ZORZ POPOVICSADRZAJ 1. vvoD 2. KLASIFIKACIJA 7 - Visoke zgrade - Prizemni objekti - hale 3, MATERIJALI 10 - kamen, opeke, beton,ugljovodoniéni m,drvo,éelik, staklo,sin— tetigki m, aluminijum, m.za spajanje, zaStitni m, profili. 4. PROJEKAT 7 Projektni elaborat, idejni, glavni, izvodjatki, plan oplate, detalji, modularna koordinacija. 5. OSNOVNI ELEMENTI ZGRADA 27 5.01. Zid 29 5.02. Stub 31 5.03. Greda 33 5.04. Konzola ae 5.05, Plota 36 5.06. Zatega i veSaljka 37 5.07. Luk ae 5.08. Spojevi: zglob, kotva,kontrafor,oporac, leziste. 39 6. KONSTRUKCIJE 41 6.01. Sistemi: masivni, skeletni, meSoviti. a 6.02. Naini : monolitni, montazni i meSoviti. 50 7. SKLOPOVI /delovi/ KONSTRUKCIJA 61 7.01. Temelji 62 7.02. Medjuspratne konstrukcije - tavanice 67 7.03. Stepenice (stepeniSta) 76 7.04. Ukruéenja 81 7.05. Serklazi 84 7.06. Razdelnice es 7.07. Okvirni nosati, ramovi 87 7.08. Svodovi, lu&ne konstrukcije 92 7.09. Kupole 94 7.10. ReSetkasti nosati . 95 7.11, Ljuske 99 - cilindriéne 100 - kratke 103 - naborane 104 - piramidalne 108 - konoidne 109 - hipari i elpari 110 = glatke kupole 114 7.12, Krovovi is = ravni i odvodnjavanje 117 - kosi (drveni) krovovi 120 - testerasti - Sed krovovi 134 - pokrivadi 137 - opSivke, oluci, krovni prozori 142 7.13. Nastreinice 14310. ql. 12. 13. 7.14. 7.15. 7.16. vel 7.18. Viseéi krovovi - sa kablovima u 1 praveu - sa kablovima u 2 pravea - dvoslojni - Batorasti - tipa Jawerth - kruti, sa kosim zategama oveSane konstrukcije Strukture - geodezijske - lamelne - pneumatiéke Fasade Spojevi, spojnice, veze. IZOLACIJE U ZGRADAMA 8.01. 8.02. 8.03. 8.04, Hidroizolacije-HI - podzemne - krovne Termoizolacije-TI avuéna izolacija-ZI ProtivpoZarna zaStita-PZ NEKONSTRUKTIVNI ELEMENTI ZGRADA 9.01. 9.02. 9.03. 9.04. 9.05. 9.06. 9.07. 9.08. Obloge Laki zidovi - pregrade vrata Prozori Podovi Plafoni Otvori u zidovima, kanali Liftovska okna OSVETLJAVANJE I PROVETRAVANJE ZGRADA UTICASI NA ZGRADE - spoljni uticaji = unutrainji uticaji PRIMER 12.01. 12.02. 12.03. viSespratne zgrade Prizemne zgrade - industrijsko-proizvodne hale - privredno-trgovatke zgrade - sportsko-rekreativni objekti - skladiata - zgrade prevozne privrede - javne, kuiturne, zabavne zgrade - poljoprivredni objekti - izloZbeno sajamski objekti - energetske zgrade Specijalni objekti BIBLIOGRAFIJA 145 146 147 150 151 154 156 159 160 161 164 165 167 175 179 180 181 185 189 190 192 193 193 196 198 202 205 209 210 213 214 221 221 228 233 234 258 261 276 277 286 287 291 293 294 296 298 300Zorade, svude oko nas. 1, UVOD ZGRADARSTVO,nekada zvano VISOKOGRADNJA’rouéava sve Sto se odnosi na gradjevinski deo ZGRADE: elemente 1 sklopove, tipove Konstrukeija, sisteme gradjenja, primene materijala i potrebne projekte za realizaciju ,tj. gradnju 2grada. Materija koju obuhvata i opisuje ZGRADARSTVO su ZGRADE ~ na jrasprostranje- niji oblik objekata koje dovek gradi za svoje mnogobrojne aktivnosti i Zivotne fun- keije. Brojne vrste zgrada su sastavijene od mnogih razncrodnin { raznelikih saéi- nitelja, veéinu njih proufava predmet ZGRADARSTVO. Radi njihovog lakieg upoznavanja izvréene su podele zavisne od pristupa i znaéaja prougenog, i sprovedena je tipolo- gija elemenata, sklopova, sistema konstrukcija i objekata. Stabilnost, Evrstoéu i trajnost zgradi dae noseéa kenstrukcija, i $i Je autor GRADJEVINSKI INZENJER. Radi toga necphodne je da buduéi struénjak upozna sve bitne vrste - tipove konstrukel ja, sklopova i njinove elemente, kako bi sa takvim predznanjem mogac izabrati i projektovati optimalne konstrukeije. Pored toga, zeradu saéinjavaju i mnogi drugi elementi, koji razligito utigu na konstrukciju i sveukupne reSenje objekta, pa je neophodno i njin upoznati; sve to obuhvata ZGRADARSTVO. + pukvaini prevod: Hochbaukonstruktionen (gogreéni je: Gradjevinske konstrukci je)6 Kroz mnogovekovno graditeljsko iskustvo, stvoreni su naéini, principi 1 zako~ nitosti gradjenja, bazirani i na prirodnim zakonima, Sto sve zajedno omedjuje, regu- 1i8e 4 usmerava projektovanje, ostavljajuéi moguénosti mogobrojnih Kombinacija 1 va- rijanti reSenja, pa pruga 1 Janse za nova dostignuéa. I ovo se upoznaje kroz ZGRADAR- stvo. PROJEKTANT buduée zgrade donosi odluku koJa ebuhvata: primenu konstrukei Je, vrete materijala, oblik, izgled i veliinu objekta, naéin gradnje. Sve to na osnovu mnogobrojnih Einilaca i uslova koji utigu na projektovanje, medju kojima znaéajno me- sto ima PRETHODNO ZNANJE one gradJe koju obuhvata ZGRADARSTVO. Po donetoj odluci o naéinima gradjenja, projektant pristupa projektovanju a se odluéio, i to izradom PROJEKTA. onoga za Obimnost materije, uslova, parametara,-ogranigenja i uticaja na projektovanje pretpostavlja za ZGRADARSTVO neophodna predznanja stedena na predmetima: gradjevinska fizika (termika, akustika), Statika konstrukcija,Mehanika , Gradjevinski materijali, Otpornost materijala, Mehanika tla, a radi sagledavanja oblika 1 prostora, poznavanje Nacrtne geometrije, kao i Tehnigkog crtanja radi struéne obrade nacrta na inzenjerskom nivou. Posto nacrti prikazuju objekte, sklopove 1 elemente zgrade, neophodno je za ingenjera poznavanje, Sitanje i crtanje planova zgrada. Kroz 2GRADARSTVO se upoznaju elementi, tipovi, sklopovi, nazivi konstrukcija koje se koriste, dok se na drugim, struénim predmetima, kao Sto su betonske, drvene, Seligne konstrukcije, fundiranje i dr. prouéavaju teorijeke postavke, specifiénosti, proraéuni (dimenzionisanje) i pravilna primena tin konstrukciJa. Radi ostvarenja medjusobnog struénog komuniciranja, obavezne je, takodJe, usvajanje strune GRADJEVINSKE TERMINOLOGIJE, specifigne 4 obimne u ZGRADARSTVU. Ova knjiga obuhvata, usled ogranigenosti prostera i programa, samo znaéa~ nije oblasti savremenog ZGRADARSTVA. Poreklo datih primera nije opisano iz vibe razloga: 2a izvesne je nepoznato, drugi se esto pojavijuju u struénoj literaturi, a treée, nije bilo dovoljno prostora; ali se oni svi nalaze u specificiranoj lite- raturi. AUTOR2. KLASIFIKACIJA a 1. Volumeni 2grada u spol jnjem prostoru. L \ Gradnjom ZGRADE imamo za cilj da njenim volumenom odvojimo - ogradimo odre- dgeni prostor radi zadoveljenja odredjene namene - funkeije zgrade. Pri tome Stiti- m0 od spoljnih uticaja unutrasnji prostor, ime postizeno Zeljene cilJeve FUNKCIO- NALNOG, KONSTRUKTIVNOG, ESTETSKOG I URBANOG znaéaja. Mnogobrojne razligitosti koje se pojavljuju kod zgrada nameéu radi njihovog lakSeg sagledavanja, klasifikacije koje se vr3e na osnovu odredjenin karakteristika. Jedna od takvih klasifikaci ja Je podela na: PRIZEMNE (hale) 1 VISESPRATNE (visoke)- ZGRADE, u koje, po konstrukciji moZemo svrstati i individualne kuée. PRIZEMNI OBJEKTI - HALE ({ s1iéni) su u veéini slugajevaspo funkeiji indu- strijski, privredni, sportski, poljoprivredni i tsl. Kao na primer: fabrigke, saja- mske, radionigke, pijaéne, Zelezniéke, sportske hale, zatim garae, hangari, skladi- Sta, Stale i dr. Svi oni nemaju spratove, bez obzira na svoje razliéite visine (koje mogu biti vrlo velike). VISESPRATNE (visoke) ZGRADE sluze u veéini slugajeva za rad i prebivanje. To su: stambene zgrade, hoteli, bolnice, Skole, kasarne, administrativne i trgovaéke zgrade, zatim skladi3ta, fabrike, garade i dr. Medjutim, mnoge zgrade i objekti su na prelazu izmedju ova dva tipa, ili kombinovane od Jednih i drugih. Mogu biti projektovane na jedan ili drugi nadin,iako su (naizgied) iste namene. Na primer: skladidte moze biti prizeman ili visespratni objekat, zavisno od robe koja se skladilti i od tehnologije -procesa proizvodnje itd. Ovakva klasifikacija proistige iz Einjenice da se konstrukeije ova dva tipa objekata bitno razlikuju, te Je projektantski pristup bitno razliéit za on8 Druge podele koje se takodje primenjuju s' = po obliku, = po polozaju, = po Konstrukeiji, - pe veligini, = po materijalu, ~ po obradi, = po funkei si, ~ po na&inu izvodjenja, armiranja itd. Ovakve podele upuéuju na cdredjen sadréaj. Za potpunu definiciju potrebno Je naglasiti sve ove podele.” Znaéajno je napomenuti da su mnoga regenja (naroéite detalji) podlozni pro- menama, Jer se menjaju materijali (jedni prestaju da postoje, drugi - novi osvajaju zgrade), zatim se menjaju SISTEMI gradnje, na&ini proragunavanja, propisi i drugi faktori, te je i zbog toga ovde izbegnuto suvise obimno detaljisanje i ulazenje u precizne definicije materijala i mera, veé je obraéena painja na principe, nadine i uzanse graditeljstva, projektovanja i primene, Sto je svakako znaéajnije od izve- snih detalja, obrade ili dimenzija. z - seme VISESPRATNE ZGRADE a krov.pokrivac ~ roy Ronstruke —— ~tavanica men ~ sae _streha s | meduspr nadvoi 5 Kona ‘otvori 5 “spregov! — parapet = j—stubovi a ft I serklak & ‘konzola a BEN rai tone asian = noseti zidov a : Fidroizolaciia. opens femal m raspon = rastoje dt g taane ge tnavr pon =rastojaneizmedy | 3. Po svojim konstruktivnim od} ikama 2 susedna osionca za] fnanje-individualne sqrede su twakt= deo zgradejednog Es weespratnice. istog raspana Zu nastrenica VISESPRATNI SUTEREN —temeli 5. ViSespratne zgrade sazinjavaju jezgro-centar savre- rnenog grads. 4, Elementi vigespratain | trakt zgrada skeletnin sis~ tena gradnje. + a primer: stepenitte moLe biti po obliku: jaina-dvo-trokrako, spiraino, rektifikovanos po konstrukciji ma ploci, obraghim ili podestnim nosadima; po materijalu: devano, éelicno, arm.betonskos po funkeijir glav~ nos sporcino, pom G10; Zo gologaju: podrunsko, spoljhos po tipu: strmo, blago; po obradi: vilo razlitito, iu l2vouijenja; montaind 111 monolieno. Radi poepunog objasnjenja treba rei: glavno, trokrako st Tim nosacina of monolitnog armixanag betona, oblo#ee mermerom, blagog nagita u glavnom holy.6. izgled stadiona PRIZEMNE ZGRADE 7. Kupota nad salons Pitsburg (SAD). Arh:Michel, Riced (7 Podut lanterne fsute + De LF opr lancerne HALE « oom | [— 7 [= =| Ss ; = +s, as ‘ObLik industrijske hale Kupola sav broga, razTicitih vising Faspona zavisnih od tehnologi je protzvadnje,i njeni osnovnl ele: ent Lanterna Ivigni prsten zemne objekte, hate rrogu biti vrla viso- ke, Sto zavist od njthove konsteuket je, amene i Fel jenog 42° gleas.10 3. MATERIJALI Svaki gradjevinski materi jal sadri vide svojetava, koja ga dine manje ili vide pogodnim za primenu u odredjenoj konstrukeiji ili drugom elementu zgrade, odno- sno za vréenje odredjene, ili odredjenih funkeija. Zato Je neophodno poznavanje bi- tnih zgradarstvenih svojstava svih gradjevinskih materijala, kako bi se pri projekto- vanju primenio najadekvatniji materijal. (U operativi mnogi sintetiéki materijali se pojavijuju pod komercijalnim nazivima koji su odomaéeni, razligiti u zavisnosti od proizvodjaéa, 1ako su medjuscbno istin svojstava). Glavne osobine gradjevinskin materijala su: nosivost tra jnost ,cbradivost , pos- tojanost , fizivka i termigka svojstva, otpornost na habanje, mraz i vatru, i ostaie uticaje, vizuelne i taktilne, ekoloSke 4 psihodeliéne vrednosti. NAJCESCE KORISCENI MATERIJALI U ZGRADARSTVU I NJIHOVA GLAVNA ZGRADARSTVENA SVOJSTVA kamen je priredan, neiscrpan gradjevinski materijal (postoje i vedtaéki kameni, teraco). Koristi se za zidanje i oblaganja. Ima monumentalan i masivan izgled, te Je pogodan za efekat Evrstoée, snage i stabilnosti,i to za elemente koji primaju samo pritiske (zidovi, stubei, luci, svodovi, potpore). Zavrno obradjeni elementi su ograniée- nih dimenzija. Obradiv Je, pestojan i trajan, ali postoje razne vrste kamena sa ra~ zliéitim svejstvima otpornosti na habanje, mraz i vatru. Isto i tvrdoca : od mekog do vrlo tvrdog; kao 4 boje: razligite, koje deluju na psihu, u vrle Sirckom spektru. Zbog svog prirodnog porekla kamen se idealno povezuje sa prirodom, nije mnoge prija- tan na dedir - hladan je. Mnogo se koristi kao sirovina (u vidu Sljunka ili tucanika) 2a mnoge konstrukei je. 11. RAZLICITA OBRADA KANENA ZA ZIDANJE Z1DOVA 8, Obloga 7142 od kanenin plota. 7. Tid 06 tesanika i livenog betons 12. Tid od rustitki obradenin tesa nika, stepenice od glaganth i Stokovanin kamenih ploga. 2. Kiklopski zid 5. Lid od tecenika 3. Zid od pritesanog kanena 6. Lid od rustitki obradenin tesanikad, sataati Blak " F;- 2lebmiak 13, RAIN GPEKARSKI PROIZ¥ODy ee CEES opeke ett - bIok 2a Levante Vebtaékt gradjevinski mater!jal prirodnog neiserpnos porekla. Elementi se lake xeri- du montagnin elemenata (panela). ste - 2a zidane, cblagenje, prearadjivanje 4 izr Postede u vide vrsta: opeke i dlokovi za 2idanJe, orepowi za pekrivanje kroveva, Hue rdisi za tavanice < avodove, keramika i dr. Otporni su ma mraz i vatru. Razliditii tyrdoga i nosivosti, relabivne laki, prissju sazo pritiske. Higroskopni au, zvué: i 4 posebno dobri termoiaclateri, marodite Suplie cpoke.Trajas su i relative Jectini. Bekerativni, dobro se kombinuju ga drugim saterijalina 4 es priredem. Wa dodir, © zbeg boje, uglavnom deluju prijatne (toplel. beton Stadki konglomerat, analogan kamenu, s2 cementom kao vezives. Wsjvide ke kon struktivni materijal, pagedan za prijen pritisake. Pri ata ad! zahteva kalups = op i skelu ca dréanje oplate, zbog sile potdska, dox je Zidak (koJa nestaje kad se stvrd- Manel in, velike Je trejnoel fel. Cplata daje neograniéene moguénesti ob lixovan, reskoran}”, ceetljiv na nem: n jens Relative jevtin, porozan (h uke sgenze, otpo vadu | vatra, Postoje moge vrste SETON: LAKI koji ima fu pevoljna termidka svojstva i umnanjenu tefinu, (gasbeten, penctmten 1 seton ed laker sgregeta);TESKI za specijalne era ARNTRANT, ga Seliénor armaturom koja prima tatezanja, pri Gem beten ati- UL deli od korozije, a rade zajecno i sored razligitih fiziékin avojetave. Predna PARDNAPREGHUT: tkost, Lakedwlakiu pre brezanje armature poveéava avaje' G RETOUR: ¥ Febrikac ui cmoguéuje vece respone. Sve gnafajniji postaja 1 vetoni na bari ainte Lika —polsestera i epokedde. cbliks - preseka - pruga svaxom Nepostejanje unapred edred tend: rajektan ntu neograniéen izber tipova, oblika 1 aimen: kih Konstruket je, a eenoli- Ja bet tno livenge axoguéuje konzt; vizuelno jedinatve skigpova. Ys. drei ranobatansay 18. Oplate 20 Ferade clement Pl netanshey 2149 eee 1b, Medjuspratne AB i soko ja IMEI © matat mdancoronestan dodatkor aditive 1 312) Medjusobno SAATMANJE botonskib elésensta na x Gimenzije betonskih konstruked jajukida vidne evima eran juje ulupne spoievedsje prostormu stabilnost opjektu. Betonsici da konstrule! $e se mogu PREFABRTKOVATT u ELEME ito paveljno us ti8e ra cenu wade, S11 stvsra pre>leme ontl shor izeubijene woneiit nosti, a takodie named: aveanu wnificir BETON ge ko ietd za skore sve kenstrukelje { druge brojne clemente agrade, ite $e takedje prednost. ARMOCEMENT, kac varijanta betona, zvan 1 rerocement, ima inte elemente: armatura 1 epojnd agregat (cementni malter), ali razlibita evodstva, pegodan Je same za tanke ljuske. Beton je neizra: te strukture 1 izgleds, radi pobeljéavanja vizuelncg tzra- za unese ae dopune obradom cP. ate, bojam, oblikewanjem,Povezuje se sa priredom, jake no deluje "tedko a7. Fanade {zredena od batenskih elenena ugljovodoniéni materijali ox, alt pre djenog porekla; u raznim obiietma se keriste ua izradu ni- dpoizelactonih Raterijala za zastivu zarads od vode 1 viage. Imaju egraniéen ver eliaati. Vodone: trajnosti, Jer mosy prekr puant Bu, keriete se u alojevins. Wa vidin tex eraturams se tepe, te izolacije “cure”. Nectporni su n& vatru. Obiéne su cme bode [bituwen, asfalt) te ruini, ali se postavijaju na nevidijivin seatine, ugde se moraju obloziti.18, Razligite obrads, nastavijanie § spajanje drvene grade u konstruket jana zoraca drvo de prircani materijal,sluzi za izradu konstrukcija, skelastolariju.cbloge i oplate i u druge svrhe. Spesoban da izdréi pedjednake —pritisak i zatezanje u praveu viaKa- na, gde mu je ctpornost velika. Jedini "divi" materijal, keJi ima plemenitest stru- kture i peje. Ima dosta mana: strada od vlage 4 suveée (kad se smenjuju), napadasu ga bakterije, Ligajev insexti, te mora da se zaétiti. Nikad ne biva potpunc mrtvim, te je pedlozan "radu". Poveljan za obradu i eblixovanje. Ked kenstrukei ja problem predstavisaju veze ("évorevi"), koji su osetijivi (cslabljeni). Spajanja se vrse obradom drvenin elemanata, lepkovima, metalnim spcnama. Malo je ctporan fa vatru, ali se mode zaStiti. I vizuelne i taktilno vrlo povoljan, idealno se povezuje sa priredom. Eelik se javlja u vise videva { vrsta materijala. Sintetiéxog Je perekla. Najvige se pro- vedi ka valjan$ limovi § profili, kerigéeni za konstrukei Je, armaturu (betena), bravariju, Limariju i obloge. "Najtensékisi" od dosad pomenutin materijala. Vrlo ctporan na pritisak a narodite na zatezan$e, te je najooveljniji za objekte vel raspona i visina i za mentanu gradniu Estetski zacstaje 2a "prirodnim™ materi jalima. Kod éeliénih kenstrukei ja suvige Je izrazena skeletnest (ogelfenost), Sto se koriguje narcéito bojama, 1 se “oblaéi" drugim materijalima. Celik nije mncgo "plastigan" u cblikovanju (krut), naredito speseva. Velike Je otpornesti, te su mu najmanje popreéne dimenzije (prese- ci), @ ima veliku vitkost i elastignost. Veliki mu Je kceficijent termiéke ilata- Je, te Je esetljiv na temperaturne uticaje. Mane su mu: korczija, zamer materi ja- la, mala vatreotpornest (mora se zastititij, velika prevediSivost Ograniéenih je cb- lika orefila. U nas se ne koristi devoljne, jer Je skupl} od drugin materijala. Vrle Je poveljan za montagne-demontazne sisteme, poSte se mode penove koristiti 0 rugenju objekta, takedse Je fleksipiinij: 4 adaptabilnisi. Ekono’ nost se moze naéi u naéinu projektovanja. Veze elemenata su desta komplikevane i osetljive, realizuju se vare- jem, zakiveima i zavrtnjima a variraju u estetskom pogledu. I vizuelno i taktilne Ota oblici elenengta. 720. Pored ravnog, provid~ nog stakla 28 prozor~ Ska okna,. izradjuje se i profilno staklo Fstaklene opeke za gradnju prozirain 2i- dove. 14 b. staklene opeke. staklo VeStadki materijal koji se korist profitno staklo , pored zastakljivanja okana, za zidanje pregrada, pokrivanje krovova, izradu fasada. Koristi se u vidu vuenog, kaljenog i livenog sta~ kla: staklene opeke 1 profilno staklo. Trajnost mu je vedita, ali je lako lomljivo. Otporan je na veéinu agensa, sem vatre. Relativno teZak, slabo obradiv, krutin povrSix na. Dobar izolator, naro8ito u slojevima, Vizuelno i taktilno hladan, ali usled svoje providnosti, gubi ta svojstva,postaje malo vidljiv i odraz drugin materijala i likova, Koristi se i kao zaStitni materijal(emajl) 1 termoizolator(staklena vuna, penostaklo). sintetiékimaterijali idrugi materijali fe Koristi, pored osnovnih i veé pomenutih ma~ Savremeno gradjevinarstvo sve vi , terijala, razne sintetigke i prirodne (preradjene) materijale, naroéito 2a nekonstruk- tivne elemente: obloge, pregrade, izolacije i mnoge druge delove zgrada. Takvi su, na primer: gips, azbest, mineralna vuna, ekspandirana glina i pluta, perlit i stiropor, polivinilhlorid, epoksidne smole, akril, teflon, guma, poliuretan, razni metali (bakar, cink, olovo i legure,kao bronza i mesing), presovani drveni otpaci (lesonit, iverica, tarolit, durisol), salonit i dr. Mana nekih proizvoda od plastika je visok stepen opa~ snosti pri polaru, kada se, sagorevanjem, stvaraju otrovni gasovi, Inaée su sintetidki materijali vrlo povoljni, u mnogim sluéajevima nezamenivi, narosito pri spajanju osno- vnih gradjevinskin materijala, za veze i oslonce, za zaStitu i menjanje svojstava tih materijala i kod sanacija i dr. aluminijum = (tegure) Je sinteti&ki materijal koji stige u gradjevinarstvu sve Siru primenu. U cbliku raznin profila koristi se za konstrukcije, bravariju, Limo~ ve za krovne pokrivaée, fasade, izclacije i dr. Vrlo je lak,te se mo- Ze koristiti na veéim raspenima, ako je profilisan. Trajan je, a ob- rade pevréina ga Stite i eplemenjuju. Lake se obradjuje i oblikuje. ijenat Otporan Je na prirodne agense, sem vatre. Ima veliki koeft atacije, te su sposevi, narcéito sa drugim materija~ termidke Lima "esetijiva taéka fzrazit Je provednik. Vizuelne (neobosen) i taktilno nladan,deluje "madinski",te se ne povezuse sa prirodom, 21. Razlidite izrade sta~ b ~ kia za zastakljivanje | prozorskin okany trolaciona~ave struko sa Fup) nom izmedju 2 stakle slakbe jednostru- ko zastakl jen prozormaterijali za spajanje 15 Ovi grader etc wate! gu podeliti u dve vese pode Jall we ai materijali za ajanje razein grsajevinakin materijala i porskla, na principima lepijenja, hemzjekim il: fizidkim proses ima. bY elenenti 2n prigvedéivanje, pripsjanje, sicdinjavanje uglavnom isterodnih, Li i racligitih gradjevinskih materijala, samo fizibko-mchan‘dkim proces ins. veadvnog matert ispune (peeks i dr. sluze i kao 2 umensko-katra venivei materijali ze, nanaze, apajanje. Fonsi us ikamenim peainom, peskom, #1 canikon) daja asfalte, bitubetone ¢ #1; sdicin Leple Ju u éveata E ~ termigka obrada - ZAVARIVIMIE ico, oelinu inpr Belsky cnzni me Ugrapy pod bi spadaj ~ Eice za vozivanje, Klinovi, eksert, za mod ganzet, crnevi, pers, sponke, zakive ; Uiplovt, Sepovis ~ kotve (sidra, ankeri}, kuke, uzengije, apone, (skobe, klamre), Bar ke (baglame}, razni okovi, zavezaéi (aatefudi ray apuiewenice, paknice $= 22. Rasnt waterijali za spaianion 23. Razni olici Tinenitmmetalnin = seat iles Pod ovim nazivem pedra ju se ont gradjew materijalt koji slude za di- rektnu 2 itu drugih mater! ja a 4 te od evan vests dncija kroz vreme ekeplosta cife, kao: korozije, vla jenfa, bubrenja ita. Pos > Ja, paljenjs, pregrejs toje moge vrste 1 p ele tik sredssa beri jal! zai impregnaci{a, penetra inje, omajitranje, ita, je, plastificiranje, ot profili Pod ovim uop. enim nagsvox u APSTWU podrarumevaju se mougodrojni ©. enti, velo snaGajni,konstraktivni i nekonstruktivni dulovi rerade. toga §to ou im prezen. ob! Heo OF 2a odved Jena namenu, 121 meste, 4 od ali od kof th sedjuju profili mogu biti: metali, plastici, guma, drvo i dr. u zavisnosti od namene je uglavnon u oblasti zavrinih (zanatskin) radova na objektima. Tako,na prime toje plastiéni profili za oblogu éela gazista stepenica radi smanjenja njihove kli- vavosti. profili 2a zaptivanje prozora (sundjeraste ili neoprenske trake), profili za pokrivanje spojeva i zavrénica bravarije (aluminijumski profili,, eliéni za izradu metalnin prozora, za pokrivanje spojnica dva raziiéita materijala, dilatacija, ugiova Znaéajne je napomenut na kraju oveg poglavija o materijalima,da se deste ai Savalo da neki materijal zastari, skoro nestane iz upetrebe kao preziveo, pa, iznenada, iz raziiéitin razloga se povrati, postane aktuelan, trazeni i cbilne korigéen. Pri tome, ponekiput, izmene se neka njegova svojstva, naéin primene ili funkeija. Takav primer bi bila OPEKA, koja je vekovima slugila za zidanje masivnin zidova zarada, malterom skrivana, a kad se presic na skeletni naéin gradjenja, na brit-beton* i staklene fasade i pregrade, ona je skoro nestala. Medjutim, projektanti su se iznenada "prisetili" opeke zbog ndenih termi- ckin svojstava, jevtinoée, estetskin vrednos| te OPEKA danas sluzi kao dekora- ivan (neskrivan), izolacioni i jevtin materijal , izronivSi trijumfaino iz sk ene kenstruke. fasadu zgrade. Pored gradjevinskih esnovaih materi ala (sirovina) za gradnju zgrada keri- ste se mncgi produkti - finaln{ industrijski proizvedi, koji se ugradjuju u obje- kal, kao: vrata, prozeri, sanitarni objekti, visedi plafeni, montane pregrade itd, Epi it fe peat ttt4. PROJEKAT us Da bi se izvodila - sagradila ZGRADA, mora postojati projekat. PROJEKAT sadr- 24 ave Sto Je potrebno za kompletnu realizaci ju objekta: nacrte, proragune ,opise 4 dr, Sto sve zajedno ini PROJEKTNI ELABORAT (zakonsku dokumentaci ju). Projektovanje zgrade Je timski rad veéeg broja struénjaka 1 saradnika raznih Profila, za razne oblasti ~ delove projekta 4 to: arhitekta, gradjevinski in¥enjer, elektrotennigki 1 maSinski ingenjeri { drugi. GRADJEVINSKI INZENJER Je prosektant KONSTRUKCIJE objekt: ukupnu stabilnost konstrukei je, odnosno objekta. te odgovoran za sve- Projekat se radi polazeéi od mogin preduslova, sa kojima projektanti moraju biti u celosti upoznati. Inieijaini su: @ PROJEKTNT ZADATAK naruéicca (investitora) objekta, koJi na osnov svojih po- treba 4 programa eksploatacije zgrade odredjuse funket Ju 1 ostale zahteve za bu- duéi objekat. URBANISTICKO-TEHNICKI USLOVI, koJe propisuju komunalne sluzbe, kako bi se pro- Jekat uklapao u urbanu celinu (glavni { detaljni urbanisti&ki plan ~ GUP 4 DUP), zatim u instalacise gradske infrastrukture, u saobraéajnice, zatim temperaturne, mikroklimatske i ekoloske uslove. © seoreunséKr 12veStaJ o kvalitetina (svojstvima) tla 4 nosivostt Azmigkim uticajima, podzemnim vodama, kliziStima i dr. @® Poprsr, REGULATIVA, NORMATIVE (JUS) 1 uzanse koJi se odnose na u meteoroloake, zemljiita, se- gradjevinarstvo, ednosno na projektovanje, izvodjenje, nadzor, bezbednost. atabilnost, ekonomiénost 25. Projeketsaradesu 3 projekei je: os POBUENT T Pobaeter sexprojektni elaborat Arhitektonsko-gradjevinski deo PROJEKTA se izradjuje u vide faza 1 to: (i) esr prosexar GuANE ROJEKAT (C) rzvopsaékr PRoJEKAT SA PLANOVIMA OPLATE ODNOSNO DOGOVORNO SA INVESTITOROM FORMIRA SE INVESTICIONO- TEHNICKA DOKUMENTACIJA, ZAVISNO OD POTREBE I VRSTE GRADENJA. idejni Redava se na osnovu Seme - inicijalne Adeje projektanta. Redava funkeicnalnu, oblikovnu, kon- Ly 4 te struktivnu kencepeiju cbjekta. SadrZi: situacioni (pologajni) plan, karakteristiéne osnove*, preseke**i iz~ glede (fasade),perspektivu ili izometriju colog objekta, idejni statiéki proraéun, er tenniéki opis projekta, predmer i pred- raéun radova p38" Crta se u razmeri 1 : 200 aibXL:15 L2Z0m 2~ Eom — (situacifa 1: 500) a szuzetno ut : 500 £11 1 100. (videti dalje primer). B 4+ 26. Pevi erte? nacrtan od strane projektanta: Senatska skica ge su tek nagoveSteni osnovni oblici zgrade, sistem-nagin gradenja i nanena glavaih prostora. TZOMETRIIA PERSPEKTIVA 27. \zometri jek izgied cele zgrade, dosta verna slika buduéeg objekta, crtez koji se erta paralelnim lini- jana na koje se nanose prave velitine u odredenoj razneri. Berspeutiva’ izgled cele zgrade, tacnija i prirodnija slika objekte, ali tefa za konstruisenje, odnosno ertanje. + ocnovon so narive borizontalnn projekcija = peesck objokta na pribl. visini od 1m od poda odgovarejuce te ppRStkOn so naziva projekcija vertikalnog preseka {2vréenog zamiSijenom ravni kroz em objekat, podusno,28. Rezraca (crtanje) idejnog projekta u odgovarajugoj razmeri sa unose- OSNOVA jem osnovnih elenenata neophodnih 2a tu fazu obrade projekta-20 glavni projekat razradjuje idejni projekat, te definise sve funkeionalne, estetske 1 kon- struktivne koncepeije, i u kotama daje sve taéne dimenzije. 1, Situacioni plan (1:200, 1:500, izuzetno 1:1000) 2. Osnove svih nivoa (sa upisanim pozicijama svih konstruktivnih Sadr. elemenata) tj: stopa temelja, podruma, svake etaze, podkrovl ja, krovne konstrukcije 1 krova. 3. Preseke: poduine 1 popreéne (delimiéne). 44, Izglede (fasade) sve. 5. Perspektivu ili izometriju (Jednu ili vide). 6. Detalje svih specifiénin delova zgrade i deme - stolarije. 7. Opis, predmer i predraéun svin radova. 8. Statigki proraéun cele konstrukeije. 9. projekti svih instalaciJa. KOZemun Par 59/6 Bz5.039me Bal 198.5 reglinija. plognik (Frotoan, oso ulice 28. stadolonu,° strane’ avetes’komuntker\ Ses teren ar. SITUACIONI PLAN 1:500POS 302 TI] 90s aog|# S20 | #08301 fh | 2a mo 4 ee | i 8 | 1 | POS330 gh Pos g q : -— 3.20 If gl Pos20 (|_| i poseoy| ae 2ore0sz08 8 | ; +—P0S230 w POS 231- T | as Pig itO.' 195 $108 | id 20.00% spa POS 101 POSt | = = ee "os | POS 130 | postat & Li . il to | presek A-A b 2 reemeam FER re | ost aes ol aoe | | CG) GQ) (SST eye an & [ iso WIE ‘gy| 280 p25 St i A ky g al 4 ; 2 | 2023 210 |mo/ae0|, 130 | woe | Peet ee B% some tags 520 2 qi g Bore TOL 8 88-6" ise pigeee ae eee renaTe 8 aa _ a Pe a aay Y Sewan Fe ad - A Yeo ho Hl T OPI a 4 | eI ot in | ___860 240 i At | ZAIEDNIEKA, KANE. /\ |i | BR som $ Parker / g 822 rn 32, f Velo zraeajen deo projektovanja zgrade je njen izgled, koji proistige iz funkcije (nanene) objekta i estetskog izraza koji se eli (1 moze) postici. Fasade industri jekog objekto, aE Detalj gornje fasade industrij~ skog ob jekt 2. izgled dela fasade, DI presek kroz fasadni zfd, izvodaéki projekat i plan oplate Ovaj deo projekta razradjuje do kraja sve Sto Je potrebdne za izvrSenje - ~ izvedjense zgrade, uneseéi u crtede i sve Sto se odnesi na instalacije objexta, a koje utiGe na gradJevinske radove. Radi toga se orta u razmeri 1: 50 (redje 1 + 100). U tom delu su sadrZani PLANOVI OPLATE (osnove), ake $e objekat monoli- tno gradjen, 111 dispozicone nacrte 2a montazne kenstrukcije, zatim sve detalje karakteristiénih delova zgrade, planovi armature (ako je objekat od arm. betena) fama, proraéune ter sa specifikac: © i akustiéne izolacije objekta, projekat uredJenja okelnog zemlj ita. ta sa zelenilom, pristupnin sacbraéagnica i signalizacise Pored evin, pobreJanin saéinitelsa, kompletan elaborat sadrii ekcnemske po- kazatelje opravdanosti gradnje, zatim nacrte, proraé © i opise svih vrsta instala- cija, protivpoZame zaStite, 2a ite na radu i dr3 = 860 4 oe B — t 33, Deo osnove prethodno prikazanog projekta ‘ertan kao plan oplate sa unetin Posie jana i oborenim prese- cima kroz meduspratnu konstruke\ ju (Ml 34, Dispozicioni plan montainih konsteuktivnih elemenata jedne celokupne meduspratne konstrukci je (MK) vi- Sespratne 2grade (stubov! koji su postavijeni u rasteru ~ mrezi nisu oznagent). _ : = of 1 a tL a |X| 9 yf \ _ a -b le aH | z § a7 L | jig nly 9 ; 4 La | g LogDETAL7] KROVA, . FASADNOG Z/DA | POA PRIZEHLIA« RAZ. 1740 908 Go! eee OKO 2a ~ Peemazania LAMPE RIT PROMY ZApALyiveS7)-BODENA SADOLIN GH TEN 1) IZBORY PRazeAg. LAMPERIZU UREA MA VERT 5m 6 ‘|veerdale Sire na VARIN COom Izmeey TAbll STAKE. VUNA ~ POLIS! PROZORSK/ HAWK LIN BODEN MASNoM BOI PO Rehowy Beooeers Oe OE Sh Bees p24 aS [- enon Lacy 7a ~ STAKLEWA (iver) VME Yeo | vaznuSwy ROS7OR -vENTILACIZA IroneN ; ae RSE, NCORE Ane In Fasaont Conia —Mesr Meno PORE, ea ZIO OP 1%, BRAOVIMA OD POCINK. BOE NEARMAMY BETON~ Foor oanenee WA PIS FOL SLs ~osTauy) NEwALVENE yaRTIK SPOqICE RAD VEMTHACIIE JERMODOLACITE OR ra 35. Detalji su veto znagajen deo projekta, jer ukazuju na precizan tatan ndéin \zvodenja - gradenja objer kta, U otal ina, ertanin u krupni joj asnerty nose se sve more, optat t elements so graneae hone ey Se 2grada Izvele'y potpuncsti prema zamisli projextents. Detel jika se obunvataje avi dolar egeecs foe Ji Su specifiéal { Koje treba detel join ertefon gobo sbresiolitnsmodularna koordinacija 25 DEFINICIJA I FUNKCIJA Radi sprovodjenja industrijalizacije materijala, elemenata 1 sklopova zgra da i radi ekonominije gradnje uveden je u zgradarstvu sistem mera gde Je csnovna Jedinica - modul - 1M = 10cm, pa Jena osnovu toga sprovedena koordinacija mera, Sto omoguéuje tipizaciju i standardizaciju materijalnin saGinitelja gradnje. PODELA Koordinacija se deli na onu u procesu projektovanja i na cnu u procesu realizacije, koje treba da se Sto vise prozimaju. Projektantska se sprovodi kako kroz glavni projekat tako i kroz detalje, tamo gde se mode primeniti, Sto Je pesebno izrazeno ked montane gradnje, gde Je ierazita tipizacija. Tako su za projekte stambenih zgrada uvedeni za osnove moduli cd 6M, te se primenjuju za raspone mere 300; 360; 420; 480; 540, 600 cm; dok je csnovna modula. rna mreZa sa linijama na razmaku 1M. U detaljima stolarise, bravarije, obloga, sprevedena je industrijalizacija, te tipizacija, i veéina vrata, prozora (viseéin plafona) i dr. se uklapa u medue larne dimenzije. Ipak, vrlo Sesto nije moguée u potpunesti i1i uopste sprovesti takvu mernu Tos detal) zidanja blokovima po mos 36. Uklapanje projekta zgrade i njenih elemenata u mo- Gularnu mrezu koja se unapred definise zavisno od standarda i propisa.2 ot & __. Kxpota-tonka Ijuska -— svod (Luk) iSue rasde tnt. _— prosta greda Ronsoina plod satega webraata kone tmikaida ZATAMNJENO ! naseé! element SYETLO! nenoseci elementi nstalacijed — éa%ien — Atope tenelja 37, Brivada jx mogo pra foveks re2ila meyobrejna’proulone konstrukci je avojih tvorevina, Sovek seu rei: vonju mogih problere svajih abjekata ugledse na refenia prircde, olud sitenosti iu refenjina | u ter minalagiji, # koje ima dota narfolad fh utieajar Ove] creed ukazuje na te s1iénostl.5. OSNOVNI ELEMENT! ZGRADA a U imenovanju = terminologisi elemenata