Biblioteka Summa Uredrit Gojko Botovie Recenzent Sednog waite pty su ehnolotha elo dematn re Suraj Loom vim lena doi enepretaca froekompetcjescjaln ereeresuch alaiesknde piece Blogs ‘Motel ve Evo pag vim novim hein ako os so buuétos mete sore rope eos imprest {0 rose ner Evo tango veto, Meera Jouleeradau obi Bopse uj upon cops malian [Sh ompana ico romoparnih onkrensa a wetom es pe from roped seus stevia XXt ea ops eh Zia siperelas potncjlnon rnin smesiion, Resor Saas ee Eien otc itieme wpe coe {Sra orupebvann dave ope togvtant Poe plac telja u prilog toj tvrdnji, ali odgovor jo¥ nije jasan. ‘Fowl aj Ewopu posmatu las boron kosomskih ttn, predate nen cred are grin ote ‘pesen pe dpe neve dab jj ako den Zip wegdfomn po wo wpeio. Gnesi fe este da evaded tend XX veka bla posepenasintera meting Sah enone tena yo Nove eu nape plarkog stems demain eon ‘mapas So lonorog dg. O ea op ni retimiirmedusabnom sukobt ipak su fuel jedan od drugog, Dakle, regulcis, ‘na prvi pogled: izraiena neusaglaicnost izmedu ewropskih regiona, nasle- cnn patide moderne ius, poten pts. pe” da svat w nein savin ake pode. svete tzopsth e inajdostzale ela un ckonamshog aj. ‘Sim proce jbl veoma Kontroverenn, Popo Kontrapankta :muzici ko) kombinujenezavisne melodie ckonomska tansformaciu Jearaktersalo ei produbjvaneisuzavane alka udaljavanei pribli "7‘ava eonomah ret, Jedi rein bil proivoto i kon- trap” drgima,Pjein region sual eapotan revoir ‘odrugh,Pojedin cement odredenh ekonomi refi su propa ‘i zauvek nesta Medutim, do kraja veka ve je po‘ela dase uspostaln, eka vst hegelovake djleligke sinter paige p do doves conomahe suze Mote eikada debi anf ec bomgeol sean} Ect Hote ba poe ‘ino canomietinia deepen wel ae obalzacje? Odgovore na ova pilaniamote datizama30tt vee See eel eee Ee a ate ote ESS Prvo poglaviie Evropski sistem laissez-faire i njegov uticaj pre Prvog svetskog rata Uspon Britanije i sistema laissez-faire “akan dug” XIX vek, od osmesdevetedeceniie XVII veka_ do 1914. godine, bio je razdablje najspektakularaije skonomske trat- truce Ero Busia nye ceduca apt ny URN tons ior, Uianges- do ardine VI veka ret Sipea dh punt reitre'otv ckononsls vo rca LADD \ibstats oval rll edema Nakane ph ‘matina,revolucionarni preobrataj pojoprivrede idinamiZan protoin- lust saasoj postavio je Britaniju u centar syetske ugovine, Doma- aso ovom pers ila dina og nn, 19566 toon Xi wl runs rola amo Sh d09% roy pmoy proevode Met, doy prec pana sani ti Tjian de (Buvech, 976190) ee psa pokrctatks sila industije: okom prve polovine XVILL veka proiavod “Tans os sane 4 Shin rtanaog vos ues ined TOIT T750 goin «pote do 60 poe port ouput Vodte dans ued ada nes plone trop protrod Erik Hebb uci da bunt adsl {kata esploe psne mune la ‘oe popu nj ag elon ets 19689) ‘pote Vii la tan bv mae ite ae ional metantih natin, Nene kere Kall on ‘shaman jc wor inde pene ake vor crea, posebno 19vodelemtestinom sor Vedas briaogieons poral 30 puta tokom dog XK vela do edana o1408 naonulnog poho- ‘da (Schlote, 1952: 53). Povetall se i stopa rasta izvoza, s4 2% na 4%, a Dom ma iu sedo} eso deen IX veka, Weedon ‘eA Yenc acaln De gle ane sot pang watnatad 0 clues apalaoeripsor ere, (Maan, 3) nds av) ran ade sere Eran Sopa cata odastpog protod a pre eer NK ekabe 23% 39% 701 37%: Banat sve deo aoe neraopiedoe e ‘Slbodoanovinn posal preduso ale tonomske capa sie seme jars em ie ada tla ners a ci leprae pps Pose oh polasj 0 XV we popu Me tuenovg petecumas Foran (1709) 1 Idhovo spores Francuon (1786) Banja sod pte dec XIX veda poston Peta eo} pv, er ober Pt, odin pre To icbanizen bude tose je oanjao na oom pode od ree Pot finns dtavnoghuas iene aris od pre mop je Geena cine voe 730 proimeda' cat oat ‘tans proven dobre, godine kane, Pl jena ‘itatnimsmjnjm cara, Glija to ene godin vad inv tno dove edo uidanj Zeno Hare (161, fot fojisw i dameca te plop prota 2 fare suites Beanie oblast poloprnrde Peto je lint ako rok aaa 80), odors slobodno ogi sc tiuu ube luke Medutin, ck poe tet vt {hisses uate eds gdm taj biota ‘lan Gedo eines bine! pol slobodne gine mos Serum Kobe Seamed rita rete (4) lo jepov temejs uspostainnjusistersliser- re davojFvropi-Kia “UzulRo nsjpovakcenio| nail postalae motor internacionalzacieslo- ‘rhe rgovinekroz mehanizam automalskeprimene smanjenjcarina_ 28 evaku buduu dravu s kejom sesklop sporazum. Nizom sporani- 20 sas Nemaékom,Itaijom. Blgjom, Svedskom, Norveikom,Spanijom, Holandjom, Austrjom iPoragalom, Evrop je sulin, takom pon. ‘are deo tegovns casas os hiaeralan do Prog seskg ‘ta, bavem 20-25% transkaie postal suewullaterane Times pod- sticala medunarodna irgorna fers zemlje mogle da nadoknade def cit tugovin sedi partnerom tegovinskim stom drug pat- ee a {devin evr évrsioj atin peru usposaenjuiste tna laser bio wodeneatnog standard. Pre sedameseth fedina XIX veka veina evrpai See imal je bimetalni (ebro {dato stem (Fancy seb stenaset (andj, Seancinayi- ja, Nemadka) i Konvertban papi’ novac (Rus, Grea, Tal able, wtinsvaluta bilaKonvertins, ae nu preprel Siren slobodns ugovine, Frvekorak wwodeniu tno ‘Sandatda nai eran pred hes XVI vek, svi go wo Trae Coates seip ow stalemate Godine 1867, na Evopulom monetrnom kongresa Pai taka se pote auvodenje alatnog standard Te godine, Holanda je pelh- ‘ath ht standard a nen primers see shandnavske zee Uje= injena Nemacha je wela nov valuta, marks, koajebilavzanaza alto, Do 1978. godine Latins monetsma unijatakodeeupoipuno- si sovojTa ah standard tee Zapadna Bvropa wa po tom pr tte Rader sev oot pene dee eka at) atic oats Ua ast saad anette wie oh vroge. Valutn eine imale ofan satan sada} te erazmena vate une posintaienisklanr Data Eat POSE ‘in sna njegove duke mogljeda tie samo stare za. Bi Taal Rae eter nein do ge. Inje paki ijednaena saat porta je medunarodna valuta wood, LOuEREeS, “Zsjedna s ostepenom teasformacijom oa proekconizma sic smetalnoa do oboe tgovine sa lati standatdom, svorene st Aeon ideologij sistema nae, Boj to spor proces, delom i 2bog dominannog kamerlicko-merkanilisikog Koncept XVI- 2tea ko bg tog kono jel ein ip ave popula pod pid or. U prvi wt ome Cog aptlama mertaniiachonoma polka an: herr lj sana Deo ae cousani mggut pesos dona prednisone {TET preted rho, Boje dna Koncept ko Scores rophodoet ening ad poeta vse ‘apaciiets tem, Pain se alaimaleeja-dragacenog metalau dravi rmbgiaipams-emodannvmzal sufi, ators koro apoion- in petkcioncecare rela ise pan wore ‘S sultindk den meslanlizma, Medutim, aporedo va industrjskim razvoje, ve vide teoretiara politike pode eda zagovarapotrebu 2a semaneipaijom kapitalizma od dréavnogtutersta" Kade da je mectaniza toa esto pena kaneclog kata tm doc problem reas Kno pane Kala dol kona, tek ladje twee ea hapa va ra, (Heian, 96:35 38) Fisiokrate, a Ea Ki ve prota wre ‘enor means ese da ova nvae jeer Boal lu logs zene pave dobre sa fashatraktine pane ose Baas istva, Okcenuli su se sloboc 1 se slobodnoj rites ak Kone ute koren invalid pag (igang ta tt xvi vane RSET ip ene rng area ophg dre Mal ‘im, jurassic v potrbu eo jdt Francu, marie dA fant seo Vil eck, Deseo Doe otal ‘ae la Dien ea eu Pua po aap or aa naples ccd ardenenta a peed ais eS ae eat once eee cocci do xVe ripest Joe lar ine dj bo, etn i eurpetn, Ekonomi good dat bo 2 Sete en Tir Tmt item ttt ri is | sep nuh ones bm enpotibonino-asbtatonpn ors pop ‘rtp ngs mn pcaion re somes Ie i pl da chip shog doba bil su pripadnic pre velanstene generac beitanskih ‘skouomist: Adam Smit, Dejvid Rikardo i Dion Stuart Mil, Nihove dee temelilesu sen dve star na Zeige njutnovale ke pro- {Taitetaonsjedne sane, ina brtansko) pal nom interest Sag oo ee ie Genesis hee eae Farnell abiedin nog ds pene pene ped fh iiss pia iioesier ara reco eee Inert te rund esata ta dobodre chs noma goin es dtme treet pre ewe area et ateere peeeenee eiereeel eee tani sonoma Sram arveorn desde goon alpen of sos nensp ne Sem ta cn og raw ane flee mee palGapeie cieied era aga "a bona hgnmnbcasaeaieesheces cee [meter rere Re repay te cn gem vambtanlamaslon Saicicvdene taakvew ts keteire pata prodiltesjmod ade peeene nie ee posledica podelerada"(Smith, 1970: 8). Poputfabrika,lzemje mora. finreapcjangenpromoany oben op one eek Coenen tee toe serpin Bay stacdabodenje eit un pre nego jojeeno Bogatstvonaroda,Poéeo je da se bavi porodicnim binisom | posto je broker u London, Zarado je mione, onda se okrenso ekonomskoj ‘cori uprkos ome Sto nije mao univeritesko obravovane,postaa 22ee je jedan od nab konomisa oh wremena, Nig cons ko aati eos ovr eda shed toring pedo 2. Sta jel drupi mog da prod ono so ajeiasiepro- ‘evode da pono to ne mogy a oe. Trgovra eed industry pljopivedaih ema atone ig von na make ‘kajol samp jedna strana dobija, a ostalegube Din Sar lean ole mops ozorn poo jedan od naolihintelektualacasredine XIX veka, Negasfundamen- talnidoprinos ckonomijiipolitekoj lozofjbila eid da su privat 1a svojina bee ogranienja i slobodno trite bil osnova udskih pra ‘ldlobode, Uesgi,O sabi” 1859) Mijexeko eka esata de duos vide. dh adede cen da eile proce po: inv. lsd eto. je noo bol dt proimodatima prods Pun dobodu uz jain obavens el kip bud enopram- Rese Jest zit ograignj se orien sain io a opranien, loa ‘ics ne dovede do ae est, (Mi 1986 695-8) Mien draftveno-poiigka arena zamisioistabotanske armo- ij, Hoe aoa u tekst ,Razmatranao predstavnigkoj ad (1861) \ palamentab bal ds porto tne famed rd jen) sto pilodaac na drags stan Revottslsmeda stupa nih eres ive fkim delom ond ko pouapju wellad vin otivina opi dma Protaras ip saven ade. (Ml 946 825-4) _U brits kaso ekonomi plc seorii vera irmedy sintein laissr-fie ‘ine slobode i demokrate smatrala se pirod ‘om, aor univer interes gurantom unverzalne bode Tron edie wpeh Brian, ame model induce TURD vl poe potrda paral brite porrtenoa aD- bong pSV sonoma elope Iietbos plata ro or Ee se es ipa tose ‘remarriage “Pod zastavom ideolbgje taisser-Taire, internacionalizacij, ii prvi veal gabnacje woe eno npesrdn rama) posal ona reed wi 2 og standard doveo je do uspostavjnja bescrinski ii priviegovanih tainskh zona u Evropii do konvertibine vate sizuetnosabinim ‘eviznima karsom tom periodu. Brians Fnta koja se cena kao n= ‘to posal jemedunaroda valuta, Slopodna gown pra je sivarane Sotmaetinelomunldone mista, psdno rnekeaake omunikaci, Terropakog lemickog sistema. Pose fe cnidke Taj u Brian 125. godine, gotovo 363.000 klometarapruga Je iagaadeno una ewroskonyFontienty do 1910. Sve remiie subi ‘ela rae Viet para gs ven[ ner ea ee ood gree) ede pate nce (lara temacionizac vai erp een piers (peer (om ove hen se GUE) TH aed ‘hub Xa, ee pa melnamatin ‘cine opin iavoainginn Se puma ‘Sronom nerfs pret Bop, Median eles ‘sta yeran atone Bisex jesuseuskoro na unutta- ‘ajem plan okrenule protekcioniom i dréaynom intervencionizm, posebno pode 1875. god ida konkurendla wal ‘rropsko tee ugraivspollopivre. To je pesebno Dio afen0 na, pe rife mogla a se taki sa evropskim jegrom, Uspostavijanje modernih sektora honomaae) XX ek dso evisu ni XX vel ‘Bivens wmode! haps ct industria, Elekiicittnjegova proizuodaja inizsekun- anja nov ind lovinom profesonalnog irtradivadkogkadra ove kompanie,u Bodin esti, Tungsram je posta najveci sets proitvodad ievora svelost, prods preko prodaje mete DieneralHlektika 40% proizvoda “ZapaojEvtop, 3% uBliskom tks Ai gotovo 20% uSjdine him Drdavama i priblino 10% a Madarskoj is Istofnoj Evopi (Be- rend, Rn, 1955, 1966; Maer, Mabet, 1996) 10 32% windustskom proizvoda dvojne monarhije (26% ausisko-ée- hog 139% madarsog ndstsog proivoda). 