Juzno-Slovjenske Narodne Popievke Chanso PDF

- ,
" .
. \~1~O-SLOV1ENSkE
o'
'JJ-
.
. . ~ '-
BAlODIl POPIlVEl;
(CHANSONS NATIONALES DES SLAVES DU SUD.)
--
vEĆiM IH DIELOM PO NARODU SAM SAKUPIO, ~:::~
..... ~
UKAJDIO, GLASOVIRSKU PRATNJUUDlSIO,

. . Oo
"
°
TE IZVORNI IM TEKST PRIDODAO
lE ':e. Š. ~Č.
u ZAG-REBU lSSl.
T l S K A R A I L l T O G RAF l J A C. A L B R Ji: C H.T A.
592593
f'J\ II O +
1< '\
v, t
.. 9
.....
EM A.R
IIURIYAH
_.e· .
.< :~:~; ~
~~~~:~d&V&telj ~. 8v~a§Jp~r&=v=&=p=ri~dr=ža=je=. tt
...'..';~
'.
~-
-
~
'"
.'
INDIANA l1NIVERSITY UBRARY
Digitized by Goog Ie
IV.
J SVATOVSKI POPIli Kim

'...,,
~
-.....
-
\
--.
./
Akoprem su svatovski običaji u glavnih stvarih II svih Slovjena na jugu jedni te
isti, dapače i u onih na zapadu i sevjeru, to se svatovski običaji ipak u pojedinosti znatno
razlikuju. Tako n. p. staraju se u njekih krajevih naše domovine leniti se želeći, dil. prije
jedno drugo lično upozna i traže sgodu ljubav si očitovati, a kada vide, da je jedno za
drugo, tada šalje momak koga iz rodbine svoje, da djevojku izprosi. U drugih opet krajevih
tako rekuć i ne s pada prositba na ženiti se želeće; roditelji bo ili rodjaci momka izaberu
po svojoj volji djevojku, te ju izprose prije nego li ju mladić vidio. Isto tako razno biva
sama prositba. U Hrvatskoj n. p. obavljaju prositbu prilično potajno, dočim u Bačkoj
momak sam ide da djevojku izprosi, i to skupa s gajdašem. Kod te sgode ide mladić pred
gajdašem , držeći u jednoj ruci nakićenu čuturu a u drugoj bić i dugi konac, na kojem
živoga kokota vodi. ČUtura hoće da bude znak veselja, bič znak moći, a kokot simbol
pjevanja i plodnosti. Isto se tako razlikuje i hod k vjenčanju. U Slavoniji moraju se pošto
poto svatovski članovi u crkvu voziti, ma i crkva bila samo sto koraka daleko od kuće
nevjestine, gajdaš i čauš voze se u posljednih kolih, dočim u Hrvatskoj, u Koruškoj pa i
u Župi (u Dalmaciji) svatovi svakako pjeŠice u crkvu idu, guslari (u Hrvatskoj) ili gajdaš
(u Župi) pako idu pred svatovskimi članovi. Jesu li mladenci iz sela, gdje crkve ne ima,
to S6 voze samo do onoga grada ili sela, u kojem se vjenčati imaju; kroz cielo selo pako
idu pješice. U Istri ne idu poslie vjenčanja ravno kući kao u nas I nego svatovi prolaze
cielo selo. U vojnoj krajini, u Bosnoj, u Hercegovini u Crnojgori i Srbiji, donesu prije
vjenjčanja koju zastavu iz crkve, te idu ili voze se pod barjakom k vjenčanju, pucajuć
neprestano na putu, a i pred kućom, gdje je svatovska gostba, pucaju vas dan sad iz
kubure, puške, ili mužara; što u Kranjskoj, a ni u Slavoniji ne biva. U Slavoniji, Bosnoj
i Bačkoj prosto je nevjesti kroz tri nedjelje dana svakoga mladjega muža, kojega na sokaku
susretne poljubiti u lice, a starijega u ruke, i za njezin poljubac darak primiti; što se u
Hrvatskoj, Kranjskoj Štajerskoj i Koruškoj nipošto dopustilo nebi. Godine 1849 vidio sam
u dolnjem Miholjcu (u SlavODiji), kako je mlada, opazivši njekoga podčastnika njemačkoga
regimenta na koli se vozeć, doletila kao munja pred konje vozećega se, te pošto je kočijaš
konje zaustavio, skočila je na kola te izljubi što je ikad mogla istoga vojnika. Taj nezna-
jući što to znači, nasmije se, nafrkne si brkove, te čekao mirno, što bude dalje. Istom
kad mu je kočijaš u kratko tumačio, zašto to biva, dade joj cvancigu na dar, misleći
valjda u sebi da ipak mora "feš" dečko biti, kad ga je takva Hepa snašica poljubiti željela.
Ovo ljubljene tjeraju snaše kao špekulaciju, a muž joj sam dopušta, da rok od td nedjelje
produlji na šest nedjelja. Zanatlije i drugi gradjani, koji za taj običaj znadu, te se u takvo
doba kroz selo voze, drže uviek sitni novac u pripravi.
Iz rečenoga će čitatelj uvidjeti, da mi nije moguće sve pojedine svatbene običaje
opisivati. Osim toga mislim, da razlike ove nisu baš ni bitne, te da ne spadaju na zadaću
ove sbirke. Ali da ipak njekakav pregled pružim, uredio sam pojedine pjesme tako, kako
se svatovi sbivaju. Tko se hoće pobliže ubaviestiti o svatovskih običajih, neka pročita opi:le
Luke Ilića, Mijata Stojanovića , Vuka Karadžića i druge, kojimi literatura naŠlI. upravo
obiluje.
118'.
1201. Na prosidbi.
Larglutto J= 60. Iz Ra.cvaroŠ8. (blizu Pečuha u Baranji).
Pjev.
Glasovir. {
~~~~Jg~~ - ~--- =-~~----- -~

~o-IO- ve-~~- ~
_ _ _ -=: -c~-
\ --
{
~~~=~ ~O ==~:~~:~~ ~-
~ -....-,="-1=--. _ -~-
: I___ ===t __
1'7
I
?:t
---===-=-=:-:-:-~~:-------=:..---- ~ -~--:::-=-::::..:..:::::==-------
=-=====-:..-=-=-=~-~:~ -:-=====::-==========-::=.::======:~-
Oj ti kolo veliko! - A kamo li do dvije. -

Što nas zoveš, maleno? A mi ćemo i silom. -
Imate li djevojak' ? - Sila Boga ne moli. --
Ima kolo veliko! - Sjever goru oblom i. -
Dajte nama do· d vije. - A za rašta oblomi ?
Ne damo vam ni jedne; Zarad vaših djevojak'. -
(Iz Vukol'e sbirke.)
t202. Junak djevojka.
Lento J= 56. Iz Slavonije.
~,~err~* s~f$~ ~~f~=~~Es=G--~~ij~~2ti'=~

I ' Rav-no po -Ije du - go i ši - ro - ko; ray - no po -Ije du - go i
-==:::::: :::::::=-
ši - ro - ko.
J 3~3;~ ~ F~~r~~-'~~I
- r-:::!~_~-"""_J-r ~ -.,..--"t~~-
l z -
--
..
.-~ -=~-
-=9 ~-
--- ~-
--1-
_ _ _ _ --11-4:'-.-
=<iii=+.-4II-r--------
.-r-!""-~~==--.--fi'-:-:::
~ J-oJ--~=t------.L
__ -'-_ _ _ _ _=:t::_
Ravno polje dugo i široko,

t- - - -
----r--~
-===r--
Borak raste gore u visinu,
-
Na sred polja raste vita jela, A jela se stere u širinu;

Vita jela nuz bora zelena. Pod njom igra djevojaka,
6
Sve su dive tanke i visoke. Baca sjenku na mlade djevojke;

Jer su rastle bora gledajući. To ne bio oblak nada. kolom,
Nad kolo se oblak nadvijao, Veće junak traži djevojaka.
(M. Stojanović "Narodne pjesme i pripofJiedke".)
do -le - će si - vi so - ko - le - ,
I: Doleće: I sivisokole, Kad ćeš me Gjuro bratiti !

Doleće Gjuri u dvore, I stat će vode Dunava,
Izlazi Gjuro k sokolu, I stat će draga. jezera:
I stade plašit sokola. Onda ćeš me bratiti,
Govori sivi sokole: Da tvoje svate prevedem,
"Ne moj me Gjuro plašiti, I tebe s Marom prenesm.
Doći će doba godine, (M. Stojanović " Narod1Je pjesme i pripoviedke").
t204. Pitanje.
Iz Slavonije.
Digitized by Google
7
itE~~-1~~FJc§E-J]~~~~~~
I p
lo - po - vi
"-=::::: ~
kad sva-to - vi do - dju ?
1205. Kad se isprosi djevojka.

Andante J= 69. Iz Srbije.
le!
{~
i
Zaran', Pavle, zaran', mili brale! Nit' joj gledaj vezene rukave;
za rana mi snahu prstenujte. Zubune su terzije šarale,
Kada budem u tastine dvore, Rukave su vezilje navezI e,
Kad izvedu lepotu devojku, A vence su kujundžije vile;
Ne gledaj joj vence ni ob oce, Već joj gledaj stasa i obraza,
Ne gledaj joj malene zubune, S kim ćeš, brale, veka vekovati.
(Iz Vuko"e sbirke.)
1206. Poruk liepe Mare.

Larghetto J= 60. Iz PetriDje.
8
U livadi pod javorom voda izvire,

Tud se šeće Hepa Mara, vode zahvaća.
Gledao ju mlad gospodin 8 malog brežuljka:
Grabi, grabi Hepa Mara, nitko ne pazi.
Ako l' hoćeš hladne vode, dodji u jutro,
U jutro je svaka voda hladna, studena.
"Ako l' hoćeš liepa cvieĆ8., dodji u poldan:
U poldan je svako cvieta bM razvijeno;
Ako l' hoćeš rujna vina, dodji u večer,
U večer je svako vino, Hepo rnmeno,
Ako l' hoćeš ljubit', drago, dodji u zoru:
U zoru se svako drago rado miluje.
(Is moje sbirke tekstova).
InačIca.
Spod javora vu livade voda izvira, Svaka voda vu juteree, mrzla studeM ;
Onud šeće Hepa Mara, vodu dofaĆ8.. Ako li ćeš zarad ručka, dojdi o poldan:
Dragi joj se z brega baca zlati m prstenom, Ar o poldan sa gospoda. za stolom aede;
Uzima ga Hepa Mara, na prst ga meće: Ako li ćeš rad lubavi, dojdi u večer:
"Oj prstenek i moj dragi, dojdi do mene !" Ar u večer saka duša svojom dušom spi.
Ako l' oćeš zarad vode, dojdi vu jutro:
(R. F. Plohl 'IIHru. nar. pjesme ipripOlJudke"
1. U Varaždinu god. 1868).
t201. Momče i liepa Kata.

Larghetto J= 60. Iz Slavonije.
~~:t~-~-~;-~1?4~F~~=i~r
~~mr=P=- ~-I;I_~E_ ...-c:::t- :3:_=-~-t:f E]?~6 ~~g f
~~ If
I U li - va - di pod ja - vo - rom vo - da iz - vi - ra, u li - va - di
~!-C':iE. -f5C:B~ ~~L~=~g-~

-:a~-~-::L-::j=-~--,-=- 1~-~I!-J rif I
{
~~:y tr=~~~ ~-ccct~ T~1f-~~
9
' ::tI=--=-..;;;;;::=::tc~7-
,lE:::
- , " tII--'-- r "- ~=h~=1'~----===-==--==--==--===
-tl-#-..t--l-""-
iC::tT==S==-~ --~ =-~--""--: - - - - - - -
------------
I pod ja - vo - rom vo - da iz - vi - rao
~'-A -~ :=='-=,gl Ifj ~=i=~=--=--====

J , ~- -_=::=E:_"' -2:-,
~tII r-t!=13 ====-==--==-...:==::==--==---
l~-~pF .EF: p -E=-l=l-

: - - .. ~-tII-=~
I -1
til
1il'I~11
~:::j
!
~-::::;
=;=~
U livadi pod javorom voda izvira. ; Jer u jutru svaka voda ladna studena;
Kraj nje šeće lipa. Ka.ta vode zahvaća; Večerom je ona mlaka i zamućena.
K njoj se momče 8 grada. baca zlatnom jabukom, Ako li je porad ručka, dodji u podne;
Uzima ju lipa Kata i natrag baca. U podne bo sva gospoda. za sofrom sjede;
U livadi pod javorom voda izvira. ; Sastaju se, divanušu, šale provode,
Kod nje stoji lipa Kata vodu promatra, Tamburaju, vince piju, pjesme pjeraju.
K njoj se momče s grada baca zlatnim prstenom, Ako li je poratl cvita dodji u večer;
Uzima ga. lipa Kata na prst ga meće, Jer u večer svako cviće lipo procviće,
Lipa Kata mladom' momku o\'ak govori: Ako li je rad ženitbe, dodji II jesen,
Ako s' bacaš radi vode, dodji u jutro: U jesen se dive prose, pirovi drže,
(M, Stojllno~'ić »Narodlle pjesme i pripoviedke" J
I n a (; i e a,
U livadi pod javorom voda izvire, ,., Uzmi moma ovaj djerdjan, moja češ biti",
Tn dolazi mlada moma, vodn zavata, Moma djerdjan uzimala, pak natrag baca:
Beogradu pod zidove vodu donosi, • "Nit tU tebe, lli djcr<ijan,\, okani me seM",
Mirko joj se 8 grada baca zlatnom jabukom: U livadi pod javorom voda izvire,
., Uzmi, moma, tu jabuku, moja ćeš biti". Tu dolazi mlada moma, vodu za vata.,
Moma je je uzimala, pak natrag baca: Beogradu pod zidove vodu donosi.
". Nit' ću tebe, ni jabuke, okani me se" u Mirko joj se s grada baca zlatnim prstenom:
U livadi pod javorom voda izvire, "Uzmi, moma, ovaj prsten, moja ćeš biti u ,
Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Moma prsten uzimala, na prst naliče:
Beogradu pod zidove vodu donosi, "" Oću tebe, i tvoj prsten, i ja sam tvoja"",
Mirko joj se s grada ba.ca zlatnim djerdjanom : (Iz Vukove sbirke.)
10
(Aj!) divojka se svatom nadijala, (divojka se) ""Aj divojko, draga dušo moja,
(Aj!) bašelovo j' polje nasijala, (bašelovo)* Je si l' mlada on dan trudna bila.
Nasadila j' kolo mažurane, Kad si mlada ove vince vila!""
I vila je vinca. od levenja, Ona njim je govorila mlada:
Od levenja i od kolonperja. "Ako sam je dobru vojnu vila,
Kad su došli gospoda svatovi, Nisam mlada truda ni vidila;
Ona njim je govorila mlada: Ako sam je hudu vojnu vila,
"Aj vi moja gospoda svatovi, Ja sam mlada vas dan trudna bila.
Vež'te konje v polje bašelovo, Zadji vanka, lijepa divojko,'
I sidajte v kolo mažurane, I dili nam vinca. od levenja,
Da vam dilim vinca od levenja Od levenja i od kolonperja.
Od levenja i od kolonperja" Oj divojko na tvoje poštenje
Govorio je najstariji svate: Tebi pisma, a nam čaša vina!" u
(Iz moje sbi,.ke tekstova).
1209. U OČ i S vat b e.
Andante l' = 138. Iz Budve II austr. Arbaniji.
~ ll~---f<t==::b:::::l-t
-,--&-::r=:;r-==.-.,-===
----8--.. -----
I ---;{--.----- {
r
- .D~-§~
- - =:::t= - -::=j;l-t;l
.-----
- :::j
-
~::::::::h-~
-..:==,j-,
ji,
- - ,.--
ji .-
:!
-11-
m{ - . - . - - --o- - -
I . Bo - Sl - O - če, bo - Sl - o - če, u Ši - rl - nu ra - sb;
'~=6-:::::t=1~-§
-8--411-"--.'-<11-
~-"--,, ' "
1- b- I tl
-!III-~4II- - f:-f-=:j.-
-i- --<==1§fl~
r='.- , ~-il--
~~:f ~ ~.. J:-~=3=b~--' _,

- -,,-,,--.- - - - - -
l -=-::---8- _~~t_
7" I
t;l~==. L-_J" :j.--==::::=:::j====1===---,
y..". y. y
Bosioče, bosioče, u širinu rasti j
Jer će doći, bosioče, starog svata vlasti,
Pa će mi te, bosioČ6, mlada potrgati
Oštrom ćordom, bosioče, po b'jelu kor'jenu.
(Iz Vukove sbi,.ke)
11
Moji rani vinogradi Od mladijeb djevojaka, Ti preleti preko Risna

Ni radjeni, ni gradjeni, Medju njima mlada Mare, Na Petrove b'jele dvore,
Bosiokom posadjeni, Ona vije tri vijenca: Te ti vidji, što besjede,
A ružiC',om zagradjeni, Jednoga mi bratu vije, Trepte li mu bandijere
Odtud ide mladi Petro, Drugi Petru vjereniku, Sve bijele i crvene,
Nema kuda konja provest', Treći mlada sama sebe, Igra li mu pred dvor kolo,
Provede ga iz daleka, Zlatom mi ga zavijaše, Vodi li mu majka kolo,
Iz daleka, preko mosta, Šajku ticu u vijaše, Začinju li sestre pjesme,
Preko mosta srebrnoga, Šajki tici govoraše: Vesele l' se tamo mene!"
Kad pod mostom žuber stoji "O Boga ti, šajko tico! (Iz Vukooe sbirkeJ
•I r==-E&=I::~D--~ J~i:~ ~ E==~

f cre8C.
J-j
I oj, go - lu - be, bie - li ba - ne, ti ne le - ti, nit pri - le - ćL *lt
==r--- F-_=-<0_,--a..~-
~
__ -----l~- ___- - ~~----!I. -l==i _- J l
- ~-.--Đ
- - j-t:=-E::---ij-'
,--\11--
- =~-_III-- - -.
-
--~-.§----+'
-!!t==t
--:-J:=r------\r=
~.,j
-
- -= :;==aI-==~ ==~
__
-i-l
1="--1:==.,---=-
-
I I If
{~ •
>-
~-n---:===~---
I ,.
411-411 =4i!--411-
:;::F'-t;;-"-"--"-"--·"-!i--";-lIi
>-
-·-J--L-r-~-~--_.J_J=E--
-
-:-r-;;===; r=::t-:
cre8C.
=ti-..- _ _ - - j - --E=----;-j- E---1--l--l---+--lll

~--l--l-
--l-
lij
-
~-=t:::
- ;-:::=i!----4t-
-::=...:j- ==~==
,;- =it iit iit ..:;it
Oj golube bieli bane, Ti ne padaj na livadu, U njih ima golubica,
Ti ne leti, nit prileći, Da ne gaziš nogom trave. Svoje majke jedinica;
I ne padaj kraju vode, U nas ima ovčarica, Ti ne mami lipu Maru
Da ne mutiš vodu krilom. Koja ovcam travu čuva; Od njezina biela d vora,
U nas ima golubica, Ne padaj na ove dvore, Od njezina milog roda.
Rad' bi čistu vodu piti; (M. Stojanović "Narodne pjesme i pripooiedke".J
.. Pjevaju pustoavatice a. i djevojke drugarice udavačine, kad će skoro doći svatovi.

**
Gosp. Mijat Stojanović pjevajuć mi tu pjesmu tvrdio je, da ju je ta k o čuo oko godine 1836,
ito zato ovdje napominjem, jer je melodija nalik na onu Dr. Demetra pjesmu II Prosto zrakom", koju
je Lisinaki desetak godina kašnje uglasbio.
592593
12
1212. Dar nevjeste.

Andante moderato flI = 76. Iz Osiek.a.
~
rall.
'#-4 - --B=~ rtt=
=-=---==--_ ~ 1=
_ =:tl~=t~= :i~E:j~~I~~~~j
p-===~
_ _-fl±~.!.-
l:::=--
1~4+~ - ---==:::: :::-=-
voj - ka
-fl.
pau - na i la ;all~u - da.
~~
~~J~~-~:Oi::j:!!=C~=----~~~I- - "
- j --::=jE- - ---::=::t:::::t- iII - iII - - t - - iII- 1II "t:: 19-
~f1J+ -j-":::::r- ~ -
---tt-fl
-~=+===i=r:~-
fr=t-;r p I ~-
~=I==j=l=- ~--=iš>-;-- =====--========
--------- "--
I:'=t..:::=;lr--I -::-t..:.r= - - - "- - - - - - - -
Hranila divojka pauna i labuda,

Pauna i labuda i siva sokola.
Došli su trgovci, trgovci Hrvati:
Prodaj nam divojko, pauna i labuda,
Pauna i labuda i siva sokola.
"Nisam jih hranila, da vam jih prodajem,
Već sam jih hranila za moje svatove:
Pauna sam hranila za kuma vjenčanog,
A biela labuda za brata rodjena,
A siva sokola za milog dragoga."
(Iz moje sbirke tekstovaJ
13
~I ~~=2;~- .. _E=,l.--=E=F
-d~~ -P~-
E-"""'--- t-
--I-::=r-- ~-
-:l-~=E~J=j-::E-=1--3:l=-----=:---=
!--"'--:=E--- --,,- E~·-:t]---
l~u ~a~-
j la - -:::- i -
.I~" -~--j r-::1-~ . ..=-

__
~4!-==f~---=_+:.z,.=--===I=-
::1t=:~
~ ======-:
--l-::::-:::t==::t---:::-----.:=::jt--- - - - -- ----.-------
4II=-t==-~=j. -=t.-::=-::1':::'=-1 -=:::::-:~-=--::~_=~-
~-,,=t:~.--:.:::::-l: - l - X i - ~=t:- :J-"- .t=-l'7.'--::1 -----
jI -:::--I--!p ---\;----., I ~ ,p-~'-'l--
l ~~ ---E-"-"=E-J--.J-~-
-
'-
:
::=:1=:...
- 1= ---
a--~61---3 ----~~-~~~~~
----E-
.:- --.. -... =::1=-=::t::..,-=r
==.r:.r=.;=t:=t::-::tc:;l---_
- ( l J - I ' - - , , -..... --51--
t-
- .-
r --~-
.~ --19·--
=t=-~
- -
Hranila djevojka lava x i labuda, Nisam jih hranila. da vam jih prodajem,
Lava i labuda i siva sokola. Već sam jih hranila, za moje svatove!
DodjoŠ3 trgovci, trgovci Primorci: Lava sam hranila za kuma vjenčanog.
"Prodaj nam, djevojko, lava i labuda, Labuda bieloga za desnog djev~ra,
Lava i labuda i siva sokola. A siva sokola za milog i dragog."
(Iz DežeZšćef)e pjesmarioe.)
~r"'h~-r~--~---~-1~'-------~~==~==~
-- ----=- --::::::= l:- -r ---.-.----------
~r
dje -- voj -- ka pA - va i la - bu - da.

j----- -~=~=-=~==~=-, --.J~~-=j- ----- --.-----------
----r-r---- - - ..-,,-r~-·-,,__-~.- -.---------
~L=-f=L ~::1 i=~T=__r=bf"=jt--c'----:==:C"~==::==- . .

---~~--t-~-~-r-t-J-r=+~+-~---------.-----
Hranila djevojka pa.va i labuda, Nisam ji hranila, da vam ji prodajem.
PAva i labuda i sivA sokola. Već sam ji hranila za moje svatove.
Došli su trgovci, trgovci prekupci: Pava sam branila za kuma vjenčanog,
"Prodaj nam, djevojko, pAva. i labuda, A biela labuda za brata rodjena,
PAva i labuda i siva sokola.« A siva sokola za milog i dragog.
(Iz moje sbirke tekstova.)
'" U Požegi se zbilja pjeva mjesto "pAva" ili "pauna" : la v a, kao lito je to i Deželić i Vuk za-
biljeiio, DU mislim, da je to pogrješka, jer je očevidno, da nevjesta hoće darovati troje peradi, a ne lava
i dvoje peradi.
14
Inačica.*
Ranila devojka lava i labuda, ""Idite odatle prekupci trgovci!
Lava i labuda i sivog sokola; Ja lava tog ranim kumu vjenčanome,
Njojzi mi dolaze prekupci trgovci: Beloga labuda deveru ručnome,
Prodaj nam, devojko, lava i labuda, Sokola sivoga tom dragu mojemu .... "
Lava i labuda i sivog sokola! (Iz Vukove sbirke.)
1215. Ista pjesma.

Iz Gradiške.
mf
hra-ni-Ia
-====:=- ::::=-- p
~~.---.~~
:I====f
-&~--~~~~~~~~~~~~~~
-~. I=JL-L...J..:~ -
l
12t6. Kad se vienac plete.

Larghetto J= 60. Iz Vrabča u Hrvatskoj.
~~ 1-~~--~~~F::-~=~~
mz=--~-==~---
:t\-:~-~ E~ ~D--D-=j=~3
.-=E=--~ ---=. - -==---v-=E..::1=--==- -----=---- ==p
I
rf
Še - ta - la se žu - ta tuj - na po mor - ju, še - ta - la se
~~l~~_~ -t-~==~-a==:f$--r-t~ F-r.==~~
JflJ"~=i ~ ~1ccrl ~r~ -1-1-1r -z ~ ,
lt11--i#it-..----.,/~- .--t=-----<-.-=-t-~~~
-t=F -- . -t-r r
=1:!.fl+ -..,....--==r=-..:.-----I==-"""'-.----=+=:t1=:::j:r-
:::::J1'-=----t~F
-.-
- . J , - --.--C==,--
--~F-- -~-~
t
-1- - l - - . J - -
tl
a
* Koliko ja znam, pjesma ova u Srhiji niji poznata te ju je Vuk bez dvojbe u Hrvatskoj čuo.
Zagrebački biskup Peh"etić spomiuje pjesmu "Hranila de,"oyka tri {ziva {zokolc" u svom djelu .. Sveti
Evangeliomi " štamp. u Zagrebu god. 1651.
lIS
~~~~
- ~
t:t. ~
:ts B
_-.=. ~==~=-,...",:;~~~
-~-"""--
J;I_ - - - - - - - - - - - - - -____==___~
---
I žu -ta tuj - na po mor - ju.
{ ~ -F-;-:=!=!=~.-----~-~
F'a=~~~~~-
- - I ·-~--I * l
L.l1-t-=~-----=J ±~-~-td=~f ========---=========
~~ -~t1 l d~
šetala se žuta tujna po morju;
=======
Dok dopliva!! dole na dubrave,
Nu zastane čerlenika jabuka. Tam zestaneš cele svate v cimeru,
Kamo ~ećeš žuta tujna po morju? U sredini devojčicu u vencu,
Ja se'šećem gore dole po morju. Ni na svetu ter na svetu lepšega,
Plivaj, plavaj žuta tujna po morju Neg je mlada devojčica u vencu.
(Iz moje sbirkt tekstof)u)
InačIca.
Iz; Žumberka.
Falila se žuta tunja na moru, To začula izpod venca divojka,
Da ni ništa na svem svetu ljevšega, Da ni ništa na svem svetu ljevšega,
Nego jesam žuta tujna na moru. Nego jesam izpod venca devojka.
To začula crljenika jabuka, To začula nekošena livada,
Da ni ništa na svem svetu ljevšega, Da ni ništa na svem svetu ljevšega,
Nego jesam crljenika jabuka. Nego jesam nekošena livada.*
(Iz moje sbirke tekstof)a_)
~
:;:::- p
I drQ. - ge, bajd - te dril gĐ.
{ ti§g~l~~~~;?~!==~=~---~=i:::jl
~j"'-~-~~~~~_~~ -==---=-J_~~: ~Jr~~~~
E::J ..~ ~ _ _ :;;._ 1= =
". Prispodobi pjeamu nFalila. se i:uta dunja" koja je pod bl'ojem 440, te k.oja. ~e takodjer po svoj
prilici svatovska biti.
18
Ha.jdte drage pomozite od rutice sitno perce, Apka bira i prebira:

Pripjev: Ha.jdte, bajdte drage, Od božura crvenoga. Nije moje oto cvieee
H8Jdte drt1ge Cvieće modro i crveno Nije moja ota Mara;
Našoj dragi vienčac viti Brala Mara sn deverom, Moje malo al' zamalo
Od trato!'a granatora, Nosi apki ga II krilo Cvieće tudja je ljepota.
Inačicll.
(Iz RuJeva. u Slavoniji.)
Od'te druge pomozite Tudjeg caku Č' ćakom zvati,
Pripjev' Od'te, od'te drOge A svojeg ču zaboravit,
Od'te druge! Tud.iu majku majkom zvati."
Svojoj drOgi viDae viti, Ne moj, drugo, zaboravit,
Sutra ču vam putovati, Uzdisat ćeš, spomenut ćeš,
U tudjinu za tudjina, Uzdanu t ćeš, zaplakat ćeš.'"
U neznano za neznana; (Luka Ilić nSlaf)omki obilaji" .J
1218. Kad se ruho nevjestino srebrom posipa.

Adagio 1" = 108. Iz Caftata.
~~ -~~~~-"-~--~-+-i-""""'-t--'~--!..-t--t--lTIJ
~_ -:-:: ::-
--.--Ii'--:c;;-
- - 1'"=-_14= --~-
-<.- "I--IJ
-- - - -,==1"'= ='-"'-:-: ----..- -4--..- -
- .....,;- -- ='2-:'-"'-
--::-::-~
-1#...--
~==~-::"" -
::.,~'-
--<-"I--I-l- - . _ - - --l •
I
1f_"tL
ml
* -- ~- --
Ajd - mo i - grat,
{ O - na i - mn
--- ~-- -t;/- -\-
r
- - - ::t-tool
ajd - mo pje - vat, o - ko ru - ha
hra-bra svo - ga., da joj !'ll - ho
-
ne - vje - gti - na.
sre-brom po - spa,
--~ --=-z=-=--~=,§=~?§:-r~==f-i=::j =Pf:! = ~~~

':'-8-= J=r-=.~--r-t= _,:-t- -=S - -s.:--=-~.:.-. -:::~=~-=
~::::''''t~==~~==:tl1@-:J1
:-~~==III =. '-~.:::..:.,= -(:1::::;
-m~ ~r-I-=:t-I-~--I---I-"--I ;--~-
..:;l
T-- -- - 1 -"'-"-1 -~I
~~- -::;::::;::-I=-'f-'f==.c-:t-f:_t-bi
{ :f!:::3:~
_-1t -
H~b-n·
Ii-~---I-==Ii==-~"=+ ---+-.lIi:liiL' --I*::iiC1=
c=v~==t c.V~Ct.Ef==-V=C~
-=It::A_~_1-,-. .J..----$--t-t-'f-~1
=-:-==:=::;:::::=jLIor-=!-::i.:-"1
L r:t7-=L~f)--C==~
Ajdmo igral', ajdmo pjevat Ajdmo igrat, ajdmo pjevat Ajdmo igrat, ajdmo pjevat
Oko ruha nevjestina, Oko ruba nevjestina, Oko rulJa nevjestina,
Ona ima brabra svoga, Ona ima brata svoga, Ona ima babu svoga.
Da joj ruho srebrom pospe. Da joj ruho srebrom pospe. Da joj ruho srebrom pospe.
Ajdmo igrat, ajdmo pjevat Ajdmo igrat, ajdmo pjevat
Oko ruha nevjestina, Oko !"Uha nevjestina.
Ona ima majkU svoju Ona ima sestru svoju
Da joj ruho srebrom pospe. Da joj ruho srebrom pospe.
(Jz moje sbirke tekstova.)
Oko skrinje nevjestine.
Iz Kona.vlja. (Igrajući pjevaju dva djevera. i dva svata.)
Mi igramo i pjevamo Mi igramo i pjevamo Mi igramo i pjevamo
Oko skrinje nevjestine; Oko skrinje nevjestine; Oko skrinje nevjestine;
Neve zove rabra svoga, Neve zove baba. svoga, Neve zove ma.jlru svoju,
Da joj skrinju srebrom pospe. Da joj skrinju srebrom po:>pe. Da joj skrinju srebrom pospe .
.. U Valpovlitini običaj je pri sVlI.tbi sljedećim redom pjesme izpjevati: "Pomozi Bože i gospo'.
H:l.j..ite druge pomJ:ilit~", Je li M,u'o majke ža.o," "Hajde M-\fO vei!erl!.ti"r "Odbila. se l!a.jita ladja od
brda," "Idu, !namII., svi 8vatovi," "Darujte ll.llS stari svate", "Obavi se zlatna. !ica." (Ilić.)
17

Oko skrinje nevjestine; Oko skri nje nevjestine Oko skrinje nevjestine;
Neve zove braću svoju, Neve zove drugarice, Neve zove kum' vjenčaD&,
Da joj skri nj u srebrom pospu. Da joj skrinju srebrom pospu. Da joj skrinju srebrom pospe.

Oko skrinje nevjestine; Oko skrinj~ nevjestine; Oko skrinje nevjestine;
N ove zove sestre svoje, Nevo zove domaćina, Neve zove dva djevera,
Da joj skrinju srebrom pospu. Da joj skrinju srebrom pospe. Da joj skrinju srebrom pospu.
Mi igramo i pjevamo
Mi igramo i pjevamo Mi igramo i pjevamo Oko skdnje nevjestine;
Oko skrinje nevjestine; Oko skrinje nevjestine; Neve zove sve svatove,
Neve zove dunda svoga, Neve zove prvijenca, Da joj skrinju srebrom pospu.
Da joj skrinju srebrom pospe. Da joj skrinju srebrom pospe.
Mi igramo i pjevamo
Mi igramo i pjevamo Mi i~ramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine;
Oko skrinje nevjestine; Oko skrinje nevjestine; Neve zove sve pirni ke,
Neve zove tetke svoje, Neve zove starog svata, Sve pirnike, i pirnice,
Da joj skrinju srebrom pospu. Da joj skrinju srebrom pospe. Da joj skrinju srebrom pospu.
(Iz Vuk~ ebirke.)
Dok Be ovo pjeva, svak po nellto mec!e na skri nju (mu!karci novce a žene i djevojke Tobu, n. p.
sahrani ce, ubru~iC! i t. d.).
t2t9. R a z lož b a.
.Ada jo J= 54. Is dol. Miholjca. •
g ~ru~
- -~~i=b3:F~ ~~e ,,- "-fl@Y;--ta§~
~---mr
-"'--~+=-"-Io'-Ey-~~r-
---- ---j
! ---- -- - --~- ---- -t- ----
Haj - de Ma-ro, ve - če - ra - ti. Haj-de, haj - de Ma-ro!

Tanburica .
f'~~
l '~~~.&. -§:t.
g ~::~~~~~~~~§~~~~2~!~g~
-·==E!.=~" I
tI -,.::::::=-;-r-_ ~
a aj e aro ve~el'atiJ Gdje 'i žeJa i kopala, Izidj ', Jaro, na dvorove,
Pripjev: Hajde, hajde Maro! I zimin u pripravila. Pa pogledaj k vedru nebu,
Najpotlanju večericu ; Majka će te požaliti. Šta ti rade sjajne zviezde,
A sutra će~ kod vojnoga. Sam se Pero zanihuje S mjesecom se domienjuju;
Vojno će te ukoriti: Ni od vjetra ni od sunca, Onako ćeš i ti Maro.
Idj' onamo večerati, Već od jada djevojačkog. (Iz moJe sbirke tekstova)
3
18
1220. Svatbeni kolač za plovana.

I
.Andante. = 69. Iz Novoga u hrv. Primorju•
(Aj!) Pomoz Bože, i divo Marijo!

(Aj!) Daj nam Bože popa redovnika!
Da nam bude svemu rodu dika,
Svemu rodu i svemu plemenu!*
(Iz mQj, soir," t,kstotJa.)
1221. Kod kuće djevojačke.

Allegretto J= 92. Iz Risna.
1iJ-=~-=-=-'-::h=i!~ ~----;:==::h--=:Er-::~ -:L~~
~~--;:_ ~--=t-~ =-!::::r=~ ~~tSg=e · ~~~
I mr O - sva - nu zvez - da na ve-drom ne - bu; o - sva - nu zvez - da
{ ~=*it;--F=kEE:~~e~-~~
~-~-.-J-~~ ~-~ - '"-11-~=I=!=:.-~
~I~.--- ~~~lgJ
- "
_:i=:::l_::l.:=::l==
-rt -rt -rt
-~---r ~J-4_=l
y .".
- - ----'
...
*U hrv. Primorju obi~j je, da nevjesta na dan prije vjeni!l&lIja u kući svoje buduće svekrve pelle
njeki kolai! za plovana. Kada mlada kolai! miesi, pjeva ovu pjesmu; kad je kolai! izpei!en, poiilje ga
odmah plovanu.
19
~~=D~sti~ ~;gg--~gj mm 1----

I "na ve-drom ne - bu.
~ ~-=!-~ r=i- ---=a:::=1~===t:=E -=1;~~ =:=--=====-::=
l
-~~ ~ - --~ -===t:=f-=--;----r--1
~~~~~~~J
-r -, - t ....;- ....;-....;..... 119-- -------
_
Osvanu zvezda na vedrom nebu, ""Jesam navezla, nisam povezla;
Rabar devojci pred belim dvorom: Nestalo mi je svile tavlije,
"Jesi 1', devojko, peškir navezla?" Svile tavlije i djuivezije.""
(Iz Vukove soirlte.)
1222. P O Z i v.
20
I
~
- "--
~~~P~~~
~
'--~~-6-
~j====--==--====-~
-- --6- -----------
nam ku - mu do - ve - - di - te.
I~~~j~ i-l- ~-=-

i
b.t~ • f--=---
~--u_-+--+=t= f-- -t:fr=(S -~~&
~=+:::::_--.=l===--~~
Na noge, svatski kume, kuma te zove:
I I
I
Na noge, mlad devere, snjaka te zove:

.
Darove je spremila, za svakog junaka, Nek se lomi biser grana od jorgovana,

Tebi veze košulju, do bieli članaka, Ti je primi, te povedi i našim poljubi,
Za ran' kume, za rana junaci, Za ran' svate za rana devere,
Za rana nam kumu dovedite. Za rana nam snaju dovedite.
Na noge, stari svate, neva te zove: Svi na noge, složno svati, veselje zove:
Što je s majkom naprela, netreba da znamo, Prijatelji spremiše i jela i pića,
Koliko sa svekrvom, idemo da znamo, Mi činismo od srdca, da smo dobra braća;
Za ran' svate, za rana junaci, Za ran' svati za rana junaci,
Za rana nam nevu dovedite. Za ran' po tom svadbu dokončajmo.
(K. Stankcvić "Srb8ke nar. pjesme" [posvećene
Srbkinjama] štamp. god. 1859. tl Beču)
U oči pira.
(Po sljedećoj melodiji.)
Boga moli lipa Ana, oj Boga moli! Igraju li divno kolo,
Daj mi Bože do dva dobra, oj, daj mi Bože: Vodi li mu kolo majka,
Daj mi oči so.kolove, oj, daj mi Bože! Začinje li ona pjesme,
Daj mi krila labudova, oj, daj mi Bože! Vijel' mu se svilen barjak,
Da preletim preko gorab, oj, daj mi Bože! Pred njegov! bieti dvori?
I do dvora dragog moga, oj, daj mi Bože! Boga moli lipa Ana,
Da ja vidim vjerenika, oj, daj mi Bože! Boga moli, umoli ga;
Je li lijep, kako kažu, oj, je li lijep! Dobi oči sokolove,
Je li dobar, kako hvale, oj, je li dobar? I još krila labudova;
Šta mu rade sad II dvoru, I preleti preko gora,
21
A do dvora dragog svoga. Pred dvorom se barjak vije, I još stručak ružmarina,
Vidje svoga. vjerenika, Nuz barjak je vito koplje, Čim će Anu nakititi.
On je ljepši, neg' Što kažu, U sried dvora usadjeno. Na vrh koplja žuta tunja,
On je bolji, neg' ga hvale; Na njem kita žuta smilja, Žuta tunja suva zlata,
Pred dvorom mu igra kolo, Kita smilja i bosilja, Čim će Anu darivati!
I vodi mu kolo majka. (M. Stojanović "Narodne pjesme i pripoviedke".J
Dobro došli mili gosti Oj bieli dvori! I bijele golubice,

Oj dobro došli! U dvoru je sve veselo, Oj i bijele l
sad u naše biele dvore, Oj u dvoru je! Kićen-svati i svatice,
Oj sad u naše! Šeću u dvore golubovi, Oj kićen-svati!
Bieli dvori otvoreni, Oj šeću u dvore! (M. Stojanović "Nar. pjeslne i
pripoviedke"J.
1224. Svatovska popievka.
.Andante moderato ~ = 76. Iz hrv. Primorja.
, t --:::::::::::::';-...,_
. . . -~~ /I~~-=~--~~...--=~=§=~-=::i1=-=~J-===========
---1-----',.1
=.;-.:.:_;:;-==:! -.:::-
-
-~--!1-
---
=-:=======
--,..----- -"""----
~~-. !<f-_.
--------
I r Oj, ča se o - no po-srid mo ra bi - li?
~I":\
I":\
~ . ~:::=:h-'-~~-~--r-~~-=l1----
- ==1 ,-=:r:~:~='=-FF~ ,9_i--~=+=1:i=-=i-~11--- ---
-.-1-.-=1=-.-1-.; - . - -.; -.=-I==~-J--""
~
{ .
I- I
~------=---c~--T==t=:j-----~g-:4==:f!33~========
I '-= I
~- _ _ -f--r-_--r.3f=I=-"--_-1II _-III - --------
..=:::::.~-----t- -r==c.=~f:~=-='-==l---- :=::1:::::::::1 ~ :::l=--- ' =-_--==::::::::::::::::-
I :.,.... I.J .... 7t 7t 7t
22
Oj. ČIl. se ono posl'id mora bili? Oj, na njemu stomanjica beU;
Oj, '~uli vali, al mladi mornari? - Oj, nit ju sprala majka, nit sestrica;
Oj, nit su vali, nit mladi mornari; Oj, nek je prala tiha godinica,
Oj, nek je ono mladoženja Ive. Oj, al sušila jasna mise čina.
(It moje ebirke tekstova.)
1225. Kad donesu barjak iz crkve.*

Anaant. moderato J= 76. Iz Riena..
f=
"~~j=F~==L----t::r~:::::!'I--~~=~~-;:~~::j'C::I:::::~~
- - ;::::Et====~~:':':::::Đ
~-'*~'i-~=-.,P::-~~----=--S-k===·=It:.,-
--------.....:- --~ ---
---"'-':; ---"'-':;-
I tf i - me Bo - ga, u čas do-bar sun - ce iz - te - če, sun - ce iz - te - če.
U ime Boga, u čas dobar sunce izteče, Doniješe domaćinu kitu masline;
čestito ti, domaćine, u dom veselje! čestito ti, domaćine, u dvor veselje!
Odlećeše, doleĆ9še sivi sokoli, Fala tebe, siv sokole, bio sa srećom!
(Iz VukQf1e 8birke.)
Na isti se napjev pJevaju i:
Kad hoće da polaze po djevojku.

Iz Risna..
U ime Boga, u čas
dobar sunce izteče, U ime Boga, u čas dobar sunce izreče,
Ajd' iz dvora, prvijenče, brijeme ti je, Ajd' iz dvora, barja.ktaru, brijeme ti je,
Konji su vi oseldani"'''' te vas l~ekaju, Konji su vi oseldani, te vas čekaju,
A junaci oružani, te vas gledaju; A junaci oružani, te vas gledaju;
Ko vi stio nauditi, ne dao mu Bog! Ko vi stio nauditi, ne dao mu Bog!
U ime Boga, u čas dobar sunce izteče, U ime Boga, u čas dobar sunce izteče,
Ajd' iz dvora, stari svate, brijeme ti je, Ajd' iz dvora, zlatni kume, brijeme ti je,
Konji su vi osel dani, te vas čekaju, Konji su vi oseldani, te vas čekaju.
A junaci oružani, te vas gledaju; A junaci oružani, te vas gledaju,
(Iz Vukove ebirk6.)
Kad dolaze svatovi po djevojku.
h Riana.
Prvijenče gospodine, dobro došao! Barjaktaru gospodine, dobro došao!
S vama došla svaka sreća i sam gospod Bog! S vama došla svaka sreća i sam gospod Bog !
.. U Srbiji, kao i u Ercegovini i II Crnoj gori, mnogi imućniji ljudi po selima. ima.ju lIVoje
~arja.ke, koje ostali uzim~u u na.ruč za. svatove, II Rienu pa.k II oči svatbe donesu crkveni barja.k,
te III njime idu po djevojku •
.... Oaed1ani.
23
Stari svate gospodine, dobro došao! Djever-baše, braćo nda, dobro ste doAli!
S vama došla svaka sreća. i sam gospod Bog! S vama došla svaka sreća i sam gospod Bog!
Zlatni kume gospodine, dobro došao! Vojvod-bde, braćo na!a, dobro ste došli!
S vama došla svaka. sreća i sam gospod Bog! S vama došla svaka sreća i sam gospod Bog !
Ko vi stio nauditi, ne dao mil Bog! Ko vi stio nauditi, ne dao mu Bog!
(Iz VukON 8birke.)
24
t229. Svatovska koračnica.

đ ~ ~I.,
.++..#: :- r:~ J""!""l"" I J"'!IIII~ll""'L.,.. ~
,... _ik ~-II........ .. __-::::a .. "......

r-G-$- ~ j'''"I-iII'=!~ -
J ll....l....t....
-
.==ff1-=uft ~
I.... iooo""""
. f
l . .11
r
. . ""
"fil'
++
"fil'
.ni .++ ... '" ,~
3=
II-r-
{.I""
.jII4L~ 1=
:,... :,...
~ .fIl4L./I-
I
! !
Opuka.. Momak, koji mi je tu poputnicu uz violinu odgudio, oponako je glasove .,bajsa",
bnmdajući ih kroz nOll, tako vjeiito, da bi i!ovjek - nsvideči ga. - zbilja. mislio, da. dvoje gude.
Imitirani taj bajs ovako je gluio:
m=l=tl ~m1t=UJ3:gmff~=ta=Ql
4
1230. Svatovska koračnica.
Andante moderato J ""'" 76. Iz Bosne.
Sva
. ..=-..
:---
=-
~-4tmwt
I. [
Opuka.
I =-
ova je koračnica bez dvojbe vrlo stara, te de po svoj prilici poticati od starih hrvatlkih
bandura. (Pudoroa, Meaeatrela, Trob&doures, Hofsluger.)
Goog Ie
Digitized by
J
1231. Svadbena popotnioa.
la Zilju.e doline
,- . II KOr11lkoj.
-.
.. ='" .
.1
--.-
·ft.
.- mr 'r- mr
Digitized by Goog Ie f
.Atld(JtUinoJ= 63. Iz Vel. Boriitofa. (PJeva učieelj I~ cl'lw ·.)
~]! LJ Q J I; ff:FP ~ rJ]

I mLUb_Ije - na vi bl'a-tjll, ka. ste ov - de sprs. vnB, sa - da po - sluh-nu - ti bu - di-
I l--- •
I
~~f=eg=~~§F--!ffE=EEr r· ~~
~te f ~
i-9
pri-prav - ni, od sve - to - ga hiž - tva .ho - će go - vor bi - ti,
{ ~~€F==t8i=f=~~~-=;
F- __ -;-
J==tit .-~-.-I=#.-~
.~~j ~~~
~-~~J=~Ef
rtl, ~r=~ ~ ~J@ .
va ko - ji mIa - di - ći ka - nu va - stu - pi - ti.
I .;~r4M~ I-~-==--==
l~~s _~~t= ~r_~_ _
~ _
E~-~===
E!::__ _ -~_ _
Ljubljena vi bratja, ka ste ovde spravna, I spasitelj kad je crikvu utemeljil,
Sada posluhnuti budite pripravna:, VrMnost sakramenta hižtvu je ud61i1
Od svetoga hižtva hoće govor biti, I rekal, da hte bit u njem blagoslovni,
Va koji mladići kanu vastupiti~ Ki se tako združu u lipoj ljubavi.
Sveti hižni savez sam Bog je odredil, Ali vendar mnogi srićniji bi biIi,
Kad je na početku on Adama stvoril, Da b' se u dibokom morju zatopili,
Koga je va rajski lipi vrt postavil, Neg da bez ljubavi preda oltar stupu,
I njemu na pomoć ženu je pridružil. I v-nesrićnom hižtvu pakal si zadobu.
Digitized by Goog le
29
Mnogi jesu nemi V bižtvo stupili Sada srdea. vaša i oči dignite,
I va njem do smrti v-ljubavi živili; K-Jezušu, Mariji ovako zdahnite:
Ali opet drugi, što su pretrpili, Hodi o Jezuše, bodi molimo, k-nam,
Koliku nevolju jesu podnosili!? Budi nam v stališu bižnom blagoslovan,
Mnogi drugi jesu dost suzic stočili, Pred sveti sad oltar skupa pokleknite,
I va tom stališu žubkak kruh BU jili, Vai zeleni vienac Bogu prikažite,
Dokle je J' višnji Bog od svita. odlučil, I va Božje ime va ružtvo stupite,
I njihovoj tugi konac je učinil. JezuAa. Mariju na pomoć zovite.
Zato lipo, mirno vi 8 kupa živite, A ča pak naliže vai ta staHA ružni,
Da vas blagoslovi, višnjega molite, Željim, da. bi bili va njem blagoslovni ;
I va ime Božje sad si ruke d~te, Ako vas pak stane kakova nevolja,
St.a.lnu si do smrti ljubav obećajte. Recite: Spuni se, Bože! tvoja volja,
(Ite moje sbirke t~a..)
Opazu. Sljedeći opis "Obi~aji pri pirovanju medju ugarskimi Hrvati ", koji doslovce i.!tampamo,
Dapisao je kolnovaki učitelj i urednik ~uopi.a "Seljak", Mihovil Naković, u. nailu ebirku ovako:
nObično i većinom dogadjaju se pirovi u zimi i to u meaopulltu, kada eeljaki obično imadu lIami
vma i mesa. Zaručnju iUe ei mladić ili eam, ili mu ju Ž6tle nagovoru, i neznam, kad bi ee lItatietika na-
pravila, ne bi li 8e u.ehllba, jlenitbe lIpraviti , i!enam dOlluditi morala! ar jedva Ile učuje, N. N. će Ile
leniti, jur letU t e te, uj n e s t r i n e, s u s e d e i k u m e kako pčele, i nanlu na mladića i nagovaradu
ovu ili onu, dokle jedna ili druga IVoj cilj dosegne. Ovakove iene su obično ali i pogibeljne. Joj, onomu
mladiću, pri kom ovakuva iena nij svoga cilja dosegnula; one ga ogovaradu sada da je ilIn, srdit, nagai,
da je pijanac i Bog ma ča joi.! drugo. - Kada si mladić uručnju najde, projde s dvimi muli, koji lU
mu uvjek najbliinji rodjaki (ujac, stric, krstni kum), vai In"etčano opravni, i to uvjek IObotu večer u a.-
ručnjinu kuću, da onde IVetčanu privolu zaručnje i njezinih roditelja primu. Ova svečanOlIt zove se
"u.ru&mje. I<
Dolazeći u uručnjinu kuću, postanu na sredini sobe i pozdravu njezine roditelje i lvi doke , koji
lIU kako i pri u.ručnjaku, njmni najbliiji rodjaki , i molu je za dopust, u kući ai poiakati golubicu, ka
se je simo u.letila I čemu liU si doprimili i golubca, koji će si poznat IIvoju golubicu. Pri vaem ovom u..
ru~ja nije nazo~i. Sada dojdu u.mumljene :lene, jedna u. drugom u sobu, i sačmu Ile oko u.ručnjaka
militi, a jedan iz med zaručnjinih IIvidoki ga pri vsakoj leni pita I je li nije to njegova golubica, a on
odgovori, da to nije. Na posljednje stupi u Bobu i u.ručnja. svetl!ano opravua neu.mllmljena. OVU u.-
mčnjak zeme u. ruku i veli: Evo je moja golubića. Jedan iz med njezinih rodjaki ju pita. A je li to
zaista tvoj golubac? Jest odgovori ona; i to je privola. Sada etoprv smll u.ručnjak i njegovi sprovoditelji
Setiti i po tom Ile naredi nagoda, u. tim Ile minjadu prsteni, a posljednji~ ali di dobra večera i u.bava,
ka Ile stoprv doniii , kada jur bili dan nastane. Pri odhodu preda u.ru~nja, bko vidljivi mak avoje
privole, u.ruČnjaku kren IVilni rubac, koji pak OlItane u.ručnjaku, ako zaručnja IVoju privolu prelomi.
- Prvi dan po nu.ruČ8nju" to je nedilju projdu obično u.ručnjici, ili kako se ovde zovu mladi6i II bljii·
Dji varoš, gde u.rul.\uja IVomu zaručnjaku kupi lipu umjetnu kiticu, iiirokim vezakom, koju on do pirov-
DOga dana vemo nosi na IVojoj kriljači. N~koliko dana pred pirom ide ba.bac (vabac, Einlader) nakitje-
Ilom luiljačom pozivati goste, koji lIU mu imenovani postali, med kimi je uvjek i ae1.!lki !upnik i Ikolnik.
Nij Ile joi§ nikada čulo med našimi Hrvati, da ne bi :lupnik i iikolnik na pir
pozvani bili. Venčanje ili kako ovdje vele "priručanje" dogadja se s-malimi iznimkam, uvjek pri
lIlVetoj misi, gde iikolnik pjeva prigodnu pjesmu, kako ovdje jedna sledi. Obed počne se oko 3-4 urom,
i traja vii!eputa do 7 - 8. ure. Po dovrilenom obedu beru ae darovi za mladiće, koji 8U raznovratni :
Ilovci, prate!, poaudje itd., i viieputa primi zaručnja dara ville od 100 fl. "Darovanje" u.poone vabac
glasom: "Rodi, Bojle, rodi! hodte aimo, koji ate va rodi!" što mnogo puta ponovi. Vsaki IVoj dar va'bcu
prikda i veli: Ovo daruje krstni kum. kuma, stric etc, ov pak opet preda dar atači1i (Brautft1hrer) i
povi ime darovnika, a stačilo odgovori: Hvalimo lipo na ovom daru; sluiit ćemo vam dokle ilivili
budemo. (Opet u.grmi vabac: Hodte iene od peći punimi lepi! ili kako drugačije kino.)
Na konou "darovanja" priWu u.ručnji prijateljice med velikom .Iom i grobotuim smiebom
veliku lutku, koju ona pograbi i pod stol biti. Jedva je ova bub u.muknula, jur je drngtl čuti. Cela
četa junabh se pribli lava ka.-kuc!i veselo pjevgJuć. Dobar vel!ar Bog dgJ! zagrmu viii 8 kupa i lltupu II
IIObu i prosu od zaručnjm, koji je sada iz njibovoga aveu. wtupil, "vrtanj" (vrt biIoga kruha) vrč
30
vina i tri tance. " To je na§a pravica, velu oni, k& nam je potvrdjena od visoke zemaljske vlade. Ve6inom
činu ov poeal i §aljivo. Govorač veli: Putujemo iz Bosni čemerni au onde puti; na naiu veli1r.u neari6u
potrio nam se je pri ulazu sela kolo, nemoremo dalje. Čuli smo, da je u ovoj kući kolar, koji ma takovo
kolo napraviti, da valja &a vaaku osovinu. Molimo vas hilni otac, pomilujte nas, dajte nam takovo kolo,
da neg k-domu dojdemo. Svatovi im prigovaradu veakojako, da to kolo nevaIja &a njihovu osovinu, da.
nimaju putnoga lista itd, ali madu li pomoći. Neki da im palicu i veli: valjda valja kolo .. ovu osovinu,
drugi drii ur u ruki putni list (koga si eami napravu) itd. Kada vrtanj dobidu , molu aruČDjab. ..
"angjelsku vodu" (vino) da si namoču kolo, da im se ne potare, i na posljednje .. tri tance, koji bi~
kratJi trajalodBeča do Rima itd. Vrtanj i vino odnesu si u krčmu, i onde ju potrolu; Vlaki momak ali,
koji komad vrtanja primi, mora u drultvo 1 litr. vina platiti.
Do sada je bilo vse veselo, ali najednoč postanu tuini otac i mati i arul!njica probledi i začme
SUJ16 toliti. Z&čto? Pri.pila je tIllna ura. da aaručnja mora saoataviti dragoga otca, Jjubemu majku i
milu bratju , ostaviti.tan, gdje su joj ooi zagledali prvi svitli dan njezinoga litU, da projde a-Djesinim
muiem u svoj novi dom. Vsa rodbina nju sprovadja. Zaručnja zeme sobom rozmarijom nwtjenu ftalu
vina i vrtanj. U njezinom novem domu primu ju zaručnj~ovi roditelji, i bratja. Zaručnja kuiDe vse po
redu i moli je, da ju primu za svoju kćer, &a svoju sestru i podvori je prviput donesenim vrtanjem i
vinom. Po kratkoj zabavi projdu opet vBi va &aručnji stan, gde je pravi pir i onde pleiu do jutro,
mnogo puta joli i cel drugi dan. Najpovoljniji muzikaiii na piru au Cigani, j e r o n i JI n a d u n aj-
bolje igrati vse hrvatske melodije.
Svatovi zabavijadu se cielu noć; ako gdo izmed svatovi pred dnevom spati ide, to mu drugi
svatovi iitogod iz kuće odnesu i sranu, a to si pak mora gospodar osloboditi &a novce. za ove novce kupu
si svatovi jutro slivovice ili 19anice. "
1234. Svatovska.
Anaattte C011
31
Selo sunce stiglo veče, Ustaj kume, ponoć ova Ne bi zviezde bile spore
Mjesečina meka; Ne miluje vence! Igrat' po visina,
A veselje bujno teče, Ukradi se od svatova, Kad bi bilo tamo gore
Ka' golema rieka. Da svedeš mladence! Evakih milina!
Po toj rieci od milina "Drkću grudi, gori lice Pa još pjesma kad zaori
Srce naše plovi; Dovedenom zlatu. Iz toliko grudi,
E tako je od starina Ne stidi se, nevestice, Nije možno bilo zori,
U srbski svatovi! Mrak je u vajatu!" Da se ne probudi!
NiSU svati umoreni Vino teče pjesma teče, Zora nam je razbudila
Putem ni daljinom, Kolo se okreće, Mladoženju B mladom,
Već svi lepo iskičeni Dika je naAa pored čaša, Svekrva ih izpustila,
Ruzmarinom, vinom. Slušati gajdaAa ! Iz vajata kradom.
Mladoženja. smelim okom, Kolo s' vije i koleba Sad medljanu daj rakiju!
Hitrolak:im gledom, Cupka noga sama, Mladenci doneše,
A nev~ tihlln krokom, Sitne zviezde s vedra neba "Dobru sreću!" svati piju
Stidljivim pogledom. Poigrajte s nama I Piju pa se smieše! -
(Spje1JaO J. Jovanoftć, "Pesmarica I." tl NOfJom
Sadu episkopska pećatnja, 1862.)
1235. Jasenje momku.

Largms,.mo J == 44. Iz Kostajnice. (Vrlo stari napjev)
,
Aj, r ---
- dom,
~ -
===--
re-dolU ja - se - njem ----
aj, re - dom, re-dom
~ ndom, ndomj~njem! Nikina majka najbolje,

U svom dvoru veselom, Koja je Niku rodila.
(Iz moje ,birke tekatotxJ).
.,......-- . ...
Digitized by Google
32
Opaska. Kada se zaru~nik, zaručnica i svstbeni gosti iz crkve povrate, ple§e se neposredno prije
večere kolo. Svriiv kolo pripjevaju njeki od mladjih gosti pred prozorom momku, tada djevojki a poslije
njihovim roditeljem gornju pjesmu, koji običaj "Jasenjem " nazivaju. Pos1ie piela baca mlada onu jabuku
preko kuele, (a djeca ju love) u koju BU kum i djeveri novac metnuli. lati je taj običaj i u hrv. Primorju.
1236. J a s e n j e.
Largo J == 50. Iz Kostajnice.
~ ' ~---=~=11
_-4 -1; ~-~.~=3=---
p Aj
~~=f!==E~:::3-:=3
-=:EJ _--==---==-~
re - dom
- - ,
rt Wo 113-- __ -::::::=3-
re - dom ja - se - njem - i =
{ ~a-gaC-irFE-
i"4J=__
p _ _
I !. U.-=l=i~~~
I -----= =-- I
rt-w-. rt
~~=n~-==t=;~~~
tr
~
-=:: ::=-
re - dom ja se njem!
-,.
Aj redom, redom jasenjem ! Otišće se SUDce od gorice,
U svom dvoru veselom, Liepa Kata od dvora svoga,
NiJona majka najbolje, Liepa Kato! ti nežali majke,
Koja je Niku rodila. U Nike ti bolju majku kažu.
(Iz moje sbi-rke tekstova J
1237. Jasenje roditeUem.

Largo J= 4~. Ir; Kostajnice.
f pf
re-dom ja- e-njem ; aj, l'e-dom, re-doru ja - se - njem.
33
Le sem, le sem hižni oča Ino tudi rado dajte. Bode zibko kupovala,
Ino tudi hilna mati! Le sem, le sem striei, ujci! Bode sinka l' nji zibala,
Le sem se pomikajte., IDO tudi cela !labta! Bode ~ prepeijana:
V jabelko potikl\ite! Kaj se bote spogledva.li, č.ez tri gore zelene,
Le sem, le sem brat in sestra Ko bi radi Bič ne dali il čez tri vode zelene!
K življenju pomagajte, Nevesti bo dnarjov treba,
(E. KoritkIJ .8~," phMi" stamp. u Ljub-
ljtJ'fI,i god. 1839J
t239. Kad sjedaJu za trpezu.!It

I
1Argo
. fl - - 50. h Kooavlja •
~
., mr --~-~-=-~--~
..=1=1-. ~~-~ @ft'*~ :!- w--
~-==tD
{
1;
r
Po-sa - di se, do-ma-či-ne, ne-ka ti je Wt, ne-b. ti je ~.
I " Me-(lju bra-čom i dru - li-nom vaz-da po-Aten glas! va.z-da po-Aten glas!
{~~-:t~~:1
~~~fu m !f1]~~~ v ~ : .,. .' T TT
Posadi se, domitine, I: neka ti je Wit: l Posadi se, stari svate, neka ti je čast,
Pripje'IJ. Medju braćom i družinom Tazda Posadi se, kum' vjenčani, neka ti je čast,
pošten glas! PO!!&d't.e Be, dva. djevera, neka vam je ča.st.
Posadi se, prvijenče, neka ti je čut, PĐ6ad'te se, 8,i svatovi, neka vam je čast.
(1# VukcH sbirke.)
.. Ovo 86 pjeva kad na pmx posjedaju la trpem. i to ovako: Najugledniji od gosti (n. p. pop)
pjeva: "PoRdi Ile domaćine neb ti je čut", a na to Ilvikolici pripjevajn : "Medju braćom i družinom
'razda poiten glall". -- Čim 8e rekoo "domaćine", ,.prvijenae", "atari avate" itd, doti ani ae gOllt sjedne,
do!im ostali joi !ltoje. Poito ,se je lIValr.omu od ,11I."nrih lOliti "posadi ar' pjeTalo, pjeva se mma ukupno:
II P4OIII&Ci'te M lITt 8vatQvi". - 2'.MiIa p9Illm ja&t. (K1itW.)
5
34
In8~icL
Iz Cafta.ta.
: Paun tica perje gladi krajem Dunaja : I Posad'te se, dva djevera, sa mladom nevom,
Posadi se, stari svate, neka ti je čast. Dva djevera, mlada neva, neka vam je čas t,
Pripjev: Medju braćom i družinom vazda Posadi se, prvijenče, neka ti je čast,
pošten glas. Posadi se, dolibaŠ8., neka ti je čast,
Posad'te se, mladi hrabri, neka ,vam je čast, Posad'te se, svi svatovi, neka vam je čast,
Posadi se, kum vjenčant, neka ti je čast, Posad'te se, svi pirnici, neka vam je čast.
(Iz moje sbi,.ke tekstoooJ
Tronjaka, babo, tronjaka ; Kudelju, dekla, kudelju i

Sekim, djede, sekiru; Bičoka, dečec, bičoka.
Kanticu, snaho, kanticu; (Iz moje shirke tekstova.)
Opaska, Ova se pjesma pjeva prije nego što sVl\t.ovi k stolu idu u kolu, i to samo 8vatovni
članovi, naime: dever, mlada, mladoženja, snašice, stareši ua i zasmvnik. Kada popievku svrše, vodi
starešina delo družtvo za stol. - Ism se pjesma pjeva i isto 8e kl)lo igra, i kada mlada hoće ostaviti
roditeljski dom, t. j. kada se oprašta. Kad sam pitM za značenje rieči tronjak, .nije nluod ni~ta znao reči,
nu Ferdo Rusan, koji je, prisutan bb, kada sam tu pjesmu zabilježio, mislio je, da rieč tronjak svakako
potiče od običaja stare dobe. kada su morale tri glavne osobe 8vatovah to kolo igrati. Da tronjak znači
ples ili igru, to potvrdjuje i Luka Ilić II svojih "Narodnih slavonskih obič"jih" (sIr. 211), samo što
ga mieia 8 igrom "Jastučak". U ostalom moguće je - a meni se to vrlo vjerojatnim čini - da S8
rieč tronja.k proteže na tročetvrtinB~u mjeru melodije oduosno Ila tri korake ijto se u jednom taktu prave.
1241. Jačka od Kananskoga veselja.

J = 69.
Andante Iz Kolnova Ugarskoj. II
~~f-1-=1- /I b!-=-~-k~-~-·~-=i=E=.T":= 6I-f:tl-61.-~ dP~-:ts~

61 -
---~F ~-=-= ~~:~~D:::F~ t=:B---p=~-==-_ _ ll _!::"1 -fl
~ ~
-~' II __I _ J__

II Sve - ti I - van pi - še v svojem drugom de - li, O d . Č d l
D' d bb' l K . G r l n - e se Je u - o sta - o:
a Je sva - a l - ~a. v ,~--!:...} - e - JI.
oo
~=F-'~-'~-
--fii""'".~ -+=-;-= _1-=411--
=::.a="-iIII-411-4II--r-4II-~-
~ -~-~~ ~==l=-~
=1-..= r-=~"'- ~~
-'- -==-i':=~=-f:E~ j ~~3-
fI->--lII- -+-,,--4II-
!~Wk--r----aE-D-::Jf ~ * ~
::.:.31'---=,,-11-111- fl
--1-"<- - -,
--rj--l/i'-
• --.- --- -
:j.- -
--rj-
- -a!-
r
I~ ____ t
=l
35
Sveti Ivan piše v svojem drugom deli, Kad su se naj ili, oni gori vstali,
Da je svadba. bila v Kani v Galilei. Oteu BOgll hvalu oni su davali:
Onde se je čudo stalo: Da je Jezuš milostivo
Da. j' zvode vino postalo Ziz vode učinil vino
V Kananskom veselji. V Kananskom veselji.
Onde gosti bili prelipi zibrani, Sveti Ivan 'zpeljal mladu zarucmcu,
Dvanajst apoštol ov bilo je pozvanih, Jer ju on pdpeljal prvomu svatskomu.
Jezuš i Malija s njimi, Tad se počne on 'zpričati,
Gosti su· se veselili Da će najpotle tancati,
Sveti Ivan onde za stačilo bil je, Drugi put si 'zpeljal lipu Magdalenu,
A ta Tomaš za stolnika bil je: Ter ju on pripeJjal drugomu svatskomu.
Ana. onde proročica I on se počne 'zpričati.
Sis družicO Magdalenum Da će najpotle tancati
Gosti jiU, pili, veseli su bili, Treti put si 'zpe\ja\ Anu proročicu,
Da su oni vino vse do čista. 'zpili. Ter ju on pripeljal tretomu svatskomu.
Marija sinka prosila, On se vstane van ziz stola,
Da b' učinil 'z vode vina' Ter se udre vred po škornja h
V· Kananskom veselji. V Kananskom veselji.
Stara1 se je onJa svatski starešina, A Filip si 'zpeljal Martu kuharicu,

Ča čedu onde pit poz\ana' rodbina? Ča je njim skuhala tu dobru supicu;
Jezuš odgovori na to: A Ivan sis zaručnicu
Ne staraj se ničtar za to V rukah drži pečenicu
V Kananskom veselji V Kananskom veselji.
Sveti Tomaš hodi, posluhni ti mene, Mar'ja Magdalena vesela je bila,

Napuni šest vtdric kamenih sis ·vode. Ar se je va tanci prelipo nosila,
šest ,tdric su napunili, . A Petar sis zaručnicu
Ter je nutar doprimili Va rukah drži flašicu
(Fr. Kurelac, "Jačke" str. 196-197.)
36
t242. QlevoJka dvori kuma.

.Andante agitato
,
J= 84. la alav. Krajine •
pak go - vo - ri
Oj! tt,ma dvori, gizdava djevojka,

Oj! kuma. dvori, II 8unaAce gleda,
Oj! pak pori ja.rkomu 8una§eU:
Oj I laglje, laglje moje sunce žarko!
l :Oj I nemojugla za goru zahodit : l
Oj! da još budem u majkinom dvoru,
Oj! da još nOlim vienac djevojački.
(M. Stoja'MfJić .Narod,. pjum4 i pri~lrAt ... .J
1243. Debelomu kumu.

Largo J= 46. hi Bačke.
~~~~-~~~~ U=~ !-§1

I mr Oj Zom - bo - ~ cie - le Bač - ke soo -ru, hej! Ka. - ži me-m,
I~lF-~=b~~~=E::j~~;;=:===---8;gJf-1:: '. =I
{I~-:-#.-~~=r~-r:: i~tttT-I~--.=a=3
I~-:r=~ I~~ J~ fFjt1! e~
37
~::
-- :'::=!'s--~---~::f';~--±g
"- -..
-- -_ -
- -- =_-l1li-,,-_
::b=._ --n-'"'- -..
h ---1"1- - - - -
- ...... -~-- ... ---
=::f':-=iJ- -
-:-fl ---., fl - -- -~"
- - - --
::/'!-~-g
,,-=-.. :-::-:::h~
_L--,j - - .
- - - - - --~
-~---- _~~
=.--=~
- 1IiI- ..__-fJ
---.-
I za no - ži - cu, ci - cu, mi - cu ja - re - bi - cn, a. - ke, fa. - ke, drž za. ja. - ke,
~LJ=j -;~=§ --i-t:-:::J --j -~ -t--1 =::C~=~-==l-~ _-~-::J
!l~-r---~=- '9- ~c=f=f5J~=-J-;~~-~=t~~
rFF.II=~ !r:t .•-!~jTcl='-4~ T~-il
--=:::=- J'Jj§~-Zi]~j=~=::f'; -:~=1~=P=a::~:=il_~~ij:~.
.-111- -- _~_....-..;;:-tII>-3._.~3_--=-,-~=;f-::l_. - r l - ; - - , -
~:H
.3::1
t pa po-pje-vaj ku-mu mo-mu, pa. po-pje-va.j ku-mu mo-mu, kumu de - b=-: - lo - mu.
lt~~ -~~~---
~_~!:~-~_7~mf~--m+I=~~-'~~UJ=:~i:r_·-·-=-:;-.---~d
{m. _--- ----- -E
---31
-=---_.--:==_-f--,- -
-19---------- '=--==---1::: -
1--_=- ~ =jIf =====--==-- --=:=!iL_ ~1:::--r-:7~- __
:........J I t-.J I \.J
Oj Zomboru, dele Bačke sboru, bej! Dja.volicu za. nožicu,
Ka.ti meni. zimzeieni, eicu micu jarebicu,
Gdje je sad moj ljubezni! Ake, fake, drž za jake,
PripjefJ: Igrala bi al ne mogu, Pa. popjevaj kumu momu,
Prebio mi švaler nogu; Kumu debelomu!
Der, der đjavole, dd -djavolicu,
38
Vukovaru, moj mileni stanu, hej! Oj Osjeku, živ te Bog ublb, hej!
Kaži meni i t. d. Kaž! meni i t. d.
t244. Djeveru ručnomu.
Andante sostenuto J= 132. Iz Babinegrede.
Oj, djevere, zlaćeni prstene! Da ga nebi sapalilo sunce,

Čuvaj snašu kO svoju sestricu; Dokle dodje u vojnine dvore.
Sad duvakom pokrivaj joj lice, Kada dodje u vojnine dvore,
Da ju nebi urekli svatovi; Provedi ju kroz bijele dvore,
Napajaj ju hladjahnom vodicom, Pokaži joj dvore i Umare,
Da joj nebi žedja dodijala j Dok nesvikne kako je II dvoru.
Čuvaj njena vienca zelenoga, (M. Stojanović IlNarodne pjestne i pripoviedlce"'.)
Opazka Ovu vrst napjeva zove narod "pomužki", valjda zato, što se u Slavoniji zovu radnici iz
civilne Hrvatske ili Primorja "muži"', dočim se sIavonskomn seljaku kaže scljak , paur ili poljodelac,
te što je narod u Slavoniji ove fele pojkah naučio od m u ž a. Ili se možda hoće tim izrazom reći, da lill
ovakovi napjevi BIL m o n a. p o m u ž k i?
Od tri vrsti od četiri, oj od tri vrsti! Mili dako, dragi dako!

Mili dako, dragi dako! oj mili dako! A treća je suha zlata,
Pjevamo ti bud veseo. Mili dako, dragi dako!
Veselja ti prva kita, A četvrta razgovora,
Mili dako, dragi dako l Mili dako, dragi daku!
A druga je bosiljkova, A peta je gore lista,
39
Mili dako, dragi dak o ! Darovao, duka.t dao,

Hvala, hvala, mili dako! Do {Zodine i dva dao!
Koji si DaS darovao, (M. StojanOfJić "Narodne pjesme" o)
Opaska. To pjevaju djeveruše skupljene oko domaćina svekra, pokle ga redom izljube u ruku.
Kad dopjevaju. on plati krajcaru pod imenom dukata. Kad dobiju dar, pjevaju dalje, i odu za kumova
ledja i kuma ljube u ruku i pjevaju i njemu isto. Tako i staromu svatu i prikumku, i mlado:tenji, i sva-
tovskomu kapetanu, i uzovnikom i obredaju sve 8vatove. (Stojanović.)
Oj svekre ba.bo, Biser se kruni Popij de, babo,

Biserna. brado! U č~u truni. Na dnu je zlato.
(M. Stojan01Jić 1'1 Narodne pjesme II.)
40
(Nastavka. tekstu ne imam.)
t248. Gajdaševa poskoćnica. *

Andante (flI = 69. Iz dol. Miholjca..
~
I
~::--!--"--
-------
-=::t'I-~~-
--.t=1I==1-=Jt---L=
f Sa-da dra-gl,
-w -_/"-'1-hl __t
-----
sa-da
~-
dra-gi
-*::::::j==~m:=--~::;:::::Fdi~
;--j=.-V-
-":-=-~--"--:i:
tJ-=tl- - -~
~--;; -w:I1..::::L:::::f?=
iju-bi svo-ju dra-guj

----
sa-da dra-gi
~i::-2--- -==-~~==4=r___ -=-=-r=-~ ~-:.~ I~ ~::j!iiii-~~- I~
__W:
'
~-C~ -~ i-I=B _~-=-'1~== =-! -; !3::.=g~='=1~~~
J
.~=:~~=---!==!~d~
l,~=--.i-1==--=--=~
-- ---
,=-=l~ r-E==!~
t=:j=~==D-'-~=~
_~"'
~l~==.-=--t=f=lr==iJ1B~1
~~_I
-~~~ r:-c~::::;;~=t~
______I_I_L~_____ r-r-- ;,;;;r-'--l--
'" Posli e objeda igraju mladji ljudi kolo ,Poskočnicu, kojom prilikom gajd~ii pripjev,. svakomu 1In.-
tovskomu članu nješto šaljivoga, nu kadšto i njeAto ozbiljnoga.
41
I
Allegro modl!rato ., = 10 .
dra-gu.
r ~~~~~~~
j ~~=+=i= - -11--'-'--...
!Argo J= 48. (Mitolog. sadržaja.)
~ oj -~
Iz Sriema.
- .,
-
- ' ' '- - -
-
(PO K.
., -
-
-
. -
Stankc;viću.)
Digi,izedbyGoogle ,~
42
43
Largo J= 48.
I
Largo. = 48.
Digitized by Google
.. ~
44
8va~-"" ......:"V ,. ..... ~... " " , ~ .. ..".".""#,.."..,. ..
----=
1" ,.. .. , , . .. 11' .. ."...... ,...
;;:-- ~.,jp. ~.,jp. • ;;:-- ~.,jp. ";- .,jp. • ----;.~.,jp. =--- ~ ~

f@~ff-!E3=EFF=~1F=f--rH~~-=~~~W3!-t?
-:~--=----==f- - -----=I:~----I-- -~-J
,~i=b4=-b~
1
rt} f ~ _~d ~1 J
45
--.... --.... p
. ~?F ±~_ ± h =r- ~ -==+=:.::.:.::......-.-=~-==t:::=.:l

-fIJ-~t-~1'"......
V V ,
--'--a _.....t
---:::::L:J---~
8~""'''''' ~ " ..... , .. ,.. ...,., - , . , ...",. ~ "."., .,.~---.~-
--.... ~ "'" ~ ~ --.... p ---.....---.....

~ -·~----r--""'II-fI.-III-·-lll-fI.- -,.--'!:-1II--fL _.
----T---r-----
• fl. ·-III--fLIII-·-lll-JI III
_FfE-f--wR-4=t-r=p.' i:t::J:=f~ifl:5~f q:::P"~6"~E:J::'
I
----F----3
: - f _ _J~ f~~rki- r;J

46
8VD----~,..,..~~~~-------·~·~-~~~--~·-~~ . .,-_#--.. .. .
~~.~.-,~
1@ :-:ff!fj-=~~~E:~Jj~~I~@~Jd:J:t=-@~~~i~I-:~=-Ji~~J
jI f - I
_ -II~-"'--11--
-I----t--I-- -
I I
- # 1 - - - . , - - "'--r--II---II- II -1--*---"'--11-
I
-----t---r--!l---·
- ....
- I cresc.
t - - - .... -r-T---I---.--
- iO.OO-I ff
II
- - ; ; t - I I - I I - ---I
-I-- -r--===l
-
I I • I .. I--t': s: s: '
( i===4-------
~-:----~ i-=~-----~---!:-J E=----------=-i e--b..-:::-~--~ ~: -~ ~---~
r r'::::t.., -------;.;;;..c==-t~----_-_~:::~--==--r- _-_c-___ -===--_~_ - ~
8va ~ •• _=~~ c::::; .~~i~~;;;.:.:~tT;: ~oco tr~ ______
Hi"j ~
i=-.,-II-~-II-II 11_. 11-_--"'--- ..
~
-*--.--
~
,;_11-_ -
r~ :e:t: • .fIL t:t: • .fIL
-L~-.-.,__I--r--.-_-r-I--II'-:: - r-r--+--II' >----,
~=r=r--=r:(f~~r--=--~r--r-~Fg-~ F·l--t------~--~=-I- -~
l~~-~=--1 t-t=~
~_--r-r- - f f ld==- t-'f l=j:
-!--t----t--c-.---t-t-t----
,-----t-~--------.
------
tr
t:~t:
______
• .fIL
tr
I ----------
--....
Ct: • .fIL t:
8va
t: loco
r--
Lt
---iIl-lIr-t:::~_
----j---r-
-
I~ i ~I-~I
-~-fIl-~L - - j -- - r - -
=-
EE=!:_--_=;r-g:=-~_--=o--fIl-,= -=t:_-t---=- ::r:-i=i=t--_-J=-=,---=!-31---==-=--=-__==--:::::-=-~-=-=_=

j~==-1===f='=I=-I;J~~1=-=--=--=-==
(b,=
_ .,
I~ _--t.-i---bi -i---i-~=~J---t=~=i=i=E~~J-~:h- --_t=~1-=--_
I ~-r--It-\i
-~~_:::-_ - ----
1Ii-.-.-r-I-=l---"- -r=S--J--~=i----~---- ____ _
--1-1=--- ----i-' !-'--r--~--I---------. -~-_--- ----------
Sunce je na zahodu, hoće da zadje,
*-'*
Iz dvora podje, u drugi dodje.
Neda je na pohodu, hoće da podje, Nemajka lepu Nedu u zoru budi,
Bratac joj Teja, pred konj'ma stoji, U zoru budi, u kosu ljubi:
Desnicom rukom za uzdu drži. Ustaj ne spavaj Nedo djevojko!
Pripjev: Teraj, kume, logora Svekrovi redom darak čekaju.
Preko toga korova, Nek stoje, nek čekaju, ja dara nemam,
Daleko je Mitrovica, Majka me tajom dala, nisam ni znala,
Gđi se kuha kiselica! Svekrovi deveri oprostit će mi,
A lie vom rukom na sunce maše: Ja majke nemam, ja dara nemam,
Lako polako sunašce žarko, Majka me tajom dala, nisam ni znala,
Dok seja Neda iz dvora podje, ("Srbske narodne pesme skupio K Stanković (POSti.
knezu Mihajlu Obrenoviću I.) što g. 1862. It Beču}.
47
~~,=-:t==-i'I-::j_::h-:::f:::=i__ :=t--=:3]
~~L~~_-~~-==--==-==:tI··--------.--- ----
I i ko - - lo.
J" ~:~t--r:-_~ _1,:C--~ -=~- ===

l~~-L -~Et=$Tr .~. ==~=.:..====-----. l __
Imam kolo i kolo: A mi ćemo na silu. Križn8. vrata otvoraj !
"Dajte nama do jedno. Sila Boga ne moli. Otvorena. s večera. ~
Mi ne damo ni jedno. Vetar gore oblomi. (Iz Vukove shirke)
48
I ja imam moju diku Dok ne prave ćupriju,

Belaj dude i Od dragoga kamenja
I ja imam moju diku, I od sitnog bisera;
U nje ima kćercica, * Kad ju pojdu voziti,
Nju mi prose svatovi, Neka kamen zvekeće,
Majka ne da pa ne da, Sitan biser trepeće.
(Iz moje soirlu tekstoMJ
Jes in moja lubica, V lani sen se ženim,

Koj mi dva terpiva, Ljetas me pa že griva;
Po dIli vkul\ ne pridava, Sen dobila možeju,
Po noči vkup ne smeva. Je hujši ko kropiva.
(Iz moje sbirke tekstova.>
:it Na takav ee način pjeva svaki stih, umetnuv: "ReleJ dude".
49
t254. Blagoslov.
---------
Pomozi Bože i Gospo, Ovakva kruha. sladjahna,

I draga sveta nedelja! Ovakva vinca rumena,
Da. naša draga Anica I ovaj vienac zeleni,
U dvoru ima svojemu Neka joj nikad ne vene,
Ovakve soli bijele, U domu zdravlje i sreću.'"
(M. Stojanović "Narodne pjesme i pripoviedke'" J
,= t255. Pitanje i odgovor.

Andante fl 69. Iz dol. Miholjca.
ti:IT~-:::=±:: -====E
__==-_E___
~:±_IP--==
-==::±: - -±f-;Lq:::r==S?=~-~=i~
~___::.:::::=::.E___ :lE=_ iII--=t=;=l;I--:::::l
I m5e li Ma - ro maj-ke ža - o,
{ I:~' ~gmjl;!4~7iB,'~~~~'~,~~1
~=l-::b J j-j--+--~±~l..--~--r-~-~~==-.-r=-~-.:!"==-.-d
l ;-- __ ...:-e==-:i::4I'_=t::- jII~:-~~::-"-~~.t=8:~-=-~ -=-i-. =t_c-r..,-=i:=:r---
t:::~l::t:_:::----p-_=t.~_:=:t:_~_~. ~----t...-
iLr~~~~::j
I ----I 1 -----I
'" OVIl pjesmu pjevaju djevojke prije nego što mlada ima poći u novi svoj dom, pletač pri tom
viena.e i mebluvAi ns. lltol kruha, IIOIi ivins.. .
7
50
~-~---=-~-==r~-=--
. =D==-- -~-
-=B-~-~
-=-- -. ::1 I=d Cl.::z -~~I;'\
--jooOI'-=p-== - - -~:- ----~-
-
~
==~-== .===----
===-===- ~
I što ti ho - češ poj - ti, što ti ho - češ poj - ti?
f~
~COd8.""--""'"
.- ---,- -=r....=c:.~--
-~- -~~3
",~---=:=r=::1==---:-~ -< ~-~=-=1==-~ ~=:::j-
-
-.-.-=c._-=---T=i-::L
-~~-+--~-.
~-e::~
- - .. -
-
I ===.j:
-,-
-r<'!'~-+--~-.
~-e:1 "-;J
-,~ -.::::r:ij
-~-
1 -,- - -,--'YJ ,-
--+-.-. -..
=::::J
- 1
~ ~ I I ==
l ~f -S~. ~ r,j~-E=,=.4=-J-sd~.j ~~3:::f~~
pp I
--~=r:::_fl_t_fl_ _=::1= ==L-=1

-fL _~=t:_fl_t==T...I~.
--::::Z::-f--r:-!-~
__ - -~-t-F-r-~-F~---
I -o--~-
, _ _ _ _ _ p -~
~
1 1
l ~-~-~-l~-=±~d----rj]j-=EE~~-~--31-----
I
~
;;;;=~::.~:::j- ='"'=-~~~-===~~
-.-
-
pp 1
~
~
J
1 - ....
Iri
i
I ~ II
:::::=-
1
=-~---3·-J-~-(O-----j::=jf?-~-f9-~-
- - - - - 6 1 - - --61--
.-=. J - -~
1
I
~:---=:J-~ -:::-::::-t-
~4e -
-
PPP
- --
--
=! t~..::j~=-
---
:::j
---
1
I
I
-
-P-j - - - - - - - - - -
:=====:=
1 1-----1
"Je li Maro majke žao, ""Šta bi meni žao bilo I tamo ću majku naći,
Što ti hoćeš pojti?" - Što ja hoću poj ti; Gdje ja hoću dojti." "
(Iz moje sbirke tekstova.>
t256. Svatovska.*
.Allegretto J= 92. Iz Vel. Borištofa.
*
Ta se pjesma pjeva poslie g08tbe svatovske, prilikom kada družice mladenke hoće da se li njome
o}roste, noseći joj kitu cvieća, narieiienu novci srebrnimi i zlatnimi, vrpcami i koječim drugim.
51
Dobar večer Bog daj ovde skupa spravni, A mojega moram sada ostaviti.
Od 'srdca željimo ljubljeni svatovi! S bogom mi ostante, bratci i sestrice,
Tebi lipa roža, ka si lipo cvala, Ar ću vas ja morat vređa ostaviti.
V zimi ino v leti v se na jednom cveti: Lipo ja vam hvalim, ljubljeni svatovi,
Sada ti je došal jedan rudi klinčac, Na vsih va?dh darih meni darovanih.
Ki ti je razvezal tvoj zeleni venac. Sad ja v Frankavi žitak dokonjavam,
Moj zeleni venac kamo hoće pojti? Iz rlibine srdca žalostno vzdihavam
VII. morje splavati, nikdar nazad dojti. Minihof Minihof, stalno mesto moje,
Ar sad mi je došlo 'no nesrićno vrime Kamo te me odnest čar do smrti moje!
Ko je meni vzelo divojačko ime. S bogom mi ostante, vsi mladi ditići,
Ar ću se ja seda morat odpraviti Ki ste s manum rasli kot mladi 'hrastići.
Va tuju tujinu, med ljudsku družinu. S bogom mi ostante, vse mlade divojke,
Tujina tujina žuklja od pelina, Ke ste s manum rasle kot sbirne konoplje.
Ka 'mi hoće biti moja domovina. S bogom mi ostani vse drago i milo,
Sada hodte k meni moj otac i mati, Ko si me v Frankavi najveć veselilo."
Za vse vaše dare ću vam zahvaliti. ''"S bogom sad odhajaj ti naša družica,
Pristupite k meni, ću vam se 'zpričati Ka si s Dami rasla kot lipa rožica,
V mojem zaručanstvi, v zadnjem divojačtvi. Srićan put, lagku noć tebi mi željimo,
Tuju ću si majku majkum zazivati, Od našega srdca tebi to velimo.
A moju si moram sada ostaviti. A ti, mladoženja, i ti se vzpomeni
Tujega ću ota otcem zazivati, 'Z te naše družine, ter joj dobar budi." "
(Fr. Kurelac nJaČke".J
Igrala se je Jabuka Jiduli moji svatovi,

Pred gospodinom na stolu, Trepće li zastav pred njimi?"
Igrajuć nakeI opala, n n Trepće ti, trepće divojka,""
Trem gradom vrata razbila, "Uglej se junak vu polje,

Čt:ltvrtom gradu obloke. Zvone li konjem potkove,
V' onom mi gradu nikoga, Mladim junakom ostruge?"
Samo mi jedna divojka, "".zvone ti, zvone, divojka.''''
Junakom svilu zavdala: n Trepću li snahom kitice?"
"Uglej se junak vu polje, "" Trep{:u ti trepću, divojka.""

52
~~ f~ ~~.~~~~3E!§~~~~~~~~~~~~
I va jed - na - kom cve - ti.
J~ ;-!=-;-!~-';--I------=:::::'::--
l ~ d=-~=-b~~~
..,; .,; T T ..,;
~_~?E~~~~~~~~~-=--=====
Cvala jesi, roža, Upo jesi cvala Da mi nažgež sviću i lampaš nebeski,
V zimi kot i v leti va jednakom cveti. Da srttno odnesem moj venac zeleni,
Sada ti je došlo ono tužno vrime, Kt mi je vas uvit iz samih pavenčić.
Ono tužno vrtme ko rožu odkine. S Bogom mi ostante, preljubljeni bratci,
Stoprv si počela na višinu rasti, Kr ste B manum rasli na jednom srdačci.
Ur će ti zeleni venac doli 'zpa.sti. S Bogom mi ostante, premile sestrice,
Rodi. bože, rodi, darki su na stoli Ke ste s manum rasle, kot 'z šipka rožice.
Darki su na stoli, otac mat pri stoli. S Bogom mi ostante, vi mladi junaki,
Hodte simo, hodte, preljubljeni otac, ID ste smanum rasli kot sbirne konoplje.
PreljubJjeni otac, preljubljena mati, S Bogom mi ostante, vse mlade divojke,
Poglejte dćerčicu, mladu zaručnicu, Ke ste small um rasle kot mile fiolke.
V zadnjem dtvojačtvi, v mladom zaručenstvi, Sada, mili otac, Bog vam sto krat pla.ti,
Kako milo plače i suze proliva, Na vsih vaših trudih Bog vaš platnik budi.
Premišljavajući smače svoja lica. Truda ino skrbi vam ne morem platit,
I tebi se molim, o mtsec preJtpi, Ar je sad kratak čas, da moram projt od vas.
(Fr. Kurl'1ar ".lalke." J
58
t259. Kad djevojka iz svoje kuće odlazi.

Largnetto J= 60. Iz hrv. Zagorja.
I L~~~
l ~~~!=+ ----'~~
Digi,izedbyGoogle ."- ...

54
Stojte nam veselo Majka za te pita, Kiticu bašeljka.

Pt'ipjev: Tako, tako Si li namorana? Poslušajte divojke,
O jana nina Ako san, al' nisan Ča svirale govore*:
Ninene naj! Ne grem se hvalečat' "Gojte kose divojke
Draga bratjo naša! Ni ljudem pravečat', Pojti van je od majke,
Bila Katarina Da imam ružicu, Za te tuje junake."
(Hrv. narod. pjesme izdala uprava "Nale Sloge"
U Trstu god. 1880.)
,.. U na§ega naroda roditelji I!esto savjetuju svojoj djeci, da slu§aju "I!a svirale govore" ili "kaj
gusle kažu." Tako mi je pripoviedala njeka žena iz Horvatov (kraj Zagreba), da se njeka liepa i bogata
djevojka ni tada jo§te pravo odlul!ila nije, bi li za svoga zarul!nika pro§la ili ne, kada su veđ sva-
tovi sakupljeni bili, da k venl!anju pojdu. Zato je jo§ jednom majku svoju upitala, §ta da bi l:inila,
pa §ta da mati misli, hođe li u braku Metna biti ili ne. Majka đe na to: ja ti neznam drug;>, drago
diete, van da sluW, kaj gusle kažu, jer one ti sve tajne znadu. Djevojka ode kumu, pa mu We, neka
se svatovi u red stave, da k venl!anju pojdemo , misleći u sebi, ako budu gusle nepovoljno gudile, da
đe na pol puta okrenuti. Svatovi idu guslari gude; sve je veselo, samo mlada je vrlo zami§ljena. Na
jednom stane, te zove kuma k sebi. Čuj, rel!e njemu, kaj gusle vele: "ne bu, ne bu nikaj dobro, ne
bu, ne bu nikaj dobro!", neđu da se vjenl!am, hajdemo natrag. Kum razborit I!ovjek, kaže mladoj: ta.
molim te, kaj znadu te male gusle, pazi na staroga bajsa (Cello), pa đe§ odmah istinu I!uti." p" kaj kde
bajs, zapita ona? Ta zar ne I!ujeli: bu bu, bil - bu; dobro bu(de), hajd napred, nikaj se neboj! - Pa
tako se je udala i sretnom postala.
Savjet, da djeca slu§aju "I!a svirale govore", izvrgao se s vremenom ulialu, nu ja sve mislim, da
je to stara, pa I!ak i znamenita tradicija na§ega naroda. Mislim naime, da đe se imati ova tradicija na ona
vremena svesti, kada su bili guslari, panduri (tanburaši), trubari (tronbadouri) kao pjesnici i ljudi od
velikoga ugleda i upliva pravi, ako ne jedini savjetnici naroda.
55
Lahku noć, na pomoć moja stara majka! . Ja se stvojom dragom na večerku spl·avljam.
Mi morama iti i vas ostaviti, Drugi zapope va v noči v polnoći:
I vas ostaviti, i drugoga ljubiti, Ja se s tvojom dragom na posteljku spravljam.
Dragoga, dragoga s družinom složiti. Treti zapope va na zoricu belu:
Sprevod, mene draga, do dvora mojega, Ja se s tvojom dragom ni naspaval nisem.
Do dvora mojega, do doma svojega. Da bi znala zorja, što je misel moja,
wAI ja neznam dragi, gdi su tvoji dvori." Ne bi ni svanula do osmoga dana,
Za moje ti dvore svaki znati more: Dok si ja dragomu košniju našijem :,
U mojih ti dvori h tri grma prušpana, Na desnom rukavcu . belu golubicu,
Na svakoj em sedi vtiček i slaviček; Na levom rukavcu beloga goluba,
Prvi zapope va : večer dober večer, A na prvom kri1cu sivoga sokola.
(Iz maje sbirke tekstova.)
1262. Ista pjesma.

Andante J= 69. Iz Virja.
~4~n~~~~~-
__-~_-_=t::!:_-_-_ , ~.t::i=---~- -
___._---;.
)1-.=======
-------
.0._
l dra-ga do dvo - ra mo - je - ga.
{ ~-Uz--l=--!=-··-r-=i=t-!=-tfl===~l
~ •
=j=r----j
:JCj: -1-
===~====t1-~~~-=--=--=--=
~~---
-t=~==ji-.-~- ==
-~-~-
-- ---'- . . - . -..- ..- -~ - - - - - - - - -

. 0
~ 4-~-4-
... .... y
I: "Sprevod mene, draga,

do dvora mojega." : I Kada se dva draga k večeri spravljaju;
""Kak bi te spreve1a, da ti za nje ne~malD."" Drugi zapope va na devetu vuru,
"Moje je dvorove lako poznavati, Kada se dva draga na sanak spravljliju ;
Moji su dvorovi 1iepo ogradjeni ; Treći zapopeva pred biel u zoricu,
Liepo ogradjeni s mi1jkom i bosiljkolJ1, Kada se dva draga skup se razastaju,
U mojemu dvoru tri grma brušpana, Skupa razastaju, kOlija obsedljliju.
Na svakoj em sedi tiček i slaviček. Pojdi dragi pojui, a natrag mi dojdi.
Prvi zapopeva na večeru u dobu, (Iz moje shirke tekstova.)
Digitized by Googlr
56
1263. Pri odlazku.

Lento J= 56. Iz Zemuna.
57
1~--"-=ilC~---1L=8-~" i-j-"
I§Z: !;J \il __ --J; E::.E-=-~- :;
:r-~~-±-,,--r-=-"'-~.J-
. ~ 1.1
.. --.::r-~=T:::3
~~t=~ I;I-!J_ "-:3 -\.1-- ~ .. - ~:::':3 -
I sa svil'cem je do-pra-tis - mo, Hm u ku - ću o - na do - dje, ža-rač tra-žit
~i 'rT=~==r:~--'-=fl'~.-=l.=-----=lE-= T=~!=r=§~ ~=-"l-:-=im::=--·~~3.:::f~~E~ ':=j==t

m._'" .. -" - t n-
j -.pr.... _- ... - ..-
- IP- 111-- -!il'
-r-- ~r--
- ..
-t-- 1-- ; - - -
-IP-"'-1IP "-'IP- - lP . " - , , - " -
t-r-----+---r- - r - - t - - .. - - - - r - - -
- ....
--r--·-~-t---r
lb. :~1- ;~~ I i

-o=~j- -1i~~i-_ -eJ ~d I
~_m ~-' =mt*~-~~-==§==---t~";.:...:::=--~--""""-~=:::1~

~
I
\
'-cr--- ..
--.,------
o - na po - dje,
--~J--+l--
. - ...-
- . , . - rr--II"- - - , , -
......
-r--,c-·-,..-.. - .. - - - lJ..-
-j.l----Iooo;;;r--~_e-
---l#-~-~
.
o - ja raj
- lj - -
daj
- I I l - - f l ... - .... -
-j;l- -,--....". ..
---'-
-- - - - - - - -...... -~--~- -- - - -
dom, o - ja raj
- r - -... -
daj
--""--
dom.
=- >-
rl'
l
:jS---._---;o--.r.--l~ ::::::j-"'-j-~" -~-~--;::::-r-+-..,-
I. .. - --S,:::;~'" ---~- .-. =::1L
-==.-~==,==- .- 'J--,-r:. - .. -
=-:=~~-"ti=I__=-fi:==-1-- - -
.. ;-.~-~-_:1~--1----; ..
~
J_ -'§-_-:-: -==""===--=,, - JI
-+-----'--!---+--r-- -(6.--·---1----....;;; _+_~::::=L:. . -J--,--~'=- --~--
1! ; l oo- =- i ~ I I~ L-.J I II
( ~ . -
r:;-
-_~-_Il--~
- ,. =1:-'"
----.,.--1"-- -f-------4-iII-E-"-..
-j:----
- - ------ - - - - .- - - - - - - - - -
_ _ _m - - - .! -
-E~----------;§i
---"'--1"- -.---~----
- - - t - > - - - t_-.--r- - - -"'-IP--
- --·---4----<--1--_1-
------I--~
- t--Cr=J:-:::::::t:=1----<--tI--t----.:::j-
y - - - - - - '-'!!t
~
Prostiti platno Jovina majko, Ostaše dvori kao opa1jeni,

Prostiri platno da šeće zlato Tužna svekrva sva iz{:upana;
Pripjev: Mi djavola dovedo smo, Pripjev: Svekar uze motičicu,
Sa svircem je dopratismo, Pa obesi kabanicu,
Čim u kueu ona dodje, l on tužan ode tada
Žarll~ tražit ona podje. Ćak do svoja vinograda.
Oja raj, daj dom; oja raj, daj dom! Oja raj, daj dom; oja raj, daj dom.
Ali besedi tužna svekrva: Ali besedi besna snašica,
Žalostni dvekre, šta si činio, Oštro besedi svojoj svekrvi:
Našto si tvoje novce trošio, Jesi I' kučko uranila?
Je si l' vatru naložila?
Novce trošio, svate molio? Je si l' fruštuk zgotovila?
Pripjev: Al besedi mladoženja: Je si l' ručak pripravila?
Majko, bit će t' naopako! Pripjev: Ja sam tako naučila,
l mene je izćušala, Dok sam bila još djevojka,
Dva mi zuba izteraia. A sad sam ja nova mlada,
Sad počimlje moja vlada.
Oja raj, daj dom; oja raj, daj dom! Oja raj, daj dom; oja raj, daj dom.
t265. Kad odvedu mladu•
.Andante J= 69. Iz Ribnice u Kranjskoj.
~I __ -=. . . _
-I{J-".,e::.~-----r---.~--t"'"-j-----I----,r=---f--1--';'-~)
-~--'--I - -- ---iii"'! / - - - -... -
~-~-
=-....,3'-II_~l:---"I'-"-II-
,,- -til - ~--I --_1- - -~ --I --+-
fL=-(II.-.. '-li-t:::.. II-II-.-...J- ;- -, :.:.1'=1-l1li -;-
-==t;;J:=---=~- ===~-~ -t-;:::=~=-:..::::::~_ -~-=-_=
f. ..-
Le preč, le preč od hi - še z njoj da. ne - bo pra - ga bla - ti - la.
~ ~]:i
-"+ _~~.-J~-j-~-1--r-~-_~--~----
-
- -:;;- ~m.-r.'- -.- .• ~- --<--"1-
-11-.,,-"-01- - --- .--~--.
..
. ......; -~~ ..... -~-"1-- -l'-~t
--r-""'--==1~"-!--lIm-+-,-4--;--1.-<
-111---<- '---"E- lIi ---<-'-3 '-~-"-{fI=,,-
( - - 11----41...;::.
- .--=-..;-'--'Ej- --·fI- ;;;;;;- .!.----1-IIJ- -"-11-- --!El-4III- - ~-.- -j-!..
- - - I P - -'-11-' ----,,-... - -t*--,,- -11-,,-- -,,-.. - , , -
I. -- I -,I
--fl=" - -fl-,,--
I i i
\ - - ---
\~j,!4t---l-c"';--J~--I-cJ_J_-lc-~-==r:--l-J-u-n-c-"C-4!--1"--J
, fl I I I I 1-"4 -4- 1:'\
i'~.[O!'=l I-=.-~';;"- --.;;"-=I-::"~~--::1-::-:JI-~~==I-::" _~~=iI=--'=I-::(6.--lii-=::..J

~::.Lf_ - ... - , ll" =I-"'~-I-=!i·-{fI--L:--'-T
r;,r--'--p" r--1llliit- m
1L
-
' -.I-,----=rT--t----3J
-~-+- I --+----
'" (Nastavka. tekstu ne ima.m). 8
58
t266. Kad već polaze svatovi.

Andante J= 69. Iz Srbije. (Napjev po Fr. Mi,.eckovom nacrtu (1815).
~~#~e~-~_~~~__ ~~-=~~ 5=J~=~G:=~ ~~ -lgj) =-

Od - bi
~l'l=± ~Hc.:k;-~ -L'b

-r-=-
se gra - na
-"~=~~il =l-I I
c-~~..,=t=r~-~~~.-
od
1-
jor - go - va. - na.'"
1---
I
[if-_=1L
!.>_ J Ic-l-dltJ
~
__ <f1-L=+=--= _ =+=
I
~~-.>1~=~±-.=-_-d
-l=-.s>--""=-F- -I--t-- ..... -
e1lif-e-;$i'--!=:::::t9~-t9·--_ --61--::;;;;r'~'
+-==r:=+===--=--==-=t/ii--
t:.::::j:"-=
-
===---== I
Odbi se grana od jorgovana, Od predje zvati, košulju davat',
I lepa Smilja od svoje majke. Dok nisam stala uz milog kuma,
Od svoje majke i od sveg roda. Uz milog kuma i uz devera,
Vrati se, Smilja, majka te zove, Dok nije bio prsten na ruci,
Majka te zove, košulju daje - Prsten na ruci, venac na glavi.
Bila me, majko, od predje zvati, (Iz Vukove sbirke.)
59
t268. Razložba.
Largo J= 46. U Valpov§tine.
--==:::::::: :::=--
o - ba - vi se zlat - na ti - ea o - ko bra - sti - ča 1
Obavi e zlatna žica oko hrastića. " eć jc ono lipa Mara oko momčića.
~ije ono zlatna žica oko hra tića, 'i~f' (('kstn ne zOA.de tamo§nji narod.)
Inari('a.
Iz gomjcf,ra Pl'imorjn.
Povi1a se zlatna žica iz \'edra ncba. Povila :(' zlat.nu lica iz v dra neba
avila e mllom kumu II "il'nu nedl'll., .'avila sc milom \ckru II svil na nedra'
To ne bila zlatna žica iz \'cum neha, To Ile lJila zlatna ii 'Il. iz \' dra neba
Već to bila lepa. Ruža od dobra rodu. rCt to bila Irpu RllŽa od uobra roda..
(Iz VI/kore sbirke.)
1269. Ista popievka.
54. Iz YlllpoVdtillC.
Odbila se šajka llldja ou brda ~

Oj tako ćeš i ti Maro od rada.
60
t270. Na oprost.
Lento ~ = bG. Iz Vulka Proderštofa u liopronskoj županiji.
-~~3
· .~. - - - ~----
_~~~~~~==~3
od sto - la tlo
1 -
Prostrla so zlata žica Vino črljeno. Moga bratca gospodina

Od stola do vrat; Vsa rodbina j' oko stola Nikrlir vidit ni.
Po njoj teče kaplja krvi, Ter se veseli; (Fr. Kurelac "Jačke u br. 651.)
Ina~lce.
Iz Risna.
1. Odvila se zlatna žica od vedra neba, 2. Odvila se zlatna žica od vedra neba,
Savila se prvijencu oko klobuka; Savila barjaktaru oko barjaka;
To ne bila zlatna žica od vedra neba, 'ro ne bila zlatna žica od vedra neba,
Već to bila dobra sreća od mila Boga. Već to bila dobra sreća od mila Boga.
Cast da ti je, prvijellče , i crveno vino! Čast da ti je, baljaktaru, i crveno vino!
Popij i tu i drugu, da ti obje probudu ! Popij i tu i drugu, da ti obje probudu !
(Iz Vukove sbirke.) (Iz Vukove sUrke)
Dlgltized by Google
61
1271. Kada putl\iu s djevojkom.

