituje.
U romanima su ljubomorne scene sasvim drugačije. Zar me on sad ne bi
trebao privući sebi, raspitivati se deteljnije o svom „suparniku", ljubiti me
posesivno govoreći mi da sam samo njegova? On je čak i ljubomoran na
svoj način.
- Ljutio bi se? – hrabro ga upitam. Odlučila sam izaći sa Nateom na kafu
ma šta ovaj mračni i opasni muškarac o tome mislio.
- Ne, - njegov odlučan odgovor mi probi srce – nemam ništa protiv da se
viđamo sa drugim ljudima. Društveni život je svakom potreban, damo.
Ovo sam i želela i nisam. Ne znam ni sama. Znam da ću ići na tu kafu,
kao što znam da bih se sad volela malo svađati sa njim oko "Ne ideš!
Idem!"
- Šta ti je mama rekla na bogatog udvarača? – cinično se smešio.
- Isto što bi rekla i za tebe. Stari ste za mene, - htela sam da ga uvredim,
ali nisam uspela. Izgledalo je kao šala.
- Zar tvoja majka nije ništa primetila? – pitao je sumnjičavo me gledajući.
- Jeste, primetila je. Nisi štedeo moje lice.
- Nisam ništa štedeo, - prošaputao je prelazeći pogledom i vrhovima
prstiju po brojnim ožiljcima koje su mi napravili njegovi zubi, prsti i usne.
– Telo sam pokrila, ali lice nisam mogla.
- Šta si joj slagala? – Osetila sam cinični prekor u njegovom glasu.
- Ništa. Ona je pretpostavila da je to od nove kreme za lice,... ja sam
samo potvrdila, - I bilo je tako. Koža na grudima mi je još uvek blago
iritirana i osetljiva od grebanja njegovih malja.
- Moramo razgovarati, mala, - nevoljno me podseti. – Tvoja mama će
uskoro doći, a ako odlučimo da se pojebemo još jednom nećemo imati
vremena za razgovor, - opomenuo me je.
- Dobro. Slušam te.
- Za nešto više od mesec dana se vraćam u Englesku, - gledao me je
sasvim ozbiljnim pogledom. Glas mu je bio savršeno smiren i oficijelan.
Trnci su mi prošli telom, ne znam zašto. Ovo mi ne zvuči kao da hoće da
se rastanemo. - Dajem ti to vreme da razmisliš o povratku sa mnom.
O. Moj. Bože. Jako sam smela u svojim snovima i nadanjima, ali o ovom
se nikad nisam usudila sanjati. Kad smo pričali o privremenosti našeg
237
boravka u Americi, verovala sam da će to biti kraj naše veze. Provela

sam sate i sate smišljajući pravi način da mu saopštim da ću ga čekati,
da bih volela da nastavimo sa našom vezom, ma šta on pod njom
podrazumevao i na ostrvu.
Imala sam potrebu da se štipnem po obrazima i tako se uverim da ne
sanjam, ali nisam bila sama.
- Kako misliš... da se... da se vratim sa tobom? – jedva progovorim. Glas
mi je bio drhtav. Gledala sam ga u neverici.
- Kako sam i rekao, sa mnom. Imaću prilično obaveza kad se vratim. Od
Londona do Cambridga su nešto manje od dva sata putovanja autom,
- naglasio je to autom kao da bi mi mogao obezbediti i neko drugo
prevozno sredstvo. – Na pola puta je Harlow. Mogli bi smo iznajmiti kuću
negde na periferiji tog gradića.
On hoće da živimo zajedno. Odjeknu mi je kroz glavu. Duboko sam
udahnula. Ovo od njega nisam očekivala. Ovo nisam uopšte očekivala.
Ovo je prebrzo. Upozori me moj razum. A, šta se on ima javljati kad je sve
ovako lepo. Ovo je od njega, moje srce odgovara razumu.
- Živeli bi smo zajedno? – prošaputam sumnjičavo. Moram čuti od njega
da bih bila sigurna.
- Da, - potvrdi jednostavno. – Ova dva jutra koja sam se probudio sa
tobom su mi bila najlepša kojih se sećam. Ne želim se zadovoljavati samo
petkom na subotu.
– Mladi smo, - opomenem ga. Ne mogu verovati da bi on svoj turbulentni
tempo života, u kom je očigledno uživao, menjao za miran život sa mnom
u kući na periferiji nekog gradića.
- Ti si mlada, svestan sam toga. Razmisli.
- Predlažeš mi monogamnu ili ne monogamnu vanbračnu zajednicu? –
Ne mogu da verujem da sam ovim pitanjem nezvanično pristala na
njegov predlog.
- Moram li da se ponavljam? Ako ne želiš neku drugu devojku u mom
krevetu, onda uradi jedinu preostalu stvar i ti budi u njemu, - namignuo
mi je.
- Ako ne uspemo?
- Uspećemo, veruj mi.
- Moraćeš u tom slučaju da se upoznaš sa mojim roditeljima i ja sa tvojima.
On se namršti.
- Znam. Voleo bih da to mogu preskočiti, ali znam da bi ti insistirala na
tom. Nemam ništa protiv upoznavanja dok se oni drže podalje od nas, -
ovo je rekao hladnim, ozbiljnim tonom, baš onako kako je i zvučalo. –
Postoji li mogućnost da se preseliš kod mene dok smo ovde? – Ono što je
njemu jednostavno, meni je užasno komplikovano i obratno. Ovo bi i
trebalo biti jednostavno. Kad sam razmišljala o svom braku, znala sam da
ću sa svojim budućem mužem neko vreme prvo živeti nevenčano.
238
Devojka momka ne može upoznati ni za godinu dana koliko žena muža

za samo mesec.
Sad je idealno vreme da mu kažem da ću tri dana biti sama.
- Moj tata dolazi u sredu, pa će on i mama otputovati negde na tri dana.
- Sama si tri dana? – Kao da nije mogao verovati.
- Da. Ja sam velika devojka. Mogu ostati tri dana sama.
- Jesi li ikad bila u muškom delu kampusa na univerzitetu koji pohađaš? U
glavnoj dnevnoj sobi? Tamo je i kladionica.
- Naravno da nisam, - odmahnem glavom uvređeno.
- Iria, ti si na dobrih osamdeset posto tih kladioničkih lista.
Ostala sam bez reči. Znam da su Englezi ludi za kladionicama. Oni se
klade u sve. To traje već vekovima. Kladionice su deo njihovih života. Ali
ovde?
- Šta sa tim?
- Ništa. Sa mnom si.
- Ne razumem?
- Nisi ni svesna kako utičeš na muškarce, mala. Jesi li ikad primetila čist
seksualni nagon koji budiš kod muškaraca? Svih dobi, Iria.
- Ne preteruj. To mogu zahvaliti tebi, - prekorila sam ga. Počela sam biti
svesna tih pogleda tek nakon one večeri kad sam izašla prvi put sa njim.
- Manjim delom, - potvrdi on. – Znam kako sačuvati ono što je moje.
Ono što je moje. Ono što je moje. Pevalo je moje srce.
- Ja sam tvoja?
- Jesi. Moja si. Priličan broj puta sam ti dokazao.
- Onda si i ti moj.
- Želim biti tvoj. To znači da dolazim po tebe u četvrtak naveče i vraćam
te u nedelju naveče.
- Zašto ne bi smo bili ovde?
- Zato što si ti žena, a žena ide muškarcu u kuću. Ne obratno.
Prevrnem očima. Ne mogu verovati da je on lupio ovako primitivnu stvar.
On, najliberalniji od svih liberalnih muškardina. Kao da je odrastao na
škotskim visoravnima, a ne u modernom Londonu.
- Kako neko tako modernih shvatanja kao što si ti može reći nešto što
pripada srednje veku?
- Damo, ne znaš me. Ja još ni iz pećine nisam izašao, – povika kad je
video moje zabezeknuto lice. – Tvoji bi primetili da nisi bili sama, veruj mi.
- Dobro. Ubedio si me, - tetralno odmahnem rukom kao da je ubeđivanje
trajalo večnost.
- Jesi li bila na Winvian farmi u Charter Oaku?
- Ne. Gde je to?
- Na dva sata vožnje od Bostona. Prelepo mesto. Idemo tamo za vikend.
Chris i Jennfer će sa nama.
Htela sam da protestujem i kažem da se ne slažem sa tim. Nije me čak ni
pitao da li želim ići. Onda sam čula imena Jennifer i Christopher u istoj
239
rečenici i njegova navika da odlučuje umesto mene je pala u drugi plan.

Ma, otišla je u zaborav.
- Jennifer? Mislimo li na istu Jennifer?
- Ako misliš na onu što voli mešati boje, onda da.
- Oni nisu zajedno? Jenn ga mrzi?
- Duguje mu. Nešto je uradio za nju, a vikend sa njim je cena usluge. Pitaj
je, - jednostavno mi je predložio kad je video da mi upitnik iznad glave
ne prestaj sijati.
- Tvoja mama, - poljubi me, štipnu za bradavice i pljesnu po dupetu. To
je već rutinski pozdrav. – Idi dole. Ja ću izaći kako sam i ušao. Budi dobra,
- bila sam sigurna da mu je na umu izlazak sa Starkom, - i razmisli. Ja sam
razmislio.
- Nedostajaćeš mi, - prošaputam propinjajući se na prste da bih ga
poljubila.
- Damo, drago mi je da hoću. Ti ćeš meni sigurno, - da bi mi pokazao
zavuče ruku u moje gaćice i povuče me za dlačice.
Samo to će ti nedostajati, htedoh da ga pitam, ali mamini koraci su bili
jasno čujni na stepenicama. Moram to ostaviti za drugi put.
- Javi mi ako prokrvariš, - nije mi promaklo da je rekao ako. Vrhovima
prstiju me je pomilovao po stomaku i blago gurnio prema vratima.
Još jednom sam pogledala na mesto gde je stajao. Visok, zgodan,
snaćan, prelep i moj. Otvorila sam vrata i izašla iz sobe ostavljajući ga
samog i znajući da ga neću tu zateći kad sledeći put uđem.
Čovek se brzo navikne na dobro. Dve provedene noći u Kenrickovom
zagrljaju i bila sam navučena na njega. Sinoć sam u sobu ušla tek kasno
naveče. Znala sam da ga neću tu zateći, pa sam je izbegavala. Čitavu
noć sam se okretala tražeći nešto što mi fali. Grlila sam jastuk koji je još
mirisao na njega, ponovo i ponovo čitala njegovu poruku kojom me je
obavestio da je stigao kod svoje majke. Skoro je svanulo kad sam utonula
u san. Nisam mogla puno uživati u njemu, jer me je probudio jak,
probadajući bol u stomaku.
Par trenutaka sam ležala sklupčana nadajući se da će bol prestati, a kad
nije, nije mi bilo druge nego ustati i otići do toaleta.
Crvene mrlje na mojim gaćicam su me obavestile da sam dobila
redovnu mesečnicu. Odahnula sam sa olakšanjem i pozdravila bolove.
Ovo je prvi put da me ovoliko boli. Pre su to bili mali ili skoro nikakvi bolovi.
Moje telo je definitivno promenjeno. Moram se iznova upoznati sa njim.
Oprala sam se, stavila uložak i vratila u krevet. Imam još dva sata do
polaska na faks. Uzmem telefon da javim Kenricku. Napišem mu kratku
poruku, samo da sam dobila menstruaciju. U sledećoj sekundi telefon je
zazvonio. Kenrick!
„Krvariš?" Pita me ozbiljno
-Da, - potvrdim radosno.
240
„Jebi ga. Ništa od mene." I dalje je ozbiljan, ali prizvuk zabavljanja. „Jesi
li uzela pilulu?"
- Jao! Dobro si me podsetio, - zaprepastim se svojoj nepažnji. – Postala
sam zaboravna.
„Računam na to."
- Ako ne budem redovno pila tablete, a budem redovno spavala sa
tobom, znaš li šta to znači? Šta nam se može desiti?
"Znači da će nam se desiti beba i da nećeš morati ramišljati o mom
predlogu."
- Šališ se? – prošaputala sam uplašeno.
"Ne šalim se, Iria. Mrtav sam ozbiljan." I bio je.
Sad mi je jasno zašto on želi da ostanem trudna. On neće da ja imam
mogućnost izbora.
- Zar nisu žene te koje frajere hvataju na bebu? – Nastavim šaljivim tonom
sva srećna što sam dobila. Moraću se bolje paziti ako želim svoj život u
svojim rukama. Kenrickova potreba da me kontroliše mi je terala hladnu
jezu kroz telo.
„Veruj mi kad ti kažem da nikad nećemo oprostiti svojim muškim precima
što su posustali i ženama dali pravo glasa." Čula sam ga kako se cinično
smeje. Prevrnem očima. Nepopravljiv cinik. Pećinski čovek.
- Jesi li kontrolisao sve svoje devojke?
„Preko telefona o mojoj potrebi za kontrolom?"
- Da. Nemamo puno vremena za priču kad smo zajedno, - hrabro
nastavim insistirati na odgovorima. Puno sam hrabrija i mozak mi je čistiji
kad je on daleko od mene.
„Ti si prva moja devojka. Dok sam ih tucao, jesam."
- Hoćeš li me kontrolisati i kad, ustvari ako budemo živeli zajedno?
"Tad pogotovo."
- Zašto? To nije... lepo. Nije dobro.
"Ma da, a zašto ti to stalno pokušavaš ako je toliko loše?"
- Ne pokušavam te kontrolisati, - usprotivim se.
"Još uvek si naivna da shvatiš šta podsvesno pokušavaš raditi, damo. To
ti je uspelo sa Janom, ali sa mnom ne." Gde on samo izvlači ova silna
imena na "j"? "Je li te zvao bankar?" Glas mu je opet ozbiljan, krut I
prigušen.
Misli na Starka. Kako zna? Nisam mu rekla ništa više o njemu sem
njegovog imena.
- Nije, - odgovaram tiho. U njegovoj pozadini čujem prelep I mio ženski
glas pun ljubavi. Njegova mama.
"Smetam li?" Čujem glas tog živog anđela. "Naravno da ne, mama"
Kenrick odgovara onim svojim ozbiljnim, grubim glasom, ali ne I mračnim.
Ne bih mogla reći da je blag, možda kenrickovski blag. "Čujemo se, Iria."
Pozdravi me I prekinu vezu.
241
Mama će ga sigurno pitati ko mu je Iria. Šta će joj odgovoriti?

Poznavajući njega, samo će vešto izbeći to pitanje. Verovatno je I nju
držao pod kontrolom.
242
DVADESETPETO POGLAVLJE - Iria
N
ate je nazvao taj isti dan. Dogovorili smo se da odemo na
kafu sutra. On će doći po mene mojoj kući.
Imala sam sreću da su Selin I Marita otišle na dva dana u
New York. Poslale su mi nebrojano mnogo poruka, preteći mi da će mi
faksom poslati formular sa pitanjima ne budem li kooperativna I kažem
im sve što ih zanima. Jenn mi je pritekla u pomoć ubeđujući ih, zajedno
sa mnom, da se o tako intimnim temama ne priča preko telefona I
poruka. Jedva su odustale.
Kad sam je pitala u vezi vikenda I Chrisa, samo mi je tiho rekla da će sutra
naveče doći kod mene I da ćemo pričati. Nisam htela insistirati, mada
me je radoznalost počela svrbeti.
Obukla sam plavu suknju na falte koja mi je dosezala do malo iznad
kolena I žutu košuljicu kratkih rukava. Ispod kose sam zavezala zelenu
maramu I pustila tešku kosu da mi pada niz leđa. Diskretno sam se
našminkala, obula sandale sa umereno visokom petom I spustila se u
dnevnu gde me je mama već čekala.
- Kako izgledam? – okrenula sam se oko svoje ose I nasmejala.
Mama je bila ozbiljna.
- Iria, želim o nečemu da pričam sa tobom, - ozbiljno me je pogledala
mama pokazujući mi stolicu da sednem. Ovo će biti dug razgovor.
Njena ozbiljnost me je malo i uplašila. Ovo nije samo od straha koji dolazi
jer sam prihvatila Nateov poziv da izađem sa njim. Ima tu još nešto.
Uostalom, uvek ima još nešto.
- Mama, ako te toliko strah,... ne moram ići.
- Strah me je jer ti više nisi ista.
Znala sam da će primetiti.
- Iria, meni je sasvim jasno da si ti zaljubljena. I to jako. Iz nekog, meni
nepoznatog razloga nećeš da mi priznaš. Sačekaću. Jedino, bojim se da
je neko od tebe napravio ženu, a... – ako nastavi šta ima na umu, sve će
joj biti jasno. I ja želim da joj kažem da volim, ali ne osećam da je vreme
za to. Zato je prekidam.
- Mama, nemoguće je da se ne promenim. Ne znam jesam li zaljubljena,
- lažem je. – Sviđa mi se neko, ali kad dođe vreme reći ću ti. Došla sam iz
Ayra u Boston. Čitava grofofija Ayrshire nema stanovnika koliko samo
gradsko jezgro Bostona.
- Znam, ljubavi. Svesna sam. Izlaziš, studiraš, krećeš se, vidiš i što treba i što
ne treba... ono što ja imam na umu, je nešto drugo.
- Smeta ti što sam prihvatila Nateov poziv, - ovo nije bilo pitanje.
- Uopšte. Kod njega su jedino njegove godine sporne.
- Šta onda? – Sada je stvarno ne razumem.
- Jako ličiš na moju majku. I... imaš to nešto u sebi što privlači... privlači
muškarce jače. Kao i ona. Baka Marri je jako, jako skupo platila to. Još
243
nisi napunila ni dvadeset zato sam ja mislila da je rano da tebi i tvojoj

sestri pričam o patnji koju je moja majka čitav život nosila u sebi, koje se
nije htela odeći. Taj bol se pojačavao svakim pogledom na tebe, a umro
je sa njom.
- Zato me nije volela? – Baka Marri je bila čudna prema meni. Nije dala
muvi da zuji oko mene, a u isto vreme me je terala od sebe. Što me je
više izbegavala, ja sam nju sve više volela. Retko je dolazila kod nas, a
kad bi i došla, majka bi me zadržala u njenom društvu tek toliko koliko je
neophodno. Ja bih se sakrila negde gde ne mogu da me vide i samo u
nju gledala. Bila je prelepa, premila. Savršena. Pogotovo njena kosa. Iako
prošarana sedim, taj vatreni sjaj njene kose je zanosio. Moja kosa je u to
vreme bila kao mrkva. Vezala sam je stalno, jer mi se ta boja gadila.
Molila sam Boga da mi da i bakinu kosu, kad mi je već sve drugo dao.
Čuo je moje molitve.
Nije me čudilo što su je žene uglavnom mrzile, jer su njihovi muževi
uglavnom ludili za njom.
Umrla je kad sam ja imala osam godina. Onog dana kad sam obećala
onom dečaku daću ga čekati, taj dan sam sa mamom i tatom došla na
mesečni pomen baki.
Mislila sam da mi neće dozvoliti da je vidim na smrtnoj postelji, ali
dozvolila je. Nije se bojala smrti. Kao da je jedva čekala da ode na nebo.
Deda je umro godinu dana ranije, pa sam ja tad mislila da se ona raduje
ponovnom susretu sa njim. Tek kad su je, po njenoj želji, sahranili daleko
od dede, na jednom usamljenom mestu koje i nije bilo groblje, bilo mi je
jasno da sam negde pogrešila.
Kada me je videla počela je plakati, a nikad nije plakala. To je bio prvi i
jedini put da sam čula srce kako plače. Ne želim to više nikad čuti. Pitala
sam se kako je toliku bol to sitno telo moglo da nosi, da izdrži. Doktori,
sestre, moji mama i tata su morali izaći napolje jer nisu mogli sàmo gledati
njenu bol, a ona ju je nosila, osećala i išla dalje sa njom. Sećam se da mi
je tražila da raspustim kose. Učinila sam to za nju. Njene suze su mi kvasile
lice dok su me njene ruke grčevito stiskale u zagrljaj kao da me želi sakriti
i zaštititi od sveta. Ništa nisam razumela.
Svoju zadnju snagu je potrošila govoreći prvo meni da se čuvam, a onda
mami i tati, „Čuvajte Iriu, čuvajte Iriu,... ." Umrla je ponavljajući te reči i
gledajući u mene. Dok sam živa neću to zaboraviti. Tad sam znala da
ako ikad budem imala ćerku, daću joj ime Marri.
- Volela te je, Iria. Jako te je volela, - prošaputala je moja majka tiho, kao
da se i ona prisećala tih zadnjih trenutaka. – Baka je verovala da su žene
obdarene tom lepotom i privlačnošću, kao vas dve, proklete. Dala ti je
ime. One reči koje je ponavljala dok je umirala, te iste reči je izgovarala
kad te je prvi put uzela u naručje. „Ona će biti ista ja", rekla je.
- Zašto bi ona to mislila? Ja mislim da je prelepo biti lepa i poželjna žena,
- ups, ovo nisam trebala reći. Oči moje majke su poprimile prestravljen
244
izraz. Uputila sam joj najnedužniji osmeh koji sam imala. Nije ih ostalo
puno, ali tu i tamo iskoči po koji. Polazim od toga da sam Kenricku lepa i
privlačna, to me veseli.
- Moja majka je imala sedamnaest godina kad je počeo Drugi svetski rat.
Kao i mnoge devojke, prijavila se da neguje ranjenike. Baka Marri je i u
toj nesreći koju je rat nosio sa sobom bila vesela i pozitivna. To je bila
njena priroda. Zboz toga je ljudima bila još draža. Nju su slali kod najteže
ranjenih vojnika. Kažu da je odbila stotine bračnih ponuda. Incidenti su
se počeli dešavati vrlo brzo. Nije bilo vojnika koji nije bio zaljubljen u nju.
Počeli su biti posesivni i ljubomorni jedni na druge. Uprava bolnice ju je
morala premestiti. Dodelili su je ranjenim pripadnicima Kraljevskog ratnog
vazduhoplovstva. U ono vreme su samo odabrani moglu služiti u RAF-u.
Kad kažem odabrani mislim visokog roda ili iz jako bogatih porodica, -
majka je zastala da uzme vazduh, kao da sledi nešto što priča samo zato
što mora. – Tu je upoznala Roycea Westmorelanda, najstarijeg sina
vojvode od Claymorea.
- Pre neki dan si mi pričala o toj porodici, - setim se. Tatina firma posluje
sa njima. Sadašnji vojvoda, verovatno sin tog Royce je ušao u posao sa
eksploatacijom rude iz Meksika. Jedna od firmi koje vodi moj tata je i za
niskogradnju. Oni će tim Westmorelandima izgraditi potrebnu
infrastrukturu.
- Da, - namršti se mama. Nije ni čudo što ona ne podnosi to prezime. –
Da nastavim. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ljubav na kojoj su im svi
zavideli. Čitavo kraljevstvo je pričalo o njima. Nisu mogli da se kriju. Nisu
mogli da se suzdržavaju. Royce Westmoreland je bio u kasnim
dvadesetim i bio je veren. To ga nije sprečilo da svoju mladu... ljubavnicu
dovede u njihovu londonsku rezidenciju u Upper Brook ulici. Marri je bila
devojka puna ljubavi koje je u sebi imala dovoljno da zagreje ceo svet.
Volela je ljude. Bila je uvek spremna da pomogne. Royce je, kao i svako
posesivno muško, - majka ovde zastade da bi prevrnula očima. – želeo
Marri samo za sebe. Bio je ludo ljubomoran. Često su se svađali, ali su se
jako voleli. Njega su počeli mrzeti zbog opčinjesti jednom ženom, tim više
što ta žena nije lady Alice, njegova verenica. Budući vojvoda im je na tu
mržnju odgovorio tako što je specijalnim snagama RAF-a, kojima je on
zapovedao, dao ime „Vatreno runo". Niko nije sumnjao da je on tim
gestom odao počast svojoj ljubavnici, jer je njena vatrena kosa bila i
opevana. „Vatreno runo" još uvek živi u sastavu RAF-a. Ni baka nije prošla
bez osude od strane svojih sunarodnika. Njoj doduše nisu zamerili što
nevenčano živi sa verenim čovekom. Zamerili su joj što je taj čovek
Englez.
Progutala sam slinu. I čovek kog ja volim je Englez. – To je glupo, - rekla
sam uvređeno.
- Jeste, ali tvoja baka nije bila bilo koja škotska devojka, a Royce
Westoreland nije bio bilo koji engleski vojvoda. Vidiš, prvi vojvoda od
245
Claymorea, takođe se zvao Royce, ovaj bakin je bio treći tog imena,
valjda, oženio je po nalogu svog kralja jednu škotsku devojku, plemićkog
porekla. Njen otac i budući muž su se često sukobljavali na ratištima. Prvi
vojvoda od Claymorea je bio kriv za smrt dede i dva brata svoje buduće
žene. Zato je njen otac po svaku cenu želeo sprečiti taj brak. Kako mu
nije uspelo, razbaštinio je svoje jedino dete. Ni devojka ni vojvoda nisu
želeli taj brak, ali vladari njihovih zaraćenih zemalja su tako odlučili. Taj
brak su Škoti doževeli kao šamar. Nikad ga nismo priznali. Miraz koji je
prva vojvotkinja trebala doneti svom mužu, nasledio je njen polubrat kog
je njen otac usvojio kad se po drugi put oženio. Mi smo potomci
vojvotkinog polubrata. Miraz prve vojvotkinje je onaj isti koji je baka Marri
ostavila tebi da ga doneseš svom mužu.
- Ne razumem.
- Od svih Engleza, vojvoda od Claymorea je Škotima najomrženiji.
- A, šta ako se ja udam za Engleza?
- Ništa... Mada se nadam da nećeš, - mama je htela da bude šaljiva, ali
nije me uspela prevariti.
- Šta je bilo dalje sa bakom?
- Njihova ljubav nije izdržala pritiske i ucene. Vojvoda je zapretio sinu da
će narediti da se sinovljevoj ljubavnici uradi nešto jako nemoralno ako je
ne ostavi. On je to i uradio. Ostavio ju je i vratio se svojoj verenici koja mu
je oprostila samo zato što je morala. Baka Marri je napustila London sa
jednim Westmorelandom u stomaku. Nikad svom ljubavniku nije rekla za
dete. On je i umro, a nije znao da je njegova ljubavnica dala život
njihovom Royceu.
- Nikad me nisi upoznala sa ujakom koji se zove Royce?
- On je poginuo tokom „Bitke za Britaniju", sredinom avgusta. Živeo je tek
nekoliko dana. Baka je bila u bolnici kad su Nemci bombardovali taj deo
južne Engleske.
- Sad razumem zašto baka nije htela da je sahrane pored dede.
- Da. Sahranili smo je pored njenog deteta. Ovim sam ti htela reći da je
baka čitav svoj život patila zbog pogrešnog izbora. Izgubila je dete i
voljenog čoveka. Nikad se nije oporavila. Mene je dobila u kasnim
tridesetim. Sa mojim ocem je živela više u prijateljskoj nego u bračnoj
zajednici. Njeni sunarodnici su se distancirali od nje. Platila je veliku cenu
zato što se nije pazila.
Pazila. Pazila. Pazila. Samo ta reč mi je odzvanjala u glavi. Neka jeza mi
je prošla telom. Iria, dobil si ciklus. Odahnem. „Jebi ga" setim se Kenrikovih
reči kad sam mu rekla da sam dobila menstruaciju. „Kleknuo bih i
zahvalio se Bogu." Tek sad sam shvatila koliko sam rizikovala. Kao i svaka
zaljubljena devojka i ja sanjam sebe u beloj venčanici sa Kenrickom
pored, kako nas sveštenik proglašava supružnicima. Sanjam i decu koju
bi smo podarili jedno drugom. Ali ne sad. Malo kasnije. Kenrick je to želeo
sad. Kako sam naivna. On sa mnom radi sve kako njemu odgovara. Nije
246
ga briga što i ja želim završiti univerzitet. Nije ga se ticalo da i ja imam

planove. Opet, bila sam srećna da me on vidi kao majku svojoj deci.
- Šta je bilo sa vojvodom? – pitala sam da ne bih više mislila na greške
koje sam napravila u naivnosti, a koje su me mogle stajati budućnosti.
- Oženio se. Ima dve ćeri i sina. Stariji su od mene. Jesi li razumela?
- Jesam, majko, - rekla sam iskreno. I stvarno jesam.
- Iria, tvoja lepota nije samo u izgledu. Tvoj duh je taj koji pleni. Muškarci
će svakave ludosti uraditi kad su zaljubljeni. Oni su onda ljubomorni,
pisesivni I polude. Veruj mi, gledala sam svojim očima.
- Žao mi je. Biću pažljiva, - obećam joj.
- Taj mladić u kog si zaljubljena nije Stark? - pita me malo smirenijim
glasom.
- Nije. Ako bude nešto upoznaćeš ga. Ako se odlučim živeti sa njim.
Pomislim izdajnički.
- Ljubavi, a da ti mene upoznaš sa njim pre nego što se nešto desi? – zagrli
me I poljubi. Desilo se. Pomislim sa osećajem krivice. A zašto ja njoj krijem
Kenricka? Moja mama je lepo vaspitana dama. Neće me zaključavati u
kuću I praviti mi scene. Neće me ni puštati da "spavam kod Jenny".
Znaće sa kim spavam. Sramota me je od same pomisli na to. Neka
ostane kako je.
- Evo ga, - obavesti me mama čuvši zvono na vratima.
Nasmešim joj se I krenem da otvorim vrata.
Šok! Sa praga mi se osmehuje plavokos muškarac obučen u crnu majicu
kratkih rukava I tamno plave leviske. Ruke su mu mišićave I snažne,
ramena široka, struk uzak. Noge vitke, duge I prave. Baš kao kod
Kenricka. Kao što bi Marita rekla: Upravo sišao sa naslovne strane muškog
magazina. Bio je I više od toga. Visok, zgodan, samouveren I... nasmejan.
Nasmejan, to je obo što Kenricku fali.
Nasmešim se mami, poljubim je I pozdravim, a onda se okrenem
lepotanu ispred mene, pozdravim ga I koketno mu se nasmejem.
- Prelepa si, - on ne gubi vreme. Sačekao je toliko da zatvori vrata iza
mene I odmah krenuo u akciju sa komplimentima. – Drago mi je da si
pristala, - govori mi gledajući me vatrenim pogledom.
- Drago mi je da si me pozvao, - uzvratim mu iskreno prihvatajući njegovu
ruku koju mi je ponudio da je podvučem ispod njegove.
247
DVADESETŠESTO POGLAVLJE - Nathaniel
N
ije mi prvi put da izlazim sa devojkom koja je u vezi sa drugim
muškarcem, ali mi je prvi put sa devojkom koju je taj
muškarac obeležio. Nikad nisam poželeo to uraditi nekoj
ženi, a sad kad mi nozdrve u isti mah grize i mami miris drugog muškarca
na telu devojke koju želim za sebe, shvatam da ću dati sve od sebe da
ona jednom miriše na moje.
Žena pored mene nije ona ista devojka koju sam video u prošli petak, a
nije ni slična devojčici koja mi se uvukla pod kožu samo jednom me
pogledavši pre dve godine. Znao sam da će ona izrasti u nešto predivno
I originalno, samo nisam mogao ni zamisliti ovu sliku nje. Još uvek krhkog
I nežnog izgleda, ali sad taman toliko koliko je potrebno da u muškarcu
probudi onaj drevni nagon zaštitnika.
Priroda je u svemu sarađivala sa vremenom. Naizgled krhka I nežna
lepotica je dobila impulsivnost, vedrinu I zov sirene kojem, kako je to još
Odisej ustanovio, ni jedan smrtnik ne može odoleti. Priroda I vreme su od
nje napravile femmes fatales, praveći od njenih vrlina opasnost za
muškarce.
Prošle nedelje njeno telo je mamilo, danas ono opija. Skrivena
seksualnost kojom je ono odisalo, ali ga Iria, nevina devojka, nije znala
pustiti iz sebe je oslobođeno. Ne verujem da je ona svoj sirenin zov
upotrebila ciljano da postane žena. Upotrebila ga je nesvesno da bi
privukla pažnju muškarca kog želi. Znao sam da će taj njen prvi krik biti
jak. Zato sam se i skolinio. Sirene su opasnost veća od najopasnijeg
neprijatelja, jer neprijatelj je čoveku mrzak i neprijatan pa od njega beži,
ali strast i slast su čoveku dragi, od nje se ne beži, njoj se podaje i predaje.
Iskustvo me je naučilo da brza predaja dovodi do još brže vezanosti, a
onda do posesivnosti i ljubomore koje nisu znak da je čovek voljen, već
da mora biti kontrolisan.
I tu je zamka zvana Iria. Nju nijedan muškarac neće moći kontrolisati, jer
Iriom upravlja njena priroda koje se ona nikad neće odreći. Ona će deliti
svoje telo sa jednim muškarcem, voleće jednog muškarca, ali ljubav će
deli sa svima. Onaj ko je bude sputavao u tome i želio sve njeno, svu nju
samo za sebe ostaće bez ičega. A nemoguće je ne želeti sve od nje
samo za sebe.
Od svih devojaka I žena koje sam upoznao u životu ona se razlikovala od
njih kao limunada I Samuel Smith's Old Brewery pivo. Devojke koje su
prolazile kroz moj život su bile uglavnom zgodne i lepe sa teko pokojom
vrlinom koja je bila vrednija od praznih razgovora koji se vodi između
odlazaka u krevet.
Iria je bila devojka koja je bila bogata duhom, a ta njena unutrašnja
lepota je blistala poput starog, zlatnog brewery piva kog čovek pije jer
zna da će ga opiti na najslađi način.
248
Još jedna razlika na relaciji pre dve godine, prošli petak i danas je
predvidivost. To me je kod žena nerviralo. Ali ona se i na tom polju
razlikovala od drugih. Predvidljivost je došla kao posledica ranjivosti, a
uzrok ranjivosti je bila zaljubljenost. Svako ko ima i malo sluha mogao je
razumeti da ona svoju muziku poklanja nekom. Bio sam besan na nju, jer
je poklonila svoje srce muškarcu koji je nije vredan. Jednog dana, kad
ona bude moja, hulje poput Ashtona neće smeti pogledati u njenom
pravcu. Poziv da svira na žurci bluda i razvrata je bio test za njenog
muškarca. Bio sam sa Ashtonom kad ga je taj kavgadžija odbio. Bes koji
sam nosio u sebi prema tom muškarcu prerastao je u ljubomoru. Taj će
uraditi sve da je zaštiti, baš kao što bih i ja uradio. Nikad joj ne bih dozvolio
da proviri na jedno takvo mesto, a o učestvovanju da ne pomišljam.
Danas ona više nije predvidiva. Čitava njena pojava vrišti od
zagonetnosti, od skrivenih slatkih muka u kojima uživa onaj koji ima tu
sreću da je ima. Samo jedan pogled na nju i najgrublji muškarac postaje
pesnik koji svoje emocije prema njoj upakuje u stihove pune mašte i želje
da joj pokloni nov i jedinstven pogled u njegovo srce.
Postavio sam joj pitanje o sumiranju sveukupnih utisaka glede njenog
koncerta, da bih to vreme iskoristio da bih detaljno sagledao u kojoj meri
se ona promenila. Njena satenska koža je meka i čista, rumeni obrazi I
sočne, pune usnice su me mamile kao I pre dve godine. Ništa me neće
sprečiti da je danas poljubim. To što ima muškarca pored sebe, meni je
zbog toga još izazovnija.
I pre dve godine ona je bila vitka, ali danas njena figura nije samo to,
ona raspolaže oblinama. Osećam njihanje njenih kukova i verujem da je
blaženstvo pritisnuti ih uz svoje telo. Njene grudi,... tu je priroda bila
posebno darežljiva. Nije bilo moguće ne gledati ih. Ona ne primeti kako
se muškarcima oči zaustavljaju na tim prelepim, čvrstim, približenim
lopticama.
Na njenom prvom kncertu sam bio svestan kako muzike koju je davala,
tako i privlačnošću kojom je zračila. Čarobna, lepa, očaravajuća,
božanstvena bili si samo neki od epiteta kojim su je častili.
Da nisam saznao za njenu vezu sa kavgadžijom i ja bih je još uvek smatrao
za retku i nedostižnu pticu koja bi raširila krila i odletela kad bi neko
pokušao da je uhvati.
Bio sam više nego razočaran njenim izborom. To kopile je nije udostojilo
ni svog pravog identiteta. Još uvek je bahat, neosetljiv i hladan kučkin
sin. Ashton mi ga je pokazao ono veče u hotelu. Odmah sam ga
prepoznao. Neko se postarao da njegovo ime i sve njegove fotografije
budu izbrisani iz arhiva. Ipak sećanja na njegov buntovan, raskalašan i
bludan karakter je još uvek neizbrisan. Bivši marinac mi je rekao da je
Hunter bio u ratu. To objašnjava njegov iznenadni nestanak.
Ironično sam se nasmejao u sebi. Život se okrutno igra sa budućim
vojvodom. Gordijev čvor koji će Kenrick Westmoreland morati kad tad
249
da odveže dobio je još jedan zaplet. Naslednik Claymorea je u prošlosti

pokazivao da svoje čvorove rešava po uzoru na Aleksandra
Makedonskog, snagom i oštrinom svog mača. Očekujem da će on tako
postupiti i u slučaju Irie, i baciti mi u ruke savršeno izbrušen dijamant. U
budućnosti nas dvojica ćemo voditi borbe za tržište, nekretnine i mesto u
Iriinom krevetu.
- Lep dan, nije li? – Ona progovori.
- Nije li? – Odgovorim pitanjem da bih je zbunio. Boja njenih obraza je
neodoljiva kad je čovek zbuni.
- Jeste. Vedro je i toplo, - odgovorila je tiho šokirana mojom opuštenošću
dok sam je odmeravao. Njeno telo se za trenutak ukočilo pod mojim
pogledom kojim sam lutao niz celu dužinu njenog tela i zaustavio ga na
njenim grudima. Znam da će se setiti ovog trenutka kad se sledeći put
pogleda gola u ogledalo. Ne sumnjam da će se ona truditi ostati verna
Claymoreu, kao što ne sumnjam da ću je pritiskati da ga prevari.
- Gde me vodiš? – Pitam je.
- Jesi li više za sedenje ili šetanje?
Za ležanje.
- Hoće li ti biti udobno šetati u toj obući? – Iskoristim pitanje da bih joj još
jednom dobro odmerio noge. Nisam mogao sprečiti sliku tih prelepo
izvajanih listova naslonjenih na moja ramena.
- Hoće. Nisu visoke, - kaže jednostavno i savi nogu u kolenu da mi dokaže
da govori istinu. Telo mi je reagovalo na ovu njenu spontanu reakciju
zavodnice. Ja sam sasvim ukrućen, a ona nije ni svesna da me zavodi.
Mutinus Mutunus, pomagaj! Pozovem u pomoć ovo rimsko božanstvo
plodnosti i erekcije kom se čitav muški rod, svesno ili nesvesno moli, da
sad bude uz mene i pomogne mi sa podivljalom kitom. Dobro je što sam
zadržao jednu od Ashtonovih devojaka. Tušitanje ledenom vodom za
podizanje imuniteta je uvek dobrodošlo, ali za spuštanje kite nikad.
- Prelepe su, - kažem da zvuči kao da mislim na sandale. Mislim i na njih.
Živeo dizajner. Za trenutak mogu razumeti muškarce kojima su ženska
stopala fetish. Iria je savršeno negovana. To je moj fetish, savršeno
negovana devojka, spolja i iznutra.
- Sandale? – Pita me začuđena činjenicom da muškarci obraćaju pažnju
na obuću. Još uvek je naivna. A, ovim mi je rekla da Claymorea zanima
isključivo koža. Iriina koža, pecnu me ljubomora.
- Tvoje noge, - morao sam biti iskren. – Ako su sandale udobne, onda su i
one lepe, - osmehnem joj se, a u isti trenutak i začudim samom sebi. Ovaj
osećaj mi je nepoznat. Telo mi je ukrućeno, a duh opušten? Ne ide. Sa
ovom malom sve ide.
Iria je zurila u mene širom otvorenih očiju kao da nije sigurna treba li biti
uvređena mojim priznanjem ili mi zahvaliti na komplimentu.
- Hvala, - koketa je ipak nadjačala nevinost.
- Gde me vodiš?
250
- HarborWalk.
- Šta ima tamo zanimljivo?
- Voda i ljudi. Mene voda opušta, a volim ljude.
- Treba ti voda da te opusti?
- Primeti se, - nasmeje mi se, detinjasto praveći grimase.
- Primeti se, - potvrdim.
- Poznaješ li one devojke? – Upitaka me je gledajući dve zgodne devojke
koje su se kretale u našem pravcu. Moje dobro raspoloženje pretvorilo
sed u mračno mrgođenje, jer sam pomislio da će Iria biti još samo jedno
u nizu razočarenja. Devojka koja skreće sa teme izmišljajući gluposti.
Pogledao sam bolje u pravcu u kom je i ona gledala. Srce mi je zapevalo
od olakšanja. Iria je imala pravo kad me je pitala da li ih poznajem. Njihov
pogled je jako intenzivan. Ne trude se sakriti činjenicu da me pogledom
skidaju, i jebo te one znaju kako izgledam go. To im se vidi u očima. Ja se
njih ne sećam, ali one mene da. Izgleda da je sećanje na mene jako
sveže. Nije mi se dalo prizivati sećanje u pomoć. Lepe su ženske. Proćiće
pored nas, pozdraviću ih reda radi i gotovo. Sve moje misli zaokupila je
moja mlada zemljakinja.
- Ne sećam ih se, - odgovorim joj trudeći se da ne zvučim
nezainteresovano, jer se ipak radi o devojkama. Nikad nisam dobro
glumio. Vremenom sam naučio sakriti svoja osećanja i misli, to me je
spašavalo. Ne sećam se lika devojke, ali znam da je bila žena jer se
sećam glasa kojim me je pitala da li bolujem od upale živaca na licu.
Htela je da me kritikuje, a dala mi je kompliment. Nisam bio glumac, ali
mogao sam po potrebi da bolujem od nervus facijalisa.
- Sa tobom se osećam kao da nas čitav grad gleda.
- Dve devojke nisu čitav grad. – Skrenula je pogled sa mog bahatog
izraza lica i okrenula se oko sebe.
- Jesu li samo dve devojke ili ih ima još? – zadirkujem je.
- Ima ih još, - osmehnu mi se i zagrize usnicu. – I ne mogu da ih krivim. Držiš
se kao soko kad ga okruže vrapci.
Imam dvadeset osam godina i osmeh zadivljenosti na licu koji je izazvala
jedna dvadesetgodišnja devojka. Radujem se što ona ovako deluje na
mene. Njena mama joj je sigurno rekla približnu cenu koju sam platio za
cveće, ona mi je samo kulturno zahvalila. Bogatstvo je ne zasenjuje.
Vedra je. Voli ljude zbog onog što nose u sebi, ne onog što imaju na sebi.
Zanimljiva je. Iria je puno mlađa od mene. Ustvari, nikad nisam bio sa
ovako mladom devojkom. Moje izabranice su se kretale od plus pet do
minus tri godine razlike.
Ne sećam se da sam ikad proveo ovako lepo predveče. Možda sam kao
teenager ovako šetao devojčice, ali u tad sam želeo napraviti samo još
jednu avanturu više. Sa Iriom uživam u šetnji i razgovoru. Iako je moje telo
želi sasvim sam siguran da bih imao snage da se oduprem nagonu da je
imam. Iria se ne uzima, Iria se obožava.
251
Pričala mi je o svojoj porodici, ja njoj o svojima. Znam da je ona devojka

odrasla u zdravom, porodičnom okruženju, da to ceni i želi jednog dana
i sama stvoriti svojim potomcima to što je ona imala. Isto želim i za sebe.
- Kakvo držanje ima tvoj momak? – ozbiljno je upitam gledajući je u oči.
Nisam više mogao čekati. Moram znati koliko duboko je pustila
Claymorea u svoje srce.
Prelepo rumenilo joj preli obraze. Znači, duboko, opet me štrecnu
ljubomora.
- Slični ste,... ako sam tvoje držanje opisala kao sokolovo među vrapcima,
onda bih njegovo kao jastrebovo među kanarincima.
- Grabežljivac.
- Grabežljivci, - ispravi me osmehujući mi se.
- Voleo bih čuti kako je Heraklo ulovio Artemidu ili je bilo obratno?
- Hoćeš da kažeš da sam ja boginja lova Artemida kojoj je sve išlo od ruke
dok Heraklu nije pošlo od ruke da je, uz pomoći Hermesovih krila, ulovi?
- Mene više interesuje da li je istina da je Aremida samo opsednuta da
ulovi Herakla ili se zaljubila u njega i želi ga samo za sebe?
- Koliko se sećam, Artemida je zbog te svoje opsesije postala nesretna,
počela se menjati, nije živela u skladu sa šumom, lovila je samo da bi se
zadovoljila. Prekršila je svoja vlastita pravila i svi koji su je voleli počeli su
bežati od nje i odbacivati je. Postala je grabežljivica.
- Da, ali Heraklo ju je činio srećnom. Kad je bila sa njim bila je srećna. To
joj je bilo dovoljno.
- Nije bila sretna. Zbog njega je bila ljubomorna i sebična, patila je i
plakakla. Mrzela ga je i volela. Htela ga je posedovati, loviti kao prava
grabežljivica. On to nije znao. Nikad o sebi nije razmišljao kao o plenu.
Ona nije bila svesna da je rajsku šumi pretvorila u pakao. Tek kad je
postala svesna svog pada, vratila se samoj sebi, jer sve što joj je bilo
potrebno bilo je skriveno u njoj samoj.
Sve mi je bilo jasno. Sebe je stavila u ulogu Herakla, a Claymore je bio
kao Artemida. Nema šanse da je ona srećna u toj vezi sa njim. Kopile
uzima sve, a ne daje ništa. Pitanje je vremena kad će ona to sama
zaključiti. Ili već zna, a samo se nada da će biti bolje. Moram ubrzati
vreme.
- Pričaj mi o njemu?
- O Heraklu?
- O Artemidu, - osmehnem joj se da bih je ohrabrio.
- Iskreno... ni ja ne znam puno toga, - tiho je rekla kao da se stidi što ne
zna skoro ništa o čoveku kojem je dala svoje telo i srce. To što se ona
trenutno spava sa Westmorelandom je manje zlo od činjenice da je
zaljubljena u njega.
Nadam se da će se zaustaviti na zaljubljenosti.
- Kako ste se upoznali? – nastavio sam sa pitanjima nakon što mi je
ispričala „generalije" o Kenricku Hunter. Naslednik, buntovnik, ratni
252
veteran, kavgadžija i ekspert za internet tehnologije i software u jednom

liku? Moram priznati da mi je zanimljiv. Znam ga još sa Etona. Često smo
bili pozivani na iste žurke i u isto vreme bili sa istim devojkama. Izgleda da
su nam ukusi prilično slični.
- On je bio ulog u opkladi koju sam želela dobiti, - bila je zagonetna i u
isto vreme sijala nekim pobedonosnim sjajom.
- On zna da si se kladila u njega? – pitao sam obazrivo. Iria nije ni svesna
u kakvoj je opasnosti. Ne mogu da verujem da to sama ne shvata.
- Ne! Naravno da ne zna, - sad je i ona bila ozbiljna. Laknulo mi je. Ipak
je pametna.
- A Ashton?
- Njega sam upoznala slučajno. Bila sam sa Kenrickom. On nije bio za to
upoznavanje, ali nije mogao izbeći, - rekla je mršteći se. Ashton joj je
odbojan. To sam primetio i onda ispred ulaza u klub. Jebi ga, ni meni nije
naročito simpatičan, ali drži jako dobre devojke i maksimalno je
profesionalan. Verujem da je i Claymore na listi njegovih klijenata.
- To mi je i potvrdio.
- Kako ti njega znaš?
- Organizuje jako dobre zabave, - rekao sam jednostavno, ali ona je bila
upućena kakve zabave bivši marinac priređuje. Moram da ga branim,
jer braneći njega branim i sebe. – Organizuje sve vrste zabava. Za mesec
dana organizujem jedan humanitarni prijem. Dao sam mu osnovna
uputstva i imena ljudi koje bi trebao pozvati u moje ime. Jedan od mojih
zahteva je i klasična muzika. On mi je predložio tebe, ali tvoj momak mu
je rekao da ne dolazi u obzir da ti sviraš. Verovatno je i on mislio da se
radi o vrsti zabave kakva je i tebi prvo pala na pamet, - bacio sam
mamac i sad čekam da se ona upeca. Ne sumnjam da hoće.
- Šta ti je rekao? – pitala me je zbunjena ovim što sam joj rekao.
- Ashtonu. Da ne dolazi u obzir da sviraš. Hteo te je zaštiti, Iria. Verovatno
je ljubomoran.
- Nikad mi nije pomenuo...
- Nije bitno.
- Ali jeste. Trebao je da me pita, - sad je bila ljutita vučica. Ovo je onaj
trenutak kad žena pomisli da su joj njena ljudska prava uskraćena, pa
uglavnom uradi nešto ludo i glupo samo da udara kontru.
- Iria, hteo te je zaštititi, - nastavio sam da je odvraćam od pogrešnog
zaklučka. Ne želim igrati prljivo. Pobeda će biti daleko intenzivnija ako
igram fer. – Seti se na šta si ti pomislila kad sam ti pomenuo Ashtona i
organizaciju zabave.
- To je u redu. Samo mislim da mi je trebao reći, - rekla je mirno.
- Verovatno je bio zaokupljen drugim stvarima, - rekao sam dvosmisleno
pozorno je gledajući. Opet ono predivno, izdajničko crvenilo. Stvarno je
nesvakidašnja devojka.
- Jesi li našao ko će da svira?
253
- Nisam. Prepustio sam to Ashtonu.

- Mogu li te zamoliti da taj deo organizacije prepustiš meni? Volela bih
učestvovati u humanitarnom projektu. Nećeš se pokajati.
- Ti bi svirala?
- Između ostalih, - nasmejala se. Bila je sad opet ona ista, vedra devojčica
koja bi sve učinila za bolji svet.
- Iako se tvoj momak ne slaže sa tim?
- Kao što si rekao, verovatno je pomislio na neku drugu vrstu zabave, -
značajno me je pogledala osmehujući mi se. Vratila mi je bačenu lopticu
u visokom stilu.
- Onda ćeš morati prihvatiti i mene kao svog pratioca te večeri, - rekao
sam glasom promuklim od čežnje da ona to i bude, moja pratilja uvek i
svugde. Ovo nije bilo pitanje. Bio je uslov. Moram znati koliko daleko je
spremna da ide, jer mi se više ne sviđa ova opčinjenost njom. Taj paket
mešavine opojne lepote, duha, čistog srca i inteligencije činio mi se sad
prokleto nedostižnim. Sa mnom je bila samo koketa, a ono što hoću je
da bude zavodnica. To je za sad rezervisano samo za Claymorea,
pomislio sam frustrirano. Nije mi bilo druge. Moram u akciju.
Uhvatio sam je za lakat i privukao sebi sudarajući naša tela tek toliko da
se osete. Grubost sa moje strane bi je odbila. Grubosti ima, siguran sam
u to, sasvim dovoljno sa Westmorelandom. Nežnost ju je privukla, ako ni
zbog čega onda zbog radoznalosti. Ali nije samo radoznala. Privlačim je.
Rukom sam je obavio oko uskog struka i privukao je još više sebi. - Nate,...
ne bi... Nemoj! – protestovala je više uplašena nego uzbuđena. Njene oči
su pratile moje usne koje sam polako spuštao prema njenim.
Obično kad hoću da poljubim ženu njena usta su već otvorena i spremno
čekaju moj jezik. Sa Iriom e sve značilo biti na slatkim mukama. Njene
usnice su prenežne, premekane, preukusne i obećavaju još veću slast
kad se otvore. Nisam žurio. Prvi put sam ljubio devojačke usne. Prvi put
nisam jezikom rovario po ženinim ustima. Ljubio sam ih polako nudeći im
izbor da se otvore ili da prekinu poljubac.
Skoro sam sasvim izgubio kontrolu kad ih je lagano rastavila i pustila moj
jezik da pomiluje njen. Odgovorila mi je na poljubac koji ju je u istoj meri
zadivio, uzbudio i uplašio.
Znao sam da neće dugo trajati zato sam od muškarca kojem Iria želi
ostati verna ukrao još jedan dug, nestvarno sladak poljbac.
254
DVADESETSEDMO POGLAVLJE - Iria
Lj ubomorni Kenrick! – pevalo je moje srce. Isprva sam bila besna

na njega, onda sam premotala film u glavi i spojila mozaik. Vreme
propuštenih poziva, Kenrickov bes što se nisam javila, sve se
podudaralo. Nisam više bila ljuta jer mi nije rekao za poziv. Ko bi se setio
Ashtona i poziva to veče, pa i sutradan. Sećanje na sve šta nam se tad
desilo nateralo mi je rumenilo na obraze. Nate sigurno pogađa šta mi je
na umu. Sram me je.
- Mogu li te zamoliti da taj deo organizacije prepustiš meni? Volela bih
učestvovati u humanitarnom projektu. Nećeš se pokajati, - kažem prvo
što mi je palo na pamet, samo da me Nate prestane studirati.
- Ti bi svirala? – iznenađen je i oduševljen.
- Između ostalih, - nasmejala sam mu se. Kinačno sam se uspela malo
sabrati, ali Kenrickov lik mi ne izlazi iz glave. Vidim njega umesto Natea.
- Iako se tvoj momak ne slaže sa tim?
- Kao što si rekao, verovatno je pomislio na neku drugu vrstu zabave, -
govorim što mirnje mogu. Ne znam kako će Kenrick reagovati. On je u
jednom trenutku ljubomoran, a već u drugom mi govori kako je u redu
da se viđamo sa drugim ljudima. Ovo će mi biti idealna prilika da vidim
koliko su široki bjegovi dvostruki standardi.
- Onda ćeš morati prihvatiti i mene kao svog pratioca te večeri, - rekao
je odlučno čudno me gledajući. Nešto se dešava u njemu. Ne pita me
da mu budem pratilja. Zahteva. Kao i Kenrick. Čujem njegov glas u
ušima. Sve je tako stvarno. Povukao me je za lakat i okrenuo sebi. Ovaj
put je nežan. Tela su nam se samo blago sudarila. Nisu se odbila jedno
od drugo. Ostala su u dodiru. Opet, ovde je nešto što nedostaje i nešto
što fali. Usne koje polako ljube moje su nežne. To je deo koji nedostaje, ali
fali miris. Kenrick ne miriše ovako. Oko mene je nedovoljna količina
opasnosti kojom on odiše i koja čini moje telo spremnim na sve. Nema
toga. Čujem sebe kako govorim: - Nate,... ne bi... . Nemoj!
Nate?!
Namrštila sam se. Ove usne nisu Kenrickove. Ni ovaj poljubac nije njegov.
Kenrick ne ljubi ovako. Otvorila sam usta da kažem da prestane. On je to
shvatio kao moj pristanak, još jače me privukao sebi i njegov jezik je
dodirnuo moj i dao mi odgovor na pitanje koje mi nije dalo mira. Koje me
je i dovelo u zagrljaj drugog muškarca. Nisam zavedena. Nisam ni
zaljubljena. Ja volim.
- Nate, Ne! – povikala sam odgurujući ga od sebe.
Jesam li mu uzvratila poljubac?
Jesam?
Nisam?
Ne znam.
255
Oči su mi još uvek bile zatvorene. Ne želim ih otvorit. Znam da neću videti
lice voljenog muškarca. Videću lice čoveka sa kojim sam izneverila sve
ono što jesam.
Sve vreme mi je pred očima bio Kenrick, poljubila sam njega. Iako sam
znala da bi me on jednostavno povukao za kosu i naterao me da otvorim
usta, želja da doživim nežnost od njega me je držala u snu.
- Trebao bih da te barem iz pristojnosti molim da mi oprostiš, ali ne mogu.
Lagao bih. Želim da te poljubim odavno, - prvi je on progovorio. Glas mu
je bio promukao i tih. Borio se sa sobom. Napravila sam još veći razmak
između nas bojeći se da će ponovo pokušati da me poljubi.
– Obećavam ti da ovo, bez tvoje dozvole, više nikad neću ponoviti.
Možeš mi verovati, Iria.
Glas mu je bio iskren. Otvorila sam oči i pogledala ga. Govorio je istinu.
Nisam videla kajanje u njima. Ne znam zašto, ali bilo mi je drago, jer mi je
ukazivalo na to da govori istinu. Kao što je malo pre rekao; on se ne kaje.
- Ja njega volim, Nate. On je moja prva ljubav. Dala sam mu sve. Dušu,
telo, srce, misli. Sve, - povikala sam očajno. Suze su se slevale niz moje
lice. Bože mili, ja volim. Ne znam da li me je ovo saznanje više oduševilo
ili uplašilo. Čovek kog volim neće da bude voljen, odbija da bude.
Počela sam da jecam.
Ovo sam rekla namerno. Nešto u meni mi je govorilo da ću ga povrediti,
ali prvi put u životu me nije bilo briga. Povredila sam svoje srce. Izneverila
sam ga.
On nije kriv!, odjekivalo je u mojoj glavi. Ne, nije. Ja sam. Pronašla sam
sličnost u njima i budalasto poverovala da mogu eksperimentisati bez
posledica. Kako sam mogla pomisliti da sam samo zavedena i
omamljena onim što mi je Kenrick radio?
Danas je trebalo je da budem opuštena, da ne mislim na Kenricka, da
ne osećam ovu čežnju za njim. Zato sam i pristila na izlazak sa Nateom.
Htela sam da vidim da li bi Kenrick bio prisutan u mojim mislima i pored
njemu jednako atraktivnog muškarca. Rezultat me nije iznenadio. Dok
sam šetala sa Nateom ja sam u svakom njegovom pokretu i svakoj
rečenici tražila Kenricka. Bili su jako slični. Čak su jednako reagovali na
požudne poglede devojaka. Ravnodušno, svesni da su privlačni i da je
dovoljno samo da devojku pogledaju dva puta i ona im je već u krilu. U
nekim trenucima bila sam sigurna da je pored mene Kenrick, ne Nate.
Onda bi se Nate nasmejao i probudio me iz sna. Tad bih shvatila da sam
mu se previše približila ili da sam se čak previše prisno naslonila na
njegovu ruku i diskretno se odmakela. Njemu ništa od toga nije
promicalo.
On i Nate su toliko slični, a opet toliko se i razlikuju. Nate je drag, prijatan
i otvoren. Takav je sa mnom. Možda je sa drugim devojkama on kao
Kenrick? Ako je sa mnom drugačiji to znači... da oseća nešto prema
meni? Da me samo želi? Dobro je da sam mu rekla da volim drugog.
256
Ništa nije onako kako sam planirala.

Jučerašnji i današnji dani su mi prošli u razmišljanju o Kenrickovom
predlogu. Jedan deo mene želi da bude sa njim, drugi, jedva čujan, mi
govori da je to prebrzo, da ne znam ništa o njemu. Pokušala sam sa
majkom početi pričati o njemu, ali svaki put mi se činilo da nije trenutak.
Ovaj izlazak sa Nateom je godio samo mojoj podsvesti koja me stalno
upozorava da sam dopustila da se stvari između mene i Kenricka dese
prebrzo. Bukvalno smo se bacili u krevet odmah posle formalnog
upoznavanja. Kenrick i ja smo samo ljubavnici. Njegova pravila veze.
Upozoravao me je na to. Ovaj osećaj da devojka i momak treba da
budu i prijatelji, a ne samo ljubavnici mi je sve vreme falio u vezi sa
Kenrickom. Bojim se da ga prihvatam takvog i da čak i kad budemo živeli
zajedno i imali decu da se taj odnos neće promeniti.
Kenrick je sav zatvoren, neće da priča. Shvatam da mi nedostaju ovakve
šetnje i izlasci sa njim. Bilo bi slično kao sad. Držali bi smo se za ruke ili šetali
zagrljeni, malo bi smo pričali, malo se ljubili, njegove ruke ne bi mirovale
i... jedva bi čekali da odemo u krevet, dopuni me moja savest. Nemam
ja ništa protiv Kenrickovog kreveta, ali u paketu sa uživanjima koja mi
pruža dolazi dominacija i kontrola. Ako mu se prepustim postaću mu
obična. Neće me više želeti. To su bili moji najveći strahovi.
- Ipak ću morati da ti se izvinim, - čujem blag glas u mojoj kosi i osećam
čvrste ruke oko mojih ramena. Ne znam u kom trenutku me je zagrlio, ni
koliko dugo stojimo ovde. Znam da mi priha ovaj zagrljaj, znam da je
drugačiji, znam da mu mogu verovati. – Oprosti mi, Iria. Nisam znao da
ga voliš.
Podigla sam glavu i pogledala ga u oči. Iskren je.
- Pravo sam derište, - prošaputam vraćajući se u njegov prijateljski
zagrljaj.
- Jesi, prelepo derište.
- Oprosti mi što plačem. Sad sam shvatila da ga volim. Mislila sam da je
to samo zaljubljenost.
- I ja sam mislio da si samo zaljubljena. Došlo je iznenada?
- Saznanje?
- Da.
- Da. Mada mislim da sam znala od početka. Bojala sam se priznati.
- Jako si hrabra, malena. Neverovatno hrabra, - nasmejao mi se i blago
me odgurnuo od sebe. – Imaš samo dvadeset godina i usudila si se da
voliš.
Bila sam mlada i ludo hrabra. Nisam shvatila šta mi je Nate želeo reći.
Misla sam da ljubav ne pita kad će da dođe. Ona jednostavno pokuca
na vrata i ako je pustiš pustio si je, ako ne, onda nisi. Nisam se setila prve
lekcije koju smo još kao deca učili; uvek pitaj ko je kad ti neko zakuca. Ja
sam imala nesreću da ne samo da sam otvorila vrata neznancu već sam
zatvorila oči kad je ulazio u mene. Naivno sam mislila da me vatra koju je
257
zapalio u meni greje. Onda mi je pre nego što je izašao lupio šamar koji
me je osvestio. Zatvorio je vrata iza sebe i ostavio me samu da se suočim
sa onim šta je iza njega ostalo. Vatra za koju sam mislila da me greje je
ustvari progutala sve u meni. Čak ni pepela nije ostalo koliko bi trebalo, s
obzirom da je u meni bilo puno materijala za uništiti. To malo što je ostalo
nije imalo boju običnog pepela. Siva boja se dobija mešanjem bele i
crne. U meni je ostala samo ova druga.
Pogledala sam ga začuđeno. Htela sam da mu postavim pitanje u smislu;
„Jesi li ti nekad bio hrabar?", ali sam odustala. Neće mi odgovoriti, a ja
ću ispasti još detinjastija nego što već jesam.
- Hoćemo li sesti negde da se dogovorimo oko sviranja, - pozvala sam ga
uhvativši ga ispod ruke.
- Hajde, ja častim, - dodala sam veselo. Bila sam ona svoja Iria. Konačno
sam znala na čemu sam, šta želim i šta mi je činiti. Shvatila sam da
prihvatam Kenricka onakvog kakav je, ali da se ja ne nameravam
menjati. On svoja osećanja krije i od sebe samog sem kad je reč o
pokazivanju svoje opčinjenosti mojim telom. Nije se obazirao na moj stid,
uzdržanost ili nesigurnost. Naprotiv, davao je sve od sebe da me ih reši.
Uživanjem u mom telu govorio mi je sasvim razumljivim jezikom koliko me
želi, koliko sam mu potrebna, pa makar i na taj način. To je dovoljno za
početak. Kada sam ušla u vezu sa njim ja sam ušla u ring. Nisam znala
pravila, a protivnik je naučio da brzo dobija i još brže izbaci protivnika.
On dobija runde, ali ja učim pravila i nedam se izbaciti.
Odvela sam Natea da proba, kako mi je Jenny objasnila, „sendviče koji
su smatrani za ikone Bostona". Nate mi je prepustio izbor pa sam nam
naručila Cutty's Pork Fennel i Pork Rabe. Dok smo jeli Nate mi je objasnio
da je vlasnik jedne velike fondacije koja pomaže deci sa posebnim
potrebama u nerazvijenim delovima Južne Amerike. Njegova majka je
poreklom Nemica, rođena je u Argentini. On je tu fondaciju nasledio od
svog dede sa majčine strane, a kaže da je i sam jako vezan za taj
kontinent.
Dok mi je pričao stvorila sam jednu novu sliku o njemu. Nathaniel Stark je
čovek koji ima jak karakter, sjajan um, uzvišene i plemenite namere i
duboke korene.
Dovezao me je kući i oprostio se od mene kao prijatelj. Prijatelj kog želim
zadržati.
- Sama sebi ličim na Maritu, oprosti mi, - Jenn je nestrpljivo zatvorila vrata
moje sobe. Tri para očiju su me upitno gledala. Bila sam im u samom
epicentru interesovanja
- Da, ličiš. Imaš i onaj upitnik iznad glave, - potvrdila sam smejući se. Znam
da ih nerviram, ali ne mogu drugačije. – I ti imaš nešto za reći s obzirom
da ćemo vikend provesti zajedno.
258
Jennifer zacrveni i spusti pogled. – To je sve zbog onih fotki.

- Ri, imaj milosti, - molećivo me je pogledala Selin.
- Jenn, ti si posle nje, - upozori je Marita koja je bila čudno mirna.
- Nema tu šta da se priča, - moram ovo da ispričam što jednostavnije ili
sam gotova. – Provela sam noć sa njim. Bilo je fenomenalno, - htela sam
da istane na ovom, a znala sam da ne mogu.
- Jesi li svršila? Bol? Krv? – pita me Marita tiho. Ma, šta je sa njom? Sasvim
je tiha.
- Jesam. Bilo je, - odgovaram crveneći se. Znam da su ovo ženski
razgovori. I pre sam prisustvovala na par na sličnih ispitivanja. Doduše
nisam nikog ništa pitala samo zato jer me je bio sram, ali sam sve pažljivo
slušala. Sad je došao red na mene da budem ispitivana. Preživeću ja ovo.
- Jeste li se samo jednom ili je bilo više puta? – pitala me je Selin kao da
me pita koliko smo puta zajedno izašli na kafu. Neverovatna je.
Moram ovo bolje uraditi. Selin će mi na kraju tražiti da joj opišem
Kenrickovu erekciju. – Bilo je fenomenalno. Vodili smo ljubav celu tu noć.
Radili smo to u raznim pozama. Taj gubitak nevinosti je, verujem većini
devojaka isti – krvav i bolan. Kasnije je sve bilo savršeno. Zadovoljne! – to
je bilo to. Nema više priče na temu.
- Tako mi je drago što si ti imala takav prvi put. Znala sam da je on zna šta
radi muškardin, - Marita mi se bacila oko vrata i zajecala. Marita plače?
Ne mogu da verujem. Pogledala sam u Jenn i Selin. Ni njima nije bilo ništa
jasno. Onda mi padne na pamet da je nagovestila „ti". Kome nije bilo
lepo prvi put? Njoj? Nema šanse.
Ni sama nisam znala kako da postupim u ovom trenutku. Htela sam da je
pitam, a opet sam mislila da ako želi pričati o tome, sama će početi.
Zagrlila sam je jako i poljubila u kosu.
- Ja sam imala šesnaest kad mi se to desilo, - rekla je kroz jecaje idalje
držeći glavu na mom ramenu. – On je bio moj najgori neprijatelj. Išli smo
zajedno u školu, i po kazni sedeli zajedno. Bili smo na jebenoj ekskurziji, u
kazni i bilo nam je dosadno. Nismo znali šta od dosade, pa nam je palo
na pamet da bi smo se mogli pojebati. Momci to rade iz zabave. Nije bilo
šanse da mu priznam da nisam skinula đanu. U školi sam važila za kraljicu
među kučkama. Ta mi je reputacija odgovarala. I on je mislio da nisam
dala samo onom ko nije pitao. Nadala sam da neće primetiti. Nisam ništa
znala o tome. Nije me nešto preterano ni zanimalo. Uglavnom, pristala
sam. Ja sam najveći baksuz na svetu. Bolelo me je užasno, a krvi oko nas
je bilo kao da smo se klali. To je bilo sve. Samo je jednom ušao do kraja u
mene i izašao. Zgadili smo seks jedno drugom. To je bilo moje jedino
iskustvo, a on mi je kasnije priznao da mesecima posle nije mogao ni
pomisliti na seks. Eto, ja sam ostala kučka koja puno priča, a ništa ne radi.
...Drago mi je da je kod tebe ispalo sve kako treba.
Selin i Jenn su nam prišle i i one zagrlile Maritu. Nismo je sažaljeva, samo
smo saosećale sa njom.
259
Uvek sam sumnjala da Marita nešto krije, ali nikad nisam ni pomislila da
joj se desilo ovako nešto ružno. Ona je večiti optimista. Sad vidim da ona
tako sakriva svoje ožiljke. Povredi da ne budeš povređen.
- Bilo je to za doček Nove godine, - čule smo Jennin glas. Prestale smo se
smejati. Sele smo u krug i slušale. – Nemojte me prekidati i nemojte me
kasnije ništa pitati, molim vas, - klimnule smo potvrdno glavom. Jenn je
nastavila. - Mesec dana pre dobila sam video poruku od oca. On je u
zatvoru i nedodirljiv za ljude kojima duguje mnogo novca. Ne znam kako,
ali svake godine uspe da im vrati po nešto. Rata mu uvek ističe tridesetog
novembra. Kad ne uspe skupiti novac kamate mu naplaćuju tako što ga
ponižavaju. Na meti je uglavnom njegova nova porodica. Preko video
poruke otac mi je preneo zahtev ljudi kojima duguje. Zahtevali su od
njega da im u roku od mesec dana plati kamatu za kašnjenje u visini od
dvesta hiljada dolara ili da... da ih ja zabavljama za doček Nove godine.
Zabavljanje je podrazumevalo... plesanje. Umetničko plesanje. Poslali su
mi jednu devojku koja ih zabavlja da me nauči umetničkom, orjentalnom
plesu. Ako bih odbila oni su imali nekakav prljav rezervni plan koji je
uključivao moju mlađu polusestru. ...Pristala sam. Slagala sam da me u
Vegasu čeka drugarica iz škole i da ćemo zajedno slaviti Novu godinu.
Da ne dužim, ušla sam u pogrešnu prostoriju. Rečeno mi je da su zakupili
jednu salu u Mandarin Oriental hotelu i da ću tu plesati za dva muškarca.
Sara, devojka koja me je trenirala, rekla mi je da samo zatvorim oči i
prepustim se muzici. Trenirale smo to. Uvežbavala me je kako da izađem
iz svog tela. Kad bih ugasila muziku ja bih se povratila, pogledala u
ogledalo i shvatila da sam sasvim... gola. Nisam bila ni svesna da sam
celo vreme dok je muzika svirala ja izvodila striptiz. Poverila mi je da će
me ti muškarci možda hteti dodirivati, ali da mi neće ništa više raditi i da
se radi o mladim ljudima. Nisam videla nikog u toj sali jer je samo podijum
na kom je bila ona šipka bio diskretno osvetljen. Čula sam dva muška
glasa i jedan ženski, – pogledala je u mene. Sve mi je bilo jasno. Drugi
muškarac je bio Kenrick. Zatvorila sam oči. Nisam smela dalje da mislim.
– Ri, on je odmah otišao sa tom devojkom. Ja sam ostala sama sa
Christopherom, - bukvalno sam glasno odahnula. Jenny je nastavila. –
Počela je muzika i muškarac koji je ostao, a kom nisam videla lice mi je
naredio da počnem. To sam i uradila. Nije to bilo obično plesanje. Osetila
sam da plešem za nekog. Zaboravila sam sve. Htela sam otvoriti oči,
približiti mu se i pogledati ga. Nisam to uradila sve dok mi nije prišao i
naredio mi da ga pogledam. Kad sam ga prvi put ugledala prvo mi je
laknulo što sam pred sobom imala mladog, lepog i zgodnog muškarca.
Zaboravila sam ko je on, ko sam ja mislila da je on. Prvi put smo to uradili
naslonjeni na tu šipku. Bilo je kasno kad je shvatio da je to meni prvi put.
Nastavio je, prošlo je kao kod Ri. Kasnije me je odveo u svoju sobu i tu
smo proveli dva dana. Ispričala sam mu kako sam se našla u tom hotelu.
On je od mene tražio samo da mu dam svoje ime i prezime. U roku od
260
pola sata dobila sam poruku od oca da je kamata isplaćena. Ostalo

znate. Ja sam mislila da smo zajedno. Međutim, to zajedno njemu je
značilo samo da možemo deliti moje telo. Ništa više. Doka sam ja mislila
da imamo vezu on je u takvoj vezi bio još sa par devojaka u isto vreme.
Uslugu koju nam je učinio skidajući one fotke sa onog servera moram da
platim... tako što ću... plesati za njega, - Jenn je završila svoju priču. Sve
četiri smo sedele u tišini jedno vreme.
- Jebi ga, Jenny, ja ne znam da plešem, - Marita je prekinula tišinu.
- Ni ja, - dodala je Selin.
Jennifer nam se osmehnula i namignula nam. – Ustvari, dobro je što me
je pozvao. Dobiće samo ples. Cure moj, taj orjentalni ples kad vam uđe
u krv teško ga je kontrolisati. Pokazaću vam, - Jenn ustade i ode do mog
laptopa da nađe odgovarajuću muziku.
- Nemoj se skidati. Da si Chris ili Kenrick rado, ovako imaš sve što i ja. Nisam
zainteresovana, - šalila se Marita.
- Nemoj biti sigurna, - namignula joj je Jenn i ostavila nas bez reči.
Mislila sam da znam plesati, ali gledajući Jenny kako izvija i uvija svoje
telo osetila sam ljubomoru. Muzika u kombinaciji sa ovim plesom je poziv
na greh. Nas tri smo se uhvatile za ruke da bi se zadržale na podu u
sedećem položaju. Njeno telo nas je zvalo, mogu misliti kako deluje na
muškarce. Pogotovo ako se u toku plesa skida i na kraju ostane gola.
- Želite naučiti? – zavodljivo nas je pitala. Ovo je bila neka sasvim druga
Jennifer. Ja sam prva klimnula glavom i pridrućila joj se na sredini sobe.
Želim ovako plesati za Kenricka.
Marita i Selin su nam se pridružile par minuta kasnije. U školi za devojke su
ovakvi kontakti bili česti, ali nije bilo seksualnog naboja. Jennin ples je
stvorio taj naboj. Osećao se u vazduhu. Sad kad znam šta žena i
muškarac dobiju jedno od drugog dok vode ljubav pitam se, a ujedno
se i divim se Jenni kako uspeva odoleti Chrisu.
Bilo je prošlo deset naveče kad su devojke otišle od mene. Rekla sam im
za današnji izlazak sa Nateom, ali ne i za poljubac. One me ne bi
osuđivale, sigurna sam u to, ali mi ne bi dale mira. A mir i zaborav su ono
što mi treba. Nisam im rekla ni da me je Kenrick pitao da se vratim sa njim
na ostrvo i da sam odlučila da ću poći sa njim. To cu im svakako morati
reći, ali neki drugi put. Sad sam samo želela konačno ostati sama da
mogu čeznuti za Kenrickom i njegovom blizinom. Pomisao da ću svako
veče zaspati u njegovom zagrljaju me je naterala za zadrhtim od potrebe
da je on u ovom trenutku tu pored mene. Zagrlila sam se sama
zamišljajući njegove snažne ruke da me grle.
Nešto je mi je smetalo dok sam ga zamišljala pored sebe. Smetala mi je
spavaćica. Ustala sam i skinula sam je, a onda i gaćice. Prvi put u životu
sam legla spavati sasvim naga. Osećaj je bio čudan samo na početku
jer se nisam mogla sasvim opustiti. Kad sam to uspela bilo je lepo.
261
Taj osećaj lepote je dolazio otud što sam napravila još jedan korak prema
Kenricku. Mada, što sam mu bila bliže to sam bila nemirnija. Nemir mi je
pravila njegova reakcija na Nateov poljbac. Neću mu reći preko
telefona. Reći ću mu kad dođe.
Po ko zna koji put za ovaj dan pogledala sam na mobilni telefon u
iščekivanju poziva ili barem poruke od Kenricka. Ako me ne nazove u
roku od pola sata ja ću zvati njega. Ne mogu više podneti ovaj nemir u
sebi.
Vratila sam telefon na noćni stolić i legla na jastuk kad je tišinu prekinula
melodija koja je dopirala iz mobilnog telefona – « Malena» od Ennio
Morricone.
- Kenrick! – uzviknula sam ne skrivajući koliko sam srećna.
„Hej, mala,“ čujem voljeni glas iz zvučnika.
Osećaj izdajice nikad nije bio veći. Ustala sam iz kreveta, prišla stolu na
kojem je još uvek bilo cveće koje mi je poklonio i zaplakala.
262
DVADESETOSMO POGLAVLJE – Kenrick
Kavala, Grčka, leto 2003.
B ilo je to jako davno vreme kad su mi rastanci teško padali. Ni

ne sećam se kakav je to osećaj kad ostavljaš nekog. Dok sam
bio dečak, sećam se da mi je jako teško padalo kad sam
morao da se odvojim od majke. Sećam se da je ona uvek dolazila po
mene i vraćala me ocu. Mrzeo sam visoku kapiju Williamove londonske
rezidencije jer je žena koja me voli ostajala iza nje. Ja sam se trudio da
ne plačem, a nisam mogao dočekati devet sati da mi dozvole da se
povučem u svoje odaje da bih plakao. „Ja plačem za mamom, mama
plače za mnom.", te sam reči izgovarao svom klaviru i svojim igračkama.
Samo sam sa njma delio svoj bol. Posle „saznanja", jer ja sam delio vreme
na pre i posle saznanja, nisam moga ni da plačem, klavira nije bilo u
mojoj sobi, a ni igračaka. Tugu nisam puštao da izađe iz mene kroz suze,
već sam je taložio u sebi dok se nije pretvorila u bes. E, tad sam taj
nagomilani bes trošio tukući se, a malo kasnije i tucajući sve što je išlo na
dve noge i bilo ljudskog, ženskog roda.
Nešto se promenilo od tad. Bes koja je u meni je veća nego ikad, ali
nemam želju ni da nekom razbijem zube, a ni da pojebem neku ženku.
Umesto tuče i seksa ja sedim na Farhanovom krevetu okružen njim i
Laibom tešim ih i dajem im poslednje upute kako i šta bez mene. Pet
ujutru je, preda mnom je let dug četrdeset sati, rastanak i sastanak.
Obgrlio sam im mršava ramena i snažno stegao. Deca se nisu trudila
sakriti svoj strah pred neizvesnošću. Nisam smeo dopustiti da se toliko vežu
za mene, a ni ja za njih. Ali nisam imao izbora.
„Radeći" kao uterivač dugova na ulici Istanbula skupio sam dovoljno
novca za selidbu. Grčka mi je dugo vremena bila u glavi kao najbolja
opcija. Moja odluka je bila definitivna kad sam se zbližio sa Farhanom i
Laibom. Deca su mi skoro svaki dan pričala o svojim roditeljima, najstarijoj
sestri, rođacima i životu u njihovoj otadžbini pre nas okupatora i Talibana.
Više im nije bilo dovoljno da o njima pričaju između sebe i sa Zoyom.
Pokazivali su mi malobrojne fotografije koje su sačuvali. Nikad pre nisam
bio u tom delu planete, pa su mi žene u suknjama do kolena, raspuštene
kose, na visokim potpetnicama delovale nestvarno moderno. Jedinu
fotografiju na kojoj su svi zajedno su čuvali kao život. U svojoj poljskoj sobi
sam držao tri teglice na ormaru. Jedna je bila za selidbu, druga za
avionsku kartu do Floride, a treća je bila za ram za njihovu porodičnu
fotografiju. Mogao sam svaki dan da kupim po jedan, ali nije dolazilo u
obzir ništa jeftino. Ta fotografija mi je pomogla da ih bolje shvatim. Mislio
sam da je njihov pojam slobode posledica druženja sa mnom, ali nije.
Oni su rođeni i odgajani slobodni. Moji mali Afganistanci. Bilo je trenutaka
kad sam želeo biti deo njih, deo tog nikad pokorenog naroda. Onda sam
263
shvatio da im ovako mogu pomoći. Njih troje su predstavljali ono malo