1 unajmodernjim sek- torima nadinjen su neki van Koracna primer, United incandescent Lamp Co, posalaeevopsk lider u svoj blast (Berend, Rank, 1955), Proradahrane je posalavoded pasilerije Brita. Taka je, u satiny ro i, ostala paljope a:sam jedi tein ukupnog agranogi industrskog proinvoda stvo- ae industria. Riva i vsk koje su najvetim delom proiavodie de slr Dundalk, Balin Hest dblske pve (peas, hhodno Guiness) predtaviali su preko 4iiavnza iske 1907, godine (Callen, 1987 13455 157-61, U pola veka pre Prvog svetskog rata, evropsk invorrastao je proseku 28% godine, Ruski iavo je rastao 3,8 godine, bugaski 5.39% (Batoch, 1973), Poveéavaa sei akuulaejakapitla od prihoda ‘od iavora. Neke od ov semalasnatinil incline korake wsmera indusralizacj,premaa je te nekolkonjthuspelo da se preobraa agraro-induseljske~ vetina je daljebilaupotpnostipajopriveed= ‘no onjentsana Rusia, velika erropsa sai voja los, ofwvalaje tai pojo- priveedne zemlje (Liashchenko, 1952) Devedeseth gina XIX veka je Stagural, a proiavd se ak smanjio,mereno po lv stanovika. Pre- opterecena poreamaiekspostisna od strane vst ima prio sh boikshko domade wilt. Meduim,nainjen su van Kora smeruin- Aostrilzacie, te je BDP po glavi stanovaksporastao 2619 izmedy 1890, (1913. godine (ized 190019131 rat enoso je 2%). BDP J 1913. aj bio nzakinosio je samo 719 madarskog, odnosto 66 italjanskog ii 40% proseznog zapadncerropskog, Dake, rska moderi- “acaba je delom neuspein, al sebarem kent sindustijabiacoan. Polska, Finskaibaltgke zemlje, zapadn obo ruskog cars, podel su da se industrilizuj sled moguénosti koje su otvarala ri sa tlt. Gledano po proizvodu po glav stanovniks, ove zembje su stare velike stope rasta, dva puta vede nego Rusia i urpele au da lagrade agrarno-industrske ekonomi Nekolkopesfernihzemalj.u mediteranskom region ina Balka- ru nije uspelo da se prilgodi tehnalotko-struktarim zabtevian rng XX veka i jf vie ou saostale, Jediniizetak bila je Ttalije ~ one je ostvarila jedan od najveéh uspeha u evropsko) prierii. U period Jcupnihregionainispromena, iko idle priligno raostajla 2a Zapa- od I milions 1913. porastae na 40miliona 1950. godine. Vred- “oot malar open papa eet ‘lear edna anc Nemaci santa Hemet an sn aca se ees See 46%, Produktivnostu mediteranskom reyfoma iu Centralno} is toénoj Bvrop aie dostzala ni most ast broja stanownika u desetkovano) Evrop znasi 0.6% Jame 1913.1 1950, dok Fu Sjedinjenim Dedavama ho dvapatave, 2 je oj stanovnika porastao 78 50%, Udeo Evrope u ukupnom svet- 107skom stanownitv pao jes 28% na 230, Nin ud o “2 opao jesa 60% na 41% meds 1913.11 tcednj tr ia Ok ev wort ee pale 361 32%. Godine 1913 Bop panini gotova 2% _ttgovinsh razmenjnihproiavodni dobar) deo jedo937-opeo ‘a edna nico xeu od di dine — Bro fan wk bila aed vets banka -Posepeno je guia svoj posi, SJedinjeneDrEare sue nametnu Eiccicicinaie: ps Dg legis Dae. owe je do radialne promene:u okvira programa Lend-Lease, Sie “injene Didave su savenicima posaegotovo 44 mild dolara us0- imate Tasupuma Pe prec pmotiod mia ole fe ‘slo nepostedno psl ata. Pofe od 1948, godine, MarSalovi pa om je dadato joi 13 mij dolars,Evrop,u Sok eslabliena i “Ae anceps eto cman ‘Tabela 2.10 Bro) automobile telefonskih linia na 1.000 stanovnika (Gacher, 1974 183,150), ‘Rab Teton ana xen, Saemala rele pee inet pene Zeal eae saigssa0 ° 1 2 2 ‘o29 ry 4 a 3s 7 " @ & EM s s ‘ (1 Telefon = 1925 nj Fanci, Nema (19% Zegna ‘eda Bl Hae Dana, iS ie Pia ite dua aba goa 108 Fe ladle ttt ttt Ta CaM TID It ete (etoile ‘Treée poglavije Ekonomski autoritarnim fasistiékim rezimima ‘Vet decenijam taj rasprav opostojane fatistitkogekonom~ skog relma". Alan Milvorde pre vie od getvet veka tvrio da ‘Vein iar ekonomi do sade podeazumevla as fais con ‘lie ent! mdarstog periods. posal posed pela elone- tint pa oma alka od cag pln puss Soe {eebjeijent bueadvahihradova na ova tems, pone tee elke ‘Shona a evte sve neabedsjeKadaje reo staan} nei) pik ckonou pried fra. aie sesyedaat hao vadiicod ‘ort (Mar, 1977 39,812), Pred atprave snostima i rasikama izmedu nemazkog.ita- Ijanskog sistema, esprava se vod io samom faizm, I perspektive ove analie istorii ekonomaje nije vano da lise italiansk fafzam i ‘nemackinacional-scijlizam mogu svztatiu opstiju Kategori fati- shih ret, niiimapotrebe isticatirazice med nih ili akju- {ida je snacizam posebnagranafastitkog tabla. Za ovo razmatranje nie bitoo da i ua deincafatimailjucuje -raljevskevojno-biro- ‘ratsko-olguhijeke diate”, skljudjureime na djem clu subi le politike sage poput Unign Patrotica Prima de Riveret Frankovog, “Movimiento Nacional u Span i Salazatovog Uniao Nacional u Por- tugaln (Linz 19769, 11) Diktatura generala Dona Metaksasau Gri- oj uopite nije mala parts ba, Njegov wedim Cetvriog ayguts" fodbacivao je patiske organiza. .Oni medu vara koisu prolo~ Sti pripadal parijama",rekao je Metaksasu svojojdeklaracfi, sada immaju obavezia da th u potpunost aborave; ve nema partja w Gre- oj" (Stavranos, 1963: 627) 109‘Regulisani tin sistem uw nacionlistickim redimima bl sa f- oko rasprostranjeni w meduratno Evropi, iv su bil zsnovani aa protekcionizmu dréavnom intevencioniaa. U ovom poglavjupo- kuacu da goneralznjem ekstromnu veraja ovog paliticko-ekonom- skog etima, arakteristikeopresivaih,nepariamentarni, jednopar- Ujskh,diktatorsko-vojno-poitgkih sistema raznih vest (ne samo fatizma), ida ukaéer na sasvim osoben tp ekonomi koji nanvati phonons dima, jodalzam se apsolainomkontrolom tgovine i finan. Deda in- te {2a svojeradnike™(Sar- omppetea slams bolic reac 19h 9) Sten ratoano Te eet Aiguamaed sexe Sdeekonbinonls ai “Janusovo ice autoritarnih retima otsiva njinow pristup invari sadhickim oganiacjama soho doh sina anen ss ‘dena ime moguénos da predtvu radi interes. siouene- ‘no, driava je nametnula formalno institucionalizovano radnigko oxgai ‘ova Porth oa ako refi moa sh rp kerpoacjma.— ‘eryenciomamm bio preeran i nckontolisan,éesto u kombina ‘korporaijesu moraleds shud .wshovnim aacionalnim intresima”ko- aaj drdavnog sera e konami takode sa ugradeniu ret imal su postjanu log ners, Dedava i ivi oporih . fins Yous" parik-daya lr “Posto jedan ape stare rasraveo fas ol fe neinogude eesgegnt.Fkonomuki dna seuglomjnljao isjn- Seale dlime melanin soa ahs nope-Po tom pitanja slam se Viljamam Velkom ko} je Sjanllsursobenia pacer rice ‘lo apolunj mod ode ito de eer ‘ortta necesito ohatat neces conga a ‘bn too sha a ec anki stbilnstii apa, Da bse eiimnost | popularos. di 24 opie bagosta aalterske jal su a kom rej zeal iteions ogo ede idan lo epic i 1 dliktaturi burtoszje,areéem pute” izmedu kapitalizma i sociilizma,. sox leiarshog poplin ckanomi dig nezotvan, ssp Kombinorao earn adn pine predinetnicheinte “eon. ns ky el ogomo pep cae lamostarodenicm polite pun tpelenow eranizn jem debad, jet ideju predotio iavom da. v0 ‘efit fod apna alsa paalaa moderate Seo koje Velk pisto privadnostretime moderniadie pase prothspe= ‘ih gona tog reba lala je dass plaviti,opoisk maf, azar sta defor ene Rita dco th sen teed lao. Indssatgoin spo. 1 pede rnin iy. mosh mea a F dpuinsbwed Janos alin Sessa, (Veh, 38 26) Diem Gregor dl sto glee: ‘za je spstajen kao sacar ponds deme anne [za ncayjene. sami im vag sats ene ncoganeaeicest pe ‘eda intnsne mednacedne Komp apo sas, edz 2 pens nul spt a za espe ani Bt ‘in mina adueehecwanee (Gro, 196M) ‘Medutim, Alan Milvord smatra da primer nemaékog nacional- soxijaizma ukazaje na to da fe ovo yo nepotpune interpreta fe sims", poito je Nematka imal .veoms razvjenu ekonomiju” (Mil ‘watd, 1976: 380). ako s retin disigovane ekonomijeuglaynom bli, apottebi naz asta pose Drugog svetskog rata ~ kare mo-ernzacea meiteranskom regions, Nemadka definitvno sje p- _paal kaa Medi, Sematka je node ela ekonomi tara 855 438-38) ‘Marks je Gradanskom ret u Francusko (1871) predotioide- ju planrane:sjedinjena kooperativna drastva moraj da regelsu na- 187cionalnu proizvodnju prema tjednickom plan... okongavajui ne- prestany anarhija..kaptlisike protzvadnje” (Marx, 2000 $93). U Marksovojanalii kapitalcam uspostvlja velki nvo onganizacie w ‘lve frm ali odnosizmedu fem obeleteni su anathijomn na hao- ‘ignom tit, Planitane,zasnovano na koektvnom vlasist, eli rminisaéeovu ykontradieu" i anathij kapitalima, Kolektvisicisocijlizamtakode transform raspodely jodi jecdnitke akcija vodedih nai" Socjlizam,dakle, mote nastati na ‘ateiinoj bai razjenogkapitaliama uz podeluradarazjenih 2- ‘malj, Ako bi se komunistcka revolucijauspebno izvelaw zastalo} ‘emis predvidel su da bi se xedno siromaltvo ravnopravno raspo- Gelli ponovo bi zapotela borin 2a 2adovoljavane osnovaih uslva, ‘komunizain bi bi lokalnfenomen”razvo) svete ckonomije ato ‘ats bi nto lokalni Komnnigam” (Marx, Engels, 197). Levis evrionizam kos avo u Rui odbaci je levi kon cept rapadnog desnigarskog reviionizma koi je podrazumeran par rmentarnireformizam. Autokttei refi u Rush iw znosalojevrp- ko perfec nis ean imal palamentarn sistem soclistickpokret 159Teele RI TT tte je zabranjen, a njegovisledbeniciproganjani Leviarsi revisionist su ‘odbacvai i Marksov pretpostavku o tome da je druStvena revolia ‘mogaéa sao w rarvienim zemijama. Lejin i Trcki su smatrai da je seliacka Rusia whoo} epoteo da se java kapitalizam uj vk ‘gradovina se uspstaijla lato mala ali vla Koncentisanaredni- ‘a las, bila plodno tle 2 poleterska revoluciu, Lav Trockiefzneo ‘evn Marksovog nj teksto Rezulat gli (1906). Uveo je ‘koncep permanentnervolucii imo mine dae 2aostalost predus- Yow 2 proletersku revoluciju ao dace rusk dnc bt prindeni da ‘avedu revoluciju da Ge moida docina vat ake nego radniciurazv- enim zemlja. Uspeina rusk revolucis bi onda nila konzeevativ- ‘nu inernost na Zapadu i podstaklaproetrskerevolciew tom dels sets (Wisi, 1982: 51, 58). Lenin je ianeosliéno mijn, stakav daje wimperalsickom sistem kraj fra kapitaizma",pobeda pro- Jeter revoluije, moguéa same u zaostalim i polurazijenen 2ersi- sma kojesu nasa karike wanes imperalizma”. pak, i Lenjn{Twock su zara markssi&i Koncept po kome 2stala slack Rusijs, ako Kolevka revo, nebi mogla da napra- ‘i socialistickodruitvo, alibi 2apogsa proces transformace: Led je probijen; pat je lobodan" Smatralisu da bi Zapad sledio primer Ru- sie. Nikolaj Buhari, lad talentovai bolfevick ekonomista Skolo- ‘yan u Beéu, utkstu Bkonomijaprelacnogperoda, napisanom dvade- sein godina proslog veka predodio je da je rvolucj ila uspeéna & asta) Rosi zat to je tara zemje sa