zgrada Sesto su izradent morfoleski uticaJi, nastali sliénodéu tin elemenata sa ljudskim telom - organizmom, kako po ob- Liku, tako i pe funkeiji. Otuda nazivi kao: skelet (kostur), rebra, ruke, 2gleb, Ko- leno, stopa (1c), nozice, Selo, lice,dijafragma, cbraz, nos, zub i dr. Sluzeci se takvim analogijama, pri makro podeli zgrade, modeno reéi da Je, ZGRADARSTVENO, sastav objekta sledeéi: a.NOSECI-KONSTRUKTIVNI ELEMENT! nose objekat, pokretne ~ Korisne i nepckretne terete, scpstvenu teZinu, povri mena optereéenja i dr., dajuéi cbjektu potrebnu évrstedu, stabilnost, otpornost. Prema pemenutej morfoloskej analogiji, konstrukcija (naredite skeletni sistem) odgovara kosturu ~ skeletu kosi Goveka Eini évrstim - stab{Inin b.NENOSECI- NEKONSTRUKTIVN! ELEMENT! nese sami sede, poneki i prencse eptereéenja . slude kao ispune, pregrade, po- krivaéi, izolatori, otvord itd. Uporedjenjem sa Zovekom odgovaraju a c.INSTALACIJE I URED AJ! opsiugusu cbjekat (odnosno korisnike zgrade), mogu se uporediti sa krvotekom, hervaim sistemom, limfotokom i crganima Soveka. ReBeno je, da je CILd gradjenja zgrada omedjivanje prostora radi funkeiona nog koriSéenja. Za ovakva ogradjivanja koriste se ponajpre ZIDOVI i KROVOVI a kasnijom evolucijom oblika, elemenata i materijala nastale su i druge KONSTRUKCIJE (strukture) sa istim ciljem, i kao dopuna postojesin. Letimiénim pregledom daije vidimo koji su esnovni SKLOPOVI konstrukei ja zgrada. Oni su, medjutim, sastavijeni od osnovnin - ele- mentarnih delova. Kod visokin - viSespratnih zgada proSireni funkeionalni cil) Je prihvatanje i noSenje pokretnog i nepokretnog opterecenja visestruko, i to na malo povrSini, za Sta se koriste konstruktivni sklopovi: TAVANICE - MEDJUSPRATNE KONSTRUKCIJE - MK (sa~ stavijene od ploga 1 greda), zatim STEPENISTA 2a vertikalne komunikacije ZIDOVI i STUBOVI za vertikalno noSenje i pregradjivanje. Pri tome objekat mora da se opire mnogim spoljnim i unutraénjim Stetnim uticae jima (videti posebno poglavije) i da ostane stabilan, upotrebljiv, ispravan i trajan. Preko TEMELJA, zgrada se Evrsto oslanja na tlo, a IZOLACIUAMA se Stiti top- lotno, hidro i 2vugno.28 Spoljni uticaji nastaju od vetra, vode-vlage, smoga, buke, trusova, potiska ze- age i dr. Za pari- mlje: a unutraSnji od optereéenja, vibracija, instalacija, buke, ranje ovim uticajima koriste se krutost i inercija konstrukeije zgrade, Sesto dopunje- na elementima koji je ojaéavaju, kao Sto su SPREGOVI, DIJAFRAGME, JEZGRA. OSNOVNI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI”ZGRADA Sveukupni noseéi sastav zgrade nazvan opStim imenom KONSTRUKCIJA ZGRA- DE, saéinjen je od velikog broja raznih vrsta i tipova sklopeva - skupina de- lova = { sami sastavijeni od jednostavnih - (prostih) ~ ELEMENTARNIH delova, kojima se grade te siczene celine. To su: (7) uuutsskr_nosaéi (Stapovis: stubevi, grede, konzole, luci, zatege 1 vedalske. (2) gownSinskr nosaéi: zidovi, ploge, 1juske.. @ istekle su iz ovih primarn strukture, bile ene dvc ili trodimenzionalne, pro- ve ostale kenstrukcije nh nosaéa, odnosno od njin su sastavijene, njincvim kembinaeijama sklopljene. “i 4 bd us t wast | veiahjka. Tf love. 38. Osnovni, jedinigni konstruktivni delovi-elementi zgrada - i raspored glavnih sila koje utigu na njih. OSLONCI Pored ELEMENTARNIH DELOVA i njihovih sklopova - KONSTRUKCIJA - 2grada ima dopun. ake delove, neophodne za kompletiranje objekta, s tim da su ovi drugog znaéaja od pre- thodnih, i nisu svuda obavezni Usied zakona gravitacije, svi elementi zgrada, sva opterecenja, sile i uticaji se prenose preko temelja na tlo, ali ne uvek direktno, ved preko nekih konstruktivnih delova, medju kojima su: oslonci, leziSta, 2globovi, kotve koji omoguéuju povoljna ko- nstruktivna reSenja- + ovde se god elementom podrazumeva osnomna~jadiniéna komponenta-rr alvidjena da bude dw stoBeniiey skiopa, \einjavaju konstrukeije 2grada5a.OSNOVNI NOSECI ELEMENT! ZGRADA * 5.01 ZID DEFINICIJA ZID Je vertikalni element zgrade, ima 2 dimenzije bitne izrazenije od treée, odnesne duzina i visina su mnogestruke v FUNKCIJA od deblsine. Zidovi u zgradi nose, pregradjuju. zatvarasu proster 1 Stite zgradu ed w aja ckoline, temperaturnin premena, vetra, vlage. buke, praSine, poti- ska zemlje, vatre. PoSto imaju veéi broj funkeija, zidovi se dele na: noseée, pregradne. ispune, fasadne, razdelne, protivpcZarne, izolacicne-zastitne (Gesto Je isti 2id sa vise funkeisa ujedno). U masivnim sistemima zidovi prevashedne slude kac VERTIKALNI NOSECI EL ENT = noseéa konstrukeija - na koje se eslanjaju krovovi, tavanice i dr. keJi prencse optereéenja na temelje. Spoljni zidovi podlezu prethodnom termigkom proraéunu. PODELE Pored veé nabrojane podele po funkeijama, zidove klasifixujemo: pe POLO ZAJU u zgradi, na: = speljne, unutrasnje, temeljne, podrumske, popretne i pedukne, stepeniine, za- batne - kalkanske, parapetne Po NACINU GRADNJE na: = zidane, montaine, livene, slojevite (sendvié), zavese (visede). Po KONSTRUKTIVNIM SVOJSTVIMA na: = konstruktivne - noseée, nenesese, za ukrudenje (dijafragme,. potperne. Cesto isti zid odgevara vesem proju podela. MATERTIAL Postoji PET bitnih nagina gradjenja zidova u zavisnosti cd materijala £ ngegeve primene pri formiranju zida. Te su: a/ ZIDANI, od manjin elemenata, slaganin u cdredjenom poretku (slegu) i medjusc- bno spojenih u celinu vezivnim sredstvima (maltercm), ali nekonerentnt. b/ LIVENI, u kalupima - oplati od materijala koji stvara homogenu strukturu:laki, nearmiran . armiran{ beton. Zidovi pogodni 2a krupnepaneina gradnju. c/ MONTAENT, cd manjin panca, ploga i sl. medjusobno spajanih pesebnim elementi- ma {11 konstrukei jem. d/ VISESLOJNI - sendviéi, sastavijeni od panca sa vise slojeva raznin materi ja~ la, vertikalno naslaganin (iz izelacior nh razloga). e/ ZAVESE, samo Kao fasadni, zidevi koji spolja cblaée goli skelet zarade. vi- seci po njemu.30 Tzbor materijala 1 naéina gradnje zidova zavisi od postavijenih zanteva: sta: bilnesti, nosivesti, trajnosti, ekonomiénosti, vatrostalnesti, otpernesti na spoljne (4 unutragnje) agense, od estetike, moguéncsti realizacije i montage, urbanistiékih koncepeija, podneblja i dr. * NACINIGRABENJA | VRSTE ZLDOVA: = Bid od punih opeka (konstruktivni). {Zid od rupizastih opeka (pregradni ,ispuna). 1 Eid od Supljih opeka (pregradni, oblozni). Zid od "durisol" blokova # 1ivenog betona (noseéi}. Zid od Supljin blokova. (noseci, ispuna). Eid Yspuna tipa "sendvie™. Zid od livenog betona sa oplatom (noseéi). ; montazai za (pano) za panelnu gradnju. 1 Zid od "durisol” i11 "siporeks" blokova ukotvl jenih v éelignu konstruket ju. «Taki Sendvié’ 25d (obostrano lim, ispuna poliuretan). - J sendvie gids mermenne obloga, termoizolac., AB nose! deo, obloz- ni deo, malter. Sendvig 2id: malter na rabie mrezi, "stiropor" Tl ploge, AB zid, matter. |. montazni fasadni pano-zid sa termoizolaci jon. pregradai 2id od gipsanin ploca sa saCastom ispunom na drvenom kosturu.5.02 STUB 40. Nekadainji nacini izrade stubova: od monolitnog kamena, od tesanika, DEFINICIJA od opeka, od livenog gvozda (tuca), od tesanog drvete. STUB je bitan csnovni gradjevinski elemenat i odlika Je skeletnog siste- ma. Stub je vitki vertikalni (ilf Kosi) element konstrukcije, kome je jedna di~ menzija - VISINA izrazite veéa od drugih dveju - dudine { dirine; zato se STUB smatra lini jskim nosa’em (3tapom). Duzina 1 Sirina Eine PRESEK stuba, keji moze biti krug, kvadrat, pravougacnik, mnogcugaonik ili razudjena geometrijska slika. Zbog relativno malin dimenzija preseka 1 veéin medjusconin udal jenost i, stubovi ne zatvaraju proster (to Eine 2idovi ispune). (Manje koridéen naziv stubac se uglavnom odnosi na stub éiji Je presek veéi a vitkost manja). FUNKCIJA Stub prima i prenosi vertikalna (redje kosa i horizontalna) optereéenja —sile, te je VERTIKALNI NOSECI ELEMENT. On omoguéuje: vee Eiste raspone i ve~ ée visine neophedne savremenim objektima, slobedni ju unutraSnju dispeziciju i Stednju prostora, velike fasadne otvore 1 dr. MATERIAL Dok su stubovi u klasiénem zgradarstvu gradjeni od monclitnin kamenova 411 od tesanika, drvenin oblica i pritesane grade, cd opeka £11 ed livenog gvo- Zdja, danas se za konstruktivne stubove zgrada koriste ponajpre armirani beton, e yg? Lighobon konzoini &eli&ni profili, rezano ili lamelirano - lepljeno drvo. KONSTRUKTIVNO 41, Statizke Some stubova: Stub moZe biti obostranc ukljeSten (gore - dele), ili sa 1 $1i 2 2globa - pend) - te da prima samo aksijalne, ili horizontalne (kose) sile, i konzolni, ukljeSten u bazi i bey Med sheéc@p oa Armiranobetonski vend TO xk 4 SU... es 42, Raznovesni oblici preseke stubova od armiranog betona, drveta i Gel ika.a, fasadnt : - & ee Suup mode piti postavijen i kuso 4 to a | }az konatruxtavain raciega Copiranja Koes olla ma),i1i aamo iz estetekin razloga. Ob11k 1 Ji- menzije stabs, cdnosne ajegovor preseke,zavise b, Jeentralni ao lg velidine 4 optereenja, matertjala i t= pa konstrueije (nina arsivanja, marke betona { susednih stubava (1stog aietema), tj od razmako ato ak neta, i od namene 1 del. aa dobili nove ob- énim siatemina sti cima, iz tke, kako u izgiedima taka 4 u pres! wenstrakeijexin razloga.koa ovih stubova di aije prescka ae kreéu v granicana a:bei: ido: 3 {izuzetno vide), je: a tb) sh £4: 30 (wax 352. 13. Optacesenest etubova, njihave oelatevanj= if pecs tes 1 us] ace ova: 1-11 afinirankbetensks, 12-M astrear. I 5 Dt arnove 5 oon ‘i 26, Stuboyi oblike glove T iviliuzkesti) gavevoljavaiu korstr garnje kipole, istovranene zadavel javaju eatersk! ‘zgled Kktivne uslaves apiru ee potisku kosih ails Sportska dvorana v Riny ~ Iai? PNeryi}.503 GREDA 33 podvlaka, nadvlaka, nadvoj. kontinvalng Istup Paraspon DEFINICIJA 47. Staticka Sema proste grede, izgled i kéntinualna greda. Koliko je stub znaéajan vertikalni noseéi deo zgrade, toliko je GREDA 2na- Gajan horizontalni nosaé, stvoren sa ciljem da se trajno, linearno, prebrodi pra- zan prostor izmedju dva - i vise - oslenaca, formirajuéi GREDNI (arhitravni) si- stem. FUNKCIJA Funkeija grede Je da prima optereéenjJa (linearna, povriinska, horizenta Ina, vertikalna 1 kosa) i da in horizontalno ({1i koso) prenese do oslonaca (ve- rtikalnih ili Kosih), tJ. zidova ili stubova, odnosno do nosaéa vertikalnin opte- regenja zgrade, MATERIJAL za izradu grede, materijali su nekada bili kameni blokovi (malin raspona), drveni ba- ani. Savremeni materijali su armirani be- ton, Seliéni profili,cbradjenc ili lameli- rane drvo. 40, Presect greda: elZne,drvene,armiranobetonske, DIMENZIJE, OBLICI I TIPOVI GREDA Greda je linijski konstruktivni element kome je izrazito veGa dimenzija duzina po koJoj Je ona razapeta - RASPON, dok su mnogo manje druge dve=VISINA(h) I SIRINA(D)- koje Eine PRESEK (profil) grede. Raspon (€) zavisi od udaljenja dva oslonca (R) - kod proste grede - ili vide oslonaca ked kontinualne grede - dok se presek formira u zavisnosti od ra- spona, od optereéenja koja "padaju" na tu gredu, od sopstvene teZine i pod drus gim uticajima Kako greda radi na ugib (pod opteredenjem) sa 31.49 se Jasno vidi koji Je pravilan 1 stabilan oblik koJi pruZa veéi otpor deformaci Jama pod uticajem sila (opteregenja). Naéelno, kod AB* konstrukcija je 4 h>b ito odms b: h=1:1,5d03 Pen | Popretnt proses gie 8 tim da Je, orijentaciono, hac, = gy £, a krede se u intervalu od 1/8 do 1/208 (raspona). MoZe biti i hgb, ali to nije racionaino, te se retko primenjuje. Statizki nepovel jno Statizki povol jno is 79. Ista greda, iste si- IE S68 teo pone: R—_BSaje"davisne 20 Sim,34° OBLIK grede mode biti pun 111 rasudjen. PRIMARNE (GLAVNE) GREDE su one koje ge dtrektno oslanjaju na stubove (111 2idove) a SRKUNDARNE ge posredno colanjegy pre ko primarnith nosaa. Prema polofaju u zgradi grade sogu biti PODVLAKE - Leped kenstruket je ko- fu nose, NADVLAKE - iznad kenstrukeije koju nose, SKRIVENE — u kenstrukei{u £1: Bu deo, NADVOJI ~ madvratnie! & nadprozornici, PRIHVATNICE — kao prihvatni osio- fae drugin elemenata, KONZOLNE - prepulitene (videtd dalje),KOLENASTA-sa “prelomoa™ na jediom i1i vile sesta, Sa manJim dimenz‘jama preseka te su REBRA (tada au udes- tala, na malim razmacima) itd Kod krovnin konstrukedja posteJi jo8 Hekoliko vreta greda (rogovi, roinja- Ge, venéanice, slemenjaée...) o koJima de biti redi u odeljku kroveva. Kod PREDNAPAEGMUTTH 1 kod MONTAZNIH AS*konstrukeija, grede eu i drugin obli- ka, slodenin , ramdjenin prof - sanduéaste, clak3ane, zatim I, T, X,¥. 2a oe 55 prepustima 3 58, Obliot savrensntn razudenth grede od Ad He % ri 4 prednaprenauteg betons ap = arnszand baton 51, lzragita skeletna konstruketja: vertikelni stubov! | horizontaine grade,5.04 KONZOLA DEFINICIJA S| ig Konzola Je prihvaéen strani izraz za PREPUST*. To je dec zgrade koji Je prepudten iz objekta,za koji se drZi samo sa Jedne strane. PUNKCIJA Funkeija konzole Je da prima vertikalna { horizontalna optereéenja iprenese ih na konstrukeiju zgrade preko samo jednog oslonca. £ a -—: SS Za izradu konzole, materijal je isti kao i ostalog - celog objekta, ali tako projektovan da moZe primiti sva zatezanja (i pritiske) Koji se javljaju usled specifiéne statignosti KONZOLE. To mogu biti: armirani beton, eliéni profili, drvo. OBLICI I DIMENZIJE KONZOLE Kenzola moZe biti linearan nosaé (greda), 111 povrSinski (ploéa), pa Sak { prostorni, ako Sini izrazitiji deo zgrade (erker)-| @ Oblik konzole je znaéajan zbog stabilnesti. “ele 52. Uticaji sila ng konzolu: a. {sta silay dvaput veci ras~ pon, 8 puta vece povijanje; b. iste sila, isti respon, Priput veGe povijanje Kod slumini juna nego kod cel skay Er ista sila, Vsti respon, pogresan izbor preseka - ce~ tiri puta vede povijanje. Usled Einjenice da je momenat maksimalan na osloncu, a da je 4 konzola se Zesto cblikuje trapeznc. Na zgradama uoéljiva konzola je BALKON, Ona vrhu, ali ge Sesto poveljno KONZOLNO ISPUSTITI deo konstrukcije zgrade- pe tI Al | Cl “TOL. [ etn |) I batkoni konzole 53. Prepust dela zgrade preko osloneca (erker). 5h, Kula, dinnjak, toran} su Konzole u adnosu na dejstvo Konaéno, statiéki, konzolom se smatra {i svaki visok objekat u odnosu na dejstvo vetra (dimnjaci, tornjevi i dr.), posto Je to horizontalna sila, a objekat je “ukljedten" u tlo (preko temelja). " takodjer iepad, refuse, 1stak, erker,36 5.05 PLOCA DEFINICIJA Ploga Je povrSinski ravan nosaé (horizonta. lan ili kos), &ije su dve dimenzije - du- Zina 4 Sirina, izrazito veée od tree - debljine. Sirina je ograniéena rasponom. Plogom se pokrivaju ravne povr8i(prostori} FUNKCIJA Ploéa svojom povrinom prima opteredenja i prenosi ih kontinualno na oslonce (zidove, 55. Dejstvo sila grede, itd.). Koristi se za tavanice - me- Sut? djuspratne konstrukcije, stepenita, pedo- 7 A ve, tenelje 4 ar. a. prosta, stobodne \. ” MATERTJAL Seonjona poses @™ Ploge se ponajpre grade od armiranog betona, éelika, spregnute - kombi~ novano Geliéni lim i beton, nearmiranog betona i dr. (s tim da ploéa vuée svo- Je poreklo od tavanica od drvenin dasaka slodenih jedna do druge, preko zidova La any pereda)) b. obostrano ukl DIMENZIJE, OBLICE I TIPOVI PLOCA Stena ploge. Debljina betonske ploge je ogranigena, optimalna je: BD ya 4 = ao$, » od 5 - 18 cm( u sistemima MK 1 vise). 55a. pijagran nonenata u ploéi. Raspon je takodje ogranigen, racionalan je: £2 3-52 (ako Je plo’a armirana u jednom praveu). Po OBLIKU ploéa moze biti pravougaona, kvadratna, trouglasta, kruina, po- Ligonalna, sa otvorom. Mode biti razli&ité oslonjena: ~ prosto, na 2 naspramna oslonca; = Kontinualno, preko vie oslonaca, sa rasponima u jednom ili dva pravea; = po_celom obodu (ivigno), tada ima raspone u 2 pravea (normalna jedan na drugi); - celom povrSinom, kada leZi na tlu. Kod montaZne gradn je, radi lakSeg transporta i ugradnje, pravese ploée od ma- njih elemenata i raziiito olakSane, ofupljene (otvorima, rebrima { sl.)narofito kada su veéeg raspona. Vertikalne plode se ~~< nazivaju: PLATA, SAJBNE, DIJAFRAGME, smelt eat | || Dae | ere tet an te farted5.06 ZATEGA | VESALJKA 37 DEFINICIJA To su konstruktivni, Stapasti (linearni) elementi, koji su zategnuti; zatega Je uglavnom horizontalna ili kosa, veialjka vertikalna. FUNKCIJA Zatega se postavlja na svim onim mestima gde Je potrebno parirati silama koje deluju u smerovima zatezanja, te se zategom ponistavaju te sile koje bi ru- Silaéki delovale u konstrukesji, dok se o vedaljku veSaju drugi konstruktivni elementi. MATERTJAL Po&to je stalno zategnut element, zatega (veSaljka) se izradjuje od materijala koji prima takve sile zatezanja. Kod drvenih sklopova to moe biti drvena greda ili Je Selina, Sto Je i kod Selignih sklopova, a u betonskim konstrukeijama je takodje GeliEni element, oblozen betonom, keramikon ili drugim materi jalom. 57. Seme konstrukei ja 53 primenom zateqa. 58. Primena zatege na objektu: nastreinica ste- dona, u Rabatu (Maroko). . 60. Primena vesal jki: oveSani spratovi visespratmce. kPEX Kod luénin konstrukeija, ade Je skoro neophodna primena zatege, 1 ona se Gest postavija skriveno u tlu (ako postoji takva mogué- alnest), posto Je po svom polozaju zatega Sesto smetnja ili ne de- $-—_Stz60m_ luJe poveljno. Zategom se primaju horizontalne zateZuée komponente 39, Zatega (1) i vetsis cette kosin sila u luku, veSaljkom vertikalne zateuée sile.38 6.07 _LUK DEFINICIJA 61. a. Lazan luk BL Elementi Toke Luk je linearan konstruktivni element zgrade, koji je sliéan gredi, poSto ima isti cilj - da trajno linearno prebrodi prazan prostor izmedju dva oslonca. Bitna mu je razlika Sto se nad tim prostorom ne prostiru ravno kao greda, veé po konveksnoj (izuzetno konkavnoj) krivini - LUGNO - stvarajuéi ponavijanjem ARKADU. Radi na pritisak,te vidno ukazuje na napone u sebi i na raspone koje premoSéava, ko ji mogu biti vrlo veliki (veéi nego kod grede). FUNKCTJA Funketja luka Je da primi sva optereéenja, 1 da ih prenese luéno do oslonaca ~ stubova, zidova ili temelja. OBLICT_I TIPOVE LUKoVA Usied njegovog oblika, u luku se od optere- 62. Genja Javijaju kose stile, Sijim uticajina * Kose site u Tuhu tere do ge sruse, Je potrebno posebno pariranje radi postiza- nja ravnoteze tih unutragnjih sila (koje bi inaGe rudile konstrukci ju). Vertikalnu Ko- p, ostonei: kontrafer 1 oporac se opiru Kosi mponentu prima stub (ili temelj) dok hori- zontalnu prima oporac (kontrafor), 11i po- 4 & nidtava zatega (razapeta iznedJu oda o810- ¢, zatega: apeje maprome oxlonee, ponistave dejstvo Kosih sila. nea). Sto Je luk pliéi (strela manja) hori- zontalna sila je veéa. se mode gr: ato 4 ¢ Luk se moze graditi sa aglobovina, Sto Je 4. uxijestenje: koso postevijeniostonct deluju povoljno kod sleganja, dilatiranja i kon— kao zetega. struktivno Je racionalno. j a Je para~ NaJpovoljniji savremen oblik 1uka Je p: fe. Luna konstruketja sa 1 zglobom v temenu Toke bola, zatim deo kruinice, elipse i dr. “oN {\ . | f. Lugne konstrukeija sa 2 zgloba_u ostone’ (0) 1 g. Lugna konstrukei ja sa 3 63, 1-somostolan uk (parabola); 2-ravan (privi~ (1 tome, 2 ostoncs} dno}; S-ugraden u £103 82a rasterecenje(nizeg 1uka). Luk moZe biti: samostalan, ugradjen u zi- dnu,masu, ravan {i to samo mali) i za rasteredenje. 2 - = aan sa vidnom zategon i veialjkamas b. delovi zgrade kao kontrafori; c. posebni stubovi a 64, Primena Tukova: kao oporci-5.08 SPOJEVI : 39 Pored veé izloZenih osnovnih elementarnih saéinitelja zgrade - koji ugestvuju kao noseéi u formiranju sklopova konstrukcije objekta - postoje jo’ neki delovi koji figurigu u nekim delovima konstrukeije sa ciljem sastavljanja, spajanja, artikulisa- nja ili stabilizacije veé pomenutih elemenata. z To su: ZGLOBOVI, KOTVE (sidra, ankeri), KONTRAFORT, OPOFCI, LEZISTA 4 spojni- vezni elementi. ZGLOB Kote ostonjena na 3 zgobe ceeuncus (Anfiteatar tehnol. Zglob je konstruktivni spo) dva elenenta, Koji omoguéuje delimigno obr- tanje Jednog elementa u odnosu na drug. FUNKCIJA lagledi zgloba gornje Kuoole. V belo 4 crno su Eeliéni profili Zlob se postavija (projektuje) tamo ade Je potrebno obezbediti - omoguéiti - odgovarajuce deformacije, odnosno artikula- '79!¢¢ aaa eiju, koja nastaje usled spoljnih uticaja-neravno- P 65. Primena { izgled zgloba. mernog sleganja i opteredenja , temperaturnin promena~ a konstruktivno i ekonomski je Povoljno, Ostvaruje se redukcijom preseka nosaéa, “eh T. zglob no Eelignoj uzadi - Senatski prikez zgloba ” jzuzetak sa povetenia presekom =F I hs 2glob geliéne grede (2) oslonjene na stub (3) 4. z9lob drvene konstrukei je 5. zglob AB konstrukci je = e+ dotalj zgtoba “pp 0d oltha c. Bglob Believe Konstrukei je 66. Razne reSenja zglobova uv evim materi jalina.detalj sidrenia. 40 T KOTVA-SIDRO Kotva. DEFINICIJA 67. Ukotvi jenje drvene Satoraste konstrukel je. Kotva je element za sidrenje - povezivanje zategnutog etementa njegovim spajanjem za drugi deo konstrukcije koji svojom mason. obezbedjuje potiranje dejstva sila zatezanja prvog. FUNKCIJA Kotva Je spona izmedju takva dva elementa:zategnutog 1 otpornog sa ciljem pre noSenja cele sile zatezanja u element u kome se sidri.Time se obezbedjuje njinov spoj. KONTRAFOR i OPORAC DEF INICIJA 6B. Luk sa 3 zglobe oslonjen na oporce. Oba ova konstruktivna elementa imaju iste opise: opiru se koncentrisanim sila- ma potiska u objektu (npr. lukova), odnosno prihvataju te sile, stabilizuju ih i pre- nose ih na temelje (tlo). FUNKCIJA Kontrafor i oporac ostvaruju évrstoéu i bezbednost zgrade. Razlikuju se po tome Sto se KONTRAFOR gradi kao zid, ili Zak kao deo zgrade (i vigespratni) dok je OPORAC direktno spojen za temelj, kao prelazni, prenosni deo konstrukeije, oslonac Luka. LEZISTE 69. Elastigno 1eziste (Zupljikave plastika i tluplota) tapod tenelfa,toje epsorbuje setz~ DEFINICIJA I FUNKCTJA Lovvibractje krackin sopl stage, Pri spajanju { naleganju izvesnih konstruktivnih elemenata veéih dimenzija mon- tainog tipa, radi njihovog pravilnog naleganja i kasnijeg "rada", postavijaju se ela~ sti&na deformabilna leZiita koja omoguéuju pomeranja, rotacije, a preuzimaju vertika- Ina i horizontalna optereéenja npr. na osloncima dugaékih greda na stubove. SPOJNA SREDSTVA -veenr ELenentr Cvorova DEPINICIJA I FUNKCIJA Kod izvesnog broja spojeva konstruktivnih elemenata ne bi se mogle izvesti ve- ze kad se ne bi umetao odredjen konstruktivni element sa ciljem povezivanja - skuplja- nja - spajanja dva susedna konstruktivna elementa, fe. 9p9. Fa. ugradjene a. spojevi uzadi etalna veza b. Beligna paputica 70. Rezni naéini spojeva ~ veza u Evorovine - veteg broja elemenata konstrukei je.6. KONSTRUKCIJE + Tgrada sa izrazenon konstrukei jom. Neophodnu duznost izbora KONSTRUKCIJE zgrade PROJEKTANT ispunjava uzima- Jui u obzir sve zahteve koje ta konstrukeija treba da zadevelji, a sucten sa osnovnim problemom: kako OPTIMALNO sva OPTERECENJA PRENETI do ZEMLJE (uslovljeno gravitacionom silom). TA zahtevi su, pored drugin, STABILNOST, NOSIVOST, CVRSTOCA, TRAJNOST, OTPORNOST na dejstva raznih sila, i EKONOMICNOST*. Ova} poslednji zahtev je bi- tan, ali Je to najslozeniji kriterijum OPTIMALN krnjeéi pri tome FUNKCIONALNOST objekta. STI bilo koje konstrukcije, ne Ostali, brojni parametri koji utiéu na izbor kenstrukeise, mogu biti: Ajena svojstva, predodredjena trajnost objekta, klimatski uslovi, veligina obje- kta, vrste 4 vel{Sine optereéenja, vrsta,nosivost.i trusnest tla, izgledi, urba- nistiéko tehniéki { ekoloSki uslovi, spoljni i unutragnji brojni utieaji**, izbor materijala (koji moZe biti usloveljen), brzina i sistem gradnje, .gradjevinska regulativa (propisi, norme, standardi), zatim INTUICIJA, MASTOVITOST, LOGIKA 4 INDIVIDUALNOST PROJEKTANTA, ali 1 mncga caranigenja i SVESNOST POSLEDICA USVOJE- NIH RESENJA. CILJ PROJEKTANTA JE: smisliti i isprojektovati najpogodniju - optimalnu ~ KONSTRUKCIJU, koja mora biti POUZDANA (uz dozvoljene deformacije), kako bi objekat bio stabilan (nepokretan), otporan na sve poznate i predvidljive uticaje, imao Potrebnu nosivost, dovoljnu trajnost i zahtevanu funkeionalnost. Takva svojstva mora stalno zadréati, bez obzira na napadnest bilo keg od spoljnih 111 unutragnjin agresivnin uticaja. Takedje je necphodno da konstrukei- Ja bude izvodijiva i, ake je vidna, da bude estetski prihvatisiva. * Bkonomicnost je najmania cana kodtenja izeade, odrevanja i eksploatacije + vidi posed tnglavd jor 442 Lode usvojen oblik dovodi do nesaglasnosti - inkopatibilnosti - sa zakonima stabilnosti i otpornosti, 1 sa koriSéenim materijalom, ili sa funkeijom objekta. 72. E.TORROJA, veliki nski tazenjer je ove erteze 12 svoje knjige Komentariseo ovako: 2. nelogiéan nagin Prenosa sila u ob- jektu, te nekons- Eruktivno regenje bs Togiéno-konstruk= tlvno retenje. (vidi bibliogratisuy. ReSenje KONSTRUKCIJE mora biti logino i jednostavno, proporeionalno, skladno i vitkih Linija, bez glomaznosti, predimenzionisanosti, nestabilnosti, nesigurnosti {bez nelagodnih vizuelnih utisaka Dosadaénja iskustva ukazuju na Sinjenicu, da se za konstrukeiju Jednog objekta mode dati vise razligitih, podjednako zadovoljavajuéih reSenja- Razlike nastaju od ob- Jektivnih 4 subjektivnih Sint laca, mnogobrojnin (veé pomenutih) faktora projektovanja, njihovog sagledavanja, njihovin korelaciJa- Na osnovu tin nabrojanih komponenti, pred= uslova i uticaja, projektant donosi ODLUKU o izboru KONSTRUKCIJE, i na osnovu nje pri- stupa PROJEKTOVANJU, primenjujuéi ono za Sta se odluéio. Pri tome objekat treba posma trati kao Konstruktivnu celinu, Sto vaii i za svaki deo objekta- Konstrukeija objekta se reSava sklopovina elemenata. koji ée se, uglavnom, rit- miki ponavijati na istim razmacima, sa istim rasponima, Sime se postize RITAM, koji je vrlo znaéajan ekonomski, raéunski, estetski i izvodjatki uslov. Za to Je neophodno da projektant usvoji RASTER (mreZu) koja definise RASPONE i RAZMAKE konstruktivnin elemenata, poSto je raster koordinatni sistem osovina konstruktivnin elemenata, a nje- ga treba uklopiti u modularni sistem koji je usvojen u nas. ‘Taéne dimenzije konstrukeije i njenih elemenata dobijaju se STATICKIM PRORACU- NOM, koji je provera veé usvojenog tipa i oblika konstrukeije. te se obavija posle tog usvajanja, potvrdjujuéi stabilnost, otpornost i dimenzionisanost veé usvojenog. Ovde prisutne mere su ili orijentacione, ili date na osnovu iskustva i standarda. Svi delovi konstrukcije zgrada su prostorni (poSto imaju po 3 dimenztje) ali ih, iz razloga klasifikacije i realizacije proratuna, nazivamo LINIJSKIM (Stapovi), POVRSINSKIM (p}. dve dimenzije (od tri) manje izraéene, te prividno zanemarljive 73, Sena ~ prikez konstrukel je objekta ~ stubovi 1 tavanice. , membrane) i PROSTORNIM (strukture), Sto samo znaéi da su jedna ili43 6a. KONSTRUKTIVNI SISTEMI MASIVNI je sastavljen od masivnin (punih) vertikalnih noseéih ele- menata - ZIDOVA. Zavisno od pravea postavijanja zidova po- stoJe PODUENI I POPRECNI MASIVN SISTEMI,1 kombinaci ja oba. SKELETNI Sastavijen Je od vitkin vertikalnih noseéin elemenata - = STUBOVA i RIGLI. MESOVITI sistem Je kombinacija prethodna dva. Ovi konstruktivnd sistem, se izvode - realizuju na vise naéina: MONOLITNI —naéin Je kada se u potpunosti gradi od osnovnin gradjevin- skih materijala na samom gradilistu na licu mesta, odnos- no taéno na projektom predvidjenom polozaju MONTAZNI naSin Je kada se vedi delovi zgrade, pa 1 sklopovi, izgra~ juju serijski - industrijski", a zatim ugradjuju mehani- kom montazom u objekat. Koristi se i kod masivnog i kod skeletnog sistema. POLUMONTAZNI nagin Je kada se prethodna dva naéina medjuscbno kombinu- ju, te se deo zgrade gradi na licu mesta, a drugi deo, pre- thodno izradjen; prenese i montira na objekat, odnosno na Monolitne, prethodno sagradjene delove zgrade. Ovako se najéeSée gradi kod medovitog sistema. krupno=paneIni konstruktivni f 1 2id + tavanica. a \ 6 ee Tome! jate EP cone ji podzen. kanal oye ee “Gar I retanke ZB iB, vrata A stoklene Tanterne 7. Senatski prikaz gradilista ~ gradnje - privrednog objekta montainim naéinom. Elementi se dovoze na gra: dilf8te, prevoze do mesta ugradnje gde se montiraju | medusobno spajaju. * Uslavnom izvan gradidiéea w speci jalizovangs fabrics.44 6.011 masivni sistem > pravac dejstva sila 75. Izonetri ja konstruket Je objekta u masivnom konstruktivaon sistem. DEFINICIJA Specifignost masivnog sistema, po kojos naéin gradjenja i nosi svoj naziv, su masivni ZIDOVI - vertikalna noseéa konstrukcija - koJi svojom masom primaju, no- se 4 prenose sva opteredenja zgrade po vertikali (1 herizentaine sile). FUNKCIJA Pored funkcije noSenja, masivni zid svojom veliginem zatvara prostor zgra- de spolja. Iz konstruktivnin razloga zideve postavijamo na razmacima do 6,0 m (izuzetno vise). Kod PODUZNOG masivnog sistema potrebno fe najmanje 3 zida za formiranje veéeg objekta: 2 speljna i 1 Srednji, unutrainji, koji su paralelni sa glavnom fasadom 2grade (odnosno pestavijeni su po duéini zgrade - poduzno). Kod POPRECNOG masivnog sistema nose¢i zidovi se postavljaju normaino - = upravno na glavnu fasadu (tj. popreko na duzinu 2grade). t ti fofo 76. MASIVNI SISTEM ¢ €> Pravec ostanjania Mk poduini noseéi zidovis b. popretni noseti zidoviz c. noseéi zidovi u obe praveaANON a \ : EN SNNS A, NEEL RLM Ky e SS WFQ Vay FASS cei NEE °46 6.01.2skeletni sistem gredni sistem Ta Elemnet ninray etree Dermvrcrsa 7% flepentl steleteeg siste t Ovad sistem Je nazvan tako po slignosti aa Ifudakim akeleton (kosturom) ; ovaj tip gradnje ima STUBOVE kao vertikalne noseée elemente, Sija je bitna odli- ka da NE zatvaraju prostor svojim dimenzijama, poSto su oni linijski nosadi (za razliku od masivnih 2idova). Preimuéstvo im Je u zapremanju mnogo manJe povri u osnovi zgrade (Zesto samo 5% osnove ~ ekonomisanje prostorom), te vee korilée- nje unutragnjeg prostora usled vee raznolikosti u rasporedjivanju stubova, mo- guénosti veéih raspona, vee visine zgrade (lakéa konstrukei ja). FUNKCIJA Stubovi se postavijaju kao VERTIKALNI NOSECI ELEMENTI ~ OSLONCI tavanica (krovova i sl.), na vedim rasponima - taj se medjuprostor prebrodjuje gredama ~ GREDNIM SISTEMOM, i14 lucima - LUCNIM SISTEMOM, na koJe se oslanjaju tavanice, krovovi i dr. prepust} traxt trakt: deo zgrade Jednag 1stog raspona J80. Privena skeletnog si- tema na viSespratne pp oviekte: ap visespratna zgra~ dasa 2 trakta Visespratna 2era~ da sa'3 trakta | repuston L . Visespratno skla- fe g: Giste sa okvirain SUEY1. Prinene grednog sistema. Usled male mase stuba, skeletna konstrukcija Je vitkija (manje feruta), te Je neophodno da stubovi i horizontalni noseéi elementi (grede, tavanice, luck 1 sl.) Sine jednu celinu u konstruktivnom i statizkom pogledu. (Neophodna poveéanja krutosti visokih zgrada se postize dodatnim konstru- ktivnim elementima - videti dalje). PRIMENA Skeletni sistem se danas najvige koristi, Jer najvise odgovara savremeno} tehnologiji industrijskin, privrednin 1 dr. objekata. Oni uslovijavaju takvu sa- vremenu gradnju koju omoguéuje skeletni naéin gradnje: velike raspone (npr. tka- Entice), velike slobodne pokrivene povriine (valjaonice, remontné, sportske hale), velike slobodne otvore (hangari), velike slobodne visine (toplane, topionice, skladista), vee svetlosne povriine (radionice) itd. tf sod Tate trakts TP mony inodnigki “Gy sa) trakton 12 prepuste 7s a3 2s # «180-4 er ygto Keo a. alt aruge MR cr sa 2 teakta vecin respona f. konbinacija vise vrste MK ZOMETRIJE MEBUSPRATNIH Rai y a a 1a KONSTRUKCIJA (HK) 82, Razli8ite moguénosti prinene skeletnog sistema na vitespratne zgrade.6.01.3 meSoviti sistem DEFINICIJA Ovaj sistem Je meSovit po tome ito se gradi delom masivno, delom skeletno, gde masivni deo prima horizontaine sile ~ daje krutost objektu. Moe se primeniti 1 kod monolitne i kod mon- taine gradnje, kod ove se Kombinuju stubovi sa panelnim zidovima. 