zdravog tkiva tog velikog naroda, a ja sam tu da bih im pripomogao da
se sačuvaju.
Grčka je zemlja u kojoj ljudi daju i uzimaju živote za slobodu, a najbliža je
njihovoj otadžbin. Zemlja je slobodarski tradicionalna, što se meni sviđa.
Problem je bila samo Zoya. Ustvari, ja sam mislio da je ona problem. Prvi
signali da se ona menja su dolazili od Laibe. Devojčici je prvo bilo
dozvoljeno da se igra sa mnom i bratom, onda da ide sa nama u grad,
na plažu, a na posletku i da sa bratom ulazi u moju sobu.
Tih zadnjih nedelja u Turskoj mi je dozvolila da je bolje upoznam. Nije
prekršila svoj zavet ćutanja i počela pričati sa mnom, uradila je nešto
mnogo vrednije. Preko Farhana me je pozvala da dođem večerati sa
njima. Deca su skakala od sreće, a ja nikad trapaviji u životu nisam bio.
Trebao mi je čitav minut da kažem da ću doći. Verovao sam da me u
životu ništa ne može iznenaditi, a onda ovo. Iznenađenje je bilo veće jer
je nisam video par meseci. U vreme kad sam odlazio na posao oni su još
spavali, a kad sam se vraćao, oni su već bili u kući. Ako je i izlazila iz kuće
to je bilo u vreme kad sam ja bio na poslu.
Te večeri sam se prvi put obrijao za jednu devojku i Zoya je prva devojka
koja je od mene dobila cveće i najlepša devojka koju sam do tad video
u svom životu. Oženio sam devojku koja je izgledala deset godina starija
nego što je bila, a ispred mene je stajala devojka, skoro devojčica. Pre je
'ladno mogla reći da je majka bratu i sestri. Svi su joj verovali. Više ne. Lice
joj je bilo mladalačko i sjajno. Kosu je skratila do polovine ramena, i dalje
je bila mršava i sitna, ali ona je tako građena. Na sebi je imala tamno
plavu, nedekoltiranu haljinu dugih rukava. Haljina k'o haljina. Bio sam
iznenađen dužinom. Otkrivala joj je polovinu kolena i listove. Na nogama
je imala ravne cipelice.
Nikad neću zaboraviti Laibin prestravljen pogled jer je očekivala da će
Zoya odbiti cveće i oterati me, što sam bio siguran da bi učinila. Zato sam
pružio cveće devojčici govoreći joj da je jedno za nju, drugo za Zoyu.
Buketi su bili idetični. Uspelo mi je. Zoya je prihvatila poklon zahvalivši mi
se, preko sestre naravno.
Moja najveća briga nije bila njihova integracija već njihov opstanak.
Deca će opet u školu, oni su bili manji problem. Nije mi padalo na pamet
šta sa Zoyom. Odbijala je bilo kakav kontak sa mnom. Nisam imao priliku
da je pitam šta ona voli raditi. Znao sam da se razume u biljke, i bio sam
siguran da samo od toga ne može živeti. Ušavši u prostoriju koja im je
služila kao dnevni boravak i trpezarija ostao sam još jednom iznenađen.
Sećam se kako je u ovoj prostoriji bilo kad sam ih doveo u ovu kuću. Kad
sam malo bolje pogledao to je bio taj nameštaj. Od kuće je uradila isto
ono što i sa sobom. Napravila je da uništeno zasija.
- Lepo je, zar ne, - ponosno mi se obratila Laiba držeći me za ruku.
264
- Prelepo, - rekao sam dopustivši sebi da budem srećan. Bio je to jedan

kratak, mali trenutak, ali trenutak sreće. Nisam mislio samo na prostorno
uređenje podržavši Laibu.
- Zoya je i onu našu porušenu kuću uvek sama uređivala, - nastavila je
Laiba ponosno.
Njen talenat da i olupina zablješti je samo jedan u nizu. Odlično kuva.
Ovako ukusnu hranu nisam jeo još od Claymorea. Westmorelandi su veliki
„probrljivci" kad je hrana u pitanju. Ni ja nisam drugačiji od mojih
predaka. Ja i Henry samo na Eton sa sobom poveli i glavnog kuvara.
Deda je morao da asistira, mada ni njemu nije bilo pravo.
Te večeri sam im rekao za Grčku. Reskirao sam da upropastim savršenu
veče, ali je bila ta prilika. Dobro sam procenio da je Zoyina tvrdoglavost
ide do one granice do koje njoj odgovara. Bila je pametna i mudra
devojka koja neće ići glavom kroz zid samo da bi isterala svoje prohteve.
Iako najevropskiji grad u Turskoj, u Istanbulu je i dalje vladao kodeks da
porodica mora imati punoletnog starešinu, muškarca. Ako to nije muž i
otac, onda je to brat, ili stric, ujak. Nije važno. Samo mora biti muškarac.
Kuća u kojoj nema muške glave će kad tad biti tretirana kao pogodna
za „osvajanje". Zoya je tog bila savesna, a ona je videla sebe kao
starešinu.
Farhan je bio za Spartu, Laiba za Athinu, a Zoya za veći, ne preterano
turistički grad i što bliže Afganistanu. Svi su hteli more. Decu sam naučio
da plivaju, kao da sam ih naučio da hodaju. Mislim da je ta njihova ljubav
istrala Zoyu iz kuće i naterala je da se suoči sa svetom. To je lakši deo na
putu ka ozdravljenju. Onaj teži deo je suočavanje sa samim sobom. Da
nismo bili toliko tvrdoglavi ja i ona bi mogli biti od koristi jedno drugom.
Mogli bi smo zajedno isterati demone iz naših duša. To sam shvatio tek
kad uništio Iriu. Sedeći pored Iriinog bolničkog kreveta i slušajući njeno
buncanje koje bi bilo bolno slušati od nje da je u svesnom stanju, ovako
je bilo još stravičnije jer se nije mogla kontrolisati. Tad je srce preuzimalo
kontrolu nad mozgom. Reči koje su izlazile iz nje su bile upućene meni. Iria
je vrišteći u snu ponavljala; „Svirala sam ti. Svirala sam za tebe. Trebao si
znati.". Tako je bilo i sa Zoyom. Ne znam ni broj noćima kad su nas iz sna
budili njeni krici. Isto kao i Iria i ona se borila sa ljudima koji su je
povređivali. Iz noći u noć su ponovo i ponovo proživljavale svu strahotu
kroz koju su prošle.
Izbor je pao na Kavalu. Grad je na obali mora, turisti ga uglavnom
zaobilaze, poseduje škole i univerzitet. Rekao sam im za svoju ušteđevinu.
Zoya je imala svoju od pravljenja melema za žene iz komšiluka. Ona je
maštala o maloj prodavnici u kojoj bi prodavala brzu, zdravu hranu i svoje
biljne preparate. To mi je zvučalo savršeno.
Njihovo oduševljenje ovim gradom na severu Grčke je bilo jednako
veličini planine Lekani koja se pružala iznad grada. Ono što mi u Turskoj
nisu smeli reći je njihov strah da će u Grčkoj, toj Hrišćanskoj zemlji, kako su
265
je oni zvali, morati menjati svoja imena. Za taj strah su mi kroz suze
olakšanja priznali tek kad su stali ispred spomenika Muhamedu Aliju u
njihovom novom gradu. Hteo sam ih još više usrećiti. Onako sa koferima
u rukama i na jakom egejskom suncu odveo sam ih da vide i Muhamed
Alijevu džamiju. Bili su presrećni. Farhan me je zagrlio i rekao mi da je sad
siguran da nisu sasvim u tuđini i sami. Bog je sa njima. U njemu sam tad
video onog osmogodišnjeg dečaka iz Claymorea koji bi sav sjaj koji ga je
okruživao dao za taj osećaj koji mali Farhan, dečak bez doma, bez
roditelja, samo sa jednim koferom u ruci, oseća – da nije u tuđini i sam. I
pre sam znao da će njih troje biti sastavni deo mog života dok god sam
živ, tad mi je bilo jasno da su mi oni najvažniji. Iako je rastanak bio već
pitanje nedelja neću nikom dozvoliti da mi pokida veze sa njima. Iako
sam na ovaj svet došao samo da bih nastavio prosleđivati prezime, moje
postojanje je nekom donelo bolji, nov život. Trebaju me jer sam im
koristan. To je još jedan „prvi put u životu" – dozvoliti neko da me koristi.
Kuća koju sam našao bila je mirnom kraju. Škola, u koju smo upisali decu
je bila u blizini, a prizemni deo kuće će u nekoj bliskoj budućnosti poslužiti
kao prodavnica koju je Zoya sanjala. Budu li živeli skromno neće morati
brinuti za starinu i hranu narednih pet meseci. Ja ću čim dođem u Države
naći posao da bih im moga slati.
Ja i Zoya smo nastavili komunicirati preko dece. Veza se svodila samo na
planovima za život. Pričao sam joj da se mora upisati u neku školu, da ću
i ja u Americi nastaviti sa svojim školovanjem Ona mi je odgovorila da će
se upisati u školu za dizajn, ali kad nauči grčki. Shvatio sam da se stidela
svog neznanja jezika. A iz ove njene želje da kako tako komunicira sa
mnom mi je na neki svoj način rekla da se, uprkos svemu uz mene
osećala sigurno. Zbog toga je malo falilo da batalim sve i ostanem. Ja
ostavljam troje dece. Zvanično ona je punoletna, a nezvanično ili onako
kako je – ona je maloletnica koja je, kao i ja preživela za nečija tri života.
Nisam znao kako pobeđuje svoje demone, samo sam mogao diviti joj se,
ali tad mi moji sopstveni to nisu dozvoljavali.
Krajem prošle godine sam preko Christophera podneo zahtev za prijem
na Harvardu. Biću prvi Westmoreland koji se nije školovao na
tradicionalnom Oxfordu. Univerzitetska školska godina mi je pred vratima,
što znači da je i moj povratak pred vratima.
- Hoćemo li ikad više videti? – šmrcala je Laiba izlazeći za mnom iz kuće
u malo dvorište.
- Novu godinu slavimo zajedno, obećao sam vam, - nastojao sam je
utešiti. – Pokazao sam vam kako funkcioniše „MSN Messenger". Čim
dođem, videćemo se i čuti.
- Ti si naš brat, ne zaboravi, - upozprio me je Farhan koji je zauzeo ozbiljan
stav sad jedine muške glave u kući.
- Jesam, ti ne zaboravi, - uzvratio sam mu ozbiljnim tonom. Dečak je ovo
prihvatio kao priomopredaju dužnosti. – Prvo škola, rad, tu i tamo sport, -
266
upozoravao sam ga da se mali ne bi uživeo u ulogu, batalio školu i počeo

tražiti posao.
- Tako si me učio, - odgovorio mi je ozbiljno i pogledao me je ravno u oči.
Jebeš mi sve. Ovaj dečak sa svojih nepunih deset godina razumeo je
život bolje od većine odraslih ljudi.
Još jednom sam zagrlio i poljubio svoju sestricu i brata okrenuo se i izašao
iz dvorišta. Na leđima sam osećao poglede. Tri para očiju. Podigao sam
ruku da ih još jednom pozdravil, ali se nisam okretao.
U džepu sam imao pravi „lažni" pasoš koji sam legalno dobio u Turskoj,
avionsku kartu koju sam kupio na internacionalnom aerodromu „Magas
Alexandros" u Kavali i zelenu novčanicu od sto američkih dolara, u ruci
zimsku jaknu, duboke ožiljke prekrivene crnom tintom na telu i još dublje i
crnje na duši. Došao sam sam do aerodroma, i nije bilo nikog zbog koga
bih se okrenuo, nasmešio i mahnuo mu. Nikog ko bi mi još jednom
poželeo srećan put.
Bio sam spreman za povratak.
Miami, Florida, 03. avgust 2003.
Let je sa pauzama u Atheni i Madridu trajao oko trideset šest sati. A kad
lik koji nema prtljag i zove se Akif Uzulnar sleti na neki od aerodroma u
Americi sa jednosmernom kartom, ne gine mu još najmanje sat vremena
zadržavanja i dodatnog proveravanja. I to sam morao da preživim. Nisu
mi, naravno mogli pronaći ništa pa su me pustili.
Akif Uzulnar je čovek koji je pre par godina stvarno postojao. On je samo
jedan u nizu ljudi koji nastavlja da živi i posle smrti. Te identite uglavnom
uzimaju ljudi iz podzemlja i tajni agenti. Tako sam i ja došao do jednog.
Niko nije mogao osporiti njegovo postojanje. Sve je bilo sasvim legalno.
Akif će se za par dana vratiti u Afganistan, a u Americi će ostati Kenrick
Hunter. Westmorelandu još nije vreme za povratak.
Zaustavio sam taksi i taksisti meksikancu dao majčinu adresu. Čovek me
je pogledao sav zbunjen. Nije mu bilo jasno da je neko ko izgleda kao ja
i čuo za taj deo u Miami Lakesu
Niko nije znao da dolazim. Ja sam na spisku nestalih. Sa mamom se nisam
video više od tri godine. Zadnje dve se nismo ni čuli. Ona ne zna ni da li
sam ja živ ili mrtav.
Meksikanac me je sve vreme dok me je vozio posmatrao. Čovek me je
testirao par puta namerno skretajući u druge ulice, a na kraju je prvo
zaustavio auto kraj pogrešne vile, a kad sam mu rekao da je moj cilj još
par stotina metara niže on je pokrenuo automobil, ali je opet namerno
promašio kuću. Mirno sam mu rekao da se vrati.
- Poznaješ ovaj kraj, ali si mi sumnjiv, - mumlao je sebi u bradu tražeći po
novčaniku da mi vrati trideset dolara.
267
Ostavio sam mu deset dolara i izašao iz taksija. Prišao sam visokoj beloj
kapiji i pozvonio. Ako bude sve po starom sad bi trebao čuti glas
gospođe Brigitt. Nju je mama povela sa sobom iz Claymorea.
Čuo sam poznat glas domaćice, nevericu, a onda i pesmu anđela, glas
moje majke.
Miami Lakes, Florida, USA, nedelja, 27. maj. 2007. godine
Prošlo je par minuta od četiri sata posle podne kada je privatni jet, koji
pripada avio kopaniji Chrisove porodice sleteo na „Opa-Locka
Executive" aerodrom u svero-zapadnom delu Miamia. Sačekao sam da
pilot isključi motore, pozdravio se sa njim, uzeo svoju torbu i izašao iz
letilice. Pre poletanja sam mu dao datum i vreme kad hoću da me čeka
da se vratim u Cambridge.
Crna, blistava limuzina bila je parkirana desetak metara dalje. Moja
majka bi u svakoj drugoj prilici sačekala da joj vozač otvori vrata, ali ne i
kad sam ja u pitanju. Pogled mi je bio fiksiran na zadnja vrata sa
suvozačeve strane. Međutim, ovog puta su se otvorila sva vrata,
uključujući i gepek.
- Kenrick! - veseli vrisci su me obavjestili da su i moja polubraća došli da
me dočekaju. Dopustio sam da mi torba ispadne iz ruke da bih mogao
zagrliti Georga i Philipa koji su trčali prema meni. George je bio
sedamnaestogodišnjak, visok i lepo razvijen. Bavio se plivanjem, a njegov
otac je insistirao da se, pored sporta, dečaci bave i društveno-korisnim
radom. Gerald, mamin muž nije imao pozitivno mišljenje o sportu kao
profesiji. Vreme koje bi momci proveli na sportskim terenima moralo je biti
srazmerno vremenu koji su posvetili fizičkom radu. Philip je imao petnaest
godina visok skoro kao i brat, ali puno mršaviji. Ličio mi je na mene kad
sam bio u njegovoj dobi; onako oličenje punokrvnog škotskog momka.
Pokreti mačke, neprestani oprez, korača kao da se prikrada. Obojica su
nasledili zlatno-plavu kosu od oca i crne, majčine oči.
- Dobro da si došao. Mama je besna na nas, - tiho mi je šapnuo Philip
nestašno mi namigujući. Nasmejao sam se u sebi, jer sam znao razlog
maminog besa.
- Rešićemo to, - uzvratim mu. - Proći će je.
- Ljuta je čak i na tebe.
Nasmejao sam se. Mogao sam da pretpostavim o čemu je reč. Mama
mi to nikad nije glasno rekla, ali nije želela da seksualni život njena dva
mlađa sina krene putem kojim sam ja gazio. Bilo je smešno koliko ih je
čuvala, kontrolisala, i koliko mi tu nije verovala. Nije znala da im i ja želim
normalan, zdrav seksualni život, daleko od ovog koji ja vodim, ali daleko
i od nezdravog koji im ona, nesvesno želi. Mama je umislila da su oni
devojčice kojima po svaku cenu treba sačuvati nevinost. Da je nekad
htela pričati sa mnom na tu temu, ja bih joj izneo moj stav, a pošto nije, i
268
ja sam ćutao. Gerald se takođe brinuo, ali za razliku od mame on je znao

da dečaci mene kontaktiraju kad im treba savet i to je bio još jedan od
razloga da nas dvojica budemo u stalnom kontaktu. Drugi razlog je bio
poslovne prirode.
- Večeras insistiraj da nas vodiš negde izvan kuće, - brzo je govorio
George gledajući preko ramena koliko je mama blizu.
Jebi ga! Ovo je stvarno nešto ozbiljnije. Klimnuo sam potvrdno glavom
usmeravajući pogled na visoku, elegantnu figuru moje majke. Da li se i
koliko promenila to ću gledati posle. Tako je od kad znam za sebe. Kad
vidim moju mamu prvo što tražim je sunce u njenim prelepim očima i širim
ruke da je primim u zagrljaj. I uvek ga nađem kako sija samo za mene, a
mali dečak kog sam bacio u hladnu tamnicu mog srca, stavio mu masku
na lice da zaboravim koliko je ono nekad bilo milo, zaključao, izgradio
neprobojne, visoke zidove tad podigne svoje umorno, promrzlo telo, jer
je kroz svu tu hladnu tamu sunce uspelo da se na trenutak probije i da
krhkom telu na umiranju lek za preživljavanje.
- Kenrick! - uzviknula je trčeći mi u zagrljaj.
- Mama! - uzviknuo je glas iz mene.
Grlim na izgled krhko, ali u stvari snažno telo, i ljubim prelepo, milo,
suncem obasjano lice žene koja me je rodila jer me je želela i htela.
Stajali smo zagrljeni na aerodromskoj pisti, kao da se nismo videli čitavu
večnost. A bila je kod mene pre tri nedelje. Ne znam kako i čim me je
uspela toliko vezati za sebe, s obzirom da sam veći deo svog života
proveo bez nje. Ta veza je bila neverovatno snažna, i zvala se ljubav.
Znao sam uvek kako joj je ime, ali sam je izbegavao imenovati. Zašto sam
sad to uradio, tad mi nije bilo jasno.
To sam saznao tek kad sam, krijući se slušao Iriino bolno buncanje dok je
ležala u bolničkom krevet nesvesna da iz nje curi život, ali tada je bilo
kasno. Previše kasno.
- Razmazaćeš šminku, - govorim joj u mirišljavu, dugu kosu koju uvek nosi
puštenu kad sam ja pored nje. Osetio da su mi majicu ovlažile njene suze,
ali je ne puštam. Njenu kosu sam voleo i kad sam bio sasvim mali. Druga
deca su se uspavljivala držeći plišane igračke, a ja maminu kosu.
- Moja kozmetičarka me je ubedila da mogu plakati koliko hoću, a da mi
se šminka ne razmaže, - odgovara mi kroz suze radosnice ne prestajući
da me ljubi i grli.
- Da vidim, - blago je odgurnem od sebe i pogledam je. Dobro je. Nije se
promenila od kad sam je video zadnji put. Od kad sam se vratio iz Grčke,
svakog meseca sam najmanje deset dana provodio sa njima. - Prelepa
si, - kažem joj, prebacim joj ruku preko ramena, a drugu pružim Geraldu
da se pozdravim sa njim.
- Dobro došao, momčino, - govori mi dok me prima u zagrljaj i snažno
tapše po leđima.
- Hvala, - uzvratim mu pozdrav.
269
Razmenjujući emailove sa Georgom i Philipom shvatio sam da oni viši nisu

dečaci. Philip me je čak malo i brinuo. Da on prebrzo odrasta bilo mi je
sasvim jasno kad smo ušli u restoran-klub koji je izabrao za naš zajednički
izlazak. Znao sam i zbog koga on tu dolazi. I ja sam prošao kroz ruke i
noge vlasnice ovog kluba. Žena je verovala da se podmlađuje mladim i
maloletnim jebačima. Ne znam u koji kurac je verovala, ali da su je
podmlađivali jesu. U moje vreme bila je probirljiva. Ne znam da li je visoke
kriterijume zadržala i danas. Ja sa svojih dvadesetšest godina sam prestar
za nju, iako ona ima barem dvadeset više od mene.
Sedamo za šank i naručujemo piće. Oni naručuju O'Doul's Premium,
bezalkoholno pivo, a ja Glenlivet Nadurra Peated, škotski viski.
- Philipe, ona je dobrostojeća ženska, ali prestara za tebe, - bio sam
sasvim ozbiljan i jasno mu dao do znanja da mora prestati. Znam odavno
da moj najmlađi brat nije devac, ali on je na dobrom putu da postane
kao ja, bitanga bez principa i morala.
George nas začuđeno gleda. - Ko je prestar? Za koga?
- Misliš gazdarica? - pita me Philip sav ravnodušan. - Znam. Skoro pa joj je
uspelo da mi smuči milfare. Kurva stara. Ne brini, brate.
Koliko on ono ima godina? Petnaest? Jebo te!
Gledam ga. Može hladno da se predstaviti kao osamnaestogodišnjak.
Čak mu je i brada počela rasti.
- Samo jednom sam je odvalio. Ovde smo zbog one male šankerice, -
umiruje me i pokazuje nam na zgodnu Meksikanku koja mu se smeši iza
šanka. - Pogledaj joj dude. Izgubiš se kad staviš glavu između njih.
Odahnem i brzim, ali detaljnim pogledom pređem preko devojčinog
tela. Zapazio sam je čim smo ušli u ovaj restoran-klub. Afro frizura, blistava
koža i pune usne nisu mogle biti ne primećene. O da, ima cice za
medalju, ali srebrnu. Moja glava je jutros bila u raju, između sestara koje
su odnele zlatnu.
- Ti si sa njom? - George pita brata još uvek ne verujući šta se oko njega
dešava.
- Pa, ako pod „biti sa njom" podrazumevaš da je održavam, onda sam
sa njom.
- Lepa je, moraš da se paziš njenog muža, - upozorim ga praveći se da
mislim kako Philip zna da je mala, slatka Meksikanka udata.
Gledam njegovo šokirano lice i vidim sebe pre jedanaest godina. Isti
ovakav jebivetar sam i ja bio. Nadam se da će i on imati sreće kao ja, i
preživi sve te ljubomorne muževe. Philip je na mnogo opasnijem terenu.
Verujem da Gerald ni ne zna da Philip hoda ivicom provalije. - Znao si za
muža?
- Vidiš da nije, - smeje mu se George, a onda i sam shvativši u kakvoj mu
se opasnosti nalazi mlađi brat, klepi ga po glavi i ozbiljno upozori: - A da
paziš malo? Ne bi bilo loše, jel' da? Ima Meksikanac da vas jebe zajedno,
tamo gde vas niko nije jeb'o.
270
- Nisam je ni pitao, iskreno, - sleže ramenima Philip sasvim ravnodušan. -

Ja sam ustvari ganjao vicegazdaricu. Kelly je Mirandina ćerka. Ona peva
ovde, - objašnjava nam Philip. - Nije mi dala, pa sam uzeo drugu
najpoželjniju. I ova se nećkala, ali dolijala mi je. Bio sam uporan.
I stvarno, izgledalo je kao da je Philip preko noći savladao gradivo koje
George tek utvrđuje.
- Samo budale počinju sa devicama, - nasmeja mu se Philip diskretno
dajući signale šankerici. On je sad još napaljeniji. Sad kad zna da je okusio
zabranjeno voće, neće se skidati sa tog drveta.
- Ostaćeš bez te dve lude glave, ja kad ti kažem, - opet ga klepi po glavi
George. - Ti kao da si na normi. Konobarice i pevačice. Slede stripizete, -
zadirkivao je George brata.
Philipa to kao da nije doticalo. Zagonetno se osmehnuo, namignuo mi,
zagrlio brata i gledajući u mene rekao: - Pojma ti nemš.
Pustio sam njih dvojicu da pričaju, a ja sam slušao. Jednim uhom sam
slušao njih dvojicu, a drugim sam postao svestan prelepe muzike koje se
širila prostorijom i da sam predmet nečijeg proučavanja. Pogledao sam
levo od sebe, prema podijumu. Na sredini se izdizala okrugla platforma,
a na barskoj stolici sa gitarom u ruci sedela je prelepa, crvenokosa
devojka. Moj preverzni um je automatski naterao telo da reaguje na sliku
koju imam pred očima, puna, sočna usta nepristojno blizu mikrofona. U
nekim trenucima ga dodiruje usnama. Pantalone su mi postale
neudobne. Ovo je bio prvi put da su moje telo i um u svađi. Um je
reagovao na svaku sličnost sa Iriom, a telo je opominjao da to nije Iria.
Mogao bih proveriti da li ova devojka ima vatreni trokutić iznad pice, i
kako bi izgledao moj kurac dok je jebem u usta. Mogao bih, ali znam da
moje usne ne žele biti ljubljene i umorne od ljubljenja, a moja koža ne
vapi za dodirima ruku ove nepoznate devojke. Još jednom pogledam
okrugli vrh na koji devojka naslanja svoje usne. Mogao bih.
Svirala je i pevala kao Apoleonova muza dokazivajući da je muzika dar
bogova, a ona potomak samog Orfeja. Spazivši da je gledam, spustila je
pogled na svoju gitaru i jako se zarumenela. Prešao sam pogledom
čitavom dužinom njenog tela, ali nisam imao sreće da vidim još više lepo
rumene kože. Devojka nije volela da se pokazuje. Zainteresovala me je.
Nije bilo sumnje da ovde peva još jedna devojka. Ovo je ta koju moj brat
„ganja", a koju ću ja uhvatiti.
Ne želim da moja braća bilo šta primete, pa odlučim da se uključim u
razgovor. Euterpom ću se zabaviti kasnije.
- Zašto je mama ljuta na tebe? - prekinem njihovu diskusiju, jer sam dosta
saznao o Philipu i okrenem se prema Georgeu.
- Raskinuo sam sa Caty. Ona je napravila čitavu dramu oko tog. Mama
je saznala da si mi ti pomogao da ubrzam stvari. Catyna mama je dobra
prijateljica naše mame. Mami je više neprijatno zbog te njene drugarice.
271
- Ma, ti si hteo da budeš kao Kenrick, priznaj, - javi se Philip ne odvajajući

pogled od lepe pevačice. - Rugaš se meni jer se bakćem sa kelnericama
i pevačicama.
Porediti mene i Georgea bio je sakrileg. Ja sam tucao te kuje jer sam bio
pun besa i želje da prkosim Wiliamu i čitavom društvu. George je voleo
tu Caty. Ipak, nije mi bilo drago što su moja, mlađa, braća upoznata sa
tim delom mog života.
- Ovo mi se sad desilo i više nikad, - rekao je George, nervozno se igrajući
podmetačem na kojem je bila njegova čaša za pivo. Obojica su pili pivo
iz flaše, kao i ja. - Jebi ga, proći će. Izvini što sam i tebe umešao. Ja joj
nisam ništa rekao. Nekako je sama zaključila.
George mi je nastavio pričati da je sa tom devojkom bio godinu dana u
vezi, dosadilo mu je čekati pa je zato od mene tražio savet kako da ubrza
stvari. Skinuli su mrak jedno drugom, a on se posle izvesnog vremena
poželeo oprobati i kod drugih cura. Bila je to normalno i očekivano. Nije
mi napomenuo da mama zna tu devojku. U tom slučaju bih mu rekao da
digne ruke od nje.
Razumeo sam i majku. Njoj je, kao ženi, verovatno bilo žao te devojke i
osećala se neprijatno zbog prijateljice, ali više od svega nju je bio strah
da George ne postane kao ja. Promiskuitetan.
To sam bio ja, promiskuitetni gad koji privlači žene kojima je uravnotežen
život neinteresantan i zato traže đavola. Žene od mene žele samo seks
jer je to jedino što dobro radim, a rad sam da demonstriram. Dobro
jebem.
Nismo ostali do kasno, jer su momci sutra imali školu. Nisam bio sasvim
načisto koliko daleko ću ići sa crvenikosom pevačicom, ali sam bio
načisto da ovde nisam zadnji put, u inat mom telu koje se opire biti
zadovoljeno.
Mama i Gerald su nas dočekali i nakon što smo momcima poželeli lepe
snove nas troje smo imali zanimljiv razgovor. Kao i uvek kad je seksualni
život mamina dva mlađa sina bio u pitanju, ja i Gerald smo bili na jednoj
strani, a ona na drugoj. Uglavnom, razgovor se završio maminim, ko zna
kojim po redu, zaljučkom da su muškarci svi isti i da ne misle kako je
jadnim ostavljenim ženama. Naglasila je da mene smatra drugim po
redu krivcem, jer da se ja nisam umešao i pomogao bratu, oni bi još bili
zajedno sretni i nevini.
Nije bilo bitno da li je radni dan ili odmor, ja uvek ustajem u šest ujutru da
bih istrčao svojih dvadest kilometara. posle je sledilo tuširanje hladnom
vodom i dan je mogao da počne.
Dok mi se mlazevi hladne vode slevaju preko glave niz telo pokušavam
oderediti da li sam sàm sebi smešniji ili jadniji. Prvi put od kad znam za
sebe sam dopustio da mi kurac vrišti od boli umesto da ga okružim
vlažnom toplinom. I sve to jer nisam mogao Iriu isterati iz glave. Gnevan
sam na sebe jer sam dopustio nekom da mi se ovoliko približi. Ne
272
prepoznajem se više u svojoj tami, i nisam sam u njoj. Zato je sad sve
postalo drugačije. Nepoznato drugačije. Iria ne deli moju tamu sa mnom
bez mog dopuštenja. Svesno sam je pustio unutra. Ona je trebala samo
da uđe unutra i pravi mi društvo kad ja to hoću. Međutim, ona je tu sa
mnom i kad ja hoću i kad neću. Prkosi mi. Kad je trebam pojavi se
spremna da mi da kontrolu koja mi je potrebna, kad je ne trebam ona je
opet tu, nevidljiva, nametljiva i uporna da oživi umrli duh nekog ko,
takođe deli tamu sa nama. Za tog nekog ona ne treba znati ni da je
postojao. Još gore je što znam da se moram boriti na strani demona sa
njom, ali kad hoću da se borim, ja ne vidim protiv koga. Nema lica, ali mi
je blizu, a ja mrzim bliskost. Nevidljivi me pušta da mislim da pobeđujem
dobujajući bituku za bitkom, a ustvari čeka me da se umorim od silnih
bitaka koje sam dobio i izgubim rat koji ne smem izgubit. Jedini način da
dobijem ovaj rat i zauvek zatvorim vrata naše tamnice je kontrola, a Iriu
najlakše mogu kontrolisati seksom. Zato sam joj i predložio da živimo
zajedno.
Privukla me je svojom muzikom i pre nego što sam je video. Tako je bilo i
u areni među gomilom ljudi. Nisam je video, ali sam je osećao. Na onoj
plaži mi je bilo jasno da je ona premlada za mene i moj svet. Bio sam
spreman pustiti da ide prvu osobu sa kojom sam hteo deliti svoju samoću,
jer ona nije bila vredna da ulažem vreme udvarajući joj se samo da bih
je jednom tucao. Iskreno, nikad se nisam udvarao devojkama. One su se
udvarale meni. Previše je voljnih da bih gubio vreme na one kojima onò
treba.
Nakon što mi je dopustila da je odvedem na plažu, Iria se za trenutak
pridružila mnoštvu devojaka i žena koje su previše lako skinule gaće,
raširile noge i dale mi ono što mi je potrebno. I onda preokret, moja mala
damica, iako naivna i neiskusna, je prva žena koja mi je rekla „ne" i prva
koja se usudila igrati se sa mnom. Ni sam ne znam kako sam pristao
udovoljiti joj i sačekati na ono što sam mogao uzeti odmah. Valjda jer
sam predosećao da će se isplatiti. Tako je bilo. Volim iskusne žene i grub
seks. Znao sam da ću je povrediti, ali nije dolazilo u obzir da, zbog nje
pokušavam biti ono što nisam.
Iria je rođena zavodnica, pametna, privlačna i provokativna koliko i lepa.
Ako neka žena na ovoj planeti poseduje telo koje mi savršeno odgovara,
onda je to Irino. Ona je i topla, oštroumna, neiskvarena, ali glavni razlog
zašto je hoću u svom životu je zato jer je želim u svom krevetu. Siguran
sam da mi nikad neće dosaditi. Iako je bila lak plen, uvek će postojati
nešto što ću morati uraditi da je osvojim. Pored skakanja iz aviona, raftiga,
vožnje po najsmrtonosnijim stazama na svetu, ovo je još jedan na popisu
adrenalina koje trebam, osvajati Iriu iznova i iznova.
Ovo vreme koje sam proveo kao čovek koji mora sam da se bori za svoje
mesto u okrutnom svetu mi se više svidelo od mesta koje mi je
obezbeđeno rođenjem. Gledao sam ljude koji se slučajno upoznaju,
273
zbliže se i prave svoju porodicu. Muškarce koji su na poslu već od sedam

ujutru, žene koje su se do sedam već jednom posvađale i bile pojebane
od njihovih pametnih muževa, tako da su smirene mogle razvesti decu u
škole i vrtiće i nastaviti sa svojim dnevnim planovima. Po završetku radnog
vremena svi bi se zajedno sretali u kući i za vreme ručka razmenjivali
doživljaje koji su im se desili u toku vremena koje nisu proveli zajedno.
U mom svetu je sve drugačije. Da nisam sreo Iriu, oženio bih jednu od
devojaka visokog roda koja zna da je njena uloga u mom životu roditi mi
sina i prepustiti sve ostalo meni i ljudima koji su plaćeni da rade za mene.
Ali, ja sam imao tu jebenu sreću da baš onaj dan odem na konsultacije
koje mi nisu trebale. Otišao sam zbog asistentkinje, a odlazak se isplatio
duplo. Dobio sam i nju i Iriu.
Iriu i sebe nisam video na glamuroznim zabavama i kao ljude koji žive
odvojeno, a decu viđaju samo za vreme školskih raspusta. Video sam nas
u Willtonu, imanju na severu Engleske koje me čeka da ga preuzmem.
Kad sam napunio osamnaest godina imao sam pravo izabrati jedno od
Williamovih imanja po kojem ću dobiti titulu markiza. Izabrao sam
najsevernije jer sam od ujaka nasledio dva imanja jedno u niziji, a jedno
u visoravni, na severo-zapadu zemlje. Kako ujaku nikad nije pošlo za
rukom da se oženi, njegovu titulu i posede nasleđuje, krvno najbliži,
prvorođeni muški potomak. Ja sam najstariji sin njegove jedine sestre i
samim tim još jednom naslednik-proslednik. Mrzim to zvanje. Voleo bih da
sam na mestu Royca Westmorelanda, Prvog vojvode od Claymora.
Zavideo sam tom visokom, krupnom ratniku koji je svojim velikim mačem
stvorio ono silno bogatstvo koje mi, njegovi naslednici samo
umnožavamo i prosleđujemo.
Izašao sam iz tuš kabine i ručnikom sušio svoje mokro, hladno telo. Prišao
sam širokom nizu prozora koji su pružali pogled na atlanski okean.
Naslonio sam se na prozorsko okno i prepustio uživanju u pogledu i planu
koji mi je na umu. To mi je mislio odvelo u meni omiljenom pravcu -
bludničenju sa Iriom. Nasmejao sam se setivši se da sam ja ustvari trebao
biti gnevan na sebe jer sam tuširanjem hladnom vodom posle trčanja
trebao razbistriti svoje misli, koje sam nazvao glupim iz samo jednog
razloga - pretrčao sam dvadeset kilometara misleći samo na to kako ću
se u petak probuditi sa Iriom u svom krevetu kako spava čvrstim snom
izmorena od seksa, i kako ću je jebati pre nego što odem na trčanje i kad
se vratim. Pomiso da se zadihan, znojav i lepljiv zakucavam u njeno toplo,
sanjivo telo mi natera krv u muda. Pogledao sam u svoju nabreklu
erekciju i besno prevrnuo očima. Jebi ga! Opet hladan tuš. Ne mogu se
ovakav pridružiti porodici na doručku. Odmaknem se od prozora i
krenem prema kupaoni. Zvuk mobilnog telefona me je obavestio da sam
dobio poruku.
Iria: Dobila sam

274
Jebi ga! Sad mi bar ne treba tuširanje. Nema potrebe da ga gledam i

uveravam se. Osećam da mi se krv povlači. Omotam donji deo tela
ručnikom i pritisnem na slušalicu.
- Krvariš?- pitam je ozbiljno kad mi se javila. Ustvari iznenadio sam se sam
koliko sam bio ljut.
„Da", - ona je sa druge strane bila radosna. To me je još više razljutilo. Ne
smem joj dati puno prostora za razmišljanje. Ona sad leti na krilima
dobijene opklade i dobrog seksa. Čim se sputi na zemlju uvideće
realnost. Iria je pametna i bistra devojka. Ako je hoću zadržati u svojoj
tami moram je držati opijenu. Trezna Iria će napusti moj mrak sa mnom ili
bez mene. Ostaću sam, a novo je da ne želim više biti sam. Ništa više nije
isto. Čak je i moja promiskuitetnost nestala. Iria ju je oterala. Imam
potrebe kao i svaki normalan muškarac koji ima ogroman seksualni apetit
i želim da ga trošim. Novi problemi su što se odjednom želim trošiti samo
na nju i kako se osećam zbog toga, ustvari kako ne želim da se osećam.
- Jebi ga. Ništa od mene, - ozbiljan sam, ali zvučim kao da se zabavljam.
- Jesi li uzela pilulu?
„Jao! Dobro si me podsetio. Postala sam zaboravna."
- Računam na to.
„Ako ne budem redovno uzimala tablete, a budem redovno spavala sa
tobom, znaš li šta to znači? Šta nam se može desiti?"
- Znači da će nam se desiti beba i da nećeš morati ramišljati o mom
predlogu, - kažem joj samo mali deo mojih očekivanja. Ja i deca, koju joj
nameravam napraviti ćemo biti odlični saveznici.
„Šališ se?" - rekla je tako tiho da sam je jedva čuo. Prestravljena je mojim
planom. I treba biti.
- Ne šalim se, Iria. Mrtav sam ozbiljan, - kažem ozbiljno oduševljen njome.
Sa njom nikad neće biti dosadno. Život sa njom će biti kao u ringu.
„Zar nisu žene te koje frajere hvataju na bebu?"
- Veruj mi kad ti kažem da nikad nećemo oprostiti svojim muškim precima
što su posustali i ženama dali pravo glasa, - cinično sam se nasmejao.
Moji muški preci ništa bolje nisu mogli uraditi. Ovaku su žene postale puno
zabavnije. Obožavao sam žene koje su me htele uveriti u teoriju o
ravnopravnosti polova. U takvim situacijama sam se potrudio više nego
obično pokazati im, u praksi koliko smo ravnopravni.
„Jesi li kontrolisao sve svoje devojke?"
Jebi ga! - Preko telefona o mojoj potrebi za kontrolom?
„Da. Nemamo puno vremena za priču kad smo zajedno."
Takav je plan, lutko.
- Ti si prva moja devojka. Dok sam ih tucao, jesam.
„Hoćeš li me kontrolisati i kad, ustvari ako budemo živeli zajedno?"
„Ustvari ako budemo živeli zajedno.” Ponovim njene reči u sebi. Telo mi
se ukoči, na oči mi pada mrak, kroz misli mi prolaze slike devojaka koje su
275
mi se pokušale odupreti, a onda i Iria na njihovom mestu i u pozama koje

sam primenjivao u toku želiš me promeniti seksa. Devojke koje su prošle
kroz to su želele samo da me zaborave, da vrate vreme i nikad me ne
upoznaju.
- Tada pogotovo, - kažem hladno, odlučan je upoznati sa želiš me
promeniti seksom ako moja mala damica bude do te mere uporna.
„Zašto? To nije... lepo. Nije dobro."
- Ma nemoj, a zašto ti to stalno pokušavaš ako je toliko loše?
„Ne pokušavam te kontrolisati!"
Verujem da ona to ne radi namerno. Suviše je mlada i nesikusna da shvati
koliko je temperamentna.
- Još uvek si naivna da shvatiš šta podsvesno pokušavaš raditi, damo. To
ti je uspelo sa Janom, ali sa mnom ne.
Ovaj razgovor mi polako počinje ići na živce. Moram promeniti temu.
Nerozno sam prošao prstima kroz vlažnu kosu. Ne mogu da verujem šta
mi je jedna mala, pegava pica preko noći uradila. Kad mi je razgovor
dosadan jednotavno ga prekinem. Tako je uvek bilo. Tako treba biti i sad.
Umesto da je pozdravim i prekinem vezu, ja tražim drugu temu. Pitam je
za Starka.
Nasmejao sam se u sebi dočaravajući sliku zanemele Irie. Iznenađenje je
došlo otud što joj nije bilo jasno kako ja znam da je njen udvarač bankar.
Iznenadila bi se kad bi znala koliko smo puta bili na istim, privatnim
žurkama. I na koliko ću je takvih voditi.
Prošlo je desetak sekundi pre nego što je veoma tiho rekla da joj se nije
javio.
Čujem lagano kucanje na vratima.
- Smetam li? - moja mama je sa druge strane vrata. Lagano ih je otvorila,
ali ne ulazi jer zna za moju naviku da se šetam go po svojoj sobi. Brzo
navlačim donji deo trenerke u kojoj sam trčao.
- Naravno da ne, mama, - odgovarim pozivajući je da uđe. - Čujemo se,
Iria, - pozdravim je I prekinem vezu.
- Iria? - moja mama seda pored mene na krevet, spušta svoj dlan na moju
ruku i ljubi me u obraz.
- Devojka.
- Imaš devojku? - pitala je tiho, skoro nesigurno.
- Da, - kažem ozbiljno.
Moja majka je više prestravljena ovom vesti nego obradovana. Vidim joj
u očima da su u njoj i strah i radost. Znam na šta misli. Nju je strah da će
njen sin iskoristiti neku devojku na isti način na koji je i ona bila iskorišćena.
Imala je noćne more od pomisli da ću i ja biti kao moj otac. Naši razgovori
o mojim devojkama su se svodili napitanje: „Imaš li devojku?" i odgovor:
„Nema." Verujem da je jednim, malim delom bila zadovoljnija mojim
negativnim odgovorom.
276
Bila je upućena u skandale koje sam pravio tucajući se sa bogatim,

udanim ženama i devojkama. Zahvaljujući Williamovim i ujakovim
vezama samo je mali deo bio objavljen u medijima, a kasnije mojim
veštinama u sferi internet i komunikacionih tehnologija i taj deo zauvek
izbrisan iz arhiva. Ljudima koji se bave tim tračevima je ostalo samo da se
sećaju.
Jesam sa Iriom krenuo stazom mog oca, ali neću završiti sasvim kao on.
Ono što planiram preuzeti od Williama je ne davati joj obećanja, a dati
joj do znanja da je moja i da računa na to. Osećanja sam zakopao i ne
planiram ih otkopavati. Iriu je kroz dobar seks bilo lako kontrolisati.
- Zaljubljen si?
- Nisam.
Mama povlači svoju ruku sa moje i napušta mesto pored mene. Naslonila
se prozor i posle kraće pauze okrenula se prema meni odlučno me
pogledavši.
- Reci mi da nemaš sa tom devojkom planove kao što je tvoj otac imao
sa mnom.
Šta sad? Treba da joj priznam da mi, otkad sam sa Iriom, Henry i deda
nedostaju kao nikad pre. Želim ih oteloviti, pretvoriti ih u krv i meso.
Nedostaju mi toliko da sam ih počeo sanjati.
- Nisi mi odgovorio, - strogo mi je naredila. Moja majka nikad nije bila
ovako strogo odlučna. - Da li je ona zaljubljena u tebe?
- Ja nisam William.
- Nisi, ali planiraš nešto ozbiljno sa devojkom u koju nisi zaljubljen.
- Mama, ja želim nešto od nje što mi ona može dati. Samo od nje. Da
nisam upoznao Iriu postupio bih skoro kao William. Ljubav? Mama, ne
sećam se kako je voleti. Ne želim voleti. Ne voli ni ona mene.
- O, Bože! - uzviknula je zagledavši se u mene. Suze su joj krenule niz lice.
Da li od suza koje su joj zamutile oči, ali nisam mogao pročitati misli.
Rekao bih da su ovo više suze radosnice.
Prišao sam joj i zagrlio je. - Stvari tako bolje funkcionišu. Ne treba mi ljubav.
- Kako misliš da stvaraš decu, ako,... - na vreme je shvatila apsurdnost
svoje misli. Odmahnula je glavom. - Neću da moj sin zada bol nekoj
devojci. - uzvratila mi je zagrljaj dlanom prelazeći po hrapavoj koži mojih
leđa. - Unutar svakog čoveka događa se borba dobrog i lošeg vuka.
Pobediće onaj kog hraniš. Bojim se da ti hraniš ovog drugog. Ali, ja ne
gubim nadu, - poljubi me u ruku i nastavila sa ispitivanjima. - Reci mi nešto
o devojci koju moj sin zove svojom, - mama je sasvim promenila
raspoloženje iz zabrinutog u radosno. Tad sam mislio da je pogrešno
razumela moj odnos sa Iriom. Ubrzo, ali previše kasno, sam shvatio da
sam ja bio u zabludi. Ona je sve shvatala, ali je igrala moju igru te nije
ništa govorila.
277
Otišao sam da izvadim majicu iz regala, obukao je i sa majkom izašao iz

sobe. Prebacio sam joj ruku preko ramena i prihvatio njeno dobro
raspoloženje.
- Dobra je devojka, - kratko sam odgovorio silazeći niz mramorne
stepenice.
- Bos si, - upozori me majka.
- Znaš da volim hodati bos.
- Bojim se da se predhladiš. To je malo informacija, a ja sam mama, - nije
se dala prevariti. Nastavila je sa pitanjima o Irii.
Nasmejao sam se. - Studira, svira, bavi se baletom. Dobra je devojka.
Mlađa je od mene.
- Želim je upoznati, - jednostavno je rekla. Morao sam se nasmejati. Ova
situacija je bila tako normalna. Mama se ponašala kao da sam ja izlazio
sa devojkama i upoznavao je sa svakom iole značajnijom.
- Mora zaslužiti da upozna moju mamu, - šeterski sam joj odgovorio ljubeći
je u kosu. - Gde su mi braća i Gerald? - znam da su momci u školi, a znam
da će ona skapirati da želim promeniti temu.
- Momci su u školi, a Gerald nas čeka u bašti da doručkujemo zajedno.
Znaš da on ne ide na posao kad ti dođeš.
To je bilo tačno. Maminog muža isprva nisam podnosio, jer sam bio
ljubomoran na njega. Bojao sam se da mi ne ukrade njenu ljubav. Mama
se udala za njega, rodila mu decu, a ja sam joj i dalje bio najbitniji. Kad
sam se sam uverio da nemam razloga biti ljubomoran, prihvatio sam ga
i pustio u svoj život.
- Imaš li njenu fotografiju?
O da! Prva misao. Jebi ga! Druga misao. Pomisao na Iriine fotografije koje
imam i moj jedva smiren kurac je opet sasvim budan i podivljao.
Neprimetno pogledam niz telo. Drug se baš ispružio. Moram obući gaće.
- Onda ću se ipak morati obuti, - iskoristim maminu izjavu da nas Gerald
čeka u bašti, te da sam zabrinut glede poda koji ću zaprljati budem li se
bos šetao po travi. - Dolazim odmah, - govorim zbunjenoj majci vraćajući
se do moje sobe.
- ...Čekamo te.
Taj drugi dan mog boravka kod mame dok smo posle doručka uživali u
pogledu na Atlantik, Gerald me je obavestio da je Wiliam u Miamiu, i da
me želi videti.
Moja mama je prevrnula očima i rekla nešto u smislu da se ne moram
sresti sa njim ako nisam spreman za to. Šta se imam spremati. Taj čovek
mi je slomio srce, uništio svaki osećaj u meni. Nemam se za šta pripremati.
Susret kao i svaki drugi. Za mesec dana se vraćam na ostrvo. Svakako se
moramo sresti. Sad ili kasnije, sasvim je ne bitno. Čovek koji me je
napravio, nesvesno, me je dva puta ubio.
Odgovorim joj da je u redu, da ne brine i vratio se razgovoru o
zajedničkom poslu koji sam imao sa Geraldom.
278
Mama je prekinula komunicirati sa njim onog dana kad joj je javiom da

me je poslao u Afganistan. Preko Geraldovih veza u vojsci se informusla
o meni dok sam bio u bazi. Vreme koje sam proveo vodeći se kao
„nestao" i ožiljke koje nosim na sebi i u sebi, mama Wiliamu nikad neće
oprostiti. Izjavila je da ne želi biti u kući za vreme Wiliamove posete.
Uzeo sam telefon i okrenuo njegov broj. Javio mi se. Opet isto. Ne mogu
da se oslobodim, kad god čujem Wiliamov glas, čujem onaj isti ton kojim
dedi govori da sam ja greška. Ovo mora trajati kratko.
„Kenrick?"
- Da, ja sam, - kažem ležerno kao da sam ga juče video. Nism želeo da
mama vidi moju hladnoću, a u meni je sve smrzavalo, čitav moj
organizam bio je santa leda. - Gerald mi kaže da si u Miamiu i da me želiš
ideti. Ja sam ovde još sutra.
„Mogu li doći odmah?" - pita me nestrpljivo i kladio bih se da se bojao
mog negativnog odgovora.
- Možeš. Vidimo se onda, - prekinem razgovor. - On uskoro dolazi, - kažem
mami i Geraldu koji izjave da će me ostaviti samog. Upravo mi je to i
trebalo.
Skinuo sam majicu i patike i u jeans pantalonama skočio u bazen sa
hladnom, morskom vodom.
Plivao sam gore-dole zamahujući rukama svom snagom koju sam imao
u sebi. Izašao sam tek kad sam se počeo znojiti u hladnoj vodi i kad mi je
ostalo samo toliko snage da mogu izaći iz bazena. Sa snagom je iz mene
trebao iscuriti i bes, ali nije.
Williama nisam video ni čuo više od šest godina, ali jesam sa njegovim
sekretarom. Proteklih vekova Westmorelandske vojvode su otkupljivali
ukradene knjige iz John Deenove privatne biblioteke koja je, pre nego
što je, krajem šesnaestog veka, opljačkana, važila za, u to vreme,
najbolju u Kraljevstvu i jednu od najboljih u Evropi. Potrebne knjige mi je,
uz Williamovu saglasnost, slao njegov sekretar. Tako je i on imao uvid u
moj život. Verujem da mu nije bilo drago što sam se odlučio da studiram
u Državama i što se od svih Westmorelanda jedino njegov naslednik
odlučio školovati u bivšoj koloniji.
Držao sam Williama na distanci, ali nisam mogao da ne komuniciram sa
bakom i sestrama. One su me par puta i posetile u Cambridgeu.
Nisam imao šta da se spremam za susret sa njim. Jedino što sam morao
je da kontrolišem navalu besa koji je rastao sa svakinm njegovim korakom
kojim mi se približavao. Hodao je po travi. Koraci su netreniranom čoveku
trebali biti nečujni, ali ne i meni. Tačno sam znao na kojoj smo razdaljini
iako sam mu bio okrenut leđima. Samo je na dva koraka od mene. Znam
da gleda u crtež koji mi prekriva leđa. Osećam podrhtavanje njegovih
usana i ruku koja je vrlo blizu mojih ožiljaka. Nema jebene šanse da mu
dopustim da stavi svoje ruke na njih. Nije trebalo ni da ih vidi.
279
- Ni ne pomišljaj, - rekao sam hladnim tonom nastojeći biti ravnodušan.

Sageo sam da dohvatim majicu koju sam odbacio na stolicu za
sunčanje, obukao je i okrenuo se. Posle šest godina gledao sam svog
oca u oči. Nisam očekivao ove promene na njemu. Sa svojih šezdeset i
tri godine, William izgled vitalno ljudima koji ga ne poznaju. Njegovo
držanje je aristokratsko, telo zdravo, ali oči su ga odale. On je ranjiv, star
čovek koji je pustio da ga strah pobedi.
- Kenrick, sine moj, - ni njegov glas više nije kao što je bio. Nerado sebi
priznajem, ali ovaj mi se puno više sviđa. Mogu da osetim svaku emociju.
Čovek koji me je poslao u rat bio je tvrd, gord i ponosan. Sada je kajanje
očito u svakom slovu koje izgovori, a njegove oči su oči pokajnika. Da
sam tad bio malo manje ljut i besan našao bih u tim bolnim očima ono
što i u maminim, beskrajnu ljubav obasjanu suncem. Ali moji demoni mi
nisu dali da to vidim, a ja nisam dozvolio da osetim. Moji demoni i ja bili
smo crni oblak koji nije puštao svetlosti da dođe do zemlje.
- Dobar dan, oče, - pružio sam mu ruku, hladan i ozbiljan.
William je izgledao starije, ali kad mi je uzeo ruku u svoju to nije bio lagani
stisak starog čoveka već jak tisak vitalnog čoveka. Razočarao bi me da
je drugačije.
- Mogu li te zagrliti, sine moj?
Sad kad sam obukao majicu mogao sam i to preživeti. Priđem mu i
zagrlim ga. Ne znam koliko smo stojali tako zagrljeni. Isprva me je svom
snagom stiskao uz sebe, a onda su njegove ruke polako počele gubiti
snagu, telo mu se počelo tresti, a suze vlažiti moju majicu. Plakao je.
„Moj tata dolazi!" - u ušima mi odjekuje veseli glas koji poznajem ali ne
mogu ga imenovati, a pred očima mi je zamagljeno, ali ljubavlju ozareno
lice kad mi govori da će joj doći tata. Tata? Ne mogu se setiti da li mi je
rekla kako se zove taj čovek kog ona obažava. „Moj tata", tako mu je
ime. Ja imam Williama. Tražim po glavi sećanje kad sam ga oslovio sa
tata. Ne mogu da ga pronađem, jer mi mozak, kao pokvaren gramofon
stalno ponavlja zvuk i sliku Iriinog glasa i lica. Oni me teraju da izgovorim
naglas ta slova, ali demoni u meni su još uvek jaki. Hvala im.
- Dobro sam, - kažem da ga umirim.
- Živ si, - kaže on odmičući se od mene, ali zadržavajući svoje ruke na
nadlakticama.
Zna da sam daleko od dobrog. Samo sam živ. Njemu i mami je to bilo
dovoljno. Prihvataju me ovakvog kakav sam. Samo da sam živ i zdrav.
- Izvoli, sedi, - pokažem mu stolicu, ali on se ne pomiče. Grčevito zaranja
prste u moju kožu.
Opet sam u Bostonu. Krišom ulazim u nečiju kuću i vidim devojku kojoj je
lice maglovito i njenu mamu zagrljene. Devojka je ljubi. Odmahnem
glavom da oteram te misli koje mi moj neprijatelj ubacuje u glavu. Da,
svestan sam da je on ušao u mene, bez mog odobrenja. Ali pre nego što
sam te misli odagnuo od sebe postao sam svestan da sam prebacio ruku
280
preko Williamovih ramena, poljubio ga u sedu kosu i rekao da je sve u

redu. Jebo te! Koji mi je kurac?
- Otkud ti ovde? - pitam ga trudeći se da smirim bes.
- Firma je otkupila tri rudnika i jednu veliku plantažu voća u Meksiku. Dobili
smo i dozvolu za gradnju infrastrukture. Organizovali smo sastanak radi
dogovaranja i savetovanja o izgradnji, - objašnjavao mi je odmeravajući
me i upijajući svaki milimetar mog lica.
Namerno je stavio naglasak na Firmu. Firma je ustvari bila vojvoda od
Claymorea. Kada Firma sklapa ugovore, ne potpisuju ih imenom i
prezimenom, nego titulom. To je garant da je ugovor neraskidiv. Svaki
naslednik je dužan poštovati ono što je vojvoda od Claymorea potpisao.
- Znam da ne želiš čuti i da si ljut na mene. Imaš i pravo. Kako mi je tvoja
majka rekla; nehotice sam te moga ubiti po drugi put. Ali, moram,
Kenrick. Nedostaješ mi. Uželeo sam te se toliko puno. Ovoliko me nije
bolelo ni kad je Henry nastradao.
Morao sam da zažmurim kad mi je pomenuo brata. Henry je bio spona
između Williama i mene. Nastojao je sastaviti taj lanac koji sam ja odbijao
sastaviti. Da, tad sam ga zvao tata. Sad se sećam.
„'Ajde, Kenrick! Molim te. Za mene. Misli na mene i reci mu to. Nemoj biti
drkadžija." - moli me Henry da Williamu zahvalim na poklonu koji mi je
kupio za rođendan i oslovim ga sa „tata".
„Hvala, tata.", rekao sam onda. - Dobro sam, tata, - kažem mu sada. -
Trebalo mi je vremena. Znaš da se vraćam za mesec dana, - ovim sam
hteo da mu dam do znanja da znam da je on pisao sa mnom umesto
njegovog sekretara. - Vraćam se kući, isti kakav sam bio.
- Znam, znam. Svestan sam svega. U stalnom sam kontaktu sa dekanom
Harvarda. Ponosan sam na tebe, Kenrick. I sad kad te gledam,... sine
moj,... u rat sam poslao momka, a vraća mi se muškarac.
- Je li i Anita sa tobom ovde? - moram preći na drugu temu ili će moje
koliko-toliko dobro vladanje popustiti.
William popušta. Vidi da sad umesto drkadžije dečaka ima tog istog u
obliku muškarca. Moja ratna sekira još uvek nije zakopana.
- Nije. Ostala je sa devojkama. Ustvari, ostala je sa Mary Kate.
Nasmejao sam se. Baka je znala reći da u meni i Mary Kate stanuju
neparni broj đavola koji se stalno sele iz kuće u kuću, uvek se trudeći da
haosa ne manjka.
- Mary Kate je još mala da pravi probleme, - rekao sam malo strožije. Moja
sestra je bila Laibinog uzrasta. Otkad sam upoznao tu devojčicu
neprestano je upoređujem sa Mary Kate i mislim koliko je sudbina bila
dobra prema jednoj i loša prema drugoj. I koliko je Laiba znala izvući
dobrog iz loših karti koje su joj dodelene, a moja sestra iz dobrih lošeg.
Mary Kate je prkosila svetu koji joj je sve dao, neretko bila bezobzirna i
ohola. Njene dobre osobine je puštala napolje samo kad bi je neko
napomenuo da ih ona ustvari ima.
281
- Razmazio sam je jer je tvoja ljubimica. Kad si... nestao, postalo je još
gore. Vrti nas sve oko prsta, mene ponajviše. Nadam se da ćeš mi
pomoći sa njom.
- Ja se vraćam na ostrvo, ali da preuzmem Willton. Imam devojku kojom
ću se, najverovatnije, oženiti, - nisam želeo ovoliko da mu otkrivam, ali
morao sam mu dati na znanje da nemam planove živeti u Claymoreu ili
se preseliti u londosku rezidenciju u Upper Brook ulici.
Njegovo oduševljenje mojim planovima za ženidbu bilo je opipljivo.
Reagovao je, skoro kao mama. Naravno, njemu nije padalo na pamet
da bih ja mogao iskoristiti neku ženu kao što je on moju majku.
Bogu hvala, pa je William kapirao da mi nemamo odnos otac-sin, pa me,
iako je goreo od znatiželje, nije pitao o devojci kojoj ću dati svoje i
njegovo prezime.
Williamova poseta je trajala čitavu večnost. Nije insistirao na većem
unapređenju našeg odnosa, ali sam bio siguran da ima taktiku. Previše
mirno je podnosio sve ovo. Njegova mirnoća i pokornost su me nervirali.
Toliko dugo potiskivani bes sam morao nekako izbaciti iz sebe. I to je
moralo biti odmah. Bila su dva načina; borba ili seks. Nisam mogao čekati
na organizovane tuče.
Držim telefon u ruci i tražim Iriin broj. Jebo te, ova potreba da je nazovem
i čujem joj glas me bukvalno pokreće. Koji mi je kurac? Samo Pre par sati
sam brutalno izjebao pevačicu koja je pevala u noćnom klubu koji sam
posetio sa Georgom i Philipom, da mi je na kraju izgledalo kao da sam je
silovao. Nabildani mamlaz kojem je posao da stoji ispred njenih vrata i
pazi da je niko ne ometa je dva puta ulazio u malu prostoriju koja joj je
služila kao gardarober da proveri da li je sa njegovom štićenicom sve u
redu. Devojka je imala božanstven glas, nije ličila na drolju, šminke na licu
je imala jako malo, nije pokazivala puno kože, imala je prelepu, dugu
vatrenu kosu i htela me je. Bilo mi je odmah jasno da bih mogao imati
problema sa gazdom budem li joj prišao, ali skromna devojka, crvene
kose i raskošnih oblina kao da me je podsetila na mog nevidljivog
neprijatelja. Bio sam siguran da je to on jer mi je trebalo vremena i truda
da pristane biti nasamo sa mnom.
Naterao sam je da klekne na stolicu i rukama se uhvati za noćni sto.
Haljina koju je imala završila je zgužvana oko njenog vitkog struka, gaće
i grudnjak sam poderao i bacio u stranu.
Kad sam se svom dužinom zabio u nju bio sam siguran da se tučem sa
tim neprijateljem kog nikako konačno da pobedim. Mom kurcu je bilo
vruće, mokro, tesno i jebeno dobro. Da, to je to! Imam priliku sad da ga
pobedim i rešim se ovog nepoznatog osećaja.
U ogledalu sam gledao vatrene pramenove kako lete napred-nazad i
dve pune, teške sise koje su se sudarale pod žestinom mojih zakucavanja.
Moj protivnik koji se pojavio niotkud i nastoji silom uneti u moj svet nešto
282
što mi odavno ne treba, sada je ispod mene. U isto vreme vrišti od boli i
govori da je dobro.
Ipak, nešto je nedostajalo. Ovo nije pobeda. Gnevan sam i osećam se
prevareno.
Ovo mora biti borba oči u oči. Moram gledati kako pobeđujem.
Izvučem se iz topline koja me je okruživala, okrenem je prema sebi,
naslonim je na vrata i opet snažno uronim u mokru, usku toplu pevačicu.
Obrazi joj se crvene, oči su joj zatvorene. Upijam to lice dok joj se snažno
nabijam u telo.
U kurac! Opet nešto fali. To lice nema pegice, te usne me ne mame da
ih ljubim, ruke su nežne, ali ih nesvesno stalno vraćam na svoja ramena i
oko vrata. Ne dam da mi dira ožiljke.
„Prevaren si! Pobeđen si!", viču moji demoni.
Bes me preplavio. Upravo je njemu ova devojka mogla zahvaliti što sam
nas doveo do orgazma. Svršili smo zajedno. Ona je vrištala od olakšanja
koji je već dugo u njoj i tražo da bude oslobođen, a ja sam ispuštao urlike
nasmarene zveri kojoj je neko oteo plen.
Teško dišući, devojka mi se pravdala objašnjenjima da se inače ne jebe
sa neznancima. Ona je upotrebila druge reči, ali u suštini mi je htela reći
da je dugo niko nije tucao. Verovao sam joj.
- Da li bi,... ovaj, - počela je nešto tiho da zamuckuje izbegavajući me
pogledati u oči. - Da li bi smo se... mogli...
- Mogli bi smo, - kažem mirnim bezosećajnim tonom dajući joj do znanja
da se možemo samo pojebati još jednom ili dva puta i to je sve.
Pogledala me je. Znam da je gledam onim istim ledeno-sivim, pogledom
kojim gledam čitav svet. Nije očekivala od mene da se ponašam ovako
zastrašujuće poslovno.
- Zašto si tako hladan?... Znam da ti sad ličim na drolju, - govorila sa
knedlom u grlu.
Hteo sam se okrenuti i otići, ali me je ipak nešto zadržalo. Nešto u meni
što je mog nevidljivog neprijatelja ljutilo i teralo ga da se pokaže i otkrije.
Skoro sam ga mogao dohvatiti.
- Kelly, - ipak sam joj se setio imena. Prišao sam joj i skinuo gornji deo
haljine. Njena koža mi je zablistala ispred očiju. Zarežao sam u sebi.
Nedovoljno blistava, nedovoljno bela, nedovoljno rumena, nedovoljno...
Iria. Pogledao sam prema noćnom stolu na kojem su bili razbacani
raznobojni ruževi za usne. Potražio sam najsličniju nijansu koju poprimi
Iriino telo kad ga posmatram. Povučem joj ruke iza leđa terajući je da mi
se isprsi i preko punih sisa, bojom koja me podseća na Iriu ispišem svoj
broj. - Biće mi drago da ponovimo ovo, - kažem grubo i napustim
prostorijicu.
Vila u kojoj žive moja majka i njena porodica bila je obasjana unutrašnjim
svetlima što mi je reklo da su ukućani još uvek budni. Meni sad društvo
283
nije trebalo. Moram biti sam. Umesto da uđem u kuću ja sam otišao do
bazena, skinuo odeću sa sebe i skočio u hladnu vodu.
Da su okolnosti pod kojima smo se ja i Iria upoznali drugačije, pozdravio
bih ovaj poraz. Ovako, za sad, moram samo da se pomirim sa njim. Ono
što mi se desilo kao osmogodišnjem dečaku doživljavam kao izdaju, a
ovo sad kao neuspeh u borbi, poraz. Nisam mogao porediti ih jer ljut okus
izdaje ni malo nije popustio, a sladak okus poraza je sve slađi.
Izašao sam iz vode i na mokro telo obukao samo levisice. Izvadio sam
telefon iz džepa i pozvao Iriu.
Da mi je jutros rekla da se poljubila ili čak pojebala sa Starkom samo bih
se leno nasmejao njenoj iskrenosti i po ko zna koji put se zapitao kako je
ona, jebeno, do sad obuzdavala svoj vatreni temperament koji je kolao
njenim venama i telom. Bilo bi mi smešan Iriin nedostatak iskustva,
neznanje kako da se nosi sa tim i njene naivne misli da me je prevarila.
Zamislio bih njene lepe oči ispunjene kajanjem jer je sigurna da me je
izdala. Ona mene. Mo''š misliti. Moja devojka još ne zna sa kim ima posla,
a ne poznaje dobro ni sopstveno telo.
Jutros bi me njena reakcija pozitivno iznenadila, jer joj namećem svoj
tempo i učim je da prihvata da ne želim granice između nas. Svrha
zajedničkog vikenda sa Chrisom i Jenifer je ta sledeća stepenica u Iriinom
oslobađanju.
Ali večeras se ne smejem ni leno ni bilo kako drugo. Nerad osmeh je
zamenjen grubom ironijom, a onda i nezaustavljivom navalom
ljubomore. Ovaj osećaj ne da mi je bio potpuno nov, nego mi se uopšte
nije sviđao. Kao da to nije bilo dovoljno, pa je moj mozak izabrao najlepšu
sliku Irie na kolenima sa mojom kitom okruženom njenim prelepim, punim
usnicama, ali umesto svog lica video sam Starkovo. A onda jedna još
gora; njegov jezik u njenim ustima.
Nervozno sam prošao prstima kroz vlažnu kosu. Jebo te, bilo bi mi lakše
da se pojebala sa njim. U kurac! Ja sam ljubio samo nju. Pomisao da ona
na svojim usnama nosi tragove Starkovog poljupca, a na jeziku ukus
njegovog jezika mi je ledila krv u žilama. Ljubomoran sam, i to strašno.
Analizirajući to nepoznato mi osećanje shvatio sam da mi se ni malo ne
dopada, ali da mogu biti užasan kad me obuzme ljubomora.
Rekao sam joj da joj verujem da ju je poneo trenutak. Prećutao sam joj
da sam očekivao od Starka puno više. Njen prijatelj je samo malo manji
gad od mene.
Lud sam! Sad sam sa tim načisto. Nedostajao sam joj toliko da sam to
mogao osetiti čak i na ovolikoj razdaljini. Moja mala me čeka.
Nedostajem joj ja, Kenrick. Ne Kenrick jebač. Kenrick čovek od krvi i
mesa, sa svim svojim manama. Nedostaju joj i moje vrline, svakako.
Ona misli da se ja prekosutrasutra vraćam iz posete majci. Ne zna da sam
sutra u Bostonu. Dok smo razgovarali telefonom, kao usput sam je pitao
o njenim planovima za sutra. Tako sam saznao kad ću je moći odvojiti
284
samo za sebe. Moja mala je posle predavnja na baletu, a posle sa

majkom ide na aerodrom da dočekaju njenog oca. Imam dovoljno
vremena da uradim sa fotografijama naše prve zajedničke noći ono što
sam planirao.
Obukao sam majicu i patike i seo u auto. Odluka koju sam doneo je
konačna. Taj Starkov gest naterao me je da se zapitam zašto samo stojm
po strani kao neka prokleta budala koja toleriše njegovo nabacivanje
devojci koju želim da mi rađa decu? Zlobno sam se nasmejao misli o
satisfakciji koju ću sebi priuštiti kad se sledeći put sretnem sa bankarom i
obavestim ga da ću mu slomiti obe ruke budem li ih video na mojoj
budućoj ženi. Da, i to sam rešio; moje razvratne preverzije su od sad trajno
usmerene samo na Iriu.
Prvi put u svom životu pomislio da i na mene neka nevidljiva sila gleda,
jer sam vozio kao manijak kroz grad samo da bih se što pre vratio na
mesto zločina. U ustima imam još uvek imam onaj sladak okus poraza,
ako je to ikako moguće.
Ovo što sad radim, nikad u životu nisam uradio, ali znam da radim nešto
što je ispravno. Iskalio sam svoj bes na nevinoj devojci. Nije ona kriva što
sam ja sjeban, jebeno gord i nespreman da pređem preko izdaje. Da me
ta mala pevačica nije podsećala na moju malu, verovatno bi postupio
hladno i bez osvrta na emocije ljudi koje sam povredio.
- Vratio si se, - dočekala me je ozarenog lica stidljivo se nadajući da
ćemo ponoviti ono od pre par sati.
Uhvatio sam je za ruku i poveo prema sobi u kojoj sam je to veče izjebao.
Bez ikakvog uvoda skinuo sam joj gornji deo haljine. Brojevi mog telefona
u boji kože moje devojke blistali su na golim grudima ove male pevačice.
- Čime brišeš šminku? – pitao sam je pogledom pretaživajući mnogobroj
flašice koje su bile uredno poslagane na stolu.
Kelly me je nemo gledala ne shvaćajući šta se upravo dešava. Nadala
se još jednoj jebačini, a čak ni ona nije toliko naivna da pomisli kako ovo
vodi u njoj željenom pravcu. Rukom mi je pokazala na ružičastu bočicu
na kojoj je velikim slovima pisalo „Clinique". Izvadio sam par maramica iz
kutije koja je stajala pored bočice i natopio ih mirišljavom tečnosti.
Obrisao sam brojeve i vratio haljinu gde je i bila.
- Neće biti drugog puta, Kelly, - rekao sam joj odlučnim tonom.
- Jasno mi je, - tiho je prošaputala. Bilo joj je neprijatno. Stidela se čak i
svoje malopređašnje želje da još jednom bude brutalno pojebana.
Nisam morao dalje da joj objašnjavam, ali hteo sam da kaznim samog
sebe. – Imam devojku, - kratko sam rekao. Hteo sam joj još reći da sam je
kresnuo jer me je podsetila na Iriu, i da to neću ponoviti jer sam shvatio
da je ne želim izgubiti.
Boston, USA, sreda, 30. maj 2007. godine
285
Parkirao sam automobil u neposrednoj blizini moderne, višespratne

građevine. Iznad duplih staklenih vrata jednostavnim, velikim slovima
pisalo je Boston Ballet School . Približivši se vatima primetio sam da je sa
druge strane vrata grupa od pet devojaka. Otvorio sam ih i pomakeo se
u stranu da bih ih propustio da izađu. Pre toga sam ih brzim, ali detaljnim
pogledom odmerio i ustanovio da su mlade za mene. One, međutim nisu
delile moje mišljenje. Jedna od njih je upotrebila rečenicu koju je
verovatno zapamtila iz scene nekog jeftinog filma, ali bila je previše
mlada da stoji iza svoje izjave, pa je samo pognula glavu i nestala.
Ušao sam o ogroman hodnik koji je sa svih strana bio „namešten" velikim
fotografijama profesionalnih balerina i baletana kojima je ova škola bila
matična kuća. Na sredini hodnika nalazio se ogroman informacijski pult.
Prišao sam pultu za kojim je stajala žena u ranim četrdesetim zadužena
za informacije o smeru kojim bi ljudi kao ja trebali da idu da bi došli do
cilja. Kosu je začešljala u punđu, naočari su joj bili na dnu nosa, gaderoba
i držanje bili su strogo poslovni. Privlačna žena. Sudeći po njenoj građi
zaključio sam da se i ona bavila ovom vrstom umetnosti. Bio sam siguran
da na nogama ima cipele sa visokim potpetnicma i kratku suknju.
Kako me je mrzi da tražim, a ovde ima sigurno desetak što manjih što
većih dvorana koje služe za vežbnje i predstave prišao sam pultu
fiksirajući strogu gospođu pogledom. Lutati nisam voleo pa mi nije bilo
druge nego biti fin sa gospođom u strogo poslovnom odelu. Zaustavio
sam se na pristojnoj udaljenosti, pozdravio je i strogo ozbiljnim glasom joj
rekao koga tražim. Svestan sam kako delujem na žene, a ova nasprem
mene je bila samo još jedna žena. Napravila je korak u nazad pokazujući
mi donji deo tela koji nisam video, a ona nije želela da me ostavi
uskraćenog za pogled. Bio sam u pravu. Na vitkim nogama ima štikle i
kratku suknjicu. Moj preverzni um ju je već video kako se rukama drži za
drveni pult, raširenih nogu, suknje zadignute oko struka i stenje tako jako
da njeni zvukovi odzvanjaju praznim prostorom.
Mogao bih ovu sliku pretvoriti u stvarnost, ali sam još sinoć odlučio da ću
prestati sa seksom u kojem više ne nalazim uživanje. Moja odluka nije imal
veze sa nekom lošom savesti. Savest nisam imao. Sinoć sam se prvi put
osećao prljavo. Nije mi bilo jasno zašto baš sinoć, i zašto sa devojkom koja
je bila jako slična Irii. Poševio sam stotine drolja i nikad nisam osećao
poraz i prljavštinu dok sam skidao kondom sa kurca i bacao ga u smeće.
Istina je da nisam osećao ništa osim trenutnog fizičkog olakšanja, ali nije
bilo razloga zašto sad i to sa devojkom sa kojom bih sigurno ostao u
kontaktu. Ili ja samo mislim da još uvek nema razloga?
Nisam osećao grižu savest jer sam tucao neku drugu devojku. Prvi put
sam se osećao prljavo. Hteo sam učiniti nešto za Iriu. Ne da bi oprao
prljavštinu sa sebe. Nju je nemoguće opratiti. Želim uraditi nešto za moju
devojku, jer ona postoji. Nisam mogao da je krivim za poljubac koji se
desio između nje i Starka. Stark kao da je znao šta mojoj devojci fali. I ja
286
sam bio svestan da je Iria devojka kojoj pored dobrog valjanja u krevetu
treba posvetiti pažnju i izvan njega. Seks, ma koliko on dobar bio, nije
dovoljan.
Dogovorio sam se sam sa sobom da joj priredim jedno tako veče. Valjda
ću uspeti da se kontrolišem i odvedem je u svoj stan samo da bih joj
pokazao šta sam uradio sa našim fotografijama.
Zaboravio sam na obećanje dato samom sebi da je neću pojebati kad
je odvedem u svoj stan da vidi naše zaustavljene trenutke onog
momenta kad sam je video u baletnom trikou. Telo mi je podivljalo na
prizor moje devojke kojoj crna tkanina pokriva kožu od vrha grudi do
bokova i još više ističe savršenu, blistavu belinu njene kože dok je sedala
na parket i u sedećem položaju vežbala baletskiu figuru koja se zove floor
barre. Naziv sam zapamtio malopre kad sam ga pročitao na opisu ispod
fotografije izložene u holu.
Sa Iriom su vežbale još desetak devojaka, a njihovu tehniku je nazirao,
sredovečni čovek koji ima najbolji posao na svetu. Moj pogled se kratko
zadržao na njemu. Čovek mora biti maksimalno profesionalan kad sebi
može priuštiti da se šeta u uskim helankama ispred mladih devojaka koje
leže na parketu nogu sasvim raširenih u pravu liniju sa rukama položenim
iznad glave. Ja nisam mogao, a da ne vidim golu Iriu u ovoj pozi na
trpezarijskom stolu u mom stanu. Morao sam da stisnem pesnice u šake
koliko su me jaja bolela. Kurac mi je divljao. Izbočina je jasno vidljiva na
mojim pantalonama.
Jedan plovokosi muškarac malo mlađi i malo niži od mene obučen u
belu majicu bez rukava i uske helanke prilazio je jednoj po jednoj devojci,
podizao ih sa parketa tako što bi ih hvatao za kukove i bacao u vis da bi
one u zraku pravile istu figuru kao i na podu. Mahinalno sam krenuo
prema Irii kad se ovaj baletan sageo da stavi svoje ruke na kukove
devojke pored moje male. Jedna sićušna ručica me je zaustavila.
- Ne smeš tamo. One treniraju, - ljutito me je opomenula devojčica,
strogo me gledajući.
Pogledam je. Nije mogla imati više od pet godina. Svetlorozi triko je
uskladila sa istobojnim papučicama i trakom za kosu.
Sve devojčice vole ovu boju osim moje Mary Kate.
Stajala je ispred mene ljutito me gledajući. Ručice je stavila na kukove, a
glavu je morala skroz izviti da bi me uopšte videla. Bude li me gledala još
samo jedan minut, zaboleće je vrat. Podignem ruke u znak predaje i
sagnem se do nje. – Šta radiš ovde obučen? – pita me prelazeći
pogledom po mojoj odeći.
Brzo skinem kačket sa glave i stavim ga preko erekcije.
- Ništa, - odmahnem glavom odlučan da se malo zabavim sa njom.
- Onda izađi.
- E baš neću. Šta ćeš sad?
- Sad ću te prijaviti redaru, hm.
287
- Nemoj, molim te.