Andante 8o!denuto J= 63. Iz hrv. Primorja..
~ ..
_.-=-=-2!!iii
_r..~
~~~
§ :==
__ -= -
=E::. ,-It
___ ~ ~g--
lt!4J-=
__ _ ~ I '~!::E
.~. ._3i_ -_. =l-=1--=-::t=
~
4=
6J-tI
rn
I ~- -
\t_-mr :J" , __ '.- =-

-
_I -:- -
~
'~'~-E:f"":"""'!'-=t--=CC_~_t ::j_~_t___
'-4-j - '.- -,
___
r-·~r I
F_ ... _ 1-
( ~_.1::=-. .--.1; ~==S-4
"It ___ "It
~__ F=-w_-=E~-'l:~-=:=E--~_
"It - - ' •
~-
--
Igrala j' zlatna jabuka; oj, igra.la. I Za.dru gradu nad morem.
Po lipom stolcu gospodskom; oj, po Jipom. Kuda će ti svati prolazit?
Pllla j' divojki na krilo, Ča ćemo tim svatom darovat'?
Razbila j' vrata. trim gradom: Junakom pisan' košulje,
Trogiru i Šibeniku Divojkam šaren' mahrame.
(Iz moje abirke tekstOfia.)
Inailica.
Iz gornjega. Primorja..
Igrah se zlatnom jabukom Prosu se biser po perja,'" Ne kup'te biser po perja,
Po polju po mjedenome, Savi tle paun od neba, Jer sam djevojka vjerena,
Po guvnu po srebrnome, A paunica od polja, Vjerena, nepovedena,
Odskokom skoči jabuka. Da kupe biser po perja. Pak mi se hoće darovi:
rđara Budvi u vrata, Mlada se Mare moljaAe: Svakome svatu grinjica,
Salomi vrata 11& dvoje " Paune, moj mio brate! Starome svatu i dvije."
A ključanicu na troje, Apaunice, se8trice! (Iz Vukove ./Jirlu.)
1272. Kad idu svatovi s mladom .

.Andante so!denuto J = 63. Iz Otočca..
*
- --~~-=-+~---m~-~~~~
~-"==D:PĆ r-=~-4P- - - . : -~ - ~=:a
·--D ~ ~ --- -- ~~ -==-~--
! , f
l .
I Mi -li Bo - že (je - le), mi -li Bo - že (je-le), O . . .
"
l' Bo - že (j e - l)
ml - l e ču - da va - l'1 - k o - ga. JIJ - na, nl - ne
I~' -!
~r;--
=t=- ---=- ~~=J=~
-~I I -1-,-, A-
-1
l ~-!=-== :A=gB:=1==t=EfF3==d!~- ~-r~=fj
'" "Po perja" znači "po tra.vi" ili upravo "po liliĆu" ; jer kao ito Ile kod nu kale "pero luka"
tako se onamo zove svaki liet "pero". Vuk,
'--..-
62
I: Mili Bože (jele): I čuda velikoga Eto jaAe šestdeset ajduka,

Pripjev: Ojajna, nine na, I pred njimi Mijat arambaAlI.,
Jabuka zelena. .
Gje pod jesen (jele) gora oblistala, Pripj.
Govori im mladi aramba.ša.;
"Boga j' vami gospoda svatovi,
I u gori jabuka cvatila. Volite li glave izgubiti,
Kroz tu goru nitko ne prolazi, Ali dati lijepu djevojku?"
Nego jedna gospoda svatovi, uMi volimo glave pogubiti,
I med njima kičena djevojka.. Nego dati kićenu djevojku. !Ill
Pod jabuku sjeli večerati, A govori mladi arambaAa!
Na jabuku barjak naslonili, "Držte sablje, odsecajte glave l"
Al jim veli kićena djevojka: Kad to vidi lijepa djevojka:
Boga vami gospoda svatovi, "" "Prokleto vam materino mlieko,
Tiho jaAte, tiho besedite, Što ste moje svate pogubili."""
Ova gora nigda nije sama, A govori Mijat arambaŠ8.:
Al bez vuka ali bez ajduka. "Nebudali lijepa djevojko,
Al jošt ona reče i nereče, Ti si meni i sudjena bila...
(Iz moje ,birke tekstOfJaJ
63
"Obazri se, lepa Cveto, majka te zove. a "Obazri se, lepa Cveto, bratac te zove,"
uNit' se mogu obazreti, nit' odazvati; ""Nit' se mogu obazreti, nit' odazvati;
Zanese me konj zelenko medju svekrve."" Zanese me konj zelenko medju deve re.• "
"Obazri se, lepa Cveto, otac te zove." "Obazri se, lepa Cveto, seja te zove."
" "Nit' se mogu obazreti, nit' odazvati; ""Nit' se mogu obazreti, nit' odazvati;
Zanese me konj zelenko medju svekrove" " Zanese me konj zelenko medju zaove." "
In Xl
. Ilc ea.
(Iz Vukooe sbirke.)
Iz gornjega Primorja.
1I0brni se, mlada Mare, majka te zove." "Obrni se, mlada Mare, braća te zovu. 2
uNeka zove i prizivlje, sad Demam kolje. ,,"Neka zovu i prizivlju, sad nemam kolje,
Odnese me Bog i sreća Jovu na dvore."" Odnese me Bog i sreća Jovu na dvore.""
1I0brni se mlada Mare, otac te zove." "Obrni se, mlada Mare, sestre te zovu."
""Neka zove i prizivlje, sad nemam kolje, ""Neka zovu i prizivlju, sad nemam kolje,
Odnese me Bog i sreća Jovu na dvore."" Odnese me Bog i sreća Jovu na dvore.""
(Iz Vukove sbirke.)
t274. Kad dodju svatovi s djevojkom.

Moderato J= 100. Iz Hercegovine.
.Ii~ e
~rr-
, -:;~~-.j j=;~=-tL
S=~-!== - -=::J" -
fl~
fl -r
~._~_J-_
r 1=== ~===:.:::::=::--
-- j
I
lt Zlat - ni to - pi
c~==t"'~-==Ej·--~~---~ -4~-~
II grad u - - da - - ri - - še ;
r~---====!
I L.~-r~=;;J~L~=~J=:-~~;~~-J
~P-""-f- ~ =-=4-~~ -=:-3-t·t:fF~r~-=:=3~..;t:---t- ~_-==_::~~.~
~~~/::!~-~"§~"§§_'g~~~~~_
=-
I~~~~~~~~~~=::::I= =- ~-:--==~------ " ==i - -i~--J::
___ I
~
0_ -
(#~
I
G_
. ~" ~r.~-.... .. 111: _-~ b,,_"

"=1="_ ..... -
~~l~ ~I P~
- - /:- - (#- - l
0 -.
- __
-
- - --~--, - ~--~ : - - - - - --::::::!:=: - ---
Zlatni topi u grad udariše, U mog draga boljeg babu kažu."

Lepu Maru u dvor uvedoše: "Lepa Maro, je l' ti žao braće?"
"Lepa Maro, je l' ti žao majke?" ""Zašto bi mi bilo žao braće,
"Zašto bi mi bilo žao majke.
ft U mog draga bolja braća kažu. ~ "
U mog draga bolju majku kažu."" "Lepa Maro, je l' ti žao seje ?"
"Lepa Maro, je l' ti žao babe?" ""Zašto bi mi bilo žao seje,
""Zašto bi mi bilo žao babe, U mog draga bolju seju kažu.""
(Iz Vukotle soir"'.)
Kate moja mila, Kate moja mila, Kate moja mila,
Vesela mi bila, Sad je tebi znati, Sad je tebi znati,
Kot si onda bila, Ko su tvoji strici Ko su tvoji kumi
Kad si venčac vila. I premile strine. I premile kume.
Kate moja mila, Kate moja mila, Kate moja mila,

sad je tebi znati, sad je tebi znati, Sad je tebi znati,
Ko su tvoji ća.ćki, Ko su tvoji tetci Ko su ti susedi,
I premile majke. I premile tete. Premile susede.
Kate moja mila, Kate moja mila, Tete, vujne, strine,

sad je tebi znati, Sad je tebi znati, Otvarajte škrinje,
Ko su tvoji bratci Ko sn tvoji vujci Svi se približujte,
I premile sestre. I premile vujne. Katu mi darujte.
(It meje sbirke tekstova.)
Opuka. Kad mladoženja dovede djevoj!itu, a. to je obično pod večer, tad nastane gostba. Pošto
već prodje dobar komad noći, a svatovi se okite vinom, tad stari svat uzme drven tanjir, pa. zabode II
nj no!. To je znak, da će sad početi darovanje mla.de. Gudac tad mora. otići k peći, ili ako je prilika,
sadje i na peć, pa prosi dara gudeć i pjevajuć gornju pjesmu.
t276. K O d k U Ć 6.
Anda. . sostenuto J. == 44. Iz Pečuha u Ma.gjarskoj.
~~~-=1-~~a~4 J:=Ei3c) jlffl1:J~

I Sa-di-la sam bo-ra po-leg dragog dvora; kad sam ga sa - di -la, ve - se-la sam bi-la.
{ ~i=t~#fi~f#i.'rP=i
~===-
- p-r- .- r
~
~r~~1I
~-:;=-=ffl=r-=F--~~·~=4~·
:::;r:..;;;r--"i===-e11-
~
-.:-!: =\i=tt=t===~---
-=V~! ~
.;:.:::z-..-:::z:=1.::p_....:::::::-::r--1
. . . . -----.:::p:----::1
sadila sam bora poleg dragog dvora. Kad sam vienac vila, vesela sam bila,
Kad sam ga sadila, vesela sam bila, I na glavu dela., vesela sam bila,
Kad sam ga trgala., vesela sam bila, S dragim za stol sjela, vesela. sam bila.,
65
I od stola pošla, vesela sam bila, Sutra rano stala, turobna postala,
U ložnicu zašla, vesela sam bila, Vienac izgubila, dragoga dobila.
U počinak legla, vesela sam bila. (Iz moje sbirke tekstova).
\277. U m i val j k a.
Larg1letto J= 60. Iz slav. Krajine.
Poranila Jagoda na vodu, Al govori mlad na konju Marko:

Za njom ide mlad na konju Marko, ,,,Neboj mi se Jagodina majko,
A za Markom Jagodina majka; Svu noć sa mnom Jagoda prispava,
Pa govori Jagodina majka: Desnu mi je priležala ruku,
n Vrat' se natrag mlad' na konju Marko, Nisam mogo konja osedlati,
Tam je moja na vodi Jagoda; Ni na glavi kalpak namjestiti;
Tanana je, prilomit će mi se, Babo mi je konja osedlao,
Majušna je, u vodu će pasti, Seka mi je buzdovan dodala,
Plašljiva je, pobjeć će u goru. I na glavi kalpak namjestila. ~ "
(M. Stojanović nNarodne pjesme i pripoviedke" J
* Kad prvi dan osvane poslie kako· je djevojka postala nevjestom , urani rano, pokrit mora
prvi put glavu pocelicom ili iiamijom, ide s djeverom na vodu i svakomu po kući pere ruke.
Hodi nova mlada i od kuće do kuc!e po susjedstvu i rodbini. Tom prilikom prate ju pusto9vatice
i djeveruiie i pjevaju ovu pjesmu.
9
,-----...
66
1278. Nesretna mlada.

Adagio J = 54. Iz Slavonije.
!!:~~L.-::t+~ .-:-=~~--i.-.~f .-:::::h=:tr=~~B::i_~=tI:~--S-r I_~_-=!::n

~~--4:=\;l=t:l:]:~- -!!f:P=\;i= ===D-,,-.;-=~.--!.:::q;-,--,,-_
J ! ~:B
I rDra-gi dra - gu u pi-srnu pozdravlja, d: šo, dragi dragu u pismu pozdravlja.·
r~.~~q-+1:-E::;=if.!-=t!~~a::w-
~ ~=-~--~~~:TY--t:L~----7-
-~ -~-E~=:g=A._;=-Ju ~=-~3J·
---.i=I-I=~;:'J=1=3-~.=4~ =,-=t=~
I~;O-đ+~-t=~-1~=t=~
r-"Lp-
-- - ~-I-"'~-~-------"4-------I-
==-~=JJd~-.cL~--J1=t~= I
-'-4--IIIHIP--4P-h:::-r--~~-~--f---,..---t-- -l--t------t--==:::t=iII' _ _ ---r---
- - I --r--+--
Dragi dragu u pismu pozdravlja (dušo): Tvoje sam mu ime, dragi, dala.
n?tfila draga! jesi l' se udala?" ** . Ne zovem ga: hodi k meni sine,
Draga dragom pismom poručuje: Već ga zovem: hodi k meni dragi,
""Jesam dragi, al' sam za nedraga, Tako zovem, da me želja mine.
I čedo sam veće porodila. (M. Stojanović' MNar. pjesme i pripomedke"'.)
* Prispodobi melodiju s onom od pjesme, koja je pod brojem 202.

** Svakomu se stihu dodaje ndušo", a. tada se stih opetuje.
v.
I A lP I T I I e lm
(CHANSONS A BOIRE.)
Napitnica (napojnica I napivka I zdravica, počašnica, počastnica ; gr. <7X.OALO't, I1X.OAl:lt
p.tAll. lat. propinatio, tal. brindisi, fr. chanson il. boire, engl. toast, njem. Trinklied, Trink-
sprucb) je pjesma, koja se pjeva u hvalu vina te u čast i u zdravlje one osobe, kojoj se
nudi piti u veselu družtvu, kod svatova i inih svetčanib gostba. U doba starih Grka
pjevale su se takve pjesme samo u slavu vina i II slavu Baka, kao što to dokazuju pjesme
(skolia) od Alkaiosa, Sappbe, Anakreona, Praxille i Pindara i kako to posvjedočuje naša
rieč na-pi vka.* Poslie nije se više toliko vino slavilo koliko osoba, kojoj se je nazdravilo,
te su zato napivke postale sve više ozbiljnije a melodije im dostojnije i svetčanije. Ovaj
se običaj i ton u Slovjena sve dotle sačuvao, dok nisu tudji narodi valjda Germani na naš
narod uplivali , te mu sa neumjerenosti u piću zao primjer davali. Da je to historička
istina, posvjedočuju najbolje same naše napitnice, koje imadu ili biljeg starinske ozbiljnosti
ili tudji napjev.
S početka nisam htjeo tudjinke ove I većom stranom njemačke Sauflieder, u sbirku
primiti, kao što nisam primio ni inih popievaka tudjega porietla, koje su se k nam Ušu-
ljale (n. p. "Bez tebe draga" potičuć iz Holteiove komedije "Die Perlenschnur** ili
"Što se bore misli moje", potičuć od njemačke pjesme: "Ist denn Liebe ein Verbrechen"
i t. d.). već sam ih naumio bio u dodatku ove sbirke samo spomenuti: nu buduć mogu
napitnice ove vrsti služiti kulturnoj povjesti našega. naroda nepobitnim dokazom, da pijan-
čevanje i bilikum nije izvorni običaj Hrvata, smatram si dužnošću iste amo uvrstiti.
Dakako da je narod, čim se je naučio bio pijančevanju, i sam napivke izmišljao, ali
ni ove mnogo ne mede. Stvar je medjutim u doba kada su Hnati počeli, tudjemu se
uplivu otimati - a to je novije doba - na bolje okrenula, što opet posvjedočuju napitnice,
koje potiču od naših bardah : Rusana, Oreškovića i t. d.
Uzevši u obzir, da su talijanske neči: b e II i c o n e i b r i n d i s i uzeta iz njemač
koga,*** to bi čovjek lahko mislio, da Hrvati nisu bilikuma neposredno dobili od Germana
već preko Talijana, nu buduć da Hrvati u Dalmaciji i u Primorju još prije 20-30 godina
običaj bilikuma poznali nisu, tad ne ima dvoumbe, da je bilikum predaj Germana.
'" Pjeva.lo i uzveliča.vao se pita.k, pitje, odtud: na.-pivka., kao lito: na.-ric&nje, llII.-sla.da.k, na.-puta.k,
na-zs.dak, na.-praak, na.-lik i t. d.
*'" Vidi: Slav. Uič8.t "Album h r v II. ts k i h na.pjeva." br. 2 .
......... "Auf ita.lienisch heisst b r i n d II. r s i: sich zu trinken , b r i n d i s i, a.usgebrachte Ge8undheit,
von "bring dir's zu, b e lli c o n e, Poka.l, von" willkommen ~. (C. Jul. Weber" Fie Trunkaucht, Stuttgart
Rieger. XVI. pa.g. 193.)
I -
1279. Napitnica.
.Andante moderato _ = 72. Iz Srbije.
t ~"f'fE.icf~c=t~i"Jf~1~it;c'mW rl:@!
l~
I
:
-- -
-~-
==--
I
mr
-
r
- ; mno-ga - ja mno - ga - ja Ije - ta, mno-ga-ja Ije - ta.
. ~-l·.:-h:::j=!.-:..j-~:-=-d-=-J-:--L-j=..j=1=1=~-=-=~~.-J::~==~:J
=i"-=--~=:t:•.;-I:--I-··f-· '-~~--'-"'-i-Et=!----~==~=-~:--j
-~=I::-~+b:- -~
Ir
-gJZt:=-~-1:: -~-~~~~
nlI ~ I ______
. II I II
raZl.
I I
~: -*---~ -"-i~
"'I l,
~~-~~--l=1~±=:;=:1~E~g-
I
raU.
r=-=-:t- ->-:.=~~-=1+~~~-=~:t::-~~tltt:-a:
---I --= -- r::-=
~1I----?;I----- _ _ _
-
L-I ___ ;_~~ 4--r- ~t:r~-o-~
Opaska. Kada je papa imenovao sv. Savu nadbiskupom Srbije, okruni ovaj svoga brata. Stefana,
tada velikoga. !upana, u gradu ŽilH za srbskoga. kralja, i to krunom, koju je sv. Sava dobio od gr~koga
cara Teodora Laskarisa. Historik Engel opisuje ~in taj u svom djelu: nGeschichte von Serwien und
Bosnien" (pag. 218) ovako: nKadll. se je sv. Sava povratio god. 1221 iz Niceje u Maloj-~iji na svoju
nadbiskupsku stolicu u Ži~i, sazva iza njekoga. vremena veliki zemaljski i crkveni sabor, odvede svogll
brata k olta.ru, poma!e ga. svetim uljem, odjene ga. bagrenom haljinom, stavi mu krunu na glavu, dade
mu !ezlo i ~ u ruke te povi~e tri puta. "Mnogaja ljeta prvovjenčani kralj i samodrtac Srbije:
Stefan." "nMnogaj a lj eta"" odvrati skupAtina..
,
70
Engel piie dodU§e da je sv. Sava rieči ove v i k a o, nu ja lludim, da se ni tada nije kod SV8tča
noga čina krunisanja u crkvi vikalo, već da je Sava svoj "Mnogaja ljeta" dostojnim, pobolnim i
livetčanim na/Hnom odpjevao, i da su sakupljeni dostojanstvenici i narod isto tako svetčano p j e va-
j u ć i odgovorili.
Da li je sv. Sava sam izmislio tekst i napjev, ili je jedno ili drugo već i prije u porabi bilo,
nije mi dosada za rukom pošlo izpitati, akoprem sam glede toga puno čitao i mnogo tra!io. Moguće da
će naši historici s vremenom tOtllU u trag ući, a dotle ćemo se s godinol1l 1222 zadovoljiti. Ali ipak neće
valjda s gorjega biti, ako o toj pjesmi mnienje svoje kažem. Mislim naime, da tekst potiče od grčke
obredne pjesme n1t"o).).i &'t""tl 8eO'7to"t'x", koju su u crkvi kao himnu ili molitvu za cara pjevali, melodija
pako, da je originalna t. j. slovjenska, buduć u njoj ne ima baš nikakova prizvuka staro grčkoga pjevanja,
a. niti je konstrukcija po grčku.
IZa dobe sv. Save, osobito pako iza. propasti samostalnosti ju!nih Slovjena , pjevao je narod svet-
čani ovaj crkveni koral svakom odličniku i junaku I a kRAnjc svakomu poštenjaku kao zdravicu; što i
sada biva.

Andante maestoso. Iz Srbije. (Udesio K. StankooićJ
lje - ta, lj ga - ja, mno
7l
~ I
_._..1----:1_
::=-~=-6-- _-~'--
~==:j~-g
-Ji - ~- __~~
-.;..---+-
__
- - f . - - - ~==--====--==--==--==---==
- ~-==
- .- - - - - - - - - -
I Ije - ta mno - ga - ja
.
Ije - - - ta!
I
~ ===+==~-~--1-j-~~-~-.~~--,------
-
! ~t=:::1-sJ==
~J-
1;;-..
- -.- - =-=-==·:':'=f=t: ~- ===---===--======--~--==
~:=t=!-
- - .-- - --"1 -
~-.-
.... - ~-
-r;.<-- ---~------
-----~---.-
1I I I * =--
I J .J I ~
I
I I I ,
I
~-=-.
-- -.
f9:_~ -~
~ =LLT-~H--=:iI---------
--r
-=t:=~: r-=-"- -±:::f=~

I
- - - -6J--
--t=r===---3J =--::-
--fl·
- :=-~ -
-- -------
1281. Ista pjesma.

Andante J= 80_ lc Srbije_ (Udesio K. Stankof1i6)_
-----
-.
-
cre8C. rit.
lie - - - - ta - -:::=- - -l
-----
I ~$~~~g~
1
.....,
72
t282. Ista pjesma.

I
Allegro ma non troppo _ = 112. Iz sriem. Karlovaca.
~~=-~---~"-
---- -
-~- -~=F=-=-·--=§====j===l==~~=~=1E~
•.==D==D==D=F+
-"4"--=-~-=t=
--
- ==0- - - - - - - - - - - - - =F- J .-j
-~-
-li _-_ - - ~==--
I ~no-go mno-go le - ta mno-ga - ja, mno-go mno-go le - ta mno-ga - ja.
==r-:-I ::l1
~*~F~&]=f'i=~~=±1-~=a:#$='-:"'
r-l~'=-t=5j-J1~=drr-cr=f'C=T~~'
J 4
f
šr 5--5 ~M C~j~ ~=t=~ ~ f9=t~ ~-f~J

I I ! l l I I YI YY yyyy YI
t283. Pripjevi uza zdravice.

Moderato J= 108.
JerIni.
73
Ko vinca pije u slavu Božu, SIli.va. i sila Boga gospoda. *

Slava mu Boža. vazda pomogla I (Iz Vukove sbirke.)
1284. Ista pjesma.

Iz Bome.
Andante moderato J= 76. (Ukajdio Poljak Fr. Mirecki g. 1815. po Vulrovom pj6f)anju)
~ e=~&:~~~~~~:j~~
mr
Ko pi - je vi - no za sla-vu Bož :. ju.
{ ~~~§i :n~~="----
: ~--=t:::--~-~.~-=---r-==I==~~~~~~
---I.9---r=+-~------l9---==~
----==--==G - _=:::::=r:-_-==- t:::==--=t
liO U Paštrovićima je običaj, da se na svatbama , a i o krstniem imenima i na ostalim velikiem

goetbama pije upravo i samo po s e d a m zdravica, i to 1. U slavu Božju j 2. u slavu svijeh svetijeh i 3.
u zdravlje domaćinovo j 4. u zdravlje crkovno ili Bve§teničko; 5. u zdravlje Bvojieh starješina i poglavica i
6. II zdravlje carsko; 7. u zdzavlje sofre (cjeloga družtva). Osim napijanja ili molitve uza svaku zdravicu
imaju mali pripjevi, koje svi u glas pjevaju, Da bi čitatelji iz drugijeh krajeva to sve bolje mogli fa.zum·
jeti, stavismo najprije od svake zdravice molitvu, koja se govori, pa onda pripjev, koj se pjeva. (Vuk).
10
74
vivo
~~
lJ.=: ~ lJ~
::::.!..-=-....:- ~7~~~~~~~~~
__ tIJ-_==!=::fE::::
ff
za-sta - lo i o - sta - vi -lo!
~-d-~~ ~~~~~~~~~~
{_~~~~Ig==~ ~1~-==
... ==-37-=f.==c.,=--=l-,l-
AF=3-
rz=_---== --=:::::- _
.",..",..
-r==~~==~=l-+---~=
:;:
~~~~~~-=~===~-~~~ ____
Opa.zka.. Vuk skratio je molitve pojediuimzdravicama, pa je i pravo ui!inio; nu da. obćinstvu
poda.mo primjer, ka.ko ove zdravice prekomjerno ra.ztežu, evo jedne zdra.vice i molitve iz Kona.vlja., koju
je Iva.n Suppilo god. 1867. II Dubrovniku na svjetlo izdao. "A.h pomozi Bože i da.na.s i va.zda.! Da nam
pomože Bog i da.našnji dan! Dobro napijali , a bolje životovali, u dugu vieku, a u kra.tku griehu. Sa.stali
se, a neomrazili se. Gdje bi se junaci sretali, da. bi se za. Jiepo zdravlje pitali, dokle bude volja Gospodina.
Boga, a. požuda. naša.. Eto, moja mila i draga braćo, ovi nas skladni i pošteni domaćin polako zazva,
a mi se k njemu brzo potežismo. Vince pismo, bla.ga. bla.govasmo: Komu što bilo za. volj n , nebi
sakraćeno. Ali Gospodinomu Bogu nije od potrebe ni od ješe, ni od pića., već od nas jedna ugodna. molitva..
Kad je panuo snieg na ovi svietj ali nije panuo da. oglobi ovi sviet, nego da pobieli. Ali posla
Bog svoje učenike, velike mudroznance, da iznadju od šta. je najbolji pnt; ter su našli da je put najbolji
od čovjeka: zašto ga je Gospodin Bog stvorio na sliku i priliku njegovu. A. mi pismo vince sjedeći, l!.
spomenut ćemo Gospodina. Boga stojeći.
Sunce nam nl!. istok, l!. Gospodini Bog na sreću i pomoć! Pomogo nam Bog u ovi dan dom,
domaćina i njegove kumove, i njegove prijatelje ~ koji li su mu ovdje, i drugovdje, pomozi mu ih, jaki
Bože! Da bi mu se vazda kupili kumovi i prijatelji, na punu sopru, a na dobru volju, na I!vietli obraz,
a na poštene glasove, dugo l dobro, časno i pošteno. Da bi išo on u prijateljA, a prijatelji u njega, sve
za čast, a za Jiepu ljubav. A da bi mu Goapodini Bog dd svega do volje, a brez Ilevolje, kruha i vina,
meda i mlieka, srebra i zlata., a od Tebe, Gospodare Bože, data i poslata.. A da bi mu nebo rOBilo, a
zemlja plod ila , a njegova muka Hepi rod rodila, au čiem bi ovi skladni i dobri domaćin sam sebe časno
i lasno hranio, a ovake mile i dobre za sopru posadio, nemučnomu na vrata. iznosio, koji bi mu junaku
dolazio zlovoljno, da bi odLazio dobrovoljno, punieh ruka a vesela ard ea, putem hodeći, Boga moleći, a
ovako govoreći: Mili Bože! i da Bog pomože! Liepo ti mi u ovega dom!l.ćina bi, dobro ti mi udieli,
udielio njemu G08podini Bog sa sve bande i četiri strane, a a nebesa mu Gospodini Bog davo i pomaga
odkle se nebi junak nado. A da bi mu Gospodini Bog udielio punu česu, a na putu dobru sreću, sva.ka
ga dobra božja pristizala , a zla ga i nečula i nevidjela. Pa da bi ga ae držala avaka. areća i n!l.predak,
kako se drži piesak mora, zviezde neba, bršta.n drva i kamena, andjeli raja, a pčelica premaljetnoga
cvieta., - a da bi mi za.služi!i i ovoga i onega svieta. ! Pa, Gospodare Bože, da bi Ti udieHo ovemu
skladnomu i poštenomu domu jednu nlu mladicu, a dobru domaćicu, koja bi ovo dobro suddala. i k
ovemu više pritiecala, stare prijatelje potvrdivala, a mlade privadjala : Koja bi jutrom rano odpravljala,
a u veče zdravo i veselo pričekiva.la, sve što bi bilo od dike i od časti, a od Hepe radosti i koristi. Pa,
Gospodare Bože, da bi ti ovemu skladnomu i poštenomu domu udieHo brza konja, tvrda vola, a za njime
hitra orača, koji bi dobro sij o , a bolje mu nicalo, u dnu se busiJo , a u vrhu klasi\o, a u klasku i!isto
tegovet{) zrnce bilo, od tegote se zemlji klanjalo, kako i mi Gospodinu Bogu po zakonu. A Gospodine
Višnji Bože, sve to bilo po tvojoj milosti. A jedali nam jopet Gospodina Boga na sreči i na pomoči !
Ove svete misice današnje, koje su ee pievale po svemu puku i narodu kri\l(anskomu, da bi se
bile pjevati živiem za zdravlje, a mrtviem za spasenje. Na svetoj misi tko je bio i ko nije bio, Gospodar,
Bože, udieli mu da uzima sveti i slavni dio.
A ovo junak, koji je i!inio krsno ime • • • •• učinio u veliki dobri ča.s, ove godine kao mogo, a
do godine i unaprieda kako hotio.
A ovo junak koji je namislio činit veselje, ui!inio ga u veliki dobri i!as, po jednu stranu i po
drugu stranu, i kumova i prijateljA, ui!inili ga časno, a činilo mu se lasno.
A ova mlada moma, koja je imala otiti iz ovega doma u oni dom, pomogo je jaki Bog! Iz ovega
doma, iz koga pošla, da se nebi bilo poznati da je pošla; a u oni dom, gdje došla, da bi najprije ugodila
75
Gospodinomu Bogu molitvom, a BVojiem starijem dobrotom: Da bi se li njom podičili i pohvalili, da bi

ovako govorili: A blažen Bog, koji je stvori, a majka koja je rodi, a babo, koji 'e svietovao i put po
kome dodje, i oni ko po nju podje! Š njom dodje svaka dobra sreća i napredak! Sve to bilo po božjoj
milosti, - a 'edali nam Gospodara Boga na sreći i na pomoći!
A sad, moja mila i draga braćo, ja sam dosta govorio, vu, skladne i po§tene obraze, zagovorio.
Ali ćemo ovn pl."VU napiti u veliku Slavu Božju, da bi vam Slava Božja pomogla dom, domaćina
njegove kumove i prijatelje, koji li su mi ovdje i drugovdje - pomozi mu Boše i Velika Slava Božja I
Pa da bi Slava. Božja pomogla mornara na moru, a ratara na. polju, putnjika u putu, domotnjika u domu,
čobana na pa.ši, sva.koga brata kršća.nina., koji u rimsku Crkvu hodio, a. po zakonu se Bogu molio -- ah
pomozi ga, Bože, i velika. SIa.va. Božja!
A ovu ćemo drugu za ljubav dugu, u Ime Jezusovo, a. za. zdra.vlje doma.ćinovo, a. potvrdju njegova.
Aljemena. , pod njim šljame tvrdo vjekovito, a. doma.ćin zdravo i veselo! Da. bi se ovdje vazda na.hodio
gospodar čovjek i gospodja. žena., koji bi drugomu svieta i na.uka da.vali; koji bi krstili, kri.zmali, sinove
ženili, kćeri udava.li, kuća. gra.dili, vinograda. sa.dili I svaka izvrsna veselja radili: dobro doslie , bolj e
odslie, - a. podrži, Ja.ki Bože, i ovako!
Tko bi nam primako ovu prvu, i drugu, i treću kako se primiče ljeti gora, zimi voda I tako 11:
nama svako zdravlje i veselje.
Pa ćemo napiti ovu treću u ime veliku i dobru sreću! U Ime Svetoga 'Trojstva i Jedinstva da bi
nas su držala u sramu ljudskomu! a u miru druženskomu. Sačuvalo nas mutne vode, guste gore! tiema.
klanjca, gnjila broda. a. rdja.va roda.! Sve to bilo po božjoj milosti; a. jeda. li nam Gospoda.ra Boga. na. sreći
i na pomoći!
A ovn ćemo četvrtu na.piti u ime junaka. tužnieh i nevoljnieh, koji su II tuzi i nevolji, Gospodare
Bože, da. bi jih Ti zla. izuba.vio; sa.čuvo ih turske sa.blje, kra.ljeve 8užnje, natrune svake; pa. da. bi Ile
juna.ci zla. izuba.vili, a. dobra. doba.vili: da. bi vranje konje ja.ha.1i a britke ćorde pa.sa.Ji; putA se na.pu-
tovali, a. družine nadrugovali ; u rimsku Crkvu hodili, po za.konu Ile Bogu molili, u Crkvu lemozinu
dielili na oltar svieću na.mienili. Sve to bilo po božjoj milosti - a jedali nam Gospodara. Boga na. sreći
i na pomoći!
A ovu ćemo petu prima.knuti u ime sopre i obraz!; sopra nam svietla., a. družina. liepa.; a. u ime
skla.dnoga i poštenoga doma.ćiua. od ove kuće: da. bi on ilio po svietu ka.ko pčela. po cvietu; kud juna.k
išo, Bogu se molio, a. prija.telje dvorio; Boga. izmolio, a. prija.telje izdvorio , mjesta mu činili, poštenja.
mu nosili, na. svakomu mjestu, a na.da. Bve pred Zboruom Crkvom, gdje skladni i politeni obrazi gledaju,
da. se prijatelji raduju, a. zločinci duŠma.ni crkaju.
Gospodine Vilinji Bože, vilie tvoga. stvorenja., već je moga. govorenja.. Gdje ja netego riači mojom,
ti izpuni i pomozi svetom voljom i pomoći tvojom.
A sad ja. nemogu ništa, nego vam za.hvaljiva.m na. poshl.hu, starijemu i mla.djemu ; starijemu kao
ć&jku, a. mla.djemu kao brajku. Ja. va.m !jubih ruke, a. Gospodini Bog duše a. pred lišcem Njegovim. A
mi ka.ko Be očima gleda.li, srdcem se ljubili, a. na.še duše neogrieši1i. - I zdra.v si, stari svate, mili brate!
1286. Napitnica junaku.

J= 100.
Moderato Iz Pera.sta.
~i~a .-=:h-Đ~-]
_ -4--~-.;-dP _-
:h=:h=:h3C3 =i'
dP--::~-=._=~=LdP
__ ~3:::=ii~~~~~~
l --dP--:i::.~ ':=L~=T-=!::3
i p mt
i Pa - de li - stak na - raJl-če, u-sred ča. - še ju-nač- ke. Da. je zna.-Ia
r-·;i=J
b:~~~~-T-r~~ MF~-:r::='"~~==tr~ =-;~
~ V 1-; :s. J-Ti je .!~ I~=J J '!or t==;=ii
I~~~~g~dj::::i~E~~ J
76
Pade listak naranče Da je čaša junačka, I oko i čelo

Usred čaše jnnačke, Vrhom bi se povila, Sve vam, braćo, veselo!
Da je znala naranča, Pa bi čašu popila. (Iz moje sbirke tekstova.)
Napitnica djetetu.
Pade listak drenjine Da je čaša dječina, I oko i čelo
U sred čaše dječine. Vrhom bi se povila Sve nam budi veselo!
Da je znala drenjina, Pa bi čašu popila. (Iz Vukove sbirkll.)
~
77
t287. U z Č a Š e.
..4.11egro agitato J= 92. Izotoake pukovnije .
l'
.
-
Pa. - de Li- tak na-ran-die, po-sred ča - še ju - nač-ke,
f
ju-Dak će ju
l'
po - pi - ti, pak se ne - ć sr - di - ti. neg' Ć re - ti: i bum-bu l
se srni - je. .. ..
...
::t
78
(Za. muzkog).
Pade listak s' na.randže Pa.k se neće srditi; Drugu pije,
Posred čaše junačke, Neg' će reći: l'Iibumbu!" Na treću se smije.
Junak će ju popiti, Pak će piti i drugu.
(Za !ensku).
Pade listak s breskve Pak se neće srditi. Drugu pije,
Posred čaše ženske, Neg' će reći "ibumbu~ Na treću se smije,
Žena će ju popiti) Pak će piti i drugu.
(Za. popa.).
Pade listak s'topole Pak se neće srditi Šestu pije,
Posred čaše popove, Neg' će reći: "ijuju 1& ! Na sedmu se smije.
Popo će ju popiti Pak će piti još koju. (Iz moje sbirke teksWrJG.)
1288. T r i p ti Č i () e.
.Andante moderaro J= 72. Iz Kričke II Da.lmaciji.
~l-=H=Rr-fiL _i3T=d=_b=b~=gT-~~--3ll r-rttrtd

I~~t::::::t_mf::±..:=::t::_:±~_"""",-=ti_B~_
--=~-~=:::D D=Y
~ :::::=-- :;>- -== t mt
rili PJ,-_a~~~,~"i~~~=~jO~~~~ li
{~=-~ ~=F~F~~;I~~d~~
Tri ptičice goru preletiše, Ona. pade na Petrovo polje,

Svaka nosi u kljunu znamenje, Koja nosi vinovu lozicu,
Prva nosi kla.sa.k od pšenice, Ona pade na kaštelsko polje,
Druga nosi vinovu lolicu, Koja nosi zdravlje i veselje.
Treča. nosi zdravlje i veselje. Ona pade na svu Dalmaciju.
OI
Koja nosi kla.sa.k od pšenic6'f (Iz moje sbirke tekstova.)
79
t289. N a Ć a s t i.
Andante J= 69. Iz Srbije. (Udesio K. Stankooić.)
-Inf--- f
Tri pti - lli - ce go - nl pre - le - - te - le, tri pti -
Tri ptičice goru preletele, Te je Bačka žitom izobilna j

Svaka nosi u klunu zlarnenje : Koja nosi vinovu lozicu,
Jedna nosi vlatak od pšenice, Ona pada na Frušku goricu,
Druga nosi vinovu lozicll, Koja nosi zdravIe i vesele,
Treća nosi zdravlje i veselje j Ona pada nama na trpezu,
Koja nosi vlatak od pšenice, Da budemo zdravi i veseli I
Ona pada na tu ravnu Bačku! (Iz Vukooe sbi,'ke.)
t290. N a p i t n i o a.
Moderato J= 100. Iz GradilIke.
,~~_ ~~ J~~~~-Bl~ ~~~

I 'Sta
fIIr f
J--
Tri pti - či
- ce go - ru pre - le - ti - še , .
stan po - če - k8J sa-mo ma -lo
I .
P np). . der • p t'
-ID
t a ' der,
l-CO, S -Dl
~-=F-==:t:-:~:::t:=:~==-;~--l~J1=::r::jj==-~----=-:~
;~-+--.=._-
I
--j==-=-:~-
of. rI-
.. - -5 -j-.=
i--.-
.-.-
~ ~~-==
-
-
j-_
-~-
. --r.- -~jl~--
- -r:-
rl - -1- - ~
-.,-
-l-
l-
-
{
I mt I I I If I I
~~g6'-- S -~ t8~~ =t=- ~ --r- tj
--~ ,1= c:::;, .J -;~T--- -t-~~=-L:r~
80
ne, kod me - ne.
{~~ ~=.=f ~
.
--1-
== -t==
' I .... .".
~E~P~~~~~~~~~~~~~~
Tri ptičice goru preletiše Koja nosi klasa od pšenice
Pripjev: Stani der ptico, stani der, Neka padne u naše žitnice.
Stan' počekaj samo malo kod mene: Koja nosi vinovu lozicu,
Prva. nosi klasa od pšenice, Neka. pade u našu goricu.
Druga nosi vinovu lozicu, Koja nosi zdravlje i veselje,
Treća. nosi zdravlje i veselje. Neka pade med nas uskupljenje !
(Iz moJe sbirke tekstofJa).
Ina~fce.
Iz Čunova.
Kad je bilo, Bože, o božići, Druga leti va te vinske gore,
O božići u pravoj polnoći, Da bi gore s vinom obrodile,
Vse ptičice visoko letile, Da b' dal trsak po vidaree vina,
Neg tri su mi od jata ostale. A putnica po tri po četiri.
Jedna leti va to ravno polje, Treta leU va to naše selo,
Ona nosi tri klase pšenice, Da bi zdravo i veselo bilo;
Da b' pšenica rodno obrodila, Da bi s' mladi nikdar ne starali,
Da b' dal snopak po kabal pšenice, A i stari, da b' se omladi1i.
A kla.dnica po tri po četiri. (Fr. Kurelac nJačke" br. 655.)
Iz Katalena.
Izletile tri drobne ptičice, Da b' nam polje dobro urodilo:
Prva. nosi črljenoga. vinca, Vsaki snopak po kablić pšenice,
Nosi, Bože, va to naše trsje, A križićak pq tri po četjri.
Da bi troje rodno urodilo: Treća. nosi zdravlje i veselje,
Vsaki trsak po vidricu vina, Nosi, Bože, tovar v naše selo.
Grebenica. po tri po četiri. Da bi stari vsi mladi postali.
Druga nosi bi1icu pšenicu A mladi se nikdar ne starali.
Nosi, Bože, tovar v naše polje, (Fr. Kurelac nJačke" br. 656.)
Dlgltized by Google
81
Tri vtičice goru obletale, Opalo nam vu to ravno polje,

Pripjev: Stani de dušo, stani de, Daj nam, Bože, pšenice i kruha!
Stan počekaj drago srdce kraj mene Koja nosi od gorice lozu,
Saka nosi vu kljunu znamenje: Opalo nam vu tu črnu goru,
Jedna nosi od pšenice klasa; Daj nam, Bože, ta r mena vinca!
Druga nosi od gorice lozu; Koja nosi zdravje i veselje,
Tretja nosi zdravje i veselje. Opalo nam vu te bele grade,
Koja nosi od pšenice klAsa, Daj nam, Bože, zdravja i veselja!
("Nar. pjesme i pripovjedke" skupio u i oko VaraUina
M. K. Valjavec ; stamp. g. 1858. u Varaždinu.)
Ina~lca.
(Pjeva. se po melodiji: "Vozila se galija po moru".)
Tri su tice morje preletele : Ostala pri nas:
Prva nosi zdravje i veselje, Da bi gora dobro obro!lila,
Druga nosi grozdek od lozice, Saka loza vinca pol vederca.
Tretja nosi latcu od šenice. Dragi Bože, da bi ova tica,
Dragi Bože, da bi ova tica, Koja nosi lareu od šenice,
Koja nosi zdravje i veselje, Ostala pri nas:
Ostala pri Das: Da bi pole dobro. obrodilo,
Naše selo zdravo i veselo! Saka latca dala pol vaganca.
Dragi Bože, da bi ova tica, Naše selo zdravo i veselo!
Koja nosi grozdek od lozice, (R. F. PloM 'liH",. nar. pjesme i priporiedke"
1. U Varaždinu god. 1868).
82
Tri ptičice goru proletiše, Ona pada u banatsko polje,

Pripjev: Stani der dušo, stRni der, Zato Banat pšenicom urodi.
Stan', počekaj drago srce, I: kod mene: ;. Koja nosi vinovu lozicu,
Svaka nosi u kljunu znamenje. Ona pada u Frušku planinu.
Jedna nOlli vlatak od pšenice, Koja nosi zdravije i veselje,
Druga nosi vinovu lozicu, Ona pada na našu stolicu,
Treća nosi zdravlje i veselje. Da budemo zdravi i veseli.
Koja nosi vlatak od pšenice, (Iz Deželi6eve pjuma,.ke)
83
84
~
-G ib#~L-_ -::fI.-~~- ~~.~. =====-_-==--. -==--~-==---==-----==--==
~..:!.~
- - -p .-~
- - - ----.
-- --------.-
! gaz-di na ve - se -Ije!
~-~-r--I':'\ - - - - - - - - - - - -
J - -lI--.~.",~"-F" ----------~.-==--===--===
'===~-=~-=;~~=,==I-
l -: ~-~ ~-< L J
11#,==tI-=~-=. · =.=~-
---=:.~=.-~~=t=~-==~
.--1':'\-,------
. :;
---------
- - - - - - - .- - -
t295. N a p i t II i e a.
.Andante J= 69. Iz dol. Miholjca tt Slavoniji.
smie - - ši, do - pa-da 'e \'l - ma. Z!l- t 0- ri
85
1296. Zdravioa domorodna.

Adagio J= 54. Iz Slavonije.
Dlgltized by Google
86
Kraljević je Marko Nije zalud Marko Kad pokuša zlotvor

Hrabar junak bio, Rujno vince pio; Biće nam oteti,
Nego je i hrabro Već je njim za mejdan I nas sokolove
Rujno vince pio. Srdce slobodio. U verige spoti.
Dakle i mi, braćo, Dakle i mi, braćo, Onda, braćo, onda
Njegovi unuci, Markovi potomci, Markovi potomci
Nasljedujmo Marka Pijmo i budimo Sviet nek vidi, da smo
S čašami u ruci! Na mejdanu momci! Na mejdanu momci!
Kad zatrubi trublja Bože živi Marka,
U borbu za prava, U našoj pameti!
Kada krvcu našu Bože i nas živi! -
Tražit bude slava. Pijmo, \'rieme leti.
Onda braćo, i t. d. Onda braćo i t. d. D. Rakovac.
(L. Ilić "Slav. vat'oJke pjesme", At. g. 1847. fl Zagreb".)
87
t298. Napitnica.
Largo J= 48. Iz Slavonije.
'~T=~ ~=F=~ ~-J4=~~E~~~j=td~±-'

-----~-~-- - ---~-. - - - - - .~ o~=1:j
::::P-\l/
I raf ..
I Dra-ga mo - ja go-spo - do! dra-ga mo - ja go - spo-do ! hva-Ia Bo - gu
~~-r..>-...
'-' -=i.-=~:
--I~-~-:r-:l==t=;: o-::j-~=-3:~==E=-d f13:=~~
==-=-t-=i~~=-j=-J;'=.==.=.~1.:....~_.. __
_I_,,--. oo::r: _. _..
~Jr- _~_~_~_::j_ ••
~~
-.-.-~--I -t--
-,-1-- --rJ-.-.--I
l ~
:
__
f
:Fr-~.
--J-J-tl~-_I~--=:.::r-_I~~~--- I
lj±3~=---=-
_
~=t~'---. ==j~- '~~±-:t~:::?~
o ___~ . . "--i-L.-. -~-_
I ... I
r:-
~~-- --
:.......---
__ _
~ t- ~ ~~-1.?1~ J~~~ ~~
I kad je dao, da smo da-nas za - jed - no.
~ ~1=
~~ ~ ~=P-~=i=:~9"C :i ~ ---==
~.-=.=i=r~ I ;=0=r= '""-r-l------
------0
o-J:~~-=~=S =E~- !I-------

!.
~---lh--=P:::t- ~-..::__=:_c====.::j::::c~~=====---==---==-....:.----
y-
Opaalta. Sli~ni napjev pjevaju i baranj8ki Avabe, te 16 dotična pjesma nalazi i u Silcher-Erkovoj
1mji.&i "Allgem. deut&cbes Commersbuch" l naime :
[,~PF~~~ i*teffi='=;=~~ ~~_ ~-~;g~bl~~ S-~j

Der A-bram ilt ge - stor - ben, der A - bram ist ge - stor - ben; stor-stor-stor-
-.
~=FJ=G ~E -~T-=
~~tI-I-= ......:.=p==-~~ 1'1::1-=~-=~
-tl =tI-=--
~ ~~ rl~1
~. _.. tJ=E5:- _ o 000
--==
~-==
ben-ben-ben, stor-stor-stor - ben-ben-ben; der A-bram i8t ge - stor - ben.
NiJta nemanje Imatram melodiju ovu starom 8\ovjen8kom, kako 8am to u opazci k pjesmi 938 iztaknuo.
Uz to pokazuje sama melodizacija na 8lovjenaka načela, te 8U ovaj napjev Niemci po svoj prilici od
Čeba naučili, budu~ je drugi stavak (7, 8., 9-i takt) suma po českoj dikciji.
t299. Ista popievka.

Larghetto festoso J= 60. Iz Bačke. (Udesio .A. Kalauz.)
.r
..
Ii:~-----~=t~- _-_--:t -===::E~---~--=r:=t.:J~.::1::E-=.:l-~J=---=-=-=-------_-_ - -
~r=-P_-=~_ =-D---~..:-G=t±~=~-:q---9- ==-==----
i ko - ji su ve - se - li, skup ži - vi - ti.
te - lji,
I - ...L-~ . -l
{f ~ ---=-.-:-.-=1--"_--.----..:
~=.-1=;C-=~~ j --=1-=1=-,.
-==-·-~-r-.~;=
-
=. .
-1=.-.
- =.~- ~~-~=-1 -E=---1-==li==========----
~ p=s
- -j-Wl ---:,=- - -< --.J
"::::(J=,t::-:=:-=-
~I " i-~ -------------------
~.!.~--=~3~..1J-bj-
I':;'±~ -1 ~ _~=~J-==--.--- :-~ .-:--~ :- r;<-: =~1::J ---:::.~===-=-==-----=-:.----=-==--===
=::..:-:.-::.:~ - . =-~-=--';...:::-:::r.=!.:. ':"~&E -~~ -
j . ~ ---==:. ~-. - -
-.--r----J- -- -- -=d--- ---- L
~- - -.-----
=[:: ___
-I~--- - · - - -- - - - - - - - -
I I
Ni na svitu lipšega Zami brate kupicu,
Niti veselijega, Ter si napi zdravicu,
Neg s prijatelji Bog zna je li k letu
Koji su veseli Budemo na žitku
Skup živiti. Skup živili.
( l z moje shirkt ukstofXSJ
lna~lca.
Ništa nije lcp~ega, Točilll onda ča.šicu, Bog te anda poživi,
Niti veselijega, Ter napijam zdravicu, Mijo moj preljubljeni !
Kak s prijatelji Možebit da k letu Ti znaš dobro piti,
Koji su veseli Ne bUlllo na svetu Dobre volje hiti
Sastati se. Skup živeli. Med nami tu.
(L. Ilić D Sl. varoške pjesme" II)
89
t30t. Ista pjesma.

,Andante J= 69. Iz Hrvatske.
~~@:Ji~~?§§~l~-.~C"
,--- - =1==- ~ iJ F+2=~~=v9~
- ,-- _~_-3
I
_-,.~.,
~
~ 1-
;:ff=r- ~
---~~- -
.
.. ~d-~~ m
Ni - šta ni - je ljep-Ae - ga,
j§l
-.- -.- :~-=w-
:~.= ~
-
ni - ti ve - se - li - je - ga,
-.- :::= -
-~-,
-~==4I~
'J I~
,....- =~~1
_
ne - go s prija-
-,J-,J,
r-"'l
~"~~~----.=
--=e7 1--'I=t=E9~M
_ '~_ .....·_I ~_ - 1_..
-=~ l~-t-,
.. ._-, .~
_~
.-
1__..-
~~
:;. .: : -cr-<
II'
sa-sta-ti se.
90
Draga moja gospodo, Jer je danas takov dan, Napijmo se vinca mi,
Ne mojte zamjeriti, Da se mora piti, Da veseli bud'mo svi,
Neg po staroj na vadi Piti, piti i piti, Koj nam god prigovori,
Dobre volje biti. Dobre volje biti. Nek mu vino ne rodi.
(Jz moje abirTu kkslotxl.)
1303. Pijanačka.
Andante agitato J= 84. Iz Slavonije.
~~~~~~~~~o~~~
=;;f == ::::=-
.~
Ja. sam se-be za-kle-o pod če-pom u-mrie - ti,
ill • 1--
Ja sam sebe zakleo Ti si brate lupača, Ti se rado napiješ,

Pod čepom umrieti, A ja ti pomažem. A ja neprolievam.
I moj pehar razbiti Propast ćemo obadva, I sa starim ~i1ercem
Na hiljadu criepi. Istinu ti kažem. Svoje p~i sgrievam.
Kucnut ću se s susjedom, Ja ću njemu pjevati,

I s desna ilieva. A on njek odpjeva.
(Iz Dtželićeve pjesmarice.)
91
Ina~lc •.
Po Virgilll p08l'bio Luka Milovan.'"
Ja. sam sebe zakleo J a sam slab baš ko žena, Ja sam gladan i tre?an
Pod čepom umreti; Od žene jošt gorji, Bez ikakve vlade,
Tek mog' vina baš neče Dok me god glad i treznost Dok se mili moj trbu
Nasljednik uzeti. Sve jednako mori; Pun baš ne naklade.
sa mnom i kap poslednju I najmanje djetence. Al' kad Bahus u glavu
U grob ću odne ti ; Prstom ne obori, Svu krjepost mi dade,
I moj bokal razbiti Risa svladam, tek kad mi Onda jezik moj strane
Na biljade crepi. Grud sv&. vinom gori. Sve jezike znade ..
Svaki oovek osobne Čisto vino jest olaj Dok sam gladan i trezIW,
Ima. slave svoje: Za svjetilnik uma, Moj jezik sve muta..
Meni ide od ruke Diže duha u nebo Kljast u ruku i nogu,
Lit' II grlo moje. Od silnog razuma; Na obadva buta.
PiCe, jelo, to čini, Umnost, mudrost sva ide Kad se mili moj trbu
Da mi noge stoje, Iz punog podruma: Pun vina naguta:
Pića neka mi traje, Onda pjevam i igram, Filosofi, juriste.
Dok je glave moje. Kad mi glava lj uma. Nek' se klone s puta!
Zato sam se zakleo Nek me Bahu.s po smrti

Pod čepom umreti, Krčmarem posveti! -
Sa mnom i kap posljednju Pijanice, spasi Bog!
U grob ću odneti, Nedaj im umreti.
t304. Slična pjesma.

M~derato J == 100. Iz Srbije. (Udesw K. Stanković.)
--_
::1:::::E 15 E-D ~ J::;:=J-~.-4;
• - mr1:1--==-- --~
11-
j
- - - - -- -
::j~jg::j~a=--"f:-
-tl - -
---6- - - - -
I':'\~~~
--- --- -
(I
- -_ _
f
I Za-Ato da se ja bri-nem, zašt' da se pe - ča - - lim? Zašt' o-vaj sviet
~ ~ ~==:b
I
~l i ~,=pccFftj:j ~~F=±i
~J€~-r~;J:1 ~'9 1~ -=td~ W
'-- F=t-.--CF-r.::::t:=....- =+--L - I I F-r-~
~~ ~n~!i§~~l==i5H~~-::f:.I::==It=~====-====
I hr~dja - vi, JOš već-ma da k;-::- rim?
I ~~ai~_3_lfU ~I':'\~~~~~
r-~~--iF-::F~~ ~=;
'" Luke Milova.nova "Sličllore(!nosti i slogomerju ili prosodij'" ; (na. strani 82-84) izdao ga Vuk
Stef. K.aBd!ic$ god. 1833. Il Beču.
92
Zašto da se ja brinem, Na radost je čovjeka, Kucnut ću se s komšijom,

Zašt' da se pečalim, Stvorila sudbina, I 8 desna i 8 lieva,
Zašt' ovaj sviet hrdjavi, Zato mu je radosti Ja ću njemu pjevati,
Još većma da kvarim? Poklonila - vina. on nek mi odpjeva.
Ta nisam ja došao Zato mu je veselo Neka plače tko vole,
Na ovaj sviet bieli, Pjesme dala glase, Ja ću da popjevam,
Da u tugi nesnosnoj Da razvedri oblačne I sa st.arim šiljercem
Viek provedem cieli. Ovog svieta čase. Vedre prsi sgrievam!
(le flWje sbirke ukstooa.)
t305. Napitnica svatovska.

.Andantino J == 63. Is Slavonije.
~~2-_ .
~:::::::..:4--
p
{Paj - da -
de - der
---
ŠU
ti
===--
ljub-lje - ni
na - to - či
II ---
srd - cu
"i-uh nas
sn - dje - ni,
nil. o - ČL
93
.A116gro moderato J= 108.
f
Do-bro j ' o-vo vin -ce piti, za-tim dobre vo -lje bi - ti.
r -r I
PajdaAu ljubljeni, Jer ja znadem dobro piti, Dobro, dobro, dobro je!
U srdcu sadjeni, Zatim dobre volje biti, Dobro j' ovo vince piti,
Deder natoči Hvala jim, dosta je; Zatim dobre volje biti.
Sviuh nas na oči! Samo malo dobro je, (Iz moje sbirke tekstOf1a.)
Rujno vino, rujno vino, Nit mladosti, nit mladosti,

Ej more rujno vino Ej more nit mladosti,
Medna malvasia. Bez zelena vjenca.
U tebe nam, u tebe nam, Nema lica, nema lica, Nit ljubavi, nit ljubavi,
Ej more II tebe nam Ej more nema lica, Ej more nit ljubavi.
Rujno rodi vino. Bez rujnoga vinca. Bez krasne djevojke.
(Iz moj' sbir/u tekstOfXJ.)
94
Ja podižem čašicu. Pripjev: Vivla vivla vivla la, Ovog vina. čašica,
Vivla compagnija, Vivla compagnija. S čisto pUIlog sudića;
I napijam zdravicu Koji sedi do mene, vivla. Rad bi znati vaija li
Vivla compagnija. Zdravica. mu od mene, vivla.. I srdašce gali li?
(L. Ilić .,SlaVf.J'n8ke varoške pjesme".)
t 308. I n a č i o a.
Iz Slavonije.
~l€r~-~==riFE1--#J--J'3~~P-~~-=-.gp
-tl D=v- --~ - - - -~ -1;I::::tJ= ==il- - -f~
Sva-ki mo - ra ve-sel bit, vi - vIa compa.g - ni - ja! za ve - se - Ije iz· vr - šit,
95
Pripjev.
~~4I~·-=m=p==T-=r-E
----- -- ::!!::=tI- p-
- ~d-I p:::$=+=n~~
~==tl-
viv-la compag-ni -ja! Viv-la viv-la viv-la-Ia, viv-Ia compag-ni-ja;
.'~~~==G4=:t=p==" -"4 $=r-==tI==---==---==--==--===

_ _ 1/1 =~ ____ P=I/I ~3 _ _ _ _ _
viv-Ia viv-la viv-la la, viv-la compag • ni - ja!
Svaki mora vesel bit, Ne motreći na svoj kvar. Ovo bo je dobar lit'lk,
Vivla. compagnija ! Ali spravi svu tu moć, A kratak je bratco viek.
Za veselje izvršit, Da izprazniš, dok ni noć. Nit ću dužan ja ostat.
VivIa compar;nija l Tebe bratco rad gledim. Ma baš išo odmah spat.
Pripjev: Vivla vivIa vivla la, Majstor si nam ovdje svim. Jošte jedno za pravo
VivIa compagnija ! S tog za volju svima nam Domovine sve Slave.
Čaše nam je natočit, vivIa. Zprazni čašu ovu sam. Sada gazda la.hlru noć,
I po redu nje popit. I ako ti što fali, Sutra ćemo opet doć.
Prvi naš će gospodar, Podvostručit ne žali.
(L. Rić " Slavonske f'aroške pjesm.e".)
1309. I n a ć i e a.
Iz Kranjske.
t&#P ~~EEtT:p~=1::[ J--=f-~=hl:1::=-;\l::~~~~
Opazka. Jedna i druga je pjesma slobodni prevod francezke na.pitnice, koju BU Francezi u dobe
okupacije Ilirije II naše kraJeve donieli. istu su francezku pjesmu i Niemci preveli, koju pjevaju na. dva
lllIČi.na, i oo na dvie slovjenske melodije:
1. Allegro.
f&4-=~~~tJ
-~ -D~
)-f-=FJ~~t'-- --f r-~~T*S:]
---:::::J--I;I=V-= ~ -- -.
Icb nebm mein GlIl8chen in die Hand, vive-Ia Com - pag-nei - a!
Vive -la, vive-la,
Und fabr' da - mit in's Un - ter -land, vive-la Com - pag-nei - a!
~
-----~ --~"--"-f'
tJ 1;1=+== - .. ~==~=-=~- D-==P==t:=--= ~----~
- ==T--G - : ~---
========= --'''' - ===---===-- 11'- -=D-=:tI-= -::t1
-. _ __
vive la va! vive la, vive .111., bop - Ba - sa! vive la Com-pag - nei - a.*'"
" Ovu Am melodiju u Kranjskoj uk&jdio, ali tekst njekako izgubio, ili ga valjda i zaboravio na-
pisati, jedino što Am Bi uz melodiju zabilježio bio, je to, da je nnapitnica." Propitav kašnje II hrv.
Zagorju za. tekst ove pjesme, reko~e mi, da početak ovako glasi: nTko med nama vince pije, bej, boja,
haj! "Ako bi me koji slovenski rodoljub, znajući šta pobližega za. tu pjesmu, ubaviestio, drago bi mi bilo.
** G. W. Fink nMW!ikal. HauSBcbatz d. Deut.schen", Aloona (pag. 306).
96
~':':""""I""--=:h::-
2.
-4 -[ )-1';==- ~ __
-=t!.-~- --._,,~~-4I
=V:==tI~ - _Lg"
~~=-tJ- Sil-a ~~
=D-=8 _tJ o
~-=,;~ -=D- -- -~----'--

o
--IoI=D- -
Ich nehm' mein GIlachen in die Hand, vive -la Compag - ni - a! vive - la Cumpag-
~ ~=F-G~
11!jZ=-- tJ-S;f=f~
=F-=D • ~-~1'---S=Gdlti:JJ-~~1--!M
=101--- -- - - --
ni - a! und fahr da-mit in'a UD - ter-land, vive-Ia Com-pag - ni - a! vive -la Com~pag-
Ei:L~"1IW-·::==HF~3~
~~=4,- S~~~~==.!:=v- Sl~~ -~1~-+-P-=G=5~-ni3)
r::P== ~1~
ni- a! Vive la, vive la, vive la, va! vive la, vive la, hop - ea - 8&! vive la Com-pagoDi - a !
Melodija 1. brvatska je, a 2. luli~ka srbska :
OO ..4.1legretto.
I&~=t-=1- ~---G -stt;r ·~1--t=S· S=I~---~~I=t -~=& r -~
Za - dy Da - lej' pe - cy kunt - wor - ski 'ra - ja, kunt - wor - ski 'ra - ja,
~"--~- =.==.-it;-~~-~
=::fA==~- ..- :=j-:fI- - . ==~ .~ - ==-f'I-
-=r::::=-t1=== ======-- -~D=--- -~~-- - .- - - - -
~er - we - ne, ze - le - ne suk - ni~ - ki ma - ja. *
• o Ja zato mislim, da je prva melodija hrvatska a De francezka, jer u nas primjera ne ima, da bi
Dal urod ma ikoju francezku melodiju poprimio bio. Što S6 pako Niemacah ti~e, to oni niti nemaju u
avoj ih starijih pjesmarica napjev za ovu pjesmu,** s~esa sliedi, da melodija ova nije po izvoru nje~ka,
vd da eu napjevi uzeti od Slovjena. Vidno je pako i to, Ito je Josip Haydn ovu melodiju upotriebio za
lIVdetak svoje mise "Hier liegt vor Deinen Majeetlit" :
Eii~*I=F-".. _ -::l- ;-=[=--Y::-~::t-:I-" .~ ~~-t:~ . - =+=J

~-t~-=-I.=~.=-tJ ~~=Ia -:.._.~~-= ::j:==r=+-·:g::j:==-~~~ iS
Nun ist das Lamm ge-schlaehtet, das Op - fer ist voll-bracht; wir ba-ben jetzt, wir
t~~1z ~--G-=-::':" i -~=~~==t:=3- ----------

_~ =+ ---:::1-----------
ha - ben jetzt be • trach - tet, i t. d. .
Znade se pako, da je Haydn upotriebio mno!inu hrvatskih napjeva,'" do~im se to nemole tvrditi
za francezke.
t3tO. Napitniea.
.Andant, con moto J= 76. la vara!d. Toplica.
~'-)gt--t=!nI[Eh-~f:% S=r-s$ -~=t~~-t=b1

I "'ba bi gu -Aće vin - ce pil, za sve bri - ge bi za - bil; da bi gu - šta
{ ~~(E1~ fY EJ=tL~:r . ~
mv~~~M1~~~
• I. E. Smoler .. Pjesni~k~ homycb a delnich Luliskich Serbov" Grimma I. pag. 96 .
,
.. Vidi: "A 8Wahl deutscher Lieder mit ein- und mehrstimmigen Weisen" . Leip.ig Serig'sche
Bucbhandluug l 36 (pag. 253).
... Vidh ub Ć nJo1jp Haydn i hrvaiake narodue popievke", Zagreb. 1880 u posebnom otisku.
i
.•
.7
, ·f
zabil;
...... za 8ve brige bi za - bil.
. .. ... .·f.. .... .. ~
If ~
bi guAće vince pil,

i : Da žaIosten bi na vek bil. ADda brato lahku not,
za sve brige bi zabil: I Pune ČaAe na~i, Doklam bumo pak clrugol.
Ako bi se izopil', Grlo. s vinom primoči. Zadnjić hoću napiti,
Brez sve brige bi tivit' Ne bi mi bil dugi 8vet, Vreme nam se nziti.
Da ja ne bi vinca pil, Da bi !ivel tri sto let. {Iz tItOje .hirU ubt4tN.J
t3ft. Napitnica.
bdant, cfm moto J. = 52. Is hrv. Zagorja.
• ~~~==t:~tlJl4 'I J:112ttd

I ~o - leg na-vade ata - re družtvo se sabra-lo je, bi-lo ne bi-Jo Da
,.-~
I Ip"p-a-~~
.
~ii$~~I·:·
~ J-M---rJ--m ~~ I ~
~. ~ l .. :
--d=1-~=~=
-.-.4 =l.
_ _ _ o • • _ . BQ , -'-w~
re, sa - mo da. ve - e -lo je -

,
l!8 - mo dn ve - e - lo je.·
J ~gm-:~~>-~~~
l. '- .----::-.
... .. -
• Na melodiju oyu pjev~u Niemci pjesmu .Ee kann ja nicbt imm8l' 80 bleiben", koju Je spjevao
A. pl. Kotzebue za njekakvu komediju, a Đ«lasbio ju H. F. Himmel, i to uzevli motiv njema&e pl'OltaC!ke
pjesme, od koje niti prvi Itih amo uvrstiti ne Imijem. POIlie an Niemci Himmeloyu melodiju _bacali,
te Kouebuev tekst pjevali na oyu staru melodiju, kako sam to Ito i ato puta čuo od saakih, bavankib i
pruakib kalfa, koji lU radili kod pokojnoga moga ob. Stara njem&aa melodija andara 18 • onom od
Daje Dapitnice glas po glae, l&1li0 da je prva slovka njemačkoga teksta dolla Da umah. hto tako glui
napjev (rauceUe pjesme "C' eat le moie de Marie-. Mielim da ne trebam ietaknuti, da melodija nije hrvat-
skoga porietJa, jer to njeziu kroj sam kale. - Da je g. L!iW u IVom Albumu izabraDib brv.teki b
napjeva i ovu prir:o, razumije 88, jer ton takvib melodija aaJviie odgovara okOlU Qdavateljevu.
13
Digi,izedbyGoogle r-
Poleg navade stare, Anda Franjo ljubljeni, Dignimo čaAe visoko
Družtvo se sastalo je. Nek te Bog nam poživi, Z kriknimo složno na glas:
Bilo, ne bilo na pare, I da u družtvu ovome, Našega Frana Bog livi,
I: Samo da veselo je. : I Ljubav se nam uzdrži. Veselo mnoga leta' -
(Iz moje sbirke teksem,a).
t3t2. Napitnica.
-Andante c(m moto J= 76. Iz Hrvatake.
f tJ~
- -
=--
Pu - na rd-ea, pu - ne ča - še,
... ,.an.
~
-:::E:=.G
-----
•t; t.'--~\1--&..-=:..---. -W-~=
- - -t t-~t= . ~~---OO -. -~
--.-p.=- --:l--==-~
- - - - - - -~--t;- ~- ---
I
I
mr
k to - mu Iju·bav sva-ki čas, bra - ćo, ne-ka vo - di nas!
1-It'
I ~Iz-----.--~~----§l-~~
-~~-==--1-1~-:t==t==t==
I mr~
~~ -~~
-F=F
--t- -
--1---10"
--..-c..-~--~-
o_,---+~:;ot~
.
r----- . .
t1~
~
~
-
I -- ... --
o
"==="=-~=--
tJi=+-~
---~
..- . . -
o
....
- -==--
- -i=t --.~- ===r:_., _____
- --
-...
o.
~
-.,,--.:...~--
i
Tall.
-~
__ ~ -=fI-f~-=-:b--.
__ -. r::
~-----::
:r~.,
+--i--i- - - -
I ~~.--.--~ ,-;---
k--"-=----;-3i ,~-- I-
---~=i=__-:-----.--+--
_tc _____
1-
----
.---
- =~_~.--
j-
-j
Puna srdca pune čaAe, Bože živi naše krasne, Bože živi prijatelje
Neka živi, što je naše; Našeg žita zviezde jasne, I sve domorodne želje,
K tomu -ljubav svaki čas, Neka bude čitav sviet, U njih nam je prava slast,
Braćo, neka vodi nas! Njima samo jedan eviet! U njih domovine čast.
Jošte jednu za Slavjane, Braćo! još i ovu čašu

Da jim željna sloga svane, Za ljubav i slogu našu,
U jeziku, krieposti, To je ona silna moć.
I u staroj vjernosti. KA će sravnat sve jednoć!
Spjl!fJao Al. Zdenčaj.
(Iz DeželićefJe pjesmarice.)
* Ovu pronoueirauu njemačku melodiju sam je pjesnik odabrao za svoju napitnieu, lito je u toliko
te!ko pojmiti, jer se odmah u počet-ku pjesme kaže "neka živi, što je naše", i što melodija ova pripada
straiino pl&čljivom "Abschicds-Lied-u VOD der Heimat", dakle ne veseloj napitnici. I ova se originalna
melodija nalui u "Albumu hrvatskih napjeva u.
11J.r-= - ~ ~~--,r=iir-=r- "-..-::=E p· "--'=,,;:::t)
~~-=;e=III--'
<:rese.
:E:::±=~---:~
f
~ :;i-~=:E. ~ \.I ::Er:::::a::±t======
I daJ se na - pij, du - go nas ne - bu, daj se ga vžij !
{ r:
~~-~-'~-33 .=+=d,===; ~
·~=E~r=r=r-i ii: I =i=i=i
~~===W ~-~- ~-~-I
__ ~~_---==~ i=-:jj--
Nikaj na svietu ljepšega nij, K trsju dopeljam, oštril ga bum.

Nego gorica. kada rodi. Zima prestane, rezal ga bum,:
Prip. Kume moj dragi daj se napij, Grebnic' povalim, kopal ga bum.
Dugo nas nebu, daj se ga vžij! Žene dovedem, kopal ga bum,
Mužek se trudi, ter se vrti, Dok ga uzkopa m imal ga bum.
Da mu se djelo ne zamudi. Vezal i snažU bum ga ja sam,
Ognec si loži, v kleti sedi, Kaj ti ja posel taj dobro znam;
Kuma napija, pak mu ... eli: Budem ga kopal, trsi! se bum,
Moramo spravit posudu tu, Pak se napijem, da jakši bum.
Vince i k letu rodilo bu. Kosi po grmu fućkavaju,
To mi po glavi zmirom bodi, Kopači lozu okapaju.
Da mi se djelo dobro vgodi. Bum ga prekopal još· jeden put,
Kolja na.sečem, belil ga bum, Ta.ko opravim velik ov trud.
100
Lagve bum strugal, kace nabil, Idem iz kleti 8 čuturicom

Da me krvavi pot bu probil. Žena me čeka s poga~icom.
Do toga dojde sveti Mihal, Jedem i pijem s decom, ženom,
Grozdje dozrije, budem ga bral. Koji se trude skupa z menom.
Kada pak zpre§am moje grozdje, Petar v pivnicu 8 kluči leti,
Onda pozabim na sve trude, Pipu skreće, ter ovak kriči :
MoAta si točim, srdce krepim, Zakaj se trudim, neg da pijem,
Da se bar malo razveselim. Zakaj se mučim, neg da živem.
Martinje dojde, krstil ga bum, Danas al sutra mrtav nam glas,
Vince postane, točil ga bum. Vince ostane, nebude Jl&S!
(L. Rić "SlafKJfUIke oarolke pju"..-).
Opaaka.
&aj bio:
.4;J~ )'
ova je melodija stara hrvateb ,
& G~F-$i~ZJttpI~- tti~~

Nl - kaj na ane - tu
mabr je i ritam
ljep - le - ga nij,
njemački.
ne - go go - ri - ea
Naj8tariji je n~in melodije
ka - da ro· di .
•=== == Ji. ~ ~-~

J~ -=G i. = l ~I G .~
=::;-- - ====~
'-F-E~~'-~
L7=l=-p=:F~~_-
Ku·me moj dra - gi daj le na - pij, du - go D&B ne bu, daj le ga v!ij I
te le lInje ovako pjevati jolte i dan danu po Zagorju, najpaOO pako kod ugarskih Hrvata. od ovih je po
IVoj prilici JOIip Haydn nanilio iltu melodiju, te ju je upotriebio za motiv Ivoje notorne ia G-dura
(peterogudje od god. 1764), naime:
~ -;-
T=t::I211
--
~
~~ -b ~=$~=Lr
~--t;;;;:- ~- ~-
--- F-JI
Budućje ritmiaacija nale melodije njem&i!komu uku8u odgovarala, to 8U 8e i drugi njemački kom-
pom.t.ori nje latili,
nebi li time očuvali njem~ku tradiciju. Tako počimlje n. p. pjesma od Heine-Silehera
.Lorelei" ovako: .. ~~ _
_ =1 [ji J~~~~ it.d.
Ich wei88 nicht was soll ea be - deu - ten.
Hrvatskoj melodiji Iličnu ima i IloveDaka pjeama "Moj pubič dol po poli gre", koja se nalazi u ovoj
.bUci pod br.- 532; elični pako tekat nalazi le uKoritkovoj Ibirci .. Pesmi luainskiga naroda" (V. pag.
116 - 118). UBrOk &&Ito je goap. LIfW i ovu melodiju u Ivoj album primio, jl8&D je.
t3t4. Napitnica.
Lu.rghetlo J. = 40. Iz Hrvatske.
"!t-~-
"fr
La • -.-
Šta po vi - la - je - tu ve - li - ki pri-mi - ču? ho-će J' se po - bi - ti, il će se
101
Šta po vHajetu Šo mi Bog dozvoli, Natočim čuturu,

Veliki primiču? To tvorim po volji, Nazdravim zdravicu,
Hoće l' S6 pobiti, Hvatam se istine, Izpijem čUicu.
TI' će se smiriti? Sreća mi negine ;
Ne mislim o tomu, Upravo govorim, Ugrijem glavicu,
Pokoj dam svakomu. Nikog se nebojim. Poljubim swicu,
Pripjev: Po volji živim, Ona me zagrli
Po volji gudim, Poso moj obavim, I triput poljubi.
Popijem vince, Hljebac si pribavim, Igračke sprovodim,
Veseli m srdce. Ne iMam visoko, Šta želi učinim.
Dobijem toliko,
Šta drugi nagrću, Koliko trebuje, Gdjegod je veselo
O meni blebeću, Trbuh negladuje. lli se pjevalo,
Nisu mi predmeti, Tud ti ja pristajem,
žalim u pameti. Ako mi prijatelj Pjevati nestajem j
U Boga vjerujem, Prostote ljubitelj, Svakoga veselim,
PoAteno čuvstvujem. Dolazi u kuću, Izljubim, izgrlim.
ZaAt' da se ja brinem, Hiljadu godinah.

Te se ne napijem, Svaki čas manji je,
Ta život netra.je Dok dihnem već nije.
(1. DU81,,"" pjumaric8).
102 :
1315. Napitnica.
Andante con moto J. = 50. Iz Slavonije.
~i1--::~' -t=1--::t1=1sJj )jf~t-5==r~-=1-3-:fi-JJ

~P=--==-:!---- ----=--= ~--~~ -.-----i'-f--;- J'--=ill
! mr Šta po vi -la - e - tu ve-li-ki primi-ću? ho-će l' se po - bi - ti, il će se srni-rl-ti P
lI~~!~=i~~=**I=~~:±~
~-5L ~---J-.--,"-.f-Y.-.- -~-.-... - ."---~-.-4--..---I-
· ~-~1=~;~~-~~~=i~~~
•• - ~--...-
I
II~-ft=l-- =! F
mr I
et~Lfi-=1
II t I-i ;
~ r-=:=,:::t:::t
t I
~~~:::j=-===~-=r-
~=t~ ft-~=-~l-~~===rr===r~
I-i
~=+::t
/1
~-=--~=1
Sbor.
Hb~~~-~·~~~~==~ - .--~~
- ~ - ~--~
- ~- -~=~.~-~==~~~~
-- - -_11-
..-'<-_
~-ti..... - ---=:;-= __ -==-
-. -"-t==-
::-lI-::-, 'I
f
I r e mi- lim o to-mu pokoj dam vako-Illu' n -mUim o to-mu po-koj dam svakomu.
t Po vo -lji ži - vim po vo -lji gu - dim, po-pijem vin - ce, ve - se-Jim srd - ce.-
I~~i=i===::
, ~~II--1-t---,,..---.,,-
1316. Napitnica.
Allegro_ agitato ~ = 138. Iz Po!ege _ (Udesio K Katinelli 1847).
_---=1- -Ihl- ~ ~- - ~~:1~=-- · -.-~-
-. ~=p=~
- • - -:rt3
---==t=?----i-
- -.
-r--r-~~
-1--1- ->--
--.:=3~_ -=::t:~
- - -.
~
- ....
rnr
Na - to - pi gr - lo
'lOS
104
Domovina ti si ma, Da nam živi mili,

Ti si ma, ti si ma, Domovina mila
Naša srdca ta su tva, Domovina sva.
Ta BU tva.
Pripjev: Zato pijmo rujno, 'ra MariAka ta je ma,
Rujno vince rujno, Ta je ma, ta je ma,
Rujno vince rujno, Crne oči kakor ja,
Rujno vince. Kakor ja. Pripjev.
(le nwje sh,,./t, 4eIm0fXJ.)
1318. Dolenska zdravica.
..4.lkgrelo J= 92. Iz Kranjske.
~'$fF SI r" =Gi --=

l pri -
iffl=S
===-"
a s] r" p:bir *=1 &l1§ii
p--="::::::--
ja - ili zdaj ve - seI bo - di - mo, te - ža - ye, skr - bi po - za - bi-smo.
· 1~T~I
~~4fF~=~~wa
lPL Hf' WC eli ~~
~ 14f~ ,-t#J~~4~U
-- --r: _tf!)I
- I
~~-~
I '"
M~~~~
~ _~~~:_~~~~
- :::=P==D=i~=
mr ereac. f
Naj - lep - ši je dan za do -len- ko stran: ča t Bo - gu za. tO re ci-mo.
r
Prijatli zdaj veseli bodimo, Vse drugač Dolencom solnee sije,
Težave, skrbi pozabimo, Kolkokrat brez skrbi zavpije,
Najlepši je dan, lJubi bratec naš,
za dolensko stran: Vzemi v roke gIaž,
Ć8st Bogu za tO recimo. Pij na zdravlje tovariije,
Le hodite Gorenci u snežninab Tukaj se život redi in pase,

U svojih gorah in pečinab. Kjer nam vinska trta rase,
žalost je vse Sladek je njen sad,
Kamor ozrem se, Vsak ga vživa rad,
Po vdih gorah in pečinab. In gre tebi in meni v Iase.
• Kalnje lU na iatu melodiju pjevali tanburaJi ialjivu pjeamu "Kad ja podjem U Berlin, kupit
~Q li krinoliD".
IL. Digitized by Goog Ie

105
Le primi brat ec kupico v ročico, Pa naprej napij,

In trdi znami dolensko pra.vico! saj imd modro glavico.
Čisto ga izpij, (Iz Dr. I. R. llalIlagove pjeamarice itamp. u
Gradcu god. 1868).
1319. Napitnioa.. -
I
Andante con moto " = 80.
~~9_-~~)-14J~~~~~~~~
creac. f If
I moj ku-me i ku-me, ku-me, ku-me!
I
~_::j_"\==~_ r - -
~i:::::::j=j-==f~I== - -
I :J68C. J~_~ If ff
~ r - -- ,;- .,;
I:Mili moj kume, Na" se ga. Čudni su ljudi
Dragi moj kume: I Ne se ga; Naši susjedi,
Kume, kume, kume! Sega, sega, sega! Sjedi, sjedi, sjedi!
Hodte sim k meni, Vino nij' voda, Oni su rekli

Idemo k kleti; Već je vojvoda Da smo se stepli,
K kleti, kleti, kleti! Voda, voda, voda! Stepli, stepli, stepli!
(L. Ilić 'lJS1a'/Jomlce varošice pjesme".)
1320. Napitnioa.
Allegro J. == 80. Iz Zagreba..
_JF-€S=-F
r·
~re2tt%~-F-1=LJ41Jd=1~
I Go - .ati mo - ji mi - - li, ko - ji ste me po - ho - di -li, hva -la za vaš
{
b#~=f:3
~=H=~=
=~~
· ~=b dM~
I r . -
,106
~#~===t~~-J l-=~=t-:-G~=J ;~~=:;L~

I po - dvo-rl - ti, 'kak bi že - leI ja - ej, dra - ga bra - oo IDa.
~ffl~ J-=~ n ~fGC=E"l~--1

~~:-----'----I'I-~~-~::t1=1-::j~::::::j~:-, - k - -
5-=J.l=i~-=I"-1
I 1~1:§-lC:I==+-~~_l
__L::i:+-~..2t_~r-l
1_ _ _ :....==-:~-=
-
-" _ _ _ J-r-..-.-_~i --11.----1 --II..J-. =,..-- ~I
=.:::!r::::l" ~==r--"'-"--"-·--
==:::.fI _ .. _ .. -
---I
~-~-1~-~-J-:;1~-~~- t'--~-~----J.
Gosti moji mili, Kak bi želil ja,
--+' -.- --+'-:c:~"---.......-
- -=~=i:::-::-i:-'·-7= -"~=="~::-:::"~-=-I_;::-==;::=:r...::r
--J-J-,-.-- I~---
Dao Bog višekrat.
Koji ste me pohodili, Ej, draga braćo IDa. Aj, II to ime natočimo,
Hvala za vaŠ trud, Pijmo, ter se veselimo,
Ter želim više put. Dragi prijatelji, Dok Ile dodje čas,
Aj, ne mojte mi zamjeriti, Budmo dakle svi veseli, Kad već nebu nas.
I kako smo sad
Ak vas ne m'rem podvoriti, (Iz moje sbirke tekstova.)
Opazke.. I ovaj će napjev biti od kakve njemačke dja.i!ke ili lovačke pjesme. Dobro bi da.kako
bilo, kada bi čovjek izrii!no znao dotii!nu njemačku pjesmu naznačiti, ali kod svake takve nde na.pitnice
eieli njemački sbornik naroduih i popularnih pjesama pregledati i prispodobiti, vrlo bi mui!an posao bio,
koji se ne bi osobito izplatio. Medjutim ako bi tko slučajno Ila. dotii!nu izvornu njemai!ku pjesmu na.iko,
te mi istu priobćio, dra.go bi mi bilo.
t321. Napojnioa.
Iz Kra.njuke.
107
zdrav-ji - če zdrav-ji - če tek kak zdaj mi.
(Iz moje sbirke tekstotJaJ

1322. Napitnioa.
.Andante J= 69. Is POIega. (Napjev ukajdUJ K. KatiMlli.)
~~~==--~~-~~-.--~ 1-:31-.
~~~-G =f- --=--=;;::=~ ~~ -S.=q-...: k-~~---9 --~E§~G
~=-:S~~
I ~
{ Pri-ja-te-lji, bra - ćo, na-Au go-spo-ju,
~
Ne daj-te da Ye-ne '
I Nek nas o - pet pri - mi u mi-lost svo - ju. '
~=m~~=E~
!l~-=i j~~m~:=::g~-~~ ~ t 4]';;
I~m' I I
I I J
r~r 93 ~
fA,
~_g;=L'~
I
i ~
J' ~ I
-·
=p~. t~-l ,=~-r-:-.~.-.-j==~J ~ .-.! i
i ,., I
f_
~ r FE ~----~r-=r:t=-:!:~
,--'--to- -- -- 6 --- -~~ ~----<
I i I
Bog ju ži - vi - OI
1323. Napitnioa
.Anda,.ee moderaro J= 76. Is Karlovca.
~~/ ~ i=~-Eb---
• =-:=---E--T= - ~ ~
:42F~-=l=1--=R===-j--~-B
==--==- _:E!--~i=-
I Što si ta - ko tu - - - žan, valj-da da si du - - - žan?
l~ 1 i r:=~'ri1T~~T1
~rprH! ;J~..::4ltT~~
Dlgltized by Google r
108
--- ~to si tako tužan,

Valjda da si dužan?
Komu gro§, komu dva,
Nemoj biti tužan,
Nisi zato sužanj.
Nije to sakrito
Vince slabe jači,
Tužno srdce vrači.
N uder ti, kano mi
Komu sto talira? Ni kod kavalira. Gazdi na veselje!
(Iz moje sbirke tekBtMxJ.)
1324. Napitnica.
Iz Polege. (Udesio god. 1847. K. Kati, elU.)
1_. ,,.r
li - rB.; ko-mu groš, komu dva., ko-mu sto ta. - li - ra.
I~l,~d!t ~
tl fl:!
... J ~6i-6JR~~~.
Brate što si tužan? Nemoj biti tužan, Vince slabe jači,
Valja da si dužan Nisi zato sužanj, Tužno srdce vrači;
Komu groš, komu dva, Nije to sakrito Nuder ti, ko i mi
Komu sto talira? Ni kod kavalira. Gazdi na veselje.
Ovak' na§i stari Pak su zato svega

Negda su radili, Jo§ dosta imali.
(Iz Deillšćef1f pjmnaric,.)
109
t325. N a p i t n i e a.
urgo J' = 92. Zagoreka iz Radoboja.
"
Gđo nam to vin· ce dal, da je tak ladko ? glio nam to vio -c dal da je tak lad·ko?
Gdo nam to vince dal Ne vam to Marija, To naj bo, to naj bo

Da je tak 8IadkO? Nek je devica, Detetu za mutu.
Nam ga je Jezu§ dal, To je 'na žena, Za stolom sedi
Mi ga vam damo. KA dete povila. En stari dedek,
So8jed moj mili je 1', Kaj bomo dali Z nogami giblje
Kaj je tak svetlo? Detetu za mutu? Detešce ziblje.
Sanju sam sanjala Mi bomo dali
Da je Marija. G'rlenu jabuku; (Iz moje sbirk~ tekstova.)
t326. Napitnica.
Andante moderato J= 72. Iz Karlovca.
Jed ...
~~
mr ~~±l~d'** Sd~~l:t~=v~~1l~
.
Vi - no pi - ju Niem - ci, Ci - ga - ni i Pem - ci, ka-da se na - pi - ju,
~ I~
_
'
.• ·~3
-
i~-_ ~- - ~~p j~J' .~~
__ t~i L-r~~=-- . -i-:§-=~I=~-==-§_'=-'=.I=.~,-r=--=-J-~I
" - ~-
---
- -~-
---p':-~
- - -:::l_ ---.-~~!--
- - -t-=:1::+-==-~_=---H?"-~
uo
Jedan: Vino piju Niemci, Dobre volje biti, Kada se napiju

Cigani i Pemci, Doklen budmo mogli 8 brkmi podfrlruju.
.Kada se napiju, Stajati na nogi . Svi: Al mi ćemo piti i t. d.
Vuku se za lasi. Jedan: Hrvat pak spametno (Iz meje sbirk8 tekstova.)
Svi: Al' mi ćemo piti, Skupa i s Bugarom,
Ko b' Bodov ne b'Io, Pa čepek, ha! ha! Na mizi stoji,

Tud čepov b'ne b'lo, Odbiti se da, 'Z maj alke veli:
In vince bi teklo. In vince v majoiko Oj bratec, le pij! pij!
V ma.jolko samo. Po curku kaplja.. Pa. drugič nalij!
111
Nalijmo si ga, Bom pametno pil, Šentjanževca zdaj

Popijmo do dna, Ne kaplje razlil, Nalij nam točaj,
Saj vince je žlahno, In jutri je zopet, Potem se podamo,
In zdravlje nam da. Born v ger10 toči1. Spet vsaki v svoj kraj.
ZatO pa terdim, Oj vinček

hoj! hoj! In pridemo k' daj,
Da je ne pustim Bod' dober z menoj: še semoj nazaj,
Te kapljice žlahne, Nikar me ne verzi. Spet bomo imeli
Dokler ~ živim, Pod rnizo nicoj! Pri vineu svoj raj!
(Josip Kocijančić "Slovena," narodne pesmi II.
štamp. god. 1877)
1328. NapUnica.
A.llegretro J= 92. Iz Siska.
~ l ~ ~=r-=r-=- -.~ &J1::=h~-:Hj~3ci±E3i=~~3

~==tI~--=~- _=-..i:::::::._=_tr-=-~:::ti...~~:H~-===-~:3
f ~
I Dra-ga, dra-ga mo-ja kum-pa-ni - jo, vier-ni pri-ja- te -Jji!
,,--
{rnw.- da, gaz-d a k uć-m. li e-po prO-Sl. bII - di - te ve - se - l'I.
.
I Ne-ka. sva-kl
l ~.~-tf~lw~rrr~ i~ 1 '=I~'
3
: 1 .•(
I'*.=r-i=+ti::--:=S::bl
~p:-,,-;prn----=1~- i-
--~--~_,--
-~
I -~===1
====111-(::::::1 --=-=C :
_ _II- I I I -....... --III---J- - - - --+=-I-~
:;ti :;ti :;ti:;ti
--
112
1329. Napitnica.
Iz Va.ra:l!d i na..
118
Kumpanija ka sedi, Veselo bude, i napije Gazdi naAem ki sedi,

Treba da se prebudi, Gospodaru na zdravlje, Zafalnost, dužnost je n.,
Da z ljubavi srdce svako Nu napojmo braćo mi, Da se ciela 'z prazni fiaša.
(Iz moje sbirke te/mOfJa.)
t331. ft a p i t n i e a.
Andante con moto J= 84. Iz Kolnova n iiopron8koj !upaniji.
nij.
iOI'" iOI'" I
Pijmo bratci vince, Gledte mene bratci, Zakopajte dušu Noge mi obrnte
Voda naj stoji, Ja sam vodu pio, V Jezušovu klit, Vinskim gantarom,
Voda nam je mrzla, sad moram zamriti Telo mi odnes'te Zube mi obrnte
Srclcu zdrava nij. V tugi žalosti. V vanjskn pivnicu. Vinskoj pipici.
Pipicu odškrnte, Da 'vo trudno telo
Da vino curi, Vince ompi. (Iz moje 8birke tek3tof1a.)
16
Digitized ~yGoogle r
114
A, a, a: dragi brate komšija.! I, i, i: ne dangubi, veće pij!

Ako hoćeš vesel biti, Ti za zdravlje sada moje,
A ti moraš s menom piti. Pak' ću onda ja za tvoje.
A, a, a: dragi brate komšija! I, i. i; nedangubi, veće pij!
E. e, e: uzmi malo i vode! O, o, o: ala. ode duboko!

Jer će tebe, boj se, zdrava. Al' ako će, daj mu mira,
Zaboliti sutra glava. Neka znade kako svira.
E, e, e: uzmi malo i vode! O, o, o: ala. ode duboko!
llf>
U, u, u: ima li još u sudu? Tebe družtvo lipo prosi.

Ako ima, gazda nosi, U, U, u: ima li još u sudu'?
(L. Rić ~Slavonske varoške pjesme".)
Kad sodov ne bIo, Na mizi stoji, Born pametno pil,

Tud čepa ne bIo, Z majoIke veli: Ne kaple razm,
ln vince bi teklo "Oj bratec pij, pij, ln zopet ga jutre
Z majolke 88mo. Pa drugač nalij." Bom v grlo točU,
Pa oh zaprejo, Nalijmo si ga, Hoj vince, hoj, hoj!

Ga v sode tvrdo Popij mo do dna, Bod dobro z menoj,
ln 8 pilkom in s čepom Saj vince je žlahtno, Nikar me ne vrži
Zabijejo zlo. l zdravje nam da. Pod mizo nicoj.
Pa ?:epak ha, ha. za to potrdim, šent Janževca naj

Odbiti se da, Da jo ne pustim, Nalejemo zdaj,
In vince v majolko To kaplico žlahtno Pod tem se podamo
Po curi kapla. Dokler da živim. Spet svak u svoj kraj.
In priderno k daj, Spet bomo imeli

še sem pak nazaj, Pri vineu Iep raj.
116
t336. Napitnioa.
.AIUgro moderato J. = 12. Iz hrv. Primolja.
t m~3~s~~W4__t:T=G~-m5H1-=p=t~
~P mr r -
{ Pri - pe - la - li
80 for-rna-ni en gla-žek sladko - ga vin-ea. Le bi _sta hij, le
Pri-pre - gli so ko - nji - ća. tri spe - š& -la im je ži - vin-ea.
{~~w~~~T~~
PtlL.=-~ ~ ~ ~~ Lt V - J "
~~=kJ J%) J G:1i1ffiG=fjJr4-g~1F+tj

I bista hej, voz-ga voz-ga 1- vek ti; le bista hij, le bista hej, vozga vozga I-vek ti !
~fti
. -; =1~I':'\-lb~-~::t1-r~-::::T-.r
~
-.-
-~-'9==h~~T:=~ --=t"LE#---,=;::t=I;:_
~::::::::i::. -
__ -=--
:::::c:. T~r-- :=1T-r:~
{
... t~~: ~ =----
Ioc==~E==E ~:-~--,ill
~ I t~liirl
- - '.- ~_ 1':'\
:=)
J~ J - --
~, F D=4= ~ --
. --
(Iz moje sb'rlce tekstovaJ
t337. N a p i t n i o a.
.Allegro J= 120. . Iz Idrije u Kranjskoj.
>- :::-
•
-~---S===..:t
,., ~' ':J==:::;~
~ ~_ • •
==l~ ~=-,-__
_~ _
~==:J _____ _ _ _ _ _ _ _ _ L._
:::::::::::r-~
t--=:::::::JC-o
mr y r
Spa - val je spa· val do pol dan, jo je pi - tal ak' je dan,
{ :
117
Spaval je spaval do pol dan, Nigdar, četiri, vsigdar tri!

Još je pital ak' je dan? 2ut.ko, rumenko, sivko, čadko ni,
Pasel je pasel kravce tri, Žuli ga, žuU, bratec ti.
(Iz moje sbirke teki3tOfJa.)
Inalllea.
Spaval sem, spaval do poldan, Negda četiri, negda tri,
Jošće sem pital bu li skorum dan ~ 2otku, rumenku plavku, črlenku.
Pasel sem, pasel krave tri, (R. F. PloM 'fIHrvatske nar. pjesme" 1. str. 76.)
1338. Napitnica.
J = 69.
Andante Iz Kazana u iztol!noj Rumeliji.
~~~=~
~~=C: ~
f F~:=K:~ -.: . ~=:.t'L t ==Ej ~3
~ lt =)-~~ i-=:E:lt--t=:B
(I -
mr
I Pij Ste-fa - ne, ja pij bratko, vin - ce da ti je slad-ko. Pij Ste-fa-
ll8
. 1339. Vinska tefta.

.Allegretta J. = 60. Iz Koru~ke. (Napjev ukajdio M. Ahacel.)
119
Na. svetu lepše rožce ni, Po hribcih je nasajena, NllŠe serdce razveseli,
Kakor je vinska. tefta; Od sončica. obsjana, Povzdigne nam veselje,
Po zimi spi, po let cveti, Od kmetiĆll obrezana, Tud slabim svojo moč deH,
Jesen sode nataka. Od Jezuša darvana. Tola.ži naše želje,
Te druge rožce tud cvetO, Nobene svete maše ni, Otrokam slad ko grozdje da,
Nobena ni tak žla.htna.; Da bi ne bla darvana Možam pa dobro vino,
En čas cvet(j, se posuš(j, Nobene dobre volje ni, Za vsakega veselje ma,
In minejo brez sa.dja. Da bi ne bIll. spoštvana. Za to jo vsi čestimo.
Kak sladko je, pokusmo zdaj Bog ji še tudi za naprej

Od vinske terte piti, Obilno daj roditi.
(Iz stare prede lana od biskupa Sloml'ka.)
120
Još ni jedan Zagorac, Pijmo ga, pijmo ga, Anda braćo pijmo ga,
Nije prodo vina, Doklem ga je! Sve do biela dana,
Veselo ga izpila, Ne žalimo mi njega,
Doma je družina. Koji s nami neće pit, Dok je Bone Dama! Pripjeo.
Čašu rujna vina,
(Iz Deželićeve pjesmarice.)
Pripjev: Pijmo ga, pijmo ga, Taj k Turčinu može it,
Doklem ga imamo, Živjet kao svinja. Pripjev.
'" Uzporedi melodiju II onom od pjesme, koja je pod br. 673.

121
Opuk&. U nas je običaj, da gost - kada prvi put u koju kuću dodje - ima dobrodošlicu t. j.
b i l i lt u m izpiti. Bilikum je ili velika pozlaćena čaša, ili velik iz porculana načinjen trostruki pehar, od
kojega su pojedini pehari ozdol tako II savezu, da vino curi iz jednoga u drugi, čim čovjek nagne bilikum
k ustima, da pije. Na ova tri spojena pehara napisano je obično "Č e h, L e h, M e h."
Koliko je gostoljubivost !iepo svojstvo Hrvata, toliko je običaj bilikum piti za čovjeka ne snoean,
koji nije naučan mnogo vina piti, i to osobito zato, što te upravo sile bilikum (koji kadkada do lih litra
drži) na jedan dušak. izpiti bez ohzira, da li si žeda.n ili ne, zdrav ili bolestan. U novije se vrieme običaj
o.aj u toliko ublažio, da se gostu dopušta bilikum na višeputa izpiti, ili da si smije u družtvu zamjenika
tratiti, koji će mjesto njega običaju tomu zadovoljiti. Bilikum se ne pruži odmah čim gost k stolu dodje,
kao što se n. p. u Hercegovini i u Crnoj Gori sol i kruh pruža na pragu vrata, već kada je gost pri
stolu već njekoliko čaša rlljna "inca (Heuriger), popio.
Kod svake je gosthe stola-ravnatelj, kojega obično imenuje odmah s početka. gostbe kuće gazda,
ili ga bar kao takvoga družtvu predlaže. Pristaje li družtvo na predlog domaćine, pa primi li predloženi
nudjenu mu čast, to izpije u to ime punu čašu, te se predstavi družtvu kao izabrani i po svih odobreni
glavar, kojega svaki slušati i odredbam njegovim pokoravati se ima. Glavna je zadaća stola·ravnateljeva
ta, da se čim više pije, i da svakoga pri stolu nazdravi. Obično nazdravi on najprije najuglednijega ili
najstarijega a tada druge sve redom, pa da nazdravljeni sam ne živi i sam ne pije, podieli mu drugaricu
od prisutnih gospodjah, ili ako takovih ne ima, koju poznatu vanjsku ljepoticu.
Kako je iz opazke k broju 1285. razabrati, govori ae kod takovih zdravica toliko, da se čovjek
upravo diviti mora govorničkom talentu Hrvata. Učeni njeki Niemac, koji je sa mnom jednoč u takovom
družtvn bio, pitao me je, da li je stola·ravnatej od prije znao, tko će sve k današnoj gostbi doći, jer je
mislio, da se je stola-r"vnatelj na razne zdravice, koje je govorio, pripravljao. Rekav mu, da stola-ravnatelj
ex abrupto govori, i da je tomu više manje svaki Hrvat vješt, nehtjede mi skoro vjerovati, primećuć :
"Wenn Sie es sagen will ich es glauben, aber dieser Herr da wird denn doch
zu denn ausgesuchtesten Festrednern gehoren. u Da u nas stola-ravnatelja imade, u koji-
su u tom svojstvu pravi virtuozi, istina je, nu taj o komu je nali Niemac mislio, da je "ausgesuchtester"
nije s daleka takav virtuoz bio, kao njeki već ponješto stariji gospodin, kojega sam u M. Bistrici čuo
na.zdravljivajuć. - Uvod govora kre(:e se obično tako, da čovjek i nczna na lita i na koga stola-ravnatelj
smjera, istom u p<l!ovici govora okrene se na osobu, koju si je izabrao, iztičuć joj zasluge i svojstva, i nagla
iiivajuć nade, koje se u nju stavljaju, umiešajuć kadkada i politiku ili koju šalu, te zaključuje napokon sa:
nBog poživi našega N. N-a, a da sam ne živi, sa krasnom nježnom etc. gospodji-
com N -ovom!" - Na to svi kucnu čašami, udare složno u _živio!" i "živila!" te izpiju od stola-
ravnatelja natočenu im čašu, što mora nazdravljenik pa i stola-ravnatelj baš do kapi. Iza toga pjeva se koja
napitnica, a tada se ima dotičnik zahvaliti, dakako opet s punom čašom, u ime svoje drugarice i u svoje ime,
replicirajuć stola.ravnatelju na. ono što je malo prije rekao. Prije jedno dvadeset gorliua imao se je u Sla-
voniji svaki zahvaliti _liepo i cifrasto i to po paragrafu 1iestnaestom U , što se je protezalo na njekakvunaredbu
biv§ega. austr. ministra Bacha, u kojoj se je u §. 16 govorilo bombastičkim načinom o umjerenosti. U
vojničkoj pako krajini imao se je nazdravljeni k ovako zahvaliti: "Blagodarim za napitI! mi zdravicu u ime
pridjeljene mi drugarice, u imc feldšera i u svoje ime m i t A u s n a h m e d erk. k. M i l i t 11 r g r a n z e. u
Ako bi tko izmedju družtva želio mjesto stola-ravnatelja koju progovoriti, to mora prije ravnatelja
za dozvolu moliti. Ovaj mu molbu obično usliši uz uvjet, ako si ponajprije jezik pere, t. j. da prije nego
ito bi progovorio punu čašu izpije. Čim je čašu iztrusio i sa dva svjedoka posvjedočio, da si je jezik
oprao, tada mu predsjednik podieli rieč. Uz takovu povlasticu počme dotičnik u jo§ širjem govom, nego
& običava ravnatt'lj, govoriti, nazdravljivajuć ili stola· ravnatelja, ili domovinu ili kojega zasll1žnoga i
oMe štovanoga muža n. p. bana, biskupa Strossmajera, Dr. Ante Starčevića i t. d., ili kakovu družtvu
prosvjete, ili bratinsku ljubav izmedju Hrvata i kojemu drugomu slovjenskomu narodu, uz usklik: "eljen
a haza!" i t. d., i t. d. Govori li govornik po nazorih eieloga družtva, tada mu se povladjiva, kaže li pako
takvoga §ta, ~to nije većini po volji, tada se larma, viče, protestira, te se ne kuca s njime, dapače stola-
ravnatelj mil čak i rieč oduzme. Pa tilj neka tko kaže, da. Hrvati ne imaju izkustva u pllrlamenta.rnomu
životu? - Ali Kurelac rekao je god. 1869. u otmenom njekom družtvu u Zagrebu, kamo je on i ja
jXm'an bio: "Gospodo, laglje i sladje je za domovinu piti, neg umrieti!
Čim je stola ravnatelj svim pri stolu nazdravio (a to i najmanjemu djetetu, ako je takovo pri stolu),
dosta se nagovorio i do sitosti napio, tada polaže u znoju I;'ada svoju čast, te otvori republiku riečmi:
»Odsada može svaki po volji piti i po volji govoriti."
Ako još ima vina, pa ako je narod joli žedan, i ako jezici nisu još svu pruživost izgubili, to S6
republikanci joli malo nasladjivaju i nose skrb za ranjenike, liečeć ih crnom kafom, čistim zrakom iH
mehkom pOflteljicom.
16
122
t342. Napitnioa.
Andante sostenuto J= 66.
Dobri domaćine Naši stari kažu, A gazda naš veli,

I svi gosti A nj ime, Koji riedko lažu: Iz sveg srdca želi,
Hvata dragom Dogu Gdje se jede, pije, Da me posluAate,
Da baš danas mogu Da tu dobro nije I da cienu znate
Pjevati. Šutiti. Njegovu.
Na travnom ostalIcu, Al novije vrieme,

Caru i prostaku, Prispjelo je meni,
Ja sam uviek bila Za ublažit tugu
Služkiuja premila, Navukla sam drugu
To pamtim. Košulju.
(Iz Deželićeoe pjesmariu.)
1343. Ista pjesma.
-. -. .
Moderato con aninw. (Udesio K. 8tankovil.)
-
vi go-ati nji-
123
~~
~
I
==-
Bo - -
==--=--:ti-3tt-=S=~-F-F7~~-~:j=B------:
-4P:::::i:--!::~~:::::;~ ,;- -~=======:
ga kad vam da-nas mo - - ga pje - va. - ti.
:~~~-t- - ==t::-~ :tt==~==t-. . ~ - =::t:t-:-1-t==J1:====-==-=

-==I=====~~r F= -~ I =Ef==t r-:r '- -.=p- ---
fBk-~-=~--_ -D~=T-----S
~~"----~-·If---:l::#='---'lf---I~--~-~
[--~--~~-=f--r___
--=P- - -;--~-
-t~::?if--_ ~
=:E=~=~-=-~~~3
I Č8.St Bo - gu za - to re - ci - mo; nar 'lep - ši je dan za do - len-sko
• ii
124
Vzami v roke glaž,

Pij na zdravje tovaršije.
Tukaj se život redi in pase,
Kjer nam vinska terta rase,
Sladek je njen sad,
. Le bodite Gorenci u ~mežnikah. Vsak ga vživa rad.
U svojih gorah in pečinah! In gre tebi in meni vlase.
Žalostno je vse
Kamor ozrem se, Le primi bratec kupico v ročico.
Po vaših gorah in pečinah. ln terdi z nami dolensko pravieo !
Čisto ga izpij,
Vse drugač DoIencam son ce sije, Pa naprej napij,
Koljko krat bez skerbi zaupije, Saj imaš modro giavico.
Ljubi bratce naš, (G,.lica, flenec slovenskih pesem, l. svezek; štamp.
fl Ljubljani.)
125
sve će te - bi
t347. Napitnica.
.A.Uegretto J = 92. . Iz Slavonije.
~_ff=-_____
-~J!.::-i----~~-f.
-~-
f.~
-- -- . -~a--:::tr=~-
- - ~,_ _:h_ -..
-fl
--mr
- ~-~=m-
- . ~- -
..
--- - - j - - -
-"--T- ".-_.,-
::.;p==D--~.--
~~-:::t~
-~--I--
, ._ ,
--<--
I f - -- p p---
I
Ži - vi - o sto go-din' na - še do-mo - vi - ne sin; ži - vi - o sto go-din'
~
-i-
-~
-. . ==---. I'
- " ' ~-::::Ll.:.. -1~_~_~_:::t=r ~-:=j--r~ =+.J
--:F--'",--- ~j- "'==.--t- fi==~=-:::-:f.= - - - == - ---< --- =." -:-:- :- - ~== :
:t=1=~.'_.JL..-II_
-=l-i51---...j-~ ____._ - -- -1I=~".-~' ;i/-"1. --- ~-~-.~-1
--~ -11.- '-.-~-f'--'-.-
I
' I
P~I mr I
I " If IlP
~
. ~:::i:~~Ef3-r----=+==1-.-::l-'-+--)-=----=::j-
~- 1.-~==-i-l_-'-' ''' _J--=~--~~==~=t:~~=l:::t -:3 ~=.:.:~~==~--l
i - I-~-P
~=:=-1=- -
.... ... ======j-lI :::j==~==-=c::;=---=- ~=:L--=~_-;_~:... -~~
-:;. ;:.;: ;:
Dlgltized by Googler--
126
1348. Napitnica.
III Medjumnrja.
- ga,
--
kal!: pli - ja-telj sta-len, ve-ren,
- kva,
." -
p ..".
vu tu. - gi.
Bn li dobro ali zlo,

Napimi se slađkog vinca,
Živi let jošće sto.
Nut prijatel; v rukaj drži flašn,
V sakomu natače punu čaAu,
Vsi za njegvo drago zđravje
Neka pušu vetri vsakojački, Hoćemo se napiti,
Prijatelj ti nosi pomoć taki, On pak vsem nam iz punoga
Nebrini se dragi brate, Želi se zahvaliti.
(Iz moje Bbirk' te1atOfJG.)
t349. N 8 P i t n i o 8.
Moderato J= 100. Iz Huma u hrv. Zagorju.
=~
r mr
{Zdrav nam bu-di, ve-sel bu - di, Ži - vi nj e - Cltl dra-gi Bog I
Ko -ji Dam je de-ue ov-di
1~7
t350. Napitnioa.
belanU J == 69. Iz Juke.
jt-f-=c =1-i-bi=G=f:P-=l=m=1-=;~=f~jFEfi~~
-r - - - - -- - - , --:~=--~ -==-~=
~
{LjU-biš me,
, kuš-ni me,.pi. -jem ti na zdravlje, Zd ra-Vl. b'1- l"l l ve - s'e -li,
Za tvo - Je, za mo - Je, sva-kl nam po-mo-re.
I~-Ml~=ff=I~~~~=~j
~
I --:,
:""'--- -~~..:l
_J~=E- ----,---.,.-I~;
- ~ ! -'f=!=-iqt=t. ~~ ~.=i ~:ff~~
•
zdra-vi bi - li svi !
(Iz moje sl>irke tekslow,.)
Digitized by Googl~-'
128
Muži: Prijatelji, koji smo skupa, Žene: Prijatelji, koji smo skupa,
Svi veseli budimo! Svi veseli budimo!
Zgubljeni bratec ne dojde već, Zgubljena ljuba ne dojde već,
Popito vince ne dojde već, Popito vince dojde već.
Ne, ne, ne, ne dojde već, Dojde, dojde, dojde već;
Ne, ne, ne, ne dojde već! Dojde, dojde, dojde već;
Ne, ne, ne, ne dojde već! Dojde, dojde, dojde već; ta dojde već!
(Iz moje sbirke tekstova)

129
17
",p. II
180
Bratci veseli vsi, Glažke nalimo sij Kadar pa vinca ni,

Tralala, tralalala, Tralalala i t. d. Takrat me vse boli;
Pesem zapojmo mi Vun ga popimo vsi! Vince mi zdravlje d&t
En glažek alj pa dva,
Tralala la. To nam korajžo da. Ker moč u seb' ima.
Od vinca sladkiga,
Ko sonce čisti ga. Kadar per miz' sedim, Kadar pa dnarcov ni,
Tralalala, tralalala Glažek v rok' deržim, Kaj pa- nas to skerbi?
Tralala, tralala, tralalala, Si serdce mi smeje, Sej birt še kredo ima,
Tralala tralala lala. . Oj kakšno veselje. Bratci le pimo ga.
(Grlica, flenec slOfJenskih pesmi ll. lt. fl Ljubljani.)
Andante moderato J= 76.
COlllplacevole .......---
Pijmo jednu, pij-mo tlru-gu, tla ve - - li bu-d e-mo, da ve - se - li bu-da-mo.
Pijmo jednu, pijmo drugu, Zaboravmo našu tugu,
I:Da veseli bu demo: I Daj der, da. se kucnemo. i t. d.
(Iz moje sbirke ukstOtlaJ
1355. N a p o j n i o a.
Allegro moderato J== 76. Iz Sv. Petra. u Štajerskoj.
Zdaj pa bomo pili K nam pride en sosed,

Na. zdravlje Micike, En sosed žalosni,
Daj nji Bog živeti, Kupieo natoči,
Pa pone sodi meti, Si srdčece odmoči,
I: De bo mo pili ga: l !:Pa gre vesel domu: I
(Iz moje sbirke tekstoM.)
1356. Napitnica.
J= 60.
Larghdto Iz Siska.
~=F~~3==~F7=..-
~--=!.;!--~-==C::::=:I--'--
I {m~a_ pij - me
se vin -ea mi, da ve - se :u-
bud-mo _ svi.
Ko - ji nam pri - go - vo - ri, nek mu vin - ce ne - ro dl'. Nek si pi - je
,. I
132
t357. Napitnica.
.Andante t1Wderato J= 76. Iz Osieka.
133
t358. Napitnica.
Larghetto J= 60. Is Koprivniee.
f
Fa - la bu - di Bo - gu ve - sel bum, ve-sel bum, makar na vjek pi-jan bum.
aatavka. tekstu ne imam,)
1359. Napitnica.
Andante J= 6 . Iz pljeta.
Sada svi u skupi Rumenoga vinca

Skladno zapivajmo, abicu nali\'alD ,
Od vele rauo ti Prijatelji J uri
S vilam uzigl'ajmo. Od srdca llapivam.
(Iz moje sbj,.ke tekstotJa.)
184
(
pro ~ vo - dim, '· m. *
pro - vo - di
{,
Domaćine dragi,
~
:;. "lt:;
Ja mu dajem vjeru,
..
--'
Jer ovakvu vriednu Pak "nek pije~ v~
Gostoljubče blagi l Al' zašt nije mjeru Još da spremim jednu, Kolik koji žeti,
Daj mi Wu malu, Ostavio svetu, Š njom bi kralju sveti, Nek čašice broji,
Ak' hoćeš da šalu Da bi lakše metu "S bogom o pameti lU Za se mjeru kroji
I: Provodim: I· Dostigli. Vikao. Po volji.
Kralj nam David veli, Mnoga j' predkazao, On je moro znati, Znao il' ne znao,
Da vino veseli, Al' to nije znao, Da će nas sazvati Ti si nas sazvao;
Srdašce čovjeka, Da vremena naša Dobri gazda danas, Dostojan si hvale.
Od prvoga vieka Hoć' prilićnih čaša Ispraviti za n88 Ak' i nisu male
Do danas. Imati. Ovu čast. čašice.
Živ nam dakle bio, Š njimi vesel bio
Rujno vino pio. Za dugo.
Goste dočekivo (Iz DeželićefJ6 pjesmarice)
._. Katinelli je napjev ove pjelme u Polegi ovako čuo, koji 8&IIl radi laglje priapodobe od G~ur
na E·dur preDeo:
~1:E~=f::F-=I~~
t~ __ - -= . ::r2!::-i=i=-- •:t-=:EF~~m-.==r~--t~3
-~----- =+==~~_:=B
Do· ma . ~i - ne dra • gi, go • Ito· ljub - če bla • gi t Daj mi ča· lu ma - lu,
[&~--~~EFtJ. G-& r~I~~~~~~~

ak bo-6el da la - lu pro - vo - dim.
~~~==Đ
~-=t:i=t:~==
-=-=r r::=5::~==t~_~-----=-
:B:=~==Ft--=FR- -- - --
-======
! va - bil, še ~ bo~ pil.
1-~
- -- --
-
-~==~~' +-=t=--=1
:::..- oJ-.j= -1/1lt:
-r-I/I
-~~~~-:::::
===--- - -
--=== ~ I
~iH+-=~==t-
~cr=+= =,==:r=:d:4-
:.:=:::t:.::::;l:::::t to:==t==-_
----=--=---
-----
En hribček bom kupil, Tam gori za hramom Že čriček prepeva,
Bom terte sadil, En tersek stoji, Ne more več spat',
PrijatJe pova.bil, Je z grozdjem obložen, V tergatuv veljeva,
še sam ga. bom pil. Da. komej derži. Spet pojdemo brat.
Konjički škrebljajo Prelepo rumeno