oko 500 porodica. U svar olhoz nije imao gotovo ni- kako nezsvisnost.lako sto oslo s propia, uprave je spredlaga- na", Ho je praktieno anadilo da su je postavalepatske organiza. Pripadniikelhoza niu imal prava da odabere oblik kooperacie, vee moral dadede entrain epaniran model, takomvani art (do 1931. {dine 92% koekivnh man vee sui are. Dekretom iz jula 1932 a1regulisan sistem plaganja a elnovekolhoza uvodenjem tradodena, ‘odnosno jdinice radnog dan, ito je omoguavalonagradivane pre ‘ma kolitiniiprrodi obavjenog posi Upravjanjekolhorma je regu- Tisano poveliom iz 1935, godine, ‘Medutim,najvatniji element dréavne kontrol i uprave bo esc stem obaveznh sledovanja fav, lvota obaverne .prodae" dav, ‘wveden dekretom ie januara 1933, godine. Posto nj ret 0 trgovinskoj roceduri, vedo obaver,drfava nije morala da plati.ealna” tiie ‘enu, Yee je primenjivala veoma niske cen, éestoispod trotkova pro- ivodje. Na primer, sovjetska organiza a proizvodsju itaric,Za- goéero, 1832. godine plaala je 5.7 rub za kvintal pirings, proda- ‘ala ga je po ceniod 84 ral. Sistem cena osmiljen je tako da se cksploatiteseljatvo: driava je kerozi prodavaa po cen od 18 kope- iu gradovima, ali cena w unutainjos je anos 30 kopejki(kasnije 38 kopejl). Ist godine cena Sera povecana je 2a 95% u gradovima, a selima ak 163% (Nove, 1992: 297,213). (Ovlaéenadrtavaorganzacja kontrola je proizvedne atio- stikothoza koji nisu smi da poseduj eke maine. Ugovorstraktor- skim sanicama (osnovanim 192, godine, a abranjenim 1958 bili su ‘baveani Prufanjewsuga s mainama plane su tobi. Traktorskesta- ‘ice su male ulogu pltigkog nadrrajakolhors Lkalne partie <2avne visti donosile su oduke o planovima 2a setr na osnovu peo- agunacentalnih vast, Drugim edima, kolo nije mao pra éak ni {orima. Na primer, ministarstvo 2a lak industeja pode bi sv plan po sektorima pod kontrolom tog ministrstva: tekst da, industri fodevnipredmeta itd. U odredenim periodia bi sew okvira mnistar- 187stave uspostalali na hijeanhijkinivoi, odnosno drektorati koji ale raslagali plan za svaku od svoj fabrika. Na kaj, central plan je doseza redom do svake firme. Obavernigoditnplan a vede Firme éesto se sastoao od nckliko hiljda indeksa. Jan Kora 2 [juzuje da je plan monumentalno delo birokratske koordinacie™ (Korma, 1992: 112-114). _Drdavne kompanije su dobjale so) plani poteebna stedsta od- ‘o2go nis morale da brinu kaliko ge provod bit piviaganza rite, ‘0 njegovoj ceni, kalteru il zastarlonti.Jedino su morale da ispune plan. To je, re svega, bilo obavezno, li iepatvo jer su plate bom slzavisl od realzacie plana. U praks, osova 2a bonuse bia je samo jedan indeks plana, takozvan global proiavodai pln, koji je arada- ‘Yao ispunjenje agregatnog plana preko novea. Bonus za upravai ka- dar zavisii su od ispunjenj | peemadivanj plana u sklad s cle ‘maksimalne stope razvoja. Bonus ss geste dostzal tein ii ak po- lovinu godine plate. Stotinedrugih obaveznh nels plans, poput asortimana i kvalttaproizvoda, uwotenog rada, energie materia, nisu uaz u ocenu ispunjenja plana. Indeks plana koji su odredivai kvalitet, srovine asortiman pro- invoda takode su bil van, posebno zat to je labs prozvodni plan ‘ilo lake ispunit i prema ako bi se oni zane, Kompanije si rmogle.fikasnije" ds protvode ukoiko se nebi obuirale na propisan sortiman i valet proizvods, a vie nergje i drugih azn siovina bi kori 2a proizvodnj, Sistem podetiana bio je zasnovan elu ‘vo naindeksuglobalne proirodaje ber tkakvog tics drugihindek- sa plana Medutim, upraiianje ckonomijom podrazumevalo je nepre- sana kontrola mehanizam korekcje. Indekse plana su kompanijams prosledivala ministarstai kompanijesu bleu obavei da im podno- se invetao zadoveljavanu indeksa,Detaljan sistem brokraske kon- trolezahtevao je gotovo neprestano ivettavanje.Inveltj su obra ‘ani, po potrebi bi usledila trenutnadirektna intervene. Stotin, ak hijadecentaih Koretivih dzetivaprosedivano je Komp ‘jaa da bi uspee da igpune plan, Ovakvo blisko praviianje bio je ncodtvojv aspekt centralnog planrana bio eto jedini nan da se ko- riguj | zmenickonomskaaktivnos:ukolko se nelto odvijs nepovo}- no. Planiraneje bilo nai redsnju demina ~ukolko jena pane ia 108 _ valelantanrekej. Ako proizvodna ug nije mogla da zadovoj Planirantkranite, neophodna je ils intervencle dab se dosha Predvdens kota pomocu swoza koe plan w ab tako dae bilo Ptebao poveet i kvote azn Tako je elim planreja ima strogu ijerahij pak je zatevao saradju dete mu proce planiana, Ako bi ce plano bil ostavienprevile vio da bh Kompanie pu, tb bio pogub- fo po ministarstva ipo zvaninike kj sik zadeni a parirane (Ck ako bpolitiéeoduke aber proms tops rasta, lane sa ‘moral ape da plan osm dovajno retina dai semagao cst “it Uinveim stupnjevima drawn soci, planer miiarsa suse na nck atin celal sdieeltoatom a upravom koma Bio jeto neformaln proces kas sano nal versa ase je wie ‘sno mer insticonalizvanu vid Rorraplanizeja. Cota p= ‘er zahtea ev kooperaju a uprava Kompanjjeuadlaustupke. Vi {eproizvdie vote predvideneplanom kompenarane su pores invest lant aterm. Dall, eanoplaniane nije bi Jotako centaizovano baka silo (56s, 1986. ‘Ucentalnom plnizankooperatime plop is konse- niobave nds’ plana. ps, centano planta toj bls blo Prisuno preko detent planova,obaveteprodavanja dela proiveda {ctv po fim cenama, ros opi repuativd2av intervene ‘nim, Drag sektorukome post obavenujindeks niu mogh da funkiontu bes moda i je spon trgovina.Trgovina sti rim ekonomi prko potrebna, kiko e bila strogo opanie- ‘a akcenatjebio na ekonomsko samodolnot- Zn soyjesog ‘oka st asije morale da kepoj proirvode,siovine\invesiciona dobra koja nub dostspna ma ocaliikon ta Saveza 2 wa jamnu ekonomi pomoe, Pribino tena ukspne spon rgovine catvarvan jes slobodnim ttn ekonorija Fike cene par nrane za wor avo nia lb ogre ilo nemogucepredide- ticene na vets tit period od et dina. Fiksne enema do- ‘nage tlt cene na slobodnom Wasa nis bile poverane ta ‘alia se morals kompenzov ‘Ret centralnog pain ezto mora da nade natin 28 pox ‘ervane netine ckonomijestinom ckonomsjom iz hove 189smedusobnu iolaiju. Redenje je bio poseban sistem ijednaéavanja cena" putem kog suceneuspoljngjrgovni bile hermetic izalovane ‘od domadi cena. Kompanije koje su proizvodile za invoxsvojeproiz- vvode a isporuivale kompsniji 23 epoln tegovinu koja ihe placla ‘pe domacim censma, potom ihe prodavalawinosteanst po kom- Petitinim cenama, Ukoiko bi se proizvodi pradaval po cen nioj od ‘domace,,defit” bi se nadolenadivao detaynim fondom 2a wravnote- 2avanje cena Ako bis dso suprotno i proizvod bse prod po ve oj cen, sufi bie alivao uit detavni fond, ati mehanizam je vatio i za ver, Caki ako e uvezena roba bila mnogo skuplj, na domaéem tet ise prodevalapo domacim cenama,arazlikue nadoknadivao 1a. Godine 1852 sprovedena je veka reforma skolstva kojom je wedeno opie cbaveznodesetogeineobrazovanje Poignan, 19739), v8Posle Drugog setskog rata doilo je do ekspanaieSkolovanja w Sovjetskom Savers iu zemijama sovjetskog bloke. Srednjobkolsko brazovanjee obrazovnom sstemu Soveskog Saveraobuhvageno desetogodsnjim obsveznim obrazovanjem, Pored opiteg obrazovnog, Sistema zajednikog 2 ve uéenike,postojale su poscbne tke razr Giza decu talentovanu 20 umetnost matematiu, Usmereno abrazo ‘vanjejesledilo osnovno osmogodiinjeskolovane koe e trajalo do- Gatne tl et godine. Na kaj tog wsmerenog obrazovanja debi ‘se diploma zavrtene struéne sede Sele otvarala su se rata 2a vie ‘Specialise obrazovane, Godine 1970, vakvu vst usmerenog ob- ‘azovanja aves eéetvrinadaka te generac ‘Sicom Centralnei stone Evropee, kao cbaveen element ingrad- je socjlsickedréavmeopiteg blagostanja,uspostavjen sistem pre Skolskogobrazovanjs ij institu su okupliale preko 90% dece sta ost od ti do pet godins. O:movna apie obrazovanje trajal je od ‘sam do deset gia. Srednoskolskoobrazovanje je obubvatao im rani trugna obuku koja je lljuivala i pojedine lementeopiteg ‘rednjotkolskog obrazovanaSituacia se od vremens pre Drugog st ‘hog rata, kade esrednj fkolu pohadalo najvte 10% odgovarajuce Starosne grup, drasténo prookrenls do Sesdesethisedamdesetihgo- Gina, kala ova stepen abrazovanis ticlagotovo tava taosna gr pe od éetensest do oraminaest godina.Ipak, sednjotkolsko obraro- ‘ran je zara pretedno praktign, studnu onjentacj. Gone 1990. “uCehoslovadko) je 61% dee ix odgovarsjce starosne grupe pohada- To usmerene shoe, 20% tehnzke sole a samo 15% opie gimnazie. ‘Vile obrazovanje je w Centra} stodnoj Evrop, kao iw So- sjetskom Sevez, obuhvtalo razne vst spesjlizovani wish Skala za polloprivreds,tehnologu,obrezovane, spolina tegovina, ekonomi itd: Uvedeno je veternjetdopunsko obrazovanje koje je bro posta Io rasprostranjeno, Sve wsvem,procenat mladih od 18 do 24 godine [jst prolzl kroz aeku esta veg obrazovanjeporastan od pred: rainih 1-296 na 15-20%. Region je peo da vata korak sa ostatkom Kontinenta po beoja madi koji su stall srednjskolsko vite obrazo- ‘vane Ip, vliea mana obrazovnog sistema bio e previleuskospeci- jilizovana, erate praktigns obuka koja nije prafala dovolinu osnove eleiblnost 2 dalje abrazovanje (Berend, 1978. 198 Brzi razvoj i industrijalizacija — obnavijanje zaostalosti "Neri sstem je, poput ratne ekonomi, mao jos jedmu veka prednost bio eu taju da realizye ambiciome cijevena plan eko- omskog asta industjaizcij. Za ralku od sobodnog risnog s- stem, akumlacja seu ovaevom sister u edi sivala ddavi fond, 4 vada je ila pravo i aadine da outa it prionitei a invest ‘je Citavaehonomska storia Sovjetakog Saveesodradva tu neni: polioprivedajeeksploatisana, infrastraktarazanemarena, a prednost je data industri, posebno tako2vanj tke) indus koja je proivo- {ia mane naorutane. U prvim deccnjama vite od pola uleupih in- ‘etic poroteno jem inde, al ale dendeselim i sedamdese- ‘im godinama tj udeo bio je vei od jednetreine, Uraznim aemljama_ CCentalneItogne Evrope meduatns prosekod 15-18% industskih {nvestia povedan jem 50% tokom pedeseth gdina, potom jeopao ‘na prosenih 35-40% snaredine dvedecenije. Madarsa,zemi koja je bila nave oientisana prema reformama,smanjlajeulaganje wind strijuna ted ukupnih invest sled je nbalansranju politika ‘azvoji od sedine lerdesetih (Berend, 1996). Prose ulagana tek industriju®u Sovjetskom Savezu 2a tezdeset godina ianosio je 8% ukuypnih invest (Kori, 1992: 173,175). U Centralngj iw Istognoj [Evropi .tetka industria je ipa apsorbovala 75-90% ula nve= “tiga windustij, Tako vsok nie investianase sino, premaase sve ce (uljueujuti posebne prodavnice ra robs koje inaZe nije bilo u slo hodnoj prodaj). Trotkowitadivany i proi2vodaje il su nevadni a ‘vom sektoru, koji se trot pola budieta kako bi seodriala kon- ‘eurencias Sjedinjenim DeZavama, na rasplaganjusu bl svi mogi= resus. Vojno-tehnolotka istrativanja i proizvodna bili su izolova- ’n enklava koja nie imal dodira sa civinom ekonomijom. Pogev od dina brojzemalj nica potpisnic e porasao na sedamdeset ~ time je obubvaéeno 80% svetsketgovine Natavak