Dorde Lazarevié NAPAD CETNIKA NA TUZLU DECEMBRA 1944. Decembra 1944. godine vodene su uporne borbe izmedu Na- rodnooslobodila¢ke vojske i velikih njematkih snaga koje su s po- vlaéile preko Srbije i probijale u istoénu Bosnu a zatim dalje prema sjeveru. Istovremeno su se iz Srbije pred ofanzivom Narodnooslobodi- laéke vojske povlatili ostaci ¢etni¢kih jedinica sa neSto Nediéevih pripadnika. Oni su se koristili ovim njematkim povlatenjem, a ujed- no su sluZili za njegovo obezbjedivanje. U stalnim borbama su manje snage Treceg korpusa NOV zadriavale éetnike, ali su oni uspjeli da od Gorazda, gdje su se pojavili 7. decembra 1944. godine, za desetak dana prodru do Vlasenice. Ovu éetnitku grupaciju satinjavalo je osam korpusa: Avalski, Mlavski, Timotki, Deligradski, Toplitki, Ja- vorski, Juznomoravski i takozvani Srpski udarni korpus (od tri »di- vizije« Nedi¢eve pogranitne poljske straZe). Nisu to bili korpusi u vojniékom smislu rijeti, ali ipak snaga od oko 8.000 ¢etnika, naoruza- nih, pored ostalog, koliko se to moglo utvrditi, sa oko 400 puSkomitra- Ijeza, 11 te8kih mitraljeza i 25 minobacatéa. (1) Medu njima je bio ve¢i broj Skolovanih oficira i podoficira, Zandarma i raznih funkcio- nera éetnitkog pokreta iz Srbije. Ova éetnitka »elita«, svjesna svoje te3ke odgovornosti, iako nenavikla na ratne napore, oéajniéki se probijala u smjeru povlatenja njematkih divizija, videci u tome je- dini izlaz. Za vrhovnu komandu Draze Mihailoviéa, koja se takode poviatila sa navedenom ¢etni¢kom grupacijom, bila je posebno pri- vlaéna Tuzla i spretanska dolina zbog povoljnih moguénosti za is- hranu preko zime. Ratunali su da bi zauzimanje jednog ovakvog grada dobro djelovalo na moral njihove vojske i donijelo izvjesne polititke koristi. Draza Mihailovié je vjerovao da Narodnooslobodi- latka vojska nema jatih snaga za spretavanje Setnitkog prodora u Tuzlu, zbog zauzetosti u borbama protiv krupnijih njematkih je- dinica.* Cetnici su od Vlasenice nastupali prema Tuzli u dvije ko- Ione: desnom preko Sekoviéa, gornjeg toka Sprete prema Jelici, a lijevom pored Kladnja u praveu Stupara i Zivinica® Dvadesetog decembra 1944. dvije brigade Trideset osme di- vizije — 18. hrvatska i 21. tuzlanska — hitno su.krenule prema Boro- govu sa ciljem da sprijete prodor éetnika prema Tuzli, a Dvadeset sedma divizija krenula je na drugu éetni¢ku kolonu. 7 U prvom sudaru 18. brigada potisnula je éetnike, ali premo- reni borci nisu mogli da nastave proganjanje neprijatelja koji je preSao u protivnapad i 22. decembra éetnici su preSli Spretu kod Prnjavora i nastavili da se probijaju prema Jelici. Pod pritiskom nadmoénijeg neprijatelja brigada se morala povlatiti‘88 D. Lazarevié Dvadeset prva brigada je na putu.za Borogovo rastjerala Get- nitke prethodnice, a zatim je vodila veéu borbu na Borogovu. Ipak je ona pred naletom oko 2.000 éetnika, koji su bez obzira na gubitke nastupali prema Spreti, morala da se povlati® U ovim prvim borbama, oko Borogova i u dolini Spreée, broj- nije ¢etni¢ke snage potiskivale su jedinice Trideset osmevdivizije koje su se stalno povlatile pod borbom. U noéi izmedu 23. i 24. decembra 18. brigada izvrsila je po- novo napad na polozajima Dubnica-Kalesija-Prnjavor i potisnula éetnike nanijev’i im teSke gubitke.