In vozjo težko, }{ak čisto zlato,
Ker vince pelja.jo, Le pijmo pošteno
K'je močno sla.dko. Prežlahtno blago.
(Blomšek biskup "Šola vesela lepoga petja " štamp.
u CelOfJcu god. 1853. Po stari pomnožena.)
." ". \ r~
t)'.-
" .~
136 .
;
~
.' .....
( \
' ./ -'
Zelen sokak, eto tako, Moju dragu, eto tako, Preplivat ĆU, eto tako,
Potopila sava, Zaboljela glava. Zelen sokak Savu,
Šorom Janko ja sve tako, Čuje§ strina, ženi sina, O jeseni groždje beri,
Šijem al i pijem. Da pijemo vina. Beri pa se ženi.
Uzabrat ĆU, eto tako, Pa ću

malo, mojoj dragoj,
Ljekovitu travu. Za1iečitiglavu.
ŠOrom Janko ja sve tako, ČUje§ strina, ženi sina
Šijem pa i pijem. Da pijemo vina.
(Iz Dei.lićtflf pjumariu.)
t363. Napitnica.
.AU'grdto J= 92. Iz Slavonije.
~
~
Da hva-limo
--=- f ,
i sla - vi- mo na- eg do-ma- ill - na, ko - ji na - ma za- ba - da-va
-.--
~~~~~~#~:~~"~~--~~~
lw.R=~~~~
:=::
da - je do-bra vi - na.
,. Ovu je melodiju, koja 8e od vajkada i u Slavoniji i u Hrvatskoj pjeva, upotriebio glaebotvorac

Jaques OfFenbach u 8VOjOj opereti "Liepa Helena" za pjesmu "Auf den Bergen Ida."
S'
137
Da hvalimo i slavimo On ne mari niti brani, Zato tebi dragi brate

Našeg domaćina, Da se napijemo, Moj mili susjede,
Koji nama zabadava Već on veli, da veseli Čašu punu, kano tunju
Daje dobra vina. Kod njega budemo. Od reda napijam.
Ala muzi. ala muzi, Ti susjede požali ga,

l čašu pomuzi, Otari mu suze.
(1:1 DeželićetJe pjes1na~.)
t364. Nazdravica.
Allegro ma non troppo J= 112. Iz Slavonije.
p
Pij, pij, bra - te na dnu ti je zla - to, pij, pij, do kape, makar o-sta' bez kape.
Pij, pij brate I Pij, pij. do kape,

Na dnu ti je zlato, Makar osta' bez kape.
(Iz moje shirke tekstova.)
t365. Napitnica.
Allegro ma non troppo J= 112. Iz Dubrovnika.
18
Digitized by Goog Ie , -
138
.--.
Redom, redom, redice Kum je Ivo izpio,
Napijajmo zdravice, Kumu Peru napio,
Napi mi se kume Ivo, Napi mi se kume Pero,
Došo ti je red, red, sad je tebe. red, red,
Red, red, red, red, red, red ! Red, red, red, red, red, red!*
(Iz moje 8birke te1aUnHJ.)
* Pjeva se u sboru, do zadnjeg stiha "red, red, red" gdje svi jednoglasno (unisono) pjevaju, i
to dotle, dokle god ne izpije cielu čaliu; i tako napried dok se ne izmi ene svikolici.
139
f##'=--7~~~-=r~j
,- :tI::E::C " -.,~ --lk _
-::::i::::::::.1I-1~_.,_3=-D_j;J===p==y
-7-7T~=7=-:E-~
__ =:::E::::
I
I~~_ ==-.---= -=~_-~3-r-J--t--

. ~--t-,--t'3- __ ~:-_,.=- __ ~J _ :t=--=J
--t---~:1:--~-->=-:t:77 1~-j
-'===I-t= i _
•
-
- --~-"
- - -~ -
- ..
-n-
-1"- v- --,,----)II!--F- : -
--'--"'--+--.--t
:::j=-~ -1IIt
-" -
::J
:tI~-=i
-- --- .ttl'=~~~~~~~=-:tL~~±3--1I~=7_--=f.s;:, ~~
- - - , __ 3~==L-=-E3=i= ___f/±~_1:-__ -.,-
I što je vriedno, i svi na - ši pri - ja - te -lji, bH-zu i - li dal'-ko bi -li.
'I~--I '=r--af'1-~-1=-Rn~r H=i1

A:U:---I-'-=i~"1-
~·-·~"'=='-':-=r=-:r~=I=---
t I - tszu ~
f
..-=;t=::t::::::h
......
-'====I=j-_::1-~~=+
_·v -..:.--;:- -'~-===:::S=3
-
- . . -r~- ..=;;.t::::..:.....~::t..=t====~
...j--~----+- - - -
rd '
140
(Iz 1Mje s6irke tek8torJa.)

t368. Napitnica.
Moderato J= 100. Iz Po!ege. (Ukajdio Katinelli).
Digitized by Google
141
142
na - li.
(Iz moje sbirk. tek8tofJa.)

t371. Napitnica.
Moderato J= 100. Iz Slavonije.
ttir
Ka-ko smo se mi sa-sta-li,
>-
-
•
zo - re se ne raz - sta - li i ka - ko smo se
I : Kako smo se mi sastali, Ho~emo li skupa biti, Pijmo dakle, pijmo složno.
Do zore se ne razstali : I Hoćemo li skupa bi ti, Sve do kaplje, hrabro smolno.
Bog zna, što ~e sutra biti, I zajedno vince piti. (Iz moje sbirke tekBtOflaJ
Ina~lca.
Došlo nam je danas ruke. A tko reče, da je dosti, Svi smo ljudi, svim j' umrti.
Napijmo se tudje muke, Nestalo ga bez milosti J Al' ne onda. kad se vrti,
Tko zna, što će 8utra biti, Jer će m' onda dosti biti, Medju nami čaša vina,
Hoće l' nam ga dati piti, Kad u grobu neće piti. Lipa, stara i k tom fina.
Pijmo dakle, pijmo složno, Jerbo sutra bo~e l' biti,
Sve do kaplje, hrabro smožno ; Neznamo, ni kak' će biti!
(L. Ilić "Slavonske fXJrolke pjesme".)
* Prispodobi melodiju s onom od pjesme, koja je pod brojem 1107.
143
Nut kak gazda veseli !:!e, Bog poživi anda. njega

Kak se on raduje, Koj iz srdca. želi,
Sto pri stolu halabuku, Da budemo danas ovdi
Krilru viku čuje. Jako svi veseli.
To se njemu jako Bože daJ mu rodne
Zaisto dopada, Gorice i polje,
Kad pri njegvom stolu Da budemo pri njem
I: Duh veseli vlada: I. !: Već put dobre volje: I.
145
- - -::1'=:t- ,I . - I- I I - f- i--~::::j==~---l'o.--->o._~---l'o.~
.~
:==~~---!I.-"""-'~--::'-~-~
--+'---+'--~- - - -12- --+'--+1- P--+,-- - ~
. !1 eJ
I
==--==. ~~~-=-== ~
-'-
-D:=t;J== - --= -lI!'=-"--:~-4II' ::3:it_ -=
i, pij! sam te Bog ži vi! pij Jo - ZO, pij! sam te Bog ži vi!
I .
__J -i=-~~ ~- ±:::F~-'~ ~ ~=J~=:t"~~ ..7~ d j~~
~-~ i=ct 1=::- ~ccr--"'-r"F=:---~==I-~--r! j J$-!-l-~1
I~ ii=p
bfp~=E~~ _ ;t~-§--f=J~~§ E~ ~t- ~. L~-m
l '----7J -t-7i--I------t-F-4II'~~~--12~- --:i-~-~-12-
(Iz moje sbirke tekiJt()1)a.)
Opa.zkl&. U krajini čuo sam g. 1863. domaćinu ovako nazdravljivati: "Joso, Bog te živio mnogo
ljeta! Želim ti na tvoj imelIdan sve ono dobro, §to si sam želiš; Ilajprije čvrsto zur<lvlje, veliku zadovoljnost
i lt tomu punu kesu i još puniji peharček ! llog te sal!uvao ties Ila I!okaka, bi esna Bošnjaka, krtltkijeh gaća
i dugačkijeh kopriva, jake kiše, duboke vode i kratkog yesla, šuplja mosta i ma.gjnrskih gosta. Nadalje
sačuvao te Bog od vukovarskoga blata, irilike pravde, novosadske politike, petrinjskih kaldermah, zom-
borskih batina, osjel!kih tamnica, pakračkoga dekreta, trulog oranja, majdan ačke seke, od k.ošte apotekara
Mihića i od kvartira u petrinjskoj kasarni! - Ako se danas 11:1 njetIi tvoj imendan ne opiješ, dao ti Bog
svako jutro u rog svirati i svinjski ucitelj bio II petrinjskom lugu i žirio se; dao ti Bog drvene opanke,
jalovu sablju i na tri čoška šešir, pak onda vukao u toj monduri ladju i prednjak bio, sjedio za popa i
za njim go\'orio, oženio kćer strILŽmeštra Vrist&.la iz bare, te hranio fillo.ncbaktere; šišmiši ti u lu ih
glljezdo nal!il1i1i i svi sisački psi Zli. tobom lajali, i )lOS ti DlI.raSaO do neba; od kože ti dude delali i ti uz
njih tancao, pred vrll.tima ti trava rasla i u toj travi žabe kreketale, čivut ti brižllik bio a šva.bi ti kruh
pojeli; u luli sjedio, kroz kamiš noge pruzio :1 delu godinu žedan bio. Ako l' pako danu pod stolom
ZIl.8pili, tada sretan bio kud hodio, dobio Zli. viek urlaub s dvostrukom plaćom i jo~ svaki mjesec četiri
akova vina. culag i svaki dau pečenoga purana od komesa turopoljskoga Živio!"
~P:::::::"-tl-tl-tI
~- ---~---Io ~ - j[----1>r--~-i-
-----1'\ - - - , , - -
-1III- L .,-lI'-- dP-- "-E!=-IIII:::!:H
---10__
- - --+l--j..l--
-- --=t;l==P==I'I-
- - - - --tJ.
- -,l -=::tI..3-E : -fi.!.--",- _..J_
- +-- ....;_-
-fi·-n -
:..::=."'_:"'_-- -~=-----===~~ t:--=E....=:.:--==~=IT- ==----=---=31
I sve za An-dru pi - ta - la. 'Ne pij An - dro vo - de, v kojoj ža - be ho - de.
~
-'..J~---~------""--------~--r:.1-~-..I--'-'--~==Ei-1-~-j--1'
-IIII..--"i- --_-_-.;--l- ~--1
~-1--j--1-r=:::"'lII- -t--:tI!=-~-<-I--<--~:-;==~l'
t:-- - - - - ; - - ' - - 1 -
-i-'-"""I--+'-...--,-. -,.- - ---l--
-"-- ----.1-
I"-
-4II'
411-4111 ___ -
4II-... --<-L:l
___ -"-"-~:Z=4II---"'---:'::=4 -,,--j.'!---I-..,
--;-lII-"-~ --4111--+- -
- --"'------ -t--::L:::::~"4=-1II
-<il- - --"'i-
- -- 411' -1II-t--411--4II'-==4
4111 •
I' • '..I =E l, ~ I. t3-S;->--

.1 ••• li .-<111--- .1 ••
1~-==- == -
1
- -
-~-~~S- -4II'=tJ=..
-11- - +--- - - ---<-~- -~t---- - -
• -- -
----~--
-
-= =wi-::.L.....
---- -;:
-.;--..
-4111- - - --t-- - -IIIP-j
=--=:::r.:=J=r:-~::J=I-----!ii====I"- =r-\;;_p
--q:=,,::t.::p--.. !-Cf--~
19
146
1376. Ista pjesma.

Moderaw J= 100. Iz Slavonije.
I: Oj, ča~ice, vierna pajdašice, : I Koji znade rujno vince piti,

Sve se skitaš, pa za Karla pitaš, Vince piti, djevojke ljubiti?
Gdje je Karlo, ono momče mlado, (Iz moje sbir1ce tekswvaJ
Opll.llka.. Izrazom "rujno vino" razumije se ohi~no vino od rujne boje, nu meni se ave ~ini,
da bi izru ovaj imll.O glasiti: r nj n" v i n o (Wein des Septembers, September-Wein), jer koliko Rm
ja opazio te pitajuć narod saznao, ne kaže se nikad staromu vinu: rujno vino, već lIamo nO\'omu, bio UJ
od ma bk\'e boje, A buduć ee po Dalmaciji, Sriemu i Srbiji već tl mjesecu rojnu vinogradi oberu i
pravi šira (molit) to mislim da fraza rojno vino ono z~i, lito kod NiemaCII. d e r H e u li g 6.
147
1377. Napitnica.
(Nastavka. tekstu Ile imam.)
--
148
1379. Napitnica.
1380. Tepci.
Hajdemo kući zora je. I hladne vode doniela,

Naša je majka ustala, I nas je tepce tražila.
I biele dvore pomela, (Iz Deželićeve pjesmarice.)
149
150
Rodno je nebo zvezdami, Bog Dama stvori zemlicu, Moštek je rodil vinčeka,
Puno je pole ovcami. Zemla rodila trseka, Nega mi piju brata dva,
Med njima stoji ovčarče, Trsek je rodil mo~teka, Bog ih poživi obadva.·
Nemu je ime I \'anek. (Iz moje sbirke tekstooaJ
t384. Napitnica.
.A"dante moderato J= 76. h hrv. Zagorja.
'~_~=r- .~~=1.=~=f~t~=~~-~-~J~=a--==--------
--~==D-~ - - - - - - JI-V--- _ _3 ________ __
I ve - se -la
ta kom-pani - ja ne - bu ni - gdar do -le.
{~ --.--r-•._ _
-~~-~-~_~_r~_~_:::::t:--:::t
- =~-= .~-=~=~~_._.=~ ;-_.==~=-~~ =:t= I
=:L---.~->--4-.-.--
II'-II::::L_::J_..;-r-
. - . -..... - .... - .... - ,- - .__
--,;-Jl_ .• - • =-~-
-
b1-~=- ~___~i.__=t tlĐ_~=L~ =j:=1,================

!Z=P=::1=-=-=.-= =--=3~7-=t=1 lt _ ..;=-..--+=-=:JI=
---.---1- r' -t----, -/tO---'-=;-t.=~-J-
Vesel mo se braća, da se vidimo, Lepo ime Andro, sam te Bog živi,
Žalost Das prehaja, da s' rezi demo. Stoga čašu vinca čisto van popij.
Ta vesela kompanija, ta vesela kampanija Le popiti, pa ga vžiti, le popiti, pa ga diti,
Nebu nigdar dole. Vnog' let dočekat~
(Iz moje .birke ~J
-IlJi
1386. Vino ino voda.
~-
"=-"-"-=i~
- i'I
--i'l~ ~-
1--
i
-,t;;- ~ i-=i- ~~=----="=-~===_--=dP-
-#:=:j;l--=t;I-=#-
--::p-
L-=~ - -Ili' -:! \1==;1==
~-~ i'I-
ffi- =--~~
_-tP
_ Jt -fil
::;;--~-. ::::::=j;l~-~
I bit' mo-go - če ni. f Vi - no ho - če gospod bi - ti, vo - da se mu ne vklo-ni - ti;
I~'-1If-"'-1Ii'
---.r----_.--;--,-----~-~--;.'.~'!!I~:-------~--~-~_,
-;-- - - l i - - - I - - I I i ' - I / I - - - -+--";-li--+--<
-ilt-"~H- - --l-E~-·-IIf-=t:l-I\-"'-~--,---tP·-lli'--f#-#-E-lII <---~
---4- - --1/1-1/1-
I - ..
-,--f-->---IIL - 1Ii'- -r-lli'-I-- - p -- .. -.,...-!"=-L-~-- --f.- .---#11-
..- -II-ti
J, - - - ->---
I~ I
- .... ;;;;;,--1- -- --"'---1-:;...- - ..... ;;,;r- - -
iii rw ~"'.i'J1 I ~ ~--~. . §I ~.~ +~ I ~

--
~ ~I
l~
w
- i - --"-rl}-l1-r~-
- - - " ' - - -~-- - - ----"="'~-E5-::--'"
- - - -~-,. -"'---~-""'-=-----t---~
- . - - - - --t+---I--
-- - -----c-
• - ; 1 , ; - - - - - -4:-- - i - - - - - - -.---~
--t-t-------->-r---.--- - r - - - - - ... --~.-.
- -,..-----:t::--- r - -
- - - _ - - -{9--- - - - - - - - ' - f - - -------- f-- -~
I I .
~
i----~-~----l-.:l--~-----------
-u -- ---l ---i-::j-t- - - - - - - - - - - - - - - - - -
1i--I#-r--~
~ ==;.; -t:::J =..,-- = =================== - _

I bud pre - pir med nji - ma. je.
.I
~(,,---tl-
1# ----~--..,--;--l--..,---_rj----------
-- - - ; - - ' - - ; - - < - - ; - - - , - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
-tl-I:----1-"'-'-5---
~I .
- ...- l ---
-~=_J.:-.- ...- .... - ... - , , -
-~ - - 1 - · - t P - - t - - . -
- --------------------
::;j--------------------
----·.--11-----------------
~ ~ 1"'1 • I
-#---.fk-E------I--,...-~·-AL-~
II
l 8; --oo; t:- ---J_--I---I-~-_#-
p-=_·_:::J::::_ ... =III=::j-lli'-·=t=~~
--#II--~--'=t: \= ..... _ -
152
Vino ino voda Vino: Meni saj ponujat,

Žlahtne d \"e reči, Res je to, al vino Se potreba ni;
Sko~ bez nobene Hočem hiti gospod: Kar na svetu raste
Bit' mogoče ni. K sveti meši služit, Vse me poželi:
Vino hoče gospod biti Moram jaz povsod' Rože, trava ino žito,
Voda se mu ne vkloniti; Tud' pri vsaki kompaniji Sadje, da je rodovito,
Hud prepir med njima je. Na sedmini in gostiji Mora voda pomočit' .
Moram jaz na mizo prit'.
Vino: Voda jest sam stara,
Vino se na prodaj Vod,t: Pri šest tisoč let i
Vozim križem svet, l{nj pa prida storiš, Vino Noe sadil
Mene vsaki hvali Pijancem vino ti? Ni te bIo po pred,
In me hoče met'. Kdor te preveč pije, Sol nee te je hotio speči,
Hlapcem kakor gospodarjem, Pamet c'lo zgubi. Morala sam ti priteći,
Kmetom, kraljem in cesarjem Kdar p'janci obnorijo Kak gospod li moraš bit '(
Vsem na mizo nosim se. To ti delaš, te dolžijo
Kak pa hočeš bit gospod? Fino:
roda:
Voda sem za pitje Voda da češ biti
Voda jaz pretečem
Zdrava bolj' ko ti, Bodi ti gospa!
Mesta in \'esi,
Se predajat nečem, Tega ki me pije, Kdor rue hoće piti,
Vsak me tak dobi. Glava ne boli. :Modro naj ravna:
Bod' za prati, al za vmiti, Z vodo krst'jo otročiče Mero naj ima to pravo,
Bod' za kuhat" al za pitL Gledat tam božje obličje Z vodo mešat' me je zdravo,'"
Brez vode ne more bit' Jaz gospa, ti nis' gospod! Al' na mizi naj se stri!
Opaska. Tekst i melodija ove pjesme stara je. Tekst je popra.vio biskup Slomšek god. 1833,
melodiju pako objelodanio je isto tako kako narod pjeva Matija Ahacel (vui'=enik u Celovskih viših šolah)
u svom djelu: ,.Koroške ino 8tajerske peeme"; drugi natis štamp. god. 1838. u Celovcu.
1381. Napitnioa.
'" U Luke Milovana "8ličnorečnosti" (izdao Vuk god. 1833. u Beču) nalazi se slični savjet:
"U mjesecu, koji ima r·ci,
Čisto vino piti, vele Grci,
Akol' r·d u mjesecu nije,
Onda nek se II vodom· vino pije."
HIS
, : Gosti moji, dobro ste mi došli! : I I svo. dragu polag svakog želje;
Zdravi došli, a zdraviji pošli! Osim toga za ljubovcu snašu,
Bog vam dao zdravlje i veselje, U to ime punu pijem čašu!
(Iz Deželičeve pjesmarice.)
~
I
==t=:-+-
~-=~_-il=
I I ~--
! ~-..I-III--"-<P--
-=::::- t=- -P::~~ ~-tt-~
=+:--1- ~==t- =+
::::::=+:_=1=
--=:::::::::::
-~t=
_______.__
f
==---==-_-===
: me - di ga, boš dal nam do-ber mošt, boš dal nam do-ber mošt.
l
I .-=-g---r=
~
I
-~
1-'==
-- ==E-;ti ~--T;--~-J-m-~ t _-~ - -__
-:Ej:"-'
I ~ jr
='-= ,= ==,:=:i!::It!: ~=-== 1----
I
-:--="",--
I I
I
=-~=+- ~=~==
- -
~-
l ~~~~$j---J-~-m~J~-~----
I
--+=ii== ==g_ == - ==.=- - _.. __
~ -
---
---6.=
-~
-
.... -
4. T
-
-==--==--===
- -
-
--- -
--+---'
;;
~=
- - -
-----
--t=
::!:=f-fo<-~
--. ----.--
Preljubi sveti Urban, Veselo te na hrib ce Vsak priden kmetić skerbno

Ti dober naš mejaš, Vsak kmetić počasti, Vinograd okopa,
V goricah ti stanuješ. Okolj podobe tvoje In h svetimu Urbanu
In žlahtno grozdje maš; Rad brajdo naredi; Se v gorco rad poda;
Le zori ga, in medi ga, Le va.rji nam, oskerbi nam, Pogledat gre, kak kaže sem.
l :Boš dal nam dober mošt: ,. Gorice žlahtne sad. Alj čapek se dedi.
20
154
Iz goree v goreo gleda. Po svetimu Mihe1i Na zdravlje vsih Slovencov,

Ali Urban zeleni; Tergatef dobra je, Naših prijatelov,
Vesel meja..~u kaže, O svetomu Martini Posebno pa Dolencov,
Kdar zelen plajš dobi. Pa vinca kersti se; Urbana soaedov:
Povabi ga, da b' v hramek šla, Le pijmo ga, bvalmo Boga, Nalijmo mi, popijmo ,"si,
In pila vsak en glaž. K' nam dobro vince da. Slovence Bog živi!
(Slomšek ?>Šola vesela lepoga pelja" Celovac g. 1853. p. 54.)
Opuka. U Hrvata i Slovenaca običaj
je da se na Martinje molit krsti, ilito biva nl!. ozbiljno-šaljivi
način. Evo prioWujem takav "Obrazac kr5tenje mo§ta ".
JIll.
l'i dolaziš mošte pred n&še lice, da se krstili! Jel da? - Doluim.
Kdi ali nelali ! Je li istina, da Bi obBednut svakakvimi nečistimi duhovi? U tebi je 011& i pčela,
muha i mulliClI., bba i mrava, i svakakvog drugog ležećeg i pltuureg, letećeg i pIlJIećeg, sb.kajućeg
i gmi7.ućeg gada i smrada.. Zato su te strogo kaznili, da. se očiati§. :Bacali su te u "-afe i brente, moitilom
su te gnjavili,. pa.l u bednje bitali, u njih su 'te mužeki blatnimi nogami sll. dugimi nokti, 'cl ZlI.muanih
gaćah I kao vrag svojll mater nemilo ga.zili, dreckali i gnječili. Ali to sve nije niAta koristilo, morali su te
još prešom tiskati, da su ti kosti pucale, i krvavi pot jz tebe curio. Još se nisi popravio; zato su te ba-
cili u duboki lagev, nebi li te bar tamnica popravila.
Ali ti I!i tamo u njoj bučio i mrtnijao bo stari mIldvjed, te dk te nisu čuvali dobri stražari, odavna
bi bio ve~ utekao. Ka!i mi moite, jesi li ve~ dollao 11: pameti i jesi li se nakanio proći nečistoće, te
okaniti se razuzdanog života, da p08tanei! vriedan i dostojan primiti sveti ovaj dana§nji obred? - JellllJ.ti.
Ti si svadljivica jako naprasit, i zločeste čudi, nagonili ljude na IIvadju i kavgu, po cesti ih valjali,
u grabe bacaš, glave im lupali, na potok ih mamiš, na nemir i neslo~u poti češ. Ti se u željudcu svadjall,
na polje bje!iš, te tako sobe i hodnike, odielo i pokućtvo okaljali. Cuješ li mošte! hoćeli li i nadalje u
svadje svoj nOI! ubadati, i takova. pogrdna i bogumrska. di~a činiti? Kaži po istitli , hoc:'eiI li se toga.
okaniti? - Hoću. - Mošte! mošte! Ti živili bludno i raskošno, koliko si puta.h već gospodične zdenčeve u
svoj stan primio i l! njimi se kriomice družio. Pomisli si samo, da se takov život ne pristoji za onoga.,
koj je izabran, da nam predstavlja krv našega Spasitelja.
Hoćeš li se dakle okaniti bludnog življenja i proći se zdenčevih kćerih ? - Hoću.
Obvežujel! li se dakle, da ćeli od sa.da razigravati sroca, zbijati §ale, kriepiti tielo, veseliti druitva,
hrabriti juuake, tješiti žalostne i nevoljne, a proći S6 vraga i lukavštine? - Hoću.
H va.limo ti dakle svemogući Bože, ito si naplatio dugotrajni trud n&šeg vriednog domaćine, i
blagoslovio djelo marljivih težaka, kopača irezača, vezača i birača l spravlja.ča i prešača, i lito si iz
ovoga nečistog i nemirnog nevjernika napravio čistog i kriepkog, mirnog i poslulillog sina. Molimo
te ujedno, da ga. nadahneli dobrim i čistim duhom, da mu ville ne naškodi mamljenje onog prokletog kuplera
zdenca, nego da ostane čist i nevin, i da se nepokvari, već da bude jak, dobar i miran, kao što BU mu
bili njegovi djedi i pradjedi, izim onoga grintavoga djeda od godine 1864., koji nije nikad pokazao vese-
loga lica, nego se je uviek držao kiselo i odurno. kao da ga. Tvoje sveto sunce nikad obasjalo nije. Uslil!i
pobožnu ovu molitvu, o milostivi Bo!e, kako Ada I tako va.zda i uvieke po &koBu gospodinu u vinu,
svetomu Martinu i duhu vinskom. Amen.
Mošte stupi napred, da te krstim I
Mošte! Ja te krstim na. vino! U ime Ba.ku8a Oteli. vina., i sv. Martina, i Duha. od koga. se molit
kuha. Amen.
Evo ti svete Boli, da od tebe glava nikad ne boli. Amen. Mir budi uviek s tobom. Amt"n.
Da budeš uviek pun duha i jakosti. Amen. Effeta! to će reči otvori se i putuj novim putem, jer
je Ada krst obavljen.
1389. Litanije dobrovoljne.
'D • ..: ~ ., I Iz Zagreba.. (Oko god. 1840.)
J ed an. .LW<.-.ta ..vo. ",v .
EE1'_-t- "J1?="l' i EH_:::
E~ ______==.l _____
j3l-=~==h=-::h~t;-i'!E~~3E::::= __ - - - - ,-
-::?=-fl-~-3=T____ ::::gJ==----------
Go - spo - dar do - bar dan. Go - spo - dar do - bar dan!
Go - spo - ja sve jed - nako Go - apo - ja sve jed - nak !
Go - spo -dar pri - mi nas. Go - spo - dar pri - mi nas I
Go - spo - ja sIu - šaj nas. Go - spo - ja slu - šaj nas!
155
ti nas!
Krč - ma - ri - ce dvorki - nj&.. .,
Du - ha na - ša vin - skli.. " "
.Je4u. Svi.
"
.Je4all.
" !!Irl.
EL~-::t!:-d'J~~~=:b=::h~~~--::h~=::h-:t:~±::h~=::b:::::;;;;::±l
E~~--c-~~H:~::t.- .~~~':nEIF-.p.'·::::-!::~.1I -=Ir:!3?'-= .t~
Dobra kap-Jji - ea. O-k rie-pi ti nas! Do-bra ju - ha s rižka-šom. O-krie-pi ti nas!
Dobri du- bi - ea. " ""
.JeU.. \hi. .Je4,a,.
~-~~E~ ED±14E~~~:-~=1~~=~Jt~=t-==t1j
Do-bra go - ve - di - n~ a hrenom. O -' kria-pi ti nas! Do· bro ze - ije s' sIli. - nl-nom.
Do-bar gu-l8.Š a pa-pri-kom.
!!Irl. .Je4,a1ll. Srl .
....-+.i-.-.......~~=7 -~~~E~~ ____ ~ ;~~71=7 gG1I
O - krle-pi ti
nas! Tu-ata gJl- eM smUn-ci. 0- krie-pi ti nas!
" " "" Do-bra pe - če - ni - ca. " " II"
.J.III. Sli.
~~-~~~~~1 M~_h'~-FWR==tt:~-~~~
Do-bra ša - la - ti - ea s jaj-ci. O, - krie-pi ti nas! Dra-gi pe-bar - ček.
IJI·
~ytp-~--~~
~=~ = =-JJ_=
O - krje - pi ti nas!
1# ~ij)===
Dragi PQIi~dc. Oraga holbica. Dr~gi sajtliček. Draga kapljica. Draga čuturica. Dragi barilec.
Dragi srabljivec. Okriepi ti nas!
.Jeun. !!Id.
~Itr=!-~~j -~-=t~=--~®~i--1-~-l~-1- ~~.~ ~=='~~

Zmož-na ja - kost vin - skli.. Bu - di s na - mi sva - ki čas!
Zmož-na krle-post vin - s k a . " " "
l! li:";·'
~
EJ-' =+=If~rl; ~~--~
.-t:-=~ --.- (1-11--"-'
-:b;'f· j-Hl=~_u- __.__ :.~=---==~~:;:;:-~=
11- ------------
Dra - gi
tr - seko Po - mo - zi ti nam!
Dragi grozdek. Draga jagodica. Draga vožir.a. Bratek pebarček. Sestrica majolikB.. Brenta
groždja. Pomozi ti nam!
JedaD. 81'i. .
~~I~]~~-~=I-J Jj=t==~~~ -; Jl-~ t=§I

Od brna-njeg zra - ka pri trs - ju. O - slo - bo - di nas go-spon!
od maloga priroda. Od prazne posude. Od praznog polića. Od praznog pehara. Od praznog
bariica. Od praznog srabljivca. Od prazne čuture. Od lakomice žedne. Od prazne butelje.
Od pesje govedine. Od nekosanih bržoIic. Od privoza mesa. Od nekuhanib bučo Od lepu-
bove šalate. Od borove ka.ve. Oslobodi nas gospon!
166
Ob, krč-mar, ko - ji od - na - šaš fta - ši - ce. Srni -luj se nam!

Ob, krč-mar, ko - ji od - na - §aA ku - pi - ce.
Ob, krč-mar, ko - ji od - na - šaš zde - li - ce. " " "
" " "
Jedaa. STl. Je•••.
_ ff f r
~-=- ~--j<=l>=tCf f ) rl+!l:'f=p'T~$_
__________
L-'~~..I.L.""""-<I.':--'._._. --d::t---=t:- ~'=I=iIl
_3:1
Sve-ti, sve-ti, sve-ti. T~i
- na je u kle-ti. Nekpo-slu-ži nastlvig-dar.
Oj, Mi-o Daš ključar. Ne - o-sta-vi nas nig-dar.
STl.
~ll ~ ~==t-I$m=JtT~~J *=l ~~==

Nek po - sIu - ti nas svigdar. Nek po - slu - ži nas svig - dar.*
Opaska. S divnom ovom melodijom htjedoh narodne proizvode zaključiti, te ju zato nisam uvretio
k drugim takvim napitnicam.
• Ova se pjeama pjeva obično kod luitenja mo5ta i to jednogrlice (unisono).
157
I: Tko med nami žena nije, za. malo nam život traje,
Već 'Ildružtvu sokol siv: I , Dok trenemo nema. nas;
I:TaJ nek čašu svu izpije, U veselju ko pristaje,
Ma ne ustO s mjesta živ: I. Tom ne siedi brzo vlas.
Zato braćo tkogod neće,

Da pristupi u naš krug,
Ne imao nikad sreće,
Nit nas bio vieran drug.
(Iz moje sbi,.ke tekstova.)
'" Nikola Gjurk.ović bio je agenat kod dunav. p&rabrodskog druttva, te je kao takav u Zemunu, u
Pančevu, IIOsieku itd. živio. Gjurkovi6 njekoliko je pjesama (koje liU danas popularne) spjevao i odmah
im napjev dodao, a nije bio muzikalno naobrden.
~. 1
158
t392. Napitniea.
Alleg"etto
I
J= 92. Iz Visokoga. (Tekst i napjev od Yatr. Y6rnaka.)
FI=~~~b
p 1~:=1EJ ~
,m.
~nQ-ĐO vin-ce P~- I~
I~
- ~'I t-~~BI~-~~~~~~~
r==-P=F
~-
-l fff--63
"=;.=± = - - - - - - - - -
[j-:j- - - - - ----
~ t) tJ ~:
Oj hrvatske dične goričice , Ai ~~to li, aj ne bi mi
Gdjeno rastu ljepote djevice. · Majčice ob\iubili? Pripj'v,
Aj zašto li, aj ne bi mi
Djevojčice ljubili. Naš je narod vazda hrabar bio,
Pripjev. Aj, zašto li, aj, ne bi mi, Pa je uz to rujno vince pio.
Rujno vince pili? Aj zašto li, aj ne bi mi
Na~i djedi rtijno vince pili, Vazda hI1lbIi bili?
Naši otci majke su ljubili.
109
DaJ !Ivim Bože sreću, gdje se tuku, Za naš narod i r:a sve Slavjaue
A joo k tomu čašicu u ruku. Da pod njimi svaki dušman pane,
Aj Z:aAtO li, aj nebi mi Aj zašto li, aj nebi mi
sreću njima leJili? Slavjanom nazdravili?
za. udega sjevernoga strica, . J oš tu čašu

radostno izpiti,
Nek se puni svakoga čašica. Tebi N. zdravicu nazdraviti.
Aj zašto li, aj nebi mi, Aj zašto li, aj nebi mi
Stričeku nazdravili? Za te čašu izpili '?*
(Is Deželićeve pjesmariceJ
-lE_- e==\1--
~
I
.'
_-
-ij
-/P--f-
f:::':'=-
On - da gaz - da
-=~-:::j==~===1=
G === ____
--..:..(1-
lah - ku noć,
o
. .--I.=-~---t-I-fi---1---!o.---1--=r_-.j
--=--E-$-.--'----+'~_:::::::::::;r.
-tl--=,,--::::-_ _ ---= --l--l-l---l::=:r=-
ml
Bog ti
-tl--y ~~
bi - o u po-moć.
'd~:~~=~j =~~~ t=~ t> ~=~=~~r---~-G

{
I -;----~i=-1--=-tE-1:7-· -'-"-~'-I=~'-'- I -
~ : = ;-~
- .., - -.--I1--t--I---:-!~~~-/P_==l--II-1P-
lIJ ===:-::::::..-. _.... - h-==t- =;; ----r _ ~- ~~::i -=)i __ ;,~_ IJ-:
- --4-II-I=-D-t~-... 1===11 - -- -1-i7-~=r-D=l=-
Drž'te čaše svi u ruci Deder gazda goste služi, Za veliku slavu našu
A ti gazda vino vuci, Da te koji ne naruži, sad u ruke svaki čašu,
časti gosti dok ne svane I napuni čašu I!vima, Zašt' da mi se tud pečemo,
Dok ti ardov ne usahne: Da pijemo zdrav'cu vina. l u novac sve tečemo,
Obda gazda lahku noć, Zdrav nam gazda ti budi, Hitro složno pijmo sad,
Bog ti bio u pomoć. Pak nas opet ponudi. Koji ima vince rad.
*
VillOi!ki tapnik Va.tr081Ilv Vernak (umro 20. srpnja. 1863.) bio je velevriedlln glubeni diletant,
koji je, čim je kajde i njeito olda.dbouke naučio, njekoliko liepih oborova. !la8t&vio. Ovu je pjesmu kao <ljak
.pjevao i napjev joj nadao oko godine 1840, kada jolte kajde poznao nije.
lM Vidi opwu kod pjesme "Pmg je ovo milog Srbstva.".
160
Baš je braćo Božja volja, Svud je dobro, novca gdije, Mi smo ljudi kratka vieka.,
Da nemože biti bolja; A najbolje gdje se pije; Još da. nema toga lieka,
Osta čisto prazno staklo, Nisu dobra sva u raju, Bog i duša! svi bi ljudi
I vino se već izmaklo; Jerbo tamo pit ne daju. S mnoge brige bili ludi.
Sladko smo ga popili, Na nebu je slavni raj - Deder da se kucnemo;
I u grlo salili. A na zemlji kelnernj. I da vince gucnemo.
Sada opet nek se toči, Danas jesmo, sutra nismo, Tako, .mila. braćo, valja,
I to gazdi baš na oči, Do godine Bog zna gdi smo, To je našeg gazde volja,
Ma se zato on ljutio, Pitat će nas, gdje smo bili? Svaki neka. dobro muze,
l sebikar naškodio; A nismo se ni napili. Otari mu bližnji suze,
Mi ćemo se veselit, Pijte braćo, dok ima, Pak se spremi, i drugu
Još k otomu jest i pit. Nek se nitko ne štima. Bacit koju još tugu.
(Iz DežeUć(lfJ(I pjesmarice.)
161
Kom' slavskih u žilah Koj gotov je sgrabit I bratski naš krug!

Plamteći krv vrije, Mač oštar, zeleni, Ži vili! Živile!
Kom' srdce junački Pobit se i umjet Mnoga ljeta živili!
U grudih još bije: Za dom, rod mileni: Živili !
hip. "Taj k nam nek pristupi II Taj k &am' nek pristupi itd. Ži - vi - Li!
U junački krug,
Koj svakog Slavena, A koj takov nije
Nek ruku nam dade
Nariečja ma. koga -
I bude naš drug! Taj nek se izgUbi,
Bez razlike ljubi,
Hajde k nam'! hajde k nam'! Nij' vriedan da pije,
Hajde! hajde! hajde k nam' !
Ko brata. viek svoga; Sla.venku da ljubi!
Drži s nam'!
"TaJ k nam' nek pristupi itd. NU vriedan da živi,
Hajd! hajd! hajd!U Koj god jeste takov, Nij' brat naš, ni drug,
Taj lati se čaše, Već izrod je hudi,
Koj dom, rod svoj ljubi Pokueni i pjevaj! Kužeći naš krug!
Vrh svakoga blaga, Bog živi što j' naše! Van 5 njime! Van 8 njime!
Koj rad mu pomaže Dom, rod naš nek živi, Van s njim l Van s njim!
Iz svijuh viek snaga': Svak' slavski brat, drug.! S njime van!
"Taj knam nek pristupi, itd. Slavenke nek živu Van! Van! Van!
(,.Sriemska f7ila" Ilija Okrugića,. še. g. 1B63. 11 Osieku.)
1395. Sabor vesefosti.

Allegretta J= 92. (Tekst i napjev od Ferde Rusana.)
21
--
162
jek, gi - ne ka - no jek, jek, jek, jek, ka. - no jek.
Predsjednik. Št! At! Kada nas u cmn Nek pada što visi
O! kak' žurno gine Obaviju tmicu, U veselja dravu.
Oto na.~e vrime; Nad nami nagrnu Predloži nam milo
Kano munja sine Studenu zemljicu; Veselosti bilo,
Pa mahom i mine. Neče biti čab, Kako da se vrle
Jedva, što nas bolja Niti malo časa Nje uredbe grle,
Veselosti volja, Pogledat na tvoju Dok smo jošter tu.
U srdcu razdraži, Čara punu boju.
Predsjednik.
Već na polje traži, Svemu bit će kr~.
Kad marljivost rodne
I : I: Gine kano jek.: I: I O ti vrhu svega Blagosliva čsAe,
Gode nsA predragi! Cielivanju shodne
Poklisari.
Veselosti mila!
.* KO i nRŠe snsAe;
O životu blagi! Onda svaki ima
Kam ćeš sad od \'ina? To je on~ tabor. Bilo ljeto, zima
Tu je vjekom bila To veselja sabor, N'je mignuće svako
Tvoja domovina. U kome se resa PosluAat ovako,
Dok nas jošter svuda Trsova pretresa, Dok smo jošter tu.**
Jedra nose uda. Gdje je sla\'i raj.
Dok nam jo~ter hib'l1 Poklisari.
Krv u srcih titra, Predsjedniče visi .....*.* ~ivio! taj je
I: Drž' se nas uviek: I Tja do neba slavu, Zahvatio klina,
*U mjesto pieva - Ivi!da se.

p Predsjednik upije čalu.
*** PIjeInu dva put dlan o dlan.
163
Liep nam primjer daje U kom ječi gradu Podat se u muke.

KO da je učio Plina. Stare sloge glas. Da nam jedne misli
Pucaj, drž se malja, Makar i pokisle'
Hukmo • . . . .** i mi U veselju služe,
Bum* i to valja, Sad u naše ruke, Dok nam cvatu ruže
Da potomci znadu, sa silami svimi Kucni eto nas.
Opuka. Ferdo Rusan, c. k. poručnik (umro g. 1879. u Belovaru) najvrstniji nU bard novijega
vremena, spjevao je PUIJO patriotičkih i drugih pjesama, koje su mal ne s-ie Darodnimi postale. bim tanbu-
ma
rice nije nikakvo glasbalo znao, !liti se je i samo ponjelito u kajde razumio. Kao natnralistilki pjevač
immio ei napjeve za svoje pjesme, dapače skrojio je čak injekakvu spjevoigru, o kojoj t5u Da drugom
mjestu govoriti.
>II Udari iako m ulItoI.

"'* Huknu dvaputa (hu! hu!) u i!ake.
164
,:j::j::E ~-=-:f$=!-~I#~ ::i===§is---::tc:.:::r'I~- -- -3)

~-r-=~--==D==D--:-==----~Ii -::."F-~~---:.t=)~==--====3J
f dim. p .. ------
I 8 tim o-skvr - nit sviet-Iu za - vist, to bi bi - - la gre-ho - ta.
\~i!Ei--~-----j
~ -- - 1------~---- - ..,
-1I-~---;----<-dl-dI
--~........,......-J
_ --r--- - - -.----- --
- - - ---- ; i
--1--+---1 i
_ _ _ _ _ _ __
:1C:S--dl--<-!'--=='-' I-I::: -.-..1--1---
l
-.---II-r!.::! ---r--t;,;;;;;;.t---;jim. --I:-.-II-.;;.--.s.-..--iJ.-.-.s.--u----- I
I f .jIII.t:.,&.jIII. .jill. - \P
- -----11-+---.--1-3--1---1------1#-----1#--..-------
I
~
. - - - f l 1---1- ->--- ~ - - - I - - - - I P - - - , - - - - -- ___ -="-_ __
- ~---- _--1#-1--
. ----1#-1-
- f-f-- -1'-1- -t" ::F~
-j-*-r=-t--=-I-
-- --11-
-i-o-, -~--
-- -- r--<
-;-
-+--1#-1#---
Doba zrije, ura bije Prijateljstvo, ljubav obća, S Bogom sada kućo, dvori,
Ra.zstat nam se bude sad, Prvi sreći dižu svod, Domaćino
s tobom Bog,
Svak' na svoje staze mnije, Bez tih vlada, grieh, samoća, Koj nas danas tak' podvori,
Tak veselja zvoni sat. Tužan to je svieta hod. Dneva božtvo hvali tog.
Sieke mile, braćo, otci, Zviezdo našeg ovde bitJ&, - Ruke evo tebi naAe,
Sakupljeni domorodci Žezlo sladjeg duhožitja: Sveza hvale da ih paše,
Mržnju, zamjer i nenavist, Vodite nas dne i noći, Ta nas struka k sreći vele,
Ogovore hitmo ta, Putem vruće ljubavi, Pruž'mo s' ruke zmedj nas svak,
S tim oskvrnit svietlu savist, Da nas svaki teb' u oči, Sve nezgode odtuj bježe,
To bi bila grehota. Sretno život probavi. Gdje se srdca slažu tak,
Tračno sunce ništ ne daje Ime nam je svim Hrvati, Bratska ljubav čvrsta sloga,
Za ognjište ljenosti, Obraz taj je knjizi star; K blagostanju krče put,
Sladka radost, kratko traje, Sam Lucifer nato piri, Svadje, buna i nesloga,
Štujmo njene vriednosti. Jer je sveta s neba stvar, U propasti grnu kut.
Sviet ustaje, opet pada, Sastasmo se ko Hrvati, Složno dakle svak nek pazi,
Sve k promieni teče sada, Razstat ć'mo se ko Hrvati, Da nas sila ne pogazi.
Gore bk je, to ne znamo, I kada nas smrt namiri, S tim ostav'mo stan ov vriedni,
Samo da će bit nam kraj, Kad Ilas ovde neima već, Sve dobro mu Bože daj.
Dole kak je, eto znamo, Ostat će mo još Hrvati, S Bogom braćo, bud'mo jedni,
Gradit valja žitju raj. 'fja do groba to će reć, Dok nas život krep i taj.
(Iz moje sUrke tekstova)
165
Budmo braćo dobre voije Radost da uzbude. I: Haj, huj, daj Bože,
U ovomu krugu, Danas bo je takav dan, Vince piti da 8' može!: I
Zaborav'mo sve nevolje Bježte brige sve na stran!
l svu naAu tugu. i: Haj, huj, daj Bože, Dižmo dakle sad kupice
Danas bo je takav dan, Vince piti da s' može!: I Pune trsodara,
Bježte brige sve na stran. Za napiti svim zdravice,
I: Haj, huj, daj Bože, Prem da vince mnogu tajnu Rieč je ~ospodara.
Vince piti da s' može!: I Sve bez sudca 'zbija, Danas bo je takav dan,
Kuje ljubav uru krajnu, Bježte brige sve na stran!
Jer je vince i pjesmice Ipak da se pije. I:Haj, hlj, daj Bože,
za vesele ijude, Danas bo je takav dan, Vince piti da s' može!: I
sim IM! broje i ženice Bježte brige sve na stran!
-
166
Živio nam N . . . . mili Medju ~i i doljnimi

Na mnogo godina, Leži brvc.a. kratka,
Zadovoljstvo da te krili, Kucnimo se, smrt nas spremi
Želja jest jedina. Jednom bez povratka.
. Punom čašom sad da znaš Punom čašom sad da znaš,
Običajnu hvalu daš, Običajnu hvalu daš,
I:Haj, huj, daj Bože, I: Haj, . huj, daj Bože,
Vince piti da s' moie!: I Vince piti da se može!: I
(Iz moje sbirke ukstoVIJJ
167
~ ~ ~1J!...=L-=--;-=
:±~-~-4::::::::p'~
--~===::tI::::tI-W-::h==!'s=r-:::§
,
--- - - - -- - -
~*== C~_ _ _ - ----=P=::.j,I=-!.J-
~ I/I::=C:.~ :-:::b::.:::..,__
==D-- ---- ~=
I l' da. II ja - mi drug-če bi - VIl, jerbo družba. o - na. sni - va, da II ja - mi
~~ -- ~ ~ ~ ~"'4
--,$-"-.-.-- -"'- -
-' ---~I· ~-~-l ;~?P -1!J:J:=3--<~-dl:?:a=-"-~-~-dl~3
_-:::)
~1!dI-'"
-+:::r-dl- :j -l - -- - -::) - - - -
~-_i--"'1-""- -"'-1/1-
I
- -"'- - -,.;- --l--+-
i -"'-- - l l - r l ---.-1/1-1/1-1 - - - I
1_ - - f l - - f l I-i-____ 1_-1_- _11_ 1
~ . -~r='-~-@- .~__ ~=t=j _ _ "'_II~ --~- .:J"=- ~3·--·~ __fl -"'-3
_1_11 __>-
_ _ _ til__
- -- -
tt:__ _ ---dl-
-
"'--l-dl--fl-ilP-
--II ---:~=-liI:
-
··I---_i-~-_I___i--I__-r_-- f - - r - -- --!t-""-
- -->-~
-- -- -
I W -f----~-4---'-_4--........._--
..,. -; -; ..--...........---'--..- . -
188
~:.P~ ;f~-~-~-$;::!~3~-tt=*
I Vi:Sk~ -~:-da ~:,
iC*~---~
~ - ~ -1--·-~tE"~:E~=·=·.::_·::,:-·-=D=i:::~- =~*~=s-=~~
~ijmo-~v~~~a~ d~
~~- ==~~-~~--r4~
~
si se mu
:r~;J-
teke'Sultana želja tr1- pi,
--t~---.J~~-.----€1J
---I---c:1=~-~-"'r_
..- ..=.=. ==..= =.::j--=-==.=-=I-If-.,,"<=
-
~:=f.:i
__ _ =-- "
;-r-_~_,.,.
-1-.. -
-~ --~-f!;i-r-~
f=.;="~:..
I
kapi.
~
-ll! jp---
j~-.- ~Ič---_ €i~~''':~

--fl-f/l-f/l--fl--
'- jf=:5,;-' -::::;;;;.r--t:;r

~=~ ~ -~ - J~ -1fi
-_ . .ii" ./r-~~i-' '-~-~-r=J- ~
;;.,...-- :,...or~.,I t,)
1. Hajde druzi vuc'mo kaplje, Dakle N • . . naš ljubezni Odpadnici, vid vam manjka,
Pa nahermo naše kape, Tvoj u čašu sad izprazni, Nu zašto vas rodi majka?
Nek se čuje vidi sade, Sreća, zdravlje i veselje Čujte da vas nitko neće,
Tko se svieta užit znade. Nek izpune tvoje želje! Svaki hrdju na vas meće.
Ne gledajmo na tvrdice Ajdte skakat svi u Dravu,
Ni brezaste coprnice, 3. Strašivica nek odlaze, Bo1/ će bit' po vašu slavu.
Jerbo družba ova sniva Ak se koji tu nalaze.
Da u jami drugčje biva. Što nam samo snagu ruju, 7. Tko šta hoće nek blebeće,
Domovini sreću truju Nek na.s kudi, kreće pleće,
Pripjev: Čim zašvasti grana suha, Zato zviezda ništ ne h6je,
Mi na suprot dne i mraku, Kano zeci dižu uha, Ako pseto na nju laje.
Kano ptica u svom zraku, Čim im burna udri ura, Neka ludi ljudi blude,
Živjet hoćmo u slobodi, Al eto im puna tura. Nek se hrustit prot nam trude,
Složno piti dok koj hodi. S lati zmija plod ne trusi,
Sakupljeni dakle druzi, 4. Mnogi goso od ponosa Ak jezikom kraj njeg brusi.
Vinska sisa da se muzi, Dalj ne vidi od svog nosa,
Nek sultana želja trapi, Pozna.t valja po oholu, 8, Rodoljubci su najbolji
Pijmo svaki baš do kapi. Što je slično jednom volu, Što u sreći i nevolji
Kano žaba Ezopova Za ognjište sve ne žale
2. Mučno skupac posti, pati, Rad bi korak nad kopova ('(), Poginuti bez sve šale,
Novce trpa, nemre spati, Tu se prči, tu se koči Oni traže mjesta. skoku,
Ako koga i podvori Ne zna vladat noge. oči. Ak'prem da su trn u oka ;
Aždajom ga već potvori. Jerbo ljubit kane majku,
Takav čovjek za nas nije, 5. Nit onakih ne trebam&, Od nje odbit pakla hajkU.
Pošto već u žitku gnije. Ki na pleme škilje samo,
Magare se stričkom siti, Kod tih više prnjak vriedi, Pripjev: Niti sila jednog kana,
On se ne zna. dobra žiti. Neg pod prnjkom srdce sriedi, Niti buka vatikana,
To su druzi, zbor u gaju, Nemogu nam zabraniti,
Pripjet, ea 2., 3., 4., 5., 6. i 7. Štono kvar kvar svud kraktaju, Ovako se pozdraviti:
kiticu. Neka živu one strane,
Daj mu samo stl'uku zlata,
Mi na suprot dne i mraku Izdati će dom i brata. Što na.rodnost svoju brane,
Kano ptica u svom zraku Bog poživi pra.voljube
Živjet hoemo u slobodi, 6. Polutani kruhoždere, Što svoj dom i jezik ljube!
Složno piti dok koj hodi. Vi uskoci, oj nevjere,
(Iz mqje sbirke teJcsl;ova.)
169
t399. Izpoviednica veselosti.

Morkrflto ~ = 100. (Tekst i napjev od Ferrk Rusana)
~JJf-~-F:tc-:b=Er= ;=~~:g .~--:b J"'TI-=1-1f1~-=-i'I--:tI=:~=r

..
~-=-*- :.:=L-=a:~-.-.-B'"'===. -- - =--_ --r-=' =E:E~-~~~~ .-.~:3
I!
'"fp rl' - Je
" JO-::.ter
x ne-go se to dr užt vance ra - ZI'-dJe,
0
Dl-k om Dl.-.Je
'
0-du - ze- to
{~~#~- ~~=l-~ ~-~~~-i'I-

-:_. ___ ..~~~~ ~
=r-=.-.-..:::I
_---r::"• _ _ _ I!_•. 1:::]- .-.-J-~
-"---.-.-.,-=l:j -. - . -... -.-.-,-=1-:'--
.=::t::j_-=z: -_ _11-_-+..
-.-.--,,-+._--.-~
b~fc-: tJ 3~'=!~=''-
_.a.:-,.-
~-. - I
JJ~J=.~
~ .. ..=-J
-j - p~o
I
_~~~==- _~=-~ ~- ->--t-;;;t:::j
:,...'"
1_=
Digitized by Goog Ie r- -
Stola ravnatelj. Dajda izpi, pa natoči St>i.
Prije jošter nego se to Bližnjemu medjašu, I : Pravo pravo druže naš
Družtvance razidje, Dok se sjetim, što će doći. Junak pravi ti si baš.: I
Nikom nije oduzeto Napuni mu čašu.
Slola ravnatelj.
Da baš sam otidje. Sili.
Tko si krati vinom čase Komu· nije baš do volje
I radosti bitje,
I: To nam šaptni mimogred, To naše veselje,
Jer je došo do njeg red.: I Družtvo koji traže bolje,
Ne uživa sladke čase,
Ne zna što je žitje. Franjo sam. Spavat nek se sele.
Čuj medja~e što govore,
Mi želimo bez ponosa
Svi. I nezriele dike,
To nas ne pobije,
!: Tko ~ta hoće neka mni
Sud je puko iza gore, Da nam pere lozorosa
Gdje je radost tu smo mi.: I Srdce i jezike.
Redom da se pije.
Stola ravnatelj. Gledaj kak' se u dno toči, Svi.
Red je Franjo, dajda lati Sve u prkos vodi,'" l : Tkošta hoće neka mni,
Ovu kupicu s vinom, I ti zbulji k nebu oči Gdje je radost tu smo mi.:
Bog ti trude tvoje plati Sve po staroj modi**
Predsjednik: "Red je Stievo" i t. d. kao i prije sve do kraja, i tako se pjeva doklam ee avi obrede
s tom samo razlikom, lito predsjednik svaki put drugi i drugi stih izpjeva prij e nego kaže: ftRed je
~ .•• dajda lati i t. d." - Evo za izbor stihova.h :
Njeki grade po oblaku Ne rodi nam zrnje. Št I ni bilo, nit će biti

Palače i d vore, To je bolest, koja prti Za ovoga svieta.
A kad tamo svi u mlaku Gatju starog vjeka,
Već im se pretvore. Proti kojoj, osim smrti, S rodom čuvaj jezik, vjeru,
Nove škude i cekine Drugog ne ima lieka. Na rodbinstvo drži,
U prnjčiće druMu, S njim se gosti, paz' na mjeru,
A na Božić valjankine Njeki pletu da tobože Samo s njim ne trži.
Ti koštice ru šlu. K našem vode kolu, Ne zamjer'te. što zasieca,
I to samo, ah o Rože! Tak duboko Suada,"'"
Njeke opet brazgotine Pn veselom stolu. Jerho vino ludak, djeca
Častohlepne muče, Oti hoće sa jezikom Istinu izbada.
Jer im sreća domovine J udaša da kažu.
U srdcu ne tuče. Što im mjerom prevelikom Gdje ne vinca, ne veselja,
Od igrah ih, ko iz bala Srdce, savjest lažu. Nit radosti žara:
Kesa prati loša, Pijmo vince, to je želja
Narodnosti ka neb' dala Njeki mudro opet proti Kućnog gospodara.
Ni probita groša. Zdravoj grieše glavi, Kad nam jednom mrzle kosti
Da se razkoš samo kroti, Smrtni krit ee kamen,
Ne gledljte na takovo Bog sebičtva slavi, Tad će i nam biti dosti,
U živici trnje, Oni točno predložit.i Do viek vieka Amen.
Bel kukolja nikakovo Kane Ijudma snieta,
(Iz moje sbirke tekstova)
lit Natoči mu punu čuu.
" Izpije tlvoju čalu.
*" Božica. rečitosti.
111
Slušajte me prijatelji Mudro ide plug po fali,

Da vam vriednost vina kažem, Smiešno orač brazde meće
Koj' ste njegvi ljubitelji Svoju muku ništ' ne žali,
Sudite me, je P ja lažem. Ak' s bariica se navleče.
Prip.: I: Čutura sim, čutura tam
Neće koscu trava padat,
Nek je samo vinko snam.: I
Svaka žila s trudom trepi,
Težko ide muž na polje, Zna on kupe dobro slagat,
Kada vina doma nije, Kada s vinom se okri ep i.
K poslu nema dobre volje,
Dok se prije ne napije.
172
Nezna pisar ništa peru, Dvojvrst svoje muke trpi,

Dok ga vino ne ogrije, Koga trieznog one biju,
Zabi Turčin svoju vjeru, Brže režu ženski srpi,
Kada mu se vince smije. Kad se snaše ponapiju.
Neće gusle muzikašu Nij tu tuge ni žalosti,

Složno II rukuh poigrati, Kada gazda goste gosti,
Kad popije vina čašu, Goste gosti bez žalosti,
Zna on strune prebirati. Jesti piti dade dosti.
Isti vojak kada stoji Anda braćo čašu pijmo.
Tam gdje mnogim smrt se kroji, Pijuć složno s' veselimo;
Smrti on se ništ' ne boji, Bože živi gospodara,
Ako s vinom se napoji. Kuće ove poglavara.
•
VI.
..,
SALJIVI P DP I I VII.
(CHANSONS PLAISANTES.)
23
•
Svaki, koji sviet oštrim okom motri, mogao je opaziti, da glasbenici u oMe imadu
dar za. humor, matematiku i igranje šaha,* dočim slikari rado filozofiiraju ili bar toriaju,
pjesnici se pako rado iztiču kao govornici, političari, pa i mačem u ruci. Poslovice:
"Dobar mužikaš ali hrdjav politik, loš slikar ali ugodan družtvenjak, pjesnik i junak",
karakterišu doduše dosta dobro sposobnost i nesposobnost rerenih, ali ne kažu zašto ova
ili ona umjetnost pod pomaže razvijati ili uništiti dar za koju nuzstruku, to jest, zašto je
skopčan s glasbom dar za matematiku i humor, s pjesničtvom govorničtvo i hrabrost i sa
slikarstvom dar za psychologiju, metafiziku, logiku i t. d.
Dosada nije znanost mnogo za to marila, da uzrok toga pojava iz pita, zato neću si
ni ja utvarati, da ću zagonetku ovu posvema riešiti, ali buduć ja sve ono, što na moju
struku spada, ozbiljno promozgavam, to ću ovdje iztaknuti ono, što sam II toj stvari opazio,
nadajući se, da će sposobniji od mene stvar na tanko izpitati, popuniti ili oprovrći. Bolje
je i koristnije, da na kojem zemljištu nješto raste, ma iz početka i drača bilo medju ko-
ristnim biljem, nego da ostaje golo, pusto polje. Literatura onoga naroda, gdje se svaki
smatra. za klasika, isto tako ne ima budućnosti, kako ona, gdje neće nitko mnjenja svoga
izreći i rezultat svoga iztra.živanja javnosti predati.
Glasba se osniva na njekoj vrsti više matematike: treptaji pojedinih glasova pro-
gresimi su, odnošaj razmaka (intervala) proporcionalan je, a sHed glasova za melodiju i
sudaraDje više glasova za sazvuk matematična je kombinacija. Slušalac ima dakle (dakako
i ne znajući da to čini) neprestano u duhu računati i prispodabljati razvijanje ritmičkoga
motiva i melodije s'rezultatom istih. Nu mnogo više, strožije i napeto nego li slušalac ima
računati glasbar, koji glasove tvori, dovodeć treptaje pojedinih glasova i intervale u pravu
proporciju. Neprestano vježbanje u glasbi, mora da razvija u čovjeka dar za matematiku,
a jer mislim, da se i komus osniva na njekoj vrsti matematike, jer prava dosjetka pred-
postavlja dobru i oštru predomišljatost (Combinations-Vermogen) i jer pointa dosjetke leži
u hotimičnom izkrivljenju rezultata proporcije: to djeluje glasba i na razvitak humori-
stičkoga dara. Ako čovjek od naravi ne ima onu šaljivu žicu u sebi, tada ne pomaže ni
nalik niti glasba, nu ja i ne tvrdim, da je humor od glasbe odvisan, već samo da glasba.
na razvijanje naravnoga humorističkoga dara upliva, pa mislim da to i naš narod njekako
sluti, jer bez ikakvog razloga sigurno nije nazvao humoristički naravni dar š a l j i vom
ž i e o m ili š a.lj i vom s t r u n o m. Ako pako narod razumieva pod izrazom nima šaljivu
žicu", takvoga tanburai~a, guslara ili pjevača, koji humora imade ili šaljive pjesme znade,
to je opet humor s glasborn u savezu.
Akademik J. Jurković nabrojio je u svojoj kr.asnoj raz pravi ,,0 tl aro d n o m k o-
m u s u" ,** sve one jezične figure, koje mogu čovjeka na smieh potaknuti, doda.vši svakomu
pravilu i primjere. Na smieh može probuditi:
.. Mimoišav Haydna i druge glasbenike starije dobe, orl kojih se znade. da 8U dosjetke voljeli, hoću
spomenuti samo nIIšega Padovca, Rusana i dičnoga Frana Krežmu, koji 8U neizcrp\jivi bili II pripovle-
danju anekdota i pošalica.
** Vidi .Rad jugoslavenske akademije" kjiga IX. štamp. god. 1869.
175
tl a) K a ri k a t u r a r i e Č i t. j. smiešne izvratnice onomatopoeje: cmokati, ceriti se,
čevrljati, klopotati, brundati, drndati, šušnuti se, njunjoriti, razkakotiti se, razkvocati se;
u babe zubi boboču, u starca kosti grohoću. [frfijati, vrcati. cvrkutati, derati se, gundoriti,
gnjevetati, čalabrčak, Mučunjiti. šušljetalo, utirišiti, cul\iati. K.]
b) r i e č k a (Wortspiel), t. j. rieči istoga kroja, kod kojih se promjenjuje ili naglas
ili pojedina slova ili slovke: L ij e p kao lij e p (blato, kojim se omazuje plot.) Od vod e
v6de, a od vma nose. Nije ovo opaklij a već dobraklija. Ne daju mnoguije već
rogulje. Nije umrla baba od korbe, već od pra.zne torbe. [Daj mi bože čaba.r glavu
(mjesto: čabar blaga). Svetečina mesi (mjesto: mjesečinasvieti). Nogova stola (mj.
stolova noga). Čuturotvorac (mj. čudotvorac). Ove godine ne ima godine (kiše).
U p o k e nema c v o k e. Var k a pred M a r k a (Der Hintere gebt voran). G r o z d n e
(grozne) suze lije - u se. K.]
e) Neobičajno sastavljene rieči: izjedipogač&, izpičutura, nametpušaka,
čankoliza, pržibaba, majstora pletikotarica, kupikrastavčiča, sjekirbaba, lažitorba, vrtirepa,
stokuća, vucibatina, hlapimuha, svrzikapa, prišipetlja, pustolova, vrbopuca, čorporaza, ćoro
kuša, kučkodera. [brzoprst, cjepidiača, gaziblato, derigrlo, napniguša, oceravac, vazdagladnik,
apa-drapa, sudopera, cievaraš, troprojan, gluhoprča, deriguša, grabikapa, šipoder, šakopis
(mjesto rukopis), šakatati (mj. aplaudirati), kruhožderac, torbonoša, kozjobrad, čičoglav,
lomigora. K.]
d) Konsonancija (srok), asonancija, aliteracija, anominacija i po-
ly p t o t o n: * Izpod mire devet vire. Što kuc to muc. Udario tuk na luk. Ni vratiša ni
platiša. Tele vele, koka malo, jagnje žao (te zetu jaje u torbu). Sluti, sluto, doslutit češ!
ČOrbine čorbe čorba.. [Na.šišu po punišu, a tudjišu po ponjišu. Pisarev pisara pisarče.
Golog .. a sijevala, golo maslo slijeva.la, a Radiču trop. ČOrba čorbušta, popa posipušta.
Kako oteu tako Šok cu. Ne mogoše pojedoše a ne ktješe sve popiše. K.]
e) P r e v r a č e n a fr a z a.: Likom koga.opa.sati. U suho groždje opremiti (upropastiti).
Papak u ledinu zabosti (bjegati). Mehku postelju pod koga podvući (oblaskati ga). Za pojas
koga zadjeti' (biti pretežniji od njega). [Buba.ti (učiti se). Učit ću ga ja brojanice moliti
(miran biti). K.]
f) Emfaza (prekriepki izraz): zaliepiti koga (čušnuti); raz paliti koga batinom ili
buzdovanom (udariti); opuckati (pojesti); namjestiti komu kičmu (izbiti ga); ozebao po
glavi (lud je); šarati (lagati); nakititi se (opiti se); udarala ga čutura po glavi (opio se).
[n a s a m a r it i koga; o d r a p i o je molitvu. Kada se je ovrhovoditelj dosta n a m r nj a u-
kao, tada itd. - ; namazati koga (nalagati), nacifrati koga (opiti ga). K.]
g) h y p e r b o l a i m i oz a (figura preko mjere uveličavanja ili umanjivanja): Ne bi ga
poljubio ni kroz devet ponjava. Da je devet džigerica za paru, ne bi se hranio. Ne bi ga
razumio ni tovar oraha. Dohvatio bi tarane s neba. Da ga objese, donio bi vješala kuči
(kolik je);
h) amfibolija, kojoj je kriepost u dvogubom znamenu ili smislu rie ci : "Nailije
nam Uepe kišice, sad će sve iz zemlje oživljeti. - Ne pope! ta ne znaš, da su mi tri žene
n zemlji." [NjeKoliko dana iza. potresa od 9. studenoga g. 1880. kada sn zagrebački kuće
vlastnici porušene zabate (začelja) daskami oplatili, kazaše njetko : sada je težko u Zagrebu
pametnu misao imati, jer je cieli grad da.skami zalu pan. - Konja valja biti a vola milo-
vati. (Das Pferd sekire nie von hinten, den Ochsen nie von vorn.)];
... Tko hoće za live ove figure imati valjanu definiciju, neka pročita knjigu prof. Luke Zime, koju
je nua akademija izdala god. 1880. pod naslovom .. Figure u našem narodnom pjesničtvn 8 njihovom
teorijom ...
176
i) P erifr a z a (figura u prenešom smislu): ljeskova mast (batine); lozova juha (vino); If
božji konj (maga.rac); ubraditi koga bez igle (opiti); podkovati bez klinaca (po tabanih
izbiti); udario ga, kud se teoci vežu (po vratu);
j) personifikacija: Lezi kruša, da te jedem! Veseli se, torbo prtenjaro! Ide
tebi racka zadušnica (kažu sHepcu).
k) prispodoba neočekivane sličnosti: Pijan kao zemlja ili sjekira (ili top).
Gotov kao bos u trnje. Pouzdan kao vrbov klin. Drži rieč kao ra~eto vodu. Pije kao dQ.ga.
Pliva kao crtalo. Pogleda kao seka na svatove. Napeo se kao svetčarski lonac uz vatru.
Oguglao kao magarac šiljak. Pije kao orguljaš, a pjeva kao vol.
[Amo će spadatU paradokson (presenetka) lažljiv zaključak: Istina je, kao što
dvaput dva - sedam. Čovjek ne živi samo da jede, već da i - pije (mjesto: radi). Davno
je bilo - čak jučer. Junak - u zapećku. Danas živ i zdrav a sutra - oženjen. Triputa
sam dasku odrezao, pa ipak je - prekratka. Svaka mu rieč·- batine vriedi. K.] I go i bos
i još mu je - zima. Ne bojim se, no me je - strah. Sačuvat će tajnu, dok se - s
prvim ne sastane. Moja mati j njegova mati dvije BU rodjene - žene. L. Zima.]
t) antiteza i kontrast (različje i protuslovlje): O moja sjerčana tojago! Sokol
iz vranjega gnijezda. Ne puštaju ga u selo, a on pita, gdje je popova (najsigurnija) kuća.
Nije za ćelava češalj, za slijepca ogledalo, za. gluha svirač. Ne treba kvocati, nego jaja
nositi. S konja na magarca.
m) m e t o n y m ij a (izmiena imena): Kad se digne kuka i motika. Koliki si veliki, a
ne imaš gaćah (pameti). Je~am trči a rakija viče. [Bog zna tko će sada postati Mažuranićem
(mjesto banom), reče njetko, kada se je Mažuranić zahvalio na banstvu.]
n) i r o n ij a, s a r k a za m i p e r s i fl a ž a (ujelica, podboda.čica, rugalica): "Pokopaj
najprije one, što si do sada pobio", klasičan je odgovor kukavici, zaprietivšoj se njekomu,
da će ga ubiti. "Pobij zube pa lezi u koUevku", kada se tko hvali, da je mnogo mladji
nego što je. [Neće mačka slanine. Mudra glava, šteta što je samo dvije noge nose. Vješt
kao magarac u kantaru. Muha orala volu na rogu stojeći. Ide ni po zemlji ni po nebu
(kaže se, kad se tko vrlo ponosi). L. Zima.] Govorili kaludjeri o seljačkih ljepoticah. SUe-
pac došuljavši se do njih, pozdravi ih sa I'lPomoz Bog, prečastna gospodo!" - Odkuda ti
znaš, sliepče, da smo mi prečastna gospoda, zapita jedan od kaludjera. "Čujem to iz va-
šega liepoga razgovora", primjeti sliepllc. - Rišćanin kleo proroka Muhameda. Turčin ga
za to tuži. Došav pred sud taji rišćanin, da je Muhameda kleo. Na to će kadija tužitelju:
Vala ti nisi dobro čuo, jer čovjek koji tako štuje našega proroka kao što J ovo, taj ga i
ne može kleti." "Evala kadio", odvrati Mujo, pokloni se i otide. Nu jedva što je Jovo i
Mujo na ulici bio, opetuje Jovo kletvu. "Slobodno ga kuni, reče Turčin, kunem ga i ja,
kad ne nadjoh pravice."
o) va rs k a nj e i h i nj e nj e: Kad te opanke podereš, kupit ću ti druge (kaže se
bosu). Dobar je: kad spava, hljeba ne ište. Na jedno oko čorav, a na drugo ne vidi.
p) d i sj u nk c ij a: Ja je (ili je) čela, jA je brus, ja od motike štene (rekao Hero,
kada je prviput II životu vidio raka). .
t") otipanje , zauzb ijanje, poklapanje: Što voziš? Drva. TA nisu, čOvječje
božji, drva, nego su kukuruzi. A ti što pitas, kad vidiš. - Liepo žviždiš, tek da hoće
ovce za tobom.
Ovamo spada i odgovor i n e ven t u ID onoga domišljana, što je, goneć na magaretu
lonce, na pitanje: što voziš? odgovorio: "ako prevalim, ništa. u - Pokajavši se Turci, vrati
se jedan da opozove što bjehu ružno rekli djetetu: "Ne bilo ti, diete, što smo ti ono rekli",
""Ni vama, Turci ono, što ja rekoh."" [Pitali njekakvo diete: "Kako se zove kod vas
177
hladna popara?" A ono odgovori: "Mi joj se ne damo nigda ohladiti." "Kako se zoveA?"
uKakor moj otac. lU "Pa kako se zove tvoj otac?" ." " Kakor ja. illi nA kako se zovete
obadvoje?" ""Ivani Dumbići."" K.]
"Ovo što sam se pokazati trsio" - piše Jurković - !Jda u našem narodu ima puno
komične snage i od svih vrsti i forma šale, počamši od najprostije do najtanje, da ni
jedna nije u njega nezastnpana, već se je ravnom jedrinom i snagom, rlnnom živosti i pra-
vilnosti estetičnoga osjećanja razvila iz duha njegova onom bujnosti i obiljem, kakovo se,
tragom knji.!evnih spomenika, jed va nalazilo u najizobraženijih, najuljudnijih, naj tankoću t-
nijih naroda našega staroga i novoga svieta, i d ft j e d o sj e t k a u n as v iš e s li k o v n a
(kojim je izvor u razmnjevi), n e g o r e fl e k t i v n a (kojim je izvor u razumu), t e da s e
većim i vrednijim dielom više na stvari nego li na deči osniva."
Kako akademik Jurković tvrdi, to su sve vrsti i forme šale u našega naroda zastu-
pane, samo što - kako se iz primjera vidi - rabi jedna vrst više, a druga manje. Zašto
to biva, nije učeni pisac i z r i č n o izta.knuo, ali koliko sam ja razpravu njegovu razumio,
to je valjda ovo mislio. .
Uzrok, zašto se dosjetka naša više osniva na stvari nego li na neči, tražiti je II je-
ziku i u ćudi naroda. Jezik hrvatski imade razmjerno malo neči, koje su istoga kroja i
raznoga značenja *, a ćud naroda u obće je blaga, makar mu je izraz lica ozbiljan a glas
u govoru krepak. Čovjek blage ćudi ne upotrebljava često satiru; kada se pako dosjetka
osniva na rieči, osobito na nečkanju, tada nije mimoići sarkazma i ironije, boće li se, da
dosjetka krepka bude i da čovjeka na smieQ,. sili. Kako je naš narodni humorista. delika.-
tan, vidi se n. p. iz toga, da on tudje rieči ne stavlja na ruglo, dočim drugi narodi slovjen-
ske rieči r&.do karikiraju, kako je to vidjeti osobito iz bečkih bumor. listova. Hrvatu čine
se rieči više sastavljene - kažemo njemačke - vrlo smiešnimi, nu ipak ne izvraća nje-
mačke, već sastavlja na šaljivi način neči svojega jezika, kako smo pod c) vidjeli. Ill: ako
Hrvat lli čeh dobro njemački ne zna, to se Nip,mac ne može dosta narugati i nasmijati,
dočim se Hrvat ne srdi, ako Niemac ne govori pravilno brvatski, već mu pomaže u go-
voru, dapače on se čak akomodira takvoj nepravilnosti i t. d.
Istina je, da sve one dosjetke, koje se temelje na čuvstvu, ne mogu imati onu silu,
kakovu one, koje su plod rafiniranoga razuma, ali zato su opet plemenitije i od više este-
tične vricdnosti. Ne uvidjam dakle nuždu, da. se u tom pogledu sami varamo, ili da imi-
tiramo one rafinirane i malo kad čiste dosjetke, koje na Niemca tako djeluju, da hoće
puknuti od smieha '**, jer niti se naš narod znade tako poltronski smijati, niti bi takove
dosjetke bile po njegovu značaju. To je pako - kako mislim - glavni uzrok, zašto ve-
sela naša igra ne napreduje i ne uspieva. - Pisci nasi hoće, da im vesela igra bude od
efekta. bečke lakrdije, što se nikako ne da našim jezikom i smjerom narodD(' ćudi postići,
pravi pako temelj i struju narodnoga humora ne poznadu ili neCe da poznadu, jer ga gra-
djansko obćinstvo naše ne pozna i jer mu je ukus na takvoj stranputici, da sve ono, što
je pravo narodno, sdeniU ne zna. Bolje bi bilo za narodni razvoj umjetnosti, da se pisci
... Kflpiti, kupiti; lijep, lij. p; bilo (PaIs) bilo (Art Bergkette, dae Querholz eines Rec.hons), bilo (es
war); vUe, vile j biti (sein), biti (scbJagen); v!jat1, vijati; gori, gori (U toj crnoj gori, žarki oganj gorO,
puca, plloa (Na dolam! zlatna pnca, nek zlorada 8rdoa puca); 8vile, svile (košulja od svile, 8vile mu se
koati) i vl1jati, vMjati; babica (Hebamme, altes Miitterlein, Steillhaufen, Holzboek, Dengelstoek), blago
(Sebau, Geld. Vieb, wohl) v&mica (Funke. Gerbergrube); vedro vedro (hell, Eimer); božjak (Retller, Wlede-
hopf); list (Blatt, Brief, ein Stiick ausgewalgter Teig, die Wade, alle insgesammt, eine Art Seefisob) Ust,
&ehnen); looiti (achii,nken, 8chl1tten, wetzen, schleifen, laxiren); hlžak. težak; pItati, pitati; i još njekoliko.
lt'" Sich todtlachen, krepiren vor Lachen, vor Lachen bersten, sich walzen vor Laohen, Bucklicht-
lachen, mch einen Kropf, einen Bruch lachen I t d.
178
drže narodne tradicije i narodnoga značaja, ma i dosjetke ne bile "zum todtlachen" , nego
li izkvarenomu uku8u za volju tudje imitirati. Zvanje pravoga narodnoga umjetnika tako
je uzvišeno, da ne smije volju za rad izgubiti, ako vidi, da oni, koji laskaju izkvarenomu
ukusu, više uspievaju nego li on, jer ovi su uz sav svoj uspjeh ipak samo kao vodeni
cviet, za. koji se sjutra više i ne zna, ili kako Goethe kaže: "Wer dem Publikum dient,
ist ein armes Thier": patriotičko pako djelovanje nije se nikada sasma zaboravilo i nije
nikad neplodno ostalo, makar se je plod istom i za sto godina opazio.
Neću reći, da narod kod svoje šale uviek meda u ustima imade, jer kadkada na.idje
čovjek i na vrlo prostačke šurke, vrag-olice, rugalice, podbodačice i ujelice.
ali tomu je više kriv upliv e vr o p s k e k u l t u r e nego li ukus i tradicija Hrvata. U onih
zemljah, kamo nije doprla ta k u l t u r a (?) -- mislim Bosnu - nije nikada ili samo vrlo
riedko čuti sramotnih pošalica. S l i k o v n i n a č i n naših dosjetka treba da se uzme uzo-
rom, pa eto ti originaliteta u komediji, te će ova odgovoriti narodnoj tradiciji i narodnom
značaju. Narod, koji je bliže idealizmu nego li realizmu, služi se slikovnom formom u go-
voru i pisanju, onaj pako narod, kojemu je fantazija i vjera puki fantom, komu ni rajski
predjel nije liep, kada koristi od njega ne ima, taj narod neka goji sarkazam i neka do-
sjetke t.emelji na samoj rieči. Ta protuslovlje bi bilo, ako bi tko htjeo naivne dosjetke
umiešati u komedije realističnih naroda! Za naš narod bi pako ono drugo protuslovlje bilo.
Ima i u nas ironički h dosjetka i riečica , kao što u drugih naroda i naivnih, ali svagdje
odlučuje većina, te se mogu samo ona svojstva, oni nazori i običaji kojega naroda nazvati
tra.dicionalnimi, koji u velikom br<iju obstoje .J često rabe.
Mnoge naše dosjetke imadu tradicionalnu i historičku podlogu, te je zato akademik
Jurković dobro primjetio, da se n. pr. poslovicam ,.prošao kao Janko na Kosovu", ili:
"Oteglo se kao vrcočka molitva" ni naslutiti ne može značenje, dok im se nezna po-
viest." Isto tako ne bi nikoga na smieh probudilo ono: "dobio je pakrački dekret" ili "tri za
gro~", koji ne bi poznao historički dogodjaj prve, ili komičnu osobu Freudenreichove "Crne
kraljice". A šta da kažem o berlinskih "Blitzer-ih", o bečkih "Schlager-ih", o parižkih "bon
motes-ih"? Ovi ne samo da su lokalni, već čak i individualni, a na čovjeka neće velik
utisak učiniti, koji ne pozna lokalne odnošaje i dotične osobe pa i tradiciju ipoviest Nie-
maca i Franceza. Znam da se ne bi bečki Niemac smijao, kada bi čitao bio poziv njekoga
gostioničara u Glini, koji je obćinstvo na zabavu pozivao, te se ovako pod pisao : "dero
ergebenster Gast- und Kaffeesieder", ili certifikat, koji ja u originalu imadem: "Mitteist
welchem bestatiget wird, dass auf dem Cordonsposten Culumak der Kochkessel durch den
Zabn der Zeit durchgebrannt und daher ganz unbrauchbar geworden. Oblaj am 3. Okto-
bero 1866. Metekaš Postens-Comdt, durch Rožić KorprI. ", već bi se ljutio, ~to jedan i drugi
ne zna bolje njemački. Za nas je pako takva niem~tina vrlo komična, dakako tragikomična.,
pomislimo li na onaj politički odnošaj i vrieme , kada hrvatski narod u svom domu nije
smio u svom materinskom jeziku pisati oglase i certifikate. *
'" Naopako n nas po čovjeka, koji ee bavi izdavanjem narodnih popievaka i opiaivanJem narodnih
glasbala. jer tada. komisijam ni kraja ni konca. Tako dobih sljedeći klasički list: "Bojano am 11. Mai.
1875. Gechter Herr und Freund (I) Ich bitte inehn untartenig verzeihens micb wegen meinen kleinen bme
auf Ihnen was Ich inen nnten auf meinen kleinen Brife bitten will. Gehter Herr Ich bitte inen schOn
BeienI! so gut und ansfiillens sie mir meine GiHte das heia es wen sie haben eine Tanbnrica, das Bie mir
schicken oder wenn sie nicht haben, so seiens sie so gut und machens sie diesen Herr beka.nnt, welcher
das ding hat, das er micb das schicke gegen baren bezahlung gegen nachname durch die Post, und bitte
Ich inehn geben sie dem Harr die AdreB8e a.uf mich und bitte Ich nnzahlige mahle was sie fruher Konnan,
dali sie mir das Bchicken. Die Adresse folgt a.uf mich an k. k. Gefreiter Stefan Dragić des • . . . . Linie
Inf. Beg •..• in Triest. end bitte ich noch ein Par Rad mit Wadel (valjda žice 7) von weleher klasa.
wis8ens sie das bellsere sind.
179
Pa. pošto kod svakoga naroda šta drugo upliva na duševni mu razvoj, to je i u sva-
koga. druga vrst humora pretežnija. Medjutim krivo bi tko sudio, kada. bi mislio, da Hr-
vati, što imadu dar za glasbu, nisu junaci, jer se ne smije zaboraviti, da je s vaki
Hrvat i pjesnik. Za glasbenike zbilja ne ima u poviesti mnogo primjera, da su se na boj-
nom polju kao junaci iZkaZIl1i, nu fruI&.š n&.šega ka.zalištnog orkestra misli, da to zato biva,
što tanahni sluh glasbenika ne može podnieti zveket sabalja, pucnjavu pušaka i gruhanje te
ruk topova. šala je. Ali poslovice naše vele: "Iz šale proja rodi" i "Svaka je šala na pol
istina", pa će zato i u ovoj šali nješta istine biti; ova pako istina leži u tom, da zani-
manje čovjeka (mala tradicija) i poviest naroda (velika tradicija) udari pojedincu ili cielomu
narodu posebni biljeg značaja, te mu zadaje posebno nagnuće za koju stvar i posebni dar
(i ukus) za koju struku. Njekoje su medjutim dosjetke izgubile u promjeni n&.ših odnošaja
znamenova.nje, kao što i rieči: kmet, desetina, ceh, pero (kao pisalo) i t. d. Riečka: "su-
bota djačka bubota" ne ima danas znamenovanja, buduć ne obstoji više običaj, da učitelj
dade učenike u subotu za sve ono izbijati, što su kroz cielu nedjelju zakrivili. A ni ova
riečka "učenik mučenik, učitelj mučitelj" ne stoji više, dapače danas bi se skoro moglo
reči ,.učenik mučit'.lj, učitelj mučenik". A tako će sve one dosjetke i poslovice, koje se
tnmkoga. gospodstva tiču, s vremenom značenje izgubiti, izim ako se kašnje što slična do-
godi, da se mogu stare rlosjetke na novo upotriebiti n. p. da je David Golijata ubio itd.
Iz ovoga pako jasno sHedi, da su dosjetke u savezu sa vremenom i sudbinom, jednom
nečju sa povješću naroda.
Ali koliko i naš narod ljubi šalu, te koliko i ima u njega šaljivaca (šaljivdžij;L) to ipak
nisam nigdje naišao na - kako Niemci kažu - Anekdot.en-Krampuse i Possenreisere, koje
je. Saphir nemilo žigosao; zato i ne ima u našega naroda one lakrdij&.ške fiziognomije,
kojih je drugdje u izobilju naći, jer kako je poznato upliva smieh i način mu mnogo
na razvoj crta lica na oči, čelo, nos i ustnine.
Naš narod kada se sastane bud na posao bud na odmor, znade ozbiljni razgovor
miešati sa šaljivim. Sada čuješ nedužno t i t r a nj e (Tandelei), sada šaljivo b o c k a n j e,
z a n o vet a n j e, sada opet šta ozbiljna, a to čas u formi proze čas u formi poezije,
kako to odsjek šaljivih popievaka pokazuje, gdje ima: š a lj i va 11 z t u k a, š a l j i v e
k l e t v e, ljubezne n e s t a š n o s t i, o k r o g l e, p a r o d i j e, p u s t o lov s t va i t. d. Vuk
piše: "U Hercegovini kadšto se sastanu u veče Hercegovci i Šijaci (Hercegovci zovu naime
sve Srbe i Hrvate, koji ne govore kao oni, Šijacima), pa se čitavu noć nadgovaraju, t. j.
Hercegovci pripovijedaju za Šijake štogod čovjek ludje i smješnije može izmisliti, a tako
opet Šijaci za Hercegovca; i to se sve čini u šali i u smiehu." - Kadkada se dakako
grohotom smiju, kikotaju, nahrepetaju i nahohokataju, ali do cerenja ipak riedko dodje,
ft kada bi naš Bošnjak vidio, kakovom žestinom ljudi e v r o p s k e p o li t u r e prsnu u
smieh u bečkoj lakrdiji, držao bi ih za ludjake.
Promotriv ovako svojstvo glasbe i humora, moram još iztaknuti, da se ne smije upliv
glasbe i t. d. i reciprok uzeti, jer matematičari i humoriste riedko imadu dar za glasbu,
filozofi riedko za slikarstvo a još redje političari i diplomati za pjesničtvo.* Da i tomu
mora razloga., biti bez dvojbe je. Ja od svoje strane mislim, da obični krupni brojevi
8 kojimi matematici posla imadu, uništuju brzo shvaćanje parcijalnih brojeva glasbe. E
dakako! Tko mnogo spirituoza pije, najposlje vina i ne osjeća. Filozof stojeći nad svag-
danjim svietom, ne scieni valjda ni vriednim koji predjel svieta ili kojega čovjeka mastmi
'* Kao II svačem to imade i tuj iznimaka, jer lIiilton je n. pr. od zanata. bio diplomat pa ipak gla-
soviti pjesnik. Naii slavniji političari'pjesnici, bili su 8 poče Ika urno pjesnici te su se istom kdnje po-
litike !.atili.
180
naslikati, pa onda se i ne da farbami sve potanko i obširno reći. kamo li citate navesti
komentirati, zaključke izvadjati, i opazke činiti bez kojih mudrozna.nac biti ne može. Poli-
tičaru pako, - koji boće da sve praktičnu stranu imade, jer drugčije se ne da sviet usre-
ćiti, - nije poezija niti koja druga umjetnost upravo ničemu, te ako je u mladosti svojoj
sam stihove gradio, kašnje se srami takve dangube.* Stara su vremena u tom obziru
mnogo sretnija bila, jer svaki je vladar i po njem i aristokracija kakvu umjetnost gojio,
te zato bar nješto na umjetnike pazio, ali sada se bave izključivo diplomacijom i visokom
politikom, te ne mogu ni kod najbolje volje na takve dangube misliti. Strogo uzev nije
se tu čuditi, jer slaba sila čovječja težko se dade djeliti, a dar se vremenom i.ztroši, dapače
tko nije vanredno obdaren mora jedno zanemariti, hoće li u drugom šta vriediti. Stariji
sveštenici i stariji glumci, koji se često vježbaju u govoru, loši BU javni govornici, stari
glasbenici izgube sluh, stari kipari dobiju drhtavicu i t. d. dočim pastiri, pustinjaci, lovci
i odvjetnici i dobro čuju i još U starosti junački govore, samo što ovi ne mogu humora
podnieti, jer kako je Englez Addisson genealogiju humora nacrtao, to stoji stvar ovako:
Istina .
zdravi razum
dosjetka, jarost
humor.
... Za tercija.rni dar umjetnika. može se ovo reči: G1ssbenici znadu mnogo piti, slikari su veliki
libl.parani, pjesnici ljube dietu (političari: diete), kipari rado škrte, graditelji igraju rolu kavalira, a glumci
čine ono što i bačvari : pra.ve duge. Pjevačice, virtnozice, slikarice, plesačice i glumice ne razlikuju se
toliko, koliko umjetnici, budu6 je poznato, da je svaka pojedina više obdllorena - od providnosti - nego
li mllžkarci svi skupa.
Zlatni, slatki moj go!ubček, Posluhni me anda lepo, Micka, Micka, dragi zvon ček
Rado bi ti kušnul gubček I v nesreću nejdi slepo, Srećnimljudem dost je lonček,
Kakti pupek droben, Tuliko za denes, Jeden lonček mali,
Božici spodoben. Zišel mi se penez. Jeden oslek v štali.
Ali ti me nećeš čuti, Ništar manje "liebe Mici" Oslek bude nas pri miru,
To me vendar jako ljuti, Oću tebi pri Švabici, Vozil cel dan po španciru,
Koketiraš zmirom Košta. kaj da košta, Lonček jesti kuhal,
S črnim kanonirom. Platit polić mošta. Kad bum ogenj spuhal.
Kanonir je iid.sja capa; Kad se tyoje srdce zgreje, Dojdi anda moje zlato,
Srdce mu je kakti kapa, Kad se Jurić tvoj nasmeje, Nek te neženira blato,
Kam ju veter vrne, Hrasti tuškanečki Tvoj te Jurić marni
Tam ti se obrne. Budu svi poprečki. Čeka pri kasarni.
(Iz moje sbirke tekstOfJaJ
24
182
Opulu.. Ovu je pjesmu spjevao pokojni naj Jorgovanić za njeki podlistak iziiavii 25. listo-
pada. 1879. Il Obzoru. Njeka ra.dinja ovdjelinje tvornice duhana, dobila isti broj Obzora. Il dućanu
za zamot, te je skupil. sa njekoliko njezinih druga izmislila napjev za ovu pjesmu, kada su u vri eme
objeda n vrtu fabrike po6iw,lc. V~6 drugi dan (10. svibnja 1881.) sunadoh od moga tasta za tu
pjesmu, koji je tuj podravnatelj, te sam pjevačice izpitivao, kako da su napjev izmislile. Kazivali
BU mi, da. je njeo Primorkinja prva kušala "lipajsnu ovu pjesmu pjevati", da je njeka Vrabčanka
(iz sela Vrabča bliau Zagreba) brzo novi napjev naučila, nu da je "drugi kraj izmienila" , napokon
da BU nKntJnice" napjev opet na svoju preinačile. To jest, prva četiri takta napjeva izmislila Pri-
morkinja, četiri posljednja takta Vrabčanka., Kra.jnice pako pjevahu pjesmu onako kako naia zapre-
~W4 (~acl~piel) ~e. Ovo je u toliko vriedno mati, jer prva četiri takta pokazuju na načela ta-
lijansie melodiza.cije, četiri posljednja na hrvatsku, azapremica - sa svojimi skokovi na sckstn i
od ove dole DIlL aeptimu - Ila njemačku tradiciju.
t 402. S O I d a č k 8.
oj Katice, Katice, Zelen bagren rodio,

što od mene radiA? Otac sina odbio,
Iz bunara vodu grabiA, Ajde sine pa se ženi,
(Hej!) Pa mi srdce hladi~. Ovo do jeseni.
Biela. vila. OM, Dvanajst sati udara, Zelen bagren promiče,
Seka brati moHIa, Na klupe se posjeda., Urlaub nam se primiče,
Oj, oj! mene mili brate Dragi na me rukom maše. Da predamo puške biele
Stobom u soldate. Da mi nešto We. Zimice zelene.
Nit je lito, nit je zob, Dva ču vola prodati, Liepa ruža kano cviet,
Ubio te mili Bog, Na četiri orati, Žen' se dragi dog si Iiep,
~to ti dade svoju kćerJru I još ne dam, moje lane, Žen' se dragi dok si mio,
Drugom za halerku. Da spava kod mame. Makar soldat bio.
(Iz moje abi,.ke tek8tovaJ
183
~I -==--===---=--=-"
~Jj-=-:t=::j-::j
-it-ff-,,-.- ---1-
II
svo - ju se - ku,
*=1=
--..---=j~ - §t==;---1E
-T-==r-=---t -- - - - - - - - - - - - -
1;1==1;.=---
fIl- .. - f I l - "
ej! gdje sedi na

==-~-:::::2=
bre - ga 3
------------
I~"#j==::j==-1==--==--~..J==~-t:::.:+==I-""~:l
-ff- IIII-~-~ --::!=.f=II==~==-If~_=II1==1=- - - - - - ..
- _-
---
lI
i -=----::-;=. ="-= "-f=:.=~·-=·.:::=fi=I=~= I =iJ I--========
l ,~§#j-~F.=='
-I-r-
~ E=EIIII 1=-1· ~ --~::=E=-~::::'~
-!l'-~~-r=t:--r---.3-'
--'--i-L! - r - r - - - r - - i - 11-..--9---
--======
- - - -- - - -
--- -----
Oj brodaru, brodaru! Svi mi ljudi govore, Oj Katice, Katice,
Prevez mene preko, Da cipela. nemam, Ne valja što radiš, .
Da ja vidim svoju seku, A ja imam, dvoje, troje, Iz bunar. vodu ,.grabiš,
(Ej) Gdje sedi na bregu. Na ormaru stoje. Moje srdce ladiit.
Oj malaru, malaru, Oj, Radoja, Radoja! Moja majka
Namalaj mi maramu, Što ti radi gospoja? Kupi kola. g
Ja. ću tebi mlada momka, "Moja gospa kavu kuva I rudicu sulagauu
(Ej) Kć što sam devojka. I volove čuva." Srebrom okovanu;
Da se vozim na polje, Moja mati budala,
Da ja vidim kako je, Koja mene udala,
Je li kiša ali rosa, Za soldata domobrIInca,
Ide draga bosa. Koji nema novca."
(Iz moje sOirke tekst4Wa.)
t404. Man se apoteke.
184
f
l .. .,
Sretan velmi sretan U pol noći stanem, Liečnik mi dolazi,
Bio danas dan, Pa na papir pišem, Ništa ne pomaže, Nisu svagda svete,
Al me noć mučila, Što na papir pišem, On obaći bilo, Napredak i sada
Nisam mogo spat. To liečniku šaljem. Pa sa glavom maše. Man se apoteke.*
(Iz moje sbirkt tekstova.)
1405. Iza bečkoga "krach"-a.

Adagio J= 54. Iz Ko1nova u ~opronj. županiji. (Od god. 1874)
~~.~"~=LJ\E,-=-
~ __ -:A=..3::._ -~~ ~==i-E--t
_::j_~==\.I_~_~ __-~~D 5-=-~=1~
~~___ --.--
I mr ..... f::::=-
O tu - ga i ža -lost, pre-mi - sli, člo-vik, š ' b l" t l'
I" Kre - dit je po - gi - nul, naš za - go - vor-nik,
na naJ- o - JI pre- e J
'
l~=:;~:~~·I!:~r:
~~Ir:t==yFj
~= _- - _ --=i- --,-
-=~i'~ -·Ir-=·_~ t=~ ,
~3 đ :es=~ ---,:oJ ~ ~=!f i · ' --~ f1C1~j::-l
----... -..---... - - '. .-- -.-f---

~~.-==A.::reL- -t--
: ~ -~=1
-i=-~---.---- - _-~::::j
--.:::::::::;-fl
-~----I"-- -~-·~-r-tT~
o tuga i žalost, Naš najbolji pretelj, Rano sam se zdignul, I velim krčmaru:
Premisli, človik! - O turoban glas - Bižim po plaei, Vina natoči!
Kredit je poginul, Iz svita još jutro Ravno na krčmicu Kredit je poginul,
Naš zagovornik, Skril se je denas. K toj "beloj raci", Veli mi zoči.
*Ova se pjesma tiče njekoga generala, koji je putovao kroz dalmatinsku krajinu nadzirajuć
ju. Što se ima apotekom razumjeti, lasno je pogoditi.
185
Nut oto čujeći MeAto malo po tom Tomu vsemu nisam Tako kad je kredit
Sam se prestrašil, KaAnje k večeru, Verovati htil, Sada u grobi,
Misleć, da je krčmar Dal sam se ja k "oriu" Neg sam se v pivnicu Moj ljubljeni brate,
Morbit lažac bil. Opet krčmaru, K "Lizi" odpravil; Vino pit zabi!
Hitro sam odiW Ki rukami lamije Iona mi kaže, Ter pij odsle vodu,
Ja. na nata. van, I velje povi: Da kredit nij živ, Nećeš osliepit,
Štimajuć da v drngoj Kredit da je mrtav, Da se j' još Č8r jutro Ar krčmar za. vino
Krčmi ima stan. To je glas novi. Zizma umrtiv. Platjen mora. bit.
Ali ča za beteg Ufanje nas vindar

Kredit je imal, Odsle još drži,
Da je tako naglo Bratci, ki pri vodi
UmrI, rad' bi znaj: Siđimo v hiži,
Mislim, da je imal Da će se od mrtvih
Praznu mošnjicu* Kredit gore stat,
Ka mu j' umorila I da vinske žaje
Tielom dušicu. Nećemo strajat.
(Iz moje sbir1:e tekstooa.)
" Mošnjica, kesa, Geldbeutel.

** OVU su pjesmu pjevali bosanski cigani na. porugu onim Turkom, koji lIU posli e tursko-srb-
skoga rata god 1865. iz Biograda. potjerani bili, a. u tul'llkoj S6 Kostajnici naselili.
186
Pasja vera, vrag te vzel, Pasja vera vrag te vzel Pasja vera vrag te vzel,
Kad sam te za ženu vzel! Kad sam te za ženu vzel! Kad sam te za ženu vzel!
Ja ju ljubim svaki dan, Ja joj kupim kitlicu, Naopak se rodio,
Al je to njoj sve zahman. Ona. ište krinolin. Tko bi se sad ženio.
Pasja vera vrag te vzel, Pasja vera vrag te vzel, Pasja vera vrag te vzel,
Kad sam te za ženu vzel! Kad sam te za ženu vzel! Kad sam te za ženu vzel!
Ona neće pit kafe, Ja joj kupim kapicu, Jer je žena svaka. vrag,
Neg' samo čokolade. On&. neće već šešir. Koja mužu slomi vrat.
Volim sada devet let,

Iči u Lepoglavu,
Neg se sada ženiti
Pasju veru cifrati.
(Iz nwje sbirke tekstova.)
* Ova će pjesma biti iz novije ("krinolinske") dobe (1860.) j izpjevana na melodiju kakve
stare polke.
187
InalHca.
Kakov sem ja huncvut bil, Do desete vure spi, Jaj si mene siroma,
Da sem se ja ženi!. Ob dvanajsti staja, Tužna ma ženitva,
Mladu ženjku sem dobil, Onda k stolu ti seda, Do poldneva 1ipša se,
Mladu i gizdavu. V zrcalo se gleda. Kej b' na posel išla.
(Iz Kukuljevi6eve sbirke.)
t408. U Z t U k.
.Allegretta J. = 60. Iz Cindrova u šopl'onjskoj župa.niji. (Spjevao seljak Dem. Šušić.)
::-
-6--~--~--~=::j==~~gg-'---~ r--==- §j~.- , '-~
~ ,
- - ~
-=-~---"'--
pf
"že-no mo-ja,
--..1- fil ';-1/1-
--"'---- - -=-.1:..=.=:::(;1= -==---==.:.
-r
-h-r-
1=-=tJ-
že-no mo-ja gla-va me bo - li",
- .----- --+--------.-
-1-::=t;J
Od
~
""- a- - č N to l··
I ~----~::j'-::h:-::J-~-l-t-.
Sl pl-na ' na, te r se ga na - PIJ.
. tVl- .. "" II
::- o - no - ga
{~
J_~~--J-J~--l--h-"
!i=t=~ ~=:-L-1=s--t=S ~~1--~ ~ ~ ::$: Ej =--=~~S~~=:=~
Pf~"-~--J-l---II-"-I/I=r---I/I--- I---i;iO-. _I ~~-fII-fII-1
~6 ~-~==I==T=II=II ~=1::.=r-:J!c= -~" ~L=l
=r~=R=D=t=l=~9 l-':- '~--~ r=t:3
1
.~~ =r=1==f=HYG
4==1'=7'
~l- II-=-~1 .~E " ~~3:=j' -" ~- ~~=r- t-J::Bl-

f:-P---=D:::±::±:_~_I-_j"I3=t:-D--V=1---- ~- J_ __
I će gla - va mo - ja, zdra-va će na - stat. u
že - no mo - ja, za. - si -lit
~-~-~-J-ltE~~=1~'-j--f,;-J~-~=:::l=E"~---
{
[-~ _~~I~-~T r-:!r:~=~~i-
~~=r:.-=-bS=:§-=Gg~~~l-1 ~ 'r S=E1=l~-.Ja-"- =
~ P-----"--I/I------'-fII-----~~--p~ -,j---"---/9*- --_
"Ženo moja, ženo moja uČek pijanac oćeš tužit

Glava me boli". Ti još za manum,
lIIIINatoči si pinat vina Ar s' prisegal ziz mozankom 2
Ter se ga napij"". Ali ne !.! manum.
"Od onoga, ženo moja, Čekaj, čekaj ću ti platit,
Zasilit će glava moja, Ću ti većkrat berbat zmlatit
Zdrava će nastat". Veljek" pred krčmom"".
1lII Vrag ti plati grlo tvoje "Ne govori, ženo moja,
Ti užiranac I Ti strašni riči,
Saki dan b'ti malo bilo Ar mi se ni neće gmaiskoj4
Vina pun lonac, Vino račiti.
A ja moram vodu piti, N ego reci: lipi moj drug,
Otu pak oš zaslužiti Pij neg vino se neg za dug,
Z drobnum ručicom"". Ter je zlij krez gut.
1 UŽinma.e, Vollerer, Nimmersatt, Trunkenbolđ. - 2 Mozanb, Krug. - 3. Veljek, gleich. -
" Gmaisko vino, Gemeinde-Wein.
..,..-'
188
",,0 ti stra!ni užeranac, Beda seda si me stoper

OA to govoriš, Ti uputila,
Nezn8.Š da. košulje, gače, Ali k tomu semu si joj
se ljudsko nosiš. Jedno zabila,
Da b' neg crkaI bil oš lani, Jeno šunka je potribna,
To su se neg moji plani, Ka. je tilu dobrotivna,
Lagle b' živila. uu I no povoljna.
,,0 ti norac gdo te oče Ček, ćeš dojć na smrtnu stelju,
Onda hraniti, Ti stara svinja,
Kad bi moral tvoj dragi drug Ondje ću ti dat žerati
V zemlji ležati? Po hrbti vina;
Dohajal b" ti na moj grob Zaprit ću te užeranac
Va dne, v noči i saku dob, Ziz prll.Sčići va naš liva.c",
Mene jaukati. II ček nek pijanac!
"" Vrag ti plati grlo troje Ča bi ja va !ivci ležal,

Ti žitna. jama, Bolje na stelji, .
Tebi b' morala. na vrati Da budem mogal ugodit
Visit mozana, Tilu po volji;
A pred tobum jedan vozič I Pintenu II ću si uza se,
Ter čep va trube' zabit, Ter ču !ivat vino va se,
Da bi mogal gulit 3 • Tebi na zdravlje.
(Iz moje sUrke teksto()Q.)
t409. Kovač i sin mu študent.
l Vozić, FlI.uchen, Ma.ul. - 'Trube, Rllssel. - lB Guliti, abziehen; gnJiti vino: Wein a.b-
ziehen. - " Livae, Sehweinstall. - II Pintena, eine Muafiuche.
189
1. I: Kovač si zažgo je tabak : I Kaj dela mati doma zdaj,

Skoz okno prasno je mačak. Ste pMez mi prenesti kaj?"
Pripjev. I: Čidi, l'Iida, čido! : I
lO. ,",IIOd penez mi Be joni več,"
2. Pa. baba mi je kuhala. • Kaj ti nebi zdroba pleč.
KUMlžnih žganjkov piskra dva.
11. Ti pojdeš z menoj zdaj domo.
3. Gdo meni mira til neda?
Si dober za kovačnico ... "
To je ma. koul~nica.
4. Na strehi krikno je kokot, 12. "Doma pa iti jas nečem,
Pa v bijo stupa je gospod. še raj ši le soldatom grem."
5. Pa gdo ste velki vi gO!lpod? 13. ""Ah! ljubi Franček toga ne,
liJa sem jeden poštni pot, Nejdi mi k soldatom ne,
Penez kolko češ ti dam,
6. Prinesem pismo 8 Marburga, Študeraj le za mešni stan." u
Od vašega študentecn;
14. "Če date kolko ecm imat,
7. Že para penez meti će,
ŠtuderaI se born dvnj sto let.
Kar ve da oda sem prase."
8. še sutra pojdem v Marburg sam, I[). Tak srečen je pač svak lItudelIt,
Penez pa pleći mu ja dam. Ker nema v glavi slame eput.
9. "Ah ljubi otča prišli ste, 16. Pa Bog živi i!itudente VSI',
Sem v Marburg ll: meni gledat ile, Očew ino matere."
.. Na prvih jedanaest takta. napjeva. pjevaju !le prve 8 kitice, tada. 10., ll. i 12., iza toga
14., 15. i 16. kitica; 9. i 13. kitica pako na onaj dio napjeva gdje stoji .. L' if/fesso tempo" te
koji je 11 e mjeri. 25
,-
190
1410. Podbodačiea.
Larghetto J= 60. Iz sillllčke okolice. ..-..
-:t:-§
~
~--~f==:h-:-::rr-~--l=t1-"::tc~
..=-::f!- r - ~~. ~~-"IT\"--;:-_-::t1::
--q
1:;:...
l.:-4--111 - --III~~ - -III. ~ -'-=..i.::::::::.-:z::::::::~
--111- " - 111- ~- - --:;'~-::F-III. --1'1
:.:t:-+
I - , - - - - - - - - ----;;esc. r mr - --
I Ma-ši - ra-Ie do tri re - gi - men-te; ma-ši - ra-Ie do tri re - gi-
IL-.--~-=l~~q:: -~-~- ~·~-~i-::j
{ 1~L~'1;E~J;.-~
~~!
_-t--=a~
__ _____
~~:~dtJ
q ~
=~- =q:=-~-!-r=-~:t
--I_~:_ =r:: =1:_..~ _ t----t-~=--II=1
__ +_~_~
Pripjev.
fE:=fl"-~---EE:=tI~~~==::H
~= ·~"=EE·cresc.
~~~=:H-
r
I men-te. Ro - ža mo - ja!
{~~±r~l ====------~
bFr;;f~ =fg~~ f ~ 1 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _"
I : Ma.širale do tri regimente : I GradišĆ3ni najbolji s' junaci,
Pripjev. Roža moja! Varaždinci sami dezentirci,
Varaždinska, brodska i gradiška. A brodjani silom poćerani.
(I z moje sUrke tekstova.)
1411. Udala bi se.
191
Partu moram nositi, Ja. se perem j cifra.m, Vidovske sam ulici

O nesrećno breme, Vendar Dije sreće, Tri ljeta služila,
Muža. nemrem dobiti, V koga.· sem se ufa.la, Jošće spola mužkoga,
Kaj bu, kaj bu zmene! Veli da me nete. Nisam nigdar vžita.
Ljeta mi prehaj aju, Sjedim vani meli dan, Vele da. sam šantavlI.,
Seda vre postajem, Da me ljudi vide, Vendar ne istina,
Mlajše se udavaju, Al je meni sve za.bman, Akoprem bi mogla ja
Ja svigdar ostajem. Za.ručnik mi nejde. I roditi sina.
Je li sam na svietu Dojdi dragi, žuri se, Trada, rada, hopsasa,

Najvekša sirota? Budem ti povoina., To Je moja. radost,
Druge za. muž ideju, Samo bitro pa.šći se, Ja prez muža nejdem v grob
Ja. pak v živam špota. Nisam ja obolna. Nedaj Bog tu žalost.
(Iz moj~ s!Jirke tekiJtOfJa.)
I n B lS i e B.
Iz Kranjske.
Moža wam pa. ga. ni, Malam, malam, cifra.m se, Pred oblokom stojim vjek,
Kaj bo, kaj bo s mano, Vender je ni sreče, Da me ljudi vidijo,
PI.U1.o mora.m nositi, V koger sim zaupala, Ljudi se sprehaja.jo
O nesrečno vreme! Veli, da me neče. Zaručnik ne ide.
Druge se uda.ja.jo, Eden cent sapuna si V k:lošter bi odhajala,

Sama. ja.s ostaja.m, Sim več preskrbela, Strah me je sam ote,
Leta mi prebaja.jo Eden cent pa ma.sila, Ta.mka.j nebi rajala,
Vse dobro, pošteno. Sim več potrošila. Kakor se mi hoče.
Ajdi, ajdi hopsa.sa!