- E baš hoću.
- Ne možeš. Ja sam danas redar.
- Ti? – pitala me je u neverici ponovo prelazeći pogledom preko moje
odeće.
- Šta, ne sviđam ti se? – bila mi je neizmerno zabavna ova plavokosa
devojčica.
- Nimalo, - rekla mi je krišom se smejući.
- Šteta. Ti se meni sviđaš. Šta ti se ne sviđa na meni?
- Velik si.
- Redar mora biti velik.
- Gospodin Wagner nije velik. I on ne ometa balerine kad treniraju.
- Ja još nisam naučio sva pravila. Šta još ne radi redar? Reci mi, molim te.
Hoću da budem najbolji redar na svetu.
- Treba ti pištaljak. I tvoja majica mora imati kragnu, - dodirnula mi je vrat
da mi pokaže gde mi fali kragna. – I nikako ne smeš nositi jeans. Jesi li
zapamtio sve?
- Mislim da jesam.
- O, Bože, - odmahnula je glavicom kao da je sav svet poveren njoj na
brigu. – Moraš da imaš papir i olovku, da zapišeš ako ne možeš da
zapamtiš.
- Pa, zaboravio sam papir i olovku.
- I ne smeš puštati nepoznate ljude unutra, - gledala me je sumnjičavo,
kao da se brinula hoću li uspeti sve da zapamtim. - Vidiš one ljude koji
sede na klupama? – pokazala mi prstom na nekolicinu žena i
muškaraca koji su sedeli i gledali devojke kako treniraju. Potvrdno sam
klimnu glavom. – E pa, nisi sme da ih pustiš unutra, - povisila je ton i
udarila nogom od pod.
- Kenrick! – čujem Iriin glas i okrenem se u pravcu iz kog je dolazio. Moja
devojka me je gledala lica blistavog i zarumenelog od treninga i
ozarenog jer me vidi. Uhvatim je oko struka, privučem sebi i snažno je
poljubim. Posednički. I ona se trgnula. Dozvolio sam da oseti promenu.
Ovako je još nikad nisam ljubio. Znao sam da je negde u meni sakriven
prvi poljubac i da ću ga dati ženim koju budem smatrao svojom.
Obrisao sam bankarove tragove sa nje i jasno joj dao do znanja da mi
pripada. Ja njoj, ona meni.
Osetiti njeno telo u svojim rukama i udahnuti njen miris bila je kombinaci-
ja koja mi je naterala svu krv na jedno mesto. Obavila mi je ruke oko
vrata i svom dužinom svog vitkog tela se pripila uz mene. Jebo te,
eksplodiraću. Koji kurac mi radi ova devojka?
- Tako si mi nedostajao, - tiho mi govori između poljubaca. Da me jebeš!
Osetio sam koliko.
- Ej! To nikako ne smeš da radiš, - čujem ljutit glas devojčice i osetim da
me vuče za nogavicu. – Dobićeš otkaz.
288
Nevoljno se odvojim od Irie da bih pogledao devojčicu. – Znaš šta? Misl-

im da sam se predomislio. Nije posao redara za mene, vidiš da
zaboravljam pravila.
Ona odmahne glavom i prevrne očima kao da mi želi reći da pričam
gluposti. – Samo ponesi olovku i papir. Iria, pusti ga. Dobiće otkaz zbog
tebe, a tek se zaposlio, - govori ljutito gledajući zbunjenu Iriu, i staje
između nas. Moja devojka pogleda u mene tražeći objašnjenje. Leno
sam se osmehnuo, spustio do devojčice i uverio je da ja ipak nisam za
redara.
289
DVADESETDEVETO POGLAVLJE - Iria
N
ikad mi nije trebalo manje vremena za tuširanje i oblačenje
posle treninga. Mislim da sam posle svega dest minuta
stajala pred ogledalom vršeći poslednje provere. Na sebi
sam imala crne helanke i crnu majicu na bretele koja je pravila prilično
velik dekolte. Imala sam kod sebe i jeans jaknicu, ali bilo mi je prevruće.
Kosu sam pustila da mi, slobodno, pada niz leđa. Mom Kenricku se sviđa
moja kosa. Moj Kenrick. Ponvila sam u sebi.I pre sam ga tako nazivala, ali
sad osećam da je osećaj pripadanja uzajaman. Ovaj poljubac neću
nikad zaboraviti. Pogledam se još jednom u ogledalo. Oči su mi sijale, lice
blistalo, a telo treptalo.
- Ko ti je onaj tip, Iria? – čula sam glas iz kabene za tuširanje. Jedna od
devojaka koje su trenirale sa mnom postavila mi je to pitanje. Ono još nisu
završile sa tuširanje.
- Moj dečko, - odgovorila sam ponosno. I bila sam. Nema svaka devojka
pored sebe muškarca poput Kenricka.
- Iria, - čujem drugi glas. – Nemoj se ljutiti, ali od sad ću lice tvog momka
zamišljati iznad sebe kad budem imala seks.
- Upravo mi je stavio dva prsta u ribicu, - čula sam treći glas.
- Devojke, uživajte, ja ću uživati njegove prste - pozdravila sam ih, obula
moje bele baletanke i izašla u hol. Dogovorili smo se da me Kenrick tamo
čeka.
I bio je tamo. Čekao me je. Potrčala sam prema njemu i bacila mu se u
naručje. Nisam mogla da se kontrolišem. Želja da osetim njegove ruke na
sebi je bila prevelika. Telo mi je bilo kao vulkan koji će svakog časa
eksplidirati. Bilo mi je nemoguće kontrolisati ga. Obavila sam mu noge
oko kukova, a ruke oko vrata pripijajući se što sam više mogla uz njegovo
visoko, čvrsto, i krupno telo. On me je čvrsto privukao sebi jednom rukom
me držeći oko struka, a drugom je vrhovima prstiju pritiskao šav mojih
helanki preko rascepa moje guze.
- Tako si mi nedostajao, - prostenjala sam mu na usnama i uvukla svoj jezik
u njegova spremna usta.
Nije mi ništa odgovorio, ali njegovi gladni poljupci su govorili više od reči.
Ljubili smo se nesvesni ljudi koji su nas okruživali.
- Idemo, - rekao je dubokim, promuklim glasom, spustio me na pod i
propustio ispred sebe. Prepoznala sam njegov automobil. Nisam mogla
dočekati da uđemo u njega.
- Kako gipko hodaš, - čujem njegov promukao glas na svom vratu i osetim
njegove snažne ruke oko svog struka kako me grle privlačeći me sebi.
Izvijem se izbacivajući guzu i popnem se na prste da bih mogla osetiti
njegovu erekciju. – Uđi u auto, - naredi mi onim njegovim strogim,
dubokim glasom i lagano gurnu na suvozačevo mesto.
290
Leptirići u mom stomaku su podivljali razletivši se po čitavom telu.

Okrenem se prema njegovoj strani i čim je ušao u automobil bacimo se
jedno drugom u zagrljaj i počnemo se divlje ljubiti. – Kad moraš biti kod
kuće, - pita me startajući motor.
- Najkasnije za dva sata, - kažem naslanjajući mu se na grudi i zavlačeći
svoje ruke ispod njegove majice. – Vodi me u svoj stan, - prostenjem kad
sam videla obrise njegove debele erekcije kako se oslikava ispod tkanine
njegovih pantalona i osetila njegovu vrelu kožu pod prstima. Želim ga u
sebi. Želim da me nabije na svoje koplje, ispuni me da bih opet mogla
dotaknuti zvezde. Kontroliši se, Iria. On vozi. Upozoravala sam samu sebe.
Trebala bih se kontrolisati, ali ne mogu. Nastavim dlanovima prelaziti
preko tvrdih mišića na donjem delu njegovog stomaka, a prste provlačim
kroz svilene malje kojima se početak krije ispod plavog jeansa. Zavučem
vrhove prstiju ispod pojasa pantalona.
Usne su mi bile suve, prsti nestrpljivi, a temperatura tela iz sekunde u
sekundu sve veća.
Pogledala sam ga. Njegovo lice je bilo ozbiljno, mišići podrhtavali, a telo
bilo spremno da eksplodira. Bila sam već dovoljno dugo sa njim da znam
da će me uzeti ili brutalno ili grubu, naverovatnije i jedno i drugo.
Ali, sad ja imam vlast. Njemu vožnja mora biti prioritet.
Prešla sam dlanom čitavom dužinom njegove erekcije i počela
otkopčavati jedno po jedno dugme. Nestrpljivos me je činila
nespretnom, ali kad sam napokon uspela bila sam nagrađena prizorom
oslobođene zveri iz kaveza njegovih pantalona. Sagela sam se i polizala
kapljicu sperme što mu je blistala na širokom glaviću. Kenrick glasno
zastenja, te se malo podigne sa sedišta i naredi mi da mu spustim
pantalone. Uradila sam kako mi je rekao. Njegovo moćno, vlažno koplje
je zablistalo u svojoj punoj dužini.
Slobodnom rukom mi je prebacio kosu na jednu stranu, povukao sebi i
kratko, ali snažno me poljubio. – Možeš koristiti ruke, ovaj put, - rekao mi
je promuklim glasom.
Sagela sam jezikom prelazeći po maljavoj liniji koja me je vodila do cilja.
Zastenjala sam glasno kad mi se njegov miris, koji sam udisala, raširio
telom.
- U kurac, - zarežao je izvijajući telo prema mojim ustima.
Čvrsto ga uhvatim i dva puta pređem dlanom po njegovoj čitavoj dužini,
natezajući ga. Zadržim ruku na njegovom korenu, jezikom mu obližem
šitoki glavić, uzmem ga u usta i snažno zasišem.
- Jebote! – povika on kad sam ga počela obrađivati.
Uzima me za koren kose i tera me da ga uvučem celog u usta. Mogu ja
to. Raširim čeljust što sam više mogla i opustim grlo. Ušao je celi. Bukvalno
sam ga progutala. Osećam kako mi udara u grlo. Ovaj put se ne grcam
i imam taman dovoljno vazduha.
- Jebote! – čujem ga kako stenje.
291
Njegov ud u mojim ustima je sve širi i veći. Pomislila sam da je pred

eksplozijom je, a ja neću da on još svrši. Uživam u njegovom užitku.
Usnama ga jako stisnem kad ga polagano počnem izvlačiti iz usta. To
izvlačenje je trajalo čitavu večnost, a bila sam nagrađena njegovim
nekontrolisanim stenjanjem i pokretom kukova prema napred. Njegov
vrh sam zadržala u ustima palacajući jezikom po njemu. Ponovila sam to
par puta pripremajući se da ga opet uvučem celog. Opet sam uspela.
Grlo mi je olabavljeno. Nadvijem se još više nad njim i zagnjurim nos u
vlažni žbun tamnih dlačica.
- Ostani tako, - naredi mi držeći me za glavu i pokrećući kukove prema
meni. Nabija mi svoje debelo koplje u usta tako snažno da me je čitava
vilica počela boleti.
Prostor ispuni težak miris seksa i naše glasno stenjanje. Širi mi se ustima i
diše isprekidano dok mu usnama jako stiskam erekciju.
Glasno urlikne, nabije mi se još jednom snažno u usta i svrši. Mlazovi
slankaste sperme su mi štrcali ravno u grlo. Trudila sam se da sve
progutam, a ono što nisam uspela slevalo se preko njegovog uda iz mojih
usta napolje.
- Jebote, Iria, - stenje on još uvek teško dišući, povuče me prema sebi i
snažno poljubi kupeći svojim jezikom vlastito seme koje je ostalo na mojim
usnama i u ustima.
- Gde smo mi ovo? – pitam kad sam došla sebi. Oko nas je bilo tama.
- Skrenuo sam u prvu podzemnu garažu, - govori mi navlačeći svoje
pantalne. – Idemo kod mene. Moramo biti izjednačeni, a želim ti i nešto
pokazati.
- Lepa majica, - kaže mi izvozeći auto iz garaže i uključujući se u
saobraćaj. Jednim okom gledao je kud vozi, drugo mu je bilo na mojim
grudima.
- Hvala. Drago mi je da ti se sviđa, - odgovorila sam prihvatajući njegovu
igru. – Ipak, pazi kako voziš, - opomenem ga jer je vozio previše brzo. I
meni se žurilo da zatvori vrata svog stana iza nas, ali ne bih volela da
stradamo na putu.
- Ma nemoj. Malopre dok si mi sisala kurac, nije te bio strah kako vozim.
Krv mi se sjuri u obraze od ovih njegovih prostačkih reči. Da je upotrebio
bilo koji drugi izraz, pa čak i reč pušenje, zvučalo bi manje prosto.
Dobro, igramo se.
Nagela sam se prema njemu, uplela prste u njegovu kosu, sasvim lagano
ga grebući po nadlaktici ukrućenim vrhom jedne dojke. Polizala sam mu
ušnu resu i tiho prošaputala: - Obćao si mi revanš, pa ne bih da ne održiš
obećanje.
Nisam završila rečenicu, a njegova šaka je bila u mojim helankama.
Ukočila sam se, ali sam automatski raširila noge praveći mesta njegovoj
ruci. Gledao je ispred sebe sasvim koncetrisan na vožnju sa jednom
rukom na volanu, a drugu je zavukao u moje gaćice. Sa dva prsta ušao
292
je grubo u mene gurajući mi tampon napred. Vrisnem. Tečnost, dokaz

moje napaljenosti, oslodi se i slevne mu se niz prste u dlan. Izvuče prste iz
mene i povuče končić od tampona, a onda opet gurne prste i tampon
duboko u mene. Raširila sam noge koliko mi je prostor u autu dozvoljavao
i prste jedne ruke zarila u kožom presvučen rukohvat, a drugu u njegovu
nadlakticu. Malo sam se izdigla od sedišta, glasno disala i pratila pokrete
njegove šake u svojim helankama. Svršiću samo od ovog pogleda. On
pravi brze pokrete unutra-van prstima i dovodi me do razornog orgazma.
Telo mi se grčilo i treslo, izvijala sam se, noktima grebala po tapaciranom
krovu i glasno disala.
Izvukao je prste iz mene, vratio sasvim mokar tampon na svoje mesto, a
moje sokove nastavio razmazivati po mojoj vagini i ulazu u guzu. Srednjim
prstom pritisnu jače na plusirajući otvor.
- Dobićeš svoj revanš, - reče mi dubokim, promuklim i ozbiljnim glasom.
Ne misli valjda... tamo? Ukočila sam se od te pomisl. Iria, prestani
pokušavati igrati se sa njim. Nisu mu dorasla. Joj curo, ti u životu nisi videla
te boje kojima je on premazan.
- Skini majicu, - zatraži on kad smo ušli u lift ukucavajući šifru. Glas mu je
promukao, dubok i ozbiljan. Spustim glavu da ne vidi moj osmeh. Mene
u njegovom stanu svakako nešto čeka, provocirala ga ja još malo ili ne.
- Rekao si da je lepa, - gledam ga u oči dok govorim. Pogled mu je strog.
Ne govori ništa, čeka da ja poslušno izvršim njegovo naređenje.
- Skini je, - zareža.
Nasmejem se u sebi i poslušam ga. Skinem majicu i bacim je njemu kod
nogu. Njegove sive oči zablistaše od pogleda na moje gole grudi. Koža
mi se naježi, a bradavice ukrutiše. Iako me samo gleda i udaljeni smo
čitava dva metra jedno od drugog, ja njeg pogled mogu osetiti, kao da
me dodiruje.
- Lepe su, - da kompliment mojim sisama i uradi sa svojom majicom isto
što i ja sa svojom. Morala sam se pridržati za zid lifta da se kontrolišem i
ostanem tu gde sam. Znam da ga gledam požudno dok nemirnim očima
prelazim preko gornjeg dela njegovog tela. Pomisao da ću ga uskoro
dirati celog natera mi vodu između nogu. Zašto ja ne mogu biti samo
vlažna kad je on pored mene? Zašto moram biti mokra?
Đavo je shvati moju nameru kad sam mu bacila majicu pod noge. Sad
je red na mene. Izujem baletanke i vrhom nožnih prstiju ih gurnem prema
njemu. On uradi isto sa svojim patikama. Sad zam bila pred izazovom da
li da skinem gaćice zajedno sa helankama ili da skidam jedno po jedno.
On je na sebi imao čarape i pantalone. Odlučim se za prvu varijantu.
Stajala sam sasvim gola i prepustila se njegovom očima koje su ostavljale
vatreni trag po mojoj koži. Njegov mi obećava nešto što neću moći
zaboraviti.
Mala hrpica moje odeće bila je nabacana ispred njega. - Pametna
odluka, - kaže mi promuklim glasom punim požude. Posegne za
293
dugmadima na svojim pantalonama, spusti ih niz noge i zajedno sa

čarapama ih gurnu prema meni. Njegov ogromni ud bio je oslobođen..
Iako mi je bio u ustima pre dvadesetak minuta, ja uzdahnem kao da ga
gledam prvi put. Pogledom pređem po čitavoj dužini njegovog visokog,
krupnog, mišićavog tela i zarhtim. Njegovo telo je umetničko delo iako iz
njega izbija grubost i sirovost ja ga zbog nečeg što je u njemu, a što on
uporno krije od mene, volim.
- Šta si odlučila?
Isprva nisam razumela šta me pita, a onda sam shvatila. Dragi Bože, ovo
može samo on. Naterati me da stojim pred njim sasvim gola da bi me
pitao da li pristajem početi živeti sa njim.
- Odlučila sam se za tebe, - kažem tražeći trag da mu je drago zbog moje
odluke. Kao i ovek, on je savršeno kontrolisan.
- Drago mi je, - kaže jednostavno ne skidajući pogled sa mog lica. – Kad
ćeš reći svojima? –nastavlja me pitati ozbiljnim glasom.
- Kad se vrate iz Meksika. Da im kažem večeras, oni bi odložili put, svi bi
bili na gubitku. Ne bi smo imali ovaj vikend za nas, - objasnim mu moje
razloge zašto još ništa nisam rekla svojima.
Želim ovaj vikend sa Kenrickom, a mama ga jednako želi sa tatom. I njima
treba vreme da budu sami. – Moramo još razgovarati o svemu, ali moj
odgovor je da.
On mi priđe toliko da je mogao ispružiti svoje mišićave ruke i svojim
šakama prekriti moje grudi. Želela sam i ja njega dodirivati, ali moje ruke
nisu duge koliko njegove. Bio je van mog dometa.
- O čemu bi smo trebali razgovarati? – pita me ne gledajći me više u oči,
nego prateći svoje ruke u kojima je bukvalno mesio moje sise.
- Mislim da smo prebrzo doneli ovu odluku, ali želim da pokušamo, -
kažem i odmah požalim što sam rekla. Ne znam šta sam pogrešno izjavila,
ali njega je nešto opasno razljutilo. Jasno sam videla bes na njegovom
licu i u očima. Neka mi je dragi Bog u pomoći.
Zvono nas je obavestilo da smo stigli. Skino je ruke sa mojih grudi, sageo
se da pokupi našu odeću i pogledao me nekim pogledom koji je bio
mešavina zagonetnog i zločestog.
- Mislim da si zaslužila biti prepolovljena, - kaže mi mračnim glasom i gurnu
me iz lifta u njegov stan.
Evo me ponvo u njegovom lepo uređenom, urednom stanu. Ova
ogromna prostorija mi je poznata, ali imam osećaj da je nešto promenio.
Okrenem se tražeći pogledom promene. Kenrick je na umu imao puno
više od interijera. Bacio je naše stvari u stranu, uzeo me za ruku i naglo
povukao sebi. Naša gola tela su se sudarila. Koža uz kožu. Njegova tvrda,
pokrivena crnim dlačicama, moja mekana i glatka.
Podigao me je tako da su nam oči bili na istoj visini. Čvrsto sam ga zagrlila
nogama oko struka, i rukama oko vrata.
294
- Ovo će nam smetati, - reče dubokim glasom, povuče končić mog

tampona i baci ga u korpu za smeće. Pre nego što ga je bacio proverio
je koliko krvarim. Skoro da je nije ni bilo. Ovaj put sam samo prva dva
dana obilno krvarila. – Mokra si, - kaže mi ironično, razmazujući sokove
koji su curili iz mene. Bilo mi je neprijatno zbog tog očiglednog dokaza
koliko sam ga gladna. Namestio je svoj ud na moj otvor i naglo me
ispunio.
- Mmmm, - uzdahnula sam uživajući u bolu. Zagrlim ga jako i izvijem guzu
napolje da ga mogu osetiti još dublje. Preuska sam dole za njega, ali
moje telo ga treba. Bol koju osećam dok brzo izlazi i ulazi u mene, je
poznata, prijatna i erotična. Pozdravljam je. Uživam u njoj.
- Jebeno, svršeno preuska, - zarežao je. Kosa mu je bila vlažna, a znoj koja
je izbijala iz njegovog tela mešala se sa mojom. Mirisi i uzdasi su nam se
mešali i širili se oko nas.
Ne izlazeći iz mene, spustio me je na kuhinjski pult i provukao ruke sa
unutrašnje strane mojih kolena šireći mi noge.
- Lezi i uhvati se za ivice sa druge strane, - naredi mi promuklim glasom. –
Drži se čvrsto i nemoj da svršiš
- Ne mogu to kontrolisati, - kažem isprekidanim glasom, uradivši sve kako
mi je rekao. On me čvrsto drži za kukove i jako se zabija u mene. Osećam
svaki milimetar njegovog uda koji mi prolazi kroz telo parajući me unutra.
Poloveći me na pola. Pogled na njegova širika ramena, mišićave ruke,
moćne grudi i prelepe oči koje su ispunjene plamenom želje za mnom
dok stenje i traži od mene da mu sa svakim novim ubodom dam još više
tera me da mu dam sve što mu treba, a imam osećaj da mu treba jako
puno.
- Jebeno si mi nedostajala, damo, - izađe skroz iz mene, pa me nabije
na svoje snažno koplje i ostavi me bez daha. Od žestine njegovih naleta
sad sam sasvim glasno stenjala. Htela sam nešto da kažem ali nisam
mogla. Ovo što mi je radio bilo je previše za mene. Od siline i brzine
prodora u moje telo, dojke mi se sudaraju i prave zvukove koji liče na
pljeskanje.
Njegov pogled luta od mog lica, preko sisa do dela gde nam spaja tela.
Pomislim kako bih i ja volela gledati kako ulazi i izlazi iz mene. Ako mogu
suditi po njegovom napaljenom licu, onda je taj prizor veoma erotičan.
Dah mi je zastao, telo prvo zatreptalo, a onda podivljalo, kad sam osetila
da me u isto vreme snažno nabija na svoju erekciju, prstom jedne ruke mi
draži klitoris, a palcem druge analni rascep. Pomerio se tako da mi i udari
njegovih testita draže to mesto koje on želi da osetim. Bože, gde je samo
ovo naučio? Osećaj je neverovatno jak, razarajući.
- Ne mogu izdržati, Kenrick, - isprekidano stenjem dok izvijam glavu
unazad, a leđa prema njemu i širim noge još više.
Naravno da se nije obazirao na ono što sam ja rekla. Kako i bi. Govorim
da ne mogu izdržati, a širim noge i dajem mu se sve viš i više. On ubrzava
295
ionako brz ritam i sa svakim novim udarcem ispušta grub, skoro životinjski
izdah. Neumoran je dok se bez prestanka zabija u mene naređujući mi
da ponovim „floor barre" baletnu figuru. Uradim kako mi je rekao. Ako se
nekad setim, pitaću ga otkud zna te nazive. Ako...
- Iria, jebo te! – uzvikuje glasom promuklim od želje. – Savršeno si, jebeno,
samo moja, - ponavlja ne mogavši se kontrolisati. Vilela bih da vidim
njegovo lice u ovom trenutku kad i on konačno prihvata da me želi samo
za sebe, ali u tom trenutku, možda je ubrzao svoj dolazak ovim
Kenrickovim rečima, moj orgazam je otvorio vrata. Treba samo da
napravi jedan karok da bi ušao i raširio se po mom telu.
Rukom koja mi se igrala klitorisom prelazi preko mog stomaka i struka. Kad
dođe do grudi grubo ih gneči i masira. Drugu ruku ostavlja gde je bila,
na ulazu u moju guzu. Draži mi plusirajući otvor, a onda ga njegov prst
pritiska i nestaje u meni. Vrati se, pa nastavi da ga gura. Svaki put dublje.
Kad je gurnuo čitav prst i počeo praviti kružne pokrete obli me vrlina.
Moje stenjanje postaje jače i brže, a kukovi počeše sami od sebe lesati.
Snažan vatreni plamen boli širi mi se telom. Bol je i ovaj put pomešana sa
zadovoljstvom. Ekstazom. Da, to je to. Svršiću. Trebam to da mu kažem,
ali ne mogu. Nemam snage. Umesto toga, kncentrisana sam na njegov
prst u mojoj guzi, njegov ud u mojoj vagini i orgazam na ulazu. Sa svakim
snažnim zabijanjem, svakim kruženjem i svakim novim gnečenjem mojih
dojki, ja sam bliže orgazmu.
- Jebeno se kontroliši , Iria, - upozorava me.
Bože, od njega ne mogu ništa sakriti. On sve zna. Pokušavam se
kontrolisati, ali ne mogu. Eksplodiraću svake sekunde dok mi u ušima
odzvanja sudaranje naših moktih tela i njegovo glasno stenjanje. Potreba
da se pustim počinje da mi bude bolna. Predajo slatka, nosi me.
- Ne mogu! – vrisnem i uzvikne njegovo ime dok letim prema nebeskim
visinama. Telo mi se grči, a onda opusti. Pre nego što su se moji mišići
prirodno stegli oko njegove erekcije u meni, on se naglo izvuče iz mene.
Pogled mi je bio maglovit od upravo doživljenog orgazma, ali sam mogla
videti da je besan i ljut na mene. Ja teško dišem i najradije bih vrištala od
zadovoljstva, ali vidim na njemu da bi ga to samo još više razbesnelo.
Uzeo me je u naručje i odneo do kreveta. Uzeo je tri jastuka i stavio ih
jedan na drugi.
- Osloni se stomakom na jastuke, a kolenima na ivicu kreveta, - govori mi
podižući me na krevet i ljubeći mi leđa, ramena i vrat, a vrhovima prstiju
me štipa za jednu, pa za drugu bradavicu. Osećam njegovu erekciju na
leđima i prste druge ruke kako mi miluje zadnjicu. – Uradi kako sam ti
rekao, - kaže mi svojim dubokim, promuklim glasom koji sad liči i na
režanje i odmaknu se od mene.
Uzima neki paketić i čujem cepanje najlona. Kondom? Oslanjena na
dlanove okrenem se i preko ramena vidim kako uzima svoje koplje u ruku
i navlači kondom na njega. Štaće mu kondom?
296
Kleknu iza mene, dlanovima mi obujmi guzove tako da su mu se palčevi

dodirivali na mom analnom otvoru i pravili pritisak na ulaz koji je odbijao
biti otvoren. U istom trenutku kad je vrhovima prstiju ušao u moju guzu,
snažno mi je zasisao klitoris.
- Aaaahhh, - uzviknula sam.
Jezikom uđe u mene pa me liže po sredini. Svi moji nervi koncentrisani su
na ta dva ulaza koja on osvaja drsko i samouvereno. Osećaj je
neverovatno predivan. Vrisnem njegovo ime i izvijem glavu prema gore.
Opet vidim zvezde. Još malo pa ću ih ponovo dodirnuti.
- Ne tako brzo, damo, - govori mi uspravljajći svoje vitko, krupno telo iza
mene i prinoseći vrh svog uda na ulaz u moju guzu.
Strah me je onog što sledi. Sasvim mi je jasno da je sve ovo bila priprema
za biti prepolovljena. Vrhom svoje tvrdog, plusirajućeg vrha kruži oko
mog otvora, a moji se mišići grče i stezaju.
- U kurac, Iria, opusti se. Htela si revanš, - upozori me.
- Boleće? – Ja ustvari nisam bila spremna za ovo.
- Samo dok ne uđem u tebe, - govori mi pritiskajući jače široki glavić u
moj otvor. – Zato moraš da se opustiš. Samo se opusti i ne misli na bol.
Kad uđem u tebe, biće nam predobro. Zamisli da ti ulazim u pičkicu.
- Dobro.
- Sasvim si mokra, - kaže mi promuklo.
- To je dobro, - prostenjem pokušavajući osloboditi mišiće.
Nervozna sam i sve više i više se znojim. On to oseća, pa se spušta preko
mene naslanjajući svoje telo na moja leđa.
- Lepotice, savršena si. Samo me pusti unutra. Uživaćeš kao nikad, -
šapuće mi promuklim glasom napetim od želje. I njemu treba puno
snage da se kontroliše i ide polako sa mnom. Osetim kako mi vadi prste
iz sreažnjice, razdvaja mi guzove i gura vrh uda unutra.
Duboko udahnem. Moj Bože, kako iko može uživati u ovom?
Široki vrh njegovog uda je u meni, ali se ne zaustavlja. Polako prodire
dublje.
- Odlična si, mala – govori mi otežano dišući, napet i zadihan.
Znoj bukvalno kaplje sa njegovog tela na moje. Zar i njega boli? – Tako si
uska, curice, - poljubi me u rame, a onda odluči da probije moje mišiće i
zabije se svom svojom dužinom u moje meso koje mu se još uvek opiralo.
Nije ga htelo ovde. Ovo je trebalo biti zabranjeno. Svaka, i najmanja,
vena koja je omotavala njegvu erekciju, grebala je moje unutrašnje
zidove. Sve sam ih osetila.
- Boli me, Kenrick, - povičem bolno osćajući kako mi suze magle vid. –
Svarno me boli.
- Zato što mi se opireš. Opusti se, Ri, - pomazi mi klitoris i ispravi se. Nije više
bio oslonjen na moja leđa. Stajao je iza mene, uspravan, sa svojom
tvrdom muškosti dubko u mojoj stražnjici. Njegove ruke su na mojim
kukovima. Počinjem da se navikavam na punoću. Negde u daljini je
297
užitak. Prilazi mi, i sad je sve bliže i bliže. Meša se sa boli. Još uvek boli, ali
naslada je potiskuje. Sve je ovo tako novo, nepoznato, neopisivo i
neočekivan slasno. – Počeću da se pomeram, - kaže mi osećajući da
napokon počinjem uživati u ovom.
- Dobro, - prošaputam prepuštajući mu se. Počne prvo lagano praviti
pokrete napred-nazad. Svaki njegov pokret je bio odmeren i kontrolisan.
Stenjao je glasno, zajedno sa mnom i rasplamsavao plamen neslućenih
razmera po mom telu. Raspadala sam se na pola i ponovo sastavljala.
Kenrick ubrzava pokrete uzimajući me snažno. On je kao osvajač koji
osvoji, sve uzme i još učini da se poharani ostaju srećni.
Njegovo dublje, glasnje i intenzivnije stenjanje mi govori da je nadomak
orgazmu. Iako imam grčeve u stomaku i preti mi da svršim svaki sekund,
skupim svu svoju snagu i ustabilim se na rukama. Izvučem jastuke koji su
mi bili ispod stomaka i bacim ih sa strane. Koncenrišem se na njegov ritam
i počnem ga pratiti.
- Jebo te, Iria, - zareža on, uhvati me još jače za kukove i pusti me da se
sama nabijam na njegovo koplje.
- Trebam jače, - kažem besramno pozivajući ga da diktira tempo, jer ja
nemam snage koliko mi treba. – Jebi me jače, Kenrick, - vrištim i cvilim u
isto vreme. Nestvarno moćan orgazam mi se omotava oko tela spreman
da me baci u drugu galaksiju.
- Ne brini, mala. Obećao sam, ne bih da pomisliš da nisam čovek od reči,
- poviče i počne se svom snagom zabijati u mene. Oslonio mi se ponovo
na leđa i snažno ulazio-izlazio iz mene. Jednom me rukom snažno
obuhvati oko struka, a dva prste druge ruke završiše duboko u mojoj
vagini. Taj deo tela gde su nam se tela spajala i sudarala više nisam
osećala. Na rubu sam nesvestice, ali čujem da ili vrištim ili jako glasno
stenjem. Da, obećao mi je da će me prepoloviti. Ispunio je obećanje.
- Sad, Iria, - vikne on glasno i pustimo se u istom trenutku. Zajedno s
grčimo, teško dišemo i jednostavno zajedno lebdimo. Mišići mi se stežu
oko njegove erekcije cedeći svaku kap semena iz njega i poslednje
atome orgazma iz mene. Sad mi je jasno zašto on insistira da se
kontrolišem i svršavam zajedno sa njim.
Kenrickovo krupno, snažno, mokro telo me je sasvim prekrilo, a njegov ud
je još uvek u meni i plusira. Drži me snažno oko struka još uvek se zabijajući
u moje meso.
- Jesi li dobro? – pita me okrećući se na bok i vukući i mene zajedno sa
sobom. Još vek nam je držao tela spojena.
- Ne znam, - kažem iskreno. Nisam sigurna da li sam u jednom, dva ili više
komada. Orgazam je bio tako snažan da mi svi nervni završeci još uvek
drhte, ali kao da su daleko od mene.
- Boli li te?
- Ne, nije bol. Osećam da mi se telo raspalo, - kažem suzdržavajući se da
upotrebim neki od prostačkih izraza.
298
On mi se nasmeje u kosu i još čvršće me pribi uz sebe.

- Moja mala damica je izjebana do kostiju.
Negde u daljni čujem zvuk mog mobilnog telefona. Moja mama.
Pogledam u sat na njegovoj ruci. Mrala bih ići, a ne mogu se pomeriti.
Ustvari, još uvek se borim da dođem do daha. Disanje ni meni ni njemu
nije ni blizu normalnog. Trebaće mi vremena da se vratim na zemlju.
- Moraš li ići? – pita me izvlačeći se polako iz mene. Prelije me osćaj
praznine i panike. U kakvu se ja to ženu pretvaram. Upravo me je...
upravo me je izjebao u dupe, a sad kad se izvlači iz mene, meni je žao,
osećam se prazno. Odjednom mi postaje hladno. – Dođi, - povučeme sa
kreveta i odnese do tuš kabine.
- Čitala sam da muškarcima treba predah posle seksa. Šta nije u redu sa
tobom? – pitam ga dok stojimo ispod tuša i nanosimo jedno na drugo
tečni sapun. Prošlo je petnaestak minuta od razarajućeg orgazma koji
smo zajedno doživeli. Trebalo nam je dest minuta samo da se pomerimo,
a njegov ud je opet probuđen i telo spremno za još jednu akciju.
- Ti, - rekao mi je iskreno, sležući ramenma i privlačeći me sebi u zagrljaj.
Udahnula sam njegov miris i tiho rekla: - Hvala. – Ne znam zašto, ali ovo
nisam očekivala.
- Danas sam puno uradio za tebe, - smeje mi se ne ispuštajući me iz
zagrljaja. – Za šta mi najviše zahvaljuješ?
- Za „ti", - priznam mu.
- Nema na čemu za „ti", - pljesne me po goloj guzici i lagano gurne iz
kabine. – Pogledaj, - kaže mi i klimnu glavom prema zidu. Njgovih starih
fotografija više nema. Zamenio ih je nečim novim, drugačijim. Na sredini
velikog zida stajao je jednostavan, ali vrlo lep, i rekla bih vrlo skup okvir
formata „A0". Neobčno je bilo to što nije bila samo jedna fotografija
uokvirena. Bilo ih je više, puno više. I menjale su se jedna za drugom
praveći nešto kao spori film. Na fotografijama smo bili ja i on one prve
noći koju smo proveli zajedno. Ne smem da ga pitam da li je on na ovim
fotkama video ono što je meni odmah postalo vidljivo, a to su emocije
na našim licima. Ne moram onda da mu govorim da ga volim. On to zna.
Kao što on meni ne može više govoriti da me jebe. Ovo je puno više od
jebanja. Da, njegova grubost i neprihvatanje je takođe tu, ali i ja sam
unutra. Ona zeblja koju sam osćala odjednom isčeznu.
Zaljbljenost me je i tom trenutku dok su mi se pred očima listale
fototografije zaslepljvala. Naravno da sam i ja unutra. Pustio me je i dao
svojim demonima novu, svežu igračku.
Sve se videlo; naša gola tela, grimase, čak je bilo par fotografija na
kojima su u krupnom planu bili naši spojeni polovi. Taj zaustavljeni
momenat gde crne dlačice uranjaju u vatrenocrvene mi je naterao jezu
kroz telo. Želim ga u sebi da gledam kako nestaje u meni i meša crnu sa
vatrenom.
299
Objasnio mi je da je to elektronski okvir u koji je ubacio USB sa našim

fotkama.
On je stajao iza mene i posmatrao me. Pustim telo da se nasloni na
njegovo, obavijem mu ruke oko vrata i pribijem se uz njegovu vrelu kožu.
On uvek gori.
- Prelepo je, - kažem mu tiho posle nekog vremena.
- Jeste, - on potvrdi ljubeći me po vratu i prelazeći rukama preko mojih
ruku i grudi. – Sledeći put se snimamo. Moraš kući, - opomene me ne
dajući mi vreme ili prostor da kažem bilo šta o ideji da se snimamo.
- Da, - kažem pomalo tužno i nevoljno se odmaknem od njega tražeći
pogledom našu odeću.
Skidam odeću sa sebe tako da sam sasvim gola kad legnem u krevet.
Moja golotinja me pali i izaziva čežnju i glad u mom zavisnom telu koje
je Kenrick navikao na orgazam svaki put kad se vidimo. Ali, ovaj izlazak
ne bih menjala za sve orgazme ovog sveta.
Pogledam na sat. Pola pet ujutru. Za par sati ću morati ustati da
doručkujem sa mamom i tatom. Ispratiće me na fakultet, pa će njih dvoje
na aerodrom i onda počinje moj vikend snova. Sa Kenrickom sam se
dogovorila da posle predavanja dođe ovde sa mnom da bih uzela svoje
stvari koje su mi najpotrebnije pa onda idemo kod njega. „Vodim svoju
ženu svojoj kući", te reči je upotrebio. Ja jesam njegova žena, na neki
način, ali uvek je bilo nešto što me je plašilo na pomisao da mu se sasvim
predam, da postanem sasvim njegova, a to je, bojim se, upravo ono što
njemu treba.
Trebalo bi već uveliko da spavam, ali ne mogu. Dan koji je iza mene mi
je bio kao ni jedan pre. Počeo je sasvim uobičajeno, a završio se ranim
doručkom sa Kenrickom.
Mama i tata nisu mogli dočekati pristojno vreme u koje bi se trebali
povući i poželeti mi lepe snove. Izdržali su do devet naveče. Nisu imali
pojma da smo imali iste potrebe, povući se. Tatin dolazak je pao u sasvim
drugi plan nakon Kenrickovog i svega onog što mi je priredio. Bila sam
skoro zaspala izmorena svim što mi se desilo nakon treninga kad mi je
telefon zazvonio. Kenrick! Hteo je da izađem sa njim.
Sad kad sam znala šta seks radi telu, nisam se morala bojati da će moji
primetiti da me nema. Oni su verovatno izmoreni i spavaju.
Bilo je jedan sat ujutro kad sam tiho zatvorila ulazna vrata iza sebe i pala
Kenricku u naručje. Moj Bože, kako je samo zgodan taj muškarac.
Pomislim kad se setim njegove pojave. Na sebi je imao jeans pantalone
i svetlo plavu košulju. Dva gornja dugmeta su bila otkopčana otkrivajući
crne dlačice. Rukave na košulji je zavrnuo do laktova. Crnu kosu
začešljao je unazad, a na mogama je imao elegantne cipele. Delovao
je ozbiljno, moćno, muški. To je on i bio.
300
Šetali smo zagrljeni meni sasvim nepoznatim ulicama Cambridgea,

pričali, smejali se, zastajkivali da se ljubimo. Hteo je da zna kako
podnosim pilule i da li imaju nus pojave. Kasnije me je odveo u jedan mali
restoran. Tu sam saznala da je Kenrick bio zaljubljen u jednu devojku koju
je upoznao u Afganistanu, da mu je i dalje jako draga i važna. Izjednačio
ju je sa svojim sestrama. Bilo mi je neprijatno kada mi je ozbiljnim
glasom rekao da ne trebam biti ljubomorna, jer mu je ta devojka kao
sestra i da će ona uvek biti deo njegovog života.
Bila sam umirena ovakvom njegovom reakcijom. Verovala sam mu, ali je
ostao gorak trag u ustima. Želela sam ja biti devojka na koju će Kenrick
pimisliti kad se seti svoje prve zaljubljenosti.
Ružnom osećaju kakav je ljubomora nije bilo mesta na savršenom
sastanku, pa sam promenila temu želeći da znam šta je mislio kad mi je
preko telefona rekao da mi duguje više. To je bila još jedna gorka tableta,
ali ostavila je sladak trag.
Moj izlazak sa Nateom je „krivac". Nakon ovog izlaska shvatila sam da on
ne krivi mene za poljubac, koliko krivi sebe. Likovala sam u sebi. Nesvesno
sam ga napravila ljubomornim. I bio mi je presladak kad mi je
upozoravajućim tonom dao do znanja da neće ruke nekog drugog
muškarca na meni i da zaboravim na moju suludu teoriju o muško-
ženskom prijateljstvu. Po njemu, to ne postoji.
San me je počeo hvatati, a ja sam mu bežala želeći još jednom prelistati
sve detalje dana koji je iza mene. Bacila sam se na jastuke, umirna,
srećna i zadovoljna. Zaspala sam zadovoljno ušuškana srećnim mislima
kako me čeka još nebrojano mnogu dana i noći kao što su bili ovi. Nisam
mogla ni naslutiti da mi je ovo zadnja noć koju ću u ovom krevetu zaspati
ispunjena srećom.
301
TRIDESETO POGLAVLJE - Jennifer
Šalje: Sidragrosm
"Pokupiću te sutra u deset, pre podne."
K
oji je ovo put da čitam njegova slova? Drugi? Osmi?... Bojim
se da je broj pregleda, mojih odgovora „CRKNI!" i brisanja
dvocifren.
- On će mene pokupiti, - odjekuje moj glas. Sreća pa sam sama u kući.
Niko ne mora da svedoči mojoj frustraciji, besu i nemoći.
Sama sam, saterana u klopku, sa gorkom pilulom u ustima koju ću morati
progutati kad Sidragrosm dođe po mene. Nije bilo šanse da je ispljunem,
ne progutam, pošaljem ga tamo gde mu je mesto, u pakao. Najgore od
svega je što ja sedim u hodniku sa torbom pored nogu, grickam nokte i
čekam. Još gore od najgoreg je što sam protekle noći tri puta plesala
sasvim gola za njega, a nakon svakog plesa koristila svoj vibrator.
Pogledam na sat. Devet i trideset. Nema šanse da tom kučkinom sinu
priuštim to zadovoljstvo da vidi moje izjedene nokte i još da ga čekam u
kući da me pokupi. Svaka, i najmanja, dlačica na mom telu se
nakostrešila od tog glagola pokupiti.
Pređem pogledom po svojoj odeći; jeans pantalone, adidas superstar
patike, lepršava majica dugih rukava, kosa skupljena u strogu punđu.
Htela sam da izgledam što neupadljivije, ne bi li se demon koji tera žene
da plešu gole za njega predomislio, ostavio me i pusti Iriu i Kenricka da
imaju svoj vikend sami. Šanse da se on predomisli bile su skoro nikakve.
Jasno i glasno mi je rekao šta želi kao nadoknadu za odvojenu minutu
svog, dragocenog, vremena i obriše one fotke sa servera onog kluba.
Duboko sam udahnula, izbrojala do deset i izdahnula. Malo je lakše. Sad
mi preostaje samo da uzmen najbolje za sebe u ovoj situaciji. Odgovor
je došao vrlo brzo. Samo sam trebala biti iskrena prema sebi i teška srca
zaboraviti na ponos.
Do ovog trenutka nisam to sebi htela priznati, ali i ja želim isto što i on.
Treba mi seks, a i dalje sam nesposobna zameniti to muško čudovište koje
me je sjebalo. Provereno znam da će mi biti dobro, pa zašto sam onda
prokleto ponosna i ne pristajem uzeti ono što mi se nudi. Meni treba seks,
njemu treba isto to. On ima hrabrosti reći šta želi od mene, zašto je i ja ne
bih mogla imati. Ako je to sve što mogu dobiti od njega, neka bude sve
što ću mu i dati. Moj vibrator će na barem desetodnevni odmor. I, ako je
Iria, sasvim neupućena u ono što je čeka, hrabro terala inat jednom
Hunteru i dobila sve što želi, mogu to i ja. Ja sam u prednosti jer poznajem
teren. Još samo da naučim ne mešati seks i ljubav. To će biti malo teže,
ali ne i neizvodljivo jer znam šta i koliko mogu očekivati.
Bilo mi je lakše, opustila sam se. Vrisnula sam od dragosti mašući po
vazduhu skupljenim šakama dok sam trčeći otišla do svoje sobe i skinula
302
ovu odeću koju sam imala na sebi. Ostala sam sasvim gola. Iz ladice u
kojoj sam uredno slagala rublje sam izvadila najprovokativniji par čipkasti
tangi koji sam imala. Obukla sam ih. Preko njih kratki jeans minić koji je bio
toliko kratak da mi je jedva pokrivao početak oble guze. Ostavila sam
dugme otkopčano pustivši da se nazire čipka. Christopher obožava
čipku. Umesto lepršave majice obukla sam pamučni korzet koji mi je
dosezao do pupka i jasno ocrtavao moje ukrućene bradavice. Boje nisu
imale vezu sa vezom, ali ja sam ih obožavala. Jedino se Irii sviđa moje
šarenilo. Ma, njoj se sve sviđa. Ona sve voli. Na noge sam obula nove
Tommy Hilfiger monor wedge thong bež sandale sa platformom. Kosu
sam razbarušila i pustila je da mi pada niz teđa. Na usne sam nanela sjaj.
Pogledala sam se u ogledalo. Savršena prostakuša za savršeno kopile.
Uzela sam telefon, vratila Sidragrosmu poruku u kojoj ga obaveštavam
da ga čekam u kafeu koji je u blizini moje kuće.
Šalje: Sidragrosm
"KAKO SMO SE DOGOVORILI, JENNIFER"
Zamisli da ne bude kako se kopile dogovorilo samo sa sobom.

Vrišteća slova. O pa nije valjada da sam te razljutila. Ccc, nevaljalica.
Kako sam se samo usudila.
Moja vagina zadrhta. Drago joj. Zna izdajica šta je čeka budem li mu i
dalje prkosila.
- Jebi se! - viknem srećna u telefon i izađem iz kuće.
Sporo sam se kretala dajući priliku svakom muškarcu koji se okrenuo za
mnom da me dobro odmeri. Ti pogledi su me pravili prljavom, a ja nisam
htela da mu se serviram onakvom kakvom me on pamti; čistom i
nevinom. On je za mene bio ujedno najluđa maštarija i najmračnija
noćna mora, a ja sam dovoljno luda da želim biti isto za njega.
Pogledala sam u sat na svojoj ruci. Još deset minuta. Ušla sam u kafe,
mahnula konobaru i zavodljivo mu nasmešila. On se okrenuo da bude
siguran da je za njega ovaj osmeh, jer je taj isti dečko već nebrojano
puta pokušao da uspostavi kontakt sa mnom.
- Vi danas poranili, - našao se u roku od odmah pored mene izvlačeći
mi stolicu da smestim svoje polugolo dupe na nju. Osećam da me liže
pogledom. Naježim se koliko mi je bilo muka. On je to, naravno, protu-
mačio na svoj način. Vrhom prstiju mi ovlaš pređe preko gole kože na
nadlakticama dok sam sedala na stolicu. Molim Boga da se Sidragrosm
što pre pojavi. Mogu glumiti drolju još najviše pet minuta. Nije lako tim
curama, majke mi. Jedva podnosim da me očima dodiruju, ližu i jebu.
Javu ne bih preživela.
- Imam potrebu za žestokim, - kažem dvosmisleno, pućeći usne. I imala
sam. Čašica jakog alkohola bi mi legla kao ovom ludom konobaru
303
šamar koji bi ga otreznio. Lagano prebacim jednu nogu preko druge

puštajući napaljenog konobara da dobro zapamti noge koje će u
najkraćem vremenskom videti sebi na ramenima dok bude drkao.
Spustim pogled na svoje glatke noge i pređem prstima po zategnutoj,
mekanoj koži. Znam da će on sad provaliti neko sranje koje će me
naterati na povraćanje, a ja ću se lakše kontrolisati ako ga ne budem
gledala u lice.
Očekivala sam da mi se ovaj konobar obrati sa nekom jednako
dvosmislenom ponudom, ali nije bilo ni njega ni dvosmislenog odgovo-
ra.
Ono što sam priželjkivala i zaslužila to sam dobila. Ne znam koliko daleko
je Christopher bio iza mene kad me je telo obavestilo da je on tu i da je
sve video. Prvi put požalim što nisam pušač. Udahnem duboko. Inat.
Opomenem samu sebe.
Grubi dlan me je uhvatio za lakat dižući me sa stolice. Pomislila sam da
ću pasti pa sam se dlanovima oslonila na sto. Naslonio je svoje telo na
moje i nabio me jako svojom tvrdom erekcijom u dupe. Telo mi zadrhti
prisećajući se sati uživanja na jegovoj jutarnjoj erekciji. Jednom rukom
me je uhvatio za kosu, a na drugu se oslonio.
- Nikad nemoj terati inat ovakvom kao što sam ja, - čula sam strog,
grlen i pohotan glas zveri koji mi je golicao vrat i ježio kožu, a koji nije
dolazio od napaljenog konobara. Onaj miris koji sam noćima udisala
uđe mi kroz nozdrve, zapali krv i rasplamsa prkos. Protrljam mu nabreklu
erekciju guzom.
- Ne teram ja nikakav inat, - kažem sakrivajući koliko sam napaljena
glumeći napaljenost.
Naslanjala sam se na njega kao da je ispred mene ambis u koji ću pasti
ako se pomerim samo za milimetar. Odeća mi je odjednom postala
gruba i neudobna. Osećala sam svaki šav, svaku nit na osetljivoj koži.
Samo sećanje na ono što smo radili i ono što ćemo raditi navodilo je
moje kukove da se zanjišu kao onda kad sam ga osećala na sebi, u
sebi i pod sobom. Koliko smo samo orgazama ovako doživeli.
Lice i telo su mi goreli, a meni više ništa nije bilo važno. Kad je on pored
mene, kad mi njegov miris prođe venama, njegove ruke probude u
meni onu razuzdanu bludnicu koja leži u svakoj ženi i čeka da je probudi
muškarac određen za to. Ovi meseci koje sam provela izbegavajući ga,
pokušavajući sa nekim drugim probuditi uspavanu požudu i uveriti sama
sebe da mogu imati seksualni život i posle njega, upela sam se uveriti
da ja nisam tip žene koja se može predati muškarcu prema kojem ne
osećam ljubav ili povezanost. A ovog muškarca, koji mi je slomio srce
udarcem jednako jakim kao kad udarač u bejzbolu udari lopticu
bejzbol palicom, ja, nekom zlom sudbinom ili nepravilno podelenim
kartama, volim. Neobjašnjivo, sramno, ponižavajuće, bolno, ali istinito.
- Lutko, meni ne možeš lagati, - šapne mi zavlačeći svoju ogrubelu šaku
304
ispod korzeta i prolazeći jezikom preko mog vrata. Telo mi se streslo od

dodira njegovog jezika na mojoj koži. Njegov jezik je bio vreo isto kao i
njegove ruke, a ja sam drhtala kao da je napolju minus. Između nogu
sam osetila onu poznatu vibraciju, skupljanje vlage i mokre tange i
butine.
Znam da on oseća i zna koliko sam napaljena, zato nisam htela da se
pretvaram. Samo bih napravila budalu od sebe.
- Treba da krenemo. Nadam se da je tvoj auto dovoljno velik i u blizini -
prošaputala sam predajući mu se i stenjući. Delovalo je kao da bih
pristala da se kresnemo na ovom stolu.
Okrenuo me je prema sebi i ja sam se prvi put posle dugog vremena
srela sa njegovim pohlepnim pogledom.
- Jennifer, prestani, - opomenuo me je strogo, grubo me stiskajući. - Koji
kurac si se uopšte oblačila.
- Neću da prestanem. Pristajem na kres kombinaciju. I žao mi je što ti se
ne sviđa moja odeća.
Oči su mi blesnule.
- Treba da krenemo, - rekao je oštro, a onda se sageo i pre nego što je
spustio svoje vrele usne na moje prošaputao je nešto što nisam razume-
la, a zvučalo je... nežno. Jezikom je željno pustošio moja usta, a onda
prekinuo taj poljubac da bi mi uzeo glavu u svoje ruke i gledao me
snažno, željno i... slomljeno?
Uzdahnula sam, a glas mi je postao nejasan kada sam rekla: - Moram
da se javim ovom dečku.
- Zaboravi na dečka. Tvoja kres kombinacija je ovde, - rekao mi je
hladnim tonom, ali mogla bih se kladiti da sam čula notu ljubomore u
njegovom glasu.
- Misliš da ćeš biti adekvatna zamena? - htela sam još ljubomore, ali tu
slabost on je sebi mogao dopustiti samo na trenutak. Opet je bio onaj
stari, samouvereni muškarac. Dlanom mi je prešao preko potiljka, niz
kičmu i zaustavio se ispod kratke suknjice na goloj koži moje guze.
- Obožavam izazove. Pogotove ove vrste, i od slatkih princezica koje
odjednom požele biti kučke, - zarežo je. - Boli te praznina, znaš da će te
boleti kad te ispunim i raduješ se tom bolu. Prava mala napaljena kučka.
Da bi mi pokazao šta me čeka podignu me i kukovima mi uđe između
nogu. Uzdahnula sam.
- Uvek arogantan.
- Uvek, - arogantno mi je potvrdio vrhom prsta kupeći sok koji se nalazio
između mojih usmina. Okrenuo se levo i polizao vrh prsta.
- Ti si jedno arogantno kopile. Bezobrazan si - povikala sam prigušeno kad
sam videla da je konbar stajao par metara od nas i sve gledao. Rekla bih
mu još ko zna koliko drugih uvreda koje sam imala na umu, ali on me je
prekinuo privlačeći me sebi i gladno mi gledajući usne. Disala sam
duboko milujući nabreklim vrhovima bradavica njegove snažne grudi.
305
Nisam mogla više da se kontrolišem te sam oblizala suhe usnice. Znala

sam da ću za to priznanje dobiti kaznu u vidu zajedljivog, samouverenog
osmeha, ali nisam marila.
- Znaš koliko bezobrazan mogu da budem, a ti me i dalje izazivaš, - rekao
je odlučno nastavljajući gledati u moje usnice.
- Mrzim te, - zacvilila sam nemoćno, uhvatila ga za okovratnik majice i
naslonila svoje usne na njegove. Usne su mu bile baš onakve kakvim ih
pamtim; tople, čvrste, bludne i vodile su ravno u krevet. Udaljio se od
mene da bi poduplao moju čežnju za njim, a kad je bio siguran da ga
očajno želim privukao me sebi i strasno poljubio. Ljubili smo se i glasno
stenjali dok nas je zbunjeni konobar gledao.
- Želiš me, - rekao je ispreplićući naše vrele jezike, podižući nam telesnu
temperaturu.
- U tvom autu, - potvrdila sam nudeći mu se i ne prestajući uvlačiti njegov
jezik u svoja usta. Znam da je iznenađen mojom smelošću, ali se prokletnik
savršeno kontroliše.
- Po mojim pravilima, - odgovorio je promuklim glasom, iskorištavajući
trenutak. Znao je koliko mi treba, koliko me je omamio, napravio
neopreznom da bih pristala na sve, čak i na jednosmernu kartu do
samog pakla po najvišoj ceni.
Tela su nam podivljala kad sam klimnula glavom u znak pristanka.
- Treba joj žestoko, - namignuo je zaprepaštenom konobaru, povukao me
za ruku i izveo iz kafea. Njegov odlučan i agresivan hod odavao je
nestrpljenje, a znam da je nestrpljiv da ostanemo sami. Gledala sam u
njegove vitke noge i divila se njegovom metodičnom, odlučnom kretanju
lovca.
Oči su mi radosno zablistale kad sam videla poznati automobil na
parkingu. Chritopher je voleo seks na točkovima, a i ja sam uživala
jednako koliko i u krevetu. Uživanje je došlo samo po sebi kao posledica
ljubavi. Za naš prvi put takođe mogu reći da sam uživala, ali ni približno
koliko u onom vremenu kad sam se zaljubila u njega i počela ga voleti.
Pre je samo moje telo svršavalo, posle - čitavo moje biće. Ta dva osećaja
su neuporediva. A sad kad sam pristala na "samo seks" vezu sa njim, ja
sam ustvari pristala samo zadovoljiti svoje telo.
- Moja mala napaljena kučka je spremna, - rekao je ironično primetivši
sjaj u mojim očima.
- Rugaš mi se? - nastojala sam biti drska, a u meni je sve igralo od reči
moja mala.
- Taman posla. Obećao sam sebi da ću još danas biti u plavokosoj kučki
koja daje sve od sebe.
- Gospodine, odvojili ste pogrešnu kučku, - mazno sam ga provocirala.
- Uskoro ću se uveriti da nisam, - odgovorio mi je svojim dubokim,
promuklim glasom.
306
Otvorio mi je suvazačeva vrata i pustio me da smestim u udobno sedište

obloženo crnom alcantara kožom.
Više nisam bila sigurna koliko je ovaj moj potez bio pametan. Svaki kutak
u ovom autu mi je izazivao bujicu uspomena. Kao film koji ne želim
gledati, a vuče mi pažnju. Slike u mojim sećanjima su bile tako žive. Kao
da čujem naše uzdahe, cepanje tkanine, vidim vlažne prozore i tragove
mojih ruku po njima. Ni sama ne znam koliko sam puta bila prisiljena preći
put od ovog automobila do stana u njegovoj košulji ili majici jer je moja
odeća ležala negde na podu poderana.
Mahinalno sam se okrenula i pogledala na zadnja sedišta. Spuštaju se,
umiri me neki vražiji glasić moje podsvesti. Odmahnem glavom da bi se
vratila na javu i prestala sa sećanjima. Dok sam vraćala pogled ispred
sebe u vidokrug mi uđe nešto što me je u istom trenutku zaledilo. Okrenula
sam se na drugu stranu da proverim da li je slučajnost ili nemar.
Nemar!
Pričvršćeni sa leve i desne strane, po jedan par za gornji i jedan za donji
rukohvat, visila su četiri male kožne narokvice. Nisu mi trebala uputstva
da bih shvatila čemu su služila.
- Nije bilo vremena da skoliš ove sprave, - kažem mu prekorno, hladnim
tonom.
Bestidno kopile, kakvo je bio, nije se ni okrenuo. Znao je odlično na šta
mislim. Još se usudio da me drsko odmeri, a bilo mu je jasno da znam da
je pre par sati, ili se radilo o minutama, na mom mestu sedela neka druga
jadnica koja je čekala da bude pojebana.
- To je za tebe, - rekao je iskreno. Boja njegovog glasa i njegov pogled
nisu ostavljali mesto sumnji. - A sad nastavi da mi praviš fleke na sedištu, -
dodao je aludirajući na tečnost koja mi je sasvim pokvasila tange i sad
natapa i skupocenu kožu.
Crvenilo nisam znala kako da sprečim, ali sam nehotično skupljanje nogu
zaustavila u zadnjem trenutku. Blago sam raširila noge i sagela se da bih
se kobajagi uverila da stvarno ostavljam vlažne tragove.
- Nije jedina, - rekla sam praveći se da brojim fleke. A stvarno ih je bilo još.
- Sve su, uglavnom tvoje, - odgovorio mi je svojim promuklim glasom. -
Ima i mojih, - nastavio je da govori da bi sprečio glupost koju sam htela
izgovoriti izazvana ljubomorom. - Jer si premala da primiš svu količinu
sperme kojom sam te pumpao.
Jennifer, vrati kučkinom sinu istom merom i skini mu taj kretenski,
samodopadni, samouvereni, licemerni, jebeni osmeh sa lica.
Povukla sam prstom po svojim tangama, nagela se prema njemu
ostavljajući vlažan trag na volanu.
- Za kolekcionara, - nasmejem se ironično iako sam najviše od svega
htela da mu razbijem taj cinični osmeh na prelepim usnama.
- Tvoja slatka, mala guza nije jednom bila na ovom volanu, - podseti me.
Bila sam ponosna na sebe jer nisam podigla pogled da bih proverila da
307
li su na krovnom tapacirungu još uvek vidljivi tragovi mojih noktiju. -

Idemo. Kenrick i Iria su krenuli, - nagovestio je Kenrickovo prezime
zagonetno mi se smejući.
On je nešto znao, to je bilo sigurno. Juče sam Iriu videla kratko na uniju,
ali je nisam uspela ništa konkretno pitati. Ona je u svom svetu. Ta cura je
toliko zaljubljena da više ni ne hoda po zemlji. Ne mogu je kriviti. Znam
vrlo dobro kako je hodati po oblacima i jahati na dobrom konju. Problem
je kad te konj baci sa oblaka na zemlju. Razbiješ se, ne možeš ustati, a
ako i uspeš ostaješ doživotni invalid.
Imala sam toliko pitanja, ali sam odlučila ne reći ništa. Okrenula sam se
od njega, prepustila uspomenama i pokušala ne misliti na kožne kiševe
iza mene.
Vozili smo se čitav sat ne progovorivši ni jednu jedinu reč. Čak se ni
pogledali nismo. On je gledao kud vozi, a ja sve šta se dešavalo ispred
mene i sa moje desne strane. Ustvari nadala sam se da će skrenuti auto
na neki od sporednih puteljaka gde ćemo praviti pauzu na zadnjem
sedištu. Imati ga ovako blizu, a ne osetiti ga bila je najveća moguća
agonija. Morala sam ukrstiti prste koji su imali neprirodno jaku potrebu da
osete biće koje srce i telo vole.
Oduvek sam znala da ću po pitanju seksa biti slobodna, a moja majka
se trudila da ja i sestra imamo zdrav odnos prema njemu. Jedimo u čemu
sam se prevarila, a shvatila sam kad sam upoznala Christophera, je to što
sam mislila da mi za seks ne treba nešto duboko. Takođe nikad nisam ni
pomislila da bih mogla biti sa muškarcem koji je grub i koji uživa u mojoj
nelagodi, a ni u ludilu da bi i mene mogao navesti da uživam u njoj.
Negde sam pročitala da je osećaj nelagode oružje zdravlja, sreće i
mudrosti koji su pak naši unutrašnji vodiči koji nas bez greške upućuju na
ljude i događaje koji su za nas opasni ili dobri. U mom slučaju to izgleda
ovako: Mudro bi bilo držati se što dalje od njega, srećna sam kad sam
mu što bliže, a bio je poguban za moje zdravlje. Sećam se jednog
razgovora koji je Iriina mama imala sa nama, rekla je; Svaka od nas u sebi
nosi divlju sebe. Bez nje žene nemaju uši kojima bi čule govor duše. Svašta
one govore, samo je problem što nam ne crtaju, a i da nacrtaju mi bi
smo videle ono što želimo. Nema tu pomoći.
U daljini, ispred nas, sam primetila policijsku patrolu. Nisam morala
proveravati brzinu na kontrolnoj tabli. Debelo je prekoračio maksimalno
dozvoljenu brzinu.
Nasmejala sam se u sebi kad sam se uverila da ćemo biti zaustavljeni.
Sad imam šansu da izgubi samokontrolu. Pogledam u njegove
pantalone da bih znala koliko daleko moram ići. Izbočina mi je jasno
poručivala da je on spreman. Tkanina na tom mestu je bila toliko
zategnuta da je bilo pitanje vremena kad će pući. Pogledala sam ga.
Vrhovi, kratko podšišane, tamno-smeđe, kose bili mu je razbarušeni,
guste, namrštene obrve spustile su se tik iznad ledemo-sivih očiju. Pravilan
308
nos i trodnevna brada ublažavali su grubi cinizam njegovih tankih usana.

Pamučna tkanina je pokrivala mišićava ramena i isticala snažan vrat.
Njegovi prsti bili su čvrsto savijeni oko volana, a na licu sam mu mogla
videti da se u njemu vodi rat između potrebe da me ima i želje da mi
zasada odoli. Požuda je bujala u njemu jednako snažno kao i u meni. Od
glad koju smo osećali jedno za drugim hvatala me je vrtoglavica, a
njegova potreba da se kontroliše mi je išla na živce. Na sreću dovoljno
da uzmem stvari u svoje ruke.
Savila sam ruke iznad glave zagrlivši naslonjač sa vanjske strane. Osetila
sam hladan vazduh na osetljivim bradavicama. Znači da su ispale iz
korzeta. Bilo mi je malo neprijatno, ali nisam imala nameru odustajati.
Podigla sam noge na ploču ispred mene i prstima jedne ruke mu
dodirnula vrat.
Trgnuo se i pogledao me. Oči su mu se suzile. Bio je besan. Christopher
mi je, dok smo bili zajedno, priznao da ne voli kad izlažem puno kožu.
„Samo za moje oči.", ponavljao bi dok bi me skidao.
Policajac koji nas je zaustavio bio je u kasnim tridesetim, crnomanjast i
atletski građen. Usne su mu se razvukle u osmeh odobravanja kada me
je primetio. Prstima je prešao preko trodnevne brade i nevoljno se uzbiljo
prilazeći ljutom Christopheru koji je gledao u mene.
- Jennifer, prestani! - glas mu je bio izobličen od ljutnje, hrapav od
požude.
- Ljubavi, - nastavila sam mazno ne obazirući se na njegov preteći ton. -
I ja sam nestrpljiva, ali zaista moraš voziti sporije.
- Preterala si, Jennifer, - opomenuo me je stogim glasom, izašao iz auta
zaklanjajući svojim krupnim, visokim telom radoznalom policajcu pogled
na mene.
Njegov razgovor sa organom reda nije trajao više od dva minuta. Ušao
je u automobil, ni ne pogledavši me upalio motor i mi smo opet bili na
cesti. Frustrirano sam uzdahnula. Sad mi je sasvim jasno da on i ja
nemamo ista očekivanja od ovog vikenda. Nerviralo me je što ne znam
koju igru on igra. Sklupčala sam se na svom sedištu, okrenula mu leđa i
pokušala zaspati.
- Prelazi na zadnje sedište, - čujem frustriran glas i hladan vazduh na koži.
Ubrzo shvatim da sam ipak, ne znam koliko dugo, spavala i da smo na
nekom utabanom putu, duboko u šumi.
- Sama si ovo tražila, Jennifer, - kaže mi uhvativši me za ruku i izvlačeći iz
auta.
Okrenem se okolo da bih se uverila da smo sami.
Spušta glavu i svojim grubim usnama pritiska moje. Moj odgovor na
poljubac bio je automatski. Otvaram usta i primam njegov jezik u svoja
vlažna, topla usta. Uzvraćamo strast jednakim žarom jedno od drugog
uzimajući sve što dajemo. Njegove ruke su čvrsto obavljene oko mog tela
dok me gura prema zadnjem delu auta. Jedna ruka mu je nisko na mojim
309
leđima, a drugom mrsi moju kosu. Usta nam se pokreću u divljem,

zajedničkom ritmu. Ličimo na dva teenagera koja u šaci drže podivljali
hormoni.
Čujem sebe kako glasno uzdišem, priznajem mu koliko ga trebam i
dokazujem to parajući noktima kožu na njegovim čvrstim trbušnjacima i
nestrpljivo mu otkopčavajući dugmadi na pantalonama.
Podiže mi mini suknjicu oko struka i pre nego što me uzme u naručje par
puta me jako udari po goloj guzici.
Vrisnem od bola pomešanog sa zadovoljstvom. Zapletem svoje prste u
njegovu kosu , a nogama ga zagrlim oko struka. Povučem svoj korzet
dole, gužvajući ga oko struka zajedno sa minicom, a onda uhvatim
Chrisovu majicu za okovratnik i puvučem je prema gore. Gole kože su se
zalepile jedna za drugu. Bolno sam zastenjala od ovog osećaja topline,
mirisa i snage koji su izbijali iz voljenog tela. Čvrsto sam ga zagrlila ne
želeći se više nikad odvojiti od njega. Ali njemu na umu je bilo nešto
surovije, preverzno. On je tako živ, uvek potpuno drugačiji, ne želi lako,
želi ludo.
Prvo mi je zarobio noge vezajući ih za donje rukohvate, a kad je to isto
uradio sa rukama sramno me je ostavio tako raširenu, željnu da bi me
gledao. Povukao je svoje pantalone prema dole oslobađajući svoj kurac
koji je bio baš onakav kakvim ga pamtim - dugačak, debel i uvek
spreman. Guzicom sam mu bila naslonjena na bedra, karlicu sam
besramno pokušavala približiti njegovoj erekciji. Uzeo je svoju ogromnu
batinu u ruku i prvo polako, a onda sve jače me udarao širokim glavićem
po klitorisu koji je bio sakriven ispod tanke čipkaste tkanine mojih tangi.
Pomaknuo je maleni trokutić u stranu i nastavio me lupati po mokrim
usminama i klitorisu. Bila sam toliko mokra da je svaki njegov novi udarac
izazvao prskanje mojih sokova.
- Christopher, - zaječala sam.
- Nisam više Sidragrosm, - uzvratio mi je promuklo, zavaljujući se na
spuštene naslonjače kako bi imao više mesta za mučenje. Nisam imala
vremena razmišljati o činjenici da mi je opet hakovao telefon. Kasnije ću
ga napasti zbog toga. Mogla bih ga i tužiti. To je krivično delo.
Njegov pogled je bio prikovan na moj plusirajući klitoris i njegov tvrdi vrh
kojim me je pritiskao. Uhvatio je u šaku tanku liniju mojih tangi grubo ih
urezujući u moje osetljivo meso.
Glasno sam uzdahnula izazovno njišući guzicom da bih ga isprovocirala
da konačno uđe u mene.
On me uhvati za guzove i podvuče se ispod mene toliko da sam njegovu
golemu erkciju sad osećala na leđima. Izvijem se i još snažnije zastenjem.
To što ga ne mogu dodirnuti je toliko bolno da sam morala pustiti suze. I
on se borio sa sobom da se ne zabije u mene, a po njegovom licu sam
videla da ću biti nagrađena za ovu muku kroz koju me je vodio da bi mi
na kraju dao razoran orgazam. Mora mi ga dati.
310
- Jebi me, Christopher, - vapim, molim. - Želim da me tucaš.

- Koliko jako želiš biti jebana, Jennifer? - govori stenjući, i poput divlje,
proždrljive životinje nasrće na moje jedre, pune sise. Sisao ih je, grizao,
vukao za bradavice i gnečio. Zube je zario u osetljivu kožu, uvukao je u
usta i jezikom lizao bradavicu, prvo jedno pa drugu. Raskerečena izvijala
sam se iznad njega češući svoje depilirano središte o njegove guste
dlake, stenjala i molila ga da me uzme. - Jako.
- Dobro onda, - zategnu špagu na mojim tangama i vrhom svog
nabreklog kurca uđe u mene. Proboj je bio snažan, ali nedovoljan. Ulazio
je izlazio vrhom u mene fantastično određujući dubinu prodiranja. Ulazio
je dovoljno duboko da samo dodirne moju "G" tačku I povlačio se.
- Trebam jako I duboko, - prostenjala sam.
Nasmejao se, zario mi prste obe ruke u guzove, malo me podigao I prvo
par puta ušao I izašao samo vrhom u mene, a onda se svom snagom
zabio duboko u moje telo. Iako me je držao za guzove prodirao je tako
snažno da sam svaki put glasnije vrsnula I jače udarila glavom od
tapacirani krov.
Vrtlog orgazma me je uzimao pa izbacivao. Ovako neću nikad moći
svršiti. Ne bez njega.
- Želim te osetiti, - zastenjem naginjući glavu prema njemu, prelazeći
vrhom jezika i zubima po njegovom licu. - Oslobodi mi ruke.
- Moja mala kučkica želi da svrši, - promuklo je rekao, teško dišući, još jače
se zabijajući u mene i udarajući me obema rukama po guzici.
Zbog ovog sam ga mrzela. Ne toliko zbog toga samog čina udaranja po
golom dupetu koji mi je bio ponižavajući, koliko zbog toga što sam
uživala u njegovom zadovoljstvu dok mi to radi. Nikad nisam rekla ni reč
prigovora, ni da mi se to ustvari ne sviđa. Verovatno bi mislio da lažem jer
sam obilno svršavala posle svakog lupanja po guzi. Svršavala sam na
njegov užitak.
- Da... Oslobodi... mi... ruke, - nekako sam uspela da kažem kroz glasno
stenjanje.
- Tvoji orgazmi nisu u planu, Jennifer, - reče promuklim glasom nekog svog
unutrašnjeg čudovišta. - Zašto bih ti dopustio da svršiš?
- Treba nam to, Sidragrosm.
Skupila sam svu preostalu snagu, koje je još jako malo ostalo u mom telu,
i gornji deo tela počela uvijati u ritmu trbušnog plesa. Plesala sam mu
bukvalno oko kurca.
Oči su mu se zamračile, prodiranje pojačalo, a njegova dva palca su
jako pritisnula moj klitoris.
- Aaaaaahhhh, - vrisnula sam zabacivajući glavu unazad, ali nisam
prestala plesati. Ples je bio deo mene. Davao mi je snagu, zadovoljstvo.
- Želim te, zar ne vidiš.
Čvrsto me je zagrlio zarivajći svoje prste u moja ramena, glavu u moje
grudi. - Vidim, maleno moje, samo hoću da mi glasno kažeš, - reče
311
glasom promuklim od želje i požude, glasom oslobođenim cinizma i

grubosti.
Ljubeći mi grudi i jako me nabijajući na sebe, oslobodio mi je ruke. Snažno
sam ga zagrlila prislanjajući svoja otvorena usta na njegovo uho i glasno
stenjala. Primala sam svaki centimetar njegovog kurca, obožavala bol
zadovoljstva koji mi je nanosio njegov nemilosrdni ritam. Njegova mokra
kosa mi je vlažila lice, znoj koja je izbijala iz njegovog tela mešala se sa
mojom stvarajući onaj poznat mi miris teškog, žestokog seksa. Nastavio je
istim tempom da ulazi i izlazi iz mene. Tela sa nam bila sasvim mokra,
pokretala se zajedno u divljem ritmu. Čvrsto smo grlili jedno drugo dajući
i uzimajući sve.
- Zajedno, malena, - rekao je misleći na to da ga sačekam da svršimo
zajedno.
Moji grčevi su bili sve jači. Po njima je znao da ču uskoro svršiti. Klimnula
sam potvrdno glavom odupirajući se vrtlogu orgazma koji me je uvlačio
u sebe.
- Ne mogu još dugo, Chris.
- Jesi li prestala sa pilulama?
- Nisam.... U mene.... Svrši u mene.
Kao da je samo čekao taj moj odgovor. - Sad! - naredio mi je grlenim,
seksi glasom. Zabio se još jednom snažnije nego ikad u mene. Vrisnula
sam, ali ovaj put od boli. Oči su mi bile vlažne od suza. Znala sam da je
ovo samo trenutno i da će prestati i pretvoriti se u užitak neslućenih
razmera. Tako je i bilo. Iako sam osetila kako njegov kurac u meni raste,
bubri i rasteže me, više me nije bolelo. Uzdisala sam, dahtala i vrištala
njegovo ime.
- Svršavam! - uspela sam nekako da izgovorim pre nego što sam se pustila
seriji ograzama koji su me bacali jedan drugom. Telo mi se grčilo, izvila
sam leđa vrišteći prema nebu. Moji grčevi su ga stisnuli tako snažno da
sam njegovo ejukiranje doživela kao da se još jednom zabio u mene.
Ovo nije bio prvi put da svršavamo zajedno, ali je bio najbolji,
najintenzivniji, najrazarajući. Tela su nam se tresla, grčila, kočila, a mi smo
se nastavili lizati, gristi, sisati. Bilo je nemoguće zaustaviti urlike.
- Ne mogu prestati, - procedio je nastavljajući ulaziti u mene. Sad je bio
još grublji, pregrub. Jebao me je jače. Nije se mogao kontrolisati.
Oslobodio mi je noge, bacio me na stomak ispod sebe, podigao na
kolena. Uhvatila sam se čvrsto za rukohvat i spremila za žestok udarac
straga.
- Uzmi me,...
- Moja si, Jennifer.... Nedostajala si mi, - zarežao je i divlje se zabio u mene.
Moje glasno stenjanje nadjačali su grleni, duboki zvukovi koji su izbijali iz
njega. Okrenula sam se da bih se uverila da je on taj koji se ovako
manijački zabija u mene. Otkud mu ovolika snaga? Jebao me je snagom
koja je bila životinjska, nimalo ljudska. Grudi su mi skakale, a ispuščene
312
bradavice koje su bridele od njegovog, ni malo nežnog, sisanja su počele

još više da se ukrućuju.
Prihvatila sam njegov ritam i dočekivala novu bujicu orgazama.
- Predaj mi se, - urliknuo je.
To me je još jednom bacilo u provaliju. Prestala sam da dišem, otvorila
širom oči i pustila se. Stisnula sam ga tako jako da sam na trenutak
pomislila da ću mu prepoloviti kurac. Izmzula sam još jednom seme iz
njega. Urliknuo je, pustio se i on i ispostio obilni, vrući mlaz sperme u mene.
Pao je na oborena sedišta povukavši me sebi. Teško smo disali. Osećala
sam da me gleda, ali ja njega nisam smela pogledati, iako sam to želela
najviše na svetu. Nisam uspela. Opet sam mu se prokleto predala,
povezala se sa njim. Htela sam zaplakati, ali od zadovoljstva koje je
jurcalo kroz moje, malaksalo telo. Želeo me je još uvek. Odahnula sam.
Ne želim ponovo otići od njega.
- Pogledaj me, Jenn, - progovorio je on prvi, još uvek teško dišući.
Primicao me je još bliže sebi i sklanjao mi vlažnu kosu sa lica. Telo mi je
bilo toplo, opušteno i u njegovim rukama. U glavi panika.
- Trebalo mi je ovo, - rekla sam brzo da bih sakrila svoju ranjivost. - Trebao
mi je seks.
On se grleno nasmejao, snažno i silovito me poljubio. Uzvratila sam mu
istom žestinom okrećući se prema njemu. Naša tela su se još jednom
savršeno uklopila jedno uz drugo. Kao da su bila stvorena jedno za drugo.
Vatra želje je počela da se rasplamsava. Toplina i miris njegove čvrste
kože mutila mi je, ionako zamućen, razum. Ali isto se dešavalo i njemu.
Koža mu je gorela, a telo vapilo za mnom. Na rebrima sam osetila lupanje
njegovog srca, morala sam zatvoriti oči jer nisam mogla podneti užaren
pogled kojim me je gutao. Svaki nerv mi je bio na granici pucanja.
- Malena, ovo nije bio samo seks, - ispravio me je zadovoljno se smejući.
Njegovo ushićenje je bilo jasno vidljivo. - Bilo je puno više od seksa. Seks
smo imali prvih desetak sekundi u onom klubu, na onoj šipki i nikad više.
Naivna si kao što si i bila. Samo. Si. Moja.
- Tvoja kres kombinacija.
- Moja si, - ponovio je trijumfalno, posednički me hvatajući za sisu i šireći
kolena da bi se spustio do moje ribice, sklonio moje tange i hrapavim,
vlažnim jezikom mi prešao preko bolno-otečene vagine. - Malena, taj
izraz hoću da budem kučka bi možda upalio kod nekog drugog. Kod
mene ne prolazi. Jasno ti je, koliko i meni, da smo mi daleko više od seks
kombinacije.
Uhvatio me je oko struka, otvorio vrata i povukao me napolje. Grubo me
je naslonio na hladnu karoseriju automobila i naslonio svoje telo na moje.
Ostala sam bez daha kad je spustio svoje usne na moje i poljubio me
grubo, razorno. Tela su nam drhtala od zadovoljstva, a strast je bila
probuđena.
Ljubili smo se snažno, brzo i gotovo grubo.
313
- Popusti, Jennifer, - promrlja promuklo.