2, delom zidovi, delon stubovi. @6. ObJekti u mezoviton sistenu: deo zgrade u masive nim zidovima, deo u skeletu od stubova.50 MareRTgALT Najvige koridéeni gradjevinski materijali za gradnju zgrada,kako vi Sespratnin, tako 1 prizemnin (hala), su: armirani beton, zatim Seliéni profili i drvena gradja, koja za veée raspone mora biti lamelna - leplJe- na u slojevima. Za masivni sistem gradnje, bez obzira na nagin, koristi se armirani beton. Kod masivnog sistema gradnje na monolitan naéin, mogu se koristi- ti 4 sitniji gradjevinski elementi, kao opeke, blokovi i paneli, od raz- nih materijala (videti to poglavije). Za skeletni sistem gradnje,bez obzira da li je monolitni ili montaé. ni nagin izvedjenja, mogu se koristiti samo armirani beton, Selik i drvo (aluminijum samo za neke elemente) ARMIRANI BETON Je, dakle, pogodan i za masivni 1 za skeletni sistem dok su BLIK i DRVO primenijivi samo u skeletnom sistemu (izuzetak éine drvene brvnare koje nisu predmet ovog udébenika) Zbog svojin mnogobrojnih svojstava (videti poglavije materijali),me- dju kojima Je vrlo znaéajan ekonomski faktor - jevtina gradnja, armirani beton je, unas, najvise koriséeni gradjevinski materijal. Drvo, kojim je nada drZava vrlo bogata, nije toliko primenjivan materijal, iako su Zahvaljujuéi savremenoj tehnologiji obrade i prerade, povoljnije mo- guénosti koriSéenja 1 primene drveta. Eelik se najvise koristi za armaturu betona, dok se éeligne kons- trukeije manje primenjuju, ponajpre zbog visoke cene tog materijala,koJji zavisi i od uvoza. Celik je vrlo pogodan i ekonomiéniji kod konstrukcija velikih raspona, tj za prizemne objekte - hale. 6.02.1 monolitni nagin MONOLITNI_NACIN GRADNJE se moZe smatrati najskupljim nadinom, jer se celokupna zidanje se vrSi od manjih elemenata: konstrukeija izradjuje na samom objekti opeka, blokova; betoniranje se vr8iu oplati montiranoj na samom gradilistu, 1 to na mestu livenja betona, izrada maltera i betona Je najée3ée na samom gradilistu, gde se sede, savija 1 ugradjuje armatura itd. Ovaj sistem se primenjuje 12 ramih razgloga: unikatnosti 1 specifignosti objekata, 111 zbog specijainin konstrukeija 1 sl. Taj nagin zahteva brojnu 1 strugnu radnu snagu. 87. Primena monolitnog natina zahteva izradu-po- i E | | ’ ’ stavijanje oplate no teéno projektovano me Sto. Savrenenim metodana za ovu oplatu se Koriste sistemi koji onoguéuju mnogo puta onovi jenu upotrebu metaine oplate: “tunel Ske", MkII zajuce™ é 1» &to onoguéuje ubrzanu gradnju, Posie upotrebe se rasklapa, pa po~ Rove skiapa i koristi.6.02.2montazni nacin St MONTAZNT NACIN GRADNJE Je savremen, industri jalizovan naéin gradjenja, koji s primenjuje tamo gde se gradi ve¢i broj (serija) objekata, sa potpuno istim, ili skoro istim konstrukcijama, odnosno elementima. Oni se fabrikuju u serijama, ugla- vnom izvan gradiliata u specijalizovanim fabrikama, preneti i ugradjeni na obje- kat mehanizacijom, sa manje speci jalizovane radne snage. Takodje se prinenjuje kod gradnje privrednih objekata sa malin brojem elenenata 111 velikih serija, 4 drugde. Istovremeno sa konstruktivnim elementima se ugradjuju i delovi instalacija ukloplje- ni u konstrukei ju, 11i sami veé montirani, npr. sanitarni (kupatilski) blekovi i dr. Ovakav naéin izvodjenja se najvise primenjuje u stambenoj gradnji, gde se najlakie mode koristiti serijeka proizvodnja, a gde se zamenom izvesnih delova 4 dr, dzbegava monotonija tipizacije, zatim u gradnji industrijskin objekata 1 dr. Prednost ovog naéina gradnje Je narogito u ekonomiEnosti i brzini realizacije. 88. RAZLICITI MONTAINI NACINI GRADNJE: LINIJSKI, POVRSINSKI, PROSTORN!. 7 rm oer a aeett Nance ujedno. intjokt sistent | stubs grede, ebro. beb!. povrSinski paneini sisten: punt panot Fidova, tavontca. LINTISKT. se odlikuse konstruktivnim element ima linijskog oblika (stub, greda, re- bro) &to ih Sind lakim, ali sa fe spojeva, dugotrajnije mentaze. wasée: koristi ked metalnih 4 drve hn kenstrukeida, odnesnc ked skeletnog sistema. POVRSINSKI se odlikuje konstruktivnim elementima povrSinskog (ploéastoz) colika (zidovi, tavanice). Oni su tedki - paneli, ali sa manje spojeva i orée su monta- Ze. To Je sluéaj kod betonskih i betenske - cpekarskih kenstrukeS ja, cdgovara ma- sivnom sistemu, to Je tzv. PANELNI SISTEM. PROSTORNI se odlikuje elementima koji sami po sebi Eine konstruktivni sklep lije), te su totalna prefabrikacija, koja takedJe cdgevara masivnem sistem. Ovakva podela ne moze biti potpuno taéna, Jer se Sesto kombinuju medjuso- bno ova tri naéina montaze, u bezbroj moguéin kembinaci ja. Kako ée se izvréiti podela elemenata montaze zavisi od svin usicva gradnje, 89. Konbinacije skeleta i masivnih elenenata: uskih, srednjih i Sirokin panela za zidove i tavanice.KOS RF % , NI SSAg96. BRINENA wouTA2NOG nACINA CRADLE PRIZEMWIM (NISKIH) HALAARMIRANO-BETONSKI OBJEKTI a fC. Rentotao grasene’ od Wye Te, pretke prave | Kole- Recees PoEngetes AB stub 40/25, cije pod 98, bez a V, ostonjen na seub’Y, 98. Sklop montainih elemenate zo privredni objekat. (Zen popreane? Tirubende| | fenders te konzolanb 7 nosae krana \ <poduini presek b. Grede-primarni nosadi ‘poduini presek . stubovi skroz, prinar~ ni nosati presecent kod stubova, sekundar- ni od grede do grede. “Posnova poduzni presek cs Stubovi skroz, grede = Primarni nosaéi skroz skroz posto su Udvo- i stubovi skroz posto ene (zabvataju stub) su udvojeni, sekundar- Bekundarni nosaé od eitcaigrederastaredss Grede do grede. ie a 103. NeSovite Konstrukeije: stubovi, grede, konzole i spregovs od Zelika, tavanice od rebrastih panela za celo polje, i prepusti. -e_1 panetna rebr. plota van 2 $reg 3. prepust : 4, konzola 5. instalacioni prorezii: ate tT: TTT TR F105. optens tana mortars 57 Sete 2 | |] ee et tame I eae a Ede [i Th. 8 }§—— 3} —a + fit | a salon razmeku (aly Shoptttnimmatt “" aten Tuenanty ort, seating | prim.nasat! po vecen po vetom respon, ta= pa vege razz, Stubove u it i “et, pase irs = - . ct atk e+ m [+ if = ! He anlar "— , t nosed ee | ee Fr ot a tng Tee terednyé &. Unoenie velikog bra- f. Slitno resenje ¢, ¢ wi ha vel ‘ : fa nedustubiva po ke- bin sta. su grinaind Fesnat a Js Fagasl prekinut! w prime. noeaei ored, erskeu, H podutne, kekund. po= area. oh floes ete raspontste mege'siue — rapnaka'raspange” 1O¥s RABND SISTEM ove ce kratestin ta. Primrosas} pedutéey ELE vonicona, Skinds poprato ov10> SKELENNIM SELGPOYR jens na’ prmernes preaek 106. Sestabrodne industri jeks hala Feletkast im (dvejein) stubovi~ a raci nosenja Arargke stare. Jontata\Wean jake podutie krovai poke Twas 108, Werth: moguénastt drveain konstruket ja.u seb kombinuje prethadna dva: monolitai i montaani, take da se iavesni delovi mon Rolltne 1iju na gradiliatu = objektu - auk se deugi more al -fabrtski delovi dopremaju i menaniiks ugrsdjuju u objekat.. Veliki Je broj moguénosti tal inseiJe, razloga i uslova takvar grad jen Ja. 114. va priners netoyi~ Rog nagina gra a none! ftne AB liveno a klfznoj plat JEZCRD na keje se vezaju kan~ vale 36 zategama za gostavl fenje ovetanih (I @ jezere oslenjarih) tavanica. b. monolitao AB Tivane Tana ‘oplat) Je2cRd ne koje se oslanjaju & Jedne strane Lavani= 0, 2 88 deage ne zt— So%e od mentatnth pe Ked prizemnin cbjekata, bez medjuspratnin tavanica, da b4 ae bez stubova Pekrile veée povréine, koriste se savrenene sazonosede krovne konstrukeije - Stall KTURE: tanke ljuske vitepernin povrdi, prostorne refietke, daterast! - viaeés kro- vowi, Reodezijske kupole i pneumatiine epne. fa. arastorna resets owt | —< + pheunateke strukture 15, Rezo! tipows grasto- Thin strokeure (25 etal inija nue vider!7. SKLOPOVI /delovi /KOSTRUKCIJA * Radi veée preglednosts mnogebrojnin sastavnin elemenata zgrade, celekupni KONSTRUKTIVNI sadrZaj objekata Je izdeljen u 3 oblasti: 1 OSNOWNI ELEMENTI 2 SKLOPOVI - kombinovani od csnovnih elemenata, 3. KONSTRUKCIJE - SISTEMI, koji su sastavijeni od sklopova. Kao primer: KONSTRUKCIJA industrijske zgrade je sastavljena cd SKLOPOVA: temeljs, ckvirnin no- saéa, tavanica, stepeniéta, ukruéenja, nastreSnica i razdelnica. Ovi sklepevi su sastavljeni od OSNOVNIH ELEMENATA: ploéa, stubova, greda, konacla, zidova i sl. PoSto su veé prikazani OSNOVNI ELEMENTI zgrada i poSte Je objanjeno Sta je KONSTRUKCIJA ZGRADE, estaje da se upoznaju SKLOPOVI keJi Je sadinjavaju. Neki su neophodni svakom objektu (npr. temelji) dok su drugi fakultativni, zavisno od pro- Jextnog redenja- ITTF” cer current 1. Fundanenti-tene!ji 21 mk=meduspratne konstrukei je- tavanice 3. Lidovi (panetni, zidant od blokova) &L Krovovi (na resetkama, od drvene grade) 5. Krovni pokrivagi 6. Otvori-vrata prozori 7 Podovi . Ova objekta: desni aontaini, levi zidani, ‘ba rastavl jeni v osnovne sklopove ~ sas tavne skupine elenenata zgrade- Pored Ginjenice da su sklopovi sastavijeni od elementarnih delova, vrlo je zna- Gajno da postoji vedi broj sklopova iste vrste koji se medjuscbno bitno razlikuju 1 &ija primena zavisi od mnogih faktora. U ovom poglavlju se to detaljno prikazuje.62 7.01 TEMELJI Fundiranje obuhvata projektovanie TEM! JA u uslovima koji ut i postavijanje takvih temelja u cdgovarajuéi teren. o ECIJA TEMELJI su Konstruktivni delovi zgrade koji su u zemlji.preke njin, se zgrada oslanja na tie take, da ne tone u zemlsiateda Je u njega Gvrsto ukotvijena, da ne klizi, da se ne prelama, niti da puca. FUNKCIJA TeMELY plitki, Funkeija temelja Je da primaju sva epteredenja i uticase (sile) t zerade,1 da ih ravnemerno prenesu na tic,dajuéi zgradi pot puna stabilnest. —duboki : plitki i duboxi. Dubcke fundiranje podrazumeva posredno cslanjanje temelja preke dopunske konatru- Po naéinu fundiranja postese 2 vrste temel 3 keije (ili intervencije u tlu), kojim se opteresenja zgrade prenose na dublje slo- deve tla. Ovde se takvi temelji neée prougavati. PLITKO FUNDIRANJE podrazumeva neposredne oslanjanJe na tlc, te formranje temelja odmah isped najnizih prestorija ebjekta, cdnesno na neseéem tlu, a isped zone mrZnjenja tla (u Jugoslaviji min. 80 cm ispod povrdine tla). MATERIJALL Materijal 2a izradu temelja zavisi od optereéenja sila i sastava zemlji- Sta, odnesno od nosivesti tla i konstrukeije zgrade. Temelji mogu biti zidani cd kamena {1i cpeka, Liveni od betona ranog betona. Armirani beton za temelje pruga najpoveljnise konstruxtivne, ekcnomske mo- guénosti brze gradnje, montagnosti, kac ni jedan drugi materijal. Zidani temelji se danas retko primenjuju i to samo ked malin cbjekata, Sto uglavnom vai i za nearmirano-betonske temelje. bey = od one ° betona gaa prosTanja eae AGES - kupast, biranidelan js stepenast og AB 117. RAZAI OBLICI POPREGNI PRESEKA KOZ STORE TeNELaS™ SEOPEPASE AB-puna plots sa podnom konstrukei jon - rebraste ploée; 131, RAZNI TIPOV! TAVANICA - sitnorebraste; ~ kasetirane; - montazne-panelne. sve ove MK se mogu izvoditi kao monolitne (livene na licu mesta), ili kao montaine (prefabrikovane) i sklapane na dryena, sa razdvojenon Geltdna sa i spunana: objektu konstrake! jom platone plogama + dodatnin Jeb betonom Tivenim na lane + naniv tavanica potice iz doba kad je bila samo jedna,za tavan; postoji i naziv STROP.68; @suarka PLoca Postonjena na grede Oslenjena u jednom praveu na zidove ili gre- bez vyte sa vutom 4 de — pedvlake. | (<-> pravac oslanjanja, glavne armature) raspon ¢x €5,0 m (izuzetno i vise) proke EX! 25-30, 28 cm ec. Kod veéeg optereéenja 111 raspona,ked osicnaca plea se ojaéava vertikalnem vu- tom. Oslonce postaviti po duZem praveu—&, an “ostonjena na 710°} preko serklaza popreéni izgledi bez vidnih greda 132. Puna ploga oslonjena u jednom praveu VARIJANTA_ (u skeletnom sistemu) glatka plo- $%a je oslonjena na skrivene pedviake (-trake Ekoje se oslanjaju na stubove). Retko se ko- risti, Jer nije racionaina. rasponi tx 2¢y ‘bsg = 0,35 - oNo¢x (Sirina skrivene grede) b : daroe Be tA _asvosits vet ai. sa vutamas | bez vata ARMIRANA plo&a oslonjena na podvlake uw oba pravea (moze i na zidove, all redie), raspeni €x, y interval 6-10m (max 12) be by 14d 45 (1:2) apr Emmis (19 - 22 em) 3 : (od kroveva apt =£ Bast) Ekonomiénije su pleée sa vutama. Koristi se naro&ito kod objekata sa velikim kcrisnim optereéenjem, Krstasto-armirana MK moze se projektovati sa skrivenim gredama u ploéi, Sirine 0,4- 0,54, sligno redenju 133,ali Jestove| u dva pravea. Neekonomiéna Je 1 nepovoljnija. 134, Puna plota ostonjena u dva pravea (krstasto)‘2. osmougaone osnove (kvadratni_stub) b. kruzne osnove = kupast (okrugli stub) ce peturkasta tavanica (perspektiva) ©pecurkasta Mk "se sastavisena pd glatke plo- &e (sa skrivenim podvlakama), oslonjenim na stubove sa proSirenom glavom - KAPITELOM 7 a : (sliéno peéurki, odakle i naziv). HL &x, ty = 5,0 - 8,0 (retko vise,nax 12,0) F he hy 2424 imax lxgly 2a 20%) u | wb nanji ! ap dpi > 15 om. min 34134 Je potrebno za Jednu pedurkastu MK Povoljna Je ked veéih cpterecenja i tamo gde MK mora biti 3to tanja. DIMENZIJE_ STUB) a> 30cm prs kapitel a T razn\ oblici kapitela: 4 136, PeEurkasta tavanica moze ¥ biti vrlo dekorativna. 2. kapitel 3. greda 4. plete + cijivasta 137. Montazna pedurkasta tavanica: a. $2 punim kapitelon, b. sa rebrastim kapitelina.138. Rebrasta plots ostonjena na 139, Sitnorebrasta MK *-tavanica. Toslenjena na grede _ rebee_ 22 ukruéenje, Ss SF ~~"Sagied plote(se vutams)oslojena na rebra “EOREBRASTA MK" " (s8 vutona) i na gredu (2 vutana) } raspon €x = 5,0 - 8,0 (4 vide) (5 razmak rebara A= 1,0 - 4,5 @ | ‘respon ploge) | cptimaine A= 1,2 - 3,0 m A, (visina rebra) £x/16 - 20 bp (Sirina rebra) 15 ~ 30 em {opt A> 8 om. Redra mogu biti oJaéana horizontalnim 1 ve- rtikalnim VUTAMA. Ova MK se primenjuje kod veéin cpteretensa- SERA ©STINOREBRASTE MK* Naziv potiée iz éinjenice da su "rebra" - = gredice malin dimenzisa ("sitna") § "gue sto" postavijena. Postosi veliki bres ra- anih tipeva (patenata) tin tavanica. Ovde Ge se spomenuti samo najvise koriddene u nas. MONOLITNA (Livena,sa kerubama za cplatu). raspon Cx=4,0 - 8,0 m (3,0 - 12,0) razmak reb.A = 30 - 100 cm f reora kova sa zalivanjem ploée Qe = raspon do 6,0 m “ M (bez rebra za ukrugenje) — ‘791ed él 140. PRESECI RAZNIH SITNOREBRASTIH TAVANICA72 CPKASETIRANA MK STTWOREBRASTA = XASETIARNA Mere su kao kod pomenutih sitno-re brastin tavanica (wiai etre 70,7036 presek 1a. Krupno-kasetirana tavantoa Presek raspon 8,0 - 15,0 (1 wide) Be Grtitaiias Ona Je kombinact ja MK sa rebrims u 2 praves 1 katate ploée. perspektiva kasetirane sitnarebrante bez greca DIJAGONALNO KASETIRANA MK regponi mogu biti 4 velikt &xjG = $- 12,00, ne zavise jedan od drusce. | Rede se prinenjuje. Wz, Dijagonaine kaset rans tavanica je narotite interesante Tz ex Eotsain razloge Ova tarazita prime hawetiranih tavantea kort S8eaih | u gako= ratives aveheLe presect ttttitt = oe \ I UU trier JUUUUUUULu TANT e ma = bihe fz A SS I osmove) 5 o s centrigna ekscentricna — progirena wavojenenadviska ekscentrigne uvidu |) 213 “Vidljive “vidljiva“skrivena = -vidijive erivena edvtgka “zidas 1/82 b> 1/20 14%, Razni oblici { polozaji AB greda - podviaka-nadvlaka (parapetra) Sajbne raspona grede shite arede S Ls Ay @VONTANE-PANELNE TAVANICE ojatana rebra ra osloncu Izomet ei jski izgledi zgrade [iksert Mon | edjuspratne konstrukeije su ka~ setirani paneli-ploSe sa obodnim { unutrainjim rebrima i tankom ploSom na gornjen delu, a Sesto 4 9a plafonskom plofom (donjen delu). Rebra dele tavanicu na manje Supljine kasete, Takav panel Je monolitan za celo jedno polje ili deo polja izmedju vertikalnih oslonaca. Posle montaze te plo&e se medjusobno spajaju-monolitizuju spaja- wean] (wean If awae WP see] on vetonom, epskeidnie salteron 1 de. Debljina Un ele) Jo zavisno od —— — (<=}{m=)[= Jom = plofa se kreé raspona. axe olaktane plete AaeD oon QED EQS] HTD oom || kasetirana plote 145. Montana tavenica tipa IMS i njeni elenenti2, Presek OBLICI I TIPOVI MONTAZNIH PLOCA 203 osnove 5.25, dobetonirati na licu mestad Sr ee et te 43_____seo_ ‘8 E wasponn Doo | 9.0 [12.0 [15.0] 180 UY . Bi 4 y; sasccirane | EEN 25-30] y5-u0] 45-50] - | - korube Tat 8] 20 | 30 | 35 | as | - duplo Te | T Y 20 35 uo 50 65 Te [eh] 30 | a0 | 40 | 60 | 70 sonduzosee [CITT | 25 | 3s | 40 | 6 | 70 es a Detal ji: fakgane | Ficcwame 4 | 2 | 39 | 50 | so | - montadnth olakgane =| CREM] 2, | 25 | so | ~ | - ood no 300 TABELA tipova montaznin plogaiuglavnon su za TAVANICE, mogu biti krovne 8@ cevitne we Kod objekat avanice) 75 elignog skeleta najéeSée se koriste SPREGNUTE MK eliéni delovie profilisani limu sprezi sa nemetalnim delovima-betonom-primaju noseéu funkciju u MK. Betonski delovi poveéavaju krutost,prinaju pritiske, smanjuju deformacije i oscilaci- je zgrade, Eine nepotrednim horizontalne spregove u MK,Betonska ispuna se lije mono- Litno preko profilisanog Seliénog lima, Ispune mogu biti i drugi materijali:drvo gips- kartonske plode,mineral. vuna,ali ta MK nema gornja svojstva, MK mogu biti i montazne AB plode koje se monolitizuju na objektu, 150, NaBint postavijanja celignin, spregnutih tavanica. 1. pod 2: Tivens beton 3. dopunska armature AL profilisani Tim (0,75-2,00n) 5. zavareni vijei (bolenov’) « Ova primera celignih tavenica spregnutih betonon protilisane Timene ploce kakva se koristi za spregnute tavanice. @ DaVENE MK (tavanice) 0 811énim principina kao prethodne, gde su lavai nosaéi drvene ared: —fazmak 60-400em | “782. primers drvenin tavanica presek78 703 STEPENICE (STEPENISTA)’ DEFINICIJA Stepeniste je deo 2grade koji sluzi za vertikalnu komunikaci ju 1judi putem man jin me-~ djusobno jednakih zaravni - STEPENICA“*. sloze- nih u veée celine ~ KRAKOVE ~ (kose ravni), me- FUNKCIJA Stepenicama se povezuju dva uzastopna ni- voa - dve eta%e, ili sprata, po vertikali. One sluze ljudima (koji njima mogu prenositi neku ro- bu). To je jedina veza zgrade sa spoljnim sveton u sluaju nesreée, radi Sega stepeniite mora biti bezbedno (zaStiéeno), mora biti ako pristupaéno sa ulice (prilaza), ili iz ulaza, radi dobre ve~ ze unutar objekta. Mora biti dobro, direktno os+ seinen pueanesnan 153. Izo1ed kuénog dvokrakog stepentéta (iznedu PODELE I OBLICI STEPENISTA 2 etate). Podela je izvrSena prema poloZaju stepenista, te onc mofe biti spoljne ili unutraunje. Zatim: glavne, sporedno, poZarno, reprezentativno, podrumsko 4 ta- vansko, levo ili desno i dr.Po obliku, kojih ima veliki broj, stepenice mogu biti: fyokrako prayo Se za0kreton groerak’ é Pr GvokraKo-raznokrako rokrak 154, Prostorna Sema stepentéta, od jednokrakog do Zetvorokrakog. TEES Hy Eetvorokraks TATE tH dvokrake cea K Ran wae vrotrote ART Sip Cli, SES < 155, Mnogobrojni oblict osnova stepenica + seabitea stepenice mogu biti i Teve i desne, zavisno od polozaja polaznog kraka. t+ odomaée jo £ izraz RODEST, « postoje mafJuodmorisea, madjupodesti= mae * «0 FE AO) Ae DBD 1 tgadne gaeitle. DIMENZISE ELENENATA STEPENICA "Sipe gota vil od fatven- Stepenice se dimenzionisu prema svojoj nameni, frekvenci Ji, 2naéaju koji im je odredjen projektom, kao i prema visinskej razlict 2 etae koje povezusu. oe Namena i prostor diktiraju blagost, ednosno STRMOST krakova. Frekvencija cdredjuse Sirinu kraka 4 odmori3ta. Minimalna Sirina kraka po osobi Je 55 - 60 em. Ovaj bro} Je miltiplikater za Sirinu kraka > 4 podesta.MERE JEDNOG STEPENIKA cdredjujemo odnesem fo Pott ta 9 att 2h +b = 63 (64)*,a Kod blagih mode beh = 47 om[” f Usvajanjem h odredjujeme koliko ée stepeniste biti strmo. GAZISTE & = 33 do 300m Je blago, 29 om je optimalno, a manje strmo. SIRINA KRAKA Je min 90 cn 4 to u manjim - individualnim zeradama, (izuzetne manje kod pomoénih stepeniSta), inaée je 110 - 120/% “S157. Elementi stepenica Eaters: Ss 4" cm 1 vie, Odnoriata su iste Sirine, bolje + 10 de 20 cm, min. visina u stepeniStu je 200 cm. GELO stepenika h = 13 - 15° cm Je plago, od 46 - 48 cm Je optimaina visina, a 18° - 25 cm (4 vide) strmo. : MATERIJAL v _ mere _u om j 158, Skate strmosti stepenica po ¥rstana. Materijal za izradu unutragnjih stepeniSta se deli na materijal za kenstrukeiju (noseéu) 1 na materijal za oblaganJe stepenica , Koji ne mora biti isti, a koji Je vrlo izlo%en habanju. Za konstrukciju se koriste:drvo (samo u ma njim objektima, zbog vatronectpornosti), kamen (iz istin razloga, samo u manjim objektima), Seliéni profili, armirani beton. 2a oblaganje se koriste: kamen, vestaéki kamen (teraco), keramika, drvo, guma, sintetigke obloge 2a podove. Izbor materijala zavisi od frekvencije saobraéaja tim stepenistem. Sto Je intenzivniji koristi se trajniji, npr. granit 4 obrnuto, npr. u individualnim kuéama "topla" obloga kac sintelon i sl- KONSTRUKCIJA Ona se odredjuje na osnevu moguénosti oslanjanja na vertikalnu kons- trukeiju zgrade, Sto zavisi od sistema gradnje, raspona i dr. Ugiavnem je sastavijena od greda, ploéa, konzola... Grede megu biti: podestne, obrazne, srednje, kclenaste { medjusobno kombinovane. Naéin{ kenstru- isanja { njihev izgled su dati u primerima. * pufina normlnog proseinog 1judskog korake159, JEDNOKRAKO ~ KONZOLNO -{ukljesteno u zid) 161. DVOKRAKO NA MASIVNIM KOLENASTIM PLOCAMA varijanta A {(ploée nisu kolenaste) J) = SJEDNOKRAKO NA SREDNJEM NOSACU RAZNI PRIMERI STEPENISNIH KONSTRUKCI JA mediuodmoriste Sema konstrukcije Sema konstrukeije 162. DVOKRAKO NA OBRAZNIM NOSAGIMA, (kolenastio) DVOKRAKO NA, ‘SREDNJEM NOSACU * tema konstrukcije FAST varijanta A, Sema konstrukeije LEGENDA: _o oslonac (gl. armature) 163. SPIRALNO SA PUNIM VRETENOM iagled medjuodmoritteT T A Sema konstrukcije ! | PODESTNIM NOSA EIMA (i plogama) 165. Pogied odozdo na stepenitne grede (i krakove) TT tema foratcie 167. Nagin pravilnog reSavanja pravougsonog Dodesta kod stepenifta na plogi (vidi strelicu) ‘A pomeranjem podetka krake S a = struktiv. betonom ‘© —uvodienjem skrivene podes-monteinih si ‘tne grede (ostalo je nasuto) 04 Kanena 1% ceo krak reznin gredama ie =P punos pl sa obra: i: 5 po srednjen nosaéu'd. detal veze pri ‘Bibetonela 75-108 zee 168, Rozni tipovi konstrukeija za vertikalny komunikact ju u zgradi: 8. 1b. Tange Iblage, sina); c. Ide spol joe stepenices da Ie. unstratnje stepenice, blaze fstrmijey f-°g. the eres gnatre ie seep heey ¥. Jf ks ponoéne’stepenicermerdevines 1. penjelices m. detsij sensoitee as lesesranen {eePee- BEZBEDNOST Kod projektovanja stepenista mora se voditi prosebno raéuna o bezbednesti, 42 veé pomenutih razlega. To obuhvata sledece: visina ograde Je 90 om (u Skolama za decu dopunski rukohvat na 70 - 75 em), ake stepeniste nije u slo- bednom prostoru mora biti sa obimnin zidovi dovoljno vatrootrpornim da izdrée va~ tru 2 éasa. Kod vigespratnin objekata mora se obezbediti otvor u krovu iznad ste- peniSta koji se automatski otvara u sluéaju poZara, te dobro prirodno osvetljenje i vetrenje + Ked vrlo blagih nagiba koriste se,umesto stepenista,rampe (blage do 10°, strme do 20°). Kod velikih frekvencija, radi ubraanja kretanja koriste se eskalato- ri (motorne stepenice), Koji imaju nad 1iftovima prednosti veceg prometa i mogu- énost opsluzivanja i kada ne rade. Kod potpunc strmih nagiba rade se merdevine ili se u zidove ugradju- Ju penjalice. I kod jednin i drugih, za veée visine gde nema bo&nih i zadnjin zi- dova mora se projektovati ledjobran. MAKSIMALNA UDALJENOST radnog mesta od stepenista je 30 m, 169. Detalji obrada stepenika (i obloga): a. gaziSte od punog drvata, celo Eper-plota; b. teraco obloge na <3 e. if. montazni (ukljetteni) stepenici sa teraco obradom. 170. Konstrukeija spol j- nih stepentea na ulazima vu zgrades a. na konzolama iz noseéeg-fasadnog zidas b. poseban 2id paralelan zgra Si, stepenice osto njene na njega f zoraduy c. svaki stepentk konzolno=, iz fasadnog zida. @82 Krutost se postize medjuspratnim konstrukeijama, njihovom vezom sa vertikalnom noseéom konstrukei Jom, oblikom { tipom vertikalne konstrukeije, Ste Je bitno kod skeletnog sistema. 172. Mnogobrejné \ja sistema ukrugenje u sadejstvu sa tavanicama. 8. Popretno u odnosu na objekat y ees ae ds « ‘ | SD onet Principijelno: ako se krutost ne moe posti¢i samom konstrukeijom, dodatne ele- mente za ukrugenje postavijamo na jedan od ova tri naéina, odnosno mesta: centralno, periferno ili oba zajedno kombinovana.Posebne se, kod visckin zgrada, kao element kru + Keristi takozvane 83 JEZGRO. Ono je formirano obimnim (AB) zidevima liftovskih, stepenisnin i drugin ckana, koji Sine vertikalnu "cev" sandu’astog preseka, Sto daje jezgru veliku kru- tost, uveéanu time Sto se, uglavnom, gradi monolitno. To jezgro se koristi i za noSenje (oslanjanje) medjuspratnin tavanica, Sto takedJe utize na krutest celog ri hiitabenailae 174, 3 faze gradnje oblakodera: ‘a. samo masivno AB jezgros Bl noseéa fazada se osloncem 28 Ks c. zavrsno doterivanje fasade (2ida zavese) Kod vitkih objekata, gde se osnovnom konstrukcijom ne moze postidi dovoljna krutost, uvcde se posebni element! Koji primaju na sebe tu funketju. Te 9u {14 masivni zidovi - dijafragme (Zajbne) 114 ukrSteni nosaéi - SPREGOVI (drve- ni, Seligni, armiranobetonski) ili kosnici. PoloZaj SPREGOVA moZe biti unutar zgrade, ali se vrlo éeste postav1Ja~ uu spoljnim (fasadnim) zidovima, neposredne tamo gde deluju sile vetra (i trusa/. Kod Se1i&nin konstrukeija spregovi se postavijaju i nerizentalno, u medJuspratnim konstrukeijama i u krovevima (horizontalno i vertikalno). OBLICI UKRUCENJA - SPREGOVA (mogu Diti i nerizontalni 1 vertikalni) 175, Razni oblici ukrugenja: kosnici, spregovi, kruti ranovi (Virendel-nosaes). 176, Kad Gel Senin konst vertikaini i horizontatni spregovs « Wkci ja neophodni su §84 7.05 SERKLAZI DEFINICIJA Naziv SERKLAZ se prvobitno odnosic samo na horizontalne AB pojaseve kod masivnog sistema gradnje, u ravni tavanice, radi povezivanja polumentaznin re- bara, a naleZuéi na obimne i ostale noseée zidove. FUNKCTJA OvaJ naziv se vremenom proSirio na sve one AB elemente kojima je name- na “utezanje" agrade, davanje potrebne seizmigke krutosti zidovima gradjenin od ne- homogenih materijala (opeka, blokova). Radi toga se ne postavijaju samo norizonta- Ino, veé i vertikalno, na svim mestima ukrStanjakonstruktivnih 2idova, ugiovima i dr, Hgrizontalni serklad Se postavljaju - pored veé pomenuteg u ravni MK - iu svim zidovima koji imaju visinu preko 3m. U pregradnim iznad vrata. Kod skeletnih objekata serklazi ukruéuju ova ispuna, koji su zidani ili sitnom gradjom ili staklenim elementima i sl, veée povréine 2: daju im potrebnu homogenost. 177. Klasieni natin gradenja medu- spratne konstrukei je, tipa "Avranenko": montaina rebra se nastone na nosece zidove, Kory: bama se ispuni meduprostor, se lije beton ~ nearni rang’ plo- fa - a na zidovina SERKLAZ $3 armaturon (4012 nm). 1} soved 2 montsine rere 15 betonska plots 7.06 RAZDELNICE DEFINICIJA Razdelnice*dele vece objekte (ili veée delove objekata), izlozene nepovoljnim uticajima, na (manje) segmente, Sime se cnemeguéusu 414 umanj (ublagavasu, amertizuju) ti negativni uticai. FUNKCIJA Blagovremenim planiranjem poloZaja RAZDELNICA, jo8 u projektu, velik’ objekat se obezbedjuje od slededin uticaja: 1 Sirenja i skupljanja usled temperaturnin promena - te su DILATACIONE RAZWELNICE. 2 Pucanja, usled neravnomerncg sleganja, izrazitog kod velikih dimenzija, kod razligitin visina, ked promena pravea objexta i nejednakog sastava tla. 3 Prelamanja i sudaranja, usled pomeranja tla, narodito seizmigkih { od kliziSta. Za sluéajeve pod 2 i 3 to su KONSTRUKCIONE RAZDELNICE (deformacione). PODELA U zavisnosti oa svose funkcije, razdelnice se megu pros ‘ati CELOVITO. kroz objekat, od krova do temelja, {11 PARCIJALNO (delimigno), tj. ne mora prodirati u delove zgrade gde nema vedih termiékih raziika, ili LOKALNO, samo za neki materijal {1i deo kenstruke! Je. + nostoje razni narivi: fuge, dilataciie, spoinice.; a 178, Pet najéeséih sluzajeva gée treba kod zgrada projektovati i izvesti POLOZAJ RAZDELNICA potpunu RAZDELNICU, odnosno:"iseéi" objekat na manje delove-cel ine. U odnesu na objekat, zavisno od veé pomenutog, razdelnice se projektuju: (4) kca izrazito dugaékog, prostornog objekta, na udaljenju od 30 - 50 m (zavisno od mogih uticaja i uslova), kod montaZnih i do 60 m. (2) Koa objekta izrazito razligitin visina delova zgrade, na spojevima tin delova (bez obzira na duzine). (3] Kea promena pravaca duzih delova objekta, na mestu promene. (4) Kod izrazitin promena sastava tla nepesredno ispod cbjekta, na mestu spoja dva sloja terena. (5) ta epogu ava objet Sirina RAZDELNICE, cdnosno razmak dva elementa razdvojena razdelnicom Jednog starog i drugog novog. Je od 2 - 5 om. (kod visokin 2grada i vile). Razdelnica Je vrlo osetijivo mesto u zgradi te se mora pazljive pro- Jektovati 4 S2vediti, Koristedi materijale i reSenja koji ée adekvatno zadovelji- ti sve zahteve ovakvog konstruktivnog elenenta, zahteve koji su dijametralne su- protni: potpuno RAZDELITI a da pritom ostane SPOJENO (Jedinstvenc). Teskoéa koju treba savladati u samo redenju detalja RAZDELNICE je u EinJenici da cna MORA biti slobodna da "radi" (ako Je konstrukcicna ugl. vertika- inc, ako je termiZka ugl. horizcntalno), a da istovremeno taj "rad" ne umanjuje kvalitete objekta ni konstruktivno, ni termigki, ni zvuéno, ni vizuelno,to jest mora oncguéiti kretanje~rad objekta nesmetano na RAZDELNICI bez nepo%eljnin posledica. Postoji jo8 jedna vrsta spojnica: RADNE, na mestia prekida betoniranja vecih betonskih elemenata, tj. delova zgrade, Na tim mestima postavljaju se specijalne di: latacione trake za pokrivanje spojeva, od tvrde gume ili PVC-ai sl. Birine su od 12 - 35 cm, ragnin oblika, zavisno od mesta ugradnje: tenelJi, zidovs, 8 nes Crp mLt MEY. — ravni krovovi i dr. 179. Spojnice za spajanje radne razdelnice: 2. trake od plastike b. vertikalna i horizontalna radna razdelnica plast.traka86 PRIMERT: RAZDELNICE U KONSTRUKCIJT: CHI Cd 180. Pogodna mesta 20 formiranje razdelnica kod prizennih objekata - hala. [ | “EE 1B1. Razni nagini izrada razdelnica: 5 taxenion | a. vertikalan: tigvajanjem Konstruk~ tivnih elenenata {kod tene! ja neobavezno) Were a | ec. na Tezistu ‘rede na stud (konzotu) a Bd. dve grede na’ set oat tain 182, Primeri vertika fasacnih razdel | ae elastigna ispuna razdelnice be 1 a pS Z Pe Ye, Razdelnica poda za tezak saobrataj —— hom kapom 183. Razdetnice na ray- nin krovovina: -limena pokriv- no trake S-zaptivka enelastiéna ispune co by Konstruktivno u eredini SATII © sano v Hi krove (dite taciona razdelnica). VIET objekat postojete, sa 2 nazitka i line: i 4. nov uz start objekae7.07 OKVIRNI NOSAGI - RAMOVI cy DEFINICIJA Okvir = ram*-Je konstruktivni sklop vertikalnih stubova 1 horizontalne grede - pre&ke,odnosno rigle’, koji zajedno Eine jedinstvenu krutu celinu. Usled toga manje su im dimenzije nego da su svaki posebno - neJedinstveni. (Navlagenjem momenata na stubove - oslonce smanjen Je momenat u polju, a time 4 dimenzija predke). a ge A Re LL aR + e—+ +$—+—1—+-1-4 + e——+ prosta greda i 2 stuba ct 7000 30 2 prepusta lt Jedinstven kruti sklop-ram | 7, Mon yt \ matt Bfmo 185. Sematski prikaz (sa di jagramom M) "radanja" okvirnog ® ok USestalim ponavijanjen ramova, na istim razmacima, postize se osnovna skeletna konstrukeija objekta, koju treba zidovima i tavanicama (ispunama) dopuniti da bi ome- dila prostor - stvorila halu, Najvie se koriste okvirni nosadi za: hale, skladista, 0d varenih elemenatd > Sa horia.t vertrapregon Od fe1ienth profita, 38 Acnsbetonska 38 popre- vino za ukrutenje (iY meduramomy stonenjatom rim ramon £0 vkrucenje poquéon zevegor u pody) Tfpregovine 20 ukrutenje. MATERTJAL, Takvos noseécj konstrukciji, koja Je idlezena napcnima pritiska 1 zatezanja, odgovaraju materijali iz dva dela i senducasti stub’ nme presek koji podnese takve sile i momente, a to su: armirani beton, Selséni profili, drveni lamelirani (lepljent) pref iis.| I presek zoioe LILf cersent rant) Z betonski ran(%h) aevens ramoviiyy) snes “f + am je odomaden nanadké naziv, kao i rigla.fi mF rm ooo 188. Konstrukeions resenja ranova: a. uklJestens b, sa 2 zgloba; c. sa OBLICI I TIPOVI RAMOVA 3 zgloba; d. Virendelov nosaé. {A} Konstruktivno, ram moze biti ukljedten ili sa zglebovima, ili Einiti zatvoren sistem koji se naziva Virendel-ov" nosa&, ednosno konstrukcija (cec cbjekat). [B) °c obliku ram mo%e biti: w jednoj ravni (B-1) i u prostornom sklopu (B-2)- TeMe £216 (2 ramova u ravni, 8*2 Prostorne ranovske konstrukei je (Bene) SArion 's0-nadveenjen SS — ‘trouglast avobroant pact td ‘seimetri¢an dvoprogn so propuston Tite) Ypetten) Trobrodni - = Eeliént resetkastt | varent Vivespratar 130. Hnogobrajni oblici okvirnih nosaée (C) Nadin gradnje moze biti MONOLITAN ili MONTAZNI. DIMENZIJE, OKVIRNOG NOSACA Ovde moe biti reéi samo o crijentacionim merama, poSto su razni materi- Jali, raana optereéenja, uticaji i dr. £210 ~ 60 a(izuzetne i de 100 m) h = 1/15 ~ 1/20€ (pa i vise) rz 4-10 m (razmak vezata = £/3 - &/5) d& 1/20 r (€40 om kod AB) bea za 20 ~ 30% Zbog nJihove vitkosti u praveu medjurazma- ka (r) neophodno in Je medjusobno ukrutiti, povezati. fgieaeaspoeea|iTeare|[olrrneanoesea + Vierendeel ~ belgijski autor ove konsteukeije.92 Konstrukeije SVOD i KUPOLA su izvedene iz LUKA { nagelno se isto ponagaju kao luk. 7.08 SVODOVI DEFINICIIA Paralelnim translaternim kretanjem luka stvara se prostorna (trodimenzi- onalna) konstrukcija - SVOD (deo oblice) koji pokriva prostor. LES FUNKCIJA Svodovi zasvodjuju (pokrivaju) veée povriine slobedno, sa osloncima - naleganjem na duze strane - obode ili samo na uglove, zavisno od tipa 1 oblika konstukcije. Nekadaénji svod od kane= TIPOVI I OBLICI SVODOVA nih blokova naleze obostrano skroz. Pored ovih prostijin oblika, raznim kombinacijama - umnozavanjem, prodo- rima 1 dr, mogu se dobiti novi brojni oblici. NajéeSée se grade kao tanke 1juske (VIDETI TO POGLAVLJE). 