To je moja radost,
Brez moža. ne idem v grob,
Bog ne daj to žalost.
(Korit1w "Pesmi kranjskiga naroaa" 111., lt.
u Ljubljani g. 1844.)
V večer gda ja s krčme pridem, Na večer born gosti služo,
To je že jen velki strah: Pridte bratci na gosti,
Žena. nad menoj regeče, Moja ženka gosko peče,
Da mi hiŠ8. vsa. trepeće, Mašća zaj po hrbti teče,
Jas pa smaknem v kot na peč, Pes pa vleče tam črevo,
Da ju le ne čujem ve(~. Skere žc klobasa bo.
Ženka meni Jlred'go dela, Klohase bi jas tucH dehlo,

Vse bog"tstvo mi poveda: Pa že pšeno mi fali,
Ne IlutAn .nclje, niti kruha Mati su glavice phali,
Nemam jopee nit kožuha, Kaj bojo v klobase djali,
f4~kzekilcija '''on stOji, Maček bo pa l;tnpo pše,
V piskru nemam nić soli. Kaj bo bolje žDlahno vse.
Ak si ja8 to pray pt'emislim, Vok se za žrebetoll1 takao,

Ženka mi res govori, Kel' bi rad teletIlo jao,
Dugovji me č.cjo požreti, KobUa se za njim pognala,
Hiša mi se če pod reti , Da ga. skoro dol pognala,
Peč pa mi se tak drži, Vbogl vok pa. tak beži,
Ke ju primem v kop zleti. Da se dlaka v kraj kadi.
Rano gde se že prtlbudim, Krčmar bi jas tudi biao,

To po glav ci mi germi, Tad bi jas prav lnšcn biao,
Ženku sem za župcu proso, Sem tam bi po kleti skakao,
VesI ico mi je ponudia - Pa si glažeke natakao;
Jas pa vern za boljši kraj, Ma se du?ia veseli,
Pojdem v krčmu spet nazaj. Da že kaplico dobi.
V jutro me je krčmar prašo, Mešnik bi jas tudi biao

Al s' kaj snoči tepen biRO, To bi jas prav lušen biao,
Eno malo je po vabi palo, Vdelalnik bi ljudem šivao,
Niže bole z regetalo, V svetek pa ljudi pl'ivčivao;
Neeoj pa grf!'m pri cajt demn, Pernesi kaj ker kolima,
Moja ženka bolša bo. Ker klohasa 1\1 mesa.
(Iz moje sbirke tekst&Va.)
194
Zar ako si moja mati, Dok si i ti bila mladja, Tek si čuvaj sama sebe,
Zar ti moraš svašta znati? Ti si bila svakom sladja; Ne brini se ništ' za mene.
Pripev. Hej mati ledja, Ljubila si kog si tela, Od tebe sam lepša, bolja,
Košulja me vredja, hoj! Jer si. mogla, pak si smela. Mogu ljubit' kog mi volja!
Zar ja moram tebi reći, Mene danas samo psuje~, A mladoj mi može biti,
Kad Ću sebi diku steći? Ako što god za me čuješ. Ne moram se nikog kriti.
(nPesmarir.a 1." 4tamp. g. 1862. u N()f)()m Sadu.)
1415. Ista pjesma.
1416. Hrvatski mužikaši .

.Adagio J = 108. Iz MedjumUlja. (Iz noviJe dobe.)
195
Draga braćo mužikaši, Slaba j' oprava kaputi, Sad vam hočem povedati,
Gde su vaAi foringaši, Ar su vezda zimski puti, PozdravIjeDJe vam speljati,
Ki su negda vam plaćali, Noge su nam skoro bose, Tihu su se spominali,
Dok su foringe imali. Čizme vas pak jesti prose. Pozdravljat se odpravljali.
Ve 8U foringe prestale, Navadno ste skuro gInhi, K nekvi hiži su hodili,

Štrunje su im potrgale, Požiraki su vam snhi, Vsi su dobre volje bili,
Vezda v leti, niti v posti, V krčmi znaju zaigrati, Hrvatski smo marš igrali,
Ne mat' posla, vnogo gosti. Pa za piti zapitati. KIij smo bolje lepše znali.
Ml1tikažka ta meštrija, Da je vaša holba vina, Da smo Illi tak zaigrali,
To je borme baš norija, Onda bude polka fina, V biži su si zamučali,
Dok gde v krčmi zaigraju, Čardaša su nam zigrali, Jedan tanac smo igrali,
Vsi se sim tam ogledIiju. Onda su je pak stirja1i. Pak smo malo mi mučali.
Al bi nešče takaj došel, Seksare su nam davali, V biži su se spomina1i :
Kaj bil dober za nas posel, Vsi su se nasmehuva1i, Kaj bomo žnimi napravlja1i?
Kaj bi nam dal bar seksara, Ovo je ve plaća fina, To bomo žnjimi naprav1jali,
Kaj bi imel krajcar para. Ali je pak novca silna. Kaj je bomo pretira1i.
Ako pričrne što plesati, Igrati nam va t več najte, "Idte k vragu mužika~i,
=
Njega mora se adati, Ar je hudo leto znlijte, Vi prokleti nevaljaši !"
Te nam nekaj platil bude, Nek si malo odebnete, Onde su na pot bežali,
Kaj si pokrparno bude I. Slobodno dimo idete. Jen drugoga preklinja1i.
Nekoj' gosli si potrli, Ja ostavim tu meštriju,
Bajsa skoro gota 3 vtrg1i. Pak si kupim zlatariju,
Ah nesrećna ta meštrija, Bar ne'm' nosil sube gote,
Naše gosle blijsarija. Pak ne'm dobil tulke špote.
(Iz moje sbirlre tekstova.)
I Buda (magi.) Oberrock. - t Va, sada, jetzt. - 3 Got, guta, Gurgel, Hala. - 4 Ne'm,
nebudem.
Digitized by Goog Ie ,--

196
t4t1. Prevzeten paverski sviet.

• I
Adagw" = 54. Iz slov. Bistrice II Štajerskoj.
Kaj vam čim fantič jes Dovga zapet, Kaj mi to hasni se Dobel drži,
Kak je prevzeten taj paverski svet, Ker svaki to znade da slabo živi.
Bod fan tič al dekle, bod kočar al kmet,
Dekle od slabiglI. stana doma,
Gospodsko se nosi taj paverski svet.
NoOOI se nosi, ko svaka gospa,
Glejmo svet revni, no kaj ma znn gvant, Kaj ji to basne se nobel drži,
To paversko dekle no paverski fant, Ker svaki to znade, da je pa verska kći.
Ah tulko ni gizde na sveti kak zdaj,
Dekle se hvali, Ita delati zna,
Da če obnoreti ves zagorski kraj.
Bele ma roke ko svaka gospa,
Fantie bod kakviglI. vbogeca sin, Po leti najrajši u senci leži,
Nosi se gospodski kak gospodin; Po zimi najrajši na peći sedi.
197
Dekle mi šivati, šlingati zna, Francuzki se češe fant svoje lase,

Toga bedaka ne pameti ma, V snagi pa živi kak !wako prase,
S fanti se dela še slajša· ko med, Zato se nam tol'krat revno godi,
A ja ma hodičov pa jezik do pet. Ki paver zdej preveč prevzetno živi.
(Iz moje sUrke tekstova.)
,
l
---II-
~.=t1=~
f
tl ~~
- G:
-~7-=r-
- -- - D
a - dže - ba, 11.- dže - ba, sb - pi li gH
_ =~~,=3I-------
~=--=-_-=:fI===- _____. _
da - vat']),
li~r ':-·I-·~ T-~-"~-l

l
~~-i-'-_- __ J""oo",.
,-=--::=::!==
-
"---~-r-O--r-"3:~--=~----
~.~-~r~.-=1
-----
1=-
-=II!
--=1=
-tII---==IIt::::::::...Il-ii
..
--------
=l==~::::Y--= - - - - - - - - -
l r t- _ =::l=
.. ..
--
-:t=-==
I
-
4.--,--------
:::=r=__
-
-----
. ijj-=:-;- --1==. . :=E;r::::==:+=-+'- "1 - < t - - - - - - - -
----.
----------
- .--
I: Todore, Todore Todore, Todore,

bulku se prodavat']) : I bulku se prodavah,
adžeba, adžeba tri za grOŠL, tri za grošI>
sk.Jli.pi li gH davat']), efte nOgH davat']),
(Iz moje sbirk'l tekstova.)
26
..: .
198
t4t9. O pijancu.
Andantino J= 63. Iz Kolnofa u iopronjskoj županiji.
"- -==::fl==t'l=::t1=
~ -"'---III_~-----
--...:=.- .-. -- 7-~=t:~ ::r-=---==:~
- - . ~~--i'I~-~--§--E-===:3
- _-_-_-_-_-_-_-_ -:=::"'==::3
r- 1 - -=::::::=-
===~ ~_ _~.
I "" Ne-ka ta-ko pit pi-ja-nac, dab'se vi-nom za-da-viI.

,V eki dan
I, Mu-či, mu- či, sta-rl lo~nac, sto-per sam si raz-triz-nil. ba __
~~t}1=r, ~~ ~~~j~ri~~;'
1~ ----~-:t--~--I--~-I§-~.J
-- 1 -==1--
:lf:::'E::~
-~
":::~==-"--t-.
- . . --r-.. - l'
-~ ____ -.;
-~-r-I ~~-~
-:l=t===--.==it -.==~==III-f = ... =...._.~l
I . I---+----r-- - - - -1--"1-"'-- - -r-r-r- ~:! -"1-111-- - -~
\ ! t I ~
~ (r
sam
E=[}J=-= ~-~--:7-c~
ža - jM, daj mi krč - mal'
=- J g~~~~
vi - ua van.
I -( t':
_
f>!7"- -I'--
__
- 111 - -
w- -
b ~==----=='
---
---
~~I ·f
•
'---I I
_-==--~~
1 1 --1----=-~- . . -j--~~==l
- iI --iI -- fJIII - -.
"'"I!:I
~~~~
l z:- .iff 111 -

1::::::::==~:3;t~
~ -r_6'·~-
fi.....;-
- ..... - iI ===r.--~-~-==t
=-~,
(:--- - - 1-=-1-- 111 -
~ =-t=.'""
111
I:
~~~~~~~~
L
=l=
o n a: Neka tako pit pijanac, Dužniki S". došli tirat. - Bože, ovoga svinjara
Da b' se vinom zadavil. Od vrat projti ne kanu. Vreda iz svita enami!
O n: Muči, muči, stari lonac, Va sudić ću se zabit dat; - Vakovoga gospodara --
Stoper sam se raztriznil, Onde me ne dostanu. Stara sova, objami.
Vsaki dan sam žajan, Ništ ni s-tim. Poj neg k-njim, Ej mražnjak! Bud je tak,
Daj mi krčmar, vina van. Ter im reci, da ležim. Gledam kako zaručnjak.
Doma moram gladovati O nesrićni ti pijanac, V-pakal dojdeš, to Bog veli,

S mojom dragom diečicom. Da b' te se mentot,dla. 3 Tvoji grihi su W4rok.
Neću se ja razpitatP, A da bi ja denas umerl, Nimam ja gribov na sebi,
Neg' ću ostat bačvicom. Jako bi se plakala. Ti s' neg žena a ne Bog.
Ča ću reć? - Ništa već, Crkni vred.! .JoŠ dost lčt Zač pakal - nisam kral,
Neg' da pijem još sve već. Pit ću vino kako med. Krčmar je sam natakal.
Doma imamo dva sine, Obraz ti je kot uglenje, Ne b' željila tvoju oprav
Jedan gluh, a drugi slepo Vas tIderan i važgan. Ja pri sebi držati.
Pitam te ja moja žena, Oto j' lipo razladenje, Zač? ča nisam uvjek va njoj?
Na mozanki 2 ča j' pak za kip? Kad ja pijem vsaki dan. Nij je treba krpati.
Ali glad! Ča j' pak sad? - Naj te sram? Tebe znam?! Bud je tak? Ej mrainjuk,
Vina bi se napit rad. Muči, sova, ter poj van. Gleda kako mane1\iakt ,
l Razpitati, scheiden , trennen. _ 2 Mozanka, WeinkrUgel. _ 3 Mentovati , befreien.

t Mauen, toU.
199
Va pivnicu ću dat tebe Crkni vreda ti mrcina, Gilo će pokop, škri7UU platit,
Ja po smrti ealropat. Ter pianslvo dokonjaj. I ki budu jatili?
Ovde sudić polag mene, Ako nij va nebu vina, To će krčmar sve nagradit,
Jako će se žalo vat. Tamo ja negrem takaj; Va bratinstvu smo bili.
A krčmar nima kvar, Va pakal nebi šal, To je ..aman. Sad' poj van,
Ar ću bit vinu čuvar. - Ar znam, da b' !aju strajal. Daj mi vina sam !ajan.
Šuba, kapa je ostala, Da vraei jur ea te grabu,

V3e je ealog krčmara. Va tom ja ništ ne dvojim.
On će
pravo vse računat, Oni neg za staru babu,
Neće biti ništ kvara. Ja tle njih ništ ne bojim.
VraQi gut I Jur sam ljut, Neg muči! Ne kriči,
Vred će 1Jrag "a te eda1anut. Ar to sn zaman riči.
(Iz f1Wje sbirke tekstooa.)
1420. R U g a I i o a.
Andante J= 69. Iz Kranjske.
_ (1 -==-- ---
I-===:tq:=;:-=--:='"
1-
~'-t--n=D
--=::;: ====--
dr - ii se ka - kor gr()f, 'ma Š&-met - ne bJa-
.~--~---
~ 4::&=~- ~=-~~j~--
-=-------===#~E.t._
I
fr će, na
TF=l~if' - ---=-----
ii-
za - di pa en knof.
Ip:~ Et~-.~~=-~;§I~~===~==~==~~~~==~=~
Je jara gospoda Gospodska je suknja,
Drži se kator grof, Pa slamnati klobuk,
'Ma Š8.metne blaće Pa burja potegne,
Na zađi pa en knof. Pa pravi: fuk, fuk, fuk!
(Iz moje sUrke tekstOfJaJ .
Dlgltized by Google f~
200
t422. Mladoj prijateUici.

Andante moderato J. = 52.
da te sme -ta'
....-
.....
. .-
~ -- R-= I - -fl= --
_ _ _ _ _ E~
CI'/!IIC.
~-a
- ~§f§l
p
al gre - ho - ta 'e mlad'-jeh Ije - tl~, da brez dl'už-be sama slliš.
201
Opuka. U i'!uopisu "Dubrovnik, Abavnik u narodne litionice dubrovačke A godinu 1867," veli
se na. IItr. 258. "Pijerka. Marquis Bunie (Bona) rodio·se pri iM"si prob8toga vijeka ođvla.stov8ke kuće
Buni6a, koji 8U od starina ua gluu u istoriji dubrovačke knji1evnollti i politike"; a na IItr. 262:
"Pijena Buniea (umro god. 1846.) joli spominju u Dubrovniku, osobito stare gOllpogje, koje nam
ga prikazuju kao ljepotu od i'!ovjeka, puna živoće i dragosti. Politen, veseljak, vješt udaranju, pje-
vanju i slagauju pjes&ma, koje čudo, da je n:&kOQlU ugooio i 118. sobom dobar gl~ ostavio!" -
Niki.. Presli i'! ić, koji llam je zabiljeiio ove viesti o životu Bunićevu, opazio je kod pjesme "Dje-
vojko mlada, stara ito ljubili": Ove tri pjesme ito idu (Bjeiiice l' ječi; Razbludna dikla; Rekoh
majko moli sina), j joi nekoliko pjesama, stavio je on ea.m (Bunie) u muziku" _. Ova me opa.zka
najvećma potak.nu, da podjem tražiti, ne bi li gdjegod n&iiao i kajde Bu.nieevim pj~mama. Podjoh
dakle 8 wim (nda već pokojnim) akademik.om KUI'Clcem, koji u iBto vrle me (jesellll.d g. 1869.) bo-
ravljalie u Dubrovniku, lt lIinu pokojnoga BuniĆ8.. OVIij njegov sin, profesor na gimnuiji dubrovačkoj,
kojega nadjollmo na svome imanju na Ried blizu Dubrovnika, reče mi, da mu je otac dodwe znao
i egedat i klavirat, a da je za njekoje pjesme IIložio i napjeve, ele kajda nije zalii1jelio, nu zato
da narod ipak joi i dan danas njegove melodije pjeva. Zato opet ea.m Ile morao uteći narodu, nalioj
prabiblioteci. Ja ea.m mnogo pitao za Bunieeve melodije, ali se domogoh I18.mo dviju, jedne u Đu
brovniku, naime na pjesmu "Sladko spavaj". koju mi je pjevao IlJiepac Vlaho Obuljen, a druge
na pjesmu "Djevojko mlada stara ito ljubili",' na otoku Hvaru 11 gradu Hvaru, gdje I18.m je čuo
od telaka Marina Papafalle (Bobojeda). Mislim J da nisam. daleko od iBtine, ako kažem, da je Bunić
na ove dvie. melodije pjevao live Ilvoje !\aljive pjesme, i to prema "Sladko lIpavaj" ove: "Rekli su
mi Hepa Made-" , Rekoh majko moli sina.", "Starac IIl&vie na. kamenu", 7J S Bogom gore i dubrave",
"S' one strane zove od R'jeke; - a prema "Djevojko mlada" ove: "POIIJUiBj Kate" i .. Rubludna.
dikla". - Sve ove pjesme naći ćeii u knjizi ,..Dubrovnik" za godinu 1867. .
202
Veseli smo k'na. vas gremo, Didra, did1'8., didra., dia I

Ki žvižga.mo jen pojemo, nidra, didra. dia!
(Iz meje sbirke tekstOM.)
1425. Lulo moja.

J ==108. Iz Vi.EVara (u magi. Podravini.)
Allegro moderato
~=- 3:=i-) t1~--=:Ef::j--===t:±~

~4: );::-~ -- -= -=-~.i::..--=i:#
~ ~~~---;-~
_~~=:L--=-:=+:-l=----t=ES3
r f Lu -lo mo -ja erebrom o - ko - va - na. ! ba - da. - va si srebrom o - ko - va-
J - ~~!f~~~ rn-f=11~
I~t 't1-f"4~-+=~~~
Y.;~~ ~ q~--:;; ;q~ PI I
203
Lulo moja, srebrom' okovana; Gladan sjedim, pokraj vatre drema~,

Badava si srebrom okovana. Torba plače, a slanine nemam.
Što nemam cigara', Tikvicu ne držim,
To nitko nemara, Slaninu ne pržim;
Siroma od davna, Kad ništa ne jedem,
Jer nemam duhana. Ja podjem da legnem.
Gladan legnem, postelj se provali,

Komšija mi kolibu zapali.
Kako ću da ležim,
Kad moram da bježim?
Plamen me upali,
A dim me udavi.
(Iz DeleUćeve pje8mariceJ
1426. B O I e s t n 8 Ž e n 8.
Le nto.I-- 56.
i
fE~~:b•. f-J, . -J ~ 1~~---------
I
c-------
~.
Mo -li - var-ke, le - pe ru - me - ne.
{ ~-.cL&~-_~~--=-.:=-
~~~=~-L~
F--~ ..-=i i FJ~ 9-J~J=
--==--==--==--==--==--==--==
-_-_-_-_-_-_-_-_-
g:::FP=--
_ .. _I ______ -~-::t=::j_.... =t:-t:=:~-
.. - " - - , - -
--L.._~--'---
- ------
i-.I
Lepe ti su Molivarke, lepe rumene, Izpeči mi pogačicu triput sejanu,
Cukur jidu kavu piju, pak se crvene. Donesi mi polič vina liepog staroga. 1& 1&
Ljudi idu na oranje žene u krčmu, Pojela je crnu kokoš sve do košeice,
Ljudi idu iz oranja žene na postelj . I pevčića bE'z repčiča sve do perčice ;
"Povedj ženo, ljubo moja, kaj mi te boli?1& Pojela je pogačicu sve do korice,
• "Gla.va boli, sve me boli, kaj me se drži?l&" Popila je polić vina sve do kapljice.
"Povedj ženo, ljubo moja, kaj bi ti jela?1& "Poyedj ženo, ljubo moja, kaj ja budem jel?"
,,"Na zidu ti črna kokoš, koja ne nese, ""Na polici siročica tri dana stara. 1& 1&
I pevčiča bez repčiča, koj za seme nij; "Ženo moja, ljubo moja, al je kisela.1&
(Iz moje 8birke ukstova.)
Dlgltized by Google
204
t427. Došel je mladi junak.

Allegretto ~ = 92. Iz Karlovca.
~1t:Jz=--4
~-=F---~-~--~--~:::t==
-- "
-D- ~--P==
==F C-'= -
-- - -
-t--") ~--§
~- ~~ ,
11-11--
- - - - ---.-
p cresc. dim. p cresc. dim.
Nit' me vet-ri na - pu - ha - li, ni - ti se - ci na - sm - ka - li.
j"-I=fu ~~ f~ h~ i ~ f~~
--L:i i:1
l@fil---
l. pI~i~_1 ~==I== _I cr;~l_ =-11 cresc. P di:
-EE=·-~=;:,s=;P-J=H=E=~-~=~~=Ć~
...!L- ~~~"
.' ~I I
~
I'=-t . r I -c;-~~---'-+--
,fl' ::p-~
I I pr I -
Pripje~.
"
mr
_____ _
- - - - - - - - -11 -
~ =-
Hu-ma, hu-ma, tlilj, di1j, dilj, di1j, du - ja.
~~~ ,.~~-,. -=r-_-~
p- 11- , - - . - - 11 - 11- . -
I mr ~ ==- j
~ : 2_:- =:'::I====-
- -- ~=-r-::J- .;.~ r"J_ ~~~~~
-~ ---- ~------ ->-
- ==-- ===t=:t:=:-- ===:L -
_g.j. '~~~~~~~
\1-
1
:Sit' me vetri napuhali, Već je došal mladi junak,

Nit' su seci naskakali, Već je došal mladi junak,
Pripjev. Huma, huma, Koje stepel s mojom dušom,
Dilj, dilj, dilj, dilj, duja! Kak ti medved starom kruškom.
(Iz moje sbirk~ telc8toM.)
t428. I to je bolestnik I
J = 54.
Adagio Iz hrv. Zagorja.
~IE"-tt-=S=" --. --~-II-g~ II-=~t ~~~..

~_-~-~E:41-l===-~ :JJ=-=D=-=====:E-
d~U ~;3I
~_r:~=r_ _ =t::f="3)
~
I Večer se na-pi-jem, v jutro du-go spim,
f
vtra-ga mi se sta - ti, vbeteg se pu-stim.
~.~~~Et-H=I~
_-=- ~-I=f-::=n=~~-40g~;~"'-"'.·~§3Er~.
-- --==t-= .=L1:=t=r --.,-!-
:~.--II~= _ -==~
1!~tm-t
II -151-
_ p'._ I~ :;:-;-I_~_fj 1_. 1- -II.~. ~If I i

.!~! ':t:t:::-J! ~-i--===P~i=r=-dJ--a-=ff
~ t ~----::t::j:===--==------ 5e-O:=J-J-~:3J
I
V večer se napijem, v jutro dugo spim, Skuhaj mi gulaša, rezku jušicu,

Vtraga mi se stati, v beteg se pustim, S čem si ja prikrepim telu dušicu;
Dojdtl žena meni z mastnemi rečmi :. K tomu polić vina; to bu meni prav,
"O moj 'llili dragi, kaj tebi fali? Onda, draga žena, mah ti budem zdrav.""
"nO ma mila draga glava me boli: (Iz moje sbiru tekstOfXJJ
205
~ "~"~g~'
n==~ --.-
-:-----411
""~-~-~---~~
::::::j::= --
cresc. f:f'
tII~- -= -j==::::j _ - _ -
=- -: : ~==iI---=
dim.
~:L=
p
-
I~ #._~_~,-m~~
haj, haj, haj! ci-inst ti je
~ ~
šlin - ge - raj.
~
.
oj oj ____ _ _ _ __
~~,,~rl1. tFI~= f~r l=-II--C_-'_~ .

{~.~-~-~",,~----,.---"'-tII-8"-tII~~
" - - --"-"--'"3
~
-'p:-==r:
._- I
=L_j_ - = t:-! -
-lP
.
--- -- -
_-=--=-~ __:. _ ::-:::::::::=::
- - --til ~ til-til ~- . t: - - - - - -_ _
'-...::I t.,......J I (Iz moje shirkt tekstav(l.)
'" Mislim da bi ova pjesma još smješnijom bila, kad bi čovjek obje melodije spojio u jednu, t. j.
prva četiri stiha pjevao po melodiji pod br. 362., dalnja. tri stiha po ovoj, a posljednja dva stiha
opet po prvoj melodiji. 27
206
t431. Smiešni junak.

.Allegro moderato J= 108. Iz Slavonije.
~BE::--::j==::t=::F!==
~
::sE:" "--~
~=r-;- ~--=:t1:i--t--5---==-H -~
a:a*--E~-=9.:L-4=E=~;==:~:f4J .~.
I pr'
Maj-ka mo - ja o-že - ni me mIa - da; maj-ka mo - ja o-že - ni me mIa-da.
r:~ Lr-~ ~. ~~ :r-~

{~-oa-Jtftf4~•.1fWi§~~
~
I
~
I
~
I I
~
I
~
I
~
I
y.
Majka moja oženi me mlada, Kad me svojoj majci ukazuju:

Dok me nije obUzela brada, "Nuto, majko, iz medje medjeda,
Obuzela brada, i brkovi; Nuto, majko, iz kupusa zeca."
Pak će onda da reku djevojke, (Iz moje sbirke tekstooa.)
mr mgor-oso
o - gle, b'ne mo -gle po svel'. didi daj didJ dom
* Vidi broj 1136. u m. knjU:i.
207
l Na krepko ročico, J e zvezdice štela, Možena živi le

I
Pošteno srdce; Kadar je šla spat; Zvesoo za mom,

Na bistro glavico, J e fanta kušnila, Pa najbolj poštena
Bom gledal vsele. za. vsake enkrat. Ga vsak: dan goljfa.
Ne čwm pod oknom, Si hodil za mano, Kak6 je prosila,
Raj pojdem drugam: Pa nič nis' dobil ; Da b' hitro šel dam;
Kjer gorši dekleta. S' žerjavco zamudil Kje' mela že skrit' ga
Odpi.rajo nam. Pepel pa ni živ l Fantiča not v hram.
Tak: modre zvijače Jez nočem bogate, Mlada 'ma rada

Sto moških nezna; Da s' žlahta me sil', Le jezik sladak,
Ko sam ena ženska Da b' štela mi zlate Stari dopade pa
če lovi moM. Pri vS<'1.kem kosil'. Kruhek mehak.
Zasmeja se milo, Ponoč' je vas vala, J e piške prodala,
Ko rožca spomlad, Ni marala nič, Domu šla po pot;
se na me naslone, Je mat'jo lasala, Jo spremlja s kasarne
Pusti se kuhat'. J e vpila ko ptič. En beli gospod.
Ti praviš: me ljubiš, Ko sunce gor pride, Okoli se vlači,
Da rada me imaš; Pa okno odpre; Vse ljube noči.
Kušuješ; objemaš, Dol gleda v dolino, Pri drugih se pači,
Pa druz'ga štem8.Š! Če ljubčeg mem' gre. Le k meni ga ni.
P~nico sim mlatil, Okrogle kolesa, se joka, zdihuje,
In bo b sim sadil; se zmiram vrte; Upije, gorje -
Na podu sim Micko Zakaj le dekleta, Razsaja, trepeče,
Pri plesu verU!. Za fanti lete. Si ruje lase.
Aj ti serborita, Gre' Janez od doma, Je huda Ma zima
Ostudna. pošast! Zavriska glasno, Je kurila peč,
že drugih si sitA, N&Zaj pa pristoka Je kožuh za6ikan
češ meni dopast'. Skervavo glavo. ID gorak ni več.
Je MIa ko mleko, Je gleda.} pod oknom, Golobe sovran,
Rudeča ko kri; Je zlezel na gank, če k'šujejo se -
Za.lubljeno gleda, Ta stAr se priplazi Bolj rada 'ma mačke,
Na smeh se drži. Ga vseka čez vamp, Njih kremplje ojstre-
'*
208
Je kaša pogreta, Je jagnjeta pasla, J e klicala pute,
Se m' sline cede; Jim dala soli; Preštela ovce~
Mi šest let ob eta, Je fanta štemala, Paatilja zmerjala,
Pa k drugi zdaj gre! Iz druge vasi. Po brala trske -
Nargorši je Jer'ca Gosposka je zrela, Proso je omela,

Županova hči, Tih pride pri stran; Otrla je lan;
,Ma lica rudeče Pa možkega zvije, Za fanta plačva1a,
. Pa černe oči. In pričo ga kan'. Je vince v Ljubljan' !
(Uzeto iz II.svezke "Mične slovenske zdravice"
od .Jure Fleišmana. Štamp. u L}ubjani.)
t433. S oproštenjem.
Moderato J. = 69. Iz Osieka. (Napjev i tekst od Paje Kolarića.)
t-=:mr=r=G ~:±~~ 1-f r::] ~t~·--=:::~~;±==Gd-

ml
SB
I Pot-lam pod-ne o - de ta - ta, pa o - de i ma - ma, a dje-voj -ka
-=-~-f ~-t ~==r~ ~=Er-l-~=f §j. ~~=~=l1

.-~-:
mt=c:iiI --fil- - , I ==. • .-.: -~-r-I~; • - tJ
-I
-~~-J-A= -- ~..-.. .. I ...~. .-J-~-~-~
.. - -===t=J~ -= - --g=~~
--,J-fl E ~.-~ ~=!==E3~~j=-1 fl
-\7-I-\;I-t::=t-F---iil-,;-.-r-~
~-==r=.~=t-r-~-~-=1B. ~-=§. -
P
8 momkom sje -la, s 0- pro-šte-njem sa - ma.
Potlam podne ode tata, Sva se cura zaputila, Posle sunca grmi, aieva,
Pa. ode i mama, Mora da se ljuti? To se tako mienja,
A djevojka 8 momkom sjela, Ali zato sirotica Vošti tata obadvoje
S oproštenjem sama. S oproštenjem šuti. I bez oprošte~ia..
Vriedna cura ne dangubi, Kad se ljube, s oproštenjem, E sad gledaj, nit je momak
Već maramu rubi, Brzo lete sati, Nit djevojka kriva,
A momak ju - baš je djavo - Na jedanput stade tata Al to tako, a oproštenjem,
S oproštenjem ljubi. Batinom na vrati. Vrlo češto biva.
(Iz moJe sbirke tekstova.)
209
1434. Veseli hribček.

Allegretto J= 96. Iz Štajerske.
t.:'
brib- ·ek boru ku - pil, born tr - te fi - dil, pri - jat -]e po - va - bil, še
~~~~~=rl~~
= c_ ~~3~- . :r-~-~i~-~
---
. -~~~~~ ..
En hribček born kupil, Tam gori za hramom Konjički škrebljajo

Born terte sadil, En trsek stoji, In vozjo težko,
Prijatle povabil, Je z grozdjem obložen, Ker vince peljajo,
še sam ga born pil. Da komej drži. K' je močno sIOOk6.
Pripjev: LOra lOra lora lola,
Že čriček prepeva, Prelepo rumeno,
LOra lOra lola; Ne more več spat'; Kat čisto zlatO;
Prijatie povabil,
V tergatev veleva, Le pijmo pošteno
še sam ga born pil. Spet pojdemo brat. Prežlahtno blago.
(116 Slo1mekofJe eŠola" što g. 1853. u Celovcu.)
Digitized by Goog le,--

210
Opuka. Slo1nŠek imade ove napjeve, od kojih je prvi i.zvadjen iz "Pesme M. A.h&eelna.", Ilo
drugi iz "Napjevi A. Biehlera", ovako:
~ ~--di~--===1-:~==ffi-='===l=--gf1'l
~l-..ii f .:;~= -"'= =--=1==t,,~~=~~lii±:Ji=: -
--= ... .- ""-='.-'-
En hrib . ček bom ku· pil, bom ter· te 811. - dil, pri - jat . le po-
~==t~~~?c::::.~tt~~
......:::::=-
_ _",=_-;1::
VII. •
.. __
,==[-ilO--
-.....- =t:::::s:::_-. _
bil, še
-III---r~~
sa.m ga
'....::
bom pil.
_
J~~:I
l cr:-C5 ~-~
B;J-.
t- =:F~
U Mostaru na. novom pazaru, Stare ba.be po četiri pare.
Prodaje se momče i djevojče: Udovčine, pogrija.na čorba,
Po groš momče, po dukat djevojče, Sirovina, suvovine pita,
Udovice po polu grošicc, Kud se onda oženio skita,
Stari djedi po lule duvana., Što ne čuva žene i be&ke?
,..
211
•
212
8bor .
a . la bu - fa
-i - hl - rao
ro -go-zi.
------1 ?:
~tP~~~P!~-~--~~~~
I čep!
ro - go - zi - še, ro - go - zi, ro - go - zi,
I ro -go-zi, ro - go -zi, ro -go -zi, čep!
l ~---§=i ~6~T±~-~ 1-===----====

L~i;;:::::=::F-.... i i -=r-=:~--= =tl=--
~~~.,---[_p==§8~~=r=1-~..!L.<I---
!
____ --==--=====
~ 1 ....
--I
Dje bi bila žena ko devojka, Kad je žena ruža razvijena,
Pripjev. Dano dano i obruč, A devojka pupoljak od ruže;
Dano i obruč, Zena blaži, a devojka draži,
Potuc', potuc' sikira, Sunce sija, pupoljak s' razvija,
Potuc' sikira.
Jedni: Ala pinter pinteriše, Kiša pada, a ruža opada:
Ala bura rogoziše, "Steč češ' muža, venut češ ko ruža,
Rogozi, rogozi, čep! Steć ćeš svekra - pazi što sam rekla !"*
Drugi: Rogoz i, rogozi,
Rogozi, rogm.i, (Iz moje sbirk~ tekstova.)
Rogozi, rogozi čep!
* Uzporedi ju s pjesmom, koja je pod brojem 218.
"Hodi da, Minka I: zdaj domo! : I "KJij pa boš Minka, z talarma?·
• "Nedem, nedem neti ne smem!1III ""Zibko, zibko kUpila Mm.··
"Što pa te, Minka, ne pisti P" .KrJ pa boš, Minka, z zihkieoj?·

".Li1bi, lUbi, lUbiček moj."" ""Sinka, sinka zibala Mm.""
"Kaj pa ti, Minka, lUbi da?" "Kak pM mu, Minka piSvala?"
"" Tolar, tolar, tolara dva. U" Dn Tuja, haja, Bog daj skoro d va!" "
(Stanko Vraz "Narodn, pem. Ilirske" l. i itamp.

god. 1839. " Zagrebu.)
t439. Potepuh.*
Alllgro moderato ; = 108. Iz Slavoniie.
pr
u ka-fa-ou va - di nov-ce
U kafanu dojdo, Pivo je skupo, .Kola su 'skupa,

Pred aduta sedo, Vino je još skuplje, . ~roce su još skuplje,
Adut veli vadi novce Za rakiju novae nemam, A za hintov .mnogo ištu,
Svoje iz džepa• Vode ne mogu. Pješke' ne mogu.
• Uaporedil pjesmo. "Nemam laBti ni kredita".

28
D'9ltizedbyGoogle ~
M8.'rker me gura, Košulju imam, Tur mi se para,
Kelner. me tura, ~ešira. nemam, Čizme imam stare,
Kuha.čica čorbe ne da, Krojač mi j' kaput pokrpo, Na kaputu ni dugmeta
svi me taraju, Pleća se vide. Nemam nikakvog.
U kva.rtiru stojim, KiAa me liema,

Kiriju ne plaćam, Vjetar me praAi,
Gazda meni po sokaku Djeca vele: Bjež od toga,
Vija 8 batinom. Taj će ujesti!
1440. Potepuh..
.Allegretta J== 92. Iz Kolnova,
A, a, a, E, e, e, I, i, i,
Prazna. je moja mošnja.. Prošlo mi je veselje. Va mošnjici ništar mj.
Va. mošnjici ništar nij, Va mošnjici ništar nij, Va mošnjici ništar nij,
Prošli 8U mi pinezi, Prošli su mi pinezi, Prošli 8U mi pinezi,
A, a, a, E, e, e, I, i, i
prazna. je moja. mošnja. Prošlo mi je veselje. Va mošnjici niAtar nij.
O, o, o, U, u, u,
Brate, tak ne bu dobro! Poslat ću ju ministru.
Va. mošnjici ništar nij, Va mošnjici ništar nij,
Prošli 8U mi pinezi Prošli su mi pinezi,
O, o, o, U, u, u,
Bra.te, tak ne bu dobro. Posla.t ću ju ministru.
(l;;; nwj. 8birke Ukti4wa.)
" • J
·215
t«t. Pustolovska.
Iz Slavonije. (SpjflVM M. Orelković.)
't1=t=t:t- -~.==§
ti nikre-di- std - cu a - pe -
Nemam časti ni kredita,

;. ~;
J _
~
Halber cvelfe jest početak,
...
'"--1- .....
Slador dt'Že ~iudi kupo,

Nit u srdcu apetita. Slage, gebe, je ot svršetak; Sve sam šole s tog polupo,
Misle ljudi, gdje je hvala, A ad moram Jedit gladan, Zvoni podne, a ja driemam,
Da ja imam kapitala, Pipam trbuh čisto ladan; Jer za ručak ništa nemam:
A ja imam sto talira Nisam vriedsu ja oteti, Uzmem lulu i duhana,
Sve od tinog fiispapira. J er čedu me znam sapeti. Pak . e eoom kraj kafanab.
Dok sam irno, bank sam davo, )Jukta ljudi ad nedadu, Nuz nos gledim, al' sam ružan,
Po tri noči
nisam spavo, Jer me redom svi poznadu ; Na sve strane mnogo du~an,
Da sam irno puno krilo, Fruštuk moram da odspa\'am, Stižu konte . a svib stl'aoa.b,
Još mi nebi dosta bilo, Jer o njemu i ne sanjam, Ponajviše iz kafnnan.
Sve na keca i na kuglje, Kafe nemam, niti mlieka, čim ja znadem čekat zime,
Dok ne dadem ~ve me žulje. Nit od "'lada kakva lieka. Nigdje ne~e da me prime?
" Uzpotedi melodiju 8 onom od pjesme "Mene majka jednu hrani· ' •
i216
Nemam gaćah ni čakšira.'. Mogu radit što mi drago,

Nit po modi fein šemra;· Kad sam tužan tako strado,
Na kaputu trista krpa', Kuburit ču kako znadem,
Svaki dužnik svoju drpao Nosit moram što imadem,
Čizme tiesne ni navući, Još "Kubura mi ime dato,
jj
S tog me neće nitko tući. Ime slavno svim poznato.

(Iz DežeUĆ4fJe pje8ma'f'ic6.)
1442. Iskrnjega svoga ljubi.

MOcUrato J...... 104. . Iz Osieka.. (Iz XVIII. 8toljeća.)
======------=
Sastalo se jedno družtvo, Skočili su kapelani, Svi na stranu kapucini,
Al je bilo malo ružno; Prama otcu gvardijana; To·su pravi božji sini,
Bio divan od snašica. Za vas nisu djevojčice. Oni rado jaja prose,
lod mladih gospodjica.. Mašajte se za patrice. Svojim mladim snašam nose.
Kazali su fra.nci~kani: Što mislite kapelani, Minorite to su pravi,

Oj djevojke, ajdte s nami! Što ste vi izkloštrovani, Jer imadu um u glavi,
Grieba ć'mo vas oprostiti, Vi ste prosti slobodnjaci, Oni u potaju rade,
Dobra diela. naučiti. Žene s mužem zavadjaci. Ljube seke, snaše mlade.
Kad su vid'li franciškani, Tom se čude jcžoviti, Ljubav nije zabranjena,

Da je ovdje zgoda za. nji; Što su oni zavaditi, U knjige je postavljena,
Pozvali su gvardijana: Jer to djelo svaki radi, Iskrnjega svoga ljubi,
Hajdte starče, hajdte s nama. Baš ni popi se ne gadi. Osobito u toj tuzi.
(Iz fflo;'e sbirke tek8tom.)
217
1443. Bockanje .
.Adagio J= 54. uriem&..
čud-D() za nji.m pe.
S ve su seke u noku LB.dovinom kad na več A čar~iju,

krasi dieva
POflo1iene lepe, (uje se kolo rodi, {estrovića
l\landa
A! čim samo vide momka Na tlivnnu tanbur bij , 'Ito s tiče Da lepotJ
Čudno Ztl. njim strepe. "l~la. se }lrovot.li. l IjuhaYi "lada.
Kad II svetac svaka gledi Sve radostno i ve e\o, (;l1r~ija je do1nja varoš,
Lepo dil s' naredi, Sve na 110"'U stoji, Al od I'ednje čest~
Obučena, na.kićena, Dieva s momkom složno pjeva, njoj sjede lepe eke
Sva II Ueu bledi. 'iela. varo" ori. ,'vakojake Vl'. ti.
o A kad koja momka steče Tek e čovjek
samo mako' ~imičallke sve devojke
I šnjime se spari, oliće\"om krlIju, Ki su tako lepe;
Ta po volji onda žjvi 'rud sastane lepih tI()~ta Al . u vje ~t mil(lvati
Poginut ne mari. • lič nih zenmom raju. Pn momka zaslc}le.
Čudna raja zemalj koga L pili. llinfuh, 'rno oko (iol'nja \'aroš, kraSIli sokak
U noku Sriemu, M I~lko\'ića Aua, .Jw~aJlli lire' ll;
~to e tiče za mladiča J)obre ~t1fli, Je1'o ljubi, I od ~ ioTe devoja t;k •
Život jest u njemu. Kad je s mollllwm sama. Za uas nif ude en.
Podunavje belo lale, Koji nezna hm'o mila
Tam su eke lepe Ni 7.a kakvu šalu,
Sve su vretIne i poštene T:~j II k dodje mlad tl Ilok
Ljubit nisu lene. - Žjvit će u raju.
(I.z mojo ~bjl'ke l ('~'~(U/'I~)
218
t444. Liepo. gospodarstvo.

h: Oeieka.
-9
I
Od kako je bielo lale, Pargar dere, bielo lale,

Od kako je postalo pargara** Pargar dere, ječmenicu ždere
I: Od kako je postalo pargara I: Pa~ar dere, ječmenicu ždere
Nestalo je žita iz hambara: I Jošt se fali, da se dobro hrani: I
• Uzporedi melodiju s popievkami "Gdje bi biJa ženo. ko djevojka" i !,Molim otca da proda" •
•• Po.rgar, od neči "perco.il u ein Kleidstoff.
219
Pa se fali, bielo lale, Za {urunom, bielo lale,

Pa se fali, da je sve u redu, Za !urunom trično. kiselica,
I: Pa se fali, da je sve n redu, I: Za furunom trična kiselica;
I u domu, da je sve n modu:! Uzme šoln, pa nadrobi proju., : I
Na pendžeru, bielo lale, Proja dole, bielo lale,

Na pendžeru cvjetajn rozetli, Proja dole, kiselica. gore,
I: Na pendžern cvjetaju rozetU, I: Proja dole, kiselica. gore;
Na ormaru· poredjane šole. : I Jošt se fali, da se dobro hrani : i
(Iz moje 8birke tekJJtoo(J.)
220
1446. ei g a n i.
Iz Broda Ila Savi.
Moderato J= 100, Pripjev,
~5-t;~f=~~~~~~~~~~-~~~~~~~9
~ ~
Svi Ci - ga - ni svet-ea la - veo ča - vro - Je ,ČIl - no-Iju - ske
!~
I
9=S=
---
1 - - --
tIl{
-
..
- ..-r--
...
.. ...
--,-
T - ..
'-~---1- -
"lt
Svi igani svetea slave Cigan prase ogulio,

Pripieli : ~avroJe ča\,ro!e, l korito izdubi o,
Cavroljuske jato tinje Čergu su im zapalili,
Čavrole. Knjezu brke opališe,
Ao lele djukar lele
Djukn.r!e, A knjerrinji obrvice.
Djuka. pende crno lele (b moje s7;i','ke teksloP(J.)
Ternine.
Digitized byGoogle
221
I
1447. Ciganioe pitajo.
An,aank moderato" = 76. Iz Kranjske.
t19#-:-~:::r-=7 ;f=7-=:E=iI _~-::~3 :.:~--~ -~ !'!~E=II- 1i=,-E:::-I* -;--;=t
3
~::--*=~ ~--=-=---==E-"-=--7-==.=l·:-il~~-""-E=c D--E:..:.\;l----=--=:l
'lA,
I, Ci - ga - ni . ce pi - ta - jo : Ge pa so ci - ga - ne ? Tam na po - li
f', ~.~ --4~- _ _ -~----- -~-_r_:--r--1-~---~- '-

~:j =!;:--
e..-'-2·-,--I--<--.. . -~----::j-- .. - . - · ..-~-.-~:3;--=l=-.--i--:::j ";=1
, ~ , r-~'~"i ji ==r==' :- ==F=H--r~=,
l f!~:r-#-.
'r-~~:;
-
-----7 -
-___tt E=--1==~'I= _--=S==-__ ~=_L==~
- - - -=t
. ~~- - ~7-t7- ~-- -v-- -~
11--,.- - - - . j I ! - f / l
il --4----,.--r-:::=r-,---=:r:-
'E=:--$-·! !-J
--ii-----jII!-I--.. ~- - - - I f I - - i " - , . - j
- - -.... --->--c-..-(LI"---'-c----->-·-T---;
~~#~~-=1-=--1:-~J1=~~~===7.---1-7-=t~; ~~ !f-j=~; ::-=_: ~};~~~_=_~-~~:~-:__;:~_

! v o-vem do - li brum-bi - ce ko - va - ju.
, , i.-#=---==--==--==~-._
~
--:=...---==~ '=1==iI===~==- - - -~~.~~-=-~._-::---:.._:.::__:~:..-=
~ -~==~ --j.=I=:::::;- ~==J-jJ=t=::::~==~:=i=-~I:::.::-: -....-- ~-~.: ~-=::~.. - - -: .:=:
- - - - 1 1 - - ..-t:=.,-..--.-._-.-_.t:=-.. . - . I - - - - l -. --
----
.
{I I
~H-=l-iII!-4I-t.:-....II--''-·t--''--::ji-·-·
I .... I. --.------ - - .... - ...-... --'
IP"-=t~Tt-;J' ~--=t-;~ :.;i ___ htf--=~~r-~~~-'- ir---;~~:=:~.-~~::===-=-~~~~-:
1448. Mlade djevojke.

Andante con moto J= 76. Iz DubrovuiklL.
!Et~-==h:~-=l--=#1'3i~:rJ~~:-::-~:1:(1
-:L: _ _ ::L::f~~-"':::l --j~.::j:~=+3....:..:=
.:::1]_ r:l~~=~s:~:~:-~J~~fnr-31
..
~~"'--=:.L--== - =j~-tJ .il.- ,,~-,; _~.P"::":~]]
I pr uese. dim. pr r
, Ov-ce pasle, o\'·ce pasle livi-je čo-ba - ni-ce; ov - ce pa-sIe ti vi-je čo-ba - ni-ce.
I'i
J
*~: rj=:s.;;;:::::l-..--=~~-rH~:T~ -=~-~::::-:-:-j::.::;:::::j-=~n ~ -:-==.::r:-1--+..5~
::
:1=~=j::_=.==:::-;i-::J=;·=';==.t..:.:;i~-j:~-::~·:1 ===::I~=~I---::L::~·- r~'1::r;;J=",
--..l-:i~.-:' -. -. -' .. -,,-.-,,-=1,; ... =1 .--.- .::-..-~;:.;:-;: -;:--'-':;"-4- I
'I -b-if.~~~m~=;.l:';~~c:c~j.~;~J~J~~~,;H=.,nL;=~~
-- Ji--
::t:... -'" ..
--1 4II-"-1iI'- iii' -i
~II---"--'-+- ···-~t·--~.·~----·--
-1--<--1'" 11/-41.-1-....---1-"-'.,.-0;-=1::=---.;.-
-·-;-;-~~lIi-.--
I: Ovce pasle : I d vije čobanice, "Jadna Mare čini mi se gruba!"

Jedno Mare a drugo Ljiljana, Ma li Mara njemu odgovara:
8 njima pasu dva čobana mlada, "Nit' sam mlada, ni odveće stara,
Jedno Niko, a drugo Nikola. ~ego moma od llajljevšeg doba,
Zareče se Niko i ~ikola, Kad su Turci Novi poharali,
Da će uzet dvije čobanice, Imala sam trideset godina,
Niko Maru, Nikola Ljiljanu. Od tadar su trid.eset i sedam;
Što su rekli to su učinili: Ako li mi tomu ue vjeruje~,
Niko vrže Maru na Ramaru, A ti pitaj Ljiljanu djevojku,
A Ljiljanu na brr10 rid.janu; Koja mi je na babine bila."
Ma se Niko momče obrtaše: (Iz Vukove :;bil·ke.)
29
222
1449. Kad se laže.

~rtdante J = 69. Iz Šibenika. ,-1-.l r--U:--l
~
iL_ - - - ---II----..-~--==:b-::tl-~ t ~CJ=t:~=Ar--==Jl-
~if-_1I
"-\;1-S=~~r - - - =~--~~
- - -5=t1=5:::: - + --II-~ ~- -tJ - - =t:- --=~~ J=3
I
pr -:-===:::::::::::--.
Po - slu - šaJ
. --=::::::;--
me, po - slu .- šaJ me dra-gl.
E'l:~ -~----jII~-J~d.:::-J'-~-r--<:c
I~-.l:~Er f-+~k=F~ ~f-=J~=Ž: ~ -iF1=~-=~j ~J=-"11I
po - bra - tl - me. me.
- - .-.-
{ I~.,~;+ -L-;==; ~-1~-:-~1~=;- ~=IO=; I=I!< 1=
.!.!t--4-~--=t=-..j-t-"":"F-
-==--.=.===......-t/l- - - r - :::t::::-:::;-- ~===-
-,;; r:-I---~T-I-'---!--~--- ==
-~=-":==r-=t-· -
="1::==
--- - ...........
Poslušaj me, dragi pobratime, Ter pogodi starca pod magarca;

Koji nosiš od Hrvata ime; U zlo ga je mjesto udarila,
Kod kuće si, ter ništa ne znadeš, Izpod brka u čelo junačko,
Što se tebi kaže, to ne čuješ. Pod koljenom noge mu prebila,
Veliki se dogodjaj dogodi: Na uvo mu bubreg izgonila;
Dočim spavaš s mirom na livadi, Mrtav starac crnoj zemlji pade.
Po kupusu rodila j' livada, Kako pade tako ne ustade,
U kotaru na sried Sarajeva, Ležeć zdravo svojoj kući dodje.
Po njoj jaše starac pod magarcem, Kad se laže ovako se kaže:
Puno starac štete učinio: Vjeruj brate kako ti je drago,
Na livadi kad ne dohodio, Al ne troši ako ne maš blaga.
Nesreća se njemu dogodila, I ja bih ti bolje popjevao,
Puče puška iz studene vode, Da mi drugi tikvu vina puni.
Od serdara, od zla gospodara, (Iz moje sbirke te/rJJtOtJ(J.)
I n R ~ i e a.
Iz Bosne.
Starac djedo na magarcu jaše, Tako mu se kućni temelj stavlja,
Puče puška iz vode studene, Mati mu se II bešici njiha,
Te pogoIli starca na magarcu, Otac mu se uz koljeno prima,
Mrtav pade a živ kući dodje. Mrtva koka snijela mil jaje,
KaIl je došo svom bijelom dvoru, Mrtav oro u ćumezu pjeva!
(Petranović 'liNar. pjesme iz Bosne". U Sara-
jevu 1867.)
223
(EJ), djevojčice, sitna ljubičice! Ali se nosi na gospodskom grlu;

Ljubio bi te, ali si malena. - Malena je i tica prepelica,
"Ljubi me, dragi, bit ću i golema: Ali umori konja i junaka.
Maleno je i zrno _biserovo, (Iz moje sbirke tekstova.)
r=!
.' -"'='
-".e:::.---I..--I.. ---
-IL--IJ- - - ----l-
-=<""..--+' f o-.-
----;-----j.--- --------
~=-ii_r:=i::.
IJ-~-+'--P- ----------
- -ft-IJ-- - -'
- - - - i " ' - ___ ----------.-------
,; =1-1===1=----:1 _i__ - --------
-==-~;;;;or.-c:::_-- ---- ---v'---- - - - - - - - - - - - - - - -
pa. - par zob-lju, te su ru-me - ne.
I " ~ i! I I'l'\
---
----
---
----
~
(---.... -~-§;-...l-.---i~===1
fi:=rl- - ~ -;;= - -==l1li== ~~=- -
-ft.!.~ -i=E-_-j.==t-:-:: =- j ,--
I
--- -
- ..--"'--
-... - - ...
-IJ-'-r- -,..:..:.:::j ---------
iI -
~ I I ~I '
:I==i-'~ ~=-r==ri ~3= ...~==L. J
~ -=~="- . -F F=~~ F-'-~'~ L. = = . ===
A što su mi Karlovkinje bele, rumene, ""Jao ženo, živa željo! da što ću ti ja ?""
Vino piju, papar zoblju, te su rumene. ..Jao mužu, lele mužu! traži mi leka:
Kad muž ide na oranje, žena u krčmu; Dozovi mi nerodkinju, koja ne rodi,
Kad muž ide iz oranja, žena u krevet: Da umesi pogačicu triput sejanu;
"Jao mužu, lele mužu! glava me boli." Izpeci mi šarku koku, koja ne nosi,
""Jao ženo, živa željo! a što mi ti je?"" l petlića bez repića, koji ne peva;
.Jao mužu, lele mužu! glava me boli." Donesi mi kondir vina od tri godine."
(Iz Vt4kove sbirke.)
1452. Tužba muža prik žene.
A?tiatlte sostemdQ J. = 63. Iz Kolnofa. u iopron, županiji.
'~---&==f'l-§~-==:::t
- -- - ..... . . . - . - , -:fl~~
- H - 4~--i-=~~
l--I ~===-
_ - e ~=..--.a===t.-~
- :.ft..= Jj - ~==~-=--::!== --""""=-...!=-.. Jj.--.. =:::I.::=T D- - 1:: ,~---.
.-f"' _ _ - -
I 11
O dra - gi Vid, o dra - gi Vid,
crcsc.
mo - je že - ne
dtm.
sam jur sit;
~
JI
~~ 'iT~-~-~==j==~~-:::t.-~-.-::-
:.t!:=.Q.~-
__n....-:=Il:_ -- ~ _
I I I
:fl:=:::j ::t~~-
-=+-.. -=1 f f- - a-11_'" - 1;-1-,--'--1
I
... y~~
..- . - . -.....
t ______ ==:==<111- -=l1li==<111
ti!-.,;.-
i dim, I
i
.-=1
==~
.-111'-_
1) cresc.
l~'::1!jf~--
.#-
, . -fT..-.=!J_.
-- - - - - --IJ-.-~---fl.-IJ·-FJ--l\,-"-a-IJ---l-~
- 1 -..
_.r- --,-~-~-
·'r----
'-:::=:!r-.::..1L--=t=:::t==i;I==~==tJ
--!-IP+- -l1li---:1- =1= ::I'L. - ..IP+
i--+>-,,\-III--
---1--1--
t~j .,==1=- :::t_~==:::j=L..:It==~

I
==::t=
-1-
T -,; T"
..
:iT,
a
224
Kada dojde k spalu doba,

Nema slame hudoba..
Stejjna prntež razderana
A plagta t. vsa omazana.,
Mislil sam ja da j' bogata,
Vkanil l sam 8e do nata: A kad dojde m k njoj na stelju,
Lepu pratež 2 bi nosila,
Najdem velku vojnhu.
Vsa j' cunjava 3 sova gnjila. Smrdi kot s piplići kočka,
Jutro kasno u devetih lli nasadjena. guska..
Leži još vrag prokleti, (Iz moje sbirke tekstova.)
1453. Tako je kad se oženiš.

225
Kad sam bio mlado momče, Svakog dobra. ja. poželih;

Djevojke me "bratcom" zvaše, Djevojke me vragom zovu,
A nevjeste; "mlado momče", A nevjeste: 1'1 vl'agolome"
Stare babe "majkin sine l" Stare babe: "kurvin sine."
A kada se ja oženih, (Iz Vukove sbirke.)
1454. Podrž' Bože ovako I

Andante J= 69. Iz Siska.
o jablanče tanko drevce! Ona s' suzam' Boga moli:

Pod tobom me napast nadje, "Mili Bože l težke muke!
Snašice me potvoriše, Težke muke sinka moga!
A djevojke uhvatiše, Mili Bože, oprosti ga!"
U gvoždje me postaviše, A ja junak Boga molim:
S jednom nogom uz djevojku, "Mili Bože, podrži me,
S drugom nogom uz snašicu. Još ovako dugo vrieme !"
Kad to vidje majka moja, (Iz Vukove sbirke.)
1455. Djevojkam.
Allegro vivo J= 132. Iz Petrinje.
226
'" Ovu sam pjesmu čuo pjevati od dvaJuh sborova, od kojih je jedan bio u dvoru a drugi
pre,I kućom. Prvi i treći dio goruje popievke predočuje sbor sastavljen od samih djevojaka, drugi
i četvl·ti dio }lll.ko sbor mužk.ara.ca. Efekt popievke bio je vauredan, te sam s početka mislio, da
je negdje i trcći abor sakrit, buduć pjevahu treći dio u G-dur·u mjesto u A-dur-u i to još uješto
malo glwmije, te je zato i utisak sasma drugi bio.
227
I:Vese1'te se djevojčice, Vi recite, da hoćete, Nek II gitar svira,

Koje pjevat znate, : I Nepitajte mame. Hrastov ormar treba dati I
Vesel te se i pjevajte, Stara mama II zapećak Da se poli tira,
Dok volju imate. Nek ~edi u gnodi, A djevojka nek se brini,
Jesen vam se približava, Lievo uho nek začepi, Da nakiti kuma,
Da se razudate ; To je sad u modi. Nek donese dobra vina
Ako li va.OJ tko zaprosi, Bratac Pero nek se sprema Iz nova podruma.
lod moje strane (Iz moje sbirke tekstova.)
1456. Svekrvica hišu mete.
1451. Zadovoljni Krajne.

Allegretto J= 92. Iz Kranjske.
228
Na žgandh tropine,
Gor sonce mi pride, Domačga pad vana. Pa kisliga zela,
U nograde laške Ženica pa k'Tilo Bob, kaša, vse mine,
Po poldne zaide; Iz pravgn mezlana, Ko pridem od dela,
Z Beneškiga mOlja Se sveti na l ice Alj bodi pogača,
Jug čelo poti; Ko pirh moj skarhit Klouasa al sok,
Od Štajerca bOrja Nje šapel, jeglice Alj kar se obrača
Per del' me hladi. Nje modric je zlat. Na ražnu okrog.
Mi brazdjo konjiči Rad plešem okrogle, Za. vsako povelje

Za ajdo pšenico, lu s peto glas dajam, 'Mam židano volj o,
Netrudni dekliči Premedem vse vogle, Za hrambo dežele,
Pa beljo tančico; Se v cepa dva majam, Alj hodit' v šolo.
Kaj maram, se kruha N ožice pa Minee Povsodi se maham
Perslnži zadost, Za mano drobni, Ko čYerst korenak,
Ni sile trebuha Pobera stopince, Pa delam, pa. baham,
Okoli mi nost'. Se v kroge verti. Pa pijem ta.bak,
(" Grlil'a, timec slovenskih pesem l< 1. sv.;
stamp. v LjItbljani.)
229
1458. Podigle se bule.

.Andante con moto J= 80. Iz Bosne.·
po.-ili-gle e bu-le u ja.-go-de, po - di - gle se,
{~
I I'~~ .
-
Podigle se bule u jagode, Svakoj buli gaće odrešene,

Kad su bule jagoda nabrale, Aginici gače ukradene.
Polegoše na livadu spati. Nij joj žao onog bielog platna,
Kad su bule oda sna s' prenule, Več joj žao onog suhog zlata.
(Iz rnoje sbirke tekstofJa.)
1459. Crnomanjasti nad svimi .

.Adagio molto J= 50. Iz Slavonije.
·r$E~~i&
mr ~~~§
mr
I ~ ~
r-I,
I ~ -W~ rll~~I1-
~ri""-=
Tri
~.-
bi plava, joj, za je-dno-ga
~
--
I==-".=-::t=+~
-
da - la, za
f='ER==={=~.=====l
I ____
je
____
r'EFJ~-1 -- ~. =,,~r:.g--JfffTr~~-" =- -.-.~-

~.
•
• Prispodobi s popievkom "Skuhala sam večericu", koja je štampana u prvoj knjizi pod
brojem 18.
30
Digitized by Goog Ie ,
2
~80
~7_U.~~_~_7-~_-~_~1~~~~~
I -;.:-~;,- ~r - ::-~a - sto - - ga.
I.~-~~~~iY~'G-~I~~~
-= _. ==- [I~~
-fi-fi-.-
-r
-t~~ ==I =j
~- -.t~:-:
=:j
Tri bi plava, joj, Za dva plava, joj,

Za jednoga dala, Nebi grošić dala,
Za jednoga, joj, Dika plava, joj,
Crnomanjastoga. Bljutava k6 trava.
(Iz moje sbir," U/atovfl.)
t460. Šajkaši.
Andante J == 69. Iz Sriema.
~~=t4~Đ-W~~~~~13~
--= -(... --"c;:- __
Svi šaj - ka - ši O - do - še (la - ko, la - ko); svi šILj - ka - ši

----=-fi -T -l~ . ~-r .. ~=I'iij~-.--l~ ~
6:~~~~J~§ ~~==i=k~
-fi-- -rJ--- :;;f- 4-~~~- ----'- --=~-~-
"
I'"
-. -/- -
~. -/--e;!
-.:::=-- l' --=--
-~
-J--. -
- -
"
~.
O -
J\.
- do - še (la
..1 ---....-
ga. - no.
'---3!-:JC::t
.... ... - "\
+ ~~~r ·CI -H~~"-L -..
I ~"' I r w I 'I-~
I'"
.. _b ._ ~~: J ~
~P •
l
~.
~ ,
~ I ~V
Svi šajkaAi odoAe (lako, lako) Da odsječem trščicu, Da poigram sriemački,

Svi AajkaAi odoše (lagan or Da napravim frulicu, Da podviknem šlLjkaški,
Samo jedan ostade, Da posviram banatski, Da zaplete m hrvatski,
I taj jedan besedi : Da popjevam bačvanski, Da poljubim slavonski.
Dones'te mi britvicu, (Iz. moje sUrke telcst01Xl')
• N. iati se na~in svaki stih pjeva dodavajuć "lako, lako" a kod opetovanja "laganoCI.
231
t461. Rano pjelo petla-to.

Moderato; = 100. Is Trnova u Bugarskoj.
fi:~Y-~~41=t=)=F-~~ T i' -~~~=F-1~

~ fil'
~:;-.-4-1- -l~.
~ sa~bU - ~ _ b~- ba ~~ da n:~:l
_Ba - no pje
~- ri=.i=q.a~-=
J *"F.=t';!-~=111==-
I
pet-le - to,
-...- -,;- -e -·-1§=l-J=i=:J --1

l~~~~
~f3~t-J A ~~
. vi ze - le - ni - - ka.
{ ~#_=t-m ~, t EE ~I~~~~
~~~~~~~~~~ (Nastavka tekstu ne imam.)
t462. Fratar Ivana.

An,dante con moto; = 80. Is Valpova u Slavoniji.
_ -==t=§=.~- -- -A-~W~_
pr
Te-kla. vo-da Kara-
Dlgltized by Google •
232
.Allegretto J= 92. Pripjev.
"
'- -
r.'\
RW~
~ ~=+====::
fi - ka fu - ku !
- ~
~ ~=i~. ___
.......
~-.
I
~ ~ ~~-b~
--- ::"~__-=-~ -1 J ':::H
-
3J
po - lju - bim tu, za - grebem, po - tr - čim, po - Iju - bim tu .

...... ±.t • ..-.
t-~-t-~ ~-,.-
.--
--=,J=mmJ==p~8-~s~~-- -~ ~J
{I ~
~E)!I#- F~-==-=·-~~~==f-~=r="-~=
:J t I I I
t== ---=..- =- -, -
- ~ ~- -~-~-- -----~-
-~=r-- -~ ~
Tekla voda Karašica Gdje snašice noge peru, Bit će torte i paštete,
Od Valpova do Našica. Tu fratrovi u nje glede. Ne žalit te vaše štete.
Pripjev: Upalo u tu, fika Oj snašice hajte s nami, Bit će pite svake vrsti,
fuku! Častit ću vas devet dana. Za kojom se ližu prsti.
I: Zagrebem, potrčim, po- Častit ću vas devet dana (Iz moje sbirk' tekstova.)
ljubim tu.: I Svakog dana po purana.
IORiHea.
Tekla voda Karašica Odtud ide Fra Ivane Bit će torte i paštete,
Od Valpova do Našica Valpovački kapelane. Ne žalit te vaše štete.
PripjefJ: U palo u tu, tika
fiku! Oj Boga vam tri snašice, Bit će pite svake vrsti,
Zagrebem, potrčim, polju- Hajdte sa mnom u Našice. Za kojom se ližu prsti.
bim tu. Častit ću vas devet dana Oj Boga vam tri snašice,
U toj vodi Karašice Svakog dana po purana. Hajdte samnom u Našice!
Prale noge tri snašice. (Iz moje sbirke tekstova.)
1463. Od fratra Zvekana, valpovaćkog pelikana.

.Allegretto J = 92. Iz Slavonije .
- --~~-~,,-,=-~
--------
----~=,.*
-.~-.-
U:=h-=-~-
-"...- -
;f-~
~~m--~
--4l~
---.-,;--- - --.-.
---
•
--D-I.I-....
pI
--=::;;ioiL~-j"C =:-'- -D--- -==-~ -,-
I
-~--
I Kod po -to - ka Ka -ra - ši - ce val- po - vač-ke dvi sna -ši - ce svo - je bi -le
~ ~~~=~t=Fih~~-=i - i--ij-JS=~i:::4
t::r-
~.. ---~-.- --~-.- -l--:t=5~~
Pili in ~ "e
~--,;-
.-.- - -~-,- -i .- .-..
-_ - .-
{ -L-_
-- , -.... - r-- - .. -
~w~- -fl-~--
-
-~
I ~I ~ I( I
-:== =
t: e t: . . -t-'-.-t=~--~
•
•
-
-
'fl.-fl.-.fI.-~-.
-t;;:::--t-
---..:::::-~-
-t
-:~t=t-!-.-.-.
....~-.-.-qi-j-
L...J
- - - - - I ,-~-r-
~.-~-
-
-%
~ s=-
283
Kod potoka Karašice Tu fra I van plačan staše, Na sve grlo vapijaše,
Valpovačke td snašice U prsa se udaraše, I ovako govoraše:
Svoje bile noge praše; Grozne suze pro!ivaše, (Dalnji mi tekst manjka.)
(Iz moje sbirke ukstotxJ.)
t464. Kostajnički satir.
.All'gro moderato J= 108. Iz Kostajnice.
~t=L- f\ Ei- .&tS

r ----J--.- ==v.-
G ~-~==tI:r;g--f
~:=L:: === )=-Jb-=1~
:::EEi-=:g .f.
~~~4 r
- grar.e - - p - -- ::::
,' Što nam ra - di , o - naj di - do sta - ~, o - naj di - do sta - rl ?
;,b.iliur,~=t-'l
_.....:L--.-=J=t+_,_ - ~-a:~-.- E'}ccF -. f-=w:3
{I f grave I Ip I~
-.-~~.::..
===Ml ~=~
·f· I
~ qr..
w.j;~--. • F --~E-E E~
~~t; r--d== --t:=:;
-3'c1 b ~~
Digitized by Goog le ~..---

234:
Što nam radi onaj dido stari? Što nam radi vda nena** Kata?
Stari dido tra vu kosi, Nema Kata vatru loži,
A baba mu vodil nosi A čiča se Š njome boči.
Sa našega. stana, Okupio Katu
sa novog bunara. Po malom ajatu,
Dido kosi otavicu, Da mu Kata duhan reže,
Zasukuje nogavicu; A od njijuh djeca bježe,
Psi na njega reže, Kata duhan sieće
On ušima straže, * U mraku bez svieče.
Šta nam radi vaša stara baka? Što nam radi kaprolina Joso?
Stara baka uranila, Kaprol Joso curu moli,
Siedu kosu nagladlla, Da mu cura što pokloni,
Zamiesila lamlačicu, Što poklonit znade,
Metne luka u strunjicu, l da se udade.
Ogrnula kabanicu, Neće cura da se uda,
Uredi si maramicu, Jer nemože ići svuda,
Pa ide po ladu Cura dok je mlada
Da je nepoznadu. Njezina je vlada.
(Iz moje sbirk6 tekstova.)
'" Stri:le, wenn das Pferd sein Ohr neugierig lLufrichtet.

** Nena, Tante, auch Mutterlein.
235
1466. Haral\ie.
~lltgrettQ = 92. Iz Djakovll..
rna -la, al je po - uz - da - na: dva. Tur-~i - na,

>-
I
>-
nji - ma
ba - - ša, bu-ljuk - ba - ša s po-de - ra-nim t\HOID.

~ =:I---
236
Podigla se četa mala Dva ulara, dva ulara

Al j e pouzdana I pleće duvana,
Dva Turčina, dva Turčina Šaku šljiva, šaku šljiva.
četir Ciganina; I rešeto gljiva.
A pred njima baba buljuk-baša, I dobiše tri bureta prazna,
Buljuk-baŠli. s poderanim turom. Tri bureta sasma sudovana.
U Cigana, u Cigana U jednom se, u jednom se

Torbe bez uprte, Mačka omacila,
U Turaka, u Turaka U drugome, u drugome
Puška bez kon daka. Kučka oštetila,
Poharaše varo§ Djakovicu, A u trećem kvočka razkvocala,
Čudan šićar tu su zadobili. Davno bilo sad se pripovieda.
(Iz moje sbirke ~k8tOtJa.
t467. Ista pjesma.

Larg1&etto J= 60. Iz Bosne.
#
m{
Podigla se I: četa pustaijah: I U Turakah puške brez kundaka.

Podigla se četa pustaijah U Ciganah sablje brez balčaka,
Tri Turčina I: i dva Ciganina : I Pak su silno zarobili roblje:
Tri Turčina i d va Ciganina. Porobili begove koko8ke,
Hromu kvočku i čoravo pile.
(Mijat Stoja1W1Jić "Narodne pjesme".)
Digitized by Goog Ie J
237
1468. Mačak.
Sedi maček na stazici, Mačak maci govoraše: One vatru naložile,

Lievu nogu otočio, Sinoć babe večeraše, Pogledaju na policu,
Na desnu se podbočio, Večere mi ne dadoše. Pogledaju vu zdelicu,
Vel'ke brke razširio. S ugarkom me udariše. U zdeli ci sira nema,
K njim dolazi seka maca: Kud cu tužan jadan, gladan, Na me bogca krivnja pala.
Kaj je tebi baČ& maček, Skočim gore na policu, "Ti si mačak sir pojio I"
Kaj si sio na stazici, Nešto nadjem vu zdelici, Ja se babe namolio:
Lievu nogu otočiu, Sir bil, kaj bil, Nisam sira ni vidio,
Na desnu se podbočio, Po moj trbuh dober bil. Da kamo ga ja pojio,
Vel'ke brke razširio ? V jutro babe uranile, Samo sam se sit najio.
(Iz moje sltir~ tek8tooa..)
Na isti se napjev pjevaju ove pjesme:
Ženitba macana.
Bere macan jagode, Sutra č'mo te ženiti, Udala b' se, udala,
U trljave košulje, Kurjak barjak nositi, Jer me prosi budala,
Košulje se razderaše, Guske ce nam igrati, V dobru hižu, v dober dom,
Jagode se prosipaše. A kokoši pjevati. U njem nema nikoga,
Stade macan plakati, Ali veli macane : Vec kobila svekrva,
Divojke ga tišiti: Tužna mi je ženitba, Koja konja kotila.
Muči, muči macane, Kad je prazna torbica; (Iz moje sltirke tekstof}a..)
Sl
238
II Z t U k.
čera bil sem u planini, Pa da ne dojdeš kesno, Puran veli: pipipiv!
Čul sam muža u dolini, Da ti polje nebu tesno, Sudac veli ti si kriv l
Gdje on milo tam popeva, S remenjaki mi se grozi, Oh nesretna moja doba,
lod glada komaj zeva: Smiluj mi se dragi Bože, Od nikale nemam dobra,
Celo leto delam klaku, Ne smem tužan nikaj reći, Ja ulovim staro tele,
Doma idem sve po mraku, Jer se bojim sve po pleći. I pra!!čiće sve d{\bele,
A ja hočem da ću spati, Ja ulovim staru puru, Gibanice devet vrsti,
Selski sudac već pred vrati, Pa ju nosim pro viz uru, Za kojom se ližu prsti.
Jal on meni zapovieda, Pura mi se v torbi tura, Ako pojdem ja na gosti,
Sutra mora!! na put iti, ~udac šalje po pandura. Stari prasec nij' mi dosti.
(Iz moje sbirke ukstOfXJ.)
U Budimu gradu čudno čudo kažu, Budim grad zidati, kule izvoditi.
Pripjev: Ha, hm, jel istina Blago onom bratu, koji ima seju!
Čudno čudo kažu?* Seja će za brata tanku predju presti,
Na zlo po junake, gore po devojke: Tanku predju presti sitan vezak vesti;
Junacima kažu, tanku predju presti, Blago onoj seji, koja ima brata!
Tanku predju presti, sitan vezak vesti; Bratac će za seju Budim grad zidati,
Devojkama kažu, Budim grad zidati, Budim grad zidati, kule izvoditi.
(Iz Vukove $l1irke.)
Z a o a d e t.
Iz Po!ege.
u Požegi gradu zao adet kažu: Sitan vezak vesti, tanku svilu presti.
Pripjel): Ha, hm do djavola Ah blago bratcu, koji ima seku,
Zao adet kažu. Seka će za bratca sitan vezak vesti,
Djevojke moraju Požežki grad gradit' Sitan vezak vesti, tanku svilu presti,
Požežki grad gradit bez svakog alata; A bratac za seku Požežki grad gradit,
J unaci moraju sitan vezak vesti, Požežki grad gradit, kule izvoditi.
(Luka Ilić ,.Slavonske tlaroike P,jesme"; štamp.
goil. 1852. u Zagrebu.)
1470. Što mora biti, biti će.

Lento J= 56. Iz Vrabča u Hrvatskoj.
~~::::-=h~~~-.==f1-~ - ::t.-E=:::::ti---:fi-==fi~-=!':1 -=:3~-

!'@:~ -=-:t==i::~: -':"S=~-",:=3..::-lt -E;:-lP--... ~~E~=::3~
mr
I Za-spa -la je de-voj - či - ea na lu - ko - ve gre - di.
~~~ff~~n~.
{ :g: ~--~ f= -.-.=~
~
. -----.- .=r-cr=='
. '-
-
E§k~
--1=---=1-
=~=I
-.e::::
==-----==
==~=..., ===--==--===
~=F==~-r-
=f!.=...:.....::::::"
lIP·--~- -
-=-r-r---I--
-
r-lIP - - -
1=- - - - - - - - -
Zaspala je devojčica na lukove gredi,

Žute lasi razčesala po zeleni travi,
Mimo jaše star katana s preveliku bradu:
"Dobro jutro devojčica gladko počesana. "
""Nečum vera star katana s preveliku bradu.""
Priskočili verni slugi prirezali bradu.
"Zemi mene devojčica gladko počesana l"
""Nečum vera star katana s prirezanu bradu." Y
Priskočili verni slugi, prikelili bradu.

