NOVA VAROŠ - Meštani sela Radijevići na padinama planine Zlatar kod

Nove Varoši, pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta iz

Zemuna seju davno zaboravljene sorte žita, heljdu, raž i speltu, bez
ikakve upotrebe pesticida, koje su sve traženije na tržištima i van
Srbije.

Heljda, žitarica žutih cvetova, jedina je vrsta čija je intezivna

proizvodnja moguća u opštinama jugozapadnog dela Srbije sa
surovom planinskom klimom, zbog crne boje brašna, je decenijama
nakon Drugog svetskog rata smatrana sirotinjskom hranom pa je bila
gotovo iskorenjena sa srpskih njiva.

Intenzivna proizvodnja obnovljena je pre petnaestak godina, kada je

zbog izuzetno hranljivih i lekovitih svojstava za heljdom naglo porasla
potražnja u prodavnicama zdrave hrane. Pite i drugi proizvodi od
brašna heljde, danas se kao specijaliteti nude gostima u najboljim i
ekskluzivnim hotelima i restoranima.

'Alternativne vrste žita, kao što su heljda, golozrni ječam, spelta i raž,
izvanredno uspevaju u brdskim rejonima. Gajenje ovih vrsta biljaka je
prilično zanemareno u našoj zemlji, a one su u svetu postale
interesantne, jer se od njih dobija niz proizvoda. Velika prostranstva
ovog dela Srbije, pre svega livade i nezagadeni tereni, odmah se mogu
koristiti za organsku proizvodnju, bez gubljenja vremena na postepen
prelazak sa konvencionalne poljoprivrede na sistem biljne prozvodnje
na ekološkim osnovama', izjavila je Tanjugu profesor Poljoprivrednog
fakulteta u Zemunu Snežana Oljača.

Proizvodači heljde sa padina Zlatara su već oduševili posetioce na

najvećem svetskom sajmu organskih proizvoda “Biofiš” u Nemačkoj, a
uveliko primenjuju i iskustva iz Slovenije, gde postoji dobro razvijen
način proizvodnje i prerade alternativnih žita.

U novovaroškom selu Radijevići, koje se smatra srpskom prestonicom

heljde, Jekoslav Purić heljdu uzgaja na preko 30 hektara i najveći je
proizvodač ove žitarice ne samo u Srbiji, već i na Balkanu. On kaže da
je proizvodnja heljde zbog malih prinosa i uslova gajenja za
poljoprivrednike predstavlja veliki finansijski rizik.

Često su dovoljna samo dva dana “vrućeg vetra” u vreme cvetanja da

desetkuju rod, a stalna pretnja zasadima su i krda divljih svinja i jata
ptica, kojima je zrno heljde omiljena hrana, kaže Purić, koji je prvi u
Srbiji počeo i setvu spelte, sirotinjske žitarice.

'Nedavna žetva krupnika koja je obavljena krajem avgusta donela nam

je rod od 30 tona na zasejanih osam hektara', ističe on dodajući da je
zadovoljan količinom roda.

Žitarica koja predstavlja 'rođaku' pšenice, poreklom je iz južne Azije,

stolećima je korišćena za ishranu, napominje on, ističući da je odličan
prinos od 3.75 tona po hektaru, a zrno odličnog kvaliteta, čemu su
pogodovale blaga zima i prolećne kiše.

'Sejao sam je u parcelama gde je prethodno bila heljda i krompir,

proizvod je u potpunosti organski“, navodi Purić.

On planira ovih dana setvu na većem površinama, veći deo roda

samleće nakon guljenja zrna, za šta je nabavio mašinu iz Nemačke.

Legenda kaže da se heljda na području Nove Varoši gajila još od

Kosovskog boja. Ona je izmedu dva svetska rata slovila kao sirotinjska
hrana. Gledanje ljudi danas se promenilo - heljda odavno više nije
sirotinjska hrana, već proizvod cenjen i na najzahtevnijim tržištima.
Danas u svetu postoje mnogi proizvodi od heljde koji imaju široku
primenu u ishrani ljudi. Koristi se za pripremu hleba, testenine i raznih
vrsta peciva. Značajna primena heljde je i u proizvodnji anatomski
prilagodenih jastuka koji se prave od ljuspica, omotača heljdinog
semena.