201, Veliki izbor Iuénin konstrukeija i ob Vika svodovae MATERTJAL Nekada su svodovi gradjeni od sitnijih elemenata - opeka, Kamenin blokova- tj. nekcherentno, danas od armiranog betona i drugog materijala - homogeno KONSTRUKCIJA Raspored unutradnjin sila u svodu Je isti kao i u luku i moraju se poni- Btavati kose sile ili zategama, ili osloncima (kosim, kontraforima, lucima), ili dS jafragmana 4 dr. R | 202. Kontrafor uw vidu dvostatnos| opjentan NN § Oporac u vidu rakijer 203. Gore: svod Tiven od betona preko zidova Levo: Moderan evod ng trozglobnin Tu cima na oporcina.LUCNE © KONSTRUKCIJE pravek ea 2 zgloba 208, Ludni objekti sagradeni a Fran- cuskes 1 Belg! si {eles se nas Eresnicon! 205. Administ ativna rgratis ovasana o 2 luke ints KiPeters, ReMingels na 80 em (061/22).94 7.09 KUPOLE DEFINTCTIA Kruinim kretanjen luka oko centralne vertikalne ose debija se prostorna kenstruketja ~ kupela. Po FUNKCIJI I MATERIJMLU aliina je svodu. TIPOVE Paste)i vide tipova kupola, zavisno od konatrukeije, cblika BBL: __Najéeée kordiéene su: glatke, rebraste, enonove, poligonals LIAL. 207. Veliki tzber kupole, esTika i konsiny Wekada su kupole gradjen i silnijih elemenat nih ulekova.danas se grade usiavnom sonolitno od armirsnog bet KONSTRUKCTIA, Ragpored unutraiinjin kooih sila koje treba preneti ili im ee suprotstavita wtir Se na eblik, odnosno ne tip konstrucije. Kose sile eu prihvadene ili samo iviénin prstenom, ili kesim etubovims, a kod zaselenin,zategama 111 dijafrasnama i ér oS EE 5 208, Prenofenje koath silo u glatkoj kupolix oe a a, dipaktra na viljuskasbe stubowe skroz okeTe. b. preke ivigwea pratene na rege stubeve 208, Robracte kupole Beogradskog saJanista, nt HiPentevi8, (nts Ba 2aze! 20, Kanstruketono razonjer neste Tjiske-redrasta lepers, a. Inejaks opera: isecei lopte ojatant rebrine. ark2 J.Utzor.710 RESETKASTI NOSACI oo DEFINICIJA ReSetka je gredni nosaé, kome je deo blizak neutralnoj osi olakSan, td, umeste da bude pun sastavijen je cd Stapova koji su ili pritisnuti ili zategnuti (neki = 0), dok su zategnuta i pritisnuta zona zadréale pun presek. pon nosaé drvena resetka Beliéna rezetks arm.bet. resetka FUNKCIJA 212, ReSetkasti nos: » olakSaniu ednosu na pun nosaz. Namena reSetke ( reSetkastog nosaéa, R - nosaéa) je ista kac i grede, ali, po&to je olakSana, Kcristi se kod veéin raspona, u tavanicama 4 krovovima i dr. MATERIJ, Redetke se grade od drveta, Eelika i armiranog betona, i u njihovej medjusobnoj kombinaciji (arm. beton - Eelik; drvo - elik). SASTAV I OBLIK ReSetkasti ncsaé je sastavijen cd gornje i donje (pune) zone 1 Sta~ pova-dijagonala koje se postavijaju vertikalné, koso 114 kembinevano. OBLIK zavisi od namene reSetkastog nosada, od opteregenja, raspona, materijala i Zeljenog efekta. Odlika ima vrlo mnogo: RANI OBLICT ESETAKA-RESETKASTII 213, Veliki izbor oblike reSetkestih nosade, koji se najvise koriste kao krovni nosati, ali i za cele hale Fdruge konstrukei je (npr. mostove) Ovako veliki broj oblika je proistekao od funkeionalnin, konstruktivnih, este- tskih uslova, { u zavisnosti je od koriséenin materijala.7 5. oveSana zgrada pozori- Sta o krovne resetke = ukl jesten okvirni nosaé~ resetka, sajamski pavi- Ven a ATONE, A ~850 1. lugnt retetkast! nosed ne kontraforima 2009 po- tiska luke 3 DTA AN — i , Lt Nw | J. krovne reSetke trougla~ i 7 stog'preseks zh TTT A A DAT Wow TAZ LDS Tr sodivasti nosaé se 2 velike prepuste 217, Velo Siroka lepeza moguénosti koriSéenja Vavnih resetkastin nosaéa za prizemne objek- fer industri jske hale, nastresnice, skladi~ Eta, hangore, pristanista, stanice i dre 1. retetke postavijene u cik-cak (gore zglob, dole zatega).98 Medjutim, oblikevne moguénosti redetkastih konstrukeija misu time iscrpljene: tako se sa dvodimenzionalnih R-nosaéa , preSlo na prostorne reSetke - = strukture koje su trodimenzionalne, tj. prostiru se u sva tri pravea. Takve pros! rne strukture su se pokazale vrlo povoljnim "materi jalom™ za pokrivanje vrlo velikil povr3ina (neograniéenc), sa malim brojem oslenaca, usled svoje male teZine a velike krutosti, delujuéi kac Jedinstvena konstruktivna celina. Dodavanjem zakrivijenosti tim strukturama mogu se pestiéi veliki raspeni, poveljni za pekrivanje prizemih objekata. Preko njin se pestavljaju laki krovni pokrivaéi (npr. "send " od nabranog alun juma i poliuretanske stvrdnute pene). JaL za izradu ovakvih prostornin resetaka je ponajpre Gelik(idural) b. Tusna sa 2 prepusta7.11 LJUSKE DEFINICIIA 222. Oblikom postignute krutost tanke 1juske Lguskom nazivamo vrlo tanak krivi povrSinski nosa& (ploéu - membranu), koja je zakrivijavanjem u jednom ili dva pravea destigla veliku prostorny krutest, Sto omoguéuje postizanje velikih raspona, te pokrivanje velikin povrSina bez med ju- oslenac Naziv ljuske Je po ugledu na prircdu koja je prva stvorila takvu tve~ revinu = Ljusku jajeta (oklop raka 1 kornjaée, Skeijke, Kuéiee puza, lodanju) ade Je postignuta velika évrstoéa uprkos maloj debi jini. opteredenja se kroz 1jusku prencse neposredno na periferne oslonce. Usied velikih unutragnjin pritiskujuéin napena u ljusci, krutim eleme- ntima: dijafragmama i ivignim gredama, parira se rad ovin sila. FUNKCIJA Takve, relativno lake kenstrukeije su vric peveljne i ekenomiéne 2a krovove = pokrivanje prizemnih hala gde su petrebne velike pevrsine vez stubeva- Koriste se za hangare, stadicne, garaze, hale i to: pijaéne, fabricke, radionséke, akladigne, staniéne, izlozbene, sajamske, sportske, koncertne i kengresne dvorane, ali i za rezerveare i rashladne tornjeve. MATERTJAL 4 4 od slojevito lepljencg drveta, i od Geliénin Lguske se mogu gradil limova, i sintetigkin smola armranin staklenim viaknina, ali je armirani peton (4 armocement) najpovoljniji { najvide keriéen materi OSNOVNI ELEMENTI LJUSKE koji Eine Konstruktivnu celinu su: wea. 223. Senatski prikaz ele~ 1 tanka ljuska, menata koritaste 2 dijafragme (popreéna krutost), walekeertje:onu- 3 Avigne grede (poduina krutoat), peared eaten 4 osicnci (uglavnom stubevi). ee PODELA LJUSKI PO OBLIKU, TIPOVI I DIMENZIJE Po obliku ljuske se dele na:” a cilindriéne - duge, b kratke (kolbove), > ¢ naborane - poligenalne, a OD 4 piramidalne, ex OB SAN e konoséne, cP Zr AS f hipare 4 elpare, g glatke kupole (rotacione). 2a. Reznovesni oblici 1jusaka raznih krivina. + Seaki autor ina drugaiju podelu, daziranu 414 na proracunu, 111 ma obliku ili ae]00 ae 1 : @cilindriéne Ijusketoritaste) 225. Ove 1juske mogu imati razligite oblike preseka: Polukruint “elipticni konveksni Konkavai “talasastiiskosen} paraboliéni ali su uvek, svaka ponaosob, sa jednoznaénom krivinom (konkavnom ili pune Tena reSetkasta nadvijena- zajedni&ka dijafragna za viSe Vjuski 226. Razni oblici dijafragne Moy ees jo wena vu obTiku rane 227. Tajedn fragne 20 1juske i i raznih obl ik. svodna |_| prepustena| 228, Razni oblict preseka di jafragne IVICNE GREDE Kod videtalasnin 1juski horizontalne komponente sila potiska se medjuscb ne potiru, te se ivigne grede mogu smanjiti, sem na krajevima. Inaée oblici i mere ivignih greda su: + a 4 ‘| 229. eel obiici i mere ivignih greda 1 juskt oll ORIJENTACIONE DIMENZIJE LJUSKE d@ lj = 5 - 8 cm (max 10) x4 12 m (max 20) 4 40 0 (ma72) tadksro = Ly/6 ast/iex (otvor u tenenu)fkovanja 1juski za dne i Sportske102 azn PRIMERI_TZRADE_MONTAZNIH LJUSKI Savremen naéin breg i jednostavnijeg grad jenja~montaza-primenjuje se i kod ljuski. Na primer: ws ZZ od krupnijih elemenats od sitnih elenenate | %0r300 64 naizmeniéno postavl jenih koritastih od talasastin 38 svetlosnim trakama prefabrikovane Ijuske sa i bez dijafregne. —F ae marys 233, Mnogobrojni prineri: montaznih 1juski i primena takvih 1 juski ove 1juske se mogu medjusobno kombinovati, te se dobijaju oblici krstastog-ma- nastirskog svoda, pa i drugi oblici, kada je broj svodova veéi od 2, we. Rear si senaijens PSSA <, i> 23%, Razni oblici krstastih svodove, dobijeni presekom dva cilindrigna svoaa. "~V~(E}kratke Ijuske | Je sastavijena ed: @ tanke, kratke (4) ljuske @ asjatragne ivine grede nisu neopnodne S fxaty ex = 18 - 30m puree dys 5-i2m et ikon megs bit 1. tena sk, 2, lapod djuske th 3, Delom iznad, 9 elom lepod lvske 235. RazVika u prenosu = Va kod: @otvora za osvetlenje 3. duge eflindriéne juske b. keatke (kolbove) Tiuske. 236, Prineri moguéih prinena kratkih ifuski raznih oblika | velicina. 2c Laselased CooLe dasebis. £ 237. Primeri kratkih 1juski u vidu montainth elemenata. + Bf W poseban ooiik estinarsénin ff . 6 mogu se svrstati i konusne V/ J Ljuake thao deo konvsa). | P _ ~N {| Awe! 238. Ljuske-delovi konusa-raznih veligina i pris oo tir‘primone s0 tekofenta2astakijenim Eeonie104 © naborane’ Ijuske ova 1juska je sastavijena od tankik ravnih povréi - SAJBNI~ koje su popreinim nabiranjem dobile potrebnu krutost poduZno, dok dijafragme daju popreénu krutost. Bi- tno se ne razlikuju od dugih - cilindrignin 1juski, mogu biti sa veéim brojem preloma- zakrivljenja- te stvarati svodove, kao prostorne konstrukei je , presek 240, Moquénasti ob] ikovanja naboranih 1juski 72 prizenne odjekte: krovove i zidove. 3 stup krstastl! evettosne trate 4 izgled odozgo 2H. Lep primer moguénosti primene nabranih Ijuski (Faber C2 Candela) + postoje t nazivis nabrana, polieiarska, prizmaticne Treted odozdoPa » AER AS eat izglediNaborane Ijuske mou imati i zakrivi jenost Sto povecava nji- hovo krutost + pruza nove mogu- Enosti obl ikovanja. NABORANIH MONTAZNIH LJUSK1 24, RAZNOLIKI OBLICI oa 245. Primena naboranih Ijuski: a. u vidu prepustene nastresnice od montaznih elemenata: 1, donji nabor je i oluk 2. gornji spoj-nabor 3. ivigna olugna greds 4, otvor za Tanternu 5. di- Jafragme oblikovena prema naborina i zap- Eivka 6, eziste dijatragne L-preseka 7. olugna vertikala 8. stub,107108 (4 piramidaine |juske Ove 1jaske se ne razlikuju bitno od prethodnih, sast Si - SAUBNI. Oblika su piramidalnog, sliéno Set: e&ée se grade nad kvadratnom ili pravougaonom osnovnom » Ea NAY h Ave osnovna ipa konot da 248, Konoidne 1juske 1 primer prine ne na testerast krov (Faber C: Candela). b, obe direktrise su krive (razligite) po obliku su prostorne - vitoperne povréi koje nastaju translatornin istovremenin kretanjem prave po krivoj 4 pravoj (111 drugoj, razliéites krivo) 1i- niji). Kriva moZe biti deo kruznice, elipse, parabole ili hiperbole. Vitoperne po- wi se ne mogu razviti u ravan. Broj oblika je ograniéen, mogu se prostirati nad pravougacnom, trape- mon 4 trouglastom osnovom, dok dijafragma mode biti vertikalna ili iskoSena i ogra: nigena dole pravon i1i luénom zategom. Mogu se medJusobne kombinovati u nove oblike. Kea a. P Se. : i rset bxetem he sys |) Erato wm (sax 28) (p pty i) ae ke 2 6 om a1: ne konoida za tes- eae Sh Rhye 2 Croats row (usti~ d, max 15 cm ti razliku sa gor- 2 ~ 2 njim). 250, Poduini presect kroz konoidne Ijuske i osnovni paranet 252. J08 jedan primer prisone Konoida, za nastreinicu gie su Ijuske is ustene kao kontole 1z Gijafragne (ackonveksno 11) B. Konkovn)110 (J hipari i elpari Postoji vedi broj oblika vitopernih - krivin povr3i, éija je odlika da im se povrSina ne mo%e razviti u ravan, po’to su prostorne. Preseci ovako oblikovanin 1jus~ ki su parabola,hiperbola ili elipsa,odakle potiéu nazivi HIPARI(hiperboliéni parabolo- idi), ELPARI (eliptiéni paraboloidi) i dr. Ako su im centri krivine sa dve razli- Site strane, tj. ako su antiklastiéni -to su HIPARI,a ako su sa iste strane, tJ. ako su sinklastigni, to su ELPARI* foba centra keivine fspod 1juske Jedan centar krivine / 253. Razni oblici vitopernih pove$i koje se mogu koristiti u zgracarstvu kao krovni pokrivaci. Svi ovi oblici se mogu koristits kod krovnih pokrivaéa - u vidu 1juski, usled Sinjenice da su i konstruktivno 1 estetski najpovolJniji, posto pruZaju velike prostorne i kombinacione moguénosti, a veéina se prostire nad kvadratnom osnovom, Sto Je posedno povoljno za industrijeke 1 privredne objekte. + ostala tunadenja geonetrijskih nastanaka ovih keivih mogu se nadi u odgovarajuco} struénoj 1iteraturi, fu ovde pomenuto},ri primene hi- aks ononetrija TzgTedt b nad trougaonom osnovon aksonometri je 255. Priner konstrukcionog reSenja hipara radi primene: a. oblikovanje hipara, b. varijante sa zategama, Gs sa krutim ivicama i podupiraéina i d. najpovol jnije resenje sa krutim ivicana i kotvl jenjen proko oporaca.113 element krova presek 258, Primer primene mon= taznin hipere za pokrivanie prizen- hog objekta 261. Restoran u Meksiku pokriven sa B vitopernth antiklasignin (hi- perboliénin) Ijuski spojenth u eelinu. Arh. JiAlvarez Ordonez; Inz.F.Candeia (1958). nS prostorno obligje ~ a wo. = Ss 259, Oblici i mere montainin vitopernin 1juski ~ Krovaih pokrivaca. Presee AA, rrsee BB x 260, Primena Vjuski i na specijalne objekte: vodotoranj i rashladni toranj. |gdebl fina Ijuske 4 cm armaturarnreza Btn WA’zatege u podu po 5 825 uvale po 8819 mm114 [s]}kupole Sto su nastale r Ljuske u vidu kupola se jo8 nazivaju “glatke" ili “rotacione", po- ‘otacijom neke krive po vertikalnoj osi. Kriva moze bitt ce, elipse, parabola, deo krugni- hiperbela, cikloida (pri tome su sinklastigne). Ovakvim kupo- tama mogu se pekriti vrlo velike pevriine bez centralnin oslonaca, odnesno posto su svi oslonci-stubovi (redje zidovi) na periferiji - obodu kupole. Obod se formira kao krudni prsten(c)koji prima sva vertikalna i kosa optereéenja i prenosi ih na oslonce, Kupole se mogu postaviti nad kruznom, elptiénom i poligonainem osnovem. d 13 = 6—10 cm (pri dnu 15 em) R€ 70 m (max 95) a/ na kose stubove, Sesto i vidu vila (viljuike) o/ Ma vertikalne oslonce (stub, zid). U sluéaju zenitalnog otvera (u temenu) neophodan Je sekundarni prsten cko otvora (e). <> Kopasta ve is (. keug 14 2th A \ Aon oe aie vanjacie osnove 4 pres (eM store, aS stinsida ic eS SP re Trougaona + Sestougaona kvadratna > aa i oe tapta ud tenttinon omen te |p 262. Kupole-l juske nad raznim osnovama i primena.264, Razni oblict i primene kupola-1 jusks Kupole of gotovin elenenata ati Ae (ee ‘audi tort jum universiteta ; Sportska dvorana 22 atonski. reaktor MATERTJAL zradu kupola je armirani beton Najpovoljniji i najvige koridéen materijal 2a 11 a Sesto i ferocementjone se mogu izvesti i od tankih limova 111 plastiénin membrana u vidu manjih montainin elemenata - koruba koje se medjuscbno spajaju u vee celine. one se mogu oblikovati { kao svodovi i druge prostorne strukture. (VIDETI POGLAVLJE Izvedeni objekti a. Industri jeki Kompleks u Engles~ koj bs Hale beogra~ skog’sajma.116 = 7.12 KROVOVI INICIJA DI Krov je gornji zavrini deo zgrade. Znaéaj i izrazitost krova variraju od obje kta koji ima samo krov (otvorena skladista, peroni), do objekata gde je krov ravan, takoreéi nevidljiv: ako Je prohodan, to je terasa. FUNKCIJA Krov je deo zgrade koji sa gornje strane pokriva 2gradu, Stiti Je od hladnoge, toplote, vetra i padavina i odvodnjava je, moke propustati prirodne osve- tlenje i ventilisati objekat. Znaéajan je estetski deo zgrade (tav. "peta fasada"). POSTO NEMA ZGRADE BEZ KROVA, A POSTOJI VELIKI BROJ VRSTA KROVOVA, ONT ‘SU OBRADJENT U VISE POGLAVLJA. Ovde se izlagu: -RAVNI KROVOVI (TERASE) -KOSI, DRVENI KROVOVI ~TESTERASTI (SED) KROVOVI 268. Primeri izeazito r3- ZIEitih krovova: Favnin, kosihy tS" terastih.[2] ravni krovovi i odvodnjavanje [malt nagtb 0 4 = normalni nagib 1,0-2,5: E no gid 1,02, PRINT EZ veci nagib 2,548 1s Krev je sastavijen od KONSTRUKCIJE I KROVNOG POKRIVACAY|” vel Konstrukeija nosi pokrivaé, koji je Stiti(i ceo oojekat) |G 2 Ravni krovovi (mogu imati i veéi nagib) u nagelu se pokrivaju hidroizolaci Jama. 3. Odvodnjavanje ravnih krovova se vrSi na 2 naéina: SPOLJA (uglavnom po fasadi) olucima i cluénim vertikalama (cevima), { IZNUTRA (kroz zgradu) preko rigola, sliv= nika { kanalizacije (odn. unutraSnjih olugnin vertikala). 4, Nagib krova se postize ili tev. SLOJEM ZA NAGIB (pad), ili iskoSenjem cele krovne konstrukeije i pokrivada. 5, Povréina koja se sliva ul slivnik (olugnu vertikalu) ne bi trebalo da bude veda od 200 a; kod vedin povrSina uvodi se viSe slivnika, odnosno slivnih ravni (cca -0+8-1 cn? cevi vertikale 2a In? krova). 6. Podto se slivnici ne mogu uvek locirati centriéno, postavijaju se na pogodnim mes- tina, tako da su nagibi slivnih ravni razli8éti, ali se obiéno pofetna kota na peri feriji celog sliva (i na grbinama) drzi na istom nivou. 269. ODVODNJAVANJE. SPOLIAE a eden stiv-jednovodnt * krov 32 olukom dva sliva-évovodni krov eri slivar bijuvae i i°2 oluka skupljaé vote ekscentriéno razne veligine slivnih ravni zajednitka ivigna - periferna relativna kota 40 sastavy Arovnog pokrivats govori poglavije hidro i terme izolaci ja.ng suvum — beogezesye J) em -cementni alter bk - betonska kapa bp- betonske ploce pe pesak hi- hidroizolacija sb - sloj lakog betona za nagib’ ti termoizola- cia sp-sloj za izrav. 8 prit.pare, ili paroizol. ‘mi. meduspr. konstruke. b1- beton liven na licu mesta aj Sjunak pa- divena paknica 0c - okapnica be -bitumen of hen, Alea Kctamikestertae kane ge aurea TEI: ER TS SVETLOSNE respi: KUPOLE (otparivad) 271, ELEMENTI.RAVNIH KROVOVA Krovni pokrivaéi sa hidroizolacijama imaju zavrSni sloj,za zaStitu izolacije koja je sastavijena od bitumenskih proizvoda, kako ne bi bila of teéena. Zadtita je: = kod prohodnih krovova zavrSni sloj - pod :betonske, keramitke , kamene ploée; = Kod neprohodnih krovova zaStita od agresivnih spoljnih uticaja (led, grat, hodanje, sunce...) se vr8i postavijanjem sloja belog Sljunka - oblutaka~ ili traka sa uvaljanom kamenom sitneZi preko bitumenskog sloja, ili premazima zaétitnih boJa, 111 slojem fleksibilnih izolacionih (bitumenskih) traka koje su sa jedne - spoljne-strane obloZene limenom folijom (alu, bakar). Ove dve poslednje vrste se naroéito koriste za krovove sa jaéim krivinama (1juske, kupole i sl.) U naéelu, pokrivaé prohodnih krovova ne propuSta atmosfersku vodu (spojnice se zaptivaju limenim bitumenom), ali se hidroizolacija ispod,reSava tako da bude ocedna (a nagibu) kao da voda prodire do nje. Savremena reSenja zaStitnog sloja su sa beton- skim plogama postavijenim na plastignim podmetaéima, bez zalivanja spojnica, te voda otige preko HI, Sto je sluéaj i kod 8151 ine zaStite, kroz koju voda prodire do HI- Nagelno, treba izbegavati probijanje HI ravnog krova, medjutim, kad je potreb~ no, ono se izvodi vrlo paZijivo, sa dodatnim elementima (DET) Sloju za izravnanje parnog pritiska kod krovova Sir. do 20 m. mora se omoguéi- ti odvodjenje nagomilane pare po obodu, a preko te Sirine postavijaju se respiratori, kroz koje ovaj sloj "die" i para isparava.KONSTRUKCIJA 119 Konstruktivno reSenje ravnog krova zavisno je od ukupnog konstruktivnog reSenja objekta, odnosno, Sini sa objektom konstruktivnu celinu, ali se ta zavrSna tavanica (odnosno “krovna" ploéa) moze res najpre MONTA\ je se oslanjaju na sekundarne nosaée - "rognjaée" - ili mogu biti vedi elementi koji ti (projektovati) i sa nekim drugim elementima po- G tipa. To mogu biti ili manje ploée tipa "siporex" ili "durisol" ko~ su i pokrivaé i konstrukeija, tj. samonoseéi koji se direktno oslanjaju na vertikal- ne noseée delove objekta (ponajpre kod prizemnin zgrada) tipa koruba T i TT plova "sendviéa" i sl. Bez obzira na vrstu konstrukeije ravnog krova potrebno joj je obezbediti mogu- Gnost dilatiranja (Sirenja i skupljanja) u oba pravea « 1772, Primena montaznin elemenata kod cv ro ih krovova 2 skala nagiba aw 274, Detal ji-presect nontaznin elemenata prinent jivih 29 pokri~ Vanje ravaih krovove prizennih objekata 273, PRIMER odvonjavanja KROVOVA INDU- STRIJSKIH ZGRADA ° fesoo b- FOBHETAE (Jostuk) /12-16/14-12 malate | kog, naleZuéin ¢lemenata Fravaussea (nreko 2iday “pada i 31.3 Tumerax134 DEI To su specifigni krovovi, koji se projektuju ponajpre na prizemnim industrij- skim i privrednim objektima, testerasto-zupéasto zastakljeni kako bi se preko krova podnih povrdina. omoguéilo osvetljavanje radnog prostora u halama velikil Gestim ponavijanjem vertikalnih ili iskoSenih zastakljenih povrSina krova pos- tize se ujednageniji osvetijaj, uglavnom orijentacije prema severu, radi kori&éenja enevne svetlosti manjeg intenziteta a veée ujednaéenosti (nepovoljni su direktni upa- dni zraci). KONSTRUKCIJE Vrlo je veliki broj tipova konstrukcija koje se mogu koristiti za izradu te- sterastih krovova, neke su veé prikazane u prethodnim poglavijima. To su resetkasti 4 okvirni nosa8i, Ljuske i dr. a po naéinu gradnje mogu biti monolitni, ali se éeSée rade od montaZnin elemenata, i to prednapregnutin. MATERIJAL U proglosti je koridéena drvena gradja za izradu Sed-krovova, nako koriste armirano-betonska i éeliéna konstrukcijs krova. c¥ try vy r tt {es4 Trpovi ti {NIH TESTERASTIH KROVOVA (zavisno od raspona) sa . es = 7 [Sinan i varijanta tak! staklo 308. So redetkama na ma jim rasponima i Sa resetkana na ver Gem rasponu ili se grednim nosacen is- od testerastog Kra~== presect | oe topotatat Ppa tf | bo i It lead HB Ie i] sim Fae Toate |.25_igle | aes | sf = Jot tf ttle ppt ne povrsines NE T= Se ~ 311. Isto kao prethodno, ali sa re>\ Setkana u oba pravea, Sine se postizu najvesi slobodni rasponi. Ea 1 TT = Stak Soviet presect staklo TIPOVI BETONSKIH SED KROVOVA (monolitni i montazni) 312. Razni oblici AB prednapregnutih te Sterastin nosaza. 313, Naini odvodnjavanja testeras- tih krovova,Krovni pokrivaéi su ot materijali kojima se pokrivaju, uglavnom, drvene krov- ne konstrukeije radi odvodnjavanja, odnosno radi hidroizolacije, termoizolacije i iz estetskih razloga. Izbor zavisi od mnogo faktora, gde ekonomski ima znaéajno mesto. SASTAV Krovni pokrivaéi su saéinjeni od samog pokrivaékog materijala i od podplate - daSéane 11 etvisane - kovane na rogove drvene krovne konstrukcije (ili na AB podlo- gu) Sto zavisi od vrste pokrivata. Potplata i njen razmak zavisi od samonosivosti ele- menata pokrivaéa. Ravnim treba puna daSéana podloga, a Sto nabrani pokrivaéi imaju ve- Gu samonosivost, to su letve (ili drugi nosaéi) vise razmaknuti. MATERTJALT Veliki je broj gradjevinskih sirovina od kojih se proizvode pokrivaéi razni crepovi od pedene gline, tanke azbest - cementne plo&e, metalni Limovi glatki 1 pro- filisani, bitumenski proizvodi, stakleni proizvodi (profilno, armirano, akrilno sta- klo), kamene ploge, drvene daSéice (3indra), siama - trska, plastigne talasaste plo- Se, betonski i stakleni crepovi i dr Radi postizanja pravilnog odvodnjavanja i onemoguéavanja odizanja vetrom, te Podlivanja i prokisnjavanja, odredjeni su propisima nagibi svih krovnin pokrivaéa (postoji izvestan broj odstupanja) U DALJOJ KLASIFIKACIJI IMA MNOSTVO KROVNIH POKRIVACA I VELIKI BROJ PODVRSTA. 2ATO NE POSTOJI MOGUCNOST PRIKAZIVANJA SVIH POKRIVANJA, VEC TRBBA SE DREATI UPUTSTAVA PROI2VODJATA KOJT, PORED KARAKTE T2VESNE KROVNE POKRIVAET SE POSTAVLJAJU NA CELICNU DAJU PODATKE 0 POTPLATI PODLOGU (KONSTRUKCIJU). SAMO TIPSKIH, ZA OSTALE ISTEKA 2A KROVNT POKRIVAC, LIAB prenaz 316. TABELA PROPISANIH NAGIBA KROVNIH POKRIVACA, BE visestojne hidr [p]tiber creps BE unen. krowne trake, na | BNldattanoj podlozi 1D ~ 35 a) redak, jednostr. 45-50°——— 31 d28éanoj pos i 2 | | Pocinkov. 6-309 |S2mastiks. izolacija 0,5 - 4 ¥ ib) gust,dvostruk 30-60 1 a8 } , | =)" talasast 12-350 9135 pieunenska Zindra 163 Fr an cre 450! = LS pl eumen: BiFalcovancrep 33-451 a srignl w tablama B-450 ‘armirano staklo 6mm 30-450 Sitiagent rep 22-4503 g . 45° @ Eicoramida,tanatica 220350, ,) “—talasast 15-60 S| = |profitno staklo ——10-45° g si ~ | 5|Atumini jumski 6-300 J Bz talasas.olast.plote 8-309 2 |Bjravne poze 30-459 |) Bakarni 6-30° =| _ 3 sindra-dase. 45-609 |G talasaste plote 7-450 & [Olovni 6-350) ZS kamen skril jac 20-500 Bi salonitke ploge 17-45° |B" | stana, teska 45-00 |438 2. CREPOVI - OPEKARSKI GLINENI ELEMENTI Hebnjak fussy 20096) Svi _ovi su od peBene gline, izradjeni u kalupima. Imaju bradavice - noseve da bi se okaéili o letve-potplatu (izvesni se vezuju Geliénom Zicom). 2 pokrivanje Falcovanin crepor POTPLATA RAZM.LET PREKLOP Svi ovi elementi krovnih pokrivaéa su izradjeni od cementa i azbestnih viakana, debljine 4-6 mm, te male teZine, UévrSéuju se za potplatu zavrtnjima raznih oblika u zavisnosti od podplate: letava, Eeliinih nosaéa,cevi,AB gredicaypri Semu se doradjuju: buSe, zasecaju. Pered prikazanih standardnin elenenata - ploga za pokrivanJe-postose mnogebrojni tzv. "fazonski" element za pokrivanje slemena, grebena, dodira sa zi- dom, zavrénica (gornjin, beénih),sa otverima za vetrenje, za cevi ay — Pavae ver — Kovise irina gas 4319-Pokrivanje valovi- ‘vim plocamac, LIMENE_PLOCE 139 Glatki limovi u tablama se postayljajy na daSéanoj potplati (4 = 2,5em), talasasti na gredice $11 ae -uge popreéne nosaée’(éeliéne, betonske), take da su Zle~ bovi - talasi u smeru oticanja vode sa krova (upravnc na strehu). Table pecinkovanog (&eliénog) lima 200 x 100 x 0,055 cm se seku na 3 dela (66,5 x 100), zbog uévrSéivanja i dilatiranja ne smeju biti veée. Spajaju se nedjJusobno dvostrukim prevojnim spojevima, a spoj sa potplatom podvezama od debljeg pocink. lima, zakovanim za daske, preko kojih treba staviti sloj ter-papira. Kod bakra i aluminijuma koriste se duZe trake, Sak po celoj kosini kro- vne ravni, Sirine 50 - 65 cm, spojene fiksnim i delimigno pokretnim podvezama; sa popreénim dilatacijama tabli. Olovni lim 4 1 = Umm Je najtrajniji pokrivad, pa se koristi 2a dugotrajne objekte. Savremeni ji naéin pokrivana kroveva,metalnim limovima, Je gotovim se~ ndviéima sastavijenim od 3, odnesne 5 slojeva materijala, Gime se dobija istevre- meno 4 hidro i terme izolacija, Sto je posebne povoljno za razne hale. Panoi su sastavijeni od dva profilisana (nabrana) lima spolja,i terme ispune od tvrde poliuretanske pene ili mineralne vune. Cetvrti i peti sloj moze biti “film” kojim su plastificirani, affeyry's Pay A elcksirani, bejeni limovi, i to J ih aluminijumski ili Se1S8ni, d:075-200m He i \ 321, Profilisan Fe i14 Al Timent Hf Hf fi | Krovni pokefvae: 2. ploce (ob~ Hi SOzene zestitnim siojevina) » 1 Sendvie. tspunjen pol iuretan. HH MEA batons bos sal Dimenzije takvin samcnoseéin panca su: Birine 60 - 110 em, duzine i do 15,0 m, Sesto radjeni po meri naruéicea. Debljina zavisi cd visine talasa, termiéki slej Je od 4 - 6cm, ukupne 7 - 16cm. Potplata u zavisnosti cd tipa panca, na razma~ cima 1,5 - 4,0 m!. Imagu fabri fe obradjene spojne ivice. Veze moraju cmoguésti di- latirans 322, Detal ji Vimenog_ krovneg pokrivaca faze izrade delova krovnog Timenog pokrivaés ditatacija Vim. pokrivatewen SM 40.9,5-16,5m iy c+ profilisani Kompkatni send vie pano a. zavrini deo 8 + eset 323. Detal ji Timenih, krovnil (F fasadnih) pokri vaca . spojdve Vim.table ds slojevit pokri vac: BITUMENSKI PROTZvopr °° SP ve Tat OF term 2 rina f terme izolator. Pored ranije izloZenih izolacija ravnih krovova (videti str. ‘bitumenske izolacione trake se mogu koristiti za pokrivanje kosin drvenih krovova preko daSéa- ne potplate, 2a koju se ukivaju ekserima. Trake se postavijaju peralelne sa sleme- nem, sa preklopima od 10 cm, vigestruko (2,3), maks. dudine 5,0 m. ZavrSni sloj se radi od trake d = 3 - 5 mm kojoj je gornja strana po- suta uvaljanim kamenim agregatom (kr: i 91.) raznin boja Sto poveéava dekera- tivnost krova i teZinu (povoljno 2bog vetra koji je vrle agresivan prema tom krevnom pokrivaéu). Savremeniji naéin primene bitumenskin proizvoda je bitumenska Sindra, narcéito pegedna 2a strme kroveve. Istog je sastava kao prethodne pomenute trake. Dim. 99 x 33 cm, kuje se ekserima, ali i lepi (samolepljiva), pokriva sve delove krova (uvale, slemena i\dr ayant 328, Detatjt pokrivania a 1° Ditinen "profane: AN sgautngsr st a 325. Naini postavl je nja bitun. traka a. krovovima-1 jus~ 4d. sredisnjistakleni erep oS 327. Pokrivanje krova drvenon 326, Detalji pokrivanja profilnim staklom Bindrom (daseicama) OSTALI KROVNI_POKRIVACI Kamen Skriljac, deblj. 5 - 10 mm se reze u pravilne ploge raznih dime- neija stranica od 15 - 50 cm. Zavisno od nagiba i veliéine kuju se na potplati od dasaka ili letava, okomite ili koso. Slama 1 trska su odligan termoizolater, ali vrlo zapaljivi krovni pe- krivadite se vrle malo keriste. prvena Sindra (daééice) ima iste cscbine kao slama, zakiva se na daséa- pu podlogu ili letve, izradjena od berovine ili sl. drveta koje Je ctporno na kli- matske promene. Neekonomiéna Je. Armirano staklo se keristi za delove krovova - lanterne koje sluze za osvet}Javanje nizin etaéa, i za nastreSnice. Smanjena mu Je primena od kad su uve- dene svetlosne kupcle. Detaljnije u delu csvetljavanje industrijskin i privrednin ebjekata. Pored ravnog stakla mogu se koristiti i profilisane trake} keJe su duZine 0 5,0 m, slo%ene u cik - cak (presek). Talasaste ploge od plast. masa prozirne,koriste se kad treba osvetliti preko krova radni proster manjeg znaéaja, jer ne propustaju mnogo svetlosti i vre- menom gube propusnost. Nisu trajan pokrivaé. Po merama se, éesto, slazu sa saleni- tom. Yzradjujuse betonski crepovi koji se primenjuju-pclazu kac { glineni, ivaéa cd ebiéneg crepa, ali su teZi. Stakleni se pestavijaju kac deo krovnog pokr radi osvetijavanja tavana; betonski i stakleni crepovi su izvan JUS-a, primena prema nagibina slignih materijala. Svi ovi materijali se redje koriste, uglavnom za spect- figne i manje objekte. + ya pastresnicema (nazkizama) ugao je manji od 20°, Kada su donoteni propisi nije postojalo profiino Stakio, 24 koje Je ugao mays.i} opSivke, oluci, krovni prozori ICIJA Kod kroveva pokrivenih glinenim opekarskimproizvedima, salonitom, Skri- Ljcem, Sindrom i dr. neophodne je zavréetke krova, prodore dimnjaka, cevi i kanala, uvale i krovne prozore opSiti pocinkevanim limom kao vezom tog elementa sa pokrivaéem, odnesno kac zavrénicom tog pekrivaéa. Takodje se tim limom izradjuju oluei i oluéne 329. Lineni delovi _kro= vertikale za odvodnjavanje krova. heed vynog.pokrivase: L.Opsivka spoja 2 zgrade 2.0psivka krova 1 kalkang 315p0} dva krova’ viseéi oluk j5:0pSivke prodora dinnjaka 6.krovni prozor (badza) 7:01ul 8 Kazanée~( vodoskup] Jaé) DD atift 810luena vert ikats-(cev) 328, Limeni zastakl jen! krovni prozor. Fopsivka imnjaka a GE Rm etets oluk = ) Kod drvenin konstrukei ja spajanja se izvode tesarskim zahvatina na gradji: zasecima, Eepovima; drvenim elementima: podmetaSima, priloScima, mofdanicima i dr; me- talnim elementima: ekserima, zavrtnjima, pijavicama, karikama, podvezama i dr; zatim posebnu oblast Eine lepljene drvene konstrukcije, sa posebnim reSenjima spojeva. ©) Kod metainin konstrukeija spajanja 1 obrade se vrée zavarivanjem, etova- njem, zakiveimay zavrtnjimay uloScima, ekserima, sintetiékim lepkovima i sponkama, 4) Kod betonskih, naroSito armirano-betonskih konstrukeija, SPOJEVI se reSava- Ju prvo spajanjem Eeligne armature (preklapanjem, vezivanjem, varenjem...), pa se mo- nolitizuju zalivanjem Zitkim betonom, koji svojim stvrdnjavanjem sve povezuje u celi- nu, Postoji problem spojeva ~ prekida u toku betoniranja, usled veliSine elemenata, moguénosti gradjenjay vremenskog faktora i dr, Sto se posebno reSava i ostvaruje. Znaéajni problemi SPOJEVA kod AB konstrukcija se javijaju pri montainoj grad- nji, gde nedostaje prednost monolitnosti livenja betona na licu mesta. Takve spojnice su slabe taéke u konstrukei ji. Zato moraju zadovoljiti, pored veé pomenutih, vigestru- ke zahteve: Evrstoée, deformabilnosti, izolacione, oblikovne (estetske), otpornosti na sve spoljne i unutrainje uticaje, a mogu biti vidne ili skrivene. Po polotaju, spojevi su: horizontalni, vertikalni i unakrsni (pa i kosi). lavrSavaju se: varenjem, zavrtnjima, zalivanjem betonom (cement-malterom), le- pljenjem savremenim lepkovima, epoksidnim malterima. fl a. deventh ea teli- i Enim uloskom H * t — 4 i i $ i H i i Hl i b. Eeltgnin i H $2 Cin i i ii ! i Vo ool —— ena vers presek 416, Spojevi istorodnih materi jala fasana ‘unutrasnja horizontalni presek kroz vertikalne spojnice na fasadi re Lave 415. Konstruketona spajanje krupnopaneinih elene nate2 SPOJEVI_RAZNORODNIH MATERIJALA 77 Poito raznorodnin spojeva 1 njihovih kombinacija ima jo3 mnogo vise nego 11 prethodnih (neki se prikazuju u drugim poglavijima)ovde Ge se pominjanje SPAJANJA kon- centrisati samo na principe koJin se treba pridriavati radi uspednog izvrienja.To su: PRVO: mora se obratiti posebna painja na fiziéka, hemijeka 4 mehaniéka svojetva dva (111 vile) spojena materijala, kako bi oni, posle spajanja, radili kao jedin- stven elemenat, u sklopu objekt: DRUGO: u takvom spoju, Sesto, moramo ostaviti moguénost evakom materijalu da pose- bno radi - dilatira (Siri gu biti razligita: mehanizka, termidka 111 hemi jaka. TRECE: neophodno Je izvrliti pravilan izbor spojnih materi ja dili uslovi kvalitetnog, trajnog 1 otpornog spajanja, a pritom ti spojni materija— Ai ("lepkovi") treba da odgovaraju, Sesto,razligitim materijalima koje spajaju. GETVRTO: Neophodno Je izvrSiti izbor izmedju menani’kin, termiskih, hemijskih spo- Jnih materijala, odnosno procesa spajanja. PETO: Neophodno Je pravilno dimenzionisanJe 1 lociranje (odredjivanje polozaja) spojnih elemenata, kako bi se zadovoljila statiéka, dinamitka, mehanitka i ostala’ svojstva konstrukeije, objekta 1 same veze. SESTO: Treba detaljno razraditi projekat spajanja, kako bi se mogli realizovati pod pribvatiJivin uslovima rada, koji su esto puta, zbog svog polozaja u objektu, nepovoljni (nepristupaéni). SEDMO: Potrebno Je preispitati doneto redenje o spajanju, ako postoji i kakva su- mnja u njegova pozitivna svojstva, bilo u vezi samog redenja 111 u vezi primenje- nog materijala. Ako postoji moguénost, treba izraditi model i ispitati ga pod usle- vima ekeploatacije, narosito kada su u pitanju novi sistem! ili materijali, jer je Sesto tedko uvideti manu, koja se na modelu moze otkriti. OSM0: Pri izradi projekta spojeva (detalja) neophodno ih je izraditi u povoljnoj vazmeri koja daje jasne slike i detaljne opise, ne samo koriScenih materijala, veé 1 naéine njihove primene - ugradnje.7Z Ih ft . drvenog stuba { beton.tenel ja preko Seliz.klina 1 skuplja) zavisno od sopstvenih svojstava, koja mo- kako bi se obezbe- c c. driata stakle nog krova b. drvene roznjate fe. zaptivke 4 eli@.roga Spojeva prozora M17. Spajanje eerneel raznorodnih okvirom materi jala: ft f. spoj panoa zida i 9. talasastog selonite AB konstrukei je § AB konstr. prexo plast ‘sidrabs drveni nosati- konstrukeion! spojevi zglobovi aN 73) Ss ©. Bel, udad (kablovi, sajle). 