Kaj' 8udjeno mora biti, ma ti i ne šćela.
(le moje sbirke tek8toĐa.)
.. Ovako se pripje'1'3 uz svaki stih; t. j. pjeva se "Ha, hm jel istina" pa onda se dodaje
Best udnjih slovaka svakog stiha, kao "čudno čudo kuu" ili "gore po devojke" ili "tanku predju
presti" i t. d.
240
Im,lIlea.
Bacala Toda jabuku: "Ljubi me Todo, Todice, Toda ga ne te ljubiti,
Na koga padne ja.buka, Ljubi me dušo i srdce." Veće ga posla na volsku,
Onoga Toda da ljubi. Toda ga ne te ljubiti, Ne bi }' ga. vojska posekla;
Na starca pade jabuka; Vece ga posla u drva, Al' eto starca gde ide;
Ne te ga Toda ljubiti, Ne bi l' ga drvo ubilo i I nosi sablju u ruci:
Veće ga šalje na vodu; Al' eto starca gde ide, "Ljubi me Todo, Todice,
Ne bi l' ga voda odnela; I nosi Todi drvaca: Ljubi me dušo i srdce.·
Al' eto starca gde ide, "Ljubi me Todo, Todice, Što mora biti biti Ce.
I nosi Todi vodice: Ljubi me dušo i srdce. Y (Iz Vukove sbirke.)
Sljedeća je pjesma samo II prva dva atiha slična na§oj; nu pošto je dalnji tekst §aljiv, to
se vidi, da lIU lli braća na§a II Ugarskoj Ilama početak njeke §aljive pjesme zapamtila, lli. tada sami
~t.a. .Ijivoga izmislili.
InalHea.
Iz Nove Gore.
Zaspala je divojčica Ona s prutom: udri! Zakoljte mu onog pivca,
Na lukovoj gredi, Ne bij te ga; stara mati, Ki nas rano budi i
Dohodi! je mladi junak, Srdce mi ga ljubi. Zakoljte mu onu kokoš,
On ju tiho budi. Zakoljte mu onog prasca, Ka nam jajca zgubi.
Dobodila stara mati, Ki pred vrati trubi; (Fr. Kurelac "JalIce" br. 613.)
241
'--it-
\ naj,
~~!-
-
~ k-J-!-
li - pa
~
Ma - re
~~~-~~~l_-
f
pa-par pIe - veo _
-:::;;;--,::~~ ---t--
: - - - - - - - , : : ::jt--
--==-7
---''---~+'
TD-=....--lo.-jl~~-=r.:=
t-j-'-:t=t--'--:;-V"--
11-- - - -
-,J- - .:: =:~_=:It==
11-- -~--~-~--
- -
== -.-
.
-
-_
----
-----
Lipa Mare papar pleve II Ti si Mare s ljubom bila!"
Pripjev: Ninani nenaj, tranine naj, ".Da bih majko osliepiJa,

Tranaj nanaj, ninani nenaj! ""Ako sam ga ni vidila!""
Pokraj luga samoru-uga; Kada malo po pol noči
S njom ga pleve mila majka. Lipoj Mari sina krste.
Majka Mari govorila: (Iz mc;je 8bi,.k, tek8Wfla.)
t472. Varadinski' ban.
Vino pije Dulci-Petar I k otom u šarca konja,

Varadinski Ban, I zlat buzdovan.
Popio je tri sto dukat" Njega kara kralj Matija,
Sve za jedan dan, Zemlje gospodar:
* Sravni na.pjev 8 pjesmami: "Čuješ Doro dobro moje", "Dunave tiha vodo hladna", llKr1!ma·
riea lepa ti lli" i 71 P04 onom ~orom zelenom".
r
24.2
I k otomu §arca konja, Zdto popih tri sto dukat' I ljubio krčmaricu
I zlat buzdovan t" Sve za. jedan dan, Koju Bam i ja,
Al' govori Dulci Petar, I k otomu ~rca konja Popio bi zlatnu Peštu
Varadinski Ban; I zlat buzdovan: I Budima pol,
""Ne čudi se kralj Matija, Da si pio rujno vino I k 'otomu grad Biograd
Zemlje gospodar, Koje sam i ja, I cil Varadin,
(L. IM ,,8laoonski običajilA pag. 272. štamp.
god. 1846. u Zagrebu.)
InI~lclII.
Vino pije l)Qjčin Petar Zemlje gospodar: Varadinski ban:
Varadinski ban, "Bog t' ubio Dojčin Petre ""Ne karaj me kralj MatijaA
Popio je sto dukata Varadinski ban; Zemlje gospodar!
Sve za jedan dan. Što s' popio sto dukata Da ti piješ rujno vino
I jo~ k tomu vrana konja, Jošte k tomu vrana konja, Što no pijem ja,
Zlatan buzdovan. Zlatan buzdovan t W
Popio bi ravnu Peštu
Karao ga kralj Matijd Al' besjedi Dojčin Petar I sav Budim grad." ~
(Iz Deždićef16 pjesmarice.)
1473. Varadinski ban.
Zišla nam je vinska rozgva Nju mi toči krčmarica, Njega kara kralj Mateja
Lepa j' zelena, Lepa Katica., Zemlje gospodar,
Na njoj zrssla holha vina Pije vino ljuti Peter "Ne karaj me kralj Ma.teja.
Lepo j' crvena. Varadinski ban. Zemlje gospodar.
243
Da ti piješ ovo vince, ZapU bi ti jošće lt tomu

Koje pijem ja, Vranca konja tvog,
Ti bi zapU celu PeAtu .Zlatom vuzdom vuzdovana
I pol Budima. Srebrom podkovan.
(Iz moje sbir1:e teksWtm.)
Iz Medjumurja. \
Zra.sla mi je vinska rozgva, Vara.dinski ban. Ti bi zapU Pešta grada,

Lepa zelena. Njega kara kral Matid, I pol Budima,
Na njoj zraslo sladko vince, Zemle gospodar. Ti bi zapU vrana konja,
Lepo ČĐrleno. Ne karaj me, kral Matia§, Srebrom kovana.
Njega toči krčmarica, Zemle gospodar! I to nebi bilo dosta
Lepa Katica. Da bi videl krčmaricu, se na jedan dan.
Njega pije Tucipeter, Lepu Katicu, (I' KWculjeflićeve 8birke.)
Iml~Jca.
Is Stajenke (1).
Rase, rase vinska rozga. - Vara.dinski ban: ,,"Nečem tebe, Lucipeter -
Rozga. zelena. "Vzemida me, krčmarica, Vara.dinski ban!
Na njoj rase slatko vince, .Mlada. Katica, Mej si ti tristo dukati,
Vince rumeno. Ja ti dam tri sto dukati, Vranj-konjiČ3 dva.
Njega toči krčmarica - Vranj-konjiČ3 dva; J a bOm takšenega si vzela,
:Mlada Katica, Z zlatom su ti obv11zda.na, ID srdci dragi bO.
Njega pije Lucipeter, Z srebrom obkovana. II (Iz Vrazove sbirke.)
1474. Ista pjesma.

..hdQntEl Iz JWke. (Uduio K. Stanktwić.)
rtle-:g~I--=H:l;;~i=t:::j:~~
!Jt- .-==t;;;t: 1= ==t;;;l:: 4bi~~~~~4-r~
- - ==t;;j::-l=j:::=-:::=li;;;l:- ~
I 'Vi - no pi • je - - - Doj - čin Pe - tar - - - Va - ra-
J~m~~.~ ~ r-tg~ f~4
1~ e J1-futr~j liffiTI rE, J;:--?§
2«
dan.
Vino pije Dojčin Petar "Bog t' ubio, Dojčin Petre, Ne karaj me, kralj Matijaš,
Varadinski ban, Varadinski ban! Zemlji gospodar:
Popio je trista dukat' Bud ti popi trista dukat' ""Da si bio ti u krčmi
Sve za jedan dan, Sve za jedan dan, Gdje sam bio ja,
I jo~ k tome vrana konja, Zašto popi vrana konja I ljubio krčmaricu,
Zlatan buzdovan. Zlatan bw.dovan?" Kojuno sam ja,
Karao ga kralj Matijd Al besedi Dojčin Petar Popio bi ravnu Peštu
Zemlji gospodar: Varadinski ban: ""I sav Budim grad.""
(Iz Vukove abirke.)
InaNca.
Iz Hrvatske.
Silna vojska Sriemom podje, Varadinski ban? Da si pio ono vino,

šajka Dunavom, Zapio si tri sta zlata Koje jesam ja:
U njoj sedi Duci Peter, Sve za jedan dan, Zapio bi trista zlata
Varadinski ban. I još k tomu vrana konja Sve za jeden dan,
Njega kara kralj Matijaš, Zlatom kovana. I jo~ k tomu cielu Peštu
Varadinski kral: Čut', neviči kralj Matija~, I pol Budima.
Što učini Duci Peter, Varadinski kral:
(R. F. Plohi "Hrvatske narodne pjesme i pri-
poviedke" 1., štamp. g. 1868. u Varaždinu.)
t475. Rakom fučkati.
Opuka. Va1vasor pripovieda u XI. knjizi svoga djela "Die Ehre des Herzogthums Krain"
(po izdanju od godine 1877. na str. 147.) da Hrvati loveći u Kupi rake fućkanjem ih vabe, i to
po gornjoj melodiji. "Von Fiachf'n und Krebsen giebt der Kulp-Strom aHhie die Menge, zumal wenn
man diesen, den Krebsen nemlich, lluforderat pfeifft, und zwar in dieser Melodey, welche hier in der
Figur, die unter den Noten Krebse flihrt, verzeiehnet steht."
245
Včera buduć Š puškum vane, V životu sem kruto droben, Bistre noge na tu sreću,
Vidim zajca da se stane, Vu nature tak turoben, Kad za menum hrti teču.
Stepe z vubi, ter pogleda, Plah i bojeć od vsakoga, če me k teri vlovit hoće,
S trdnem okom z grma zgleda. Če zapazim listor koga. V dol se prignem pak preskoče.
Tužni zajec komaj diše, černe k teri hrt dostigne,
Srdeli. stalnost vusta vuska,
Od žalosti komaj kiše, Proti meni lovec ide,
Rebra su mi jako tusta,
Obraz suzami poleva, Pohitime na drugti ka (?)
Oči plahe temne ktomu,
I nemilo ovak speva. Da nebi bil više takov.
Priskočil bi ja k drugomu.
O nesrečna doba moja, Glava mi je ni debela, On napt'avi trst vo zmene,
Kad nis zmirom od nikoga, Ali pamet malo zrela, Pak me proda na pol cene,
Nikomu ne činim škode, Zubi dugi i mustači, Ali dugo ne zmišlja va,
Ter p~kami nad me hode. Kak da. bi bil rodja.k mački. Vu kuhinj II me tam proda. va.,
'* Ovdje je u originalu: a, f mjesto hes, e, lito je valjda pisarska. pogriei'ika.

32
-
246
Pak me kuhač oštro prime, Još mi mira ne ostavi, Kada mu se vidi vreme,
I na tabiju tam porine, Neg me k ognju tam postavi, Pak me dolje z ražnja zneme,
Ter me sleče do gologa, Pole va mi s mašću m kuke, Ter me nese k stolu gore,
Da me je sram i samoga. Da se potim od te muke, Gde se oči suzmi bore.
Kaj bolšega, to odrežu, Kosti dadu psu m pojesti.

Kaj gor8ega, to izrežu" Da b' nim htele vsim presesti.
(Iz moje sbir1u tekstova.)
Opazka. lova je pjesma iz one male ebirke, koju sam spomenuo kod pjesme br. 997"
te je po svoj prilici sastavljena po latinskoj pjesmi "Cantus de Leporeu nalazečoj se u jednoj sbirci
od god. 1575. potičuč od benediktinca Hiisemana Beckemellsis-a (redovnika u Lisbornskom samostanu
kod rieke Lippe u Ranjskom). Ovaj je rukopis "Perpnlchri aliquot versus rhytmici,· koji se čuva
u Monakovskoj knjižnici (Cod. mon. ch. lat. 8.), obielodanio prof. dr. Massmalln u F. I. Mone-voj
"Anzeiger filr Kunde der teutschen Vorzeit. 4. Jahrg. Karlsrube 1835. (Sp. 184).
Flevit Lepus parvulus Leves pedes habeo, Dum montes ascendero,

elamans altie vocibue: magnum saltum facio. eanes nib il timeo.
Quid feci hominibus,
quod me sequntur canibus? Caro mea dulcie cst, Dum in AnIam vemo,
pellia mea mollis est. gaudet Rex et non ego.
Neque in horto fui Quaudo Reges comedunt me,
neque olus comedi. Qando servi vidcut me, vinum bihunt auper me.
Quid feci etc. Hase, Hase vocant me.
Qllndo coroederunt me,
!.ongaa aures habco, Dorous mea silva cs t, ad latrinam porta.nt me.
brevcm caudam teneo. lectus meus durua eat. Quid feci etc.
t477. Jačka od .zeca.

247
Poslubjte draga braća! Halju, hlače s mene svUče; Kako mene zagledaju,
Kako svtt zvirje navraća, Človik, ča imaš za srdce, Kot norci se razteraju,
Da bi je rad on skončati, Kad me mećeš v velik lonac, I pred njega drčte viM,
Ziz svtta, zemlje van zignati. Na me izlivaš ljuti ocat? Vse jedan drugom kriM..
Po tom toga se zec boji, Kad me sis slaninom okiti, Ali to je još najbolje,
Da mi on va grmi dvoji, Valjen mi je ražanj v r ... , Da bi;r.at morem najjače.
Ovako tužan govoreći: S vručim maslom me poliva, Kt bi mene rad imati.
"Ah joj mojoj zečjoj koži! Da mi se prtk r... 'zeija. Mora mi pod rf'p gledati.
Ča sam jagaru zakrivil, Kad sem onda pečen gotov, Ja zec to vsakomu velim,
Da me iMe on po grmlji, Va zdeli me nosi na stol, Kt me tako žerat želji,
Simo tamo gledajući, On vilice pikna va me, Tel' bi me rad uloviti:
Mene zeca iskajući ? Ter me na pladanj van 'zname. Ta' mora gaće zahititi.
Još me kucak ne zadahne, Kad me vsega razdrapaju, Vsaki norac bi me žeral,
Tako jur puška na me plahne; Iz zdele me pomikaju ; Da b' mu ja kot krava ležal,
Još nisam kucku pri nosi, Kosti kuckom pohitaju, Dokle b' došll! va grabicu,
Jur me jagar v torbi nosi. Drob i meso oni nimaju. Ter b' me pah nul on s baUcQ.
On me nosi v Nove Sajmf', Oh tužni naš narod zečlji! A još mi je onda gorje,
Da me za male pineze. Na svUu najstra~ljiviji: Kada šelma pauer orie,
Nisu li to gorke muke, Ar nikdar nismo segurni, Ter me s otkum on usmakne,
Kad dojdem kuharu v ruke 'f Nit va lozi, nit va polji. Da mi rebro 'z boka frkne.
Nf li, bože, dosta muke, Onda mislim, da bi bil znal,
Još me šakum za vrat tukne. Bi ti šišak ovde ležal.
(Kurelac "Jačke u str. 220.)
t478. Z a j a c.
248
Siedzi sobie zaj~c pod m iedz!}: , Grochu Die wytocz~, ni prosa,

A myšliwi O nim nie wiedz~ I A w jeczmien nie pojde, bo rosa;
Psy po polu rozpušcili, Ja kusy uciekać mu.sz~,
Krzyki loskot uczynili, Ocalaj~ swoj~ dusz~,
Byl tu kot! by} tu kot! Bo mi žal, bo mi žal.
Wszystko to chlopskie udanie, Rozpu~cm harty se smyczl},
Byl tu sta.ry zaj!J:c mospanie, Rozumieli že go uchwycl}.
Dzisiaj rano siedzial w žycie, II Oni mowia: Sa! sa, sa, sa!
A dopiero pobieg~ skrycie, A ja czympredzej do lasa,
Czym pr~dzej, czym prftdzej. Juž ja pan, juž ja pan. II
COž ja tym myšliwym. zawini~, "Wroćcieže 8i~ harty biedn~ta.,
Czyž jakowl} szkod~ uczynil? Nie b~dziecic mie1i zwierz~ta.;
Choć w kapušcie czasem si adam, A južci si~ posmucili,
Po listeczku tyIko zjadam, III Pa.szCZE;ki pokrzywili,
Nie jak w~, Die jak w~. II Wielkie kpy! wielkie kpy l
A ja wina, miodu nie proszft, A skoro zaj!lczek jest wIeme,

7..& to taka bied~ ponoszE; j Na my~liwych kosmyk podniesie :
Ja na l!!kach sobie žyje, "Calujcie mnie w kurtE; wszyscy,
Zamiast wina, rosft pij4(, Doganiacze, i mysliwcy,
Sierota ! sierota. ! Skorom tu! skorom tu!tt
(Kazimir Wojcickt "Piesni lud,," l. (str. 139-141.)
Opuka. Rusi, Srbi i lu!. Srbi ne imaju tu pjesmu, valjda zato ne, ilto BU grč. katolički i
luteranski popovi slabo II savezu bili sa. svelitenici rim. kat. crkve, od kojih pjesma ova potiče.
U Niemacah naći je ovu pjesmu u vilie varianta.h samo lito BU mnogo mladje od naše, B česa. se
vidi, da nisu stari Hrvati istom tada, koju latinsku knjigu ili pjesmu preveli, ka.da bi to Niemci
učinili, ve<l sa.mi tražili izvor. Prispodobi za volju prešta.mpam ovdje jednu takvu njemačku i to
najstariju pjesmu (od god. 1700), ostale va.ria.nte naći će čitatelj u Erk-ovom "Deutscher Lieder-
hort" (Berlin 1856) na otr. 194.
Gestern Abend gieng ich aus, der Andre bricht mir's Bein entzwei,
gieng wo! in den Wald hinaus; der Dritte nimmt sich s' Allerbest :
S88S ein H!1slein in dem Strau ch, nebmt vorlieb, ihr lieben Gllst!
guckt mit seinen Aeug!ein rans.
Nun bin ich todt, ich armer Has,
Armes HlI.slein, was du sagst,
geh dem Bauer nicht mehr in's Gras,
und ganz heim1ich zu mir klagst!
geh dem Bauer nicht mehr in's Kraut,
Was will denn der Waidemann? hab's bezahit mit meiner Raut.
hetzt auf mich die HUndlein an? Wenn ich an mein Schicksal denk,
Wenn der Jltger mich ertappt, es mich recht von Herzen k!'/Lnkt!
und das Windspiel mich erschnappt,
Lange Ohr'n, das Maul ist breit,
Mit er mir die BUchse ber,
und der Kopf sehr ungescheit,
als wenn sonst kein Has mehr wir!
lltumpfe Zibn', ein la.nger Bart,
Bringt der Jiiger micb nach Haus. als wllr ich von Katzenart.
zieht 'r mir Pelz und Hosen aus, Wenn ich an mein Schicksal denk,
legt mich auf das KUchenbrett, eli mich recht von Henen krinkt I
spickt mir 'n Buchl brav mit Speck;
Ein Schwltnzlein hab ich, das ist klein,
steckt den Spiess von hinten ein,
wUnscht, es mochte groaser sein.
wie ka.nn er so grob doch scin !
weU es nun nicht grosser ist,
Wenn ich dann gebraten bin, muss es b!ciben wie es ist.
trligt man mich zur Tafel hin; . Wenn ich an mein Schicksa.l denk,
der Eine Bchneidt sich ab sein Theil, es mich recht von Herzen krltnkt.
VIT.
w
SLJIPACKI POPIlVKIm
(CHANSONS DE PAUYRES AVEUGLES.)
Sljepačke popievke zovu se one, koje sIiepci uz gusle* ili gege** pjevaju.
Popievke ove diele se u prosjačke, pohožne i ine naučne. Druge popievke
koje sliepci pjevaju jesu junačke i šaljive. O gnslal'ih i životu im govorit
će se u sliedećem odsjeku.
'" Gusle, pl, alts!. rAcA", rs en, r.. cn, russ. ryMH, poln. gutllić, gesl, g!tsle gedžhR, bohm.
housle, wend. huelll., sloven. gosi!', slovak. huslc, bulg. rYC.IIe, litl!. sllluikflS, !tra.b.-tnrk.-pers. keman,
s.emanče, kemangć; die ciusaitige slavische Geige.
"'* Gf'ga, alt!!!. reu, russ. ryura., poln. gega; die. zweisaitige slavische Geige.
------------
252
o rišća-ni, mila braćo, Odberi se, koja majko, N~ prestolu Hristovome,

I riščanke, mile majke! Koja majko, koji otac, Gdino stoje dobra dela.
Podarujte, obradujte, Odberi se, koji bratac, I hristjanske zadužbine,
Porad' Boga jedinoga, Koji bratac, koja seko, Što za Boga udelite,
I rad' časa umrloga. Od naroda riščanskoga, I za dušu namenite.
I Tako vam Gospod dao, Od sabora boiijega. - Angjel piše, Gospod gledi
I velika slava Božja, Ne prolaz me, majko sladka! U angjelska desna krila. -
l veliko krsno ime. Ne prolaz' me, otac dragi! VidB li me, brate sladki?
Tak' ovako ne gledali, Ne prolaz'te mene slepu, Mene slepu i nevoljnu?
Slepa čeda ne imali. Mene slepu i nevoljnu! Ja sam željna bela sveta,
U rodu ga negledali, Sladki brate! sladka seko! I po svetu pogledati,
Ni ovako opravljali Vidite li mene slepu, Naroda se nagledati,
U neznanu tudju zemlju, Mene slepu i nevoljnu, Žarka sunca i meseca;
Ko je mene moja majka I u kalu i u prabu? Što je vama beo danak,
Od svojega od srdašca Ne prolaz'te mene slepu, To je meni tavna noćca,
Na daleko opravila Mene slepu i nevoljnu, Kao snžnu u tavnici.
U neznanu tudju zemlju; Već udeli, pa nameni, Suian će !:le oprostiti,
A za tudjim očicama Svoje mrtve sve spomeni, Iz tavnice izhoditi,
Težke pute da putujem, Svoje mrtve roditelje, Ja slepoća ni do veka,
Težke brode da brodujem. Koji su vas porodili, Ni do časa umrloga.
Ja se bijem i prebijam Preko krila. položili, Spomeni se, otac, majko,
Od drveta do drveta, I na noge podignuli. Spomeni se, bratac, seko!
Od nemila do nedraga, Pruži, brate, desnom rukom, Ne prolaz'te mene slepu,
Od kamena do kamnna" Pred ubavom svojom dušom, Mene slepu i nevoljnu,
Kano voda o bregove; Jedan novčić mali darak, Ne pronos'te moga darka,
Tudju majku majkom zovem, A velika zadužbina, Već udeli pa nameni;
T udjeg otca otcem zovem, Rajska vrata otvorena, Griehota je mene proći,
Tudjeg brata bratcem zovem, Duši mesto uvaćeno, Mene slepu i nevoljnu.
Tudju seku sekom zovem. (Iz Vukove sbirke.)
Opaua. Ovdje je melodiji podmetnuto osam stihova teksta, nu gusla.r neuzimlje sva.kiput
toliko, već ka.dka.d više a. ka.dka.d manje, ka.ko mu tekst izadje. On bo uviek na. to pazi, da. tamo
stane, gdje vilie stihova. skupa. jednu dovršenu mi8&o izriču, t. j. pjeva. dotle, dok u tekst ne do-
lazi tačka, dvotačka. ili črknjotačka. Da to uzmogne, izostavi ili opetuje u melodiji srednji stava.k,
dočim prvi i posljedni stavak svakiput pjeva. To budi rečeno ;la sve guslarske popievke, koja budu
od 8&da ~tampane u sbirei.'
Predigre ili priigre (Praeludium, Postludium) nisu od mene komponovana, već vierno prepi8&ne po'
gudjenju guslarevu ; ~to sa.m ja dodao to je sazvučje (Hllrmonic), buduć guslar samo jednoglasice (uni-
sono) gudi. Uz gege, koja ima dvie strune, izvadja. guslar joli jedan prateći glas t. j. jedna struna zuji
neprestano poput berde (Orgelpunkt). Ako je taj glas fanika, tada ne hvata kod izmiene suvuu
(Accord) dominantI' za prateći glas, već izostavi pratnju, te hvata. samo glas melodije n. p.
..tr' I I I i
Wlk dJ-·~ r-"]I
~lf-=I====--===--f--
------
253
To ne biva zato, što bi guslar prelien bio bvat 8 dominantom iZVl'sti, nego lito je taho do-
konC!&nje stara. narodna tradicija, koja se (kako sam već njekoliko puta. iztaknuo) i u sknpnom pje-
vanju vuda opazi_
254
------------------ ---
------------- -- --
--~ -l~:~-F=-;~- _-~-~
_ .... , -_
~;-::i;I- ~- i-=~~lll
... -rT
I l' -- I ::::=-- I
,#~--=-.:.:..-
- '11-"-,-- - -'~ - -c:. -=:J=-=--~--J:--.
::. --=::1---
-_"r-- - --,...-.1-----8 =-..J~~~~~~~~~~~~~
j
1-=~6".=-t
------
. ==-t=-..;. -;::- - - ' . ~==c- : _ ~ _.:::..=
Darujt m ll1:lJko mila.

~- ....
1 Illenika uarn.k dtila, \'ako veče, vako jutro,
}.Iajko mila Sl'clull. Lll". lIarak dala. slIm'em .jala, :%a ora -'u i kopa'a
l uI'.ipl e ~i\'rl hija, Pruži brate Ile. illI ruku, Za ).JI\stira granatira,
V:1~a !'Itim t'l'l'ina bilo, I II nicl krajcar mali. '~rlostna mu majka mija,
dll~a laJll I'\"l'lll. hila. J\ra.i"ari4.'u mali damk , loja ga je porodila,
I' oja hi liii d;"II'lik ,lala: AI \' lika %alllJžbina. Preko kriln lloložila,
l Ila HO'~1l pugl dnln, Muli(, t:u ti lI\olitvit:lI Dr nom dojkom odojila.
(I~ moj shirke tekJtov(l)
[ II II l.! i e n.
1)(' \Htjeli, mila majku. l \'ojnil'l\ i putnika, .".to c.:e>' Rliepell uujelili,
%11.1':\11 d:ltlll ,lan:\~n.iea;a, Zn, s(lhlačko Jicpo ull'3.\'lje, lie pa ceda ne imali:
Z:lI':HI hW'a jf>(liuoga. Zu njeg.,\·o putuvanje, . 'li po:a je \'1'10 težka,
I za z,jm Ije milo-.ti\'O, Ofitira granat.ira. Koj ne 'I'iclirn uiela ,vieta,
Zu očiju \'i,la s\'oga, flIila majko ~iva hiJa, ' j (IIInašnjeO' brkog unca.
I za zdravIj čr,lu ..'1' 1\, Ži\'a tvoja dje a hil a Ni omti ni kopati,
I .la .. ina I·o l ljenf)'~~t. U zllr:1I lj II se nall011ila, Vec nJe hrane vaše fuke,
I zu lljtlka lI~el1ikn, Kori. tni yam vojni bili, Vaše ruke težke muke,
Koj .lc ~knle ir.ui'io, I ratal'i živi zIIravi, Pn se bijem i prebijam,
I'n prie ·tolju pristupio. .i.: moj majko žalovati, Oli kamena do kamena,
ll' lIlU 'Ii, 111ill\ l1lajJw, N III .i TIng-u g'l'ieLorati ; ]\:UIlO voda llbriegovih.
Z(l O)'!H'n, i kop:H:a , _e 4,: '. time gazrIa ljiti (Iz moje sbirke t(J~/o/)o ,
255
o čovječe pravedniče ! U dobru se ne ponesi, Već skrštene bele ruke

Jedanj Božij službeniče! A u zlu se ne pouišti, I pravedna dela svoja.
Ako misli~ Božij biti, Na tudje se ne lakomi; Što za Boga udelite,
Čini dobro za života: Jer, čoveče pra.vedniče, I za dušu namenite,
Poštuj brata starijega, Kad čoveka samrt nadje, Eda bi vam dobro bilo
I tebe će mladji tvoji. Ništa s' sobom ne ponese, Ovog sveta i onoga.
(Iz Vukove sbirke.)
Oj čovječe pravedniče,
Ina~iea.
A u zlu se ne poništi,
.
I pravedna svoja djela.
Jedan božji službeniče! Na tudje se ne lakomi: Što za Boga udielite,
Ako misliš božji biti, Jer čovječe pra.\'edniče, I za duše namienite,
Čini dobro za života, Kad čovjeku smrtca. dodje, Eda bi yam dobro bilo
I čuvaj se od grjehota ; Ništa sobom ne ponese, Ovog svieta i onoga.
U dobru se ne ponesi, Već skrštene bele ruke.
(Mijat Stojanović n Pučke
.
pripoviedke i pjesme" .)
256
Zapovedi Gospod Bog Pa sidjoše angjeli, Baš u svetu nedelju,

Dvema trima angjelom: Sidjoš' s neba na zemlju, I stajaše angjeli
"O vi moji angjeli! Sadelaše guslice Letni danak do podne.
Tri nebeske vojvode! Od suvoga javora, Tu ih noge boleše,
Sidj'te s neba na zemlju, Pa podjoše po svetu Od samsova braneći s';
Sadelajte guslice Kao pčela po cvetu, Kad izidje J elena
Od suvoga javora, Od Božijeg prozora, Ponosita gospoja,
Pa podjite po svetu, Od sunčevog istoka, Pred njom 'du dvorkinje,
Kao pčela po cvetu, Te kušaju sve vere, A za njome sluškinje,
Od Božijeg prozora, I sve redom gradove; Na glavi joj pauni,
Od sunčevog istoka, Svaki znade za Boga Krilima joj lad čine;
Te kušajte sve vere, l za ime Božije. I iznese J elena
I sve redom gradove, Kad dodjoše pred dvore Ponosita gospoja,
Znade l' svaki za Boga Bogatoga Ga vana, Ogore o kraj leba,
I za ime Božije." A tako se dodesi Što j' u petak mešeno,
257
U subotu pretano, Služio sam Gavana Men' pred Bogom molitva."

U nedelju vadjeno; Puuo devet godina, "Fala, brate, Stevane!U
To nedade Jelena, I ništa mi ne dade, I odoše angjeli,
Kako Gospod miluje, Razma jedno janješce i I odneše janješce.
Nego baci Jelena J a sam mlieko prosio, Kad su došli angjeli
S desne noge pašmagom: Te sam janje hranio, Na prestola Ristova,
"Eto vama božjaci! Sada mi je janješce Pa kazuju Gospodu,
Kakovi je taj vaš Bog, Od svi ovac' najbolje; Kako j' bilo na zemlji
Koj' ne može hraniti Da. mi j' ovde janješce, (Ono Gospod bolje zna
Svoje sluge kod sebe, Ja bi vam ga sad dao, Nego oni što kažu),
Već ih šilje do mene? Zašto prete čobani, Onda reče Gospod Bog:
Imam Boga na domu, Da mi janje ukradu." Čujete li, angjeli!
Koji mi je stvorio Al' besede angjeli: Sidj'te s neba na zemlju
Od olova dvorove, n Fala, brate, Stevane! Pa idite ka dvoru
I srebrne stolove, Ako j' srce, k'o jezik, Bogatoga Gavana,
Mlogu stoku i blago." Sad će janje biti tu." Na dvoru mu stvorite
Pa su pošli angjeli, Osvrte se Stevane Balatino jezero,
Susrete ih Stevane, Ali ide janješce Uhvatite Jelenu
Vierna sluga Gavana Preko polja blejeći, Ponositu gospoju,
I besede božjaci: Raduje se Stevanu, Za grlo joj vežite
" Čuješ, brate, Steva.ne! Kao svojoj majčici. To studeno kamenje,
Udiel' štogod za Boga l" Uze Stevan janješce Za kamenje "ežite
A besede Stevane: Pa ga triput poljubi, Nečastive djavole,
Čujte, braćo, božjaci! Pa ga dade božjaku: :Sek Je voze po muci,
Nigdi ništa ne imam, EtQ braćo, božjaci! Kao ~ku po moru."
Razma jedno janješce: Nek je vama podela, {rz Vukove sbirkeJ
Opuka.. Vuk napisa ovu pjesmu po pjevanju njeke slepi ce Jece u Zemunu god. 1826., koja
bi nju uz gusle pjevala; a osim toga. je Vuk slušao u Imockom (11 Dalmaciji) istu pjesmu pjevati
od ljudi, koji ne bijahu uiti sliepci niti prosjaci.
Ja sam ju god. 1866. slušao pjevati od njekoga sliepca Kuzmana Brankovića iz Budimaca
(u Slavoniji) i po njegovu pjevanju melodiju ukajdio. Tekst Kuzmana B. manjkav je bio, zato po-
primih tekst iz Vukove sbirke. Medjutim je i Luka Ilić objelodanio u "Na.rodni sla.vonski običaji·
(Ila str. 81. do 85.) sličnu pjesmu.
_ _ o
~
I
~N1 -----~. -~-§- ~ -~ --==r=---~~
---- - - - - - - --- --- - - - - -
-fil-fil
va-na.
- - - - ---- - - - --- --- - -
I "
{ ~ij ~=~t~:·ir~~H~r~~~it~=t~
~~#=t.-~===1- -t-t--+--l-i--"--f:--H-j==t:::~-~-j-f::1=f:'I~
;.- -~ -fII-=P==~t:.::--= ... == -:==--"-+A==fII=+-.:;\==~..o:+-:,j==ij==-if~·
- -=-_"'-=_~_~-=--:C--:$:-=-=-:::t:~-~-=-,-1=j;I:::z.:::t:$:===:C::$:===~==::l==::q.=j::!:
I I I I T
Pošetala prečista gospoja, Da idemo na vodu Jordana,
Ona zemljom i svijetom šeta, Da krstimo Hrista sina moga. 1.1
A na. ruke nosi sina svoga, Ondolen se bjehu podignuli,
Sina svoga Isusa Hristosa; I dodjoše na vodu Jordana.
Ona srete Krstitelj Jovana, Stade Jovan krsti t' kuma. svoga,
Ovako mu govori gospoja: Od straha mu knjiga ispanula,
"Ajd oYamo, moj Jovane kume! No ga pita prečista gospoja:
259
"Što bi tebe, moj Jovane kume?- A gora se Htistu poklonila j

,,"Kako Aw je, moja mila kumo l A nije ~ nebo salomilo,
Pomami se Jordan voda ledna, No angjeli nebo razklopiše,
E ne hoće voda poropiti j Da gledaju, ka' Hrista krstimo,
A sva gora popada na tra VD j Eno gospod llI\ istočna vrata lC
A pogledaj vi~ sebe, kumo! S"eti Jovan knjige uzimaAe,
Ka' se &lomi nebo na četvoro." Te krstio Hrist& kuma svoga,
Govori mu prečista gospoja: J ovan Hri8ta, a Hrisros Jovana.
'ilA ne boj se moj Jovane kume! od tade su krsta nastanula j
E se nije voda pomamila, Sve za milost Boga. velikoga,
No se voda, kume, posilila, Da mi bude vazda na pomoci !*
E se hoće od Hrista pos\'etit' j (Iz Vukooe shirke.)
1484. Sveti Petar i majka mu.

LargAetto J= 60. Iz Krašićke okolice (u Hrvatskoj.) (Uz gusle.)
l ~-:
!
~~111~=~~~~~~1111iiEI~:.
- -=~
...----..-
"-1"-
i~II~~.·~lg:!
tT:;
r. I
.===
~Ij
! r. II
~~-'-'---"----;--'---"-.-rT!::-"---"--~fr-.-
::r:=;::=.-t;~_.-== ::::+==11=':
--I"---I"-...,-c----~.
-=--
- -,--t:tr-~-~I-,-t-:17-~·r----'---L-I-:Ir--~
--1'"-'"--.. - -
I 'di-.--
-·-r .--,..
j 'd'i ~~
-~-§-li-.-
- - - •.-~-
-~-==-:"'-:-";:-:::A~_"!~ ~-- -
- -
1'7\
3
**
-
" Vidi Su il nMo,,,vllk \ n{lJ"odni l'isme" hr. 2-1., !Hl str. 2~-29.
Ovu je melodiju upotriebio Josip Haydn u Prestu svoga. A-dur četverogudja (u Artarijevu
izdanju serija 2. br. 3.), samo što je promitmio 2/4 mjerilo u 8/ 8 , kako je ovdje vidjeti.
~:=-Jt-r:=p=
SJ-----f:--=l ~W tl I ~ _ _ :::j~
!!i--&-"'-jC~~ ~-.~.c::. -:::::r-:-- - -.~ ~~~~ .
:t:=p -- =P--- p- -p:~
g___~ itd. _ _ jr<,_ _
-=r---
~ 1---
Digi,izedbyGoogle ~..
260
Sveti Peter vu raj šeće, Dok je v cirkvi maša tekla., V raju bude prebivala. lIU
Za njim negva. ma.jka teče. Ta duša je v krčmi bila, Vzeme Peter povesance,
Tekom teče, grlom viče: Kad se vina. je napila, Veže lalmo na lakance,
"Daj počekaj sinek Peter, Kruto me je preklinjala. Pa ga pušta na sred pekla.
Da ja stobom vu raj šećem!" Doklem je na svetu bila, Prijela se negva majka,
Još govori sveti Peter: Tri je bogce nadelila Za. nju su se griešne duše,
,,11 Tu počekaj moja mati, Z jednim povesancem I majka se je otresala:
Idem Boga popitati, Prst debelo, prst dugačko; "Odlazite griešne duše,
Jel' si raja dostajala, Na troje ga razkolila Vi nimate sina Petra,
Da b' v raju prebivala." u Tri je bogca nadelila. Da vas vadi van iz pekla,
Još govori Jezuš Kristuš: Tri put se je pokajala: Već ja imam sina Petra,
",,,:Nije raja dostojala, "Lepo moje povesance, Ki me vadi van iz pekla. f.I
Da bi v raju prebivala; Kud se buš ti potepalo, Sveti Petar ju potegne
Doklem je na svetu bila, Po planinah, po dolinah Pukne lakno - padne majka
Šesdeset let stara bila, Po bogečkih torbetina.h?" Tri put gliblje neg je bila :
Tri put je vu crkvi bila; Još govori Jezuž Kristuš: Šesdest klaftra vu glib linu,
Kad se k maši opravljala, " " Vzemi Peter pove sanc e, A trideset vu širinu.
Cifre na se nametala; Veži lakno na lakance, J oš govori sveti Peter:
Kad je ona v cirkvu došla, Pa ga puštaj na sred pekla, "Tu ti leži mila mati,
Ni pazila na antare, Nek se prime tvoja majka, Nisi raja dostojala,
Već na svoje druge pare. Če je raja dostojala, Ne buš v raju prebivala."
(Iz moje sbirke tekstOM.)
I n II (; 1e II.
Iz Istre.
Sveti Petar va raj grede, Kada Petar pokraj mosta, Svaka dlaka dve dušice,
Za njim majka tekom teče, Došla j' majka na sred mosta, A vlasići po četiri.
Majka Petru govoraše: Most se j' smnčal kano dlaka Majka Petru govorila:
"Počekaj me, Petre, sinko, Pala j' majka na dno pakla l" .Aj vah, meni, Petre sinko,
Da ja stobom va raj greden l" "O Isuse, meštre dragi, Ča si ti sad učinio:
Petar majki govoraše: Kako bin ja učinio, Pakal očeš vas sprazniti,
"Nećeš, majko ga viditi, Da bin majkU vanka s pakla A raj oćeš utesniti,
Zač ga nisi zaslužila, Kako tako izbavio?" Meni oće tesno biti,
Ač nis' gladna nasitila, Isus njemu govoraše: Nego stresi povesancem,
Niti žejna napojila, " H Hodi, Petre, v ono polje, Da se ove duše stresu!'
Niti naga ti obukla, Onde nadješ jenu crikvu Petar strese povesancem,
Niš za dušu priskrbela, I pogledaj na oltarak, Sve se duše virišile*
V ime božje nis' delila Onde ćeš najt povesance, Okol Pe~ra uhitile,
Ko ne jel o povesance ; Ko ti majka podelila. " " A mat pade na dno pakla.
Još i njega si žalila, Kako Isus govoraše, "Sada, majko, tu prebivaj,
Da će ti se povaljevat, Tako Petar učiniše. Nije bolje prosit za te,
Po petljarskih torbetinah I" n " Veži lakno za lakance, Niti prosit ni moliti,
Zato majka niš ne baje, Pelja.j majku va.nka 8 pakla l" f.I Jer si bila nenavidna,
Neg za Petrom brže teče. Ona j' bila va šubice, Kako jesi dandanašnji."
("Hrvatske narodne pjesme iz Naše Sloge".
U Trstu 1879.)
,.. VirilIile, izrillile.
26.1
1485. Ista pjesma.

Andante J= 69. Iz Slavonije. (Us gusle.)
I
P-!~=>=t~-~1=-s=f=l-=;~~~~-=td
Sve-ti Petar u raj še-če, za njim lDaj-ka. te-kom te-če, pa be-sa-di stara majka. :
J~:~$~E~P:+~J l~~
I ~<III---~- ,_ _'t-__-e- • • • ~ _ _
·f .L-.$_t" 'lP: . _ . I --I'_/L_Il-
l~
~ ...
--li
- -;-- __ -
-=i.~=-:j:-. -
-.-;--->--t--- -
--
t;;;;;r --
-lIP_-III'_-ilP=~
-
--lli -
- - t -_- , -- - --
--,;---- -
- - -le
---r-
-t---,--=+-c=-=y
-""~
Eti:::=::h==--·--.,==--.. ~-§?, S
~~- DiS S==P=D=:r:.=E= -=tI== -- «
~=E:h
~=--
J. -.tj
- =-:::::::::::-..=-.:::::::::.:::::::::==-
I stan' po-oo-kaj, si-ne Pe-tre, da ja sto-bom u raj i-dem!
Ii=t-r-En-~- ~~=cg:;t'A"""~=j4l-----
~-:=I:-~=-..J-. li.::::z.-li::=l= - ____ ~::=I::=J:_ it
J
~I-_J----I'-Il-Il--.,~I-J--t"-~=E.-'!"~.
.
'I .-<III----1iI'
-
- ______ -III'-lIP-
r==r r==
-=::1 -:
§11'==========
= =l---I-;:r- - _
=<iI-_ _- I · ~ -----
.-
-,,-----
r=-i
----~1J ~ - -v--- -_._--
Sveti Petar u raj šeće,* Niti bosa preobula, "" Vrat se natrag, moja majk,o,
Za njim majka tekom teče, Nit si slepom udelila, Te nastavljaj sve vlakance,
Pa besedi stara majka: Ni za dušu namenila, Sve vlakance po vlakance,
"Stan po~ekaj, sine Petre Veće jedno povesamce I po njemu u raj podji.""
Da ja stobom u raj idem." Na troje si rru.cepila, Povrati se stara majka,
Al basedi sveti Petar: I triput si uzdanula : NastaVljala sve vlakance,
ft" Vrat' se natrag, moja majko, "Jao moje povesamce ! Sve vlakance po vlakance ;
Koliko si živovala, Kuda ćeš se povlačiti, Pošla majka po vlakaneu,
Nisi raja dostojala: Po brdinah po dolinah, Da bi raja dostojala,
Nisi gladnog naranila, Po slepačkim torbctinah l" Prekide se to vlakance,
Ni žednoga napojila. Jošt besedi sveti Petar: Pade majka usred pakla.
Nit si gole preodela, (Iz Vukove sbirke.)
1486. Najveći grijesi.
Moderato J= 100. Iz Slavonije. (Uz gusle.)
~r~~~~~~~~t~~~~J~~~~~1
. --- ---- 1':'\ --- .........----
l ~~-!=-®~.:::::t=::'~fl·-~~
-
d~!;.I" - -
,~
n ~::j n~::::t:-
·4f',,~iI~-Q-
- -'1-_<1 - . - li-.,
-
:j==t~
--+ ~~-.,
......- - < - --i-Sj"'-l.-H.!- -.,~_
- II- ----~._<I.-.- - - _
-----·i~=-·t'.::.::.I--:...L..,r~---~~-......::{:;>·
--<- ---1--
-#I-
-. --!
-fl
---6<:=_
---i
--------I1!:t- -
-..:;
... Vuk piše "podje", nu moj je guslar, s1iepa.c Andrija Martinić, koji mi je istu pjesmu god.
1866. u Alma8u u Slavoniji pjevao, rekao "lieće. " - Ni kod ove pjesme, kao ni kod svih ostalih,
koje je Vuk u Hrvatskoj, u Istri, u hrv. Primorju, u Slavoniji itd. čuo ili odatle dobio, nije naznačio
od kuda je pjesma. II rječniku njegovom zabilježeno je kod rieči "povjeaamee, povjesmo", da je od
juga i da znači: der Bund Flacils, Ce se time njekako izdao. 34
262
~~-~~
- §
pr
~~~
Ra-slo dr-vo da. fi - na,
~~~::::T-33==----:;;:-===:!==-~~~3==--==----==
~~-.~ o-:'I:I::=3 3 - -
~ - ----==3)=====
:II -
sre-br - no.
;-.2~~:- CL+l=======1==--==--==--
p':'-.-p'--<--- -----=1=-=t:: i i~-
=l -==- . -=- _.
t':'.
~- -=1-
======
----
L.!.~it-::J:--:E::=1.=l:t=-,--<:j:=::f9:j::j~-~=1-Jz.
~p~If-I ~=jt-Z:~±~!t--~~=ELJ~=;'~~-=-~:=t ~:
-.::t--<~ -E===l--=1 - - - -
~ I I I
W
r I W
::j
Raslo drvo sred raja Da idemo u goru, Da idemo u goru,

Plemenita dafina, Da pravimo korabe, Da pravimo korabe."
Plemenito rodila, Da vozimo dušice Al' ustade Nikola,
Zlatne grane spustila, S ovog sveta na onaj." Odšetaše u goru,
Lišće joj je srebrno; Al besedi Nikola: Napraviše korabe,
Pod njom sveta postelja, " "Okan' der se, Ilija, Prevezoše dušice
Svakog cveća nastrta, Mironosna vojvodo! S ovog sveta na onaj,
Ponajviše bosiljka Danas jeste nedjelja! A tri duše ne mogu:
I rumene ružice; U njoj s' ništa ne dela, Jedna duša griješna,
Na njoj svetac počiva, Već se krsti ivenča, Kuma na sud vodila;
Sveti otac Nikola. Ruse kose češljaju, Druga duša griješna,
K njem' dolazi Ilija, Bielo lice umiva."" S komšijom se mrazila ;
Pa besedi nija Opet veli Ilija Treća duša n9Jgrešn 'ja,
Mironosna vojvoda: Mironosna vojvoda: Djevojku je skudila.
JI Ta ustani, Nikola! n Ustaj gore, Nikola! (Jz Vukove sbirke.)
263
1487. Sveti Antun .od Padove.
Blažen sveti Antune Za otca duhovnoga, Samo Antun je ostal,

Blažen si od Padove! Za mladoga popi ća. " Nit na nebu,. nit na zemlji,
Kad se j' Antun narodio, Blažen sveti Antune, Već u zraku ua oblaku,
~am se ~ristuš veselio; Zrasel, vučil sve bolje, Gdje sam Jezu~ mašu služi,
Tri ga sluge služili, Osamnaest let star bio, Dva angjeli don~ ~ .. , uju,
Tri ga dekle dvorile. Sve škole izučio. Magdalena sveče ožiže,
Prva ga je kupala, I on išel na morje, Sveti Tomo zvonom zvoni,
Druga na krst nosila, Tam je našel mornarje, A Marija Roga moli,
Treta ga previjala. I počel prodiku vat. Za dušicll preminuvše.
Mati ga je zibala, Mornari se zbirali, Da nam zdravlje ivoselje,
ZibaJuć popevala : Barke prepelivali, Da nam zdušno zve1ičenje,
~Nunaj, nunaj Antune, I Antuna slušali. Da nam duša raj dobije
Blažen si od Padove! Blažen sveti Antune! Dar Jezuša i Marije,
Da bi te dočekala, Kad se j' Antun vgledao, Zda rečeno, budi faleu,
I sedam let staroga, Svim je blagoslov dao. Sveti Antun uvjek Amen.
Dala. bi te školati, Sve se j' onda razišlo, (Iz moje sUrke tekstova.)
..
284:
Sjedi Kata na kamenu, Ni za griehe spoznavati, U raj nebo postaviti,

Češlja. kosu po ramenu, Mene prose kralj i, bani, Da mu budem zaručnica,
li: njoj dolazi sveti Ivo, Kralji, bani icesari. Prava božja službenica.
Sveti Ivo Krstitelj u, Mene Isus zaručio, Primu Katu za ručicu.
·1 govori svetoj Kati: I k sebi me priučio, Pa je vode u tamnicu,
"Oš se Kato udavati, Na kamenu .... la.menovo, Sve tamnice suncem sjale,
I za grieha spoznavati ?" I na prste prsten davo, I pred Katu knjige stale,
t govori sveta Kata, Nit od srebra nit od zlata, Sveti Tomaš zvono zvoni,
Projdi ine se brate Ivo, Već od krvi Isusove. Sveta Kata Boga moli.
Ja se neću udavati, S njome će me napojiti, (Iz moje sUrke tekstor;a.)
In.~lc •.
Iz Istre.
Sveta R:atarina "Oj ti Katarina! Nit ću tvoga dara, V Marijino stanje.""
Je bila jedina, Vazmi mene kralja, Neg ću ja vazeti Na to se razjadi
Nju su prišii prosit I mojega <lara. u Marijina sina, Ta cesar židovski:
Tri kralji od svita. ,,"Nit ću tebe kralja, I šnjim ću poć stati "Oj vi verne sluge,
Dlgltized by Google
265
Poslu~jte mene, Na vetar vrzite lU Nit ću tvoga dara, Kula će ju trti,

Što ću vam ja reći: Kad su oni prišli Već ću ja vazeti Britve će ju rizat!"
Latite vi Katu, Pred škuru tamnicu, Marijina sina, Kada je to bilo,
Ter ju spropejajte Tamnica je svitla I š njim ću poć stati Onda je prileti!
Va škuru tamnicu, Kako svitlo sunce; V Marijino stanje. lJ" Jedan angjel 8 neba,
Neka nutri stoji Katarina lipjil. Na to se razjadi I uhiti Katu
Sedam godin danfi!" Neg je prije bila. Ta cesar židovski: Za desnu ručicu,
Kad se je svršilo Trikrat, Bože, lipja nOj vi verne sluge, I on njoj postavi
Sedam godin uana: Neg je nigdar bila. Poslušajte mene, Jedan zlatni prsten
"Oj vi verne sluge, Na vrh glavi ima Što ču vam ja reči: Na nje desni prst.ić,
Poslušajte mene Od žija rožicu, Pojte vi delati I on joj govori:
Što ću vam ja reći: Na prsih joj mladoj Oue tamne kola, .Oj ti, Katarina!
POjte vi šećući Svitlo sunce sija. Pojte vi oštriti Do sada si bila
Do škure tamni ce, II Oj ti, Katarina! One oštre britve; Židovska sužnjica,
Od Kati koščice Vaz mi mene kralja Latite vi Katn, Od sada ćeš biti
Na kupac zberite, I mojega dara." Ter ju spropejajte, Božja zaručnica.
Od Kati prašiće ""Nit ću tebe kralja Na 'ne tamm. kola:
(Hrv. na.rodt&e pjesme iz "Naše Sloge"'. U Trstu 1879.)
1489. Kralj Matijaš prad paklom.

i;:
I {
J_~ ~~~i=~, ~ ~f;-;~~:k~.. =--I-jd'
- -=~-4II'-EE::j: -V=±..-f-:::=+-= 1==-D==~=+'=l=t-''''''''''''''''- =-~==
Sto - ji mi po - le šU - ro - ko
~ ~ @c_~~-~
_-;=r._
po po - li ste - za vgla-je-na; sto - ji mi
~1==1=-~ d:;:~~~ ~ 199"U-=~

---lIJ - - ~-.--.--j---I+-r.-I---
-lIJ",-'=--lIJ-4II' --lIJ-I-- - ~_3~3~~
--li--L.-4
{ b.i~ ::Jd=-J=>=--jcj~-=r~c= J=o:J=' l' · ~?=j -c

P-=-,t-4II'
--- -- -0---411'-1
1=- ~...::==--=~J r±.:::::t=---J==\i-~_::r::t~-I=-==--==j
-:: =-==::j==Ii-..r-L~---;
-19---411' r . . 'u
~ ;;;::::)~4"'::f=[r'-~ 411'::E:1.3-=1: FFt=';==H ~U

~==I:" l; 1=-'_-= r-==I===r-=L. ...-.::;;;;;;::-_=-=-=-= --61-31==-=------==-==-_
- -- :----.-
I po - le šU - ro - ko po po - li ste - za v gla-je - na.

#~=-l--1 ~=~-::::l==t==-l-=j=," $='f --I!-
-~ ~--~=r:-6!-iIII-~-iii -\=- -
=1- -.:-
--;:==+1==-------
-"-1-
ž==:~::===.==.==.=~_===-='-=:=·r::::ii~-=. ,--- -=~- ----.--.-
{ ~, ;F =E~~ ~ ~ ~b,-- ~ J~J=I:=i·--+lI===---=-=---:::---=------=--=---=---
--+= :::t..::=t===.I=-t=-~.::...::_:-::-4=-::t::t=j==_==!=_:j==::t=t~
'u"'; ~T'U TT""
Stoji mi pole šUroko, Pa kaj je tebi, kral Matj8.Š, Moja lUba mrtva leži,
Po poli steza. vglajena. Kaj se ti tak hUdo držiš? No duša joj v pekli gori.
Po stezi pride kral Matjaš Bog vam plati na pitanje! Oj nikaj, nikaj kral Matjaš;
No se močno hUdo drži. Kaj se jas nebi hUdo držA! Le idi ti na senjem h~p,
Nega pa sreje putnik star,. Ki že meni za dugo let Si kUpi žute goslice,
P6tnik star - sam večni Bog. Moja IUba mrtva leži, No pred peklom zaigraj.
266
Da boš igra minote tri, Da je že igra. minote tri, Tak bitro IUba preguči :
De tebe pita šatan vrag: Ga je pitA šatan vrag: Nesrečen bOdi pekel ti,
Čuješ ti igerc kralj Matja.š, ČUješ ti igerc kralj Matjaš? Ka boš zdaj moga. prazen bit!
Kaj pa bOm ti za plačo da. ?" Kaj pa bOm ti za plačo da? Kak hitro IUba preguči.
Ti pa mu odgovor daj, Čuješ ti šatan peklenski kral! Tak bitro nazaj v pekel zleti:
Ka boš si plačo sam jemA. Jaz born si plaču sam jema. N esrečen bOdi jezik ti!
Kral Matjaš gre na senjem !ep On prime lubo za belo roko, Ka nesi mogA tiho bit.
No si kUpi žute g6slice. No jo pela z pekla. ža.rečega. Zdaj pa na veke gori! bOš,
Te on ide pred pekel, Kak hitro je perpela vfrn, Zdaj pa na veke trpia bOš,
N o pred peklom zaigra. (Iz Vrazove sbirke.)
Opa.zka.. Ova je pjesma vrlo stara legenda, te je na kralja Matijaša samo prenesena, kako
se to vidi iz sljedećih dvijuh inačica. Tekst nalle pjesme sam tvrdi, da je istu njekoć pjevao guslar.
1490. Sv. David.

Iz Moravske.
g=t=:--= Et--.=-
~ ---
- I
cC..--t=::j
• _=L=~ . - - -
Aj vim ja. luč - ku
~-
- ~-=tJ.::::::::::. .
==Il-------
ze - le - nu; aj vim ja luč - ku ze - le - nu,
~-~~r-P~~7-E~~~~~~
~ I .1==- - =E±:::E--==:-o3====
na ni lin - dič - ku sa - ze - nu.
Aj vim ja lučku zelenu Vezma busličky hned se bral. Kdoby z nich peknej zabudal,
Na nf lind ičku sazenu. Když tam pred peklo prišel, David lepši zabudal,
Pod nu sedel David kral, Svoju matičku uslyšel. Svoju matičku vybudal.
Svate pesničky sobe bral. Rned na husličkacb zabudal, Aj Davide, Davide,
° radostna novina,
Prišla k nemu Maria.
Svoju matičku ven volal,
Dušičky se ji cbytaly,
Budeš li ty služit u mne?
Ne budeš tt~žce delavat,
° Davide, Davide,
Tvoja matička v pekle je,
Z pekla ven vyjit nedaly.
Hned se s dliblem zaklad~U,
Enom v mčsičku sedavat,
Svate pisničky zp(vavat.
Svaty David nemeškal, (SušU nMoravske narodnE pisne". V Brne 1860.)
I II II ~ I e II.
Iz Saske.
"Što sy tak zrudny, Dawice 'Zmi sebi jeno huslički, Št6ž necha wjerić kbyrlu šam,
Zo sebi ne 'raješ?" A 'raj ty r6nčka tsL tl Ton 'ladaj na mjesačk.
" "Ocb, kak da necbam zrudny Prjene to rončko 'raješe Tam budža widžeć Dawita.
bye, Tom bohu samemu, Bozowej ru.kajcy,
Dyž nimam nikoho. Druhe to rončko 'rajaše Haj bozowej tej rukajcy,
Nen a mać staj mi wumrelaj, Tom' ducbej swjatemu. W olšowym kabaći,
Wo baj se b eli palita j. "" "Och zastati, sastan Dawice, Ha rokotow(>j štrympicy,
nOch Dawice, ocb Dawice, Ty hižom dobyl sy l" Brjezowej kholowi.
'Zmi sebi jeno bus lički ! (Smoler 'I'IPJesnički hOfflych a delnych i:Jusiskich
Serbow"', 1. pag. 273-274.)
VIll.
J 11 I A Č K:I P OP I I V K lm
(EPOPEES.)
IMI
A. PRIĆAlICE (BAllADES, ROMANCES).

Balade pjevaju se najviše uz gusle ili uz gege; u onih naših krajevih, gdje nisu
gusle više u porabi, pjevaju se balade bez pratnje kojega glasbala, a isto tako i ženske
balade, ma i bilo u onom kraju gusala. Koje sam popievke čuo uz gusle pjevati,
svagdje sam naznačio. Melodije ovih pjesama većinom su vrlo stare, te bi ih rado bio
kronoložki razredio, nu buduć se najstarije pjesme ne pjevaju po najstarijih melodijah to
sam svagdje naznačio, da li je napjev vrlo star, iz sre'dnje ili iz novije dobe.
Što sam pisao o guslarih i o životu im u razpravi I:!vojoj "Opis i poviest narodnih
glasbala JugoslovjenaU (vidi 38. knjigu "Rada jugosl. akademije), preštampao sam ovdje
većom stranom. Tko hoće znati pobliži opis samih gudaljaka: gusala, gega, egeda i t'ijalđ
upućujem na 3S. knjigu " Rada ", za ina strunila pako: tanburu, cinbal,o cindru i artu na
39. knjigu, a za razne vrsti svirala na 41. 45. i 50. knjigu "Rada".
Najviše guslara ima po Srbiji, Sriemu i Bosni, osobito po bregovitih kraje vih, zatim
u Bugarskoj, Hercegovini, Crnoj Gori, Slavoniji i gornjoj Hrvatskoj (gornjoj Krajini). Po
srednjoj Krajini, po mjestih, koja su do dalmatinske obale i po Istri, ne nalaze se toliko
guslara koliko u prije spomenutih priedjelih ; u gradjanskoj Hrvatskoj još manje, po hrv.
Zagorju i u Slovenaca već ih valjda ni ne ima; tuj rabi moderni violin.
Po Srbiji, Sriemu, Bosni i Hercegovini nalaziš gusle malne u svakoj kući; mlado i
staro, mužko i žensko, dapače i djeca guslaju ; svećenik i vojnik; poljodjelac i načelnik,
hajduk i prosjak. Narod toli predmnieva umienje guslanja, da pruža gostu (bio on i tudjin)
odmah, ćim se je s njim nešto porazgovorio i dao mu okrepe, gusle u ruke, veleći mu,
neka zapjeva uz nje. Gusle BU vjerna uzdanica, kojoj se najprije kazuje svaka radost i
svaka tuga. Bez njezinih zvukova ne može biti ni jedne svečane zgode, ni jedne zabave;
bez tješiteljice Ije ne podnie narod slovjenski svojih jada, ne sačuva svoje narodnosti, ne
uzdrža u pameti svoje pojezije ni svoje poviesti. Liepo veli Preradović: "sva je naša po-
vjestnica velik samo zbor pjesama". Dubrovački pjesnik Andrija Paulić (174~) u svojoj
pjesmi "hvalopjev na muziku" zapoja dapače: "kako bi se ovi naši miri od grada saču
vali, da soldati svi na straži niesu guslim popievali. " Jednom Iiečju: gusle prate Slovje-
nina od kolievke do groba.
Kada se je u večer sakupila družina u družinskoj sobi'" te se porazgovorila o poslu
budućega dana, uzme tkogod od mužkaraca gusle i zapjeva uz nje o kojem narodnom ju-
naku, a svi ga pozorno slušaju. Kad je pjesma dopjevana, pa đok se druga počne, primje--
ćuje koli guslar toli i slušaoci razna opažanja o sudbini pjevana junaka. Timi pjesmami i
razgovori narod ne samo održa u pameti poviest s"ojih junaka, nego se i dovi divne spret-
nosti izpjevati ustihovih kojugodj zgodu. Što kod Germana i Homana tek pravim pjes-
nikom uspieva, to čini kod nas kojigod seljak, koji vrlo često ni ne vidje škole. Svako djelo,
koje je vriedno uspomene, slavi se odmah u jednoj ili više pjesama, pa tako biva, da se
pjevaju, šire i poslie tradicijonalno uzdržavaju pjesme () !;yakom ustanku narodnom, o
svakom okršaju, koji bi se zbio medju južnimi Slovjeni i njihovim din-dušmaninom Turčinom.
'" Bugari zovu tu sobu "prus, proust".

269
Osim priznatoga. pjesničkoga dara slovjenskoga pomaže jim u tom i jednako mje-
rilo junačkih pjesama, neke rhetorske forme, kojimi se obično ove pjesme započinju i
njihov stereotipni napjev. Oboje je literarnom tradicijonainom ostavštinom negdanjih im
učitelja i pjesničkih škola, te svjedokom negdašnjega višega umjetničkoga života. Doduše
ne pjevaju svi južni Slo vj eni svojih junačkih pjesama po istoj melodiji, ali svaka krajina,
svaki predio, malo ne svako mjesto ima svoje napjeve historijom primljene, od kojih se
narod tek mučno razstavlja, te po kojih se pjevaju i Dovi tekstovi. Taj Dam faktum doka-
zuje, da se je ovaj kraj ravnao po ovoj, onaj po onoj staroj pjesničkoj školi, i da nam
je narodna. pOJezija - bar po odradbi - plod književno obrazovanih ljudi.
Kada se tko od naših guslara bolje uvježba, i znade li pjesmu, koja se tiče novije
dobe, spjevanu možda i po napjevu njegovu, tada ju pjeva pred narodom u koji nedjeini
ili ini blagdan ili kod druge svečane prilike. Poziv k tomu biva vrlo jednostavnim nači
nom: guslar sjedne pod drvo ili na ino koje prostranije mjesto, te malo zagudi. Malo po
malo sakuplja se sve 'iiše naroda oko guslara, i kao da ide na molitvu, sprema se vrlo
pobožno slušati pjevača, a poslie - o njem suditi. Kao što je smjelije, nu i mnogu ko-
ristnije, pokazivati svoju vještinu pred vještaci nego li laici, isto tako nije lako pokročiti
pred sud naroda našega, poznavaoca umieća, izmedju kojega. se je malne svaki već ogle-
dao u pjesmah i u glasbi. '
Zadovolji li takov rapsod nadam svojih šlušalaca, ili ih čak preteže, onda nema ve-
selju i klicanju ni kraja ni konca. Zaludu muka svakomu peru, da opiše djelovanje lie pe
koje pjesme na naš narod. Radostnom zanešenošću prati on tok pripovie!lti i motri usta
pjevača tolikom požudnošću, kao da hoće svaku njegovu rieč sačuvati na vie ke u najtaj-
njem zaklonu srdca. svoga, ako junak pobiedi ; ali snadje li junaka nesreća, tada ponikne
glavom i suznim okom ili drhtavima ustima zaklikne pjevaču: "stani, nesretniče!" Na
okrutnost neprijateljA. odgovara stisnutom piesti, dapače često i mašiv se oružja za poja-
som, kao da hooo u pomoć teći nesretniku, koga već davno zemlja krije. Da u takvih
zgodah ublaži slušateljem uzbunjena srdca, upliće guslar u pjesmu rieči opomene ili nade
da će neprijatelje njihove napokon ipak stići osveta nebeska, dA stići morati,
Kad odjeknu posljednji zvuci pjesme, grne sve k vrstnomu pjevaču, da mu čestita i
da. ga uprosi, nebi li mu pjevao još koju pjesmu, ili nebi li u zgodu opjevao i ovoga ili
onoga junaka.
Budue da ovakovi guslari - možemo ih pravom nazvati rapsodi - ne pjevaju ni
Ile gusla.ju radi plaće, nego 11 rodoljubnoga nagona i valjda i za to, da ih slušaoci zamie-
raju, s toga se svatko čuva, da ih ne uvriedi prosjačkim darom; ali im zato žene i dje-
vojke daju na spomen kojekakvih stvari, ručnih djela, svilenih vrpca ili ktta. cvieća, dapače
i skupocjena nakita, dočim im mužkarci pružaju vina ili rakije, a osobito slavljenu pjevaču
daruju i birana oružja, dakle ono što je najmilije Hrvatom i Srbom.
Kazalo mi se je, da je vrstnim guslarom bio i stari srbski knez Miloš* i pjesnik
"gorskoga vienca." vladika crnogorski Petrović Njeguš; isto se veli i o hajduku Veljku.
Vuk Karadžić spominje u predgovoru sljepačkim pjesmam (rCpnCEe BapoAlIe njecMe meRcEe" )
nekoga Filipa Višnjića, koji je dobro guslao i pjeva.o, pa se ljutio, što gusla.ri slavonski
toli malo znadu. Kad se uzme na um, da se upravo u Slavoniji, Bačkoj i Banatu nalazi
.. To se potvrdjuje i II Talvj-jevoj povi esti slovjenskih jezika. Na strani 320 veli: Pruski
ilutnik Pirch, koji je putovao po Srbiji pred kojih 20 godine. (de.kle oko g. 1830), pripovieđa, de.
je njegov domaćin, knez, uzeo gusle iz ruku mle.dića, koga je bio pozno, de. pjeva pred gostom
pak neu.dvolJan III njim guslao i pjevao sam velikom vjel1tinom.
35
270
vrlo vještih guslA.ra, to je morao biti ovaj Višnjić osobit vještak, U ostalom je istina. da
je od vajkada najboljih guslara bilo upravo u Srbiji. Neka magjarska balada spominje
staroga Milana iz Kr&o01ljevca kraljem gusala i tanbure :
Keagujevacz fejedelmi varo8 Milu, a. ki hangkozl.itt 8z!iletven,
N8.gy f8.hazal &ziva 8zerbianak Hangvilagot alkotott maganak,
!tt Iakott az osz Milan, kiralya MeUyben 15, mint azent Ilia. ha.jdan
Guszliczanak es a tanooranak. Ti.l.sfelhoiil ege szep hirćben." itd.
Drugu viest O nekom arbskom na glasu guslaru ima stihovana kronika od god. 1554
magjarskoga lutnjara (Lautist) Tinodi-a Sebastijana, gdje se spominje najvještijim guslarom
Ugarske' neki Ka.rmau Demeter (Dimitrija Krma ili možda Kara-Dimitrija), koji je svojimi
slovjenskimi napjevi tako uznio lipičkoga bega, da ga je ovaj obasuo darovi. To
mjesto glasi:
"Sok hegedos va.gyon itt M8.gyarorszagba.n Az o hegcdojćt fclha.jtvQ.n ranga tja,
Karman DemetemeI jobb nincs 8. racz m6dban Az Uluman neki c8Ufs!gb8.n fog8.dja.,
Sokat eselcs8.p Blignek 8. Lippa. varaban Minden 8.jandćkkal ot megg8.zdagitj8..
An allitja., ertte eenek na.gy gazda.gs!gba.. A fogadas hoza otet nagy koldus!gr8.."
Poljački spisatelj Mjakovski osobito slavi srbske guslare ("srbskie skrzypki") u pjesmi
tiskanoj god. 1622.
Przy nim Serb in !dosny dlugi smyczek wlecze Grajl\C im sts.rodubakie dumyia.k przed Iaty
Leb skrzywiwszy po polciu a. rywull,l siecze, Turk6w bili Polacy y ml,line Horwa.ty.
Pretiskano u Krašewskovom"pomniki do historij obiczaJow w Polsce z XVI i XVII.
vieka (1843).
U poljskom djelu l'lSwiatowa roskosz" izašlom god. 1624 pripovjeda nepoznati pisac
da su srbski pjevači putovali po Poljskoj, te na gradovih poljskih plemića, osobito kod
malo ruskih kozaka., pjevali o junačtvih hrvatskih i poljačkih boraca. (PO dr. V. Jagiću.)
Gusle umievaše i naš stari pjesnik Andrija Kačić (rodj. 1690), te ih imadjaše na
svojih putevih uviek uza se. O starcu Milovanu, kako sam sebe zove, veli: "skitaše se
II guslam od Skadra do Zadra, od Mostara do Kotara." - Vrstnim guslarom slave i otca
Petra Kadčiča Peke, koji je stanovao u Makarskoj u Dalmaciji (vidi "Arkiv". svez V.,
str. 338). Slavan guslar bijaše u svoje doba u Slavoniji :Franjo Štefanac, od koga je dobio
više pjesama koncem tridesete godine ovoga vieka Luka mć, pisac "Narodnih slavonskih
običaja." U gusle se razumio i Vuk Karadžić, a znao ih je dobro guditi i naš zaslužni pi-
sac i pedagog Mijat Stojanović.
Vri edno je zabilježiti, da je u našoj domovini bilo negda glasbenih ili pjesničkih
škola, gdje se obučavahu mladi ljudi a i stariji, osobito takvi, koji ne bijahu za.
poljski rad.
Ponajglasovitija ova škola bijaše u Arbaniji, a i danas se još zove ondje velik predio
"gegavačkom zemljom." Svaki od potomaka gla.sovitoga guslara Keči-a, koji je postigao bio
čak i bansku čast, ima sada ime Gega (Lazar Gega, Pier G., Ivan G., Trivun G. itd.)
To čuh od nekoga arbanskoga kalugjera; u ostalom vidi "Jadranske vile~ I. 1869 "crte
o Arbaniji ". Moguće je da i sela Gudovac, Gudci, Gudara, Gudinci, od takve škole ime
svoje nosi. Za gospodovanja Turaka biŠe ove škole ukinute, gdje Turke baš mnogo ne
hvaljahu i nu jedna se ipak uzprkos zabrani turskoj i uzprkos njemačkoj organizaciji Kra-
jine vojničke uzdrža do god. 1780 u Irigu u Sriemu. Tu školu, gdje obuč&vahu neki vrstu i
učitelji, uzdržavaše obćina, a bijaše vrlo polažena. Budući da medju mnogimi učenici bi-
jaše i sliepaca, prišili su irižkoj pjesničkoj školi krpicu "sljepačka akademija."
Takvih škola obstojaše možda i u Ceskoj. Družtva literata, koja su se najljepše raz-
cvala početkom 15. vieka, čini se barem I da bijahu nešto slična. ..Literarci" osnovaše
271
upravo glasben savez, koga članovom valjMe kod crkvenih svetkovina kazivati i pjevati
na ugled narodu napjeve svetih popjevaka. Taj savez imaše svoje posebne slobode i prava
te bijaše u glasbi za crkveni pie v po prilici ono, što kod Niemaca savez n maistersl!.ngera "
a kod južnih Slovjena "pjesničke škole. II
Da nisu. južnoslovjenski pisci 14. i 15. vieka zabilježili imena poboljih guslara, može
se valjda tim protumačiti, što se naši stari pisci malne sasvim bavljahu vjerskimi stvarmi,
te im gusle i pjevači slobode dapače i neprilični bijahu, - ili možda i tim, što se gusle
toliko uporabljavahu te se po narodu nalazaše toliko vratnih guslara, da nije bilo zn čudo,
ako· je jedan iIi više njih dostigao vještačtvo. Poslovica veli: "samo prosiak može si blago
prebrojiti", a to je, pa ništa drugo razlogom, što ni sadanji pisci ne mogu kazati sve
vještake naroda našega, nije pako razlogom to, da bi negdanji pisci pa i sadanji bili da-
leko od naroda. Lako je spomenuti ime ondje, gdje ima samo malo vještaka, ali to bi
bio mučan posao kod našega naroda, gdje ih ima toliko, i gdje se nikomu neće izticati.
Uzhtiješ li n. pr. imenom spomenuti one žene, koje pletu čipke poput bruxelles-skih ili
tku remek-sagove, to bi morao u svakom selu slavonskom sastaviti ovelik popis, - a
tako je i kod gnslara. Naš narodni pisac Mijat Novak pozna.vao je samo u selu Dubici
ove izvrstne guslara: Deverdeg Nikola, Isaič Jovo, KuIudnjić Jakov, Nestarović Jovo
Plavšić Kojo, Šuša Stevan i Zaklanac Miško j zatim čević Gju.ka iz Utišaca i Ša.ka Mato
iz Koštarica.
Po kazivanju Time PreIića sriemskoga guslara potekoše iz irižke škole gusjari Tomo
od KaČ8. i Nedeljko iz Lota, oba već umrla.
IZVfstn imeni poznati guslari jesu: Kuzman Branković iz Budimaca (u Slavoniji), Tomo
Pilić iz Tejna (u Slav.), Andrija Martinić Jakša. iz Kumana (u Sriemu), Mujo Barić iz Čaj icA (u
Bosni) Timo Prelić iz Slan kamena (u Sriemu), Jovan Vučkorić iz Ostvove (u Sriemu), Tošo Ogri-
zović (srbski nar. učitelj u Sriemu), Kuzman Ostojić iz Prve (u Sriemu), Vasilj Eror iz
Petrinje (u Hrvatskoj), Stevo Grković iz Krstinje (u slunjskoj pukovini), Šimun Grubač iz·
Biečića (u Dalmaciji, kotllr Drniški), Stajko Popov iz Tatari (u Bugarskoj, Svištovsko okružje).
Druga vrst guslara jesu prosjaci, koji se bave gl.lslanjem poput zanata; njih ima i
po Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, ali nigdje toliko, koliko po Sriemu. Prosjaci ovi, prem sliepci
nazvani, nisu ipak svi sliepi, nego ih ima i posve zdravih očiju. Tako upitah jednom
sliepca Kuzmana Brankovića, ponajboljega guslara slavonskoga, mlada i jaka čovjeka, čemu
li se sliepim pričinja te kose tako nizko na oči spušta? Na što mi on odgovori, da mu
to valja stoga činiti, što mu se narod inače nebi smilovao, te bi mu manje dao nego li
pravomu sliepcu. "Ako je to tako", pitah ga dalje, "zašto se ne lać8.Š inoga posla, ta. ti
si zdrav i jak, a imaš sam i kuću i polja?" "Toga ne smiem činiti" odgovori on, "jer su
do mene svi moji predji bili guslari, i jer je u mojoj porodici zavjet, dok nam teče jed-
Jloga mužkoga potomka Brankovieeva , da mora svaki od njih ili bar najstariji sin biti
guslarom. " A dalje umujući reče: "Ne imam utaman na gusIah znak častnoga krsta! Za
taj krst pogiboše svi dosadanji Brankovići, a s toga hoću i ja., a mora i moj sin vjeran
mu ostati. u
U Slavoniji se guslari zovu sliepci, buduć ponajčešće sliepi prosjacI.
Koliko ja stvar shvaćam, mislim, da je u tom nazivu nešto i povjesti, jer udara u
oči, da guslare drže za sliepce, koji su u Srbiji, Hercegovini i drugdje vrlo riedko sliepi,
te što jih uviek zajedno s guslami prikazuju, dočim to ne dopada nigda ni tanburu!la. ni
smac!, a ipak bi mogao sliepac jednako valjano udarati u tan buru ili svirati u frulu
ili gajde, kao što guslati u gusle. Ja slutim po tom! da su poput trouba-
*
272
doura, jongleura, menstrela i meistersanger-a guslari bili vodjami naroda, te da su jih

dvorovi slovjenski ne samo pazili, neg.o i mrzili i bojali jih se. Kad bi dakle guslari narod
bili podboli i uzpalili za koje djelo vladaocem nedrago, tada bi jih ovi pohvatali i ponaj-
češće osliepili. Uzm.ogoše li pako prijatelji pjevača rie šiti uze, ili .odpusti li vladar sam
.osliepJjenika kući, da bude strašil.om: tada bi nar.od d.o njega išao kao k mučeniku slo-
bode i davao mu mil.ostinje. T.o je narod poslie tako sačuva.o, da mu se je činilo za dušu
P.omagati i slušati svak.oga guslara, bi.o .on gonjen od mogućnik§. ili ne bio, pa se i dan
danas, čim ga .opazi, kupi oko njega u broju kud i kamo većem i daje mu danak mnogo
radje nego li tanburašu ili gajdašu.
Svaki guslar l osobito prosjak, ima dva tri svoja napjeva, koje je ili primio tradici-
onalno od svojih predja ili sam izmislio, te po kojih pjeva sve svoje pjesme jednaka mje-
rila. Sriemski se prosjak vrlo brine, da tko ne nauči od njega napjeva njegovih i načina
pratnje (Begleitnngsformel) bojeći se, da neđe narod slušati i darivati njega, već drugoga.
koji bi upravo isto znao. Tak.o mi je god. 1865. u AlmRŠu pjevao pr.osjak više pjesama,
koje sam ja napisavši ih ujedno s načinom pratnje, pred njim na vi.olin izveo, pitajuć ga,
jeda li sam dobro P.og.odio. On doduše P.otvrdi, ali si .odmah spravi gusle u platnenu
t.orbu i nakani otići. Ta mi se žurba pričini tim čudnijom, št.o sam se s guslarom bi.o već
prije P.og.odio, da će mi pjevati i guslati uz plaću nekolik.o sati. Zapitah ga dakle, nije li
mu m.ožda plaća premalena, ili je li možda samo te tri pjesme znade, koje mi je do sada
pjevao. "Ni jedn.o ni drug.o", .odg.oV.ori mi guslar, "znam ja više pjesama, a k t.omu si mi
ti, gosP.odine, dao toliko n.ovaca, koliko si ne bih zaslužio na. sajmu ci.o dan i ali - gospo-
dine m.oj - nastavi on, "od čega ću ja kasnije živiti, pokle si ti naučio od mene naj-
ljepše mi pjesme?" Meni bi .od te njeg.ove brige do smieha, pa zato mu reče djak g. K.ozić,
k.oji mi P.omagaše tekst pisati: "Ej brajk.o, budi posve dobre volje, jer .ovaj g.ospodin ne
kani guslati na sajmu, pa ti tak.o šk.oditi." II Tako mi b.oga" - odvrati guslar - "žuhko
je drvo gudalo !~, uzdahne i P.ogleda na neb.o. Sp.orazumjevši se mi tako s nova, stane
prosjak pjevati i guslati mi j.oŠ nekolik.o pobolj ih si popievaka.
Svaki sliepac, bio sliep ili ne, ima vodja, koji ide s njim pr.osjačeć i pjevajuć pje!lme
od sela d.o sela, od sajma do sajma. I guslaru i vodju visi niz ledja jedna torba ili više
njih. Veću torbu za gusle i drugu maljušnu za novce nosi guslar, a vodj nosi druge torbe,
kamo se meče jestiv.o: brašno, kruh, sočivo, slanina, mes.o i drugo, što dobiva kao milo-
stinju. Svaki sriemski sliepac imade obično malenu dvokolicu sa platnenim krov.om, a V.ozi
ju većinom mršavo kljuse. Njihov voz, kDji ne daje sam.o zakl.ona za troje čeljadi, nego je
i spremnicom brane, .ostaje običn.o van sela ili u jarku, ili za brežuljkom ili za plotom,
u kratko za mjestom. k.oje je zaklonjeno Dd vjetra, jer premda sliepci naši prega.raju i
kišu i studen i toplinu, gledaju se ipak obraniti vjetra. - Dok guslar i vodj mu sel.om
.obilazi i zanatom se svojim bavi, ostaje kod k.ola diete, (a to je treći u družini), čuva. ih
i pazi kljuse priskrbljujući mu paše i v.ode. Kad bi guslar mnog.o ubrao, te mu torbe
već pune bile, ide do k.ola svojih, gdje sve iz t.orba vadi, razredjuje i sprema.
K.od sajm.ova ili crkvenih zbor.ova (pro§tenja) skuplja se čest.o 20-30 .ovakih slie-
paca. Glavni im je sastanak svake g.odine k.od sam.ostana Ravanice u Sriemu. Osim pozna-
:ih sljepačkih pjesama: "Darujte rode mil.ostivi", ,,0 rišćani mila braćo", "Podarujte, obda-
ruj te" , koje se zovu i klanjalicami, jer se guslari pjevajući ih klanjaju, tDbož P.ozdravlja-
jući one, koji mimo prolaze, pjevaju pjesama i junačkih, P.ob.ožnih, mitologijskih ili
m.oralnih.
Nar.od je sliepcem sv.ojim vrlo P.odaran, tak.o da mal.o tko mimo prodje, a da mu
ne bi barem novčić bacio u klobuk na zemlju. Začuvši prosjak zveket n.o\ca, kad padne,
278
prekida tekst pjesme i darivaocem izriče koju blagoslovnu rieč ili ju dapače izpjeva. po
melodiji svoje popievke, a. za. tiem nastavlja prvašnju pjesmu. Pjeva li sliepac pjesmu ju-
načku, i skupi li se oko njega više slušatelja, te daju Ii mu poslie dopjevane pjesme vi§e
novčića, tada izriče onim posebnu pjesmu-zahvalnicu: "Fala brate riŠĆ3nine"! "Fala mi ti
desna ruko", "Fala rode milostivi".
Kad se sumrak spusti, a ponestaje sve više i viAe ljudi na sajmu, ide guslar u koju
krčmu, da se okriepi ili da i ondje što zasluži. Valja naime spomenuti, da guslari osim
gore rečenih pjesama znadu i raznih "vragoljastih pjesama" I koje pjevaju u veselu družtvu;
kod toga. imadu ipak toliko poštenja i stida, da - prije nego li počnu - zaviknu: "Djeco
i žene, bježte na stran!" - Upitaš li sliepca., od koga. se je naučio ovoj ili onoj pjesmi,
dobiješ (spjevao ju on ili tko drugi) vuhveni odgovor: n vjerujte, nisam ga vidio." Pitaš
li ga ovako pri vragoljastoj pjesmi, odgovara ti: "grieh ti kažem, ali griešnika neću. II
Rečeš li, da je on ili koji drugi sliepac ružan, odgovara: Ilne plače sliep, što nije liep,
nego što nevidi bieli svi et. " Upitaš li ga, pjeva li kadkada i na samu, odgovara ti: "kako
ne bih, ta svaki se rišĆl.l.nin ima bogu moliti."
Takvih mudrih izreka ili poslovica znadu sliepci sijaset. U tom je živom slovniku
toliko još sakrivena i neizpitana blaga, da bi ga vriedno bilo do dna proučiti.
Uzrokom, zašto ima upravo u Sriemu toliko sliepa.ca, jest koje spomenuta irižka
pjesnička škola "sljepačka akademija", koje to, da je velik dio sriemskoga žiteljstva prije
izuma ciepljenja boginja gubio vid i tim prinudjen bio zaslužiti si kruh guslanjem. Ka.<lnje
je doduše jenjala ta bolest, ali ipak ostad~e kod staroga posla potomci onih, kojih djedovi
su ga se bili latili, jer Slovjenin rado ostaje pri onom, čim mu se otac bavio. Velik broj
sliepaca. a razmjerno malen prostor Sriema potiskuje ih na put u susjednu vojnu Krajinu,
u Bačku i Banat, u Srbiju i Ugarsku, dapače i u Hrvatsku. Budući da se sliepci kreću
uviek istim putem, uredjuju si u tudjini stojna. konačišta , nekakva vrst prosjačkih svra-
tišta. Takovo mi pozuato Bvatište sriemskih sIiepaca jest u selu Lašćinah kod Zagreba
pri seljaku Očiću. Ov!!. se svratišta baš izp1a.ćuju, jer guslar preko nade mnogo troši, bu-
dući da im je "otac svratišta" ne samo gazda ~ego i posrednik, koji prodaje naprošena
njihova jestiva. Guslaru i njegovu konju bilo bi naime pretegotno dopremati kući sve da-
rove in natura.
Mnogo je sriemskih sIiepaca prilično imućno, imaju kuću, kućište, ženu i djecu.
Guslar Tomo Prelić u Slankamenu ima liepu kućicu criepom pokritu, liep vrt, krava. i
svinj!, orudja i pokućtva toliko, koliko imućniji seljak, a dakako i equipage-u.
Zimi su sliepci većinom kod kuće, bave se malim svojim gospodarstvom i - smišljaju
pjesme za buduću ljetnu sezonu, ili u~e svojoj umjetnosti mladje sliepce. To pako čine
samo oni, koji su u narodu već na glasu te su toliko prigospodarili, da već ne mare, ako
znadu i drugi sliepci njihove pjesme i način guslanja. Sliepci, remek-gusM, u kojih traže
nauka mladji sliepci, čine snjimi rek bi pravu po~odbu; ovi bo se obvezuju, nositi učitelju
svomu dio izprošene milostinje toliko godina, koliko je nauka trajala.
Za poviest naše umjetnosti velikoga je znamenovanja tajni govor sljepački, buduć da
u njem ima rieči, koje sižu možda čak u sanskrit. Ovaj se govor, na koji sam se pobliže
obazrio u poviesti gusala, zove obično g6gavačkim jeeikom, te je smjesa srbsko-hrvatskih
i starih rieči, neznanih evropskim jezikom. Srbsko-hrvatske rieči nisu hotomice ili slučajno
pomiešane, nego naknadjuju samo zaboravljene stare izraze. Sriemski prosjaci, ne manje
i žene i djeca im, a i vodji govore ovim jezikom.
r
214
Ne ima ni najmanje sumnnje, da su guslafi bili negda učitelji naroda i poslanici
kraljeva, čije bi oni zapovjedi narodu javljali i djela im pjevali. II mnogih se pjesmah
narodnih spominju guslari poslanici nebeskimi, proroci, n. pr. u ovoj:
Zapoved i gospod Bog Od božijeg prozora SadeIjaše guslice
Dvema, trima andjelom : Od sunčevog iztoka, Od suvoga javora,
"O vi moji andjeli, Te kušajte sva vjera Pa podješe po svietu
Tri nebeske vojvoda! I sva redom gradove Kao pčela po cvietu,
Sidjte s neba na zemlju, Znada l' svaki za Boga Od Božijeg prozora
Sadelajta guslice I za ime Božije." Od sunčevog iztoka,
Od suvoga javora, Pa sidjoše andjeli, I kušaju sva vjere
Pa podjite po svetu Sidjoš' B neba na zemlju I Bve redom gradove itd.
Kao što prije rekoh, da su guslare često, mrzili i bojali ih se slovjenski vladaoci,
ima i spomena, da su ih milovali i brinuli se za nje. U narodnoj pjesmi "Smrt Kraljevića
Marka" jest ovo mjesto:
Knjigu piše Kraljeviću Marku: Jedan ću mu ćemer balaliti,
nKogodj dodje Urvinom planinom Što će moje tielo zakopati,
Medju jele studenu bunaru, Drugi ćemer nek se crkve krase,
Ta zateče ondje doli·Marka, Treći ćemer kljastu i slijepu,
Neka znade, da je mrtav Marko; Nek sliepi po svijetu bode,
Kod Marka BU tri ćemera blaga; Nek pjevaju i spominju Marka."
Kakva. blaga? Sve i!;uta dukata..
J
1491. Predrag i Nenad.
Iz Slavonije. (Uz gusle. .Prastari 't~apjelJ.)
_---L-
r j'
BecitatVoo
- -- - -
-;'-
na pre-sli - cu i de - sni - cu fIl- ku, le - pa mi je i-

---.------
---
~§lg§~~g~~~~~~}~!~~=_~~~,Ip~~~~~~
jednom Predrag a d.ru-gom Ne-na - de.
276
Hrani majka dva nejaka sina. Da mi nije od ljudi sramote,
U zlo doba u gladne godine, Da mi nije od Boga greote,
Na preslicu i desnicu ruku. Ne bi rek'o, da si moja majka:
Lepa im imena nadela : Zašt' mi nisi bratca porodila,
Jednom Predrag a drugom Nenade. Jali bratca jali milu seju?
Predrag majci do konja doraste, Kad sam bio s družtvom na deobi,
A do konja i do bojna koplja, Svaki mi se zaklinja.še težko:
Pak odbeže svoju staru majku Koji bratcem a koji sestricom,
I pribeže gori u ajduke. A ja, majko, sobom i oružjem,
Osta majka hraneći Nenada. I dobrijem konjem izpod sebe."
Nenad bratca ni saznao nije, Stara mu se naamejala majka:
I Nenad je majci dorastao "Ne budali, mladjani Nenade!
A do konja i do bojna koplja, Ja sam tebi bratca porodila,
Pak odbeže svoju staru majku, Predragoga tvog brata rodjenog,
I pribeže gori u ajduke, I juče sam za njeg' razabrala,
Ajdukova tri godine dana. Da s' naodi i da ajdukuje
On je junak mudar i razuman, U zelenoj gori Garevici,
I srećan je svuda na mejdanu; Pred četom je junak arambaša. II
Učini ga družba st8rešinom, Besedi joj mladjahni Nenade:
Stareši nom tri godine dana. "Oj starica moja mila majko!
Al je m1adjan zaželio majke, Pokroj na me sve novo odelo,
Družbini je brači besedio: Sve zeleno od čoe zelene,
"Oj dfužbino, moja bračo draga! A okratko s goricom jednako,
Ja sam vam se zaželio majke, Da ja idem bratea da potražim,
Ajte, braćo, da delimo blago, Da me živa moja želja mine."
Da idemo svaki svojoj majci. II Besedi mu stara mila majka:
Družbina ga rado poslušala, ftNe budali, mladjani Nenade l
Kako koji izaaipa blago, Jer ćeš ludo izgubiti glavu."
Taj se njemu i zaklinje težko: Ali Nenad majke ne slušaše,
Koji bratcem, a koji sestricom; Već on čini, što je njemu drago:
A kad Nenad svoj' izasu blago, On pokroji na sebe odelo,
Družbini je braći besedio: Sve zeleno od čoe zelene,
"Oj družbino, moja braćo draga! A okratko s goricom jednako,
Brata nemam, a sestrice nemam, Pak usede na dobra konjica,
Već: tako mi Boga jedinoga l I diže se bratca da potraži,
Desnica mi se usala ruka I Da ga živa želja mimoidje.
Dobru konju griva ne opala! Nigdi svoga on ne pušta glasa,
I britka mi sablja ne hrdjala? Niti pljunu, ni na konja viknu;
Ni u mene više nema blaga." A kad dodje gori Garevici,
Kad su tako podelili blago, Kliče Nenad, kako soko sivi:
Nenad sede na dobra konjica, ft Garevice zelena. gorice!
Pak se diže svojoj staroj majci. Ne hraniš li u sebi junaka,
Lepo ga je dočekala majka, Koji bi me bratcem sastavio?
Pred njeg nosi sladku dj akoniju. Predrag sedi pod jelom zelenom,
Kad su bili seli za večeru, Predrag sedi, pije rujno vino;
Nenad majci tijo besedio: Kad sa.sluš'o Nenadova glasa,
,.Oj starice, moja mila majko I Družbini je braći besedio:
277
"Oj družbino, moja braćo draga! J'o junače, iz gore zelene!

upadnite na drum za busiju, Živa tebe, brate, Bog ubio!
Dočekajte neznana deliju, Desnica ti usanula ruka,
Nit ga' bijte, niti ga globite, Iz koje si strele izpustio !
Već ga živa meni dovedite: I desno ti oko izskočilo,
Odkud god je, on je roda moga.." S kojim si me, more, namotrio!
Ustalo je trideset momaka, J oš te tvoga brata želja bila,
Na tri mesta sve po deset stalo. Kano mene j brata mojega!
Kad na prvi deset naišao, Što me tužan ovud p'1>teralo,
Nitko ne srne pred njeg da izidje, Naopako a po moju glavu!"
Da izidje, da konja privati, Kad je Predrag reči saslušao,
Već ga staše strelom strijeljati. Iza jele njega zapituje ;
Besedi im mla.djani Nenade: "Tko si j unak, i čijeg si roda?"
Ne streljajte, braćo iz gorice, Ranjen Nenad njemu odgovara:
Ne bila vas vlI.Šeg brata želja, "Št.o me, more, ti za. roda pitaš?
Kako mene i brata mojega! Od mene se oženiti ne ćeš;
Što me tužan ovud poteralo lU Ja sam junak mladjani Nenade,
Oni njega propustiše s mirom. Imam staru samohranu majku,
Kad na drugi deset naišao, I jednoga brata rodjenoga,
I oni ga strielom strijelja§e, Predragoga mog brata rodjena,
I njima je Nenad besedio: Pak se digo da njega potražim,
"Ne strelja.jte, braćo iz gorice, Da me živa želja moja mine,
Ne bila vas vlI.Šeg brata želja Naopako a po moju glavu!"
Kako mene i brata mojega! Kad je Predrag reči razabrao,
Što me tužan ovud poteralo !" Od stra ljuta strele izpustio,
I oni ga propustiše s mirom. Pak pritrča ranjenu junaku,
Kad na treći deset naišao, Skida njega s konja na travicu:
I oni ga strielom strijeljll.Še, .. Ta ti li si, moj brate Nenaae!
Razsrdi se mladjani Nenade, Ja sam Predrag tvoj bratac rodjeni.
Pak udari na triest junaka.: Možeš li mi rane preboleti?
Prvi deset sabljom posekao, Da poderem tanane košulje,
Drugi deset konjem pogazio, Da te vidam i da ·te zavijam."
Treći deset po gori razbeže, Ranjen Nenad njemu odgovara:
Koje k gori, koje k vodi ladnoj. "Ta ti li, moj brate rodjeni !
Glas dopade Predragom junaku: Vala Bogu, kad sam te video,
"Zle ga seo, Predrag arambaša ! Te me živa moja želja minu j
Dodje tebi neznana delija, Ne mogu ti rane preboleti,
Izseče ti po gori družbinu. " Već ti prosta moja. krvca bila!"
Predrag sk~i na noge lagane, To izusti, pa. dušicu pusti.
Pak uzima luke i strijele, Nad njim Predrag jade jadikuje;
Pak izlazi na drum na busiju, "J'o Nenade, moje jarko sunce!
Pak zaseda za jelu zelenu, Rano ti mi beše ti izišlo,
Skida njega strelom sa konjica. Pa mi tako rano ti uvenu lit
Na zlo ga je mesto udario, Pa potrže nože od pojasa,
Na zlo mesto u srdce junačko. Te udara sebe u srdašce.
Vrisnu Nenad, kako soko sivi, Mrtav pade pokraj bratea svoga.
Vrišteći se po konju povija: (Iz Vukove 8birke.)
S6
.-
278
Opaska. Ovu ml Je pjesmu pjevao guslar Adam Krivac, koga mi je u ku6u doveo (mislim
god. 1858.) gosp. Pajo Kolari6. Krivac rodom je bio iz Gorjana (u Slavoniji), od zanata prosjak,
ali ne sliep. U rnladjih svojih godinah morao je jako vješt guslar biti, ali kao starac od jedno
70 godina drhtao je, te mu je često i grlo i pamet izdala. Pjesmu od Predraga i Nenada znao
je medjutim čitavu, te ju je mal ne tako i"lpjevao, kako je u Vukovoj sbirci štampana, samo što
je ka.dkada koji stih izostavio. Naumio sam bio cielu pjesmu tako napisati, kako ju je ou znao,
ali je Kolarić mislio, ta se to nebi izplatilo, budu6 je i onako u Vukovoj sbirei, te sam zato samo
pl'vih devet stihova napis&o, koje je ovako pjevao:
"Hrani majka dva nejaka sina Predrag majci do konja dor8.8te.
U zlo doba hrdjave godine, I do konja i do bojna kopja,
Na preslicu i desnicu mku, Pak on beži gori u hajduke.
Lepa im je imena nadjela: Osta majka hraneći Nenada. Il
Jednom Predrag II dmgom Nenade.
Sad mi je dakako ho, §to Bam tada Kolarića slu§&o, a to tim vi §e, što je Vuk pjesmi ovoj
opazku dodao, iz koje bi se moglo zaključiti da potiče pjesma iz Crne Gore, ali kako se melli
vidi, čuo ju je Vuk bli.§ u Slavoniji. U Ilićevoj knjizi "Nar. Slavonski običaji" nalazi se Ila str.
79 - 81 pjesma, koj a je bar glede početka s ovom nli.§om sličila:
Hrani majka do devet sinova
Sve presliscom i rukom desnicom itd.
Pa i ugarski Hrvati imadu slične pjesme, sa koje mislim, da su tamolinji n8.8eomel pravu,
pjesmu II vremenom zaboravili, te si samo početak zapamtili i razvitak dogadjaja po njihovih okol-
nostih (gdje n. pr. hajduka Ile ima) premačili. Pjesme ove ovako glase:
l!r, hrvatske Šice.
Hranila je majka sinka jedinoga Za timi su brigi prevelike vode,

Kad ga j' nahranila šestnaest let staroga, Ne more je sinko ribica prepluti,
Onda se on sp:r.avljal gori v gornju zemlju, Kako će je, sinko, tvoj konjic prejaha.t?"
Cesara služiti i kralja dvoriti. ""Idem majko, idem, ar ja moram projti,
"Ne idi sinko, ne idi, drago dite moje, Cesara služiti i kralja dvoriti." "
Onde su ti, sinko, previsoki brigi, \IKada ću t' se, sinko, nazaj nadijati?"
Ne more je, sinko, ptica preletiti, ""Kada žute lokve vse mlikom preteku,
Kako će je mnko tvoj konjic prejahat ?" A zdenci vodeni s vinom se zaliju.""
""Idem: majko, idem, ar ja moram projti, Nit vodeni zdenci vinom se zalili,
Cesara služiti i kralja dvoriti." " Nit je kada. sinka vzpet domom bilo.
Ne idi sinko, ne idi, drago dite moje, (Kurelac "Jačke" str. 130.)
Iz hrvatske Čenče.
Hranila je majka sinka jedinoga, "Moram pojti moram, mila majko moja,
Da će si za starost pomoe nahraniti. sad mi je list došal od samoga kralja."
Kad ga j' nahranila 'z mala velikoga, ""Kad ću ti se, sinko, nazad nadijati ?""
Tad mi ga je sinak majki progovoril : \'J Va našem je vrti jedna žuta vrba,
"Sad ću, majko, projti doli v dolnju zemlju, Kada. ona vrba sis grozjem urodi,
Doli y dolnju zemlju za kraljevum Yojskum, Onda mi se, majko, nazad nadijajte."
Kadi se proliva lipa krv junačka, n "Ah joj meni, sinak, to nikdar ne bude. 1\1 "
Nimčka i Ugarska, najviše Hrvatska." Išla j' majka gledati jutrom i večerkom,
""Nejdi, sinko, nejdi, 'drago dite moje, Jeli vrba grozje, je li sinak došal;
Stara ti je mati, stara i bolovna. " " Nit je vrba grozje, nit je sinka domom.*
(Kurelac ,.Jačke" str. 156.)
... Sv1iatak ove pjesme reminiscenza. je od koje drnge we ,pjesme.

279
..
I~r=;, ---~-i=;~--]
~I:--'t:!- --~ ---E~-= ~ ~ :h='
~_t~~_,; - - - - - - ~~
__1=---
~----
Bo - že --
~ ra---i r
- ču - da ve - li -
-~----
ko - ga.
-----------
~; ~:ff1j~lTE~E!:
l
~r==~---::::<5!---------<-___.-. -!'!--r - - ==1: __ _ _ _ _ __
---(:!-lII-s:;;--------L -1--11-- -+-.:::::::tr:-- - - - - - - - - - - -
Mili Bože čuda velikoga, I njegova otca Simeuna :
__
Kada slavni srbski knez Lazare Da vidite Žiču kod Morave
Posla zeta Miloš Obilića I kod Ibra više Karanovca ;
U Latine da kupi harače. Sopodjane Raški na izvoru,
Latini ga divno dočekaše, Zadužbine svetoga Stevana,
I gospodskom časti ugostiše, Srbskog kralja prvovjenčanoga ;
Pa ga vode pred bijelu crkvu, Da viditi Papraču veliku
Pred bijelu crkvu Dimitriju, Viš' Zvornika Spreči na izvoru
Pak se hvale gospoda Latinska: Pod visokom gorom Bogorovom,
"Gle, vidiš li, vojvoda Milo~u! Zadužbinu Vukana župana;
Vidiš našu crkvu Dimitriju, Da vidite visoke Dečane
Kakova je i kolika li je? Kod Prizrena grada bijeloga,
Vi nejmate takovijell crkvi." Zadužbinu kralja Dečanskoga i
" "Vi ste mudri, gospodo Latinska: Da vidite Raču prebijelu
Jeste mudri, al' zborite ludo: Kod Sokola ukraj vode Drine j
Da vi znate na.~e namastire, Da vidite lijepu Tronošu
Na~ih slavnih cara zadužbine, Kod Loznice na rieci Tronoši,
Kakovi su i koliki li su! Zadužbinu braće Jugovića;
Da vidite Gjurgjeve Stupove Da vidite slavnu Ravanieu
Kod Deževe starijih dvorova, U Resavi niže Paraćina
Zadužbine cara Simeuna : Na studenoj rieci Ravanici,
Da vidite čudo nevidjeno, Zadužbinu našeg gospodara,
B'jel Vilindar usred gore Svete. Gospodara, slavnog knez Lazara;
Zadužbinu Save svetitelja I ostale Srbske namastire,
280
Da vidite, pak da se divite, Pa ga poče Bogom bratimiti:

Kakovi su i koliki li su! "Bogom brate, Kosta Ciganine!
Šta je vaša crkva Dimitrija? . Evo tebe tri dukata žuta,
Ja ću vam je sada preturiti Donesi mi jedan list hartije,
A iz ruke težkim buzdovanom. CI CI List hartije knjige bez jazije. "
Al Latini to ne vjerovaše, To je Kosta za Boga primio,
No s Milošem oni s' opkladiše Donese mu jedan list hartije,
U hiljadu žutijeh dukata. List hartije knjige bez jazije. "
Uze Miloš perna buzdovana Miloš sjede sitnu kl.\iigu pisat'
I zasuka bijele rukave, Svome tastu Srbskom knez-Lazaru,
Pak se moli Bogu istinome : Ne piše je, čim se knjige pišu,
"Prosti, Bože i bijela crkvo! Već je piše krvi od obraza;
Da se jednom bacim preko tebe." Sve mu kaza što je i kako je.
Pak poteže pernim buzdovanom, Kad Lazaru sitna knjiga dodje,
Buzdovan se zamče u oblake; I on vidje, što mu knjiga kaže,
Jedni vele: "Jeste preturio," Onu gleda, drugu sitnu piše,
Drugi vele: "Nije preturio, CI Te je šalje gospodi Latinskoj,
Treći vele: "Jeste, te visoko'" U knjizi im ovako besjedi:
Kad se vrati perin buzdovane, "Čujete li, gospodo Latinska!
Iznad biele crkve iz oblaka, Pustite mi mog zeta Miloša,
On udari u banove dvore, Podajte mu od zemlje harače,
Te polupa srčali čardake, I opklade hiljadu dukata;
I tu ubi dva banova sina Ako li ga odmah ne pustite,
I četiri morska gjenerala Vjera moja tako mi pomogla.!
I dvanaest velikih vlastela. Dk' ću na vas Srbije iMadjare.
Kad to vidje gospoda Latinska! Svu ću vašu zemlj u poharati. "
Uvatiše vojvodu Miloša, Kad Latini knjigu proučiše,
Baciše ga na dno u tamnicu. Brže-bolje pustiše Miloša,
Često Miloš kroz prozor pogleda, Dadoše mu od zemlje harače,
Ne bi l' mogo koga ugledati; Iopklade hiljadu dukata.
Al ugleda Kostu Ciganina, (IIC Vukove sllirke.)
1493. Car Lazar i carica Milica.

281
car Lazare sjede za večeru, A kod dvora nikog ne ostavljaš,
Pokraj njega carica Milica; Care Lazo! od muškijeh glava,
Veli njemu carica Milica: Da ti može knjigu odnijeti
ft car
Lazare, srbska kruno zlatna! U Kosovo i natrag vratiti;
Ti polaziš sjutra u Kosovo, i t. d.
Sobom vodiš sluge i vojvode,
(Dalnji se tekst nalazi u Vukovoj sbirci II. 288-295.)
1494. Carioa Milioa i Vladela vojvoda.
Andante moderato J = 76. Iz Biograda.
-• mr-f-~~~~~
:;;. p -
iz-pod gra-da bi - je - la Km-šav-CIL, s njo-me še - ću dvi -je mi -le kće-ri:
~ >------
~f €1==-1:~~=~=r;L~~~'- Jg:m~ !
I u - sa - -
'-
V
"'---
li -
"'--
ko -
::::::=--=
~
Ma - - - rao va i
~
je - pa
p
~
>- -= ---
II -~~-~~~ .~~iIi~
-j .=:J!!iiI J ~~-~--i ~
Ji . ~
1~~
1
-
f I I I::;::
..f:~~J==.-~.- +
--.L.
~~==-~-[~I---fi~U-
r.-. - 1 tae F l = + :
"'---
~= -
r: ===r:---
p
~ 'Ir* ' . . y-+ •

11' s"
---...::.....
Pošetala carica Milica Ne ideš li lIlL polja KOiOva 11
Izpod grada bijela Kruševca; Ne vidje li čestitoga kneza,
S njome šeću dvije mile kćeri: Gospodara i moga i tvoga?"
Vukosava i lijepa Mara; Al besjedi Vladeta VOjfOda.:
K njima jezdi Vladeta vojvoda "Oj Boga mi, carice Milice!
Na doratu na konju dobrome; Ta ja idem sa polja Kosova,
Vladeta je konja oznojio Al ne vidjeh čestitoga kneza,
I u b'jelu pjenu obukao. Već ja vidjeh kneževa zelenka,
Pita njega carica Milica: ćeraju ga po Kosovu Turci,
"Oj Boga ti kneževa vojvodo! A knez mislim da je poginuo."
Što si tako konja oznojio? Kad to začu carica Milica,
Digitized by Google
284
Proli suze niz bijelo lice, Još mu reče carica Milica:

Pak još pita Vladeta vojvodu: Stan' počekaj, kneževa vojvodo!
"Još mi kaži, kneževa vojvodo! Ne vidje li još d va zeta moja:
Kad si bio na Kosovu ravnu, Brankovića, Miloš-Obilića?'"
Ne vidje li devet Jugovića Al besjedi Vladeta vojvoda:
I desetog s~arog Jug-Bogdana?" "Ta ja prodjoh kroz Kosovo ravno,
Al besjedi Vladeta vojvoda: I ja vidjeh Miloš-Obilića:
"Ta ja prodjoh kroz Kosovo ravno, On stajaše u polju Kosovu,
I ja vidjeh devet Jugovića Bojno mu se koplje prelomilo,·.
I desetog starog Jug-Bogdana: Pak na. njega Turci navališe,
Oni bjehu u pola Kosova, Do sad mislim da je poginuo;
Krvave im ruke do ramena Al ne vidjeh Vuka Brankovića,
I zeleni mači do balčaka; Ne vidjeh ga, ne vid'lo ga sunce!
Ali su im malaksale ruke On izdade čestitoga kneza,
Sijekući po Kosovu Turke." Gospodara i moga i tvoga."
(Iz Vukot'e sbirke.)
1495. Odlomak Kosovske pjesme.
285
Koji ono dobar junak bješe, nOno jeste Srdja Zlopogledja. "
Što jedanput britkom sabljom mahne Koji ono dobar junak bješe,
Britkom sabljom i desnicom rukom Na alatu konju velikome,
Pak dvadeset odsiječe glava? sa krstašem u ruci barjakom,
"Ono jeste Banović Strnhinja. " što sagoni Turke ubuljuke,
Koji ono dobar junak bješe, I nagoni na vodu Sitnicu?
Što na dva i dva na koplje nabija, "Ono jeste Boško Jugoviću."
Preko sebe u Sitnicu tura, (Iz Vukove shirke.)
t496. Kosovka devojka.

Iz Srbije (Ue gusle. Napjet1 je f1rlo star.)
~t~-13
~- _ ~~--:t'I=:-t\=~~
--;- ~_-.~ =::::::.. fl~~~--=ts=f5~J ~~-~
--= __• - - -.-~T-: S-.=::Ji..:..
-- - ------ ~-~- -- -- =iI-
I voj - ka, u - fa - ni - la ra - no u ne - de -Iju, II ne - de -Iju pri - je jar - ka
{
~
o
~~~ §~~ ---i~=+~--J--~--i=t::=1-",:-§r-~-'-t-#fI-+~-E
-==t=fI= --=--.-:r.
-fl-'--
4==fl -
-61- - . - - - i -. . ;-=j
.:r==~=~..==~~.==.-=c
-fl-rl-fl -rJ-+-fl-~fI-fl-'t--II-rJ-- -rl"
:-l==~==.
fl-fl-fl
I '- .1 -I I
.-+--I ,. . I I.-_.=-~ =1=-.
I Y
~&r't--~~--E-------ir.:-~-f----t--~-~ ~-'1-- ~E~XC-=---'--f--r-l

~::.::-=
- - - + - - ~-
~fI-.~:"':·.::....--:.-..-.
- ... - C-i-- -c-'--r- _- - - >- L:::j
,.-
__ -r--r- - - 'tl - -t .--
-~-
--I- ~
-~.-.
-fl-::j
~
-
-'-t---- -
~~
- =-=--== -
~ =.- .=
- - ~
==1- - ~
. - 1~-=-~~~ -;~~ ;:::E=ll=-=- ~~.t~-j-
==I~ o _ _ _ _ __
f ----p
I
sun-ea, u ne - de -Iju pri - je jar-ka sun ~ - ca.
1
I oo
--fl-=~":W:=E=--i
-II-.~
- , - f l - -_ - .
• '" I
--.-
--.J
==1--.-~=4iI--J-r-~-
'"
.-.-.
'
. - I
::j--r-----l- --r-==1----::j-
-=-.:l=o-==rJ=t:=;-=::J-=§,=jl="
I
-rJ-.--
I I
- -1-
-rJ-
I C;:: I
..---.....
E=l==rj=.I===--==--====
~- -- "'---fl-.-~---z:j'-~------
- -.,.- .-. - --I--~-...j
-
~
--+==1 - - - -
r -__ p.-- I- - - - - -
,
•
'-IJ
-
--r:...-.l-r---i- - - - - ,
tr'---~ _-~=_!___=_-~--::t
-+--I'-r-- --;- - - - -
t:_:::=t:. _ _ t=.~1: ' ~-~-=C=1-:1:I_
=- _-.:::_-1-.i1__-'-•.'F--:-t::::-t:-
-
--1-
~---i
--4----4. --
~--F. . :.j ----===
---- --
g -==-=--===--
o.
.-----_
,
~ • -,; Y'" I
~
Uranila Kosovka devojka. I: Na nosi leba bela, : I

plećima
Uranila rano u nedelju U lukama dva kondil"a zlatna,
I: U nedelju prije jarka sunca: I U jednome ladjane vodice,
Zasukala bijele rukave, I: U drugome rumenoga vina. : l
Zasukala do beli lakata, i t. d.
(Dalnji Be tekst nalazi u Vukovoj Bbirci II. 315-319.)
37
71
II
286
p
po - iju Ko - so-vu.
I
Kad Lazaru odsekoše glavu Podigle se kiridžije mlade, Ist'nog Boga i svetog Nikola l-
Na ubavu na polju Kosovu, Od ubava Skoplja bela grada, "Pomoz Bože, i otče Nikola!"
Od Srblja se niko ne desio, Oni voze Grke i Bugare, Pa zagazi u vodu kladenca,
Već se desi jedno Ture mlado: Oni idu Nišu i Viliinu, Te izvadi iz kladenca glavu
"Ao Turci, moja braćo draga! Na Kosovu konak učinili. Svetitelja Srpskoga Lazara,
Ovo j' glava jednog gospodara, Večerale kiridžije mlade, Pa je meće na zelenu travu,
Greota je od Boga jednoga, Večerale, pak su ožednile; I zaiti vode u kondiru.
Da je kljuju orli i gavrani.· Izmedj' sebe venjer užegoše, Dok se žedni vodom obrediše,
Da je gaze konji i junaci Užegoše venjer jasnu sveću, Kad su crnoj zemlji pogledali,
Uze glavu svetoga Lazara, Oni traže vode po Kosovu, Nesta glave sa zelene trave,
Zavi u skut kolaste azdije, Namera i namerila bila, Ode glava preko polja sama,
Pa je nosi do vode kladenca, Namerila na vodu kladenca, Sveta glava do svetoga tela,
Spušta glavu u vodu kladenac. Jedan veli kiridžija mladi: Pripoji se kako što j' i bila.
Stajala je glava u kladencu, "Ev' u vodi mesečine sjajne." Kad u jutru beo dan osvanu,
Lepo vreme četrdeset leta, Drugi veli kiridžija mladi: Glas dadoše kiridžije mlade,
A ubavo na Kosovu telo, "Nije, braćo, mesečina sjajna." Glas dadoše starim sveštenik om,
Ni ga jedu orli ni gavrani, Treći muči, ništa ne besedi, I tu dodje mlogo sveštenika,
Ni ga gaze konji ni junaci. Okrenu se pravo ka Istoku, I dvanaest veliki vladika,
Mili Bože na svem tebi vala! Pa pomen u Boga istinoga, I četiri stara patrijara:
*Ovu pjesmu nisam čuo pjevati, već mi ju napisa upravitelj srbske knja!evske svi rke u Bio-
gradu Jos. Šlesinger. Da li je napjev iz Srbije ili iz Sriema ne mogu izvestno kazati, nu mislim,
da je iz Sriema, jer je Stanković sličnu pjesmu, koja je po napjevu i po tekstn mnogo lolija od
ove, od sriemskih kaludjera čuo pjevati.
287
Prvo P6Ćki, drugo Carigradski, ll' će Jasku, ili Bešenovoj

Y.asiljenski i Jerusalemski; ll' R.akovcu, ili Šišatovcu,
Oblačiše velike odežde, ll' će Ćivši, ili Kuveždinu,
I na glave kape kamilavke, Da ili će u Maćedoniju ;
I u ruke knjige starostavne, Ne će svetac zadužbini tudjoj,
Pa (\.ati e velike molitve, Već on oće vojoj zadužbini,
I d.rž~e velika denija; A u svoju krasnu Ravanicu,
za tri dana i tI; noći tavne Pod visokom pod Kucaj-planinom.
i sađoše, ni e odmori ~e , Što je Laza 'ag-radio erk u,
Ni legoše, ni sanka imaše, Za života jošte za svojega,
Mole svetea, kud će svetac poći, ngl'adio sebi zadužbinu
Da. kojoj će Laza zadužbini : O svom lebu i o svomo blagu
ll' Oporu, ili Kru. edolu, A bez sllza bez sirotinskije.
(Jz Vt~kove ~birke.)
zagorkinja vila.
Iz rjema. (Uz gusle. N(~pjev je stal'.)
Digitized by Goog Ie_____~~

288
Oj! Gorom jezdi Kraljeviću Marko, Tri put bi ti iljadila ovce. II

Gorom jezdi i goricu kune: Oj: Kad je Marko razumio reči,
Bog t' ubio ti gorice crllA, On posede svog šarca konjica,
Kad u tebi kapi vode nema. Te on beži štogod bolje može.
Oj! Marko misli nitko ga ne čuje, Oj! Al podviknu vila zagorkinja:
Al to čuje vila iz planine, "Ne bež Marko uteći mi nećeš,
Pa govori vila iz planine: Već mi plaU za vodicu ladnu. II
"Podji Marko u napredak malko, Oj! Tad se Marko natrag povratio,
Tu ćeš nači bunar vode ladne, I on njojzi lepo besedio:
Te ti napoj sebe i konjica." "Šta ti iste!! za vodicu laduu 1'"
Oj! Ide Marko u napredak malko, Oj! Progovara. vila zagorkinja:
I on nadje bunar vode ladne, Ja ne ištem groše ni dukate,
Kraj bunara i zelene trave Već ja ištem od junaka glavu,
Te on poji sebe i konjica. Od konjica oba oka crna
Oj! Al poviknu čoban od ovaca: I suviše noge sve četiri."
"Ne pij Marko tu vodicu ladnu, Oj! Kad je Marko razumio reči,
Tu su vodu vile otrovale : I on njojzi tiho besed.io:
U njojzi su čedo okupale, "Oj Boga ti zagorkinja vila,
Nekršteno i neznamenovano ; Pogledaj der u to nebo plavo,
Nit se smije, nit ručice daje. Čas je vedro, a čas je oblačno. II
Mnogi su ti izgubili glave, Kako j' ona lako pogledala,
Što su vile strelom ustrelile, Jošt on lakše odsekao glavu.
I tebe će Kraljeviću Marko. It Oj! Rusa glava mrtva progovara:
Oj! A podvikne vila zagorkinja: Ima dosad devet godin dana
"Mol' se Boga čoban od ovaca, Od kako sam u gorici vila,
Mol' se Boga koga si molio, Jošt me junak nije prevario,
Što mi čedo na ruci zaspalo, Ka što me je Kraljeviću Marko.
Ja bi tebi šalu odšalila, (Iz moje sbirk6 tekst<HJa.)
(289
---;----;------
m{ ==
-4#
p" ...
baš sa svojom ljubom Angje -Ii - jom,
,!lj
I
t1#,-I'-=1-"H~~
mr- - - ---4-"-.-,, -
~#iH:l~~-3~-
.... -.
. ~,J
... - - - . 1 - - ' -4
pa be -sje - di Kra-lje - vi - ću Mar-ko: "Po-pje-vaj mi A n-gje -li - jo Iju· Lo!"
{~
=-~ -.- - - - - - r - - .----=-=======~
.
. I -,,' rJ=8--i '-~~~~'-:i=i J~
~== ~~ ~----
~• Fr=-f=~rA:=
~ . .~.
~r·--==FfJ+-la
'4 101
Digitized by Goog Ier-- "

290
Gorom jezdi Kraljeviću Marko, Pa potuče devet haramba&i.

Baš sa svojom ljubom Angjelijom, Uhvati se s mladim Tatomirom,
Pa besjedi Kraljeviću Marko: HrvaAe se cieli ljetni danak.
lIPopjevaj mi Angjelijo ljubo I" Pa besjedi Kraljeviću Marko:
Al besjedi Angjelija ljuba: .. Angjelijo moja vjerna ljubo,
""Gospodaru Kraljeviću Marko, Trzaj ljubo sablju iz korica,
Ja bi vama odavna pjevala, Pa odsjeci makar komu glavu. II
Al ne smijem kroz goru zelenu. Misli ljuba, misli svakojako,

Dok sam bila kod majke djevojka, Pa potrže sablju iz korica,
Prosilo me diete Tatomire ; Pa udara Kraljevića Marka.
Al me neda stara mila majka; Sablja težka, a ruka nejaka,
Al se diete vrlo razljutilo, Istom malo njemu nahudila.,
Od ljutine u goru otišlo, Omahnu se s mladim Tatomirom,
Sobom vodi devet harambaša. IIII Udara ga o drumove carske j
Al besjedi Kraljeviću Marko: Odmah iz njeg izletila duš&.
uPopjevaj mi Angje1ijo ljubo, Stade bježat Angjelija ljuba,
Ti se ne boj mladog Tatomira, Al besjedi Kraljeviću Marko:
I njegovih devet harambaša i "Ne bjež kujo, jer izbjeći nećeš,
U men' ima devet bojnih striela, Da !I' pobjegla na godinu dana. u
"Ustrielit ću devet harambaAa." Prorezuje dojke iz njedara,
Al zapjeva Angjelija ljuba Kroz dojke joj prometnuo ruke,
Ženskim grlom a' junačkim glasom. Pa joj vadi obe oči čarne.
Al izlazi diete Tatomire, Težko drugu na hrdjavom drugu,
I za njime davet harambaAa. Al još teže, tko se s hrdjom veže!
Trže Marko devet bojnih stri ela, (Iz moje aMrite tekstOfIlJ. )
Ina~lea.
Is Medjumurja.
Setal se je Janko po lugu zelenem, Samo nije Janko mogel harambaši.
Za ruku je vodil Janicu djevojku. Ž njim se je hital do dvanajste vure,
"Zapopevaj Jana, da te gora čuje III Harambaša Jani jonđa reč govoril:
Da te gora čuje, tri lugi zeleni!" "Pomozi mi, Jana, Janka vumoriti,
"Ako ti zapevnem, mene ti počuje Nehoš ti tam pila kiseloga vinca,
Te dvanajst tolvajov i jen harambaša; Nego bodeš pila sladke malažie;
Tebe vumoriju, mene odpelaju. II Neboš ti tam jela herženjaka kruha,
Kad je zapevnula, čuli nju tolvaji, Nego bodeš jela beloga cipoha.1&
Te dvanajst tolvaji i jen harambaša. Harambašu Jana je je poslušala:
Prvi pot zamahnul, sedem glav ođsekel, "To ti bodi J anko lepi mladi junak. II
Drugi pot zamahnul, petem glav odsekel , (I' Kuku(jlJvićef)e sbirke, lt. u Zagrebu g. 1847.)
Na isti se napjev pjeva:
Mali Radojica.
Razboli se mali Radojica, Kroz kosti mu promicala trava,
Bolovao devet godin dana, A na. usta trava čemerika.
291-
Pa besjedi mali Radojica : "Oj starice mila moja majko,

"Oj starico mila moja majko, Vozi mene Simi patrijaru,
Hvataj mamo dva dobra konjica, Pa nek mene čisto izpovieda.1.I
Pa me vozi u to more sinje, To posluša stara mila majka,
Ne bi li se s dU§om razstaviollI Pa ga vozi Simi patrijaru.
To posluša stara mila majka; Al besjedi Sim e patrijara:
Ona hvata dva dobra. konjica, I'l "Kaži sinko, što si sa.gre~io 1""
Vozi sina u to more sinje. Al besjedi mali Radojica :

Al se more brzo dosjetilo, "Ovo mi je prvo sa.grešenje!
Neće more da. ga u se prima, Ja pogubili hiljadu momaka,
Već ga baca na zelenu travu, Koje carskih, koje kapetanskih,
Al jauk1 u mali Radojica : A drugih ni broja se ne znade."
"Oj starice mila moja majko, Al besjedi Sime patrijara:
Vozi mene momu bielom dvoru, I'l "Kaži sine, drugo sagrešenje 1l1li
Pa mi kopaj zemlju do pojasa "Ovo mije drugo sagrešenje:

Zasipaj me s otom zemljom crnom, Kad sam bio u gori zelenoj,
,.Ne bi li se s du~om razstavio. " Al ja nadjoh dvoje pastirčadi,
To posluša stara mila majka, Ja natjera.h dvoje pastirčadi,
Pa mu kopa zemlju do pojasa. Da preda mnom sramotu izrade:
Neće zemlja da ga u se prima, A to bili bratac i sestrica. 1.1
Već ga baca na zelenu travu. Al besjedi Sime patrijare :
Al besjedi mali Radojica : uKaii aine treće sagrešenje:
,.Loži mamo čitav oganj živi, "Ovo mi je treće sagresenje:
Od tri hvata drva i kamena. 1& Kad sam došo caru i carici,
To poslu~ !:Itarn. mila. majka; Sigraju se sa zlatnom jabukom,
Ona lo!i čitav oganj !ivi. J a natjerah cara i caricu,
Pa ga baca u taj oganj !ivi. upekoše zlaćanu jabuku,
Al Bog dade tri mrka oblaka, Izpekoše pa ju pojedoše;
Potrnuše i taj oganj !ivi. Al to bilo čedo prenejako. /I - -
Al besjedi mali Radojica : To izusti, pa dU§icu pusti.*
(II moje sblrJu teJutMJa.)
1500. KraUević Marko i Svilajin ban.

. .Andante agitato J= 84. Is Slavonije. (Uz gege. Napjev prastar.)
~~~~=::}7=m=:j4=====~~~~
I fi' Si-noć mi se O- že - ni - o ;ar-ko - - -, jut-rom Mar-ku
da. on ~en~Č&
-----=-~ -
~::-'
=-... ~ ~- - lk ~
- ~~~
. ~gj~
Iera-lja i kra - Jji - cu.
~
- i -EJl=~==-1--E§:=~ E~-fEj:# ~~-1-J:tt-=1=======
--~- -.-.--- -'L-f-F.---,-Fi::~-'~=I=~:l
I
~ =:J
I~ I~'
.L.-~~t_-""'--r-!--r--,--~
_~-4- _ , • -
Sinoć mi se oženio Marko,

II--i~I·!
-·~t-l s=:~:::t-~===t~=-=-e=t=;-
- - - r - ....
-------+-t--L-r----u--~
= = F- -l _ _
-'-------t--t----+--j:iC-...:::lJ:=======
r
Da on ide banu na mejdane.

, Jutrom Marku do tri knjige stigle, Ako ne će§ k meni na mejdane,
J edna knjiga od biela Budima: Poslat ću ti prielo i vreteno,
Da on ide kumovati kralju, Da mi predi gaće i košulje.
Da on vjenča kralja i kraljicu. To se Marku uHni sramota j
Druga knjiga od biela Sibinja: Pa mi Marko mladjan progovori:
Da on ide kumovati Janku, Oj, starice mila moja majko!
Da on krsti dva Jankova sina. Kud bi majko ponajpreče bilo,
. Treća j' knjiga od Svilaja bana j Je l' bi išo banu na mejdane,
293
Je I' bi išo u Budim bijeli, Dvanajst valaj dobro u napredak.
Da. ja vjenčam kralja i kraljicu? Kako šarac lako poskočio,
Je }' bi išo u Sibinj bijeli, Iz kopita kremen vatru daj e,
Da ja krstim dva. Jankova sina?" Iz ušiju gromovi pucaju,
Al besjedi njemu stara. majka: Iz očiju svjetlice sijevaju,
71 "Sine čedo, Kraljeviću Marko, Iz ustiju tiha kiša pada;
Ti si jedan, i tebe ne bilo, Na čelu mu sjala mjesečina,
Ako nećeš poslušati majku, Na grivi mu bieli liljan cvate,
Nejdi sine banu na. mejdane, Na preponi mudra vidra igra.
Jer su u njeg vile posestrime, Al kad čuje Svilajine bane,
A u tebe vile posestrime, Al besjedi Svilajine bane:
Pa će s' vile suda riti silno, .. Mili Bože čuda golemoga,
Crnu ćete goru oblomiti, Sad bi vedro, kad se naoblači IK
Mlogi će vas junak proklinjati, Kad ugleda Kraljevića Marka,
I mloga će zaplakati majka."" Pred njeg kleči na gola kolena:
Al mi mladjan Marko progovovi : .. Gospodaru Kraljeviću Marko,
"Al volim ti poginuti majko, Nemoj moje uzimati glave,
Neg' na sebi sramotu držati-" Ja ću ti se ukloniti s puta,
Pa on sedla svoga konja šarca, Ladna ću ti napojiti vina."
BOjnim sedlom njega osedlao, Al mi Marko mladjau progovori:
I zlaćanom uzdom zauzdao. rl nKujo jedna Svilajine ban e,
Tri puta ga zobi zazobio, Da što si me na mejdane pozvo?

I četvrti vinom napojio, Lasno j' tebi ranjena posjeći,
I britku je sablju naoštrio, Nejakomu zavezati ruke:
Na banovu glavu namijeno. Der saveži Relju od Budima,
Pa se vinu preko polja ravna, I sa veži od klise gizdara,
Kano zviezda preko neba sjajna. Koji nosi devet samokresa,
Sve se igra, lati buzdovana, I desetu pušku o ramenu,
Pa ga baca nebu pod oblake, I dva mača o sviinom pojasu.
Dočekuje u desnicu ruku. I saveži Ivana na. terziju,
Al mi Marko mladjan progovori: Komu igra u pohodu barka,
"Joj ti šaro, moje dobro drago, Kano janje od Gjurgjeva dana,
Bi l' se mogo u te pouzdati I saveži Kraljevića Marka! -
I u tvoje noge sve četiri?" Prostio ,bi, ali šarac neće,
Al mu šarac tiho progovori: Nisam s' šale šaru umorio,
""Drž' se dobro meni za kajaša, Kad sam britku sablju naoštrio,
Pa mi pušćaj uzdu na slabinu, Na tvoju sam glavu namjenio. UlI -
Sve četiri noge u hitrinu, Pade glava u zelenu travu:
Da te Marko vjetar neomahne. "" Ode Marko u Budim bijeli,
Kad se lati Kraijeviću Marko, Pa on vjenča kralja i kraljicu;
Kad se lati šarcu za kajaša, Ode Marko u Sibinj bijeli,
Pa mu pušća u~du na slabinu, Pa on krsti dva Ivankov' sina,
Sve četiri noge u hitrinu; Pa on čini čitavo veseije
Skoči šarac k6 da se pomami, Od dan na dan, čitav mjesec dana.
Devet hvati u visinu skače,
SB
294
1501. Kraljević Marko i tri Niemčića.
Z večera se Marko oženio, A na do brom jeden do pol danak. ,,"

Do sveta mu bela knjiga došla, "Speci meni beloga kolača,
Da bu moral vu vojnicu iti, Kaj born jahal vu nemačko zemlo. II
Svoju mladu lubu ostaviti. Dojahal je vu nemačko zemlo,
Ovo jesi moja luba mlada: Njegva luba na vulici v kolu:
.. Ak me nebo devet godin dana, "Pomoz Bože, kolu kolovodja!"
I deseta bode nastajala, n" Bog te primi neznani delija!""
Ti si idi za koga ti drago." nJe l' slobodno vu to kolo iti?"
Nije Marko ni u vojnu zaliel, n"Slobodno ti neznani delija.""
Prosili ju premnogi snuboki, "Je l' slobodno kraj koga mi drago?"
Nije štela za ni jedne iti. n "Slobodno ti kraj koga ti drago." "
Neg su došli tri Nemčići mladi, Prijel se je za nje roko desno.

Nit prosili, nit majko molili, Prvi krat se kolo zanihnolo,
Nego so jo silom odvodili. Strgel ji je papuče z nožice.
Zminolo je devet godin dana, "Ovo jesi neznani delija,
I deseta baš je nastajala, Zašt mi trgaš papuče z nožice?
Da je Marko iz vojnice jahalo Moji su je šoštari šivati,
Zdalka ga je majka oplU.ila, V mojem dvoru i u moje majke."
Zda.lka mu je dvore razpira.la. Drugi krat se kolo zanihnolo,
~ Pomoz Bože, moja stara majka l" Strgel ji je bisera spod vrata..
""Bog te primi, drago dete moje !"" "Ovo jesi neznani delija,
"Gde da si je moja luba mlada?" Zašt mi trgaš bisera spod vrata?
" • Prije neg si i u vojno zašel, Moje su ga sestre nanizale,
Prosili ju premnogi snoboki, U mojemu dvoru i u moje majke."
Nije štela za nijedne iti. Treći krat se kolo zanihnolo,
Neg su došli tri Nemčići mladi, Bacil ju je pred se na konjića,
Nit prosili, nit majko molili, Nese1 ju je svoji stari majki.
Nego so jo silom odvodili."" Za njim beže tri Nemčići mladi,
"Ovo jesi moja stara majka, Ona jim je zdalka govorila:
Jel' je dalko ta nema.čka zemlja?" "Ne bežete tri Nemčići mladi,
II nNit je da.lko, niti j' jako blizo: Ovo si je Kraleviću Marko."
Na zločestem konju letni danak, (R. F. Plohl Herdvigov "Hrvatske "arodne
pjesme i pripoviedke", I. str. 89 -91.)
295
Vino pila do dva pobratima: A na noge od zemlje skočio,

Madjar Filip s Mitrom od Udvarja, Pa srdito Mitru govorio:
A kada se ponapiše vina, "Ne bilo ti za očinu dušu,
O junaštvu svakom besedjahu, No hajd' kaži Kraljeviću Marku,
Ali veli Filip Madjarine : Da se Filip Marka ne uklanja,
"Posjeko sam tri Srbske vojvode, Ni njegova druga ikojega,
Još ću posjeć Kraljevića Marka, No da njima svjem o glavi radi,
A da bi me ne rodila majka." A najprije da mu Marka nije!"
Filip veli, a Boga' ne moli, Mitar skoči pripravi oružje,
To Filipu jošte malo fale. Dovati se Pelivan-djogina,
No je junak tako go\'orio: Filip svoga okroči Dorina,
"Još ću Mitre posjeć' Obilića, Oba po~la, oba. i otišla,
Da u Srba nije već' djet ća, Kud' ko stijo i kud' nakanio;
Pogubit ću i krilatog' Relju, Filip dodje svom' bijelu dvonI,
Učinit ću kakovo ti velju, Nadje ljubu gdje dukate niže,
Tako zdravo i čestito bilo!U Pod gr'oce na srebrne žice,
Njemu veli Mitar od Udvarja: Pak se Filip njojzi nasmijao,
r,Neć' Filipe posjeć ni jednoga! Od milosti ljubi govorio:
Ja ću poći do Prilipa grada, "Niži ljubo biser i kamenje,
Te ću kazat' Marku Kraljeviću, A prodji se zlata prosjačkoga,
Pak i Marko da za tebe znade, U Filipa još imade svašta,
I njegova oba. pobratima, A od Marka dobit će i više,
S kojima on vazda pije vino. " Te sve što je car darovo' Marku,
Na Mitra se Filip, najedio, Sveg' u Marka više no u cara,
296
A ja ć' brzo posjeći mu glavu." Svega ima, čim se Marko štima. CI
Mitar nadje u Prilipu Marka, Al se maša srdit Kraljeviću,
Te on Marku svu prietnju kaže Mašio se banici pod grlo,
Silenoga Filipa Madjara.. Snimio joj skupoga djerdana,
Marko jahnu svojega ša.rina, l ovako njojzi govorio:
Pak on podje da Filipa nadje, "Kad ti dodje Filip siloviti,
Kad mu bio dvoru gospodskome, Neka znade, da gosta imade,
Odjahao šarca u avliju, Naći će me II mehani vinjskoj,
Na strmu mu uzdu je pustio, Utokajke vilene djevojke,
Nek se rabat sam stoborom voda i Tu nek' dodje i sablju donese,
šarac osta kopajuć' nogama, Tu ćemo se oba ogledati. W
Nogam' kopa, sa sveg droba hrza, Ode Marko u pjanu mehanu,
Pak on ćaše uz bijelu kulu. Osta gospa mislit' na tehnanu,
Za svojiem Markom gospodarom. Šta će snaći još Filipa njena,
Al se Marko na to nasmijao, Koji Marka za po nije brka;
Pa Šarinu uz gred govorio: Skamenje se i obamre gospa,
~ Tu stoj šarče, ja ću brzo doći, Pade mrtva na sred pusta dvora.
Sad sam sjaho, sad ću pojahati. U to šarac dobri razvrišta se,
Nadaj mi se ozgo u sedlište !. Gospu prenu, te s talah ustanu,
Ode Marko uz visoku kulu, Ogledala s' desno i lijevo,
Sve odaje prolazio redolll, Ugledala strašnog' Kraljevića,
Nigdje nikog' ni živa ni mrtva, Gdje on kuli skoči niz visine.
Viknu Marko već u neko doba: Šarac mu je pleći podnesao,
"Domaćine Filip Madjarine! Prifati ga u sedlo boito,
Amo brže da izgubiš Marka, Pak otutnja niz sale~ od grada,
Tek' mu vina dodaj i rakije, Pravo podje napojit se vina,
A svoJu ti sam donese glavu; Napojiti sebe i Šarlua;
Ja l' ću tvoje sažeći dvorove!" Tu je Marko tri nedjelje bio,
U to preda nj' gospa izšetala, I dan i noć rujno vince pio,
Desnicu mu podje poljubiti, A čekao Filipa Madjara,
Ne dade ju Kraljević srditij, Spremio mu oštru sablju dara.
No pita je kud' je Madjarine. Pa I\a.d' Filip tada ne došao,
Gospa Marku mudro govorila: l Marko je doma otišao,
"Nije g' doma, nekud' je pošao, Gdjerdjanom je sve platio vino,
A ti si mi voljan počinuti Bez harama nek' je iZllijeno.
U njegovu ka' u svome dvoru,
(Pjevanija crnogorska i hercegovačka sabrana i izdaM
Čubrom ČOjkovićemJ štamp. u 71Lajpcigu" g. 1837.)
1503. Lov devet Jugovića.

Iz Novoga u hrv. Primorju.
I
Largo ti = 48. (Uz gusle. Napjev potiče od starih Uskoka"'.)
297
-----.l--f-.l~~~~2J
~
- --
------
p
vi - - - Ća.
Lov lovili de vet Jugovića, . Te pokopa do devet sinova, "Izlaz' na dvor, moja. mila
Lov lovili godinicu dana, Sve u redu jedan do drugoga. snaho!
Boga moli Jugovića ml\ika: Pokopa ih, suze ne prolila, Ne stidi se od Bogića tvoga,
.Daj mi Bože! krila sokolova, Pa poveza do devet konjica Jer ga nikad više vidjet ne-
Crne oči bijela labuda, U poredu jednog za drugoga, ćeš. "
Da ja ' vidim do devet si- A najpot\e Bogićev zelenka: Ciknu jadna BogiĆ6va ljuba,
nova." wHrži jadan Bogićev zelenko lU Pa privati Bogićev zelenka,
Boga moli, umolila ga je. Turi mu se stara na ramena, Provoda ga tamo i ova.mo;
Bog joj dade krila sokolova, Pa potjera dvonl bijelome. Ljuto ciči Bogićeva ljuba.
Crne oči bijela labuda, Kad je bila pred bijele dvore, Njoj govori Bogićev zelenko:
Te poleće gore uz planinu, Doznavala devet milih snaha, ,,0 Boga ti, BogiĆ6va ljubo!
Ona traži do devet sinova; Svaka prima konja svoga Da kakvo je tvoje srdce pusto,
Sve je devet naodila majka hrabra; Kad je 'vako moje prepuk-
U Kosovu polju nesretnome. Izlazile osam mladi snaha, nulo !
Svi poklani kao mali janjci, Ne izlazi ljuba Bogićeva. Oka zobi po cekin bija§e,
Sve o redu jedan do drugoga, E je mlada skoro dovedena, Svaki svome konju uzmicaše,
Povezano do devet konjica, Stid je bješe od Bogića svoga. Bogić mene onda primicaše ...
Najpotonji Bogićev zelenko. Misli jadna, živ joj Bogić ide, To izreče, pa od jada crče,
Kad to vidje Jugovića majka, A veli joj Jugovića majka: Pokrl\i njega ljuba BogiĆ6va.
Žena bila srdca junačkoga, (Iz Vukove sbirke V. knjiga.)
1504. Nejačak Nenade.