Htela sam reći da mi ne pada na pamet, ali moje oči su preduhitrile moj
jezik. Jedan automobil je prošao desetak metara od nas. Kladim se da
su to Iria i Kenrick. I to nije bilo najgore, u daljini sam postala svesna buke
koju su pravili ljudi.
- Blizu smo... farme?
- Stotinjak metara od kolibe koju smo iznajmili, - potvrdio je još jače se
pribijajući uz mene.
Ne mogu da verujem da smo se onako divlje jebali samo stotinjak
metara od farme. Imam neki glup osćaj da su svi ovi ljudi koje čujem
šetali kroz šumu i svedočili onom što smo radili u automobilu. To je bilo
dovoljno da me obuzme panika, a onda sam shvatila da mi je odeća
zgužvana oko struka, a on je sasvim go.
- Mislim da ću te tužiti jer mi hakuješ telefon, - rekla sam mrtva ozbiljna
dok sam ga gledala kako se oblači. On frknu i ne reče ništa
- Ono je bio Kenrickov automobil? - pitala sam destak minuta kasnije.
- Da, njegov, - potvrdio je ležerno, parkirajući se pored crnog, sportskog
porschea. Okrenuo se prema meni i zagonetno me gledao. Znam šta mu
je na umu. Preverzno, pokvareno kopile. Otvorila sam vrata bolno svesna
da mi predstoji teži deo. Treba stati na noge koje ne osećam.
Stala sam na njih, ali se nisam usudila pustiti vrata. Oslonac mi je bio
neophodan. Podigla sam pogled sa svojih nogu i zanemela.
Do ovog trenutka ja nisam bila neko ko bi za odmor uživao u prirodi. Od
trenutka kad sam izašla iz auta i kročila na Winwian farmu moje mišljenje
je zauvek promenjeno.
- Trebam li i tebe nositi? - čula sam zajedljiv glas iza sebe.
- Ovo je prelepo, - rekla sam oduševljeno ne dopuštajući mu da mi
pokvari prvo uživanje u prirodi.
- Slažem se sa tobom. Naša koliba nije daleko, na tvoju sreću, - zločesto
mi se nasmejao gledajući moje drhtave noge.
- Užasan si, - procedim ljutito.
- Zapamtiću to i dati ti užasnog, - nacerio mi se.
Htela sam nastaviti da ga provociram, ali sam odustala da bih užival u
čarobnoj slici prirode koja me je okruživala.
Na samu prirodu nikad nisam obraćala pažnju. Uglavnom sam se divila
onom što je čovek uradio od nje. Divlja priroda mi je bila odbojna. Koliko
sam samo grešila kad sam odpuhivala od dosade, za vreme koje nam je
Iria detaljno opisivala Škotske visoravni i njihovu nedirnutu, prirodnu
lepotu. Krajolik koji nas je okruživao bio je savršeno divlji. Trava koja se
mešala sa cvećem mi je dozezala do polovine listova, sa leve strane se
blistalo malo jezero koje je punila voda koja se u njega slevala iz, stenama
i šumom, opkoljenog vodopada, sa desne strane je bila šuma u kojoj smo
se pre pola sata žestoko seksali, ispred nas je bila niska, široka koliba
314
napravljena od kombinacije drveta i kamena, a svuda okolo nas je

okruživalo sunce i radostan pev ptica. Savršeno.
Na travi, ispred kolibe, sedela je Iria naslonjena na Kenrickova prsa. Noge
je savila u kolenu na stranu, ruke su joj bile na Kenrickovom licu. Dodirivali
su se glavama, nešto pričali i ljubili se. Ustvari, Kenrick je pričao nešto što
je moju prijateljicu teralo da se crveni, a bilo joj je milo. Poglem mi se
zaustavio na njegovim rukama. Iako je bio podbočen na lakat, to ga nije
sprečilo da je jednom rukom čvrsto zagrli, a drugom prelazi po goloj koži
njenih nogu. Ako bi rukle mogle govoriti, njegove bi rekle da drže blago
najvrednije na svetu. Otkad sam ga prvi put videla njegovo držanje je
uvek bilo distancirano i nosilo jasnu i glasnu poruku. Trenutno je ta poruka
glasila da je posesivni zaštitnik. Nije bilo sumnje da bi Iriu branio svojim
životom. I to mi nije bilo jasno. Dao bi život za nju, to se vidi, ali ne bi
dozvolio njoj da isto uradi za njega, to se takođe vidi. Mislim da on ne zna
kako da voli. Možda čak jednog dana i zavoli, a ne bude svestan da voli.
Težak čovek. Kod Irie su stvari jasne da jasnije ne mogu biti. Ako bih
morala opisati osobu koja blista od ljubavi, opisala bih Iriu.
Kako se toliko puno desilo između njih za tako malo vremena? Zapitala
sam sebe samu. Prelep par su njih dvoje. Savršen kontrast. Ona bela,
nežna i vatrena, a on taman, grub i mračan.
Kenrick nas je prvi primetio. Nije se ni pomerio. Nastavio je da miluje i ljubi
svoju devojku.
Iria se okrenula i ugledla nas. Osmeh joj je izčezao sa lica. Odmerila me
je par puta onako detaljno, kao da ne može verovati svojim očima. Ona
me zna kao devojku koja ne pokazuje više od trideset posto kože, a sad
je toliko pokriveno. Bilo mi je neugodno. Sve bih dala za Christopherovu
majicu koja bi me pokrila.
- Jennifer? - Iriin glas je bio pun neverice.
- Jennifer, - Kenrickov pun odobravanja. Iako mi je odmerio svaki
milimetar kože osetila sam da je to bilo kao za Christophera, ne za njega.
Kao da želi videti u čemu njegov prijatelj uživa. Koža mi se naježila od tog
njegovog pogleda. Ne od uzbuđenja. Nisam bila devojka koja je trčala
za opasnim momcima, a dva takva bi mi bila razlog da se zamonašim.
Kenricik je možda hteo da bude prijatan, ali ta njegova mračna strana
mu to ne dozvoljava. On je idealan za žene koje traže đavola, jer u njemu
je onaj najveći. Već sam se uverila da on savršeno dominira situacijama
i još bolje kontroliše ljude oko sebe. I sad bi uspeo da me opusti, što mu
je bila namera, ali ja sam na leđima osećala oči koje su me pržile. Kenrick
je razmenio pogled, koji nisam razumela, sa Christopherom, koji se grleno
nasmejao, stao pored mene i prebacio slobodnu ruku preko mojih golih
ramena.
Kenrickov zajedljiv osmeh na licu me je naterao da pogledam u
Christophera.
315
- Moj brat mi kaže da me razume, - nasmeši mi se zagonetno grleći me

još jače.
Ništa mi nije bilo jasno,... tada.
Kenrick se ispravi i pomogne Irii da i ona ustane, pruži mi ruku pozdrava i
zaželi dobrodošlicu. Ume ovaj tip biti i ljubazan? Ko bi rekao. Ljubazan je
zbog Christophera, ne zbog tebe, opomenu me moj razum. Iria mi priđe
i poljubi me.
- Drago mi je što ste sa nama, - rekla je iskreno srećna. Jače mi je stisnula
ruku, kao da mi šalje neki mali signal. Pogleda u Chrisa i nasmeši mu se
onim svojim nevinim, anđeoskim osmehom. U drugim prilikama bila bih
ljubomorna, ali na nju ne mogu biti. Ova devojka ima oči samo za jednog
muškarca. To na sreću nije moj muškarac.
- Ti i Iria se, zvanično ne poznajete, - opomenem Christophera da bi
kukavički prebacila teret „biti u centru pažnje"na Iriu.
- Sinoć smo obavili tu formalnost, - ležerno je rekao pružajući Irii ruku da
bi se pozdravili.
- Ja bih se trebala presvući, a i tuširanje bi mi dobro došlo, - rekla sam
uzimajući od Christophera svoju torbu i hvatajući Iriu za ruku. - Ri, da li bi
mi pokazala sobu? - pitala sam puna nade da će mi ona istog časa
udovoljiti.
Ove tange su me užasno žuljale moju otečenu vaginu. Nisam mu trebala
dopustiti da me onako žesto jebe u autu. Ali kao da sam tad mogla misliti
o posledicama.
- Naravno, - odgovorila je moja drugarica veselo. - Vidimo se unutra, -
mahnula je muškarcima. - Šta ti se desilo? - pitala me je zabrinuto dok me
je jedva pratila koliko sam brzo hodala.
- Ne pitaj.
- Pa, pitam. Zašto si se tako obukla? Mislim, lepa si, zgodna si, super ti to
stoji, ali to nije tvoj stil. To nisi ti.
- Ri,... pristala sam da budem sa tim prokletnikom, - rekla sam očajno,
mada to nisam bila.
Ona mi se vragolasto smešila. - Ma nije valjda. A ja sve mislila ti ćeš njega
poslati da spava na kauču ili podu. Nisam baš toliko naivna, znaš.
- Ri, to je njemu samo seks,... a treba biti i meni. Mislila sam da ću moći
imati samo to sa njim, ali nisam uspela. Volim ga, Ri. Još uvek ga volim, -
skoro sam zaplakala koliko sam bila očajna.
- Aaaa, zato su vama trebala tri sata da dođete, - namignula mi je i
poljubila me. - Draga Jenn, ti si to krila sama od sebe, a svima koji te
okružuju si pokazivala koliko ga voliš.
- Iria, uozbilji se. Ovo su ozbiljne stvari. - Ne mogu da verujem da sam ja
ta koja jednoj maloj ozbiljnici govori da se uozbilji. - Obukla sam se kao
neka jeftina drolja da bih... znaš već.
- I uspela si. Jenn, taj čovek je zaljubljen u tebe. Ne verujem da mu je
samo do seksa. Realno, neko ko izgleda kao on ne mora ucenjivati
316
devojke da bi ušle u njegov krevet. Vidi mu se u očima. On ne krije šta

oseća.
- ...To si ti umislila, - rekla sam nakon nekoliko trenutaka. Htela sam da joj
verujem, ali slika one devojke kako kleči i guta njegov ud mi nije
dozvoljavala.
- Razmisli, - rekla mi je ozbiljno.
Izdahnula sam, setno joj se osmehnuvši. - Ri, tebi je sve ružičasto.
Razumem te.
- Možda, ali nisam slepa, - ovo je rekla dvosmisleno. - Naša soba je na
levom krilu. Iste su... Skoro. Chris je sinoć bio kod Kenricka u stanu, -
objašnjavala mi je kako i gde su se ona i Christopher upoznali. - On je
prespavao ovde. Nešto je montirao u sobi koju je uzeo za vas, -
namignula mi je.
- Prelepo je ovde, - uzdahnula sam kad smo ušle u kolibu.
Središnjim delom kolibe je dominirao veliki, otvoreni, kamin. Sa jedne
njegove strane su stajala dva troseda i mali sto, a sa druge veliki
trpezarijski sto. Sa bočnih strana prostorije videla sam masivna, dupla
vrata. Iria mi je objasnila da su iza tih vrata spavaće odaje sa kupatilima.
- Idem se presvući, a pre toga pod tuš, - kažem joj i zaputim se prema
desnom krilu.
Moja drugarica mi je poslala pogled i osmeh ohrabrenja pre nego što
me je ostavila samu.
Zavidela sam joj. Tako je hrabra i odvažna. Nositi se sa Kenrickom,
njegovim mrakom i nezgodnom naravi ne bi bilo lako odrasloj, iskusnoj
ženi, a Iria je pokazala da je odrasla, iskusna, inteligentna, hrabra, izdžljiva
i ponosna mlada žena. Da, ponosna je jer voli. Do sad nisam o tom
razmišljala, a sad sam uvidela da bih mogla učiti od nje. Christopher je
takođe imao đavolski tešku narav, i znao je biti bezskrupulozan, tvrdoglav
i bez ikakvih moralnih načela, i meni je bilo jako teško nositi se sa svim tim.
Kenrick je na sve nabrojano imao i te svoje skrivene đavole koji su ga
mučili, a Iria se i sa tim odlično borila. Uostalom, magnetizam između njih
dvoje je bio opipljiv. I, zaboravila sam ono najvažnije, a to je da su njih
obojica potpuno nemoralni prema suprotnom polu.
Soba koju ću deliti sa Christopherom je neobično jednostavna. Neobično
je ogromno debelo stablo koje nestaje iznad krova. Okolo drveta je
napravljena sećija za sedenje. Zidovi su stakleni, a krevet lep i ne previše
prostran. Na sredini sobe je... šipka. Kao ona iz striptiz barova. Verovatno
je to ta razlika na koju je Iria mislila kad je rekla da su nam sobe skoro iste.
U istom trenutku oblilo me je crvenilo besa, srama i požude. Prišla sam i
dlanom se čvrsto uhvatila za hladni aluminijum. Telom mi je prošla jeza
kad sam se setila šta sam sve doživela i šta me čeka.
Skinula sam krpice koju su me jedva pokrivale i zaputila se prema
staklenim vratima iza kojih sam videla da se nalazi mali bazen ugrađen u
pod. Ušla sam unutra, pustila toplu vodu, sela golim dupetom na ledenu
317
keramiku, zatvorila oči i pustila da mi voda rashladi vruće, uzbuđeno telo.

Bazen nije bio dubok, i bio je za dvoje. Nisam marila za to što je i ovaj deo
bio obložen staklom. Bila sam sigurna da ova stakla, sa vanjske strane,
imaju funkcuju ogledala. Osećala sam se kao da sam u šumi.
Nije prošlo dugo kada sam čula otvaranje i zatvaranje staklenih vrata i
užurbano skidanje. Znala sam šta želim, šta će se desiti i šta on želi.
Talasanje vode mi je reklo da je i on u bazenu. Ustala sam, okrenula mu
leđa, ispravila noge, podbočila se na dlanove, a onda otvorila oči i
pogledala ga očima u kojima je mogao videti koliko ga želim, trebam,...
volim. To je moralo doći u paketu. Neki, zakopani, deo mene je
poverovao Irii. Želim da je onako kako je ona videla. Iria je dobra, možda
naivna, ali takođe i jako pronicljiva i pametna.
Jednom rukom sam se udarila po dupeu, onako kako on voli, šaljući mu
još jasniju poruku.
Ovo je bilo kao da sam crvenom maramom mahnula ispred razjarenog
bika. Duboko je udahnuo, u jednom koraku prelazeći razdaljinu koja nas
je delila i bez ikakve predigre silno, snažno i grubo ušao u mene. Dva
istovremena urlika su odjeknula prostorijom.
Probudila sam se opružena, gola i zadovoljena na velikom krevetu. Bila
sam sama. Na jastuku je ležao komad papira na kojem je bila poruka
ispisana Christopherovim rukopisom. On je sa Kenrickom kod jezera. Nije
spomenuo Iriu. Biće da smo dobile sličnu uspavanku.
Ustanem i pogledam se u ogledalo. Da, vidi se da sam bila brutalno
izjebana pre nego što sam zaspala. Ni ne sećam se kad me je preneo iz
bazena u krevet. Tu vrstu seksa ja sam zvala „zabranjeni", a probali smo
ga samo jednom pre. I posle tog prvog puta sam spavala satima. Čim
sam ostala sama u ovoj sobi znala sam da nam treba bolno-razarajući
orgazam. Bila sam spremna da ponovimo, a on nam ga je dao.
Obučem kupaći ispod maxi pamučne haljine bez ramena i bretela i
izađem iz sobe. Pređem preko centralnog dela kolibe i pokucam na
masivna, drvena vrata sobe koju su delili Ri i Kenrick.
- Ja sam, Ri, - javim joj se. - Mogu li da uđem?
- Uđi, - čula sam malaksao glas moje Ri. Nasmejem se u sebi i uđem u
njihovu sobu.
Ri je hodala kao omamljena umotana u peškir. Izgleda da je upravo
izašla iz kupaone. Kosa joj je bila mokra, ali skupljena u visoku punđu.
- Probudila sam se sva lepljiva, pa sam... - zaustavila se pokrivši lice
rukama kad je shvatila šta mi je upravo rekla.
Od srca sam se nasmejala.
- Oprosti, - rekla je sramežljivo odmahjući rukom. Hej, stvarno joj je
neprijatno. - Izgleda da sam još uvek pod dejsvom... znaš već čega.
Jebo te! Da i oni nisu imali „zabranjeni" seks? Pogledam joj noge. Nije baš
najstabilnija na njima. Ma, celo njeno telo je, kao i moje nestabilno.
318
- Definitivno jesi, Ri. Čini mi se da je vaša veza otišla previše brzo u previše
ozbiljnom smeru?, - pitam je ozbiljno.
Iria je spustila pogled, probledela, pa pocrvenela. Pomislila sam da ju je
sram, a kad me je pogledala ljubav koju je imala u očima me je skoro
zaslepila. - Pitao me je da se vratim sa njim u Britaniju,... i ja sam pristala.
Živećemo zajedno, - rekla je odlučno, ženski,... odraslo.
U jebo te! Ovo nisam očekivala. Gledala sam u nju ne znam ni sama
koliko vremena. Dugo verovatno. Onda sam se setila njegovih ruku oko
njenog tela i sve mi je postalo jasno i logično. Oni pripadaju jedno
drugom. Kenrick kao iskusan, pametan muškarac je to sigurno odmah
shvatio. Mi smo mislile da on njoj popušta, a to je ustvario bio put kojim je
on ostvariovao svoj cilj. Ko zna cilj, pronaći će put. Oni su toliko različiti da
se njihova veza svima činila nemogućom, osim Kenricku i njegovom
odlučnom duhu kod kog ne ne postoji reč nemoguće. Ali Kenrick, ma
koliko on želeo Iriu za sebe i ma koliko ona njemu trebala, on je i dalje
muškarac divljeg, mračnog srca koje nije dozvoljavalo ulaz. Iria je, sa
druge strane, prelep cvet koji ne podnosi tamu. Verovatno je njena
ljubav dovoljno jaka da podnese jedno vreme tu tamu, ali ne zauvek.
Prelep cvet Iria će uvenuti ne bude li bilo svetlosti i topline.
- Jesi li sigurna?
- Volim ga, Jenn.
- Ne verujem da je on baš neki jednostavan tip muškarca, Ri. On te
smatra svojom, njemu je jako stalo do tebe, to se vidi, ali još uvek je
mračan. Ima još uvek to nešto u sebi.
- Znam, - rekla je sedajući na krevet koji je bio dokaz da su se tu divlje,
žestoko voleli. - On u sebi ima nešto što krije. U njemu je neko biće koje je
on utamničio. Razumeš me?
- Ne baš, - rekla sam iskreno sedajući pored nje.
- On nije rođen ovako mračan. Nešto mu se desilo. Nekog je zatvorio i... -
zaustavila se. Bilo ju je strah sopstvenih misli. Odbacivala je poverovati u
njih, plašile su je, ali one su bile tu. Svesna ih je.
- Misliš da je... zlostavljan? - rekla sam tiho, skoro nečujno. To bi imalo
smisla.
- Ona jeziva tetovaža na njegovim leđima pokriva još užasno jezive,
duboke ožiljke, ali ne verujem da je ga je to slomilo i bacilo ga
demonima. Fizički bol ne bi uticao na Kenricka. Oči te zveri na njegovim
leđima,... to su njegove oči, Jenn.
- Moj Bože, - prošaputala sam uplašeno.
U ovom trenutku sam videla svu veličinu Iriine ličnosti. Tako smo mali i jadni
naspram nje. Zar je moguće imati ovoliko srce? Zar je moguće da sva
ova ljubav i hrabrost stane u jedno, naizgled, krhko telo?
- Dobra moja, Ri. Neverovatno koliko si jaka. Zavidim ti koliko voliš.
- Zašto mi zavidiš? I ti voliš.
319
Bože, zašto meni ne bi stvari bile ovako jednostavne kao njoj. Bile su.
Podsetim se. Pogledam Iriu sa zebnjm u srcu i nadom da ona nikad ne
doživi ono što sam ja. Kako smo tad mogle znati da Iriu od živog blata u
koji je bačena dele sati, a mene od praznine i ropstva nedelje. Nismo
mogle.
- Ne znam gde će me ovo odvesti. Nekako sam se uverila da sam se
sredila, a vidi sad, - udahnula sam.
- Prepusti mu se, - uveravala me je ozbiljno me gledajući.
Šta je sad ovo? To isto mi je jutros rekao i Christopher.
- Taj čovek te voli, veruj mi. On to ne krije. I Kenrick je to sinoć potvrdio
dok smo večerali zajedno. Mislim da će ti on sam sve reći, - dodala je i
tim mi dala do znanja da odustaje od dalje rasprave. Prepušta taj deo
Chrisu. To je bilo ono što me je plašilo. Šta će mi reći i kako ću reagovati
na to.
- Oni su kod jezera. Ja sam obukla kupaći, - promenila sam smer
razgovora.
- I ja ću obući kupaći, - rekla je i nestala iza drugih vrata.
Christopher i Kenrick su sedeli na travi i pričali o nečemu što im je bilo
zabavno. Kenrick je zabacio glavu unazad i glasno se nasmejao na nešto
što je Christopher rekao. Na sebi imao jeans pantalone i crnu majicu,
kratkih rukava, a Chris je upravo skidao majicu. Ostao je samo u
pantalonama. Na svetlos dana se ukazaše tragovi mojih noktiju koje sam
mu napravila dok smo vodili ljubav jutros u autu i danas u bazenu.
Ri se nakašlja i značajno me pogleda.
- Nisam ja, - slažem nelagodno.
- Kenrick nema duge nokte, - našali se Ri na moj račun i slatko nasmeja.
- Gde ste vas dve, spavalice, - zadirkivao nas je Kenrick.
Iria se odvoji od mene i priđe mu. On je kako kakva grabljivica povuče
sebi čim mu se našla na dohvat ruke. Nije ni čudo što ju je pitao da žive
zajedno. Izgleda da je on baš voli imati u rukama. Christopher ustade,
priđe mi i povuče me sebi.
- Jesi li se naspavala? - oči su mu blistale dok me je namerno zezao
podsećajući me na zabranjeni seks koji smo imali. Poljubio me je u kosu i
okomotao svoje duge, mišićave ruke oko mog struka.
- Jesam. Mogao si ostati, - prošaputam grleći ga.
- Spavao sam i ja.
- Da?
- Znaš da jesam, - rekao mi je glasom tako nežnim, da mi se srce steglo.
Zatvorila sam oči naslanjajući se na njegova široka, gola prsa i udišući
njegov miris. Osetila sam prvo njegove usne, a onda i njegovu bradu na
vrhu moje glave. Morala sam se ugristi za jezik da mu u ovom trenutku ne
priznam ljubav. Nešto mi nije dalo da se prepustim osećanjima, da
poverujem Irii. Priznati mu da ga volim, za mene je značilo da činim
320
ludost. Nisam bila jedina koja je sebi dozvolila da se zaljubi u njega.

Uradile su to pre mene još puno devojaka.
Čini mi se da nikad nismo stajali ovako dugo zagrljeni. Izgleda da je i on
pomislio isto. Podigla sam pogled i susrela se sa njegovim užarenim
pogledom. Želeo me je.
Želju u njegovim hladnim očima sam često puta mogla videti. Ovaj put
je bilo nešto drugačije.... Nije bilo hladnoće. Ili sam ja sve ovo vreme
samo umišljala da su ove prelepe oči hladne? Ali nisam. Od jutros, u
njegovim očima je nešto što mi ranije nije dozvoljavao da vidim. A bilo je
tu. Sve ovo vreme, bilo je tu.
- Jennifer, Kenrick ne nosi gaće, - čujem Ri i Christophera kako me
upozoravaju smejući se, još uvek sedeći na obali iako smo se dogovorili
da idemo u vodu dok je još koliko toliko topla. Prihvatila sam predlog
odmah i prva ustala jer mi je rashlađenje bilo preko potrebno.
Bilo je kasno. Taj muškarac se neverovatno brzo skida. Bio je go dok sam
trepnula. Okrenula sam glavu kasno da ne bih primetila sveže tragove
noktiju koji su se jasno videli preko njegove zadnjice i ramena. Verovatno
mu je isparala i leđa, ali crna tinta je sakrivala dokaze.
Frustrirano sam se okrenula prema njima dvoma. Oni su se držali za
stomak od smeha.
- Dobro, šta vas dvojica imate protiv gaća? - povikala sam ljutito ne
razmišljajući šta pričam.
Iria je prestala da se smeje kad je shvatila šta sam upravo odala, a onda
je pogledala u Christophera i ponovo se počela nekontrolisano smejati.
Njen smeh je bio zarazan.
- Iria, šta si mu ovo uradila? On je sav izgreban, - još jednom nisam mogla
zaustaviti svoj jezik.
Christopher se sageo i nešto rekao Irii koja je nastavila da se smeje, ali se
i postidela. Jednom rukom je pokrila oči, a drugom odmahivala i govorila
da kobajagi ona nije kriva za te silne ogrebotine po njegovom telu.
- Brate, voda je vrh, - povika Kenrick obraćajući se Christopheru. - Pomozi
devojkama da uđu, - nastavio je da govoriti cereći se.
- Moja ulazi sa mnom, a po svoju ćeš moraći doći.
Opet sam kasno reagovala. Ovaj put imam opravdanje u prvom delu
rečenice koji je glasio; moja ulazi sa mnom.
Uzeo me je u naručje i uneo u pohladnu vodu.
- Imam kupaći ispod, - rekla sam tresući se od hladnoće.
- Štaće ti kupaći? - pitao me je skidajući mi haljinu i ljubeći me.
- Nismo sami, Christopher, - upozorim ga.
Jezero je bilo okruženo kamenim stenama, a par ih je izviralo iz vode.
Mogli smo imati svoju privatnost, ali moraćemo biti tihi.
- Kao da jesmo, - poljubi me još jednom, a onda se odmaknu od mene
da bi skinuo pantalone koje su bile sasvim mokre.
321
Nisam mogla, a da ne osećam požudu gledajući kako mu se mokri jeans

lepi uz savršeno oblikovano, visokom, mišičavo telo. Niz glatke, gole grudi
slevale su se porozirne kapljivce vode koje sam imala želju sve polizati. I
uradiću to.
- Iria, Christopher ne nosi gaće, - vikao je Kenrick, nama iza leđa, smejući
se.
Pogledala sam u Chrisa. On je već bio go u vodi do kolena. Pružio je ruku
da od mene uzme moju haljinu, umotao svoje pantalone u nju i sve
zajedno bacio na obalu.
- Mogu li se okrenuti, - čuli smo Iriu.
Sad sam se i ja nasmejala. Ona je stajala u kupaćem kostimu na obali,
okrenuta nam leđima i čekala da svi golaći uđu u vodu. Njena
alabasterska koža presijavala se na suncu, kao da je pusuta
dijamantskim prahom. Okrenula sam se da pogled Kenricka. On ju je
gutao pogledom. Na onoj obali mogle su se poredati još deset, golih,
zgodnih devojaka, on ih ne bi ni primetio. Gledao bi samo svoju Iriu.
Mogla sam pogoditi gde su mu misli sad. Sreća pa je bio do polovine
struka u vodi.
- Možeš, - čula sam Chrisov glas.
- Ne možeš, - povikali smo ja i Kenrick uglas.
- Mogu ili ne mogu?
- Ma, možeš, - opet je potvrdio Christopher prilazeći mi.
- Ako hoćeš da vidiš još jednu izgrebanu guzicu, samo se okreni, -
doviknuo joj je Kenrick.
- Nemaš ogrebotine po dupetu? - pitala sam tiho da samo Christopher
čuje.
On je samo frknuo i grubo me privukao sebi. - Skini kupaći, - naredio mi je
promuklim glasom.
Želja u meni je podivljala. Pogledala sam gde su Iria i Kenrick. Nije ih bilo
u vidokrugu, a nisam se bojala da će nam oni smetati. Kenrick je
verovatno nestrpliv da je skine, kao što je i Christoper.
Uradila sam kako je rekao. Bacio je moj kupaći na jednu od stena koja
nam je bila iz leđa, uzeo me u naručje i strasno poljubio. Uzvraćala sam
mu istom strašću, jako ga zagrlila nogama oko struka i pohotno milovala
po leđima, ramenima, mrsila mu kosu i uzdisala.
Osećala sam da me nosi negde. Nije me interesovalo gde. Bila sam
svesna samo njega i svoje želje.
- Večeras, posle večere, - govorio je spuštajući me na glatku, kamenu
površinu niz koju se slevala voda. Otvorim oči da bih se orentisala gde
smo. Bili smo sakriveni u jedinoj uvali koju su okruživala visoka, krošnjasta
stabla. Ja sam ležala na steni koju je voda iz jezera, koja se niz nju slevala
sasvim izravnala. Christopher je stajao ispred mene. Voda mu je dosezala
do polovine bedara. Sa njegovog dignutog koplja padale su kapljice
vode nazad u jezero. Želim mu polizati svaku kap, a onda tu ogromnu
322
batinu ugurati u svoja usta. Pustio me je da to uradim, ali tek kasnije. -

Hoću da odeš u našu sobu, skineš se i čekaš me pored one šipke. Hoću
da plešeš nočas za mene. Je li jasno? - završio je svoju misao mračno-
pohotnim glasom.
Klimnula sam potvrdno glavom. Sa pogledom na njegovu erekciju mogla
sam mu obećati bilo šta.
- Dobra devojčica. Raširi noge sad, - naredio mi je spuštajući se na
kolena.
Uradila sam kako mi je rekao čvrsto se hvatajući za glatke ivice kamena
na kojem sa ležala. Glasno sam uzdahnula od šoka zadovoljstva kad sam
osetila njegove usne na mojoj pičkici, a jezik kako se počeo igrati sa
mojim klitorisom. Izvila sam leđa šireći noge najviše što sam mogla. Chris
je voleo moje noge u zraku dok mi ovo radi. Kukovima sam krenula
prema njegovim pohotnim ustima. Nudila sam mu se još više.
- Nisi zaboravila da volim tvoje noge u vaduhu dok te jebem, - govori dok
dahće u moju vaginu.
- Nemoj prestati,... uradiću posle sve što želiš,... samo nemoj prestati, -
molim ga bezstidno. Migoljim mu se oko jezika i pratim njegov ritam.
- Vrišti slobodno, - rekao je žareći svojo bradom moje napaljeno središte.
- Oni su kod vodopada.
Do tad sam nekako uspevala da samo glasno stenjem, umesto da vrištim,
što mi je sad bilo preko potrebno, a kad je uvukao dva prsta u mene i
savio ih, iz mene je izbio snažan vrisak.
- Sranje,... o jebo te,... - htela sam nešto reći, ali ne znam šta.
Nemilosrdno je gurao prste u moju ribicu koliko je dublje mogao, a
istovremeno je nastavio sisati i lizati moj klitoris. - Jebeno si ukusna cura, -
mrmljao je glasom izobličenim od požude.
Prvi orgazam je došao po mene snažno me tresući. Htela sam da se
predam ovoj eksploziji užitka, a onda sam osetila treći njegov prst tamo
gde mu je danas bio kurac, u mojoj guzi. Raspadala sam se po svim
šavovima, mlatila glavom levo-desno, štipala se za ukrućene bradavice,
rukama se držala za noge šireći ih toliko da me je bolelo.
- Moram svršiti, - molim ga da mi da to, jer iako sam se raspadala, nisam
svršavala. Opet mi nije dozvoljavao da uradim to kad mi je trebalo.
Moralo je to biti kad on odluči.
- Svrši, - naredi mi. Jednim brzim pokretom nabi mi još jednom ona dva
prsta duboko u pičkicu, a onda ih isto tako brzo izvadi i ubaci jezik unutra.
Puštam se, raspadam se u paramparčad, grčim mu se oko jezika, vrištim
i jecam dok ispuštam vrele sokove da mu se slivaju niz jezik.
Telo mi se još uvek trzalo i grčilo kad me je povukao prema sebi. Nije više
bio na kolenima. Stajao je uspravno. Izgledao mi je kao neko božanstvo
ovako sav u mišićima, čvrstim ivicama, krupan, snažan i velik nada
mnom. Moj, još uvek, od orgazma, zamagljen pogled se spušta do
323
njegovog koplja. Stanem na sve četiri i jezikom pređem čitavom

njegovom dužinom, kupeći kapljice slane vode sa njega.
Duboko je udahnuo skupljajući mi kosu u rep i omotavajući je oko svoje
šake.
Svu svoju težinu sam morala prebaciti na jednu ruku i kolena. Oslobodila
sam drugu ruku da bih uhvatila njegovu plusirajuću, kao ovaj kamen
ispod mene tvrdu erekciju i klizila šakom gore-dole. Savila sam se malo
niže, nastavljajući da mu drkam, otvorila usta i jezikom mu prešla preko
testisa.
- A u kurac, - čujem ga kako stenje i jače me vuče za kosu.
Njegov ud, koji je bio oslonjen na moj obraz poče jače da plusira. Rukom
sam mu prelazila samo preko širokog, vlažnog vrha. Izvila sam glavu,
uvukla njegova jaja u svoja usta i snažno zasisala. Muda su mu se zategla,
a on je opet nešto glasno opsovao.
Pod prstima sam osetila prve kapljice njegovog semena, još jednom mu
prešla jezikom preko vrelih testisa, a onda se opet oslonila na obe ruke i
stavila njegov pečurkasti glavić u usta. Uzimala sam samo vrh i vadila.
Vraćala sam mu ono što je on meni jutros radio u autu. Znam da ima
potrebu da mi se nabije u grlo. Povukla sam se unazad izbacujući još
pljuvačke na njegov napet kurac prošaran debelim venama. Oblizala
sam usne, jako otvorila čeljust, opustila mišiće grla i uvukla ga koliko
duboko sam mogla. Klizala sam usnama gore-dole celom njegovom
dužinom.
Uhvatio me je jače za kosu snažno mi se nabijajući u usta da sam se
morala zagrcnuti. Ostala sam bez vazduha. Ponovio je to par puta, malo
se izvukao, a onda opet sve prepustio meni.
Obrađivala sam mu jezikom vrh, uvlačila ga duboko u sebe. Bio je toliko
debeo da mi je razvaljivao usne, a na jeziku sam osećala strujanje njegovi
krv u debelim venama uda. Napinjanje njegovih mišića mi je reklo da će
uskoro svršiti. Znam šta će se sad desiti. Mogu imati kontrolu, ali orgazam
on kontroliše. Znam da će sada pokrnuti svoje kukove i jebati me usta.
Otvorila sam usta još više i pustila se da mi to uradi. Uzeo mi je glavu u
obe ruke i nabijao mi svoj napinjući, plusirajući kurac u usta.
- Isisaj sve, - grleno mi je naredio izbavivajući mi na jezik mlazove slane
sperme. Zabacio je glavu unazad, glasno urliknuo i opsovao. Sisala sam i
gutala koliko sam mogla. Nisam uspela sve. Ostatak mi se razlevao iz
usta, preko brade, na njegov ud.
Raspadnut na komade, uhvatio me je oko struka, okrenuo na stomak i
legao preko mene. Glasno smo disali ništa ne govoreći, ništa ne radeći.
- Jesam li ti težak? - pitao je posle izvesnog vremena.
- Nisi, - tiho sam rekla, uživajući u njegovoj težini na sebi.
Kad sam slušala o oralnom seksu, pre nego što sam upoznala
Christophera, obećala sam sebi da nikad neću to taditi. Pomisao da mi
neko svoj ogromni kurac zabija niz grlo me je terala na povraćanje. Onda
324
sam upoznala njega i sve je postalo sastavni deo. Moje uživanje da mu

svršim na jeziku je bilo potpuno tek onda kad je on meni prvi put tako
svršio. Uzimali smo jedno drugom isto onoliko koliko smo davali. Svaki put
smo se trudili da to bude više i ma koliko puta krenuli lagano, obećavši
da ćemo ići polako, svaki put je završilo divlje, brutalnim raspadanjem na
komade.
- Nedostajala si mi, Jenn, - prošaputao mi je na uho ljubeći mi mokru kosu.
Ne znam zašto mu nisam htela priznati da i on meni jako nedostaje.
Ostala sam hladna, iako je u meni sve gorelo. Umesto da mu priznam šta
osećam, ja sam rekla najgluplju stvar ikad: - Ovo je samo seks. Nedostaje
ti seks, ne Jennifer.
- Dobro. Može i tako, - ozbiljno je rekao.
Odmah sam se pokajala zbog svoje glupe izjave, ali nije bilo povratka.
On se povukao i ostatak dana me propisno izbegavao.
Sreća pa su nam se Iria i Kenrick pridružili tek za vreme večere koja je
mene pravila nervoznijom nego što sam bila. Nisam znala šta da radim u
vezi dogovora koji smo imali. Pomisao da plešem za njega mi je
raspirivala leptiriće po telu. Ja uvek plešem za njega, ali noćas ga ne
trebam zamišljati. Noćas će me gledati žive oči, dodirivati vatrene ruke.
Tako je trebalo biti.
Ustala sam od stola, poželela Ri i Kenricku laku noć i otišla u našu sobu.
Čim sam zatvorila vrata za sobom skinula sam sve sa sebe.
Moj najveći strah je bio da on ne dođe. Kad je ušao, zatvorio vrata i
pogledao me, poželela sam da ipak nije došao.
To nije bio pogled ljubavnika koji je danas vodio ljubav sa mnom. Bio je
to pogled čoveka koj je u sebe pustio đavola sa jednim jedinim ciljem -
osvetom.
- Šipka je tvoja, - hladno je rekao, pohlepno me odmeravajući.
Prostorijom se razlila muzika koja je na moje telo delovala kao opijum.
Enigma - Return To Innocence. - Pleši za mene, Jennifer, - rekao je
razvratno se cereći, bacajući novčanice od sto dolara na moje telo.
Moje golo telo počelo je goreti od tog razvratnog pogleda. Prvo od želje,
a onda od straha.
Srce mi je snažno udaralo, noge klecale. Moj strah se osećao u sobi. On
nije mario za to. Đavo u njem, kojem se prepustio, gospodario je
njegovom požudom koja je imala sopstvenu volju. A volja mu je da me
tretira kao prljavu kurvu koja je tu samo da ga zabavi, nedostojna da ga
zadovolji.
- Pleši za mene, Jennifer, - ponovio je svojim mračnim, grubim glasom,
bacajući novi smotuljak novčanica na mene.
Pogledala sam ga u oči, prepustila se muzici, njemu, odbacila strah i
radila ono što sam najbolje znala, plesala za njega i čekala kad će me
uzeti.
325
Enigma je pevala i svirala svoju drugu, treću,... sedmu pesmu. On je

sedeo na svom mestu, jebao me pogledom, a ostajao miran.
- Hoćeš li mi napokon reći šta želiš od mene? - prasnula sam. Moja
samokontrola se raspala na hiljade komadića. Ovo je bilo neizdrživo. Taj
kučkin sin me zavodi očima i rečima, a drži se na distanci.
- Da shvatiš da si moja, - rekao mi je mrtav ozbiljan, pažljivo me gledajući.
Sedeo je na toj sećiji sasvim nag, raširenih nogu savijenih u kolenu između
kojih je uspravno stajao njegov ukrućeni kurac, ruke je nonašalno raširio
preko naslona, i gledao me njegovim crim očima kao da je Julius Caesar
lično koji se sprema da kaže onu istorijsku izjavu; „Dođoh, videh,
pobedih!". Njegova glatka, mišićava prsa su blistala i mamila me. Moje
srce ludo je udaralo na prizor njegovog golog tela. Široke grudi i ramena
bili su mišićavi, a bokovi uski. Nisam mogla da gledam ni u šta drugo na
njegovom zgodnom telu doli na erekciju koja se veoma isticala ispod
kovrdžavih, crnih dlaka ispod njegovog, glatkog, ravnog stomaka.
Ovo je nešto što moramo obaviti, znam to odavno. Upoznala sam ga
toliko da sam mogla znati da; kad Christopher hoće o nečemu da priča
- on to uradi sam, ne mora niko da ga tera na to. Kad ne želi o nečemu
da govori - on jednostavno neće i tu ništa ne pomaže. Pogledom
pređem po prostoriji koja nas je okruživala tražeći nešto čim bih se pokrila.
Odjednom sam se stidela svoje golotinje. Nije bilo ničeg što bi moglo
poslužiti svrsi.
Znala sam da ako pogledam u njega vlaga između nogu će mi se opet
početi skupljati, a nisam znala da li ću ga više ikad osetiti u sebi kad bude
čuo šta mu imam reći. Zato sam odlučila da iskoristim ovo što imam.
Prišla sam sećiji na kojoj je sedeo muškarac kog volim i želim, a to je
pogubno za mene.
Zagrlila sam ga rukama oko vrata namerno nameštajući udolinu mojih
grudi u visini njegovog lica, oslonila sam se kolenima na sećiju vrhovima
prstiju oslanjajući se na njegova mišićava, maljava bedra.
- Shvatila sam ja to još u onom klubu, - tiho sam govorila i u isto vreme se
spuštala na njegov kurac koji je malo po malo nestajao duboko u meni.
Gledali smo se u oči. Njegovo telo se još više ukrutilo, ali savršeno
kontrolisano koliple je ostalo nepomično. Pozdravila sam ovaj osećaj
ispunjenosti. Sad moram biti mudra i izvući za sebe koliko više mogu.
Napravila sam par kružnih pokreta oko njegovog koplja uživajući u
osećaju rastezanja koji mi je pružala njegova veličina i debljina,
intenzivirajući to zadovoljstvo trljajući svoju osetljivo ušće o njegove oštre
stidne dlake. - U tvom stanu sam shvatila da ne smem sebi dozvoliti da
budem tvoja.
- Zaboravi šta si videla, Jennifer, - reko je glasom promuklim od čežnje,
strogim i odlučnim.
Pa, jebo te! Zaboravila sam na zadovoljstvo koje sam trebala i želela. Telo
i mozak su mi ispunile ljutnja, ponos, bes.
326
- Proklet bio, - poviklala sam pokušavajući da se pomorim i izvučem ga iz

sebe.
- Sad ćeš prokleto ostati tu gde si, - proderao se zabijajući se u mene tako
snažno da sam ostala bez daha, automatski se vratila gde sam bila.
- Kako da zaboravim? - vikala sam plačući, udarajući ga šakama po
golim grudima. Kao da je po drugi put sve umrlo u meni. Kao da me je
po drugi put ubio. Nisam htela da se prisećam onog bola, ali čini mi se
da sad boli još više.
- Jenny, ne plači, - promuklo je šaputao grleći me i poljupcima skupljajući
suze koje su mi se slevale niz lice.
- Zašto mi radiš sve ovo? Zar ti nije bilo dovoljno? Zamisli da vidiš ženu koju
voliš kako iza nje stoji nepoznat muškarac i..., - žestoko me je poljubio ne
dozvoljavajući mi da završim, jer to je upravo ono što sam ja videla.
Pokušavala sam da prekinem ovaj poljubac, ali nije mi dozvolio. Čvrsto
me je držao u svom zagrljaju ne dajući mi mogućnost da se pomerim. -
Da li bi mogao zaboraviti?
- Ne govori to, - prošaputao je slomljenim glasom. - Postao bih ubica kad
bi te video sa drugim muškarcem, - rekao je iskreno, teško dišući kao da
proživljava agoniju od same pomisli na tu sliku. - Ti si moja, Jennifer. Samo
moja. Zaboravi sve što si videla i pamti samo ovaj trenutak.
Uhvatio me je ispod pazduha i protresao, a onda uzeo moju glavu u svoje
ruke i naterao me da ga pažljivo slušam i gledam. - Ti si nešto najlepše i
najvrednije što mi se desilo u životu. Volim te, zato ti je potrebno da shvatiš
da si moja. Moja.
Voli me! On. Voli. Mene. Voli me! On. Voli. Mene. Voli me! On. Voli. Mene.
Ponavljala sam te reči kao molitvu ponovo i ponovo, srce mi je snažno
tuklo jer je ono već shvatilo značenje reči, ali mozak, do njega još nije
dopiralo. Moje srce je nastavilo da vrišti ponavljajući te najviše željene
reči dok ih um napokon nije registrovao. Zagrlila sam ga svom snagom,
spustila glavu na njegovo rame i glasno zaplakala.
Ni sama ne znam koliko smo sedeli ovako zagrljeni, spojeni i mokri od
mojih suza koje su se slevale niz njegova moćna leđa. Dao mi je vreme
koje mi je trebalo da kroz suze iz sebe izbacim svu bol, sve ružne slike i bio
je u pravu kad mi je rekao da će sve ružno nestati samo ako ga saslušam
šta mi ima reći. Što se mene tiče, planeta je mogla da odmori i više se ne
okreće oko sunca. Ništa mi nije bilo važno, jer sad imam muškarca
zaštitnika i ljubavnika, a u nekoj budućnosti, sigurna sam, i muža koji će
mi podariti decu i napraviti od mene najsrećniju ženu na svetu.
Kad sam se malo smirila i isplakala sve što sam nosila na srcu, a što me je
gušilo ispravila sam se počevši ga pohlepno ljubiti. Ruke su nam bile
nezasite jednako kao i jezici. Misleći da nas više ništa neće razdvojiti, da
ćemo zauvek živeti ovaj trenutak. Moja bol se nije mogla meriti sa Iriinom,
ali na neki čudan način smo povezale našu sreću i nesreću.
327
TRIDESETPRVO POGLAVLJE - Iria
Cambridge, USA, nedelja, 3. jun 2007. godine. jutro pre večeri koja nas
je promenila.
M
islila sam da nikad neću prestati računati vreme na „pre i
posle nedelje, trećeg juna, dvehiljadesedme godine." On
me je naterao da skoro sedam godina vreme računam od
tog dana, a onda snagom koja je bila neuporedivo veća od one kojom
me je uništio pomogao mi da naše vreme računamo zajedno.
Glavom okrenuta prema istoku, nesvesna da to radim, svedočila sam
rađanju jednog novog dana. Bila sam budna već duže vremena samo
sam tad postala svesna da jesam. Prizor probijanja sunčevih zraka kroz
drveće koje nas je okruživalo je bio nestvarno lep. Nakon šest godina
potiskivanja svega što je bilo lepo, to prelepo jutro je bilo skoro
zaboravljeno. Setila sam ga se mnogo, mnogo kasnije. Ispred nas je bila
golgota prepuna boli, krvi, suza. Golgota u koju je prvo gurnuo mene, a
onda se sam bacio u nju. Kroz nju smo prolazili odvojeno, fizički daleko
jedno od drugog, a u mislima smo uvek bili zajedno. Prvom delu naše
ljubavne priče mogla bih dati ime Ljubav prvo boli.
Kenrickovo ujednačeno disanje u mojoj kosi, jedna njegova ruka na
desnoj polutki moje guze, druga nisko oko struka, ležim mu na širokim,
tvrdim grudima, njegovo vruće telo me ugodno greje, njegov ud u
meni, oko nas polumrak i muzika. To je bilo prvo čega sam bila svena
kad sam otvorila oči. Tek kasnije sam shvatila da me nije probudio samo
zov prirode koji je izdejstvovan punim mehurom. Kako sam pala na
njega, noćas dok nas je u toku noći probudio samo da bi smo
agresivno vodili ljubav, a onda žestoko, obilno, razarajuće i zajedno
svršili, ja sam odmah zaspala. Seks sam zamenila sa „agresivno vodili
ljubav", jer je on to prestao da bude kad me je Kenrick naučio da
uzimam od njega ono što mi daje, a što i on u istoj meri uzima od mene.
On, doduše uzima više, jer ja njemu više dajem. I nije samo to, osećam
da on od mene želi čuti šta osećam. Naravno da on to nikad neće reći
rečima, ali on je svakako bio čovek koji govori delima. Njemu je stalo do
tih reči, a ni sam ne zna da je tako. Te reči su nam falile. Njemu
pogotovo. Bio je čudan muškarac. Njegovo držanje je govorilo da ne
želi biti voljen, da mu niko nije potreban, da ne očekuje da neko mari
za njega kad on ne mari za druge, nije hteo bio voljen i nije hteo niko
da ga voli. A kad bi nam spojio tela i satima vodio ljubav sa mnom,
upravo je to tražio od mene – da ga volim. Trebalo mi je puno snage da
se suzdržim, ne izgovorim naglas te reči u onim prelepim trenucima kad
smo jedno drugo obasipali zadovoljstvom, kada smo se obožavali,
kada smo mogli dosegnuti do ekstaze do koje nam je dopustio da
dođemo u onom trenutku kad je od mene dobio to priznanje.
328
Verovatno smo zajedno utonuli u, neophodan san jer, koliko se sećam,

njegove ruke su bile baš tu gde su sad dok nas je bujica snažnih orgaza-
ma bacala sa oblaka na oblak. Zbog tog nepravilnog položaja spava-
nja, noge nisam osećala. Ako želim do toaleta, a moram, moraću
čeveronoške.
Kenrick, polumrak i muzika.... Muzika? O Bože! Moja transformacija u
bludnicu je završena, gotova. Ovaj put sam ja bila ta koja nas je
probudila da bih zasitila svoje telo koje je očajnički trebalo njegovo.
Čula sam pesmu „Bitter Sweet Symphony" od grupe The Verve. Ta pes-
ma je oduvek čudno delovala na mene. Pre nisam znala objasniti sebi
šta je to što izaziva u meni ta melodija. Sada znam. Pristupila sam njego-
vom telu na isti način na koji je on radio sa mojim kad ga je budila siro-
va potreba za seksom. Pred očima mi slika kako rukom prelazim po
dužini njegove erekcije da bih se uverila da odmah mogu krenuti na
gozbu. Kenrick je bio polubudan, a njegovo telo spremno, kao i moje.
Zakoračila sam ga, sela na njega i odmah počela divlje jahati.
„Koji kurac", opsovao je pokušavajući ustati.
„Ostani tako. Moram biti na tebi", prostenjala sam držeći se za njegova
kolena dok sam ga neumorno jahala.
U istoj sekundi bio je potpuno budan.
„Stojim ti u celosti na raspolaganju, mala. Ne štedi me", rekao je polusn-
enim, promuklim glasom prihvatajući moj divlji ritam.
Sećam se još svake prostote kojom me je obasipao i činio da se iz
stidljive device pretvaram u bludnicu kojoj fali znanje i iskustvo da bi mu
parirala, ali zato ima volju koja ga je razoružavala.
Koliko je vremena prošlo od tad? Da li sam stvarno spavala ili sam bila
omamljena valom razornih orgazama koje smo doživljavali zajedno? Ne
znam. Nije ni važno.
Zavučem vrhove prstiju u svoju kosu. Imaću muke dok je počešljam.
Slepljena je od znoja, umršena mahanjem glave dok sam noćas
demonstrirala da sam odlična jahačica. Nisam ni znala koliko sam
dobra. Naša izmorena tela su sve govorila.
Podignem glavu prema Kenricku da ga pogledam. Gorko sam se
osmehnula. Iako spava čvrstim snom, uprkos polumraku koji nas
okružuje, mogu naslutiti strogo, ponosno lice, dominatnost tela i njega
posednika. Njegovo lepo lice je u grču, neopušteno, moćno. Kad bih se
u tom trenutku pogledala u ogledalo, dobila bih potvrdu da ga
gledam očaranim, zanesenim pogledom. I bila sam. Moć, muževnost,
snaga i dostojanstvo je izbijalo iz njega, i po ko zna koji put sam likovala
u sebi što uspevam pored sebe zadržati jednog takvog muškarca. Još je
i stariji, iskusniji od mene. Pomisao da sam ko zna koja po redu devojka
koja ga gleda dok spava, divi se njegovoj pretećoj muževnosti me je
pravila ljubomornom. Zatvorila sam oči da bih odgurnula to neželjeno
osećanje. On je sad sa mnom i moj. Druge žene i devojke su prolazile
329
kroz njegov život, ja ostajem.

Oslonim se na ruke, koje su mlitavo ležale iznad njegove glave, spustim
sasvim lagan poljubac na rupicu na njegovoj bradi i probudim ga
- Opet bi jahala?, - čujem blago podrugljiv, pospan glas.
- Ne. Moram do toaleta, - kažem mu pokušavajući izaći iz kreveta.
Barem sam pokušala. Njegove snažne ruke su me obgrlile i privukle uz
njegovo snažno, toplo telo. Osetila sam prijatno bockanje njegovih
malja na svojim golim grudima. Kako ih je ono Marita nazvala?...
Ljubavni tepih. Ime odgovara. Obožavam kad me golicaju, obožavam
ih na mojoj koži.
- Posle ćeš, - kaže privijajući me još više u svoj zagrljaj.
Vrhovima prstiju prelazio je sporo i nežno duž moje kičme, gledao me i
zavodio. Duboko sam udahnula, izvila se i spustila isto tako spor i nežan
poljubac na njegove usne. Mogli smo osetiti žarku želju koja je
ispunjavala ono drugo. Pritisnuo je svoja usne na moje i počeo me
proždirati poljupcima. Njegove ruke oko mog tela stezale su me još
jače, i zajedno sa telom i usnama bile žestoke, okrutne i tražile predaju.
Njegov jezik koji je pustošio moja usta harajući levo-desno, gore-dole
izvukao je iz mene dodatnu želju i strast.
Divlje sam se pripijala uz njega mrmljajući koliko ga trebam, koliko ga
želim i koliko sam srećna sa njim. Ove moje reči su na njega delovale
kao vatra na fitilj. Urliknuo je, prevalio se na mene, uzeo mi glavu u ruke i
ljubio strašću očajnog, gladnog ljubavi čoveka koji je do tog trenutka
grlio samo prazninu.
Uzvratila sam mu istom merom gurajući svoj jezik u njegova usta, a prste
u njegovu razbarušenu kosu. Stenjali smo i ječali dok smo se jezicima
jebali. Ovo čak ne bih mogla nazvati ni „grubo vodili ljubav". Uhvatio
me je za guzove i prislonio karlicu uz svoje dugačku, nabreklu erekciju.
Divlje sam uzela tu ogromnu batinu u ruku, podigla jednu nogu uvis,
uvukla ga u sebe i odmah izvukla. Mehur će mi eksplodirati.
- Vrati ga unutra, Iria, - zarežao je hrapavim glasom. – Jahaću te kao
nikad do sad
- Moram prvo u toalet, Kenrick. Upiškiću se, - prostenjem. Trebala mi je
samo sekunda da ga vratim u sebe i pustim da se izmokrim na krevet.
- Ovo će biti kratko i grubo, Iria, ali će nas razoriti, - reče promuklo i
povuče me sa kreveta prema toaletu.
Položio me je na veliku, drvetom obloženu, plohu u kojoj je na sredini bio
ugrađen umivonik i naredio mi da napravim „špagu".
- Ako bude puno bolelo, reci mi, - reče mi promuklim, mračnim glasom
prelazeći gladnim pogledom po mom telu. Ovde mašta nije potrebna,
sve je kao na dlanu. Potpuno me je otvorio za sebe,, raširena do kraja,
sasvim mu prepuštena na milost i nemilost. - Uhvati se za ivice i ne puštaj
se. Brzo ću nas dovesti do orgazma.
- Upiškiću se čim uđeš u mene, - priznam mu pohotno gledajući
330
njegovo preplanulo, zategnuto, moćno telo.

- To i hoću, damo. Svršiću čim mi počneš pišati oko kurca, - zareža
uzimajući u ruku svoj kurac.
- Pusti mene, - rekla sam uzimajući mu iz ruke ud i nameštajući njegov
široki vrh na moj ulaz.
- Spremna?
Uhvatila sam se čvrsto za ivice plohe, pogledala ga ravno u oči i klinula
glavom. Dlanom je prešao duž mojih raširenih nogu, praveći kratku
pauzu na delu između vagine i anusa, nastavio je da me miluje prateći
liniju stomaka i da bi se zaustavio na mojim sisama. Uzeo ih je u svoje
dlanove i u jednom tempitanom trenutku snažno mi zario prste u
osetljivo meso stežući i gnječeći moje sise i razarajće ušao u mene.
Voda je prsnula po nama.
U ovom položaju uopšte nisam mogla da se pomerim, čak sam i sa
disanjem imala poteškća, a ono malo vazduha što sam imala u
plućima izbacio je kad se jako zabio u mene. Bio je tako duboko u
mom telu da sam posumnjala hoću li uopšte ovo izdržati. Osetila sam
kako mi polovi ribicu na dva dela svojm obimom. Svaki njegov debeli,
tvrdi milimetar me je sve više i više rastezao izazivajući peckajuću bol.
Ništa nisam mogla da uradim sem da prihvatim njegov ud u sebi,
primim ga celog, duboko i uzmem ono što će mi za koji trenutak dati.
Primala sam ga sasvim, u njegovoj punoj dužini, obimu i snazi. Bio je
toliko duboko u meni da su me njegove mošnice lupale po onom delu
između dva otvora. Ni ja ni on nismo bili u snazi da ispuštamo bilo kakve
druge zvukove sem glasnog stenjanja. Svakim svojim snažnim prodorom
u mene činio je da nam se tela zatresu i zadrhte.
Oslobodio mi je dojke puštajući ih da poskakuju gore-dole usled
njegovog zabijanja. Spustio je svoje druge prste na moje kukove, a
onda palčevima pritisnuo klitoris.
- Hvala kurcu i uskoj pički. Svrši, - prostenjao je naredivši mi ono što nije
morao. Gotova sam.
Vrisnula sam od trenutne boli, olakšanja i ekstaze. Osećaj je bio
neverovatan. Orgazam nikad nije pre došao. Noge su mi tresući se pale
niz njegove, ramenima, vratom i glavom udarala sam o zid, vrištala i
uvijala se u agoniji razornih orgazama. Ispuštajući zverske urlike, Kenrick
se snažno zabijao u mene puneći me mlazovima svog semena. Oslonila
sam se na ruke, natera se da otvorim oči i pogledam ga. Pogled mu je
bio prikovan na mesto gde su nam se tela spajala. Pratila sam njegov
pogled i sama uživajući u prizoru kako svršavamo dok se njegov masivni
kurac zabija u mene.
- Jesi li dobro? – pitao me je još uvek zadihan posle nekog vremena
koje smo proveli ležeći na toj plohi, mokri, lepljivi, izmoreni, zadovoljni i
srećni.
- Mislim da sam sve ove godine na pogrešan način praznila mehur, -
331
uspem da mu odgovorim posle par trenutaka.

- Od seksa si još duhovitija. Sviđaš mi se, damo. I nisi praznila mehur,
pišala si.
- I ti se meni sviđaš. Piškila sam. Moraš li uvek da psuješ kad svršavaš?
- To ljude razlikuje od životinja, damo.
Izvukao se iz mene ostavljajći za sobom bolni osećaj praznine. Njegov
ud blistao se i presijavao natopljen mešavinom mokraće, mojih sokova i
njegove sperme. Grčeći se još uvek u orgazmu videla sam kako se moj
ejakulat izlazi razleva po njegovom plusirajućem udu.
Otišli smo pod tuš, jedno drugo oprali, osušili i bacili se zagrljeni na
krevet. Ležali smo na boku, okrenuti jedno drugom, nežno se milovali i
gledali. Ne znam na šta je on mislio u tom trenutku, ja nisam uopšte
mislila. Samo sam uživala.
- Prelepi su mi ovi dani sa tobom, - rekla sam zaljubljeno ga gledajući.
- Neće uvek biti ovako, Iria, - ozbiljno mi je rekao ne prestajući me
gledati i milovati. – Imaćemo i teške dane. Ti si pametna i prelepa
mlada žena koja pored sebe ima muškarca koji nekad ne zna šta će
sam sa sobom. Moja narav nije ni malo laka.
- Znam, - kažem naizgled nežno, a u sebi hrabro odlučim ići dalje. Sad
je vreme da saznam šta je u njemu što ga drži gvozdenom kandžom u
mračnim dubinama i neda mu da isplovi. – Ja ću biti uz tebe, ali bih
volela da mi kažeš šta je to u tebi što moram razumeti.
Udahnuo je, zatvorio oči, a kad ih je otvorio koža mi se naježila. Bile su
mračne, puste, hladne i... same. Ali nije sam. Ja sam sa njim.
- Ja sam neželjeno dete, Iria. Moj otac je ostavio moju mamu dok me je
još nosila u stomaku da bi se oženio drugom ženom koja je takođe bila
trudna sa njim. Razveo se od moje mame sedam dana pre mog
rođenja. Čitav život sam sam, Iria. Dok sam bio dete nekako sam
uspevao da se oduprem demonima koji su bili jedini koji su hteli da se
igraju sa mnom, da ispune moju prazninu i prave mi društvo u mojoj
samoći. Kad sam saznao istinu, dozvolio sam im to. Sad vodim borbu u
sebi da ih kontrolišem, pogotovo od kad si ti ušla u moj život. Ti ih uglav-
nom smiruješ, Iria.
- Kako?, - pitala sam ganuta, preplašena, šokirana ovim njegovim
priznanjem. Sad je nekako sve jasnije, ali jasno koliko ja ustvari volim,
želim i saosećam sa čovekom kog uopšte ne poznajem. Može li neko
poznavati čoveka koji se igra sa sopstvenim demonima? On ih čak i
prisvaja. Jasna su mi i njegova upozorenja, ali zaslepljena ljubavi koju
sam osećala verovala sam da me on treba, da želi da se, prvo odupre,
a onda i otarasi tih sila kojima se kao dečak odupirao. Bože, kako sam
glupa ispala. Ja sam bila samo nova, neisparana igračka koju je bacio
svojim zverima na sredinu igrališta da se zabave sa njom, a on je sve
posmatrao sedeći na svom mračnom tronu. Igračka koja je dobro
došla da zameni malog dečaka sa kojim se više nisu hteli igrati jer je bio
332
previše slab, premalo živ i skoro mrtav.

Početak moje propasti je što sam ja verovala doslovno kad mi je rekao
da uspevam smiriti njegove demone, a odbacila ono skoro. Rekao je
njegove demone, nije spomenuo sebe. Njega i njegov bes, niko nije
mogao kontrolisati.
- Kakav odnos imaš sa svojim tatom?, - nastavila sam sa pitanjama dok
je još bio raspoložen da odgovara na njih.
- Čovek me je poslao u jebeni rat, Iria.
Bože! Pa, nije valjda da je hteo da ga se otarasi. - Gde je tvoj brat?
- Poginuo je, - rekao je to hladnim glasom, ali samo zato da ja više ne
bih postavljala pitanja o njegovom bratu. Nema sumnje da je i ta
pogibija jako uticala na njega.
- Mislila sam da je ta tvoja mračna strana posledica ratnih slika.
- Nije. Ljudi kao što sam ja, Iria, uživaju u ratu, mir nam je nepodnošljiv.
Puno seksa i borbi su bile moj način da pobedim mir. Onda sam jednog
dana čuo prelepu muziku koja me je dovela do mog vatrenog ljiljana, -
rekao mi je ove prelepe reči na onaj „kenrickovski nežan" način,
pomilovao me po obrazima i kosi i lagano spustio usne na moje.
- Ja sam prilično mirna i jednostavna devojka, Hunter i ne pada mi na
pamet da se tučem sa tobom.
On se grleno nasmeja. - Lepotice, ti ili si odlična glumica ili si toliko
naivna da me je strah pustiti te samu napolje. Mirna i jednostavna?
Damo, ti sebe ne poznaješ onda. Naučiću te onim borilačkim
veštinama koje svaka žena treba da zna, ili te ne smem pustiti nigde
samu. Dobrovoljno se javljam da svakodnevno vežbaš na meni.
- Želela bih da znam kako si zaradio te ožiljke i... ko je devojka... u koju si
bio zaljubljen.
- Zove se Zoya. Afganistanka je. Ožiljci su posledica batinanja kanapima
natopljenim staklom i lepkom. Prodala me je talibanima da bi spasla
sestru i brata iz sirotišta. U tom sirotištu su decu prodavali vojnicima-
pedofilima da bi druga deca mogla da jedu. Njen verenik mi je naprav-
io ovo od leđa.
Ovaj teret koji ide zajedno sa njim me je počeo plašiti. Prvi put sam se
zapitala mogi li ja to sve podeliti sa njim? Jesam li dovoljno jaka, ne da
preuzmem taj njegov teret prošlosti, već samo da ga slušam? Od svih
pitanja koja su mi se taložila, ja sam izbacila ono najgluplje: - Jesi li još
uvek zaljubljen u nju?
- Volim je, Iria, - rekao je iskreno ponosan i potopio me. Kao da me je
uhvatio obema rukama za vrat i gušio. – Ona, Laiba i Farhan su moja
porodica. Iria, Zoyu i Laibu, njenu sestru, volim jednako kao moje sestre
u Engleskoj, a Farhana kao brata. Upoznaću te sa njima.
- ... Trebam sna. Ovo je puno za mene, - rekla sam tiho. U grudima me je
stezalo, niz lice su mi se počele slevati suze koje nisam mogla sprečiti, ni
zaustaviti.
333
- Ljubomrna si?, - pitao je strožijim glasom brišući mi suze sa lica.

- Valjda. Ne znam.
- Iria, nemam pravo da ti pričam o okolnistima pod kojim sam je
upoznao i zaljubio se u nju. Ta strava i užas kroz koju je ona prošla je
vama, devojkama okruženim mirom, luksuzom i izobiljem, nezamisliv.
Neću da budeš ljubomorna na nju, pa ću ti samo zato reći da sam je
prestao gledati kao ženu kad sam saznao koliko je onda imala godina.
Bila je još dete. Izjednačio sam je sa svojim sestrama, jebemu.
- Oprosti. Glupo od mene, - prošaputala sam. Stvarno sam se osećala
glupo.
- Jesi li razumela?
- Jesam.
- Kurac jesi, - povikao je frustrirano okrenuvši se na leđa.
Ležala sam i dalje na boku, gledala ga i pokušala shvatiti.
Voli li ona njega kao brata?
Okrenuo se, uhvatio me za ruke i povukao na sebe. Čvrsto sam ga
zagrlila spuštajući mokre obraze na njegova prsa.
- Pogledaj me, - naredio je blago koliko je mogao. Trudio se biti blag,
moram priznati.
Podignem uplakane oči i pogledam ga.
- Neka uđe u tvoju lepu glavu sledeće: Na ovoj planeti ne postoji žena
ili devojka na koju bi ti trebala biti ljubomorna. Ovo što imam sa tobom,
nisam imao nikad ni sa jednom. Ni sa Zoyom. I još nešto: Zoyini ožiljci na
telu i duši su puno dublji i veći od ovih na mojim leđima. Njen brat je
jedini čovek muškog roda kog može trpeti u svom društvu i kog voli.
Samo on. Prema meni je sasvim ravnodušna. Ti ćeš joj se svideti, siguran
sam.
- Hvala ti, - rekla sam boreći se sa suzama radosnicama. Bila sam
presrećna.
Probudio me njegov prodoran pogled kojim me je oslonjen na ruke,

gledao. U tom položaju, iznad mene imao je savršen pogled na celo
moje telo. Ležao mi je između nogu, spreman da prodre u mene.
Sramno sam bila svesna da mu više nije bilo potrebno da proverava da
li sam vlažna, uvek sam bila spremna primiti ga.
- Dobro jutro, - osmehnula sam mu se.
- Dobro jutro, - pozdravi me. Polako, lagano uđe u mene celom dužin-
om i osta nepomičan.
- Ahhhhh, - uzdahnula sam napaljeno, grleći ga nogama, odmah
spremna. Oblizala sam usne i podigla karlicu da još dublje uđe u mene.
On je ostao miran. Kapljice znoja počele su da mu izbijaju iz tela, jer mu
je, verovatno trebalo puno snage da se ne pomera.
- Pomeraj se, Kenrick, - molila sam ga izvijajući gornji deo tela prema
njemu, prelazeći mu dlanovima preko vlažne kose, lepog lica, širokih
334
ramena, moćnih grudi, tvrdog stomaka i zaustavljajući se na mestu gde

su nam se tela spajala.
- Prelepa si, - daje mi kompliment lutajući pogledom mojim telom.
Njegove oči su ostale nečitive, ali glas je odavao da misli i više od onog
što kaže.
- Drago mi je da sam ti lepa, - govorim zaljubljeno milujući ga po
trodnevnoj, gustoj i oštroj bradi. – I... što sam tvoja, a ti moj.
- Još uvek smo nedovoljno svoji, Iria, - opomenu me ozbiljno, čak malo i
strogo i lagano se izvuče iz mene, a onda isto tako lagano me opet
ispuni i ostane miran. – Moramo razgovarati.
Ovako? Šali se?
- Posle, - kažem uvijajući kukovima. Počela sam se sama nabijati na
njega.
- Sad, Iria, - naredi mi svojim promuklim glasom. – Nismo završili razgovor
od sinoć, - napomenu me. Još jednom se polako napravi pokret van-
unutra.
- Šta ima još? Dogovorili smo se da te sutra upoznam sa mojima i
obavestimo ih o našim planovima da želimo živeti zajedno. Vraćamo se
zajedno u Kraljevstvo. Nismo se složili oko pronalaženja posla za mene,
ali ako sad nastaviš sa pomeranjem, obećavam ti da ću ramisliti o još
jednoj mogućnosti.
- A koja bi to bila?, - pitanje propraćeno izlaskom i ulaskom u mene.
Samo jednom i opet se zaustavio.
- Mogu pokušati pronaći posao u školi, kao nastavnica muzičkog.
Kenrick, molim te shvati me. Ne mogu pristati da finansijski zavisim od
tebe.
- Zašto ne?, - pita ljutito. Opet se pomeri napolje-unutra. - Mužijaci štite
svoje ženke, Iria. To je univerzalni zakon ako žena pored sebe ima
muškarca koji ima kurac i jaja, a ti ga, damo, imaš. Brinu se o njima. Ja
ne želim ženu koja će mi uveče doći kući umorna. Želim odmornu ženu
koja će učiniti da zaboravim loš dan i dobar učiniti još boljim.
- Želim biti samostalna, Kenrick. Šta je tu loše? Želim da imam svoje
zvanje, zanimanje, svoj privatni i društveni život.
- Sa mnom u paketu ne dobijaš samo jebača koji, slučajno, dobro i
izgleda, Iria. Dobijaš muškarca, u punom smislu te reči, - rekao je malo
agresivnije, ali njegov izlazak i ulazak u mene je bio samo za mrvicu brži.
Otpuhnula sam. Ovo neće biti lako. Znam šta pokušava. Već smo par
puta pričali na istu temu i svaki put bi išao korak po korak ka potpunoj
dominaciji. Ne mogu sebi dopustiti više ni jedan ustupak. To više neću
biti ja.
Kapljice znoja koje su mu padale sa kose razlevale se po mojim
grudima. On je na ivici. Trebam samo još malo da ga isprovociram, a
kad ne mude više u meni, moj um će biti koliko toliko slobodan i moći
ću bolje pregovarati. On koristi svoje telo da bi dobio šta želi, mogu to i
335
ja sa svojim.
Stavim svoja dva kažiprsta preko njegovih usta, a znam da neće odoleti
da ih poliže. Jednim prstom napravim vlažni krug oko ukrućene
bradavice, a drugim počnem praviti kružne pokrete po klitorisu.
Gledam ga u oči, zadovoljno stenjem uživajući u ispunjenosti koju mi
daje njegova ogromna erekcija u meni, milovanju i blaženstvu koje
poklanjam sama sebi.
- Hoću tog muškarca, sad, - prostenjem hvatajući ga za testise.
- Kakav muškarac tebi treba, Iria?, - pita dubokim, promuklim glasom.
Ljut je i napaljen. – Reci mi, - zapovedi i snažno se zabije u mene.
Jednom, drugi put i staje.
Trebaš mi ti; da mi kažeš da me voliš pre nego što uđeš u mene, kad
svršiš u mene, kad odlaziš od kuće, kad se kući vratiš: Trebaš mi ti; da me
podržavaš, da me pustiš da ja budem ja i da te JA usrećim, da smirim
tvoj bes, uzburkam tvoje strasti: Trebaš mi ti; za sve, svi tvoji osmesi,
poljupci, tvoje društvo, da posmatram tvoje sneno lice svakog jutra, da
me tvoje telo noću greje, snažne ruke grle i čuvaju: Trebaš mi ti; da me
zaštitiš.
- Zaštitnik, - tiho kažem.
- O tom ti govorim sve vreme, moja mala damo, - reče trijumfalno i
poče se kretati u meni. Polako, ali nije stajao. – Gledaj me.
- Gledam te, - nežno kažem prepuštajući se ovom sporom ritmu. Stavim
mu ruke oko vrata i počnem istinski uživati. Navikla sam samo na
grubog Kenricka, ovaj nežni me je iznenadio. Volim ga isto kao grubog.
- Hoću da budem tvoj zaštitnik, Iria Ayshire, - govori ozbiljno nagajući se
iznad mene.
Ovo što je usledilo me je prvo na smrt preplašilo, a onda beskrajno
usrećilo. – Hoću da te zaštitim svojim prezimenom, - osetio je da sam se
ukočila. Samouvereno se osmehnuo. Znao je da je to privremeno. –
Hoću da tvoj poslodavac zna čija si i kome pripadaš. Hoću da mi budeš
žena. Da nam rodiš decu.
Njegove usne su nastavile da se pomeraju – nastavio je da priča sa
mnom, njegovo telo je nastavilo da se pomera – nastavio je da vodi
ljubav sa mnom,... Za mene je svet stao. Koliko sam puta opomenula
samu sebe da sam u vezi sa nepredvidljivim muškarcem? Nebrojano
mnogo puta. Mogao bi polužiti kao inspiracija piscima romana epske
fantastike koji ne vole ništa što je predvidivo.
Da me voliš? Da te volim? Gde je to? Je li to, uopšte, potrebno?
U paketu sa njim je pako i raj. Pakao njegove prošlosti i raj koji mi je
pokazao, a koji će iščeznuti ne budem li dovoljno hrabra da ga
prihvatim, nosim se sa njim, dozvolim nam da odrastemo i sazremo
zajedno. Sve ili ništa.
- Prosiš me?, - čujem svoj tih, neverujući glas, a u mislima vidim kako
kleči ispred mene, uzima moju ruku i dok mi stavlja prsten zaklinje mi se
336
na večnu ljubav i vernost. Onda vidim sebe u beloj venčanici u

njegovom naručju kako me prenosi preko praga kuće koju smo zajedno
odabrali i uredili. Slede slike bračnog para koji zajedno napušta
ljubavno gnezdo i zajedno mu se vraća. Onda ona najleša slika; ležimo
goli u našem bračnom krevetu, okrenuti smo jedno prema drugom,
šapućemo jedno drugom reči ljubavi dok gledamo naše prvo dete u
mom stomaku, ispod mog srca, i Kenrickove ruke koje nežno miluju moj
nabrekli stomak, mlečne grudi i govori mi... - Prelepe su. Mislim da ću
jebeno luditi svaki put kad neko od dece koje mi rodiš, stavi ove
prelepe, sveloružičaste bradavice u svoja usta, - čujem glas iz jave.
Levu ruku mi je podvukao ispod glave da bi imao bolju ravnotežu dok
me je desnom milovao po zategnutom stomaku i jedrim sisama. Tempo
kojim izlazi i ulazi u mene je još uvek lagan, nežan, ljubavni. Moj Bože!
Koliko sam dugo bila odsutna? Jesam li pristala udati se za njega?
- Bićeš ljubomoran na sopstvenu decu, - nežno ga pitam prelazeći
prstima po ivicama njegovog lepog lica.
- Jebi ga. Izgleda da hoću, - iskreno prizna, ravnodušno sležući
ramenima.
Sa njim nikad neće biti dosadno, jednolično, monotono. Imaću akcije
za pet života.
- Sačekaćemo sa venčanjem? – pitam nesigurno jer nisam sigurna da
nisam pričala dok sam bila u budoćnosti.
- Pristaješ znači, - namignuo je očaravajuće mi se osmehujući.
Znao je da nisam slušala o čemu je pričao. Đavo muški, sigurno zna i o
čemu sam maštala.
- Nemoguć si, - iznenađeno, malo i nelagodno sam se osmehnula.
- Jesam, - ravnodušno prizna, svirepo se osmehnuvši. – To te neće
sprečiti da se udaš za mene i rodiš mi decu.
- Kenrick, znam da želiš decu... sad, ali ja sad nisam spremna, - kažem
odlučno, ignorišući crvenilo na obrazima.
- Mala, daću ti vreme dok ne diplomiraš.
- A onda?
- A onda ću ti, zavodnice mala, napraviti veliku uslugu; oslobodiću te
pilula i krvarenja na najmanje jednodecenijski period.
- Moooolim?, - kažem veselo, glumeći da sam zaprepaštena.
- Šta, malo je. I ja mislim. Jebemu, kad pomislim na tebe trudnu kurac mi
podivlja.
- Ma nije valjda, - provociram ga nabijajući se na njega i stežući mu
testise. Sinoć sam ga zavela da odustane od dalje priče tako što sam
mu gutala mušnice i jebala ga ustima.
Pročitao me je. Znao je na šta mislim, šta želim i šta mi treba.
Gleda me kao kad vuk gleda jagnje; pažljivo, gladno, smrtonosno.
Uhvati me ispod guze, povuše sa kreveta, nasloni na zid i pre nego što
se jako zakuca u mene oči mu blesnuše pobedonosnim sjajem, a on
337
glasno i sasvim ozbiljno reče: – Gospođo, najebala si.