stivost wr okviruSpo> zuma, poschnotokom Dilonove (961) i Kenejeve (1967) pregovar ra&ke rundedoveo je do dajeg napretka wsnidavanu carina eliminisae ja kvanstativni resrikia (kvote), Sve ove medunarodne insttucje su batem uzapadnom den evopekog kontinenta, objedinile zemlje w sistem koji je nazvan apadnim" ‘Najvaijirezultat ovekvihtrendova bila je ekonomsk integra «lia Evtope, Zapocela je spontano, nepostedno pole rata Jedna od pre- {e&aila je carinska 2jednica Beneluks(yspostajena na Londonsko} onvenei vlad uingnanstva 1944. godine) je su zemlje pripadnice ‘male zaednigkespoljnecarinek tarfe poe od 1948, Cains una je 1958. tansformisanau ckonomsle un Uleto 1947. Prancuska je prediofila da seformiracarinska unja Benluksa, Francusk Iai “Maris 1948. gine, potpsan je porazum ofrancwsko-italijasko a rinskojunj. Program za cvropaks obnos, kozvani Maal pln, ‘adahnuo e Exroplane na nove nitive 1948, godine. Amerika ink Sativa inanaljeka poroe wf2nosa od 1% amerigkog BDP, il 17 mi- Iara dolaraizmeds 1946, 1952. mals jk politic podstiaj usled zahuktavana Hladnog rat. Godine 1947. osnovan je Komitet 2 evrop- sku ckonomeku saradn oj je okuplno sesnaest zemlja; uledio je ‘osnivanje Organizaie 2a evropsk ekonomsku satadnju (Organist ‘on fr European Economic Cooperation ~ OEBC) april 1948. godine ‘OFEC je napravio program rekonstrukeijekontinenta i donosio je o- Juke oliberalizaistrgovine oosnivanj pate une. Po Alana Mi ‘ord, koncepe evropeke organiza” bio je vadankorakka polio) iekonorskojntgeaii.2apadnoceropska vada uzaethu”(Mivard, 198470, Jedan od najvediinurpcha Mariaiovog pana, pored dopri= oss cov i uepostanjanjuposleratnog bagosana, bio je jadanje no- ‘og dub evropske saradnje. Krupan Korak u tom smeru natinil su Francusks, Nemacks, Ital ite zemlje Beneloks kad su 1952. godine formitale Evropskzajednicu 2a ugal i elie est emaljalanca ot Slo je ot dale kads ou 1957. potpisale Rmskisporazim, osnovu 2a 23_Eropskekonomskt 23fednicu koa je okupjala 160 milion jo U rmedinarednom insitucionalnom okvir sa amerigkim vodstvom | po- ‘moti, evopscevlade su mogle da primene bron lekeijeizrataipet- ‘oda Velike depres. Kako je Alan Milvord rekao: ‘Zapadoa Bop je poe ne samo od dtr posedea Drag sre ‘Korte od psetis hatte oom haba periods od 1973, {4 1532 pod, Kao od postin Frog setakogrt. poe je potpune ‘porn, (Misr, 196445, 86) Formacis kapitala tehnolodk transfer, premotavanje raaika w ‘ehnolotkom napretks,eflkasno koriléene judskog kapitalajaanje sposobnosti drutva” da urvoiekasne upravjadke metode ~ sv th Faktori ekonomskog esta bis sa povezanispolitikom nastalom na ‘medunarodnim sporazumima koja su primenjivale nacionalne vlad, [Nata aspelt je ulazalo nedavno istrativanje Puno rtunevane.skonomskog sta abestntan sagidavane xa po Tenaga podcane lava ae repel a9) (Be engee, 199 ) Stine, kone pols inv, medunredne | acnaneo pretane ‘vain numer (Cif Torna, 1986-2) U protlom veku,rardoblu ekonomskog rasta, vanostovihfk- torajose ofevinia. Tokom dva idestogodiéna programa pre po- sle Drugogevetskog rata primenivala su se da eljametralno suprotna pristapa politic: institucijams, Pv svetski rt owvorio je ata mcio- ralistieko politic koja je preplavilaEvropu, a pogotows njenu peif- tj. ProteKcionizam, uvozne supsitucje, neprjatelstvo i rata eko- ‘oma podria ckonomske i rgovinske vere ign narod se pokazala ‘nemoctiom po pitanja obnaviiana slobodne tgovine. Vetim delom ‘ove tri decenije vate nis bile Konvertile.I2vozakapitala gotove Invatio i regionalnu politika, Gadine 1975 formiran je Fond a tego rai eavoj du se pomogloneravijenim rpionims da uate kota, Region se smaraonerarijenim ukoliko je njegov BDP po glvi stanov- nika bio manj od 75% proseka Zajednice.Potev od sedamdesetih go- dine, vedina novih anova ~ prvo sks, potom Grcka i Portugal, kao 4 vedinaregiona u Span smatrani su nerarijenim, Nsu zaobidene i zaotale oblast u zemljama dlaicams: Mezodorno (ali, rane 240 ‘ki prekomorski departman i Korzka, britanskl industelshiregioni a ‘opadanju i Severna Iska, kao i biva staéna Neradka u okviu w= Ainjenje Nemaéke. Gotovocetvinastnovnittva Zjednice je fivelaw takvim oblstima Cif takozvane politike koheaije bi e pomaganjeindustiskim regionima w opadanju,zaostlim ruralnimy oblastima,regionims s23- starelom agrarnom strukturom i oblast vsokom stopom nezapo- slenost- posebno med miladima ~ na kraj abo naseljenim teri- torijama poput severnih dlova norijskih zea. Dispaitet emda ‘ajrazvjeniih i najnerazienih oblast wokviraZajednice bio je 2- _panjujuc. Odnos BDP po glavistanovnika iemedu desetnajrazvjent- jih i najeaostalijih oblast bio je 5: proseéna stopa nezaposlenost ‘dvadeset pet regiona koji su najvie bik pogodeni nezaposlenoSéu iz rosa je 21%, dok eta stopa dvadese pet regiona na drugom kraju statisticenezaposdenost 1993. godine anos sumo 46, Ujednacenost prnoda i bogatstva bio je ambicozan cl, Dabi finansirals proces unapredena aosalih regions, Zajednica je reformisala Strukturn fond i udvostrtianjegov budéet izmedy 1987, 11983. Godine 1987. Zajednica je poof? miljaedi kj, 9% ‘svog budéeta; do 1999. rosak e preino 27 mirc, 35% budteta za i= nansirane polite koheaie (Hooghe, 1996). dana pomot Zajednice praéena je ogromnim strnim dizekinim investicjama w nove, maaje razvijeneeanice.tzmedu 1986.1 1991, brat piv ovakv investicia ulrsku bio ete puta vei od tansfera Bvropske nie, Medatim,uls- {ju Gréke, vrednost ransferaEveopske nije bila je dva puta veéa od strani drekinihinvestica(Tsoukai, 1997: 203-205, Posada eb Iniruzemo poveéanje stop rasta unovoprimljenim dréavama: od ka jn osamdesetih do sedine devedeseth stopa rata Isko}, Portugal Span bila je 2-4 puta veéa nego osam razvijeih zemal ania. Godin transfer kroz strukturne mehanigme Evropske un ienose vide od 396 BDP 2a Grdkui Portugal, i preko 29 2 Tesh i Span.” Vite od tretine novea od th tansfer iskorfceno je za plaéane vor (Tsoutalis, 1997: 203) Toker posledajeeetrtine XX veka Evropska unja sa uspehorn je podsticala proces unapredeaja2aosaih zemlja ‘pomoglaelskoji mediteranskim zemlja da gotovo sustignt nivo ravijenog ezgra 2aDrug Kontoverani plan Zajednice bila jeageara politika, j- nu storsku epzod:Sovjetsi Saver se protvi austrijsko)nacionali> zac, dok sue americkeokupacionesnage podrtavale i omogueile radikalnu nacionalizacju. Oko 22% industri proizveda bilo jeu ‘kama drfave ali okoliko se abet ema industrske kompanije pod ontrolom nacionalizovane banke, tj udeo dostze 70% industeske proinvodnje s podetka pedesetih Sassoon, 1996: 161) alo italljansl panskiretimi ekononskog dirigima, koji + formiraltogromne drtavne sektore mnogo pre Zapadne Evrope, ‘okrenli suse metovitej ekonomi ilako suse prilagoili poseratnom ‘2apadnom model. Nakraj rata, buducnost Instituto pe la Rist ‘one Industrial (IR) lava drtavaih olding kompangja kakve su bile AGIP, ANIC, STET, Finmare, insider i druge, koje je osnovao “Masolin bis je netzvesna. Centralna kontoladotiveajeslom, IR je ‘menjao organivacij tei puta zat godine, ana njegovom elu smeni- Inu tir komesara i diva predsednike Podto su se Brita i Francusk, vodede demokratske dr2ave pobednice, kode okrenl nacionalizacii Italia nijeoklevala da oe ‘antsledene dréavnesektore taliansk usta iz 1943, godine jeu da- ‘nu 82 iticso:,Radi opieg interes, driava mote zakonsk prisvjit privanu svojing uz nadoknad.” Veé ogroman postjet drésyni sk: {or se protirio. eo od cetrdest pet intenjeralah rm koje fe konteo- lisao IR poveéso se 2a pet Cantlere Naval w Taran nacionalizovan je 1959. Godine 1956 Rl je dobiow zadatakigradajs Autostrada del 283Sole zmedu Milana i Napulls naredne godine IRI je obubvatio i ve prcostal privatne elefonske Kompanie. Osnovane ati nove dfavne holding kompanije:Finmeccaniea (1948), koja je oka ikontol- sala dvadesetvelkihindenerskihfrmi, uuu Alfa Romeo, Ar ‘ldo San Giorgio Sant’ Eustacchi;Finleteric (1952), koja je pre 2ela sve dekaroenergetske kompanieod RI, potom je transformisana ‘enor clin, ENEL, pod djom kontrolom je ilo 650 kompanija 70% proizvodnje clektrine energie u Kali eadesetihgodina.Raljnski réavni stor stare eéetrtinu BDP (ber poljoprivred), a investi ‘ioe vite od Zetvetine ukupnih investi (Posner i Wooll, 1967) Frankov refim u Span opreamojepratio ie model pose ekonom- se liberaizaciesprovedene pedesethgodina uvodenja Pana stabil cig pocetkom terse, Instiato Nacional de Industria (IND, osnovan 1941. gon, koji podrabayao mode faiticke Hale sho samodo- volinost, usojojesistem slobodnetgovine | porepeno je integrisan -mefovitu ekonomi nalkfancuskom mode. Dav sektor zadréao {edominaciiu u posleratnoj er pod kaudio, a pose njeove smi sve o 1984, godine. rtavajekontolislaprizvodnje ule eke ener. Bie, saobraay,brodogeadnjatelekomanikac a imal je vatnu vlogs "ekstln},hemijsko} automobilkoj indus (ukjucajue SEAT sa 23.000 radnika), Tei vodeéakonglomersta u drtaynom vast kon twolisala su kljéne obasi ekonomi godine 1984, INI je rapotjavao 210,000 radika,posedovzo je denice 700 imi 1250 od nije ima ‘etinskovlasnistvo; INH je kontolisso vec deanicau tridest ve -kompanijew energetskom stor: Direcién General del Patrimonio dal Estado dro je monopo nad telefonijom inad indusrjom davana,ide- 440 aka pore utekstin) industri, Pored Banke Span, naconali- ovane 1962. godine gotovo 10 banaka bilo jew dréaynom vas. Prbléno petina alive tao) zemiji bila jew rukama dave Salzarova Estado Nove ~ nova portugal dréava koja je ingrat ia korporatvn sistem i uspostavilsnrritekonrnskidvigizam, je formirala vehi dedavn sektor. Naionalizacijjedabilazamah tel po sle pada diktature urevalucjievedeno) pila 1974, Ueto 1975.0 ara se opsedna nacionalizacij:indusrje elekrigne energie, ka, tafinerjesrove nai, sabraéaa pia, pair, duvana, velackog dub- iva, cementaibrodogradnje su acionalizovane Jedan od najvazijih 258 koraka bila je nacionaiuacia holding kompanije orice Meo, Com- pia Uniao Fabel (CUR), koja je posedovala 208 industrskog kap- {ala zemlje stvarala 10% BDP. Otuda a twtinn dodatne vrednost 1a nivou étave zemlje proiavodile dréavme firme sredinom sedamde- setih godina(Mortisoa, 1981: 4, 47-48, ‘etna stalihzapadnoevropsih mala immlaje ak rae sek- tor, premda pretcino u oblast slug, saobra¢aj i Komuntkacja,a _nniogo manjewindustrisko proizvodoj, Deda’ stor uFinskojbio je edan od najvecih: 3496 zaposlenog stanovnitva radio jew javnom ‘scktora i proivodilodetvrtinu proizvoda na trftty 1965. godine. U Beli, dreavme kompanij st do 1980, vec zaposijavalepreko 7% rad- ne nage. ako je ladajéa Socifaldemokratska parti w Svedskoizo- stavila nacionalizaciju i svog programa, java sektor jbo jaw obla- sti usluga, suobracaja i komunikacija. Godine 1960. java sektor Je apoljrao 228 rade snage (ne adunajulzaposlene u poljoprivred). Norveikaje nacionlizovalaJeleznicu i telekomuanikacje, kao i Cen- tran bank inekadainju nemacku velkt kompaniju 2a proirvodnju ‘obradu aluminijuma. U Grdko je 869 fnansipogsektora bilo u vise silty drdave,dok je uéeSe javaih