J = 5-4:.
.Adagio Iz Slavonije. (Ženska balada, bez gusala.)
tt:~=L-r-:e?-t~
~-...:tt=- --- il~~'-~~=~
- ~-!::~-:C=~ ~rJhl ---~~
J: ~~ ~
-mr p--.::;;;;;;:: --;;r- -- -- - ,,--:< ;if -" <
I p=-d r-_::=il=ffi ~~=th~. ~*~~~~

l
Maj -ka hra - ni ne-jač·ka Ne-na - da, pa-še nje - ga ba-bini m po -ja-som.*
{F ~-:: - g
mf
rn:--~-tiJ
I
,..-==f=j-::::I-=:t=::lt::=:l::t::===-II..:± .~=--===t::t~=i=~-_
I __ I __ I"
" -== I"
mf
I~:::j------+=L--~---:=1§=1-.Jm,,::::j
-== ! mt ==-
----::t:1=:::tI
~_4::i=:j ,~~=:L=f=~====-=:t~-$~~~. _~.~~±7-F~rr~~3":~
I I I I
* Napjev je atar, te ae pjeva onako, kako je u ženskih baladah obii!aj, t. j. jedan iz druUva
pjeva na samu jedan ili dva stiha, a iate stihe opetuje pjevaju di deli abar.
Digitized by Googl~
298
Majka hrani neja~ka Nenada, Da otmemo da ju posjed- Jedva sluge otvoriše vrata,
Paše njega babinim pojasom, nemo". - Pusta vrata jako zahrdja1a.
Odieva ga babinom dolamom, Veli care: "Moje vierne sluge! Kada sluge otvoriše vrata,
Babinim ga kiti bielim perjem, Vi idete Nenadovoj majki, Ali Nenad sitnu knjigu piše,
Bielim perjem na čekrk če- Sarežite nejačka Nenada, Prid Nenadom od zlata sinija,
lenki. I pred mene njpga dovedite, Pod Nenadom srebrena sto-
Ba.binu mu sablju pripasuje , Da ja vidim dušmanina svoga. " " lica.
Na babina konja posadjuje, Poslušaše do dvie vierne sluge, Na siniji bieli golub sjedi,
Udara ga cviećem po obrazu I odoše k Nenadovu dvoru, Bieli golub, njegov knjigonoša,
Kitom smilja i kitom bosilja, SavezllŠe nejačka Nenada, Štono pisma k staroj majki
I ovako govori mu majka: Prid silnoga cara dovedoše. nosi,
"Oj Nenade ma. velika nado! Momče mlado, al je pouzdano. lod majke nejačkom' Nenadu.
Rasti bolje, moje čedo drago, Kad ga vidje care gospodare, Careve se poplašile sluge,
Da otmemo tvoju otčevinu Kakove su u momčetu grudi, I odoše k caru bez obzira.
Silnom caru polak carevine, Kakova su pleća u momčeta, Sluge I,ažu čudo nevidjeno,
Što je tvomu ugrabio babi.« Kakva glava i junačke ruke, Ncvidjeno, dosad nečuveno,
Majka misli, to nitko ne čuje Kakvo oko i čelo junačko j Da Nenade nije poginuo,
Do njezina nejačka Nenada; Obraz ljepši nego u djevojke, Nego Nenad sitnu knjigu piše,
Al to čuli dvie careve sluge: Grudi jače nego u hajduka, Knjigu piše u tamnici tamnoj.
Idu sluge caru gospodaru, Pleća širja nego u delije, Prid Nenadom od zlata si-
Pak besjede dvie careve sluge: Glava mu je glava haram- nija,
"nOj bora ti, care gospodare, zade, Pod njime je srebrena sto-
Jesi l' voljan ti nas poslušati. ? Biele ruke težki buzdovani: lica,
Čudne tebi donosimo glase, Sav proniče care gospodarE', Na siniji bieli golub sjedi,
Čudne glase od Bosne po- Sav proniče poplaši Be ljuto, Bieli golub njegov knjigonoŠ8,
nosne Pak on baca nejačka Nenada, Štono pisma nosi staroj majci;
I od Bosne i Hercegovine: Pa ga baca u kletu tavnicu, K majci nosi, od majke do-
Majka hrani nejačka Nenada, Baca momče na dno u tavnicu. nosi.
Paše njega babinim pojasom, U tavnici voda do pojasa, Kad to čuo care gospodine,
Odieva ga babinom dolamom, A junačke kosti do koljena, To je caru jako milo bilo,
Babinim ga kiti ble1im perjem, Tu se legu guje i gušteri, Po Nenada šalje vierne sluge,
Bielim perjem na čekrk če- A otrovne guje krilatice, Da izvedu sužnja iz tamnice.
lenki; Krilatice prisojkinje ljute. Al govori sužanj u tamnIci:
Babinu mu sablju pripasuje, Karl je !)rošlo devet godin "Bora vami dvi careve sluge!
Ogrće ga divan kabanicom, danah, Vi kažite caru gospodinu:
Na njeg meće toke i ječerme, Besjedio care gospodare: Nokti su mi ka' orače gvoždje,
Na babina konja posadjuje, "n Bora vami moje vierne sluge! Brada mi je veče, na njoj
Na konjica šarca od mejdana; Vi idite doli u tavnicu, spavam;
Udara ga cviećem po obrazu, Izvadite kosti Nenadove ; Kosa mi je, njome se po-
Kitom smilja i kitom bosilja, Izvadite kosti iz tavnice, krivam;
Pa ovako govori mu majka: Nek jih jarko obagrije sunce. Kako ću ja prid cara izići?"
"Oj Nenade, ma velika nado! Žao mi je što sam učinio, Zatim malo postajalo vrieme,
Rasti bolje moje čedo drago, Pogubio djedjerna junaka, Eto idu tri hitra berbera,
Rasti bolje, sve moje ufanje, I staru mu ucvilio majku."" Da oljude sužnja u tamnici.
Da otmemo tvoju otčevinu, Poslušaše do dvie vierne sluge Jedan striže i bradu mu brije,
Silnom caru polak carevine, I odoše doli u tavnicu, Drugi češlja i lice mu mije,
Što je tvomu ugrabio babi, Otvoriše na tamnici vrata. A treći mu nokte obrezuje.
299
S njeg skidoše težke buka.- Več on veli caru gospodinu: Nenada je ona bratimila,
gije, "Voljan jesi care na milosti, Nek. ju vodi k svojoj staroj
I skidoše troje lisičine. Volim ići natrag u tamnicu, majci,
Sinu lice kano jasno sunce. Volim svoju izgubiti glavu, Da joj ona bude zamjenica
Kad ustade nejačak Nenade, Neg' ostavit vjeru Isusovu, Od metlice i hladne vodice.
Vitak stas mu kao bor zeleni, I častnomu krstu zabaviti." I veli mu ljepota djevojka.:
Milina je njega pogledati, Na to caru vrlo žao bilo, II "Ja brez tebe živiti ne mogu,
Još milije s njime govoriti. Ali se je care pritajio. I vjeru ću svoju ostaviti,
Kad ga vidje care gospodine, Šalje care nejačka Nenada Ali tebe ostaviti neču;
Posadi ga sebi uz koljeno, K jedinici, Fatimi djevojki, Vodi mene k svojem bielom
IJu bi njega u čelo junačko, Nebi li ga cura občarala, dvoru!""
Nenad cara u desnicu ruku, Nebi li ga kako predobila, To rekoše to i učiniše.
I smirno se caru poklonio. I na tursku vjeru privolila. Pobjegoše u pol noči ta.vne,
Car bef.\jedi: ""Vierne moje Kada Nenad k ljepoti dje- I do zore gore prijezdiše,
sluge ! vojki, Nenadove prispješe u dvore,
Dovedite Nenadovu majku, Bre, kakva je, da joj druge K Nenadovoj staroj miloj
Neka vidi svoje čedo drago, nije, majki. -
Odsele će moj posinak biti. Ljepša Fata od bijele vile. Tko zna bolje široko mu polje.
Dat ču njemu svoju jedinicu, Fata mami nejačka. Nenada, Svi veselo braćo moja draga!
Dat mu Fatu za viernu lju- Ne bili ga kako poturčila ; E da bi nas i Bog Teselio,
bovcu, Al se Nenad neda. poturčiti, Veselio i zla uklonio:
Ako mi se hoće poturčiti, Več on veli Fatimi djevojki: Težka duga i nevjerna druga,
I poznati svetca Muhameda; "Oj bora ti, Fatimo djevojko! Veselje nam do veselja bilo,
Vezirom ću njega postaviti, Volim danas izgubiti glavu, Rodila nam u polju pšenica,
Da predvodi silnu vojsku Nego svoju ne spasiti dušu." A u gori vinova lozica,
moju. IIII Kad to čula Turkinja dje- I u domu sve mužka dječica,
Ništ ne stade nejačak Nenade, vojka, Uz dječicu zdravje i veselje.
(Mijat Stojanović 71 Hrvatske pjesme i pripOfJiedke.")
t505. Kralj Malijaž Corvinus.*
.. ovu pm pjesmu skupa. s na.pjevom dobio od vriednoga awine Matije M.a.ja.m Ziljskoga.,
II primjetoom, da. je to jedina junačka pjesma, koju. je on II Korukoj n&iao.
300
Kral Matijaž ženil se, je So vkradli mlado Lenčico, ""Midva sva snoči žpiWa,
V ze~ cesarja turščeha SO vbi1i staro mamico. " Sva se pa zraven skrjebda:
Mlaj ši Merko Lenčico Matjaž je konj ča obsedlol, Matjaža sem ob hlavo diaI,
Ljepo kralico vogersko. Svoj ba konj ča bistreba, Rumene zlate vse pobrat""
Pripjev: Oj bogme, bogme Bed on k domu perleti, Zlo so Turči hmetni bili:
kral Mat'jaž ! Da se vse za njim kadi. "Prov si I:!tori~ brater ti,
Ko hoscejt je že minUa, Poslol je po žnidarje, Prov si storil brater ti!
Sta se k domu spravlala. Po tri mlade padarje, Sda bomo 'meli Lenco mi. CI
Pela ju v svoj bjeli brad, Da ba po turški b lijaj o, Matjaž pa prime Lenčico
Pela jo v svoj bjeli hrad. Mu turšče bvante djelajo, Za. njeno bje lo rokico,
Zadosti malo per njej spi, Skokoma on perleti Pela jo pod lipico,
Zadosti malo - tri noči: V Turčijo hloboko, Pod lipico pod zelano.
So peršle cajtinje po nj a, Turči pod lipo najajo Sta peni rej zarajala.,
Da berž v vojsko se poda. Noj Lenčico sprevažvajo. Je Len ~ica ha barala :
Kral Matjaž je tico 'mol, Matjaž pa tota perieti, "Čej si kra.lič ti doma,
Kral Matjaž je tico mol, Pred turšČ8.m cesarjam ob- Da te ni~čer ne pozna?"
Karkoli se je zM.dil, stoji : ,,"Jaz sem pa le tam doma.
V se mu je povedala. "Oje joje bratri vi, Čjer mene sunce bore bre;
Ljepu je zaročol jej: Kaku raji so dragi?" Jaz sem pa le tam doma,
"Ljepu varvej bjeli brad, !,"Kakor junaka vidimo, Čjer mene sunce bore bre. ""
Da Turči mi ne pridajo, Tako raje šacamo: Sta druji rej zarajala,
Mi hrada ne obropajo. Ti pa flišen si junak, JeLenčica ha barala:
Da Turči mi ne pridajo, Boš pa dal nam rumen dat. "" "Čej si kralič ti doma,
Mi brada ne obropajo, Matj až pa seže s tošenco, Da te neščer ne pozna? II
Mi Lenčico ne vkradaju, Perseže svjetel rumen zlat, ,,"Jaz sem pa le tam doma,
Mi mamico ne vbijajo. u Ha po mizi zatoči, Čjer SUDce mi na poMni je :
Matjaž se v vojsko .sda poda, Da se tribarti zaverti, J az sem pa le tam doma,
Čjer je črna vojska nja, Ha po mizi zatoči, Čjer sunce mi na poldni je. UlI
Tam srčno on vojskuje se, Da se tribarti zaverti, Sta treči rej zarajala :
Per svojej vojski srečen je, Da se tribarti zaverti, J e Lenčica lm barala :
Sda pa tica perleti, Pred cesarjam turščam ob- DČej !li kralič ti doma,
Na aebneti mu obsedi: leži. Da te niMer ne pozna?"
DOje, joje kral Matjaž, Cesar vzeme v roče zlat, ""Jaz sem pa le tam doma,
Kaj bom ti jaz povedala: Oberne lm na huni plat; K' sov bje lam hradi line tri,
Pršli Turči 80 hudi, "Oje, joje bratri vi, K' so v bjelam hradi line tri,
Porapali so pol hrw, IIMatjažov hopen bor stoji l V anej si že stala ti." CI
301
.. Oje, joj e kral Matjaž, Se dedi ti na ljevo stran; Ko ana sarneha dobi.
AI te Turči spoznajo, Al sjekam jaz na pravo stran, Trečobart on perleti,
Al te Turči spoznajo, Se dedi ti na ljevo stran, II " Ko ana samt'ba dobi:
SIlj ti lebn ne šenkajo!" Sta še enbart zarajala, "Tebe pa šenkam lebn tvoj
u "še enbart zarajejva, Proti konjči se zasukala, Tebe pa šenkam lebn tvoj, ~
Proti konjči se zasučiva., Je potegnil jo sebo, "Da boš mol povedati,
Jaz bom potegnil te sebo Turči se za njim usp6. Kak Matjaž je korenjak,
Na. mojba konjča. šitrega; Dvjebarti bor in dol' leti, Kak Matjaž je korenjak,
""Al sjeka.m jaz na. pravo Hromada Turkov že leži, Med vami ni nobeden tak.
stran Trečobart on perleti, (Iz moje abiru tekstQva.)
Stoji, stoji mesto belo, Sestra! več nebO mi bolje, De zvonov petero poje 1"
Celjo lepo in veselo, PoAlji mi po sveto olje," "Vern kdo vmrO je, sroce
V celj i lipica. zelena. ..Oh, do srdca. s6 skopane, moje!
Tam je post'lja narejena, Črne, bratec, tvoje rane! Prede n prišle stare Jeta,
Mehke pernice zrabljane, Vedno, kralj, sim te svarila, Kralj Matjaž je šoO iz sveta ;
Belo rube SO oprane, Ne lom se žen, prosila: T'mu pojo zvonovi na.~i. u
In blazine in odeje "Srčne rane žene ptuje." Bobnarca tako se ,"straši,
SO iz drage turAke preje. Kralj Matjaž tak beseduje: De ji žlica z roke pade.
Tam leži pri Mlim dnevi Tol'kl) Bog daj zdravja meni, B6bnar praša žene mlade:
Kralj Matjaž, bolnik kraljevi: De bOm v va.q šoO k lepi ženi lU Kaj t' je padla z r6ke žlica. 1
K lepi bObnarci je laziO, Te besede še ni zrektl, Al je uje biO, al sin strica 'I
Dokler ga je b6bnar spaziO, Pot mrtva.ški je pritekO Je mrlić bili žlabte tvoje?" -
Ga oboda m6ž srditi, Zazvoni po Celji celim, Ni mrlič bili žlahte moje,
Da ne bo več zdrav morbiti. S petimi v zvoniki belim. Ni biO Ilje, ni sin bili strica;
Ves obvezan, ves krvavi Per Šempetru zvonili, Mi je padla z roke žlica,
Kralj Matjaž sestri ci pravi: Bobmir bili je pri kosili. Ker sva skupej se ul: ila.,
"Rane mi poglej skeleče, Mlada bObnarca ga praŠ8.: Ino v crkev skup hodila.
Af so črne, al rudeče. "Kđo je vmrO, de se rll1.- B6bnarju se jeza vname,
Ak rudeče sO, ji reče: gla.~ V roko ojster nož u1.ame,
"Naj kdo po vračnika teče, Glas zvonov po Celji celim, In zabode svojo ženo,
De mi grenko smrt odvrne! V Petrovim zvoniki belim .- Mlad o ženo nepošteno.
39
302
Ko je ženo svojo v moriO., Tako hitra ko dva tiča, H1apec pravi ino reče:
Tako k hlapcu je govoriO.: Enga za te, enga za me, "To mi v glavo iti neče,
"Hitro, hitro hlap če zvesti! Vrzi torbico čez rame, Bežat z doma zavolj žene,
Dalj ne smem ostati v mesti, In beživa pri ti priči, Zavolj žene nepoštene !.
Obsedlaj brž dva konjića De me nedobijo briči."
(Stanko Vraz " Narodne pesni Ilirske" 1., štamp.
1507. Jure Kastriotić.
sc
Sanak sniva Osova kraljica, Vataše se maj ci o grlašce
Virna ljuba kralja od Epira; I ovako majci besedjaše:
Sanak sniva u sanak vidila, "Bolan tebi stara moja majko
Da je ljuta zmaja porodila, I hvala ti na mliku bilomu,
I Epir mu krila pokrivala, Kojim si me zadojila majka."
Carigradu glava dopirala, Lipo majka sinku govoreći,
Iona žive Turke proždirala. Suze roni al mu govoraše:
Kad se je od sanka probudila, "S Bogom Jure, drago dite moje,
Suzama je lišće poli\'nla, Neprevrni svete vire tvoje."
Ivanu je sanak povidala. To izusti na zemljicu pade,
Ivan joj je sanak tumačio: A Turci joj sinke povedoše
nŠto si ljubo, u sanku sanjala, Preko ravne zemlje Arbanije,
To ćeš rodit golema junaka; Sva četiri caru darovaše.
Sto s' mu Epir krila pokrivala, Čudio se care Sulejmane,
To će branit' sve kraljestvo naše; Po ditetu gledajuć znamel je,
Što je Carigradu glava dopirala: Goji njega u dvoru belome.
To će ona caru dodijati." - Kad je dite malo ponaraslo,
Malo tu ti vrime postojalo hilo, Nebijaše takvoga junaka
Porodiše Osoya kraljica, U Turčina ni u Kaurina.
Lipo čedo, lipo prije nerodjeno : Često biše na mejdan izlazilo,
Na. čelu mu od krune znamenje :Sa megdanu glave odsecalo,
A na rud od svijetle čorde. Po vazdan se s Turci celi vaše,
Čudila se Epirska gospoda; Ma često njih s konji obaraše.
Po djetetu gledaju znamenja. Njemu majka listak knjigu piše
Čini majka velika veselja, Iz Krojana grada bijeloga,
Svoga sina šalje na krštenje, Da je njemu babo preminuo,
Lipo mu je ime postavila, Da su Turci Kroju porobili.
Lipo ime Jure dite malo, Osta jadna kraljica bez kralja
Malo tu ti vrime postojalo, I bez kraljevine, bez gosp,>dstva
Porobiše zemlju ArbanUu, Bez Krojana i bez domovine.
Od I vana harač zapitaše, Mislio si Kastriot.ić Jure,
I čethi u tutiju sina; Kako bi se caru izmaknuo,
Repožiju sinka najprvoga I staricu majku pohodio,
Konstantina i SaveŠ8. mala, I svoje se krune dobavio.
Jure dite sinka najmladjega. Al to njemn dobra srića biše:
To Ivanu drugo nemogaše, Udariše ugarske katane,
Jer mu Murat biše dodijao, Probiše careve države,
Pa mu daje blago nebrojeno Pred njima je vojevoda Janko.
I četiri u tutiju sina: Tu je care silnu sakupio vojsku,
Konstantina i Saveša mala, K sebi zove Juru Kastriota :
Jure dite sinka najmla.djega. "Kastriote vierna slugo moja,
Za njima je majka ulazila Ja ne imam u dvoru junaka,
Sve u crno biše obučena, Koji će mi pred vojskom izaći,
Od žalosti kose razplećala, I pobit se s vojevodom Jankom;
Suzami je lišce poHvala. Predajem ti silnu vojsku moju
Da je kome pogledati bilo, I mojega Čatu velikoga,
Kako cvili Jure dite malo, Spomeni se drago dite moje,
304
Da sam tebe za sina uzeo, Pod njime je sablju izvadio,

I tebe u dvoru odgojio. I ovako njemu besjedio:
A kad sam te sinak poturčio, "Udilj piši listak knjigu bilu
Lipo sam ti ime postavio, A od strane cara Sulejmana,
Lipo ime Skenderbeže bane, A piše je Krojskom kapetanu,
To će reći: snažni Ališandro. Nek mi daje krunu u Epiru,
Spomeni se drago dite moje, Koju mi je babo uzdržao;
Da ja nemam u dvoru junaka, Ako li je napisati nećeš,
Koji će mi pred vojskom izaci, Evo t' tvrdu viru dajem,
I pobit se s vojevodom Jankom; Odsjeću ti rusu glavu tvoju,
Predajem ti silnu vojsku moju, I dat' ću je vojevodi Janku.
I mojegl\ Čatu velikoga." To se Čati drugo ne mogoše,
Kad je nj('ga Jure razumio, Već mu piše listak knjigu bilu,
Pokloni se do zemljice crne, I piše ju od strane careve.
I podiže Turke vitezovce Kad se Jure knjige dobavio,
Preko ravne zemlje Arbanije. Čatinu je glam odsekfto,
Brzo dodje na polje Dibresko, Pak on ide preko Arbanije
Tu je J ure tabor učinio, Sa d vadeset stotin Arbanasa,
Iz tabora listak knjigu piše Momka mladih neženjenih.
A na ruke voje vodi Janku: Kad je došo pod Kroju bijelu,
"Kaurine od Sibinja Janko, Daje knjigu Krojskom kapetanu,
t;utra ćelllo na te udarit i, Da mu daje kljui'e bila grada.
A ja imam i za (hoje vojske, Knjigu štije, grozne suze lije,
A lI('moj se poplai';iti pobro, Knjigu štije Krojski kapetane,
Predajem ti t'ilnu svoju vojsku, Al mu drugo nemož' učiniti,
t;pomelli se drago dite moje, Poznaje ga, da je poglavica
Da sam sužanj cara Sulejmana, Od sve rame zemlje Arbanije,
A sinak sam od Epira kralja, Pak mu daje ključe bila grada.
Pokojnoga Ive Kastriota. Kad se na to noćca uhvatila,
Rad bi moju pohoditi majku, Ovako je Jure besedio:
I moje se krune dobaviti." Naoštrite svitle d.iorde vaše,
Kad u jutro jutro osvanulo, Što nadjete, što je sUlloćeno,
Udariše Turci na Ugarce; Sve izsec'te malo i veliko,
Kad se poče krvca prolivati, Ko se neće krstom pokrstiti,
Poče Jure natrag uzmicati. I u moju viru virovati.
Kad to vide age i spaije To su oni jedva dočekali.
I ostale paše i kadije, Kad se malo nočca uhvatila,
Da Ka8triotić natrag uzmicaje, Izsekoše, nitko ne uteče.
Koji nije nikad uzmicao, Kad u jutro jutro osvanulo,
Oni bježe bilom Carigradu. Ori Jure visoko dunare,
Kad to vide Ugričići mladi, Pa on zidje crkve i oltare,
Popustiše konjima diždune, Svu porobi ravnu Arbaniju ,
Položiše bojno koplje svoje, Pa pohodi staru majku svoju.
Povadiše britke djorde svoje, Nije zmija zmiju prevarila,
Sve izsekoše, nitko ne uteče. Što prevari Jure Kastriotić
Kad to vidi Jure Kastriotić, Turskog cara Sulejmana. *
Dočepaše Čate velikoga,
(Iz moj' sMr-ke tekstova.)
* OV" je pjesma po K3Čil!evoj ,.PismlL o Gjorgjiu Skenderbegu", Kačić piše mjesto Osova
kraljica: Vojsava kraljica, mjesto car Sulejman: car Murat i t. d. Nu buduć je po mom mnienjll
niedno znati, u koliko lli narod zapamti koju historičnn umjetnu pjesmu, stavio sam ovdje deli onaj
wskt, koji mi je izpjevao Šimun Grubač iz Bečil!a, bivši vojnik meksikanakoga cara Maksmilijll.nll..
305
1508. Damjan i ljuba njegova.

Larghetto J= 60. Iz Sarajeva. (NapjefJ je vrlo star.)
~-_-fl-I==-
---~~Ff-
~-C ~-~= --- ~ - ~E==-"f:.
-~tt·--d
j=.j
-~---~~~-----~
-~ ~i-~- =~- ~-:-izJ'±
----c::t"-----:E---D-- ~c::. - =T
I f:::=- f 1I.......c::::::
U O - me - - - - - ra vi - še Sa - ra - je - - va,
r~:e---~~:=JEt-
l:-~I-~-~_-~-'-~--~.
- ----4
-~-~-t!--- - ---.., -I- .-,,~---
-"I-~-- r.- - - ~-
-..- -~ -~-'
---4--4. j
-~1-i J;-'rL~cor;=lf---~CI'" :f=FI-l

1k-k-#4=i.~~~,.~lB
r--- Y---
mG~ i':'--I-i I --- I I --- i-
f
I vi - še
r.'\
II i~1: : :q: : :rJ::::":·:-L: =- :-I ;:':·: "':" :~~~;;_~i~-1'~§I~'~.~ jg=LT •~ ~*~~

fI -
--- -
. -
. -
.....
- fl - .
. -
--t::;:l
fI ·fI- -
- fl::::::=::t=:
,d I ~----- i-- - id=--;.~ -#~-"'-- j--- ~
U Omera više Sarajeva, Pokri lice, Damjanova ljuba, O Damjane moje jarko sunce!
Visoka mu gora oko dvora, I sinoć je s'tebe kavge bilo, Tek što ti se beše odasjalo,
I u dvoru zelena livada, Danas će ti Damjan poginuti, AI ti brže za goricu zadje!
Na livadi divno kolo igra, Sa tvojega lica bijeloga. Mrtva glava ali progovara:
I u kolu Damjanova ljuba, Još ti oni u riječi beše, Ljubo moja pitoma ružice:
Sve je kologlavom nadvisila, Puče puška iz zelena luga, Ljepo ti mi beše procvatila,
A lepotom kolo zanijela. I pogodi u kolu Damjana. Al zaludu, kad s' ne kitih
Progovara iz kola Nikola: Damjan pade a ljuba dopade: tobom.
("Pesmarica 1.", štamp. g. 1862. u Novom Sadu.)
306
U Omera više Sarajeva "Pokrij lice, ljubo DamIjanova, " Moj DamIjane, moje jarko
Zelena mu gora oko dvora, Danas će ti DamIjan poginuti sunce!
I u ~ori zelena livada, sa tvojega lica bijeloga." "L'jepo ti me bješe odasjalo!
Na livadi kolo uvaćeno, Još to oni u riječi bili, Al' mi brže za goricu zadje."
U tom kolu ljuba DamIjanova ; Puče puška iz gore zelene, n "Ljubo moja, pitoma ružice!
Sve je kolo glavom nadvisila Te udari II kolu DamIjana. L'jepo ti mi bješe procvatila !
Iljepntom kolo zanijela. Damijan pade, a ljuba do- Al' zaludu, kad s' ne kitili
Progovara iz kola Nikola: pade: tobom!""
(Iz Vukove sbirke.)
30'7·
308
Mili Bože na svem tebi hvala! I pod perjem i pod kalpa- Već za jednu Cvjetkinju dje-
Mili Bože pomozi svakoga, činom, vojku. ""
Svakoga junaka mi i brata, I pod svojih sedam samokresa, Riba mu je nogu preuzela,
I u polju volka i težaka, Sedam pari noža i korica." Preuzela do svilena pasa.. -
Koji ore, pa sirote hrani, Svi junaci nikom ponikoše, To dočula Cvjetkinja dje-
Daj mu Bože i sreću i zdravlje! Svi u crnu zemlju pogledaše; vojka,
Pilo vino šestdeset hajduka Oni glede kako trava raste. Pa zasuče skute i rukave,
U gorici pod zelenom jelom, Ne poniče Senjković I vane, Pa mi skače u tihani Dunav.
U kraj vode kraj tiha Dunava; Već on pliva na. tihu Dunavu, Al povikne Senjković Ivane:
Medju njimi Senjković Ivane. U čizmama i u čakšimma, ""Ne gaz' vode, ne topi se
Služi vino Cvjetkinja djevojka, U dolami i prsluku 8vilnom, mlada,
Svakomu ti čašu naslu žila, I pod perjem i pod kal pa- Nije mene riba ni vidila,
A svaki se o njedra joj maši. činom, Već te kušam, dušo, kako b'
Al besedi CVjetkinja djevojka: I pou svojih sedam samokresa, bila
"Braćo moja, i;esteueset haJ- Sedam pari noža i korica i U nevolji, kano dobroj volji.""
duka, Pa on pliva i tamo i amo. Pa izpliva iz Dunava tiha,
Ako mogu svima biti sluga, Kad je bio na polak Dunava, Pa uzima Cvjetkinju djevojku,
Ja ne mogu svima biti ljuba, Povika mi Senjković Ivane: Pa ju vodi svomu b'jelom
Već jednomu dobromujunaku, ""Braćo moja šestdeset haj- dvoru,
Koji bi se dobar junak našo, duka, Tu on čini čitavo veselje
I koji bi Dunav preplivao, U ludo ću izgubiti glavu, S\'aki danak čitav mjesec
U čizmama i u čak~irama. Da bi za kog, ne bi ni žalio, dana.
U dolami i prsluku 8vilnom, (Iz moje sbirke tekstOfXl.)
Ina~lca.
Vino pije tridest Cet injana. Vino služi Cetinjka djevojka,

Kraj Cetinje tihe vode lad ne, Kako kome ča§u dodavaše,
309
On s'ne maša. za.' nu čašu vina, I obuče ruho svekoliko,

Već se maša ruke i njedara. Baš i onu divan-kabanicu,
Al govori Cetinjka djevojka: Pa naplovi na vodu Cetinju;
"Oj Boga mi, trideset Cetinjana ! Pravo jeste junak preplovio,
Ako mogu svima. biti sluga, Preplovio od brda. do brda.
Ja ne mogo svima biti ljuba, Kad s' od onud natrag povratio,
Već ću biti onoga. junaka, On potonu malo u Cetinju;
Koj' naplovi na vodu Cetinju On ne tone, što je posustao,
Pod junačkim ruhom i oružjem Veće tone, te on kuša ljubu,
I pod onom divan-kabanicom, Hoće li mu ljuba vjerna biti.
Te preplovi tu vodu Cetinju, Kad to vidje Cetinjka djevojka,
Preplovi je od brda do bt'da i Ona gazi u vodu Cetinju.
Onoga ću biti vjerna. ljuba.. " Kad to vidje Mali Radojica,
Svi junaci nikom ponikoše, On se manu vodi na obalu,
I očima k zemlji pogledaše, I izplovi iz vode CetiBje,
Ne poniče Mali Ratlojica, Pa. uzima Cetinjku djevojku,
Već on skoči na. noge lagane, Uzima je za bijelu ruku,
Pa. pripasa. svijetlo oružje, Odvede je svom bijelu dvoru.
(Iz Vukove 8bi,.ke.)
I n ft Č l e 8.
Lepo ti je pod noć pogledati Kako kome čašu dodavaše, Ako svima mogu biti sluga,
Tamo dole kraj tija Dunava, Svaki joj se u nOOra m8.ŠaŠe i Ja ne mogu svima biti ljuba;
Gde s' junaci šator razapeli. Al' govori lijepa devojka: Nego jednom, kog mi srdce
1 pod njime piju rujno vino. "O junaci i gospodičići l ljubi. "*
Njima služi lijepa devojka; (Iz Vukove sbirke.)
... Ova. je pjesma doduAe ijubovna, ali S6 vidi da. nije samonikla, već istrgnut komad balade.
40
:no
Opazke.. Ovu je pjesmu spjeva.o srbski pjesnik. Branko Radičević,

tekst dakle nije narodni
već umjetni proizvod, nu melodija je narodna. Čin se je ovako sbio. Njeki prijatelj pjesnikov za·
moli srbskoga njekoga guslara, da. bi ovu pjesmu prilikom javno pjevao, te mu dotle kazivaše tekst
dok ga. ovaj nije na pamet znao. Za jedno osam dana. pjevao je rečeni guslar Radićevičevu pjesmu
kod njeke pučke svečanosti u Beogradu. Ja sam ovu pjesmu čuo II Zagrebu god. 1871. od mladoga
srbskoga glumca, poznata. pod imenom Gojko, koji mi je i cielu stvar pripovjedao.
811
Melodija je toli divna i starostavna, da upravo dvojim, da ju je rel!eni guslar na ovn pjesmu
izmislio, već držim, da je to melodija od njeke druge stare junačke pjesme, te da ju je guslar
samo na ovu aplicirao. Ako tomu nije tako, t. j. ako je melodija zbilja proizvod sadašnjega guslara,
tim bolje, jer taila ne imamo se za budućnost naAe narodne glube bojati, znajući da nije duh na§ih
starih vajdoletA (barda) jolite izumro, i da se je nadati, da će s vremenom i na~i kompozitori ovim
jezikom gororiti. Samo na temelju narodne tradicije možemo §ta trajnoga stvoriti (vidi J. Haydena,
Beethovena, Schuberta i t. d.) Sve ono §to su na§i umjetnici (koji žalibože nisu uzgojeni u duhu
t~ tTadicije) dosad~ stvorili, neće i ne mole izazvati uzhit cieloga svi eta, ma bila im djela kako mu
drago umjetnički saVr8ena: jer §to se je dalo u neslovjenskom smislu valjano kazati, to je već pri-
lil!no sve rečeno. Glasoviti kompozitori sadaAnjega vremena uvididi to, rabe upravo strahovita sredstva.
glasbena, samo da mogu lito novoga kazati, dol!im bismo mi mogli i I!ednom ndom pastirskom svi-
ralicom jezikom govoriti, koji ini sviet jošte čuo nije. Dakako uviek predpostavljavljajuć, da.
ugodbu pojedinih glasova ne pretvaramo, i da na slovjenskih guslah ne zanosi mo na talija.nski ili
njemal!ki. P r a va h r vat 8 k a i li s r b s k a n a r o d n a g I a s b a o d p r e vel i k o g j e k u l t u r n o g'
zamaliaja. Dao Bog, da bi to već jednom i inteligencija na§a uvidjela!
1514. Ranjeni junak.

La,rg"eU() J= 60.
Puška puw, lele, puška pt1kn&, Junak vikn&, lele, junak vikn&,
Ah! puška pukn&, pile Stano, Ah! junak vikn&, pile Stano,
I: Iz gora zelena. : I Igorata jekna:1
Će udari, lele, će udari, Nosete ma, lele, nose te ma,
Ah! će udari, pile Stano, Ah nosete ma, pile Stano,
Naj dobrija junak. Ne ma ostavajte.
(Iz maje sbirke tekstQva.)
OpaBka. Ovu i sljedeće dve bugarske popievke ("Atmadža duma", nGorole Goro") pjevao
je (spojiviii ih u jedno) gosp. J. Zlatarski 21. ve1jal!e 1879., prigodom bugarske večere s komer-
som , koju su priredili u prost~rij&h nK caru austrijskomu" u Zagrebu, Bugari, slU§atelji na hr-
vatskom sveul!iliiitu, u slavu otvorenja prvoga bugarskoga sabora. u Trnovi.
*
Digitized by Goog I~ .
312
Atmadža duma Strahilu Nito mi starost potropa. . . Atmadža duma Strahilu :

I: Strahile, strašna vojvodo : I Snošti na poll.tja zamroll.knah, "Strahile, stara vojvodo,
Zašto 8i tolko8 pos&I1lal, Na vroll.h na Stara-planina, I tuj li da ta nauča!
Pogrnal, jošte povjenal? Na hajduškata ravnina, - SolI.bječi drjehi junaški,
Da li ti pu~ka dotegna, Tam mi sa drjemka dodrjema, Oblječi drjehi prosječki,
Ili ti poll.tja omr.una, Pa ljegnah i si pozaspab Naloži kalpak mečeški,
Ili ti bulče domilja, Na puška na tabandžata, - Prepaši sabja frengija,
lli ti starost potropa ? Straše n si SolI.nčec solI.nuvah: Narami drjeha prosješka,
Strahil Atmadži dumaše: Otdolu ide poterja Pa zemi b\judo božeško
"Nito mi puška dotjegna, Do sedemdeset tatare, I idi dolu na Poll.tLt.L,
Nito mi poll.tja omroll.zna, Do sedamdeset čitaci Na Poll.tbtb na kr&8top&tLtL j
Nito mi buIče domili. S&8 sedem sini baJraci Na mermer kamak da sjedneš,
313
Pod taja sjenka uebje1a, Pripasa sabja frengija, Kolko na pole trevite,
Do vodicata studena, Namjetna drjeha božeška, Kolko na gora 1isteto.
Pri taja buka zelena; Zema si bl.iudo prosješko, Sj eki si hv rlil po para,
Tam šte poterja da mine, Pa sljeze dolu na p.v.tLtL, Naj-podir v.v.rvi vojvoda
Sjeki šte hv.v.rli po para; Na p.v.tLtL na kr.v.stOp.v.tLtL; Toj mu e hv.v.rlil pet pari,
Naj-podir y.v.rvi vojvoda, Na mermer kamak posjed na, I si Strah ila popita:
Toj šte ti hv.v.rli pet pari, Položi bljudo prosješko, "Vidje li nejde Strahila,
Pa šte ta tiho zapita! Na zelenata mora va. Strahila, strašna vojvoda?
"če vidjel li si Strahila, Pod taja buka zelena, Do kat vojvoda izduma,
Strahila stra~na vojvoda '(" Pod taja sjenka debjelR, Strahil na kraka podskoči.
Do kat si duma izduma, Pri taja voda studena. Izvadi sabja frengija,
A ti na kraka podskoči, Čjekal mi malko ni mnogo, Pa sa naljevo zav.v.rtja;
Izvadi sabja frengija, T.v.kmo mi tri dni, tri nošti; Dor sa nadjesno ob.v.rnal,
Dor sa nadjesno ob.v.rneš, Pogljednal Strahi1 nadolu; Sam si vojvoda ostana.
Sam šte vojvoda ostane.' To ne mi bila poterja Strahil vojvodi dumaše: .
StrahU na kraka podskoči, Ot sedem deset junaci, "Vojvodo turska banico,
8.5blječe drjehi prosješki, S.v.s sedem sini bajraci: Idi si t.v.rsi Strahila,
Oblječe drjehi prosješki, Na mi e bila poterja StrahUa, straAna vojvoda!
Naloži kalpak mečeški, Kolko na nebe zvjezdite,
("Nova PJetmOpolka" T.v.rnovo 1878. Izdala &-
dakciJata na fl. DZnanu.lI)
15t6. Gorole goro I

Iz Trnova u Bugarskoj.
, ---- --
:::::=--
go - - -
p
Ja?
-
Digitized by GoogI~'
314
Gorole goro zelena! (J{)ra nikomu ne duma

Zašto si goro vjehnala, Samo Stojanu produma :
Vjebnala i posarnala ? "Stojene luda gidijo. u i t. d.
(I. moje 8birlee telestmla.)
t5t7. Pad Biograda.
.Andante agitato J= 88. Iz Hrvatske. (Iz XVI. 8talje6a.)
.. ... 1
=r-Fb-I:::7--.I-~'
{
I:
i straš • no .
== ~
=-.
~
-..
~~-=1::-
-.=-,~-
~ - -J ·ga,
-..j-~-:t.=~-
=tI= -~=I-
jak· še - ga od svih gra-dov, mno - gi
~ ?=1--l-.===i===4-
~-=l-j--l~
-.-j- -- -~=t---~-~-
===-t-----!~ I-~~ I ..~ ..- ..

tro - ili
=
~=t;e=--
---r--~ :=j==~===l~==l=e rj4~===§
--_----;----;--- ----~
315
Glej kršćanstvo žalostnoga O kak lepo i veselo Da bi videl ban NadaMi,

Prejakoga Belgrada, Negda bilo videti, Vitez neobladani,
Velikoga i strašnoga, Vu Belgradu redovnike Mu lepotu cvet ljubljeni
Jakšega. od svih gradov, Boga moleć spevati, Vezda ves pošpotani.
Mnogi troški na me dani, Kloštri, cirkve kinč ljubleni, šantil bi se vu dne v noči,
Od kraljevstva kluč nazvani, Kršćeniki kinč crkveni, Kad lepote ne već zmoći
I: Padam srušen nevoljni: l Ve8elo vse bilo je. Nego špot i obzanost.
Idem idem o nesrećni Ali vezda sjednem kušcem, Vsa su sada zmeša.na.,
Nedostojno iti kam, Po znamenju Judaša, Porušen je beli grad,
Vezda ginem ki sem v sreći Zdan sem, prodan, pra v po- če prem vnog&. potrošena,
manjen Nebu kak je bilo do sad,
Dugo prebival, pak vse za.h-
Pismom PilatuŠB., prodan je- Činte stroške ove one
man. sam
Nit od silne obzet strane Jezera i milione,
Prodan jesam kod pravičen
Nego od pera dobil r.ane, Kasno vre šala van.
Neprijatelj pak krivičen,
Ah idem na skoneanje. Oiitro muči v marjame. Z Bogom onda. svi junaci,
Ki je vidi! kad Belgrada Kršćanski vsi vitezi,
O general ni general
ČUda. vse prečudnoga, Niti brat kak štimal sem, Glas poštenja, zidi jaki,
On je rekel evo grada Za čuvara sreče moje Teško moji bute vi,
Suprot sile strašnoga Vsigda.r te ja držal sem. Vu vas bila ma sigurnost,
Onde sablje, onde puške, Prodal si me, -buš žaluval, Sada trpim ja n~stalnost,
Onde štuki, onde kopj e, V morjenoga buš tuguval, Oh nesreći konec moji,
Svakojako orudje. Udolice Jožefat. Z Bogom svetla ma kraljica
Zvun vsih oveh sad rečenih, Gdo se nebi žuhko plakal Srečno živi mnogo let,
Zvun zabrane mužike, Plača moga gledajuć, Preporučam zadnič mene,
Da. bi videl kad Belgradske Ah kat ne bi tužno javkal Da. se zmisliš na moj slet,
šance zide velike. Porobljena milujuć, Ne pozabi se ti zmane,
Vse na redu, vse pripravno Gde je dika, kam poštenje, Akoprem sem ja prez tebe,
Prot neprijatelom ravno, Gde junaki, kam oružje, Kak da nebi bil nigdar tvoj.
Proti silne jakosti. Neprijatel vzel je vse. (Iz moje sbirke tekstooa.)
Opaua. Ova se pjesma protele po svoj prilici na. onu obsa.du, kad je turski car Soliman II.
predobio g. 1521. lukavlitinom Biograd; ipak mislim, da je pjesma istom tadll spjevana bila, kada
ban Nadaždi nije vilie banovao u Hrvatskoj. Kojoj se kraljici Biograd preporučuje (vidi posliednju
kiticu) vriedno bi bilo znati, jer tada bi čovjek mogao Ata pobli!jega kazati o vremenu, kada se je
pjesma. spjevaJ.a.
t5t8. Pjesma od Dujaša Babića
Andante 4sostenuto J= 60. Iz Kamenice II Bosni.
-=M,-
_ .- t:"\
- i .... =+==_=E--v
--~ -D-=J=i-U-7-r--=r-=---
-:::E--=t;I-=---IIJ----if-f-j~=-:1?.,-~-t---~--~-- IIJ:-~
h
_a+l~ __:::3 ___ .:..:::L__ t:-
Oj! da. je te - - bi po-slu - ~ - ti po - bre, što go - vo - re
~~ f=i±{~~~.
--
-~~--IIJ=:--=ii::f?;]-4--1';bJ§- ~1§-d
~:"-:311..:::=i= _ _ r:::: -r-t:~---=---::r=z==t:::::r=~= """':==l
J
I ~~=ti. al:;F ~TJ-!i~-~
~___ __ -.ca.~----~-i===+=~- L_:~_
316
(Oj!) Da je tebi poslušati pobre, To je njemu puno drago bilo;

Što govore Turci krajišnici: Ter otidje niz to polje ravno,
(Oj !)* Mi nipošto živit ne moremo I nahodi Babića Dujaša.
Od zuluma Babića. Dujaša; Pll.k je njemu Ture besidilo :
Zaplini nam ovce i volove, "Zulumčare Babiću Dujaše!
Pohvata nam momke i divojke; Viču na te Turci iKauri,
Pogubi nam najbolje junake, Tvoja sila danas je dospila.
Žešće zmije u kotaru nije. Ostav' vole, ter hodi na mejdan,
Nijel' koga porodila majka: Da vidimo ko je bolji junak?"
Da pogubi Babića. Dujaša 'f Veli njemu Babiću Dujaše:
To je čuo Curlić Hasanaga, II "Počekaj me jedna poturice !
Silni junak od Obrovca grada, lJok izrenem volove na vrata,

On ne može srdcu odoliti; Služit ću te koliko ti drago."
Već osedla dobra konja svoga, U Dujaša sablje ne bijaše;
Ter otidje do Novoga grada, Već dozivlje Bogića Ivana:
S sobom vodi mlada barjaktara. "K meni sura Bogiću Ivane,
lli koga srita ili stiza: lJonesi mi britku sablju tvoju,
On svakoga za Dujaša pita. I prija je na mejdanu bila,
Kad u novi Asanaga dodje j Ter je turske glave odsical.a!"
Od Novoga pita kapetana: Kad je Bogić njega razumio,
lIPobratime Novski kapetane! Donese mu sablju od mejdana.
.Bili meni umio kazati Kad se Dujaš sablje dobavio,
Za našega silna zulumčara :::; Turdnom se biše udario.
Po imenu .Babića. Dtlja~a. Turčinu je loša srića bila,
Veli njemu Novski kapetane: Duj8.Š mu je glavu odsikao.
Pobratime Ćurlić Hasanaga, Al' doleti silni barjaktare,
Ti ćeš naći Babića. Dujaša Da pogubi Babića. Dujaša.
upod hladne vode Banićevca, I njemu je loša srića bila,
Gdi on ore polje izpod vode, Pogubi ga Babiću Duja.še.
Ter brez straha kolik. da je svoje: S njega f.kida sablju okovanu,
Ne boji se cara ni cesara, Kojano se i danas nahodi,
Ni Turakah od ravna Kotara. U Babića. dvoru bijelomu.
Kad to čuo Curlić Hasanaga, (nAndrie Kačića pjesme" Il. str. 54., štamp.
u Zagrebu god. 1851')
,., Pri avaka dva redka pjeva Be nOj!U

317
t5t9. Od zla roda nek nema poroda.

Iz Hereiina. u križ. županiji.
I
Ll.tl'9hetto • = 60. (Ncl11jeD j e prw;la,,". MplJ{1"ig ičnom lIaći,w . J
>-
I
I
O ~ že, PO-lUO - ZI sva - ko - ga, jel' sva-ko - ga bra-k'l. i juna- ka,
=11=
Bo-gu e-djo -lji mla - doj.
I..-- D I
Mili Bože pomozi svakoga, Još govori Stevan ova ljuba: U gori je devet godin bila,
Jel' svakoga brata i junaka, ""Jesil čuo Stevo gospodaru, Od glada je trulu kladu jela,
Koj se pravo višnjem Bogu Tvoja majkajel moja svekrva, A od žedje s' lista vodu pila.
moli, Vodi majku kud je tebi drago; Misli Stevo svakojake misli,
Višnjem Bogu i Nedjelji mladoj. Ako nećeš majke pogubiti, Jel on misli na jedno smislio.
Hrani majka devet djevojaka, Ja ću ti se mlada objesiti, Poreza se Stevo po desnici
I deseta nejaka Stevana, Najavoru baš u tvome dvoru, ruki,
U zle dane, u godine gladne, Gde ti Stevo gospodu sa- Zakrvari sebi košuljicu,
Kad je bila ponajskl1plja zivaš. CICI Da će mladjan ljubu svoju
hrana: Misli Stevo svakojake misli, prevariti,
Oka žita dvanajst jezdinara, Jel on misli na jedno smislio, Da je svoju majku pogubio.
Svijuh deset majka odhranila, A žavo mu majke pogubiti, On se vrati junak unatrage,
Sve preslicom i rukom des- A žavo mu ljube ostaviti, Pak on ide svom bijelom
nicom On govori svojoj staroj majci: dvoru ;
Sam ostade nejaki Stevane, "Jel Boga ti moja stara majko, Pred njega sc ljuba je šetala.
On govori svojoj staroj majci: Ruke imaš raditi ne moreš, Još govori nejaki Stevane:
.A Boga ti moja stara majko, Noge imaš hoditi ne moreš, nŠto je tebi moja ljubo drago,
Ženi mene od petnajst ge- Oči imaš vidjeti ne moreš, Jesu li ti dvori nepovoljni,
dina, Uzmi štake pod bijele ruke, Jeli ti je ponestalo blaga."
Pa dočekaj veliko veselje." Pa ti idi u goru zelenu, J oš govori Stevanova ljuba:
Nije prošlo ni godinu dana, Nebi li te zvjerina pojela. CI ""Da su meni dvori nepo-
Al ga ženi sebi naopako, On odvede svoju staru majku, voljni,
Iz daleka ljubu izprosio. On odvede u goru ~elenu. Druge bi si dvore sazidala,
41
Digitized by Goog~
318
Da je meni ponestalo blaga Pa udara majki II srdašce. Pa F-i metne svu vijernu ljubu,
Drugo bi si blago kupovala Mrtva pade pod zelenu jelu, I užer.e kose na vrh glave,
Tvoja majka jel moja svekrva Pa izvadi srdee materino, .Jo:; joj dade četrnajst korbača,
Neću tebi mlatili. vjerovati, Pa si meće sebi II njedarce, To ti ljubo iJwie \'~ča plaća,
Da si svoju majku pogubio, I on ide svom bijelom dvoru. Uzme sablju odsječe Joj glavu.
Dok ne vidim srdce materino."" Kad on dojde svom bijelom Od zla roda nek nema poroda;
On se vrati junak unatrage, dvoru, Od zle kučke nek šteneta
Pa on ode u goru zelenu, Još govori Bogo sa nebesa: nema! -
Pa se krije od jele do jele, "A Boga ti nejaki Stevane, Moja braćo i drnžino slavna,
Da ga nebi majka upazila. Al si vel'ka gricha zadobio, lt. vidite od Boga strahote,
Jel ga majka milno upazila, Što si svoju majku pogubio, Sahranite majku sahranite,
Upazila pa se nasmijala: Opet će~ se Stevo grieha opro- Kako treba i Bog zapo-
Eto moga sina jedinoga, stiti.· vieda. -
.Jel 011 ide sada po me, ,Još govori nejaki Stevane: S boljom se je Stevo oženio
Pa ć'me vodit mom bijelom nA Boga ti moja vjerna ljubo, I čestit je porod porodio:
dvoru, A što češ mi sada bolja biti, (~etir ~ina i četiri ćeri;
Nahranit ć'me hljeba bijeloga, ~to salll svoju majku pOgll- Tri ih daje za gospodu slavnu,
Napojit ć'me vina rumenoga. bio?W A četvrtu, otčevo mezimče,
Misli Stevo misli svakojake, Jel 011 skopa zemlju do po- Za nelmkvu Ivana trgovca,
Jel on misli na jedno smi~lio, jasa, Koji nije nigdar željan novca.
Alon trgne nože okovate, (Iz moje sbirke tekstom.)
Opazka. Pjesmu ovu pjevao mi je guslar ({juro Špohwić ur. egede i to Z:~ kvartu krupnije,
nego što je ovde melodija ukajdcua. Hazlog za~to Sll.m napjcv prcnco II drugi priemet (l'ra.nsposi-
tions-Toml.rt) je taj, da. se hipofrigi~lli Ila':ill bolje razpoZlla, kojega uisll.m Tiigdje u takvoj čistoći
našao u nijednom meni poznatom St.R.J'OIU crkvcnom komlu, pril'ndll.o isti rilllokn.toliekoj ili luteran-
skoj crkvi. Zato i je ovaj 1lI!.i; primjer pravi biser za ul:iteljl1 i u,:enika sklll.dbouke.
Stari su Heleni nazvali liestvicu: g, f, e, rl, c, lt, u, Y h i II o fr i g i č II o m, glasbell!l. pako
srjedovječllR.
teorija TIl i k s o I i rl j 8 k o m i to po predlogu kuji je učinio HCllfik Loritus Wll.reanll8 II svo-
joj knjizi .,Dodeeachonlon" ~tarnpanoj god. 1547 u Baselu. Nu buduć je uslied novijih muzikaI-
nih iztr&živalljah dokazano, du. t:Iareanovi nazivi pojam stare helenske g-Iasbelle teorije sasma po·
mućujn, to sam i ovdje i drugdje pridržao stari naziv helellskih ljestvica..
1520. Smiljanić Ilija.

319
Vino piju Kotarski serdari r "Borom tebi mili gospodare,
Više Zadra g"r:.l.ua bieloga, Moja me je :laklinjala majka,

Te napija .Janković Stojane : Da ne pijem kaye lli duvana,
"Zdrav' družino, mila braćo moja, Ni rakije IjllCkog inglcnujije;
Ni u va~e ni u moje zdravlje; Neg' te molim mili gospodare,
Neg u onog jednoga junaka, Je li testir da u lwlo igram,
Koj otide pod Jlu(lima grada, Va se vatam uz koga mi drago?""
I maši se Ajkune devojke, "Testir tebi koliko ti drago,
A mrkijem brkom da o~aklji, Pa vataj se uz koga ti drago."-
I desnicom nogom da očepi." Ou se vata IIZ lijepu Ajku,
Svi junaci zemlji pogledaše, Pa joj lomi na ruku prstenje
Al ne gleda Smiljanić Ilija, 1'a joj gnječi dva bjela goluba.
~eg sc baca na dobroga dom, Al besedi lijepa Ajkuna:
Što je lijega skoro zadobio "Ha. ti borom lijepa delijo,
U Kotaru na novom pazaru, Odklen' li si, od koga li grada,
U Turaka za kvartu dukata, Da li si ti Smiljanić Hija?" -
Do Udbine tri konaka bi~e, Al besedi Smiljanić Ilija:
Sve je junak jedan učinio, ".Po čem li si poznala Iliju '?"«
Kad je došo po(1 Udbinu raVJlU, "Kad su Turci Kotar porobili,
Umeću se Turci Udbinjani, Ujela ga turska bedevija,
1Jmeću se težkom topuzinolll, Za mišicu za desnicu ruku."
I tu im je Boga navalio: Kad to vidi Smiljani{\ Ilija,
"Sala moleć Udbinjani Turci, On zagrči b'ielu ruku svoju.
Da bi sala! neznana delijo, Kad to vidi lijepa Ajkuna,
Odkleni si, od koga li grada '?" Oila njemu 'vako hesed ila :
"~A ja jesam od [)aštaca. grada, "Dorom tebi Smiljanić Ilija,"
A ja jesam pašina delijo; U koje si doba udario?
Kad podjete niz Kotare rame, Neš otići ni odneti glavu,
Da palite d vore Smiljanit:a, Ni od vesti AjkUIllI djeyojku l"
,TankO\'ić se vrlo razbolio, Kad opaze U(lhinjani Turci,
SmiljanićfL dora nogu salomio : Tn ti olli u l'iei'i bijahu,
Odvest' ćete srku Smiljani(:a, OJtuJ ide tursko momče mlado,
Obljubiti ljubu .J allkovil:a, " " Al hesedi lijepoj Ajkuni:
Kad su njega Turci razumeli: ,,~~u der kun-e A~inc divojko,
"Ajm' otići gori II pivnicu, Do koga se kurva uvatila,
Napiti se kave i duvana." A do kune Smiljanić Ilija:"«
Al je Ile 'vako besedio: Al besedi lijepa Aj kuna ;
320
"Nije ovo Smiljanić Dija, Kleče njemu dore na kolena,

Neg' je ovo pašina delija." Baca mu se na pleća junačka,
Al besedi tursko momče mlado: Baca za se Ajkunu devojku.
Muči Ajka mukom zamuknula, Triputa. je opasao pasom,
Poznam kurvu Smiljanić Iliju, A četvrti od ćurde kajasom :
Triputa me u kotare gone, Pa on ide niz to polje ravno,
Da nebud'me dore odnosio, Kano zvizda preko neba sjajna.
Davno b' mi se glavom nadnosio. " Podigli se vitezovi Turci,
Kad to vidi Smiljanić Ilija, Al ga nebi vile uvatile,
Triputa je kolom okrenuo, A kamo li vitezovi Turci,
Dok se svoga dore dovatio. A uteče rodila ga majka!
Al tu njemu dobra srića biše, (Iz moje sbirke tekstm.la.)
6&=F=E
~=-,,- .__
-- - - ~-- . . --
~ I mlad go - spod, mIa - di go - apod, mIa - da go - spa.
rm __ggJ Ff=j--'- ~~ ===--===-===

~
~--r-
lI~'.~
-<
==~~ -- - -i!i-~ ==I~ -------
.. "I"· I PO, .. : I YI~l
FbF-f-~1 ~-~~_ ---- :;i I :;i

Stoji, stoji mi Mli grad, DaO. hčcrko njima majhino. ""Mlajši Merki Nežici.
Vu Mlim gradu mlad gospod, Oj, smili se stokrat Bogu! To daj ti svoji materi,
Mladi gospod, mlada gospa. Dejte bo moglo v desetino, De ti spečejo povančico,
Mata devet belih gradov, Ta mlajši Merka Nežica. Eno lahko popotnico." CI
Devet gradov, devet Meri. "Kaj jib prosim, žIahtna Mati ji spečc povančico,
Po belim gradu hodita. , gospa, Notti je djala prstan zlato
Z' bele roke se vodita, Naj dajo nam od vrta kluč! Še vrezala deset kosov;
In lepo Boga prosita, Gremo notri se sprebajati, Vsaki Marki kosec dala je,
Da bi jim Bog porod daO., In lepe rožce trgati." Desetnici je prstan pršoo.,
DaO. porod sinka majhniga. Še je pršoo. angel z neMs, Mlajši hčcrki Nežici.
Bog jima je porod daO., Prneso. hčcrki prstan zlat Ona culico navezaJ.a,
321
se od gradu pobirala, "Pober se zpod mene, de- Smo dali starši hčer možu,
sl eče si obleko svileno, setnica. " Starši hčerko Lenčico."
Obleče si raztrgano : Ćez sedem let je šla nazaj, Desetnica se zabrni,
nBog vas obvari oča, mat'! Je peršla v beli grad, Krvavo souzo potoči:
Bog ve, bomo se vidli kdA l Gospoda prosi, jo met' čez "Bog ih obvar', žlahtna gospa,
oez sedem Jet pridem nazaj, noč: Žlahtna gospa, mati moja!"
Ker boste dal' starši hčer "Kaj jih prosim, žlahtni go- Mat' doli pade, omedli,
možu, spod, Per ti priči dušo pusti.
Sta.riši hčerko Lenčico," Naj me imajo čez noč!" Vsi so jo nazaj klicali:
Vsi so jo nazaj klicali: n "Pojd' sirota raztrgana "Pojd' nazaj, desetnica !
"Pojd nazaj, desetnica ! Raztrgana, razmršana! Tvoji materi vže svečo drže:"
Bomo dali starši bčerko, Pojdi ti v črno kuhinjo, ""Naj jo le drže v ime Boga!
Ki je že per vsi pameti." Gospe pros" de te majo čez Saj sim jim pred povedala:
Desetnica gre zmirem naprej, noč."" Čez sedem let born pršla
Ona prila v zeleni gojzd. Dol je šla v črno kuhinjo, nazaj.
se je strila trdna noč, Prosi gospo, meti jo čez noč. K' bodo dal' starši hčer možu,
Trdna noč, in trden mrak. Gospa nji tako govori : Starši hčerko Lenčico.
Ona doli k bukvi sedla je. "Imaš, ubožica, bele uši! Koder koli hodila born,
Kader odbije poO noči, Mi te nimamo kje imeti, Za njih dušo molila born.""
Ta čas sveto drvo govori: Bodo pršli davni Imije:
(Stanko Vraz nNnrodne pesni Ilirske" 1., štamp.
god. 1839. " Zagrebu.)
t522. Anti Bogićeviću, vojvodi Jadranskom.

Largo J= 48. (PO Stankoviće1Ju nacrtu.)
Dlgltized by Google
322
Car vezira na divan poziva: Od gospodstva Ante gospodara,

"Moj vezire, što mi dje' ne- Od njegovi mladije vojnika:
dojdeš '( " Od saruka i od jatagana,
""A moj care kako ću ti doći, Od sabalja i talJki pušaka?""
Kad ne mogu kroz Lozicu proći, (iz Vukove sbirke.)
Opazka. Stanković je popievku ovu (vidi "8rbske nar. pesme" posv. knjazu Mihajlu Obre-
noviću III.; štarnp. god. 18 62 u Beču ovako ukajdio:)
rI '~.~-}--
_J_ ~-l~~J -.~I_-l,..:..I'-~. ~- __ --....-r-,::;=.i!".- -~--== -j--=---==:r-J
·"'-=J~::--~-i~··-=.'::' .~-.-~=fI.-= :"~~=~~:1:-=-;~~=; -~=;=-~~~1-=::t>=-j-""" :::;::~--,,-~----.
;='f!-:= -Q--t - ':l =-F-i~·lo~: .-. - -~~~.~=.:~::+ =;r=:#-;-'~~J
~t Car ve - zi - - ra na di - van po - zi - . - - va - - , na di - vau po-
II .If..If. .;--, I ~"I(
l ' ---i-.
~~::-t----P
--i "--~~-i
--f-l ~. --I--".---~t-
-j- ' - .--
- . . -~=fI..::. 1:2--1=-
===----===-:----~~--=~=
-~
-fl. - - -o.
--- --
---- . - - -#a==----
. --~
----
---f.- .---L.~-p -_.---f-l~-:: '}-.•.·- :'E·. - -~='1
. ---;»'---'
: .=---=1=== -.I===f:.=-;.-===---== ='~ - '-='~
' ,
- - ' l t - - ':
j- - j'=D- -+-_~=t:_r:
:i:::= ~--- -- -J.--J' ~-]~ ----F -~-- - ---- ·-- . -- --i-----l==J:- - - i - - - - j
I~?:?@i~.c~-;C~~~4W~q,~-Z~~;~i~~~'O:tr,kt~;J
{! zi - - . va --; car ve - zi - rl!. na di - van po - zi - va: Moj ve - zi - ru,
' , i1,
( A;--.--.-~-r.,--EI!~--f::-- ~~!'-ll' -.--:I T"~
. , I ' ~L
.-C:;;1S~ ' "' i __t
-= -
.If...
-E:;lt- I-.If.
_·f',;- .... 3
P:::~r-----~-· -i2=- - - f~=~- r--~~~--E=(-~=~~-'- ~Et~o---- O~ '1'----,-3
I ~J 'I I '
~~1!~~ =~~lcl~t~~::: c: : :,: ~ ~= = . . ~. -~; ~. - . -: ~

j što mi gje ne - do - dj eš ?
--'- ---~-.--.~-~--.--- --~----

~!.-po
!.--~ri-
----'-- -. ---L - - E--!:=J~- - ..- ---
._- -
. ---- - ..... ~-- ---- ----
------ - --- - --
-=- --,:~-: ~::: ~-_;-:-:-~=tl:- - . - --: ~~- _. -:--~.-- - - =--: ~~--=- -=.-:= =:=.:=__==
.-- - - - - - -
I "I'
.Ja nisam ovu pjesmu od naroda čuo, nu zato se ipak I1su rljlljem I1ztvrdit.i, da napjev nije korektno
zabilj ežen, a to B ra;>.loga, j er narod Ila; - 11V. tanahno Bvoje ritmičk o čuvstvo __ nnl<toji, gdje
je iole moguće, da koju m elodičnu frazu ponovi na isti :lio takta, t.. j . ako j e doti!'ni BUlva<- ni
član iz prvine na uzmah (arsis) bio, tada ga stavi kod opetovanja opet na uzmah a ne na po-
mah (thesis). Kako je pako Stanković napjev ovaj I1kajri io, to bi d/l~ Ja fraza drugoga t.akta
I~
tb=f:--~' koja je ovdje na uzmahu, II sedmom taktu na pomah, a fraza trećega takta
Digitized by Google
323
El::==:=']~-l koja je ovdje na pomahu, u sedmom taktu na uzmab.. Da ovoj očevidnoj po-
!::!!jZ: i I '--
grješki izbjegnem, pl'etvorio ~am osmine druge polovice ilestoglI. takta u četvrtine, četvrtinu u polu-kajdu.
Time smo poatigli ne samo pravilnijll ritmizaciju, već smo dobili i Iljekakav odušak (polu-kajdu).
koji narod uviek rabi, kada prvi stih teksta opetuje e.Car vezira na divan poziva, na divan po-
ziva; Car vezira na divan poztva U). ~to se harmouizacije ove popievke tilie, to nije naš - inače
vele l!aslužan - Stanković tradicionalna pravila naile glasbe poznavao, ili ako ih i po nješto
znao, to mu bečki njegov učitelj Sechter nije dopustio, da napjev ovaj svrili A-dur tl'ozvuk6m a
G-dur trozvukom da počme. Po vravilih njemačke modulacije ue smije to dakako biti, ali naš
narod nije pitao te i sada Ile pita, ;to je u njemačkoj ili talijanskoj glasbi zabranjeno ili do-
pušteno, već se drži svojih tradicionllluih glasuellih pravila, koja su vazda oštroumna, logična i
naravna. Svr;iti glasbenu periodu II A-dnr pa neposredno početi u G-dur. to se pojavljuje u našoj
narodnoj glasbi tolj često, da pojav ovaj pravilom llazvati moramo. Slični karakteristikon nalazimo
i II samoj našoj narodnoj poeziji, gdje se II pjesmi ne ide odmah i derekte IIII. predmet, već se
pjesmi uvod dade, koji stoji s predmatorn II takvom odnošaju kao što II glasbi G-dur i A-dur.
Ako bi čovjek htjeo osehinu ovu po nazorih njemačke poezije izpraviti, značilo bi na§u poeziju
originalnosti svoje lišiti.
i523. Robinja Hajka i Senjanin Ivo.

Andantimo ~ = 63. Iz Senja.
- ?-=------=-=~-i
.
-~:tI=h-=h- -ll===h==h::~=--=tfJ-ii~-~~-
=!;.,-..- ...
-tfJ iL-h-h-1IL- -~(fI- -fl!_-tfJ
-4 . . --::tc::h:~
,-:::::i=.-
~--tfJ:-::-~= ==-'1~-=-_-=-==-== -:-t;l=-lC"=::~--v-~.=.t::- -=:~=-:.:.\I, _ _
I ]Jr v
,~---;-:
~ __2~=~ć kas:o'J~~ć k:s-n~~J_ HUll-te :~ - pa -_ ( : -_ ~~_; ~~~o~:as-:~~
. +.80---':1=;;;;-=1 j
- •• 01-'....--"'-.~- =-HIf-_--§- 1fl-tfJ---tfJ:j-l"---"'-"'-4
"'.~~j.!I;.--
1# -.--"'-~ ,
~~- ... - -- ... -r-----~-.,.- --,. ...- . - -- -:::-';="1=="":::::::J
- .. --- .. -- -
~------"--I->- r-----~-T~- --.r-I-~---I-I-~·;': :I .: - I

{ ~--2: =-L-~==-1-mi.=-1=-I :~=== F- .
~=j-:=-- ~:::~ ~ =r::=-=I==I=t-r-tfJ---=::l
rz:::~·I...-L-=:'l-=~==~ --- 9--:j:-::'~·-- "j ---''1-=1 -:I.: -:-- -~-- =~ ~-Cr=-=~-=~'-:c:-:-::E=+==E=-~:I
--l.!----.~-1--1- J=~~J J--"=~-=Vf- C:;'u:- t.,-r-- - r-;~--~
fi:iz?
~== - j:i=~-- -:!'1-::E::E:!'1-=--:-t'J
-".:~_ -C~=-Ej-=--1.::=lI!
:::t'I==h-:::t ~--: :H-=-:-:::'--=:-'::: :-~---::: --=-=-
-:1- -lI!::i~~~::::3E':'''::-=-':-=-
-:--:---========
- -.:.::-~=---:::-..:.:.=.:.:.::--:: =
I
l si - noć kas-no
--=====za - pa
sun-ce
~
- da - 10.
i~~tz ~=---1""i==f--~~=E~- dJ-==--- -:::::-=-:::::-:::--==--=--=======::

\wz=--:.--;. .a:-=::.!=-:I=-~':'::'===-~ -~I=~_--"=: -=~~--=:-===-==:=====--==
{ L:;::tl-If;-If • ____ (M=t:==---t==-=-~-=~-I==I=~I_=-=--=--======--==== __________
-= _ _::-=-_=--=--::::::--=
~jj"lz-l==-t==t::==I:=-~-tfJ-:II=--.- t::-~-=··-II __ ~ ___ --; -~:-:::.~~ =-=--=_
--, -r:::t--c....l ~--~--"""."'L_~-[;..1= --f---~ ---- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
!: Sinoć kasno sunce zapadalo : I Svojom desnom rukom u njidarce.

Prelipo se roblje prodavalo; Prelipa mu govorila Hajka:
U tom robIju lipa Hajka biše. "Ne posiži Senjanin Ivane,
Nju kupuje Senjanin Ivane, Tvojom desnom rukom II njidarea,
Za nju daje spenzu nebrojen u, .Jer 'vo nije izgojeno za te,
I crljenu svilu nekrojenu. Već za moje i milo i drago,
Stalo trudno roblje počivati, Za mojega pašu bosanskoga.
Lipa Hajka lišce umivati. Po mc ćedu tri odkupa doći:
Posiže joj Senjanin Ivane, Prvi odkup od čajka mojega,
324
Drugi odkup od ujca. mojega, Čerce Hajko, ne ufaj se u me,

A od ujca Murat Begovića.; Jer su moji dvori porobljeni,
TreU odkup od dragoga moga I moje je razne~eno blago.
Od dragoga paše bosanskoga." I za otim treća knjiga mala,
Malo toga postanulo vrime, I uz knjigu tri tovara blaga,
Ali mi njoj drobna knjiga dojde, Sve od srebra i suhoga zlata;
A od ćajka starca Atlagića: Prelipo je govorila Hajka..
nĆerce Hajko ne ufaj se u me, "Teško meni po rodu mojemu,
Jer su moji dvori porobljeni, Po otčinom i po materinom,
I moje je raznešeno blago. Da ja nimam dragoga mojega,
I. za otim druga knjiga dojde, Ostala bi u Senju robinja
A od ujca Murat Begovića: Kod nikoga Ive Senjanine. "
•• (Iz moje abi,.ke tekstova.)
t524. Zaniiba Zanka arambaša.
Andante moderato J= 76. Iz Hinja..
ti=#-=i-==-... -~- :~~F:1~:E:r- ..._ :=~B= -~==S=G i~=-_i3T~4~

~~==tJ-~_l;J_E_l;J_E:l;J==tJ_.~- - - - -iP±-D--::tD=-\J-
mt
I Od ka - da je po - sta -la kra - ji - na, sva kra - ji - na gor-uja a i dol-njao
~:.L,
I
,'=-~~-~~==G::I="'~-
-.=co ~4= --.~ ~=~.-~d~f'i-:j
I -i==s-===~:-I-+iP===-
J_.._m I")-
l~-i=~ J_~Mtrl~ =-q#~ .I~I

- - -... ----~_411-- ----~---::t:::O.----=t
I - -::i::::::t:t:::6t=
;;;.-,;-;
Od kada je postala krajina Nit me cini nit me procinuje,
Sva krajina gornja a idoInja, Nit me caru na pekšeše šalje."
Nije više roblja zarobljeno, Ode knjiga od ruke do ruke"
Što zarobi dizdar od Gabele. Pak i dodje na Angjine ruke.
Sve od Trilja ter do bila Sinja: Knjigu štije ljuba Angjelija,
Trista momak, bista divojaka; Knjigu štije grozne su že lije.
Medju njima na glasu delija, Pitala ju zava Mandalina :
Silni junak Žanko arambaša. "Kaži pravo nevestice moja,
l)ak jih vodi ka Gabeli gradu, Odkle knjiga, od koga li grada ?" -
Sve je roblje na odkupe dao, Lipo li joj Angja besidila :
Al ne daje Žanke arambaše, ""Evo knjiga od Gabele bile,
Već ga meće u tamnicu tamnu. Od Gabele ognjom izgorila,
Ond' je junak devet godin dana, Od mog vojna, a. od tvog brajana.
Kad deseta nastala godina, Da s' udajem za koga mi drago,
On uzimlje divit i hartiju, Da ga više pričekati neću,
Pak napisa bili listak knjige, Jer ga dizdar na odkupe neda,
Ter je šalje u Četinu ravnu, Nit ga cini nit ga procinuje,
A na ruke ljube Angjelije. Nit ga caru na pekšeše šalje.
U knjizi joj 'vako govoraše: Biaidi joj zava Mandalina :
nAngjelijo virna ljubo moja, nNe plaši se nevistice moja,
Udaj se ti za koga ti j' drago, Mi pokrojmo na tursku haljine,
Jer me dizdar na odkupe ne da, Od šta kapu od tog i dolamu;
325
Posidimo dvoje dobrih konja, A moj Boze na svemu ti hvala,

Pripašimo na bedrice ćorde, A kakov je Žanko aram baša !
Ja ću ždrala, ti uzmi gaHana, Nokte ima u nje se obuva,
Činimo se mladim pašalijam, Kose ima s njima se pokriva,
Otić' ćemo ka Gnbeli gradu, Bradu ima stere je poda se.
Reći ćemo silenom dizdaru, Tu dodjoše do dva, tri brijača,
Da nas care baš na njega šalje, Jedni briju, drugi nokte strižu,
Rad onoga sužnja nevoljnoga, A treći mu oblači haljine.
Da llam dade sužnja iz tamnice, Sinu sužanj kono sunce žarko,
I još u zanj trista kesa blaga. Pak je njima dizdar besidio :
I mi njemu trista degeneka, "Ne dajte mi trista degeneka,
I još da ga caru privedemo. Nit vodite caru čestitome,
Ne brini se draga nešo moja, Već recite čestitome caru,
Ja se urnim turski razminuti." Da me težko zabolila glava
Što rekoše ta.ko učiniše, Od groznice bola velikoga. u
Prizovnu se valjale terzije, Jedya one toga dočekale,
Pokrojiše na tursku haljine, Pak odoše bilu dvoru svomu. -
Posidoše dvoje dobrih konja, Kad su bili kroz goru zelenu,
Angja ždrala a Manda gavrana, Besidio Žanko arambaša :
Ter odoše ka GnbeU gradu. "Da vam bora, do dvi pašalije,
Kad su bili priko polja ravna, Je li testir s vami besiditi ? -
Pod njima se konji pomamili. Besidila lipa Mandalina :
Gledali jih Turci Gabeljani, ~"Testir tebi koliko ti drago."· -
Pak su 'vako oni besidili : Upita jill Žanko arambaša :
'tlA moj Bože na svemu ti hvala, "Bora va,IDoi, do dvi pašalije,
Dobrih konja a lipih konjika; Odkle vami dvoje dobrih konja?"
Ovi jesu do dvi pašalije, Oštro mu je Angja besi dila :
Sto jih care na dizdara šalje ,,~Kad nas pitaš, kazat ćemo pravo.
Zarad jednog Žanka arambaše. u Skoro jesmo robili ČetinIl,
Dizdaru su glase donosili, Porobismo jedne bile dvore,
Da dolaze do d vi pašalije. Sve su one cmim pokri vene,
Kad je dizdar glase razumio, I II dvoru ljuba zaovicom,
Prida nje je s Turcim izlazio. Nike dvore Žanka aramba~e;
Kako ga je }fanda ugledala, Odvedosmo dvoje dobrih konja."·
Srditom mu 'vako besidila : Kad je Žanko liči razumio,
"Bre dim šeri gidi djaurine lU Pak zaplaka iz svega glasa:
(Još ga bije težkim buzdovanom,) ,.,Ajme ždrale, ajme moj gavrane,
Kakva držiš u tamnici sužnja, Ajme Turci oba d va SlI moja! u -
Nit ga ciniš nit ga procinl1jcš, Kada ga je Angja razumila,
Nit ga caru na pekšcše šalje~? Lipo mu je ona besidila:
Posla nas je naš čestiti care, " "X e plaši se Žanko aram baša,
Da nam dadeš sužnja nevoljnoga, Već otari gorke suze tvoje;
I još II zanj trista kesa blaga, .Nisu ovo do dvi pašaJije,
A mi tebe trista degeneka, Već je ovo ljuba i sestrica. U"
I da idješ caru čestitomu. u Pak razponja puca niz nidarea,
Kad je dizdar njezi razumio, Pak mu meće ruku unidarca. -
On izvodi sužnja iz tamnice. Kad je junak toga sagledao,
42
326
Glasovito 'vako zapivao : Ter su lipi porod porodili,

"A moj Bože, na svemu ti hvala, Prve ćeri, poslidne sinove.
Nije bratac bratea osvetio, Nek neviste ttezatič" zava,
Što je mene ljuba i 8estrica l" Neka nije medj!~ njima kara.
Pak odoše II Četinu ravnu, (Iz moje sbi,.ke tekstova.)
Na isti se napjev pjeva:
Kako bi se draga osvetila.

Iz Sinja..
Divojka je vedro nebo klela: Brata moga ka mene istoga.

Vedro nebo, stvaraj mi se karta, 'Vako pasi mog dobra konjića:
Sjaj miseše crni kabarnere, Zimi mi ga drži na sunašcu,
Do dvi zvizde do dva pera bila, A liti ga u debelu hladu,
Da napišem bili listak knjige, Zobi mi ga belicom pšenicom,
A na ruke mog dragog dragana. Napoj mi ga vodom iz Gustere. ""
Ovako ću njemu upisati: Odpisuje gizda.va divojka:
"Ah moj dragi živa željo moja, "Ej, moj dragi, draži od očiju,
Što ti nećeš, da do mene dodješ, Ja ću primit dobra konja tvoga.,
Ali su ti puti kameniti, I častit ću tvog miloga brata,
Ali ti je more valovito, Kako da ga nigda i ne znadem;
OI ti neda tvoja stara majka, Pazit ću ti dobra konja tvoga,
OI sestrica, da od Boga nadješ, Liti ću ga držat na sunašcu,
Da ja budem tvoja zaručLica ?" A zimi ću u debelu hladu,
Dragi dragoj knjigu odpisuje: Zobit ću ga Iju Ijom i kukoljom,
""Ej, divojko, draža od očiju, Pojit ću ga onim sinjim morem,
Poslat ću ti mog konja dobroga, Neka pukne u njemu srdašr.e,
I na konja brata rodjenoga ; Ka i moje za tobom junače. W
Primi konja ka najdraže blago, (Iz moje sbirke tekstova.)
1525. Pečalba V'L čiždina .
.
327
Ljetna noćI> sja privaljava, Toj na konči v'bzsjedna

I sljed'b hskava zora Prjez'bgora ta prjemimuva
Sl'bnce to trjepti izgrjeva Sladka pjesni pjeje S'b glas'b
Iz zelena ta gora. BeZ'b da masli zla prjemiždi
Mlad junah si kon'b izvoMa Ili nenadjejna smbrtL ven'b
Iz željezna t je vrata No na skoro sja minuva Kak sja grižim'b za imoh
Na pečala si otva!da Inastana strašen'b čas'b Za rad'b dobrlna svjetovna
Na daleko po svieta Bura goljema e stamdo Ne si želim'b ni ži vot'b
S'b majčina blagoslovija Sjetnina ta ni e grob'b.
Ako me ubiješ Ide na srid sale, Na smrt odsuditi,

Pred vrati tvojimi, Na srid sale staše. A mojoj dušici
ID će uzrok biti, Antona mladića Pokoja bit' neće.
Dušo, smrti mojoj? Po glasu poznaše, Zovite mi vanka
J ošće ni pasala Ona mi ga j' mlada Patera Desanta,
Ura po pol noci, Lipo upitala: Da mu ja izpovim
Ali na vrh plače "Antonijo dušo, Moje grihe vanka.""
Vilina kordeva (?) Ki mi vas je ranil, Antunova ljuba
Al ga j' pas nevirni Da ga je nikada Na zhodiću staše,
S pištolje ustriJjal, Ljuti mraz udav il !" U rukuh držaše
Antonija teče "nJele plovanova, Rožić karufola,
S onom teplom ranom: Ako ga vi znate, Da će ga poslati
S onom teplom ranom Nikom ga nekaž'te, Antunu mladiću.
Plovanu na vrata; Zač će ga gospoda, Ali mi to grede
Od Rike poštaru, o lipo se plače S kimi je drugvao;
Ona mi ga j' mlada Ta mila majčica, Plačitekantuni,
Lipo upitala: A još se ga lipše Po kih se naslanjal !" -
"Je l' Illi to istina, Ta mila sestric~. Kad su ga vozili
Da je Antun ranjen?" A kada je prišla Od place do lože,
""Istina ti je to, Ta mila ljubčica, Te su govorili:
Bakarka di vojko, Hiti se na njega ~ "Pomiluj ga Bože,
Istina ti je to, Kot' na svoga bora. Pomiluj ga Bože
Da je Antun ranjen Još je govorila: Lipoga mladića!"" .
Mrtav na postelji. U" "Plačite mladići, (Iz moje sbirke tekstova.)
1527. Smrt Aline ljube.

Modemto J= 76. Iz Novoga u hrv. Primorju.
~ -2_ _ _ _ _ .=.
~:~t:: _ _ _ ~-== =V = ~== ~-=-l=:L)-='I
- f _ _- i=3 -. -=---==(
__
_.-=-=E~
"::E_ _
T-
~
Ill!
:Mil je pt. - l mil je A - lc, al' ne - mi - la maj -ka; ruil je A - le
I
li.:!!..
. - -----"
-~~-- --= _-I ~ -=1---'--- .- .-t---
•- ~-
_
__
-I!. _ !!: - -I
J l - "" ~-- ~ - ~ -~-1 · - ·-1I- 11
=-J-~ -==.
-
.- I
.- , -. ,, -
:=::::::..---==--;;::=..:.-~
- _
~--;;r-;, :-r----~-~-~-
1--':1 -
=(l - - l'• I-- - 11- --4 -..::C:;~
- II . - 11
--.,::.---f===:::;
l'- ·~----
~
.
'if~:..--=--
-====.=-.
_
.:.....:::1~--=.~ __I-_.- - -
~
-----~~- _-_---
~ !---===-
,-::1-
-....::=::-. =~~:- :;.0---=::......
I I
__ t-- ~_I:= _~
-- - - - --Lx=:=r----J..-_-_-r-
'..,.I
I
- - §I ----- .- - - - - - - -
,,~------
~_E =---==--w:=-
_' ==-=-~~=--= __ ::j_:::h~ _____
~-~-r T--E-.-.-
_# "_11_
__
:_- _ ---
-------------- ---------------- ------------- --.-------------
---:--~~-----:-~==--:::==....---===----===---
I al ne - mi - la maj - ka.
{ r'=l
~~--i-· ~~-;
r-.=f=" .J-II .i
--==11-_-___
._- --------- =====
II-=--=~-'=-==
-=-~-=-~ . -
'~#~-r=--·---t-l--------.--!1_
- . -==-I'==--=-~~,.--==[-I'-I' -::jI-==--====-:-=--====~~
----- --------------.---------------
-=----====---==:.-====-===----===
==-::-
I~~~~-==,..:=Ii:-::-:-:L-r:=--=D::.=--=~ -=--====-::-_--________ - ~~--==---===----===
I ~
Mil je Ale*. al nemila majka, Ne morem ti vode napojiti, Iz duga ga ogledala majka;
Sinoć Ale dovede divojku, Tilom si mi u dvor dovedena. Niz pendžer je vodu prolivaia,
A jutros mu bila knjiga dodje, Zalvicu H * je vode zapitala: Da je Ale u dvoru ne nadje.
Da on idje u earevu vojsku. "Aj zahice, po Bogu sestrice, Kad je došal u črnu goricu,
Ost~\ bolna mladjahna divojka, Napoj Ille ti hladjene vodice!" A u gradu milo zvona zvone.
Bolovala devet godin dana, Ne morem te vode napojiti, Sam se sobom junak razgo-
Kad desetu. godina nastane, Droban Illi je biser na kriljici. vara:
Onda Ale iz vojuice grede. Kada Ale iz vojnice dodje, Mili Bo~e čuda velikoga,
U bolesti vode zapitala*-*: Ona j' njemu govorila mlada: Je li podne ili je večernja?
"Svekrvice, nerodjena majko, "Aj, moj Ale, moja dušo Ali mrtva mladjahna divojka?
N erodjena kako i rodjena, draga, Kada Ale k bilu dvoru dodje,
Napoj me ti hladjene vodice!" Napoj me ti hlad.iene vodice!" Mrtav junak kraj divojke
Nije htila vode napojiti, Uzme junak ludru okovanu, pade.
Ona joj je govorila mlada: Uzme ludru i ode po vodu. (Iz moje sbirke tekstof)(j')
* Ale, delija, junak. - ** Zapitala, zamolila.. - *** Zalvica, od bl'ata žena.
tl
, r
J ~==~f-=fi===; -~--==~=€=.I=---~:=::l::::f-------
- ' - - - -:::+-1:- r:d::j- 1 ~
::::;:::::--
j
II
p
I v vo-zo so me dja - - li, ni-gdar ž nje vfin pe - la - li.
~
-::j-j-J.-~~-:j--j---,~-d;-f--x=t-====.:j'::==::f
'b'==O=;: lIf'
~-~= =t-JJl=---=:;=-='=-~=b::'="~,
=1==..,--6'==----':::::::=l--~-::=t:!==,,=l=:===-___:S-
I J
lF=":.j. $
I f - ~
=-1 ~ ==- lp
~~ ----~ -:fL--t:d-e=+-II=::t""!=:;:::j~J::-:::t=~
~-i::-I#
-~ -~=rF~*-4'=~~,tfftf-7::'=C: ~}- -:::-rl--
"Mene glava boli Meseca. 8vetlega.· - "Per potok' Jordani,
Za mojo lepo lice: Povejd' meni, Minka, Per Hvetem I vani. "
V vozo so me djali, Kam si sinka dj ala ? Tista bistra voda
Nigdar ž nje vfin pelali. "Nesem ga rodila, Bila mu je botra;
Noter v globoko vozo, Neti zanosila!" - Moja desna roka
Noter v hUdo temnico. Povejd' meni, Minka, Bila mu je grenka smrt
Bog me reši nevole, Kam si sinka skrila? - 0, presladko vince
Te g16boke voze. "Pod vago sam ga djala, Dalo si se piti!
Ja nevidim sunca - Z peskom zasipala. " Nesrečna moja glava
Sunca rumenoga, Povedj' meni, Minka, Dala si se noriti !"
Nevidim meseca, Gdje tvoj sinek krščen?
(Stanko Vrae "Narodne pemi Ilirske" I., stamp.
330
Dober večer Julika (oj!) Eva st6pi v hišico; Ka s6 ti tak kfištra vi ?

Lepa mlada Julika (oj!) Vajvoda vun zkoz okneco. - Dekla me je zkUštrala,
Kaj pa delaš v ogradi? - Dobro utro J ulika, Da me je razpletavala. -
Pi6jem rože romene. - Moja lu ba ženica! Kaj pa tvojim nadram je,
Komi boš je davala? - Što je prasna zkoz okneco? Ka so tak razbrbrane?
1f.lpem mladim vajvodi. - GolOb prhna zkoz okneco. - Nadrinjak sem odvezala,
Kaj pa či to Eva zve? Kaj Julika v posteli je, Sineka si nadajala. -
Jaz postavim vahte tri . Ka pa je tak razmetana? - Eva zmekne sablico
Prva vahta zakriči: Dekla jo je razmetala, Juliki odseka glavo:
Beži, beži vaj voda ! - Da je klUčeke iskala. - To nek ti bOdi J ulika,
Nemo beža, ne bižim, Kaj pa J ulika je z lasIni, Što si mela mi vaj voda.
Či glih tu glavo zgibim (Stanko Vraz "Narodne plimi Ilirske" L, štamp.
ii:~~ ~ ~-~tI--t::=
~-==-........""...
~~~--i=::pi-- __~_ ~~ __ ~~n~ =_=-=--__
_~--a~:H ____________________
______ - - - : : - : : : : . ._ _ _
:;::;=;-pp
I sta žlahten go - spod.
I~~~~ --r:'~~--=-~+==---+1::::1;-l~- ----- ---

{
..-
~-- -·-1~1=t~~-1-------------
~~- '_~1i5ffi~~-
-~7- _
~~: -.
-f::----
Stoji, stoji beli grad Gospa ima mojšker devet, In ga v zibko položi.
Notri sta žlahten gospod - Poslnla je mojskro mlado: Majerca pride zvode:
Žlahten gospod, žlahtnagospa, "Pojdi ti v belo pristavi co, Oj moj Bog, ka.ko je to,
Mlada Sta mi obedva. Pernesi mi sinka majerčin'ga. u De moj sinek tok dougo spi!
Imata. belo pristavi co Mojškra gre v belo prista.vico, Ona gre v zibko gledati -
Notri je mlada. majerca, Pernese sinka mladiga, Pouno zibko našla krvi,
Ona ziblje sinka mladiga. Še vzeme of,tro britvico, Notri sinek mrtev leži. -
Majerca je šla pelnice prot, Na oba kraja rezečo, Majerca zavpije premočno :
Pust'la sinka v bel' prista.vici. Potekne Dm je v srdčice. Gospa je mojI!. sovražnica,
Gospa pak je zvedla leto. Mojškra ga nese nazaj, Je vmorila sinka mi mla.diga!
331
Gospod jo sliši joka ti, Nisim lačna, nisim žejna, Bova mela per kosi!' obed va.
K sebi kliče hlapea svojiglI. : Gospa mi je sinka vmorila! Še gresta v belo pristavico.
Pojd gledat, koj je majer'ci? IDapelI. gre nazaj domo: Prime jo nuko čez pas,
Al je Jačna, al je Mjna, Ona ni lačna ni žejna, - Vrže je doli čez okno:
Ker se joka tok na glas. Gospa so ji sinka vmorili. Ti si sinka umorila,
Hlapec gre v belo pristaveo : Gospod gre gledati k gospej: Ti boš umrla tud' danas.
Kaj ti je, mlada majerelI. ? Kaj je tebi moja gospa, Gospa zavpije na ves glas:
Al si lačna, al si žejna, Ker imaš ti fir~ah krvav? Zdaj bo majerca tvoja gospa.!
Ker se joru tak na glas? Jes sim zaklala goJobca dva, (Iz Vrazove sbirkeJ
1531. Babina osveta.

Adagio J= 100. Iz Crne Gore.
f1;;=~=tr~- :tl=-:tl~=1=:;r:::H~ __ -~::.::::;;-=~~:~:= _~~- _-~-~=---==-~~=

~=-T- ..- - --r-1I iiP-~-iiP~-- - - ----------------- --------- - - - - -
I do -lu (ah, ja - di moj l).
~=-R 11 a-J~~~:-=::-=-~~~="~~:-~:-~-'----~
{~- -'--"=lc'ific~C-tF~--)"3/ ~-,=_c-=--- ~- -- ,,=cc____ - -=
- V ~ -=t~~-=-~.ii .:::.:::t------------===-=-----======-:-==-=---~=-=---====---==--=--=--::=:
-"'"'...
Ja posejah grah po dolu, per- Ja posejah grah po dolu, Kad ja odoh da obidjem,
divoj* Ne obidjoh za tri leta, Al' u grahu babetina,
Ja posejah grah po dolu, ah Za tri leta za četiri; Obrnuh je, prevrnuh je,
jadi moj*'" Kad ja odoh da obidjem, Prevrnuh je, popljuvah je,
N"e obidjch za tri leta, Al' u grahu udovica, Pa je Turih u koprive.
Za tri leta za četiri; Prevrnuh je, obljubih je. O radosna u grah pošla!
Kad ja odoh da obidjem, O radosna u grah pošla! PopjIuvana doma došla!
Al' u grahu djevojčica, Obljubljena kući došla! Ž'o se babi učinilo.
Prevrnuh je, po~iubih je. '* '" '* Ode baba u brdine,
O radosna u grah pošla! Ja posejah grah po dolu, U brdine, u doline,
Polju blena kući došla! Ne obidjoh za tri leta, Da nabere kostoloma,
'" *' '* Za tri leta za četiri; Kostoloma, vratoloma;
*' Tako se pripjeva kod svakoga stiha.

*'" Kad se stih opetuje dodaje se svaki put "ah jadi moj".
332
Kad nabrala kostoloma, Materina v ršnjakinjo. II Dok je babu poljubio;

Kostoloma, vratolomn, Al' mu baba odgovara: Kad to baba opazila,
Prista.vila u lončiće, _ Počekaj me, km'vin sine, Žarilom ga izvijala,
Lončić krči, momak trči, Razpela sam rusu kosu, Pa mu onda besedila:
Ka'no pašče, preko bašče. Rusu kosu do pojasa." - "Idi sada kud ti drago,
Kad je bio blizu dvora, Kad mu vrata. otvorila, Dosta. meni što si došo,
A on babu dovikuje: Ognjištu ga domamila, I ljubio što s' pljuvao."
" Otvor' vrata, sedmakinjo, Očima je zažmirio, (Iz Vukove sbirke.)
1532. Ivo i Ajkuna.

I
Andante tooderato J = 76. Iz Biečića II Dalmaciji.
333
Sinoć drago s dragim susretilo, Čil' su svati, čija li djevojka?

Nit ze zove milo niti drago, Lepi svati, ma lepša devojka,
Mraze mi te na dvoje na troje; Da ti hoćeš, da bi je otela."
Jedni vele, da si od zla roda, Al je I vo 'vako besedio :
Drugi vele, da si zmija ljuta, n "Muči majko, mukom zaIUuknula,
Treći vele, da si snjadljivica. Ono j' moja prva sreća bila
Al je mlada momku besedila: Ti si mi je omrazila majko.""
naj Ivane, drago dušo moja, To izusti, a dušicu pusti.
Kol' mi veli, da sam od zla roda, Tada cvili majka Ivanova
Ne ostalo od njega poroda; I sestrica sele Ivanova,
Kol' mi veli, da sam zmija ljuta, Al ih sluša gizdaYll. devojka,
Zmija mu se na srdcu savila, Alje 'Yako mlada besedila:
A na srdcu ljeto ljetovala, "Da vam borom kićeni svatovi,
A na snazi zimu zimovala; Čekajte me jedno vrime malo,
Kol mi veli, da sam snadljivica, Nešto' cvili majka Ivanova."
Mrtvi mi ga sanak uh vati o, Al besede kićeni svatovi:
Od koga se nebi probudio. N - n"Ajde m~ada kud je tebi drago!""
Al je 'vako Ivo besedio: Tada ide Ivanovu dvoru,
""Oj Ajkuno, draga dušo moja, Al besedi Ivanovoj majci:
Ako tebi Bog i sreća dade, nKoja ti je cviliti nevolja,
Te se prvo men' udadeš mlada, Ali ti je Ivo preminuo?"
Ne vodi mi svate izpred dvora, Al besedi Ivanova majka:
Nit se meći jabukom u dvora, " nEno mi je Ivo preminuo.""
Nek ne puca tužno srdce moje."" Tada ide k njemu mlada naložnica,
Ali njoj je Bog i sreća dala, U mrtvo ga tielo poljubila,
Te se mlada prvo njeg udala, I ovako mlada besedila:
Tad mu vodi svate izpred dvora, "Moj Ivane pokojna ti duša,
I meće se jabukom u dvore. A prokleta stara majka tvoja,
Spijala ih Ivanova majka, Koja mi je tebe omraziIa.1g
Al besedi Ivanova majka: To izusti a dušicu pusti.* .
Ilaj Ivane, draga dušo moja, (Iz moje sbirke tekst01Ja.)
Zaručnica Ercega Sljepana.

Djevojka. je zviezdu sestri mila : Ali ne će po te, već po drugu.
"Bogom sestro, zviezJo prehodnice ! Tebe kude tvoji prosioci:
Prehodiš li s istok' do zapada? Jedni kažu, oda zla si roda.
Dolaziš li nad Ercegoviuu, Drugi kažu, ljuta kao guja,
I vidjaš li Ercega Stepana ? Treći kažu: sanljiva, dremljiva. Q"
Stoje li mu dvori otvoreni Ljuto kune lijepa djevojka:
I u dvoru konji osedlani? ~ Koji kaže, da sam od zla roda,
Sprema li se, hoće l' po djevojku ?" Ne imao od srdca poroda!
Zviezda njojzi tiho odgovara' Koji kaže, ljuta kao guja,
""Oj Boga mi, lijepa djevojko! Guje mu se oko srdca vile,
Ja prehodim s istok' do zapada, U perčinu ljeto ljetovale,
I dolazim nad Ercegovinu, U njedrima zimu zimovale!
Vidjela sam Ercega Stjepana, Koji l' kaže, sanljiva, dremljiva,
Bieli su mu dvori otvoreni, Bolovao devet. godin dana,
I u dvoru konji osedlani, Ne imao u bolesti sanka:"
On se sprema. hoće' po djevojku; (Iz Vukove sbirke.)
iii Vidi opuku k pjaemi "Sa.nak sniva Osova. kraljica". 43
334
1533. Kozarec.
Moderato J= 100. Iz ziljske doline u Koruškoj.
Kozarč kozice pase Pa jes nisen kerščana, Si ze devat sino v 'mela,

l : Ta.nv zeljenan borovji : I Ne kerščana, ne birmana, Mene že desetega,
Kozareč stopi tam na klado, Kakor si kozareč ti." " Si vseh pon klado zdjevalala,
Oj na. klado piravo, Pogleda sdej pod kladico, Ko si !istje grabUa,
Kozareč mi ljepo žvižg&, Pod klad ico pod piravo Nan nisi svjeta voščila,
Ljepo hUga in poje: Tan najde mlado djetece. Moj koterč, moja koterca,
Le pas'te se kozice moje, Djete kozarča poprosilo ! 'Majo stola perpravlana
Tam v zeljenan boro vj i. "Prosin te kozareč ti, Srjed nebes vse svjetlega,
Pod kladico se oglasi Vzemi me na bjele roče Ti ga imaš srjed pekla,
Jedna. drobna štimica.. Kozareč ljep, kozareč mlad, Srjed pekla vse černega. "
Koj kozareč mi sdej reče, Nesi me črez ravno pole, Koj mi mati še reče:
Kozareč ljep, kozareč mlad: Tota k birti novarnu, ""Joj al sve to rjes6n je,
.Si ti človeška štimica., Tan ptibi in dečle rajajo, Oj, hudić naj vzeme me lU
Si štimica. ti kerščana, Mati v največeh krancelnah." Kumej ona to izreče,
Si keršč8.na. in birmana, Vsi grejo sprejemat ga, Vpričo zemlja se odpre,
Pa še enbart oglasi se." Nja mati je pošlinja bb. Vpričo zemlja se odpre,
nJes sen drs prava štimica., "Oj mati ne sprejemli me, Vpričo zemlja ja požre.
Kakor si kozareč ti, Ti si že ferdamana, (Iz moje sbirkt tekstova.)
Opaska. Motiv ove popievke sjeća živo na Kyrie Haydnove njemačke mise "Hier liegt vor
deiner Majest/U", koja se inače zove i Celjskom misom, jer je Haydn napjeve lt istoj u Celju ski-
cirao. Vidi !'Upravu moju "Josip Haydn i hrva.tske narodne popievke" štamp. god. 1880. u "Viencu"
&. t:.ada. i II posebnom otisku.
335
, 1534. Fran iLijana.

,Adagio ~ = 50. Iz Novoga u hrv. Primorju.
~~ -----=ts=t=---jl=::t!===L~- ---::::Ef:j --:::::--:==f-----3
~~1-7=j i-~t===~~c:::~i-~~-=5 f-={ '-3
--4--f==i==:====- -li=:' ---:=:. ~~==--== - ---= ---

I . _' ___ ~_ i_~._:;: t-~~=J~-.jr-':~_~I
~ -~ -~ ~~->- tT==t:-~==t::::t:=r:~..::::::::::::J-=- -
I~-::~ ---"""""'--- - .......... t=~.t= ~ r:::r==~::=l:- ---
~'
"-' ---::::t1~-
-~~ :A:~ - ~=~==tl.-;-lj1-==--=-~-====--~- - :-E1t:'\--
_ li , lIP -== ==-_====--
IIP-i-IIP- - ---
~-=-===
- -
-~== - ----
~
'Fran se I -li - ja - ni ~a-ma -~ zg-'O _ _ f va - rao
-f:=i -~4i---S f:-~.E-~~ -~--------~.

--~--==
--'==S==li-=,==i==.-=-=p==:= -
=F~=::er:a~==t~t:'\
$
~~~
{
~: : : : : _~ _'_~==-~-.==-~--~-J--==-r~tJ--==-FJ;_~--il't--
.... .... I I
I: I: Fran
se Ilijani :! :1 s kamare zgovara! A to j' lipi Frane i lipa Lijana.
Odi Iljana majku svita pitat, Pisali su listak majki Ilijanoj :
A ja grem tim toga barčicu harmižat, Kamo oni hote pokopati Fra.na.,
Barka j' harmižana, srebrom okovana, Pokopati Frana i lipu Lijanu,
Srebrom okovana, zlatom rakamana* Franova se majka prelipo plakala,
Veli Iliana : .Nedaj ti Bog puta, A lipe Lijane na pol umirala..
Nedal ti Bog puta, ni vetra ni vala."" Franu mi kopajte svetomu Andriji,
Oni su '~Ii jadreć na sred sinja mora, A lipu Lijanu v kloštar koludrice,
Puhnu1i su ,'etri najveć od Livanta, Na. Franu sgorite sviću od soldina,
Potopi lip :Frane i lipa Lijana. Na lipoj Lijani duplir od od cekina,
Kad su 'šli ribari ribice lodti, Z' Frana mi izrasla kita ma.žurane,
Oni su mislili da su lokardice, Az lipe Lijane karofuI tri grane,
(Iz moje sbi".ke tekstooa.)
,.
336 .
Fine. Adagio J = 54.
~
' 1\"
.,~ - - - - - - -...Jo,--Io. "'" -
~-:;;3-~_Ff~=---:t.-~-:E3-_~~_ =S--=73--~~-1~ ----:E:~
- - ,- - - - - - - --10.-
ti: l:
- 1!---- - -- 11 - - - - - ---+'---+' - -----
~---4:.-=::a~-:a=::EE __~=.-=__ --:3====~:=T-l~~_-.-====3====~=~
---!-l-
I ~ 11 mr -; .."
i go-vo - ri: gde S~ vol-ni go-di-ni?
I
- - - - je. Žal-no pje-je
I ~~-.----<--,-~
,. jf
----._--- -I: - - - -
~--<--i---
r'" !! - - - - - - ---:~-
~.:--- -*li--;---1-=l-f+L--~-J-.-=:L.-_-._.-::t:::!=
~- a:l-.•- .. ---<---;- - .. . ..--.. -. .-- _
W .,.----=:;-.-
- .... -~~
~-i--;-_-'---i-----.........,.....-
--.- -_-.-_-l----.-.:-fi=+---<-_-_--.r_-i--__ . . -.--i--_-_-~.-~
-..,
~
- ~----6'-~-- .J-.--i
I 11:E I I II I - I
~=#;d~~I~L~~mr
~lf-.;r-r::.::...:j-
C=I=,-d~=Ji J§_-~--ji
=:I!-----~-r--"--
~=----j~ck
I~- --=--.. .:=r::= ...
12-- lO"
...
,- ...
-r====""':=J====:;"
~-:::±=·-f--r- r.~-~-~:j
. . ... .::""'4--. ~=li
----- Ta me robe i dyama."

(Nastavka tekstu ne imam.)
(Ej!) Hajduk Veljko (hej more!) Od Vidina pa do Negotine ;
Hajduk Veljko po ordiji šeta. Negotinu hoće da zapale.
(Ej!) Pa dozivlje (hej more!) Pošlji meni jednu četu vojske,
Pa dozivlje Čarapića Vasu: Da razteram oko sebe Turke;
"ČUješ mene, Čarapiču Vaso! Ako Bog da, te razteram Turke,
Silni su me obkolili Turci Pitat ču ih čije č' biti carstvo?"
(le moje sbirke tekstova..)
I:na~lca.
Ajduk Veljko po ordiji šeće, Pošlji meni jednu četu vojske ..
Pak doziva Petrovića Gjorgja : Ako Bog da i sreća junačka,
"Ču' li mene Gjorgje gospodaru! Da razteram oko grada Turke,
Silni su me obkoli1i Turci, Pitat ćemo s' kako s' drži carstvo?"
U bijelu Negotinu gradu j ( .. Pesmarica" štamp. god. 1862.14 Novom Sadu
u episkopskoj pečatnji.)
1531. R e j e n k 3.
Moderato J= 100. Iz Ribnice II Kranjskoj.
~
~
i!i~l""- l',a@===l=-~:t1-
:jtG==I.'L
--,11-111-
ts ~ j
:C., ~--:~II":::'
----:;::;;;r---
-ol-
~-~-'"-
I =rs-m--
II
.,.;.-_-'- ==1-~-:t1~
==~
II-II-~ - -
-==-~
:;r-=t=:::fl=B
a--III-,-
I Sto - ji, sto - ji pre - lej - pi grad, sto - ji, sto - ji Rož - lin - ski grad j eto - ji
{ ~~~ir:1~~~~!-rrrr~~
~~=t 4 d~=Lt1~± --~T=-. t::Eei==t::::~
fZ=.!!-=--==--==c:r==FF--=~ F r. . . '~==F- :·-=t::t:=-f==r===~ ~-r-..-=.. ==:1
II
i
i~
#i#---,.--~.
-~-... - - .. - ~::::':"~~--:::i=-;:2!===~
-h---t-,- -11-..... ::j==~-::h-
-...,.-11- --.,._;;t-,;-... - M]~- t ;n==--==--==
-----
===r::==i:==--1I~ :i;;,;;l::~--==s;t=tl= ----==~---==-"- - -
,to - ji pre -lej - pi grad, sto - ji, sto - ji Rož - lio - ski grad
~lfEE~s:f
I 181 -, , - '
. .iiI~ ~=--$ig
~'-f---'=r-.:..~===~ ~~ ~~j:=:j=t~C---
I .. FE S=~l
..... ";
l~###~
F::::- - ..
I ~~--= ~J1=t=3.-J ==t:~- ~ ~±-1?: t= -==
~~=~=J~ -==t-~---:'-J==fJ-=:d:..-==~
-I"" i
Stoji, stoji prelejpi grad, Žlahtna gospa je tako rekla, "Kaj tebi menka., rejenka?
StOji, stoji Rožlinski grad. In jima ta odgovor da: Al ti menka sukne židane.
Notri sta mi dva jetnika, ,,"Ki bOrn rejenko možu dajala, Al pa svitlih čreuličoll?"
Oba lepa, oba mlada: Jo bOrn dala ko svoju kčir. " ~ Rejenka je tako rekla,
Stil. uprašala žlahtno gospo, Rejenka je II Iini stala, In jim ta odgovor da:
In sta ji rekla tako: Vse je- dobro slišala, II "Men' nič nemenka, žlahtna
"Kir boste rejenko mažu da- U srdce si je zapisala; gospa!

. ja!', Se je milo zajokala. Ne menka sukne židane,
Jo bOste Dama. dvejma dal'. " Žlahtna gospa jo je uprašala ; Ne menka svitlih čreuličou!
338
Men' ne menka nič druziga Zlahtna gospa je tako rekla, Tebe so bili Turki ukral',
Ko očeta in matere. In ji ta odgovor da: Pa so tebe meni šenkal'."
Dajte meni vun rojen list, "Jaz bi ti ga rada dala, Rejenka je doli pala,
Pojdem iskat očeta matere."" Ali ti ga nevem kako: Na m'ejsti dušo pustila.
(Stanko Vraz "Narodne pesni Ilirske" 1., štamp.
god. 1839. It Zagrebu.)
1538. Brat vmori sestro.