Nismo imali predstavu da je ova njegova izjava bila doslovna.
338
TRIDESETDRUGO POGLAVLJE - Iria
Cambridge, USA, nedelja, 3. jun 2007. godine.

Veče posle koje više nikad ništa neće biti kao što je bilo i trebalo bit.
V
ikend je skoro iza nas, razmišljala sam sa čašom belog vina u
ruci, sedeći na udobnoj, slamnatoj stolici na prostranom
balkonu Kenrickovog stana. Nisam bila svesna na šta sam
sve pristala do onog trenutka kad smo se ispred restorana u koji smo
otišli sa Jenn i Chrisom da bi proslavili njihovu veridbu rastali sa njima, a
onda samo svratili do kuće u kojoj sam živela sa mamom da bih ja uzela
odeću i knjige za sutra. Za Kenricka sve nastavlja biti onako kako je bilo,
a meni se čitav život menja. On se već počeo ponašati kao muž. Dok
smo se penjali liftom do njegovog stana kroz poljupce me je
obaveštavao o svojim planovima za narednu nedelju, pitao me za
moje. Pitala sam se da li je svestan čega se sve odričem da bih bila sa
njim, da li je svestan ili da li je ikad pomislio na ljude koje će ovaj moj
odlazak boleti. Zna li da mene srce u ovom trenutku boli jer će zbog
ove moje odluke moji najbliži patiti.
Koncentrisala sam se samo na nebitne i bezbolne stvari koje će od sutra
biti sasvim drugačije. Lagala sam sebe kako će mi nedostajati da na
univerzitet putujem javnim prevozom i meni omiljenom Red Line, mislila
sam o ulozi Kenrickove žene koju sam oduševljeno prihvatila, mislila sam
o svemu samo da bih pobegla od one najvažnije misli, koja je ujedno i
najbolnija, a to je da će od sutra moja mama živeti sama u toj kući koju
je iznajmila za nas dve. Pala mi je na pamet detinjasta, luda ideja da se
Kenrick preseli kod nas. Tako niko ne bi bio sam. Ali to je bilo neizvodivo.
Kenrick je previše ponosan, samostalan i nenaviknut na porodični život.
On na takav aranžman nikad ne bi pristao. Situacija bi bila jako čudna,
ali ja bih tada bila tako srećna.
Slike moje mame same u toj kući su mi izazvale bujicu suza koje nisam
mogla potiskivati. Slevale su mi se niz luce, a vetar koji je piruckao ih je
sušio. Videla sam je samu ispred velikog televizora umornu i tužnu. Ko će
je pokriti kad zaspi gledajući film? Ko će je probuditi, podsetiti je da je
vreme da ide u krevet?
Odmahnula sam glavom da bih rasterala ove tužne misli. Odlučila se ja
na život sa nekim muškarcem sad ili za pet godina, biće mi jednako
teško. Svako nalazi svoj put. Ovo je moj.
Kratko zvono na telefonu me obavesti da sam dobila poruku. Molim
Boga da nije od mame. Nije. Odahnem. Kenrick mi piše da odem do
toaleta, obučem haljinu koju je tamo ostavio za mene i zavežem kosu u
visoki rep.
Ustala sam sa stolice tražeći ga pogledom. Bio je još uvek na onom
istom mestu i proveravao elektronsku poštu. Izgledao je kao poslovan
339
čovek posvećen svom radu, nikako kao neko kome je sad do seksa.
Krenula sam prema njemu, ali on mi je onda poslao još jednu poruku
preko koje mi velikim slovima naređuje da pratim upustva.
Odgovorila sam mu smeškom koji plazi jezik i pustila telefon da padne
na stakleni sto dajući mu do znanja da ne možemo više komunicirati
preko poruka.
Okačena na vešalicu presvučenu najfinijom svilom niz zid je padal
najlepša i ubedljivo najsmelija „naked" haljina koju sam ikad videla. Moji
prsti su sami od sebe počeli da skidaju odeću koju sam imala na sebi da
bih je što pre mogla zameniti ovom nestvarno lepom kreacijom. Telo mi
je zadrhtalo od pomisli na Kenrickovu reakciju kad me ugleda u njoj.
Vlaga mi se skupljala između nogu, i ja sam žalosno pomislila kako ću
ustvari jedva čekati da je on skine sa mene i uzme me.
Ako sam se ja ovako napalila, mogu misliti kroz koje muke je Kenrick
prolazio dok ju je kupovao i pripremao za mene.
Bila sam sasvim gola kad sam stala ispred haljine. Vrhovima prstiju sam
prešla preko providne tkanine, u boji slonovače, posute prašinom jako
sitnih dijamanata. Prvo sam mislila da su kristali, ali kad sam bolje
pogledala uverila sam se da su dijmanti. Kristali, ma koliko kvalitetni, ne
mogu dostići dijamantski sjaj. Haljina je bila sa dugim rukavima, ali bez
ramena. Okrenula sam je da vidim kakva je na leđima. Leđa nije bilo, a
izrez je bio tako velik da će mi verovatno otkriti i polovinu guze.
Prvo sam zavezala kosu u „konjski rep", a onda sam vrlo pažljivo navukla
haljinu preko tela. Bila je za mene. Stopila mi se sa kožom. Pratila je svaki
oblinu mog tela, pokrivala mi ruke do trećine dlanova i slevala mi se
oko stopala.
Okrenula sam se da bih se pogledala u ogledalo. Haljina je otkrivala
sve, a budila je maštu. Isticali su se bledo ružičasti krugovi oko nabreklih
bradavica kao i maleni trokut vatreno crvenih dlačica. Kenrick mi je
zabranio da brijem ove iznad vagine. Jednom mi je rekao da izgledam
kao nimfa, kao čarobnica koja je poslata na zemlju da bi izluđivala
muškarce – u tom trenutku dok sam gledala svoj odraz u ogledalu tako
sam se i osećala. Samo, ja sam imala zadatak da sludim samo jednog
muškarca. Mog. Muškarca.
Sitni dijamanti su me prijatno bockali po goloj koži dodatno mi ježili kožu
i umesto vlage, proizvodili sokove između nogu. Iza vrata sam čula prve
visoke tonove „Carmina Burana" od Carla Orffa. Bilo je vreme da
izađem i pokažem mu se.
Otvorila sam vrata i zastala. Kenrik je stajao ispred udaljen dovoljno da
ima potpun uvid na ono što je čekao. Mračno zadovoljstvo sevnulo je u
njegovim očima kad sam mu stala u vidokrug. Snaga intenziteta
njegovog pogleda kojom me je odmeravao pržila mi je kože i nesvesno
me podsetila na noć kad sam ga prvui put videla. I tad me je njegov
neizmerno moćan pogled terao da gorim. Svi njegovi instinkti su
340
usredočeni samo na mene, i svi mi oni govore da on ništa na svetu ne

želi toliko koliko mene. Njegovo kruto lice bilo je zategnuto, oči goruće
srebro kojim mi je posednički prelazio po telu odmeravajući svaki
centimetar svog vlasništva, od kose na glavi do manikiranih noktiju na
nogama. I ja sam bila jednako impresionirana. Izgledao je neverovatno
mužjački-pohotno stojeći ispred mene samo u jeans pantalonama koje
su mu visile na kukovima jer su bile otkopčane i otkrivale žbun sjajnih,
crnih dlačica. Njegovo zategnuto, moćno, krpno telo bilo je napeto i
teško se kontrolisao. Disali smo teško dok smo hranili oči lepotom naših
tela. Klitoris mi je počeo plusirati, a voda iz mene se polako slevala niz
bedra. Ovog puta nisam imala vremena sramiti se zbog moje
očigledno gladne ribice.
- Jebem mu, Iria, ne možeš biti toliko lepa, - naizad je progovorio svojim
dubokim, promuklim glasom. Ako mogu suditi po bolnom grču na
njegovom licu, onda mogu sa ponosom reći ga je želja za mnom
bolela.
- Ti činiš da se osećam lepom, - prostenjala sam.
- Noćas te želim učini jebeno lepom, damo, - promuklo mi je odgovorio.
Njegov glas je obećavao nešto novo. Nešto što još nismo radili. Klimnuo
je glavom u pravcu komode na kojoj je ležala moja violina. Nasloni su
bili oboreni, stolič pomeren u stranu.
Naterala sam svoje noge da se pokrenu i polako prošla pored njega.
Kad sam mu okrenula leđa čula sam urlik nalik urliku zveri spremnih na
parenje.
- Iria, kurac će mi pući, - čula sam režeči šapat na svom uhu. Bio mi je
sasvim blizu, ali nije me dodirnuo. – Jebeš mi sve ako iz ove noći ne
izađem kao evnuh. Hoćeš li se udati za čoveka bez kurca, Iria? Ostaju
mi jezik i prsti. Možeš mi verovati na reči kad ti kažem da znam raditi sa
njima jednako dobro kao sa kitom - nastavio je buncati uskraćujući sebi
zadovoljstvo da me uzme. Glasno sam uzdahnula drhteći od pomisli na
ono što nam je namerio.
Muškarci ne bi trebali imati toliko znanja, koliko ga ti imaš, kako
zadovoljiti ženu sa usnama, udom i prstima. Pomislila sam na trenutak
ljubomorna na sve one silne žene i devojke koje su znale koliko je vešt.
- Sedi na ivicu komede, uzmi violinu i prati muziku koju čuješ u pozadini.
Poslušala sam kako mi je rekao. On je stajao iznad mene i posmatrao
svoj plen. Duboko sam udahnula pokušavajući uhvatiti tonove. Ovo
neće ličiti ni na šta. Ne mogu se koncentrisati na sviranje. Skupim
kolena, zatvorim oči i počnem svirati. Svirala sam najviše dvadesetak
sekundi kad sam osetila da se on spušta kraj mojih nogu. Konačno!
Uzviknulo je sve u meni.
Zaječala sam kad je spustio svoje dlanove na moja bosa stopala.
- Nastavi da sviraš, Iria, - naredi mi promuklim, zločestim, dubokim
glasom.
341
Lice mi se još više užari. Klimnem glavom i nastavim da sviram. Polako je

povlačio nežnu tkaninu otkrivajući mi deo po deo kože. Dijamantski
kamenčići su me lagano grebali po osetljivoj koži. Opet sam zaječala
nastavljajući da sviram. Koliko ću još moći, ne znam. Moje noge su se
besramno širile sve više sa svakim njegovim novim otkrivanjem moje
kože.
- Pičkica ti je jako gladna, damo, - čujem ga kako govori kupeći sokove
koji su mi se razlevali po butinama. Klimnem glavom nesposobna da
progovorim. Nije samo ona, selo telo mi je gladno. Toliko gladno da
sam u mislima videla Kenricka sa tri uda, po jedan za svaku moju rupu.
Ipak si ti samo gomila rupa, Iria.
Noge su mi bile sasvim raširene kad je došao do prepona. Jednu ruku
mi gurne izmešu nogu, vrlo polako, a drugom nastavi da me miluje po
golim nogama.
- Kenrick, - vrisnem njegovo ime, preskočim ton, ali nastavim da sviram.
Iako sam oči držala čvrsto zatvorene, bila sam siguna da su njegove
prikovane za moje grudi, jer su otežale i postale nepodnošljivo osetljive.
- Tvoja koža je lepša i od haljine posute dijamantima, - mrmljao je
promuklo gurajući srednji prst u mene, ne nanoseći mi pritom nikakav
bol, ali dovoljno snažno da mi da uvid na žestinu želje za mnom.
Nastavila sam da sviram boreći se sa željom da mu zavučem prste u
kosu, a jezik u njegova prelepa usta iz kojih su izlazile reči koje su me
pržile jednako dobro kao što su to radile njegove oči i ruke. Borila sam
se i sa svojom ranivošću koja je bila nepodnošljiva dok sam sedela
ispred njega raširenih nogu i čekala šta će mi sledeće uraditi.
- Vruća si unutra, mala, - rekao je izvlačeći i ponovo gurajući u mene
prst mokar od mojih unutrašnjih sokova. - I pohlepna kao one prve noći
na plaži. Onda sam razumeo glad tvoje male pičkice, ali sad, - govorio
mi je mešavinom oduševljenosti i podrugljivosti. – Pička ti je posle svakog
jebanja sve gladnija, damo.
Izvila sam leđa i zaigrala kukovima oko njegovog nemirnog, bludnog
prsta.
- Ne mogu više, - dahtala sam ne prateći više muziku.
- Kontroliši se, Iria, - naredi mi teško dišući.
- Moram svršiti.
- Nasloni se na jastuke, ali nastavi da sviraš, - zarežao je prstom mi
masirajući klitoris.
Dva prste druge ruke je uvukao u mene i prvo polako, a onda sve brže i
brže ih gurao unutra i van. Ispustila sam violinu iz ruku, pala na komodu i
prepustila se orgazmu. Svršila dam glasno stenjajući, otvorenih očiju i
kukovima se nabijala na njegove prste.
Uhvatio me je za kolena, snažno ih raširio i spustio svoju glavu između
mojih nogu i ustima mi prekrio međunožje. Prvo je pohlepno polizao,
svojim vrućim jezikom, sve sokove koji su izašli iz mene, a onda snažno u
342
usta usisao klitoris i titrao jezikom po njemu.

Mogla sam samo da ga zagrlim nogama oko vrata, nabijam se na
njegov jezik i svršavam. Nije ostalo ništa više. Prije nego ću doživeti
njrazornijih orgazam od ovih koji su me preplavili, snažno mi je zabio jezik
u vaginu probijajući me poput koplja. Vrisnula sam i još jednom jako
svršila. Telo mi se treslo, grčilo, raspadalo i zatezalo oko njegovog
neumoljivog jezika. Dahtao mi je oko natečenih usmina bradom me
grebući preko osetljivog mesta između vagine i anusa. Njemu to nije
bilo dosta. Izvadio je jezik iz moje ribice i posvetio se opet mom klitorisu.
Sisao ga je i lizao čas nežno, čas grubo dok nisam i treći put svršila.
Dao mi je nekoliko minuta da dođem sebi. Podigla sam se u sedeći
položaj i pogledala ga. Stajao je na onom istom mestu samosvestan,
samouveren trijumfalno me gledajući.
- Skini mi pantalone, Iria, - rekao je svojim autoritativnim glasom. Telo mu
se naprezalo, govorilo da mu treba parenje. Nije bilo šanse da ne bude
u meni.
Uradila sam kako mi je rekao ne odolevajući bolnoj potrebi da stavim u
usta njegov veličanstveni, plusirajući ud.
- Sisaćeš ga kasnije, Iria, - upozorio me je promuklo. Izvadio ga je iz mojih
usta i celom dužinom prešao svojom šakom preko njega. Povukao me
je za kosu, strasno poljubio, seo na ivicu komode, gde sam ja malopre
sedela i rekao mi da priđem. Kad sam mu prišla prešao jervo jednim
detaljni, pohotnim pogledom preko mog tela, a onda preko kože koju
je žario pogledom prešao rukama. Okrenuo me je tako da sam mu sad
bila okrenuta leđima.
Pružio mi je violinu, i rekao mi da nastavim svirati. U pozadini sam čula
„Last Movement" iz Mahlerove „6th Symphony". U isto vreme kad sam ja
počela svirati, on je zavukao ruke ispod moje haljine i obujmio mi
guzove.
- Kako si lepa, - divio se mojim leđima i stražnjici.
Kolenima mi je raširio noge držeći me za kukove da ne bih pala. Kod
najvećih tonova zarivao mi je zube u kožu, gnečio polutke, izgovarao
prostote koje ne umem ni da ponovim i glasno disao. Povukao mi je
kukove na dole i polako nabijao na svoje čelično koplje. Kad sam ga
sasvim uvukla u sebe krenula sam da se podižem da bih ga jahala.Koža
nam je orošena znojem, uzdasi glasni i nekontrolisani.
- Nastavi da sviraš, Iria, - zarežao je je kroz zube. – Ne pomeraj se. Sad
ćeš ovako svršiti, - reče, zavuče mi ruke kroz izrez na leđima i prstima
uhvati ukrućene bradavice. Trljao ih je između prstiju, vukao, gnečio ih
moćno, razuzdano, pohlepno. Njegovi pokreti su, kao i dok me je
zadovoljavao prstima i jezikom pratili ritam muzike. Tačno sam znala koji
intenzitet mi sledi. I ja sam se predala muzici. Nisam ga mogla jahati, ali
sam zato bilo slobodna da njišem kukovima oko njegove erekcije
zabijene duboko u meni.
343
Telo mi je počelo silovito drhtati od sve veće grubosti njegovig ruku na

mojim dojkama, vibriralo je tražeći oslobađajući vrhunac. Ispustila sam
violinu, uhvatila ga za vanjski deo vrata, naslonila mu glavu na rame i
pogledala ga.
- Svršiću, - ječeći kažem izvijajući leđa da bih ga primila još dublje i dala
mu još viš svoje sise.
- U kurac. Hvala ti što si mi rekla, nikad ne bih rekao da hoćeš, - zarežao
je naprezajući se da i njega ne povedem sa sobom. On je i dalje
odlagao svoj orgazam. – Svrši! – naredi mi dubokim glasom zarivajući mi
svoje prste u grudi snagom od koje će mi, sigurna sam, ostati modrice.
Potpuno sam se predala, opustila i dopustila snažnim oragazmima da
se neometano razlvaju po meni.
- Nervira me ova haljna, - čula sam kako govori podižući mi ruke visoko
da bi sa mog tela skinuo najlepšu haljinu koju sam ikad imala na sebi.
- Meni je lepa, - kažem pomažući mu da me skine. Osećati njegovu
kožu na svojoj je neuporedivo bolje.
- Tvoja koža je posramila dijamante, mala. Kasnije nastavljaš sa
koncertom, sad stvarno moram da te jebem neko vreme.
- Moj romanrični mužijak, - kažem mu zarivajući svoje prste u njegovu
vlažnu kosu i vrhom jezika prelazeći preko njegove ušne školjke.
Odneo nas je do njegovog velikog kreveta gde smo uzimali jedno
drugo snažno, silovito, razarajće moćno. Ustvari smo rukama, uzdasima i
telom govorili ono što nismo rečima. Te reči du jednostavno izletele iz
mene. Rekla sam mu da ga volim, rečima.
I tad se sve promenilo.
Isprva se nisam uplašila nagle promene u njemu jer, Kenrick je bio
muškarac teške, često promenjive naravi. Njegovo moćno telo se naglo
ukoči od ovih mojih reči. Mahinalno sam krenula da skupljam noge jer
me je ovo, do sad najžešće plusiranje njegove erekcije duboku u meni
počelo boleti. Moje telo ga je počelo odbacivati, moje srce je počelo
kucati kao ludo. Mislila sam da je to od iščekivanja njegovo reakcije.
Ne! Negde duboko u sebi tačno sam znala šta me čeka. Telo je
upozoravalo um. Ali taj um je verovao da Kenrick, ma koliko grub bio,
nikad me ne bi povredio.
Mojim telom strujala su neobična osećanja; nelagoda, privlačnost,
ljubav,...strah. Ovo zadnje je velikom brzinom postalo dominantno.
- Kenrick, - prošaputala sam preplašeno, ali još uvek puna nade da
njemu samo treba vremena da realizuje reči.
Podigla sam ruku nameravajući da ga pomilujem po razbarušenoj kosi.
- Da se nisi jebeno usudila, - procedio je hladnim, dubokim, mračnim,
neljudskim glasom. Glasom koji ja nisam poznavala. Glasom u kom sam
osećala gđenje. Kao da je dolazio od nekog drugog bića, koje čak ni
ne pripada ljudima.
Sva krv u žilama mi se sledila. Povukla sam ruku prema sebi spuštajući je
344
krevet. Topli dah kojim mi je do pre par sekundi milovao grudi, nestao je,
sad me je taj vazduh hladnoćom ledio i ježio.
Možda nije dobro čuo, možda sam bila nejasna ili nije razumeo.
- Volim te, Kenrick, - rekla sam glasnije, jasnije, ponosito. Reči koje su
dolazile iz dubine mog srca, koja nisu htele biti potiskivane, koje su
morale isplivati na površinu. Rekla sam mu istinu.
- Voliš me? Šta tačno voliš na meni?, - vikao je na mene sve grublje i
grublje se zabijajući u mene.
- Volim tebe, - rekla sam iskreno nastojeći potisnuti strah.
- Voliš kad te brutalno jebem, je li to što voliš? – derao se na mene. – Je
li to, prokleta, izdajnička droljo?
- Ne,... – jecala sam na smrt preplašena. Ništa mi nije bilo jasno. Morao
je znati da ga volim. Stalno sam mu to dokazivala. Sam je izrađivao
naše fotografije. Na njima se jasno kao dan, čisto kao sunce vidi ljubav
koju osećamo jedno za drugo.
- Ne? Pa, koji kurac onda voliš na meni, Iria? Jedino što radim sa tobom,
to je da te brutalno jebem.
Uhvatio me je za ruke i jednom svojom velikom šakom ih zarobio meni
iznad glave. Vrisnula sam od boli jer sam imala osećaj da mi je polomio
sve kosti šake. Nije popustio. Kad sam pokušala da se oslobodim
pojačao je stisak zarivanjem svojih prstiju u moju kožu. Spustio je glavu
na jednu moju dojku i pre nego što ju je uhvatio između zuba i
nemilosrdno povukao, dopustio mi je da na koži osetim da mu je na
usnama hlada, okrutan osmeh. U zubima je držao puni vrh moje sise,
izašao iz mene, a onda se naglo, zverski zabio do kraja. Tek sam nakon
trećeg ili četvrtog ponovljenog udarca mogla da ispustim krik. Telo koje
ga je odbijalo on je natprirodnom okrutnošču probadao kao nožem.
Svakim svojim novim zabijanjem u mene, više i više mi je cepao
unutrašnjost i nežnu kožu na dojci joja je bila stisnuta između njegovih
oštrih zuba.
- Kenrick, boli me.... Izađi iz mene,... molim te, - uspem reči vrišteći kroz
plač. Da sam plakala bila sam svesna tek kad sam osetila da mi je lice
sasvim mokro od suza. – Pogledaj me.
Naglo je izašao iz mene i pustio moju sisu iz čeljusti. Podigao je glavu i
dozvolio mi da prvi put u životu pogledam đavola u oči. Jer taj hladni
odsjaj vatre kojim su njegove oči sijale ne može biti čovečanski, samo
đavolski. Zanemela sam, zaboravila na bolove u rukama, na dojci,
između nogu i u meni.
- Za tebe je bolje da ne plačeš, - upozori me dubokim, mračnim
glasom. – Veruj mi, Iria.
Skrenula sam pogled uplašena njegovom hladnoćom i pogođena
odvratnošću i gađenjem koje je videla u njegovim očima dok me je
gledao. Taj nemilosrdi, hladni pogled u njegovim očima me je
paralisao, sledio mi zaleđenu krv. Klimnula sam potvrdno glavom. Nisam
345
disala, a srce kao da mi je prestalo kucati. Nasuprot mene, njegovo je

itekako kucalo. Udarci su bili jasno vidljivi. Podrugljivo mi se nasmejao i
povukao me sa kreveta.
- Ti si predivna, mala, gadura, Iria, - rekao mi je promuklim, hladnim
glasom, na licu mu je bio đavolski osmeh. – Voliš me, kažeš.
- Da, - naivno sam potvrdila i odmah se pokajala.
Đavolji osmeh je puno prijatniji od đavoljski ljutog, a on je to sad bio. Bila
sam mu dovoljno blizu da vidim kako mu se zenice šire, crnilo
unutrašnjeg kruga postaje sve veće, a spoljašnji, hladno sivi krug,
postaje hladno crni.
- Spremna si na sve da dobiješ još jednu opkladu, - rekao je gledajući u
mene kao da gleda u smeće, koje mu se uz to još i gadi.
Kako on zna za opkladu?
- Ne pravi se jebeno naivna. Kladila si se sa drugaricama da ćeš biti sa
mnom.
- Ti znaš za to?
- Ja sve znam, damo. Sve.
- ...Znaš za opkladu?
Zarobljene ruke mi savio na sredini leđa, a drugom rukom me je uhvatio
za kosu, okomotao oko šake i naglo povukao. Ne znam u kom trenutku
me je prestalo biti strah šta će mi uraditi, strah me je bio koliko će me
boleti. Tad nisam mislila na dušu, mislila sam na telo. Još uvek nisam
verovala da mi sledi brutalno silovanje tela, duše i osećanja. Mene.
- Znam za vašu opkladu, - potvrdi prelazeći svojim grubim, mračnim i
hladnim pogledom preko mojih grudi i usana. Oči su mu zasijale od
pogleda na onu dojku koju je držao u zubima dok me je prvi put
silovao. – Spremna si na sve samo da bi pobedila. Ovo si htela, Iria.
Naučiću te da ne možeš igradi na moju kartu i pobediti. Ova lekcija
treba svakoj prevrtljivoj, prevarantskoj kučki, - prošaputao mi je na usne
pakleno, tihim glasom i naglo se odvojio od mene.
Ove njegove reči su bile prvi ubod nožem u moje srce. Nije ga rastrgao
delima, uspeo je to rečima.
Nije mi puštao bolne šake dok me je surovo vukao od kreveta do tuš
kabine. Grubo me je gurno unutra, uhvatio za kosu i prislonio na hladno
staklo. Pustio je vodu koja je bila nedovoljno topla i naslonio svoje telo
na moje. Stopalim mi je raširio noge, udario po guzici i povukao kukove
prema sebi. Bila sam mu okrenuta leđima. Povukao me je jače za kosu i
namestio vrh svog čeličnog uda na moj ulaz.
Prstima mi grubo raširi usmine i uđe vrhom svoje erekcije u mene.
Osećam peckanje i neželjeno rastezanje unutra. Stisnula sam oči da ne
bih plakala. Ovo će boleti, znam da hoće. Molim ga da me ne povredi,
ali moj glas budi tu zver u njemu. Dlanom me je pritisnuo preko stidnih
dlačica, prstima raširio bolno, netečeno meso mojih usmina i grubo se
zabio u mene.
346
Bolne prste sam skupila u šaku pokušavajući ga odgurnuti dok se on

surovo izvlačio i zabijao. Grozničavo sam vrištala moleći ga da
prestane. Bio je samo grublji, vođen rukom đavola i nameran da me
povredi.
- Ti me voliš, Iria, - govori mi grubo, sve dublje i dublje se zabijajući u
mene. – Voliš kad te jebem. Hoću još više da me voliš, jer ja volim kad te
jebem. Dobila si opkladu, - zaurla, divlje me povuče za kosu i nabi se
toliko snažno da sam odskočila. Njegovi kukovi se manijački zabijaju u
moje polutke. Čujem pljeskanje kože. Doza grubosti, brutalnosti
pomešana sa zverskom snagom kojom me je silovao izvukli su mi svu
snagu iz tela. Nisam više imala snage gurati ga, moliti. Oslonila sam se
rukama na mokro staklo pokušavajući izaći iz zlostavljanog tela.
Izvukao se iz mene pustivši da mi telo padne na mokro drvo. Podignem
se na jednu ruku i ne pogledavši ga tiho ga još jednom zamolim da
prestane. Nisam htela da ga gledam u oči jer sam se plašila tih demona
koje sam videla u njemu. Plašila sam se da oni ne pređu u mene. Da me
pusti, to njegovim demonima nije padalo na pamet. Kleknuo je iza
mene, uhvatio me za kukove i opet se zabije u mene jednim snažnim,
silovitim udarcem.
- Zašto ovo radiš? – pitala sam tiho držeći se oslonjena na jednu ruku,
pognute glave, ali bez suza i hrabro dočekivajući njegova neprekidna,
nemilosrdna nabijanja. Svaki novi udarac je sve jači, a njegova kontrola
sve više i više iščezava.
Opet me uhvati za kosu i širi mi noge da bi imao bolji pristup mom telu.
- Da me još više voliš, Iria, - zaurla on nastavljajući sa svojom
brutalnošću. – Voliš kad te jebem. Očekivao sam da ćeš mi reći te reči
kad sam te prvi put karao u usta, - naglasio je „prvi put". Bilo ih je više,
priznam sebi. – Hoćeš li me voleti više kad ti kažem da sam isto ovako
tucao slušajući tebe kako sviraš, baš ovu kompoziciju,pedesetak
metara dalje. Imala sinsvoj prvi koncert, - govori mi bez kajanja i krivice,
samo još silovitijim nabijanjem. Bol je bila nepodnošljiva, a da bih sebe
još više kaznila pustila sam da mi muzika uđe u uši. Nisam odmah
raspoznala kompoziciju, učinila mi se previše mračnom, a onda sam
shvatila. Bože moj, to je crkvena muzika. Ko još može da,... bojala sam
se imenovati ovo što je on meni radio, uz ovu muziku? Čovek vođen
rukom đavola, čula sam odgovor, čovek koji se igra sa demonima i
naziva ih svojim. Nema mi spasa. – Da mi je kurac bio u ustima druge
devojke par sati posle tvog napuštanja ovog stana. Krv koju sam ti
prosuo je još uvek bila na posteljini. Voliš li me sad još više? – urlao je,
svesno mi čupajuć srce iz grudi i bacajući ga u tamu da se bića iz
mraka prvo poigraju sa njim, a onda ga pojedu. – Ili ti treba još? Imam
još, jebao sam ti i doktoricu noć pre nego što te je pregledala,...
Neeeeeeeeeee! Odjekivalo je u meni histerično, ali nisam čula taj glas,
samo sam osetila kako mi glava pada na pod. Pokrila sam uši rukama
347
jer više nisam mogla podneti.

Zar nisi video fotografije? Zar nisi video ono što sam ja videla? – vrištalo
je u meni, ali glasa nisam imala.
Bože, ovo ne može biti tačno. Muškarac kog volim snagom svoje čiste,
prve ljubavi je iza mene, siluje me. To što mi je radio sa telom shvatim da
nije bolelo kao što me sad boli srce. Podvučem ruku ispod tela koje je
još uvek trpelo njegovo pustošenje. Na telo sam morala zabotaviti, jer
mi je srce iščupano iz grudi i bačeno u tamnu, ledenu vodu. Osetila sam
probijanje tih ledenih iglica kojih je bilo sve više što sam dublje tonula.
Na kraju sam počela da se davim. Morala sam se udariti par puta po
prsima da bih došla do potrebnog, neželjenog vazduha.
Negde u daljini bila sam svesna da ležim u vodi, sama. Čujem da me
neko nešto pita, htela bih odgovoriti jer mi život zavisi od tog da
odgovorim, ali ne mogu. Nemam glasa. I on me je izdao.
Podignem se lagano na ruke. I one me bole. Šake pogotovo.
- Dobo podnosiš grubost, - čujem onaj demonski glas iznad sebe. Neću
da ga gledam, ali ipak podižem glavu, lagano jer drugačije ne mogu.
Svaka kost u mom telu je bolna. Pogled mi dosegne do njegovih
prepona. Njegov ud je još uvek ukrućen, samo sad sa tragovima moje
krvi po njemu. Nisam htela pred njim da se pipam dole i proveravam
koliko jako sam povređena. Po kidajućem bolu rekla bih da je jako jako.
Silovao si me, hoću da kažem, ali ne mogu. Kao da sam nema. Ne
mogu da govorim. Tupo ga pogledam. On je još uvek go, mokar i
opsednut demonima.
Baci moje stvari na mene i hladnim, proračunatim tonom mi kaže da se
brzo obučem i izađem iz njegovog stana.
Pogledam ga skrivajući svoje golo telo stvarima koje je bacio na mene.
Ovaj čovek mi je stran, ne poznajem ga. Kenrick, čovek kom sam dala
sebe, ne može biti ovakav.
Brzo sam se oblačila da bih što pre napustila ovaj stan, zgradu, a najviše
bih volela da mogu napustiti ovu planetu. Ne verujem da mi je trebalo
više od pet minuta za sve. Još uvek mokru kosu sam smotala u punđu,
uzela svoje stvari i drhtavom rukom pritisnula na dugme kojim sam
pozvala lift. Nisam ga više pogledala. Iako silovana, uništena, u
plamenu i oskrnavljena primorala sam sebe da izađem dostojanstveno,
ispravljenih leđa i podignute glave.
- Taksi će te pokupiti za deset minuta. Ovo ti je novac za taksi, - rekao
mi je bacajći novčanicu od pedeset američkih dolara prema meni.
Vrata iza mojih leđa su se zatvorila, a moje dostojanstvo je zajedno sa
mojim telom palo na pod.
Imala sam potrebu da plačem, da vrištim da nanosim sebi bol, a ništa
od toga nisam radila. Ležala sam skupljena na podu lifta, gledala u
neku izmišljenu tačku i ispuštala suze boli. Po njoj sam znala da nisam
mrtva. Bol je bila prevelika. Bila sam na ivici nesvestice. Uzimala mi je svu
348
snagu. Znala sam tačno šta ljudi misle kad kažu „umirem od bolova".
Upravo mi se to dešavalo.
Lift se zaustavio, a ja sam umirnim, klecavim nogama izašla.
- Ispala vam je novčanica, gospođice, - obratio mi se neko. Odmahnula
sam glavom u znak da nije moja i nastavila hodati. Hodala sam bez cilja.
U rukama, sklopljenim preko grudi, nosila sam svoju torbu i violinu. Štitila
sam ono što je ostalo od mog tela, sakrivala sam se. To ću raditi i naredne
godine.
- Jeste li vi pozvali taksi, gospođice - čujem neki muški glas.
Nisam ja. On je, za mene, - htela sam da kažem, ali nisam imala glasa.
Kad je pomenuo moju adresu, podigla sam svoj suzama zamućen
pogled i pogledala ga. Srce mi je kao ludo počelo tući u grudima.
Kuća! Sigurnost!
Potvrdno sam klimnula glavom i uđem u automobil. Naslonila sam glavu
na staklo i predala se nesvestici koja me je zgrabila sebi, ali ne sasvim.
Slike silovanja me drže budnom, ne daju mi da zaspim, ne daju mi da se
odmorim, muče moje telo i dušu iznova, iznova, iznova,...
Ne mogu se orentisati gde sam. Vidim otvorena vrata i vozača kako mi
nešto govori. Pogledam oko sebe. Sve mi je nepoznato. To nije moja
ulica. Do mene dopre miris mora, šum talasa i dve snažne ruke koje me
vuku iz auta. Bacaju me na pesak i osetim težinu nepoznatog tela na
svom. Otvaram usta da bih vikala u pomoć, ali nemam glasa. Nisam
valjda nema? Ne! Bože, ne. Ne smem sad zanemeti. Stranac mi trga
košulju i ogoli grudi. Gleda ih. Videće masnice po njima, shvatiće šta mi
se desilo, neće me povrediti – vrištala sam molitvu u sebi.
- Tebe je neko pošteno razvalio. Vidi samo kako si razmontirana. Danny
će te povratiti.
Koprcala sam se, udarala ga gde samo mogla, pokušavala ga se
osloboditi, ali taj čovek je bio prevelik i prejak za mene. Dozivam u
pomoć, nadam se da će me neko čuti, vazdug napušta mi grudi, ali
zvuka nema. Zašto ne mogu da govorim? Zašto ne mogu da ispuštam
zvukove?
Maljave, žuljevite ruke koje mi grebu kožu na golim grudima nepoznate
su mi, povređuju mi povređena mesta, a nisu ni njegove.
- Imaš sreće, lepotice, Danny voli jebati kurve?
Nisam kurva! – vrište glasovi u meni.
Onda osetim vlažan jezik kako mi palaca po bradavicama, a ruka tog
čoveka mi zadiže suknju i trga gaćice. Snagom za koju nisam znala da
posedujem uspem odgurnuti ovog monstruma sa sebe. Uspravim se na
noge i počnem bežati, ali one grube ruke me dohvate za gležnjeve i
povuku nazad na pesak.
Borim se svom snagom, ali ova grdosija je puno jači od mene. Uhvati
me za kosu i ošamari.
- Voliš grubo, a kurvice. Ovo je tvoja srećna noć. Danny voli smirivati
349
neposlušne drolje.
Još jedan šamar i jednom mi snažno zasisa jednu pa drugu bradavicu,
nevoljno ih napust, okrenu mi leđa i sede mi na grudi. Ruke su mi bile
slobodne da ga udaram i grebem, ali glasa nigde.
- Pička ti materina kurvanjska, sasvim si suva, - psuje svojim pohlepno-
napaljenim glasom.
Saginje se i počinje me lizati dole.
- Ti si nova kurvica, jel' da da jesi. Pička ti je kao nova. Uska, fina.
Glasno je stenjao dok je izučavao koliko sam već povređena. Pokušala
sam ga zbaciti sa sebe. Bol je bila nepodnošljiva. Uzimala mi je svu
snagu, pretila m da ću se onesvestiti. To nisam smela. Moram se boriti.
Ako se onesvestim ovaj će me manijak možda i ubiti. Ma koliko ja želela
da sam mrtva, znam da nisam jer me suviše boli.
Raširi mi kolena i pohlepno me počne lizati između nogu. Njegovi prsti
grubo prolaze kroz natečene usmine i ulaze u mene. Bol je iz mene
izbacio nadprirodnini krik.
- Neeeeeeeeeeeeeee! Neeeeeeeeeeeee! - vrisak boli, izdaje, očaja i
straha izašao mi je iz grudi.
Glas mi se povratio.
350
TRIDESETREĆE POGLAVLJE - Iria
Bullyboy plaža, Boston, USA, ponedeljak, 4. Jul 2007. godine
N
eeeeeeeeeeeeee! Neeeeeeeeeee! - vrištala sam
najglasnije što sam mogla, kao davljenik kog je more na
trenutak izbacilo dajući mu poslednju šansu da zove u
pomoć i spasi se.
Težina tela ovog muškarcame je još više pritisnula na pesak. Počela sam
se braniti svom snagom, kolena sam nekako uspela sastaviti, a noktima
sam mu gulila kožu sa leđa. Njega je sve ovo dodatno napaljivalo.
Podvukao je svoju ruku ispod mojih nogu i snaćno me štipajući za
otečene usmine naterao da razdvojim kolena.
- Možeš vrištati koliko hoćeš, kurvo mala, - govorio je samouvereno
manijak glasom drhtavim od požude. - Ti još uvek ne poznaješ ovo mesto,
a mala?, - nastavio je govoriti pohotno me ližući između nogu, zabadati
prst u mene i zlobno se smejući. - Ovde te niko ne čuje. Svi su drogirani.
Zato nema smisla da trošiš snagu na vrištanje. Mada, meni godi kad vrištiš
i otimaš mi se. Volim grubo.
Počela sam se gušiti od straha. Glas me je izdavao. Opirala sam se koliko
sam mogla, ali on je bio čovek u punoj snazi, a bolesna želja da siluje
devojku koju je neko pre njega već silovao ga je činila još jačim. Slika
njegovog razvratnog, vlažnog jezika na mojoj bolnoj vagini me natera na
povraćanje. Okrenula sam glavu u stranu i počela se gušiti u mlazovima
kisele tečnosti koja mi je izlazila na usta i mešala se sa suzama koje su mi
se slevale niz lice. Ruke su mi mlitavo pale na pesak, telo se opustilo, a
bol počela biti toliko nepodnošljiva da me je hvatala nesvestica.
Ne smeš se predavati! Upozoravao me je neki glas duboko u meni. Taj isti
glas me natera da savijem noge unutra, skupim pesak i nogama ga
bacim prema glavi ovog monstruma u onom trenutku kad je verovatno
posmatrao svoj prst kako ulazi i izlazi iz mene svaki put sve dublje. Pri
svakom novom pokretu osećala sam da deo po deo mog tela polovi na
dva dela. Pesak sam mu uspela baciti pravo u lice.
- Kurvo mala, - zarežao je podižući svoje krupno telo da bi očistio oči. -
Neću više čekati da se navlažiš. Sad ću te jebati tako jako da...
Nisam više čula šta je govorio jer je su iz mene opet počeli da izlaze krici
strave i užasa.
351
- Hej, propalico, devojka neće da učestvuje, - čujem ljutit glas kako mi se

približava.
- Neeeeeeeeeeeee! Neeeeeeeeee! Neeeeeeeee! - nastavila sam
vrištati bojeći se da mi ni ovaj čovek neće hteti pomoći, da će i on želeti
samo da me povredi.
- Silazi sa nje, jebena mrcino, - opet onaj isti glas. Samo sad još ljući.
- Produži, inače ću jebati i tebe, - govori manijak koji mi još uvek sedi na
plućima gnečeći ih.
Taj drugi glas nije rekao više ništa. Groznica straha pomešana sa
olakšanjem tresla mi je telo. Strah od onog što me sad čeka kad više
nemam nikakve šanse da dozovem nekog u pomoć i olakšanje jer niko
više ne stoji u redu sa odvratnim fetišom koji ima ovaj čovek na meni.
Ne smeš se predavati! Opet onaj glas u meni. Otvorila sam, do sad čvrsto
zatvorene oči, podigla se koliko sam mogla i jednom rukom uhvatila
mučitelja za kosu, prste druge mu zarila u oči, skupila svoje bolne noge i
kolenima ga udarila u stomak. Desilo se to u istom trenutku kad je noga
nepoznatog muškarca završila na licu taksiste bacajući ga sa mene. - Da
vidimo ko će koga jebati, kurvin sine, - zareža taj glas. Njegova žestina
me podsetila na njega. I on je takav kad je ljut.
Odvratno telo ležalo je sklupčano pored mene. Iz njega su izbijale psovke
bola, ljutnje i zlobe. Brzo sam se okrenula na bok i odmakela se da mu ne
budem više blizu. Htela sam ustati, ali noge su me izdale. Moje polugolo,
iskorišteno telo koje se treslo od plača palo je na pesak. Pogled mi je bio
zamagljen suzama, obgrlila sam svoje gole noge i širom otvorenih očiju
punih boli, poput ranjene srne gledala u pravcu muškaraca koji je
nemilosrdno udarao telo monstruma sklupčano na istom pesku na kom i
ja sedim. Gledala sam u to telo i prvi put u svom životu osetila mržnju.
Ovaj osećaj mi je bio potpuno nov, ali sam odmah znala njegovo ime. U
tom trenutku u meni se rodilo još jedno osećanje; osveta. Želela sam da
taj čovek pati da oseti kako strah boli. Slike nasilja koje su mi bile u glavi
na poziv mojih novih stanarki, mržnje i osvete, donele su mi dodatni strah
koji ih je nadjačao. Glava mi je pala na kolena kvaseći ih suzama koje su
slevale na njih i ostavljale mokar trag na koži.
Vetar je malo jače puhno podsetivši me da sam skoro gola i da nemam
ništa drugo što bih mogla obući. Moje stvari su ostale u taksiju.
Pogledala sam oko sebe tražeći beli automobil sa svetlećim „taxi"
natpisom na krovu. Osetila sam strah i olakšanje kad sam videla da je
jedan sasvim blizu. Htela sam ustati, ali sam se vratila na mesto kad sam
ispred sebe ugledala crne pantalone i patike umazane krvlju. Zagrlila
sam svoje noge još jače.
- Preklinjem vas nemojte me povrediti. ...Molim vas, - jecala sam ne
usuđujući se podignuti glavu sa kolena.
- Neću te povrediti, a neće ni onaj. Želim da ti pomognem, - čujem muški,
zadihan glas.
352
Nepoznati muškarac se saginje i spusti mi vrhove prstiju na ramena. Dodir

je bio lagan, ali moja strah je bila sve veća i nje ni pomišljala napustiti me
ili barem malo popustiti. Počela sam vrištati i moliti da me ne povredi.
Panično sam tražila nešto što bih možda mogla naći tu negde blizu.
Isprva nisam znala šta tražim, a onda sam shvatila da tražim nešto oštro
čim bih se, ne odbranila, nešto čim bih se ubila. Pomisao da želim sebi
oduzeti život me je bacila u ponor očaja i opet mi oduzelo moć govora i
snagu da plačući olakšam sebi bol. Samo sam opet zanemela. Ništa.
- U redu je, devojko, - govorio je blaže odmakinjući se od mene. - Neću ti
ništa.
Drhtala sam i jecala, ali nisam mogla plakati iako je sve u meni ječalo od
bola, neizvesnosti i nemoći da pomognem sama sebi.
- Uzmi ovu moju majicu i obuci se, - čujem ga kako mi govori i pažljivo
stavlja crnu majicu blizu mojih nogu, pazeći da me ne dodirne. - Ja ću se
okrenuti.
Gledala sam nekoliko trenutaka u majicu kao utopljenik koji nakon
brodoloma u daljini vidi kopno. Podigla sam pogled i kad sam se uverila
da mi je ovaj neznanac okrenut leđima zgrabila majicu i navukla je preko
svoje poderane odeće.
- Je li ono gore auto od ovog seronje? - pitao me je još uvek okrenut
leđima pokazujući na beli auto.
Htela sam da kažem da jeste, ali me je bio strah, a nisam imala ni glasa.
Glave pognute klimnula sam kao da on može da me čuje. Pitao me je
još jednom, ja sam opet klimnula glavom potvrdno. Osetim da okreće
glavu prema meni i kad je video da potvrdno klimam glavom otišao je
do taksija.
- Sranje, Iria otkud ti sa ovim tipom? - pita me ljuto i zabrinuto trčeći prema
meni. Savija se opet pored mene. Uzmakinjem nekontrolisano se tresući.
Od straha nisam uvidela da me je oslovio imenom. Odmahivala sam
glavom dok su mi zubi cvokotali, telo se treslo, a krupne suze koje su se
skupljale u uglovima očiju, kapljale vlažeći mi lice za koje su se lepili
krajevi raščupane kose.
- Iria, nemoj se bojati. Sa mnom si sigurna. Ja sam, Ian, - kaže malo blažim
glasom.
- Nemoj. ...Molim te nemoj, - čujem sebe kako tiho jecam.
- Iria,... razumem da u meni sad samo gledaš muškarca koji te može
povrediti. Neću te povrediti. Pomoćiću ti. Uzeću tvoj telefon, iz tvoje
tašne, i pozvaću tvoju mamu. Je li to u redu? - pitao je nežnim, brižnim,
ali muškim glasom. Muškarci nisu nežni, oni su grubi., čujem ružne,
ujedinjene glasove mržnje i osvete u meni.
On uzima moju torbu, otvara je i izvadi mobilni telefon.
- Ovo sam ja, - listao je po mom telefonskom imeniku tražeći neko
poznato mu ime.
353
On? Njegov broj je u mom telefonu? Poznajem ga? Podignem pogled i

pogledam ga. Visok je, jako visok, skoro kao... on, krupan je, ali ne kao
on. Sav je u crnom. Kosa ovog muškarca koji mi se obraća nežnim glasom
i brine za mene je sasvim svetla. Zadubljen je u moj telefon, pa ne vidi da
ga gledam. Ne sećam se da mi je rekao svoje ime. Ne smem vraćati misli.
- Ian, Iria. Sviramo zajedno, - objasni mi još brižnije kad je primetio da
pokušavam da ga se setim.
Ian! Ian! Ian! Ian! Ian, ponavljam panično kopajući po sećanjima kom bi
liku odgovaralo to ime. Znam jednog Iana. On svira sa mnom. U mislima
vidim sliku sebe kako sviram violinu u velikoj univerzitetskoj hali,
plavokosog dečka obučenog u crno kako svira klavir, a oko nas ljudi koji
uživaju u crkvenoj, klasičnoj muzici koja se širi prostorijom i dalje. A tamo
dalje je i on, uživa sa nekom devojkom i radi joj isto ono što je i meni.
Devojka se okreće prema meni. Vidim joj lice. Vatrena kosa je skupljena
u njegovoj šaci, zelene oči te devojke su bile kao oči plašljive srne
saterane u ćošak. Mogla sam osetiti kako joj srce snažno udara. Njen
strah dok je vrištala u agoniji bio je opipljiv. Hoću da se okrenem, da
odem i ne gledam ih, ali ne mogu. Ne mogu okrenuti glavu i ne obazirati
se na bolne krike koji su nadjačali muziku, paraju mi uši. Pogledam bolje
tu devojku. Iako izgleda kao leš, poznata mi je., ima moju kosu, moje oči,
moj ten,... ta devojka sam bila ja. Hoće li mi te slike više ikad dati mira?
Hoću li više ikad moći zatvoriti oči bez straha da ih vidim?
Stavim ruke preko ušiju da ne slušam te jezive urlike pogledam u pravcu
Iana Hamptona, tako se zove, ali ne vidim ga. Vidim samo daljinu,
prazninu i mrak.
- ... Ona nije tu, - odgovorila sam tupo gledajući u praznu daljinu. - Moja
mama nije tu.
- Onda onog tvog dečka?
- Ne!... Nemoj njega. ...O je ljut. Ne želim ga videti,... a ni on mene ne želi
videti... nikad više.
- Kurvin sin. Nije mi samo jasno šta si radila sa onim tipom, - govorio je kao
za sebe listajući dalje moj imenik.
- Marita,... pozovi Maritu, - rekla sam tiho iako mi je prvo Jenn pala na
pamet.
- Dobro. Zovem Maritu. ...Hej Marita, ovde Ian Hampton,... kad prestaneš
psovati objasniću ti gde je Iria i otkud njen mobitel kod mene,... Dobro,
hoćeš li prestati sa tim jebenim pretnjama i saslušati me, ludačo luda?
...Imam tvoju pažnju, lepo. Sad me slušaj. Iria je na plaži poznata pod
imenom „Bullyboy". ...Kakva si luda, ne sumnjam da znaš o kojoj se radi.
Ajde dovuci guzicu brzo. Iria te treba. Hitno je! - proderao se dajući mi
telefon. - Hoće da te čuje, - obratio mi se blago.
- ...Marita, - rekla sam drhtavim, bolno-tihim glasom. - Trebam te. ...Samo
dođi.
Ian je stajao više mene i gledao me.
354
- Hvala ti, - prošaputala sam ne usuđujući se da ga pogledam. Ne znam

zašto sam se baš sada setila bakinih reči: „Ima nešto u tebi što mami
muškarce."
- Ne treba da mi zahvaljuješ, Iria. Srećan sam što sam se zadesio na ovom
prljavom mestu u pravo vreme.
Pogledala sam oko sebe. Ja ni ne znam gde sam. Okolo je bio mrak.
Postala sam svesna zvukova stenjanja, svađe, smeha, jecaja.
- Gde sam?
- Ne želiš da znaš. Zaboravi ovo mesto, Iria.
Klimnula sam potvrdno glavom. Imam puno toga šta trabam zaboraviti i
puno toga što nikad neću moći. Ne treba mi još.
- Pozvaću policiju, - govorio je Ian kucajući brojeve.
- Ne, nemoj, - nisam mogla verovati da govorim.
- Iria, taj kurvin sin te je pokušao silovati, - Ian je pokušavao kontrolisati svoj
glas. Bio je besan.
- ...Znam. ...To bi bila moja reč protiv njegove, - govorila sam neuverljivo.
Nije me bilo briga za tog taksistu. Ako bih ga tužila za silovanje morala bih
ponovo i ponovo preživljavati iste slike. Sa druge strane sudnice sam
čoveka koji uverava sudije da sam ga mamila. I on bi bio upleten. - Ne
želim prolaziti kroz sve ovo, - rekla sam slabašnim glasom. - Ništa se nije
desilo.
- Razumem te, - rekao je Ian posle nekoliko trenutaka i dalje ljut. Njemu
se ova moja odluka nije ni malo bila razumljiva.
- Ian,... ne govori nikom. ...Ne bih podnela da ljudi znaju.
Sedela sam sklupčana u ćošak tuš kabine nadajći se da će voda oprati
sa mene tragove prljavih ruku onog taksiste. Opasnost da će me taj
monstrum silovati je prošla. Bila sam u kući u kojoj sam živela sa mamom,
nadala sam se da će ova bol u telu i duši polako da se smiruje, ali ona je
bila samo veća. Mislila sam da će mi biti lakše ako sa sebe sperem
tragove ruku i jezika koji je onaj čovek ostavio na meni, pa sam se trljala
svom snagom. Na nekim delovima sam bila sasvim izgrebana. Terala sam
samu sebe da se diram na mestima po kojima me je taj monstrum
dodirivao, ali nisam imala snage. Par puta sam pomišljala da nazovem
njega i po cenu da me opet siluje, svojim rukama izbriše tragove koji mi
soptveno telo čine odvratnim. Odustala sam.
Telo mi se treslo od bola i drhtalo od straha. Želela sam da plačem, jer
sam se nadala da će tako manje da me boli, ali nisam mogla. Opet me
je glas izdao, kao da je i on sarađivao sa bolom koja je eksplodirala
unutra. Trebala sam da to izbacim van, ali nije htelo iz mene. Teralo me
je da stalno gledam slike užasa kroz koji sam prošla, ali nije se zaustavljalo
na tom - morala sam ih opet i osetiti. I tako u krug. Kao da je moj život
počeo onog trenutka kad sam izgovorila te dve reči, a završio se kad sam
probijala vazduh vapeći za pomoći.
355
Ruke koje su grubo prolazile mojim telom u želji da obrišu tragove drugog
muškarca sa mene su počele da prelaze onim delovima mog tela kuda
me je on svojim dodirima prljao. Dok sam u mislima po ko zna koji put još
jednom gledala kako mi zlostavlja telo bez snage i glasa i svojim bolnim
šakama dirala se po vratu, grudima, stomaku, nogama, unutrašnjoj strani
bedara i na kraju sama sebi stavila prst u vaginu, nisam bila svesna da
sam ispuštala užasne urlike i suze. Trebali su odneti ovu bol sa sobom, a
oni su je samo još više rasplamsali. Tad nisam shvatala da mi je bol u telu
odvraćala pažnju od boli na duši i raskomadanom srcu. Kako bih mogla
pomisliti da ću želeti opet prolaziti kroz fizičku bol samo da bih zaboravila
na duševnu.
- Ri, - tiho me je zvala Marita. - Već si dugo tu. Prehladićeš se.
- Želim umreti. Ova bol... ja je ne mogu podneti. Sve je razorila u meni.
Sve. ...Nema više ništa, a ona je i dalje u meni. Traži, traži,... traži da li je
nešto ostalo. Reci joj da nije, Marita. ...Reci joj da nema više ništa, reci joj
da izađe, molim te. ...Mene neće da posluša. ...Mene niko ne sluša. I
njemu kad sam rekla da... da izađe iz mene, da me boli,... nije hteo. Nije
hteo. Nastavio je.
- Pričaću sa njom, Ri, obećavam ti, - jecajući mi je govorila Marita. -
Pomoćiću ti da se obučeš, - govorila mi je vukući me da se podignem.
Zamotala mi je kosu u peškir, a kad je htela da mi obriše telo glasno je
zajecala gledajući ožiljke koje su mi napravili njegovi zubi i prsti. Većina
ih je bila od pre, nekolicina ih je friška. Najdublji su u meni, nevidljvi.
- Ne ostavljaj me, Marita, molim te, - vapila sam od straha kad mi je
pomogla da obučem pidžamu i legnem u krevet.
- Neću, Ri. Kako bih te ostavila? Ti si moja drugarica. Volim te, - šaputala
mi je češljajući mi mokru kosu. - Popij ovo. Biće ti lakše da zapiš. Treba ti
odmor, lepa moja Ri.
- Želim da zaspim, ali ne mogu. Nemoj gasiti svetlo, - ispijam tečnost uz
čaše koju mi Marita daje, klonem nazad na jastuk.
Ja noćas nisam trebala biti ovde. Ovaj krevet više nije trebao biti moj.
Sve je trebalo biti drugačije. Trebala sam biti u Kenrickovom zagrljaju,
udisati Kenrickov miris. Živet sa Kenrickom, vratiti se u domovinu sa
Kenrickom, udati se za Kenricka, roditi Kenrickovu decu, živeti za
Kenricka.... Negde sam pogrešila.
- Spavaj, Ri, - pevuši mi Marita tiho, kao detetu koje hoće uspavati.
Osetila sam kako moje telo polako pada u san, ali ja sam bila budna.
Nisam imala snage otvoriti oči, ni pomeriti se, ali sam bila svesna svakog
zvuka u sobi, svakog pokreta, svakog novog bola, svake praznine, svega.
Moj jastuk je bio mokar od suza, disala sam neujednačeno, nemirno,
plakala sam, ali se nisam mogla pomeriti. Mračna sećanja su me
savladala i mučila. Trebale si mi ruke da pokrijem uši i ne čujem njegov
glas kad mi priznaje kako i koliko me je izdao,
356
Volim te, Kenrick., čujem svoj glas, vidim sebe kako ležim ispod muškarca
kom govorim te reči, hoću da ga pomilujem po lepoj, vlažnoj kosi, ali on
mi ne da. Podiže glavu i gleda me. To nije Kenrick, to je on. Lice mu je
izobličeno, hladno i mračno, oči crni, hladni, plamenovi, telo divlje, grubo
i spremno da ubije.
Čujem Maritu i Iana kako pričaju. Marita ga je optužujućim tonom pitala
šta je on radio na onoj plaži punoj narkomana koji se prostituišu za drogu.
Ian joj je preteće-bolnim glasom odgovorio da to nije njena briga. Nešto
čudno je moralo da se desi kad mu se Marita izvinila. Ian joj po ko zna koji
put prepričava gde i kako me je našao. Pominju i njega. Ian joj ponavlja
moje reče kad sam mu rekla da ne zove Kenricka. On ne zna da nema
više Kenricka. Ima samo on. On je ubio i mene i Kenricka. Zašto je to
morao da uradi? Šta mu nisam dala da me je morao izdati? Dala sam
mu sve, čak i ono što nije hteo. Možda nije hteo, ali je svakako želeo.
Tad sam shvatila da je to što me boli, izdaja. Izdao je najlepši deo mene,
deo koji sam, nesvesna da to uopšte radim čuvala za nekog posebnog
koji bi bio dostojan dara koji mu dajem. Videla sam to kao mali
zamotuljak koji držim na dlanu i čuvam dok kraj mene prolaze razni
muškarci koji mi se smeju, pitaju me da im poklonim to najlepše što imam,
a za uzvrat mi obećavaju nebo i zvezde, ja ih odbijam i idem dalje. Onda
vidim njega. Na prevaru uzima od mene predivni zamotuljak i pre nego
što ga otvori i vidi šta je u njemu on ga svom snagom razbija od pod.
Prevarena i zanesena nisam ni shvatila bez čega sam u stvari ostala, tek
kad je nogama smrskao ostatak i uz mračni osmeh mi tekao da mu to
najvrednije što sam imala nikad nije ni trebalo, sam shvatila šta sam
izgubila.
Glavom sam trzala levo desno kao da me neko šamara. Zašto me je
uzimao ako mu nisam bila dobra? pitala sam se. Sad je i poniženje došlo
da me muči. Davila sam se u bolu, izdaji i poniženju. I sve to od čoveka
kog volim. Bol koji je zadao mom telu će zaceliti, ali koliko ću dugo u sebi
morati nositi ovu hladnu prazninu boli, poniženja i izdaje. To me je plašilo,
da ću postati žena koja posle njega traži sebe.
„Idealizovala si ga, volela si iliziju o njemu koju si sama stvorila.
Upozoravao te je, seti se. Sama si kriva što ga nisi poslušala." govorila mi
je moja podsvest.
Idealizovala sam ga zato što sam bila mlada, idealistična, glupa, slepa,
naivna i nesiskusna. Kako sam mogla znati?
Htela sam da plačem zbog ove svoje lakovernosti, gluposti, naivnosti jer
mi još uvek nije bilo jasno čim sam zaslužila da me tako pivredi, izda i
ponizi.
Mom izmorenom umu je još samo nedostajalo da uz sve ove slike kojima
me je mučio doda i slike mog poniženja. Videla sam sebe na onoj plaži,
videla sam se kako me oblikuje po svojim potrebama praveći od mene
bludnicu koja mu dozvoljava da joj radi sve one razvratne, prljave stvari
357
koje su njega zadovoljavale. Nije moga sačekati da naučim nego ih je

narednog dana ponavljao sa ko zna kakvim devojkama, a onda opet
dolazio meni, smejao se mom neiskustvu sa istim prljavim potrebama;
upotrebi, iskoristi, prevari.
Pomislila sam da mu je moje neiskustvo vetovatno bilo jako dosadno, te
da zato od mene nije hteo čuti one reči, ali to je bilo neubedljivo. Pre
dvadesetčetiri sata on je vodio ljubav sa mnom, pre dvanaes sati on me
je zaprosio. „Napravio bi ti decu i ostavio te u nekom malom gradiću da
sasvim zavisiš od njega, dok bi se on provodio sa ženama koje su mu po
iskustvu bile dorasle." rugala mi se opet moja podsvest.
Kao da sve to nije bilo dovoljno, moj um je pravio slike njega sa drugim
ženama kako se zajedno ismejavaju mojoj naivnosti i neiskustvu. Mogla
sam da čujem njegov ciničan smeh, vidim pidsmeh u njegovim očima.
Naročito je glas bio izražajan, kao da je stvaran.
- Ne želi da te vidi, jebo te, - čujem Ianov besan glas, a po jezi koja mi
obuzima telo sam naslutuila kome se obraća. Zato je glas u mojoj glavi
zvučao kao stvaran, on je ovde. Moje telo će uvek reagovati na njegovu
blizinu. Pre je reagovalo željno da mu se što pre preda, a za uzvrat uzme
ono što je njegovo davalo, sad reaguje tako što me obliva hladan znoj
straha potkovan nemoći da se zaštitim.
- Moram je videti. Zato mi se, jebeno skloni sa, jebenog puta, - njegov
glas. Ljut, mračan, besan i zverski ogorčen.
Iako sam sigurna da on nije ušao u moju sobu, osećam njegov pogled
na sebi, želim reći Mariti i Ianu da ga ne puštaju blizu mene, ali sve ostaje
u meni. Ne mogu naprtaviti ni jedan jedini pokret. Srce mi je počelo jako
lupati, htela sam ustati, pobeći iz ove sobe, ali nisam se mogla ni pomeriti.
Šta mi je ovo Marita dala da popijem? Sigurno neko sredstvo za umirenje
čije je dejstvo išlo dotle da mi umiri telo, ostavljajći moju dušu na milost i
nemilost duhovima, demonima i nemoći.
- Kako si mogao da je sam ne vratiš kući, Hunter?, - siktala je Marita
smirujući glas da me ne bi probudila. - Ti si jednako zlo kopile kao taj
taksista u čiji auto si je stavio. Znaš li gde ju je Ian našao? Na plaži na kojoj
se narkomani prostituišu da bi zaradili pare za drogu.
- Šta joj je radio? - pitao je svojim dubokim glasom kroz stisnute vilice. U
vazduhu se oseća val nadolazeće katastrofe.
- Pogledaj njenu odeću, pa sam u glavi zamisli šta joj je radio, - besno mu
je odvratila Marita.
- Hteo je da je ovlaži prstima i jezikom, a ja sam naišao u onom trenutku
kad je izgubio strpljenje i nameravao je silovati na suho. Jesam li dovoljno
slikovit ili želiš još detalja?
Krik nalik urlikanju ranjene zveri se raširi sobom, zaledi mi krv u žilama i
natera me da ispustim glasan zvuk straha koji je izbijao iz svih mojih
nerava.
U sobi je zavladao tajac, kao da su svi nestali i ostavili me samu.
358
- Moram biti sa njom, nasamo.

Neeee! Bože, ne. Ne ostavljajte me samu sa njim.
- Samo preko mene mrtve, Hunter, - govori mu Marita odlučno iako joj se
u glasu oseti strah.
- Tamo na plaži pitao sam Iriu da te pozovem, rekla mi je da si ljut na nju,
da ne želiš da je vidiš, a ni ona tebe. Ne znam šta se desilo između vas,
ali Iria je sada devojka koja još dugo vremena neće moći podneti
muškarca u svojoj blizini.
- Maria Rosa, - čujem onaj njegov odlučan, duboki glas praćen
zapovednim tonom. Bilo mi je jasno da će se Marita povući i ostavite me
samu sa njim. - Ostavi nas same. Insistiram.
U sobi zavlada tišina.
- Maria Rosa, - prvi je progovorio Ian. - Od njega joj ne preti opasnost. On
je dovoljno učinio. Mi smo ispred vrata.
359
TRIDESETČETVRTO POGLAVLJE – Iria
V
rata se zatvaraju, čujem to i čvrste krake koji se približavaju
mom krevetu i osećam pogled na svom telu. Njegova
pojava koja je ispunjavala sobu me je još više uplašila. Nisam
načisto sa sobom da li mi je ova uspavanost tela u ovoj situaciji od koristi
ili nije. Strah me je opet paralisao iako on samo stoji i gleda me. Ne cujem
nikakve šumove, ništa. Samo tišina, mrak i njegov pogled. Ne Kenrickov
pogled. Ovaj čovek u mojoj je stranac. Kenrickove oči su mi palile telo,
sad me samo prožima neugodna jeza. Tišinu je prekinuo šum odeće koja
pada na pod. U mom telu je nastao haos. Mozak je zapovedao telu da
reaguje, telo je tražilo pomoć od mozga da se razbudi, strah je nadjačao
sve.
Osećam sleganje kreveta od dodatnog tereta, a onda i njegovo telo
pored mog. Diže pokrivač i leže pored mene. Jedno vreme me je opet
samo gledao, ustvari upijao svaku crtu na mom licu, a onda je naslonio
čelo na moje i duboko udahnuo.
- Moram ovo uraditi, ljubljena moja, - obratio mi se nekim drugim glasom.
Glasom koji u tom prvom trenutku, paralisana od straha nisam
registrovala. - Mrzićeš me još više, znam to, ali biće ti lakše.
Podigao se sa kreveta, a onda mi prvo skinuo gornji deo pidžame i
potkošulju, pa donji deo i gaćice. Ostala sam sasvim naga. Legao je opet
pored mene prislanjajući svoju kožu na moju. Pre sam obožavala taj
osećaj njegove gole kože na mojoj, sad je od svega oatala samo grubost
i izdaja. Sve ono što je bilo lepo pretvoreno je u traljavo i prljavo.
Celo moje biće je bilo u grčno iščekivanju onog trenutka kad ću osetiti
onaj deo njegovog tela koji me je najviše povredio, ali taj osećaj je
izostao jer je on na sebi imao gaće. On koji prezire nositi donji veš leži kraj
mene u gaćama. Ne znam da li je u tom trenutku strah oslabila, a um
došao sebi, ali znam da nikad neću zaboraviti trenutak u kom mi je prvi
put priznao svoja osećanja. Došlo je kasno, a i na vreme. Do tad sam
mislila da je to nemoguće, ali sa njim je sve moguće. Čak i da ti u jednom
danu siluje telo, raskomada dušu, prizna svoja osećanja i nazove te
novim imenimom koje će me mnogo kasnije terati da pocrvenim svaki
put kad ga izgovori.
Nageo se nadamnom i počeo me ljubiti od vrha prstiju jedne ruke do
vrhova prstiju na nogama. Na mom telu nije bilo mesta koje on nije pokrio
svojim usnama. Međutim ti poljubci nisu bili poljupci zavodnika, bili su
drugačiji, bili su uvod, predgovor,... bili su dokaz. Taj muškarac koji me je
pre par sati brutalno silovao leži na mom krevetu, ponizan je i poljupcima
me obožava. „Možeš se pojebati sa desetinom drugih muškaraca, neće
mi smetati, poljubi jednog i gotovo je.", rekao mi je kad sam mu priznala
za Natea.
360
Njegovi poljupci su iz mog tela isisavali svu fizičku bol koju su mi naneli on
i onaj preverzni taksista. Sa svakim novim dodirom njegovih usana na
mojoj koži uspomene su bledele. Registrovala sam da on ovim činom želi,
i uspeva, da ublaži moje rane, što mi je godilo i užasno me nerviralo u isto
vreme. Tačno je znao koliko dugo i kako treba spustiti usne na moju kožu
da taj poljubac ne bi prešao granicu i postao zavodnički, jer njemu nije
bila namera zavesti me. Bila mu je namera obrisati tragove drugog
muškarca sa mog tela. Zato mi je i naponenuo da ću ga mrzeti još više.
Gad iskusni! Bog dragi zna sa koliko žena je morao biti intiman da bi
stekao ovo iskustvo. Uzdahnuo je da bi suzbio urlik kad je došao do grudi
i vagine. Osetila sam snažno napinjanje njegovih mišića i zatezanje
čaršafa ispod nas. Mogla sam naslutiti koje slike mu sad prolaze kroz
glavu.
Sa svakim njegovim poljupcema dolazio je po jedan njegov nov pečat
na meni, brisanje tragova onog taksiste sa mog tela, blaćenje uspomene
na ono što smo ja i Kenrick imali i jedna nova kletva. Proklinjala sam veče
kad sam ga upoznala, proklinjala sam onu Iriu koju je budio u meni,
proklinjala sam njega, i na kraju sam proklinjala svoje izdajničko telo koje
spava sad kad mi treba budno i jako. Grudi su htele da mi eksplodiraju
od silne boli i velikog, gorkog razočarenja i poniženja.
Kada je završio svoj ritual obukao se i legao pored mene. Jedno vreme
sam osećala da me samo gleda, miriše i miluje moju kosu, a onda je
počeo da priča.
- Tako si lepa, malena, - tiha nežnost u njegovom dubokom glasu je
napravila dodanu zbrku i paniku u mojoj glavi. - Neću te sad moliti za
oproštaj. Sad ga ne zaslužujem. Jednog dana, ne znam kad će to biti,
kao što sam te upravo obožavao usnama, ponizno ću te na kolenima
moliti da mi oprostiš, da mi dozvoliš da zaslužim da te volim, da zaboriviš
šta sam ti uradio, - glas mu je bio nežniji, žudan i kao da je bez njegove
dozvole molio. - Žao mi je što sam pustio moje demone na tebe. Davno
sam ih pustio da unište sve u meni i ubede me da je lakše živeti bez
ljubavi. Nema opravdanja i razumevanja za ono što sam ti uradio, -
duboko je uzdahnuo, napravio pauzu, a onda nastavio da priča
promuklim, drhtavim glasom. - Video sam na našim fotografijama isto što
i ti. Tebe je lako voleti, ljubljena. Teško te je biti dostojan. Na našim
fotografijama ti si videla ono što sam ja odbijao da vidim. Ima nade,
ljubljeno. Nije sve izgubljeno. Nemoguće je ... - on je nastavio da priča, a
ja sam polako tonula u san. Ali pre nego što su me košmari obuzeli
dozvolili su mi da upoznam još jednu dodatnu bol - gubitak. On svoje
demone nije samo pustio na mene, oni su bili u meni. Smejali su se mojoj
nesmotrenosti i naivnosti. Smejali su se Irii. Taj smeh je bio smeh užasa koji
ledi krv do te mere da sam osećala svaku ledenu iglicu koja me je
probadala stvarajući bol od koje sam izvila leđa, otvorila oči i glasno
zavrištala. Bila sam savim budna.
361
- Maleno, - čujem Kenrikov zabrinuti glas prožet nekim divljim besom i

osetim njegove ruke čvrsto oko svog tela. Nadvio se nada mnom pokrivši
me svojim telom kao živi štit, kao da hoće dobrovoljno žrtvovati svoj život
za moj.
Kroz maglovite oči vidim Kenrickovu glavu iznad moje. Lice mu je
slomljeno i izmučeno, a iz stisnutih očiju kapale su suze, slevale se na moje
lice i mešale sa sa mojim suzama. Podigla sam svoje ruke, obavila mu ih
oko vrata, a onda smo se zajedno počeli tresti od plača. Njegovo kajanje
je bilo ogromno, skoro opipljivo, i Kenrick mu je dopustio da ga uništava.
- Šta nije u redu sa mnom? - kroz plač sam, slomljenim glasom pitala ono
što me je najviše mučilo.
- Ti si savršena, ljubljena, - čujem njegov duboki, promukao glas pun
sirovih emocija.
- Zašto... zašto si me izdao onda? - grcala sam u suzama.
Nisam ga pitala zašto mi je silovao telo jer dok sam ležala u njegovom
naručju shvatila sam da je to isto telo našlo utehu naslanjajući se na ovo
koje ga je prvo povredilo, onda obožavalo, a potom tešilo. Telo me, za
čudo, više nije bolelo, ali duša, ona je ubijena uvek iznova ubijana, a
svaki put je sve više i više bolelo.
Podbočio se na lakat i pogledao me. Oči su mu još uvek bile vlažne od
suza, a zračile su na isti način, kao i njegove lice, kao i na fotografijama.
Kajanjem zbog uništenja ljubavi kojoj nije znao kako da da šansu. Duboko
je uzdahno i izdahnuo, a onda počeo pričati polako, pažljivo
posmatrajući moje lice. Njegov glas je bio šapat, a moje poniženje još
veće.
- Znao sam za vašu opkladu. Kad sam imao osam godina saznao sam da
sam rođen da bih bio iskorišten. Tad sam se zakleo sam sebi da me niko
nikad neće iskorištavati. Devojka koja je svirala violinu i devojka koja me
je na podijumu onog kluba molila da je poljubim, nije bila ista. Brzo si
pristajala na sve. Zato sam bio uveren da ti je više stalo do pobede, nego
do mene. Delovala si kao spremna na sve, samo da pobediš. Kad si mi
rekla da me voliš, prvo što sam osetio je bilo totalno poniženje, a onda i
nekontrolisan, divlji, bes koji u toj količini nikad nisam doživeo, a moj pre
tebe je više priličio zveri, nego čoveku. Ta zver u meni brzo je umirala, ali
je bila dovoljno jaka da te ne sprečim da uđeš u onaj lift onako ponosan
posle svega što sam ti uradio. Tad sam prvi put u životu bio izgubljen. Tek
onda sam shvatio da su te tvoje reči meni važnije od vazduha koji trebam
udahnuti da bih živeo, da si mogla osetiti koliko mi one trebaju samo zato
jer si ih iskreno osećala, jer su i moje tebi jednako jako trebale.
Više nisam plakala. Više nisam disala. Odmaknula sam se od njega
gurajući njegove ruke od sebe. Sve mi je njegovo bilo lažno; suze,
kajanje, ljubav, te reči koje sam trebala. Sve osim njegovog svirepog
ponosa. Spavao je sa drugim ženama samo da bi mi se osvetio, jer sam
bila laka devojka koja mu je neočekivano brzo raširila noge. Ne, prvo sam
362
pala na kolena, pa sam onda raširila noge. Osećaj poniženja i srama me

je počeo gušiti. Slike mog brzog preobražaja u bludnicu su navirale i sa
svakom novom ja sam jače šamarala svoj ponos, svoje vaspitanje. Ne,
nije on mene izdao. Izdala sam ja sama sebe.
Onaj osećaj bola, srama i poniženja koji me je gušio počeo je da me
baca u nesvesticu. Znala sam da će me košmari po ko zna koji put
zgrabiti sebi, da bi se opet toliko svirepo igrali sa mnom, da sam želela
umreti. Pala sam na jastuk, ali pre nego što sam se prepustila stravi, uspela
sam reći: - Želim da umreš!
- Volim te, Iria! Volim te, ljubljena! - uspela sam čuti.
More i nemiri su se okrutno poigravali sa mnom budeći moj um, a
ostavljajući telo da spava.
Postala sam svesna da ja moje telo sasvim budno tek kada sam
registrovala da se previjam po krevetu od bola, prislanjam dlan jedne
ruke na grudi u nadi da će bol ublažiti, teško dišem, a drugom rukom
nesvesno, uporno sklanjam znojem natopljenu kosu sa lica.
- Samo idi... Ostavi me na miru i... Ne prilazi mi... Nikad više. Sve si uništio...
Nema nade, - zatražila sam užasnutim glasom ne otvarajući oči jer sam
zbog osećaja da još neko sedi pored mene, na mom krevetu, verovala
da je to on.
Ogroman strah, bol i nemir je ispunjavao prostor oko mene i u meni.
Polako sam otvorila svoje uplakane oči mrzeći tu slabu Iriu kojoj je sad
samo preostalo da pati, nemo plače i kao slepi prosijak traži mrvice koje
joj je on udelio, a onda ih joj iznenada i sasvim neočekivano, snažnim
udarcem izbio iz ruku ostavljajući nepodnošljivu prazninu u srcu koje je od
rođenja uvek bilo sasvim ispunjeno.
- Lepa moja sestrice, - čujem plačan glas sa one strane kreveta gde sam
osećala udubljenje. Sestrice? Moja sestra je tu? Nije on?
Upoznala sam strah, on je u meni, ali čini mi se da nikad nije bio toliko
velik kao u tih par sekundi koliko mi je trebalo da se okrenem i
pogledam... nadu. Da, bile su to nada, vera i ljubav u mojoj sobi, strahuju
se za mene, boli ih za mene i nemirni su zbog mene. Otud strah, bol i
nemir u sobi. Kroz suzne oči gledala sam ljubavlju i bolom ispunjena lica
moje porodice. Podigla sam umorne ruke prema silueti moje sestre
moleći je da me zagrli i oslobodi. Nije trebalo da čekam, tri para ruku su
se savila oko mog tela. Bila sam spašena, na neki način. Osećala sam se
sigurnom, zaštićenom i mogla sam dopustiti srcu da plače od olakšanja.
Ali nije bilo suza. Nije bilo srca. Neće biti ni olakšanja. Samo praznina i bol.
Ništa više. Blago onom ko ne sazna težinu reči „ništa"
Oni su plakali, milovali me i očajavali. Ja sam ih slušala i zavidela na
svakoj glasno isplakanoj suzi. Držali smo se tako zagrljeni prilično dugo
vremena, ustvari dok se njihov plač nije smirio. Nežno su me vratili na
jastuk i gledali sa osećajem sreće, saosećanja, ljubavi i patnje. Blago sam
im se nasmešila ne želeći da oni pate zbog mene. Okrenula sam se Athei.
363
- Otkud ti ovde? - pitala sam jedva čujnim glasom prekidajući zlokobno-

tužnu tišinu.
- Došla sam juče, - odgovorila mi je mazeći me po ruci.
- Kako juče?... Zašto mi nisi javila da dolaziš? Kako si ušla? - ništa mi nije
bilo jasno. Mislila sam da je htela da me iznenadi i provede vreme sa
mnom. Nije znala da sam ja bila sa njim.
- Ljubavi, danas je sreda, - tiho mi je rekla mama nežno me gledajući.
- ...Nemoguće!
- Spavala si tri dana, lepoto tatina, - moj tata me gleda suznih očiju, a
glas mu podrhtava dok govori. - Bila si umorna, sunce tatino.
Muški glas je ušao u moje uši i ja sam nesvesna da to radim grčevito
pokrivala svoje telo. Moje biće je prvo registrovalo muškarca blizu mene,
a onda da mi je taj muškarac otac koji me voli.
Primetili su moj pokret. Bože, volela bih još jednom proći kroz onu užasnu
noć, a da na savesti nemam slike i zvukove koje su bili delo straha. Moj
tata je ustao sa mog kreveta, otišao do vrata i pre nego što ih je otvorio
i uspeo izaći glasno zaplakao. Mama i Athela su pogledale u njegovom
pravcu pa su i one zaplakale. Mama je pala na moje noge, jecala i
rukama gužvala svoju suknju, a sestra gledala čas u mene, čas u mamu,
čas u vrata odmahivala glavom i tiho ponavljala: „Ne, nije se to desilo
mojoj Ri."
Tad sam znala da sam im nesvesno priznala šta mi se desilo. Bilo me je
sram.
Pokrila sam dlanovima lice plašeći se da će oni videti u kakvu ženu sam
se zbog njega pretvorila, kakve besramne stvari sam sa njim radila, da će
videti kako sam surovo iskorištena, izneverena, izdana i izmanipulisana,
kako sam dovoljno slaba da je očaj jači od besa. Trebalo je da ga mrzim,
da mi se gadi, a nisam mogla.
- Mama, molim te, reci tati da dođe, - uspela sam reći nakon nekog
vremena.
- Ja ću, - skočila je Ela sa kreveta.
Digla sam se u sedeći položaj, uhvatila svoju mamu za ruku i poljubila ja.
Čvrsto me je zagrlila želeći da svu moju bol upije u sebe, da nju boli, a ne
mene.
Sedela sam naslonjena na tatina prsa, lomila prste, plašila se da
pogledam u bilo koja od tri para očiju koja su pažljivo gledala u mene.
- Oprostite mi,... molim vas da mi oprostite, - govorila sam tiho, bolno
isprekidano.
- Mi ti nemamo šta oprostiti, ljubavi, - teši me tata ljubeći mi kosu. Duboko
sam uzdahnula da bih se smirila, ali me je moja kosu koju jei on ljubio
nervirala.
- Moram vam reći, - pogledala sam ih shvatajući da je sad taj trenutak.
Moram nešto reći, dati neko objašnjenje. Bila sam zahvalna Mariti i Ianu
na poštovanju moje želje da nikom ne pričaju o užasu kom su svedočili.
364
Moja porodica samo naslućuje. Ne želim sažaljenje, ne želim da sasvim

saznaju kako sam glupa i naivna bila.
- Ri, ako sad nisi spremna, - rekla je moja majka potaknuta vidljivim
naprom na mom licu da kažem nešto.
- Želim da to kažem sad,... sad i nikad više.
- Biće ti lakše, ljubavi, - bodrio me je tata. Jeza koja mu je prošla telom
potresla je i mene.
- ... Upoznala sam jednog dečka muškarca,... zaljubila sam se u njega,
jako sam se zaljubila. Mislila sam da je i on zaljubljen u mene... Htela sam
da vas upoznam sa njim. I on je to hteo... Ostvio me je,... - htela sam da
se zaustavim ovde, ali znala sam da moram reći još nešto. - On... on mi je
rekao da ima drugu devojku. - podigla sam pogled trudeći se da se
osmehnem i slažem ih kako je to sve i kako sam ja to sve prebolela. Ali
moje oči su pričale ono što ja nisam htela. - On je bio moja prva ljubav.
Volela sam ga. On me je silovao uništio ljubav u meni... Ja ovo moram
sama da prebrodim. Neću da pričam više o njemu, - spustila sam pogled
ne želeći videti reakcije na njihovim licima. Ipak čula sam kako su
odahnuli u isto vreme. Kao da su hteli reći: „O, ako je samo to, onda je
dobro. To je groznica prvog ljubavnog razočarenja. Proćiće tebe to."
- Biće onako kako ti želiš, lepotice moja, - oglasio se tata posle par
sekundi.
Lepotice! Ne zovite me lepoticom! To me podseća na njega.
- Hvala, - rekla sam nabacivši opet onaj bledi osmeh. Čak je i on bio
lažan. - Mama, molim te navuci zastore. Smeta mi svetlost.
- Smeta ti...? Ri, ti obožavaš svetlost, - govorila je moja majka neverujući
šta je čula od mene.
- Smeta mi, - ponovila sam.
Mama je ustala i navukla zastore koji su prvi put otkad smo se nas dve
uselile u ovu kući poslužili svrsi za koju su namenjeni. - Sad je dobro, - rekla
sam malo smirenije.
- Moraš da jedeš, ljubavi, - zabrinuto me je upozorila majka.
Ne, moram samo da budem sama, - čula sam neki meni do sad
nepoznat glas u sebi. Taj glas me je uplašio. Zatvorila sam oči
pokušavajući se setiti da li sam ga još negde čula. Onda sam se setila. To
je glas onog „bića" kojem smeta svetlost, koje se hrani mojom ništa, koje
mi se smeje.
- Nisam gladna,... htela bih biti sama, - čujem sebe kako govorim ono što
u stvari ne trebam.
- Mogu li ostati kod tebe, Ri?, - brižljivo me pita sestra. - Jako sam te se
uželela.
Sama! Moram biti sama! - viče onaj glas u meni i tera me da naglas
izgovorim ono što on želi, a i meni to treba. Bila sam svesna da moja sesta
želi samo da mi pomogne, jednako kao što sam bila svesna da ja tada
365
nisam želela pomoć. Duboko sam udahnula vazduh shvatajući da želim

još spavati, ali mi on i „glas" ne daju.
- Čitaću ti, ri, pričaću ti o našoj lepoj Škotskoj, samo me pusti da budem
pored tebe, - molila je Ela boreći se sa suzama.
- Treba mi mir, - rekla sam umorno. Moja izjava je imala dvosmisleno
značenje. Ela je shvatila da želim da ona ode, što je moja sestra teška
srca i uradila, ja sam trebala duševni, unutrašnji mir, a dobila sam ono što
sam tražila - samoću ispunjenu tamom.
Tek iduće nedelje shvatila sam da se moram pokrenuti,
U danima koji su prolazili ja sam svakim danom gubila više i više energije.
Postala sam telo koje izbegava svetlost, povlači se u tamu i obavlja svoje
osnovne potrebe kad drugi ljudi spavaju. Reči su mi bile teške, misli još
teže, a kad bih i uspela da spavam prvo što bi mi palo na pamet su
besramne, bezosećajne izjave njegove i moje izdaje. Kombinacija
straha, poniženja i gađenja je bila stalno prisutna u meni, mučila me.
Jedino za šta sam se hvatala je nada da ću se, kad mi umor zatvori oči,
probuditi i shvatiti da je sve bio samo ružan san. Ta nada nije umirala ni
kad bi se budila prisiljena uhvatiti se za srce i vrat ne bih li ublažila bol. Ali
je umrla onda kad sam se setila da me i ona veže za njega. Odlučila sam
pokidati sve spone koje bi me podsetile na moj sramni poraz.
Po tišini koja je vladala u kući shvatila sam da je noć. Vrta moje sobe bila
su otvorena. Prvi put nakon više od sedam dana ustala sam iz kreveta a
da me na to nije terala samo fiziološka potreba. Ostala sam par
trenutaka stojeći u mestu da bi mi se noge privikle na težinu tela. Kad
sam bila sigurna u stabilnost izašla sam iz ove sobe i zatvorila vrata za
sobom. Nikad više nisam ušla u nju. Ta soba je bila puna prljavih
uspomena. Na tom krevetu on me je jebao, u toj kupaoni on se tuširao
sa mnom i pripremao me za jebanje, na onom stolu stoje ruže koje mi je
dao nakon što me je brutalno izjebao u usta, u tom ogledalu se divio
svom radu gledajući u telo kojim se samo služio da zadovolji svoje
„glasove". Okretala sam leđa svemu u čemu sam videla njega dok nisam
shvatila da sam okretala leđa sebi. On je bio u svemu. Da je vazduh
videla bih ga.
Spustila sam se niz stepenice, ušla u toalet, upalila svetlo i uzela makaze
u ruku. Nisam želela da se gledam u ogledalo. Gledala sam u pod na koji
je padao pramen po pramen vatreno-crvene kose koju je on „voleo".
Našla sam maminu tamno smeđu farbu za kosu koju je ona koristila da
pokrije sede vlasi.
Posle sat vremena pogledala sam se u ogledalo. Sa druge strane me je
gledala neka sasvim nepoznata devojka. Ošišana do glave, bledog,
upalog lica, beživotnih očiju, praznog pogleda izgledala je kao iz filmova
strave i užasa. Ogledalo onog što je ostalo od moje duše stoji ispred
mene, gleda me i tera da ga prihvatim.
366
- Sveti Bože! Iria! Šta ti se desilo, dete moje? Zašto nećeš sve da nam
kažeš? - budi me histeričan plač moje majke. Njene ruke su sklopljene
oko mog tela, a glava joj je zarivena u moju spavaću košulju. Shvatam
da sam zaspala na sofi u dnevnoj sobi. Onda se setim šta sam uradila od
sebe i zašto je moja majka opet očajna od bola zbog mene. Strahovit
val panike prođe mi telom od spoznaje da sam se pretvorila u osobu koja
povređuje sebe samu da ne bi bila opet povređena. Koji je sledeći
korak? Dizanje ruke na sebe samo da bi bol prestala? Ove misli su me
prestravile, a onda i dale malu dozu snage za koju sam se uhvatila kao
davljenik za vrelo željezo. Osetila sam da je u meni opet sve zapaljeno,
baš kao da se držim za vrelo gvožđe. Postalo mi je jasno ko je taj „glas"
koji upravlja mojim bićem, kog sam izbegavala imenovati, a dobrovoljno
sam ga pustila u sebe. Sad i ja imam svog demona.
Uhvatila sam grčevito majčine ruke tražeći od nje spas. - Moraš izaći iz
mene! - glasno sam mu se obratila i jako zaplakala.
- Mama, - progovorila sam kroz jecaje dugo nakon što sam prestala
plakati. - Želim da idem kući. ...Ne mogu više biti ovde.
- Naravno, ljubavi, - odgovorila mi je glasom punim nade da će mi biti
bolje.
- Ne ljutiš se na mene?
- Ne, Ri! Ko bi se mogao ljutiti na tebe, - uveravala me je tešnim glasom,
ali nesvesna da to radi samo mi je bacila so na svežu ranu.
- On. On je ljut,... jer sam mu rekla da ga volim. ...Ne brini, mama, neću
više nikad nikom reći te reči. Previše bole.
367
TRIDESETPETO POGLAVLJE - Kenrick
Univerzitet Harvard, Cambridge, USA, april, 2007.
S edeo sam sa druge strane stola u kabinet slavne profesorice