4. siporex tavanice Beligna krovna konst. 418. Primeri spajanja istorodnih materijala posebnim elementina i materijalima za realizaciju spoja, tzv. spojna sredstve | 419. 4 vartjante spojeva | 29. kosog krovnog nosaéa, stuba 1 zates 6 varijatni spajanje krovnog roglja8. IZOLACWE U ZGRADAMA v9 DEPINICIIA Sam naziv izolacije nije potpuno adekvatan (ali je ustaljen), povoljni- Je bi bilo reéi zaStITE. U agradama postosi veéi broj IZOLACIJA, kojima se Stite 2grada, kori- sniei i materijalna dobra od unutrasnjin 4 spoljnin,nepovoljnin (agresivnin) utica- Ja (videtd 4 poglavije UTICAJT). Te izolacije su: HIDROIZOLACIJA TERMOIZOLACIJA AKUSTICKA IZOLACIJA PROTIVPOZARNA ZASTITA esto su osnovni delovi zgrade neotporni na pomenute uticaje, te se jzolacije dodaju - postavijaju tamo gde deluju takvi uticaji,radi zaBtite objekta + kortsnika. Predvidjaju se joS u projektu, prema odgovarajuéim propisima- FUNKCIJA, Iz samog naziva proistiée njinova zaStitna funkcija: Thidro-izolacije HI” tite zgradu od vode 4 svin njenin modifikacija - oblika (vlaga, para, sneg, led, agresivna voda), tj. spreéava njihov prodor unutar objekta, ali 4 prodor pare(kondenzata)iz objekta kroz izolacije, kao i teénosti iz bazena. 2 termo- izolacijeTI*atite od temperaturnin nepovol jnin promena ~ hladnoge i vrugine **= kako pomenute korisnike tako 4 Konstrukeiju,od dilatiranja 1 skuplJanja, i realizuje uStede u grejanju. Sakustiéka(zvuéna) izolacija ZI" Stitt od buke, neprijatnin 1 nepodeljnin zvu- kova 4 vibraci Ja. 4 protivpozarna zaStita PZ treba da zaStiti objekat i korisnike od podara.naro. Sito unutraSnjeg, ali i spoljnjeg, iz raznih izvora- + skradeice koje de se dalje koristité 18 U gugoslaviji postoje 3 razlidite toplotne zone.180 8.01 HIDROIZOLACNE -Hi 1 meteorske vode 2 odbijanje i prodor meteorske vode, snega, Teda 3 krovovi, oluci, balkoni terase koji pro- kiSnjavaju 4 loa, nedovol jna ili oSteéena hidroizo- lacija 5 drenaze, kanali, spoljne kanalizacije, vodovodne cevi 6 podzemne, izvorske i agresivne vode 7 podzemne vode pod pritiskom 8 unutragnji izvori pare 9 unutraSnje instalaci je: vodovoda i kana~ lizacije 10 nepovoljan sastav zida ————— fabol slaje hidroizolact je UZROCI, PRAVCI I IZVORI OG => C/) PODZEMNIH VLAZENJA ZGRADA 421, Presek kroz temelj i temeljni zid zgrade HIDROIZOLACIJE su najvise koriséene u 2gradarstvu (este kombinovano sa termo-iz0- laci Jama). Zgrada se hidroizoluse tamo gde najvise predstoje moguénosts prodora vode (1 ngenih modiftkaci ja). To su: odozgo - KRONE hidroizelacije, cdozdo - PODZEMNE hidroizolacije temelja, podruma 1 suterena (i uzem Jenin rezervoara { bazena). Dele se na horizontalnu i vertikalnu izolacigu. Pored toga izoluju se balkoni, lodje, mokri évorovi, zidovi i dr. PRINCIPE Hidroszolacije se postavijaju u vise SLOJEVA, sastavijenih of nanaza (premaza) i izolacionin traka - ulo%aka (raznin), koji su svi vodootporni (uglavnom su ugljovodoniékog sastava*) i koji se postavijaju - lepe naizmeniéno. Trake uloza- ka se preklapaju za po 10 om, kada su lepljene ili varene. NAJZNACAJNIJE Je postiéi neprekinutost (kontinualnest) hidroizolact Je, ali i njenu zaStidenost od osteéivanja. Tamo gde menja pravac, ne sme se savijati - = lomiti pod uglom od 90°, veé prelaz treba da bude na zavbljenoj podlozi 111 pod uglom od 45°, da se ne bi pocepala (naroéito pri sleganju zgrade). Treba teZiti tome da bude Sto manje takvin savijanja. Iako Je hidroizolacija donekle rasteg)Ji-~ va i Zilava - elastigna, na mestima gde se oSekuje sleganje zgrade ili dela zgrade (koje nastupa u daljem procesu gradnje) pqtrebno je mapraviti manji nabor HI koji ée kompenzovati zatezanje HI usled takvog pomeranja - sleganja. + noriste se £ druge foliJe: Limme { od PYC~8.= Kod krovnih HI velikih povrSina neophodno je, zbog termigkih promena (Sirenja, 184 skupljanja) izraditi dilatacije, kako bi se omoguéilo dilatiranje same HI. - Povrdine na kojima se postavlja HI moraju biti ravne, glatke i diste. Za podzemne HI mogu se koristiti i PVC folije (nisu pogodne za krovne izolacije), PODZENNE HIDRO-IZOLACIJE U nagelu podzemne hidro-izolacije se postavijaju sa SPOLJNJE STRANE OBJEKTA, ukljegtene izmedju dva tela (poda, zida). 2, dvoslojna izola- cije 422. Prineipt izrade podzemnth izolact ja na spo- Jevima i uglovima E ps b. trostojna izola- cija ce. Setvorostojna fzolact ja 424, Preklopi HI uloZaka: zaitita od prodora Viage na fasadni zid Te trotoar (proénik) 425. Horizontalna (1 delom vertikal- ‘znad pods prizeml ja ne) niarotzoleetja w 2gradans a <® bezeodrma ‘ey ZLEbet- bs I == = slognik fe. u zgradi sa raz Tiitim podovina 426. HI podovina na zemlji na mestu pregradnog zida sae b. zidani(ili bet.) tenelj ce. AB gredica u podustuba (zida) s0Fnog betona, HI prekinute lL : 9. izolacija ispod i oko tenelja | Gzuzetno) etal; sa tenel jagom pored postojeceg susecs Ii Le r=183 beer eer che 4 428, PRINCIPI POSTAVLIAWA ZASTITE OD PODZEMNE. VOOES 2, prethodne se fzradi_ bets plot t Bet.potporni 2i¢ (b) na’koje. se posiavija Hl (a) na podiozt (d)» fe asiciton te), Olettin ae baté- ira koritast! tenet} (7). b. S118n0 kao prethoanoy alt se ztd koji prime prittsak (c) gardi ne- Knadno, doje t20l act Ja postav> Tene he zeseient 210 (ode Nortzontalna se pos tavija na isti nacin a veretketna nakned” TSnttpodransel) sige 'ini=podrumski) 210, 2 se tek tada podi-Wy Fezeseitni 2ieie (oh 4. prethodno uradjena Betsvedtogs § potpon ai 246. na koje’ sepa Stavi je Hl prizenl je fasadi cirkylactons ct prodor cevi kroz Hi BS. spajanje prekinute HI nekadatnji navin zrade vertikalne HI: 2. slabije ; reGenje, b. povol jnije (manje "onl jenja” Hi). ‘zrade vazduine HI U slugaju pojave podzemnih voda potrebno je, ispred temelja i temeljnih zidova sa pravea odakle dolazi voda, izraditi - postaviti DRENALU, kojom se prekida tok vode, skuplja u odgovarajuée kanale - kanalie, te odvodi dalje od objekta (boéno, nizvodno), 430. Kada { kako postavijati drena~ 2a odvodnjavanje podzemnih voda (teren U nagibu). drenaza E1junkom u slojevima i cevina.z kod bazena, rezervoara; i naknadno kad nedostaJe HI, ili Je 32 oSteéena ili propala Takva se unutragnja HI naziva NEGATIVNOM. fea 431, Negativne fzolaci je za bazene, rezervoare. svukla konstr.dilatact jay AB nosesa HI metaina spon konsteukes j& Naknadna izolacija se mofe uraditi i penetratima koje upijaju zidovi, ali oni ne popunjavaju prsline. U sluéajevima kada je potrebno obezbediti podzemnim prostorijama termiéku izo- lacijuy najprikladnije je to izvesti po veé pomenutom naéinu “oblaéenja spolja” prema iavoru hladnoée, ali je pritom neophodno zaStititi TI od viazenja, jer bi izazvalo gubljenje njenih termiékih svojstava, a pri tome se Stiti i od drugih uticaja koji su negativni (pritisak-potisak, vibracije i sl.j. postavijanjem HI po kosoj ravni stvorila bi se KLIZNA RAVAN, te omoguéile klizanje, svladenje, sa svim posledicama. Pored pomenutog, za vertikaine i herizontalne izclacije koriste se ra~ zni hemijski proizvodi: sintetigke smole - polimeri - epoksidi koji se nanose, inje- ktiraju, penetriraju (prema uputstvima proizvodjaéa). Isto tako delimiéna izolacija se moZe postiéi hemijskim aditivima be- tonu koji ga éine vodonepropusnim, medjutim, ako nastanu prsline,ove svojstve se gubi. 0D POSEBNOG JE 2NACAJA PRAVILNO PROJEKTOVANJE I KVALITETNO IZVODJEDNJE OVIH PODZEMNIH IZOLACIJA IZ TOG RAZLOGA STO SU KASNIJE NEDOSTUPNE , BEZ MOGUCNOSTI NAK- NADNE POPRAVKE ILI ZAMENE.KROVNE HIDRO I TERMO IZOLACIE (HI 1 TT) 185 (Videts 4 pogiavije RAVNI KROVOVI sa odvodnjavanjem str 118). Krovne izolacije se primenjuju kod ravnin krovova i kod ostalih krovo- va koji nemaju posebne krovne pokrivaée koji su sami po sebi i hidroizolacije (kao npr: crep, lim, azbest - cementne ploge i sl.), kod nagnutih 1 luénih krovova. RADI PRAVILNOG PROJEKTOVANJA HI { TI NEOPHODNO JE UTVRDITE SLEDEC! TIP KROVNE KONSTRUKCIJE - monolitna {11 montazna. NS. NAGIB KROVA: qs ‘+ odgovarajuca HI/ I If 1 af mininaini nagib 0,5 ~ 1% (5-slojna HT) RAVAN sacwut 0S(strm) b/ ravan sa normal. nagib. 1 - 2,5% (4-slojna) Hunak om nes 25 - -slojna Hits stojed aon 15 = 15% (3-slojna) noseéa Konstr. HI d) koe (stem) 15 = 60% (2-siojna) “teeb ein (minimalni nagib do 1% se ne preporuéuje). TI(po proratunu) b/ neprehodan Prohodan, sa nagibom < 3% sluZi za boravak (igru, sunanje, sugenje veda, letnje ba- Ste, bioskope, restorane, prolaze i dr.). Radi toga ima évrst habajudi sloj za zaititu HI od mehaniékih oSteéenja i pregrejavanja sunéevim zracima. Preko tog sloja se slivaju padavine, ili prodiru do HI i odatle otiéu. Neprohodan_, po njemu se samo izuzetno hoda, ali Je ipak potreban zaStitni sloj zbog agresivnosti samin padavina i sunca.0biéne sve teéne padavine prolaze kroz taj sloj, sve do HI, preko koje otiéu u slivnike i sl. AF roan 125 102K OV. adn Krovovd su ont Kost teasu vazduins prostor Lanad toplotne izolacije i koji se u izvesnoj meri ventiliraju, unas se malo izvede* Svi oatali su topli krovevi. Ovde treba razgraniéiti i dve vrste krovova: sa i bez termcizolacije. Posto ji vedi brog objekata ij! Je krov bez TI, to Je slugaj kod svih nastreSnica, koje nogu biti toliko velike da su to krovovi nad stadicnina, nad percnima, otverenim skladistioa its? FY izeor vasa 1 KOLICINA MATERIJALA 2a izolacije. Materijali moraju odgovarati JUS i imati odgovarajuée ateste. Izelacije ravnin krovova se postavljaju u vide slojeva, od razliéitin materijala, zavisno od njihove funkeije 4 potrebe za tim slojevima, sve to prema izve- 434, Najsavremeni ji nagin izrade ravnih prohodnih krovove a parobramu se postavija Tl, preko nje Hiv sloje na koju se sliva voda u slivaike. Preko toga betonske = ploge na plastignim podsetagina (distancerina) koje stvaraju "hladan" krov, tj. fizicku i termicky zestitu. snim principima. tke AOA GLI: SQ SASEK + Si Rost drvent krovovi su hladni (2bog tavana) Sx1, Stoj za nagib 2, Madan prenaz 3. Stoj za tzravnenje pri 186 LLL RB rot mov SARA ; he LILI coe ska pare 4, Parobrana 5. Termoizolact ja 6. Hidroizotac 7 c 435, SLOJEV!_IZOLACIJE Soy RAVMIH TOPLIH KROVOVAP SS RR 7. LaBtitni-habajuci-zaveini los kro. freee Si junak 4cm) See Oe sonodns apioge ne mal teru,pesku Drohodni ‘krov feprohodnt krov . come } Wa noseéu krovau konstrukeiju postavija se slo) za nagib (pad), ako on nije vee Dedijina au je cd 3 - 15 om, ponajpre od lakog Po redu_postavijanja postignut nagibom same konstrukei je. materifala perlit-, keramzit-betona sa glatkom povriinom(delimiéno kao termoizelator) > sioj za izravnanje pritiska pare, Koja dolazi iz objekta 1 12 neprosuiene kon- strukeije, te se favija zasigenost viagom; sluzi za difuziju viage 1 njeno odstra~ njivanje (isudenje). Izradjuje se ponajpre od perforirancg staklenog voala posutog sa do- nje strane krupnijim mineralnim posipom radi difuzije pare. Treba omoguéiti 1 nje~ no isparavanje - odzraéivanje. ® Parovrana Je hidroizolacija koja Stitt termoizelaciju od prodera prethedno po- menute interne pare, jer bi viazenjem TI izgubila sveja svojstva. Tzradjuje se od aluminijunskih folija, bituminiziranih ili ne, Sesto kaSirane na TI, kac i od drugin folija. ® izolacija, 2a nju se mora izraditi termiéki provaéun, a koriste se mate- ris ‘ermo: ali Koji imaju izrazita termostatiéna svojstva (slabi provodnici toplote). Mo~ raju posedovaté vide svojstava: odgovarajuéu Evrstoéu, otpernost pri vetoJ toplo- ti, nepromenljivest zapremine 4 oblika, postojancst, laku cbradivest 1 ugradnju, vodoodbojnost. Porekla su crganskeg 411 neorganskog. Organske su lake ploge od drvne 4 sl. sitnedi,plute i1i od plastiénih krutin penasneorganski su mineralni ekspandirant punioci slojeva lakog bteona,i staklena mineralna-viakna oblikovana u plode, filc, jas- tuke i dr,Neorganski materijali su trajniji od organskin (podleZu truljenju i si.). Gpidroizolaci ja Eiji je broj slojeva odredjen pod B (nagib krova)izradjuje se od pre- maza,namaza,izolacionin traka 1 folija (uloZaka) i mastikea (uglavnom ugijovodoniénog sastava),Trake i folije se medjusobno lepe bitumenskim hladnim i11 toplim namazima,sa preklopima od 10cm.postavl jenim odozgo nadole prema nagibu krova (zbog podlivanja)-Mo- jepljenje traka u'praveu nagiba gu se variti termiékim postupkom. preklop ast itni-hadajuéi sloj se kod prohodnin krovéva izradjuju od betons| plo8a (kulije i s1.).dim: 40+40+3 cm (50+50*45},polozene u sloju peska 2-3 cmyili na podnetaima, ili od teraco ploga 20+20+2 om( dr mera) u sloju cement-maltera 2-3 ony dekorativnih 414 od keramigkin podnih plodica (tavoleta) 10+10+0,8em, zalivenih spojnica, sve sa dilatacijama na svaka 2+2 do 3+3 metra. Kod neprohodnih krovova nagiba do 4% zadtita je sloj sitnog Sijunka 4 em, Kod svetli premazi,alu-boja, veéeg nagiba daje se samo zaitita od sunéanih zrakova i t metalne folije ili sa utisnutim S1junkom,Posebna painja da se obrati na’ inu-redosledu polaganja i uévr8divanja (lepljenja),kako se HI ne b{ svukla sa krova ili curila.PRINCIPI Pored veé pomenutog, kod izolacija krovova vaie sledeca nagela: 187 Ako krovna konstruketja nije u nagibu neophodno Je graditi poseban slo) za nagib (pad) zavistan od na&ina 1 sistema odvodnjavanja ravnog krova (videti str). @) Tersotzo1acions sioj treba postaviti preko noseée konstrukei Je 1 sloja za nagib - kao zaStitu ovin slojeva od Sirenja i skupljanja. I sama konstrukei ja mode biti termoizolacija (ako Je od lakin materijala sa TI svojatvima). G) Neophodno Je obezdedits moguénost dilatiranja 1 skupljanja krova 4 nJegovih delova (slojeva) dilatacionim razdeinicana. (4) siog za izramanje parnog pritiska se ne radi kod veéih nagiba. (5) Svi slojevi moraju bits postavijeni na ravnim i zagladjenim povréinam, da se HI ne bi odtetila. © to Je termoizolacija meka, mora se preko nje izraditi betonaki estrih (23%c1 4 mora imati nosivost> 2 kg/cm . (D)rornsu a0 eeteaane Lzolovatt avi prodert kros ‘zolacisu sa tragota vesane 4 to sa: slivnicima, ventilacionim cevima, kupolama, sa obodnim limarijama, 1 ho- Ikerima resiti spojevi sa zidovima, nazicima, dilatacijama i dr. — Svi prikazani detalji su samo manji deo raznih redenja HI, koji zavise 1 od ecifignih za skoro zavréne tavanice (drvena, Selina, montaina) 1 ostalih uslova aki projekat, te se, ustvari HI projektuje za svaki objekat posebno, s tim da se treba drZati osnovnih principa (uz informisanje kod proizvodjaéa HI proizvoda). — 2m zaititu dilatacione razdelnice (spojnice) videti DILATACIJE I SPOJEVE. Neprohodni krovovi na: -te1 .nosazina PAangtgE ies -1juskana bez i sa TY -plota,zal iv. spojnice sak (em-mal ter) SESE ESS ija na krovovina, terasana a ~terasa za tezi saobraéaj (parking. +.) D-ograda sa bet.sandukom za evece © ~iviGni_zavrSac sa metalnom ogradon.balkoni ‘skrivena rigols 437, Rezenja raznih delova hidroizolactonin ravnin krovova8.02 TERMOIZOLACIJE -Ti 189 Jedan znaSajan princip TERMOZASTITE, kojeg se treba pridriavati skoro uvek, to Jest jedini pravilan naéin postavijanja TI, ne samo na krovovima vei svuda, Je njeno postavijanje Sto blize izvoru toplote, odnosno hladnoée, Sto za zgradu znaci. da Je treba “oblagiti" u termozaititne materijale uzlavnom spolja, a ne iznutra. Pored ovih detalja, gde Je prikazana primena teraiéke 1zolacije, treba naéine njene primene potraziti i u drugim poglavijima - detaljima, npr: zidoviaa,kosim kro- vovima, podzemin HI, podovima i sl. 438. Razligite mesta gde se priwenjuje ‘termoi zolaci ja: ~v ravnon krove -u podovina CF nedove! jno neophodna dopuna 60 em Prozore ili ventilaciona okna koja se otvaraju 4 viSe od 7 spratova moraju imati pofarne stepenice Posebno se vodi raéuna 0 izolacijama dimnjaka i prikijuéaka na njih. Javnin zgrada se otvaraju samo u smeru izlaza. 4Y3, Zastita celine konstrukeije od pozara: ‘2, obzidivanjem Suplj.opekama, b. obzidive- je deton.blokovina, c. oblaganjen gips. - plotanaemelteron i {imoblogon, d. 1 e, pr- SEs . Skanjem azbestnim malteron. spuiten plafon: malter na rabicu 4 visflicama.9. NEKONSTRUKTIVNI ELEMENT! ZGRADA ‘°° ogiavljima s elementi, sklopovi i sis u kompleksu sekun- darnih delova 2grade, neki mo fakultativno. Oni nisu konstrukt trukei ju, manje ili vide direktno, te se mora san. tivno i estetski. 9.01 OBLOGE DEFINICIJA Svi oni elementi koji sluze za oblaganje, te sledstveno tome i materi jali,sme traju se OBLOGAMA delova zgrada. OblaZu se: zidovi, stubovi, podovi, plafoni, fasade stepeniSta, instalacije i dr. 4 sobloga fasade montainim i plafona im Tetvicame194 FUNKCIJA Razliéiti su razlozi oblaganja, otud funkeija obloge moze biti: dekorativna zaStitna (od pofara), termitka (od toplote, hladnoée), od vlage, od buke, konstru- ktivna i dr. MATERTJAL Mnogi materijali sluZe kao obloge, zavisno od funkcije, izgleda, polozaja, ve- 1i&ine (ukupne 1 delova), sopstvenih svojstava, cene i dr. PODELE Obloge su zavrina obrada dela zgrade, ali su i same Sesto, sastavijene od podloge (ponekiput podplate) i zavrine - vidne obrade. I malter na zidu Je obloga onih opeka od kojih je sagradjen zid, ali su za vrSna obloga tapeti zalepljeni na malter. PODNE OBLOGE su obradjene u delu "PODOVI" ZIDNE OBLOGE (unutradne ) zavise od funkcije i polozaja. Mogu biti u slojevima (te- rmidke, akustiéke) sa slepim kosturom na koji se postavija zavrina obrada (ugl. drvne ploée - panel, iverica i sl.), zatim od keramiékih plotica, mermernih ploéa, dekora- tivne opeke, termozastitnin plo&a, dekorativnih limova 1 sl. QBLOGE STUBOVA , pored istih - ponenutih 2a zidove, obloge Selignin stubova imaju protivpozarnu zaStitnu funkeiju, radi stvaranja vatrootpornosti eligne kenstrukes je. PLAFONSKE OBLOGE su obradjene u delu "PLAFONI". STEPENISNE OBLOGE obuhvataju same stepenike { podeste, ali 1 zidove stepeniinog pro- stora. Obloge stepenista su sligne podnim, sa posebnom paZnjom koju treba obratiti na kvalitete habajuéeg sloja—podto su stepenista Sesto vrlo prometna—i na jaée spa- Janje sa osnovnom konstrukei jon. H = BT T i WUN2 44S, Razne obloge: 2. stepenice-nermerne, be stepenice-teritnt provi i Kove gunayc.gips plotane zida,d. fasednim opekana sa upustenim spojnicane195 Fasade se oblazu naroéito iz estetskih razloga ali i radi termigke FASADNE BLOG! (4 avuBne) zaStite, 1 od viage (vode). Termiéke 1 zvuéne podleZu proraéunima, zavi- sne od spoljnih uticaja i od gradjevinskih materijala (videti 1 poglavije: ZIDOVI). MATERIJALL Vrlo Je veliki izbor materijala koji se mogu koristiti za izradu obloge fa- sade, te se ovde iznose samo vrate slojeva koji je saéinjavaju (uslovno): a/ povriinski — spoljni-vidni sloj koji je izlozen svim agresivnim spoljnim uticajiaa o Kojima se mora voditi ragunaj a zavisi 1 od: polozaja zgrade u odnosu na susedne, seizmivke zone, moguénosti zadrZavanja padavina, organskih otpadaka, hemijskih agena- sa, na istaknutim delovima fasade. Zato materijal mora biti kvalitetan, trajan, otpo- ran, stabtlan, pravilno dimenzionisanj b/ vezivni sloj, 114 podplata, 414 podkonstrukei Ja za noSenje - spajanje povrSinskog sloja; c/ sloj termi&ke izolacije (ako Je potrebna, zavisno od termizkog proratuna); d/ unutragnji, vidni, zavrSni i ukrasni sloj. Detelj kotvl jenja kanene obloge: + kamena plote E] | kotva od nerdajuéea +4 cel ska ugradena 4a cemsmalteru AEE, termo-izolaci ja LA nosesi zis vertikalni presek f : = am, plots sa {a i STobodnin 1621 sten —Nazdusni peostor kotva od needa juceg +eel ike ugradena : uscem. mal teru i BASES termo-izolaci ja 2a ikemeploca se Fiksnin leziSten noseéi 2id Spone od nerd.ze1ik: termo-izolaci ja vardusni prostor ‘bloga od opeka, frosest 214 ) spona 83 mm 4 See optoge WaT. Obloge fasada: a-mermernim plotana: sicro 7 2a kotvIjenje, Bropekana: spona iznedju sib. Obloga fasade sendvié panoina Obloge { Ziday c. obloga parapeta: beton, uévregenim za Sele, Konstruk. nontainin pandina 1 plast.plotens preko Tetvica. KONSTRUKTIVNE OBLOGE se postavijaju kada Je potrebno ojaéati neki konstruktivni ele~ ment (stub, gredu). Ta je obloga od armature, betona i sl. i proraéunava se prema statigkim zahtevima, naziva se utega, steznik ("mider"), 4 elaceds urtcagr A ZORADE.196 9.02 LAKI ZIDOVI- PREGRADE DEPINICIJA Pod ovim nazivom podrazumevaju se pregrade u unutradnjosti zgrade. Zidovi su nekonstruktivni, male dedljine (i teZine). PUNKCIA Namena im je jasno oznaéena u nazivu - sluze za pregradjivanje prostora(pros- torija),ali pri tome i donekle Stite od unutrainjin uticaja KONSTRUKCTIA U odnosu na ostale elenente zgrade pregradni zidovi su nekonstruktivni, no- se same sebe i vrata (neke delove name’taja, instalacija). Stabilnost tin zidova je postignuta sopstvenom konstrukcijom zida, oblikom i poloZajem, i vezom sa konstru- kot jom zgrade, bilo sa zidovima, podovima, skeleton ili tavanicana. OSNOVNA SVOJSTVA Svojstva su im razligita u zavisnosti od precizne namene. Tako mogu oiti sta. kleni (zastakljeni), ako se Zeli vrSiti kontrola onoga 3to se deSava iza takve pre- grade, ili prozirni ako se ne Zeli takvo svojstvo, ali se trazi propusnost svetlosti. Mogu biti videslojni, ako treba da zadovolje zvuénu ili toplotnu zastitu. Vrlo éesto se planira njihova demontazZnost, kada se desto menjaju unutrainja prostorna redenja. Pri tome delovi mogu biti stalno pokretni (sklapajuce) i dr. Moraju biti dovoljno évrsti kako bi izdrZali oveSane delove nameStaja (npr. kuhinja). MATERIAL Wrio Je veliki izdor materijala koji mogu slusiti za t2radu pregradnih 2ido- va, zavisno od njihovog polozaja, veligine, funkcije, svojstava, cene i dr. PODELA PO MATERTJALIMA I VRSTAMA ZIDANT: 04 opekarskin (SuplJin), lakobetonskih, gipsanin, staklenth 1 dr. blokova- Tzvesni se malterigu, radi zavrSne obrade. QP FIKSNI ~ LAKI: 9a drvenim 111 metalnim skrivenin skeletom, oblozenim lakin gra- djevinskim ploéama (od drvne sitnezi, gips - kartonskih ploda i dr.), koji se mogu malterisati, tapectrati, bojiti. Gy wont x2no-DEMONTAINT (114 FIKSNI): 90 vidnim dekorativnim skeleton od obradjenog drveta ili Gelika ili aluminijuma, koje je funkcija no3enja ispuna od drvenih ili sintetigkih ploda, stakla i dr. STAKLENI: od kaljenog stakla 414 profilisanih staklenih traka, sa metalnim okovon. DRVENI: sa dopunskom namenom: plakari, police, ostave. RABIC: sa osnovnim skeletom od eliéne betonske armature (ili gotove mrezZaste (Jedno ili dvostruko) preko koje arm.) na koju se vemuje Ziano pletivo - rabic are se malteriée com. maltervn. Pogodno 2a speci{jalno oblikovanje zidova (Wa isti nagin se rade 1 rabie plafoni). AY swusrrtkr: 2a namenom izolovanja buénih uredjaja, prostorija, rada. Tzradjuju se Slojevito, of materijala koJi upijaJu (umrtvijuju) buku. Na spojevina se odvajaju od noseéih delova zgrade posebnim trakama od zvutno-zastitnog materi Jala.a 197 ay MREZASTI: su pregrade od metalnih mreZa za fiziéko ogradjivanje prostora, pogo- dne su za industri jske 4 poljoprivredne objekte. 2icane arei se razapinju izmedju sekundarne konstrukcije, stubova 1 sl. “jedan blok ne cd ipsa she vate spajanja tote 20m 5 fetta okvie | i ITE fod profilisanog stakias nadini slaganja: ; a e* + erent ft __ 1 ar ae fl 4s. is e | Ramm vaste = i ] u Wo Ld i d. od drv. kostura i gipsanih ploca 9. lake montazne pregrade sa ispunana198 9.03 VRATA DEPINICIJA Vrata su otvor u zidu (411 drugde) za prolaz ,koji moke da se zatvori. FUNKCIJA Vrata sluze horizontalnom saobraéaju, a povezuju i razdvajaju dve susedne prostorije (unutarnja), ili prostoriju sa spoljnim svetom (spoljna, balkonska) 1 drugo (kapije). Takodje pregradjuju prostorije. VASTE_T DIMENZTE Vrata se razvrstavaju i dimenzionidu prema svojoj nameni, frekvenciji sa- obraéaja i zaéaju prostorija: 1 Za prolaz: 1 Goveka, vise ljudi, zvaniénika, robe maSina, vozila (aviona): 3 al 2 Radi lakSe manipulacije prave se sa 1, 2 ili vide KRILA, po tipu jea we 1 nokrilna desna, leva; dvokrilna, klatna, obrtna,klizna i dn, 3 Elementi standardnih vrata su dati na crtedi nadsvetlo— nadvratnik SAUL SS, a ye i ala dovratntk A nee r évoketine tats dvoke 10s tay ire. Xe LN 449. Tipovi vrata sie {soba i [Psp cbeene SY ia —— MATERIJALI Dravitno neprovilne’™ Selvin 450. ELENENTT VRATA Za izradu vrata su: drvo, metali, staklo 1 dr, 1 kombinovani medjusobno. KOD INDUSTRIJSKIH, PRIVREDNTH OBJEKATA VRATA SLUZE PROLAZU ROBE, ORUDJA, VOZILA, 1B SU DIMENZIJE VELIKE, TE SE ONA POSEBNO PROJEKTUJU, CESTO SA POSEBNIM UREDJAJIMA ZA NJTHOVO MANIPULISANJE, isto vazi za vrata-pregrade veéih sala. Zavisno od funket Je dimenzionii i bira tip vrata, od kojih su najéedéi: eat te Soe Or - Kifzna nal str. klizna na 2 stn se sasets eetvorekriina veliks dvoke!Ina prektopna 52 matin kei lom mg MMW teteskopska kiatna ina. sklapajuca jodi zna on podizna sklapaj Pe 451. TIPOVI VRATA PRIVREDNIH OBJEKATA l 1 i} harmonika sklapajuca klizna aa 1 stre200 Pored osnovne funkeije zatvaranja otvora, vrata moraju zaptivati, akustidki izolovatis postoje vrata koja su vatrootporna, termoizolaciona, dekorativna itd. U zgradama gde se boravi, vrata se uklapaju u modularnu koordinaciju, odno- ano u JUS, sa standardnom visinom otvora od 198°om, a Sirine (kod Jednokrilnin): 61, 71, 81 cm (ulazna 93 - 110 cm). Mere balkonskih vrata: Sirina 70, 80, 100, 120, 140, visina: 210, 220, 230¢m. Te mere se kotiraju u osovini otvora, u vidu razlomka, to je STOLARSKA MERA, a indeks tipa vrata se unosi u krug. (indeks upuéuje na Seme stolarije iz projekt nog elaborata)- Pored mera otvora postoji tzv. PROIZVODNA MERA (ukupna dimenzija vrata sa dovratnikon) koja Je manja za 1 cm od MODULARNE MERE. Tev. ZIDARSKA MERA se oonosi na meru otvora koji se ostavija za ugradnju vrata, za min. 1 cm od proizvodne mere vrata. NPR. stolarska mera 71/198 i proizvodna " 79/208 zidarska "80/210 (205) NACINI_UGRADJIVANJA VRATA Postoji vise naéina ugradjivanja vrata: ~suva_montaza dovratnika posle gradnje zida zavrtnjima sa umecima* prethodno ugradjenim u zid = mokrim postupkom, tj. ugradnja istovremeno sa "55. Netaloi dovratnicis natin ugradnje: a.za- vrtnjem, b. malterom za zid, e.betonira- zidanjem zida, te sa kotvama u dovratniku i za- njon istovreneno sa zion Livanjea spoja_malterom (betonom). [RATA] seme io E saan - senne gf | ir Ldphaes tel da | ‘yetla (olarak) ers UNUTARNIA-JEDNOKRILNA UNUTARNIA DVOKRILNA ULAZNA weet et U i i “eget si DETALJI ve ptaley td H eid ‘éauxonsxa | JEDNOKRILNA—DVOKRILNA —GARA2NA (DVOKRILNA) pRowv. 4 PROIZV, MERA, a “pee prow. 4 s 4l]| Fi : a 4 5 x al a] a" a 5 4 ng Maton 456. Sene oblika i vesta vrata i detalji fstih prema JiSéu. + kotves drvent lf plastiént wlofak ("pakna”).Hib noe * Tiven tare veste nadvratnika Neophodno je, iznad vrata, postaviti NADVRATNIK, oj ‘prima opteresenja od zida izad otvora vrata, a koji se oslanja na delove zida levo 1 desno od otvo~ ra. U tanjim pregradnim zidovima ovu funkciju preuzima SERKLAZ koji se obavezno za manje otvore ne proraéunava. Kod otvo- KONSTRUKTIVNO postavija celom duzinom zida, 1 koji rau drugim zidovima, 1 kod veéin otvora, NADVRATNIK se mora statigki proraguna- ti 4 dimenzionisati, ako se veé ne uklapa u neki drugi element konstrukeije zgra- de (greda, podviaka), kojoj bi to bila sekundarna funkeija. Mogu se koristiti 1 Aig yy Y a Y > 459. Metalna vrata od ‘alumini junskin.pro- fla: razne veste fagledi 1 odgovar juéi detatji (prem oggovarajudin slov! a Jednokri tne Vjedno Fiksno krito Jednokritna Jednokritna, nadsvetto Jedno fiksno krilo fe | a slept (u podu) b. odtgnuta traka c. L-profil d. sa zaptivkom. dvokrilna sa fiks. zastaklj. okvirom: ‘460. Razne veste pragova202 9.04 PROZORI DEFINICIJA Prozor je otvor u spoljnem zidu koji moze da se zatvara 1 otvara. FUNKCIJA Prozor sluzi da dnevna svetlost osvetli prostoriju, da se moze provetriti, 1 omoguéuje vizuelne 1 dr. kontakte sa okolinom; prozori daju odredjen izraz zgradi. VRSTE I DIMENZIJE Postoji veliki broj tipova 1 vrsta prozora serijake suai a esto 5} projektuju posebni, zavisno od objekta. Osnovne odlike prozora su: a/ brog trite: Jednodeini, dvodeint, trodeint, 1d gif 0 b/ na&in otvaranja: oko vertikalne (okretni)horizontalne’ NIG, ose (otklopni ), obrtni (rotirajués ),k1izni, podimi,fiksni, kombinovant. 461. c/ broj slojeva: jednostruki, dvostruki (i krilo na krilo). d/ po polozaju: podrumski, fasadni, krovni. Prozor se dimenzionige prema potrebi - koliéini osvetlenja kojeg treba obezbedi- ti prostoriji (min P. MATERTJAL Najvise koridéeni materijali su: drvo (stolarija), metali (bravarija), staklo 4 njihova medjusobna kombinaci ja (naéelno svi su zastakl Jeni). Poito su izlozent nevremenu, zaStiéuju se bojama, obradom metala (eloksaZa) a svi spojevi se zapti- vaju ili kituju. Prozori moraju zadovoljavati odredjene kvalitete: da dobro zaptivaju.da imaju ma iu propustljivost vazduha, da im Je mali koeficijenat prolaza toplote i da pruZaju do- bru zvuénu izolaci ju. feiss, Lezeéi krovni pro? /5 = WT Fogg), 4 prema drugim paranetrina(nprestetskim). zaokretni oko lhoriz. osovine jednokriint Jegnoktanet _otkfopaT=ZaRToant A ovalELEMENTI STANDARDNOG PROZORA . : ObelezZavanje je kao kod vrata, u os novi razlamkom, koji daje Sirinu 1 visinu prozora i u krugu indeks tipa prozora (in~ deks upucuje na Seme stolarije). ‘464, ELEMENT! PROZORA vertikalni presek parapet ws horizontalni presek-osnova 463. Detalji prozora (udubl jenje) PROZOR t|u65. Sone oblika prozora i detalji istin prems WSU ye rE an HA mcrae JEDNODELNI DVODELN ‘TRODELNI DETALII Jednostruki Stroke Za zgrade u kojima se boravi (ugl. 3 ne) Koriste s@ pro= ventus sistem 22, zori koji se uklapaju u modularnu koordinaciju,te su najéesée mere: fp——= visina: 60, 80, 120, 140 4 150 (170) em Birina: 60, 70, 80, 100, 120, 140, 160, 180, 200, 210, 240, 260 om. NajeBée se prozori 1 balkonska vrata mogu medjusobno kombinovats. UE mS204 6S. Hetatni, slumini jumskt prozar znstakl jen ternapan (dvostrar iin) gt 3k] ow sdetal | varednie. 