Larghetto J= 120. Iz Ma.le Štajerske.
~~~=-·t:-~~
-
· -_~-~.--=~O--~--=:J=--~--=-·~=~~
~:=::""-~
~;J~~~~~j
-
I ;j
i ~-
- - p
Sla-ni si
- -
nek
~Tt ! !1~1 ' ::2:1~:=;=f3~

Va - nek,
-- -
---J~
11 ----'
--==:::::::::
žo-ni
---.-;
,, - ,,_ . _--1--._
. -. -
fltr
na - ma
-
Da pa-šo,
~
•
.
. ~-
oy---.. -- -
-9"=--s-
-
- -
_ _ _J
--.-r=.----'
-~- . .- "1- - -
~ --l~
- :l:~J:== _j=.::J:::!....=;-
~
'Gt
---
--
---r-:.
T
---!~----
=r- -:i::t;]==1
. ---' ~- _ ll -- -
- .-
ll
~-__ID--V---
, II = t ~.--.~ - -=::r=,,_ -
i-'1 --~~----""--~~-"'--m- - ;=::::Pf--
=-"-.:J..-~ -.-: -~1--j
.::::::::., - ~-~ =--=--_-_-_-
~==- ~~- - ===\;;-----=-=- ~-::=-:= ~.-:,,- - - -
I p
pred go - ro vi - so - ko
-:....=:::. r
na ze - le - ni trav-nik,
::::=- nl
- dva be - la vo - li - ča, dva čr - na ko - nji-ča.
~:!:=--Io.=:-+--t-=J~-
~ -+' - _-4.f==1--_--' r--Io.-... -~:..E_",_t:::=,_=t __ h-~~ _--==:
·--+"~-'-·'"---t--+"--4"'-~-r--Io.-"--~=:t:=--~---
-.---- -c::t-.--'--7"'-- -.--~---:::t'->-
... r- -1--- - - -
Stani sinek Vanek, Dva bela voliča, "Sestrica, sestrica!
Ženi nama na pašo, Dva črna konjiča. Kaj si češ ti raji
Pod goro visoko, Do po noči je igrala, Z menoj greh včiniti,
Na zeleni travnik, Po ponoči popevala, Al pa mrtva biti?"
Dva bela voliča, Popevala, igrala, ""Bratec moj predragi
Dva črna konjiča. Da je gora zvonila. Bratec prelibleni !
"Mati moja ltiba, Hala, hala, sinko, Raj čem mrtva biti,
Naj sestrica žene Idi nama gledat, Kak z toboj greh Vči-
Pod goro visoko Kaj sestrica dela. lliti. " "
Na zeleni travnik Pod goroj visokoj, Bratec je potegni\
Dva bela voliča, Pod goroj visokoj Svojo svetlo sabIo,
Dva črna konjiča. " Na zelenoj paši? - Sestrici odsekft
Sestrica je gnala Vunek se se opravia., Lepo mlado glavo.
Na pa~o pod goro. Sablico prpasa., V gori krvca stoji,
Pod gOlO visoko No ša pod goro Sestrica mrtva leži.
Na zeleni travnik Na zeleni travnik. Sinek moj predragi,
339
Kaj sestrica dela Mati moja draga. ! Pod goroj visokoj.
Pod goroj visokoj Rožice si trga Venčec bo spletala,
Na zelenoj paši? Bele no' romene Mariji ga dala."
""Mati moja IUba, Na zelenoj paši
(Stanko Vraz 'lJ Nar. pesni Ilirske" l.)
Stoji mi stoji polece, - Ona pa sreća mlado gospo, nII "Ga pa si bila mlada gospa,
Pole lepo šUroko. Mlado gospo z belega grada. Ga pa si bila mlada gospa,
Na poli stoji pristava, 'lJKam pa si hodla mlada Kaj si tak z krvjoj poštro-
Prelepa nova pristava. gospa, fana ("""
V noj mi prebiva Margečica Kaj tak poštrofan fUrtoh ,,"Ja sem eno pišće zaklala,
Prelepa mlada majarca, maš 'I" Tebi obed prpravila.""
Prelepa mlada majarca, ""Jaz sem bodla pišencov . Gospod potegne svetli meč,
Ta prva moja lUbica. klat, No njoj odseka glavo proč.
Margetea potoči zibelko: Obeda za mizo pripravlat. "" " "" To ti naj bO mlada gospa.
nOj tuja huja, mali sin, Ma.rgetca pride nazaj domo, Kaj si mi sinka vmorila,
Oj hajaj, bajaj, mali sin, No prestraši se premočno : Kaj si mi sinka vmorila,
Jaz si zdaj grem pleničić ,.Obe Jezoš, kaj je to? Kaj nebo herbič grada be-
prat," Puna zibelka je krvi, lega.""
Ona si gre pleničič prat, Puna zibelka je krvi, Gospod si zbriše svetli meč.
Gospa pa gre njoj sinka klat. Moj sinek pa. mrtev leži." ",," Ti nebOš moja gospa
Margetca opere pleničice, Gospa pa pride v beli grad: več!"""
No si gre nazaj domo; (Stanko Vraz "Nar. pesni Rirske" I.)
Gerea zible sineka Gerče gre pleničic prat, "Kaj je to mlada gospa,
V svojoj novoj zibelki. Gospa pa njoj sinka klat. Kaj tak zbrojen flirtoh maš?"
Tuja, baja, mali sin! ~rca pride nazaj domo; "nJaz sem pišče zaklala,
Da bi skoro velki biti., - Oje, joj e no prejoj ! Obed nama perpravila. ""
Bog daj da bi velki biA, Puna zibka je krvi, Gospod vzeme svetU meč,
V belem gradi herbič biti.. - Moj sinek mrtev leži. Njoj odseka glavo proč.
To čUje mlada gospa To pa čUje mladi gospod - "To ti bodi moja gospa.,
Notr v svoj ti MU grad! Notr v svoj ti Mli grad: Kaj si mi sinka vmorila."
(Stanko Vraz nNar. pesni Ilirske" 1.)
1541. Svekrvica - zavadica.

' J
LlWgnetto = 60,
...
Iz Vrbovca. u Hrvatskoj.
r.'\
(Ženska balada.)
........ r.'\
ff=- ---:::.:::..-=--
l;""-1-j-j~
:t:z:::;;j--lIII -~~.
I I - f l - l --I-"I==l~--1-"--II.-
=tl D~-~===
~-"""'--'=--===-.!-"I~-
l/I·lIIIu-l/I- ~-I--I---fl- --+,---.-,-1/1-111...,-
-III -=!:=--'=---=-:r ==-1II-=--"'-t;J~--.
~-t..~~mU-d,,-~-=-le -_~~~~ __~

~
. f mu-dra Ka-ta -le - n.:_
- -:::1-::1--'-j:r::::::l --1~ ---1-~=1m· :::j-~-III.-~-~D~---l-
- ~~ :~= ~~==t-
--iII!:-:f-~-,f~iII-. - - l S:I=:- --,J.::-.==4I';:=="=I-=J.-4I-=~===--S~=f.::j
-W-lIII.J- --III--•• -III=f-';--';--,j-,,-.;••-i=l
I ifJ" - I I - I
{ I~#=l"" -- ~-f#--
__ tI fl ~ - ~ """'
~ -~-It:$~ 'f ii
I
li- --. J':-F-L:J-::1 _ _"""' ~i
~-::.;:;;-~- --;---r c_~=t=.::t==t_jit-:t==..::t:.::II_III_>-_-.,-"_:::l_,,
r I i-----CT-i--=~~-=~-L---
---I-
III---l--..".
-
I: šetala se mudra Kll.talena:! Da ti znadeš što Kata govori,

Gore dole po zelenoj bašči, Šetala se po zelenoj bašći,
Svakom cvetku pesmu izpevala, Svakom cvetku pesmu izpevl!.la,
Ponajbole cvetku ružmarinu : Po najbole cvetku ružmarinu :
lIRužmarine lepi moj zeleni, Sve mi cveteš a semenI!. nemaš,
Sve mi cveteš a semena nemaš, Kano i ja Ivanova luba,
Kano i ja Ivanova luba, Sve se lubim l!. poroda nemam." lt
Sve se lubim a poroda nemam." Uzme Ivo andžar od pojasa,
To začula Ivanova majka, Pa udari Katu nemileno,
Jedva majka Ive dočekala. Odma joj je čedo izvadio,
Došo Ivo iz turske granice, Pa ga nosi svojoj staroj majki:
Počme njemu majka kazivati: "Eto majko, jabuka zelena,
"" Alaj Ive moj sine jedini, Kojoj nesi dozreliti dala,"
(R. F. PloM. nHrv. nar. pjesme i pripovidk6l.)
341
Vse gore se ponižajo, Sebi pa kUpi sablico : Ta je krvčic8. šprihn61a:

Ena se samo vzdiguje. "Sedmada mija v senčico, "To ti naj bOde, naj ti bo,
Na. njoj pa teče zibelka, Da si pogledam senjem Mp. n HUda prevzela maMha. -
V zibelki leži Štefan mlad. MaMha gleda sUknjico, Na tvojem lepem zibanji,
"ZibU me zibU, maMha! - Štefan pa gleda sablico. Na tvojem lepem varvanji :
Na.j ti ja zrasem vrha velk, Štefan potegne sablico, Z trnjičom si mi postilala,
Mač6hi kUp() senjem lepo MačOhi odseka glavico. Z koprivicami odemla. "
Ma.č6hi kUpi sUknjico, Kam je glava kločnola,
(Stanlro Vraz, "Nar. pemi Ilirske I.)
342
Stoji mi stoji pristava, Ka nedo jako kričali, Oj hala, hala bratec moj,
Prelepa nova pristava. Ka nedo jako huškali. u Jašida v novo pristavo,
Po njoj se šeče Nežica, Nežica na pragi stoji, Prosi ti lepo Nežico,
Prelepa mlada dekeica. Pa si gleda svoje svaty. Naj pušča mene živega ...
Za njo je zvezdA I van mlad, Vsi drugi s6 se vklonili, ""Oj hala, hala Nežica,
Dvakrat njoj pošle v ogledy, Al ne se je vklonia. Ivan mlad. Pusti mi bratca živega. U" -
Dvakrat njoj pošle v ogledy, "Oj čakaj, čakaj, Ivan mlad. "Hala, hala, 1\ anov brat,
Tretjokrat prjaše sam: Nebo ti tega tretji den." - Le jaši ti nazaj domo -
Vzemi me vzemi Nežica, Nežica na pragi se zvrti, Jaši ti nazaj domo,
Ti moja prva lUbica. - N') v zeleno goro biži. Ven najdeš bratca ži vega." -
"Hala, hala Ivan mlad, Tamj je korenjiće kopala, PeIjaše brat nazaj domo,
Le naprosi nama svatj , - No ga v piskriček nalagla. Al bratca najde mrtvega.
Le naprosi nama 8vaty, Korenjiče je zviralo, To pa vam naj bO sakšemi -
Ka do ti ednaki vai I Vim i srdce vmiralo. Gizda vci bk bA I van mlad.
(Stanko Vraz, '11 Nar. pesni Ilirske" 1.)
343
Anjčika po ganjki šetala, ,,"Nikaj, nikaj, Ajnčikamoja Pa vam jo bom tudi taki da.. " "
Na visoke Iinje gledala, - čil" " Kupice vina se natačejo,
Na visoke Iinje gledala Tam boš se po gradi šetala, Mladoj Anjčiki napajajo.
Sivo meglico zagledala: Srebro no zlato prebirala."" Gostje v kola se nalagajo
"Oča, oča, lUbi oča moj! "Zlodi naj zeme turske grady No se v dalne kraje pelajo.
Po poli se meglica kadi." Vse tUrske grady, žute zlaty." Ženibi je klobUčec dol opa,
""Anjčika preliiba moja či, Kočije se v dvor postavlajo, - Sneba je po klobUčec segnola,
Po poli meglica se ne kadi." Bele rUbe se prestirajo, - Svetli nož v srdce zabodnola,
To ti neje nikša meglica, Kupice vinca se natačejo. Hala, bala mladi blapčiči,
To je sama konjska sapica. Hala bala, lUbi oča vi! Pelajte mi Anjčiko domo!
V ogledy se tebi pelajo Jel nam date Anjčiko al ni ( Hlapci s6 bitro genoli,
cara turskega najmlajši sin. " " "nJa sem Anjčiko vam obeča, Mrtvo v beli d vor prpelali. *
"Nedajte me, oča v tUrsko ni !" (Stanlco Vraz "Nar. plani Ilirske" l.)
1545. T U g a.
Adagw J= 56. h Bugarske.
Snošći si minah kraj Sivlijevo, Do angelitje dor dvje djevojki,

Kraj Sivlijevo, kraj čerkovata. Žalno plačaba, ljuto k.i.lnjaba:
Tam si zavarih dor' dva nova groba, "Bog da obije tez' Arnauti,
Šćom zaroveni i ostaveni, Tez' Arnauti, tez' kapasuzi,
Nad grobovitje dor dvje lambadi Deto ubiha čiča Ivančja,
Do lambaditje dor dva lepa an- Čiča Ivančja i hadži Minča.
gela. (Iz moje sUrke tekstova.)
'" Vidi Su!il str. 124. Če!. III. 11. Vuk I. 551.
*
Digi,izedbyGoogle . - ..
J
344
1546. Uzeće Beograda.
Prietelj pitaš mene, kako j' vse i kada Kad je černi oral Turski mesec dobil,
Odi dobivanja našega Belgt"sda, Pod koga zavitjem naš se junak branil.
Koga je jur Turak petdeset let vladal, Srdčeni vojaki težko su čekali,
Dokljen ga je Jozef ter Laudon obladal. Od željbe Belgrada vse su trepetali.
Svitli cesar Jozef ni mogal počivat, Ali jakost baštij njih je zastavila,
Našega imanja v Turskih fllkah gledat. Da su jur dvi leta skoro preminula.
Zato j' zapovidal oružje spraviti, Težko su čekali vitt>za L a u d o n a,
I jake vojšĆ8.ne v Belgrad dobaviti. Ki dojdući reče: "Osedlaj mi konja,
Jezero sedam sto pisalo se j' leto Da razgledam bašte, ke su mi jur znane."
Osamdeset k tomu jošte i deveto* I na razgledanje Vugrinske katane.
'*Buduć sam samo četiri kitice od moga. pjevača prepisao, to sam ovdje Kurelčev tekst
metnuo. Treća. kitica. mojega teksta ovako glasi: "Jezero sedam ato pisalo se j' leto, Osmoga. Oktobra
osamdeset deveto, kada černi oral Turski misec pobil, Pod koga. zavičen se j' nai vojak branil. II
Vojšćani vsi skupa glasno su kričali, Baša jur prestrašen postavi zastave,
S bubnjem i trubentom veselje wzali. Prosi za petnajst dan poniz no čekanje.
"Veselmo se skupa, došal je naš otac, "Ali nit petnajst ur, odgovori La u d on,
Ki će načiniti turski sili konac". Mora veljek biti što j' viteza 1.&kon."
Zapovida L a u d o n moste načiniti, Razsrdu se Ugri, razsrdu i Hrvati.
I prik njih vojščane hitro ~etovati. Striljaše i Nimci sis vitezi Raci.
M i h aj lov i ć vitez skrbno ih je peljal, Sablje iz nožic puču, puške nabijaju,
I p l' i k Save vode srićno i je dopeljal, S štuki i s pumbami va Belgrad hitaju.
Dosegal je njegov regimenat tamo, A Turki 'z prvine kričali: al a h, al a h !
Onda nasleduju drugi dosta rano. Da pri njih ostane vtkuvtčna hvaJa,
Kad je k Turkom došal, uredi vojščane, Dokljen nt bil oganj tako v Belgrad hitan,
Pišake, striljače, sigurne katane. Da su svi štimali da je jur sudnji dan,
Njim zapovi mesto suprot Turkom čuvat, L a u d o n sis vojščani ničtar ne pregleda,
Kad zapovtd dojde, vitežki voju vat. Nego kriči, da se Racki varoš prik da.
Prvić on poAalje vojščane na polje, V&roš ničt nt marn vseneg do šturmanja,
Kih je vsaki poW sam iz svoje volje, KO j' na ničt spravilo vsa Turska imanja.
M i h a j lov i ć vitez sablju v ruke vzame: PrvJje su kričali: "Ne boj se črnih pas!"
"Udrimo na Turke! ko je junak, uza me!" A sad je počuti javkanja strašan glas.
Njega nasleduju njegovi katani, Sad zemani Turski kriču: II Osman-baša! '
I drugi pišaki, Hrvatski vojščani, Daj kršća.nom ti prtk Belgrad i vsa. naša. II
Od svitlosti mečev liskaju se ruke, Njemu sami nože va. prsi hitaju,
Ka su zastrašile vse ohole Turke. Ako ga prtk ne da, smrtjum ga strahuju.
Zato je on poslal pismo L a u d o n u: Ča će počet baša. va tulikih siIah?
Da nt počut glasa Turku ni poganu. Ča se već obava, oganj se već Itaka.
Poslal je pak Laudon tri Wamiaše*, Zapovt na bašte zastave postavit,
Da b' Belgradskom baši poslal dobre glase: K~ BeJgrada ne ta odsle jur već branit.
"Da bi se on podal ziz dobre va srtći, Velika j' bila skrb Be)grad predobiti,
Ako neće 'zgubit vsega na nesrići" I sebi podložne Turke učiniti.
Bab. pak vas gizdav pošalje pisanje: Svtdoču 'z mnogih stran dojdući hercegi,
"Hoću v rukah držat vsa Tursko oružje, Kako hoće L a u d o n' Belgrad nutar vzeti.
Dokljen ne iztroAi L a u d o n mene ziz zle, Mladi E s z t e l' h 8.z y svidočit ćeš meni,
Dok.ljen meni brada 8 ognjem se ne požge." ID si pod Belgradom na smrt naranjeni.
Na to krikne Laudon: "Hodte simo, bratei I vi plemeniti vsi drugi vojščani,
Ugri i Hrvati, Ntnci skup i Raci. Svtdoki budite, srdčeni katani.
Sablje pripa,gite, puoke nabijajte, Za ljubav BeJgrada za rane nemartl.
Turku oholomu glave odstkajte. Nu bašte njegove vsenek vred nakvaril.
Ako neće prtk dat s dobrotQ Belgrada, Zato katlin veli pišaku: "Hod brate!
Hoću ga striljati, dokljen se sam prtk da. II će bit srićno vsakdar za me kot i za te. Ii
Na to se j' raz srdil, štuke i pumbe hitil, Na strašna strUjanja. prosi Osman-baša;
Kroz tri dneve i noći vse j' bašte razhiti!. "Prestanite malo, dat ćemo vsa naša."
Herceg je Franciškuš prvi štuk iz- Pošalje van pisma k vitezu L a u d o n u,
pružil, Da s njim nutar ide na jednu pogodbu.
I srićno je njega va BeJgrad dopremU; Pvi\'o1il je L a u d o n baši vsa odnesti,
Rekuć : !'tNeka živi svih nas otac L a u d o n! Vsa, kA su njegova, k Oršavi prenesti;
Bogu hval udajuć na' vse vtke vtkom." A drugim dopusti! na ramen položit,
... Svirce, g1uonoAe od kima (5altva). die Sch.a!mei. (Kurelac.)

846
VS&, kl su njihova. ter slobodno nosit. Nazad srlčno dobit, daj nam s njim i vladat.
'Z Belgrada iduć~ čut btše javkanje, Vzeli su Bve crtkva, k~ su ·posvetili,
Žen i sve dttčice miljahno plakanje, I va njih pobožno Boga su hvalili.
Sramovali su se Belgrad ostaviti, Tako Bog ponizi, ld se uzvišava,
Kt biše za jakost Turkov glasoviti, Kršćenike ljubi, Turke odurja.va:
Na to nutar idu ptšald, katan i , Da mora krManu sad podložan biti,
Na vsa vrata nutar vitežki vojAčani. I na vsa Belgradsko dobro pozabiti.
HvalK budi Bogu! ]ti nam je dal Belgrad, (Kurelac ,.Jačhlll..)
Opuka. Ova. je popievb i.zaJla štampom u Zagrebu god. 1789., te je stojala na svrAetku
jedne ove~e jUWJ.~ke pjellme (13 Atamp. strana). "Istom što je rumenka konjica", koja je spjevana
bila u slavu Laudona. Re~ena je jun~ka pjesma umjetna, ali dodana zdravica narodna je, koju lIU
hrvatski vojnici pjevali iza pada Beograda, te koju je njeki častnik na licu mjesta ukajdio. U ori-
ginalu imade II melodiji njekoliko lItamparskih pogriešaka, koje sam izpravio. kako je vidjeti iz
onoga na koncu ~etvrte ove knjige dodanoga priloga. Popievku ovu zato sam amo a ne II red na-
pitnica stavio, jer je uLaudonovo nieme obillaj bio, iza svakog hvalopjeva na toga j\UllLKa pje-
vati našu zdravicu. Naslov lItampane pjesme (koja se nalazi u Gajevoj knjiJllici) glui ovako:
"Pisma, koju piva Slavonac ul: tamburu a LicllILIlin odpiva Uzetja turske GradishIte iliti Barbira
Grada, kojeg osvoi glasoviti po sveg svita kraljevinah vitez General Feld-Marshal više nego sedam·
deset letni starac G e d e o n L a u d o ll, pod neobladanim rimskim carom i macxarskim kraljem Jo-
sipom II. cile vojske pervi Vojvoda zapovidnik i upravitelj, godine 1789 dana ~9. Serpllja. - U
Zagrebu Pritu.wo kod Josipa Kotche. Il
NT
t548. Žalostna pesem od Ludvika franooskiga krala.

Sloveuka. (Od god. 1795.)
~~-=:3=;:~~ ..~~- lijt -§;~

~.:-=P '~~p~~=- ~;~~
I Dvej lej - ti je žej me - Di -lu, kar Be je le - tu go - di - la. Ludvik
{ ~~~:l=~~~·~~~::~e:f~:::-~::J
.. ~ -==--1'-.. - ---rv
-+-"-::--.!I"'--
~....:'lII--j--~-r ..
-
..-
~-
-1--
-I-
- ....
~--rv ;- -.. ~:E
--
Dvej lejti šie meni1u, Će born mogo dat glavo. Eden biu glavo pobrau,
Kar se je letu godilu, Vikši so teiko skleDni, Folku kaže (kaše ?) jen je
Ludvik kral je biu en dan Bomo krala umorili, diau,
U Parisu ob glavo dian. Sej smo mi modre glave "- Pogleite le tu je glava,
SO se bU skup pomeinili Za regirat dežele. Ludvika krala ta prava,
De bodo krala umorili, Krala nočmo već jmeti, Tu je naš zadni kral biu,
Francosi e tako reko, Mi očmo le frej živeti, Kir je zdej to krv (kry) pre-
Lud vik regirou na bo. Koker nas uči ta aueit, liu,
Tam n arest so ga bU diaU, Lud vik kral pa mora umret. Kaj so že Francosje atrili,
Jen so sueite deda1i, Zgodilu se je blu kmali, Tudi kralico umorili,
De Ludvik kral moro umret, Krala. 80 ven pelali. Ostalu dvoje otruk,
Nam bo bulši koker preid. Šnim gre dost taužent ludi Tiste pa potroštej Buh.
Kral n aresti prebiva, FrnncoB je na usmi1em. p vi naračni tirani,
Jeno souze preliva, Vse tuž1i žala kralica, Kaj pa bode enkrat svami,
Deb gai kdu trošou ga nej Joka zdihuje arolica, Kir se na bojte Boga,
Že kralica knemu na Bmej. Vu jo žalost kdu če Breč Sej ste žei vred ni pekla.
Ludvik močno žaluje, Oh, zdej je moj Ludvik prec. Krala, kra1ico umorili,·
Kir letu premišluje, Kral sažen slovo jemati, Pravo viro zapustili,
Preia sem biu kral jemevam, Jen se k smerti roumati, Očte le živeti frej,
Zdej sem od svih saničvan. Takrat je biu hrum straAan, Gorje vam na "ekn mej.
Zgubu sam kralevo krono Koker deb biu sodni dan. Preid ste bli dobri kristiani~
OdstauJen sem od trona, Po tem so mu glavo uzeli, Zdej ste hudobni tirani,
Zdej taj dergači Dabo, Eni 80 jokat začeli, Vse taga ste uriah vij t
De je tulku prelite kry. Kulk taužent lepih ludi, Francoze pa. oistru udari,
Strašna vojska ta nam kaže, Fra.ncoska vojska umori. Slojo mogočno roko,
Tu grozno tiranstvo vaše, O Bub ti Erana obvari, Da vojska. konČ8.na bo.
(Iz mojtl sbirk' tekstoM.)
Opuka. Jofi prije jedno 80-40 godine obilazili su prosti pjevl!.Či naše gradove i seia te
opjevali stašna ubojstva (Mordgesehichten, po bečkom dialektu: Murithaten ), koja su 88 tuj i tAmo
dogodiLa Ciela je pripovfest bila Daslikana na velikoj tabli, a onaj koji je dotični dogodjaj izpje-
vao, pokazivao je dugom palicom na osobe, mjesta, orn!ja koje je pjevajući upravo spomenuo. žena
mu je verklom pratila pjev, svirajuč izmedju svake kitice njeku za.premicu, ll. dekla ili dečko im
pobirala je od slufialaca milodare i prodavala cedulje, na kojih je pjesma /!tampana bila (kadkadt.
u prozi) koju je verkla§ki pjevač pjevao. Obično liU ti pjevači bili Niemci (najpače iz Česke), nu
slufiao .m ja i Srbe i Slovjence. Za Hrvate ne mogu kazati, da li se je koji na tu meitriju dao,
u Osieku bar ni8&m nikada hrv. verldaša ču~ pjevati. Time neču nipošto Hrvate njeka.ko lUVi8iti,
konstatujem samo što iz izkustva madem, dapl!.Če mislim, da je slavnije ma s ka.kvim radom kruh
si za.slu!iti, nego li dangubiti ili čak nepošteno !ivjeti. Ciganin je dakako rekao: "malo radim, malo
lUadem, pa tako p o li t e n o !ivim; ali to je cigansko pOlitenje.
Sječam se jol!te dobro, da je njeki srbski biviii brijač 8 takvom tablom u Osiek došao, (Ito
je moglo biti oko god. 45te), te opjevao nedjela njekoga turskoga pa1ie, pa time si Uepi novac za-
sluiio. Pokojni rodoljub Pajo Kolarič osobni prijatelj moga pokojnoga otca, pripoviedao je tada nam,
da je spomenuti srbski brijač njemu kazao, da će .da jol!te obie!i (polita je bio u Srbiji, Ugankoj,
tja do Budima, Vojvodini i u Sriemu) ostalu Slavoniju i Hrvatsku a moMa i Dalmaciju, tada 6e
I!e pako kući vratiti i kupiti lli kuću i veliko gospodarstvo, polita se ovaj posao jako dobro izplaU.,
makar je i dosta mučan. lotu groznu pjesmu koju je nali brijač pjevao, imao .m i jI!. ltampanu
kao i viie drugih njemačkih "Murithaten, .. te sam i melodije znao od njekoliko njih, ali s vremenom
ne stale su te stvari, za koje mlad čovjek misli, da knji!evnu vrlednost ne imaju, a melodije sam
borme za.boravio.
Šta se gornje pjesme od Ludviga kralja tiče, to sam ju dobio u starinskom rukopisu od vele-
u.slul!noga na§ega historika i starinara, prebendara gosp. !vllna Tkalčića. Tekst je ovdje preštam-
pan I18.8ma po originalu, .mo lito sam pravopis u toliko promieuio, da sam mjesto "sh" pisao i,
mjesto zh: č, mjesto, Krall: kral i- t. d. Buduć nije bila u rukopisu melodija pjesme za.bilje!ena,
to sam 88 kroz godine propitkivao, nebi li ju tko znao, ali sve uza.lud. Prije dvie godine dodje
otac moje 31uiavke, stari štajerski seljak iz sv. Petra, k njoj u posjet, a ja ga upitao, nebi li mi
znao ovn pjesmu pjevati. On mi, .slulladi tekst pjesme, reče, da ovu hilitoriju dodulie ne pozna,
nu da liU se takve grozne pjesme jednoć u Štajerskoj pjevale sve na jedan te iliti napjev, te mi
zapjeva odlomak njeke slične slov. pjesme (budue! nije ville znao ni početka ni svršetka), gdje je
bio njeki bogati njemački trgovac u Napulju porobljen i umoren. Melodija se je posvema slagala
8 naliom pjesmom, te sam ju zato i za naliu hibtoriju upotriebio. Da. li je melodija prava pravcata
ili ne, to mislim mnogo ne čini, dovoljno je ako .znamo, na koji liU 88 naein po prilici one
pjesme pjev&ie.
355
lii~~ ~_;~-=-,!_-"---.,4_.~ __;:' ~~ ~~~.-=~~;;----~ _____
ne - Toly-ni, pe. - dam ml - ssen De - voly - ni.
E·-#--=-'-'~#~·
.,
::Br. ::IJS47•
1. .# .# #-
Ko - mu Do - mo • vi - Mo dra - ga je,
I6 #- #- , #- #' --;--;-----.---
za Lau
., "
do - na zdrav - je nek pi - je !
, & , , , , #'
., ~--:Z_---,
Nek IWIh O - tac xi - vi,gdi - god je,
H #- ., , , #'
.,
-#-~----
#-
Lau - do - no - vo I - me s1&v - no je.

z -,e-- .,
H #- #- #-
#- z z I
strah TlU' - csi Mo La.u - don zdrav bi - o t
Efi #- #- .., #- z z
.., .., ..". I
Zdra - vo, ari - chno, du - go xi - vi - o!
---
354
U izvornih rnkop1sih bili BU napjevi od brojeva 1476, 1517 i 1547

ovako zabilJeženi:
::Br. l.47e.
,. ,.
~
"..
~ ".. ".. L§: "..
~
". 3
&
Vche - ra. bu - duch 8Zpu-skum va - ne, vi - dim ZU· cu.
tt ".. ,. ,. =:AllE At
04 ... ,.... ,... '"
)" .,.
..
A'
da &le szta - ne, szte • pe zvu - lU, ter po - gie • da, ater-dnem
lb ). ).,. ,. ,. ,. ,.
~
Ai At 2!1 At
- ;. At ... lih _ -~------
j~
I.
o • kom zger-ma zgle - da. Tua-ni n·jecl ko - mai di -., od sa-
IC ,..,. ,. ,.
Ai" 14i1!,. Ap ,. >. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
,.." J'1IiP ,.." C!!!'
- -----------'--''-----
I4iI! J.
lo-sdi ko- mai Iti-see, o-braz au-u-mi po-le - va y ne-mi-- lo
~ ,. A ,. ,.. -~-
o • vak ape - va.
:ar. 1.!5l..7 ..
~ A---~~;='=-=-=-L-=·--=-:~:=~=-=====
A
.....
Glei Ker - scw-sztve sa - los.zt - DO - ga pre - ja-
bfb ,. AL ,. Alo ....
ko - ga Bel - gra - da, ve - li-ko - ga y atra. - mo - ga..

'---b----A.>
t! I4iI!
I4iI!
jak· see - ga od vaeb gn.-dov,

3
,. I. Ai
-----}!i"--
,.,.
voo - gl stro· ski

Ai At
na
>"-'
me
353
Ule suze prolinti bane: Majki božjoj oči povadiše,

oj soldati zelene jabuke, za. Nikolu konje povezaše;
Gde ste rasle, gde ste povenule? Kako bane milostivno piše.
Oficiri banova gospodo! Kralj Nikola suze prolievaše,
Pritegnite sabljam remenove, "Mila mati, što t!u banu dati?-
Sere.f.ani puAkam kremenove, u šalji banu patrolicu malu,
Vi soldati svoje telečake, Patrolicu, sto hiljada vojske." III
Ajdemo nuz Dunavu pre1adnu, Tako mati svetovala sina:
Nebil' sreli vojsku Košutovu, .Kad budete kod Budima grada,
NebU' ja rane odbolio i Načinite slubu tri bijela dana,
Codo mi je braće poginulo. Nebi li se svetei smilovali,
J. Dunavo vWe zamelo, Nebi l' banu u pomooi bili."
J. granici anice odnieJo. U Budimu jutro jutrovali,
Kad je baue pod Komornu bio, J. pod PeAtom večer večerali.
Odkud. nije šturme učiniti, Vijaše se moskovski barjaci,
Uze bane ljuto proklinjati: J. pjev. moskovski junaci:
Oj KomoT1lo I ognjom izgorjela, Grad Komornu Gđrgej otvorio,
Vile IN ti bnoo ozidale, Na sramotu nije na poštenje.
J. vragovi temelj postavili, Na Debrecinu rano poranili,
Tvrdi grade velikoga vraga j Da b' Košuta kurvu ulovili,
Da sam ptica nebi preletio. &.o je zlato to je odvozio,
pile bane tri knjige bijele, J. što srebra to je odnosio,
Jednu klje orme-generalu· Na !.radu straiu prevario.
Generalu starom Radeckomu: za. njim bane knjigu odpra\'io:
U tebe lIU veldoveih junaci Oj K~ute, muka. glavo moja!
J. u m~ne ludo i nejako. Kom ostavljaA une i topove?
Drugu šalje gradu ~breemu! osta banu zemlje poglavaru,
A II mke Ko~ut generalu: A ja bježim caru nemilome:
cm Košute, dn se dobro za me, .Čini bane, što je tebi"·dn.go.1II
Ako Bog da, sad eto me na te. Oj KoAute, f.alostna ti Diajka!
Tretu Aalje na Nikolu kralja, Tri E!u eara ja skupiti na te,
Na Nikolu l'UIIkog poglavara: Sakopit tu Rose i Eogleze,
PoiaJji mi lito hiljada. vojske A tražit ću Košut .Generala.
Na Magjara nemiloga kralja! Dete nisi, da teoce čuvaA,
Da je kralj,: nebi ni žaUo, Nisi zmija, da u kamen bježiA.
Vlm je dub I mučila ga muka. Nit si riba, da Dunavom plom!
Porobi nam crkve i oltare, Mnogu li si majku ruevilio,
I učini velike zarare, A oaAico u rod odpravio,
Sve !itije konjma na capraga, A sestricu bratom razstavio,
A odjazde konjma na strumene. Silujući kraljem vojujući.
Mili Bole na svemu ti fala I (Ie moj. 'Mrke teistofla.)
... A~eml. - '" Feld· oder Kemtnppen.
456
-..T d I800 J Aq pazll l15I O
,r
352
I
i- G3---=G=S=~--{%f~Tfl-=S-=-S= SttG-~ l='~
Ba-ne di-že ata-ro i ne-ja-ko u škr-Jja-ku u cr-noj ha-Jji-ni;
I r14#fJJ-AfiT"~-~-'
~ r
; .r-, 1~~-==-=-
==-.~-=:c:
EJ G~-~-=S~~-
- ~.-~:r ~
:
- , - Lr---- =:e:r-
_ _3=
i J,.I-~
-2
.. ~
• -~ ~ -
- sta - lo , ni - šta ne o - sta - lo.
l .
~
-
. Ir
~ ==--==f. 1
""T
~"!:.-
I -~- --~I~.. ~ -\1

j -
~"!/
I
lJr
'rl.
--
tr
--=--1-_-:=:::::J-----
t?!-l r!lff!
tt..) §-~-i:::1
::=E:--=-=+--;-"'''===========.
--1==
. 1:'\
1:'\
I
===
~- ~
~l!
~~~:t=l==:j==-~-+-===
-r-- I -~ --==---~
- - - -..
==---
- -lo-
I
TJ--~- -- ------
Gde poleće jedna knjiga bela Graničari! vredna braćo moja.
Od Milana grada velikoga, Ne robi te crkve ni oltara,
Pa u ruke banu poglavaru: Ne palite sela ni gradova,
"Kupi bane! braću graničare, Bog će dati, sve će naše biti,
Pak podiži staro i nejako." Ne zna bane kud se Košut šeće,
Bal e diže staro i nejako, Da on za njim svoju vojsku kreće.
U škrljaku, u crnoj haljini i Kad je došla jesenska Miholja,
Sve ustalo, ništa ne ostalo. - Onda bira staro imladjano,
Kad su s banom u Varaždinu bili, Pa ih šalje kući na zimicu,
Veselo su Dra vu prebrodili, Što je bolje to odvede Beču.
U Čakovca nočcu prenoćili. Kad su braća u Pakozdi bila,
Kad su bili u Kanižu malu, U Pakozdi vatru su činili,
Digoše se po gradu bandere, Naša braća mejdan zadobili.
Bože živi bana poglavara! Kad su bili u Beču bielome,
I veselu hrvatsku Krajinu; Više biše iz Beča topova,
Nećemo sa banom više biti, Nego ima u godini dana.
Nek se s dobra mi banu predati. S jednu stranu Gorgej generale,
Misli bane, da mu viru kažu, S druge biju nevjerni Bečani,
Onda zove braću graničare: Gori lice 8 obadvije strane
-.,.,
851
-r
tr tr ""
1~~--fT: lli J~~ fF ~ I~

t~ mLPijlJ~ij ~_e~ ~
I
~tr ac=.--;g-~Ifi=@1E~=~
--~- :::;J:::::j;/- ~~-
I Gdje po-le-će je-dna knji-ga bie-Ia od Mi -111.- na gm-da ve -li - ko-ga,
~fft:0 ~l~~~Jr~
l_ !
-'~B!= -~.d==ifi:%~
I ! I
~
- -~~'R~~
tJ-tJ-**~---- ~M~~
::i:=J
~ ~-~*==--- -- ~i-:r-=
I pa u ru-ke ba-nu po-gla-va-ru: ku-pi, ba-ne, bra-ću gra-ni-ea-re,

~~---.- - - - - - - - - . - - - . . - - - - F - - -.. .-====+t
fF i rrtr===J9~r-'1i i nf ~1tl'
l ~--~=a
: ::::r-: i~~alE -~t=~ E-~
fl ~_ ~-il-;;:-j~ - h i • - fl _it-;=.:.-
--::::.:.P==--_ _ t t!9- - --"'-ti T-GlI ....::=:::t=.--:::;;;
~1 ~i _~
t t!9----::t:::!==I;--
I I I I l I
1 I
_
~11
II
•
Ffj~·~
-~
f1!rlr~~.
r
~::=WJ1=1
-.94=
,
I..J_
~ -[-<=,
jIIO
i ~i'~~~,
--I~Jaa ~_:j ~~
~==--=+SI-GII
-~-r-
-i"'_L--;;;t.!::..j: ,
I6i , - - y_
-(11.-
,CI'
-IH-:::j:~
__
_jIIO_I-_"-=
c...__ _
;;;;Jr:t::~p-:~
~
__= ~
~~
-=. mr_-="=="-
--~~ 1'~~--~=:Ei1:~:!'lr=~
-;;J-il -
~=.;~ ~ •
. . ==D==ti-
~- _ ~_:::;a
==li
---
fl
=--~
I pak po-stav-ljaj gra-nič-ku go - apo-du, pak po - ai - ii sta-ro i ne - ja - ko.
~~~:q_..... . _ .=r=---l~-:---+==----+==~
I~ ~~~ ~ ~ ~K • .-~_~
!F lE~--<:-:;l---i=H~ ...Z=sj:t= ~::j ~ l i f C~ ..\ IE
I
I
III ~..
: mr
y I J ; ~ y l~ ~
II I
I~
ji
y I~ ~~
l!
li i
I
T
'. - -<- -+.=:-'~+= ::t=l ;; ;-==t -i--i _
I I I I
'"
800
Budi mladi ili stari. oI
gursuze "izdavica ! Francuzkoga sluge kći,
Popi, fratri, kapucini, Prokleta ti polovica. Tako vas svet sada kria.
Božji - hl se veli - sini, Postavil si ti špione, Neg ne vodi brll.Ću našu,
Tebe tvor~! te be tuže, Tebi zpodobne kujone, Ar će skuhat vsem nam kašu,
Da si zavdal ti nam suze. Da ti čine referade. On će suze nam zavda.ti,
:Kaj ti hoću više reći, Iak:vu misel gdo imade. Da nam more kraljuvati.
:Kaj će človek već preseči? Jel od tebe gdo govori, Albert Gyu1aj! ti oprosti,
Vox populi vox est Dei, Ali tebe gdo potvori, To te prosim vu žalosti,
Hoc 8unl verba Dei mei. Da sl izdal domovinu Da sem .tvoga brata psoval,
Galge tebi, turska vera, I ! njum včinil iilovinu. Odprl, kaj je nam on skoval.
Je kaštiga mala mera, Ali tvoji svi špioni, Na te ovo vse ne spade,
Kolo ali kolec turski Pravi izdavca patroni, Domovina kaj ti znade,
Zasluži! si gursuz mrzki. Svetu Demru zapret zube, Tvoje čine glasovite
Ovo reč j e vseh ko1ikeh, Ar od tebe vsi tak sude. Dušmaninu strahovite.
Malih, srednjeb ivelikeh, Domovina! draga mati, Domovine ti si dika,
St&reb, mla.deh, gluheh, sIe- Kaj ti hoću povedati! Kruto, jako, prevelika,
peh, Nemci, Pemci i Slavonci! Lastovnik od busarov,
Vseh skup gerdeh, kal!: Dalmatinci i Moravci! Našeh vitežkeb gusa.rov,
lepeh. Vugri, Toti i Hrvati! Za kaj nesi Ban Horvatski?
Tebe kunu, tebe psuju, Jednog otea vsi smo brati, Ti branitelj, ti b' bil carski.
Vu Marburgu i Obtuju, Franca cara mi branemo, Nebi ja sad suze točU,
V Gradcu, Bruku i u Trstu, Pak istinski mu kažemo: Nebi vu njih pero močil,
Tebi vrag je bil pri krsiu. Da je Gyulaj izdavica, Neg bi uvek vesel bio,
V Beču, Peštu i Požunu, . Žena njegva prodavica, Za tve zdravlje v i v II t pio.
Vu Budimu i Šoprunu, (Iz moje sbirke tekstof)(J.)
Opaska. Ovu sam pjesmu naMO u rukopisnoj sbirci, koja je jednoč billi. svojina njekog za-
grebačkoga kanonika. Na prvih 62 stra.nah jesu same hrvatske pjesme, koje većinom nisu za štampu,
tc IJU pisane od jedne te iste ruke, i to po !Ivoj priliei jošte u proŠII.stom vieku. Od 63, strane po-
Mm sliede njemačke pjesme: "Agramer Weiher sind sehr witzig, und dabei noch extra. hitzig,"
"Recept wider die Podagra und Chiragra. a i t. d. Tada dolazi ,.Pe!lzma od Gyulaja Bana 1809,
p. quem. Doretieh cpt. " (composuit,) n Peszma od Mladosti" (" O mladenczi ven zeleni"), opet nje-
koliko njemačkih, a na str. 91 "Ochitovanje ljubavi" ("Lepa moja Golubicza~). Njekojim su njem.
pjesmam napjevi dodani, od hrvatskih samo pjesmi "od Gyulaja. Bana", ali i ova je pisana. na. po-
sebnoj karti, te potiče, kako mi se vidi,od mla.dje ruke.
Takovih kritičnih pjesama, kao što je ova o Gyulaju, našlo bi se u nas bez dvoumbe dosta,
te bi ih vriedno bilo sakupiti, jer su jednoč nadomjesćivale današnje novine. Zato pako imadu njeku
hi.storičnu vriednost a donjekle i moralnu silu, buduć su u njih svi oni ljudi žigosani. koji niau
sasma čistih rukuh bili, i što su takove pjesme pored sve "krute lipionaže" od ruke do ruke, od usta
do usta ii!ile. U sadanje vrieme, t. j. u vri eme novinarskih manevra, neće valjda takva tajna tl r n ll.
k nj i g a obsrojati, od koje bi se ovaj ili onaj oojati imao, da će mu crna djela. danas sutra. na
vidik izaći, ali pojedine čine i osob el ipak .BU tajni naši poeti opjevali, te ae čuvaju ti proizvodi
II rukopisu za kunja. vremena..
1550. Ban Jelačić .

.Andante J= 69. Iz alunjske pukovnije. (Uz gusle. Od g. 1849.)
11~ 1~f:'r"J'J4 M~tnr1"'~~1

l~--TMfJ8ijlfFLRr~-.:jj-ttt-W
349
~ ~ ~
~§F-G=t ff2fJ--8 m~~1E:-----
I ~f ==--
I pasja vi - ra, ki si za-trI na - šeg mi-rao
{ ~~ i ~~~ pqr ------
~-:~i ±~RF--~-J19 -gtI~~~~~~

Ignac Gyulaj! Ban Horvatski, Pravedno peklenske masti, Rak si pako ti baratal,
Gorši bandit kak mletački, Tebi jesu obećali, Kak nas v mrežu vražju fatal,
Ti si ona pasja vira, Tebe znjimi omazali. Gdo bi spisal, gdo zgovoril?
Ki si zatrl našeg' mira. Da za nje daš domovinu, Gdo bi svetu prav otvoril ?
Prokleta ti vura bila, Za kilm sini njejni ginu, To nam kažu čini tvoji,
Kad' te mati je rodila: Prelevaju sad krv svoju, To soldatov tvojeb znoji,
sam ti vrag je dal postati. I dali bi dušu k tomu. Ke si mučil sim tam z maršmi
Boga nećeš veruvati. ' Domovinu da obrane, Da bi vmreti bili rajši.
Vzel si k.... Badeansku Neprijatla iz nje zprave, To nam kaže zemlja Kranjska,
Vćinil si ju gospu Bansku, Prodal si se tvojoj ženi, To Štajerska, Austrijanska,
Kćer Barona Edelsheima (Na pobožnost vsaku leni). To Vugerska i Koruška,
Koga krv i duša hmanja. Francuzkoga sluge kćeri, Vsaka takaj biša muška.
Ar prodaje zemlju Nemšku, Gdo ti vu tom ne zameri? Morebit mi odgo\'arjaš,
Grade zidje sve na pesku, Ona prva je ta bila, Pred svetom se izgovaraš,
Vu Francuzkom prijateljstvu, Ka. te vu to je vputila. Da to jesu tupeh ljudih,
Mesto neg mu bu v proklet- Da si prodal dušu vragu, Po na vade prazni šumi?
stvu. Škodi! kralju i orsagu, Al' ne vkaniš ti prokletec,
Mir si delal VIl Požunu, Prodal si se generalu, Pred k8m Lucifer je svetec,
PIel Fra.ncuzku ondi vunu, Dalmatinskom ki v Kotaru. Zahman tva. je vsa lažljivost,
Ciganije, hamulije, Dugo buduć za hajduka, Zahman činov tveh zkazlivost.
Bile jesu tve finije. Je zarobi! celog puka. Z tulikerni ar jezermi
Mudri vodja Napoleon. Je odpeljal srebro, zlato Ke si imel v tvoji veri
Rak negdašni naž Gedeon Od koterog' tebi za to Glasovite domovine,
Hotel te je sam imati, Obećal je miliona, Verne vsigdar njene sine.
Znaduć, da se daš prodati. Z njim te kupil je kujona. Nebi branil Franca Cara,
Prodal jesi kralja tvoga Pustil si ga mirno prejti, Ki je naša ljubav stara,
Franca Cara predragoga, V ugnul si se vsake meti: Neg si branil dušmanina,
Prodal jesi domovinu, OdpeJjaJ je porobljenje, Goršega od poganina.
Za kum srdea naša ginu. Nas postavil v pogublenje. To ti kažu generali
Čast si dobil preveliku, Ni junaka oficera To govore korporali,
Vitežkeh junakov diku Samo ak' je prava vera, To ti kažu marešali
Iz dobroga kralja ruke V srdcu njegvem, pamet v To soldati isti mali.
Baš prez svake tvoje muke. glavi, Starec tebe vsaki tuži,
O! Gursuze Gyulaj pravi, Da zna, kako tabor pravi. Nit opraštja dete malo,
Da te vrag vre ne zadavi: Koj nebi deset puta Ko govori i po malo.
Takva li je tva. zahvalnost? Kakti janea vuk preljuti, To biškupi kanoniki,
Toli proti kralju vernost? Marmond' vlovil generala, Plebanuši vsi koliki
Milione ino časti Prez junakov vsakog kvara. Kapelani ivikari
45
J U I A Č lt:l P DP I I V K I.
B. DAVORIJE (CHANTS GUERRIERS).
46
Davorije su popievke, koje se pjevaju kada se u boj polazi ili na samom bojištu,
da se ohrabri vojska. Sada imadu davorije obično oblik koračnice (marša), uz koje se može po
taktu koracati. Prije su davorije bile ili pjesme patriotičke ili priralice - junačke; ta ista
francezka Marseillaise (spje vana god. 1792. u Strassburgu po častnik u mjerniku Jos. Rou-
gel-u d' Isle) nije pjesma koračnica, već njekakva bojna, revolucionarna himna. Istom kada
je naš barun Eranjo Trenk glasbenom bandom u Njemačku došao bio, (prviput sa 12, dru-
giput pako sa 84 svirača) a pandurska glasba njegova izvela komade, a čete njegove pjevale
pjesme, uz koje se je moglo po taktu koracati (marširati), počela se je razvijati koračnica
i davorija* u današnjem smislu. Zato i ne ima ni u nas ni u drugih naroda starih davorija
nalik koračnici.
Ponos našega naroda nije u ostalom dopustio, da se davorije Trenkovih pandura II
narodu uzčuvaju, jer je Trenkova bojna operacija po narod nečastna bila, te se je narod
trsio one davorije svom silom iz pameti si izbrisati. Jedna jedina. se je Trenkova koračnica
(bez teksta) u nas saču vala, koju sam god. 1875 u Vieneu objelodanio. Uslied toga što
su nasljednici Trenkovih pandura: slavonski pješački bataljun (ĐSclawonisches Infanterie Ba·
tailIon") a od godine 1835. počam slavna pukovnija naših Leopoldovaca, koračnicu gojili i
razvijaH, počeli su početkom ovoga stoljeća i naši krajišnici stvarati koračnice-davorije. Nu
ovi proizvodi nisu iz daleka toli kriepki i vatreni bili, koli oni što su se stvorili u vrieme
ilirstva. Povjestničar ilirstva neće smjeti ni moći zatajiti, da su tađanje vatrene popievke
narod uzbudile te Ilirstvo neizmjerno digle i podpomagale, dapače da se nikada nebi Ilir-
!stvo tako razvilo bilo, kako se jest, da nije tada pjesnika bilo, koji su svojimi pjesmami
uzhićenimi napjevi narod zanidi, uzpiamtili, razžarili, očarali i na patriotički rad i žrtve
potaknuli. S toga imamo razlog rečene davorije štovati i pomno čuvati kano poticatelji ce
narodne nam slobode i pobuditeljice narodnoga nam života.
Davorije komponovane od glasbotvoraca n isam amo uvrstio, jer je to sbirka narodnih,
pučkih proizvoda, druge pako zato sam izpustio, jer imadu tudju melodiju, kao što: "Mačem
kopljem", "Složno mi složno, braćo ma", Snuždeni poljak spustio glavua, "Već se barjak
vije", "Slavjani , Slavjani, vi naroda sluge", "O Iliri jošte živi" i t. d. Davorije od Rusana,
Oreškovića i drugih, - ma i ne bile pučki proizvodi - stavio sam zato u tu knjigu, jer su
ti pjesnici na isti način napjeve stvarali za svoje pjesme, kao što i prosti puk, t. j. bez
pravoga znanja glasbenoga i bez poznavanja bjda.
* Vuk tumači rieč davorije f. pl. sa: allerlei Musik zusammen, concentus; lito će reči: više
vrsti glasbala., u koja se skupa udara (svira). Dawrije bi dakle isto bile lito i banda. Buduć je
pako Trenk, kako je historički priznano, prvi ustrojio bandu, II. od onoga vremena narod pod da-
oorijom ra.zumievao ramu pjesmu-koračnicu, to se i iz toga. zaključiti moi e, da je Trenkova. banda
zbilja. izvodila. koračnice.
t55t. Krajišnička pjesma.
.A~dante con moto J= 76. Iz hrv. doljne kra.jine. (Od god. 1813.)
~::Y=
l
-4---=1-=-~"-~-"-" ~~~==f'I-~~~~~--~
- -V-=P- -
(
-,,-:c::::::.
---
~"'::t; ~ ~-H-' --:~
--V::..:::::::t/-- - --
1/1-
.....:;;:;;:-
_
:...,....':...,....'
~---iT-
i Zo-ra be-la, sun-ce jas-notra-kena.mda-je, sil-na vojska sta.-rogkra-lja
I O - vo je - su na - ša. bra.-ća, Bog jih po - ži - vi, ko - ji je - su na - ša ard-ea.
tt:$.:~~== .' _"=-~~_:r~~[-i-:J
~ 4-~.'- ~_"==I~IJ ::li i1jt;::J='- ~.::I
{ kh~-:f=tiJ-L -~ ~,l=c~ ~ i_~~==d§1
~-...
-
_----===-1
-4.1
-.lI.-t--t-
tJ
~
r--
J--
- l~~- t--_!
-l1li-l1li-
J--r
--
J.
·-111-
-
==-1 -- -
--+------r-----.....-::tJ-t-;;;;r---
•
~
---,,--
. Svi. schergando .
~~-tJ-.~~
-:r-=~=i-::tI=t:.-~-.-"
---~ ---
--.
-~~. -- -.,- -M-
.-::---=- --~--G f --., -::::;;--=-.,-~
~-;- ~-
-
-h-
-
S-.~~-~---
-
-
- -
-
- .,
-tJ
-
-
-
=::::jir- _ . 1 1 _ . _
- -- - -,,;-
l. . P '1 :...-:::::::: l' ~

I l - de prik Sa-ve,
. . . -d'I n. - di - n,.
Š·l - di - n .\'
01 - di - n. - di n. - d'I - n,
.
I~-=raz - ve - se - II - h.
Biherzcvnilo
JF~ ~=f~ t' 'j ~i~!l- ~~~l~ ~

l l~t==j-m-"--
j
•
...
--
--tJ-. -r-j-r--
----
-
-
--i
--<II
-
- - ... -fi--.;r-:
-r--r---r
-~-.
-~
--~---_--IIII
..--.§--..
---fL--"--F
---F----,
- -'. -
-~--~--..,
_-lIl--- 'fIl--jII-..,
-l-·ulIP-----IIII-::l
--1----,..--- t ' ~
360
!E~--~ - r-~~iI_~E~. iI-~' -~ ~~1Fp3l .

l ----
-il-
~=-=I==--==tr==~-=:--t;1=~-=E.:.=:--:p= ==~==~_ _3:1 _ _ _ 1#- -
I no - ve, 8. za, a za kal - pak per -je pa - II - no - veo
~
L._-1 .--~~ -'-.-l-~~-~--.--1-."
.. --<~==4i-'I=~-=iT--
\'i-lII'-- ---..u_..-~~-=~=-_::::r==~"'-----+'i"-+= ----
f I_ --f_ -!=r=t:=!~=r- l'IF-'h ir-=~l·
1~'i
__
--
~-<_~t:_ ~-----I==ii-·-r:::1-~
____
P"~-=- _--HlP--:tI~=-~-==~
p·'----t:::ti=r-č--I----,.-
Y::"'---- ' _ ~!
~=i~.--'-I--4I-==-
--(.-=1-=1
..,; T
- ..-j----t::=1
Y
I I I ,;
Y
~-=L - ========
=+=4i1-4II-:::z.: __--
__
,.. Rieč nPoputnica U (Reiselied), koja se u knji~evni jezik uvukla. pod znamenom koračnice
(mada), rabi narod u pos\'e drugom smielu; t. j. 1. za pjesmu, kuja. se dodu1ie putujuć pjevIL, al
se na. nju po ta.ktu ne koraca (ma.r1iira.), a. 2. za. hranu, što se komu Ila. put daje (Wegzehrung,
Proviant, pane per viaggio).
861
Grani-Graničari slavnog regimenta, Prvo, prvo dobro bratac i sestrica,
U po,- u po-noći majke ostavljasmo, Drugo, drugo dobro draga vjerenica,
Crni, crni kalpak na glavu meeasmo, Treće, treće dobro naša mila majka.
I: A za, a za kalpak perje paunovo ! :! I: Ah da si prokleta naša stara majka!:1
A za, a za perje regimen ska borda Ah da si prokleta naša stara majka,
Što je, što je nama regimenta dala. Sto nas prije nisi oženihl. mlada;
S Bogom, s Bogom zemlje, s Bogom zemljičari, Sad je naša žena sabljica vojena,
I: U 00- II tebi nam tri dobra ostaju. :1 I: Ta će nas braniti, kad će sila biti. :1*
(Iz moje sbi-rlce tekstova.)
1553. Još Hrvatska ni propala.

Andante agitato ~ = 84. Iz Zagreba. (Od god, 1833.)
i1:b~i:--,-~p --3i=djl~-
~:J8L{-=1=~ '~ ,- --::p~ I ~=:b7D~~~
p f:::ti:=-E±! ~.:! 'ji-w==C- - ~~i~
: p ~ f >-p --=:.:
{
~~~l~r~~;:n~F;~~~-;JOWI; .;~
F- p- fI-·.-- - 1"- -~-T;-~ I -~- p 1 '1- - I - -~ I
'-.lf-!f.=-4
-i~----I-~ ~-I-I-I--=t!-~-=----4'-ffi-/fI-,ar~ ,ar-§ /fl,.
fi-"
~ff~~i::-,i'~-:J~~==" /I!-fi==,.==it-:-=i~+== -.--==I!-==::IIII- ==fI==/!-=~
--t,../- -?- '-, -r~;,,;;;r-r- V-ir ~-
-1--'--1-- ::t-~--I---t=-IIII- -"-"--11'- -1iP-1IP-1IP I!:::::::::f!.::.-I!::
fl
--~~
~~i##=~ ~::.::~:.::..~,
:it........__ =*- ~:t-===-
--=;t:;-=fI- ~-~
- fI-=~.:::::=~==fI- ~=tt=
=--=~..::.~-+- I ~~@--
_ -fl:::'~::aL_-
- - - - p------=--- ---v- . . -
f >-
----v~ . .--
.........:;:::: f >- p
--""""'--
I kad ju zbu-di - mo. Ak' je du-go tvr-do spa-la, ja - ča ho-će bit;
{ ~I~;~ tr,~~{}~'TI- j~m~~ ~,I~~

-'-fti---"i~~--l§--f!!---t-"'-3-~
- -- =1- ~:::r-it::.:::::: ===.t- =--:1==it=='= =r- -1--"--g-"-"~----4'-/l---i
4II-4III-::L.. -l- -:J
---:;-:if~-.-"--~--'-~--"--- -~ --~
--=,---1"==
- - - . - - t - - + - - t - - --::=t==:t:
t::=~J=:::=~-====/!--t
!!=!:-.. -.-.~
-I I ---~--I-
*
Ovu su pjesmu pjevali krajišnici "Biskupovci u kad su god. 1814. prvi put u Dalma.ciju
doMi. Pjesma se je do dan da.nas II Dubrovniku sačuvala..
**
Na isti se napjev pjeva pjesma: "Kiša pada trava raste to je godina u.
362
Još Hrvatska ni propala, Oj Hrvati, braćo mila, Jednoč čuje svoje sine,
Dok mi živimo. Čujte našu neč, Glasno pjevati,
Visoko se bude stala, Razdružit nas neće sila, Složno glase u visine,
Kad ju zbudimo. Baš nikakva već. Tako dizati:
Ak' je dugo tvrdo spala, Nas je njegda jedna majka Braćo! danas kolo vodi,
Jača hoće bit. Draga r-odila, Danak svetkuje,
Ak' je sada u snu mala, S jednim nas je, Bog joj plati, Hrvatska se preporodi,
Hoće s' prostl'anit. . Mliekom dojila. Sin se raduje.
Već put sanja čudne senje Kako ćemo majki bolje U kolu su svi Hrvati
Sladke radosti, Sad zahvaliti, Stare države,
Kada joj se kažu tenje Neg da budmo jedne volje, Stare slave vjerni svati,
Jake mladosti, Svi sjediniti. Z Like, Krbave.
Drugda pako magle crne, Jal i nazlob njoj su sine Kranjci, Štajer, Gorotanci,
Nju obstiraju, Sve razdružili, I Slavonija,
Kada sestre njoj nevjerne Stare slave domovine Bosna, Srbi, Istrijanci,
Nju zapiraju. Diku srušili. Ter Dalmacija.
Jednoč vidi županije Nij' li skoro skrajne vrieme, Svi Hrvati se rukuju,
Sve ponovljene, Da ju zvisimo, I spoznavaju.
Stare slavne sve banije Ter da tudje težko breme", Istinski se sad kušuju,
Snova stvorene. Iz nas bac·mo. Rieč si davaju.
Vidi. čuje Gorotance Stari smo i mi Hrvati, Neka znadu svieta puci,
Kranjce dolazit, Nismo zabili, Njihov novi svez,
I s Hrvati neprestance Da su naši pravi brati, Hvalit će ju vnuko\' vnuci,
Tako govorit: Zlo probavili. ~jihov narod ves.
Nuder braćo! čaše s vinom, Neka živi naša sloga,

Sad napunite. Svaki pravi Slav,
Zdravicu hrvatskim sinom, Pravi sinko roda svoga
Vjernim napijte. Neka bude zdrav.
(Spjevao Dr. Ljlulemt Gaj.)
Opazka. O postanku popievke "Još Hrvatska ni propala II pripoviedao mi je pokojni dr.
Ljudevit Gaj Illiedeće; .Zimi g. 1833. povezoh se jedne večeri u Samobor lt svomu prijatelju Livadiću.
8nieg zagruvlLO je do koljena., zrak bija.še veoma. mrzao, a moje saone sklizahu se poput ruske trojke. Bajna
tišina otajstvene, mjesečinom razsvietljene noći, krasni pogled \I sja.ju titra.juće okolice, te na.ds., da
će na.m tadanjim rodoljubom ipak jednom za rukom poći. da Hrvate trgnemo iz njihova lina. sve
to nzplamti mi duitu na višak čuvstva. U takvu zanosu rekoh sam sebi: ~Još Hrva.tska ni propala.,
dok mi živimo". Te rieči ne bijahu ba.š najčednije, kad bi tko njimi hotio misliti mene, Vukotino-
vića, Livadića. i druge, koji tada najviše o narodnoj ideji nastojasmo; nu bilo kako mu drago, ja
znadem, da će potomci naš rad ipak kako valja cieniti i priznavati. Jednom riečjn, ja odlučih prvom
prilikom spjevati pjesmI! počimajuć ovimi riečmi. U te misli zadubljen vožah se dalje, kad al Z!WU'
jem iz da.leka glasbu i tim nekako izgubim nit svoga zamišljaja. Spoznam medjutim skoro, da je
to glasba naših seljaka, koji su ju valjda na svatbi za ples gudili, nu uz sav napor svoga sluha
ništa ne razabirah točno do brundanja bajsa. Ritam te pratnje zabu§i me tim većma, što se je
s mjerilom moje pjesme, koja mi već od pol ure po glavi idjaše, krasno sudarILO, te ja jošte na
saonah izpjevah prvu Ir:ticu pjesme, koja kašnje narodu toli omili.
Koliko god su mi slLOne brzo jurile, ipak sam dovikivao svomu vojkašu, neka bolje tjera. konje
bojeć sc, da nebih pjesme i napjeva do Samobora zaboravio Napokon stigosmo pred kuću moga
prijana. - Ja odletim poput ptice preko stuba, te ne pozdravivši nikoga (Livadić mi bijaše kao
brat), zaištem pero i papir i rečem Livadiću, da me pusti napisati pjesmu, što mi putem na 1ll1l
pade. Dok ja tu pjesmu pisah I a uz to brundao napjev ili bolje rekuć ritam bajsa, "vuče se Li-
•
36S
vadi6 do glasovira, nasliedi moje brundanje, te ti se u tinji čas stvori pjesma i glasba toj popievci.
Livadić napisa još iste noči kajde, te smo tu popievku pjevali toli često, da smo svu okolicu po-
bunili. Poslije sam ja još više kitica toj pjesmi dodao, a Livadić joj napjev za sbor priredio, te
ju je tako 7. siečnja god. 1835. velik sbor na Zagrebačkom glumištu pjevao uz ogromno povla-
djivanje slu§ateljstva." - Ta me je Gajeva pripoviedka toliko zanimala, da sam naumio poči i
potra!iti onu poskočnicu sa "nemirnim bajsom". Mjeseca lipnja god. 1869. dodjem ja doista do nje.
Seljaci: Josip i Petar Razum i Gjuro So i.: iz KonjMice gudahu mi u Samoboru jedan "hrvatski
--
tanec" (vidi br. 1151. u III. knjizi ove sbirke) a u njegovu prvom dielu spoznadoh motiv popievke
"Joli Hrvatska." Taj je tan ec upravo ovako glasio:
Violino 1.
.
~=F+tl~:ta=m ]t~=:a~ET~sr-ti?Yi (et=]
------
~-J' LL.~:
ViwoJno i ! I I""" I l I ~I"
I --i- -'1-·==·---4==~-"L='.==--==i===-
-1 l r:~ I
- ~=t=t:1==.'==t==l===1
~~~-p~~::: -==-=--=--c~~~~
-----, - --~---T-- -cr ,- - .
Violtmeello.
~---~ ~~ ~ - - J -
~~ G-~= - ~ ~~ =E~F=-==--------
~~~ ~~~m-c:~~- I I
~===-~:;;
Prije jedno dvie godine čuo sam u Zagrebu na sajmu isti tanec guditi. Kako se meni čini
gudjahu ti mužikaši nješto bolje nego oni iz Konjščice, te sam zato ovdje po njihovoj igri rečeni
tanac preštampao, dočim sam god. 1874. u Viencu prva.§nju moju notaciju priobčio. Ritmički a
donjekle i melodički taj motiv, mora da je u Hrvatskoj od vajkada obljubljen bio, jer kako če
svatko iz popievke pod br. 1551. razbrati, osniva se i onaj napjev na istom glasbenom pomisln.
Napjev k pjesmi "Još Hrvatska" je po Livadičevom rukopisu, dakle izvoran.
1554. Tavaovsko vastanie.

Tempo di Marcia marziale J = 120. Iz Bugarske.
~------=1==+-
:E=-J.=.lI_-.--
'~-tt-- f'-~-'!.;!~--
"=:~~~==-::::=T-=~-§l#-~--==:-~
_.-·-L~
. f : - . _ - - -==r=+=-- - -
~: =1===
-
, -
~
I mr
Vja - tar je - či Bal- kan ste - ni sam ju-nak sas'l> ko - njao S'l> stru - ba
_+--J'$--~.-ii-3~~~~~ i~Wtj~~t~~=-~
{
_m_f
~I'$::-'C
i
iZ-=1 - - -
~~~_I ;--"--=t~--J:~I~-,. -_-_
-~L.:l--t-- I
...
---j
~
SJ
'=~==Ii=S==. ;-I=+=:jf:===1~= - =t=-=t---; ;-w -=q=1
==r:.:=L...::t:=:J_t-_ ::.=L-r-.-_~-'-p:-
--r-"::~
-~
~~.
-
'. -,-,-f"--~~ I
I
...
b~n tIlarcato
-, ---&=g-~=tj
zo - ve svoi-te bra-tj a sič-kLL na o - fil - ži - e , doi - de vre-me
Digitized by Goog Ie ..
364
R=-§~-~~~-====--f31----
~
!r=-:e-=c: t=
:~==~~-..!-~-
_ _..Jl!..!-tl---'L.--
-i--r-j -
------- -~3:~----:---=--==-:iH
-- --------
\. ran-stvo Bič-lm - na o - TU - ži - e.
{ ~~-~",-~~tI~"'~~~ ~~ -~3=~3 E3~-1=1_-~~~=_=

~~-,j~-~=~id~~ ~___~l=-tl-~j~---~----~=~~~~~
~-~l~~-r;-",-~~~-/-.!-.A--tl-1J== '.
- '- -- - -~-IIP--r-IIP~-"'--+---'-- --!-------;-~--'
i , :.......w :-; ....:-; ;;:
Vj atar ječi, Balkan steni, Drago mi e na poleto Četir' vE'ka i polvina
Sam junak sas'I> konja S' turčin'I> da se borja, Kak Th robstvo vor.zdišja,
S'I> struba zove svoite bratja 8' lev B'I>lgarski Vb dj esna r..ka Pred topova i pred'I>pušky
Sički na oružie, SIa.vno da so gonja, Nesja boja tičjam'I>,
Doide vreme stavaitje Za moeto otečestvo, Nešći> zlato ni srebro
Od S'I>lbc.i. &lr.buždai~je, PredjedenomI, nasledstvo, Nična sveta bogatstvo.
Dosta robstvo i tiranstvo Iz'I> B'I>lgarski tje predeU Na čjada na bratja Bistri
Sički na oružie. Da Be ne nahožda. Svobodata iskam.
Koito nosi m..šku sbrdce Talambazi kato biet Koi to nezne za svoj narod
I B'I>lgarsko ime, Sbrdce to ti igrai, Na pole da umre,
Da prip~ tbnka sablja Za B'I>lgarska ta svoboda Negovo to otečestvo
Znamen' da razvie, J{n.v!>ta mY vri ne trai; Ljuto šće go k..lne,
če samo nM!> mil narod Sičko veče prizirom S'I> hrva v'l> nož V'I> desna
V'I> robBbo okaiva svoi život, V'I> bojno pole otivam, r ..ka.
Ah! lubemo otečestvo Zlamen'I> bairak S'I> lev Turslm glam pod kraka,
Za teb štesja bija. B'I>marslm To e moito VBe bogatstvo
Sbrdce to mi želai. Za. to m'I> 8brdce steni.
ele moje sbirke tekstova.)
365
'" Srbi pjevaju na ovaj napjev Maletićevu pjesmu: "Dok je čista. ljubav sloga".
-
366
Nek se brusti šaka mala, Sve s' u svietu dalje diže, Dakle oštrit jest nam mače
Dušmanina neka j ala, Samo mi stojimo niže; Davor silni pomoć dat' će j
Ružne u nas baca striele ,Bac'mo dakle jaram t\Tdi, U potoku krvi jalne
Volje već i nam domele. Koj hrvatsko ime grdi, Sve pogrde oprat žalne
,- i: Udrio je za nas sat! :1 :j I zakapa narodnost. Budi prva zapovjed.
Još je u Hrvata krvi, Sve u krugu toga svieta, U tom vriednom svetom boju
Nit' kao slabi u prahu crvi Siedoglavac do djeteta, Braćo da. smo svi na broju,
Dadu gazit' narodnosti, Slobodnost si želi zlatu Ko bijahu naAi djedi,
Stare svoje slubodnosti, I prot blaga toga tatu Gdje s' radilo o pobjedi
I: I: Nit zatrti slavan rod :1 :1 Oštrim mačem brani se. l::lložni Ht'vati, jaka moć.
Van se dižte iz tog praha! Zlobu nek razbije zloba!
Hajd u smrt bez svakog Van, sad van, iz 8užnog groba,
straha! K stanovitom vladanju!
(Spjevao Ljudevit VukotiMVi6.)
Opazka. O toj se popievki znade, da je Ferdo Livadić, stari ilirski gla.sbotvorac iz Samo-
bora, na tekst napjev izumio, ele se ovaj pjesniku ne i!injai!ie dosta narodan, pa stoga si on sam II
družtvu saDr. Lj. Gajem i nekojimi Bugari i Srbi načini napjev naime onaj gore. "Nek se brusti w
bude prvi put 22. listopada 1835 u zagrebačkom kazalii!itu pjevano. "Danica ilirska" to objavi na
strani 262 ovako:' "Dana 22. t. m. speljivat će se u ovdešnjem kr. varoškom kazališću na korist
g. Švaigerta: "Das schwarze Kreutz auf Medvedgrad", novi iz domaće dogodoviićine stoletja 13.
izvadjeni igrokaz s narodnim pevaniem i sa starinskim plesom negdašnjib kosencev i strelcev, na
četiri speljivanja razdeljen, od Josipa Švaigerta. U ovom velikom domorodnom igrokazu će odozgora
postavljenu pesmu g. Leser u nazočnosti puka kakti narodni pevač polag s ta rl n II lE. o g ll. il i r-
s Ir. o g a n a p e v apopevati. " - Lužieki su Srbi upotriebili brvatski nM napjev za dvie domoljubne
pjesme. Evo jedne:
W U t r O b it Y S e r b.
JJ'iesele. Južno-slowjanski bios.
~~*-=1.::::i:::'"
' --=::b=---g--~~~-~--~-~-~
"'='~ ~ -~== - .~ G
-""---=P-!.I- -\.J--
~-::r-=~~:i-it-'-1-
Poj - će bra-tr'a, wob-Ir.bo-waj - my
- . -t;l-==:F=
Ser-bow sla-wu, kbroble baj - my
-
na-šich wot-cow
~L-...-...
~===----:S==-~-fo!'=D='"
češĆ a
' .... - ...- ...~E~-~=tc·~i~~~
-~~-=
:==:tI=-!.I== - - -~-
pra - wo, zo
__ ~
by swja -te
--+'..=7: fI~
- - - - --
za-wo - sta -lo!
-
Na-dob - ny naš
_ •.
-
~~=;
lud a krsj,
~*~T-=tl-S ~:- -.. -tt=~~~J~

HiJE3--~==D=- -- 1=.. -~-
:r-=~~m----=1-ijJd1
==lI_8=_~il==
Bo - žo, weč-nje za - ki - taj, Ila· dob-ny nM lud a kraj, Bo - žo, weč-nje za - ki - taj!
Pojće, bratra, wobkbowajmy Serbow slawu, khroble bajmy našicb w6tcow češe a prswo, 10
by svojate zawostalo! Nadobny naš lud ll. kraj, Božo, wMnje zakitaJ.
Strah a bojosć njeznajemy, mužni Serbjo wostanjemy! Ruka, kotrlJ.Ž kosu wodti, lež 80 ZI
mječ swetly bodži! Nadobny -
Po kraju h:lyž wicbor duje, we duši Serb khroblosć čuje, a bdyž kral a kraj joh' i&da
njedfećel tu pted nim pada! Nadobny -
Hdyž pak mer !lO wroća Z nowa, Serb mječ w6try w nožnjacb lr.bowa, džela polo, Serbriwo
haji, cmoni wašnju zadiewk stoji. Nadobny -
Tak sej, bra.t1'8., wobkbowajmy, staru slawu, kbroble bajmy Serbow česć prawo, zo by 8wjate
zawostalo! Nadobny, - M. C. K. A. Fiedler "Towarlny Spcvnik za seroaki
lud." W Budylšnje 1878.
367
1556. Oj IUrio, oj f
Allegro moderato J= 108. Iz hrv. Zagorja.
~~~~===--===tR=n~~
~~--t::===-
~=i=~2~~AB
--~:qJ-~~=- - -
m! f..
I Oj I -li - ri - O oj - ! ve-se-Io nam stoj! Šta će te-bi biser kruna,
Il=
~
~ -=====-= ==l:=:tI-- :::::--tc-=:::;::::l ~
··:::.l~~=~->--=""E..~~--m-f-r-@i: --- - : -_$:::::t=::t:1
111-'; +'" .•~-s
- - ,,-=+=!==.:j:::J:::::j
-- ,-"""-I-
_1l:::Li= -[11'--;--1'- -
-.I -li - - l . -II-ll- .-<10- --l
_-(1-(//1-
{ I mr --1=-- I-. ~
- -- - l : : f - I f~ -~~ l=- I
~ ~W-~,;-~ .. ~=F=ll ~
: 17-- -i-I: - - - -
-l ;
I
t5/---IIIJ-lII'.- I I
---J- - - - -~- - .... - -
I G:I:
. ... -i ==== =l9-
r - r ....
~~
_ r.~+=m-D
_ =:::C-_ _ _ _~ r-~=ri~.--~-=~~~=;::=EH
;==tt; 1=3: ~_~_~
mf
I kad mi -li - ne sve si pu-na? Oj I - li - ri - o oj - - ! ve-selo nam stoj!
~ -i=~--i
~:.......-=::t=-.
-r-==.==;::= -
il: ..,-..,==1=
t-~- 4!-~-T1----
!....- -
I
---== -- -.-;=-::.:. =t=,:::::::;:::::~
==I~-----
==
-~- --'--=~=~-+-=-~-==--I=
-
-::-:ti. -.-:- - -
I ~ I~ I~f I I I.
98ž~ -~==~-~---
d ~I=::+= :~ I- ~=-r=t:~==:::t:::::~::E;d
{
~b\iii--I!- I --,-
~=:::l::-- :t::t..:.:::(:- .....-~=
-,.-.. ---.. --',;- 1---'
Oj rurio, oj, Oj TIirio, oj, O nirio, oj,

Veselo nam stoj! O sebi nedvoj ! Ti se nerazdvoj!
Šta će tebi biser-kruna? Ti si sloge mati, - sinci: Neka svaki drži svoje,
Kad miline sve si puna. Srbljin, Hrvat i Slovinei. A svih blago nek je tvoje.
Oj rurio oj, O nino oj, O Ilirio, oj,
Veselo nam stoj! O sebi nedvoj ! Ti se nerazdvoj!
o Dirio, oj, O TIino, oj,

Ništa se neboj! Veselo nam stoj!
Dok su složni tvoji sini, 'Z groba niče tvoja slava,
Vjerni staroj djedovini. Smiljem joj se kruni glava.
O TIirio, oj, O TIirio, oj,
Ništa se neboj! Ve~elo nam stoj!
".. (Spjevao Dr. Ljud. GaJ.)
1551. Davorija.
Moderato J= 100. Iz SIa.vonije.
368
369
...
_-=-_ ---
----'--
cresc.
=r-:ji::::-r-:4I-~E~ o r -
=D=-D
ff
~==D ~==------::::::---
I ma - čem lu-paj, hu - ra napred stu - paj !
{~ :".j -<---"l t~g:L...

""-::'-$- -t IF--"->SI
- 4- - 1 -
-'+.-__ - i f-r- E3=1=l~--I=tJ-~
-15'-- =.==-
===
I ._- -
I creae. lIT I I
~-:-ljfi~fj~A~ ~=6~ i=· _ -
:lW W-J ~ ~:;;:~ 4
Oj Slavonci i Hrvati Top za topom, grom za Sablje zveče konjaničke
Potecite žurno! gromom I po zraku zuje.
Gdje vam lovor slave cvati Potres na sve strane, Britke čorde oklopničke
U to vrieme burno. Bježi dušman nogom hromom, Sjeku kano guje.
I: Glas vitežkog čujte bana Kad poleti bane. I: Potok teče crne krvi
Jelačića od mejdana. :1 Oganj živi ban prosipa, Mač slavenski grdno mrvi. :1
Napred stupaj, mačem lupaj, A dušman se svud razsipa, Napred stupaj i t. d.
Hura napred stupaj. Napred stupaj i t. d.
Oj Slavonci i Hrvati Tam za narod dom i bana

Hajd u vojsku banu! Borite se kako valja.
Tamo će nam slava dati Napred stupaj i t. d.
Krunu obećanu. (Spjevao Tordinac.)
1558. Ljubav junaka prama svojoj majci pri polazku na vojsku.

Moderato J = 100. Iz Hrvatske.
370
~
I
t;:P==:::l==--#-=~"-fI'=-7"-~""""""~~-,,-----;r-
~ -r:;I~-=.a...-=
-------
--i==I=-t=
pesante
-(l-f..-
I=-
iiJ=======r-~-=R~~
r-·_:?:tc-
dim.
r--~
p
~
I let, u-spo-me-nom kod mt) maj-ke sret-nih let .

.~-t:_""
l>...4"-... _ _ -~-l--J_J E~~-.J~-l---1---1---"--:
~- e.;;:=.:==t=t=:::::::======__ :::IC:l:?=-,~~~ -~-=1---t- --==--
=93;-III-=-"-~ I -ri-::.t:-~~ =~':-- I - - -
jI .. Ipesante t: I ·
~1----'=l--#=b--~~,~:~::f~
Idim. p I
tJ=L~ (l~~=t=--
I
P-=9b-===1=r=I==!=r~: ,,:=- =::::= I r:=---+-_-j--"'-II'-II!-~---+-j-
---==:.
===---
-- -1II----.:;-I~:.- -r-~--'-:;-r-~I -,j-
Evo, jur me zove u daleki sviet, Sada, kad nastavlja bojna sila nas,
Nemila roda našeg sudbina; Cjelove one, sladki naručaj,
Sad moram, majko, tvoja nevina Ljubavi tvoje, ah, veseli raj?
Ostavit prsa, moje duše cviet: U suze utaplja sva taj gorki čas
Jur mi srce kloni, Kazat nemrem više,
Oko suze roni Samo još uzdiše:
Uspomenom kod m~ majke sretnih let. S Bogom majko! 'z mog plačućeg srdca glas.
Preda mnom se sada. vije prvi dan I ti s Bogom družbo! s Bogom ostaj sva!
Djetinstva moga, u kom' si mila Sestrice mile! s Bogom ostajte
Majko! mene na sviet porodila; Uspomenu svedj moju nosite!
Sad stoprv tvoje boli ćutim stan: Ja jur odlazim, 8 Bogom, braćo m!!
Moje malo tielo Molite se Bogu,
I tvoje mlieko bielo Da se vratit mogu,
Sad u zibki vidim: o moj sladki san! Opet vidit vaša. lica milena!
(Spjevao Pavao stOOs.)
371
Opaska. OVAj je napjev po svoj prilici pjesni lt sam sastavio i to po sljedećoj ruskoj popievci :
Moderato .
• I~ttt $Fr==~*f=~ 9=± §=r=t~i--=H~f~~

V me -ne dym-ka ne ta - ka, Šćob ni - šla ja ZlI. Stec - ka! Steck6 stidkij,
tilr&p k~~~~=f~-f M3" ~~~~*---:;;~~~fjfJ)

~--~~--17 --:::;;;>"'-.......,-==t::±:j:::---~-~"=-~=--±.-f::i:-4-
Stoo-ko britkij I eur te· bi ne - vja - !i-sja, Pek to - bi vid - če - pi-sja! Bo-že vil - nji!
(S. Karpenko ",Albom Malarossiskih narodnih
pie8en"'. B. Peterburg, izdanie M. BernMda.)
1559. G r a n i ćar.
Allegro J= 120. Iz Broda na Savi.
~a~=~=x=1-
~----.,--
J ~=r.-~=1~=1 1- ~~~~~-:-~
-·----,,-P~r-----:P
-.. -ri- ---,,--
I 'ćvr-sto sto-jim kO kU - su - ra, kad na - VII. -li na nju bu - ra ! pro - ti si - li
{~'~-~~~r·~ }l7~~~ j~;-ll~~~ ~~ 1

~!hl-~~~~@-'t~
--~~~==J~lP
- ;~-=J:=t~ ~~:'fol 'Fm~ 1
I I;
r--:t4~-~-.,
\
-"_-IP~«I-I-=+-~
1;1 { I
372
Čvrsto stoji ko klisura, Kad ga kralj u boj pozove, Nepri'aUe čim pak smlavi,
Kad navali na nju bura, Slavne svoje na djedove Bojne sprave na klin stavi,
Proti sili svih vragova, Čim on samo mislit stane, Ter ne manjim sa. ponosom
Barbarskijeh i sinova Već ko živi oganj plane Vlada plugom, maše kosom
Silni, hrabri graničar. Silni, hrabri Graničar. Silni, hrabri Graničar.
Vjeran vazda kralju svom u, A kad u boj već se digne, Dvostruka ti dakle basna,
Vjeran rodu, vjeran domu I dušmanske čete stigne, Austrijanska kućo jasna!
Blago svoje, i krv, da li Za rieč drugu ineznade, Ko težak, ko vojak prava,
Isti život dat ne žali Neg da svlada il da pade Slika j' orla tvog dvoglava
Silni, hrabri Graničar. Silni, hrabri Graničar. Silni, hrabri Graničar.
Ni pri časti ni u boju Svagda junak, svagda slavan

Promjenjuje narav svoju: Silni, hrabri Graničar.
Seb' ostaje svagda ravan, (Spjevao Mato Topalorić.)
.... -.
I
373
Ljubimo te, naša diko, Vjeran miloj otačbini, Jer po krvi brat je tvoj.
Jer si glavar srdcem blag, Ljubiš rod svoj, ljubiš nas j Zato na tvoj i t. d.
Jer si s našeg roda nikO, Ne daš da. nam otmu ini
Svima mio, !:Ivima drag j Pradjedovah pravi glas j Ljubav želiš, želiš slogu,
Zato na tvoj mili glas Zato na tvoj i t. d. Da. ne die li zakon nas j
Eto svuda, eto nas: Da po jednom vječnom Bogu
ll' II vatru il' II boj, Za. sirotu .Krajišnika Za nas svane srećni čas!
Duwm tielom svak je tvoj! Ti bi dao život svoj j Zato na tvoj i t. d.
Ti ga braniš mučenika (Spjevao Ivan Trnski.)
'" Melodiju je izhitrio uz kitar tada§nji kadet (sada. već pokojni pukovnik) Josip Runjanin.
Pjeama bje spjevana god. 18U. u Glini u slavu tadanjega. pukovnika Jusipa baruna Jelačića, koji
Ile ka.inje kao hrvatski ban proslavi.
48
Digi,izedbyGoogle ~
374
375
Grom i pako, braćo draga, Pobeda je naša znaj!

Gdje je vaše mišce snaga '( Potuć' ć'mo ga kao zviera,
Po imenu Srbi vi ste, Vjeru samo tvrdu daj!
Junak vam je bio ded;
A od vjere stare čiste. Vam grozilo nije tane,
Ustanimo sad je red! Nije barut nisu rane;
Gdje je hrabrost vaša. - gdje je '(
Da dušmanin vama preti, Gdje l' je puna žara krv?
Da se drugom tako sveti, Eda l' srce vaše bije,
Voleo bi u ad pasti, n ga muči, jede crv?
Voleo bi s' nezvat taj,
Nego da. sam Srbin kaz'ti - Ustanimo doba tu je -
Znaj dušmane, znaj, znaj, znaj! . Dušman lance za sve kuje (
Ne dajmo se da nas bara!
Zora zori za slobodu! Kakav vas je napo strah?
Pomozimo srbskom rodu! Dok u srdcu ima žara,
Srbin srbstvu svom pomoći - Satrčemo sve u prah!
Ajdmo, bijo star il mlad !
Majke suze da ne toče - Ajdmo, ajdmo, goru vodu
Sad je vrieme braćo sad! Preletimo za. slobodu;
Za slobodu valja mreti;
Da s' ne ruga, da ne preti, Neka puška, neka maČ,
Sada valja svima mreti, Neka topa tane preti, -
Skoči Srbe, Bog i vjera, Sve na vražji biće plač!
(Spjevao D. Mikajlomć. "Pesmarica 1." 8t(m~]J.
goil. 1862. u NoflOm Sadu.)
876
1562. Davorija.
J= Pančeva..
MFi . . r l:o~1~ i. ~tJ"'~'

Tempo di Marcia moderato 108. Iz (Od god. 1845.)
~-V :;-=t
l~;:IL-&
-'F~-
_-1L- D-.·
_
r- $-J-P1-''''''-=7F=.=.=1=>=-..-
tf- ....
OL
t;....--_
11 ir_-~lZtI':~=E==tLI1-I1=·--=:::c_..-_-~---=t:::;p::=:_ =tlllf ::1
-r--L-~ -~~--:;"""";--r-- F~- !"tT-j
~-:o--~
377
tFt=;t4:=L~k~--S=kr=w
~:--- - - II IIq &="--~
-f:=:P= =D=--Il~ff4::i-=~
---
: sa-mo gle - di, ~a u tu - gu i u be - du ba - ea: Srbstvo, srb - ski rod!
~.~~==Ef==tl4~ ~-=[=f-&J-=i ~E~.~ ff~±::F-E3

-1
l~
I - -:='=t.-J-~-- I~ D--~-I-·i--r-li-al->-T--ri
-fL-"-"~~ __ ~=r~3~_~_. __,,~_1 ~-Il-"-.
li
: :::-...:-t:::::t:=-c::-::jc
-==F=~=t=\r-t
=""'-
==~==:=j:=-
- -1:== :::t=1:-
beti mareato
~---II:::::::E-----r--::1~ --=r-:;;;-IE~~~
II
tJ
tt 1i=~~~=~=~~=jI='---1
1:==P~==~=F-Ft=t=D=f:--j
j
~==_===D -=:==iiL_S r=f=E&~=~~S=G:=!:-'=--~3?=~

I da u tu - gu i u be-du ba - ca Srbstvo, srb - ski rod. 1jd-mo, ajd-mo,
~~~tf
~-- =-~ -
_2~=1=jq=j'TJ=rE?~=r~-=E#..:4
-:::!::=-~-==r-~'-=~~~~f::ta~
{I~~~
-l-t-
-j=D-... ~~~~=t::t-Ft
_,tpJ .I~_~~ I
- -=Im=~~==t!=~~-
.-,,-ll' .~~}::w•. 1
Š ~~rij;-f;f"-S
-- -r--r i
~f~=~=T-
-----
--8~~iIt-""'-=:-==~F-t=r-r:=F~
~D---':i===!;I= ,.-11-'-
-t;l-=t:- -
-=S_ e-II
-----
11<>- ::::.,.-:::::::::t-'11
==lT-=[5--'---
~- ...-
__
I ajd - mo da se bo - ri - mo, ~d-mo, ajd-mo, ajd - mo da se bo - ri - mo.
{~
~~~M#$=LTS:~=~d~~-;;:J
w==-~
,
. ===C==li==_~,:!:J~'-~r-R=-II=t:=:iC ~-"-'-
,-.JJi f .,--~4~W
I
__ ==h=-C::-\T-=;::::==t;I-I:=!1-J..:_~~-r-t-_=l:=,..----.=.::=:j::::~ ~h
- ..- i f - - - - - - - - - = = : : t : -Tr~lr'-~.-j--_:--
___" - '
li -
Neverom me zva Baci Srbstvo, srbski rod. ....,; I: K boju združene:l;

I: Zemlje gospodar :1 I: I: Ajdmo :: :! da se borimo! Zavermo se braCo, šložno,
Nit' oće da zna Pobediti Turke grozno;
I: Srbski car Lazar :; Evo desnice Jer je samo tako možno
;: Da nevera do njeg sedi :1 i: Verno pružene :I! Uvredjenu oprat čest!
Pokraj njega samo gledi, Od nas trojice I: I: Ajdmo :1 :1 da se borimo!
Da u tugu i u bedu (SpjevM N. Gjurković.)
Na isti napjev pjevaju Hrvati ovu pjesmu:
N a p r e dl
Bubanj silno budi nas u boj krvavi, Pružimo sad nove žrtve majci Slavi,
Braćo slavska ustanimo svi! Činom kaž'mo, da smo Slavjani.
Pripjev: I: Trum, trum, trum, trum :1 Trum, trum i t. d.
Složno, složno hajdmo napred,
Proti našim dušmanom, Borimo se hra.bro za slavjansku rieč,
S krvi naše će procvasti, Ne dajmo se dušmaninu već.
Sloboda svim Slavjanom. Trum, trum i t. d.
(Iz DdeliĆ6ve pjesmarice.)
.r
878
Opaska. Glede ove pjesme porodila se je prije jedno 15. godina živa prepirka izmedju
Hrvata. i Srba, jedni i drogi dde naime, da je napjev njihov. U nu tvrde ljudi, da je njeki ta..
danji kapelan pjesmu i napjev izhitrio bio, drogi opet, da je istu popievku Liainaki uglaabio. za
Lisinskoga znadem, da je popievku ovu za e1x>r udesio, ali nigdje nill&m dosada D.IWt.o, da je on
istu pjesmu uglasbio. Budući sam 11& srhske strane tvrdnju i!uo, da je Nikola Gjurković melodiju
izmislio bio, to Bam Tljega II&moga prije jedno 12. godina upitao. Gjurković mi rooe, da nije II&mo
melodiju već i tekst sasta.vio i to god 1845. za arbaku dramu MiloA Obilić. Dali je tomu tako ili
ne, ne mogu odlui!iti. Samo to znadem, da Srbi imadu njekoliko liepih pjesama Gjurkoviću zahva-
liti, da je ovaj mnogo 11& upraviteljem arbalte Itnja!evake bande Josipom Šlesingerom obćio, ovoga
na rad poticao i njemu ruj i ta.mo prirodnim svojim gJasbenim darom u pomoć bio.
Gjurković rodio se je god. 1812. u Trstu, bio je u mladosti svojoj njeka.kav sborovodja u
Pani!evu, k&!em nj ekakav , jer nije imao gl8l.lbene naobl'ube, II&mO je dobar naturaliatii!ki pjevač bio,
a kašnje je postao agentom kod dunav.-parobrodBkoga družtva. StupivAi u mir živio je u Osieku,
gdje se je prije 2- 3 godine u pravoslavnoj crkvi (mislim bIlJ na vosmni dan) iz revolvera ubio.
1563. Pobuda.
Tmapo di M(u'cia J= ]OS. Jz Hrvatske.
fl
--~~=:1--I-::b~-~
-e J:.=fI-- -
il tI-:11 tI- fl _ =tI_e;---~ tl
t= - - -
-:::::C_fI ,
~~-:ts--~ S ---
- - - - --------~-~- - : : t = = - -=P- - - - - - -tT--
I kroz po - bur - nih glas to - po - va boj-ni,
~~~:e-~~~_~_
-
--+-....- -
-4II-
_,,-J-+-iP-"-lI-
....~ __ --..J----; _ _ ~'_"'-j_" ---r-tt=-I
-W=-.. ---,-_
-4---::;-- ....
-==. .
1=::cI- ==1 '=-:==4111= -;jj/.-=~'.
. . _. .- -
=I='1=~=
-.;--tl-, -lI---,.j----I1--P-:::c.,
_
zo - ve sla - va si - na svo-jih
~""_--'
==I=-.-t-=f.=::l
- -1-., --r-J--!
-<---'
I r I i ~. --.g--IIP--.JI.--.
----..--..-§-,...-,.---,..---. I.. ~ I
~-=--==-=-"j -.,==1: .,-::::::=t- =t=-----::;.;;.c==~==..:....:=::j==I:==+=--=-I=---:~
{ -~..,......-.
..- ----(fI.------jII5-j115---- ~_,._._--L-.. ~
-r--------'
. - --:::=::1-IIP-:1'---Q- - -IIP-IIP-"-III'-- --IIP-----tllP-==:j
..". ..".
879
Kroz poburnih glas topova bojni', Na taj glas svoga oslobodjenja

Zove slava sinah svojih sbor, Verige skrše narodi,
Na oružje momci ratoborni, P')slje jakog sla.vjanskog borenja.
Otaca svih obran'te dvor: Sviet od robstva oslobodi.
Za narod svoj umrieti, Za narod svoj i t. d.
Za dom i rod umrieti:
"Sla.vjanu slava je, Onda majke, žene, ljube vjerne,
Slavjanu dika. je, Kao što se vječnom dopade,
i: Sla.vjA.nu slava je Dajte vjence vitezom pobjednim
Kad mu dušman prieti!" :1 Zadnjim cjelovom koj pade?
Za narod svoj i t. d.
(Iz DeželiĆ#Je pjesmarice.)
t564. Rieč Hrvata.

All8flro J= 120. Iz Zagreba..
~Ql1Q?~ ~~~glWJ?=~=m=r=t~~=Liij
I f Uviek slož-no tre-ba po - či, že -li - mo li k ci - iju do - či, jer u
I
~P:AtaT~~nj-rr~~
_ J __
g:=:It:t:-,=~= ~-: F~!="
~'---"--';"'-1io-1;I-
- t __ I~t:
-~
------:-
rb
==p=c-f-t--t , ~====-=..>d
--·---9:-v--r LJ ==t:- -=jI==\i:::::l) ~=-'-
r .; ~ ~
380
Uviek složno treba poći, N&.rodnosti štit nas krije, Tko li krvcu roda. svoga
Želimo li k cilju doći i Ništ' nemožno pod njim nije, Izda, kano Juda Boga,
Jer u slogi stoji spas. Nama za naš mili dom. Domovine nije sin j
Ljubav k rodu hrvatskomu, Ako li nam tko ognjište Izdajica ta.kog treba.
A u oMe slovjenskomu Kletom rukom satrt ište: Da udari grom iz neba,
Vazda. neka. vodi nas. Traži poraz bitju svom. Za da padne dušmanin.
Braćo, ništa. ne bojmo se! Samo složno treba poći,

Jer za pravdu borimo se, Želimo li k cilju doći;
I nam sat će udarit. Jer u slogi stoji spas.
Doći će jur sretno vrime lJubav k rodu hrvatskomu,
Gdi će svuda sla.vsko ime A u oMe slovjenskomu
U velikoj cieni bit. U viek neka. vodi nas.
eSpjevao Mirko Bog()fJić.)
r
381
0, vi hlgarski junoši, Koga vrazitje vidite, Danosi bratja pak'I> videm'b,

I vi V'I> Balkana rodeni, ViLI radostno tičjajte, S'I> vjenci da gi nakićem'I>,
Kakto vašitje prjadjadi S'I> z~bi vrazi k",s.w.jte, Zašćo tjam'I>vjenci preličjat'I>,
S'I> studena voda pojeni. I pod'I>kraka gi upčete. S'I> junačestvo odličjat'I>.
Poravnite poleni, Haram da vij kN.rmdl.u, I ni srni tjehni potomci,

l potrevitje zeleni, Ako vi robi padnite, Ot'I> s.v;ščo pleme ostali,
l pod sjenkitje debeli Ako se živi vdadete, V'I> s.v;šćijat'I> Balkan'I> rodeni
Tamo se horo igrali. Vie da ne se spa sete. S'I> sladka vođa poeni.
Koga na vojna tr~gvaha,
S'I> igra na boj hodeli, I:;tanete bratja skoknete,
Sistri im'I>venci pletaha,
Levska s.v. sila imali, I oružje fanete,
Narodni pjesni pjeeb,
Streli s.v. pravo hVLrgali, Ja pravda da pridobiem'I>,
V'I> srdca im'I>derzostb 8Ji,-
l vrazitje pobeždavali. djah. Ja sičkoma da izmrem.
Koga na vojna tra.gvah~, S'I>gordostb na horo hodjah.v;, Stavajte bratja, stavajt.e,

~lajki t'I> im'I>gi hineba, Vjenci na glavi noseha, K.v;l.v;či V'I> racje zemajte,
I drebni s.v.lzi roneha, Tjehni si bratja č.v.kah.v; , Či turski glavi sečete,
I taka na tj am dumaba I se na Boga moljaha. I pod'}, kraka gi t"'pčete.
* Jedva. ćeš naći koju bojnu pjesmu, koja bi ti tako osvetom disala, tako ubojitom mržnjom
na dušmanina. smrt i propast sipala, kao što ova. Iz melodije same upoznat ćeli, da za pjc\'anja
desnica prieteć sabljom maše. Upra.vo zbog toga goropaduog&. junačtva, koje se navlaš u p( sljeJnjcm
taktu pomalja, treba pratnju snažno i vatreno, a ne mlitavo glasovirati; nemarna pratnja bila bi
pjesmi na velik uštrb.
49
Dlgltized by Google ....

382
t566. Sloboda.
Andante J= 60. Iz Hrvatske. (Napjev i tekst od V. V,·naka.)
. I---I---~
~-;;r-"-.'
~~-J~:~~~:3=-'
-....;;--------f:ti=1'~P;?-l=1
_U_~l_.--:"I_
.--- --- ---- -
t- . . - " " ' - - - - -,"-, ~ o----l :p-~J*~
--- -. - -.. ~_EL· !~
-~_t__-----h~I-<L---=:!I
- + ' - - - 1 ' -. !r'-----
I Je li bo -Ije bra-ćo dra - ga, da ži - vi - mo ka-no car?

I a slo - bo - da da nam bla - ga manj-ka i nje sku-pi
~t---~-+= :j--~~--~+:te--l '-E3E~--j-:&.H
~ F-J~lF~~~--=·-~~·~~~lt~=E=g D~~1~ 'Jr-±~~!Jf~;~.---,I j 1'?~1J

r~;~~~=- =#; ·-:re.f=~ - :-!f@- ~i-~I
~~----t--~----==""'-~--r.:1---- _ ~ ~--t~ ---ft
?r=2-
11.
--- ~
--==--==---
~
--- --:P:li -
S,i.
--- ------;--== - - - ~ -r--:--:r-
4 - -==--:-::1=== - - ===:..t"-=== - fl _ - - _ . ~..i-==
- - - - - ,.- -. ----- . -- '1- - ------
dar? Te, ue, ne, nc! ne, ne) ne, ne ne.
5- .- ::t:---=-=I ~--- --~ ~ - --- -:=::i,-===I==::;=:.;~r_=r_:
-= ----::=~~ ---=.--=.-J----§r4!
l'::-.!! -::-~ _=-_-::"=::1"':'=1,
- -'~--=l -~--..! _ ~ ,,- - --- ~
- - =- i~ ,fI=-.-:.._--=--=-_~:::~
----I--:!.-~.____w - 11-
\1 ' "=~
-4_-_.. . JI ~~l---J
~~
=_ !=I
~_~.-: }~_ ....
1
","-- - ~
·1
c......-- tJ ,,,;
:'=..
_---fl
_ !....-=1-:l _ fl-_-_-! =_. _
- - .;.- -:;. - - -- :=c • ~. .. - - '- --~ ~ ~I'
Je li bolje braćo draga, Je li bolje, da imamo, Pa krvnici da ga gnjetu,

Da ~ivimo kano car'? Skrlet, svilu, zlatan pas '( Krvavi mužderuč trud.
A sloboda da nam blaga A da !iUZe prolievamo ; Ne, ne, ne, ne i t. d.
Manjka i nje skupi dar? Pa da robstvo veže nns '?
Je l' nam hasna. Slave ime,
Pripje~' : Ne, ne, ne ne! Ne, ne, ne, ne i t.. d. Što od uvjek diči nas?
Ne, ne, ne, ne, ne! Robovi smo kad pod njime,
I: Il slobodno živjeti Je li hasna, što po svietu, Kojim 8 robstva nije spas.
II bolje umriet'. :1 Naš se širi narod svud '( Ne, ne, ne, ne i t. d.
383
Je li hasna, što djedova J e li bolje da vodimo,

Naših bjaše slavan mač! Tako život tužan, loš?
A sinovi sried okova, Te krvnikom da rodimo
Kada plaču gorki plač? Nove sužuje dalje još?
Ne, ne, ne, ne i t. d. Ne, ne, ne, ne i t. d.
(Iz Dezelićeve pjesmarice.)
Opaska. Vrnak (ili kako se je on u doba Ilirstva pisao: Vernak) rodio se je II Zagrebu god.
1824. Stupivši god. 1844. u klerikat nije imao nikakove glas bene naobrazbe, ali je bio vrlo dobar pje-
v&č. Kašnje se je više glasbala naučio, te je čak i komponirao. Kada je pjesmu "Je li bolje" (god.
1845.) spjevao, izmisli za nju napjev posve na. naturalistički način. Drugi dio napjeva sličan je onomu
od "Nosim zdravu mišicu ~, nu zato je ipak vanredno vatren. Vrnak umro je god. 1863. kao Visočki
!upnik.
1561. Polazak ljubovnika u boj.
384
"==
~".-~~-. F=. = ~-:tx
. . . --~~~~ - - =:=j'~-'~H~~~~~~
-.-.-. • ==
~---.~-=.
trab.~_
-111- -~- -.-
pra-ma toj
• -1=::1 ~~----~=:1,
~~l~ _ _- mek-sa. _ __
----=3 1--~~~~~-~
{ -: -~-r
~ iII - .
~:-~-I :; ----.1_ .. -
-:i-~" q~ -~~-I-
j -- -
- 111 -
--- f~=or-.~-E: ~_ 3---

-~--j:oj
"'Jr "'lt
=~-;--i=~="- J~:z:: 1~~~~~~
.~- . --j:.:::--_
"'lt
--.lE
Oil: Bojna trublja trubi sad Olia: Šta ja čuti moram sad, Oba: Puči mae iz korice,
Proti dušmaninu, U boj da odhadjM? Stupaj, stupaj, viči;
Za nas bije eto sat Za nas bije, veliš, sat, Za prosvjetu borit se,
I za domovinu. A mene ostavljaš? Vrieme nam je ići.
S Bogom ostani, Ah, ne ljubezni, Tudjeg upliva
S Bogom ostani, Sa mnom uljezni S desna i lie va,
Sladka Ljubice, U bojišta zvek; Ako drugče ne,
Srdca ranice, Molim te naviek, Nek ga skorene ;
Ja sad odlazim, Tudja robinja Ljude tolike,
U boj polazim, Neću biti ja, Male, velike,
Na zlotvore te Ne, ma odma tu Što ne stižu k nam,
NMe prosvjete. Izpustila du(h). Bud ih vazda sram.
Cjelov mi neka tvoj Cjelov mi neka tvoj Pustimo ih nad znojem
Srčanost. povekša, Srčanost povekša, Za griehe kajat se,
Strah, trepet prama toj Strah, trepet prama toj I tUdjima u svojem
Krivnju da omekša. Krivnju da omekša. Bogov'ma klanjat se.
385
Oba: Mi želimo u našim, Zato bude nam,

Da grlimo nde, Red je sad na nam,
Gorke suze u mračnim, Sretnju dobu steć,
Da. izčeznu lakše. II re živjet već.
Blago, slast i svjest Dan sviče, a nebo se
Vas moj život jest, Vedri svud po malo,
Vieku sad u tom Pa novog neboj se
Ti, pa mili dom, Plašila ni malo.
(Iz moj~ sbir," t~kstova.)
1568. Poziv U boj.

Marcia ma~8roso J= 76. Iz Panl!eva.. (Oa goa. 1846.)
~ --~=FtI=tI.==:::l:=3::---:=a-~ ~:::l
~~=t==i9:~ ~3~=S D=~~-~ .->'1
gg S P=P=i
=a
I f U - staj, u - staj Sr - bi - ne, u - staj na o - ruž - je! dan te če - ka
1 ~-f !1-r-l _ - - -r- ~=-- 1-r;J I

~~~~g:~~~-fJ Etf~
1= ·=F--·C- 1
-~ ---~ -:J--~*~-m'
:-~-~-~-12.- -
~==~ -_--=--1- -
-i ~ ~=:-=~ ~-~-
-
::.::::t==l===
' P"'"---~--I
--t; "~
--===---==-------'
Digitized by Goog Ie r-- ,

386
~=1- !:+=-R::ea~ :=E::=i=l-=-:W";:-3: -- =====t:---~

~:--.""' 9=~-==~~~~---===--====---===:E=======E..===--~--
I slo - - bo - da zo - - ve !
{ L-=t- · I::'~~J:~~ti ~ ~ ~ ~
~~ ---=t:---=l=l--E~ -~
~'-~~51--.u.L
~ ~~ . =,,~-~
_~ _~~_
J
_.__~---=fIl=~~=j
_____ t~-=-_~ =~J
I,I ~- f'f=i<'-·d -.ii f l

i~--m-!---r--i-·r--......~~---~~t
1:-:...- - -
Ii'===l---- - -
j'E -
= -
- -
----
-I--~~J
.. - . --I---I!I:;j - -.-
=:!J::::.--- - .-
.-.-.--
'3 = =
-------
-
1~ w-F~~b~~-I-_=======
:=L? ==G -P~:-~--~q~~:-~ -:!-~
t=.
Ustaj, ustaj Srbine,

Ustaj na oružje!
..
Ustaj, ustaj Srbine,
Ustaj na oružje!
Dan te čeka noć već bega Dan te čeka noć već bega,
Ustaj ne oklevaj. Ustaj ne oklevaj.
Pripjev: Na noge Srbi braćo, Pripjev: Na noge Srbi braćo,
Sloboda zove! Sloboda zove!
Dosta beše nevolje, Koji nezna kad treba,
Dosta bi i tuge, Za svoj rod umrieti -
Sad se drži dušmanine Nije Srbin, već je izrod,
Kad te Srbin skruši! Tog će zemlja kleti!
Pripjev: Na noge i t. d. Pripjev: Na noge i t. d.
(Spjevao Jovan S. Popovii.)
381
Opaka.. o,.. melodija. potiče od N. Gjurkovića, izhitrivliega. ju skupa sa upraviteljem knjaž.

svirke Šlesinguom, mislim go:!. 1846., i to u sgradi parobrodske agencije u Pančevu. Pjesmu je
dobio od samoga pjesnika, koji je kalinje njekoliko pučkih gluma ("San kra.ljevića Marka" i t. d.)
sa Šlesingerom izradio za beogradsko pozoriAte. Zapit&v ŠI. ZA. tu pjesmu, potvrdi, da je tomu tako bilo,
kako mi je Gjurković pripoviedao, dapa.ča. primao je, da. je Gj. prvi dio iste melodije već izmislio
bio, kada je onu večer k njemu u agenciju došao; on da. je prvi dio napjeva po pjevanju Gjur-
kovićevu samo ukajdio, ostalo pako, da su u dogovoru sastavili. Prvi tadanji nacrt melodije, koji je
Šlesinger vierno čuvao, glasi ovako: .
I~~=l~=b lE J-llt tfi~~N~R~~~~~~

u·staj MI o-kla-vajl Na. no-ge srb-su bra-ćo, slo-bo-da nas zo-ve!
Iza. njekoga vremena preradio je Šlesinger napjev onako, kako na4 glavni primjer We.
Pokojni moj šurjak, sveuči1ilitni profesor Armin Šrabec, dao mi je odlomak njekoga starijega,
ovećega njemačkoga koledara, (valjda je "Leipziger Illustrirter Kalender") II kojem su bile i pjesme
s kajdami. Naslova koledara nije na rečenomu odlomku nigdje na.zuačena, IL niti godine kada je izaliao,
nu svakako je litampan poslie god. 1850., jer u odsjeku "Flil'8ten-Kalender" stoji, da se je princ
Georg, sin velikoga vojvode meklenburg.strelickoga vjenčao koncem jula 1850. sa ruskom velekne-
ginjom Kat&rinom MihaeloVDom. U odsjeku "Musik·Kalender" nalazi se na str. 153-154. likotska
pjesma "Sbots wha hae wi' Wallace-bled" uz njemački prevod i uz glasovirsku pratnju; na str.
159-160. pako stoji sljedeća pjesma:
888
Dosta. bje~e nevolje, lllolI ift unfm .l'tned)tfd)aft !!naB,

Dosta. bi i tuge i lllolI bel' @Sd)mcraen @Stunbc ;
Sad se ddi, pa. se trili ®e~rt eud) ober flie~t furoag,
I: Ma.gjarino, crna. psino, :1 I; !!nagQaren, fd)lllarac ,tlunbe l :1
lJak tt Slovan skućio ~uf, i~r @Seroen, iBriiber,
Na. noge, Srbi brI!.Ćo ~rei~eit ruf t ~ernieber I
Sloboda zove!
Gorica. se zeleni @Se~t bie iBerge grilnoegraf't,

Sa. zelenom travom! ~ie fie fđJimmern briioen I
Mi 6emo se igrati !Dm ID1agQarenfopfen latit
I: Sa magjarskom glavom :1 [: ~rauf unb ruftig fd)ieoen! :1
Na noge Srbi bra.6o ~uf, i~\' @Seroen, iBriiber,
Sloboda. IlOve! ijrei~cit mit ~mtieber!
.zara,; Srbi, saral'lo Hrvati, zarano nam ijrijdj i~r @kroett, ftiidj !fronten. frijd)
Slavu, clonuite. 1irilltJt un! fRu~m I
oj Ko~uthe, Ko~the .tla, .l'toffut~, ~a fie~ft bu nid)t,

žalostna ti majka, Ung!ihf!8mutterfproffc,
Da ti znadd, ka.kva ti se ~t!d)e @Sd)!inge man bir flid)t,
I: U nas plete zanjka! - :1 I: ~ir unb btinem :troffc? :1
Na noge, Srbi braljo ~uf, i~r @Serom, iBrilber,
Vojvoda zove! ~er ~ol)mob ruf t micbcr I
Na Doge, Srbi bratjo Wuf, i~r @Serom, iBriiber,
Sloboda zove! ijrei~eit mft ~crniebtr I
Gaj.
WI1DtUflltlg. @So ~od) bie @Serben in i~m 9lationafpoefje n&er ben u1irigm i:\ftemid)ifd)m @Siih<
----fIaDen ftdjen, lo tief unter aUen il1irigen fte~en fie in bel' :mufU unb bem @efange. ~f}re l:!ieber ~a<
oen menig !!ndobie unb bmn @Stropf}en merben oditoig Dariirt unb autlgebe~nt, ia ort mit pfalmen'
artigem ~ntmne~ao lInterorod)en. @Sed)~ ois lieoen ~infd)uosaeHen in c!ne @StrDp~e fommm nid)t feIten
Dor unb lIJerben Dom @Sanger milIfiirrtd) eingearoiingt. ~ir f}a1im ben ,tlauptl)pUS bes mUhen fcrbifd)en
@Sd)lad)tgefanges Ustaj, bel' Don bm ftets rau~m ~ef;)rcn bel' @Snoen gtfungen, Don ~afftlloetHrr oe<
begleIttt, einen eigentf;)iimHd)en ~inbrud mad)t, in bel' .tlarmonifirung roie in bel' llberfe!3ung mitbtr,
augebm ge[ud)t, of;)ne uns jebod) auf bie ~ntermeaao~ tinau!affen, bit nul' Don ben @Serben au{iiffig
gtfunben werbtn fonntn.
~a~ e (jt~ immer mic "Z" ba~ ć mie #I tj 1/, bas ž lUit ba~ franaofifd)e j in jour, jaMin U.
bergL, š wie fd). ~as bloBe z lDirb gan~ {eift ~aud)enb ausge[prod)en.
Kako je bio uV1'!ltitelj ove pjesme dobro uputjen, vidi se iz toga, što je iztaknuo, da je ovu
pjesmu pjevao nd Gaj II. ne Popovi6. Nu to nije nBita. prama melodiji i prama. opazki, koju je
dobrotu imao napisati. Koliko ja ehvll611.m ovu od njemačke ruke udešenu nezgrapnu i bezumnu
melodiju, to ju je naš njemački vještak prepisao iz parta. njekog srbskog potp urili. ZlI. vojničkU svirku,
SSG
sutavljenoga po svoj prilici od Šlesingera, do kojega je parta glasbeni Niemac Bog :ma kako do-
šao. Ali ne treba misliti, da je to part bio za koje' o glubalo, ve~ za. kakvo prateće,
valjda za drugi rog (Corno secondo). Buduć au meni gerove partiture poznate, dapače ih sam
njekoliko imadem, to znam, da si ŠI. nije mnogo glavu tro za muzikalni pravopis, da se nije
ustruh.vao tri-t!etiri paralelne kvinta napisati, i da je samo riedko kad priemet (Tonart) naznačio,
Ovo posIjedIle dodllJe i ne treb", da bude, kod rogova. dosta je kada Ile zabiljeti, da se ima do-
tični komad izvadjati na D., A-, C-, Es i t. d. roga. Na temelju tll.kovog parta, koji na§ njemački
vjelitak ruumio nije, stavio je cielu popievku u mol-priemet, te je sekundni part uzeo za melodiju;
one pako BVeze i zapremice, koje su u svakom podpuriju tako rekuć nuždne, da se jedna melodija
s drugom njekako razumno spoji, smatrao je za nastavak melodije. Pa tako je popievku straAno
liepo harmonizirao, i još ljeplie komentirao. Da dugomu tumaču kraj učinim, litampati ću ovdje me-
lodiju njemačkoga nacrta (ali n A-dur) povećim.i, a nali n manjimi kajdami, da se vidi, da je Dj e-
mlM!ki naert zbilja sekundni part.
1569. D a vor i j a.
Iz Hrvatske (od g. 1847.).
Tempo ai Marcia Maestoso J= 76. (Napjev i tekst oa Ferae Rusana.)
1 ~~ i-~~~ .~S=t +,
~~~~ff~~"iUm
-- ::.:.=:EE:q:=
rl- - -r-fiO- ----
-'-T---'-------· ~
f i " "-"
--
",Jii~
-
II - dar - ea. kri-ve vož-nje svo - je,

mar-si - lji-ce gla. - se,
r-~-""~r-lL~
~~:::h=~:~:::I:_."::'
--~~-F-E=~~-=o.., ==-~~-t-
-~~-- . - - ~-~ ~-
~_- ~J1~-~~L.
-- - - -
-t--~
---- ~ - ~-t- i:-
I ja ću pje-vat od srd-ca pjesme glas-no mo - je.
~
kla - se! Bi-
~ već ja ho-ću da sborim za do - ma-će
{~~-=--~-r-if! ~-.~-=-==--.-1t fWr---::.--===(f I~

~F-f=1F~~=R~~~;J ~J J
891
-IL
~------F-""""""-L-j-h-.-j::l-l~R ~I---
l::--,,--q~-f-J ~~~"I 31f~-=~~f Marcia-dacapo~-==
l . - . I1-.,.-'t-t---t---.,--'t~--·-~E--"
-r-i7
fJ"~~"~-i--""""--~-I="=--"----"-
--3.3: I - - - - -
~~~ry- --"~- W1-=r=" --=====---

Brod nek' ćuti udarca Od Kamčatke do Labe Poseb' južni Slavjani
Krive vožnje svoje, Polje se proteže, Jesmo mi Iliri,
Ja ću pjevat od srdca Slava gdjeno neslabe Tim imenom nazvani
Pjesme glasno moje. Snope svoje veže. Po Evrope liri.
Za francezke ne marim Pjevom obdari čedo Što da k složi nek pelja
Marsiljice glase, Duba i jablana, Domoljubne sine,
Već ja hoću da zborim Klas i brana siže do Doklem nebo i zemlja
Za domaće klase! Kine i Japana. Svieta ovog čine.
Ni, li? Jest, jest! Ni, li? Jest,
Bili il No, no! Bili? No, no! Klasje! ječi, Klasje! ječi, jest!
Zazvao bolje zglavje? Po dolu i po gora. Koristna sloga zdrava '(
Bili? No, no! Bili? No, no! Klasje! ječi, Klasje! ječi, Ni, li? Jest, jest! Ni li? Jest,
Zazvao: Slave SIavje? K poslu zove hora. jest!
Slavje! Nek zaori, Klasje! Nek zaori Koristna sloga zdrava?
Sloga! Nek zaori
Kud se s)avski rieč govori! Kud se slavski govori! Kud se slavska rieč govori !
Slavje ! Nek zaori, Klasje! nek zaori Sloga! Nek zaori,
Kud se slavski govori! Kud se slavski govori I Kud se slavski govori!
:*
Digi,izedbyGoogle, - "
892
Otačbino, pram Bogu KA. nij' vriedna domaće Zloban lat se gubi.
Tužbu dizat mi je, Sunce da ju grije. Van A njom! Nek zaori,
Šutit već ne mogu, I: Van š njom! Hajd, hajd! :1 Kud se slavska rieč govori!
Zloba zlobno mnije. S groba duh nas snubi. Van š njom! Nek zaori,
Stranka hude lomače I: Van Anjom! Hajd, hajd! :1 Kud se slavski govori!
u tebi se krije, (Iz Ddeli6eoe pjeM'1UJriu.)
Na isti napjev pjevaju Srbi ovu pjesmu:

Već se srbska zasta va Pripjev: Srb se bije i krv lije, Crna gora, Srbija,
Vije svuda javno, Za svoju slobodu; Gdi već Srbin vlada,
I srbska se bratja sva Srb se bije, da dobije Posestrima Banija,
Svuda bore slavno; Svojega vojvodu. Vojvodina mlada.
Varadinca mišica Ura, evo ploda, Dušan carstva unuku
I hrabri šajkaša, Došo nam je vojvoda l To su četir stuba,
I božija desnica Ura, srbskog roda, Kad zatrubi na jugu
Brani prava naAa. Živ nam bio vojvoda: Dušmanova truba.
Srb se bije i t. d.
Mesto slavni Nemanja Banat, Srem i Bačka,
I cara Dušana, Da vojvodstvo osnuju
Bog nam zasad poklanja Braća nam junačka.
Vojvodu Stefana, Srb se bije· i t. d.
Da se pod njim rukuju (Spjevao Sv. Miletić. "Pesmarica 1." ~tamp.
god. 1862. u Nooom Sadu.)
1570. Srbska davorija.