Finty Moner na Harvardskom Univerzitetu, odelenje klasične
umetnosti i antičke istorije i naizgled ja sam bio sasvim
koncentrisan na govor sredovečne žene koja je otvoreno pokazival
svoju žal jer završavam ove studije i napuštam univerzitet. Moje držanje
je za nju bilo samouvereno-ravnodušno, a za njenu asistentkinju
raskalašno-opušteno. Moner se nadala da ću ostati i pridružiti se
profesoru emeritusu Michaelu Crossu, noj i naučnom timu Discovery
kanala koji su trenutno radili na projektu „Prelazak preko Crvenog
mora". Profesor je bio njen guru, a moj izvor za biblijska tumačenja o
kojima sam pisao u svom diplomskom radu i jedan od šestorice ljudi u
Državama koji su znali moj pravi identitet. Većini je bilo čudno zašto je
jedan emertius fasciniran običnim studentom koji ima buntovan i sirov
karakter, a živi samo da jebe i bije, ali su me dodatno poštovali zbog
toga. Nisu znali o meni onu jebenu činjenicu koju je profesor znao, a to
je da sam jedan jebeni Wetmoreland. Potomak lordova još iz rimskih
osvajanja, izdanak samog vrha engleske aristokratije, čovek koji je na
ovaj svet donet sa istim razlogom zbog kog od vola prave bika;
oplodnje radi.
Privatna biblioteka i zbirka umetnosti vojvode od Claymorea su i samom
profesoru poslužile u dobijanju neprocenjivo vrednih informacija koje su
mu bile od vitalnog značaja na nekoliko naučnih radova od kojih je
čitavo čovečanstvo imalo koristi.
- Oceniti vaše znanje sa desetkom je sakrileg, - čujem profesoricu kako
priča onim svojim odlučnim, prodornim glasom. - Vi rasplažete znanjem
iz povesti.
- Istorija - ono što je pisano, povest - ono što se zaista desilo. Kao
zvanično i nezvanično, - oglasila se i mlada asistentica. Njen glas je
takođe bio odlučan, ali u drugom smeru. - Nezvanično je uvek tako
brutalno da čovek ne može poverovati da se zaista desilo, - nastavila je
Syntia svoj dvosmislen govor koji smo samo ja i ona razumeli.
- Hvala vam na saradnji, - ustanem i pružim ruku prvo profesorici, a
onda i Sintyi. Nisam imao nameru pričati o sebi. - Hteo bih čuti ovu
muziku, - rekao sam ravnodušno, sasvim svestan da dajem do znanja
da mi je muzika, koja se počela širiti, zanimljivija od razgovora o meni.
- Mi, na žalost, nemamo vremena, rekla je profesorica u svoje i Sintyino
ime, sležući ramenima. Izgledalo je kao da joj je istinski žao. Pažljivije
sam oslušnuo muziku i shvatio da ovo vredi čuti. - Violinu svira, vrlo
talentovana, studentkinja iz Škotske, - nastavila je Danch. - Iria Ayrshire
se zove devojka. Jako lepo svira. Ovo je, verovatno, proba pred
368
predstojeći koncert.
Sintya me je značajno pogledala. Znao sam da smo pomislili na isto;
jebanje u ovom istom kabinetu, gde smo se već jebali i bili skoro
uhvaćeni na delu od strane ove iste profesorice, uz muziku Irie Ayrshire.
Lagano sam klimnuo glavom u pravcu dveju žena, napustio kabinet i
pustio da me muzika vodi do cilja; muzike koju je širila neka devojka iz
Škotske.
„Violinu svira, vrlo talentovana, studentkinja iz Škotske.", prisetim se reči
profesorke. Bila je u pravu. Note koje su izlazile iz violine su ulazile
direktno u mozak, mamile sebi i omamnjivale. Osećao sam se kao da
sam u Mozartovoj operi „Čarobna frula" i to u onom delu kad Kraljica
noći sprema osvetu velikom svešteniku tako što visokim tonovima poziva
sile prirode i bogove da čuju njenu kletvu.
Dok sam se probijao kroz gužvu koja se napravila oko ulaznih vrata
amfiteatra u kom se održavala proba bio sam svestan različitih
reagovanja na moje prisustvo. Devojke su me odmeravale sa
neskrivenim, gotovo primitivnim, interesovanjem i jednim pitanjem; da li
mi se kurac diže na njih. Njihove potrebe i instinkti su probuđeni i meni
dati na znanje. Jedna od kurvi u Istanbulu mi je jednom rekla: „Mi, žene,
smo oduvek umele prepoznati opasne muškarce, a ti si otelotvorenje
opasnosti. Ima nešto u tebi što nije samo serijski zgodno, uprkos tvom
fantastičnom izgledu. Nešto... životinjsko. Ti si poput vuka okružen
gomilom domaćih kučića. Jednostavno se ne držiš kao drugi ljudi.
Zapravo, krećeš se kao grabežljivac."
Govorile su mi i da sam bahat i samouveren. Možeš misliti. Ne znam
samo otkud im to. Evo i sad dok puštam da me note vode do izvora
ljudi pored kojih prolazim mi se sklanjaju sa puta. Neki me pozdravljaju,
neki se prave da ih baš u ovom trenutku interesuje tačno vreme pa
gledaju u svoje ručne satove.
Amfiteatar je bio, očekivano, pun. Imao sam šansu sesti samo ako bih
za uzvrat pristao na razmenu tipa; moja guzica na stolici, njena u mom
krilu. Naslonio sam se na štok od vrata i lenim pogledom prešao preko
izdignutog podijuma. Nije bilo potrebe da se guram. Mogao sam sve
videti jer sam visinom nadvisio sve koji su me okruživali.
- Mala ne svira ni upola dobro kako izgleda, - dopre, poznat mi, glas do
mene.
Stiven Breyer je stajao pored mene, pričao sa mnom, a gledao ispred
sebe.
Mlađa sestra Monicke Belluci zove se Iria Ayrshire?
Ignorisao sam Breyera i usmerio svoju pažnju na violinstkinju. Stajala je sa
desne strane klavira, okrenuta mi profilom i svirala. Oči su joj bile
zatvorena, a lice je, iako nedostupno, mamilo. Bilo je nešto u njoj. Bila je
prelepa i to ne samo na onaj klasičan način od kog sam bežao jer mi je
bio dosadan, već i na sasvim intenzivniji način. Devojka koja svira
369
udaljena je od mene pedesetak metara, ne vidim joj lice, atributi se

samo naziru, a moja erekcija počinje da ludi. Vrlo brzo sam bio svestan
da sam sasvim koncentrisan na analiziranje klasično-intenzivno lepe
violinstkinje. Krenuo sam od malenih, uskih stopala, preko fino izvajanih
listova, lepo zaobljene guze, ravnog stomaka do bujnih grudi koje je
isticao tanki kaiščić oko njenog uskog struka. Plava haljina koju je imala
na sebi nije otkrivala puno kože, ali meni je bio dovoljan pogled na beli,
vitki vrat da bih u glavi video tu blistavo, belu, porcelansku kožu, kako
se presijava od znoja dok je jebem u doggy stojećem stilu pripijenu uz
zid moje kancelarije. Jednom rukom vučem je za ovu bujnu crvenu
kosu, a drugom je udaram po bujnim polutkama, gledam kako njena
bela koža poprimi jarko crvenu boju. Nos joj je bio malen i pravilan.
Namrštio sam se. Bio je to prvi put da me je privukla jedna očigledno
mlada devojka. Koji mi je sad kurac! Na devojke koje izgledaju nevino
nije mi se nikad ni pošteno ukrutio, a daleko je bio od divljanja. Prema
tako mladim devojčicama sam znao biti još veće đubre nego obično.
Dešavalo se da im pokažem kako moje telo ne reaguje na njih. Ova
mala definitivno nije spadala u onu vrstu žena koje sam odvajao da bih
zadovoljio svoju fizičku potrebu za seksom.
Muzika utihu, a centar mog interesovanja se okrenu i pruži mi pogled na
lice koje više nikad neću zaboraviti. Telo i um su mi u istom trenutku
snažno reagovali. Da me jebeš! Blago nam se osmehnula i zahvalila, a
ja sam u tom trenutku bio svestan samo njenih punih usan koje su bile
stvorene za greh i smaragdnih očiju koje su bile oči device i besramne
zavodnice, svetivce i grešnice, bibliotekarke i striptizete. Kad je budem
jebao, te tamno zelene oči će morati gledati u mene. Ovako su
prelepe, a zamagljenje od strasti, napaljenosti i želje da budem duboko
u njoj će biti nestvarno lepe. Nisam voleo biti iznenađen, a upravo mi se
to dešavalo. Iria Ayrshire je izvanredna, posebna i morala je biti moja.
Na mene je ova mala delovala kao čarobna frula na decu, opojno.
Bila je neka izluđujuća kombinacija seksualne potrebe i duboke
opuštenosti. Kao da u isto vreme doživljavam orgazam i tonem u dubok
san.
Ova reakcija mog tela bila mi je sasvim nerazumna. Imao sam ženke na
koje sam trošio svoje neiscrpne zalihe, a upravo sam overio asistentkinju.
Prvo zbog čega mi se žurilo da izažem iz kabineta Danchove je da
skinem ovu lepljivu spermu sa svoje kože i promenim odeću. Svršio sam
pre pola sata, a sirovina u meni mi je govorila da bih ovu malu mogao
još satima jebati.
Nastavio sam je gledati. Okružile su je tri devojke. Jedna od njih je
Chrisova plesačica. Pomislio sam da možda i Iria ima tako zanimljive
hobije. Devojke su joj pomogle da spakuje trvari kad im je prišao jedan
muškarac. Iako mi je bio okrenut leđima znao sam ko je drkadžija koji u
svojoj ruci drži njenu malu, belu, ruku i prislanja je svojim usnama. Nema
370
sumnje da je i na njega delovala jednako kao i na mene, i da su nam

misli išle u istom smeru i bile tu i tamo jednako prljave. Nisam sklonio
pogled ni kad me je Breyer pogledao, a moje kameno, hladno i
rtavnodušno držanje nije odavalo ništa o mojoj snažnoj reakciji na
pomisao da bi je Stiven Breyer mogao pojebati pre mene. Nema te
cene koju neću platiti da bih je imao. Ne više toliko zbog devojke, njene
gole kože ispod moje, sad je ona bila izazov koji dugo nisam imao, a on
mi je bio adrenalin.
Povukao sam se nazad u hodnik i krenuo prema izlazu iz zgrade
univerziteta. Znao sam kako se moj novi izazov zove. Ostalo je trebalo
biti lako. Trebao sam zadovoljiti potrebe svog tela, ali sam ignorisao da
je i moj um jednako snažno reagovao na nju.
Dok sam nekoliko nedelja kasnije sedeo u društvu kurvi i kriminalaca,
krvavih ruku i opijen viskijem mogao sam misliti samo na to da mi se tog
dana, u tom amfiteatru, desilo ono što niko ko me poznaje nije mogao
ni pomisliti, a kamoli reći. Ne, nisam se zaljubio na prvi pogled, ja sam
zavoleo na prvi pogled.
Cambridge, USA, 2007. godina, „ona nedelja"
Haljina posuta dijamantima koju je moja devojka imala na svom golom

telu, a za koju sam ušao u debeli minus, na mene je delovala kao crvena
marama na razjarenog bika. Njena blistava, znojem okupana, koža je
postidela i dijamante. U tom trenutku ja sam bio bik, haljina marama koja
me čini besnim, a iria matador koji će najebati kad se rešim marame. Tu,
sramno skupu, haljinu hteo sam videti raskomadanu na podu, ali proklet
bio ako je poderem.
Iria je glasno zaječala kad sam grubo zario prste u njenu kožu sa
unutrašnje strane butina, ustao sa komode sa najdragocenijim teretom u
rukama i krenuo prema krevetu. Ne znam kako je to bilo moguće, ne
znam je li to moj, previše napaljen um samo zmislio, ali ta mala zavodnica
se nije prestala nabijati na mene dok sam bio u pokretu. Obično ostanu
mirne ili ih ja skinem sa kurca. Sa Iriom je sve novo, drugačije, bolje,
intenzivnije. Da su nam životi u tom trenutku zavisili od tog hoću li se izvući
iz nje, ja bih rizikovao i ostao unutra. Nije stvar bila samo u tome što se moj
kurac zabijen duboko u nju osećao kao svoj na svom, čvrsto okomotan i
okružen vrelinom, stvar je bila u ovoj devojci koja je pristala da mi bude
žena, rodi moju decu, da mi ne samo ono što želim već i ono što mi je
potrebno, i u načinu na koji mi se davala. Voleo sam svoj kurac duboko
u njoj, a još sam više voleo kad sam izbacivao seme svog života u nju. Tad
sam morao duboko udahnuti, jako stisnuti oči i zverski urliknuti od bola
posle kog je dolazio razoran orgazam i onda pad u raj. Tako da, ako sam
za nešto mogao vezati tu reč volim, to bi onda bilo volim jebati Iriu, volim
svršavati u Iriu i volim kad me Iria baci u raj. To su trenuci u kojima ni jedan
371
moj demon nije u mom telu, ne traju onoliko koliko bi meni trebalo, ali
kad čovek nema ništa, mrvica mu je sve. A znao sam da je i mojoj devojci
isto tako, samo što ona duže ostaje u raju. Jer, iako ju je često bolelo, jer
ma koliko puta obećao sebi da ću biti nežan sa njom – nisam uspevao
jer sam u njenim očima video zadovoljstvo koje mi je trebalo, ona nam je
davalo ono što smo očajno trebali.
Držao sam u rukama njeno prelepo moje telo koje je bilo vrelo koliko je
napaljena. Pećinski čovek u meni se probudio kad sam pomislio da ovu
ženku vodim sebi kući. Da ću ostareti jebući je. Glasno sam zarežao na
sliku kako je unosim u pećinu obasjanu vatrom, spuštam na pod prekriven
krznima i bacam se na nju. Opet se prisetih teorije o evoluciji. Koje sranje.
Možda su bube evolvirale, ali muškarci ni pod razno.
Moja ženka je verovatno osetila da sam u praistoriji, pa se i ona prebacila
tamo sa mnom. Njene ruke su bile svud po mom znojnom telu. Njenim
telom je upravljala prirodna potreba za muškarcom. Nekad nisam
mogao odlučiti čim me više zaluđuje; svojim predanim telom, podatnim
rukama ili sobom. Navijam za prva dva odgovora, a moj mrak je sakrivao
istinu od mene. Zato sam se kladio na prva dva odgovora i izgubio. Sve.
Bacio sam naša tela na krevet i nastavio se silovito gurati u nju, njene ruke
su bile čas u mojoj kosi, čas jako stegnute oko mog vrata, čas na mojim
leđima. Ljubljenje je preraslo u sumanito lizanje po čitavom licu. Njene
noge su bile čvrsto oko mog struka. Primala je sa dobrodošlicom svu moju
sirovu grubost i potrebu da uđem što doblje u nju, pripijala se uz mene
govoreći mi koliko me želi i pokazivajući mi koliko voli da je je jebem. Tu
smo se slagali. Svaki njen pokret mi je govorio koliko ona voli kad je
jebem.
- Volim te, - rekla je vrišteći, isprekidano, ali nekako drugačije. Meko i
omamljujuće.
Telo mi se u istom trenutku ukočilo. Hteo sam ignorisati te reči jer sam znao
da ih ona ne misli doslovno, ali ona ih je ponovila. Duboko sam udahnuo
uvlačeći sa njene kože pomešane mirise naših tela, pokušavajući tako
umiriti demone koji su podivljali. Nabio sam se jednom svom snagom u
nju jer su oni voleli njene bolne uzdahe. Trebao sam ih zadovoljiti da bi se
smirili. Međutim takav jedan u tom trenutku, u kom je morao doći, nije
došao. Shvatio sam da se ona uzda u svoje telo koje je od tog trenutka
kad mi je rekla da me voli počelo mirisati još intenzivnije, terati me da joj
uzvratim istim rečima. Njoj trebaju te reči da bi dobila opkladu. Ne, još
gore, da bi dobila mene na opkladi. Krv uzvre u meni, a čitavo moje biće
se pobuni protiv ove devojke i reči koje je izgovorila. Pretvorio sam se u
bes. Gnev se kao provala oblaka izli iz mene na Iriu. I tad sam ih pustio.
Moje demone. Moj mrak. Raširili su mi se po celom telu, ušli mi u krv,
mozak i erekciju. Oni više nisu bili moji. Ja sam postao njihov. Znao sam
da u meni nije samo jedan demon, ali nisam znao da ih je ovoliko.
Pokazali su mi svoje lice, a kroz moje oči pokazaće se i njoj. Osetio sam
372
pumpanje krvi u erekciji, osetio sam kako je rastežem onoliko puno za

koliko ona nije bila spremna, osetio sam svaku venu koja mi je omotavala
kurac kako ostavlja tragove na zidovima njene vagine. Poludeo sam od
toga.
I iria je osetila te promene u meni koje je verovatno pripisala mojoj
promenjivoj naravi. Nije znala, nije mogla ni slutiti šta je u meni. Ali njeno
telo je osetilo opasnost. Njeni unutrašni mišići su počeli uzvraćati. Koliko
sam ja nju razvlačio, toliko je ona mene stiskala. Više nismo bili dvoje
ljubavnika u krevetu, bili smo dva protivnika u ringu koja se bore na život
ili smrt. Sa jedne strane publika je strah, sa druge gnev. Iria se stopila sa
svojom publikom. Njen glas i miris su pre ovog smirivali moju tamu, ali ona
nije mogla biti mirna kad joj je u ring ubačena nova, sveža, davno
zaboravljena, igračka. Taj njen strah ju je terao da pravi poteze koji su
godili demonima. Prvi, i najgori, je bio kad je počela skupljati noge i terati
me iz sebe. Bilo je to kao da razjarenoj, gladnoj, zveri otima mladu gazelu
u čije je meso zver već zarila svoje zube i osetila krv na jeziku.
- Kenrick, - prošaputala je drhteći od straha, ali još uvek puna nade da
će čuti te reči koje joj trebaju od mene. Takva ista bila je i one noće u
klubu kad je tražila od mene da je poljubim. Nije znala šta je čeka kad mi
vrati uslugu za uslugu i izvedem je iz tog kluba. Bila joj je važna samo
jebena opklada. I sad joj nije važno šta će biti, važno joj je da pobedi.
Ona nije ni svesna koliko nisam voleo biti pobeđen.
Pokušala me je umiriti svojim dodirima, ali od pomisli da još uvek igra na
kartu na koju misli da sam slab me je činila još gnevnijim. Neki, još uvek
zdrav, deo mene se borio sa onim ogromnim inficiranim delom da je ne
rastrgam. Borio se iako je znao da će izgubiti. I izgubio je.
- Da se nisi jebeno usudila, - procedio sam hladnim, dubokim, mračnim,
neljudskim glasom. Taj glas sam do tog momenta samo ja čuo, tad ga je
čula i ona. Od tog trenutka, siguran sam, i njoj će taj glas od svakog sna
praviti košmar.
Taj glas, to si ti. A ona te voli.
Tad sam prvi i jedini put sasvim izgubio kontrolu. Ona je ostajala uporna
u svojim tvrdnjama da me voli i tim mi sve više grebala po otvorenim
živcima. Bio sam u potpunom mraku, tama je bila svud oko mene, vukao
sam i nju sa sobom, ali ona je uporno odbijala ući. Naprotiv, vukla me je
na svetlo. Svoje svetlo. Besom ranjene zveri ščepao sam je zubima za
mlečno belu sisu kao zver koja hvata svoju žrtvu za najbolnije mesto i
odvlači je u svoju jazbinu da se sladi njom, sigurna da neće biti ometana.
Ovaj plen je bio još i sočniji jer se nije predavao, jer sam se morao boriti
za svaki novi obrok, a apetit mi nikad nije bio veći.
- Pogledaj me, - čujem je kako plače i moli me. To je njen poslednji
pokušaj. Svoj život je stavila u svoj pogled u nadi da ću videti ono što
mrak u meni sakriva. Pokazaću joj šta samo vidim.
373
Naglo sam izašao iz nje i pustio joj sisu iz čeljusti. Bolno je kriknula.
Pogledao sam prvo tu snežno-belu kožu na kojoj su se jasno videli otisci
mojih zuba i trag moje pljuvačke. Podigao sam glavu i dozvolio joj da se
sretne sa onim koji je u meni.
Hladnim pogledom sam posmatrao kako joj se krv u žilama ledi na uvid
užasa koji je probudila u meni. Zaboravila je na bolove, prestala je
plakati, a počela se moliti da ostane živa. Samo to je tražila.
- Za tebe je bolje da ne plačeš, - upozorio sam je njegovim glasom. –
Veruj mi, Iria.
Okrenula je glavu u stranu jer znam da je videla u mojim hladnim očima
ono što sam joj ja hteo pokazati, a čega nema. Odvratnost i gađenje.
Nikad mi nije bila gadna i odvratna. Čak i u tom trenutku dok mi govori
da me voli i laže mi nije mi mogla biti ružna. Bila je prelepa mala, lažljiva
kučka koja se kurvala sa mnom i samom sobom, koju ću naučiti pameti.
Vreme je za njenu lekciju.
Moj pogled je bio nemilosrdan, hladan, paralisao je i ledio joj, zaleđenu
krv u žilama jer joj je nagoveštavao ono što će joj se desiti. A ona je i tad
jebeno ostala tvrdoglava i ponavljala mi da me voli, a ja sam nastavio
biti brutalniji i pokazati joj šta voli na meni i da smo jebeno mogli živeti
tako. Nije bilo potrebno da mi govori kako voli da je jebem, zano sam to
jednako dobro kao što sam znao koliko volim da je jebem. To nema veze
sa ljubavlju na kojoj ona insistira. Povukao sam je sa kreveta do tuš kabine
i nastavio je jebati brutalnošću koju sam ostavljao po strani znajući da je
još premlada za toliko. Međutim ona je sve hrabro podnosila. Fizička bol
joj nije mogla ništa. Iria je bila jača nego što sam mogao predpostaviti.
Njen raj je bio jači od mog pakla samo zato što joj ga nisam savim
pokazao.
Bio sam u pravu. Mogao sam se iživljavati nad njenim telom koliko sam
hteo, ona bi ostala na mestu, ali kad sam joj se otvorio i pokazao joj
čoveka kom je lepo u paklu, kom je rekla da ga voli, slomila se. Ne, nije
se ona slomila. Ja sam je slomio, razbio na sitne komade i razbijene
delove bacao daleko jednog od drugog da se ne mogu spojiti. Nisam to
trebao uraditi. Nisam joj trebao govoriti za te žene koje sam tucao,
ionako sam odlučio prestati sa tim sranjima. Ali sam, kopile kakvo sam
bio, ipak to uradio.
Sedela je sklupčana na podu pokušavajući rukama od mene sakriti svoju
golotinju. Njene male ruke nisu mogle puno sakriti. Ironično sam se
nasmejao njenoj nelagodi. Izgledala je kao jedna od onih devojaka iza
kojih su prvi sati bavljenja najstarijim zanatom pa sad, kad je posao
završen, ne zna kako da se ponaša sa mušterijom i kome da ide. Otišao
sam u kupaonu po njene stvari i bacio ih na nju. Uzela ih je i privila na
svoje golo telo kao davljenik kom je bačen čamac da se spase. Brzo se
obukla, pokupila svoje stvari i krenula prema liftu. Hodala je uzdignute
glave, ponosna kao da je upravo primila orden pa se kreće prema
374
uzvišenom mestu koje joj sad pripada. Prkosila mi je. Morao sam stegnuti
šake da se savladam i uradim ono što mi je telo naređivalo; povučem je
sebi u zagrljaj, poderem sa nje tu garderobu kojom je od mene sakrivala
ono što je moje, bacim je na onaj krevet, poljupcima izlečim ožiljke koje
sam joj napravio na telu i molim je da mi dozvoli da joj izbrišem one koje
sam ostavio na njenoj duši. Umesto toga ja je gledam kako ulazi u lift i
bacam joj novčanicu da plati taksi do kuće.
Rastali smo se kao dva stranca, kao muž i žena koji su bili dugo u braku,
a nisu se ni upoznali kako treba. Gledao sam hladno kako odlazi devojka
sa kojom sam trebao ostareti. Zgužvana novčanica od pedeset dolara
je ležala pored njenih nogu. Glava joj je i dalje bila visoko podignuta, telo
dostojanstveno. Držala se poput kraljice.
Vrata lifta su se zatvorila i umesto pogleda na devojku koja se, u najtežim
trenucima, držala poput kraljice ja sam, u ogledalima kojama su bila
obložena vrata lifta, video golog čoveka ispunjenog prazninom,
gnevom, mrakom, hladnoćom i jadom. Video sam sebe i svoj život bez
nje.
U pozadini sam čuo zvuk telefona. Obavestio me je da sam dobio
poruku. Odmakeo sam se od lifta i dohvatio mobitel. Pouku mi je poslala
Iria i sastojala se od samo dve reči: Pogledaj fotografije.
Bacio sam telefon negde u stranu, dohvatio flašu sa viskijem i povukao
jedan velik gutljaj. Izašao sam onako go na terasu sa flašom u ruci i
tišinom u ušima koja me je gušila. Odjednom je nisam mogao podneti.
Seo sam na jednu od balkonskih stolica i pogledao u svoju, još uvek
napregnutu, erekciju.
- Prokleta bila, Iria, - gnevno sam urliknuo videvši njenu krv na svom kurcu.
– Prokleta bila i ti i tvoja opklada i te reči, - još uvek sam krivio nju za sve.
Negde duboko u sebi sam znao da ću vrlo uskoro biti upoznat sa
činjenicom da sam zajebao život za koji sam mislio da mi je nevažan, a
ona mi je pokazala kako je lepo živeti i biti živ. Još gore je što sam
upropastio život koji sam zavoleo više od svog.
Kao da sam tek onda shvatio šta sam njoj i nama uradio. Ustao sam sa
stolice pokušavajući da se smirim, ali moja savest mi nije dala. U koju god
stranu da sam pogledao video bih nju. Sve je mirisalo na nju, sve
podsećalo na nju, svuda je bila ona. Njene slike i glas su me pratili dok
sam onom istom snagom kojom sam trgao telo i dušu bacao i lomio sve
po stanu. Ništa nije ostalo na svom mestu. Sve što sam mogao razbiti bilo
je razbijeno. Jedino što je ostalo na svom mestu je elektronski okvir koji
sam kupio da bih, zajedno sa njom, mogao uživati u našim fotografijama.
Iza sebe sam ostavljao krvave tragove jer su mi ruke i stopala bili obliveni
krvlju. Stao sam ispred okvira i pustio da mi zaustavljeni trenuci prolaze
ispred očiju. Znao sam šta ću videti na njima, ali sam se nadao da ona
neće primetiti ono što ja jesam. Zavoleti je za mene značilo biti pobeđen,
375
suočiti se sa prošlošću, oprostiti i zaboraviti. A to nisam hteo. Nisam ni

smeo.
Ne znamo koliko dugo vremena sam stajao tu i gledao u ljubav. Da, to
je ljubav, te oči i ta tela su se voleli. Ja sam zaboravio kako ona izgleda,
a nisam dopustio Irii da mi ukaže na nju, iako mi ju je ona pokazivala.
Prisetio sam se njenog lica kad mi je rekla da me voli.
- Iria me voli! – odjeknuo je glas očaja iz mene. – Voli me. I ja nju volim.
Verujem ti, maleno.
Hteo sam je pozvati, ali u onom kršu nije bilo šanse da pronađem mobitel.
Otišao sam do toaleta, saprao krv sa svojih nogu i ruku i na brzinu povadio
komadiće stakla koji su mi se zarili u kožu. Znam da ih je još puno ostalo,
ali kasnije ću se pozabaviti njima. Možda budem imao sreće pa dobijem
trovanje krvi.
Prvo sam par puta pokucao, a onda i pozvonio na vrata od Iriinog stana.
Znao sam da je ona unutra jer je stan bio osvetljen. Vrata mi je otvorio
visok, crnokos muškarac obučen sav u crno. Po izgledu bih rekao da je
malo stariji od Irie, a mlađi od mene. Bio mi je poznat, ali u tom prvom
momentu jedino pitanje koje mi je padalo na pamet je bilo: Otkud drugi
muškarac u kući moje devojke?
Ljubomora buknu u meni kao ekspolozija. Gurnem ovog muškarca, uđem
u kuću i zaputim se prema Iriinoj sobi. Zastao sam kod vrata videvši Iriu
kako leži na svom krevetu. Odahnuo sam.
- Šta hoćeš? – pitao me je crnokosi momak glasom koji me je podsećao
na moj, dubok, promukao, mračan i pun nepoštovanja. Poznavao me je.
Onda sam se setio. On svira sa njom.
- Ian, ko je na vratima? – čujem ženski glas i odahnem. Dobro je, Iria nije
sama sa ovim tipom. – Ti? – uzviknula je ona Iriina blesava r'n'r drugarica.
Izgledala je kao da se na javi sesreće sa najgorom noćnom morom.
- Moram videti Iriu, - rekao sam jednako drsko odmah prelazeći na stvar.
- Ne želi te vidi, jebo te - kaže mi Ian besno.
Hteo sam ga pribiti uz zid i pitati sa kojim pravom on moju devojku brani
od mene? Kakva prava on polaže na nju? Ljubomora koja je buktala u
meni činila je da zaboravim šta sam ja uradio toj devojci koju još nazivam
svojom.
- To će mi ona reći, Ian, a sad mi se jebeno skloni sa jebenog puta, -
zapretim mu glasom koji je ljubomora pravila još ljućim, mračnijim,
gnevnijim i ogorčenijim. Bio sam kao ogromna, ljuta zver u kavezu iz kog
mi nema izlaza, a slutio sam da me čeka nešto još gore. Nešto još mnogo
gore.
- Rekla je meni. Hteo sam te pozvati da dođeš po nju. Rekla je da te ne
zovem, da si ljut na nju, da nećeš da je vidiš, a ni ona tebe ne želi gledati.
Jeza mi je prošla telom. Znao sam da se nešto dogodilo, nešto što ne
znam, a moram znati. Da dođem po nju? Imao sam toliko pitanja, ali luda
drugarica me je preduhitrila.
376
- Kako si mogao da je ti sam ne vratiš kući, Hunter? – siktala je na mene

ova devojka koja mi je u tom trenutku više ličila na lavicu nego na ludu
drugaricu. – Ti si jednako zlo kopile kao taj taksista u čiji auto si je stavio.
Znaš li gde ju je Ian našao? Na plaži na kojoj se narkomani prostituišu da
bi zaradili pare za drogu.
Jebote! U tom trenutku sam znao da ću postati ubica. Hteo sam da
lomim sve oko sebe. Stezao sam zube, zarivao noke u svoje šake, sve u
meni je plamtelo od besa, očaja i bola.
- Šta joj je radio? - čujem svoj dubok, promukao glas. Glas koji najavljuje
užas koji ću napraviti.
- Pogledaj njenu odeću, pa sam u glavi zamisli šta joj je radio, - besno mi
je odvratila lavica bacajući gomilu poderane odeće na mene. Uhvatio
sam bačene stvari, prineo ih svom licu i uhahnuo miris Iriinog tela
pomešanog sa mirisom peska.
I dok sam ja držao glavu zarivenu u njene stvari Ian me je drsko upoznao
sa užasom kroz koji je moja devojka prošla, a za koji sam ja bio kriv.
- Hteo je da je ovlaži prstima i jezikom, a ja sam naišao u onom trenutku
kad je izgubio strpljenje i nameravao je silovati na suho. Jesam li dovoljno
slikovit ili želiš još detalja?
Nisam više mogao da se suzdržim. Iz mene je izašo krik koji je ličio na riku
ljutog lava. Maria Rosa i Ian su ustaknui, a iz Iriinog tela se čuo glasan
uzdah. Zaštitnik, htela je da joj budem zaštitnik, a prvi put kad sam imao
priliku da je zaštitim mene nije bilo kad me je trebala. Zašto je nisam sam
odvezao kući? Zašto sam je uopšte pustio da ide od mene? Jebote. Pa
raskomadaću tog gada. Zubima ću mu trgati deo po deo mesa sa
kostiju.
- Moram biti sa njom, nasamo.
- Samo preko mene mrtve, Hunter, - usprotivila mi se Maria Rosa. Iako joj
je glas drhtao koliko ju je bio strah, ona nije napuštala Iriu.
- Rekao sam ti da sam tamo na plaži pitao Iriu da te pozovem, rekla mi
je da si ljut na nju, da ne želiš da je vidiš, a ni ona tebe. Ne znam šta se
desilo između vas, ali Iria je sada devojka koja još dugo vremena neće
moći podneti muškarca u svojoj blizini.
Ignorišem Iana i obraćam se Maria Rosi koja stoji na putu između mene i
Irie.
- Maria Rosa, ostavi nas same. Insistiram, - kažem joj jednim od svojih
zapovednih tonova kojh imam čitav repertuar, a svi su dovoljno ubedljivi.
- Maria Rosa, - mirno progovori Ian. - Od njega joj ne preti opasnost. On
je dovoljno učinio. Mi smo ispred vrata.
Zatvorim vrata i pogledam u krevet na kom je spavala moja usnula
lepotica. Maria Rosa joj je verovatno dala nešto jako za smirenje. Iria je
spavala čvrstim, ali nemirnim snom.
Njena naga lepota je kidala sve u meni. Pomisao da je neki drugi
muškarac gledao ovo isto telo i hteo imati nešto što je pripadalo samo
377
meni me je prvo izluđival, pa onda lagano, na tenane ubijala. Zaškripao

sam zubima ljut na sebe zbog th misli. Njeno telo je preživljavalo pakao,
a sirovina u meni je mislila samo na to da ostanem prvi i jedini. Moje
telo je reagovalo na njenu golotinju, ali na drugi način. Želelo je samo
se stopiti sa njenim, samo to, bez pomeranja bi doživelo vrhunac, ali ne
zadovoljstva, već ljubavnog sjedinjenja u znanju da pripadamo jedno
drugom. Mrzeće me zbog ovog još više, znam to, ali njen muškarac u
meni ne može podneti otiske drugog muškarca na njoj i još gore, u njoj.
Znao sam da su oni koje sam ja te večeri ostavio povezani sa bolom i
užasom kroz koji je ona prolazila, ali morao sam obrisati dodatni,
preuzeti ih na sebe i živeti sa njima. Nisam znao kako, ali to nije bilo ni
važno.
Ostao sam samo u donjem vešu koji mi je neugodno stezao nabreklu
erekciju i legao pored nje. Nisam je dodirivao rukama, ni telom. To su
morale biti samo usnejer je one nikad nisu povredile. One su je uvek
samo obožavale.
Obožavao sam svaki milimetar nje. Prelazio usnama po koži, skupljao
njenu bol i upijao u sebe. Najteži deo sam ostavio za kraj. Raširio sam joj
noge i prvo je ljubio sa unutrašnje strane butina, a onda i njenu vaginu
koja je bila bolno otečena. Mirisala je na sapun od jasmina, ali ja sam
namirisao i druge mirise. Jedan je bio moj, drugi je pripadao nekom
drugom mužijaku. Miris je skoro neuhvatljiv, ali meni nije promakao.
Mislio sam da ču probiti dušek na kom je spavala koliko sam zarivao
prste u njega. Ta količina besa, gneva i mržnje prema nepoznatom
mužijaku je u meni probudila ubilački nagon. Obožavao sam je usnam,
jezikom kupio tragove njegovih prstiju iz Iriine unutrašnjosti i zaklinjao se i
sebi i njoj da na ovom svetu više neće postojati taj miris.
- Tako si lepa, malena, - tiho sam šaputao ležeći kraj nje i upijajući njeno
lice u svoje oči. - Neću te sad moliti za oproštaj. Sad ga ne zaslužujem.
Jednog dana, ne znam kad će to biti, kao što sam te upravo obožavao
usnama, ponizno ću te na kolenima moliti da mi oprostiš, da mi dozvoliš
da zaslužim da te volim, da zaboriviš šta sam ti uradio. Žao mi je što sam
pustio moje demone na tebe. Davno sam ih pustio da unište sve u meni
i ubede me da je lakše živeti bez ljubavi. Nema opravdanja i
razumevanja za ono što sam ti uradio, - duboko sam uzdahnuo, napravio
pauzu, a onda nastavio da pričam promuklim, drhtavim glasom. - Video
sam na našim fotografijama isto što i ti. Tebe je lako voleti, ljubljena. Teško
te je biti dostojan. Na našim fotografijama ti si videla ono što sam ja
odbijao da vidim. Ima nade, ljubljeno. Nije sve izgubljeno. Nemoguće je
izgubiti svu ljubav koju osećamo. Ja znam zažmureo na nju, ali sam je u
sebi osećao.
Prestao sam pričati da bih nastavio uživati gledajući je jer sam znao da
su mi ovo poslednji trenuci, da će morati proći još puno vremena kad
budem dostojan da je molim za oprost. Ma šta da sam rekao u tom
378
trenutku, moje reči, iako iskrene i iz srca, bile su prazne i bez pokrića.
Vrisak koji se oteo iz Irie i njena reakcija da potraži spas u rukama dželata
me je oborila, uništila i dotukla. Grabio sam je u naručje očajno moleći
da pronađem bilo kakav način na koji bih zaustavio ovo lomljenje nje.
Tad sam prvi put u životu zaplakao. Grlio sam život mog života i plakao.
Kroz glavu su mi prolazila lica Irie i Henrya. Bio sam proklet kad sam ubio
ono što sam u životu najviše voleo. Da nisam pravio sranja, onaj dan kad
je Henry poginuo, ja bih bio sa njim. Henry nikad ništa nije radio bez mene.
Da sam dopustio Irii da me voli, ona bi bila zdrava, cela, bila bi moja Iria.
- Šta nije u redu sa mnom? – jecajući, kroz plač me pita moja ljubav.
Jebote, pa ona krivi sebe.
- Ti si savršena, ljubljena, - kažem joj glasom kojim sam joj otkrio svoje
skrivane emocije.
- Zašto... zašto si me izdao onda? – grcala je u suzama.
- Znao sam za vašu opkladu. Kad sam imao osam godina saznao sam da
sam rođen da bih bio iskorišten. Tad sam se zakleo sam sebi da me niko
nikad neće iskorištavati. Devojka koja je svirala violinu i devojka koja me
je na podijumu onog kluba molila da je poljubim, nije bila ista. Brzo si
pristajala na sve. Zato sam bio uveren da ti je više stalo do pobede, nego
do mene. Delovala si kao spremna na sve, samo da pobediš. Kad si mi
rekla da me voliš, prvo što sam osetio je bilo totalno poniženje, a onda i
nekontrolisan, divlji, bes koji u toj količini nikad nisam doživeo, a moj pre
tebe je više priličio zveri, nego čoveku. Ta zver u meni brzo je umirala, ali
je bila dovoljno jaka da te ne sprečim da uđeš u onaj lift onako ponosan
posle svega što sam ti uradio. Tad sam prvi put u životu bio izgubljen. Tek
onda sam shvatio da su te tvoje reči meni važnije od vazduha koji trebam
udahnuti da bih živeo, da si mogla osetiti koliko mi one trebaju samo zato
jer si ih iskreno osećala, jer su i moje tebi jednako jako trebale.
- Želim da umreš! - rekla mi je padajći u san. To je i mislila.
- Volim te, Iria! Volim te, ljubljena! - rekao sam nikad prisebniji. To sam i
mislio.
Na ovom svetu ima više ljudi koji me ne vole od onih koji me vole, ali ne
verujem da me iko iz te prve grupe želi mrtog. U svakom slučaju, iako ih
ima, niko to još nije rekao glasno, a pogotovo ne meni u lice. To je mogla
samo ona, ljubav. Pogledao sam u sat na svojoj ruci. Nije prošlo više od
pet sati od kad mi je rekla da me voli i da želi da umrem. Koliko je tanka
linija između ljubavi i mržnje sam video još kao dečak, ali ova, povezana
sa strasti, je ubedljivo najtanja. Zato Iriina ljubav i mržnja i jesu tako usko
povezane.
Ustao sam sa Iriinog kreveta jer sam od tog trenutka shvatio da skrnavim
sve što je ona naslanjajući se na nju, mešajuči vazduh koji udišemo. Uzeo
sam stolicu koja je uredno stajala kraj radnog stola, primakao je krevetu,
seo i gledao ljubav. Da, tako ona izgleda. Moje oči su je davno
prepoznale, ali srce je reagovalo previše kasno. Mislio sam da je ono
379
prazno, da sam uspeo ubiti svako osećanje, da sam uspeo u sebi ubiti
čoveka koji oseća. Svesno sam joj otvorio vrata praznine i tame mog srca
jer sam bio ubeđen da sam bezbedan, da u njemu nema ništa što bi
ulazak ljubavi mogao uzburkati, probuditi, a onda i podići. To je bio jedini
razlog zašto sam pustio Iriu da mi se približi. Šanse da će ona izaći kao
pobednik su bile jednake mogučnosti da janje, koje je ubačeno
gladnom vuku u jazbinu, izađe živo. Čuda se dešavaju, ali samo ako je
ljubav umešana.
Napolju se počeo rađati jedan novi dan, a ja sam sedeo na stolici i upijao
Iriin profil.
- Mrzim... mrzim te, Kenrick. – otrže se iz Iriin glas. Prvo je to bio kao šapat,
a onda je sa svakim novim slovom bio se glasniji. Ustao sam pomislivši da
je ona budna, ali nije bila budna. Spavala je čvrstim snom, a plakala je u
snu. Buncala je, postalo mi je jasno. Spustio sam glavu sebi u šake. -
...Zašto,... zašto si me izdao?... Znaš li koliko sam... te zavolela? ...Šta ti je
još trebalo? ...Mogao si mi reći, sve bih ti dala... – bolno je govorila. – Sve...
sve... sve. Toliko sam te volela...
Zario sam prste u dušek njenog kreveta i pustio da mi svaka njen reč
pogodi u tek probuđeno srce. Nikad za sebe nisam pomislio da sam glup
ili budala, a sad vidim da sam ja jedna glupa budala. Život mi je
konstantno davao sve, a ja sam iz nekog tvrdoglavog inaćenja sve
uništavao i bacao, a sve to pod izgovorom da se radilo o mom ponosu.
Koji mi je bio kurac, zašto sam joj morao priznati da sam nastavio biti sa
drugim ženama? Jesam, na samom početku težio tome da me Iria
prihvati takvog i da i ona uđe u to kolo, ali to je bilo prvih par sati, možda
čak ni toliko. Ali nije bilo ni zbog tog. Hteo sam je povrediti, kazniti. A
postigao sam još više.
Vrata sobe su se otvireš i u prostoriju koja je mirisala na jasmin uđe Ian.
- Iria! – povikao je jer je mislio da je ona budna.
- Spava, - prošaputao sam muklo. – I sanja čoveka kog sam joj pokazao...
– tu sam zastao. Podigao sam glavu, pogledao Iana pravo u oči,
pokazao mu sebe i dodao. – Sanja mene.
Ian je samo malo ustaknuo, ali se brzo povratio. Uzvratio mi je pogled
skoro identičan onom koji sam mu maločas pokazao. Klimnuo sam mu
kao bratu za kog sam tek saznao da ga imam. Ako postoje braća po
tami onda smo braća. Ne znam koji kurac je njemu, ali mi je jasno da je i
on u kurcu kao ja.
Ian je izašao ostavljajući me samo sa Iriom.
- Kako si mogao da me pitaš da se... udam za tebe,... rodim ti decu,...?
Sve bih... ostavila! Nisam ti... dobra,... nisam ti bila dobra... prljao si me...,
- nastavila je da bunca bolno jecajući.
Da mi je ovo govorila u svesnom stanju te reči bi mi bile teške za podneti,
a ona je bila u bolnoj nesvesti. Da je svesna, možda mi ništa od ovog ne
bi ni rekla, možda bi me samo dostojanstveno ostavila, ali ovo su bile reči
380
njenog srca koje sam slomio, raskomadao. Svaki razbijeni pa rasut deo je
govorio ono što ga je mučilo dok je još bio u celini, pripovedao o svojoj
boli i prekoravao me.
- Nisam ti bila dobra... zato si me bacio svom taksisti.... Sad sam prljava...
– jecala je kao da ponovo preživljava sve to što joj se desilo na plaži.
Ove besvesne reči izgovorene bez kotrole razuma ispuniše me ućasom.
-„Svom taksisti"! – jeknuo sam očajno. - Nije on moj, ljubljena. Ne bih te
dao nikom, - povikao sam očjno je drmajući da se probudi i čuje me. –
Nemoj to da misliš. Lud sam za tobom, Iria.
- Neću od tebe,... a moram... – bolno je udahnula, pa nastavila. -
...Moram od tebe,... moram....Ne podnosim više, ne postojim više... sve si
uništio...
Jecaji su utihnuli, plač prestao, ona se smirila, a ja sam nastavio sedeti
pored nje i upijati lepotu ljubavi. Na umu mi je bila osveta i iskupljenje.
Želim ljubav, ali zasluženu ljubav. Ispred mene je mračna staza posuta
trnjem na kojoj ću morati ostaviti puno krvi, suza i znoja. Ne znam koje će
mi vreme biti potrebno, ali moja borba da povratim Iriu počinje prvim
korakom. Nema tog šta ne bih dao da nas dvoje nastavimo gde smo
stali, ali Iria ne zaslužuje muškarca sa kojim nije načisto hoće li je povrediti,
a ni ja ne mogu garantovati. Upravo sam otkrio ljubav, a ona mi je
odmah pokazala i svoju drugu stranu, posesivnu ljubomoru koju bi moji
demoni mogli lako iskoristiti. Moram se osloboditi demona, moram
zaboraviti prošlost, moram uraditi još puno oga što bi mi bilo puno lakše
kad bih imao podršku svoje ljubljene, ali u bitku moram sam, razoružan i
sa povezom preko očiju. Nisam znao kako ću pobediti, znao sam samo
da moram pobediti. Cena nije bitna.
Ian je otišao, Maria Rosa je sedela sa druge strane Iriinog kreveta i nežno
joj milovala rumene obraze i vatrenu svilu njene kose. Ja sam morao lomiti
prste i zamišljati svoje ruke na tim mestima gde su bile Maritine. Prisećao
sam se dana kad sam je prvi put video, kako je bila obasjana srećom,
njene haljine, beline njene kože. Prisetio sam i svog sirovog plana da je
samo izjebem, zadovoljim svoje seksualne apetite i ostavim. Jebi ga, na
kraju sam to i uradio.
Nisam bio svestan da se ona probudila, da leži i gleda me. Tek kad sam
čuo njen odlučan, hladan glas toliko nalik mom znao sam da je kraj.
- Marita, možeš li nas ostaviti nasamo, - obatila se zapovednim tonom
drugarici. Nije gledala u nju, gledala je u mene.
Maria Rosa je potvrdno klimnula glavom i sama iznenađena bojom Iriinog
glasa i njenim tonom.
- Zašto si još uvek ovde? – pitala me je hladno, nimalo nežno. Taj glas nije
bio njen. Znao sam ko joj ga daje.
- Iria, ne puštaj ih unutra, - zarežao sam ne na Iriu, na ono što je u njoj.
Shvatila je o čemu pričam. Pustila je suzu, prkosno isturila svoju bradicu,
pogledala me očima punim krivnje i rekla: - U meni je.
381
Jebote, Iria, ne!

- Nisi mi odgovorio na pitanje, - drsko mi je ponovila.
Nemam više šta da izgubim, a da me jebeš ako ću joj dopustiti da od
mene pravi miša. – Čekao sam da se probudiš, - odgovorio sam joj tonom
kojim se obraćam ljudima koje poštuem, a ne dam im da me zajebavaju.
- Probudila sam se. Nisam spavala kad si... kad si mi uradio ono. Nema
više onih... tragova, ali si pojačao svoje.
To mi je bila namera, ljubljena. Nasmejao sam se u sebi radosno, ali nisam
dao da ona to primeti. Ostao sam ozbiljan, a imao sam još toliko toga da
joj kažem. Želeo sam joj reći da je ne bih dao ni jednom muškarcu, da
sam sve te tragove uzeo na sebe, ali za nju je ta tema još živa rana.
Sećanja su još uvek živa. Ne mogu spašavati sebe na njen račun.
- Rekao si da me voliš?
- Rekao sam ti istinu.
- Voliš kad me jebeš, da pokazao si mi, - nastavila je da mi prkosi.
Pogledao sam je strogim pogledom. Kako sam ikad mogao poželeti da
ona upotrebljava te reči? Nije ni čudo što im se onoliko protivila. -Uradila
bih sve za osobu koju volim. Bila sam spremna napustiti majku, ostaviti je
da živi sama ovde samo da bih tebi pravila društvo u krevetu jer ti voliš
jebati, bila sam spremna okrenuti leđa svim svojim snovima da bih mogla
ispuniti tvoje. Da li me tako voliš?
- I tako.
- Kako još?
- Tako da ću uskladiti svoje snove sa tvojim.
- Ne znm kako sam mogla pomisliti da bi led i žar mogli biti zajedno. Ili led
ugasi žar ili žar otopi led. Ne mogu zajedno. ...Toliko se kajem. Kajem se
za sve što sam uradila sa tobom. Mrzim sebe što sam ti dopustila da mi
radiš sve one prljave stvari.
Hteo sam da povičem da nije bilo prljavo, ali sam se zaustavio. Naavno
da je bilo. Uprljao sam sve.
- Sanjam da te nikad više ne vidim.
- Nećeš me više nikad videti,... ljubljena.
- Nadam se da ti mogu verovati, Hunter. Izađi iz moje sobe, moje kuće,
mog života i proklet bio za sve vekove, izađi iz mene, - vrištala je izlazeći
iz kreveta i bacajući se na mene. Prihvatio sam je na svoje grudi i pusti je
da viče na mene i udara me koliko hoće. Dok je sedela u mom krilu i
praznila svoj bol na meni bio sam siguran u tri stvari; Iria me voli, Iria samo
izgleda krhko i da Iria ima tešku ruku za jednu damu.
Kad je od umora klonula na moje grudi, a od njenog histeričnog plača
ostalo tiho jecanje uzeo sam je i premestio na krevet.
- Izdaju ti nikad neću oprostiti. Odlazi. Zauvek, - rekla mi je prkosno,
ponosno okrećući glavu od mene. Pogledao sam je još jednom. Na tom
krevetu nisam ostavljao ljubav, ostavljao sam ledenu kraljicu. Videćemo
382
se mi, u to ne sumnjam, samo ona neće više nikad videti Kenricka

Huntera, a ja više nikad neću videti Iriu koju sad ostavljam.
Ušao sam u kancelariju i sa zaštićenog kompjutera, koji nisam smeo imati,
potražio informacije koje su mi trebale. Taksista se zvao Luis Richardson,
četdeset godina, nije bio oženjen, živeo je u iznajmljenom stanu u
Bostonu zajedno sa dve dvadesetogodičnjakinje poreklom iz Azije. Ovo
me nije čudilo. Ti matori preverznjaci su obožavali tucati Azijantkinje jer su
im izgledale kao devojčice, a nisu to bile. A verovatno je i on naseo na
priču da su im rupice između nogu jednake veličine onima na očima. To
je sranje. Uverio sam se u to.
Trenutno, manijak, nije bio u smeni. Odlučio sam da sačekam da se
prijavi. Preverznjak verovatno radi samo noću. Sa zaštićenog broja
pošaljem poruku u kojoj sam poslao ime, broj telefona i fotografiju.
Nisam sumnjao da Luis neće zagristi mamamac i odbiti ponudu koju mu
u lice baci jedna od devojaka Mademoiselle Cat. Ljudi koju su znali za
njene skrivene strasti, među kojima sam bio i ja, su je zvali Madame
LaLaurie. Svoju skrivenu stras Madame je otkrila dok je bila jako mlada,
kad je njen sused pokušao iskoristiti odsustvo njenih roditelja, opljačkati
im kuću i jebati jedva punoletnu ćerku. Mlada Mademoiselle ga je
savladala, a onda vezala i u naredna tri dana davala mu tablete za
potenciju i adrenalin razmućene u vodi. To šta mu je radila otišlo je u
istoriju. Sada je u kasnim pedesetim, a njen apetit je iz godine u godinu
sve veći. Luis Richarson ne sluti da ću se potruditi da zadnje sate svog
života potroši prolazeći kroz pakao, pre nego što ga pošaljem tamo.
Otišao sam do zgrade u kojij sam živeo i u podrumu našao stvari koje sam
koristio za posao na ulicama Istanbula. Sačekao sam da padne mrak,
navukao čizme na noge i obukao kombinezon. Fantomku i rukavice sam
stavio u džep. Iz tašne sam izvadio zaštićen mobitel i okrenuo jedan broj
u Charlestownu. Znao sam ko će mi se javiti.
- Dolazim za tridesetak minuta. Trajaće do sutra ujutru, - rekao sam i
prekinuo vezu.
Napolju je bio uveliko mrak kad sam izveo motor iz garaže i uputio se na
dobro poznatu adresu.
Kuća Mademoiselle Cat se nije razlikovala od prosečnih kuća u
Charlestownu, gradu poznatom po najprofesionalnijim plačkašima
banaka na svetu. Možda je Mademoiselle imala malo više vremena za
svoj cvetnjak, ali tu se razlika završavala. Motor sam parkirao pedest
metara niže. Kad sam stao ispred ulaznih vrata stavio sam fantomku na
glavu, navukao rukavice i otvorio vrata kuće.
- Šta sam ti uradio, manijaku bolesni? – vikao je muški glas iz prostorije
ravno od mene.
Prizor je bio kao iz pakla. Gola madame je stajala je iznad muškarca koji
je bio zavezan za krajeve keveta, zadovoljavala se prstom, a on je protiv
svoje volje po uticajem opijata bio sve napaljeniji i napaljeniji. Sretstvo za
383
potenciju dizalo mu je kitu, a adrenalin davao volju za seksom, njegov

um se gadio svega. Oko kreveta su sedele Madmemoiselline devojke i
zadovoljavale se. Pogledao sam u Madame. Izraz na njenom licu mi je
bio dovoljan garant da će me manijak sutra želeti zubima rastrgati. To će
biti dobro. Ugovorio sam borbu na život i smrt za sutra uveče.
- Meni ništa, ahhhh, - stenjala je Madame spuštajući mu se na kurac i
lagano ga jahajući. Manijak je takođe nekontrolisano zastenjao.
Gađenje i bes na njegovom licu su bili na granici ludosti. – Njemu, - klimnu
glavom u mom pravcu.
- Ubiću te, pederčino jedna,... ahhhhh u jeboteeeee, - zastenjao je.
- Prvo ću ja tebe svojom pedesetosam godina starom pičkom,... ahhhh,
a vi se onda obračunavajte, - govori Madame još više izazivajući bes iz
tipa kog je sve snažnije jebala.
- Šta sam ti radio, ološu? – vikao je na mene ućasnuto svestan da pomera
svoje kukove na gore i učestvuje u seksu.
- Sutra naveče, - rekao sam i napustio kuću.
Claymore, Ujedinjeno Kraljevstvo, 2007. godna, deset dana nakon „one

nedelje"
Na povratku za Britaniju ja sam prvo posetio moju porodicu u Grčkoj.

Trebao sam ih tad upoznati sa Iriom, ona je trebala biti sa mnom na tom
putu, u tom avionu, u mom životu. Deca su odmah primetila razliku na
meni. Bili su mali da razumeju, ali dovoljno pametni da vide. Rekli su Zoyi
da izgledam kao njihov ujak kad su njegovu dragu dali drugom čoveku
za ženu. Nikad neću zaboraviti Zoyin izraz lica kad mi se nakon ručka
obratila i pozvala me u šetnju. Imao sam želju da joj smrskam lice i
zgužvam joj onaj pobedonosni osmeh sa lica, ali sam se suzdržao zbog
dece.
Zajebao bih stvar kao sa Iriom da se nisam uspeo kontrolisati i smiriti svoj
bes. Zoya se nije smejala mom bolu, njen smeh je značio radost što sam
otvorio svoje srce i uverio je da ono nije mrtvo. Ona nije znala da gubitak
srca može toliko jako i dugo da boli, a ja da dobijanje srca može ovoliko
boleti. Znao sam da nam je treblo da se otvorimo jedno drugom, znala
je to i ona, ali, kako mi je rekla, pre nisam bio dostojan njene priče. Jebi
ga, mogao sam i bez nje. Mogla je i Iria. Jebote, zar je ona morala biti
žrtvovana, slomljena i ubijena da bi jedna devojka na drugom kraju sveta
i ja počeli da se suočavamo sa svojim demonima i borimo se protiv njih.
„Njoj je potrebno vreme da pokupi, a onda spoji i zalepi svaki slomljeni
deo nje. Znam da ćeš je prihvatiti i sa ožiljcima. Ma koliko mi hteli i želeli
da bude kao pre, to je nemoguće, a nije ni realno. To ne može biti za par
meseci, godinu ili dve. ...Deca su mi rekla da bi voleli upoznati Iriu."
Zagonetno mi se osmehnula Zoya dok su me njih troje ispraćali na
aerodrom.
384
„Nisam pominjao njeno ime."