kompaniau industeii ostalo na niskor nivou (proizvodil su manjeod 496 ukupne dodatne vedno- ‘1980, godine) (Fischer, 1978: 198-201, ‘Kompanie defaynom vissnists rail uv slabodnojtebéno} ‘konomi furkcionisl sla s njom. Opstepibvaten je bio br tanski model, Viada i patamentimenovale su upravniodbor ali to su bila dobodna Korporativa ela koja su unkcionsla ber drekne kon trol rave, Nihove nani nisu ile deo drtavih nana Medi, ‘odredenegrane su bile odgovorne za snabdevanestanovnisv, pose no na plans energie, ssbrséas, poitanskih wsugaitlckomunikaci Planiranje u meSovitoj ekonomiji dayne interveneljei vlasnistv,u poedinim suéjevima, om- binovanojesdugoronim plairanjem..Kako se dravalintervencio- nizam trio i uslonjavao",objainjava Gunar Mirdal, ,pokutai dase racionalno KoordiniS” vod sw planianje,Narevno,planitane ile bilo ovina, ve 2sostvitinaratne ekonomi: ,improvizovan tokom 255Prvog svetskog rst. ali drtayno planianje tokom Drugog sveskog, rata je tehnitdaleko nadmaivalo prethodna iskusta®(Myrad, 196: 22,26). Naravno planrane je postal presudno u socjalsickojeko- ‘nomi aprimenjval su ga dktatureekonomskog diigizma. U me= {evtim ekonomijaa, gd st Kompan w drfavnom vasniltvu oft vale nevavisnoetidelovale w kladstdinim pravilima,planirane je bilo drugaijeodplanianjasovetskogtipa, Nie bilo obavezih pan- shih indiators, Dedave i privatne kompanie ns bile prinudene da sprovode volj ental’, Dravno planianj, koje 2a cj imalo pu- fu zaposlenost,ekonomisko-tehnolosk moderniaci i dugorocan ‘zvo) esto ei fokusirano na odredene rane od Wjuéne vidnost, Pat ka ostvarvanj tkvihcijevavodi je preko rznoliog de2avn0g intervencioniza investi. Najboj primer bilo je faneusko pose ‘tna planiranje koje je pokrenuo Zan Mone 1943. godine. Zak Delor je ukazao na dve glavne karaktristike fencuskog paniraju 5 jedne ‘rane, postojplaniranjekao sistem predvidanja.asdruge strane, in- stitca smog plana kt fokusakretania, tics aktivnost” (Delors, 1978;9-11) Uekanomskom predvidan koritéena je analiza uaganja i realtat,«planom se intervenisslo kako bi se postigla Balj alokac- ja rada, materjalaikapital, rv francusiétvorogoditni plan (1946-1980, potom produten do 1952, godine) usredstedio se na Sst Rjucnihsektora ug lik, ‘cement, lektrgna energi,saobrasj i poljopriveeda -kojima su ka- ‘nije pridodatsi prerada nate: proizvodnj vesackih dubriva. Meto 4 planiranjazsnivala se na anal laganjairezaltata.Informacieje jevspobadal ute. Zabrjenjuce eo whoo me stb sth (cake, 1977: 65-68) Plantouflage, odnosno premettanj iz dréavne sudbe na vsoke Airektorske poricew krupnom biznsu, bilo je uobiajeno i nefto ito je utnila barem éetvrtnafinaniskt inspektors pak, planirane je ‘lutlocbnov Francuske, ,Cetva republika pokzenul je industria, ‘evolu XX veka u Feancusko}.” Plairane e smatran glynim za _majcem obnovei modernizaie (Lieberman, 1977: 4-8). Prvi devo {inj plan iepsnjen jes velikim uspehom, Planrana proizvod ‘gl elekrigne energie, cementaiclka je i zadovoljena il gotovo postignuta, Zato je posle Moneovog plana wsedio drug Hietv plan (1954-1957), koji se pored industijefokusiao na poloprivreda ina gradevina, Regionalniplanov azvoja pridodat su 1955, gone. Plan Jepredvidao povetane industrijsog proizvoda a 20%, poljoprivied~ ‘nog proizvoda za 20%, gradevinskihreulata a 60%. Vena th cije~ va, premada nis bil nametnuti natedenjima iz .cenrale”, premabeni st'do 1957 gine, Uspehfrancsskog planirajs bio je motivacia a natedne planove tei pln (1958-1961 bo je zasnovan na matric pro- cene lagna rezltata, a Zev plan (1962-1965) je postao model za indikasno planirane,Svak plan bio je fekusiran na kompetitivost {modernieacia (Lieberman, 1977: 170-171. Cet planora iz sedan dj pribvatio ator koji bio blak Hiderovsaradnik. Godine 1959, ‘a ofvorenpodelicu Zapada, Frankov rem se odrekao izolaconizma politike saodovojnos, Us finansjsku pomo’ ameritke vide i vodech [mergkh banka, ko i MMPI OEEC, punjen je sabiiacion plan. Sve- ukupno, Zap je dao 420 milion doara ko su mogul ans Stablzaciju,jedinstven devin kts, ukidanje trgovinsk resrkcija i ‘otvaranje” Span a strane investicje industria. Svetska ban [ea jeposala mij u Spaniuradipripreme plana razvja marta 1961, Na- rene godine Span sek kandsdovala a anstvo w Evropskom zsjed nigkom rit, ako je kandidturaoxtaliena po sani bog tog 30 Franko jot bio politic prokaden. Medusi,Evropska zajednica je bez mnogo buke popisaa Preference rgovina sporazam sa Spaijom jl 1970, godine pod veoma povoljim uslovima za tu zemlja, Evropske ‘ins tafe odmah smanene 2a 60%. Toe imalo vel nas, po- $0 je 88% Spanskogindurtrskog ievoa bilo namenjno za Erp. ij je bio uspostavjanjepotpuno sobodne rgvine i ukinute su ve kran tate resrkle za Span ivoe. Smanjene sa carinske tafe aa plo privredneiawaneSpanske prizvode(25-100%). Span, sada spolna” "ania Bvropske sajednice, morala eda utinipino stan ustupak: da ‘odobr 25% smanjenja cain tars za eveopskeproivode. Ivesticie ‘4 Zapada vale ¢ a Spanijizmed 959.1973, godine sus pove- ‘ile dvadesetsedam puta, Tokom trdettih strani kaptal je pokrivao 20% Spanskh industki investi poveéo je Formac kaptala za 11k, Gotove resin investi doa oi Sedinjenih Drdava, Krenuo je tute tals sa Zapada, boo turita povecao se od 4mlionaturita koko ih jebilo 1959. na gotove 38 miona 1973. godine prihod od tri= 296 ‘ama je odio od 126 milion dolaranapreko 3 mijrdedolrawistom periods, Rezultat bio Spank ckanormsko ude tokom lezdesetihgo- tina cbim tvoza prsstao je etmacst puta, wvors rinaest puta, a Spee ‘je posalaindustrjaizovane zemlja Poljoprivedno stanomivo ope Jo jes 429 na 25% izmedu 19581973, hada je udeo poljoprivrede w [BOP bi samo 119 (Harrison, 1985; 44-162), Ekonomski rast dostigno 5,89 godine. U pojedinim goinama peo se do 10-11%. | drge mediteraneke mle imale su et inal. Godin stop rasta u Gréko bila je 628, au Portugal 5,7 -woba susja, mnogo ‘eta od zapadacevropskog proseka, Paseo je proces sustizanjararvije- fog jezgra. U Hal Span dotlo je do brzeindusteijalizacije,drams- titnog emanjenj poljopivrednog tanovniva (a 40-50% na 810%). Industrjska radna saga drastino se uvetaa s 25-30% na prblizno 40%, dok je zapslenost usluénom sektora skola sa 25-30% na pib- Iitno 50%. Udeo pojoprvred s nacionalnom proizwod varirao je od zemlje do zemlje (imedu 89% 517%), pri gem je talijnski ni bio nhl rapadnom, a najvie se ranikovao od grog. striskeokolnost su omle vei bro) drugi zemalaw zapadnom dela Evrope dase prideuterazvijenom jegra sve do Drugog seskog, rata, ve od nih, Finska tsk, zashstuja posebnu pan. Fins je bil ran cblst Svedske do XVIII veka, ada je postal pogranigna elas Raskog cara. Ts stats je imala do bojericke revolucje 1917. god re. Nezivisna Finska ila je urn politicku toni u pro} polovint [XX veka: grdanski rat rats Ruljm tokom istorii nepovolinog pesi- ‘oda onemoguél su ekonomski raz}, Godine 1950 proseéan produ Finsko)iznosio je samo 60% danskog i Svedskog nivea Uposleratnim decenjama Finska je imala poteban polict status jedne strane, So ‘es Saver jue risio da muse pokori i da prilagod svoju salina politika sovjetaki ahtevima. Fins je postalaneka vst spolinog la ‘na sovetskog ekonomskogboka i moglaje da liv usvim pogodnosti- ‘ma ogromnog, premada zostlog, svjetskog ita. Iamedu Dragos, ‘svetskog rata} 1970. godine 13-179 inskog voz, gotve sv njen re ‘aden industri proizvak, dospevao je na soyjesko tite, dokje 12- 1% woes, pretelnojefina ener siovine, pia iz Sojeikog Sa ‘vez, Poslesatna sovjetska tgovina je uspostavina preko Hinske ratne ‘ditto doga st 72% bl clektro-maiinski prosvodi, Udeo tog sek- 207tora u netoindustisko}proiavodu porastao jes 19% na 31% jemeda 1937.1 1984.5 druge sane, Finska,kvazineutalna zemlja, posal je eo porodice nordjkihzemala, Prides se evropso}slobodaoj go> vinskog zon uspostavilaintnziv spon trgovinu raven Za ‘padom, Oko Ztutnaivoza 25-30% njenog wvoza povezivali su Fin suse Zapadom, pretino sa Svedskomi Britajom. Ovakyajdinstvens situacia dla je fisko} ekonomi ievanredne moguenos. von je da stitno porastao, 22 80% ized 1940-1944; 1945-1950, potom ponovo 24606 izmedis 1950-1954; 1955-1959, za pibliin 40% izmeds 1960- 1964. 11965-1969, Finski pojopriveedni proivod porastan je 2a 38% i Fins je postal poioprivedaievozni. Indika produltirnortr- ae pasa vide od 25 puts industri proivod se uetworotruio fed 1946-1950. 1966-1970 Rast inskog ivoznog sektora odratavao je rendove kofisusera- aij jai wSkandinaii. Na primer, ivor drvene grade predstavlag je 4196 inskog avon u periods od 1950, do 1955. Do 1966-1970. ta dco jeopao na 18%. Meditin sastupljenot nse industie pairs dae je la vei: 43% 45% pocetkom pedesethikrajem derdesetihgoa- ‘a. Najdramatiznji pomak bila jesve veda ulogaelekro-mafinske dra aghindustrja. Nihov udo uinvoru porasto jes 1386 na 3495, ved ske investicile su doprinele posleratno} Ginsko} industjalzaci _shvaljuj nto en finkog rads, Moderne trulcurne promene to kom ovog period pribliile su nivo prihoda u Fnskoj vrednostima u Aragim norsk zemljama, Do 1973. finski BDP po av stanownika izjednaio ses norvekkim i inosio je 80% nivoa u Dansko) i Svedsko} Do 1973 Fins je praktiéno vee postala deo razvjenog Zapaa dos gv 88% proseénog zapednoevropskog nivoa pihoda (Kean, 1987 281-287; Maddison, 1995 195,197,228), ‘Neindustralzovana,siromaioa Irska, nekadaaj ovo fine ra ne snage 2a Brtaniju, kao nezavisna republika pel je das ekonom: ski raza. Medutim, ekonomi rst dalje io iauzetno nak ska je mala naj stop rasta prinods po gv stanownka zmed 19194 1970. od sv evropskih zemalja osim Ujedinjenog Kealjevstva" (Lee, 1989515). Na kraj Deugog veskog cata, polioprivredajeimala mine 0 vedi udeo u EDP (379) ad industije | rudastva 2aiedno (17%). Do 1976 udeo pojopriveedeu BDP je opao na 16%, dk su indus rs 298 "TTL et tt sno 2000-godine vet je bie edna jo} ein ukupnog fiskog ire 22, Nokia eotvoratendeset porta from Borope, Zest vaste & Motorolom, amerikin iderom s proisednji mobi eon, aries ‘ujumfom Nie kjaje do 1988 gine ceo 65 ame tit, ok jeuudeo Motorole op a 7% na 268 (Marti, 202. a a cs 310 aDodatak 6.3 Benetton Benetton ekrajem XX veka posto jedan od najpoznatijihproiz- ‘vodaéa odecesaogromnom maloprodsjnom melon ~ igus muti ‘acionalnekompanj sa 8000 prodaynica from sveta = prodajom od 8 miljard dolar, Za rata od drgih moltnacionalih kompani, Benetton jeimao palin atk stor Luéano Beneton roden je 1936 godine wsroms: notajanskoj poredic. Negov ota pk je da ara novic kao ka- miondtij Etiopij al be uspeha. Neko vreme sebavioizajmbjivanjem bicialau Treva, ali umo je 1945, godine, ada je negov nsjstar sin Laganoimao deset godin, Luéan je poeeo da radi pre pose fkole— prodavaojenovine na autobuskoj stanici al nije mogao da asa sko- Jovane u srednoj kl. Umesto tog, posta je prodavacu prodavnici ‘odecespunim radnim vremenom. Ou uitedenognovcakupioje matin ‘a pletenje za 200 dolar, anjegova mlada sess, Daljans, noc bi, po- slednevnog psa, plea éempere. Njlova maja espa dlove diem era pela