Tempo di Marcia moderato J = 108. Iz Pančeva.
~ --t4-
mt
{
Ita - do i - de Sr ~ bin u voj ~ ni - ke, gdje ze-le- De
bor- ba tUe-mu za - ba - va je dra - ga, jošt mi -li - je
393
~."-- ---= --::::::=h=-- -~~---~

~ m~~=b-S--D==:L--;'E~--=;::;L~~ ~~
l jer puA - ča - ni
- prah
f
ne za - da - je nje-mu strah, strah, .gtrab, strah, strah!
I~ - -- - - -~. ~~' ~-~-r--~

~~=::::::;
.:::t:=
tl
---J?F!==t
-
!.~~-3~=---
"-"1 -:;'-4:
- -;j
- -.-- - ~
-rJ- -
~ ~~~~ ai4~_ ~-~ TI4TT-r~1 -q
_~~~ ._~_~]_gg§H
.. · -
.~~~f?IJI?B
--------~ ~--~
--=
ga. na boj ma
- ::-
- - - - ti
..
ne - v.je-sta pra
- . .-- --
"'r
f
ga. po - bje-di, vm - ga s o - ru - ža - DOlU
Digi,izedbyGoogle r-
394.
Rado ide Srbin u vojnike, Napred ide s oružanom Srbin Našeg doma mirni grad!
Gdje zelene bere lavorike, rukom, Na bojnome polju,
~a njemu zabava je draga, A zimzelen vije mu se za klo- Gdje 8' junaci koljn,
Jošt milije uništiti vraga. bukom, Slave ber'te cvieće,
J er puščani prah 'Pjeva, kliče slavski sin
To uvenut neće.
Nezadaje njemu strabo Pred njim strepi dušmanin.
Dok se miče BAša.
Njega na boj mati Puška puca, a topovi riču: Snažna desna ruka,
I nevjesta prati. A junaci oružani viču: Dopasti će ljuti
Otac želi sjedi, Hajde Srbin, bajde u vojnike Dušman trista muka.
Da vraga pobjedi. Gdje se kupe otačbine dike. Kad zaori bojni klik,
Krvni gazi vrag U smrt skače krajišnik.
(Spje'liaQ Vasil ŽiokOfJić.)
Opu.ka. Ovu je pjesmu IIpjevao Ps.n1!eva1!ki parok Vasil Živković, mislim godine 1847. ili
1848., te je pjeemi i melodiju dodao. Melodija medjutim nije izvorna t. j. od njega kompono.
vana, jer Živković nije Di malo muzikalan bio, već je uzeo napjeve od pučkih pjesama: "Gdje
r-
395
bi bila lena ko djevojka", "Tanku malenu, ne uzimaj za lenu" i "Tamburica sitnim glasom uda-
raie", te ih U jednu poveli u melodiju, kora~nicu spojio. Takav postupak ne mole se strogo uzev
hvaliti, buduć se riedko kad jezi~Di akcenat sudara sa glasbenim, ali ipak ga volim, nego nesretni
pokus onaj, hrvatske ili srbske tekstove pjevati na iztroliene tudje verklaike melodije.
1571. Ne natrag I
Alkgro J= 120. Iz hrv. Primorja. v. Lisinski.)
Digi,izedbyGoogle r--
S96
(Nastavka tekstu ne imam.)
OpalIIka. OVU nm popievku naii&o u maloj sbirci "Ilirskih napevah" llU:upjenih i sloienl"h
po V. Lisinskom, koju je LisinlJki prije svoga odluka u Prag nbrao i napino bio. U sbirci imadu
28. pjesme, te je origin&l.ni rukopis u mene. Melodija vrlo je slična onoj od englezke pjesme
"EDgl.ish Bootman Songs", koju su nalli mornari valjda u Englezkoj naul1m, te ju na Rieci ili 11
kojoj hrv. luci pjevali. Čudi od njih koji rodoljub tu melodiju, podmetnu joj hrvatski teut, te ju
je po zahtjevu teut&. Djelto i produljio i gdjegdje promienio. Ta.ko mislim ja, da. se je stvar sbila ;
ali njekako je čudnovato, da se u nijednoj engle:r.koj sbirci narodnih popievaka ova pjesma ne
nalazi. Kako IJU pako Englezi na liepih melodijah vrlo siromasi, to bi sjegumo ovaj wsto Uepi
napjev na prvo mjesto st&.vili, da je melodija englezka. Nije li ruj valjda obratni put pravi? Na!!
velezaslužni glasootvorac Ivan pl. Zajc upotriebio je istu melodiju pod englezkom firmom u svojoj
velekrunoj opereti " Ma.nnschaft am Bord", i to ovako:
{=
~ t::t=~ ~=
~-~ ~Tr·-. ·-F~·:~=r:
--li-,,-~~~==I=
__ -;_
:I ~~-I ~-
i~ ="-~-::1 =-~- -~--!~~ ~~-mi~,~!~U~·~l]
i,-i '
-
.-. oj
1"-·
:,:-:--L-;!i-_--~-r===E:i! - - t:: U ,
t:~===E: ~IT~~-==~
.{ ~~~~=I'~~~lt
~I-~I_
--a-~~ ~!-~--ru=~=E-=t =E=;===Bi~~
.
~- - ==t:::j-===::t:::1-==!~~
1572. Karan
-,;
SL
-,;-,;
Nikifora.
1
397
Poiska.l Gordij Nikifon. Reštl'L sja veče carL Karan'L, Upnete si strelitje,
V'sveta. da sja. proslavi; S'L vrag&si da se bori, Tragneti s' osta.r'L meč,
Stanal'i. ta. razorU s'okor'L Ra.shožda sja iz' svoj mali Koli seči otečestvo,
Karanova držjava. . sta.n'L, Da sja oslobodi."
I na vojnitje govori:
Toj S'L teška vojska sta.til'L Vojni ca.rja si slušali,
V' pro'Luta B'LIgarija, "Družina zgovorna i vjarna Negov'L glas'L im'Lsja smili I
Klah, plenil'L geca robil'L, Vragani zemeta. opleni, Strašen'L boj sja pod!r.ržjali,
I sekah ženorija. Usilil'L zIini bezmerni, I sveta. sja zata.mnih.
Izbini deca i ženi.
Besneh bezumno Nikifon., No vrag'L junak:r,nišće privije, Sl&nce-to sJa pre mrežilo ,
Stignal'Le 'do Preslava, Glava-ta. si V'L jarem'L da turi, Ot'L bezčisleni streli
Plenil'L Karanov'L carski dvon., Stegne te sja junaci vije, I v'Lzduhat'L sa za1ušil'L,
Toj na mira ne prestava. Nauka vragu da dadem'L. S'L vik'.bi kletva i m&Ivi.
1573. B U d n i e a.
398
~~.~--
~--:!:-- ~~·f1.-~-m--~-~-§1
----~-.-.-
-;;:;.;-~--
__ ~~-
l • _.;_ --.::::~-
~ ____~II==-
--=T--- ---
~==
----
- -.~- .•~-
---L--~-~
I sad joj kraj-na gla-si ho-rao Hajdmo du-si, da o - ku-si, što je slo-ga
· :--- ;-....
I ~.--1-"---"'~---"'--------"'--_-'---1-"'---'
{
----.-.-.=r=J.-.-,-.
~·-·-·-·T .-.- -..;-.-. -
~-~-~.-~ ---~=-=••~-~~--~ffi-F-li~-
li -11-- -
·-1- ~~-"-4 I
-
-r:---
=-!-. ~'":::::-.E
---<- -
-I---'-'~ I
- ---- - -4-,-<
-W-- -
J- ..-.--
---i -- --'
~..~ ··-~==·:::EE-S-S-·=t:--==-----==·=t:
==-~~=;-r
13=+---
,-~~-~
r V I
:=I=-~--~-~'~---r-I--l!;-=I
:--t::;t==t ~-,~ -~I ~
S=====S=r:::t· ~-i~
" I
~~#- -~~
j;
--
rd;--t==f=~-=f-~-=d=1-4:t
. - - -.. --+'- - __,j.---- -- J'-~=r~=b ~-~=G-~
-....--+l_---- pr-_-;.r- ____ - - -
_---- --~_h____h -+-
I ., {Iz-da-ji-ca do-mo-vi-ne na vje-ša-lih da po-gi-ne,

I Slav- a-nah . .
J Hi-tro Qra-ćo,
. ..
dok Je vre-me raz-bit' va -IJa rob-stva bre-me j
I~'~---~-~I~--:-'-.-'-~.-'-'--Ii
l\' - ~-~~~~~----,
-
-
==--=t=-·-·=1--l---l0-~-= --.- -..-;9
----~ -"',.,
-~
-
-«=:-.---
'----<-
J~-----<
---'
-·:1-,---3 -
-iII\-4--<-
- -.-
--1--+-11-';-
-r- -,-~ - - . -...
J
-:oj
-'-il -,-
--<oi - o :C '--
-..E.-r-~' I b
l~~
-
---- S.f--c~-'4--·~-It=E-:f:--a-----A-~
. -- -.-#-
=!='CC~
--:r -
~-~
-0=--0'= ==---==--== -'
'-q--~--~~ -~~-'-
=r-t;;;;;t=t"T
-----1'- ~-1'-- --_~--.- ->-----_- ---.- - -
-~7--
-;. -It. I ~"
899
Ustanimo! noć je pala, Divlja sila pasti mora, Izdajica domovine

Grožnja hrupi, nije šala, Sad joj krajna glasi hora, Na vj ešalih da pogine,
Da se ruši, Hajdmo dusi, To rad sreće
Konč& guši Da okusi, Neporeče
Neprijatelj Slavjanah! Što je sloga Slavja.nah! Sloga hrabrih Slavjana.
Hitro braćo, dok je meme Gore, gore svi na. noge!

Razbit' valja robstva breme; Napred s mačem sin od sloge!
Kamo s okom Ražaj, tuci,
Tam i s kokom U grob vuci
Na tirane Slavjana. Krvoloke Slavjana !
(PO Rusanovom rukopisu.)
400
401
Nosim zdravu mišicu Sjeći umje spred sebe. Odkad bez pomoći,
I srdce junačko; U mladosti nejakoj Od krvnika braća ma.
Daj mi otče oštar mač Igre bjahu rat i boj; Muku trpe već.
Ratu sad u tom. U snu pako uvrede Europo! zar ne čuješ'
~e moje prestaro Juriš, rane pobjede. Plač ubogih kršćana?
Slavno je hrvatsko, II čovječtvo ti ne štuješ,
Pod ovim ću srdcem svim Neimam mira nit' mjesta Jer se tiče Slavjana. ?
Vjerno branit dom. Danju nit u noći, Neka, neka. do zgode
Živit kanim il umrieti Dok ne stigne Turčina Trpljivost mi sva 'Xie.
Otačbino za tebe! Nov pobjede mač. Pod oružje svi sada,
Ne boji se Hrvat smrti, Peto teče stoljeće, Gadno Ture nek pada!'
(Iz Deželić6ve pjesmarice.)
Opa.ska. Ova melodija ne glasi posvema onako, kako ju običavaju u Zagrebu pjevati i kako
ju V. Lisinski za mdki sbor ukajdio, kojega autogra.f imadem. Nu ja sam istu ~elodiju god. 1869.
napisao po pjevanju sastavitelja Ferde Rusana. Izradiv kašnje Rusanove popievke, poslao sam mu
ih u rUkopisu na ogled, moleći ga, neka si dade iste po gosp. Lugariću tadanjem Virjanskom
učitelju i organisti, dosta vještom glasbeniku, na glasoviru izvesti, da čuje, jesam li intenciju nje-
govu i u pratnji pogodio, pak da mi posvema iskreno kaže, gdje mu ~ta nebi po volji bilo. Na.
to mi odgovori Rusan 16. listopada 1870. ovo: ~Hvala Bogu, da se je glasbeni vjeUak nMao,
koji je vriednim scienio napjeve moje tako napisati i izraditi, kako sam ih zamislio bio. Srdce
mi se od veselja razigralo, čitajuć u Va,i!em listn, da teorija glube niti smije niti se neće proti-
viti prostodušnomu glasbenomu izražaju, samo ako je izražaj logičan. Moje su napjeve kojekakvi
glubenici ukajdili, nu mal ne svaki ili je što dodao, ili je što oduzeo, tvrdeć, da to mora tako
biti po glasbenih 'pravilih. Ja posve neuk umjetnoj glubi, pokoravao sam se njihovim izjavam, ali
sam u sebi mislio: čudna su ti ta. glasbena pravila! jer dočim slovnica uči: pi!ii onako, kako
misliš; kaže glasbena teorija: pjevaj i osjećaj onako, kako ti glasbena pravila propisuju. II
Kada sam mu godine 1870. iz Osieka javio (dakle prije nego što sam mu moj ~ukopis po-
slao), da. ću sada početi njegove popievke izradjivati, pisao mi je 5. srpnja 1870. sljedeće: »U
ostalom ja nebi ni s bliza bio pomislio, da ćete se ikada odvažiti na takav posao. Ja sam Vam,
vjerujte mi, vrlo zahvalan na Vašoj dobroj volji, na vašoj pripravnosti, trpljivosti i trudu, moleći
Vas liepo, da bi sve moje napjeve, što ih pri sebi imadete pregledali i koliko to moguće po smislu
i zabtievanju glasbenih pravilah popraviti i u red staviti blagoizvolili. Istinu izpovjedajuć, moja. na-
mjera. ne bje tim bog zna do kakove glas bene riedkosti ili tja slave doćerati, Bože sačuvaj, tomu
se protivi već ista moja nesposobnost, nego sam kako rekoh prvo: da posvjedočim mojim domorodcem
i domorodkinjam, da se u našem jeziku isto tako pjevati dade, kao i u talijanskom, dakle bolje
BegO tl njemačkom i a drugo: da se već jedanput okane poganskoga običaja, tndje pjesme pred-
postavljati svojim zato, lito su tudje, jest, da tu svoj svoje goji, ljubi, štuje i njeguje. kao brižna
majka svoje njdno i nevino čedo, ako hoće da bude vri edan sin ili ćerka vriedne domovine, što
mi je na. moju veliku radost u mojoj postojbini i pošlo za rukom."
402
Ferdo Rusan rodio se 10. prosinca 1810. tt Pavlin-kloUru. God 1828. stupi kao kadet u
pukovniju varaždinsko-gjurgjevačku. Do~av god. 1831. u Italiju posta kod regimenta Franje-Dra-
gutina br. 52. desetnikom a malo kaAnje stra~melltrom i zastavnikom ; god. 1838. pako poručnikom.
StupivAi kao takov u mir, udomio se je u Virju. Umro je početkom svibnja 1879. u Belovaru.
1575. Dubrovniku god. 1848.

Iz Dubrovnika.
Tempo di Mflrcia J= 108. (Tekst i napj61J od Dr. M. Ltpela.)
-1!--4-·~=-~-
~~=~~~--D --~-~- --~-~=:j-~--~~===t!~
~ ~ ~ ~ .- =E J ~-.'J._. i
~ ~--~~~D - --~~
I mr
Du-brov - ni - če, vrie-me j' sa - da, haj na no - ge se već u - stan,
I~-t-g crf~~i~~ 1~r.~-?1

l~-J eJ~C?Fif~~ I~
'- "J ~-=F~~~b1~lJ~_~=1~===F=~E~
j u - sta - ni se slav-ni gra-de. haj, na po - Ije si i ti za - zvan.
{ I~_·c5h • r=č:sZ-
~~ ~-~~~-~ ~-=R~-~7' ~
3 1=i--=F'=I~i ~ -'I
~tr S~~ ~~Đ~- ~ Ej
Pripjev.
Tuj gdje kupe se na čete

(Haj) Naša ilirska braća sva,
Hajdmo izpunit zavjete
(Haj) Grlit Ilir Ilira.
Pripjev: Hajmo, hajmo, hajmo ko
će prije
Gdje se ilirski barjak vije!
(Iz moje sbirke tekstOfJa.)
. 4Da
t576. Davorija.
Marcia moderato J= lOS. Iz Hrvatske. (Od god. 1848.)
~~-~-~=F=:l=-~-:=h=-=3::::::j-.::l~:::::E=--~
~~~ ~ C:~ II t==~f~ ~ r ~3:~ ~~
tri{
l
II
U -staj, u-staj slav-ski ro-de, i du - bo-ki san svoj stre-si. .
da - te viek i prav-da vo - de, tam gdje vječ-na luč se kre-si,
I
. -I : tri{ ==I-i=fUp
I-=§ ~~$~ ~R=F
I-===~-:::IL-=il=l ~ ';~=I ~ 1- I
J,~(-
I "-
!::;;P-\i
---
-
. --~===I===T----4I
- - -
.----
-
-IIII-"-..
-
--.----"-F
J-r-!,,-IIP-t=1-l--
r-r- 'it- ' - -
---1--.-.... -
~---..::J-,,-~k--I-:::r-=)it
-iII'-
==:C=-::::--=1I'~~-s
-
-+-
-I..
--
-
-(1-
-,--.
-,,-.-;.~..
_k_"'_~-F-·::::JI
--'--i-I-->--
Ustaj, ustaj slavski rode, Tamo već svi puci hrle, Pao baš jesi naopako,
I duboki san svoj stresi, Sebi mjesto da osvoje, Al si pab sam po sebi;
Da te viek i pravda vode, Syi se bratski tamo grle, Nu svedj nisi pao još tako,
Tam gje vječna luč se kresi. Izgledaju sine tvoje. Da se podić mogo nebi ;
Gdje j' slobode sveti hram, "Još ih ne ima, ne ima, jao l" Ustaj samo u taj čas,
Prazno j' tvoje mjesto tam. Duboko si rode pao. Napried sUew vieka glas .•
Vrieme u vječno more teži, Stič ga neče do vij eka.

Niti koga ono čeka, Zato napried, Š njim u bieg,
A tko uprav a njim ne bježi, Put ti kaže slave stieg..
(Spjevao Mirko BogOfJić.)
t577. Ženska davorija.

404
-. -
.-
tan-ka stru-ka vi - so -ke, bie 10-
lj
405
Slavske kćeri, crno-oke, Vi ste naše rosno cvieće, U tudjinki zalm! traži
Tanka struka i visoke, Koje Slavjan za. sijem meće. Čarotvorne slasti,
Bielolike, ljubke, svilo-kose, Vaša ljubav njega blaži. Zato samo vaše draži
Vas II srdcu mladi Slavi nose, Vaša vjernost njega snaži, Podžižu mu strasti.
52
406
Ljubite braćo Slavjnnke Da kad srdce od ljuba vi bije, I snažniji bili,

One su naše radosti. Oko njega tudjinka se vije. I u biedi i u sreći
Ha, ba, ha, ba, Kada Slavjan gorom pjeva, Slavi su jim mili.
Ljubite braćo Slavjanke S njim nek pjeva slavska Ljubite braćo Sla\janke
Nose nam rajske sladosti. djeva, One su naše radosti.
Kad se za rod bore naši, Ha, ba, ha, ha,
Prije će mjesec danom sjati, Ona nek im pušku praši. Ljubite braćo Slavjanke
Nego što će Slavjan Jati, S njima mi smo uviek veći Nose nam rajske sladosti.
Opaska. lova je davorija isto tako sastavljena od više narodnih napjeva, kao lito davorija.
"Rado ide Srbin u vojnike". i to od pjesama: "Liepa Maca cvieće brala", "Mal se sinoć ne do-
godi kavga", "Jedan šokac izgubio gajde", "Brod nek ćuti udarca"' i "Na lievoj strani kraj srdca u •
U burnih godina 1848- 49. bila je ova davorija jedna od najobljubljenijih.
Čudnovati je slučaj, da se početak drugoga diela naše davorije ("Jedan šokac") posvema
Budara sa petim i šestim taktom velske (welsh, english) popievke "The prince's air".
III-If.-.II-~~1--~
:::;;;;t=- :-;;;.;J:::
~,-l-=~--
---- ----
-~ -
I fS-:-~ li~~
i _ -III fL~--
~
--
~_
t578. Sto smo bili I
.' marcato
~=r-;.=tiP±~_---=::rt-IIIf:;-~
~-""'=""-" -"-i"-"- -i=-"'----.-
- n - h-;-;-
-I--t--;-;
-""'----
- i"--==~5-=J
-h-~ -.~-~---
------
-1/1-'
-,,-
=r- --==--
-~-
4'-- r==..
1"
- - - ( / 1 - --
- - - - -(/1-....
r~=r~~-~~-
- -
--<--FM
-/II' ---
f
če-te ti:
ne-mo-gunamza-bra-ni - Slav-ja - ni-ma vaz-da bi-ti.
~
e-r-~--J -1I---,.----.,..-II-,,-II-t-..,·-...,-§-----1--§-
~-~~j--.d-~-r--;--r-i'-.----l -r>---<"--E
--<---,
~- 1'-1'- -~-.<-- .... -
--1I.::!.-'- ~-'---~-
11-..,
"-1- -:f-.J
-tl-.- - ..-
4
===-<=""-a~
Ik.-R~~=~= -ttJ~ .&lL~=~~=c:. ~ ~--'o=J

.... - -11---;- --;- -
-<11-"-11-- -<11-"-- ,,--,,+~ <III-iii!- -"-<111- .... -"'-_.
-tt:.!-.--I .-(1 -. 11- 11->- I'-~- - i -,,-.- -111--
1~--..- t f I - - I I - - t - ..- - · - : : :.....tT-6.----.. .

--\;;;j-D-- -r--
-,...=iJ=-r---.-fl~7.J1
i---I--- -'-V-~'-~ryr-L
----r--....
T-""--r-t-=+-~
I-~--I
::j ::j
....
Niti nordog teremtete" Bili smo već Talijani, Da budemo sad Madjari,
Nit sve pakla čl1le čete Galli, Turci i Germani, Alaj braćo čudne stvari!
Ne mogu nam zabraniti: Svagdje muž, motika, torba, Svak bi bio poturica,
Slavjanima vazda biti. I čorbine čorbe čorba. Hulja, baba, kukavica.
407
Dosta dugo robovasmo, Dosta dugo smo II kaši. I koj voli biti gazda
Za tudje se salo klasmo. Ustanimo budmo naši, Nego tudji sluga vazda,
Pa što bješe naša pIlića? Da vidimo neće l' sreća Nek se bliže k nam primiče
Neg' baljina svakdan kraća! Tada biti za na.s veća I iz svega. grla vi~e:
Niti "ordog teremtete",

Nit sve pakla crne čete,
Ne mogu nam zabraniti:
Slavjani ma vazda biti.
(Iz DežeZšćefJepjesmariclJ.)
-
408
.------~ .------1
~
I
:-----:,,--"-·~-mtll.-=-.
l II
~-tII-~----
!=-"'--"--I"-IIII-~r-:tJ=;--..-·
===-===-
ll. ,
==========
="i'J , '1= - - - - - - . - - - -
=-.. - -. .
.-
-I: tl. :;,;;t-=- :::'L-
I smrt Ma - gja - ri - ma. -ma.

I~~===r--i=i==f-l=i.;;;:J-'F
-- -; --tII:-tII~~C
I
I~-F==LI=H- r- - . ~ . -= I ---==---=--===--===-==-===
I ! I V I I_~ .
~-=t-=L;' t ~ U-i-= _ =lFgf~ ._-: ================
~Iz.=c-~_._ ...-i= FT=LI3 -!i[-: . =I===D-'-~ ======--=--==--=--=--==
l i
c:::::-:t=V-I-P-~---~ ---~ - - - - - - - -
Diži se diži mili rode moj, Munje se krese, gromovi ore! Dugo Magjari s nami vIa-
Pravda te zove u krvavi boj! Nuz Dunav Slave ~ini da- dahu.
Nek se kleti krše vrazi, vore: Slobodu našu satrt hoĆ8.hu;
Pali, sjeci, tari gazi, Hajd ovamo pod barjake Poraz vama o barbari!
Pripjev. Hajd na vraga do Naše Slave dične znake! Poraz vama o Magjari!
Budima Hajd na vraga i t. d. Hajd na vraga i t. d.
Smrt Magjarima.
Napred hajd, napred bojni Napred djeco Kraljevića,
lavovi, Od Tatre do Vele bića.
Trojedne majke hrabri sinovi. . Hajd na vraga i t. d.
409
410
~ 5- ft !J --E=~--1- ::tl--l'I=:E-:=; ~-, 31==---==--==---==--==--==--====

§t=-~t::==--=E=~~-=-=.-=_3-·==---==3) ________________
f
krv-ea hra - bra gri - je srd - ea.
~ ._J---r- --- - -i _____,.....~___ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
- .. - --"- _ -- _ __ _ ____ _ _ _ _ _ _ _ _ __
1-----
--1-~- - --
I ==, j=- I=f- rf i : - ,=;. ~ I
~- r~=t:-==-~·-~~~-.t=i=-~- =::1 ==§~~~

f"'~ -=> -~'§ -V~ r'F=1 ;-'1=j =
or..... T .....
- I
Il ovako, il onako, Bilo kak mu goder drago, Samo pazmo, nije kasno,
I tad valja bit nam tako, Narodnost je naše blago, Baklja zore svieti jasno,
Ko pri čaši vazda naši, Tko ju tare, trti daje, Hajd napreda, - minu bieda
Kad nam strašan prieti boj. Ne ima mjesta medj nami. Na spasenja smjeli put!
Nek dira sviet ognjišta, To kazat diete može Sried oblaka, sried oluje,
Nek si pari glavu; I starac u gunjcu; Strah ne bije nebu,
Miš nije nikad ništa Da vrana ništ ne može Ne bojmo se, Bog posluje
Učinio lavu. Učiniti suncu. Nam budućnost mednu.
I: Nije, nije, nije, I: To ne, to ne, to ne, I: ~e ne, ne ne, ne ne,
Nije, nije, nije! :1 To ne, to ne, to ne :/ Ne ne, ne ne, ne ne! :1
Ne boji se psina' Ne boji se psina Ne boji se psina
Naša domovina! Naša domovina! Naša domovina!
I: Doklam vruća krvca Dok lam vruća krvca Doklam vruća krvca
Hrabra grije srdca. :/ Hrabra grije srdca. Hrabra grije srdca.
(PO Rusanovom rukopisu.)
411
Oj! čujte braćo Slavjani Nedaj da t rod pogine, Oj Bože kriepki svemožni,
Majke Slave glas: Prava i jezik tvoj, Ti zaštiti nas!
Evo se dižu dušmani, Da ne budeš rob tudjine Oj, Slavi bud'mo svi složni
Da unište vas. Kroz sav život svoj! U opasan čas.
Da vam otmu nasiliee Hajdte braćo i t. d. Jer gdje duh i miso jedna,
Najsvetiju stvar: Gdje je svoj za svog,
Dom, slobodu i pravice, Oj, Slavo majko predraga, Ondje slava je pobjedna,
Jezik božji 'dar! Gledj sinovah skup, Š njom je sloga i Bog!
Hajdte braćo, hajdte braćo Prot sili bit' će tvog vraga Hajdte braćo i t. d.
Sada ustajte! Čvrst obrane stup.
Hajdte, braco, hajte braćo Ne ćeš pasti, ne smeš pasti, Oj, snažni Marko Kl'alje-
Svoje ne dajte. Sveta j' naša stvar, viću,
Svak koj je Slavjan rodjeni, Pri će dušman da omasti, Daj buzdovan tvoj!
U boj hajd bez strah', Krvju plati kvar! Oj, Obiliću, Zrinoviću
Drž' pušku i mač zeleni, Hajdte braćo i t. d. Vod'te nas u boj!
Olovo i prah!
412
Duhom vašim opojeni Majko Slavo sva krv tebi,

Ići ćemo sad, I naš život sav!
Za dom i rod llaš mileni Proklet tko to dao nebi,
Sve, sve dati rad! Nit sretan, nit zdrav!
Hajdte braćo, i t. d. Hajdte braćo, hajdte braćo,
Da. se bijete,
Hajd' juriš dakle na dušmane Hajdte braćo, hajdte braćo,
Kletog vraga plod, Krv da lijete.
Što sad nam hoće da sahrane
(Spjevao Ilija Okrugić. Vidi "Sriemska ",-ila",
Prava, jezik, rod.
štamp. god. 1863. u Osuku.)
t582. Davorija.
'
- ill-3=:
#',--.:!C:tI-~-
~
,
-
--- ft-fil - -
-~ -~
_- - - - - - - - --~----~
--- - -_.- ____
"-n-- tII.-tII-I/I--=l~II!-fl.'--fi- -, ---~
--j i#-~-
-111-
- - -- l/tO-a--"'-... -- - -;-,-h--T -,-l----t--- o --.---.J, -"'-
--------- - - - - - - - - -- -~-I'-...". --~ ->1-'" -~----
I ko-jeg sva.-le, sa - mo slož-no sva-ki sa mnom,ja ĆU na-pred, a vi sa. mnom.
~-#-
~-~----~-~~:E-E· ~-~--~-~~_-l-_-,
fi' ---: -+--'-~-;-,
..- - =~--+-
.. - - - 1 - < 1 1 - -
-1/I-.-"-';-jij.;j-1II
-
--ot:+:E::,• -, -'':im-~-iil__'-,II-''-';-::i
.-';-ff/.-ft- -a.-<III-4li-<III--<
== ?'-:-:-:., .i--:i.=I~I~:4==.LI~n-4P ~~F-~--~~l=II.~-::::=J-~i

i
J -~---~' ~--tII-tII-t=----..--.-It-~--I/I--tII~--I/I-I/I§
l ~- # j
-
•
-
- - ..... -
...
- ; - - - . , - . , - -~---~-'ftl-
~-t- -~- ----1/1--111'- ~---III'-III'-
;.......J .."
---""'"'-IAii-
---f/l.-~--~--III'---"-
r-,
I
---J--I--
-:j==1L- -t::::1---r -r--t- ---~==--==Ii==!iI:::t:::j:::=-=-=--=::..

L.......J
414
Topovi su za nas pripravljeni, Udrite se, ne dajte se, Dvadest' četir ona topa
I eno ih već su zapaljeni. Bit će dobro, nadajte se, Prevucite preko,
Opravog junaka Udri! Udri! Takovi se slučajevi
U"iek sreća siuži, Ni jednome ne daj sebi, Dogadjaju riedko.
I desnicu ruku Ne žali ga, već ga prebi. Arad varoš otimajte
U nevolji pruži, I dušmane potjerajte,
::;vi na juriš samo tvorno Evo mene Mickla kapitana, Zato treba dobro znajte,
Sad na bajonete, Nisam ni ja odkinuta grana. I na koncu pozor dajte.
Makar da se i dušmani Vi junaci zubma Hural hura!
Sa topovi priete. Koljite dušmana, Sad se sviet1i naše lice,
U obkolu udri, sieci, Nek za dugo pamte Da Bog živi Sriemce l
Odmah taki ne daj sebi Hrabre Graničare. (Iz nwje 8birke tek8tOfJ4.)
1583. Sin mami si duma .

.Allegro moderato J= 108. Iz Tatara u Bugarskoj.
~~~=A • ~~~=~ .. · ~~ ~ ~ bb~

Sin rna - mi si dU. - rna: Sta - ni ma -le sta - ni, ra - no iz - V'L-
. - ~r =; ; ; -~ I'J ~~~I-;-ri rl-;- ; ~=I 'f=l $ f

J -:
~it~:~- E
~_G~J==~ J
r==s
r: II -tJ-
L
-a=fF • ~ -~:::=E ~~E:~3
~ ~-. -::::!:...--L~-;;J:=r-..::.t:W-:=!-- II-r::=j
~=====~
pri - mje -n l
!
l ,~
Sin mami si duma: Stani male, stani Sema da posrješnim, zdravica da viknimi!
Rano, izv'Ldi mi vojskarsk& primjenA l Zdravica Semo! zdravica B'Llgarski junače!
Da S.l primjeni., nar.ldt& i ubur&žur., Ej Semo! Semo! B'LIgazski carju!
Bjelonoga konl V'Lsjedna da priskOČI,
Da posrješn&, male moja, mlgkuš.lvi Grci! Zdravica junaci: zdravica B'Llgari l
Ej Semo! Semo! Bblgarski carju! Koj e junak'b na junaka S'L menje da vbrvi l
Grdi si da turimi, Carigrad da zemi mi l
B'Llgari SlaVAni ! Moravci, KUĆAni i Tuč.i.ni! Otmjeni zlatni, vjenci i košulji bjeli.
Hubavo S.l primjenete, jllnaški obur&žete, Govori SI izgovori, Edrene S.l podadi !
R.ld'Lm'L S.l radete ! sulici podignete! Ej Semo! Semo! B'LIgarski carju!
Dlgltized by Google
415
Kostadin grada nabližih.1lli, ud'bm'b vbrvjeh.v., Carigradski stje ni Grhci s'bkriv.v.t,

Semo mahna, strjeli frkn.1llih.1iii, Grci padah.1lli! Zlato, sr'bbro frll&t j Grkini dav.v.t!
Kučani! TUČAni! što stojte gljedate, sulici Zjemajte junaci! zlato, srJJbro i zlatno obu-
gotvete! r.1lliŽbe!
Ami vie Moravci! ot zadje S'b bški sopaci, Izvijte vjenci i s'bšijte košu!i!
Grci si kladete, k'btu btvarski snopi! U doma da pojdimi, S'b pjesen da ni srješw.t!
Ej Semo! Semo! B'blgarski calju! Ej Semo! Semo! B'blgarski carju!
Trjašći! Pljušći! B'bjan naprjed vrvi, TAško imaDl,e dign.v.hrni i pjesen pjejah mi:
Klin'b si vrti, p.1llit pravi, Ziatn.1lli brat.1lli n Vraštajte SA junaci B'blgari v B'bigarilii.!
gljeda! Grci uplašihmi, imot irni zjehrni!

Semo Grci troši, nad'b glav.1lli mu orle frči! Srješćajte ni djevici! Semu vjenec upletete!
Ta uplaši magkuš.ll vi Grci, tij nazad bjeg.1llit! P.lOtišća posteJete, i s pjesen vjenec podajte!
Ej Semo! Semo! B'blgarski carju! Ej Semo! Semo! B'blgarski carju!
(Iz moje s/Jirke tekstova.)
Opaka. "Taja pjesen mi e dade nil. v ljeto 1857. v Novij Sad, ot ednogo Bblgarina sva-
Itenika imAnem Pantelejmona ot selo Cjeroveni v Bbdill.sko. Toj 1& pripisal v Ba8arabilii. v sci o
Doln-kioju, 15. vbrsta bliz Ismaila, ot r.1llikopis, koja SA nahodila u sV.llštenika Basilija. Az 1& obna-
rodvah togavlI. v Dunavsk'bij Lebed, tIlk kak to mi sa dadi bez nikakv.1lli promjen.lO i bez nikakvi
z:amječAnia. V ljeto že 1858. postarah sa i 8.11 vidjeh s sVAštenllika Basnija, da bi možal da do-
bija i samaIii. ra.kopis ot djc e pripisana ta pjesen. I za nes().i8tll.ll ta dragocjena ra>kopis propa-
dta.la! Svaštenik Basilij mi prikaza, či ta r.1llikopis bila ostala od djeda mu ješte svaštennika
Petka, koj e bil rodom ot Gabarovo i priseliv sA v Kaz&n-L.1IIig tamo počin ...!. Sin negov, ballta
onca Vasilija, bH takže sVAštell.nik, pop Dragan. Spor.ad kakto mi prikazva otec Vasilij bašta mu
počiD,;lllI v db!bok&. starost. devetdesat godišen starec, kak to i djelo mu, kogo toj nepomni. Ot togo
SA zakljUČAva, či taja pjesen bila napisana povje~ ot sto godini naprjed. Bašta mu imal i drugi
dragocjen i ra.kopis, pjesni i zakoni B'blgarski i k'btu umrjel ostavil mu gi. I on gi izgubil v
1854. ljeto, ne znae komu gi e dal! . • . TakavlI. sa.dba tl naišla mnogi naši dragocjeni dre-
VIIosti ! Zašto to imjejašti gi njes.1lli znajJi da gi ucjenjava>t. Ah! gi čJJrno nevježstvo, kolko si na~i
dragocjenosti v vječno zabvenie otdalo !,'
Ovaj sam tekst i opazkn našao u bugarskoj njekoj pjesmarici. Moj je pjevač Stajko A. Popov
iz sela Tatara II Svilikovskom okružju znao samo prvu kiticu iste pjesme.
1584. U S t a n a k.
Alla marcia J= 108. Davorija (od g. 1849.).
416
t-' .--·-J.---I.1--·-..
~
~-~-j
,. tI·-,;- ..--..-"--r--*---:-l;:---fi--g----~
"'-..- . , - - - _ - -l-'--+'
---<-.-fl- -I"'-I'"-r- -II-tl-~ - f l
'-"-~-h-'
-tl---
---fl- _~-
--_·~_-l-'·III_
-"""'-- :::!'L- p -4P-- --.-.-+--!;I-~ ~-- ~-- 'I" -... - ' - - ' - - " - - - ' f / -1/1- -
- , - - - - l{-=------- ~~~c:,1---- i--~-- ----.-"'r!./---
I bjes - ni, zmaj nam ko-Ije bra-ću na-šu kr-viju ždrielo ties - sni; tad će za nas.
I 1-
II~
":-- >-
. ~- -<~==:=;:--:: ~-::-~-~::. --::- ~=-T---' - ~_.;;-::---:::J::: ,tI::==-=~-- _~-
-J-.-p--.-.,---~-II' -"'=t'-'-'-"-'=1= -H~ -tlJ~-···t=~--·.~
r-,--tl-IIII
-I- ;;;,;;;,;;;;----tl tI-- r
"l<I>---(l- .+=~:::;';;-(l--
iiI-'''--' ".-- ·tI
--... II C
-(1-. -
"'- -
nu
. -->--.-::...-'-----,
: __ o -. -
--~--- il tI-r- - - ~ .~--,

JI ,f Imf i crese. If I I IIIr I
~
\ -
-~-1"-\--~---,.-·11--
---'-:.r-',-
(I--~--------..-t-.!·-~~-I---~~-t--t-J..---a
- _ - r .[ -l--~l-)-
,..--.111---.. - - - f l - - ___... +_
1T-lll-tltl· ,... ........--r.
;i'!-IIO-II-'--r- - ( 1 -...
-..... ,.-1----,.-r-I---~---Il-
_un
1I=:j _.o_
--III -y=
r---)-' t - - lII _ _ . _L4 ---_-r:-,-- -~ .->--
.1II-1l-
+ &=' - r ' - -.~-(l-<,,-.
-.--":;::-1--=-'---1" -" -,III , _ c -1"- ------ ~--.1-
n __
+_.1-- c..
--
un
....... --
Y"-J~~~ V
I
I 417
~----3-~-~-
--
fl- -
f---
- -"'~---+'
-'"-----.-
~-..-- --~~~~~~~-j
~- ..---lo.-!f ~-:-J-~_-tl-"-
-.. - i J - " - h -
-tl
--V--io"-
----- ---- --
--_= ----- ---- --
--io" --- --
f f
I
da, da, da, da, da, u hr - pu vo - ja - ci !
-r-...,-~ ~::---
-~---~J-'-~-r---..j--lo. -~~---r----.---I--t-...,
I" l l
,-~--
.:=.-==~ E./ ..-r---.-"-~- --+'--
--~-~~lf_- ..~--; - • -E:-== -'-Er= 1---=~-+:Eit5-ra-t.3:3
~- - -- - - -
-111-.- -.~-.-'--••- . - . - . - .-'--1 ,-.-.-.-;t=.tt::. ~--- - -

l II f""':::-~~±~--~-r--·B
ll!
~-j--<- ....
'l:===5
I
-~~ U-'-~=E-·-·-E"
f
·e _ _ _ _ _• __ •
~1f-::~ -- -
~:=5=J---
-~~-=f=j~-1--1b
f
tr-=t _._.::::Jf:. . ----J-..-..

---'"---1--4-
-
-~-4-~ -.-l----:;-:::r__
-"---;-'1-1+ .---.--.. -Y-!--~-o!t.-.~B
----
--~::L~-·~=!;=~~l ~-=;J-i
__
-
Il~
---
pr
jer - bo strana, jer - bo trana
--=-1
I
I
l
I
Digi,izedbyGooglr J
418
Da, da, da, da, da na polje junaci! Da, da, da, da, da u brpu vojaci !
Da, da, da, da, da u hrpu vojaci ! Kukavice, kukavice svu trpe nepravdu,
Ustanimo iz mrtvila, okrutničtvo bjesni, Mi s' ne damo, mi s' ne damo oduzeti nadu;
Zmaj nam kolje braću našu krvju ždrielo Sramota je, sramota je, ajd da ustanemo,
tiesni ; Kleta zmaja, kleta zmaja u grob da satremo,
Tad će za nas, vjeruj majko, dan svanuti liečni, Mač i pušku, mač i pušku grabi, zloba niče,
Kad ga naša nova sloga u grob satre viečni. Žurno braćo, žurno braćo pogibelj nas viče.
Da, da, da, da, da na polje junaci!
Da, da, da, da, da u hrpu vojaci ! Da, da, da, da, da na polje junaci!
Izabermo, s' izabermo vodju srdcem, glavom, Da, da, da, da, da u hrpu vojaci !
Ak' ne žel'mo, ak ne žel'mo svi propasti Mir, blagoslov i poštenjem pravu budi svačem,
slavom. Krivnji pako složno valja odoljeti mačem;
Izabermo s' izabenno sina domovine Mi želimo, - Bog je svjedok - buni glavu
Koj za narod, koj za narod tielom,dušomgine, diči,
Jerbo strana, jerbo strana strano pjeva ptica, Samo hrabro proti kletom okrutničtvu 'zići.
Kad s' odeblja, kad s' odeblja u svoj kut Da. da, da, da, da na polje junaci!
odmicao Da da, da, da u hrpu vojaci !
Ne da junak, ne da junak, sudi možni care,
Da, da, da, da, da na polje junaci! Oružje je, oružje je za junaka smiela,
Da, da, da, da, da u hrpu vojaci ! Da se II njime, da se 8 njime kruta krše djela:
U kom jošter ikoliko kaplja krvi vrije, Napried braćo, napried braćo za slobodu
U kom iskra srdčanosti još ugasla nije, kralja,
Uhvatit će mač i pušku, gle zmaj krila širi, Nek se dušman, nek se dušman u svoj' krvi
Da napane na nas sada, na polje Iliri. valja.
Da, da, da, da, da na polje junaci! (PO Rusanovu rukopisu.)
t585. O d l U Č n o a.
Davorija (od god 1849.).
J= 108.
Tempo di Marcia moderato (NapjefJ i tekst od Ferde Rusana.)
,~...::::t=.-'-g--=1=~::S_~~===-t-
~L"1f
-------• -1=== --- iC - - .~-:. .-- -.
-~-.-
..-~~.~-
- ~r:-
--r ----
! •
-- ===~-[E~==-~
~~=::1 =ts
--=--.- - -.-.
I r
Stan'-te bu - re i -
o - lu-je! Slav-jan ho - će da - - ju-je.
vo
{
~ ~~-~--~-~--=t==i=d---~-'-~-=:::J
x-4=~ ~~ ~-+:-=~=~ ~=-::1 ~+=.==j--[=-I=m-~~TT~
L,_
---;-'---il-.:::t:;:",,==-.-T~.-.-=t:=t-I __
I r I Ir ~I I I Ir ~I I
-n--'-!:I-~~-'-t----$ I p .-.,:::t:==.-.....--r-.~~
~ 1'''===''''=''I=4--F CC:='~ t==....
_~- . . ==t:I==~~+=t:~-,- -t=I=- =1=..~W=g=
~ -t::t:: --
tf5
--L. -
tftr~ ~I 7 II
419
Stan'te bure i oluje!

Slavjan hoće da vojuje.
U kraj 8 vami striele klete,
Slavjanin vam mrežu plete. Mi volimo svoji biti,
Pripjev: Sablju paH, konja Nego l' zlatom glave kriti,
uzjaši Hajd Slavjani na bojište ! Eldorado! hajd bez traga,
Samo smjelo napred kaši! Svi odpori da. se nište; Tudje blago jest od vraga.
Sudbu svetu koj ne nosi,
Osamdeset miliona Mir u grobu taj ne 'sprosi. Nepdjatelj ako l' igde
Hrpa svieta najsmiona. ; Otačbinn napast pride;
Tko joj kani hram podrti, Koj ne štuje majku jednu Smrt mu neka kroji plaću,
Sam pod kosu leti smrti. I kolievku svoju med nu, Dok je Slavjan meštar maču.
Pripjev: Sablju paši i t. d. Živi kano tvorje niemo,
S njime nikud ne dospierno, Koj nevjerstva ljubi vaje,
Pol Evrope, jest istina U Tartaru nek se kaje;
I Azije još trećina, Koj u našem tudje brani, S nami n~ smje on napreda,
Njeg'rim glasom pjeva, plače, A s našim se kruhom hrani, Za Boga Je to uvreda.
Njegov kiti znoj palače. (PO Rusano1JU rukopisu.)
420
ua! raz-ba - cuj 8VOj tok;
~_j=j.---=-.~~~-=t~_
-~=j=:::J:::-:~d ~_ ;=L:1_ =1 : ; -~==Ej_ - _ t3L===-==--=== ===-=
_ __ =E-_~_-·--=-.----=~=F.s>.--==-= _=:H_=--=:::.~-========-::::
--=::::====-
I sad je srb-sim ~ va ob - no - vi - la skok.
~ ~=;c~==1-
..
::1::i=~-~- ~--r=c~j~--j --:r'1=i~ ~ 1-=:l,~-==~- -:--=
_.==,--=-==~~===-.- -r.:=:=-.=-=.=J~=r=-.s>
-.. 1--==== =-1 I
1 I
====j - -= ---==-====:===
- =-- -:. : :
l ~E:;I~_ ~-=i~E~~
1- -tt---~
__!1~1~~~ --:E- j i~__j-=~~_____ Ei~; l=~-----------=-==::::
-t-t-.------c.....,==r.:-. -= ~ - ~= -- --~
LI_~--
Prag je ovo milog Srbstva Mi smo se zakleli Ruši svaku nezgodu.

Na kojem stojimo, Tebi biti vjerni. Drino! vodo hlacina,
Ako zlotvor na njeg stupa, Ti s nama, mi s tobom, Razbacuj svoj tok;
Svi da se borimo. Il' u vatru, il' u vodu; Sad je srbska slava
Gospodaru glavni! Brat s bratom, roci s rodom, Obnovila skok.
Mihailo slavni!
421
Ne puštajmo, da nam Turčin U Tura.ka.h prijateljstva U Bugarskoj i u Bosni

Ime nde skvrni, Ne možemo naći, Naša braća. piAte,
Suprot stati, odpor dati, Na susret im svagda treba Njih've žene, njih'va. djetca
Svagda da. smo spremni, Junački izaći. Od Tura.ka.b vrište.
I mi to velimo, Na službi stojimo, Treba. da idemo,
Od srdca želimo: I rad pola.zimo Da im pomognemo,
Bolje da pomremo, Na zlotvora toga I sve da činimo,
Neg' da robujemo. ~ u svako doba.. Da ih izbavimo.
Ti s nama. i t. d. Ti 8 nama. i t. d Ti s nama. i t. đ.
Tvoja želja na§oj želji Car-Dušanu ravan,
Isto odgovara: Tebe Srootvo hvali,
I napredlru milog Srbstva. Bogu blagoda.ri! .
Novi put otvara. Ti s nama. i t. d.
Ti si kneže slavan, (Iz Ddelićevtl pjesmarice.)
OpaBU. Mita Orešković, narodni pjesnik. ivjellt tanburai, rodio se god 1817. a UmIO god.
186'1. Il Šidu (trgovilie u Sriemu, kotar Erdevik). Mita je svakoj svojoj pjesmi odmah i napjev dao, pak
bi je, jer je on i arendator gostionica bio, svojim gOBtom odpjevao uz tanburicu. "Prag je ovo
milog Srbatva" spjevao je g. 1849. u slavu tadainjemu pukovniku Mamuli, koji je onako junački
l!uva.o ulazak II Sriem. Tu su pjesmu kainje premačili na kneza Mihajla, i sada je svaki znade kao
"Mihajlovu" , a ne kao "Mamulinu" pjesmu. Orešković je sastavio i mnogo .Ijivih pjesama, koje
se sve rado u družtvu pjevaju. "Ah premila mladosti u , "Ajde slomo da pijemo", "ČUj diko lita
velim", "Drite čaše lIVi u mei", "Nemam čuti ni kredita", "Teć će voda, kudje tekla",."Ve-
sel'mo se braćo mila", "Vojvodinu grob pokriva", "Zar ako Bi moja mati m i t. d. ~egovi BU
proizvodi. žao mi je vrlo, što niesam mogao 8ve napjeve, ~to ih je on izumio, od ~ega sama čuti
i u note lItaviti. Kratko nieme, lito amo Ile god. 1864. II Karlovcih družili nije to dopuIItilo, a pre-
rlUl& IImrt njegova moju je nakanu opet ga posjetit uni5tila.
Po nekojih mjestih, osobito u Bačkoj, osam se prvih taktA (adagio) ove pjesme ne pjeva na .
same jednake tletvrte (Vlertelnoten), ve~ onako, kako ih Stanković zabilježio. Ta namira , da se
prvi glas pjeva kraće od drugoga, dolila je od magjarllkih cigana, koji toj pjesmi htjedoiie dati
neku magjarsku boju Orešković ae ovoj nagrdi svoje melodije ni malo nije radovao, već se branio
proti ~ojzi, koliko je igda mogao; ali ciganski ti mu!ikaši nagrdjenu jedared pj~mu: tako radiriiie,
da ćeli nedko kad pjesmu tinti u .liepoj lIjezinoj jednostavnosti. Ni našeg pokojnog Stanković.B na·
irUera nije nanieia, da bi tu pjesmu bio čuo drugčije, nego DIl. način ciganski; jer inače težko da
bi pjeami bio dodao opa.zku: "Melodija ove pjesme nije čisto narodna lt •
Podadi pjesmu onako, kako mi jn ispjeva sam Orešković, nadam se, da ću krepko odoljeti
zloj porabi magjarskih cigana.
.Andanttl ad Ubitum (Udesio Korntll Stankof1ić.)
k±~tjf~~~~=~=~~3:j J-~=1L-::h~
~: -;-.J-_ =tr:=t~~
---~-:--~~:::j - _::::=3_ _
f == (G
I { Prag je o - vo mi-log Sr - ba na. ko-jem sto - ji - mo. d l .
I A zlo-tvor na. nje-ga. stu-pa sad da se bo-ri-mo.
o-spo- a - ru g av -
_
Dl
{ ~~~i.~C ~IP=!=.
~-=-~==E--=t:5:1
--rl- -~-
~:=~
-'-~---J
~ -: -='=~=-~@~
··V~-~
~
54
42~
Pripjev uz svaku kiticu.
423
. -----
"~
-~~~~~E
~-,~~~~-'~~~$9~~~-~a-
·~~
I f
po go -rs-ma
p
pa-stirčad, sad mi, svir - - ke,
::-
~
svir - - ke
~
u-de - saj-te
Digitized by Goog I er"!!'

5 - - ' - - ".
l.
1589. Hercegovac.
Largo J =50. Iz Srbije.
CO,l I/Iolto 8etltime1lto

bi - ju Her- ce - gov - -i, sa nji - ma Cr- no - gor - ci sa ~e.
~ ~f5::~-----T-= -- -----
----=-~=-=;~ F~~~~~' -
I la im
d,m.
te-če znoj - ,
Cf'tJ8c.
1i-juć krv - eu za rod svoj.
_ ~: =o=~. ~ =ir----=.:l
AF==r=a- =--
{
-F-'--e-.i:-~
.f;-~gP ~ ~ r -~
~
I --- ~ 1-'''''·1
~-- - - < - : = : t
,,~'
I I
=====--====--==
-II
- cii4 fl- - -
=== --
-----
Bojak biju Hercegovci, Starci s djecom Boga mole, Vuka10vić braću vodi,
I sa njima Crnogorci, Da varvaru svi odole, Njega mati na to rodi,
Sa 001& im teče znoj, Da Turaka satru roj. Za veliki Srba broj
Lijuć krvcu za rod svoj. Živ mi bio rode moj I Da žrtvuje život svoj.
Junačka ih braća sliede, A djevice srbske letu, Srbska slava pred očima,
Brižne majke na njih glede, Da od cvieta vjenee spletu, Srbsko srdce u prsima,
Pa sve viču oj,' Da nakite barjak, oj! Podiže ga na taj boj,
Daj im sreću Bože moj! Tim prinesu darak svoj. Da osveti na.rod svoj.
(Iz DdelUtv, pjl8maric~.)
1590. B'Llgarska davorija .

.AUeg"o as8a; J= 14:4:. Iz Sofije. (Od god. 1864.)
~5J
425
DJ.lgari junaci Lev balkanski spava.j Stavajte Ato spite?

Šćeu joMe spim? I prjeporšt digaj, Bog šće da s' vaz,
Digajte bajraci Strašen rev razdava.j Stavajte što spite?
Da s' o8vobodim, V' bujni planini; Bog Me da je 8' vaz,
01ele gorkana. Sbira.j si djecata Da 8' o8Vobodite
Ndja narod, V' gasti ije gori, Vreme e toz čas,
Vika po Balkana, Silen im v' 81>rcata Da s' osvobodite,
Da g' izbavi Bog! OgLDI> ra.zpa.li! Vreme e toz čas!
(Iz moj. 8/;i,.l&. tebtooa.)
159t. Davorija.
426
~#r-+-~~--:j~
_JJ~-=-=------==
--~-~-=l=:t-=~=:j-~.
:t~--.- . ~~J:::: - -~-::l=~= -1 ::1- =.-EB.-~
___ -= -
=-=~-= ~:L:::.~
-~
--~=== ~
I vsak da sa vo - u - ru - ži vre-me več pribli - ži, vsak da sa vou - ru-n.
~~Jf---1- ~..!..=~-~--1 _ _ _ _ _
~=~ ~=-1==._ "-"={~=-1=!=:j==:tL-=:j=:=:j--+=~""",="",=
r _ _ _ r_--<-+--i_~~
_ ..=--.
{
~~. -;:'~~;b--~1:;;~:c!-~_l~~__
- =+=r::=::t=r-:t=:l==-r:=-===C:~-=-~"-=:'--~"~t=;=t::=L~
-; -; 7!t I I
~tI-t-~~
~~ 7!t -;
:
Stavajte junaci Če drug šćesa trudi Dosta našta majka
Sas'!> ostri m&ždraci, Dani u svobodi. V robstvo da sa vajka,
Vreme već'!> približi, V šesdeset osmu leto V homot da sa sviva,
Vsak da sa vouruži. Sa krvavo boj v pole mo I s.r.lzi da proliva.
Stiga tolkoz snami Ili vsi da izmrem, (Nastavka tekstu ne imam.)
Dalgu sanu vani, lli da sa usvobodim.
1592. Uzeće Bosne.

Iz Bosne.
i on
Barka ide vodicom, Nemoj paša, rode moj, Austrijanski topi riču,
Filipović granicom, Filipovićzlotvor tvoj, Biesni Turci pak viču,
I ou nosi barjak bieli, Njega brani sva Austrija, Austrijanska vojska bije,
Tursku zemlju dieli. I silna Bosnija. Bihač predobije.
Baš u petak pred večer, Astrijanski topovi Gore dolje doline

Sjedi Sultan pa plače, Uvjek jesu gotovi, Zapališe planine,
A bula mu suze briše, Na Zavalju banda svira Zapališe krajišnici,
Ne plač' sultan više. Bihač bombardira. Domovine sinci.
427
Bež'te Turci za rana, Sinci roda slavnoga, Sedam sati udara,

Eto na nas Slavjana* Ne dajte se Turčinu, Bolnica se otvara,
Oni nose sablju zmiju, Već za. Bosnu krvcu lijte, U bolnici ranjeni,
Bež'te u Aziju. Da ju predobijte. Majke sini jedini.
Čudno mjesto tvrdi Ključ, Frane Josip živio,

Strašna brda okolo, Protivnike dobio,
Dosta mladih junaka, Filipović vojvoda,
Pod tobom je ostalo. Sretan bio svakuda."'*
(Iz moje sbirke tekstooa.)
='"""" -~-~
~
l
L" ~:::::::::,:=fl~B.-
- , - - - - - ---
-----
fil ~ -D= ~ --~=G-
Le-pa na-ša do-mo - vi-na, gđi
-+-~- tl:
--=D--..... -----IT-=.
--~fl --:e;~7=~fl=:::r~
G .J-;== . ==fil -Ii - -
---~- ----
je do - sti kru - ha vi - na, do-sti me-sa
l;
I
b=.-!=t:E"~~-.
-:";1-"-"r -
->--
-- -- 1I-~-a~:--f~~=~-"':"'--=-=-==ij--i43~'
-
-1--
.
- -1--.' __ e-,t!~3'
-"_-IP-
~:::::;;.t::-~ :=I!.:
r -, ,-
~--- """"---·1 ~-
-
--
o -1111
T
~=f j~I~ Jg1=~d cJ~l vl ;Jk~ -f~~

-~--'~1'- _:=::t:__ _.' -'--~--f' --'-~----;-.. r~
. '* Pjevalo se je i ovako: Eto Ft'anje Josipa, Koji nosi sablju zmiju,
"* Pjesmu je ovu izmislila momčad 53. Leopoldove pukovnije, te au ju, k.renuvAi iz Bosne,
putem često pjevali.
428
Marš junaci sablje v ruke, Ako znade dobro hitat, J er hrvatski jedan junak,
Eto blizu Banjaluke, Ne treba ga za to pitat, Valja više neg pet TurU,
Ugrij enci priskočite, Jer vojujte po v'>ja.čki, Pet je pnta pušku nabil,
K Hrvatom se pridružite! Udrite ga po 801da.čki. Dok je Turčin kokot naviI.
Lepa naša. dorpovina Nismo došli vina piti, Za to znali svi poljaki,*
Gdi je dosti kruha, vina, Neg smo došli krv točiti, Dobro znala i Petrinja,
Dosti mesa pa slanine, Samo braCo, der ve&elo, Kostajnica. i Dubica
Lepi voli i živine. Banjaluku otimljemo! Sva magjarska varmedjija.
A ti Stojan Mitrostari, Naša Glina oganj dade, To je bilo iza Siska,

Što nam sada. Turčin kvari, Turčin kao snoplje pade, Gdi je bila svima stiska,
Naše kuće popališe, Kad zaječe naši štuki, Kad su sekti turske glave,
Naše teke sve poklde. Turci bježe kano vuki. Da su sablje sve krvave.
Natrag ćemo na.zaj vzeti. FilipoviĆ generalu Plave lače, crne oči,
Preko Plive, Jajca. prejti. l hrvatska vojska njegva, Deder brate dobro skoči,
Koga ti je sade milo, Turčina su nadvladali, l pogledaj na sve strane,
Udri po njem nij mu krivo. Ter iz Bosne van stirali. Gdi Hrvati Bosnu brane.
Gđi je grana. upirala, Zato care i ti pazi,
Tu je vojska umirala, Na hrvatski hrabri narod,
Mnoga majka oplakala, Jer Hrvati krvcu liju,
Koja sinka v Bosnu dala. Za te care vjek se biju.
(Iz mqje sbiru ~a.)
1594. U oći boja.

Largo CIlJlJCIi J == 46. h Hrvatake.
429
Kad već srbska krvca teče, Bura diže već talase, Krvcu sada Srbi lijte,
Za slobodom svak' se peče, Grob Dušana otvara se; Krstaš barjak vi razvijte,
Braćo driemat sad ne treba, Sad il nikad valja mrieti, Polumjesec nek potavni,
Svaki sgodu neka vreba. Da s' iztriebi dušman kleti. Pokažite da ste slavni!
Duh i hrabrost srbskog sina Z' groba Miloš sablju pruža, Procvjetat će srbska slava,
Sad otvara oči svima, Da se njome Srb oruža; Pobiedit će Srbin lava,
Crnogorci sieku Turke, Da. se dušman ne osili, Štono reko sveti sava,
Braći svojoj šire ruke. Ti pomozi Bože mili! Nad Srbijom njegda glava.
tt=I~~==~:-=~~::E~ __ ~ ~. j=t-~ --~- ~.:=~ n=l:::j .- ~ ~1-~--,-j

~== __
======E===-==_-=z= -.--*.:=.. ~='""'-E"d
j
~.:= -:s ~-
I ot'I> to-gas e (mi-la mo - ja maj-ko le) voj - ska pro - VAr - vja - lo.
t!t#~--<---:J-:=j~j-j--r.---~-~---===-=1--
Jr<-l r!~:=rl ~d==~cliC:Fij=f=fr~~1
l~
==-
---~--tll-fl.-"-t:="~~--1--=t--""-~
: ..=j-
1: --:t-F:-::==--=r==r=t=r== -
-"12 _ _
::-"':';.==::P:=+==:1==-u::C ,-: - == -
-i*==l=+=t==--=-=~-=I== j::::-l=-==II'-=-
l. rr-o-===r=tr::j: *_:!J
'" Kde se, da je tekst i napjev od pakračkoga vladike Gmića.
55
430
Ot kak sja e (Mila moja majko le") zora Otgovarja sam car Ivan Šišman:
zazorilo. Bože silni, bože Sd\zdatelju,
Ot togas e, vojska prov&fvjalo. Pomogni ni sila i junačtvo!
Konj do konja junak do junaka; Boj šćem da sja biem na Sovijsko pole
Sabi-ti im kakto jasno sl.. nce, Kriii.V šće lei m za Hristovo ime,
Oganj s\jatka prez gora. zelena, Šće proslavim Hristijanska vjera.. **
Vojvoda im sam car Ivan Šišman. (MiladinotJci nBlgarski narodni pjesn;,W šta. mp.
god. 1861. '" Zagrebu.)
-
431
Trio
t591. Li e p a m a e a.
'33
-I~, ----------- ----- -IP-S:t:-.:::t:--t::

-
,
-'t-~-~.-r--r-----t-~-~-' ~g -gi4
1::;+-=I==i=--I"-~-"y:p:.----1-;f:f
_ _ =S:::=~_
Vff
--r=--r-+-~
- 4 -- - =-- -- -
-~g: - . - =rtt-=---~--:....:r:- --=::'- - -
Đ ~hl
-------1----
'
-r'--~-r- 1----
{ l .__! - ! l--=f!'-!=~-'~,. tl-! ! tj !-~V~=-

ffil::lt-~--~-~-I:-+:::t=---c-c:::j::-.::.r:~-~-r::-1IP=r-f::-I-==r-...=r==t::t:
-"::::'I-t-:
~~===l==--=t-It --==-::.:.t:::t:j:::::)-r- :q::=========t:::t:-.-:1t=:: - r
..". ""'I Marcia da Capo.
Opaska. Ovu koračnicu i sljedeće četiri svirale su ili bande krajiških regimena.ta ili (jne
narodnog uslanka god. 1848 i 1849. Sastavljeue su te koračnice od diletanta ili tanburaša, II. upra-
vitelji banda samo su ih udesili za vojničku svirku. Tadanji su upravitelji krajiških banda sa.sta-
vili više i vrlo liepih narodnih koračnica, koje sam dosta puta čuo, ali ne imajuć tada. kl.l.O mladić
dosta odvažnosti kojega kapelnika za. te glasbotvore moliti, ne mogu ni njimi služiti, te iitampam
evo samo one kora.čnice, koje sam od 48 do 50. godine prepisILO iz nota mojih učitelja Osislo-a.
i Josipa Becka. Kašnje bila mi je doduše namjera glasbene arkive naših krajii§k.ih pukovnijah pre-
gledati j izcrpiti, ali pošto bi to bio posao od više godina, u nas pako čovjek za takve stvari
nikada i od nikoga pod pore ne nadje, to sam - ma i težkim srdcem gledati morao, kako su se
rečeni arkivi raznesli i uništili. Silni narodni napjevi upotriebljeni od upravitelja banda kroz 200
godina za potpurije , over!urc, koračnice i t. d. liep bi material bio za narodnu našu glubu,
a ne manje bi Hepo i koristno bilo, moći dokazati, koliko je naših ljudi u to vri eme dobilo glas-
benu poduku; jer prije 48. godine sastojala se je svaka krajiška vojnička banda. od samih domaćih
sila II. repertoir bande na.jviše od narodnih komada. Sada će moći domaća. naša gla.sbena ili kulturna
povi est samo to konstatirati, da je u doba, kada su bili Hrvati, napose pako kraji5nici, kIW neuki
~al'bari po svietu razglašeni, više njih, gledeć na broj stanovnika naše domovine, učilo i znalo čitati, pi-
sati te iz kajdah svirati no ma u koga narod u Europi. Da nije n&jj nemar za narodnu prosvjetu tolik
bio, imali bismo više dokaza. za prijašnju naobrazbu našega naroda. te nebi čovjek morao sijl!.8et
knjiga i knjižica pregledati, nebi li bar kakvu malu noticu našao, koja bi posvjedočila tu nao-
brazbu. Taj nemar obstoji pako žalibože i danas jošte, osobito ako se o narodnoj glasbi o emi-
nentnoj grani narodne proBvjete radi. Znadem, da gluhim ušim govorim, ali neka bude tužba ova
napisana. Oni koji su Kurelčeve rieči na kraju uvoda k njegovim Ja.čkam posmjehom primili: "Shrani
u dobro mčstance moju knjižicu, bud i ne pročtivenu, er čega se t e b i, čto si možebit nehajliv ,
uda činiti ne će, za tim pozdnije tvoj unuk pohlepi", sada traže najviše Kurelčeve JaČke.
U knjizi "Dika u i kod neprijatelja" preneiiena iz lIčmačkoga rukopisa' Andriom Stipićem (Za-
greb, Župan 1838.) čitati je, da su vojnici prve i druge banske pukovnije, kada su 9. grudna
(prosinca) 1811. u Pariz došli i od carske garde Na.poleonove gošteni bili, pjepali junačke i ine
pjesme. "Horvatov serdca pri ovom go5tjenju dobroga vina napitkom ugriala su S8, i otvorila su
se gerla, i oni počeše pjevati junačke narodne pesme o Kraljeviću Marku i ine". (str. 8.) Da su
i bandu sobom imali, sliedi iz toga, l§to BU se i B bandom kući vratili. " Medj glasnim klikom
neka žive poruski kralj! neka žive general Tauenzien, ostavismo 16. svibnja 1814. varoii Dčvin
(Magdeburg) postupajuć u pol stotinjah (~komps.niah") medj skladno glasnom m uzikom i pod
razvijenom zastavom put u Austriji". (str. 74.)
Koračnice nalazeće se u mojoj sbirci glasbotvora, te sastavljene od naših ili inostranih kom-
ponista upotriebljujućih za to narodne naše napjeve, jesu sliedeće: Schuhmann Rob. "Croatenmarsch u
(štamp. u Lipskom). - Lisinski VatrosI. " Četiri narodni marii u : Nek se hrusti, Iz Zagorja, Dusi
(četvrti je bez naslova),; rukopis. - Prandau barun Carl. nJella.čić Marsch" (štamp. u Beču). -
Judex Joh. N. "Ulirischer Marsch" (lit. uPelitu). - Strauss Joh. op. 244. "JeUacic Marsch"
(Ilt. u Beču). - Morfides Nissisi Aleh. "Pobjedni marš Jellačićev u (št. u Beču.) - Gungl Josef.
"Marsch uber serb. Volksmelodien" (št. u Berlinu). - Čačković Fr. X. "Narodni zagrebačke garde
Manevrir Marš (rukopis). - Pokorni Fr. "Slaven Marsch u (rukopis i posve sličan nlLŠoj Slavjanskoj
koračnici samo uz drugi Trio). - Pokorni Fr. "National Marsch" (rukopis). - Milovuk M. (?)
"Srbski marll" (rukopis). - Matbias G. "Marche Croate" (št. u Berlinu). - Kellner l<'raml "Ser-
bischer National-Congress-Marsch (št. u Novom Sadu). - KeHncr Fr. "Csernovics Annexions-Mal'8ch"
(št. u Novom Sadu). - Seifert A. "Ka.emthner Lieder-Marsch" (št. u Beču). - Reach Joh. "Sud-
slavischer Marsch" (lit. u Bremenu). - Vesely JOB. "Dalmatinska koračnica" (lit. u Dubrovniku). -
Vesely Jos. "Sbogom Dubrovčani!" (štamp. u Dubrovniku). - Bizzaro L. "Dubrovačka koračnica"
(št&mp. u Dubrovniku). -- Hrvatske koračnice originalne, dakle ne sa.stavljene od narodnih napjeva,
amo ne spadaju, te nisu zato ovdje ni navedene.
434
485
t599. Slavonska koračnica.
, (Od god. 1848.)
Marcia moderato J. = 108. ~
~ , ~ :f:::=:t .c:=. f!i :e 4i!
~-·-~~--~l~=t!:::1:=tq==1~~~~--=t-rM1f.=,;"-;;;- ,
Mareia {~~~I~-~-H-"'.CI ~-hl~~ 11~. ~1+=---'Ć' __ 3
~
I · -::t::~--IIO-""""'-.-II-S:E-II-"-~-m~"-----~ 1
• ._6 -="~~:jj;-,-l;;;J::-;-T-D=+==~=~ ::_=-1 - -'=S-!f==
-ft.J w:i=.: -t==--==--=-~===
f: o-_~ T~ - -i.r=i::===:'::~
.
..
.. f: .p..jf~
<fi(L ~
:-
- l1..
d:: ~#:: .f!..
~I . . I~ ~"", j .... ~'~--l
~ -!- 0+&-,_
- = ==. - - m m +->-==ti=, 'Pj- -bo=: =--:!1± - - - = ""_-==--
---
-I'-- :_!II'=~~-:~j
--'#.J ---'-D=l=-t:::F-~r~-c--r-C=tJ-t::iC - ~-~ --... -~. ~
..#r=:=--------~::::.t=:t'l--;""""""~--~------
~ ~------t:------~-::I=--.......,,--I=T-·
=:::t='=r-~ti=1=l~-'-::= = =-=1-. -t--1f
l:..l3:=f~~
l~~ ~~~-~J~ffl··=t=~~~1__g-dM~i~j
-1=- - -iP- ---~- -i-iT=!
- _ _J. -,-J-.~-.,-,,- -'-~-,,_._-~~~-,,- I/J-,,-,,-tll-~

437
Trio
l! ----
... ~ ~t
p--r:.-I-....,.....S . . =::==-~~I-~~~---·-...::::::=---==----==----...::::::=-...::::::=--===
....gf
d>--r-_.
-~t-;.....+-.;;..~-t-.. -7-=1-----------
r ---
t . .. I _fill
-11- - -------
I Marcia da Capo.
i~ -I
i=:;-- D= =~l-~ '=
ki~=:-t#-t#-:f- -....,@.;--~--.
r'ff-L-~- = v : -
- ----------
-------------------
--=====-~~~-==--==--==--==--==
438
ITID-ffiTj III 111\1
$F tft~_ il~l1m ~WII-' IIIII-~T IIII
en -
III
I
11\
1
~t!1l- 'Illi IIII «
I1Tti,'IL-mH
I,
Lrr~w-i
~iTttl 'lliH-mg
I
'i
jjttt
I
1 .1 TI-
-lli '
I
--tH III IIIII
[, L ·llllT~ t# I TIt~ II! II 111'1
I-t
l'
~~~II '~I
U-Hi
II 1411t
AI'4f-~rAllr~
I ~~ffil
r_~dt
i
~ , ~ ~llh
I~_W~~ Itril~11#f IIIII e IIIII
!m~ w~ ~rlll IIIII ~ IIIII
-;~~
I I'
IIIII ~ 11:11
(,I Ilin
~~~I -m!
11111 ~~flll AI'~k~1
f'Il~I - I ~
IIII ~'I I ~~~ _II,
I
III
I I ,
~~I't_- III,. ,11,1 .Jlt I
IIIi ,...
I~H
• tit HR _.ul!
II"..
1~1. .UJH
II
IIIII ~ IIIII
ffijf1lUi
1111' -·-v II I IFII lill A
~ i! I "t' rr HrL~J
441~ r ~ : ll- I
I
I IIII
~m. (~tll nn I
liittII
~~I .lW! JI~~~M

llI~ :ilu W
"t~ij (ill Illll A~{dt~~+~1 illll ~HI
-II
lli II IIIII-.l&
tttlrtl
~l''I~ lt:1 J~~Itt~, rtttt=-mt l~
tlircJt~
i~! im Jl~ II~I- ,~+IUI
:ut~
J
'I1t,rl I_I
''''I 1"1
1"'11 I Mil
Ilm i
l
~I II-urH '!~J IIHt Lm+_TI.Ltl
iMtt-tru-U-W- I,ll! I ~.ttf~
titG~ :nnllll,
II
.i ,I ..W jl~t ..miHrlli (;n~I'1

II~'
11.',11 JJIJl
III
nl.L
liIT hI 1
JJ11111li l~I.li(-lllli,.
·m' ! I
11m-111 l~lull
..l
III
U.
--I",
__
_mu
lU I
IIII
.........-....----
l
o.~ IJJ,~ I ~!
~_"II ~_I~I
~---
A
~--
lj IA
Jlm ITi: I ~ I lii niii
~_mJ
'"-~-"'
I fiT -II1TT
~_ml
----..~
1
L~T
lj
~.-~
Illi I
KAZALO .
.-
Prvi stih pjesme

I
1 Pokrajina. gdje stranal
Prvi stih pjesme
II Pokrajina. gdje Strana.
I
\18a.m pjesmu čuo knjige _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ sam pjesmu čuo knjige
Svatovske popievke. Od tri vrsti od četiri Slavonija 38

Odvila ee zlatna l!ica Boka. 60
Aj, divojka ae svatom nadijalal Hrv. Primorje I 9 Oj, ča se ono po srid mora Hrv. Primorje 21
Ajdmo igrat, ajdmo pjevat Dalmacija 16 Oj djevojko zlaćeni prsteni! Slavonija 38
Aj, pomoz Bože i divo 'I' Hrv. Primorje 18 Oj golube, bieli bane! Slavonija II
Aj, redom jasenjem Hrvatska 31,32 Oj, kuma dvori gizdava Slavonija 36
Boga moli lipa Ana. Slavonija 21 Oj svekre, babo! Slavonija 39
Bosioče u širinu raste Austr. Arbanija\ 10 Oj ti kolo veliko, Ugarska 5
Cvala jesi roža Ugarska 52 Oj Zomboru, ciele Bačke Bačka. 36
Češi me, češi majkica Hrvatska 53 Osvanu zvezda na vedrom Boka 18
Dober ve~er, Bog daj! Ugarska 50 Paun tica perje gladi Dalmacija 34
Dobro došli, mili gosti! Slavonija 21 Per Zili ruže rastejo Koruška 23
Doleć sivi sokole! Slavonija 6 Pomozi Bože i Gospo! Slavonija 49
Dragi dragu u pismu poz- Poranila Jagoda na 'vodu SI'l.vonija 65
dravlja Slavonija 66 Posadi se domačine Dalmacija 33
Falila se žuta tunja Hrvatska 15 Povilo. se zlatna žica Dalmacija 59
Hajde, Maro, večerati Slavonija 17 Prostiri platno Jovina majko Sriem 56
Hajdte, druge, pomozite, Slavonija 15 Prostrla se j' zlata žica Ugarska 60
Hranila divojka pauna Slavonija 12 Prvijenče gospodine Boka. 22
Hranila djevojka lava l'llavouija 12 Ranila devojka lava Slavonija 14
Hranila djevojka pava Hrvatska 13 Ravno polje dugo i široko Slavonija. 5
Hranila djevojka pava Slavonija 14 Sadila sam bora Ugarska 64
Igrah se zlatnom jabukom Hrvatska 61 Sada dragi ljubi 8vOjll Slavonija 40
Igrala j' zlatna jabuka Hrv. Primorje 61 Selo sunce, stiglo veče Sriem 80
Igrala se je Jabuka Hrvatska 51 Spod javorom vu livade Hrvatska 8
I ja imam moju diku , Slavonija. 47 Sprevod mene draga Hrvatska 55
Imam kolo i kolo Srbija 47 Stojte nam veselo Istra 58
Je li, Maro, majke žao? Slavonija 49 Sunce je Ila zahodu Sriem 41
Jes in moja lubica Koruška 48 Svadbena popotnica Koruška 27
Kate moja mila Hrvatska 64 Svatovska koračnica Hrvatska 24,24
Lahku noć na pomoć Hrvatska 54 Svatovska koračnica Bosna 26
Le preč od hiše z njoj Kranjska 57 Svatovska popotnica Kranjska 27
Le sem hižni oče Kranjska 33 Sveti Ivan piše Ugarska 34
Ljubljena vi bratja Uga.rska 28 Šene tak, pa šene tak Koruška 23
Majka Juru j' oženila Istra 46 Šetala se žuta dunja Hrvatska 14
Mi igramo i pjevamo Dalma.cija 16 Što ću mati, lopovi kad sva-
Mili Bože jele, Dalmacija 61 tovi dodju P Slavonija 7
Moji rani vinogradi Boka 10 Tronjaka, babo, tronjaka Hrvatska 34
Na noge svatski kume Bačka 19 U ime Boga, II čas dobar Boka 22
Obavi se zlatna tica. Slavonija 59 U livadi pod javorom Hrvatska 7
Obazri se lepa Cveto i Slavonija 62 U livadi pod javorem Slavonija 8,9
Obrni ae, rn lada Mare! Dalmacija 63 U našega domaćina Bačka 39
Orlbegla je popadija Slavonija 56 Zlatni topi u grad udariše I Hercegovina 63
Odbila se šajka ladja Slavonija 59
Odbi se grana od jorgovana Srbija 58 Napitnice.
Odbi se grana od jorgovana Bačka
Od'te druge pomozite Slavonija
58 A, a, a, dragi brate komšija J Slavonija
16 Ana pij, pij! Štajerska l
IH
141
441
Pokrajina gdje stranal Pokrajina gdje, Istrana

Prvi stih pjesme Prvi stih pjesme
sam pjesmu čuo knjige sam pjesmu čuo Iknjige
I--:-------:----.l..--
Bratci veseli vsi Kranjska. 129 Mnogo leta mnogaja Sriem 72
Bra.te lito si tužan Slavonija 108 Napijmo se vinca mi Hrvatska 131
Budmo bra.ćo dobre volje 1 166 Na sveti je dosti bratov
Hrvatska Kranjska 106
Čaiiica me tieši Slavonija 84 Na svetu lepše rožee ni, Koru§ka. 118
1
Čestita. mu i ljeka r.a.ka Rumelija 144 Natopi grlo aa. vinom vrlo Slavonija 101
Da. bi guMe vince pil Hrvatska 96 Nikaj na. svietu ljepšega nij Hrvatska 99, 100
Da. hvalimo i slavimo Slavonija 136 Ni na. svietu lipšeg!!. ni Ugarska 88
Daj, daj meni toči Hrvatska 139 Nij na. svetu kinča Medjumurje 126
Denes imam volju vesel biti Hrvatska 83 Ništa nije ljepšega. Hrvatska 89
Doba zrije, ura bije Hrvatska 163 Nut ka.k gazda. veseli se Hrvatska. 143
Dobri domaeine Slavonija 122 Oj, čašice, verua pajda.iiica Hrvatska 145
Domaćine dragi Slavonija 134 Oj, čaiiice, vierna. pajda.iiice Slavonija 146
Domovina. ti ei ma, Hrvatska 103 Oj, hrvatske dične goričice Hrvatska 158
Draga moja gospodo! Slavonija 87 O, kak žurno gine Hrvatska 161
Draga moja gospodo! Bačka 87 Ovi domov dar, Anst. Arbanija 73
Draga moja gospodo! Hrvatska. 89 Pade listak drenjine Dalmacija 76
Draga moja kumpanijo Hrvatska. 111 P&de listak naranče Boka. 75,76
Dril!te ča.iie svi u rllci Slavonija. 159 Pade listak II narandže Dalmacija 77
En hribček bom kupil Kranjska 136 Pajdašu ljubljeni Slavonija 92
Fala budi Bogu Hrvatska 133 Pij brate, pij! Dubrovnik 125
Gdje su ča.iie? Slavonija 144 Pijmo bratci vince Ugarska 113
Gdo nam vince dal Hrvatska 109 Pijmo jednu, pijmo drugu Hrvatska 130
GoepodlLf dobar dan Hrvatska 154 Pij, pij brate! Slavonija 137
Gosti moji, dobro ete mi Slavonija 1 62 Pij Stefane, ja pij bratko! Rumelija 117
Gosti moji mili Hrvatska 106 Pite braćo vince Hrvatska 114
Hajde druzi vuc'mo kaplje Hrvatska. 166 Pojmo, pojmo nič ne stoj mo Istra 148
Hajdemo kući, zora je Hrv. Primorje 148 Poleg navade stare Hrva.tska 9'1
Imam volju danas vesel biti Slavonija 82 Preljubi sveti Urban Štaj erska 153
Izletile tri drobne ptičice Ugarska. 80 Premila dolin'ca kjer vince Gorička 147
Izpio, popio braći na veselje Slavonija 148 Prijatelji braćo! Slavonija - 107
Ja podižem ča.iiicu Hrvatska 94 Prijatelji, koji smo skupa Hrvatska 128
Ja sam sebe zakleo Slavonija 90 Prijatelji zdaj vesel' bodimo Kranjska 104, 123
Jaz Am bila stara dvanajst Kranjska 149 Pripelali so formani Slov. Primorje lIt>
Jaz se najmlaii brat Gorička 124 Puna. srdca, puna. ča.iia Hrvatska 98
Još ni jedan Zagorac Hrvatska 119 120 Redom, redom redice -Dubrovnik 137
JOiiter imam jednu reći Slavonija, Hrv. 140 Redom, redom zdravica Slavonija 138
Kad je bilo, Bože, o batići Ugarska 80 Rodno je nebo zvezdami Hrvatska 149
Kad audov ne bio Štajerska 115 Sada Bvi n skupi DalmacijI. 133
Kako smo se mi sastali Slavonija 142 Slušajte me prijatelji Hrvatska. 171
Klo, Ido i klo Dalmacija 113 Spaval je spaval Kranjska 116, 117
Ko b' sudov ne b'lo Štaj erska 11 O Svaki mora vesel bit Slavonija 94
Komu kumpanija draga je Hrvatska 11 2 Šta po vilaj etu Hrvatska. 100
Kom slavskih u žilah Slavonija 160 Šta po vilaetu Slavonija 101
Ko pije vino za slavu Božju Bosna 73 Šta ti haani dragi brate Hrvatska 150
Ko vince pije u slavu Božu Aust. Arbanija 72 Što si tako tužan Hrvatska 107
Kraljević je Marko hrabar Slavonija 85,86 Tko med nami žena nije Srbija 157
Kumpanija ka. sedi Hrvatska 112 Tri ptičice goru preljeti§e Dalmacija 78
Listaj goro, listRj Fru§ko Sriem 93 Tri ptičice goru preletele Srbija 79
Ljubiš me, kuini. me Hrvatska 127 Tri ptičice goru preietiiie Slavonija 79
Mili moj kume Slavonija 105 Tri ptičice goru preletiše Sriem 81
Mnogaja ljeta. Srbija 69, 70, 71 Tri BU tice morje preletele Hrvatska 81
Mnogs.ja ljeta Bugarska 156 Tri vtičice goru obleta.le Hrvatska. 80
442
l Pok~ajina ~dje :Stran~' l Pokrajina gdje Strana

Prvi stih pjesme
I
sam pjesmu čuo i knjige I
Prvi stih pjesme
sam pjesmu čuo knjige
Vince se je pilo Hrvatska 130 Pasja vera vrag te zel Hrvatska. 186
Vino ino voda žlahtne Kranjsko. 151 Partu moram nositi Hrvatska. 190
Vino piju Niemci Hrvatska 109 Podigla se četa mala Slavonija 235
Veselmo se braća Hrvatska 150 Podigla se četa. pustaijah Bosna 236
Zašto da se ja brinem Srbija 91 Podigle se bule u jagode Bosna 229
Zdaj pa bomo pili Štajerska 131 Poslušaj me dragi pobratime Dalmacija 222
Zdignimo naša stakalca Ugarska ! 147 Poslušajte draga braća Ugarska 246
Zdrav nam budi Hrvatska 126 Potlam podne ode tata Slavonija 208
Zelen sokak, eto tako Slavonija 135 Prignala mi je Račovata Bugarska 234
Živio sto godin Slavonija 125 Radole, Radkile ! Bugarska 211
Živio, živio, živio! Slavonija 132 Rakom fučkati Kranjska 244
Rano pjelo petleto Bugarska 231
Šaljive popievke. Rase, rase Vinska rozga Štajerska 243
A, a, a, praznaje moja moš· Sad mašira knjaževa parada Bosna 185
nja Ugarska 214 Sastalo se jedno družtvo Slavonija 216
A što su mi Karlovkinje Hrvatska 223 Sedi maček na stazici Hrvatska 237
Bacala Toda jabuku Dalmacija 240 foliedzi Bobie zaji!C Poljska I 241
Bere macan jagode Hrvatska 237 Silna vojska Sriemom podje Hrvatska (?) I 244
Ciganice pitajo Kranjska 221 81adko spavaj dušo Dalmacija 200
Čera bil sem u planini Hrvatska 238 So pesmi okrogle Kranjska 206
Dje bi bila žena ko djevojka Banat 211 Sretan velmi sretan Hrvatska 183
Djevojko mlada, stlU'a što Dalmacija 201 Starac djedo na magarcu Bosna 222
Draga braćo mužika~i Medjumurje 194 Svekrvica hišu mete Istra 227
Ej,djevoji:\icc sitLlla ljubičice Hrvatska 222 Sve su seke u Iloku Sriem 217
En hribček born kupil Štajerska 209 Svi Cigani svetea slave Slayonija 220
Hodi da, Minka Štajerska 212 Svi Šajkaši odoše Sriem 230
Ja sam cura malena Slavonija 200 Što nam radi onaj dido stari Hrvatska 233
Je jara gospoda Kranjska 199 Tekla voda Karašica Slavonija 231
Je I' istina, što govore Slavonija 205 Todore, bulk i se prodavat Bugarska 197
Kad sam bio mlado momče Bosna 224 Tri bi plava zajednoga dala Slavonija 229
Kaj vam čim fan ti č jcs Štajerska 196 U Budimu gradu Sriem 238
Kakov sem ja huncvut bil Hrvatska 187 U kafanu dojdo Slavonija 213
Kod potoka Karašice Slavonija 23:.! U Mostaru na novom pazaru Hercegovina. 210
Kovač si zažgo je tabak Štajerska 188 U Požegi gradu Slavonija 239
Lepe ti su Molivarke Hrvatska 203 V čera buduć puškom Hrvatska. 245
Lipa Mare papar pleve Hrv. Primorje 240 Večer se napijem Hrvatska 204
Lulo moja srebrom okovana! Ugarska 202 Veseli srno k' na vas gremo Kranjska 201
Majka moja, oženi me mlada Slavonija 206 Vesel'te se djevojčice Hrvatska 226
M&širale do tri regimente Hrvatska 190 Vino pije Dojčin Petar Hrvatska 242
Moža čakam pa ga ni Kranjska 191 Vino pije Dojčin Petar Bačka. 243
Neka tako pit. pijanac, Ugarska 198 Vino pije Dulci Petar Slavonija 241
Nemam časti ni kredita Slavonija 215 V večer gda ja s krčme Štajerska 191
Nit' . me vetri napuhali Hrvatska 204 V večer se napijem Hrvatska 205
Odkako je belo lale Bačka 219 Zar ako si moj Il. mati Sriem 193
Odkako je bielo lale, Slavonija 218 Zar ako si moja mati Srbija 194
O, dragi Vid! Ugarska 223 Zaspala je divojčica Ugarska 240
Od straže Horvaške Kranjska 227 Zaspala je djevojčica. Hrvatska 239
O, jablanče tanko drevce Hrvatska 225 ZHila nam je vinska rozgva Hrvatska 242
Oj, brodaru, prevez mene Hrvatska 183 Zlatni, sladki moj golubček Hrvatska 181
Oj, Katice, Ka.tice! Hrvatska 182 Zrasla mi je vinska rozgva Medjumurje 243
O tuga i žalost Ugarska 184 Z večer kad ja s krčme Hrvatska 193
Ovce P1lsle dvije čoba~ce Dubrovnik 221 Ženo moja, glava me boli Ugarska 187
143
Prvi stih pjesme

Pokrajina gdje ! Strana
sam pjesmu
I
čuo I knjige
Prvi stih pjesme . t-
\ Pokrajina gdje \ Strana
pjesmu
..
čuo
J
knjige
Majka hrani nejačka Nenada Slavomja 1297
Sljepa.čke popievke. Makedonec žalno pjeje Makedonija 335
Mene glava boli Mala Štajerska 329
Aj vim ja. lučku zeleni Moravska 266 Jlili Bože čuda velikoga
Blažen sveti Antune I
Hrvatska :.!63 Mili Bože na svem tebi hvala I
Boka
Slavonija
279
307
Darujte me majko mila Slavonija 253 Mili Bože pomozi svakoga i Hrvatska 317
De udjeli, mila majko I
Slavonija 254 }1iI je ale, al ne mila majka Hrv. Primorje 328
I
O čovječe pravedni če ! I Slavonija 255 Odkada je postala krajina Dalmacija 324
O riMani mila braćo i Slavonija 251 Oh! da je tebi poslušati Bosna 315
Pošetala pričista gospoja Crna Gora 258 Pošetala carica Milica Srbija 283
Raslo drvo sred raja Slavonija 262 Prietelj pitaš mene Ugars ka 344
Sjedi Kata na kamenu Hrvatska 264 Puška pukn... , lele, Bngarska 311
Stoji mi pole šiiroko Štajerska 265 Razboli se mali Radojica ' Slavon ijll. 290
Sveta Katarina je bila Istra 264 Sanak sniva Osova kraljica Austr. Arbanija 302
Sveti Petar u raj šeće Slavonija 261 Sinoć drago s dragim su-
Sveti Petar va raj grede Istra 260 sretilo Dalmacija 332
Sveti Petar vu raj šeće Hrvatska. 259 Sinoć kasno sunce zapadalo Hrv. Primorje 323
Što sy tak zrudny, Dawice Saska I 266
256
Sinoć mi se oženio Marko Slavonija 291
l.apovcdi Gospod Bog Slavonija Shošći si minah Bugarska i 343
Stani sinek Vanek Mala Štajerska 338
Juna.čke popievke. Stoji, mi stoji polece Štajerska 339
Stoji, stoji beli grad Kranjska 330
A. Prlćalioe (Balade.)
Stoji, stoji mesto belo Kranjska. 301
Ajduk Veljko po ordiji Srbija [ 327 Stoji, stoji mi beli grad Kranjska 320
Ako me ubiješ Hr. Primorje 337 Stoji, stoji prelejpi grad Kranjska 337
Anjčika po ganjki šetala Štajerska 342 Šetala se mudra Katalena Hrvatska 340
Atmad!a duma Strahiln Bugarska 312 Šetal se je Janko Medj'llmurje 290
Car Lazare sjede Srbija 281 U Omera blizu Sarajeva Srbija 307
Car vezira na divan poziva Srbija. 321, 322 U Omera više Sarajeva Bosna 305, 306
Divojka je vedro nebo
Djevojka zviezdu sestrimila
Dalmacija
Hercegovina
326
~33
U Omera više Sarajeva I Hrvatska
Srbija
306
285
Uranila Kosovka devojka.
Dvej leti je žej menilu Kranjska 347 Vino pije tridest Cetinjana Dalmacija 308
Dober večer Julika, oj! Štajerska. 329 Vino pila do dva pobratima Hercegovina 295
Fran se llijani s kamare Hrv. Primorje 335 Vino piju kotarski serdari Austr. Arbanija 318
Gdje pole će jedna knjiga Hrvatska 351 Vse gore se poniž&jo Medjumurje 341
Gerea. zible sineka Štajerska. 339 Z vel!era se Marko oženio Hrvatska 294
Glej krManstvo žalostnoga Hrvatska 314
Gorole, goro zelena! Bugarska 313 B. Davorije
Gorom jezdi Kraljeviću Slavonija. 289
Gnsle moje, ovam hod'te Srbija 309 Barka ide vodicom IBosna 426
Hajduk Veljko po ordiji šeta Srbija 336 BIgari junaci šćeli jošće Bugarska 424
Hranila je majka sinka Ugarska 278 Bojak biju Hercegovci Srbija 424
Hrani majka dva nejaka Slavonija 275 Bojna trublja trubi sad Hrvatska 383
Ignac Gjulaj! ban horvatski Hrvatska 348 Brod nek ćuti udarca I
Hrvatska 389
Ja posejah grah po doln Crna Gora 331 Bubanj silno budi Hrvatska 377
Kad Lazaru ođsekoše glavu Sriem 286 Budnica Trenkovih pandura Slavonija 430
Koji ono dobar junak bješe Srbija 284 Čvrsto stoji kO klisure Slavonija 371
Komu domovina draga je Hrvatska 346 Da, da na polje junaci! Hrvatska 415
Kozarč kozice pase Koruška 334 Diži se, diži, mili rode Hrvatska 407
Kral Matijaž ženi! se je Koruška 299 Dubrovniče vrieme j' sada Dubrovnik lW2
Lepo ti je pod noć pogledati ? 309 Evo jur me ZOTe, Hrvatska 369
Ljetna nollćl> sja privaljava Bugarska 326 Graničarislavnogregimenta. Dubrovnik 360
Lov lovili dcvet Jugovića Hrv. Primorje 296 Grom i pako braćo draga Dol. Krajina 374
444
Prvi stih pjesme

Pob-ajina
sam pjesmu
~dje
čuo
II Strana
knjige
Prvi stih pjesme
sam pjesmu
I
Pokrajina gdje Strana.
čuo Jrnjige
II ovako il onako Hrvatska 408 Pojče bram, 366

Jeli bolje braćo draga Hrvatska 382 Poiakal Gordij Nikofor 396
Još Hrvatska ni propala Hrvatska 361 Prag je ovo milog srbstva 421
Kad već srbaka krvca teče Hrvatska 428 Sin mami si duma 414
Kroz poburnih glas topova Hrvatska Slavjanske. koračnica
371:! 437
Liepa Maca. (koračnica) Slavonija 431 Slavonska koračnica 436
Ljubimo tc naša diko Hrvatska 372 Slavske kćeri crno oke 404
Marš' junaci sablje v ruke Hrvatska 427 Sloga rodi Slovinkinja mati 395
Narodna koračnica Hrvatska 434 Srbadio mila braćo 423
Nek S6 hrusti šaka mala Hrvatska 365 Stan'te bure i olujE;!! 418
Neverom me zva, Dol. Krajina 376 Sta vaj te junaci SIlsI, ostri 425
Niti "ordog teremtette" Slavonija 406 Ustaj, ustaj slavek-.i rode 403
Niti spavam niti mogu Sriem 412 Ustaj, ustaj Srbine 387
Nosim zdravu mišicu Hrvatska 399 Ustanimo, noć je pala 397
oj čujte braćo Slavj&ni Slavonija 410 Uviek složno treba poći 379
Oj Ilirio oj! veselo nam stoj Hn-atska 367 Već se srbska zastava 392
OJ Slavonci i Hrvati, Slavonija 368 Vjatar jei5i, Balkan eteni 363
oj kak sja je zora z&zorila Bugarska 429 Zora bela, sunce jasno. 359
O vi blgarski juno~i! I Bugarska 380

Juzno-Slovjenske Narodne Popievke Chanso PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Juzno-Slovjenske Narodne Popievke Chanso PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

- ,

UKAJDIO, GLASOVIRSKU PRATNJUUDlSIO,

INDIANA l1NIVERSITY UBRARY

J SVATOVSKI POPIli Kim

~~~~Jg~~ - ~--- =-~~----- -~

Oj ti kolo veliko! - A kamo li do dvije. -

~,~err~* s~f$~ ~~f~=~~Es=G--~~ij~~2ti'=~

Ravno polje dugo i široko,

Na sred polja raste vita jela, A jela se stere u širinu;

Sve su dive tanke i visoke. Baca sjenku na mlade djevojke;

I: Doleće: I sivisokole, Kad ćeš me Gjuro bratiti !

1205. Kad se isprosi djevojka.

1206. Poruk liepe Mare.

U livadi pod javorom voda izvire,

t201. Momče i liepa Kata.

I U li - va - di pod ja - vo - rom vo - da iz - vi - ra, u li - va - di

~!-C':iE. -f5C:B~ ~~L~=~g-~

I pod ja - vo - rom vo - da iz - vi - rao

~'-A -~ :=='-=,gl Ifj ~=i=~=--=--====

l~-~pF .EF: p -E=-l=l-

~~:f ~ ~.. J:-~=3=b~--' _,

Moji rani vinogradi Od mladijeb djevojaka, Ti preleti preko Risna

•I r==-E&=I::~D--~ J~i:~ ~ E==~

=ti-..- _ _ - - j - --E=----;-j- E---1--l--l---+--lll

.. Pjevaju pustoavatice a. i djevojke drugarice udavačine, kad će skoro doći svatovi.

1212. Dar nevjeste.

pau - na i la ;all~u - da.

I:'=t..:::=;lr--I -::-t..:.r= - - - "- - - - - - - -

Hranila divojka pauna i labuda,

.I~" -~--j r-::1-~ . ..=-

dje -- voj -- ka pA - va i la - bu - da.

~L=-f=L ~::1 i=~T=__r=bf"=jt--c'----:==:C"~==::==- . .

1215. Ista pjesma.

12t6. Kad se vienac plete.

Ha.jdte drage pomozite od rutice sitno perce, Apka bira i prebira:

1218. Kad se ruho nevjestino srebrom posipa.

--~ --=-z=-=--~=,§=~?§:-r~==f-i=::j =Pf:! = ~~~

Mi igramo i pjevamo Mi igramo i pjevamo Mi igramo i pjevamo

Mi igramo i pjevamo Mi igramo i pjevamo Mi igramo i pjevamo

Haj - de Ma-ro, ve - če - ra - ti. Haj-de, haj - de Ma-ro!

1220. Svatbeni kolač za plovana.

(Aj!) Pomoz Bože, i divo Marijo!

1221. Kod kuće djevojačke.

~~=D~sti~ ~;gg--~gj mm 1----

~ ~-=!-~ r=i- ---=a:::=1~===t:=E -=1;~~ =:=--=====-::=

I~~~j~ i-l- ~-=-

Na noge, mlad devere, snjaka te zove:

Darove je spremila, za svakog junaka, Nek se lomi biser grana od jorgovana,

Dobro došli mili gosti Oj bieli dvori! I bijele golubice,

I r Oj, ča se o - no po-srid mo ra bi - li?

1225. Kad donesu barjak iz crkve.*

I tf i - me Bo - ga, u čas do-bar sun - ce iz - te - če, sun - ce iz - te - če.

Kad hoće da polaze po djevojku.

t229. Svatovska koračnica.

,... _ik ~-II........ .. __-::::a .. "......

.ni .++ ... '" ,~

~]! LJ Q J I; ff:FP ~ rJ]

1235. Jasenje momku.

~ ndom, ndomj~njem! Nikina majka najbolje,

1237. Jasenje roditeUem.

t239. Kad sjedaJu za trpezu.!It

Tronjaka, babo, tronjaka ; Kudelju, dekla, kudelju i

1241. Jačka od Kananskoga veselja.

~~Jg - ~--- =-~~----- -~

~,~err~* s~f$~ ~~f~=Es=G--ij~~2ti'=~

- U=~ !-§1

~i 'rT=~==r:~--'-=fl'~.-=l.=-----=lE-= T=~!=r=§~ ~=-"l-:-=im::=--·3.:::fE~ ':=j==t

i'~.[O!'=l I-=.-~';;"- --.;;"-=I-::"--::1-::-:JI-==I-::" _~~=iI=--'=I-::(6.--lii-=::..J

~~#~e~-~_~__ -=~~ 5=J~=~G:=~ ~~ -lgj) =-

~-=1-a~4 J:=Ei3c) jlffl1:J~