„Ali si je sanjao." Pomilovala je Farhana po glavi.
U Engleskoj su me dočekali baka, otac, Anita I sestre. Svi smo se promenili,
ali su moje promene svima padale u oči. Baka mi je, sa žaljenjem rekla
da sam još hladniji I nepristupačniji. Otac je bio srećan da sam u njegovoj
blizini, mada sam mu jasno dao do znanja da se ništa nije promenilo.
Hteo je sina koji ispunjava dužnosti - tu sam. Sin Dužnost.
Insistirao sam da se zvanična ceremonija dodelivanja titule obavi što pre
da bih se mogao povući na imanje koje sam izabrao da bude moje dok
ne nasledim Claymore od oca. William je imao planove da se on u moje
ime odrekne vojvodstva i povuče, ali sam ja bio kategorički protiv.
Preuzeti Claymore je čitav izazov koji bih ja rado preuzeo jer mi je bio
potreban da ne mislim na Iriu, ali sam odustao kad sam shvatio da ću,
onog dana kad preuzmem titulu biti meta za ambiciozne roditelje i da
će sama titula zahtevati i vojvotkinju, a ja sam već odlučio da će se moja
vojvotkinja zvati Iria Ayrshire Mac an t-Sealgair Westmoreland.
Kad sam imao potrebu da budem sa bratom i dedom uvek sam dolazio
sam. Čak ni na njihovom pogrebu nisam bio sa porodicom. Došao sam
kasnije, kad su se svi razišli.
Taj dan je, gledajući na kalendar, bio letnji, gledajući realno bio je jedan
od onih koji najavljuju prelazak iz jeseni u zimu. Doduše, kad sam krenuo,
na nebu nije bilo ni jednog oblaka. Tim, valjda, mogu opravdati što sam
kraj humki stajao u majici kratkih rukava i jeans pantalonama. Kiša mi se
slevala niz telo, vetar me šibao, a ja sam stajao i pričao, kao što uvek
radim. Imao sam puno toga za ispričati. Nisam na ovom mestu, na kom
sam uvek bio iskren, bio šest godina.
Pričao sam o vremenu koje sam proveo u Turskoj, Afganistanu, mom
izbegličkom životu i putu iz pakla Afganistana do susreta sa mamom. Moj
monolog je trajao par sati. Trebalo mi je vremena da iz sebe izbacim da
sam stekao novu porodicu, da sam dobio dve sestre i brata, da sam
diplomirao, kasno uvideo da sam se zaljubio, da sam pronašao ženu o
kojoj mi je deda pričao, a onda je uništio, da sam zbog nje, u tuči na život
i smrt, ubio čoveka koji ju je pokušao silovati posle nego što sam je ja
silovao. Ubio sam ga od batina, a njegovim telom nahranio borilačke
pse. Priznao sam da na duši nemam tog čoveka, ali imam ubijenu ljubav.
Priznao sam i da bih postao ubica samo kad bih mogao vratiti vreme i
spasiti ljubav od samog sebe.
Willton, Severna Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo, 2007. godina, dva

meseca posle „one nedelje"
- Kenrick, molim te, - jecala je moja majka pored mog pijanog tela. Ovo
je već peti put za dva meseca kako sam se skoro ubio alkoholom. One
385
pijane dane kad sam bio samo omamljen viskijem ne računam. – Pričaj
sa mnom. Zašto to sebi radiš? Jesi li se svađao sa ocem?
Tipično moja mama. Za sva moja sranja krivi čoveka kog je izabrala da
mi bude otac.
- ...Rekao sam ti da nije.
- Zašto onda? Ti nikad nisi bio ovakav.
- Ja sam puno gori. ...Zato pijem.
Uništio sam jedinu devojku koja je volela Kenricka. Razbio sam je u
komade. Ubio sam zbog nje. Sada bih dao sve da mi dozvoli da budem
uz nju i spojim sve komadiće koje sam razbio, ali mi ne da.
- Pogledaj se u ogledalo na šta ličiš, Kenrick. Nisi se brijao nedeljama,
kosa ti je prerasla. Svaki slobodan trenutak koristiš da se opijaš.
Ne volim ogledala. U ovoj kući u kojoj živim nema ni jednog. Ne želim da
me i ona podsećaju na ono u šta sam se pretvorio I ono što je uništilo
moju ljubljenu.
- Pročaj sa mnom, biće ti lakše.
- Majko, znaš i sama da nikom nikad nisam dozvolio da mi se meša u život.
Do đavola, ne treba mi biti lakše i neće mi biti lakše.
- Onda ne pij toliko. Otrovaćeš se.
- Kad bi mi to barem uspelo.
- Hoćeš da se ubiješ alkoholom? ...Gde ti je devojka? Iria. Šta bi ona rekla
da te vidi ovakvog?
Moja majka nije mogla znati da me je upravo ubola nožem. Zakašljao
sam se snažno uvlačeći vazduh u pluća. Ni on me nije hteo, kad sam ga
udahnuo mogao sam osetiti kako mi prvo para, a onda prži pluća i telo.
Jebote!
- Ne. Spominji. Je. – zarežao sam. Iako sam se trudio da ne zvučim grubo,
nije mi uspelo. Prepao sam je. Lagano je klinula glavom i prošaputala da
neće više spominjati Iriu.
Namerno sam stvarao sam sebi bol razmišljajući o onim trenucima kad
mi je rekla da sam je silovao, izdao, da me mrzi i želi videti mrtvog. Nisam
zaslužio misliti o onim lepim danima kad sam bio sretan, a opet ako ne
budem mislio o njima bojao sam se da ću ih zaboraviti. Nikad se ničeg
nisam bojao, a sad odjednom mojim bićem vladaju strah i ljubomora.
Bojim se zaboraviti koliko smo usrećavali jedno drugo, bojim se da ću iz
sećanja izgubiti i njen lik, a ljubomoran sam jer nisam sa njom, jer je ona
zvanično slobodna devojka kojoj će se muškarci udvarati. Stark je sigurno
u njenoj blizini. Taj bankar nije budala.
Otpio sam još jedan velik gutljaj viskija i šakom se snažno udario u srce da
bih ga naterao da radi jer je stalo kucati kad sam pomislio na Iriu u
Starkovom zagrljaju. Moje srce je bilo u obliku fetusa, bolno se uvijalo na
svaku pomisao Irie kako pripada nekom drugom muškarcu.
- Idem pod tuš, - rekao sam mami ustajući sa kreveta koji je bazdio na
viski.
386
- Dobra ideja, - radosno je prihvatila moja majka brišući suze sa lica. –

Pozvaću gospodina Hawkesa da ti za to vreme on i gospođa Hawkes
nameste novu postelju, a ja ću ti pripremiti nešto toplo za obrok.
- Nova postelja može. Nisam gladan.
Ne sećam se kad sam pojeo pošten obrok. Dani su mi prolazio u
napornom radu, piću i cigaretama. Posao mi je odvraćao misli od Irie,
piće je tupelo osećaj bola, praznine i nezadovoljstva, a cigarete su mi
smirivale živce. Počeo sam opet sa njima „one nedelje". Java je bila
paklena noćna mora. Spavao sam jako malo, a kad bih i uspeo zaspati
nekim čvršćim snom budili bi me Iriini krici kojima me moli da joj
pomognem dok se mrtvac naslađuje njenim telom.
Pustio sam hladnu vodu i stao ispod tuša. Nisam smeo dozvoliti da me
majka nagovori na trežnjenje, a sa druge strane, govorio sam sebi da
sam jebena kukavica kad dopuštam da mi viski oduzima ono što sam
zaslužio.
Obukao sam gaće i ušao u sobu. Bio sam sasvim trezan, spolja hladan i
dostojanstven, a unutra razoren, opustošen, sam i nikakav.
Odbio sam jelo koje mi je majka servirala, legao i ugasio svetlo. Moja,
očajna majka sedla je još nekoliko trenutaka na fotelji do mog kreveta,
a onda mi poželela lepe snove i izašla. Nevoljno je zatvorila vrata iza
sebe, a ja sam znao da je ona sad naslonjena na zid i plače da je ja ne
čujem. Jebote, da sam barem poginuo u onom ratu ili na ulicama
Istanbula. Majka bi me do sad prežalila, Iria me ne bi ni upoznala, Zoya i
deca bi bili slobodni. Živ samo pravim probleme.
Savio sam ruke ispod glave, zatvorio oči i dozvao u sećanje one lepe slike
kad sam se sa Iriom pripijenom na moja leđa vozio kroz Boston. Kad bih
mogao vratiti vreme,...
- Jebote! Koji kurac ovo bi? – povikao sam na glas naglo se budeći iz sna
obliven znojom.
Sanjao sam Iriu kako kleči na zemlji i plače, a pored nje stoje deda i
Henry, gledaju njen bol. Ne vidim im lica, ali znam da su oni. Ovo je prvi
put otkad ih sanjam da im ne vidim lica.
- Kenrick! – vrata su se naglo otvorila i moja majka je ušla u sobu paleći
svetlo. - Šta se desilo? Zašto vičeš?
- Ništa, mama. Sanjao sam, - pokušavam je umirit, a meni treba mir.
- Je li ovo tvoj laptop? – pita rukom pokazujući na laptop iz kog se čula
melodija Donnya Hatawaya – She is my Lady. Bio sam budan u
momentu. Poslušao sam Zoyine reči i odlučio dati Irii vreme, ali opet se
nisam mogao sasvim povući. Iriino ime i prezime sam uneo u program koji
sam sàm napravio, a služio mi je da me obavesti ako bi bilo koja bolnica
ili neka druga javna ustanova unela u svoj sistem podataka ime koje sam
ja imao na svojoj listi.
Ustao sam i prišao laptopu. Na ekranu je velikim slovima pisalo da je Iria
Ayrshire primljena kao hitan slučaj na Univerzitetskoj Klinici Ayr, odelenje
387
ginekologije i da im je hitno potrebna krv B krvne grupe negativan rh

faktora.
Srce mi je prestalo kucati, pluća nisu uzimala zrak, krv u žilama je stala.
Majka me je pogledala. I ona je ostala zapanjena. - ...Iria je ...trudna? –
rekla je bolnim glasom. U njenim očima sam video da u meni gleda
krivca. Njene oči su me optuživale da sam ostavio trudnu devojku, baš
kako je i nju ostavio moj otac. Jebote, ako je trudna, hitno primljena u
bolnicu i treba joj krv može značiti samo da krvari, a ne bi smela krvariti u
trudnoći. Prošao sam prstima kroz kosu i snažno je povukao. U tom
trenutku sam se setio prvog i poslednjeg puta kad smo bili zajedno. Nisam
koristio kondom i krv na mojoj erekciji kad je otišla. Jesam li, one nedelje,
ubio i svoje dete u njoj?
Pogledao sam u sat. Pre trideset minuta je prošla ponoć. Do Ayra mi
trebaju najmanje dva sata vožnje. Navukao sam prve jeans koje su mi se
našle pod rukom, obukao majicu i sa noćnog stola uzeo mobitel i
ključeve od automobila.
- Kenrick! – uzviknula je moja zaprepašćena mojim ponašenjem. Jebi ga,
još uvek uspevam u tome da je izbacim iz takta.
- Moram ići, - kažem joj izlazeći iz sobe.
- Gde ideš? Šta se desilo?
- Ne znam. Iria je u bolnici. Treba joj donator krvi za B negativnu krvnu
grupu.
- Ja sam B negativna.
Pogledam u svoju majku. Bila je u pidžami. - Mama, možeš li se oblačiti u
autu?
- Daj mi pet minuta, - govori mi udaljavajući se prema svojoj sobi.
- Čekam te u autu.
Trebalo joj je doslovno pet minuta. Ušla je u automobil, sela na
suvozačevo mesto, vezala zaštitni pojas i prepustila se svojim mislima, a
mene ostavila mojim. Nisam mogao verovati da bi mi Iria sakrila
trudnoću. Verovatno ni ona sama nije znala da je trudna. Svom snagom
sam stiskao volan. Ako mi je pokušala sakriti trudnoću, moraću je ili sasvim
zaboraviti ili ubiti. Ne bih joj oprostio da je sakrivala postojanje mog
deteta od mene.
- Da li je moguće ostati u drugom stanju i dobiti prvu menstruaciju? –
prekinuo sam tišinu posle nešto više od sat vremena vožnje po auto putu.
- Prva menstruacija u prvoj trudnoći je veoma česta, Kenrick, -
objašnjavala mi je majka sluteći po mom izrazu lica gde su otišle moje
misli. Ona je već branila Iriu od mene. Ta žena je čudo. Ja sam joj sin.
Parkirao sam automobil skoro na samom ulazu u Univerzitetsku Kliniku Ayr.
Pokupiće ga sigurno. On tu nije nikom smetao, ali je ta zona bila
obeležena kao pešačka. Kako god, nemam vremena sad tražiti mesto
gde bih se parkirao.
388
Majka nije ništa govorila. I ona je bila kao na iglama. Ušli, ili bolje reći,
uleteli smo u ogromno predvorje i zaputili se prema informacijskom pultu.
Čovek koji je stajao sa druge strane šaltera se sledio kad me je video.
Razumeo sam da nisam lep prizor. Verovatno mu ličim na potencijalnog
teroristu ovako bradat, čupav, upalih obraza, hladnog pogleda i glasa u
kom nema nikakvih emocija.
- Oooo ...ostanite ovde, - promucao je sredovečni čovek. – Moram
pozvati obezbeđenje, - rekao je uplašeno naglas ono što je trebalo ostati
neizrečeno.
Jebote, pa nemam vremena zajebavati se sa miševima. Bacim mu svoju
identifikacijsku karticu i kažem mu svoje puno ime i prezime. – Ja sam
Kenrick Mac an t-Sealgair Westmoreland. Recite mi na kom je spratu
ginekologija i u kojoj sobi je Iria Ayrshire.
Pogledam u identifikacijsku pločicu koja mu je bila zakačena na levoj
strani uniforme. Piše Mr. Langman. Taj gospodin uzima karticu koju sam
mu bacio i guta knedlu kad vidi ime i grb. Shvatio je sa kim ima posla i da
sa mnom nema zajebavanja. Nije mi prvi put da vidim kako čovek od
straha puni gaće, ali me prvi put taj strah nervira i čini me agresivnim.
Izbrojim u sebi tri puta do tri, prevrnem očima, zabacim glavu u nazad i
prođem nervozno prstima kroz bradu. Mislim da će ovaj čovek u
narednom trenutku pljuvati svoje zube.
- Kenrick, smiri se, - tiho reče moja mama, brižno me hvatajući oko
nadlaktice. - Dobro veče, - pozdravi recepcionara. Ovaj se malo
oslobodi straha i zagladi brke kad je video lepu ženu ispred sebe. Pre je
nije video jer sam je ja, verovatno, sasvim zaklonio. – Moj sin, - pokaza na
mene, - i ja bi smo želeli da vidimo gospođicu Iriu Ayrshire. Ona je
primljena u ovu bolnicu pre... – i tu moja majka zastade. Okrenu se meni.
– Jesi li rekao Ayrshire?
Ignorisao sam njeno pitanje kao i iznenadni strah i nevericu koji su joj se
očitavali na licu.
Uzeo sam majku za ruku i sakrio je iza svojih leđa, a onda pogledao
čoveka koji me je probledeo onako kako bi da vidi lice đavola ispred
sebe.. Moj izraz lica je bio mrk, pogled leden, glas ironično-hladan. – Sprat
i broj sobe.
- Kenrick, ne možeš se tako ponašati, - čujem ljutit glas moje majke meni
iza leđa.
Ne sviđa mi se kako je taj seronja gleda. Štitim je. Može se ljutiti koliko
hoće.
- ...Ginekologija. Tridesetsedam. Drugi sprat, - prošaputao je jedva čujnim
glasom.
Uhvatila me je strah, panika i nervoza. Okretao sam se oko sebe tražeći
stepenice ili lift. Ugledavši stepenice sa svoje leve strane potrčao sam
prema njima. Moja majka je ostala iza mene. Više mi ništa nije bilo važno.
Dok sam preskako po dve stepenice da bih što pre došao do drugog
389
sprata i sobe broj tridesetsedam pred oči sam oživljavao slike sna koji me
je probudio. Hladan znoj mi je izbija iz tele, krv se povlačila iz vena, jeza
mi je preplavila telom. Moja ljubljena je trudna, bio sam siguran u to. Slike
sna su opet zamenile one kad smo prvi i poslednji put bili zajedno. Ako je
nešto krenulo po zlu ja sam kriv.
Prolazio sam brzim koracima kroz hodnik tražeči sobu u kojoj su Iria I moja
beba. Ispred vrata nije bilo nikog. Lagano sam ih otvorio i ušao unutra.
Na krevetu je ležala devojka kratko ošišane, crne kose. To nije ona.
Povikao sam očajno u sebi. Izašao sam iz sobe I još jednom proverio broj
I ime pacijenta. Na pločici je stajalo ime moje ljubavi, Iria Ayrshire.
Ušao sam u sobu I prišao mršavoj, crnokosoj devojci koja je sa Iriom iz
mojih sećanja imala samo zajedničke pege. Ništa više.
- Iria! – povikao sam gledajući njeno onesvešćeno telo kako leži na
krevetu koji je bio okružen aparatima. U obe mršave ruke bile su joj
zabodene igle. Iako bez svest, njeno telo se jako znojilo i bolno izvijalo.
Panično sam pogledao u vrećice koje su bile prikačene na infuzomate.
U jednoj je bila krv, u drugoj tečnost, a u trećoj anestezija. Bolno je gledati
čoveka koji trpi bolove u svesnom stanju, u nesvesnom to je ravno agoniji.
Sageo sam se, uzeo krhko telo moje devojke u svoje ruke i prineo je sebi.
Ljubio sam njene upale oraze, meki, mirišljavi vrat, upijao njen miris koji me
je opijao.
- Jeste li vi normalni? – čujem histeričan glas iza svojih leđa. – Ko ste vi?
Hoćete li da je ubijete?
- Iria je moja ljubljena, - kažem odlučnim, strogim tonom. Nije trebalo da
se okrenem i pogledam u ženu. Znao sam kako će reagovati. Glas mi je
dubok, lice mrko, pogled hladan. Žena, medicinska sestra, se povuče.
Baš kako sam i očekivao.
- Spustite je na krevet, - kaže mi blažim glasom kad mi priđe.
Iria snažno zajeca. Moje je ruke zaštitnički još jače priviše uz telo. Kad bih
mogao uneo bih je u sebe, dao joj svu svoju snagu i uzeo joj sav bol.
- Onda joj pomozite. Vidite da je boli, - kažem malo tiše, samo da ne bih
probudio Iriu.
- Ne možemo joj pomoći više nego što joj pomažemo, a vi joj trenutno
odmažete.
- Mokra je, trebalo bi je presvući, - govorio sam kao da izdajem naredbe
osećajući mokru tečnost na svom dlanu koji je još uvek bio ispod Iriinih
kolena dok sam je spuštao nazad na krevet. Izvučem ruke i pogledam.
Ruka kojom sam je držao ispod kolena je bila oblivena krvlju. Pogledom
sam lutao preko Irie, do svoje, krvlju oblivenom ruke, i nazad.
– Šta je sa njima? – rekao sam u množini. Znao sam da je Iria bila trudna.
Na ovom krevetu su moja žena i dete.
- Borimo se za nju. Dete je... u toku je spontani pobačaj koji ne možemo
zaustaviti. Žao mi je što vam moram reći, ali izgubiće bebu.
390
TRIDESETŠESTO POGLAVLJE – Iria
Ayr, Južna Škotska, 25. jul 2006
S like sna su polagano poprimala oblik kao mehurići što na

površinu izviru iz bezdanog izvora.
Elin vrisak i moj krvav krevet.
Gledala je na klupu koja je bila sa druge strane reke. Na klupi su, njoj
okrenuti leđima, sedeli crnokos dečak i crvenokosa devojka. Nisu pričali,
samo su ćutali i gledali se. Upijali su pogledom jedno drugo kao da se
moraju rastati, pa hoće što bolje da zapamte lice ovog drugog.
Najednom, dečak ustade. Devojka ga panično uhvati za ruku braneći
mu da ode. Ni dečaku se nije išlo, ali morao je. njegove oči su bile tužne,
žal zbog rastanka nebeski. Slobodnom rukom pomilovao je crvenokosu
devojku po kosi i tiho joj prošaputao; „Još nije vreme.... Kad dođe vreme."
Devojka je pala na kolena i dalje grčevito stiskajući dečakovu ruku koja
je, protivno dečakovoj volji, klizila iz njenih. Nisu se hteli rastati. Plakala je i
molila ga da ne ide, a on je samo tužno ponavljao; „Još nije vreme....
Kad dođe vreme." Magla se spuštala sa neba praveći zavesu između
deteta i devojke. Devojčine ruke bile su prazne, ostala je sama plačući
pored klupe gledajući u maglu. Najednom, celo njeno telo počelo je
prvo podrhtavati, a onda sve snažnije i snažnije drhtati dok se nije počela
snažno tresti. Iz one magle u kojoj je nestao dečak začula se jaka
grmljavina. Devojka se uspravila, bacila u grmljavinu i eksplodirala u
hiljade svetlućih komadića.
Iria se naglo trgnula iz sna i povikala.
Kapci na očima su joj bili teški, njeno telo je htelo još odmora, ali duh nije
mogao mirovati. Pogledala je oko sebe. Soba je bila svetla, dominirala
je bela i bebi plava boja. U zraku se osećao neugodan miris medicinskog
alkohola, a u blizini je neki stroj pištao prateći ritam njenog srca. Oštar bol
u dnu stomaka preseče je i ona pokuša pomeriti desnu ruku da bi je
stavila preko stomaka, ali zaustavi je druga bol. Pogledala je u ruku koju
je htela pomeriti i spazila cevi infuzije pričvršćene za kožu njene
podlaktice. Pogledala je i drugu ruku i takođe videla pričvrćene cevi, ali
ne na podlaktici već na šaci.
Puls je ubrzavao, a uređaj iznad njene glave je sve brže pištao.
Sa svoje desne strane čula je užurbane korake. Troje ljudi obučeni u
hiruške uniforme sa maskama preko usta i nosa zaustavili su se pored
njenog kreveta. Zbunjeno ih je pogledala, a onda im se zagledala u oči
i prepozna ih. Moja porodica.
- Craig, - poviklala je njena mama obraćajući se njenom ocu. – Ona se
probudila. Javi doktorici.
Iria se namrštila. Zaklela se sama sebi da neće imati žene za lečnike.
Neću da me žena pregleda.
391
Vrata sobe se otvoriše i u sobu uđe sredovečna žena noseć sa sobom

osećaj vetra. Sa usiljenim osmehom na licu prilazila je bolničkom krevetu.
- Ja sam doktorica Sienna Mitchel, - rekla je kad se zaustavila sa leve
strane kreveta. Iria je primetila da, uprkos uniformi koju ova žena nosi,
njeno držanje je vrlo elegantno, a bila je i lepa žena. Nosila je kratku
„Lady Di" frizuru, šminka joj je bila diskretna, a držanje dostojno jedne
lekarke.
- U bolnici sam? - prošaputa Iria stiskajući zube i ignorišući bol u ruci da bi
se uhvatila za stomak. „Još nije vreme.... Kad dođe vreme." odjeknulo joj
je u ušima. Pogledala je pažljivije u infuzomate koji su joj stajali iznad
glave. Sa leve strane su visile dve, transparentne, bočice, a sa desne
jedna vrećica u kojoj je, pretpostavljala je, bila krv. Setila se sestrinog
vriska, crvenokose devojke i dečaka. Suze su joj krenule niz lice, a da ni
ona sama nije znala zbog čega. Uhvatila ju je jeza. Pogledmo je potražila
tri para poznatih očiju od kojih je tražila objašnjenje, podršku i zaštitu.
Umesto objašnjenja dobila je sažaljiv, saosećajan pogled i lagan stisak
ruke.
- Da. Jako si krvarila, - potvrdi doktorica uzimajući sterilne rukavice i
zavlačeći ruku devojci između nogu. – Još uvek traje, - rekla je lečnica
ne tolko zabrinuto koliko žalosno. Izvukla je ruku ispod Iriinog pokrivača i
brzim pokretom skinula krvlju umazane rukavice.
- Moja prošla menstruacija je takođe bila malo čudna, - potvrdila je Irai
još uvek ne shvatajući u čemu je problem. Nisu je morali dovoditi u
bolnicu samo zato što je dobila mesečnicu.
- Kad si imala zadnju mesečnicu, ljubavi? – upitala ju je majka brižno, ali
pažljivo je gledajući, kao da je očekivala da će joj njena starija ćerka reći
gorku istinu za koju gospođa Sybil nije bila spremna.
Iako je izgubila dosta krvi, Iriine blede obraze obli crvenilo. - ...U Bostonu,
- prošaputala je glasom u kome se jasno osećala krivnja. Pokušavala se
prisetiti da li je i kasnije imala „dane", ali se nije mogla prisetiti tih dana.
Možda mi je mesečnica izostala zbog promene klime ili stresa. Ne znam.
- Kad je to bilo? – insistirala je doktorica.
Iria odgovori.
- Nije ti bilo čudno da kasnije nisi dobila?
Čemu ova ispitivanja?
- Zašto nam nisi rekla, ljubavi? – nastavila ju je majka ispitivati.
Iako je bila svesna da taj trenutak nije bio povoljan za jedan ovakav
razgovor i priznanje da je njena ćerka imala polne odnose sa nekim
muškarcem, pitanja su se sama nametala, ta situacija je tražila uzroke i
odgovore. Jer, istini za volju, Iriina mama nije ni pomislila da je Iriina veza
sa tim momkom iz Bostona otišla toliko daleko. Ona bi dala ruku u vatru
da je njena Iria još uvek ona nevina devojčica kakva je bila. Ni u najgoroj
noćnoj mori nije mogla pomisliti da je Iria ostala trudna sa nekim
momkom koji ju je još i ostavio.
392
- Zanemarila sam cikluse. Kao što sam zanemarila i sve ostalo. Ne znam.
Nisam ni pomislila da mi je mesečnica izostala. Ali, zašto sam u bolnici?
Lekarka je pogledala u Iriine roditelje i sestru, a onda ispustila tih izdah.
Svi su ćutali i gledali jedno u drugo.
- Ja joj ne mogu reći, - jecajući je govorila majka odmahivajući glavom.
Iria ju je gledala začuđeno.
Reći mi šta?
Pomerila je ruku sa stomaka i uhvatila očevu. – Tata, zašto sam u bolnici?
Onda se ponovo setila crvenokose devojke iz sna i kako je ova
eksplodirala. Progutala je pljuvačku, pogledala oca u oči i jako tiho,
skoro nečujno, upitala ga: - Hoću li umreti, tata?
Visok, naočit muškarac sede na ćerkin krevet, pogleda je očima iz kojih
su se slevale suze, kvaseći papirnu masku koju je imao preko nosa i usta,
i pomilova je po nogama. – Ne, nećeš, lepoto tatina. Ali,... moram te
nešto pitati. Nešto jako... intimno.
Devojka je klimnula glavom u znak pristanka, a onda spustila svoj pogled.
- Taj momak... iz Bostona. Da, znam da si rekla da nećeš da pričamo o
njemu i mi smo poštovali tvoju želju, - rekao je nežnim, ali odlučnim
glasom kad ga je Iria pokušala prekinuti. – Jako je važno. Ne bih te
uznemiravao da nije. Da li si..., - udahnuo je zatvarajući oči i snažno
stežući platu na kojoj je devojka ležala. Iria je shvatila da je njen otac jako
ljut, ali ne na nju. Bio je ljut na sebe. – Da li si spavala sa njim bez zaštite?
Trenutak istine! Primetila je da je njen otac nijeb pitao da li je imala
odnose, pitanje je bilo da li je spavala sa Kenrickom bez zaštite. Jesam.
Povikala sam u sebi. Zatvorila sam oči i pomislila na tu noć. Ne na lift. Ono
posle. Čula sam naše uzdahe, šklocanje kamere, još jednom osetila bol
kad je prvi put skroz ušao u mene i kad je toplina njegovog semena u
mlazovima štrcala u mene.
Okrenula je glavu u stranu i zagledala se u mrak koji je bio napolju. Suze
su joj ubrzo zamaglile pogled, srce ubrzano zakucalo i zavrištalo od boli,
a sećanja navirala.
„Neću kondome sa tobom", čula je onaj glas koji nije smela čuti. Onaj
aparat, koji prati rad njenog srca, opet jače zapišta.
Nije mogla govoriti. Samo je potvrdno klimnula glavom. Pogledala je u
doktoricu jer ju je bilo sram opet pogledati u oca, majku i sestru. Bolelo ju
je kad je pomislila koliko ih je razočarala. Nadala se da će njena tajana
zauvek otati samo njena.
- Imala sam dane posle... toga, a kasnije sam koristila pilule, - priznala je
jedva čujno nadajući se da niko osim doktorice Mitchel nije čuo njen
odgovor.
- Kad si poslednji put imala seksualni kontakt?, - nastavila je doktorica da
je ispituje tržeći put kako da kaže ovoj devojci, koja očigledno jako pati
za ocem svog deteta, da njena beba, prerano, napušta majčino telo.
Bilo joj je jasno da je ova mršava devojka preživljava emotivni krah, a uz
393
sve to bila je još jako mlada. Sienna Mitchel je znala koliko je teško
ženama preboleti gubitak deteta i to još u prvoj trudnoći. Bilo je jako
teško i sa partnerima sa kojima su te žene mogle podeliti svoju bol, a Iria
Ayrshire ostaje sama, kraj nje neće biti muškarac sa kojim je stvorila to
dete, neće je grliti, tešiti, saosećati sa njom i isplakivati zajednički gubitak
sa njom, ona ostaje sama.
- ...Ona nedelja, - rekla je glasno jecajući. – Molim vas,... molim vas ne
pitajte me ništa dalje. Molim vas. Samo me pustite da idem kući.
Njen bol ispuni sobu, nadjača čak i miris medicinskog alkohola koji se do
pre jednog trenutka širio vazduhom. Bol je nadjačala sve. Svi u sobi su je
osetili, svi su zajecali zajedno sa devojkom na krvavoj postelji. Oni nisu
mogli osetiti veličinu tog bola i patnje kroz koji su postali devojčina
svakodnevnica, mogli su samo da saosećaju sa njom.
- Iria moja, dete moje, - šaputala joj je majka gledajući čas u svoje dete
čas u lekarku. Obe žene su jedna drugoj pogledom govorile; „'Ajde ti.
Reci joj ti."
- Šta nije u redu sa mnom? – pitala je Iria odlučno još jače plačući.
Ali odgovora nije bilo. Kao da su svi zaboravili na nju i bili zababljeni
bolovanjem njenog bola.
- Mama, imam pravo da znam. Reci mi!
- ...Ne mogu,... ne mogu, Iria. Ovo je previše.
- Jesam li bolesna? Hoću li umreti?
- Nećeš umreti, sestrice. – Ela je kleknula kraj sestrinog kreveta i lagano
prekrila svojim toplim dlanovima Iriinu ruku koja joj je i dalje ležala na dnu
stomaka. - Mama, ona mora znati, - rekla je odlično
devetnaestogodišnja devojka. - To je njeno telo.... Bila si... bila si trudna,
sestrice.
Iriino telo se ukočilo. Podigla je ruku kojom se držala za stomak kao da se
boji da će nekome ili nečemu naškoditi ako na tom delu oseti i najnežniji
pritisak. Pogledala je u svoj stomak, pa u vrećicu krvi koja je visila na
infuzomatu, a onda i ljude u sobi koji su je gledali sa suzama i bolom u
očima.
- ...Nemoguće, - rekla je čvrsto uverena da je po sredi greška. Nije nikako
mogla biti trudna. „Kenrickova doktorica" joj je garantovala da nema
nikakve šanse da ostane u drugom stanju, a pilule je redovno pila.
Zadnju, ujutru, na onu nedelju.
- Bila si trudna devet nedelja, - sestra je nastavila da je ubeđuje.
Iria je panično počela da broji i vraća vreme u nazad. Zatvorila je oči i
vratila se u prošlost. Ležali su goli, ona i on, na njegovom krevetu, on ju je
milovao po stomaku, baš po ovom delu gde joj je do malopre ležala
ruka. Videla je njegov zagonetni pogled i čula reči: „Postoji šansa da
ostaneš trudna, Iria. ...Kleknuo bih i zahvalio se Bogu."
On je znao, on se nadao, on je želeo mog, malog, crnokosog dečaka.
Zašto ga i ja nisam želela? Možda bi on ostao?
394
- Izgubila si bebu, Ri, - nežnim glasom joj je potvrdila sestra.

Iria se zagledala u njene suzne oči tražeći neki znak da je ovo samo san,
neka gruba, okrutna šala, ali nije našla to što joj je trebalo. U sestrinim
očima je videla istinu. Opet je pogledala prema kesici iz koje je dobijala
crvenu tečnost.
- Izgubila si jako puno krvi, - objašnjavala joj je doktorica. I ona je bila
napeta. Nije se sećala kad je zadnji put imala ovako tužan slučaj kao što
je Iria Ayrshire. Doktori su često trebali biti i psiholozi, a Sienna trenutno
nije znala na koji način da ublaži ovom detetu dodatnu, duševnu patnju.
U sebi je proklinjala tog muškarca koji je mogao biti tako bezosećajan
prema ovoj lepoj devojci.
Iriu su slike sećanja premestile, iz Kenrickove, u njenu sobu, dva dana
kasnije. Videla je sebe kako leži na svom krevetu i telefonira, opet sa njim:
„Krvariš?" Čuje njegov ozbiljan glas.
„Da!" Bila je radosna kad je to potvrdila. Nije želela ostati u drugom stanju,
ne tad.
„Jebi ga. Ništa od mene. Jesi li uzela pilulu?"
„Jao! Dobro si me podsetio. Postala sam zaboravna."
„Računam na to."
„Ako ne budem redovno pila tablete, a budem redovno spavala sa
tobom, znaš li šta to znači? Šta nam se može desiti?"
"Znači da će nam se desiti beba i..."
„Šališ se?"
"Ne šalim se, Iria. Mrtav sam ozbiljan."
„Još nije vreme.... Kad dođe vreme." Govorio joj je crnokosi dečak. Sad
je znala šta je sanjala, sad je znala zašto ju je dečak gledao tužno i zašto
mu se nije išlo od nje. On je nju želeo, ali ona njega nije.
Podigla se u sedeći položaj, povukla pokrivač na gore i blago raširila
svoje noge. Krvava mrlja bila je jasno vidljiva. Nesretna devojka je
automatski skupila noge, stežući vaginalne mišiće da spreči krvarenje i
pokuša zadržati svog dečaka. Bacila se nazad na krevet, kao u onom
snu što se bacila u grmljavinu, zagrlila rukama svoj stomak i bolno
zavrištala.
- Oprosti mi, maleni moj. Molim te da mi oprostiš. Mislila sam da sam
previše mlada. Molim te, ne napuštaj me. ...Želim te. Veruj mi da ništa na
svetu ne želim više od tebe. Samo ostani. Ne idi! ...Neeeeeee!... Ne, moj
Bože, neeee!
Proklet bio, Kenrick Hunter. Uzeo si mi sve. Uspeo si čak i da na moju
opustošenu dušu staviš život mog deteta. Nosim svoje dete na toj duši
koja je ostala iza tebe.
- Craig, - Sybil pade na muževe grudi i oseti kako je dve snažne ruke grle.
Gledala je na ćerkino bolom uspavano telo i jecala. – Ovo je previše
našu Ri. Ko joj je ovo uradio? Kunem se, ubiću tog proketnika.
395
- Ostaviću vas sad, - javila se doktorica Mitchel. – Čekaju me druge

pacijentkinje. Obavestite me kad se probudi. Ah, da, - povikala je kad je
došla do vrata. – Molim vas da date krv. Uvek su nam potrebni davaoci.
Iria spava. Vitalne funkcije su joj u redu. Krvarenje je pod kontrolom.
Vidimo se posle, - osmehnula im se i izašla iz sobe u hodnik.
- Ne znam, draga, - hrapavo je odgovorio suprug kad su ostali sami u
sobi, a onda se okrenuo prema mlađoj ćerki. Ispružio je jednu ruku
pozivajući je u svoj zagrljaj. Devojka je još uvek klečala pored sestrinog
kreveta i gledala je. – Da li je Iria tebi nešto spomenula? Vas dve ste
oduvek jako bliske? – pitao ju je otac čvrsto je grleći.
Athela je udahnula. – Nije. Ri vreme provodi u tišini, - rekla je tužno. – Ona
ima jezive noćne more, tata. Čula sam samo da spominje nekog
Kenricka. Ne znam, možda da pitamo njene drugarice iz Bostona? One
moraju znati.
- I ja sam o tom razmišljala, - reče tiho gospođa Sybil. – Pre par dana sam
nazvala, Carin, mamu od Jennifer.
- I? – u glas su povikali gospodin Craig i Ela.
- Jennifer je nestala. Njen biološki otac je u zatvoru, duguje jako puno
novaca nekim ljudima koji se ne bave normalnim poslovima. Ne smem
to ni reći Ri.
Athela je htela pomenuti Selin i Maritu, ali se suzdržala. Njoj je njena sestra
bila najvažnija, ali se morala kontrolisati i misliti i na druge. Za Jennifer ne
znaju ni da li je živa. Setila se Jenninog lika. Dopadale su joj se sestrine
drugarice iz Amerike. Čak joj je nekoliko puta i zavidela na njima. Bile su
jako otvorene, pune života. Jenn je, doduše, zadnji put kad ju je videla,
bila drugačija. I kad se smejala oči su joj bile tužne. Često bi u mislima
odlutala. Sad joj je bilo žao te prelepe plavuše. Zadrhtala je na pomisao
da je više nikad ne vidi ili ne čuje.
- Ćeri, - obrati joj se otac. – Idemo na odel za transfuziju.
Soba koja je bila rezervisana za dobrovoljno davanje krvi bila je
opremljena udobnim stolicama koje su darivaoci mogli koristiti i kao
krevet. Bilo je sedam takvih, kožom presvučenih, stolica, poredanih u niz.
Sa druge strane je stajao, pričvršćen na zid, veliki TV ekran. Muškarac,
žena i mlada devojka tiho uđešu u sobu i zatvoriše vrata za sobom. Samo
jedna stolica je bila zauzeta. Na njoj je sedela žena srednjih godina, oči
su joj bile zatvorene, izgledala je kao da spava. Mali flaster zalepljen sa
unutrašnje strane ženinog lakta pokazivao je da je ona upravo donirala
krv. Athela se u sebi pomolila da krv ove lepe gospođe može poslužiti
njenoj sestri.
- Mary Cate? – tiho je upitala gospođa Sybil pažljivo prilazeći ženi koja je
sedela na stolici.
- Sybil! – odgovori žena jednako tihim glasom i uzdahnu. Nije bila
iznenađena prisustvom svoje drugarice, iako se sve vreme nadala da
396
postoje dve devojke koje se zovu Iria Ayrshire. Otvorila je svoje umorne
oči pune tuge, bola i krivice.
- Otkud ti ovde? – pitala ju je drugarica iskreno oduševljena što je vidi, a
pomalo i zabrinuta zbog reakcije Mary Cate. Ona kao da me je
očekivala na jednom ovakom mestu i to u ovo vreme. Sela je na stolicu
do prijateljice, nežno je pogledala.
- Craig, Athela, - obratila se Sybil mužu i ćerki rukom brišući suze sa lica. –
Sećate se Mary Cate, moje drugarice? Ne viđamo se baš često, ali smo
u odličnim odnosima.
- Zdravo, Mary Cate, - nakloni se Iriin tata Kenrickovoj majci. Iako ova
žena više nije vojvotkinja od Claymora, majka je sledećem vojvodi, a
sestra moćnog vojvode od Nissa.
- Zdravo, Craig. Zdravo Athela, - pozdravi i devojku koja je stajala po
strani.
- Milady, - Athela napravi naklon onako kako je u internatu učila da treba
pozdravljati osobe koje nose titule. Znala je ko je ova lepa,
dostojanstvena gospođa. Nikad je nije videla, ali je čula o njoj i svakako
o njenom moćnom bratu.
- Molim te, zovi me i ti Mery Cate, - osmehnu joj se žena od koje je ova
imala respekt. Devojka joj se osmehnu prihvatajući budući način
ophođenja.
- Pa, otkud ti ovde? U ovo doba? – interesovala se gospođa Sybil.
- Objasniću ti. Molim te reci mi, kako je Iria? – insistirala je Mary Cate. Bila
je prestravljena suzama ove majke. Kenrick, nikad ti ovo neću oprostiti. Ti
si zenica mog oka i volim te više od svih, ali ću od danas hodati svetom
slepa, bez zenice oka mog.
Sybil jače uhvati drugaricu za ruku i zaplaka.
- Iria je bila trudna. Izgubila je bebu, - prošaputala je tužno gledajući u
svoje prste koji su se jako stezali oko prstiju Mary Cate.
- O moj Bože! Kako je ona? – nastavila je sa ispitivanjem Kenrickova
majka. Primetila je da je Sybil uputila začuđujuć pogled svom mužu, ali je
ignorisala to. Bila je majka, i bila je pristrasna. Više od svega na svetu
želela je čuti da je Iria želela Kenrickovo dete. Ako je moj sin uradio toj
devojci isto što i njegov otac meni, on više nije moj sin.
- Skrhana je. Nije ni znala da je trudna. Znaš da smo nas dve bile u
Bostonu. Tamo je upoznala nekog mladića,... on ju ostavio. Jedva se
nosila sa tim, a sad ovo. Bojim se za nju. Ona je još jako mlada. Na jesen
uzima dvadesetprvu.
Mary Cate je skočila sa stolice kao da su na nju istresli kofu vruće vode.
Uhvatila se za glavu i kroz jecaje šaputala nešto što Ayrshirovi na početku
nisu mogli razumeti.
- Isti si kao tvoj otac. ...Više nisi moj sin, - govorila je i sama skrhana bolom.
Vidiš li šta radiš, Kenrick? Vidiš li koliko ljudi pati zbog tebe? Westmoreland
397
si od glave do pete. Zašto sine moj, zašto teraš majku da te mora iščupati
iz srca?
- Ne razumem tvoje reakcije Mary Cat, - začuđeno je pitala Sybil prilazeći
drugarici i grleći je.
- Možemo li sesti, - obratila se Mary Cate. Moram joj reći sve što znam. Ali
kako da joj kažem. Biće najbolje da odmah pređem na stvar i budem
direktna. - Iria i moj sin su ... bili su zajedno. Dete koje je Iria izgubila je...
Tvoja ćerka izgubila je dete mog sina, - ovu zadnju rečenicu Mary Cate
je izgovorila tiho, jedva čujno.
Craigu su se vilica zgrčila, telo ukočilo. Šake snažno skupile.
- Vaš stariji sin je mlađi od Irie, - prvi je progovorio Craig. Glas mu je bio
mračan, hrapav i preteći.
- Moj najstariji sin. ...Kenrick Westmoreland.
Na pomen tog imena Iriin roditelji su se ukočili, krv im se povukla, gledali
su užasnutim pogledom jedno u drugo. Oni su, kao i Kenrickova majka, u
tom ttenutku mislili da je Iria samo još jedan u nizu od prolaznih, razvratnih
trofeja razuzdanog, budućeg vojvode od Claymorea. Kako i ne bi kad
je za sobom ostavljao samo skandale, slomljena srca, uništene želje i
pustoš.
- To ne može biti. To nije normalno. Ne može se ponoviti ta priča. Iria je
bila sa mnom u Bostonu. Studirala je na Hardvardu. Bože, molim te da se
probudim iz ove noćne more. Ne mogu više, Bože. Čitav svoj život
gledala sam majku kako pati za jednim Wetmorelandom. Moja majka
nikad nije mogla zavoleti mog oca onako kako ja volim Craiga, nikad
nije mogla voleti mene onako kako je volela svoje izgubljeno dete. Ne
dozvoli da život moje ćerke bude tužan kao onaj njene bake.
One su tako iste, Marri i Iria. Prelepe, predobre, pune života, a u ljubavi
nesretne. Pričala sam ti o njemu, Iria. Plakala si kad si čula tužnu ljubavnu
priču bake koju si obožavala. Kako si mu mogla verovati? Zašto mi nisi
rekla?
- Naravno da je istina, - povikao je Craig očajno. – Kako se tog nisam
setio? Vojvoda je par dana pre kongresa otišao da se vidi sa tim
kopiletom, - nastavio je Craig očajnim glasom. Njegova bol, očaj i bes su
kontrolisali ono što on priča. Zaboravio je da je majka tog kopileta sa
njima u sobi, da saoseća sa njima, da krivi svog sina.
- Da, sreli su se kod mene, - potvrdila je Mary Cate nastojeći ignorisati da
ju je ovaj čovek upravo nazvao pogrdnim imenom. Morala je progutati
svoje dostojanstvo i dopustiti da njeno dete zovu kopiletom.
- O moj Bože, - povikala je Sybil. – Iria je celo to vreme bila sa njim. Ko zna
šta joj je radio.
- Kenrick nije manijak, - povikala je Mary Cate. – Iria je bila njegova
devojka. Pričao mi je o njoj. Ona je prva devojka sa kojom je on bio u
vezi, koju je nazvao svojom. Ne znam šta je bilo između njih, ali znam da
mu je stalo do nje.
398
- Kad sam primetila da se zaljubila, - obraćala se Sybil svom mužu još uvek
u nekoj, ludoj nadi da se ne radi o Westmorelandu. – Pričala sam joj mojoj
majci. Ona se ne bi spetljala sa jednim takvim.
- Kenrick ne koristi očevo prezime, - tihim glasom, punim krivnje, rekla je
Mary Cate i slomila svaku nadu svojoj drugarici.
Sybil je pala mužu na grudi i gorko zaplakala. Supružnici su se zagrlili,
plakali i kroz suze tešili jedno drugo da će njihova Iria ovo preboleti
- Moja sestra ima jezive noćne more, a to sve zbog vašeg plemenitog
sina, Ma, ko vam samo dodeli te titule i još vas nazva plemenitim? -
povikala je Athela koja je sve vreme stajala sa strane i slagala kockice.
Slažući ovo čemu je upravo svedočila sa sestrinim morama, sve je
dolazilo na svoje mesto. Ona je bila previše mlada da bi bila upoznata
sa skandalima koje je Kenrick Westmoreland ostavljao iza sebe, ali sad se
radilo o njenoj sestri i on je trenutno najgori čovek na svetu ma koliko
moćan i bogat bio. – Ako vaš sin nije manijak, zašto se moja sestra boji
ostati sama u muškom društvu? Možda ga ne poznajte onako kako ga je
ona upoznala.
Zaprepaštena šta je sve izgovorila, Athela stavi ruku preko usta i povuče
se. Ova žena nije ništa kriva, vidi se da je dobra. Ona, jadna, ni ne zna
da je majka đavolu.
Mary Cate je probledela i za trenutak ju je šok paralisao, ali brzo se
sabrala. Znam da je Kenrick mračan. Nisam ga mogla sprečiti, nisam bila
tu kad je pustio svu tu tamu u sebe, ali ako je povredio Iriu on je to mogao
uraditi iz ljubomore ili povređenosti, a ako je nešto od tog onda to znači
da moj Kenrick voli, da je Iria podgrejala osećanja za koja je moj sin
odlučio da ih je najbolje ne dirati i pustiti ih da umru, a ako ne umru sama
od sebe onda ih ubiti.
Mary Cate je zatvorila oči i kao mantru izgovarala molitvu da je istin da
je Kenrickovo srce živo. Ako je zaslužio da pati, onda neka to i bude, ali
samo da oseća. Prisetila se Kenricka u Cambridgeu, Miamiu i ovog sad.
To su tri sasvim različita čoveka! Pomislila je puna nade.
- Kenrick je,... hladniji, nepoverljiviji, siroviji, nepristupačniji on je drugačiji,
ali nije manijak. I ne znam zašto se upuštao u vezu sa jednom tako
mladom devojkom
- Mary Cate, - seti se Sybil. Od onog što je imala na umu živci su joj postali
napetiji, krv joj se ledila. – Kako si saznala da je Iria u bolnici?... Gde je tvoj
sin... sad?
Mary Cate uzdahnu. – Kenrick,... pa on je, mogu slobodno reći, ekspert
za internet tehnologije i komunikacije. On je gde bi i trebao biti sa Iriom.
Oni su zajedno izgubili dete, Sybil! – povikala je Mary Cate kad se njena
drugarica otrgla iz muževog zagrljaja i panično krenula prema izlazu, kao
da je Iriin život u opasnosti. – Neće je ubiti. Prokletstvo! – nastavila je da
priča i lupila nogom od pod.
399
- Mary Cate je u pravu, draga, - Craig je prišao svojoj supruzi i uhvatio je

za ruku. On nije mislio da je Kenrickova majka u pravu, ali morao je smiriti
svoju suprugu.
Vrata sobe se otvoriše i u prostoriju uđe sedokos, nasmejan čovek u
belom mantilu. – Sve je spremno za transfuziju, - obrati se prisutnima.
Udahnula je dobro poznat miris i otvorila oči. Znala je odmah da je on tu.
Sa gorčinom je pomislila kako će ona uvek reagovati na njegovu pojavu,
na njegov miris. Koliko sam obožavala ovaj miris, toliko ga sad mrzim.
Mrzim te još više jer bi me ovaj miris trebao terati na povraćanje, kao miris
kafe, ali ne, ti si se potrudio da budeš deo mene, deo koji mogu samo
prezirati jer ga ne mogu izbaciti iz sebe – deo je mene, ai trebam ga. Nije
bila sigurna da li je želela ili trebala njegovo prisustvo. Jedan deo nje ju
je upozaravao na opasnost od njegovog prisustva, a drugi da oni, iako
se moraju rastati, ove trenutke trebaju jedno drugo. Ta beba koju su
začeli, a koja ih nije htela, je bila njihova, zajednička. Pogledala ga je;
iako mu je glava bila savijena, pa mu nije mogla videti lice, primetila je
da je njegova kosao duža nego obično.
Obično? Otkud ja znam koju dužinu kose on nosi. Znam ga samo par
nedelja.
Prešla je pogledom po njegovim širokim ramenima i ustanovila da je i on
jako smršao. Htela je da ga pomiluje po glavi, ali je samo zgrčila prste.
On ne zaslužuje ništa sem prezira od mene. Koko bih volela samo jednom
u životu skinuti tamnu zavesu sa njegovih očiju i videti šta je u njima, a kad
bih videla istinu obratila bih pažnju na njegove usne. Htela biz znati da li
bi i onda njegov osmeh sekao poput najoštrijeg noža. Ne znam otkud mi
ove misli, pogotovo ova druga. Možda zato što više nisam zaslepljena.
Opet sam se morala vratiti u bolnu prošlost. Stajala sam na ulazu u baštu
onog kluba i gledala kako ga ona devojka oralno zadovoljava. Obratila
sam pažnju na njegove usne, da to je taj osmeh. Vratila sam se u klub i
videla sebe i njega kako plešemo, on spušta svoje usne na moje, a na
usnama mu opet onaj osmeh koji sam pre definisala kao ciničan. Bože,
pa morao je biti ciničan kad niko u masi tih ljudi nije shvatao da on tim
osmehom seče.... I tad sam na svoju veliku sramotu shvatila da ja ne
mogu skinuti pogled sa njega. „Tako su, verovatno, izgledali kraljevi
osvajači", čujem kako mi neželjene misli prolaze glavom
Po njenom ubrzanom disanju primetio je da je budna, a osetio je i njen
pogled na sebi , koji ga je grejao. Zatvorio je oči da bi pronašao potrebnu
snagu kako bi se suprostavio želji da je pogleda i udovoljio potrebi da još
koji trenutak oseti prijatnu potrebnu toplinu koju mu daje pogled žene
koju voli, koja njega voli, a od koje se mora rastati. U njemu je sve vrištalo
da podigne glavu i susretne se sa njenim očima, čuje njen glas. Iako je
znao da će ga gledati sa prezirom i obratiti mu se hladno, znao je da ni
toliko od nje nije zaslužio.
400
Iria je prva prekinula mučenje vrhovima prstiju dodirnuvši ga po svilenom

pramenu crne kose. Znala je da je on sve vreme bio svestan da je ona
budna. Osetila je podrhtavanje njegovih mišiča ispod majice koju je
imao na sebi. Dodirnuvši ga, uspela je samo čuti urlik koji je na vreme
ugušio u sebi. Da nije primetio da je ona u svesnom stanju, on bi se trgnuo,
ovako samo joj je sa obe ruke uhvatio mršave prste, prineo ih svojim
vrelim usnam i utisnuo jedan poljubac pun poštovanja od jednog
muškarca.
- Izgubila sam našu bebu, - tiho je prošaputala i dalje gledajući u njegovu
kosu, gurajući u tamu slike njenih prstiju u toj kosi dok je bila vlažna od
znoja i kako je volela udisati njen miris. Dosta! Povikala je u sebi i slike su
nestale, mrak ih je prekrio. Onaj demon u njoj ju je terao da kaže da je
njihova beba otišla njegovom krivicom, ali Iria je znala da nije. To zlo u
njoj ju je teralo da uživa u Kenrickovom osećaju krivice, ali ona se borali
protiv toga, dobro se vraćalo. Bude li mu popuštala postaće zla, zlao kao
Kenrick. A ona to nikad nije bila, i dala bi sve da bude ona stara Iria, pre
Kenricka.
- Znam, - odgovorio je bolno-tiho, dubokim, promuklim glasom koji puca
koliko je i on skrhan. Ne podiže svoj pogled prema njoj jer zna da ona
treba snagu od njega, ne sme da vidi koliko ga slama njen bol. – Znam
da nas je neša beba napustila.
A onda ju je pogledao. Pogledi su im se sreli. Iria se nadala da će nešto
videti u njegovim očima, neku slabost, bilo šta, ali nije videla ništa. Sa
gađenjem je pomislila na njegovu izjavu ljubavi. Da me voli, pokazao bi
mi to. A onda se setila onog trenutka kad joj je dopustio da vidi šta je u
njemu. Stresla se od stravične jeze koja joj je prošla telom od ponovne
slike onih mračnih očiju. Tad je razumela zašto on krije svoja osećanja i
ono što je u njemu. Tad razumela sva njegova upozorenja. Počela je kriviti
sebe za ono što joj je uradio, a onda je sama sebe strogo podsetila kakvo
je bilo njegovo ponašanje prema njoj. On je za nju bio arogantni,
dominantni cinik i tiranin koji gleda sa visoka na ljude jer ih sa lakoćom
kontroliše. Da, on je bio sve to što je nabrojala i još puno više i puno gore,
a on je bez obzira na sve još uvek u njoj. Bila sam mlada, naivna i
nesiskusna, Kenrick Wetland, nisam znala kako da ti odolim, ali sad znam.
Iria je poželela vrištati, želela ga je povrediti onako kako je on nju
povredio, izdati i poniziti onako kako je on nju izdao i ponizio. U njoj su se
sudarili bes, poniženje, prezir, gađenje i nesigurnost. Zatvorila je svoje oči,
u agoniji nije razmišljala o tom da on može videti i znati šta se dešava u
njoj, kakva se borba u njoj vodi. Iskorišćavao joj je telo, silovao dušu i bio
svestan toga. Moj ponos je zahtevao da ga pogledam i otvoreno
mu pokažem koliko ga prezirem, da ne osećam ništa osim gađenja. A
moje srce, ono je bilo nemo jer ga nije bilo. Nisam u tom trenutku znala
da je to što sam mu pokazala bilo ono što sam ja želela osećati. Prokleti,
iskisni gad je to spoznao, ali je odlučio da mudro ćuti o tome, čeka svoju
401
drugu šansu i bez imalo moralnih principa zaigra baš na tu kartu. Onda
je opet otvorila oči i pogledala ga još jednom. Kako je mogla pomisliti da
je videla istu onu praznu zavesu. Da joj je rečima opisao koliko žudi za
njom i koliko je ponosan na nju, ne bi mu verovala. Njegovom pogledu
morala je verovati.
Dozviolio sam joj da vidi koliko je volim i koliko žudim za njom, ali ne mogu
joj dozvoliti da vidi koliko je trebam. Ne sad. Ne zato što to ne želim, želim
to više od svega, ali prvi put u životu imam slabu tačku, a nisam navikao
da je imam. Ne znam kako se nositi sa njom. U Iriinim očima vidim želju za
osvetom. Razumem je. Tako je uvek kod mene; kad se naljutim prvi poriv
mi je bio da uzvratm žešće, da povredmi osobu koja me je naljutila koliko
god više mogu. Ne bojim se ja jačine njenih udaraca, ali vratili bi joj se
kao bumerang. Ona nikad nije imala želudac za takve stvari, a nemam
ga više ni ja.
U istom trenutku su odbacili misli dva rivala i stavili se u poziciju u kojoj jesu.
Oni su žena i muškarac koji su izgubili svoje dete. Bol ih je u tom trenutku
ujedinila, to dete, iako ga više nema, ih je ujedinilo. Da je ostalo, na svetu
ne postoji sila, sem Božja, koja bi ih rastavila. Iria je bila sigurna u to, bio ju
je strah zbog toga. Bilo bi to neizbežno, a ona bi to morala prihvatiti. Oni
bi ostali zajedno. Kenrickova, nesalomljiva volja bi pobedila.
- Jesi li krila od mene da si ostala u drugom stanju? – pitao je dubokim
glasom u kom se dao naslutiti gnev. Nije verovao da bi mu se Iria tako
osvetila, ali morao je biti siguran.
- Ne. ...Nisam ni znala da sam trudna. ...Noćas sam saznala da... da je
sve ovo vreme beba bila u mom stomaku. ...Šta bi bilo da sam ti
prećutala? – pitala je prkosno kad je shvatila da se ona njemu ustvari
pravda i da je još uvek potčinjena glupačica koja se plaši njegovog
gneva. Proklinjala je sebe što mu nije prkosila i slagala da je znala.
- Kad bi namerno od mene krila postojanje mog deteta, tad bih te ubio,
Iria.
Kad je čula njegov odgovor i još jednom videla u njegovim očima onaj
pakao u njemu koji joj je pokazao kad mu je priznala da ga voli, shatila
je da je njena razum delovala pre prkosa i bila joj je zahvalna na tome.
Oni su i dalje u njemu. Njegovi demoni. Još strašniji, još brojniji, još gladniji.
Uplašila se od čoveka kog je odabrala da bude otac njenom crnokosom
dečaku, a kad se setila svog sna i tužnih očiju svog sina, zaboravila je na
strah, zaboravila je na sve. Samo je ostala bol, krivica i nemoć. Ostala je
ona sama.
- Moj dečak me nije hteo, - rekla je na ivici plača, a onda više nije mogla
sakrivati svoju bol i osećaj krivice u sebi, počela je divlje vrištati i šakama
udarati od dušek. Suze koje su joj se slevale niz lice u usta počele su je
gušiti, grcala je teško dišući dok se borila sa bolom i za vazduh.
- Ljubljena! – povikao je Kenrick ispravljajući se da bi joj podigao glavu i
olakšao disanje. Hteo ju je uzeti u naručje, ali se bojao da će je povrediti.
402
Prineo je njenu glavu sebi na grudi, snažno je držeći u svom zagrljaju dok
je ona jecala od bola. Ljubio ju je po kratkoj, crnoj kosi i puštao je da ga
grebe po licu i udara šakama po ramenima, i rukama, upijao njene
drhtavo, mršavo telo u svoje i plakao zajedno sa njom.
- Sanjala sam ga,... sanjala sam. Bio je dečak. Rekao mi je da nije vreme.
Zgrčena u Kenrikovom zagrljaju, Iria se tresla od jecanja... Sav bol,
poniženje, odjednom probuđeno, pa naglo ugušeno materinsko
osećanje, izlivalo se kroz suze.
- Bio je to samo san, ljubljena – rekao je da bi je umirio, a u njemu se sve
kidalo, razbijalo. Svaka njena reč je bila kao ubod tankog mača, koji boli
više, a ubija sporije. Setio se svog sna.
- Bio je tužan... tužan jer ga nisam želela. Nisam htela da mu budem
majka,... a on je hteo mene za svoju mamu. Imao je crnu kosu kao ja i
kao... kao onaj zao čovek kog sam odabrala da mu bude otac, -
govorila je jecajući, jedva čujno, a onda sasvim zaspala.
Buncala je, shvatio je mladić. Stegao ju je još jače uz sebe, ljubio po
mokrom licu i kosi koji su bili natopljeni njihovim, pomešanim suzama, tihim
glasom joj prepričavao svoj san, molio je da ne misli o njemu kao o zlom
čoveku i obećao joj da će biti dobar kao ona kad sledeći put izađe pred
nju.
Bolni, nesvesni jecaji koji su dolazili iz Iriinog srca su me boleli više od
ijednog bola koji sam doživeo. Nikad nisam bio usamljeniji, napušteniji,
nevoljeniji nego u tom trenutku dok sam držao ljubav u rukama, gledao
svu bol koju sam joj naneo i slušao kako me tera iz svog srca. A šta sam
ja ako ona uspe? Apatrid. Njeno srce i telo je moje mesto prebavilašta.
Šta ima od tog gore? „Da se neko drugi useli u njeno srce i telo." Čujem
glas iz moje tame.
U očaju, Kenrick je stezao svoju ljubljenu u svoj zagrljaj, molio je da mu da
šansu da popravi sve, da je usreći. I koliko ju je god on snažno molio toliko
je Iria nastavila jecati, žaliti i njega kriviti za dete koje su izgubili.
Očajnik u njemu gledao je njene usne, ljubio joj kosu i mokre obraze, a
onda spustio svoje usne na njene. I ovaj put je uspeo kontrolisati svoje
telo koje je piodivljalo kad je osetio njenev usnice na svojima. To je trebao
više od sledećeh uzimanja vazduha, ljubiti svoju Iriu, opustiti je i voditi
ljubav sa njom, dugo, nežno i polako. Ali stvarnost u koju ih je bacio je
suprotna. Zato sve što može uraditi za nju je ljubiti svoju ljubljenu, da ispije
njen bol, uzvrati žešće.
I njega je mama ovako držala u zagrljaju i umirivala ga poljupcima svaki
put kad su se trebali rastati. Čitala mu je poeziju, milovala ga i ljubila dok
on ne bi zaspao.
U glavi mu je ostalo svaki stih koji mu je majka pročitala. Kasnije je, kad bi
ostao sam, da niko ne vidi, čitao knjigu poezije, onda kad više nije mogao
podneti samoću i prazninu, a prkosni ponos mu nije dozvoljavao da neko
vidi da je sam.
403
Čvrsto je obavio ruke oko Iriinog tela i sa usnama na njenim počeo

šaputati poziju, njegovu, ljubavnu poeziju.
Zar da drugi ono ljubi

Što je meni sveto bilo,
Zar da moja duša gubi
Sad pa navek blago milo?
Ja u noći i na danu,
I i ljupkoj hlada senki,
I na javi i na sanu
Mišljah – sanjah sve o tebi.
I u snu srećan ljubih milu,
Ljubih strasno dojku njene,
Na čistom joj ležah krilu,
Nagrlih se drage žene.
Pa da drugi otmu blago,
Moje blago koje ljubim,
Zar da što mi beše drago,
Ujedanput sad izgubim!*
Delovalo je. Jecaji i uzdasi su utihnuli, čulo se jedno ravnomerno i jedno

tiho disanje. Kenrick pažljivo položi obožavano telo nazad na krevet i
nastavi je gledati. Instikt zveri se javi u njemu. On se okrenu prema vratima
svojim telom zaštitnički štiteći Iriu. Vrata na sobi se posle par trenutaka
otvoriše.
- Da li se nešto desilo?, - tiho je uzviknula gospođa Sybil kad je ušla u sobu.
- Ko ste vi? – upitala je muškarca koji je stajao kraj Iriinog kreveta i gledao
je hladnim, bezizražajnim pogledom.
Iriina mama se uhvatila za srce. Kako se Iria ikad mogla zaljubiti u
ovakvog muškarca i još misliti da neće biti povređena. Nikad nije videla
Royceovog unuka, ali je sliku njegovog dede, koju je našla u majčinim
stvarima, jako dobro upamtila. Njih dva su ličila kao jaje jajetu. Kao što je
Iria ličila na svoju baku.
Ušavši u ćerkinu sobu ostala sam potpuno zatečena i nespremna.
Očekivala sam Westmorelanda u Iriinoj sobi, ali zar on ne bi trebao biti
momak? Zar Iria nije bila premlada da se upušta u vezu sa muškarcima?
On je budući vojvoda, iskusan muškarac, dostojanstven, privlačan,
ponosito hladan, a moja Iria je skoro dete.
Kao da je osetila napetost u vazduhu, Iria je glasno uzdahnula nekoliko
puta, a onda nastavila spavati.
Na Iriin zvuk Kenrick se brzo okrenuo prema njoj, ali ne toliko brzo da
prisutnima ne promakne pogled kojim ju je voleo. Pogled mu je bio pun
ljubavi, i bio je ranjiv od nje. I on je prolazio kroz pakao, a iako mu pakao
nije bio nepoznat, ta sprava za mučenje koju je dobrovoljno zagrlio bila
404
mu je nepoznata, nije bio spreman za nju, a svejedno se nije branio, nije

hteo biti pošteđen. Prisutni u sobi su ga mogli kriviti koliko su hteli i ne bi
pogrešili, mogli su ga mrzeti, prezirati i misliti sve najgore o njemu, ali niko
nije mogao ne poštovati ga. Svaki pogled na Iriu i njegovo srce se punilo
pa raspadalo, i to se stalno ponavljalo, a on je od tog živeo. Ni Iriin otac
nije mogao ostati ravnodušan na taj trenutak. Njegovu Iriu je ovaj
Wesmoreland gledao nežnim pogledom, a kad su njegove prodorne,
sive oči napustile Iriu i zaustavile se na njima nežnost je nestala, a
zamenile su je hladnoća, ponos i delovale su neobično prodorne i
inteligentne za čoveka njegovih godina. Kao da su se te oči nagledale
užasa i preživele iskustva koja retko ko iskusi, a doživi i duboku starost.
- Kenrick, šta se desilo? – upitala ga je majka kad je ušla u sobu.
Neprijateljstvo koje su Ayrshirovi osećali prema Kenriku je bilo sasvim
vidljivo i opipljivo. Shvatajući da njen sin sasvim kontroliše situaciju i ljude
oko sebe Mary Cate ga je strogo pogledala, a onda i ona bila uvučena
u taj nevidljivi obruč njegove kontrole.
- Mislim da je doživela nervni slom, - rekao je glasom promuklim od brige.
Lice mu je bilo nagrđeno od zabrinutosti.
- Vi ste čovek koji joj je to uradio, - tiho je prosiktala Sybil koju je majčinka
ljubav donekle oslobodila straha. - Pogledajte šta ste uradili od nje? Nervi
slomovi su njena svakodnevnica. Nije ni čudo što nije mogla zadržati to
dete. Ne želim da vas nikad vidim u blizini moje ćerke, - govorila je polako
se približavajući Iriinom krevetu. Sybil je brzo shvatila da je Iria jedina i
najveća slabost Kenricka Westmorelanda. Shvatila je da se i Kenrickov
stav promenio. On više nije delovao zastrašujuće, ali insistirao je na
poštovanju.
- To dete koje je Iria izgubila je bilo moje. Iria je bila moja, - rekao je
gledajući i dalje ledenim pogledom i mračnim izrazom na licu.
- Nemate pravo biti ovde.
- Imam svako pravo biti ovde i iskoristiću ga, - odgovorio je neumoljivim
tonom.
- Želim da odete, napustite naše živote i nikad više ne čujemo za vas.
- Otićiću kad Iria bude van opasnosti, ni sekund pre.
- Pozvaću policiju, - javila se Athela. Njoj se ovaj skoro dva metra visok
muškarac, tamne kose, dubokog glasa i mračnog pogleda činio
najstrašnijim čovekom kog je imala priliku videti, a njena sestra je bila iz
njegovih leđa. Sa one tamo strane. Zaboravila je ko je on, njom je
upravljao osećaj da mora, po svaku cenu, zaštititi sestru. – Naš otac je
uticajan, i može iskoristiti svoje ime da vas protera iz Škotske. On poznaje
jako bitne ljude.
Kenrick se u sebi osmehnuo Iriinoj sestri, radovala ga je njena hrabrost. I
ona, kao i njena majka su se tresle od straha, a svejedno su mu se
suprostavljale. Pogledao je još jednom u ratobornu brinetu, a onda u
Iriinog oca. On je stajao nepomično i posmatrao ga. Kenricku je bilo žao
405
što nije prvo pogledao u oči Iriinog oca. Ovo što sad vidi u njima je
nedefinisano. U tom čoveku je trenutno rat između srca i zdravog
razuma.
- Ako tvoj otac želi zadržati svoje dobre veze, neće ulaziti u sukob sa
mnom, - odgovorio je Atheli, a gledao u njenog oca. Oba muškarca su
znali da se ovaj odgovor tiče budućih dana. – Moraću biti neskroman, ali
ja sam jedan od tih. Možeš pozvati i kraljicu lično. Niko me živog neće
oterati odavde.
- Kenrick, - obratila mu se majka strogo ga gledajući. – Molim te da za
trenutak napustiš sobu. Molim te, Kenrick, - ponovila je kad je videla da
njen sin ne namerava uraditi ništa osim onog što on smatra za ispravnim.
- Puno nas je u ovoj sobi, - oglasio se gospodin Craig. –Iria treba odmor.
Vi i ja, moramo razgovariti, - obratio se Kenricku strogim glasom.
Oni su bili dva protivnika u ringu koji su se tu slučajno našli. Poštovali su
jedan drugog. Craig Ayrshire nije znao šta se desilo između njegove
ćerke i ovog mladića. Sumnjao je na nešto jako teško jer je video da je
Kenrick Westmoreland sam sebi napravio težak krst i bio je spreman da
ga nosi. Nije mu bilo jasno kako njegova žena nije videla da samo jedan
ovako snažan, sirov, neukrotiv i divlji muškarac može obuzdati Iriin
temperament. Za razliku od svoje žene, Craig Ayrshire odavno u svojim
ćerkama ne vidi devojčice. Žalio je zbog toga, ali se pomirio da su obe
nasledile nemirnu krv svoje bake Marri. Iria, doduše, koju kap više, ali tu
su. Bilo je pitanje vremena kad će Iria nekom muškarcu dopustiti da joj se
približi. Nadao se da se ona neće prevariti, da je zov sirene, koji dominira
njom, neće poslati nekom ko ne poznaje žene i ne zna šta su žene. Iria
treba snažnog muškarca, nepokolebljivog, koji po prirodi ne može biti
kontrolisan jer njen zov sirene omamljuje, a jednom kad zagospodari
muškarcem, Iria će prirodno tražiti drugog jer ona uživa samo u osvajanju,
a jednom kad osvoji postaje joj dosadno. Oni će čitav život osvajati jedno
drugo, a nikad neće moći biti pokoreni.
- Iria treba svoju porodicu, - insistirala je Sybil. – On ne treba biti ovde. Iria
je naše dete.
- Mama, - Athela je prišla majci i zagrlila je. – Tata i Milady Mary Cate
imaju pravo, njih dvoje su u ovom.
Prisutni u sobi nisu primetili da je bolničarka, pošto je pokucala na vrat,
ušla u sobu i svedočila njihovoj tihoj svađi. Tek kada su glasovi utihnuli
postali su svesni diskretnog kašljanja devojke u belo-plavoj uniformi.
- Gospodine Wesmoreland, - obratila se drhtavim glasom Kenricku.
Gledala ga je užarenim pogledom, a telo joj je zatreptalo kad je predmet
njenog interesovanja obratio pažnju na nju. – Javili ste se... Rekli ste da
možemo... Dobrovoljni ste davaoc krvi. Oprostite što vas ometamo, ali
zalihe „0-ˮ su nam na izmaku - jedva završi mlada bolničarka.
Videla je ovog muškarac dok je trčeći kroz hodnik tražio određenu sobu.
Od tog prvog pogleda na njega, telo ne prestaje da joj trepti, kolena
406
klecaju, a leptirići u stomaku plešu razuzdan ples od kog joj se stvara

vlaga između nogu. Ovaj muškarac koji je bio oličenje divlje, sirove i
razuzdane seksualnosti ju je grubo podsetio da je pare, zbog kojih je u
vezi sa doktorom tri puta starijim od nje, ne mogu izjebati onako kako bi
to uradio ovaj muškarac. A meni je očajno potrebno da me neko dobro
izjebe. Pomislila je mlada bolničarka i nadala se da će se to desiti u
narednim satima sa bogom seksa koji stoji ispred nje. Ona će dati sve od
sebe.
Kenrick prvo, u maniru kraljeva, klimnu glavom Iriinom ocu da pristaje na
razgovor, a onda se uputi prema bolničarki koja ne ume sakriti da želi biti
pojebana sad i odmah.
- Mac an t-Sealgair Westmoreland, - ispravio je usplahirenu bolničarku,
pogledao još jednom na svoju uspavanu, ljubljenu lepoticu i izašao iz
sobe.
Kenrickovoj majci je bilo neprijatno zbog ove scene. Prišla je krevetu na
kom je spavala devojka njenog sina nemo se svrstavajući na njenu
stranu. Tako je lepa ova Kenrickova devojka. Volela bih je jednog dana
upoznati, zagrliti je i dati joj svoju punu podršku.
- Da li je ovako uvek sa njim? – obrati joj se Sybil i prekinu je u maštanju o
unucima koje će joj ova prelepa devojka dati. - Ah ne moraš ni da mi
odgovaraš, - odmahnula je rukom Iriina mama, ali ne pre nego što je
Mary Cate nedužno slegla ramenima. Da, draga moja, žene su uvek
ovako reagovale na mog sina. Nadam se samo da je njegova reakcija
na njih gotova. Da reaguje jedino na majku svog izgubljenog deteta.
Iriu je probudio „glas anđela". Čula je taj glas jednom, preko telofona, i
nije ga zaboravila. Panika ju je uhvatila od spoznaje da je i Kenrickova
mama u njenoj sobi, da ona možda zna šta joj je njen sin uradio.
Međutim, volela bi da se nije probudila u tom trenutku, volela bi da je
ova nesvestica trajala čitavu večnost. Postoji li još nešto što treba saznati?
Pohotni pogled bolničarke i njen pun nade pogled pali su u zaborav kad
je Kenrick izgovorio svoje puno ime i prezime. Mac an t-Sealgair
Westmoreland. Kako se samo igrao sa mnom. Nije mogla verovati da u
jednom čoveku može biti toliko zla, a u drugom toliko naivnosti. Kako mi
se smejao, kako me je ponižavao. Hladno je planirao da mu rodim decu,
a bila sam nedostojna da mi kaže koje će ime moja deca nositi, koje ću
ime ja nositi. Potreba za osvetom planu kao eksplozija u meni. Nisam je
mogla kontrolisati.
Zamolila sam svoje roditelje i sestru da me ostave nasamo sa
Kenrickovom majkom. Morala sam ignorisati njihove začuđene poglede.
Nije im bilo jasno kako znam da je ta lepa, elegantna gospođa majka
onom čudovištu.
Mary Cate je prišla Iriinom krevetu i zagledala se u devojku koju njen sin
voli. Sad je bila načisto sa tim. Kenrick prvi put voli jednu ženu i po ko zna
407
koji put pati zbog ljubavi. Nije joj bilo ni čudno zašto je toliko bežao od
nje. Verovatno je i sam osećao da mu ljubav nije naklonjena.
- Verovatno vam je čudno kako to da znam da ste vi njegova mama, -
Iriin hladni glas je prekinuo tišinu.
Mary Cate joj se osmehnula i nežno je pomilovala po crnoj kosi. – Nije mi
čudno, Iria, - rekla je jednostavno nastavljajući milovati devojku svog sina.
Iriine oči i boja glasa su bili u totalnom kontrastu. – Ja bih tebe na isti način
prepoznala. Znam zašto želiš biti kao on, - Mary Cate je prihvatila
devojčina pravila i izbegla imenovati svog sina. – Ali ti to nisi. Tvoje oči su
tople.
- Ne želim biti kao vaš sin, gospođo, - odgovorila je Iria prkosno.
- Ne možeš se osvetiti njemu preko mene, Iria, - nastavila je Mary Cate
jednako blagim tonom.
To je bilo ono što je Iria želela, a onda je shvatila da bi tako samo
povredila jednu ženu koja je nedužna u svemu. Postidela se same sebe.
- Ne želim osvetu preko vas, - samouvereno je rekla Iria menjajući svoje
namere. – Želim da mu kažete da ne želim da ga vidim, ali ne želim da
mu kažete zašto još ne želim da ga vidim. Dala sam sve vašem sinu, bio
mi je prvi muškarac, prva ljubav. Sve mi je bio. Zaljubila sam se toliko da
sam se pretvorila u ispunjenje njegovih želja. Ustvari to su bila njegova
htenja. On je tiranin koji samo hoće, nema srce koje bi nešto želelo. Dobio
je sve od mene, a za uzvrat mi je zlorabio telo, silovao dušu, izdao me.
Toliko sam mu nevažna da je u meni video samo prenos svog genetskog
materijala. Toliko nevažna da je smatrao sasvim nepotrebnim reći mi
svoje puno ime i prezime. Do pre par trenutaka, ja sam mislila da se on
preziva Hunter. Kad sam mu rekla da ga volim silujući me priznavao mi je
sa koliko žena me je varao, kako me je varao. Bila sam nevina, a vaš sin
je od mene napravio najjeftiniju, prljavu uličarku. Rekla sam mu da ne
želim da bilo ko zna koliko me je uprljao i ponizio. Niko to ne zna. Nećete
mu reći ovo što sam vam ispričala. Prenesite mu da ću ga ubiti, kad ga
budem videla u svojoj blizini. Recite mu da se molim da gori u paklu
doveka i recite mu da nikad ne bih pristala biti majka njegovom detetu,
- završila je Iria tresući se od olakšanja i drhteći od odlučnosti.
Te poslednje Iriine reči su Mary Cate šokirale više od svega što joj je
devojka priznala. Moj Bože, pa ona jeste kao on. Sa strahom je pomislila
Kenrickova majka. Htela je da kaže da joj je žao, ali nije mogla reći ni
reči. Njene uši su upravo svedočile zločinu koji je njen sin, njena krv i meso,
počinio na jednom nevinom, premladom detetu. Ostala je kao
zaleđena, nije treptala, nije se pomerala, nije disala.
- Ti ne misliš... ovo zadnje..., - promucala je Mary Cate oštro gledajući u
mladu devojku.
Iria je shvatila da u Kenrickovoj majci ima osobu koja će je razumeti.
Jedna majka ne može da ne voli svog sina, a ova svog jako dobro
poznaje i verovatno je odavno prestala biti pristrasna kad je on u pitanju.
408
- On nije zaslužio nazvati se ocem ove bebe koju sam izgubila.

Mary Cate je tek posle nekoliko trenutaka sasvim shvatila šta je Iria htela
reći. Mogla je razumeti kroz kakav očaj ova devojka prolazi kad se jedan
deo nje potajno raduje što je ništa ne veže za Kenricka Westmorelanda.
Ayr, Južna Škotska, 2007. godina, mesec dana posle
Prvo što sam videla kad sam otvorila oči bio je laptop. I sinoć sam čekala
da svi u kući zaspu da bih ja, po internetu, mogla krišom tražiti informacije
koje me interesuju. I opet bez uspeha. Koji god bi pretraživač upotrebila
i ukucala prokletnikovo ime dobijala bih šture informacije. Fotografije nije
bilo. Majci je Mary Cate rekla kako je Kenrick one noći saznao da sam u
bolnici. Znala sam da je dobar u toj sferi, ali da je jebeni ekspert? Još i to.
Gad je počistio svoj prljav veš. Neverovatno, ali skoro kao da ne postoji.
Utopio se u more sasvim običnih ljudi. On! Mogla bih da ujedam koliko
sam besna, a nemoćna.
Uzela sam telefon da proverim da li su mi Selin ili Marita pisale. I tu
razočarenje. Znači da još nema vesti o Jennifer. Mama mi je rekla da je
Jenn kindapovana. Niko nema ni jednu jedinu informaciju o njoj. Čak ne
znaju da li je živa. Pre nedelju dana nisam mogla izdržati, pa sam stupila
u kontakt sa Mary Cate. Htela sam je zamoliti da ona, preko svog sina,
pokuša saznati nešto o Jennifer. Objasnila sam joj da su Jenn i Christopher
bili u vezi. Mary Cate mi je sa žaljenjem priznala da je njen kontakt sa
najstarijim sinom, na njeno insistiranje, strogo formalan i da se retko i čuju.
Osetila sam koliko joj je teško zbog toga i bilo mi je žao, ali meni je puno
lakše od kad sam svoju tajnu podelila sa njegovom mamom. Volela bih
biti sa njom u kontaktu, ali za nas obe je bolje da nismo.
Ustala sam, obavila jutarnju higijenu i krenula u dvorište. Dan je prelep.
Ja i dalje želim dane provoditi sama i u mraku, pričati sa svojim crnokosim
dečakom, ali on me tera napolje. Želja da ga jednom imam me tera da
opet budem zdrava i snažna, a tama mi to samo oduzima.
Kad sam došla do polovine hodnika osetila sam miris kafe i odmah
mučninu koja me terala da povratim. Okrenula sam se, trčeći vratila u
svoju sobu i uletivši u toalet zagrlila šolju i ispovraćala sve ono što sinoć
nisam.
Nisam još ništa govorila svojima, ali moraću. Ujutru nemam apetit, a od
pre tri dana svako veče izpovraćam sve što pojedem u toku dana.
- Iria! Iria, dete, gde si? – čujem zabrinut glas moje mame. Ona je
verovatno čula moje trčanje od polovine hodnika do sobe.
- U toaletu sam, mama, - odgovaram da me može čuti.
- Mogu li da uđem?
- Možeš.
- Je li ti dobro? – pita me zabrinuto kad me je videla kako klečeći grlim
šolju. Mogu misliti kako jadno izgledam u njenim očima sa ovom kratkom
409
kosom, upalim obrazima i mršavim telom dok klečim na podu i

presavijam se od potrebe da izbacim iz sebe nešto što ne mogu..
- Nije, - priznam joj. - Opet sam povratila.
- Opet?
- Da. Nisam htela da brinete. Ionako sam vam život pretvorila u pakao.
- Mi smo tvoji roditelji, ljubavi. Normalno je da brinemo, - kaže mi brižno,
a gleda me sa prekorom.
- Znam, ali bilo je... previše toga odjednom, - kažem ustajući.
- Jesi li nešto pojela što ti ne odgovara? – pita me sumnjičavo.
Jedemo istu hranu. Do sad nisam imala problem sa varenjem.
- Ne, krenula sam u dvorište, a onda sam osetila miris kafe i dobila
mučninu koja me je naterala da povratim.
- Dobila si mučninu od mirisa kafe? – skoro je jauknula moja mama.
Zatvorila je oči i rukom nervozno protrljala čelo.
- Da. Odbijala sam, ali mislim da bih trebala otići na pregled. Nešto nie u
redu sa mnom od kad sam izašla iz bolnice.
- Kao...?
- Ne mogu doručkovati, a naveče povratim sve što sam u toku dana
pojela. Od mirisa kafe mislim da ću ispovraćati creva iz sebe,... i
- I? – pitala me je tiho, a u glasu sam joj naslutila strah od odgovora koji
očekuje. Taj njen strah je uplašio i mene. - Moje grudi, - zategnula sam
maicu koju sam imala na sebi. I mama je primetila da su moje grudi
nabujale. – Nekako su veće, i bole me.
- Menstraciju nisi još dobila?
- Ne, doktor mi je rekao da... treba proći izmešu četiri i šest nedelja.
- Pozvaću tvog lekara, spremi se, - rekla je odlučno napuštajući moju
sobu.
- Ne mora to biti odmah, ali dobro, - doviknula sam joj iza leđa, ali majka
mi je samo ponovila da se spremim.
Sedela sam na zadnjem sedištu u automobilu, glavu naslonila na
prozorsko staklo, a rukama zaštitnički grlila svoj stomak. Mislim da nikad
nisam bila sretnija. Po ko zna koji put prisećala sam se slika iz ordinacije
doktora MacMartina i upijala njegove reči.
Doktor je bukvalno probledeo kad sam mu opisala simtome. Govorio je
nešto sebi u bradu, odmahivao glavom i insistirao da dam urin na analizu.
Ništa mi nije govorio. Predao je moj urin svojoj asistentkinji i dao joj upute.
Pregledao me je još jednom, uradio ultrazvuk, izštampao mi crno-belu
fotografiju i saopštio mi najdivniju vest.
«Vi ste u drugom stanju, gospođice Ayrshire. Jedino objašnjenje je da ste
nosili blizance, izgubili ste jednu bebu, ali druga je tu, zašuškana u vašem
stomaku, živa i zdrava. U trinaestoj ste nedelji trudnoće. Ovo je vaša
devojčica.» Pružio mi je ultrazvučnu fotografiju i pokazao jednu belu
tačkicu, moju malu Marri. Setila sam s svog sna. Crvenokosa devojka
nisam bila ja, bila je to moja Marri.
410
Ni jednom nisam pomislila da ovo dete u mom stomaku nije samo moje,
da ne bih imala tu devojčicu da Kenrick u mene nije izlio seme svog
života. Mislila sam samo kako nas moram zaštititi od njega.
- Moram promeniti ime, - ponovila sam na glas svoje misli. - On će me
pronaći.
- Mislim da bi on trebao znati, - prekorila me je majka gledajući malo
ispred sebe, malo moje lice na retrovizoru.
- Kenrick Westmoreland neće nikad saznati da ću roditi njegovo dete, -
rekla sam odlučno.
- Ri, na stanu moja odbojnost prema tom čoveku, ali mislim da niko
pametan i normalan na ovom svetu ne želi na sebe navući bes
Kenricka Mac an t-Sealgair Westmorelanda.
- Ne poznajem nikog ko se zove Kenrick Mac an t-Sealgair
Westmoreland.
Poznavala sam Kenricka Huntera, a sad ga mrzim. Toliko ga mrzim da
ću mu oduzeti ono što najviše želi.
*Stihove napisao Vasa Živković (1819 – 1891). Ima još tri strofe koje ću ostaviti za drugi deo knjige.
411
TRIDESETSEDMO POGLAVLJE - Kenrick
Inverness, Highlands, Severna Škotska, leto 2007. godine
Z a mojih dvadesetšest godina moj je život bio više težak nego lak i
ugodan kakav bi trebao da bude ako u obzir uzmem da sam
rođenjem dobio sve. Iako sam imao sve uslove da budem srećan,
ne sećam se da sam to nekad bio. Okolnosti su me otrgle detinjstvu iz
zagrljala i surovo suočile sa životom u dobi kad još nisam bio spreman za
suočavanje. Trebao sam pre toga još puno stvari naučiti i očvrsnuti.
Davno sam prestao brojati sve padove koje su mi bili lekcije. Moji trenuci
zadovoljstva bili su oni sa mamom, Heryem, dedom i ujakom. Tada sam
mislio da sam srećan ako nisam sam. Nisam se nikad zavaravao da mi
seks donosi sreću. Ne, tucajući sve te žene i boreći se sa svim tim
muškarcima ja sam samo na drugi način težio da makar kratko ne
budem sam, da izađem iz svoje glave i budem sa nekim.
Znao sam šta žene od mene žele u krevetu i kako da im upravo to dam.
Nisam trebao pitati do koje granice smem ići. Žene često ne poznaju
sakrivene, preverzne želje svog tela i uma. Ja sam ih upoznavao sa njima,
a onda bih otišao. Beskrupulozno sam ih ostavljao, prepuštajući ih drugim
muškarcima iako sam znao da one žele mene. Davno sam naučio koliko
čovek može imati moć koristeći seks kao sredstvo. Trebalo je samo pratiti
govor tela, a onda svaku ženu zadovoljiti. Nisu mi trebale nikakve tehnike
ili igračke. Ključ je bio u zadovoljstvu. Tu mi je puno pomagao i moj ego
koji nije mogao dozvoliti da žena iz mog kreveta ode propisno ne
izjebana, a muškarci iz ringa ne izmlaćeni. Moglo mi se onda, može mi se
i sad. Posedujem moć, bogatstvo, inteligenciju, veštinu i sposobnost da
nateram ljude koji me okružuju da urade sve ono što želim i još ih ubedim
da je to ono što oni žele, trebaju i hoće.
Mogao sam tako živeti do smrti. Planirao sam to, a onda se pojavila
devojka, skoro devojčica i zaljuljala čvrtsto tlo pod mojim nogama. Mislio
sam da je njena nevinost nešto što moram da istrpim da bih došao do
cilja, a onda sam shvatio da bih učinio sve na ovom svetu samo da ona
tu svoju čednost podeli sa mnom. Probudila je u meni, ne samo nešto što
je trebalo biti mrtvo, nego nešto što nisam znao da je uopšte deo mene.
I svaki put kad bih ušao u nju mogao sam istraživati šta je to. Samo tad.
Onda sam je silovao, prekino sve i kasno saznao da sam okusio sreću.
Sreća je imala i ime, zove se Iria, a ja je zovem moja Ljubljena.
U mom svetu pre Irie nije postojalo izjavljivanje ljubavi. Ja sam njh voleo
jebati, one su volele da ih jebem. To je bilo sve. Bilo je jednostavno. I bilo
je dovoljno. Do Irie. Njoj je bilo potrebno da mi kaže rečima šta oseća
iako bi i najveći idiot pogledavši u nas, shvatio da smo zaljubljeni jedno u
drugo, da reči nisu potrebne. Ja sam ispao veći od najvećeg idiota. Na
dugom popisu svojih mana morao sam dodati još dve; siledžija i ubica. I
412
da imam samo jedan atom moralnih principa, ja ne bih bio u blizini moje
Ljubljene, ne bih je svojatao i ne bih gledao u telo koje sam silovao i ne
bih zamišljao dete koje sam u njoj ubio. Nemam moralnih principa i zato
sam bio tu sa njom. Gledao je. Upijao je. Voleo je pogledom.
Crna, kratka kosa, duge trepavice koje bacaju senu na meke, blede
obraze, devedest šest sitnih pegica rasutih sa obe strane malenog,
pravilnog nosa, pune usnice, malena brada, lep vrat,... moja usnula
Ljubljena.
Opet sam zarivao nokte u dlanove na kojima sam već imao rane od
noktiju. Trebao mi je taj fizički bol da bih ublažio onaj duševnin dok
gledam u devojku koja sam iz živih boja pretvorio u beživotne.
Majka mi je prenela Iriinu želju da ne želi da me vidi. Njen otac mi je
takođe isto rekao. Moja mama i njen otac, to dvoje ljudi me je želelo
razbiti na mrtvo ime. Mary Kate jer je znala, Craig Ayrshire jer je nešto
naslućivao. Morao sam ispoštovati tu njenu želju, iako bih, sa jedne
strane, ja jedini trebao biti sa njom, a sa druge trebao bih nestati. Znam
da je to bilo sasvim nenormalno, ali Iriu je moje prisustvo smirivalo. Ona je
to podsvesno znala, a svesno ju je nerviralo. Zato je i sačuvala cveće koje
sam joj ostavljao. To jutro sam u ruci držao jedan lila ljiljan. Sa njim sam se
opraštao od sebe. Mogao bih nabrajati od svega sam se sve oprostio, ali
čemu se lagati i gubiti vreme. Pretvorio sam se u nju. Nju sad boli, ona
sad pati što znači da je meni isto.
Bio sam svestan da sam joj naneo previše štete. Naneo sam je i sebi, ali
po prvi put na sebe nisam mislio. Ja sam trebao nju, ona je trebala mir
koji ne postoji u paketu sa mnom. To je značilo da se moram skloniti,
moram napraviti nešto od sebe, nešto što ću joj ponuditi, a što neće moći
odbiti. Moj demon u njoj je tera da bude zaslepljeno-tvrdoglava i takva
je dala sebi zadatak da me mrzi. Prava Iria ne može nikog mrzeti, a ona
je sad povređena, oskrnavljena žena koja odbija sve što je u vezi sa
mnom. Odbijala je čak primiti moju krv, a zna da joj je potrebna. Njena
tvrdoglava-zaslepljenost joj nije dala videti da je ona u toj krvi. Moja krv
je njena.
Kad je napustila bolnicu ja sam se trebao vratiti u Englesku, ali sam želeo
ostati u Škotskoj jer sam osećao da ako sam u ovom delu zemlju ja sam i
dalje sa njom. Pozvao sam ujaka i obavestio ga da ću ga posetiti da bih
se detaljnije dogovorili o projektu koji mi je poverio. Radilo se sigurnosnoj
internet i mobilnoj mreži koja bi bila na raspolaganju gostima i osoblju The
Royal Highland hotela koji je pre par godina dobio na kocki. Majka kaže
da je ujak kupio taj hotel „pod čudnim okolnostima", ali sam kroz
podzemne krugove saznao da su te okolnosti bile krajnje jednostavne.
Moja majka još uvek nije bila spremna priznati sebi da je njen brat, Aidan
Dorchadas Mac ant-Sealgair, tridestdrugi vojvoda od Nisa, koji nosi titulu
još od Mary, mlađe ćeri kralja Aleksandra IV od Škotske, čovek opsednut
politikom i novcem, zagonetne reputacije, sklon skandalima i osvetama,
413
a ogromno bogatstvo koje je stekao bilo je jednako misteriozno kao i on.