® Prema sje¢éanju Mehmedalije Hukiéa, dvadeset éetvrtog de- cembra u borbu su ubateni 1. i 3. bataljon i Stabska prate¢a geta Tuzlanskog partizanskog odreda (jedan bataljon ovog odreda za- drzan je u neposrednoj blizini Tuzle, a drugi upuéen u Durdevik). Tako borei cijelu noé nisu spavali, a u marSu su proveli veé drugi dan, 3. bataljon je u trku upao u selo Svratiée. Istovremeno je 1. bataljon podisao éetni¢kim poloZajima na brdu Medaégu, dok je pra~ te¢a éeta sa Stabom odreda nastupala cestom. Cetnici su primorani da se na brzinu i neorganizovano povuku. Skoro cijela njihova ko- mora bila je zaplijenjena, a desetak ih je zarobljeno. Napredovanje boraca Tuzlanskog odreda je zaustavljeno zbog pojave jedne veée éetniéke kolone prema polozajima 18. brigade. Poslije uspjesne borbe vodene sa ovom éetnitékom grupom, koja je nakon toga upala u Tojsiée, 18. brigada se povukla prema Cakloviéima, a bataljoni Tuz- lanskog odreda bili su odsjeteni na MedaSu. Predvete su ipak us- pjeli da se povuku. Tri dana je 21. brigada vodila manje borbe na sektoru Po- zarnice a, zatim, 25. decembra sudarila se u zestokom okréaju sa éetni¢ékom glavninom koja je nadirala prema Tuzli. Cijeli dan smje- njivali su se napadi i protivnapadi i s jedne i druge strane. Na kra- ju, Getnici su poéeli da se povlaée.’ 25. 0. mj. — navodi se u izvjeStaju 18. brigade — éi- tava brigada taéno u 8,30 Gasova napala je neprijatelja na liniji Meda8-PjeSivice do same Spreée. Nase jedinice su u jakom na- letu uspjele da potisnu neprijatelja tako da je naie lijevo krilo tjeralo neprijatelja do u Miljanovce. Medutim, naSe desno krilo, koje je nabacilo neprijatelja na samu Spretu, poslije duge i Ze- stoke borbe bilo je prinudeno da se povlaéi jer je neprijatelj, u od- brani svoje komore i drugih prateZa koje su imali sa sobom, bacio sve raspolozive znage i uspio da nas povrati. Borba je trajala ¢ita- vog dana sve do 18 éasova uveée nesmanjenom Zestinom. Neprija- telj je u ovoj borbi imao najmanje izbaéenih iz stroja od 100—150 vojnika. NaSi gubici su 29 ranjenih i 5 poginulih, i 4 nestala duuga. Jaéina neprijatelja koji nas je napadao sigurno utvrdeno da.je bilo 1.100 Ijudi a sa svojim rezervama koje je kasnije ubacio u borbu utvrdeno je da je bilo 1.600 ljudi... «' Sutradan u 5 sati brigada je nastavila da napada na nepri- jatelja oko Vukovija i Tojsi¢a. Uspjela je da ga razbije i potisne. Medutim, éetnici su izvrSili protivnapad i vratili brigadu na polazne polozaje.*Napad tetnika na Tuzlu 1944. eo Istovremeno je u borbu ubaéena 17. majevitka brigada. Ona je protjerala neprijatelja sa nekoliko polozaja kod Tojsi¢a, nakon éega je skrSila vise ¢etni¢kih protivnapada.” Dok je Trideset osma divizija vodila borbu za odbranu Tu- zle, suprotstavljaju¢i se desnoj éetnitkoj koloni, za to vrijeme Dva- deset sedma divizija, u stalnim borbama od 22. do 28. decembra, razbijala je lijevu kolonu. 22. decembra u dolini rijeke Drinjate kod Sekoviéa 16. muslimanska i 19. biréanska brigada Dvadeset sedme divizije potukle su Oplenatku Getnitku brigadu i zaplijenile cijelu korpusnu komoru.” Narednih dana brigade Dvadeset sedme divizije nanosile su nove udasce ¢etnicima na pravcu Kladanj-Stupari i onemoguéavale prodor éetnika prema Zivinicama i Tuzli. Na taj natin, prodor li- jevog éetni¢kog krila zaostajao je za desnim, ¢ime je onemogucen njihov koordinirani napad na Tuzlu. lako su_borbe Dvadeset sedme Divizije vodene odvojeno od borbi na blizim prilazima Tuzli, ipak su to dva dijela iste cjeline — bitke za Tuzlu.* I na kraju, odbrani Tuzle i porazu Getnika znatno su dopri- nijele jedinice Dvadeset treée srpske divizije koje su nastupaju¢i od Zvornika u vremenu od 25. do 27. decembra napadale pozadinu i bok neprijateljskih snaga.” O borbama pred Tuzlom ima relativno malo satuvanih doku- menata. Pa i oni, pisani vojni¢ékim jezikom u surovim uslovima rata, ne mogu nam ni izdaleka doéarati tezinu bitke i velitinu pobjeda. U nastojanju da neSto vise saznamo, upuéeni smo na uéesnike u ovim dogadajima, prije svega na komandante vojnih jedinica. Iako je pro- teklo viSe od dvadeset godina, njihova kazivanja