gotove proizvode, a pra -lekaje” od dvadesetd2empe £1 u to zeenoj i bledoplavoj boi bila je premna sredinom pedeseth _odina. Lugano ella od vrata do vrata prodavao dtempere poslerada ‘uprodavnic. Kombinacia Duljaninog modnog ukusa i Lacanove rijed- nost i preduzetnitkog stava vod jew uxpeh:proivodi su postepeno postal lepoprinaceni, brat sesrasu oti droge posove i pocel de rade samo za sebe,Citava porodia je westvovala pols, Do 1960, vee subilproizvdilidaempere u wideset st aijanswiznamljenom maga- in. Radjesa pte ap topo poss pose GGodine 196, jedan sana Pjero Markorlo,zakuca jena njhova ‘rata pono im eda otvorradnju koja prodavaanjhoveprozvo- ‘de marke Tes oie Narene godine, Laan eotoro nove abriks Poncanu Tbs, Luan, Gilberto Kao, degovoria sos dase ako ‘od nh sara oodredenom sektorupolovan: Dljama je postal odgo- ‘orn adnan Potl su da kpaj ark woblitjim sla. i tmanj od tren novi edna radio ew nhovom vata. Bee tonovima se vile svidaodecentralizvan sistem poitvodnei de tetne Tuk suadiza nh iis zapsleni preko podugovarata, Porno imejepostalo nov alta mark, a jenjen oj logo kompanie Tos bile godine vlog raze uals) sori, period kadasu ian dna moda oda ono sve. Gone 196, Benetnovi ‘vor prodaric uclegannoj Korn Ampeco, potom iu Padovi dt bi potetkom sedamdeseth psedoval 80 radi aij. Gdine 1968 ‘vor su pr radjuinoseanstu~ Paria ~ a urokuod dtr god ‘ne ve imal 100 prodaia a Francsko, Nemo Beli Prebrodiviteikodes Kojima se sot sredinom sedamdeseti, kompanijaenastaila da eB: odine 197, Beneton jeimao 280 ad niu Francaskoj, 250 Nema} 100 « Bitanifi ipo 25 w Holand ‘Belg wEvropi je ukupno bilo 1.700 Benetonovih radii. Osamde- fete used osvajanje Amerik. Za dest godina bro Benetonoih prodavaica porstao jena 2.700 irom Istoéne Evrope,Jpana i Lat tke Amerike, Carsvo Benetonovih je preko holding Kompanie malo ‘asi do unekliko rath poslovnih ran: ranéevsstokom 1 Argent reba supermarkets, lanacrestrana kraj autoputa Auto- til kompanije xa provodnju maslinovog Uj, hoe ka | mnoge ruge posiovne atinost ‘Do krsa veka Kompan, kaj su pedesetihgodina otvoriladva sirteta pave dempere pole pola i prodajt ih od vrata do vrata, posal mutonscional’ gant sa 8.000 prodavnica from set, pod ‘pravompetnaert canvas porodice (Mantle, 199). eT ‘mat na primer, britanki IC e 22% iavorni proizvedaproizvodi ie van Britanije, dok se wrednosti za nemake firme Hoechst Bayer bi Je 34%, odnosno 37%, Globalizovana proizvodaj je postal karakte risa i odevne industri Vite od 300 nezavsnihsnabdevaé &preko 40 zemalaprav proievode kompanije Liz Clabome, laljnska kom- nia Benetton, osnovana 1965. godine sa samo jedaim maloprods a2 nim objektom, kajem devedesth eimals 250 spoljih snabdevaéa, ‘posedovala je $000 maloprodajih objekataw 60 zemalja i imala sop- ‘Stven fiansijsku orgaizacja i investicionu bank, Automobiska i tlektronska industrja sa usvojile medunarodni model organizacie Escort, jedan od Fordovih ,sveskihautomobila,proizvodt sei sk pve penaes zemlja na ri Kontinenta.,Danas, vel deo od oko 40 mi aaliona automobil koji svake godine sida s montane take proizvede samo 10 globalaih korporacj (Knox, Agnew, 1998: 196, 206,29). ‘Multinacionalne kompanije su prodavale i kupoval i Komponente proizvode.Inr-indusrisa tegovina portals je dominantna, Uvorgo- tovih proizvoda dramatino je porate a 434 na 29% w Brita <2 7¥6 a 27% u Francusk},s4 4% na 26% u Nemo is 12% na 46% u Svedsko) period od 1950, do 1985 Globalizacija ideologije i sistema laissez-faire CGobalizacja nesumnjivo jest nova era brim delom rato fo juje od pogetka sedaméesetih rato nz promena koje predetavais ‘on Sto je Peri Anderson, profesor na Kalifrnjskors universitet w Los Andelesu, nazvao ,konzervativnom revolucjom. Uporeda slo- Dalizacijom, java se neoiberalna ekonomi, ndividalim nese fst postmodern altar niblzam. Osvrnino se ulatko na poled- nj fenomen: u drustvenim i humenistikim naukama pojvio se ‘racionalni, sntiprosvetiujulinelektualal trend. Snadno uverenjew rmoguénost razumevanjs storie i adskog delovanj wciju menjanja Jstonskih trendova i poploéavana putea napretka ~ Zeitgeist ot od din, kadaje, po savetu Miltona Fridman, okonéao era fiksnog deviznog, ‘rsa po sporazumu iz Breton Vudsa i veo plutajueikurs 2a dolar. Go- dine 1974, amerckaadministracjajezabran spstvenukontalukapi- tala podstabda druge emi da to une, Brita je sleda amerik ri- ‘mer 1979 kada je ukinula etrdeserogoding sistem Kontolekaptala. [Njujortka berzajederegalisana 1975 godine alondonska 1986, Usedi- Jaje,kompetitvma tka u deregulsanju":Australja, Novi land, Fran- cuskai Nematka a do 1988. {tava Evropska zajednica sprovel su de- _egulacju. Do 190. i mediteranskeiskandinavske zemlje su zabranile ‘onto kapitala (Helene, 194: 168-170), Zapadni sve se okrenuo sa- ‘moregulisenom, nekontolsanom rit i monetariticko politic. Po misenju Deorda Sorosa, lobliacia je tava nana pital na resto voraéa" (Sores, 1998). Ova politika je nametana prema pislpima tskorvanog Vatngtonskog konsenzusa koje nekadaénj gavnekono- mista Svetke banke Doze tglcopisaa kao ‘ontenaiameds MM, See bank meio init ia ko ste” polite zzej wrote kala, raza Sj alstubs Vaigloog Koren neonana taker ommde ‘eh even gona. (Sgt, 2002 1617) Kadia su duboka priferna kia, tagnaia,zadudenost i masovna nezaposlenost pogodii Latnsk Amerika i socialisticke drdave Cen- tralne stone Evrope, MME je uuslove® za pomoe uvrtiojednoob- ani .ecept” ta svakog koji je propisivaa Vatingtonski konsenzs, Stiglcobjinjava da ovakva polska nije bile pridadna a zembew rar vojuiu process tansformacie, Raarene ser muro grail oj ekonomi ise ie eke od ssohindasa dk isu posal dovajoo sev kompe sani a punjuma. Pinan seme ano dase saute pervade [rat bnsstte psec -drutene ekonornte. Rene ee i po etl ds sproved berm i apna do poldne ae jihovog ‘oro nace ue sedan pled stl it ap de nactu rarojuse pepo dao wine akon ok (Sg 202 ss) a7Uticaj globalizacije na Evropu Novo poglanij ekonomskog razvoj, brea globaizacia,prateno {ekrajem politicki podeljene Evrope i elapsom autoritarnih diktatu- ‘au juinim iistoznim peiferjama, Uaroke mofemo trait delom u sluzajnim dogadajima poputkebnog pada i motdanog udaa portugal skog diktatoraAntonj Salazarakrajem Seadseih gona sm fpan- skog diktatoraFrancska Franka u novembr 1975. Ono sto jeusedilo nlkako se ne bi moglo nazvatisuganoié. Godine 1974. Maska revo lucia u Portugal je rela retim Salazar i Kata, Falagisi pre ‘at je propuow Span 1981. Obe zemlje, zjedno s Grekom kojom je dala vojna hunt, napredovale su ka demokratiji vee su Kompe- ‘on tei sistem w okvira Evropske zajednice | poele su da hvatajs korak sa Zapadaom Bvropom, Polovina sedamdesth predstavaje prekretscu i wistoiji Ce rane Evope, Spektakularan napredak Zapads je podio tere ko- snuniama. Na moskovskojproslaifedeset godine bolevicke re volucje odrfano} novembra 1977. godine, Enriko Berlingve, ods Komunisicke partielle, reo je dab njegova partin prihvatila plalsiku,viseparisa demokratiiclanatvo u Evtopskojzjed- ici, .Evrokomuni2am"e,paktign, okonéao zapan Komuniram ddoveo je do brzedemokratizaie potom ido ernie voded kom iste part. CCentrana i Istogna Bvropa sve su dublje upadae w ckonomsk ‘ria poste 1973. godine, Ni Sovesi Saver ni njegovi sate nsw spe vali dase prilagode novim tehnolotkim 2ahtevima tokom strakturne krzesedamdeseth i osamdesetih godina, Ekonomi rat th zemalja, je znatno usporen, dab se najpose i zastavio.Inflacia je dabila 2a ‘ah ivecina zemala tog regiona upala jew zamku dugovan (videt Cerveto pogaie).Propadanj retima unio je jeg pivrement eg timite.Pojska se nailau poitickom prevranj. Spontana radnigka ppobuna 1976. godine spol je radnikipokret sa intelektualnim ds dentima, st jedovelo do stvaranja Radnickog komiteta 23 odbranu (KOR), 2 potom ido uni sindikataSoldarnost 1980. Vojniprevat tvodenjevanrednog sana decembr 191, godine nis uspel dakon- soliduju ream da ugue otpor.Februars 1989 sporseum na sastank aie Se eee suprotstavjnih strana doveo edo deliino slobodnih ixbora tog le- 1a ido potpunog porazaretima. U Madarskoj st intenaivirane eko- rnomske reforme kako bis els sve dubljakriza,Socjaldemokrateka ‘pozicija unutar pate smenila je tao vodstve Janos Kadara maja 1988 {Cental omstet partie jeodlcio da a godinu dana or slo- bode, vgepartjskeibore. Poslednji hladnoratovski tala doveo je do intenavirana eke w ‘naorudanju, i oyjetsiekspancionizam je dotiveo svoj Vatsio w Av- ganistnu u prvojpolovni osamdesth,|ovog puts nekolik sts nih dogadaaubrzalo je istorijska ketana:prvo je to bila smart Leonida Breinjeva, a potom i dvojie novozabranih pate liders, as A Adropova i Konstantin Cerner, x eokw od dve godine, sto eral ralo iaborom Mihaila Gorbagova na mesto prvog coveka Sovjeskog, Saveza 1985. godine. Negova smelost da poraderske trupe ie Avgani- stana ida osud éwvenu .Brebnjevjevadoktrin” intervencinizma sateliskim emijam, zajednospolitikom giao etvorenot pe resrajke ii estrukturiranja natarSovjetakog Savers, dows su pro- es propadanja. Relim je prvo dotiveoslom w Polskoj jot éstir zemlje u roku od test nedlia. Za dve godine desio se krah Sovetskog. Savera, Mapa region jeopet innova itertavans,Untestoosam drt, ‘odine 198 inkl je dvadeset est neavinih dara cvim transformacjama elininisani ss autortri refi june Listotne prieie Evope tokom poslene retin veka, rjedno j= hhovim ekonomskim dirigizmom tl centalno planskim ekonomekim Sistemima, Evropaje devedesetihpostalawjednagen pjza vkepar- skin demokzatia sa ekonomijams privatnog tit, Protirena Evrop- ‘ska unija dni je nov vir ekonomskog delovana ‘Novo poglaije evropske ekonomske kre, apato 1973. godi- ne, odrazavalo je duboko krzu. Naigle ,beskonaéni” rez) naglo je _ausavjen. Nita od tada nije funkcionisalo kao pre. Ekonomeli rast jestao, cne i nezaposlenost su nglo poral kenzijancka ekonomi potrainenije moga dale stagnacijui opadaje2apravo, povedav |ajeinfaio lipsovakriva,Masén zakon" kot opisjeobrmato sr ameran odnosizmed inflacieineraposienot takode je peetao da ‘vai, jer su infaija i nezavisnost 2ajedno ras. Usldio je enenadno "usporavaneopadanje praceno vellkom inflacijom i neeaposenoea 319(vier tik 6.4). e ove dudne uparenostistagnacie i indacje izikao je novi ekonomi izraz:staglac, Zaire kejnaijaska ckonomija koja je fnkcionisla 30-40 go- ina postla neuspefna? Na nu su tcl spol neskonomal flor, ‘osu poremeri uobigajene wendove, U realnost,promena ne bis ‘ako nagla. Andes Bolto je pazio: (Godina 1973, predtaiuleeraica meni rks proto, trend ops dag chonomsog veka wie karen ood rn Navestan nai, rp it pede erent svorijlve a bre ke nespbesedamdaeth go im Bolo, 1962.28) ‘Oblac su, dake, poteli dase skupljaz jot w vreme naglog cko- nomskog rzvoj. Od kraj dezdeseti,posebno oko 1968, godine ko porativaa saradnja se okonéala rast politi haos ~ mini-revola- «fia Prancusko) 1968, druitven previranjau Nemadko}i wea even” ‘lal 1969. godine ~ u zahuktal ekonomi doveo je do cksploie plata nekolk zemalja.Inilatora spirala je pola jan da