24 prozorske hut’ je 272 aS vortikalnt prosek 2A HE. Progeri se ugradjuju u etvore u zidu ostavijene u tu svrhu. Ti otveri, u punim, masivnim zidevima mogu imati tzv. 2UB koji sa spoljne strane ér#i prozorski okvir (kutiju) pa se Geliinim «linovim (kotvama 1 ol.) sa unutradnje strane uivrdéuje, a moZe 1 bez tog zuba, sam kotvama, satin se malterom spolja 1 iznu- tra (111 drugim eblegam) prozor definitivne fikeira. Netalni prozeri se ukotvljavaju Sak 4 zavarivanjem za konstrukoiju (111 areaturu betona), take da veze budu sigurne kako bi izdriale udarne dejstvo vetra. KOMSTRUKTIVNO Otvor prozora da, Sesto montaina, il4 ka deo primarne kenstrukcije zara‘ NACINI UGRADJIVANJA PROZORA “premoséuje" nadprozornikom, koji mode biti poaebna gre~ Nadprezornik ee m= ra statiaki prorafunati i dimenzionisati. DOPUNE PROZORA Radi dopune gaétite koju prude prozor (od svetlosti, toplote, pogleda, bu~ ke) ispred prozora, ili u njesu ugradjeno, postavljaju se rami dopunaki eleme~ nti: kapei, grilje, Zaluzine, roletne (drveni ili platneni zastori), koji ae uglavnom pokreéu imutra bez otvaranja prozora i perde, ana ili sklapajuce, ta tadtitu od direktinih upadajucin era- Kova sunca postavijaju se horizontal- na 111 vertikalna senile - brizsoleji, ispred progora i zida, kao dee fasade. Taluzine-ar il je 467. Dogune prozara sorta9.05 PODOVI 205 DEFINICIJA Pod je svaki onaj ravni deo zgrade koji sluzi hodanju, bilo da je direktno na zem)ji ili na MK (tavanici). FUNKCIIA Kvalitetan pod mora po funkeiji biti takav da obezbedi: évrstoéu, trajnost, udobnost, sigurnost, lako odrZavanje i lep izgled. Podovi se izradjuju u slojevima razligitin funkcija, od kojih su najvainiji: SOIT -rebajuet sioj Pored toga, pod moze biti sastavijen od drugin CEG ea tt rip21 S10Jeva, Kao na primer: parobrane, 2a nagib, 2a S -postee Azjednaéenje pritiska od opteredenja, za izra- Konstrukes ja 468. Slojevi podova zgrada eae oes PODELE: Postoji veliki broj vrata podova, Sto dozvoljava moge, rame podele, Ovde usvojena makro podela Je izvréena po tipovima zgrada 1 funkcijama obje~ kata (podova), odnosno po vrati 1 intenzitetu saobraéaja po tim podovima, i njihovim svojatvima. Saobraéaj - kretanje po podu - zavisno od namene objekta moze biti PESACKI A KOLSKI, a Sesto 1 MESOVIT. Takvom podelom imamo PESACKI saobraéaj LAK - stanovi, biroi, hoteli, bolnice, ambulante, muzeji. SREDNJI - Skole, kafane, samousluge, robne kué GUST - ave vrate stanica, peSadki prolazi, bioskopi, pijace, trotoari. KOLSKI saobraéaj u privrednim objektima moze biti: LAK - laka vozila sa gumenim todkovima (do 2 to/osov.) koji opsluzuju: laku industr., hladnjaée, mlekare, klanice stovarista, skladiita lake robe isl. SREDNJI - Srednja vozila sa gum. toékovima (do 4 to/os.) koji se kreéu po: magacinina tedke robe, servisnim radionicama, garazama, industrij- pozoriai skim pogonina. TeSKI - tedka vozila (8 to/os.) sa metalnim toékovima 1 gusenicama koji se kreéu u: hangarima, skladiStima tedke robe, pogonima tedke industri~ Je, servisima za odrZavanje tih vozila 1 dr. Zavieno od sacbraéaja zavisi 1 habajuéi (gornji, vidni) sloj 1 sva podloina konstrukeija koja ga nosi. Osim toga, podovi u industri jskim pogonima tret fiziéke 4 hemijske uticaje. U laboratorijama se traZi otpornost na hemijske, ali 1 na elektrostatiéne uticaje. da budu otporni na mehanitke, U zgradama peSakkog saobraéaja treba zadovoljiti i vizuelni utisak (12gled poda) ali su jos magajnije termidka 1 2vutna izolacija podova, 1 moguénost odréa\ nja Sistoce.226 ueiovt Za PROJEKTOVANJE PODOVA Dakle, pri projektovanju podova mora se voditi raguna o svim tim uslovima: #/ vesti objekta 4 prostorija,i njihove) apecifiéno) nameni; b/ KonstrukeiJi objekta, odn. delova gde se postavijaju podovi, 1 0 njihovej vezi ~ sa ostalim ; 350 kg/m zadovoljavaju ZI, medjutim ostale se moraju izolovati.MATERIJALT ~ 2c7 U tople*podove spadaju obloge: drvene, tekstilne, plutane, linoleum, guma. U polutople*: PVC 1 azbestne, poliuretanske trake - ploge ili prelivi (vamazi U hladne*: kamene ploge, teraco, cementna koSuljica (malter), keramizke ploéi- ce, beton, del. plode. Za izradu zvuine izolacije postoji veliki bro} razligitin materijala, raznih svojstava 1 kvaliteta, kao: mineralna i staklena vuna (u tablama, jastucima i dr.), stiropor, poliuretan, pluta, guma 1 dr. Debljina se proragunava. Sloj podloge habajuéeg poda - estrin se gradi od sitnozrnog betona (moze i lakog betona) ponekiput malo armiran, 4 izdeljen razdelnicama, u velikim prostorija~ ma, na manje povrSine. PoSto je vlazan, ovaj sloj se PVC folijom razdvaja od ZI koja bi od viage izgubila svoja svojstva. Zavrini, habajuéi, obloZni sloj sa neophodnom podlogom, ponajpre lepkom. TOPLI POLUTOPLI HLADNI vinaz-vinflex merner(terace: S.PVC ploge $11 trake 2-4 mm, lepak, sloj 22 izravnanje- ‘Q.Teraco i1i mermerne ce ‘2: em, cenentni malter, 2-3 fem, betonska podloge 1."Klasiéni" parket na slepon podu: daske 24 mm, gredice BxSem, u pesku Bom, no tavanici oe keraniks E.Liveni (naneti) poliuretan, estrin 4 cm 1O.Keranizke plotice 8-16 1m ZeLepljen parket deblj. 10,18, (nozaik, tavolete...) malter 22 niny Vepak, slo} 2a izrav= 23 en, "betonska podlogs nanje na tavanici aco LEN BE VOSSENNGS T.Azbest-cenentne ploce 18 mn, fcenentni maler 2c, AB ta 3.Tepih (trake) sa Fitcom,(ne- ‘obavezno lepl jenje) slo} ze izravaanje (gipsni mater). I1.tiveni teraco 2en, cenentna podloga 2-3 om, betonska po- Biogas. pljostinice ne etonu —-Nasatice na nab.zemi3i 4S.Linoleun,guma 3-Snm, Tepak, B.Opeke u cenent.nalteru, ne Y2.Cementna Kosuljica 2-4 om na sloj 2a 4zravnanje. pesku 3-5 en. abi jenom betonu. 471, Tei grupe podova podel jene prema oseéanju dodira: topli, polutopli i higdni. Primens prem nancni pro- stortje odtosno prostora goe se ugraduje ts) pod. Razdefnice na 10-20 m2. Uz podove, u-veéini sluéajeva, izradjuju se opSivke spoja zideva 4 podova - = tzv. podnoZja 111 soklovi. Ovi zavise od vrste zavrinog sloja i od izgleda (u vedi- ni sluéajeva su od istog materijala). To su drveni, mermerni, keramigki, plastiéni, e - Podnozje~soklovi podova: Ind profili raznih veligina 4 oblika. 172 70") _ cadevent d.netatni evkeramitkt famermerni208 PODovE INDUSTREJSKIH_T PRIVREDNIH| OBJEKATA {—y———}—J. 3B sane state ZEAL xy cem.podloga Moraju odgovarati sledeéin uslovima: POKES ORO A 40 Se"shocs CORO i ae = mehani&ki izdréijivi; POTOOIT A F% posiorberon escent ate sceeNeerrerney teeters PSE ay ies = otporni na habanje; 473. Podovi_radionica na tlu: a. bez TI, b. sa TI (mere deblj, slojeva su ofijentecione). da se lako odréavaju 4 peru; 222 viveni asvalt = relativno hrapavi (neklizajuéi) anyagh® 29s - termigki zaSti¢eni kod radnih mesta i u si PvC(PE}fol iia “fp Mkerabeton.) objektina za stoku. EAN ait herabston Geato se u ovakvim objektima,u istoJ prostorisi, [PRIME al Suvi ccton nalaze razi podovi,zavisno od tehnoloikog process. go ee Svi podovi u industrijekim objektima moraju se proragunati, kako statiski, tako 4 toplotno, bez obzira da 1i se nalaze direktno na tlu ili na MK. Pri tome tre- ba uzeti u obzir sve moguée pomenute uticaje. DIK SOOO ret OK RIKKI Radi odréavanja higijene ~ pranja podova, u vesini prostorija privredno-indu- strijskih objekata treba podovima dati nagibe za odvodnjavanje, koji se krecu od 1 ~ 2% Mnogo Je povoljnije predvideti odvod zaprijane vode kroz podne kanale (sa redetkama 111 perforiranim poklopcima) ili rigole, nego 11 kroz podne slivnike (koji se lako zapudavaju, a ivice krune). 2a saobraéaj ramih vozila izmedju dva nivoa treba predvideti ramps nagib do 10% (maks. 15%). Zdog veliéine industrijskin objekata, veéih temperaturnih promena, veéih mo- guénosti sleganja, zbog prenosa vibracija i dr, Semi su izloZeni podovi svih objeka- ta, neophodno je tzvr8iti dilatacionu podelu na manje segmente, zavisno od vrate po- da 1 osobina uticaj 8151 Je Dilatacione razdelnice obuhvataju 1 habajuéi i podlozni deo po- dne konstrukei je. MATERIJALT Najéeie korigéeni materijali za izradu ovih podova su: cementni, bitumenski, keramizki, veitacke mase 1 Selik. Cements: su kobuljice sa dodacima tvrdih 1 otpornih agregata (silici jumkar- bid) 1 betonske plode ramih dimenzija (50 x 50 x 5 cm). Bitumenski: to su ponajpre K ‘alt sa dodacima tvrdih agregata. mika: plodice se najvise koriste u Sisto) industriji, kao hemijskoJ, pre hrambenoJ { dr. koriste se tzv. klinker, deblje, kiselootporne, Zlebljene 1 dr. VeStatke mase: koriste se kao tanki nanosi (ukupno d = 2 - 3 mm), ili kao ve-~ zivni materijali ramih betona - maltera: epoksidni, poliuretanski 4 dr.(dz10-15 mm), Teli: u objektija tedke industrije Sesto se postavijaju podovi od delika - = lima 114 liva, s tim da su nagame povriine hrapave - izbrazdane 114 rebr: kotvama sa donje strane za ugradnju u cen. maltery >4 on. SPOLJNI PODOVI - TROTOARI, STAZE, KOLOVOZI Izgradjuju9.06 PLAFONI DEFINICIJA Plafon*je gornji deo prostorije, odnosno donja obrada tavanice iznad nekog prostora FUNKCIJA 4 toplotnoj. KONSTRUKCIJA Plafon moze biti samo bojon obrad jena tavanica, ili malterisana, pa bojena, kada ie je tavanica sa donje strane glatka (s nuzetaka), Zeato plafon ima drugaéiju strukturu, tj. ina posebnu, plafonsku konstrukes- ju, kojom se dobija poseban, ovedan sloj u celokupnoj MK. Tu postoji dva, izrazito razligita tipa plafonske konstrukcije: évrste, kruto vezane za MK, koje se monolitno taradjuju na samon objektu 1 montakno-denontaine, sastavijene od dréaga - nosaéa na visilicama, i od ploga, lamela i dr. koji Eine vidni - plafonski deo. 12B0R TIPA PLAFONA Izbor zavisi od funkcija objekta, od estetskog izgleda, od akustiékih zahte- va u objektu. Direktni 1 montaZni plafoni se danas najvise koriste, direktni kao zavrini lo} savremenin tavanica a montaini kao najorii za postavijanje, 1 najveces izbora tipova ploéa ili lamela sa razlicitim izgledom i akustigkim svojstvima (limene, sa ZI gipsane 4 dr.) Ja. malter direktno na—C™ glatku AB tavanieu od staklene vun lb. cenentni malter na Fable-mrezi preko neravne tavanice 1d. del {Ena mrezatrabic fnreza i 2 sloja malters i. njaéane 1 zategana, malter na rabic are 476. Montazni (1 demon- tain’) plafon ke 111 plote ov ne na nosace u 1 511 2 pravea. konstrukc!je, kruto vezane = spojene sa tavanicon + posiste se i Sarazi: STOP, podgled.210 907 OTVORI U ZIDOVIMA - KANALI Ovim nazivom su obuhvaéeni rami otvori, udubljenja Zlebovi, kanali u zidovima (uglavnom masivnim) odredjenih dimenzija, za ugradnju ili provodjenje neéegs- Oni se morajy uneti u izvodjaéke nacrte radi pravilnog izvrienja na objektu. UDUBLJENJA = NISE ‘DEFINZCIJA Nide su udubljenja u debljim zidovima, koje na tom mestu smanjuju tu debljinu,zato se moraju uertat. FUNKCIJA Razlozi izrade nia su: dekorativni ,funkcional- ni, inetalactoni 1 dr. POLOZAS PoSto su im dimenzije i polozaji razligiti, mora~ fu se uertati oa svim potrepnim merama- oevori sy u zivo konstruktivaim delovina zgrade. S14 102/260 | osnova a is dizaied 28 pode do plafona ne-dopire do plafona ee 477, NISE-udub jenjo u zidovina(slepa) BAL og PRR EeR | © . - tuppovi * 2% | 10/180 | cova 210/20 oanova pariarcoatrtr mecca ne potinje od poda -_ispod plafona 2lebovi su zaseci u masivnim zidovima koji su otvoreni na jednom licu zi- da, radi postavijanja vodova raznih instalacija, te se uglavnom protezu vertika- DEF: Ino u zidovima. Po postavijanju odgovarajuéih uredjaja ovi Zlebovi se zatvaraju ili malterisanjem (ugl. preko mreZa) 111 poklopcina. ee eee asels 478. Razne veste *. Flebova u masivnin 2dovine KANALT DEFINICIJA I FUNKCIJA V-vodovod Kekanal zact je Grcentr.grejanje Kanali su vertikalne (retko kose) supljine,kao cevi, koje su 111 pri gra- dnji masivnih 2idova ostavijene u tu svrhu, ili se posebno grade od profilisanih blokova, cevi 111 elemenata izgradjenin u te svrhe. Funkeija im Je odstranjivanje dima 111 zagadjenog vazduha, dovod sveieg vazduha (ventilacija), odvod - uklanjanje Evratih otpadaka (smeéa) 1 dr. U zavisnosti od svoje namene ti kanali se projektuju, dimenzioniéu i ucrta- vaju u projekte (radi izvodjenja). + uy gradjevinskom #argonu: S1icevi.DIMVJACKI_KANALI (1 ventdlacioni) Uvodjenjem savremenih sistema 2, grejanja (centralno’, klimatiza- oe / cija, TA 4 dr.) dimnjact su iz- x gubili od svog znaéaja 1 po pro- vratanca. nik pioina ou avedent na sinimm od Sve: ere 1 kanala po stanu, za nuddu. Me- ie *polozaj na krovu — djutim, ekonomské prilike su po- vratile izvestan magaj krutia gorivima, te se dimnjact ponovo unose u projekte,naroéito kod nmanjin stambenih objekata. 480. Kanali uv masivnia zidovina nepovol ao povoljno ni oblik glave venti Tactons 35 Qsnovni princip koji Je obavezan, a bazira se na maa | binama kretanja toplin gasova je,da se prikljuéci na 1 kanal } nogu izvesti samo u jednoj etai, 1 to najvise 3 prikljuéka, te je za svaki sprat neophodno predvideti po jedan nov kanal (pribiizno isti principi vae za ventilacione kanale)- Wrio Sesto se za dimJjaéke 1 ventilacione kanale koriste bloko- vi od lakog betona, kao npr. sistem sabirnin kanala "Sunt", 98 stavijenih od blokova (fazonskih elemenata) od keramzit betona, koji u osnovi zauzimaju povr3inu od 41 x 25 cm, ali se moraju obzidati oblognim zidovima (min 6om) sa avin strana. Na jedan __| sabirni matigni kanal se moze prikljuéiti najvide 6 etaza, od- A nosno 6 sekundarnin kanala sa najvise 2 prikljuéka. Za veéi broj etada sistem se udvostruguje ili se koriste drugi sistemi, ako su u pitanju samo rezervni dimnjaéki (sabirni) ka- nali, kao npr. blokovi D-1 4 D-2 Standardbetona i drugi. Za ve- ntilaciju mogu se koristiti azbest cementne cevi tipa KV "S: lonit"- Anhovo, keramizke "Keramike" Mladenovac i dr. (pri pro- Jektovanju 1 izvodjenju treba koristiti prospekte proizvodjata, ateste 1 struéne publikacije 0 tom proizvodu). + kanatecditinjake central. grejanja dimenzionise masin.intenjer. cu crete a sinh = soferldeldel | 0) anal, 2n + Osnovns princiai Kod grad= nje din jews kopa (glava) ot Fi y} + T Primena "Sunt ke~ naar a.ventilaci ja, Dedimajaci, c.blok 3a 2 kanala 1 sabie~212 — osTALI_orvorI (prorezi) Pored pomenutih otvora Sesto je neophodno, radi sprovodjenja raznih instala- cija zgrade, predvideti (4 projektovati) proreze - rupe u konstruktivnim delovima zerade (MK ploSama, gredana, rebrima i sl.). NATELNO, otvori se projektusu tamo gde su neophodni, ali tako Sto manje osla- bljuju konstruktivni elemenat u kome su, Jer Sesto nisu pogodne rupe u konstrukei ji, te budenje podviaka treba izbegavati (izradom, vertikalnin okana - Jahtova, kao 2a Liftove). Kada to nije moguée, treba se pridriavati nekih principa: seri AY 2) Kod rebraatin tavanica, naspovoljnije —____1} « L | mesto otvora je kroz plo’u, izmedju rebara, po presek Beery red grede,i pored stuba. GP kod greda, prorez po vertikali Je najpovoljni- Jina sredini grede (pored stuba, da se ne bi stvorio Jo jedan "stub"-vigak usred prostori je). GY kava 30 proven pravougaonik, ne treba da bun de duzi od 2/3 b (Sirine grede koju probija). GY os norszontainih proreza u gredana moraju se znati unutraSnji statiéki uticaji, koji ée taéno definisati mesto. Nacelno je to u srednjoj 1/3 grede (gde je neutraina osa). Ako otvori moraju biti veci, moraju se promeniti dimenzije grede. QP vertikaine proreze (kao instalacione Zle- Dove) u stubovina treba izbegavati, 111 th pro- Jektovati na jednoj ivici, kako bi bili pristu Paéni. Deo stuba oko Zleba moke biti konstukti- van (b, d) 414 se-o slugi za zatvaranje otvora- ~#leba (c). 485. Prorezi (rupe) za sprovodenje Instalacija imaju i svoj konstrukcion} znataj, te se ne nogu prepustiei samo projektantina instalaci ja vee moraju biti planiront, Pa i proracunati od strane konstruktera, ksko ne bi Eakvi otvori oslabiti konstrukei ju zgrade, Ovde su prikazani najpovol jniji polozajt i dimenzije tekvih proreza (brojevi odgovaraju tekstu) 484. Rozni polozaji vertikatnih ka~ nala-Ziebova u stubovina: a. Repovol jno, beid. ostavl jajo Stubu celu povrsinu preseka konstruktivnon, c-deo stubs nije konstruktivan, vee je ok~ vir-cevi. Proko otvora se po- Stavijaju paklopei9.08 LIFTOVSKA OKNA 213 DEFINICIJA U zgradarstvu se pod nazivom lifta podrazumeva kompletan sistem uredjaja (sa mehanikim pogonom)i sama dizalica sa kabinom za prenos tereta,kao i potreban prostor. FUNKCISA Dizalica vertikalno prenosi osobe ili terete, odakle podelana osobne i teretne. mpSreepae ridovi Eas || protivces kno kabina voeice vrata Vozno okno se mora zaitititi sa svih strana i po celoj visini sa vrstom, punom ogradom ili zidom, od vatrostalnog materi jal; Gore i dole u oknu treba ostaviti min. po 100 cm slobodnog prostora iad, odnosno 120 cm ispod kabine, Pogonska maSina i komandni uredjaj se nalaze u maSinskoj kuéici, Visi- na kuéice je>180 cm, sa radnim . Obik okna Tifta zavisi od kabine, njenog oblike 1 prost Din moguenosts: a,D,c,d. su ob- Tierokana a. funket 1" pomenutogs a edjaja, ‘et ohana u funkei Si eunenstogs prostorem?70 cm ispred uredjaja apie ea metalnim vratina. povrsina kabine (Podaei za teretne liftove zavise shin 0,90 nz - 4 osobe min 1532 m2 - 6 osoba od tehnoloskin potreba industri Je). min 2,05 m2 -10 osoba mmin 3558 m2 -20 osoba KONSTRUKTIVNO_RESENJE U prethodnim poglavijima pomenuto je da se, kod visokih zgrada osnove Liftovska okna (kojih obigno ima vie) izradjena od AB zidova, koriste i kao Jezgro zgrade sa funkcijom ukruéenja objekta, uglavnom kombinovano sa ostalim oknima (stepeni3na; instalaciona). Posebno treba proraéunati plo&u koja nosi vuéni pogon, posto je optereéena i teretom i potresima - dinamiékim udarima. Sen pomenuti liftova postoje eskalatori za vertikainu komunikaciju pudlike ko- ji su takod je veliko optereéenje za MK zatim liftovi za pranje fasada oblakodera za koje treba obezbediti vodjice, ukotvljenja i dr. ip sovecontarseE 20 By cy. a lu cm 6000 ' 61] 125 135 7000 ; 81) 145 |155 8000 fot 165 |175 486, 2nataj eskelatora za konstruk- ciju je dvojak: njima treba obezbediti velike otvorey no~ tezine | vibraci ja _—214 10. OSVETLJAVANJE | PROVE TRAVANJE ZGRADA 447, Velike 2astaki jene povrsine trade odgovarajucu konstrukesju PRIRODNO OSVETLJENJE I PROVETRAVANJE Ovde se iznosi ono Sto je zgradarstveno potrebno zati o osvetijavanju (i provetravanju) prostorija u zgradama, a posebno radnih mesta u privrednim i industri- na proraéun tog osvetljavanja Jekim objektina, bez DEFINICIJA OSVETLISNJA Osvetijenje je potrebna koligina svetlosti 2a koriléenje jedne prostorije u svrhe kojoJ je namenjena, tako da se u njoj povoljno po korisnika mode obaviti bilo koja Zivotna funkeija (koJoJ Je prostorija namenjena) a ponajpre RAD. U zavisnosti od namene prostorije propisani zahtev za osvetljenjem mode biti: veoma mali, mali, srednji, veliki, veoma veliki i vanredno veliki, od Sega ée zavi- siti nagin osvetljavanja prostori je. Za takvo odredJivanje osvetijenja postoje standardi i proraéuni koji to ta- Sno definisu, zavisno od namene prostorije, vrste rada i dr, BROJ POTREBNIH LUX-ova po radnom mestu. Postoje dve vrate osvetien} ves AcKo. + ERERODNO Kada Ge se, i koje ée se koristiti, zavisi od velikog broja faktora, ali je svakako povoljnije (ako nema izrigitin suprotnin zahteva) maksimalno koriSéenje dnevne svetlosti u granicama njenih moguénosti, kao najpovoljnije za vid { besplatne. U veéini sludajeva, abog neujednagenosti prirodne svetlosti, Sto tokom dana, Sto tokom godine, kao 1 radi potpunijeg koriséenja kapaciteta privrednih objekata (do 24 Gasa dnevno) postavija se veitatko osvetijenje kao dopuna ili potpuna zamena prirodnog.PRIMENA PRIRODNOG OSVETLJENJA 215 Kod koridéenja prirodnog osvetljenja treba posebno obratiti painju na pro- mene prirodnog osveti jaja u toku godine, na refleksije okoline, kako spoljne tako 4 unutrainje (boje materijala enterijera), orijentaciju prema severu gde nema dire- ktnog bleska sunca (blesak stvara neprijatne razlike u osvetijenom - osenéenom), ili postavijanjem takvih povrSina koje ée onemoguéiti taj blesak (vrste stakla ili gra- djena senila - brizsoleji). MATERTJAL Proragunom se dobija potrebna zastakl jena povrsina za traieni osvetljaj, vo- deéi raéuna 0 debljini, propustljivesti, odbojnosti i upijanju, kao i o odréavanju izabranog stakla. Taj izbor Je dosta veliki 1 zavisi od vide faktora: dimenzi ja, kon- strukcije objekta i zastakljene povrSine, trajnosti objekta,cene ,termike ,akustikeidn Najvide koridéeni materijali su: providna, matirana, ornament, armirana, opalna (mleéna), profilna, bojena, antirej neorganska stakla 1 staklene opeke, kao 4 organska 1 kombinovana stakla (akril, poliester i dr.). NACINI OSVETLJAVANJA I POLOZAJI TELA ZA PRIRODNO OSVETLENJE Po na&inu, osvetlenje moze biti JEDNOSTRANO (usmereno), OBOSTRANO i MESOVITO (voéno 1 usmereno), a ujednaéenost zavisi od uéestalosti 1 od visine svetlosnin tela. Prirodno osvetijavanje se ostvaruje sa sledeéim (propusnim) svetlosnim povr— Bina i sledeéih polozaja: (1) prozont, koji su priruéni 1 koji se mogu (uglavnom) otvarati(i vrata). ™~ } maosversa, Koja eu uslavnon 4 kana, odnosno to su stakleni zidovi (atalclene opekeyprofiino staklo 4 ay 488. Vertikalne povrsine za prirodno osvet! jenje [49 (B) pazterkatNos polozaja ( jedno- 414 obostrano) + (a) LaNTERNAMA - zenitaino (09 poausno [i] popresno, trakasto- A09, Beri |ikatno 1 zenitalno osvet! jenje industri jskih KI objekata - hala. eal + A 490, Osnovai obliei Kron +e = vnih lanterns PoN0: urate troussa) TRarcaNa PRAYOUGAONA216 si. 5 TESTERASTIM (SED) KROVOVIMA raznih tipova sa Jednostrania 4 Cusmerenim) osvetlenjem. [RS 10,0 HE O,3R (ajednatenije W/2) 491. Orijentactono dinenztonfsanje velitine zastaklj. Sed-krovova, 6 BOALO (Boileau) sistemom denive lacije krovnog pokrivaéa(tavanica). 7 SVETLOSNIM KUPOLAMA I TRAKAMA, koje sve vide zamenjuju lanterne, kao sa— vremeno reSenje osvetijavanja prizemih objekata. oe 422, ve" T Razni oblici svet- Tosnin tely sed Bo aR Pee Tach Yor Pr | meee 1 wrsnoat 2731 i co: Peet vino 25H 493 “ I mae 00% paaeen | z a ke 494, Kolignik dnevnog svetla kod: a.traka, b.deda, evi de “8 Tanterni . nejednakost osvetl jaja u zavisnosti od polozaja svet!.tela eas FES razni oblici lanterni € ? 495, Navini konstruisanja lanterni u Eelinim konstrukei jana { primeri spajanje lanterni (111 Sed-prozora) fsa krovon ju stenenu. razna relenja slenenasasESeseees z Po 7A BEALLNekim egradsma je potrebno mno- go svetlost! (a) jdruge se zak Tanjaju iza zidanin senile (b), {1} potpuno zastax] jene (4d): b Svi dovde nabrojani poloZaji i oblici tela koja omogucuju prirodno osvetlje~ nje odnose se na prizemne objekte (niske i visoke hale i sl.),dok se za osvetljava~ nje visespratnih zgrada uglavnom koriste prozori i staklene fasade, sem za veée pro- store - pedaéke zone, holove, prolame galerije, solarijume i sliéno, kada se izra- djuju posebni svetlarnici - stakleni krovovi - ramih oblika (svodovi, kupole, pira- midalne lanterne i dr.), za koje treba projektovati odgovarajuée noseée konstrukci- je i sve detalje veza sa pokrivnim materi jalom (staklom). ODRZAVANJE Pri projektovanju svetlesnin tela - elemenata i zidova, mora se predvideti na&in odrZavanja istoce tin velikih a malo pristupaénih povrSina. Ked videspratnin zgrada sa fiksnim fasadama - zavesama, postavijaju se fasadni Liftovi za pranje. + stakleni krov din LIA ie “ LIKES Z ISCAS PIIRORS ‘ KhyreKG & ANS500, Otvor! 2a ventrlactju fodvod ina Postoje dve vrste ventilacije: prirodna i veStatka (prinudna), s tim Sto ova druga podpada pod instalacije zgrada koje projektuju maSinski strugnjaci. DEPINICIJA VENTILACIJE Pod prirodnim vetrenjem se podrazumeva provetravanje prostorija kroz otvore koji se specijalno radi toga projektuju (Zaluzine - fiksne ili pokretne), a jo3 Se- Sée kroz veé nabrojane elemente za osvetljavanje, s tim da se za vetrenje odredi je- dan (manji) deo tih elemenata (povriina). Oni se otvaranjem pretvaraju u propusnike za uvodjenje spol jneg,éistog vazduha unutar objekta, 1 za evakuaciju zagadjenog va- zduha, gasova, suviine toplote, dima 1 vatre u sluéaju pozara. Otvaranje ovakvin svetlosno-ventilacionih otvora, koji se u vecini sluéaje- va nalaze na tedko pristupatnim mestina 2a rukovanje, vri se rugnim otvaraéina (do Sm. vis.), ili elektrignim i1i pneumatikim putem(daljinsko upravijanje), au slu- Saju pozara protivpozarnin ured jejima se vr8i automatsko otvaranje, Eime se omoguéu- Je odstranjivanje dima i vatre izvan objekta. (U suprotnom gasovi 1 vatra se Sire horizontalno i nadole, pri gemu stradaju korisnici prostora 1 materijalna dobra). ZR & tinier, fekeovni prorez 28 strujanje vazduhe 501. Otvori za prirodnu ventilaci ju: presek Br prena praveu votre”11. UTICAJ| NA ZGRADE 227 Neophodno je odmah razgrani%iti ove NEPOVOLJNE uticaje, i to: prvo, na spoljne i na unutrainje. Drugo, treba re¢i da oni nisu neumit ni za svaku 2gradu,veé da se javljaju zavisno od podneblja, poloZaja i namene objekta, oblika i tipa konstrukcije i drugo. Treée: da su mno- gi uticaji povremeni, medutim, u veéini slutajeva, propisi traze zaStitu od tih Stetnih uticaja, bez obzira na njihovu utestalost i trajnost, pa i pojavu. spoljnji uticaji 1 ATMOSFERILIJE (padavine) KiSa ,sneg, grad,mraz-led pro- diru kroz otvore, krovove,zeml ju i temel je, prizenne podove i zidove, poveéavaju optereéenja (nagomila - vanje snega), razaraju-o8teéuju ma~ terijale krovova, zidova, otvora, veze, oStecuju i napadaju unutra- Enjost objekta i izazivaju korozi- ju spolja i iznutra, itd. Treba izvr3iti pravilno odvod- njavanje sa ravnih krovova i pravi Ino dimenzionosati odvode. lzvrSiti pravilnu hidrozastitu zgrade,naro- Eito svih spojeva. lavr3iti pravi lan odabir materijala, koji ne pijaju vodu, t}. koji su otporni na nju, pravilno ih spajati i dilatira~ tie Potrebno je napraviti pravilan izbor oblika zgrade i njenih delo- va, narozito tamo gde pada mnogo snega i gde se teze & Je se stvaraju veliki smetovi ~ nagomi- lavanje snega. Moraju se obezbe- diti "Stitovi"', povoljno je zim- zeleno drveée. - Pored mnogih padavina mnogi su putevi nji- hovog prodora u 2gredu, pri Gemu one same povecava ju takve puteve. + Nagomilavanje snega u zavisnosti od oblika, polozaja, orijentacije, visine zgrade-222 2° VETAR Svojim pritiskom i udarima vetar tezi da preturi objekat, ali vr8i i parcijalne uticaje na delove zgrade, tezi da odigne kose krovove, ili da ih isisa, izaziva oscilacije.Stvara rotaciju temelja, te momente i kose sile u njima, a deformacije u celom objektu. Ovde spada i vazduSni udar- a. sila vetre teri da preturi earady bewatvara pritisak podpritisak (Sisanje) ni talas eksplozija. Pored optereéenja zgrade, vetar vr3i_njeno pomeranje i uvijanje, izaziva turbulenciju: vrtloge ve- like brzine sa krugnim vertikal- nim kretanjima i si8uéim dejstvom iza zgrade, Sto ometa koriSéenje balkona, stvara nepovol jnu mikro- klimu. Formiraju se i kovitlaci, ali su sporiji i bo&no su od zgrade. Treba ukrutiti zgradu tako da se mo%e opirati toj si i, koristeci ele- mente za ukruéenja. Treba Evrsto uko- “= _———— ar itt =e eS tviti napadnute delove: krovove, fa- Jfo> sade, pravilno dimenzionisati temel je coyerere | == =Ol [aoe na takve uticaje. Zasecanjem uglova zgrade smanjuju se uticaji vetra. 504, Razni uticaji vetra ne zgrade, Bak § povol ini. TepoVratno de}stvo; presrene Yetar male ce hladi ako pro~ eae smanjuje dejstvo. Tez! ispod erveca, preko vode.3 > TEMPERATURA | visoke i niske temperature ne- povol jno utigu na objekat. A, Kod visokih spoljnih temperatura dolazi do nejednakih dnevnih deforma- cija usled dilatiranja delova dugo iz~ lozenih sunevom zagrevanju, dok se os tali delovi (skoro) ne Sire.Razlikuju se takve deformacije po vertikali- na fasadama, i po horizontali - narogito na ravnim krovov ima(posebno na crim). Metalni i dr. delovi fasada -zidova za- vesa- bivaju izboteni usled Sirenja. Zgrada pri Sirenju odnosno skupl ja~ nju 8kripi,pregradni zidovi pucaju,za~ T ny i 505. lumerena Sirenja { skup) janja fasade obla~ Stitne boje se Ijuskaju i odvajaju od Koders (Lever House NY 1382.arh?5.0.8.). podloge. Pucaju staklo i obloge. 506. Razorna dejstva sunéeve toplote erni_ravan krov_+800C q 8 8 e @ =e 8 + + ig Ey e g 3 mi b. Sicenje 1 skupt janje {zaztva ee opedanie obloge rio Teacive pucene — Pregradnin zidova + Dnevne deformacije 4, Sezonske deformacije Jeti § do 16 (zimi-vise dana) Essova dnevao B, Niske temperature stvaraju deforma- cije suprotne od visokih: spol jat delo~ Pe out OPERA ILL KAMEN Enjost dilatira. Pregradni zidovi puca~ ne . “ " beso — asmd ju, pomeraju se delovi konstrukei je. ceuiewe fae Ronin { me eidow me Lee 9 wd od apeka! 507. Sirenje delovs Konstrukei je Teazive ruBenie razlieito susednin delova224 Treba pravilno termi&ki zaStititi zgradu, A POSEBNO KONSTRUKCIJU, predvi- deti takve uticaje prena orijentaciji objekta, i odgovarajude materijale. Po moguéstvu drugadi je projektovati krovove(ravni ne odgovaraju nao} kli- visoke temperature. niske no zabti mi)y 14 th pra dovol jno dilataci ja. Kod niskih tempe- ratura vazan je i pravilan raspored grejnih tela. 4 POTISAK ZEMLJE Kada, pod raznim uticajima, po- tisak postaje aktivan on utige na te- mel jne zidove i na temelje, teZi da preturi zidove a nedovol jno opterecene temel je izboguje. Manje objekte moze pomeriti. Treba pravilno izabrati konstrukci ju i njene dimenzije, kako temelja tako i temel jnih (podrumskih) zidova). 5 PODZEMNE VODE Dvojaki su uticaji podzemnih voda: a/ tee da prodru u zgradu (hidrostati- tki potisak), pri temu oSteduju,raza- raju hidroizolaciju, a veé prodrle vode otecuju objekat i imovinu, a vlaga na~ pada zdravl je korisnika objekta. b/ spiraju neravnomerno teren ispod ob- Jekta, te izazivaju sleganje i pucanje objekta i instalacija. Rue se temeljni zidovi, prodire voda u podrume, zgrada slee i puca vertikalno. Treba izvr3iti pravilan izbor kons- trukci je temelja (stabilizacija tla,du- boke fundiranje, temelji u vidu korita). Dati pravilnu i kvalitetnu hidroizolac i izraditi sistem drena¥a vada dati temperature, 510. - Kod svodova, kupola sunce izaziva nejedna ke defornaci je-sirenja v praveu toplotnog izvora; viscke temperature izazivaju sire’ nja a niske skupl jane celog objekta. en 509. Potisak zemlje tezi da sru8i podrunske 2i- dove, da izd0ci tenelje 3 podove. Dvojaki uticaj podzemih voda: 1.vese pri- tisak na zgradutezeci da prodru u nj t 2. spiraju tlo Ispod objekta, Eto izaziva sleganjey pucanje, krivijenje objekte i Stetno utice na iAstalact je-vezane za objekat.6KLIZIS5 TA (sleganje tla) 225 Ona izazivaju sleganja, pomeranja tla i objekta, sve do potpunog rugenja. Treba izvrSiti povoljan izbor mesta gra- dnje, geomehanitka ispitivanja tla radi pravilnog fundiranja objekta, izvrSiti Stabilizaciju tla i izgraditi drenaze. S11, Sleganje i klizanje tle izaziva poremecaje do rusenja zgrade. 7 SPOLJNA BUKA ean) ‘ Ona nastaje od intenzivnog i povremenog \\s saobracaja, i prenosi se kroz vazduh, do- aze€i boéno 1 odozgo, a takodje od bué- "ZA sie ¢ Ze nih suseda, npr. industrije i sl. n 4 Napada naro€ito nize spratove kada je “D, uligna buka, a sve kada je "nebeska". 4 " NW VY mR ) (iu Treba izvrSiti pravilan izbor materijal. 