su Zivlja i slikovi- tija. Mehmedalija Hukié bio je u to vrijeme komandant Tuzlanskog partizanskog odreda. Evo Sta je on napisao u svojim sje¢anjima na osnovu svog ratnog dnevnika: »... Dvadeset i sedmog decembra Odred je postavljen na brdo izmedu putova Simin Han-Tojsi¢i i Simin Han-Pozarnica. Se- dam puta su toga dana drazinovci juri8ali na nae polozaje. Bili su pijani, imali su municije u izobilju, nastupali su u tri streljatka stroja, U prvom su nastupali éetnici bez Gina, u drugom podoficiri au treéem oficiri. Pucalo je cijeli dan, sijevale su bombe, gomilao se broj mrtvih i ranjenih izmedu jedne i druge vojske. Zarobljeno je oko 50 éetnika koji su se pokuSali provuéi iza na’ih leda. Medu njima je bilo balista, bjelogardejaca, Zandarma, Zena i sl. Poku- Sala je prateéa éeta Odreda da zade neprijatelju iza leda, ali je bila doéekana zaglusujuéom paljbom. U prvi mrak borba se stiSavala, sve je manje bilo dugih mitraljeskih rafala. Izgleda da su se obje vojske bile zamorile. Negdje oko 22 sata nije se tuo vise nijedan metak. Budnost je morala biti pojatana. Svako je naizmjence malo poku- njao. Borci veé treéu noé ne spavaju. Oko 23 sata éulo se da neko ide od Siminog Hana prema Stabu Odreda koji se nalazio u jarku pored ceste. Kuriri su bili najbudniji. Doveli su nepoznatog. To je bio Bego Mustaéevié, zeljezni¢éar iz sela DoboSnica. Donio je malo rakije radi okrepe. Nikada nam nije tako neSto dobro do8lo kao ovaj90 D. Lazarevié Begin poklon. Boca je isla streljatkim strojem od jednog do drugog borea. Svi su hvalili Begu...« U toku borbi za Tuzlu istoénobosanski éetnici odigrali su spo- rednu ulogu. Ona bi se mogla svesti na ovo: U sastavu lijeve éetni¢ke kolone bili su romanijski ¢etnici, majevitki su uzeli izvjesnog, ne tako znatéajnog, u¢es¢a u borbi pred Tuzlom, a ozrenski su se kon- cetrisali sa namjerom da podu prema Tuzli."* Svi su oni kao sigurno ra¢unali da partizanska odbrana Tuzle neée izdrzati i da ¢e im to pomoéi da se rijeSe problema u koje su uveliko bili zapali, da je na pomolu obrt cjelokupne situacije itd. To se vidi iz pisma koje je komandant Majevitkog tetnitkog korpusa Stevan Damjanovié — Leko uputio komandantu Semberske éetnitke brigade »bratu Pe- riki«. On pise. »... Nasi sa juga guraju odliéno, tako da dok se oni veé tuku na Tuzli, drugi nastupaju tek od Han Pijeska, kao i preko zenitkog i ozrenskog terena, kao i od Srebrenice ka Drinja¢i. Ovo su samo poéeci razbijanja komunistiékih bandi, ali sada svi moramo skoéiti kao jedan, bez premisljanja...«‘* Ovo je napisano 28. de- mbra, kada su DraiZini éetnici veé doZivjeli katastrofu pred Tuzlom. Dvadeset sedmog decembra 1944. godine, na frontu pred Tu- zlom, Trideset osma divizija sa pridodatim jedinicama i 16. briga- dom Dvadeset sedme divizije otpoéela je opsti zavrSni napad i u kra- éem, ali oStrom sudaru slomila desno éetnitko krilo. Potuéeni i de- moralisani, éetnici su se povlaéili izmedu Zivinica i Durdevika pre- ma Ozrenu." U isto vrijeme povlacile su se jedinice lijeve éetniéke grupe, takode prema Ozrenu. Sada se na uzem prostoru nagla zbi- jena veéina porazenih éetnitkih snaga, stalno progonjena i uniSta- vana. Tako je u selu Obojkovina potpuno likvidiran Stab jedne nji- hove divizije. Borci i njihovi komandanti bili su svjesni velitine za- datka. Oni su dobro znali da zadaju udarce ostacima jedne kontra- revolucionarne formacije koja je cijelo vrijeme rata bila ‘oslonac okupatoru vrse¢i mnogobrojne zlocine nad nasim narodom. Ujedno, to su bili i ostaci reakcionarnih snaga koje su oéekivale jo3 uvijek da ponovno uspostave stari sistem. Vjerovatno su zbog toga, kao jedan izraz opSteg oduSevljenja i pobjednitkog zanosa, po naredenju Staba Dvadeset sedme divizije, toga dana borcima odredeni inte- resantni borbeni poklici: »Udri izdajnike! Rusi staru Jugoslaviju! jela Jugoslavija! Zivio marSal Tito!