se pre- oansje med 1968 (1970, Slika 64 Stopa nezaposlenosi od 1950, do devedesetih 220 Jol steno terdest godin port fe oigdno da sai chonomski as ne ‘ora povetnj cna. Povtanjcena maf kan 1973 samo jenni Joferemen oi jebio sv fed. (Caren 1979 32) “Mesunarodn monet sistem bo e ve uzdrman. Deficit planog ‘lant Sjeinjenih Detava produbio se velko medina jeskoda 127% 1970,aNiksonova adminsraca je, patio, sta tacku maken verbilaost dota avgusta 1971 Sporaaum iz Breton Vudsae propao: ie se tmo inti konto -toe earl poli csi. Po- Ho jaa devin ke ie bia obvenn, ni bloga da erat ini ‘Seema premenim, Pokal ad da imi otra kako sede ‘exudes eds Kompenosug poral ues since procodse, pods ina. Echengren, 196 51) ‘Sve tose delavalou uzareojzapadnoj ekonomi. Brut iksna {ormaijakapitala po zaposlenom (prema veednost iz 1990) u Franci= skoj, Nemazko}, Holandijii Brian gotovo se wrostruila izmedu 1980.1 1973 Preterana ula indus shore modern pore ekonome oom {edo iia u poetics pee prod bapacter Nepal Ielagnai apace ne Zapad impact indsralancom s stozaem ‘kat Teeom se, proces koje ese bo koncniian na enn we fe Ogtonbe aver urekundare terse sere peeve od ean ran, sone ene, rerun amen ais ina froirodas peer od edn godin io ret ove re erate fe (Van dr We, 198690) Sedamdesete,zajednom s pocetkom osamdesetih, bile su period visoke, sto dvocirene inflacieu svetskoj ckonomij Poste ett ve ke iavancednog rasta i pane zaposlenost used je decenijanestabi- ‘ost, usporenog rasta i pokojegkoraka snarad.Posmatrano za deve- eset tir zemlje s 98% ovetskog stanovniftvs, prosena stopa ast jeod vednost od 34% ix periods od 1950 do 1973. pala na -0,1%iz- ‘edu 1973.1 1987. Uistom period, odnosi rgovinske razmene azv- jenih mala opal su 2a 13%. Vododeekonomske se vig nis bile po- kKretad evopskogekonomskog ezvoa. Tamed 1980, 1973.1 1973.1 1983. topa rasta potrotadih cena ‘vodecih evopskih ekonomija poral je preko da puta (prosetnigo- Aid nivoskodio esa 4.2% ns 9496). Nezaposlenost, koa jb in. 321etn nha proseén od 2-486 u Zapadno)Evropi iu mediteranskom reglona od 1950, do 1973, poral jena 5-128 do 1984-1993. (Mad- Alison, 1995b: 4). Dok je rst usporio, nezaposlenost se povedl (v- tdetiTabel 61). (2¥0,nekada edna od najvainijih polretaih sila ckonomskog razvoa, eof pogoden (vider Tabelu 6.2). Pose decenijapostojanog rasta ovakva detavanjapredstaijala st Sok Invstce u dvanaest2emaljaelanica Evropske unijedotivele su pd: od godinjegrasta od 5695 amedu 1960 {1970.na sam00.3% kra- Jem sedamdeseth, potom ina -0,6% w periodu 1980-1985, Ist trend Zahra je tat BDP: abeletenje pal od 48% na 2.2% u period 1973- 198, potom na 0,59 a period 1980-1985, (Commission, 1989: 11) “Tabela 6.1 Stopa rasta u konstantnim cenama i nezaposlenost (adi, 1985 19-1995: 361,370) Zen Tat Rat Netpoaenow Newport = 0-7) she ea) al 1965. Fmnouke ss 26 oa Hehedia = 500M 3 7 ‘Tabela 6.2 0d vehe do da 1973 laktuacije w spano) tegoviniizmedu 1983. maksimalni pad w procenti il minimal rast po sgodini Tenia oo Chim aoe fool Nenad wus oS pen wis ce _Dabiseaborilesaoxbilinm strukturnom krizom i kolapsom i vesnhtradicionalnih gran ckonomsje,evropske vlade su primenile sare, tradiionalne mere, Primenile su defanzivne investi" u vida sulbyencia za pogodene industeje kako bi smanjile cenu proizvodnje “spor nthowo opadane (Lanfallusy, 1961), ritanska vada jepo- ‘vecala pomoé 2a industrielles, rudarstvaibrodogeadnjes manjecod {3% ukupne pomodzaindusteju pre 1973. godine, na Ztvrtina ukup- 2 AUN 1 22 e STet| ‘ne pomoti 1982-1983. Nemacka feeralna pomo¢industji poral je vile od dva puta w deceniji pose 1973, a pomo¢ bredogradni!indu- “sii elika poveala se =n 239 na 50% wlepnih ederlnihsubvenciia za industri. Te dveindustriske grane primile su étvtinu vladine po- ‘moéi Francuskojwistojdecenj (OECD, 1987:231), Evropskevade su povedae i caine etrikije pokutavajui da odbeane dom trfita, Bvropska ckonomaka rajednica je povecala ‘deo woza pod restrikijama s11% na 15% ukupnog woza proizve- denih dobara.Restrkj a obu ween i Japana i tek industrial sovanih aijkih zemalja uvetane su sa 159 na Zak 30% do potetka ‘osamdeseth. Da bi edréal ekonomi vote, evopske zamle su po- ‘etal i pomo¢ a iavor. Francuska je omoguéavaa subvencionisane [edie za avor koji su pokrival 56% vednostivoza kapitalnih do ‘bara iemedi 1970, 11978. godine: ta vrednost je porasa na 10% od 1981, do 1983. Pojedine zemlje, poput Nemack, davale su poreske olaktice adredenim indwstjam, Danska je, od eredine sedarndesetih do pote osamdeseth, poveala pomot za invozsa2% na 28%, Sved- ska sa 16 na 10%, a Holanda sa 39% na 8% (OECD, 1987: 229-28). “Anaiza OECD iz 1987. godine pokazala je dae 2apadnocvropsko fener patil od strleurnerignost St je uspoioprimenu novi te ‘nologj.Evropajepocela da zaostaew granamas intenzivnom sali ‘atko-raavojnom delat rhog soje nesposabnosti da bets obavi ‘nsophodna priagodavanj, Ovakospoa strkturno-tehnoodkaprago- ine, odnosno 22,5 dece po deni) opalaje na 1.5 dece aa kraj veka "Engeska je devedesetih po deni imala 1,7 dec, Francaska ist tlko, !aNemadka i Spaniapo 1.2 dee, Te vrednostau bil ipod nivoe repro. ‘duke, je venultralo smanjenjem sanovnistva x posldnjim dece- nijama veka. Stops natalitet je posiedaji put bila raya nivoupotzeb- ‘nom a reprodukcjestanovnstva jos podetkom sedamdeseth adikalne promene stopa mertaltsta natalie imal su za pesle- ica starenje stanovniiva. Godine 1950, mada generacje (ispod 50 godin starost) w Brita, Nema), Francuskoy ali nae pri Diino érvtine stanovnitra, a sai (preko 60 godina tarosti samo 14%, udeo mlade generac je do 2000, gone opwo a 17%, dok je stupljenoststarijihw stanovnstvu porate na 20% (viet liku 6.11) (ivi Bac, 2000 171), Sika 6.11 Starenje stanovniftya,Zapadna ropa, 1900-2000. 7 Uporedo sa smanjenjem aktivnog, produktivnog soja stanowni- ‘tvai poveéanjem sarijegstanovnisvas penzionera skola totkovi sistema opiteg blagostanja. U Francusko) sa cetiriadnika Snaasiral. {dng penzionera 1960, godine: do 2000, bilo je sama dv radnka po enaioneru. Ako se ovaki demografikitendovinastave, oda ad. oeste tte tee ‘a pensioner ice: do 2020. godine, Prema proragunima, rotko- viza penal wrazvijenim zmljama ce se udvostudavati na svakih dae ‘dese godina. Ber krupnih reform, pen bi mogle da opadnu do 0% ‘24 nekoliko godina, Prancusa je ila primorana da izmeni pensioni plan ma poetic XXI vee. Evrops je, delom 2bog opaanjastanownitairadne sage, po- staladosaleniki kontinent. Doseljenc, nel legal, kraj XX ve- ‘ka ini su priblino 9-10% stanowndta regions, Porastao je nivo si Fomaitya to eod arene sedamdcsth postlo solu ptane koje ‘ vte nije mogloignoisat, Do sredine osamadeseth 50 rina di Zivelo jeod prihoda manjh od polovine preovladujuéeg naionalnog hivospihoda wZapadnojEvrop, Ovi situacj je dodatno optere- iva dave opiteg bagostaja. Ono to oe u period velkog rzvoja relation lako fnansiralo sada je, uizmenjenim okolnostima,postalo ‘elkofinansisko breme. Dagoroéno posmatrano, emogratskeiso- ‘jalne bombe koje su svakog trenutka mogle da eksplodiraju uinle su postajede modele soejlnog osiguranjaneodr vim, Povth toga, evtopske zemlje su u globalzovano)svetskoj ekono- ‘ij morale dase nadmetu sa zemlja koje eu imale mnogo manje plate neuporedivo nie eocjsine trotkove. Udravi opteybagostanja focijalne beneficje oa priliin wdvostadl cen rada, To je produ bilo problem skojim suse soéavaleevropske drdave opsteg blago- ‘anja poo je america ais konktrencj imal mnogo nie sock jalne troskove i komptitivnin pose, U globo) ekonomi ‘aver edd bij npogdaj crate porters pla rane ‘Sige hlndcheaa,prea Nata, pet ogden ‘eave anna ste denorsnatar ete kano ss ‘agnor arasinvesirin bra aka (Raper, 20 8) Sten Magen primeduje ds ove promene in sno pds oe magi tere odenonspontanini bare dose ‘seth godnn nel ie ren kona pons ope Saori ‘patsoldnosjednalos,unerednost Ox ommdeseth odin reve Fun res oni} ean tea —peme sone aha pore ‘le scavnfe propian prve primase scl aug Up pono ‘im uprima dase soca tho okom rade gsi, Eros ‘Ene one aanod net prota seo nivou. (angen, 19752) 32 Globalizovan, nereglisana sveska ekonomi predstavila je ‘cbiljaniazov 2a detavaopiteg blagostana. Neolberal sata da $3 dréavna regulativajdrtavnovlasnistvonepribvathjvw slovima ‘ite lobaine kompetcie. On istigu da metovita ekonomi nije put a ostvarivanj vii cijeva, a drtavaopéteg blagostajaeprober, a ‘ne relenje, Neoliberalna ol je agovaralapovratak samorepuliiceg iog sem ber drdane regulative. njednavals je sobod ssa roreguliucim trdbnimsstemom, Neoliberalnaideclgija koa je a= {govatl ise preskestoe odgovarala je saad draitvima Zemj tanice gre G7, vodeés ekonomi svt, i medunarod- ‘ne monetsre institu koje su omovale | ania, pre sega Me- Tita zagadene.Ipak, najedkorist od taki pritsaka imalo je stanow- isto ih zemalj, Potevod osamdesetih,ptane zatte fivome sre ‘ne apedovao ema list proriteta zeal Centealne Istoene Evrope, [Nekolicozemala tog region ve je ribvatilopreporuke a Stokholm- skekonferenije Ujedinjenihnacja i 1972, usojilo medunarodsi Akt 6 zal ovekovesrdine i 1976, godine, ko i sporazum 0 ozon ‘Medutim, pravi preokset dato js dramaticnim poitizkim de- {evanjma 1989. Posle kolapsadriavnog socaizmau Centealngj is tocnoj Esto, ideja wolia postal je priduaivane Evropi. Sve tezem- Ije au te lle uskladivanj sa standardima Bvropske uni, 3to je podirazumeval pribvatanjekopeahall rterijuma" 2a ckonomske, politike ekolotke standard, Po takorvanom acquis communautaire, ‘kolo standard Evropekeunije posta abaverni pose odlaganja od 360 \desetak godina (Baker, 2002: 31-32). ostovanje ovogzakona podraa- !mevalo je prinvatane pribliino 300 zakonskih edredbiEvropske unije ‘zat ivotne redine i naravno ogzomne investi urane progra- ‘me. Da ise realzovalaekolodka regulstiva, Palisa mora da wea oko hiljadu akata dekretainvrnih adredi, Bugarskaeusvojila Zakon o abi vazduha, voda izemljita,Zakon o zat priode, Zakono2a8- ‘i tivonesredine,Zakon oporezu na tena fosilna goriva, Akt stom ‘vazduhu i mnoge drugerakonske odredbe tokom devedesetih godina (Pickles, 202:306),Desetnovih zemalja laniea mora dainestiapre- ‘ko osm ijl dolara da bi se svela emis surmpor-diaksidaia2ot- ni oksida na prihvativ ivo, a bie im potebno 15 mila dolara tokom petnaest gona da zadovolj ckoloske standarde Evropske uni je (Turnock, 200260). Ceo) su potrebne dve mijarde dolar da do- stigne ekoloike standarde Evropske unije 2a fstoéu vode. Program PHARE (napravien 1989. godin kao pore Polskoji Madarsko,a [asnije protien ina druge sme tog regions) izajmovi Svetske ban- ke predstavjsu invesnu pomoé 2a proce prilgodevanjaekolotkim sandardima Evropske unj, a odobreniprelazni period garantujepo- stepenu transformaciu. ipa, trotkovi mera zat fvotnesredine Cetkoj su porassa0,7% BDP koko su nos 1989. na 2,7% 1996, godine. Seedinom devedesetih iz ivora Evropske unije pokriveno je amo 4% ovakvih investi Plo} (Carte, Kantowir, 2002: 202). ‘Medutim, vets beled prvi reultati berolovn benzin posto je