512, Mnogi su izvori spoljnje buke koja utize na korisnike zgrade, ali koje treba rgrada da za5titi od neprijatnog utiska. spoljnih zidova, sa dovoljno akusticke i- zolacije, izbegnuti otvore, povrsine koje usmeravaju zvuk prema objektu, “akusti tke mostove’ IzvrSiti zvuénu zaStitu zelenilom { nasipima. Takodje zoniranje, polozajem u odnosu na izvore buke. 8 VIBRACIJE Istog su porekla kao i spoljna buka,ali se prenose kroz tlo u vidu potresa, koja izazivaju sleganje objekta, usted éega do- lazi do deformacija u njemu. Izazivaju ne- prijatne oscilacije, koje utigu i na zamor a materijala, jer su uglavnom trajnog karak- tera, (ee 513. Vibract je, fako ligne buct utizu vise na ‘objekat’ nego na korisnike, potresajuci ga, pri demu 2grada sleze, puca, podrhtava. Treba, po moguéstvu, izvrSiti izolaciju samih izvora vibracija, a kad to nije mo- guée, onda treba zaStititi objekat, Sto je nepovoljnije i teze izvodijivo.226 9 KOROZIGSA Pod tim nazivom se podrazumevaju sva nagrizanja, hemijska razaranja svih ele- menata spoljnih delova zgrade, koji nasta- ju kako od spoljne vlage koja se kondenzu- ue ra metalne delove te izaziva rdju ili uge procese, tako i od raznih hemi jskih agresivnih supstanci koje se nalaze u grad- shom vazduhu-smogu, U to spada prvo sumpor iz sagorelog uglja-dima, sagorele nafte i benzina, zatim ul traljubiéasti zraci, organ- ski odgact (bil ja 4 Bivotinja), mikroorga~ 514, sarada Je tztoteng svin spol join aaresty: nimi + glJivice, insekti + morska so. Te ee eee ie nje, koroziju éelié- sve to izaziva rdj nib delova, truljenje drvenih, raspadanje boja 1 takova, opadanje mal tera,raspadanje kanenin fasada, odnosno prerano starenje celag objekta. Treba izvrSiti pravilan izbor gradjevin- shih waterijala, otpornih na koroziju i14 levrSiti zastitu takvim materi jalima, iz- wrsiti pravilno ugradjivanje, narogito na evima koji treba da budu dobro zaptive so ni, postavljati hidroizolacije na propis- a. if pozAR T PROVALE Pozar moze nastati od udara groma ili se preveti vazdusnim putem, 114 preko insta- laciza iz drugog objekta iliuligne mreze. Proval’ éesto pomaze nedovoljna zaStice- ast objekta, prizenni otvori, nastresnice, ngarna stepeni§ta, neravnine fasade i dr. reba tzvrSiti pravilan izbor nezapat - Bist porer spol ja vapods agragu na razne nacine: vin waterijala,pravilno projektovati sigurnoe een eee aes arate tan inctatact jay ; fouot susednin objekta, Sune, skladiste na vrata, prozore, pozarne zidove stepeni8ta, spoljne hidrante, Takodje treba obezbediti pravilan i lak pristup vatrogasaca i vozila. Kod industrijskin objekata voditi raguna o pravitnoj udaljenosti izmedju objekata, o zvorima vatre, gorivima itd.M1 ZEMWUOTRES 227 U zavisnosti od snage,trajanja, pravea i vrste, zeml jotres izaziva veéa ili manja trajna oStecenja, sve do rugenja. Sligéno dejstvo imaju eksplozije. Deformacije su sleganja, pucanja, torzija i dr. konstruk- cije. Treba voditi racuna o zoni u kojoj se projektuje objekat (kod nas ih ima tri). Treba proraéunati konstrukciju na takve u- ticaje, te dati potrebna ukrucenja i dr. 12 SPOLJNJE DNEVNO OSVETLJENJE Ovo se odnosi fa sungevu intenzivnu dnevnu svetlost, koja pored svojih —uti- caja na promene kvaliteta fasadnih boja i dn ima znaéaja pri pogresnoj orijentaciji svetlosnih tela (zastak1jenih povrSina). Takva svetlost stvara neprijatne efekte izmedju prejako osvet1jenih povrsina (za~ peat . 516. Jenje koje je velo bow senjivanje) i onih koje ostaju u senci. Febno (sunce) moze biti i Stet - Sno neprijatno, ako je koncentri ne ke delove, ostavl jajuéi ostale u Takvog sunca se Stitino pravi Ino jam zastakl jenih povrsina, ajihor'n annjenjen, seniliea | sl Treba izvrSiti pravilnu orijentaciju zastakljenih povrSina (uglavnom prema se~ veru), primeniti stakla koja difuzno i14 umanjeno propustaju direktnu svetlost, ili Je odbijaju, zatim postavijanje senila (briz-soleja) i nastresnica koje brane od direktnog osvetl jaja, pretvarajuci ga u ‘indirektno osvetl jenie. U spoljne uticaje mo%emo ubrojiti joS neke, manje karakteristié ne, ali koji se mogu pojaviti i imati znataja. To su pojave u toku gradnje, koje mogu prestati (nestati) po zavrSetku gradnje, ali mo~ gu biti i trajne i postati unutra%nji uticasi. To si : razna oSteéenja koja nastaju pri radu na gradiliStu kao pogreSna i nekvalitetna izrada i ugradnja, ili neugradnja odredje~ nih delova objekta (esto: armatura, izolacije, aditivi i dr.),8to je nemoguée naknadno proveravati i dodati, zatim rugenje skela,op- late i dr, Sto mo%e imati razne posledice; zatim neizvr¥enje oba~ vezne zaStite odredjenih faza rada ili postupaka, te mrZnjenje,vla- Zenje, pregorevanje,deformisanje unoSenje nepredvidjenih naponaysila u konstrukciju ili pojedine elemente,neizvrSenje predvidjenih faza.228 unutragnji uticaj REC JE SAMO 0 ONIM UTICAJIMA KOJI MOGU BITI ILI KOJI JESU NEPOVOLUNT SOPSTVENA TEZINA Prethodno je pobrojano sta sve utige na sopstvenu tezinu (ST) ob- jekta, te se ovde pominje samo ono Sto moze “smanjiti" ST, koju égesto poveéava nepotrebna predimenzioni- sanost konstrukcije. Najzna¢ajnija posledica predimen- zionisanosti je zna¢ajno poskuplje- nje celog objekta, jer preoptere- ¢enje jednog dela ima reperkusije na sve ostale delove koji “naras- taju"geometrijskom progresijom. Treba izvrsiti pravilan izbor konstrukcije i odgovarajuéeg gra- djevinskog materijala;analitigan pristup proradunu konstrukcije ra- di pravilnog dimenzionisanja eleme- nata. Svaki objekat je nov problem koji se razlikuje od prethodnih, te se projektant ne moze slepo drzati veé poznatih resenja, veé mora da upotrebi mastu, kritigan um, kako bi pravilno primenio poznato,na nov i specifigan zadatak. Takvim pris- tupom se postize ekonomignost grad- nje. 517, Predimenzionisanje konstrukei ja zgrade ni Je znak unesnost? konstruktera. kojom obe bedjuje objeket od moguéin negativnih ut caja, vee naprotiv Je znak nedovol jnog p znavanja konstrukeije, ajenin svojstava t pravilne primene. 517a, Pravilnin dimenzionisanjen postize se i ekononski i konstrukterski | estetski efeket, Sto je cak i zakonska obaveza Konstrukterski cilj kome treba uvek tediti je: poveéati raspone a smanjiti masu konstrukcije, ¢ime se pustizu: racionalnija primena materijala, povoljniji ekonomski efekat i lepéi izgled (vitkost, lakoéa).2 KORISTAN TERET (stalan i pokretan) 229 Ovo je najznatajniji faktor unut- raSnjih uticaja na zgradu, s tim da se ovde misli na OPTERECENJE zgrade korisnim teretom, a ne na ostale u- ticaje, koji €e se razlagati.Kod ko ror risnog tereta vazi ono Sto je rete- J no za ST zgrade. 518. Povol jno je raporediti teret Od ovih uticaja javljaju se u kon strukciji sile: savijanja, centrié- _| ==- | | prema njiho~ vo} tezini po etazama visokin 2grada. nog i ekscentriénog pritiska i zate- zanja, torzije sa savijanjem, vito- perenja. Treba voditi raguna, pri proracu- navanju konstrukcije o svim tim te- retima, njihovom rasporedu, uticaji- ma i medjuuticajima, i to je zna- 51% éajno unapred predvideti sve vari- jante, njihove pojave i sadejstva. 3 BUKA I VIBRACIJE Veliki je broj izvora buke unutar zgrade, i u zavisnosti od namene ob- jekta. U industrijskim: od magina,in stalacija, transporta idr. U viSesp- 520. To se mote desiti i v objektina nanenjenin publict, koja se iznenada kencentrise sano ha jednom delu objekta. ratnim od instalacija ( liftova,kli- matizacije, vode i kanalizacije,gre- janja i ventilacije), zatim od kori- snika i njihovih uredjaja (tv,radio, gramofoni, usisivagi, maSine za rub- Jje i sudove i dr.) i od udarnog zvu- ka (hodanje, kucanje). Buka izaziva vibracije koje su po- najpre neprijatne za sluh (nerve)ali i oSteéenja kod pojaéavanja ugestalo. sti i trajnosti. lavesni gradjevinski materijali su veliki - nepovoljni- provodnici zvuka, tj buke, kao Celik, armira- 521. unutcasnja buke 1 vibracije nieu povol jnié ni beton i dr. Jeod spol jnjih, a teza je zastita od njin.230 treba izvrsiti izolaciju izvora buke: za maSine posebni zasti¢eni temelji, oklopi, podmetaci, amorti: zeri, elastiéni oslonci, prostori- je sa asorbcionim oblogama. Za os- tale se mogu primeniti tezi i kom- paktniji zidovi, slojeviti zidovi, materijali koji upijaju zvuk, pli- vaju¢i delovi konstrukcije (podovi zidovi,plafoni), kao i zaptivanje 522. Buéna mazina se noZe izolovati ili y spe- Cijelnu prostoriju, 111 stvaranjem "okio~ a" oko nje ako nije potrebno prisustvo Fadniks, stim da se posebno obraduju neo- phodni otvori kao | otvori za hladjenje svih pa i najmanjih rupa i oblaga- ating. njem cevi instalacija. 4 TOPLOTA Vee je pomenuto kod spoljnih utica- ja ( pod 3) da unutrasnja poveéana temperatura u odnosu na spoljnu iza~ ziva deformacije jezgra u odnosu na fasadu. Pored toga, zraéenje velikih po- vrsina fasada i krovaosetno poveéa~ va gubitke toplote, odnosno energi- je, koja "istige" iz zgrade na sve 523. Postupsjuéi po, zakonina fizske, toplote strane. rarade Hatide tz yeu evn srivdinn Treba izvrSiti pravilan izbor mate~ Biel su krotkorotne | dugoroine Stete. rijalaza fasade i krovove,koji treba evar tlncsicolae! Jos] crecal nl aaseeileg ; tva aku da imajumalu propusnu mocsvojs 524, Dinamizkih udara ima najvise u industri j- muliranja toplote i ponovnog zraée- Phebe°Betoveel Pevore sti in premestiay tomo gde ne skode. nja, ali prema unutrasnjosti objekta. 5 DINAMICKI UDARI (potresi,trzaji) Ovi uticaji nastaju u industrij- skim objektima, gde postoje teSki pokretni uredjaji, npr. kranovi,pre- vozna sredstva i sl, i u etaznim garazama. ZaStita se uglavnom postize pove- éavanjem mase konstrukcije i naroéi to njenim pravilnim ukru¢ivanjem. zatim pravilnim rasporedom dinamickih ure~ djaja, 114 njihovim izolovanjem.6 POPLAVE I POZARI (eksplozije) Unutragnje poplave nastaju od alj- kavog rada i odrZavanja unutrasnjih instalacija od strane korisnika,zatim od njihog prskanja usled nekvalitet- ili 108e infiltri- nog materijala ili mraza, ugradnje, sleganja zgrade, ranja vode kroz hidroizolacije i Treba postavljanje hidro- izolacija u podovima mokrih évorova, sl. izvrsiti Sto je samo delimiéna zastita. Za pozare postoji veliki broj uzro- énika, a zastita su : preventiva,is- pravnost uredjaja (narogito elektrié- nih), instalacije za signalizaciju i za gaSenje pozara, kvalitetna i neop- hodna zaStita konstrukcije koja nije njeno iskljuci- otporna na vatru, ili vanje tamo gde nije pogodna, odnosno gradjenje otpornim, nezapaljivim ma- narogito gde postoji Pored toga terijalima las tentna opasnost od podara. treba voditi raguna o pravilnom ras- poredu i udaljenosti i dimnezijama stepenistima-glavnim i po- gotovu na zidovima-zavesama,o broju i komunikacija, pozarnimo otvorima na fasadama, rasporedu izlaza na mestima okupljanja publike, kao i projektovanje odgovara- juée konstrukcije na mestima mogu¢ih eksplozija (Skladista goriva i sl.). 7 KONDENZACIJA VLAGE Para, koja se stvara u zgradi(naroci- to u visokim, stambenim i izvesnim pogo- nima industrije) kao i vlaga koja se zadrzala pri gradnji, se,pri grejanju 4 kao laksa, penje i kondenzuje na mes- tima dodira sa hladnim delovima zgra- de, narogito u ravnim krovovima, u 231 525. Nnogobrojni su uzrognici unutrasnjih. pop’ va i pozara u zoradama, koji mogu bith i graditel jskog porekla, kako projektantskog tako i i2vodjackog, pa Eak i Finansi jskog (Stednje koja je kratkotrajna, a poste 12~ vesnog yrenena poskupl juje visestruko ono Eto je “ustedeno", usled naknadnih radova, popravki, dopuna, iznena i sl). Posebno se projektanti moraju pridrZavati svin va- Zecih propisa za zastitu | preventivu od ovih velo Stetnih uticaja.232 tankim, termitki nedovoljnim zidovima i drugde. Treba postavijati parobrane i sise tem difuzije i odvodjenja pare izvan objekta, tj. onemoguéiti pritisak pare odozdo na slojeve krovne izolacije. ZAKLIUCAK VEC SU U ODELUKU IZOLACIJA POMENUTI MNOGI RAZNI USLOVI 0 KOJIMA MORA DA SE VODI RACUNA PRI PROJEKTOVANJU ZGRADA,I TAKOBE U DRUGIM POGLAVLJIMA, A OVDE SU IZNETI SVI STETNI UTICAJI NA OBJEKTE, KOJI SU TAKODE USLOVNI ULAZNI PODACI PRI REALIZACIJI PROJEKTA, ODNOSNO OBJEKTA, POVOLINA CINJENICA JE,DA SE RESENJA ODBRANE OD TIH UTICAJA, U VECINI SLUCAJEVA, NALAZE ZAJEDNO I UJEDNO U JEDNOM RESENJU, PRE- KLAPAJUCI SE, A NE USLOVLUAVAJUCI SUPERPONOVANJE SVIH ZASTITA, $TO BI STVARALO POTPUNO NEEKONOMICNA RESENJA, TAKO, NA PRIMER, DEBLJI ZID JE DOBRA TERMICKA, AKUSTICNA I POZARNA ZASTITA, A I POVOLUNO UKRUCENJE, KAO I TRAJAN MATERIJAL ITD.233 12. PRIMERI vo poglavije je poave geno kankretnim pr objekate Jena: pedetjenih u 3 naje njenije oblaeti-vrste 12.01, VISOKE-VISESPRATNE ZGRADE 12.02. PRIZEMNE ZGRADE -HALE SPECIJALNI OBJEKTI* podela Je bib projektantekom pristupu, tJ- iranja 4 U prineipima ko projektevanja PRIZEMWIE oa- ADR noans V1 njenice da i prostornt sm 525. bua Serazite prinora.234 12.01 VISESPRATNE ZGRADE 527, Vizija grada visespratnica 7 Ea VISOKE ZGRADE su, uglavnom, po nameni: administrativne, hotelske, stambene i srodne zgrade (prebivalita). Projekat visoke zgrade tradi posebna 1 specifigna redenja, 1 treba da zadovolji ove paranetre: FUNKCTONALNI USLOVE = Racionalno koridéenje prostora 1 povrSine pod zgradom. ~ Veliki bro} etada(ractonalnokoriséenj skupe gradjew parcele,koncentraci ja insta laci jd} = Male spratne visine. = Slobodne povrsine ne moraju biti velike. KONSTRUKTIVNE_USLOVI = Medjuspratne konstrukcije Sto manje debijine, da bi bilo Sto vide etaza. = Rasponi 1 razmaci vertikalne konstrukeijJe ne moraju biti veliki. = Konstrukcija treba da zauzima Sto manje mesta - treba da je maksimalno racionalna. KOMUNIKACIONT USLOVE = Obezbedjenje brzih 4 brojnin vertikalnih komunikacija (1iftova, eskalatora, ste- peniSta) koji svojim zidovima mogu Siniti 1 deo konstruktivnog sklopa zgrade( Jezgro). INSTALACIONI USLOVI = Zbog velikin visina ovin zgrada postoje posedni problemi instalacija (vodovoda, kanalizacije, hidranata, klimatizacije, centralnog grejanja, odstranjivanja sme- éa, elektrike). Ovi problemi se Sesto redavaju uvodjenjem jedne (ili vise) pose- bne TEHNICKE - INSTALACIONE ETAZE (na povoljnoj sredokra¢i po visini, radi sku- pljanja, pojagavanja , razvodjenja, kontrole, prekidanja 1 ukijuéivanja pomenu- tin instalacija (pumpe, hidrofori, transformatori i dr.), a po vertikali proje- ktovanjem posetnih okana (Zlebova,kanala) za vertikalni razved instalaci ja. = Podela zgrade po vertikali tehniékim etaiama pogoduje 1 termigkim dilatacijama, posto zgradu deli na manje zone, tj. deli ukupno dilatiranje. ~ Otezana Je protivpozarna zaStita,resava se izradom rezervoara vode na krovu zgrade’ * npc. agrada Men-tongarnas u Parizy ina rezervoar od 240 to vode na 58. spratuPOSEBNI_USLOVI 235 = Posebno treba voditi raéuna o vetru i zemljotresu, koji, kod ovakvin zgrada, daju specifigne uticaje (kod vrlo visokin zgrada raéuna se sa dejstvom vetra i do 3 kN/a# ) = Pitanje parkiranja vozila velikog broja Korisnika zgrade (nekiput unutar zgrade). = Usled velike visine ove zgrade utigu na mikroklimu (okoline). = Velika koncentrisana opteresenja Sesto uslovijavaju specijalna fundiranja (videti odeljak TEMELJI). MATERIJAL Zavisno od pomenutin uslova i drugih faktora vrii se izbor materijala, » tim da se, na osnovu dosadaénjeg iskustva, 2na,da Je armiranobetonska konstrukeija pri- menjena kod visina do 80, a Selina do 140 spratova. I kod objekata manjin visina se koristi Geliéni skelet, Sesto kombinovan sa AB Jezgrom(ponekiput drveni bondruk), KONSTRUKCIJA PROBLEM neophodne vertikalne krutosti ovako visokin objekata izlozenin vrlo Jakom dejetvu vetra 1 zemljotresa, reSava se na nekoliko naéina: = armiranobetonskim jezgrom koje prima sve horizontalne sile, seizmiéke uticaje 1 deo vertikalnin opteredenja; = nizom stubova koji sa gredama MK Eine okvirnu (ramovsku) konstrukei ju; = veéim brojem manjih Jezgara, 411 sliénin krutin AB elemenata, rasporedjenih po periferiji osnove, odnosno obodu objektas = Jezgrom stvorenin Seliénim spregovima u sva 3 pravca; = fasadama koje deluju kao jedinstvene krute plohe,ili u Kojima su ugradjeni spregovi; = AB medjuspratnim konstrukeijama i spregnutim MK, ili horizontalnim éeliénim spre- govima. ODNOSNO, redava se kombinacijama ovakvih elemenata i sklopova, zavisno od uslova za dati objekat. SISTEMI_GRADJENJA— TIPOLOGIJA Ovakvi uslovi dozvoljavaju koriséenje sva tri sistema: MASIVNOG, SKELETNOG I MESCVITOG, sa prevagom na skeletni (i delom medoviti), koJi pruka najveée mogu- énosti pri projektovanju, 1 to po: prostornosti, spratnosti, ekonomiénosti, raciona- Inosti 4 estetici. Ali i u tome postoji veliki broj naéina reavanja konstrukeije visokin 2grada, zavis.an od pomenutin uslova i od afiniteta projektanta. Postoji izvestan broj sistema koji su najvise primenjivani: 7 | Ty - Jeme-preseci [ a) — mT 0 no fa 1 aAtrani/ 2 2a/2traxta/ 3 ath 4 athea " 5 c+ate 528, Raspored vertikslnih noseéih elemenata proizitezi iz funkcije prostora (npr.3: trakt kancelari ja+ ‘rake hodnika). noseéin elemenata iz 5 moguéih varijanti rasporeda vertikalt kojin su potekle mnogobrojne kombinacije236 PRINCIPI PRENOSENJA OPTERCENJA KOD VISESPRATNICA GRADJENIH U MASIVNOM SISTEMU presect 2. poduini zidovi b. popretni zidovi ©. poduini § popreéat d. montaine éelije ¢ nefovit sisten ‘senove Zidovi zajedno Ralzmeniéno detom zidovi, cry fd i ! | 1 { Yo | : Lad} | j 529, Pet najéeséih kombinaci ja vertikalnog masivnog sistema noseéih zidova. = 1. U sreding masivn’,, na fasadi skelet 2. Popretni masivnt sistem 530, Prineri projekata zgrada uv masivaom 111 ne- Soviton Sistemy Oi T 2 a = 4 Facade objekta u mastvnon sistems 3, Masivni u obe pravesNEPOSREDNO OSLANJANJE TAVANICA NA VERTIKALNE NOSECE 237 SKLOPOVE KOD SKELETNIH VISESPRATNICA E 1. na fasadu + 2. samo na sredinje stubove centratno jezgro a eso Taspored sta onoguéuje fzrady ratastin taven centralno jezgro 5 simetrigni’ prepusti ‘oto + raspored grede odredu- Sezare kag trakt 4 Je oslanjanje tavanice Fazni nating osia~ njanja tavanies, | TRE Eavanice 03) ce | Koabinoveno Jezgro s2 Fedon stubova, daje vee prostor.mogucnosti samonoseés fasada [jexgro stvaraju sis tem Mev u cevi". 531. Sematski prikaz neposrednog (direktnog) oslanjanja na vertikaln! sistem nofenje (skeler) presect 3. samo na 4 periferne ostonce = na srediinje stubove $8 manjim prepustina k a oh 1 4 Rrute ostoncs 7 grede so prepustina, tavanice mefovite oslonjene h 4 ugaons ruta ostonce fasadnih gredo | _ drstosta favenica perifernt oslone?,grede Vvelikin raspond kao Oslonei tavanica i raspored greda odre~ dujeoslanjanje tavanice Bene osnove va naspreana | Jezgra, fasadne grede ina ajith tavenice Semotski izgled objekta sa fasadnim gredama oslonjenim na jexgra.238 POSREDNO OSLANJANJE TAVANICA NA VERTIKALNE KOD SKELETNIH VISESPRATNICA { izgledi NOSECE SKLOPOVE EP 532, Primeri prikazuju zgrade resene prema principina koji su razlozeni na sL533. 533.0vo su tipovi - sistemi indirektnog oslanjanja spratova na tlo preko velikih grednih nosata (okvirnih, konzolnih) raziigito raspor redjenih, take da se opteregenja prenose 111 sva zajedno na jedan glavni no- See, i17 revaonerno rasporedjeno na nekol {ke ponovijenih nosaéa, o koje su ovesani ili oslonjeni sprat- ovis teret se sa njih prenosi na vertikalne periferne i1i centralne stubove. + > 4 br CIT > | a mi fe svi spratovl oveseni o 1 vrsnugredu oslonjenu na periferne stubove (ram)~ podeljeno ovetant spratovi Brorede (rigle) natzmeniéno vrine konzole oslonjene postavi jene po visinis Spretovi devom ovesant deton oslonjeni na meniene rigie ranova. f spratovidelom ovesant delon oslonjeni na naiz~ neniéne Konzole 12 jezgra. presect = 1 L t T t | 14 — svi"spratovi ovetanT © podeljeno ovesent preter! © konzole naizmeniéno os- na sredisnje jezgro Tonjene na srednje Jezgro. > ¥ h ostanjanye sprave osfanjanje avin spratova a gredu u visini lespra- £2 oslonjenu na jezgro. konzole naizmenténo ostonjene na jezgro.Ssnova sprata Tabol, 2.1iftovi, 3.sobe, 4.epartmani, S.dimnjak { usponski vodovi 536. Tri administrativne zgrade, tri resenja osese konstrukeije uu prizie2 zida) (u priz} = Po3 sprata konz01n0 oslonjena a na & uvugena ugaona stuba ti centralno ostonjent na 4 stuba Profila, projekat Koncentrisanih skola.osnova sprata A lel wi “J Sa a ge I detalj gerderoba sprata (5) lavabot i tusevi (4) 538, Fabrika Tekova u Ludvigshafenu (SRN).Arh:H.SchnittsC.Heenes $nZs6. Sulzer.(082.3/73) Skeletni sisten. : oe | AB stubac_AB gredatovesan krov iagied Detai tov: + Silos Vekova forme 2 Skladiste + Prof zvodns 2 Skiadi ste 4 pakovanje 1) nastrenice iznad jarno~istovarne plat= odvod kitnice kroz cev u flebu 7 (—svetlosne kupole. ‘scontar ION y La Gaude (FR) Breuertzaradh, (DBE 48/65). Skaletn’ si stavijen od viljutkastih stubava. a priz Beate frateu gears sk Reiea ianta hi tatede J 2 Vi moe pen Rp é : 5 Y S, Seer hor zont .prevek * i) verti k-presei detaly fasade Seas heriznane.presek tegledarses troled konstrukeiant prosek 8 armaturoncir 6 stubova,kru- ti katkant i jez= gro, konzoina tava~ Aiea sa nadvlakama. Fasada: zid zavesa. sir. Institut Universi ratovi oslonjent na & para spol jaih Stubova. Zajednig= ko Jezgro-vertikal ni Seobraéaj izvan objekata. Poprecna vukruSéenja iznedu stubova. reo resek | trates cro osnova 2 blokaPreaek obs bloke == w 2bornica Savete arada 2, Sala 2a adnor 3, Galarije - Par bednses 4 kangelerdje. SME, Gradska veenice u Toromty [CaM ) Ari ‘4132 Revell i ser. (Hel inky) ind Torsten Kranck, Pa- avo Simul t sar- 1964. (AK.1334 7) 27421 sprat, ranovskal konstrokedja,pual ke kant 2a ukrutene | (vier at 633) Fes 550, Frajekat 22 palace! row Peugeot u Bu eras Aires (ARG) Ache Rowell Spe ‘revi oplenjent ne % ugaona pi tona. Norodna banka u Ct og (SAD}-Arh:Wor= Bhys Perkins, W311. Trt “anstatactone otareravetkseet otal! nose sprato= ve lzead, 20 preno: ena Fasade, Jar Bra su na botnin stranana tzales vaglee rHa TARA caKth oe SE Ole yyy LECT Wy) ee Hy3S: Fe EA ae i # fe Tzgied Kula esto i2menjen: jezgra sa glavana oe 2 toku gradnje Torres de colon" u Madeiéu (SP.) Arh: Lanela, OTE? za konstruket ju. (CH 3/71). Stambene kule o 2gro preko "glavey Gitatacije-od opterecenje | termapronena do *3 em po visini zgrade, Skretanje pod pritiskom vetra max 6 cm+ 555, sparking Shonpjuter i Tot Banke “sefovi-trezor 9. gener .direktor ‘ulazni hol F. Izonetri ja konstruke® Je celog objekt E & Situactont plans 1 Zgrada, 2. Plato, 3. Podzem parking, T.tehnitke etaze- konzole vetanja B.restoran-kuhinja 10.direktori Kancelarije 1.masine 1iftova. A. Osnove zavrinih spra~ tova: masinerije lif- tova i generatari. B. Prva, druga i treéa tehncetaza: kliaa | gr. uredaji. ©. Osnova standardnog sprata: T.hol, 2.WC, 3. birot, Wastepent= Ste, S.ostava, 6.1 ftovi. D. Osnova tavanice-ras- pored nosaza. E. Presek: podzenne, pri- zenne, instalactone i ostale etaie. Admini strativna zgrada banke u Johanesburgu.Arh: HentrichtPetschniggsinJ:Dr Klaus Franske (DET.4/71). Kala 35 spr-vis.139m. Spratovi na 3 mesta ovesani kablovima preko konzole na jezgro, usled male pertele.I © Ula 556. =—— Detalji konzoInog nosaza i vesanja spratova. Prednapre- unakrst nose 3 puta po 9 sprato- jane grede na koje se oslanjaju ta: vanice, E.Snop kablova vetanja u konzoli, F.Konzola sa glavana prednaprezanja. 557. 6 faza gradnje:velika teneljna rupa (a), Jezgro(b) spo- stavi janje konzola (e), vesanje pocetnin. spratova (d) dovrsavanje vidnin i podzennih spratova (e), zavrsen objekat (fF). 251 konzola bosno ¥ spreda izgled celog nosaza sa? konzole a A a Z 4ae ee eee apes 588. Zgrade krutne osno- ve (nazvane "kuku= Furi") su dosta ce- sta reienja, koja Ja, manji otpor ve~ trot de objekst u tok gradnje raspored konstruket je (perspektiva) u fi. Havens (500). Arne ula od AB che, J.Dinkeloo 3 sar. (AA, povezane cel. nosazina duz wai" su stepentéte | kl ima-vertikale. TITTY, visine 97,5 = sa 28 spre 25m. na koje se ostanjaju eel. nose:> 560. a firme BMW u Minhenu (SRN) .Arh:K.Sch’ sey 253 ne deteline je sastavl jena od AB Te a postavl jene uz jezgro, ostali deo tavanice A) s 4 4 - -—} ore fe Ts. SH |e [ re I i Vaccines TTT Sistem gradnje: Tiveno jezgro sa veial jkana spratovi se od tla podizu hidraulickim pun- pama jedan za drugim: a.postavi janje pumps vin etaza, b. dalje podizanje spratova, ce: presek zavFSenog objekta. 36. Admini strativna zgrada u Hanovery (SRN) ArhsH.Wi Tey 1972. "(DBZ 3/73). Odjekat sa Pk spr. sa krutin jezgrom, Fedon stubova na ko dstanjaju cel. de konzolno prep tene, na Kojima su nontazne ploce. izgled f avesene fadade)yegled tzvedenog 566. Banka u Mineapol isu dorjeg dela zgrade (SAO). ArhiByrkertss in7:5kiT1ing, Helle. Christiansen, Robi teson. Luk i vezalj— ke radi slobodnag prizeml ja, oslonje no na’ 2 pilona. Trade 2PotPs12 sor ‘ruta noseca fasa ea col on | karakte aTsistions | aye | (05.6/67).Vi soko prizen! jee? spr. 432 kancel +45, Sevain pros 1 368. John Hancock Centar u Cikagu Ar Hh i Np nn v Tn an ane © Cel iéni sanduéast snopovi povezani regetkastian vip) Pojasevina om). irs Tauer) Tikago- tkhan.Najvisa zorade 63 m.22,8822y8 3x3 sp 418,000 m2102 Tifta.Tako, naéelno,drvene konstrukcije (bon deak-skelet) nisu narofito povoljne za viSespra tne 2grade, ipak to ne znaéi da se ne grade ob- Jekti od drveta sa nekoliko spratova. Ovo su ne- ki od primera takvih objekata sa drvenim skeletom. hoo on fe ae] a(le | 5 5 pee objektus S71. Savreneni objekti se ‘devenom skeletnar! konstruket jom ‘c. Dvospratna ranovske konstrukel ja daje ve~ Vikw popretnu krutost | b. Druti tip konstrukei~ buh: ikrov, 52 pret ata pustenin258 12.02 PRIZEMNE ZGRADE ‘572. Saveenent tzgled priveednog onjexta. Kod prizemnih zgrada 1 hala funkcionalni zahtevi, koji uslovijavaju izbor konstruktivneg sistema i naéin projektovanja, su vrlo brojni po vrstama, jer se ha~ le po nameni bitno razlikuju od visokih zgrada. Hale i ostale prizemne zgrade su mogin funkeija pa se, Sesto, od njih trazi polivalentnost (vie namena), ili moguénost adaptabilnosti usled promene tehnologije proizvodnje, 114 promene funkcije. FUNKCIONALNE oblasti koje pokrivaju PRIZEMNE ZGRADE su: 12.02.1 industrijsko-proizvodne 12.02.2 privredno-trgovatke 12.02.3 sportsko-rekreacione 12.02.4 skladigne (magacinske) 12.02.5 prevozne privrede 12.02.6 kulturno-zabavne 12.02.7 poljoprivredno-preradjivatke 12.02.8 izlo%beno-sajamske 12.02.9 energetske...itd Otuda Je lepeza uslova za projektovanje mogo Sira nego kod viSespratnin zgrada 1 teZe Je formiranje Jedinstvenin, 411 bar pribiignin, projektantskin para- metara, Jer Je heterogenost mogo veéa, éime Je oteZana tipologija. To Je uslovilo 4 mnogo veci broj primenjivin konstruktivnih sistema, veée slobode u na&inima projektovanja, i druge odnose prema unutrainjem prostoru 1 spo- 1jnem volumenu. Racionalizacija prostora i volumena, oStro izrazena kod visokih zgrada, ni- Je kod hala tako znaéajna, ne moze se previse ekonomisati ni povrSinom ni kubaturom, Jer bi to bilo Stetnije no korisno, posto su, kod tin zgrada, potrebni veliki pros tori: 2a obavijanje proizvodnih delatnosti, za prijem mogobrojne publike, za skladi- Btenje brojne i kabaste robe, za servisiranje 111 izradu velikih transportnih | orudJa. = a: = Ipak se parametri ocrtavajuFUNKCIONALNI_USLOVI 259 ~ Slobodne povriine pod zgradom soraju biti (u veéini sluéajeva) velike, 12 tehno- 1odkin razioga- _ pudine 4 Sirine objekata su (najéedée) velike,tj.objekti stvaraju veée industri jske komplekse = Slobodne visine su ili velike (visoke hale) ili niske (niske hale). _ Usled velikih podnih povrSina, Sesto Je potrebno posebno reSenje osvetljavanja preko krova. _ zaititno - dezbednosne mere uslovijavaju posedne tretmane, funkeionalne 4 konstru- ktavne. KONSTRUKTIVNI_USLOVI vgahtev za slobodnim prostorom uslovijava konstrukticije koJe prebrodjuju (bez cen trainin stubova) prostor velikin raspona 1 razmaka, zbog Eega konstrukeije (naro- Sito krovova) imaju srazmerno veliku visinu. = Velika optereéenja 1 rasponi Sesto uslovijavaju masivne (teSke) konstruketJe- _ Velike povréine hala upuéuju na sontaine sisteme, Gestim ponavijanjem istih kon- struktivnih elemenata sa istim rasponima, na istim razmacima. = Visoke, a vitke, Konstrukeije traée posedne sklopove 1 reienja po pitanju stabi- Inosti, krutosti, sleganja i dr. - prirodno osvetijavanje radnog prostora moze da utiée na izbor konstrukciJe, sistema. _ Tabor konstrukeije Je Sesto zavisan od odredjenih estetskih efekata, koji se Ze- le postiéi tako velikim, Sesto reprezentativnim objektom (sportskim, sajanskim)- = Cesto su redenja temelja specifigna usled:udaljenosti konstrukei je, kosin 1 hori- zontainih sila, specijainih optereéenja. 573. Sam naziv PRIZEMNE ZGRADE noze stvarati pabund: da_su to obje kts visine Je- nog sprata, edutin, to’ su objekti bez Spratova,te pr: Zemljijati ce sto su'vrto VI- S0KI kao. sto su rpnoge hale-260 KOMUNIKACIONI USLOVI ~ Kod objekata namenjenih brojnoj publici komunikacije su vrlo znadajne, ali pre- vladavaju horizontalne (galerije, pasrele, rampe). ~ Kod industrijskih, privrednih, transportnih objekata, komunikacije su takodje zna- Gajne, one su namenjene prevoznim sredstvima: kranovima, transporterima, teretnim iftovima, konvejerima, Sto utiée na konstrukciona redenja. INSTALACIONI USLOVI ~ Kod veéine objekata prizemnog tipa, Sto zbog velikih povrina, Sto zbog tehnolo- Bije rada, neophodne su moge instalacije, posebno vetrenja, koje treba razvesti na velikim udaljenjima. To je lakSe nego u visokim zgradama, zbog visokih krovnih konstrukcija, gde se mogu lakSe provuéi kanali veéin preseka. ~ Cesto Je neophodno obezbediti kontinuirano prirodno vetrenje, odvod gasova, ‘ap: renja, dimova, osvetljavanje, Sto se povoljno ostvaruje direktno kroz krovnu kon— strukciju, poto je jedina iznad tog prostora (VIDETI POGLAVLJE: PROVETRAVANJE). TEPOLOGIJA Podela ovih objekata bi mogla biti izvrena prema vrsti skeletnog noseceg sistema, ali Jo3 vise prema izrazitim krovnim konstrukcijama, medju kojima postoji vise vrsta &ija svojstva omoguéuju vrlo velike raspone i razmake, samo sa perifernim, obodnim osloncima. Pa 1 medju tim konstrukcijama je doSlo do izvesnog diferenciranja u zavisno- sti od funkcije objekta koje pokrivaju. Na primer: Viseéi krov Je najvise kori&éen kod sportskih i sajamskih zgrada, kupole nad sajamskim, privrednim i kulturnim objektima, ramovske 1 luéne konstrukcije kod indu- strijskin hala 1 skladita, dok su 1juske naSle primenu u skoro svim nabrojanim obla. stima gradnje- testo se ove konstrukcije primenjuju me3ovito, na jednom delu jedne, na drugom druge, a ponekiput se na istom objektu medjusobno kombinuju. Polazeéi od Sinjenice da se zgrade - posebno ovog tipa,zvane PRIZEMNE ~ grade radi zadovoljevanja potpuno definisanih namena, ovde je usvojena tipologija prema FUN. KCIJI, sa nekoliko karakteristignin primera, poSto je tipologija prema konstrukeij prethodno veé izvrSena. Kod svih objekata ove vrstet oblik objekta, veliina, rasponi i raamaci konstrukeije zavise od TEHNOLOGIJE, odnosno od maSina, orudja i potrebnog prostora za obavijanje svih faza proizvodnje. 574. Kod industri jskih komplekss na oblik, veliginu, raspored, Prostornost te vor Turen objekata, 2n: Gajno utise vel tei na oruda te industri - Je | sana tehnologi jarINDUSTRIJSKG-PROIZVODNE HALE Za ave objekte iz ove oblasti, a nary dno skisdigne 1 energetske koriste se i izber zaviet od na ojanih paranetara, medju koJima ekonomski = vreaenski ims bitan znaéaj. Evo, pores (przinad nije prikszanth, nekoliko primera taky: | Se Val ke slasel priveetnin gels | tol paurllage objeter nates BPE Thanet, ote rote | Pebee vel tta siStne epreder Ro ge bit jou 114 wisehraana Bove nena og e1pe De Konzeink stuart oT ukLjestani u teneljet oT pronte grodo sine glavni I vap-tep PPT= 129 — 1D proste grede 577, Veliki je 4 izbor montatnih elenenata 23 91 ‘ste od prednapregnutog betona.263 or a 3) : [| | Le 2 \ s a Z {} it #430 __. pra _| v =Ramovi 500. Okvirne (ranovske) Konstruket je se takode vrlo esto koriste za nfske hale, s tim da mogu biti sa 2 TsMegloba, polurenovi, uglavnon od AB i1i drveta ili celika.Fradetke-B0 | |Sed krovoviwe as yf f \ oN - 190m = 2. Noses prozer- 584, Sed krovovi se mogu graditi { od montainih a3. jo” 4. aka grade elemenata koje nese grede vetin response vinsko plota od drvene vune usa’ 6 Meko Sto stvara hale sa velikim slobodnin pros torina, PVEVollaZ. Beton oi drvonih oplfoka” skeen ftekeUT ok OYDetalj_veze montaznih panoa fasade { krovaih nabranih 1 juski s Fabrika konzervi (ITAL.) gde je mon tainost u potpunostt zastupl jena: temel ji, Stubovi, grede, vodi= ce krana, fasadni pa- hoi, nabrani (2astak- Teas) krovni elenen ti, sve je montazno. Pozebni stubovi za kransku stazu 2603 Stetnih vibraci ja po montainu _fasadu. duzna facade (ber prozora) 588. Fabrika u Aalborgu (DANSKA) .Arh: a avnost u reéavanju celog objekta, uv os~ novi. a nareditann fanledn. ada nim materi ialom postize 2nacajan efekat.Ja u Guterstobu (SRN) fer, ruder, Rathei 3 8/03) 2Pr delu za Etampu, Selitns kons~ truket ja. 1 Fabeiia vantile uw Bets. Arhe B.Tinbatar {DBE 16/65}, Neophaden potoweno slobacen prostor za radionicy. Paprika nanestale Eraj Beta.Arht.Aubock (DBZ TO/ES). Kan~ _centeae! ja prostera proms nameni. ite pristupe halt. Fabetka BIG a Uber Hngenu (SRN) Arh. * Bliss Faz HP. Becker 3z.9/72) ME kanstrukes ja gevare nanent rane a te Fe E ___ no, “4ti A M100 Ty Laat =" fe VAAN oeare 18 Tpregovi Za ukruéenje Kod kranske stare, ITS protiv ud FRAT . ri kogenju —— - 4 2 fond heats a fea 594. Primers s2vedenih prizennih hala so Gelig= nom Konstrukei jon. Dosto “goresaole™ sieves osvetljavanje fies fase oh | Tari nasate tas gore, Eas Gole;ne nore biti pogodno, 595, Razne moguénosti primene retetkastih nosa- = Gaza industri jske hale. ghala sa kranskin spregovina274