Brutalnost i veličina dva lica istog novčića, koji sam nasledio od njega.
Od ujaka sam naučio kako napraviti, strog, hladan i čvrst oklop, navući
ga na sebe, a onda praviti javne skandale da niko ne zna šta je u meni.
Još uvek mogu čuti Anitin glas kad je jednom rekla Williamu: „Ne bi bilo
pošteno da Kenrick ne nosi i Mac ant-Sealgair prezime. Nekad je on više
zmaj nego vuk, a nekad više vuk nego zmaj." Otac ju je zagrlio i rekao joj
da je ujak insistirao na tom onog dana kad me je prvi put video.
Radovao sam se malo dužem susretu sa maminim bratom, a i boravku u
Škotskim visoravnima. Ako tamo ne ohladim glavu, teško da ću negde
drugo.
Posle pet sati vožnje na motoru zaustavio sam se na parkiralištu hotela u

kom mi je ujak rekao da će me čekati. Desetak metara desno od mene
parkiran je blistavo, crni Aston Martin DBS Coupe. Iz luksuznog automobila
su izlazili muškarac srednjih godina, visok i krupan, pravilnog stasa,
ponosnog držanja. Kosa mu je bila bujna, srebrnoplave boje i dosezala
mu je do okovratnika na crnoj košulji. Preko očiju je nosio naočare za
sunce, a ja sam znao da se iza tih tamnih stakala kriju oči boje tamnog
indiga. Mamine su bile slične ujakovm, ali više ljubičaste.
Obratio sam pažnju na oblinama obdarenu brinetu koja je izašla iz istog
auta i gracioznim koracima išla prema mom ujaku. Pogledala je u mm
pravcu jer je primetila da ona nije predmet interesovanja njenog
ljubavnika. Posmatrao sam ih kroz stakla na kacigi. Lepo su pristajali jedno
drugom. Sve ujakove ljubavnice su bile stare između dvadesetpet i
trideset godina. Imao sam pet godina kad sam upoznao Dianu, tadašnju
Aidanovu ljubavnicu. Bila je crnokosa i dve godine starija od ujaka. Ova
je brineta i moje je dobi.
Ujak, ne skidajući pogled sa motocikliste koji ga je posmatrao, obrati se
svojoj ljubavnici i krenu prema meni. Žena je potvrdno klimnula glavom,
osmehnula mi se i nastavila put prema ulazu u hotel, sama.
- Šta se tebi desilo? – pitao me je ujak kad sam sišao sa motora i sa glave
skinuo kacigu. Nije mogao da se suzdrži i ne pita. Po tom sam znao da
sam izgledao jednako užasno kao što sam se osećao, ako je to uopšte
bilo moguće. Ujak mi još nikad nije postavio ovo pitanje, a video me je u
svim mojim dečijim i adolescentskim fazama.
- Hvala na dobrodšlici, ujače, - rekao sam hladnim, umornim glasom
izbegavajući odgovoriti na pitanje. Ne verujem da je očekivao odgovor,
pitanje je, verovatno, došlo kao reakcija na duboke bore oko očiju i
usana koje sam dobio od umora jer skoro da i nisam spavao dok je Iria
ležala u bolnici.
- Znaš da si dobrodošao, - rekao mi je strogim, ali zabrinutim glasom.
Pozdravili smo se onim tradicionalnim udaranjem po leđima i zaputili se
prema hotelu. – Izgledaš užasno, Kenrick.
414
Tako se i osećam.
- Zašto si, od svih imanja koje smo ti ja i tvoj otac nudili izabrao ono
najzaostalije? – pitao me je ujak gledajući na motor kojim sam
doputovao. Znam da mu nije promakolo da je to onaj isti motor koji sam
vozio u Americi. – Čudi me da ti William nije ostavio početni kapital.
Dobro je da se tu zaustavio jer mu ne bih dozvolio, kao što nisam ni
Williamu, da mi nudi novac.
- Izazov, - kratko sam odgovorio. I bio je. Imanje koje sam odabrao bilo je
sasvim zapušteno. William je hteo da ga se reši. Njegovo razočarenje kad
sam se prvi put potpisao kao markiz od Willtona je bilo ogromno. Svi misle
da sam ga odabrao da bih prkosio ocu, što je i bila samo jedna strana
medalje. Niko nije video moju potrebu da sam stvorim svoje bogatstvo,
da svom sinu dam u ruke nešto što je njegov otac sam stvorio, da
prosledim stečeno, a ne nasleđeno. Zato sam vozio auto i motor koje sam
vozio i u Americi. Morao sam gledati na svaki jebeni peny jer sam još bio
u minusu za haljinu koju sam kupio Irii, a stručnjaci iz oblasti poljoprivrede
i stočarstva koje sam unajmio su me koštali pravo bogatstvo. Tad sam
izračunao da ću tek za tri godine, budem li se koncetrisao samo na rad,
moći isplivati iz dugova i početi zarađivati. Zaslužiti Iriu, vratiti je u svoj život
i dovesti je na imanje koje sam stvorio zbog nje i dece koju će nam ona
roditi su htenja koja su mi sekretovala adrenalin u krv i putem krvi došla
do svih organa. Čitavo moje telo, koje je bilo adrenalinski zavisnik, tad je
dobilo svoju dugotrajnu dozu.
- Vidim, obeležio si ovo mesto, - primetio sam kad smo ušlin u hotel i
smestili se u udobne stolice hotelkog bara. Namerno sam izbegao reći
da je renovirao ovaj hotel koji je dobio na pokeru. Ovo mesto je onakvo
kakvo mi je ostalo u sećanju, ali sam novinu odmah primetio. Morao sam
se nasmejati. Samo bi moj ujak, keramičke pločice koje je kreirala firma
LuxTouch i koje su upotebljene za samo pet projekata u svetu uz
basloslovnu novčanu nadoknadu koju je morao da plati bivši vlasnik,
zamenio tepisima u bojama tartana svog klana. Ali izgledalo je dobro,
morao sam priznati. Ujak je, kao i ja, umesto luksuza birao moć, zato je
odabrao ratne, ne svečane boje tartana svoje kuće.
- Smeješ se meni što sam to uradio ili sebi što bi isto tako postupio?
- Obojici, - priznam suho.
- Drago mi je što si ovde, - rekao mi je zagrlivši me. – Moja devojka večeras
priređuje zabavu u hotelu. Proslavlja dvadesetpeti rođendan. Iako nećeš
da mi kažeš, ja vidim da si ovde došao jer ti treba mir. Pa, nije mi baš
drago što sam te morao ovako neprijatno iznenaditi, - smeje mi se i gleda
me onim svojim zagonetnim pogledom. Jebeno mu je drago što sam sa
njim.
Jebi ga! Nisam raspložen za zabave, ali neću da ujak primeti koliko sam
se sjebao. Ne mora niko znati. Dovoljno je što ja znam. – Mislim da će mi
415
trebati odeća, - odgovorio sam mu mračno i uzeo čašu viskija koju je

konobar stavio ispred mene.
- Treba ti i odmor, - rekao mi je prvo se blago mrgodeći, onda me
zamišljeno gledajući, a na kraju mi se osmehnuo bolje raspoloženiji
rametajući se onim svojim legendarnim šarmom. – Ne znam gde si bio, ali
znam da te je iscrpelo.
Nisam ništa rekao. Iskapio sam tečnost iz čaše i pružio konobaru da mi
naspe još.
- To je problem o kom mi je tvoja majka pričala, - nastavio je ujak prošati
gledajući me kako palim cigaretu i ispijam viski za viskijem. On i deda su
se potrudili da me nauče da ne dozvolim ikom zabadanje nosa u moje
stvari i da sve što zajebem rešim sam. Zato, iako bih mu mogao tražiti bilo
šta samo da mu priznam šta mi je, Aidan Mac ant-Sealgair zvani
Dorchadas (Darkness na engleskom) se po ko zna koji put stavio na moju
stranu, shvatio šta mi treba i nemo mi pravio društvo u piću.
- Nama, dečacima, - počeo je da priča kad smo obojica već bili prilično
mokri iznutra, - koji preuzimamo vodstvo, umesto uspavanki pričaju istoriju
velikih kuća u Kraljevstvu. Imao sam osamnaest godina kad je tvoj otac
došao i od mene, kao poglavara klana Mac ant-Sealgair tražio ruku moje
seste. Znao sam sve o Westmorelandima. Znao sam sve o tvom ocu. Moja
sestra je bila prilično mlađa od njega, mogla je da bira. Ona se dvoumila,
a ja sam je indirektno da prihvati Claymorevo ponudu. Sećam se da me
je pitala za moje iskreno mišljenje. Slagao sam joj da će je William usrećiti
jer sam znao da će oni imati dobar porod.
- I mene ste ti i deda uspavljivali tim istim pričama. Zato te mama više ne
pita za mišljenje, - hteo sam se našaliti, ali sam bio previše mračan i
ozbiljan da bi ova moja opaska zvučala kao šala.
- Bio si star svega par sati kad sam te prvi put video. Znao sam da sam
uradio pravu stvar kad sam insistirao da tvoja majka zadrži svoje
devojačko prezime, i prenese ga na tebe.
- Hteo sam odbaciti očevo. Da je Henry živ, to bi i uradio. Hteo sam
napustiti školu, ukrcati se sa tobom na brod i zaploviti.
Daleko od Claymorea, daleko od kopna, daleko od života.
Kao dečaku, deda i ujak su mi bili uzori. Williama sam voleo i želeo sam
da on bude ponosan na mene, pa sam morao sputavati svoj buntovni
karakter, a kad sam bio sa dedom i ujakom mogao sam uživati u sebi
onakvom kakvim me je proroda stvorila; buntovan, tvrdoglav, prkosan i
avanturista. Kasnije sam ovom spisku dodao kavgadžiju i inadžiju, a ženski
rod se pobrinuo da uz sve nabrojano iz mog mraka izvuku nemilosrdnog,
razvratnog bludnika sa mračnim seksualnim apetitima.
- Prilično si svojeglav i tvrdoglav. Ali, nisi imao nikave šanse ne biti.
- Ti barem priznaš.
- Zavoleo sam te čim sam te video. Bio si više vuk nego zmaj, ali vuk koji
je u stanju iznedriti zmaja. Otišao sam kod tvog oca da bih ga obavestio
416
o sestrinoj želji da tvom prezimenu doda i naše. Nije mu bilo svejedno, ali
morao je popustiti jer sam ga zatekao sa njegovom trudnom
ljubavnicom. On je bio Westmoreland, zajeban momak koji je bio svestan
svoje i moći svog imena, ali bio sam i ja. Rekao sam mu da imam
naslednika. Spasio si me. Mogao sam nastaviti živeti onako ako sam
želeo. Jedina žena koju sam voleo umrla je sa našim detetom u svom
stomaku. Na njenom grobu sam se zarekao da se više nikad neću ženit i
imati decu. Nije to bila laka odluka. Želeo sam sina na kog ću preneti
sebe i svoje pretke. Razmišljao sam i da uradim ono što je tvoj otac
uradio, ali ono što do kraja nije uspeo da uradi sestrin bol, uradio je tvoj
besni očaj. Mada, od te ideje sam odustajao uvek kad bi me pogledao.
Bio si star svega nekoliko sati. Stari vojvoda te držao u rukama. Bio je on
ponosan čovek, ali nikad ga nism video ponosnijeg nego tad. Moja
sestra je bila iscrpljena, a ti si plakao kao da smo te na vatru stavili.
Vojvoda mi te pružio i rekao: ima ko da nas nasledi.
- Ti si se barem zaustavio, - promrljao sam hladno otpijajući još jedan
gutljaj viskija.
- Prolazio sam sa tobom kroz sve tvoje faze, a Bog nam je svedok da ih je
bilo na pretek.
- Uživao si u svakoj, - opomenem ga.
- Jesam. Pokazaću ti tvoj apartman, - pozvao me je pogledavši na ručni
sat. – Zabava počinje za pet sati. Treba ti snaga za sve te devojke koje
će ti se nuditi.
Prihvatio sam ponudu za odmor pre zabave naglasivši da ću prenoćiti u
sobi u kojoj sam uvek spavao kad sam boravio kod ujaka.
Vojvoda od Nisa me je zagonetno pogledao, zadovoljno slegnuo
ramenima i rekao mi da će biti kako ja hoću.
Devojke koje je Philippa pozvala na svoju rođendansku žurku bile su
onakve kakve sam očekivao da će biti, predvidive. Nije im trebalo puno
vremena da saznaju ko sam i da prisustvo beskrupuloznog, bludnog
naslednika ne odjekne salom kao vest koja nikako nije mogla biti
ignorisana. Da ga jebeš, te prebogate drolje kojima je u trenutku dok su
me gledale najviši životni cilj bio biti izjebane do besvesti su me tretitale
kao parče paunovog mesa koje je eto izloženo na pijaci.
Prvo su sebi dodelile ulogu lovine, a kad su videle da je lovac
zainteresovan samo za čašu ispred sebe, promenile su taktiku. Prilazile su
mi same, nudile mi se, obećavale mi raznorazne preverzije, a sve što su
dobile od mene bio je prezriv pogled i odbacivanje njihovih dlanova
kojima su mi merile dužinu kurca u erekciji. Nije im bilo jasno da moje telo
reaguje samo od pomisli na devojku koja je stotinama kilometara daleko
od ovog mesta.
- Trebaš društvo? – čuo sam zavoldljiv, samouveren, ženski glas i sexy
francuski naglasak. Nije bila napaljena, ni željna kurca na dobrom glasu.
Trebalo joj je društvo. Podigao sam pogled i odmerio je. Nije bila jedna
417
od onih koje su mi dlanovina izlizale pantalone u predelu prepona. Ovo

lice bih zapamtio. Bila je brineta, dugu kosu je skupila u visoki rep,
nenašminkano lice joj je blistalo. Krupne oči boje smaragda bile su pune
života.
- Ako kažem da mi treba ti ćeš sesti na stolicu? – drsko sam odgovorio,
hladno je odmeravajući, ali nisam uspeo otići dalje od vrata jer su me te
zelene oči pune života privlačile. Vratile su me u prošlost, u koncertnu salu
Cambridgea. Bile su Iriine.
Opet sam bio u svom elementu; bezobrazan, nemoralni, beskrupulozni
gad, ali ne mogu da ne budem. Ta ženka nije želela sesti mi na kurac.
Barem ne prvu veče.
- Mogu te prepusti devojkama koje bi rado sele na to mesto, ako nastaviš
da budeš tako dobar, - odgovara mi šaljivim tonom, ali dovoljno jasnim
da shvatim da ću večeras pre sam sebe pojebati nego nju.
Dobro, iako mi je erekcija reagovala na te oči, to nije Iria. Niko nikog neće
pojebati.
- Nikad nisam bio dobar, - odgovorio sam demonski joj se osmehujući.
Telo joj je zadrhtalo od straha, ali je ipak sela na ponuđenu stolicu.
Gledao sam u njene oči, uživao u njihovoj bolji i živosti, uživao u njenom
lepom, zavodljivom glasu, uživao u njenoj duhovitosti, a onda sam
primetio da je sve tu, ali opet nešto nedostaje. Ova devojka me nije
provocirala, nije me pokušavala kontrolisati, njeno telo nije drhtalo u
mojoj blizini na onaj način, kao ni moje.
- Ne lučiš mi na samoubicu, - primetila je zabrinuto. E, tu je ličila na
Ljubljenu.
- Zašto sam te pustio da odeš, Ljubljena? Zašto nas nisam zaključao u
onom stanu, preklinjao te da mi oprostiš, objasnio ti da te volim i nastavio
te voleti, - buncao sam gledajući kroz polupraznu čašu u dva užarena
smaragda.
- Ko je Ljubljena? – pita me zabrinutim glasom koji jedva čujem.
- Moja, moja Ljubljena, - govorim promuklim, dubokim glasom, uporno
gledajući Iriine oči koje mi je mutila tečnost u čaši kroz koju sam ih
posmatrao. Bacio sam čašu iz ruke da mi ne zaklanja pogled na žive oči
moje žene, ali pogled mi je i dalje bio mutan. Nije mi piće mutilo pogled.
Bile su to moje suze.
Na goloj koži sam osetio šibanje hladnog vetra, uši mi je parao zvižduk
grana koje je vetar savijao i huktanje reke. Ispod mojih nogu tlo je
podrhtavalo. Hteo sam da se pomerim, ali ruke i noge su mi bile vezane
za kameni stub. Otvorio sam oči. Sve je bilo sivo oklo. Ispred mene se
prostirala reka koja mi je svojom hladnoćom ledila kožu. Vetar je sve jače
i više dizao hladne talase koji su se pretvarali u staklene bičeve i šibali me
po golim prsima. Izađi iz mene... Boli me, čuo se Iriin glas. Zanemario sam
svoj bol i pogledao u pravac iz kog je glas dolazio. Na drugom kamenom
stubu bila je zavezana Iria. Gola kao i ja. Ruke su joj bile iznad glave, noge
418
raširene, na kamenu, između njenih nogu širila se velika crvena mrlja.

Stakleni bičevi koji su nas tukli ostavljali su ledene iglice koje su nam se
zabijale u tela. Meni u grudi, njoj u stomak. Iria! Iria! Vikao sam koliko sam
mogao jako, ali nije me čula. Nije ni pogledala u mom pravcu. Zemlja je
počela jače da podrhtava, talasi su nas šibali jače, ledene iglice se
zabadale dublje, sivilo je prelazilo u tamu. Pokušavao sam se osloboditi i
doći do Irie, ali nisam uspeo. Tamni veo između nas je bio sve deblji.
Gubio sam svoju ljubljenu iz vida, ali sam nastavio da je dozivam. Tlo je
još jednom jako zadrhtalo, udar vetra mi izbio dah iz grudi, Iriin glas je
zanemeo, nije ga više bilo. Pre nego što sam izgubio svest pogledao sam
još jednom u Iriu. Nije je bilo. Ni nje, ni njenog kamena. Samo rupa u zemlji.
Ne! Iria! Ne!, povikao sam. U tom času hiljade ledenih strela završiše u
mom telu.
- Jebote! – povikao sam glasno teško dišući. Koji je sad ovo kurac? Sedeo
sam na prostranom krevetu, oslonjen na ruke i pokušao, ne znam šta,
odgonetnuti san. Znoj mi se slevala niz golo telo. Pogledao sam se - nije
bilo krvavih tragova šibanja. Pogledao samo oko sebe – nije bilo ni čudo
što sam osetio zimu jer se vatra u kaminu odavno ugasila, a debeli
kameni zidovi su imali namenu da štite više od vetra nego od zime. Setio
sam se da sam u ujakovom starom zamku, u sobi koja je bila moja.
Prethodni poglavari su napravili samo najpotrebnije izmene, postavili su
stakla na prozore i kamene podove obložili drvetom, a skorašnji uveli
električnu energiju. Vatra je bila neophodna i u letnim danima. Sve drugo
je ostalo autentično.
Soba je bila svetla što je značilo da je svanulo.
Spustio sam stopala na drveni pod, naslonio se na laktove i zagledao se
u pepeo u kaminu. Pre mnogo godina ubio sam plemenitog dečaka u
sebi da bi posato muškarac koji se, iz inata, venčao sa tamom. Onda
sam upoznao svetlost, učinio je svojom ljubavnicom, ali pre nego što se
razveo od tame koja je kao svaka ljubomorna supruga uništila svoju
suparnicu. Uništila, to je blaga reč. Rastrgala ju je. Imala je dodatni motiv
jer je ljubav uspavala tamu. Moja „supruga" je bila još gnevnija jer ona u
meni nikad nije probudila takvu požudu, nikad nisam bio toliko gladan, a
odlagao najesti se. Taj osećaj je bio tako nov, tako blistav da me u isto
vreme i jeste i nije čudilo što ga nisam odmah prepoznao. Prepoznao
sam da je želim posedovati, da bude moja... i prvi put da i ja bude nečiji,
ali tama u meni je tu želju preusmerila u drugi pravac. Ona je trebala
svoje mračno zadovoljstvo. Umesto da sam je prvo pustio u svoju dušu da
mi pomogne da zajedno oživimo ubijenog dečaka, ja sam se
koncetrisao samo na udovoljavanje hirovima mog mraka. Radio sam sve
da osetim njenu fizičku bol, sve je moralo da je boli. Naročito kad sam
ulazio i izlazio iz nje. Želeo sam da misli samo na mene, a to je bio jedini
način koji sam znao, a da sam bio siguran da je efikasan. Morao sam je
podsetiti da sam bio u njoj, da je samo moja i da mogu biti u njoj kad
419
god moji hirovi to zažele. Zato sam je i budio iz čvrstog sna u koji sam je
slao tako što sam je grubo jebao, da bih sebi, tami i njoj dokazao da ona
pripada meni, da i ja nekog imam. Kako sam se samo zajebao.
Na kraju priče Iria je ispala žrtveno jagnje koje sam naterao da samo
sebe žrtvovuje, a u cilju ispunjenja mojih potreba, pohlepe, požude...
Svega onog od čega je moja mračna strana živela i šta je zahtevala.
Ustao sam iz kreveta i prišao prozoru. Naslonio sam se na hladno staklo i
zagledao u daljinu. Ispred mene se prostirao park, reka Nis i snegom
prekrivene škotske visoravni, a ja sam se video kako stojim naslonjen na
prozor sobe u kojoj je Iria boravila i posmatram je kako odlazi, a sa njom
i onaj osećaj ispunjenosti, blistavosti i topline. Ispratio sam pogledom crni
VW Mutlivan, a soba iz koje sam je posmatrao mi je odjednom postala
pretesna. Smetala mi je njena praznina, tišina i nedostatak mirisa cveća
pomešan sa pomešanim mirisom krvi, znoja i čiste svežine. Miris Irie.
Sve me je zabolelo; pluća su mi pucala, glava mi se raspadala, a tupa
bol gubitka mi se širila čitavim telom, ušla mi u srce i ugrizla ge tako snažno
da sam se morao udariti šakom da bi srce opet počelo raditi. Hteo sam
bežati od te boli, ali nisam želeo. Iako me je razarala ja sam je
dobrovoljno trpeo jer sam se bojao da ću podleći iskušenju. Zaboraviti
nisam nikako mogao, ali moram naučiti kontrolisati potrebe svog mraka.
Između „hoću", „želim" i „trebam" moram staviti znak jednakosti. Put do
tog cilja je dug, ali moram uspeti. Saputnik na tom putu sam bio sam sebi.
Imao sam cilj, trebao samo samo krenuti prema njemu i osvoji ga. Tako
je uvek bilo. Čak šta više, uglavnom sam nadmašivao očekivanja. Moj cilj
je ostao isti. Iria. Samo je način na koji je želim sasvim drugi.
Kad mi je majka, vrlo hladnim tonom, prenela Iriinu poruku, svako slovo
koje je izgovarala bio je još jedan ubod u živu ranu. Nisam morao pitati
zašto mi se obratila tim hladnim tonom. Jedan pogled na majčine oči i
znao sam sve. „Mrzim kad to radiš, Kenrick! Mrzim kad me treaš da ti
kažem ono što ti ne želim reći." Rekla mi je i ostavila me u sobi za
transfuziju.
Odlučio sam udovoljiti svojoj Ljubljenoj. Više od svega sam želeo biti sa
njom, ali znao sam da onda ne bi bilo ništa od mog iskupljenja i iscelenja.
Zakleo sam se sebi da ću, kad dođe vreme da povratim Iriu, morati pred
nju stati kao čovek kog ona ne poznaje. Neko sasvim nov, svež i
neistrošen.
A šta ako stignem kasno? Šta ako ona upozna nekog ko je uvek bio u
raju, nekog kom ne treba vrema da se vrati iz pakla? Ta pomisao mi je
dizala želudac u grlo. Oslonio sam jednom rukom na staklo kao da ću
savakog časa povrati. Duboko udahnem da bih odbacio slike
nasmejane Irie u rukama nekog drugog muškaraca koji uživa u lepoti
njenog blistavog osmeha i ozarenog lica dok je dovodi do orgazma.
Poželeo sam iskočiti kroz prozor, zaustaviti crni auto, uzeti svoju ljubljenu i
zatvoriti je negde van iskušenja, negde gde bi ostala čekajući na mene.
420
Jebeno sam sàm kriv ako ona pusti nekog drugog muškarca u svoje srce
i svoje telo.
Znao sam da ću pre ili kasnije poludeti budem li se samokažnjavao
mislima o Irii i onom šta sam joj uradio, ali nisam imao kud. Moj život je
ispunjen radom da ne mislim na Iriu i Iriom da ne mislim na seksualne
potrebe svog tela.
Telo mi se ukočilo, erekcija mi je nabrekla, krv u venama proključal.
Osetio sam kako se moja tama koju je Iriino prisustvo kontrolisalo snag-
om marša vraća u moje telo. Seks ili borba? Seks i borba! povikali su
podivljali demoni u meni i pokazali mi sliku plavokose Francuskinje
naslonjene na kockarski sto u hotelskom kasinu.
Ayr, Južna Škotska, leto 2007. godine.
Sedela sam na sofi u svojoj sobi i gledala kako mama i Ela pakuju moje
stvari. Ideja o preselenju u Edinburgh se nikom od članova moje porodice
nije svidela. Ni ja nisam bila oduševljena preselenjem, ali sam mislila samo
na to da nas moram zaštititi, moju Marri i ovo što je ostalo od Irie. Odlučila
sam sakriti Kenricku postojanje njegovog deteta, a ta odluka ima svoju
visoku cenu. Rekao mi je da me voli, verovala sam mu, a rekao mi je i da
bi bio u stanju ubiti me. I to sam mu verovala. Svejedno sam se oglušila
na upozorenja da mi je ta odluka suicidna.
Pomilovala sam svoj, još uvek ravan, stomak i pogledala ga onim istim
žarkim pogledom punim ljubavi kojim sam nekad gledal oca moje Marri.
Dete koje ću roditi će mi uvek biti podsetnik na Kenricka, ali nisam marila
za to jer mi je njegovo dete, zašuškano, u mom stomaku pomoglo da se
ne osećam prljavo. Moja Marri mi govori da njen tata ipak nije sve uništio.
A kad moja devojčica bude dovoljno stara i shvati da deca, u normalnim
uslovima, trebaju imati i tatu, a ne samo mamu, ja neću morati sa gađem
pričati o svojoj prvolj ljubavi, neću morati svoju prvu ljubav gurati u tunel
zaborava. Moći ću se zagledati u nevine oči moje devojčice kao što sam
tad bila zagledana u ljiljane na mom stolu, vratiti se u prošlost i ispričati joj
one lepe trenutke koje sam provela sa njenim tatom. Da, ostaće samo
oni lepi jer naša beba u mom stomaku briše sve ružne. Tad nisam mislila
na to da će moje dete hteti upoznati svog oca. Trebala sam bajku, trbala
sam život ružičasto obojen.
Kad bi mi uspelo da ne mislim sa gorčinom na Kenricka, shvatala sam da
mi je on, sasvim svestan da to radi, dao na čuvanje jedini dobar deo
sebe. Usadio je u mene seme svog života i to je jedino što je podelio sa
mnom, a bilo je i najvrednije. Najrazornije orgazme smo doživljavali onu
prvu noć koju smo proveli zajedno. Tad smo napravili tebe, ljubavi moja,
obratila sam se svojoj bebi gledajući u stomak. Tu noć on je davao, a ja
sam uzimala. Kad sam shvatila da mi je darovao ono njajvrednije što
poseduje, ono što je svom svojom, divljom snagom ljubomorno čuvao i
421
nikom nije hteo pokloniti, tek tad sam razumela njegov razjaren pogled
svaki put kad me je video da uzimam pilulu protiv začeća, i tek tad sam
razumela njegove reči: „Kad bi namerno od mene krila postojanje mog
deteta, tad bih te ubio, Iria." A ja sam upravo to uradila, iako su me svi
moji instinkti i porodica nagovarali da mu kaže da seme njegovog života
živi, raste i razvija se meni. Zanemarila san upozorenja, a puslušala svoj
ponos. Isti onaj koji je ćutao i trepeo, i zbog kog sam poput kakvog
bojažljivog zečića morala napusti svoj život, poromeniti ime, a sve to jer
sam, u isto vreme prkosila i bojala se Kenrickovog besa.
Kome da javim da sam u drugom stanju? Kenrick Hunter više ne postoji,
a Westmoreland nikad nije postojao. Ovim i još mnogim drugim
izgovorima sam zamajavala samu sebe, a ustvari sam prvi i jedini put u
životu bila egoista. I to sam platila životom.
Želja za osvetom je bila prejaka da bih je ignorisala, a izdati ga na onaj
način na koji je on mene nije dolazilo u obzir. Oduzeo mi je najlepši deo
mene, pa bi bilo pošteno da i ja to isto uradim njemu. Najlepši deo njega
bio je dobro čuvan u mom stomaku.
- Šta ćemo sa ovim cvećem, Ri? – pitala me je obazrivo sestra ne
usuđujući se ni dotaknuti staklenu vazu u kojoj su ponosito stajale
jedanaest stabljika cvetova ljiljan, deset belih i jedan lila. Kenrick ih je
donosio, sedio pored mene, čitao mi poeziju i gledao me kako spavam.
Sedativi koje su mi davali da bih što više odmarala su mi omamljivali telo,
ali moja duša nije mogla biti umirena. Mary Kate mu je, bila sam sigurna,
prenela moju poruku koju je on prihvatio. Nisam smela sebi priznati, ali u
jednom trenutku sam bila razočarana. Nisam znala zašto. Valjada da
imam koga kriviti.
Od tad ga nisam videla. Ni ja ni moja porodica. Ali on je sve vreme bio
pored mene. Osećala sam njegov miris pomešan sa mirisom čistog
duvana i čula njegov glas. Jednoj pesmi se često vraćao, toliko često da
sam je zapamtila:
Jeste, nema na tebi ni jednog dela

Da se mome oku moglo da sakrije,
Ni jednog prevoja blistavog ti tela
Da se moj poljubac na nj spustio nije.
Znam te tako dobro: u rastanka čase
Ti preda me stupaš sva sjajna i živa,
Znam kad će suze oko da ti kvase,
Znam kad ti duša milištom preliva,
A kad u njoj nosiš svu tolinu Juga...
Pa ipak si svakog dana nova meni,
Uvek nova, uvek tako čudno druga,
I nikad slična jučerašnjoj ženi.
Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene
422
Raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.

- Oh, budi jedanput ko i druge žene,
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!...
On bi mi čitao, moje telo bi spavalo, a ja bih slušala i prekrajala sudbinu:

u onom tenutku kad je bio tako duboko u meni, kad mi je dotaknu srce,
kad više nisam mogla zadržati reči „volim te" u sebi, kad sam ih naglas
izgovorila, u tom trenutku on bi zatvorio oči i rekao mi da i on mene voli,
nastavio bi ulaziti u mene, dodirivati mi srce. Sa svakim novim dodirom
vrisnuli bi smo u isto vreme jedno drugom te reči. Dan posle bi ga
upoznala sa mojom porodicom, obavestili bi ih o našim planovima i jedva
bih čekala da dođemo kući, vodimo ljubav telima i rečima.
Svako jutro, u bolnici, mi je počinjalo pogledom na jedan novi cvet u vazi,
a naveče sam tonula u san sa pogledom na još jedan cvet. Pitala sam
medicinsko osoblje da li je neko bio u mojoj sobi, osim mojih roditelja i
odgovor je uvek bio negativan. Pitala sam da li se još neko interesovao
za moje zdravlje i odgovor je uvek bio ne, a ja sam znala da nisam bila
sama u onoj sobi. Cvet lila boje dobila sam zadnje jutro u bolnici. Negde
u dubini svog srca osetila sam tugu jer je njegovo prisustvo pozitivno
delovalo na moj organizam. Bila sam u ringu, nisam izbačena. Borba još
uvek traje. To jutro kad sam trebala ići kući i videla jedanaesti cvet znala
sam da dugo neću videti Kericka Westmorelanda. Moji opušeni nervi i
telo su mi rekli da on nije u mojoj blizini, da je opasnost daleko.
Nisam više videla Kenricka, a ni njegovu mamu. Majka mi je rekla da ju
je lady Mary Kate par puta nazvala i raspitivala se za moje zdravlje. To je
bilo dok sam bila u bolnici i jednom kad sam izašla. Iako je Kenrickova
majka imala veliku želju da ostane u kontaktu sa mnom, mislim da je i ona
razbrala da je prekid komunikacija najbolje rešenje za nas dve. Mene je
bilo sram onog što sam preživela, ona se stidela dela svog sina. Ni jedna
nije bila spremna pogledaati ovu drugu u oči.
O Kenricku nisam čula ništa. Ne zato što me nije interesovalo. Gorela sam
od želje da saznam gde je i mučim sebe slikama drugih žena pored
njega, ispod njega, na njemu. Uhvatila sam sebe da čitam novine samo
ne bih li pročitala nešto o njemu. po mogućnosti u crnoj hronici. Nekad
sam išla tako daleko da sam jasno mogla videti vesti o njegovoj pogibiji.
Tad sam mrzela sebe koliko i njega. Proklinjala sam nas jer sam dozvolila
da se u meni rađaju te zle misli.
Doktorica mi je rekla da sam, najverovatnije, bebu izgubila zbog
prevelikog stresa kojim sam bila izložena. Nastojala sam se pomiriti sa tim
da je pobačaj bio neminovan. Zar sam mogla da ne patim?
- Ko ti je darovao ovo cveće, uopšte? – upitala me je mama praveći se
da je ni ne interesuje, da pita eto onako.
- Sestre, - rekla sam nesigurno. Nije bilo sumnje da lažem.
423
- Da. Sigurno. Slavile su put do slobodnog gospodina Mračnog, -

prošaputala je majka sebi u bradu misleći da je nismo čule.
Namrštila sam se, udahnula od razočarenja i izdahnula od olakšanja.
Uvek sam bila svesna kako on reaguje na žene, ali mi ga je dodatno
zgadila ona sestrica koja je bila spremna pasti na kolena i pušiti mu pred
svima nama. Pomislila sam da je dobro što smo se rastali, pa bilo to i na
onaj svirep način na koji jesmo. Spasio me je sebe. Njemu će se žene
uvek nuditi. Pre nisam mislila na to jer sam bila omamljena njegovom
blizinom, privlačnošću i umećem. Zadrhtala sam od straha kad sam se
setila u kojoj meri sam dozovolila sebi da me kroz seks kontroliše.
- Ne razumem šta devojke vide u tim tipovima iz kojih izbija misterija,
sirovost, - rekla je moja sestra prekidajući mi misli i mrsko gledajući u
cveće, kao da je znala od koga je. Mislim da je ona samo mislila na glas,
a nije bila svesna da to radi pa je nastavilla: - Koji su mračni, izgledaju
grubo, a on je još pun samopouzdanja. Hoda kao da je kralj. Ma kakav
kralj. Kao da je prokleti Sumer. I gleda moju Ri kao da je njegova. Jaka
stvar što je zgodan. Stvarno mi... ups! – ugrizla se za jezik i nestašno slegla
ramenima kad je shvatila da je podelila svoje misli sa nama. – Oprosti, Ri,
- rekla mi je tužno osećajući krivicu.
Mama ju je strogo pogledala, a ja nisam bila u stanju bilo šta reći. Kenrick
je bio sve što je Ela nabrojala, ali puno više tog i još više od navedenog.
Mlade devojke sanjare o neustrašivim muškarcima koji se i kad se
osmehnu urade to opasno; ne o ozbiljnim momcima koji uvek gledaju da
ispune svoje dužnosti. Doza svetlosti i mraka trebala bi da bude
uravnotežen, a svaka žena teži da baš ona bude ta koja će rešiti
zagometku. Pomislila sam u sebi i zamolila Boga da moja sestra nikad ne
doživi ono što sam ja. Ako bude morala birati između umereno dosadnog
i nemirnog duha, bolje da se odluči za prvi izbor. Možda nikad neće
preživeti buru, dotaknuti zvezde, leteti do druge galaksije, ali onda neće
ni pasti u mračnu, divlju šumu. Lutati, tražiti put i shvatiti da ako želi
povratiti svoj život mora, kao Dante, proći čistilište kroz pakao i upoznati
se sa Judom, Kasijom i Brutom.
- Ostaviću cveće ovde, - prekinula sam neugodnu tišinu tihim glasom. –
Kad uvene, bacite ga.
- Kako ti kažeš, sestrice, - osmehnula mi se Ela srećna jer je neugodna
istina gurnuta ispod tepiha.
- Još uvek se nadam da ćeš se predomisliti, - reče mi majka gledajući me
suznih očiju. Zatvorila je treći kufer, pogledom prešla po praznoj sobi, a
onda pogledala u mene. – Ne moraš da bežiš od njega. Možemo te
zaštititi. Javi mu da si u drugom stanju. Ne mora to biti danas. Uzmi
vremena.
- Mama, ne razumeš, - prošaputala sam molećivo. Bila sam sama sebi
jadna u ovom nastojanju da sakrijem šta mi je taj budući vojvoda uradio
i tim ga zaštitim.
424
- Razumem da ga se bojiš. On jeste jako mračan i posesivan, ali...

- On je i jako moćan, majko, - prekinula ju je Ela. Ni ona nije bila za moje
preseljenje, ali je razumela strah u meni, a moj najveći strah je bio da će
mi njegova moć uzeti dete. Zakon je tu vrlo jasan i ne promenjen; deca
plemića pripadaju očevima. - On nije samo tamo neki obični tip koji se
samo zove Kenrick. Samo se priseti njegovog punog imena i prezimena,
- nastavila je Ela.
Mami je nestala boja sa lica. Znači da je poslušala svoju mlađu ćerku.
- Mary Kate nam je rekla da on nije koristio svoje puno prezime dok je
boravio u Americi?
Da, nije koristio puno prezime. Koristio je prevod prvog. Pomislila sam
besno u sebi. – Ne. Nije, - potvrdila sam nervozno vukući krajeve haljine
koju sam imala na sebi. Često sam mislila na razgovor upozorenja koji
smo imale u Bostonu. Tad mi je mama prvi put ispričala tužnu ljubavnu
priču njene majke i Kenrickovog dede. Vraćala sam se tom razgovoru
nebrojano mnogu puta i nikako se nisam mogla setiti da je pomenula
ime Kenrick, a nisam shvatala ni kako nisma mogla povezati Mac an t-
Sealgair sa Hunter. Neverovatno kako mi je sve bilo pred očima, a ja ništa
nisam videla.
Laknulo mi je kad je Ela sela pored mene, uhvatila me za prste koji su
odavali moju nervozu, tužno me pogledala i isto tako tužno me upitala: -
Ti planiraš zauvek ostati Ann Smith?
- Da, - tiho sam odgovorila. To nije bilo sve. Planirala sam se sa ćerkom,
za par godina, preseliti na jug Francuske. Nisam im o tom ništa pričala. I
ovu moju odluku o promeni identiteta i mestu življena još uvek nisu sasvim
prihvatili.
- Znaš, - nastavila je Ela. – Uvek sam ti malo zavidela na imenu.
- Malo? – osmehnula sam joj se prihvatajući njenu šalu.
- Pa, da. Malo. Preraslo bi to u čistu ljubomoru da tvoje ime ne znači
dama.
- Ovako, - umeša se mama sedajući sa moje druge strane i grleći nas
obe. – Zavidiš joj samo na dužini imena.
- Ustvari, kad te oslovimo sa Ri, tad mi zvučiš kao neka ratnica. Pa sam
nešto razmišljala; ako ćeš ti biti Ann, zašto ja ne bih mogla biti Ri?
- Zato što ona za nas ostaje ratnica Iria, a ti derište Ela. Kratko, jasno i
sasvim bezbolno.
- To nije fer!
- Naprotiv.
Njih dve su nastavile da se „prepiru", a ja sam osetila tugu odvajajući se
od imena koje sam ustvari jako volela. Zar mi je baš sve morao oduzeti?
425
Edinburgh, Škotska, kasna zima 2007. godine
Iria Ayrshire je ostala u Ayru, upisala se na Univerzitet i spremala ispite.

Ann Smith je sedela u svojoj maloj kućici na periferiji Edinburgha i čekala
da na svet donese svoju crvenokosu Marri.
Eli se nije dopadalo moje novo ime. Optužila me je za suštu neorginalnost.
Moram priznati da je moj novi identitet bio savim i totalno svakidašnji, čak
i dosadan. Ali trbala mi je zaštita, a najbolje skrivene stvari su obično na
najvidljivijem mestu. Ann Smith je najčešće ukombinovano ime i prezime
na svetu. Trebala sam samo ući u taj okean i zaplivati.
Edinburgh, Škotska, 7. februar 2008. goodine.
Stajala sam naslonjena na veliki prozor i gledala snežne pahuljice kako

padaju na livadu koja je okruživala kuću. Vatra iz velikog kamina grejala
mi je telo, a beba koju sam nosila ispod raskomadanog srca svojom
toplinom je grejala i skupljala razbacane delove i ponovo je sklapala u
jednu celinu. One nepravilnosti koje ostaju da bi pokazale da ono nije
novo su ožiljci koji mi svaki put, kad ih pogledam, ošamare ponos. Kenrick
mi je zacelio rane na telu, moja Marri na duši, a mom ponosu nema leka.
Sa tom sramotom ću morati živeti do kraja života. Možda jednog dana,
ne znam, možda poželim ponovo voleti. Kad pomislim na to hladna jeza
mi prođe telom. Još uvek nisam mogla podneti muškarce u svojoj blizini,
a sigurna sam da više nikad u životu neću ući u taksi, sve i da mi život
zavisi od tog. Jedini muškarac u mojoj blizini je moj tata. Doktorica koja
mi vodi trudnoću je žena koja je pred penzijom, ali zato svoju struku ima
u malom prstu.
- Danas dolazi tvoj deda, - pričala sam mojoj Marri nežno milujući svoj
stomak. – On je prošli put kad smo te gledali bio izvan zemlje, nije mogao
doći.
Bio je sa tvojim drugim dedom na drugom kontinentu, ovo nisam htela
reći na glas. Beba u meni se pokrenu. Volela je kad joj pričam, a ja sam
to iskoristila i samo pričala i pričala. Niko nije mogao da me čuje, ispričala
sam sve što mi je na duši i to ne samo jednom. Još tri nedelje i ja ću se
upoznati sa svojom sve. Ne sećam se da sam nekad bila ovako
nestrpljiva.
Otišla sam do sobe koju sam iz spavaće preuredila da bude naša, moje
devojčice i moja. Dečija soba će joj kasnije služiti za igranje i školu, a želim
da nas dve uvek spavamo zajedno. Moja mama se bunila jer sam
odbijala da kupim kolevku za bebu. Hoću svoju Marri da spava pored
mene, da udišem njen miris, slušam njeno disanje, da delimo snove
zajedno. Kad sam pristala živeti sa Kenrickom želela sam upravo to, deliti
vazduh, miris i snove sa njim. Pa, ne verujem da ću se ikad osloboditi
straha i početi verovati nekom muškarcu da bih ga pustila u svoj život. To
426
me je podsetilo na Nathaniela Stark. Moja majka ima depozitni račun u

banci koja je u posedu Stark. Sreli su se u filiali te banke u Ayru. Naravno,
moja mama mu je ispričala neke sitne pojedinosti o mom emotivnom
krahu, ali je bila dovoljno obazriva da mu kaže da trebam vreme koje će
mi zalečiti rane. Ja sam insistiraal na vremenu, a ona mi je stalono
ponavljala da rane ne leči vreme nego ljubav. Isprva nisam to htela
privati jer sam odbijala ljubav. Mislila sam da će vreme promenti sve, pa
i mene, ali ni to nije bila istina. Kad ništa ne preduzimamo stvari ostaju
onakve kakve su, ubeđivali su me mama i tata. Shvatila sam ja njih, ali
nisam imal srca objasniti im da bol koji ja nosim u sebi nije isti kao onaj koji
oni imaju dok me gledaju kako patim. Zato mi je trebalo to vreme koje su
svi odbijali da mi daju, da naučim živeti sa svojim bolovima. Moja
porodica ne zna da ja više nisam jaka. Ne mogu ni biti ovako
raskomadana. A iako mi svaki dan počinje tako što se razbijem na hiljade
komadića ja učim da ne pravim galamu.
Nathaniel je shvatio moju potrebu bolje. Iako me nije video, iako ne zna
šta mi je Kenrick uradio, on nekako saoseća sa mnom. Nasmejala sam
se. Mislim da sam jedina devojka u ovom svetu modernih komunikacija
koja dobija ona prava pisma, napisana rukom i poslata na kućnu adresu.
Da, Nate je uradio nešto sasvim neobično, nešto što mi je u tim trenucima
koje sam koristila da mu odgovorim uzelo bol i vratilo ponos. Pisma su
stizala jednom mesečno na adresu u Ayru. Majka mi ih je donosila kad bi
dolazila u posetu i slala ih Nateu iz Ayra. Nije mi pisao kao muškarac,
pisao mi je kao čovek, nisu to bila nežna pisma, bila su pučna. Svako
njegovo pismo je nosilo poruku napisanu između redova. Kad sam ih
čitala nisam htela videti te poruke, tek kad sam shvatila da ne mogu
umreti samo zato što ja to želim, a nisam znala put kojim bih se vratila u
život, tad sam se setila onog što mi je Nate Stark pokušavao objasniti.
Onako kako mi je Kenrick uništio život, Nate mi ga je vratio u ruke.
- Hej, lepotice moja, - čujem ozaren glas mog tate meni iza leđa.
Okrenem mu se i radosno nasmejem.
- Tata!
- Ovde je tvoj tata, ljubavi moja, - govori mi ljubeći me u kosu i grleći me.
- Više mi niko ne može prići, - šalim se na račun svog velikog stomaka.
- Moja unuka lepo napreduje, - govori mi gledajući sa milinom u očima
moj stomak. Ova beba nam je kao dar sa Neba. Sa svakim novim danom
mi smo bili nestrpljiviji da je upoznamo. Moji mama i tata, a i ja sama,
nismo planiral da ja ovako rano postanem majka, ali kako se taj dan bližio
svi smo bili složni da nam se ništa lepše nije moglo desiti.
- Napolju je jako hladno, - upozorio me tata dok smo popili čaj i
razgovarali o svemu što nam se dešavalo za ove dve nedelje koliko se
nismo videli. Otac je bio u Južnoj Americi. Pričao mi je o projektu, ljudima,
vremenu, hrani, a iako sam znala da je tamo bio sa Kenrickovim ocem,
427
a možda i Kenrickom, nikad nije pomenuo nešto što bih mogla povezati
sa nekim od Westmorelanda.
Ja nisam imala toliko puno za reći kao on jer su mi dani, uglavnom, bili
rutinski. Mama me je posećivala dva puta nedeljno, Ela je svoje vikende
provodila sa mnom. Ona se upisala na St Andrews Univerzitet u Fifeu.
Mama i tata su se upoznali na tom univerzitetu. Mama je pokazala Eli
kamen na kom su ona i tata ugravirali svoja imena i datum. Ela je
fotografisala taj kamen i poslala mi. Tata se od srca nasmejao kad sam
mu je pokazala. Objasnio mi je da je to tradicija koja traje vekovima.
Studenti koji se zavole između tih starih zidina dobro razmisle pre nego što
ugraviraju svoja imena na neko slobodno mesto.
- Baka me često posećuje, - govorim mu misleći na njegovu majku.
Tata je upitno podigao obrvu, a onda smo prasnuli u smeh. Baka Denisé,
tatina mama, i ja se nikad nismo baš slagale. Ona je bila puno više
naklonjena mojoj sestri. Mislim da sam je jako puno podsećala na baku
Marri, a one se iz nekog razloga nisu volele. Nisam htela govoriti tati da
mi je baka prvi put otkad znam za sebe dala kompliment i to mojoj boji
kose, ne meni. Znala sam da bi to tatu razbesnelo i pokvarilo nam ovo
savršeno prepodne. Ipak, njena diskrecija me je iznenadila. Nije mi
postavila ni jedno pitanje u vezi oca moje bebe, a pričale smo o svemu.
Valjda smo nadoknađivale ono vreme kad joj nisam bila draga, a mama,
u šali, voli da kaže da je baku moja kratka, crna kosa smirivala.
- Mogu misliti kako je tebi sad kad si promenio klimu, - primetila sam
gledajući tatino preplanulo lice.
- Čovek se jako brzo navikne na toplotu, ali znaš šta? – namignuo mi je
umotavajući me u šal.
- Šta? – naslonila sam se na njega znajući da će mi reći nešto toliko lepo
ću morati zaplakati.
- Istinski mi je toplo samo tamo gde su moje cure sa mnom.
- O, tata, - prošaputala sam zaplakavšio od sreće. Rukama sam zagrlila
njegove koje su me zaštitnički grlile oko ramena i poljubila ga. Bila sam
neizmerno srećna u tom trenutku. Osećala sam da imam sve, da mi ništa
više ne treba, čak ni taj ponos. Mogu živeti bez njega, ali bez ovog
osećaja istinske ljubavi i podrške ne bih.
- Jesi li se udobno smestila? – pitao me je držeći malo odškrinuta zadnja
vrata sa vozačeve strane.
- Jesam, - potvrdim.
- Jedva čekam da vidim moju četvrtu curu, - kaže mi još jednom mi se
okrenuvši pre nego što se uključio u saobraćaj.
- I ja, - uzviknula sam srećno.
- Mama i ja ćemo se preseliti kod tebe sledeće nedelje.
- Znam. Rekla mi je. Radujem se, - odgovorila sam iskreno, prešla rukom
preko zamagljenog stakla i zagledala se u ono što se dešavalo napolju.
428
Posmatrala sam ljude i građevine pored kojih smo prolazili i ostavljali ih za

sobom dok smo se probijali kroz saobraćajnu gužvu. Činilo mi se da niko
nije ostao u kućama. Toliko puno sveta. Svi su radosni, smeju se, neki se
čak i grudvaju.
Uživila sam se u sreću ljudi koji su se u tom trenutku našli na ulicama
Edinburgha, u mislima im se pridružila tako da nisam primetila zvukove
sirena automobila oko nas i tatin glas sve dok nisam osetila tatine ruke na
sebi, prodornu sirenu sve bliže nama i...
- Iria, pomeri se na drugu stranu auta! – vikao je moj tata vukući me na
tu drugu stranu. Zatvorila sam oči. Otvorila ih. Videla kako mi se jedan
kombi velikom brzinom približava. Čula sam lomljenje stakla. Osetila sam
snažan udar koji me je bacio na drugu stranu auta. Nisam videla ništa.
Osetila sam toplotu sopstvene krvi koja mi se slevala niz vrat. Osetila sam
pljusak tečnosti koja mi se razlevala butinama, nepodnožljiv bol i pritisak.
429
TRIDESETOSMO POGLAVLJE - Iria

Edinburgh, Škotska, zima 2008. godine
P olako sam otvarila oči. Oko mene je sve maglovito, ali sam
razaznala da sam u bolnici. Nisam vidim aparate koji su mi
kontrolisali vitalne organe, ali sam ih čula
- Zovi doktora, - čula sam tih, ženski glas sa svoje desne strane.
Pokušala sam pomeriti ruke i uspela u tom. Položila sam ih na svoj stomak
i zavrištala od sreće. Stomak mi je bio malen i mekan. Znači da sam rodila
svoju bebu.
- Hoću... da vidim... moju bebu, - rekla sam tiho, tek iz petog pokušaja.
Nemam puno snage. Namrštila sam se. Morala sam je imati.
- Doktor će biti ovde svakog trena, gospođice Smith, - čula sam zabrinut,
više uplašen, ženski glas. – Ne naprežite se...
Medicinska sestra je nastavila pričati, ali ja je više nisam slušala. Svu svoju
koncentraciju usmerila sam na nedostatak snage.
Kako ću uzeti svoju devojčicu u naručje? Trebala bih je i nahraniti.
Osećala sam svoje bolne, nabrekle grudi i jedva čekala da vidim malene
usnice moje bebe koje će obuhvatiti moje bradavice i hraniti se iz mene.
-Iria! – uzviknula je moja majka kad je ušla u moju sobu. – Vratila si nam
se, - govorila je jecajući. – Bože, hvala ti.
Pogledala sam je. Bila je previše mršava, previše ispijena, previše umorna.
I onda sam se setila.
- Moja beba? ...Tata? – prošaputala sam glasom punim nade. Ta
uzdanica u mom glasu da je sve u redu je moju majku bacilo na kolena,
oduzelo joj snagu koja joj je bila potrebna da se drži na nogama. Oni
poznati trnici nalik na ubode tankih, ledenih iglica mi je naglo prostrujalo
telom.
- ...Beba?... Moja beba?... Mama molim te... donesi mi...
- O Iria! – jecajući moje ime, moja majka je dopuzala do mog kreveta,
uzela me za ruku i u jednom dahu mi rekla najstrašniju istinu koju čovek
može čuti.
Nema moje bebe. Umrla je u meni, zaglavljena u porođajnom kanalu jer
sam bila u nesvesti kad sam trebala da joj pomognem da se rodi. To je
bilo pre sedam dana.
Istrgnula sam ruku iz majčinog stiska, podigla obe ruke da ih mogu videti.
Nikad u tim rukama nećeš držati svoje čedo, vrisnuo je neki glas u meni.
Taj isti glas me je naterao da spustim te ruke na svoje grudi i rekao mi:
Nikad na te grudi nećeš staviti bebu koju bi mazila i pazila.
Osećala sam mokar trag suza koje su mi se slevale niz slepočnice. Sve u
meni je vrištalo, trgalo se, raspadalo, a moje telo je ostalo mirno I nemo.
Po treći put sve je umrlo u meni. Gledala sam u prazninu svog boća,
430
puštala tamu da uzima deo po deo mene, trga me, I gledala kako se
pretvaram u pusti mrak. Nema ništa.
Konačno sam bila kao Kenrick. Prazna, hladna i mračna ljuštura.
Nisam registrovala kad je dan, a kad noć, kad me hrane I daju mi tečnost
zabadajući ugle u moje vene, kad je pored mog tela neko, a kad je moje
telo samo. Predala sam se praznini, samo u nju gledala, i trepela bol.
- Samo me pustite da umrem, - bila je to prva rečenica koju sam
izgovorila tek nakon deset dana. Odbijala sam vodu, hranu i san. Moje
telo je konačno sarađivalo sa mnom.
Edinburgh, Škotska, mesec dana posle
Pokušaj plakati... Suze leče... Biće ti bolje...

Opet čujem te reči. Ko je u meni? Taj neko razume da nisam želela da mi
bude bolje, nisam želela biti izlečena i nisam mogla plakati, ali me
svejedno tera da nastavim živeti. Ako krenem sa izlečenjem znači da
ostajem u životu koji boli.
Nisam mogla plakati kad me je Kenrick silovao, ni kad je to onaj taksista
pokušao, nisam mogla oplakati izgubljenog dečaka, ni devojčicu koja je
umrla u mom stomaku. Sve što sam želela i htela je umreti da bih biti sa
svojom decom. Nisu mi dali. Neko drugi je donosio moje odluke. Zato su
žrtvovali život moje devojčice za moj. Nisu nas mogli obe izbaviti. Odlučili
su umesto mene.
Živim još danas. Čekala sam da moj otac bude van životne opasnosti i
da se oporavim samo toliko da mogu otići na grob gde je moja mama
naredila da se pokopa moja Marri, tamo gde idu oni koji zaborave sebe
voleći Westmorelande. Moja baka, moj deda-ujak, moje dete i uskoro ja.
Westmorelandi.
Kenrick.
Moj puls uvek ubrza kad pomenem njegovo ime. Čak i tad, u toj bolnici
dok sam sedela u kolicima, kad me je smrt već bila uhvatila za ruku i
trebalo joj samo da me povuče sebi i uzmeme me, čak i tad je nešto u
meni zadrhtalo. Nakon svega što mi je uradio, nakon golgote koju sam
prošla samo zato što sam se usudila voleti ga, predati mu se i uživati u
njegovoj bludnosti, neki deo mene je čeznuo za njim.
Verovatno onaj bludni.
U tim trenucima dok sam odbrojavala poslednje sate života ja sam u isto
vreme proklinjala svoju nemoć i zahvaljivala Bogu na njoj. I jednoj istoj
minuti ja sam želela da ga mogu pozvati, da bude sa mnom, drži me u
naručju i nekako ublaži tu bol koja me je ubijala. Onda sam prekoravala
sebe da sam najgluplje živo biće koje postoji. Čeznula sam i molila za
pomoć osobu zbog koje mi se sve ovo i desilo. Kako bi on uopšte mogao
ublažiti tu bol?
431
Neko je sedeo na mom krevetu plakao i prstima češljao moju kratku, crnu
kosu. Taj neko je bio moja majka ili moja sestra. Često sam zaboravljala
ko sam. Bilo je trenutaka kad sam o sebi znala toliko da se zovem Ann
Smith, da sam majka bez deteta i da želim umreti. Ništa više.
- Je li ona spremna? – čujem tih, zabrinut, muški glas.
Moja majka ne odgova, sestra tiho kaže da smo spremne. Umotava me
u nešto toplo i kolica se pokreću. Konačno!
Konačno smo stigli na to mesto. Vozač je pažljivo zaustavio bolničko
vozilo ispred visoke željezne kapije koja je bila okružena kamenom
ogradom i služila kao ulaz u neku građevinu koja je nekad služila kao
crkva.
Uzbuđenje je prostrujalo mojim polu-živim telom. Ne znam da li je to bio
strah, strepnja ili... nada da ću videti svoje dete. Mršavim, hladnim prstima
sam stezala deku koja mi je bila prebačena preko nogu. Osetila sam
kako se nemirno tresu. Kosti mi klecaju, telo drhti. Moja sestra je mislila da
mi je hladno pa me je dodatno grejala svojim telom.
Dve medicinske sestre koje su bile sa nama, pomogle su mami i sestri da
spuste moja kolica na tlo.
Oštar vazduh koji sam udahnula mi je proparao pluća. Skoro me je ubilo
uzimanje vazduha. Nije ni čudo. To je bilo prvi put u nekoliko nedelja da
sam udahnula čist vazduh.
Gledajući ispred sebe čula sam tiho jecanje koje me je okruživalo. I tad
sam poželela da mogu plakati. Ne da bih se oslobodila boli, već da
oplačem onu zbog koje sam ovde. Toliko je zaslužila od žene koja joj je
trebala dati život, za koju je dala svoj i koja joj je trebala biti mati.
Podigla sam glavu i pogledala ih. Kako sam im samo zavidela u tom
trenutku. One su plakale, bolelo ih je, ali su i osećale.
Spustila sam pogled I opet se zagledala isped sebe. Bilo je sličnosti
između mene, njega i ovog mesta. Bili smo sami, ja i Kenrick, okruženi
grobnom tišinom, sivilom magle i hladnoćom. U paklu sa Kenrickom.
Kenrick, moja strast i propast.
Zabadanje kostiju u kožu je prestalo I podsetilo me da smo stali. Nismo se
kretali. Moja mama je pala na kolena, uhvatila me za prste, zarila svju
glavu u moje krilo i glasno zaplakala. Zagrljaj moje sestre postao je jači.
Ona je spustila svoje čelo na moje rame i tiho jecala. Tad sam shvatila.
Zatvorila sam oči, držala ih nekoliko minuta tako zatvorenim i nadala se.
Stvarno sam se nadala da ću osetiti toplu ručicu moje devojčice. Čekala
sam I očekivala taj dodir, ali nije došao. Otvorila sam oči I pogledala
ispred sebe.
Tri grobnice. Na prvoj je pisalo Marri Campbell MacSual. Moja baka
Marri. Na drugoj Royce MacSual. Plod grešne ljubavi moje bake Marri i
njenog ljubavnika. Na trećoj Marri Ayrshire... Tu je... Neeeeeee! Ne smem
da mislim ko je tu.
Moja Marri! Moja Marri! Moja Marri!
432
Deka koju sam imala preko nogu je skliznula na tlo, majčine suze koje su
kvasile ruke više nisam osećala. Stajala sam na svojim kecavim nogama,
kao hipnotisana gleala u ime na krstu I shvatila da je nikad neću videti.
Pala sam na kolena, zagrila malu humku I konačno zaplala, a da nisam
bila ni svesna tog.
- Iria, ljubavi, - čula sam glas. Taj glas je bio toliko daleko da nisam mogla
raspoznati da li je muški ili ženski. On! Zove li me on? Bože, hoću li ga se
ikad rešiti.?
- Iria, mila moja, - nežni glas me je zvao. Malo bliže. Nisam ga dobro čula
jer su me okruživali vrisci, suze u kojima sam se davila i blato.
- Ne Iria! Ne Iria! Ann! Ann! Ann! Iria je umrla, - čujem sopstvene urlike koji
mi paraju uši.
Oko mene je odjednom sve bilo belo. Nisam više osećala hladnoću. Telo
mi je ispunjavala svetlost, popunjavala me i u isto vreme oslobađala. Bila
sam na nekom toplom mestu, okružena belinom i čitala slova koja mi je
napisao Nate.
Praštanje će te osloboditi, malena. Povezana si sa njim sve dok mu ne
oprostiš. Oprosti mu i oslobodićeš ga se, ako to toliko želiš. Stalnim
prživljavanjem iste situacije u kojoj si bila povređena ti se iznova vraćaš
osobi koja te je povredila. Sva ta negativna osećanja ti izazivaju dodatni
bol, ali ne samo tebi već I ljudima koji te okružuju. Kad mu oprostiš
osloboditi ćeš se njega I agonija.
I oprostila sam mu. Sve. Nate je bio u pravu. Sve vreme sam samu sebe
držala zarobljenu sa njim, krivila ga za golgote kroz koje sam prošla i za
one koje su me čekale.
Put kojim sam krenula od tog dana nije bio lak. Još dugo vremena sam
hodal po trnju, padala i ponovo stajal na krvave noge, ali pakao je bio
iza mene. Kenrick Hunter je bio daleko, zatvoren u mračnu prostoriju moje
prošlosti iz koje sam izašla i zatvorila vrata iza sebe.
Univerzitet u Glasgowu, Zapadna Škotska, 21. septembar 2008. godine
Moje ime je Ann Smith. Brucoš sam na prvoj godini pedagoških studija na
Univerzitetu u Glasgowu. Moj izbor je iznenadio ljude koji su me okruživali.
Mislili su da je Ann Smith samo ime iza kog se Iria Ayrshire krije od svoje
prošlosti. Trebala sam nastaviti damo gde sam stala. Jesam i nisam.
Krenula sam od vrata koja sam zatvorila na grobu moje ćerke. Iza tih
vrata je ostala i violina koju sam zadnji put svirala pre više od godinu
dana. I tad je bila nedelja, „ona nedelja". Nisam je ponela sa sobom kad
smo se ja i mama selile iz Bostona. Nikad nisam pitala šta su uradili sa tim
instrumentom. Volela sam balet. Sanjala sam da ću postati slavna
violinstkinja. Najviše od svega sam htela biti majka. Dok sam bila trudna
pevala sam svojoj devojčici, pričala joj kako ćemo ja i ina igrati balet, a
kak dona odraste mama će joj svirati na violini, a ona će plesati za
mamu. Volela, sanjala i htela? Tužno sam se osmehnula. Nemam ništa
od toga. Opet sam na početku, ali sad jednom sasvim novom. Sve je
433
sasvim novo, drugačije, čak i meni samoj strano. I ja se moram naviknuti

na Ann Smith.
Bila je nedelja, taj dvadesetprvi septembarski dan. Stajala sam ispred
vrata na prvom spratu zgrade u Ulici Hillhead koja je služila kao Studentski
dom, i nervoznim prstima pokušavala staviti metalni ključ u ključaonicu.
Ruke su mi se tresle, a prsti drhtali. Baš luda kombinacija. Ne znam čega
sam se bojala. Bila sam ovde pre pet dana. Ja, mama, tata i Ela samo
nameštali i ukrašavali stan koji ću deliti sa još jednom devojkom. Bila sam
ponosna na sebe kad sam pobedila demona u sebi koji me je
nagovarao da želim i trebam bitzi sama. Možda bi on i pobedio da pre
konačne odluke nisam upoznala devojku sa kojom ću deliti taj
apartman. Moja cimerka se zove Emma. Straija je četiri godine od mene.
Ona je bila na drugoj godini pedijatrijskih studija. Nikad neću zaboraviti
taj trenutak kad je moj pogled sreo njen. Ako postoje sestre po duševnom
bolu, onda smo to bile ja i ona. Za razliku od mene, ona je bila vesela,
pričljiva i zabavna. Niko nikad ne bi ni pomislio da je ta prelepa crnokosa
devojka prošla kroz pakao. Niko ko nije prošao istim putem. Njena staza
je bila puno duža od moje, ali jednako bolna i ponižavajuća.
Delile smo taj apartman, uveče kad bi se slomljene od napornih
predavanja i posla bacile na sofu, digle noge na odmarač i delile smo
šta nam se desilo u toku dana, vikendom smo u pidžamama pile jutarnji
čaj, ali tek posle dve godine smo jedna drugoj objasnile tugu koju smo
nosile u sebi, a koju smo samo mi videle. To je bio drugi, od tri koraka, koji
su me delili od izlečenja.
Nisam dobila stipendiju tako da sam svake nedelje samo za stanovanje
morala izdvojiti stotinu £. Zaposlila sam se kao pomoćnica u dečijem
vrtiću. To zvanje sam uostalom i izabrala za svoje. Bol koja je dolazila sa
strahom da ću izgubila još jedno dete ako bih nekad u nekoj dalekoj
budućnosti ostala u drugom stanju je bila toliko velika da sma odustajala
od svake nade i sve veće želje da postanem majka. Zato sam odlučuila
da ću, umesto u svojoj vlastitoj, ja uživati i pronaći utehu u tuđoj deci. Bila
je to najsurovija i najnehumanija odluka koju jedna žena može da
donese, a ja sam je usvojila.
Ušla sam u stan, zatvorila vrata za sobom i udahnula tišinu koja mi se
nametala kao neophodna. Spustila sam ručnu tašnu i otvorila prozor u
dnevnoj sobi. Smeh veselih ljudi, pesma ptica i lagan zvuk vetra su ispunili
prostoriju. Strah i nemir su poput najoštrijih trnaca prolazili mojim telom.
Zatvorila sam oči, izbrojala u sebi do deset i pobedila.
Na kuhinjskom stolu sam našla Emminu poruku. Napisala mi je da će sa
posla doći tek predveće i da me čeka iznenađenje u frižideru. Moj
stomak se u istom trenutku javio. Opet sam počela reagovati na zvuk
praznih creva. Apetit mi se polako vraćao, ali sam i dalj bila jako mršava.
Napreci su bili najvidljivi na kosi i koži.
434
Čula sam kucanje na vratima i požurila da ih otvorim. Nadala sam se da

je to moja cimerka, mada mi je bilo čudno zašto bi ona kucala na vrata
sopstvenog stana.
- Gospođica Ann Smith, - čula sam veseo glas, mlađeg muškarca sa
druge strane vrata.
- Ja sam Ann Smith, - rekla sam kad sam otvorila vrata i skoro uronila lice
u najveći buket nežno-rozih ruža koji sam ikad videla. Ustvari, kad sam
malo bolje pogledala, to nije bio buket, bilo je to pravo pravcato drvo
divlje ruže koje je oko sebe širilo opojno lep miris.
- Dobro je, - odahnuo je mladić. – Molim vas, pokažite mi gde da spustim
ovo drvo. Teško je kao sam vrag.
Misli, Iria!
Moja soba ima izlaz na balkon. Nije baš velik, ali ovo drvo će moći stati.
- Pođite za mnom, molim vas, - kažem mu i krenem prema mojoj sobi na
balkon.
- Uhhh, - odahnuo je mladić kad je spustio mirišljavo drvo na pod. – Drvo
i nije toliko veliko, ali saksija je teška, - govoro je još uvek zadihan, kao da
hoće da mi opravda za šta mu je trebalo tako puno snage.
- Verujem vam, - kažem tiho i povučem se što dalje od njega. Nije da
nisam prihvatila da su i muškarci deo sveta, ali se još uvek nisam mogla
osloboditi straha od onih koji su mi sasvim nepoznati.
- Molim vas da potpišete da ste primili počiljku, - reče mi gledajući čas u
mene, čas u drvo.
Ispratila sam kurira i požurila da vidim ko mi je poslao ovo prelep drvo.
Ruke su mi drhtale kad sam otvarala kovertu koja je stajala zakačena za
donji deo stabljike.
„Mala, lepa, plamenocrvenokosa brucoškinjo, srećan novi početak. Uz
tebe sam.
Nate"
- Nate,... – izgovorila sam naglas, odahnula i nasmejala se od olakšanja.
Kraj prvog dela!
Slede“Pogovor“ i „O autoru“
435
POGOVOR
H
vala vam na vremenu koje ste odvojili za ovu knjigu!
Hvala vam na vašim kritikama, pohvalama, strpljenju, a pre
svega na motivaciji. Da nije bilo vas koji ste me iz dana u dan
„terali" da pišem, ova knjiga bi završila u moru mojih nedovršenih priča. U
ovu priču sam unela meni omiljene knjige ovog žanra. Nadam se da sam
uspela dobro ih opisati na svoj način. Ne zamerite mi na gramatici. Skoro
dve desenije ne živim na ovom govornom području, ali se trudim koliko
toliko da je grešaka što manje.
Kraj priče "Taj muškarac" je prilično „težak", ali kroz priču „Ta žena" će te
razumeti zašto je tako.
Odlučila sam da ovo bude trilogija.
Ljubavnu priču između Irie i Kenricka nastaviću pričati kroz knjigu „Ta
žena". To će biti i kraj priče, ali kako meni kao čitaocu uglavnom fale oni
opis sreće posle kraja priče, ja sam odlučila da napišem još jednu kratku
pričicu kojoj sam dala naziv „Taj brak".
Knjigu „Ta žena“ možete da pratite na mom wattpad profilu.

Hvala vam puno!
Elizabeth Darcy
436
O AUTORU
Rođena sam u državi koja se nekad zvala Jugoslavija, odrasla sam u

Engleskoj gde i danas živim sa suprugom i naših četvero dece. Pisanje
sam zavolela pre nego što sam otkrila da podjednako uživam i u čitanju.
Dugo sam pisala samo za sebe, a onda sam krajem 2011. godine na
jednom blogu pročitala preporuku za knjigu „Kraljevstvo snova“ od
Judith McNaught i tad se „zaljubljujem“ u Westmorelande. Spoznavši da
nisam jedina koja je „zaljubljena“ u ove likove odlučila sam napisati
savremenu verziju i podeliti je sa onima koji ih vole kao i ja. Tako je nastala
priča „Taj muškarac“ koju sam počela pisati u maju 2015. na wattpedu i
koja je odlično prihvaćena.
Nemam ambicije postati pisac, a kako želim zadržati svoju anonimnost
uzela sam ime meni omiljenog ženskog, književnog lika – Elizabeth
(Bennet) Darcy.
eMail: DarcyMrsE@gmail.com
Wattpad: MrsEDarcy
Facebook: Elizabeth-Darcy
437

Wattpad - MrsEDarcy Copyright 2015 Elizabeth Darcy PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Wattpad - MrsEDarcy Copyright 2015 Elizabeth Darcy PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Taj muškarac – Elizabeth Darcy

Copyright © 2015 Elizabeth Darcy

Saznavši istinu o svom rođenju, Kenrick Mac an t-Sealgair Westmoreland se iz

Roman napisan po motivima Westmoreland serijala koji je napisala Judith

Južna Škotska, zima 1995. Godine

D evojčica školskog uzrasrta stajala je naslonjena na vanjski

Konj ju je primetio pa je pokušavao zaobići je, ali njegov vlasnik je držao

...Iria. Isto mesto dvanaest godina posle

Bolničko vozilo se zaustavlja ispred ulaza u visoko kameno zdanje

mene, plaču kad ja ne vidim. Vidi im se to po ispijenim, bledim licima.

Ne vidim više te slike sećanja, a za trenutak se javlja osećaj ruku koje me

PRVO POGLAVLJE - Iria

Cambridge, Harvard University, april 2007. godine

S a osmehom na licu koračala sam univeritetskim parkom misleći

- Drago mi je, - reče on sve vreme zadivljeno me gledajući.

Selin, poreklom francuskinja, ona je devojka koja mora biti u trendu.

- Koliko ulauznica? - Jennu je ovo jako interesovalo. Bila je mrtva ozbiljna.

DRUGO POGLAVLJE - Iria

verovati da imamo katre za 'k1'. Morale smo mu ih pokazati. Bio je

- Underbar Arena je otvorena. Večeras uživamo u četiri borbe. A, koga

- Devojke, ovi moci su stvarno izdržljivi, - čuo se glas DJ-a - Olakašajte im

Nijedna se nije oglasila.

- Dobro ga je izmlatio, - šapnula mi je Jenn.

je imao pakleno crne oči. Pogled mu se zaustavio na mojoj kosi, pa na

- Sa pogledom na takve sise, gotov sam, - rekao je sve vrema gledajući

Selin: Ri, sve ok?

TREĆE POGLAVLJE - Kenrick

Eton, Windsor, Engleska, novembar 2001. godina

Z vuk tog jebenog telefona mi odzvanja u ušima, ali nema šanse da

- Imamo čast da smo na naslovnoj 'Times-a' i skoro svih dnevnih novina

neki jebeni front.

Underbar Club, Boston, april 2007. godine

- Šta piješ? - pita me konobar

glave te plavuše kad ona bude na kolenima sa mojim kurcem u svojim

iznenađena i, da me jebeš, vidim nešto kao pobedu u njenim očima.

ČETVRTO POGLAVLJE - Iria

O sećam njegov pogled na svom telu i licu sve vreme. U

Čujem da priča sa nekim ljudima koji su plesali pored nas. Kao da mu to

koji slovi za žestokog koliko i tajanstvenog, kom su se svi sklanjali sa puta,

čarobne lampe. U početku sramežljivo i neodlučno, ali to je trajalo jedva

ljubi? On ljubi kao Bog. Kao da u životu samo to radi i tu je disciplinu

- Pozvao me je da... izađem sa njim, - objašnjavam drugaricama koje ne

PETO POGLAVLJE - Kenrick

Claymore, Ujedinjeno Kraljevstvo, 2007. godine.

Boston, Država Massachusetts, SAD, april 2007. godine.

Odlučio sam da je odvedem do 'Tip Tap Room' restorana u Cambridge

Ova devojka ili je previše naivna ili je odlična glumica. Uopšte ne

Razumela me je. Pocrvenila je i opet potegla za čašom. Martini nije piće

ŠESTO POGLAVLJE - Iria

Boston, Država Massachusetts, SAD, april 2007. godine.

- Gde smo? – pitala sam pokušavajući dovesti u red svoju razbarušanu

da se kontrolišem? Nešto dole mi se skupljalo. Nešto je htelo izaći iz mene.

Lagani povetarac mi je naježio ionako hiper osetljivu kožu. Bradavice su

drugoj dojci radeći sa drugom bradavicom ono što i sa prvom. Snažan i

Podignem glavu da vidim da li su njegove pantalone na mestu.

- Molim te... Kenrick, - stenjem njegovo ime posežući za njegovim

ništa. Ja sam doživela orgazam, a on nije. Ljut je, sigurno. Ovo je

dana sa mnom ti bi svakodnevno bila propisno izjebana. Mirisala bi na

Nestašna kurva u njegovom krevetu. Da, morala bih se u to pretvoriti.

sam da progovorim, da pronađem neke čarobne reči kojima ću ga

SEDMO POGLAVLJE - Kenrick

Laschkar Gah, Afganistan, 2002.

S edim na nekom inprovizovanom poljskom krevetu u