You might also like

• Her Body and Other Parties: Stories

  

  From Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (822)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  From Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (231)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  From Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (266)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  From Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (137)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  From Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (122)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  From Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2104)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  From Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1104)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  From Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (401)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  From Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (4610)
• Yes Please

  

  From Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1898)
• Fear: Trump in the White House

  

  From Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (738)
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  From Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (789)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  From Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (74)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  From Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (234)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  From Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1929)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  From Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (474)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  From Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (45)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  From Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (897)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  From Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2259)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  From Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John le Carré

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (104)
• Bad Feminist: Essays

  

  From Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1018)
• The Woman in Cabin 10

  

  From Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2521)
• Brooklyn: A Novel

  

  From Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Toibin

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (1947)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  From Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (271)
• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  From Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (540)
• John Adams

  

  From Everand

  John Adams

  David McCullough

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2409)
• The Outsider: A Novel

  

  From Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1850)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  From Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (590)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  From Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (98)
• Wolf Hall: A Novel

  

  From Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3811)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5813)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  From Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (4203)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  From Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (348)
• Dzon Koleman - Komitet 300

  

  Document250 pages

  Dzon Koleman - Komitet 300

  zistj

  100% (3)
• Manhattan Beach: A Novel

  

  From Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (792)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  From Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1716)
• Little Women

  

  From Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (104)
• Principles: Life and Work

  

  From Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (608)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  From Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brene Brown

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1092)
• Stepic Milomir

  

  Document21 pages

  Stepic Milomir

  Desiree Clark

  No ratings yet
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  From Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (441)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (844)
• Pismo Iz 1920

  

  Document7 pages

  Pismo Iz 1920

  Desiree Clark

  No ratings yet
• Steve Jobs

  

  From Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (807)
• US - Multimedija

  

  Document366 pages

  US - Multimedija

  Desiree Clark

  No ratings yet
• KLIMATOLOGIJA - Marko Milosavljević PDF

  

  Document135 pages

  KLIMATOLOGIJA - Marko Milosavljević PDF

  Desiree Clark

  No ratings yet
• Mesa Selimovic Tisine PDF

  

  Document111 pages

  Mesa Selimovic Tisine PDF

  Desiree Clark

  No ratings yet
• Mesa Selimovic Tisine PDF

  

  Document111 pages

  Mesa Selimovic Tisine PDF

  Desiree Clark

  No ratings yet
• Teorije Licnosti

  

  Document13 pages

  Teorije Licnosti

  chamomila

  No ratings yet
• KLIMATOLOGIJA - Marko Milosavljević

  

  Document135 pages

  KLIMATOLOGIJA - Marko Milosavljević

  Desiree Clark

  No ratings yet
• Pismo Katarini

  

  Document2 pages

  Pismo Katarini

  Desiree Clark

  No ratings yet
• Regional Development Singapore

  

  Document17 pages

  Regional Development Singapore

  Desiree Clark

  No ratings yet
• AKiOF-V - 12 - Sume Aktivnih I Efektivnih Temperatura

  

  Document15 pages

  AKiOF-V - 12 - Sume Aktivnih I Efektivnih Temperatura

  Desiree Clark

  No ratings yet
• FANGER 197O PMV Model PDF

  

  Document8 pages

  FANGER 197O PMV Model PDF

  Desiree Clark

  No ratings yet
• Šumska Ekoklimatologija - Mikroklima Šumskih Staništa

  

  Document4 pages

  Šumska Ekoklimatologija - Mikroklima Šumskih Staništa

  Desiree Clark

  No ratings yet
• EU Macro-Regions and Macro-Regional Strategies - A Scoping Study

  

  Document44 pages

  EU Macro-Regions and Macro-Regional Strategies - A Scoping Study

  Desiree Clark

  No ratings yet
• Klima-Michel Model

  

  Document17 pages

  Klima-Michel Model

  Desiree Clark

  No ratings yet
• Prostor 17

  

  Document50 pages

  Prostor 17

  Desiree Clark

  No ratings yet