You might also like

• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5820)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  From Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brene Brown

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1093)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (845)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Principles: Life and Work

  

  From Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (609)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  From Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1717)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  From Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (590)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  From Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1104)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  From Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (897)
• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  From Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (540)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  From Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2104)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  From Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (348)
• Bad Feminist: Essays

  

  From Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1018)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  From Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (474)
• Her Body and Other Parties: Stories

  

  From Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (822)
• The Outsider: A Novel

  

  From Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1866)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  From Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (271)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  From Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (122)
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  From Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (441)
• Brooklyn: A Novel

  

  From Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Tóibín

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (1947)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  From Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (401)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  From Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (4771)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  From Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2259)
• Steve Jobs

  

  From Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (808)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  From Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (98)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  From Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (266)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  From Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (4208)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  From Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1929)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  From Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (231)
• Yes Please

  

  From Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1902)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  From Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (234)
• The Woman in Cabin 10

  

  From Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2522)
• Fear: Trump in the White House

  

  From Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (738)
• Wolf Hall: A Novel

  

  From Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3811)
• John Adams

  

  From Everand

  John Adams

  David McCullough

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2409)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  From Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (74)
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  From Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (789)
• Manhattan Beach: A Novel

  

  From Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (792)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  From Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John le Carré

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (104)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  From Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (45)
• Ergonomija - Goroslav Keller PDF

  

  Document144 pages

  Ergonomija - Goroslav Keller PDF

  tekijac

  No ratings yet
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  From Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (137)
• Little Women

  

  From Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (104)
• Katalog Elegant Staklene Ograde

  

  Document92 pages

  Katalog Elegant Staklene Ograde

  tekijac

  No ratings yet
• Vizuelizacija Rasterskih Podataka Lasers

  

  Document172 pages

  Vizuelizacija Rasterskih Podataka Lasers

  tekijac

  No ratings yet
• Kingspan K5 Install Guide

  

  Document10 pages

  Kingspan K5 Install Guide

  tekijac

  No ratings yet
• Problematika Parkiranja Domicilnog ST Cevizovic

  

  Document85 pages

  Problematika Parkiranja Domicilnog ST Cevizovic

  tekijac

  No ratings yet
• Sns Kineska Pneumatika

  

  Document328 pages

  Sns Kineska Pneumatika

  tekijac

  No ratings yet
• Konstruktivni Elementi Zgrada PDF

  

  Document390 pages

  Konstruktivni Elementi Zgrada PDF

  tekijac

  No ratings yet
• Tehnoloski Postupak Proizvodnje Briketa I Peleta Iz Biomase PDF

  

  Document83 pages

  Tehnoloski Postupak Proizvodnje Briketa I Peleta Iz Biomase PDF

  tekijac

  No ratings yet
• Iat Rezni Alati PDF

  

  Document219 pages

  Iat Rezni Alati PDF

  tekijac

  No ratings yet
• PREZENTACIJA-vibracije Prirucnik PDF

  

  Document128 pages

  PREZENTACIJA-vibracije Prirucnik PDF

  tekijac

  No ratings yet
• Zbornik Radova Procesing 2016 PDF

  

  Document392 pages

  Zbornik Radova Procesing 2016 PDF

  tekijac

  100% (1)
• Prospekt

  

  Document199 pages

  Prospekt

  Justin Reyes

  No ratings yet
• Catalogo Reductores SEW

  

  Document558 pages

  Catalogo Reductores SEW

  Yosmer David Bolaño

  83% (6)
• Cevne Konstrukcije PDF

  

  Document33 pages

  Cevne Konstrukcije PDF

  tekijac

  No ratings yet
• Uputstvo Za Reduktore SEW EURODRIVE PDF

  

  Document136 pages

  Uputstvo Za Reduktore SEW EURODRIVE PDF

  tekijac

  No ratings yet
• Smjernice Za Projektiranje I Izradu Nizkotlanih Kanala Za Ventilaciju I Klimatizaciju PDF

  

  Document127 pages

  Smjernice Za Projektiranje I Izradu Nizkotlanih Kanala Za Ventilaciju I Klimatizaciju PDF

  tekijac

  No ratings yet
• Sistemi Ventilacije I Klimatizacije

  

  Document26 pages

  Sistemi Ventilacije I Klimatizacije

  Sasa Zlatkov

  100% (1)
• Ventilacija Ave 2014 SRP LD PDF

  

  Document64 pages

  Ventilacija Ave 2014 SRP LD PDF

  tekijac

  No ratings yet
• FNR Prirunik o Vrstim Biogorivima PDF

  

  Document205 pages

  FNR Prirunik o Vrstim Biogorivima PDF

  tekijac

  No ratings yet