«” Cetnici su doZivjeli potpun poraz. Njihovi gubici, na oba prav- ca, u osmodnevnim borbama bili su veliki: oko 2.000 mrtvih i ra- njenih i do 400 zarobljenih, uz gubitak vie stotina puSaka, desetine mitraljeza i bacaga, velike koli¢ine razne municije i, posebno, ve- liku komoru.* U naredenju Staba Tre¢eg korpusa odato je priznanje i zahval- nost jedinicama pod komandom potpukovnika MiloSa Zekiéa, Franje Herljevi¢a i Miladina Ivanovi¢a, majora Mitra Mini¢éa, Voje Ivano- vi¢a — Crnogorca, Petra Borojevi¢a, Veljka Jankovi¢a i Stojande Milinoviéa i kapetana Spase Mitiéa i Mehmedalije Huki¢a. Istovre- meno je odredeno da se odlikuju i unaprijede borci, podoficiri i oficiri koji su se istakli u borbama.” Cetnici Draze Mihailoviéa koji su se povukli na Ozren ubrzo su se prebacili na Trebavu, gdje su se odrZali izvjesno vrijeme. UNapad ¢éetnika na Tuzlu 1944, 91 maju 1945. godine jedinice Treéeg udarnog korpusa JA i jedinice KNOJ-a likvidirale su u kanjonu Neretve i Sutjeske preostale éet- nike. Samo su se manje grupice, medu kojima je bio i Draza Mihaj- lovié (uhvaéen poéetkom 1946), tada spasle bjekstvom. Pri razmatranju ¢inilaca koji su bili odlu¢uju¢i u pobjedi nad éetnicima moramo ista¢i ulogu stanovnistva Tuzle i okoline i antifagisti¢kih organizacija. Ne samo materijalno, u raznim oblicima, nego prije svega u moralnom smislu, Sto je mnogo znaéajnije, Tu- zla je dala veliku podrsku borcima na polozajima. Veé stetena slo- boda voljenog grada i jedan sasvim novi, bolji Zivot, trenutno su bili ugrozeni. U borbenim jedinicama, pored ostalih, ‘palazili su se u velikom broju i tuzlanski borci. Bila je to najprirodnija, krvna veza Tuzle i njene vojni¢ke odbrane. Zbog toga su gradani Tuzle tih dana, kao rijetko kada, jedinstveno mislili i djelovali. O tome govori i jedan malo poznat, neobjavljivan ratni dokumenat, u stvari zahval- nica i priznanje Staba Trideset osme divizije omladini i gradanstvu Tuzle, koja u izvodima glasi: . U ovim borbama nai borci pokazali su silnu izdrZlji- vost, upornost i hrabrost, Sto rezultira iz njihove visoke svijesti za narodne ideale i krvlju ste¢ene tekovine, pokazali su ovaj put vise nego ikada, zato Sto je uz njih bila sva Tuzla: i djeca i starci, i ljudi i Zene, zato Sto je jedinstvo naroda i vojske, fronta i pozadine danas évrsée i jaée nego ikad i to jedinstvo nikad niko viSe neée razruiiti. Plod ovih Zestokih borbi i-naSeg évrstog jedinstva sa vama je odbrana Tuzle, na ¢ijim su vratima nagli grobnice preko 1.000 éetniékih zlikovaca, medu kojima i dva éetnitka komandanta kor- pusa: zarobljeno je preko 100 ovih zlikovaca, skoro sve njihove ko- more, teSko i automatsko oruZje. Visoka svijest svih antifaSisti¢kih organizacija i éitavog na- roda Tuzle, Kreke i okoline, koja se manifestovala u pomoti i évr- stoj “povezanosti sa naSim jedinicama, dala nam je joS jatu moralnu snagu i polet za Sto brze enje na’e zemlje od Svapskih ljudoz- dera i domaée gube. U ime boraca, podoficira, oficira i politi¢kih radnika 38. di- vizije toplo se zahvaljujemo USAOJ-u Tuzle i Kreke i jedinstve- nom NOF-u.. .«” Bitka za odbranu Tuzle, ukljuéujuéi i prethodne borbe, pred- stavljala je slozenu operaciju frontalnih borbi i partizanskog na- éina ratovanja. Po vremenu trajanja, velitini prostora na kojem je vodena, brojnom angazovanju snaga i naoruzZanja i s jedne i druge strane, broju mrtvih i ranjenih, Zestini borbi itd. predstavljala je jednu od najve¢ih bitaka izmedu Narodnooslobodilatke vojske i éet- nika na podruéju istoéne Bosne. Iako njen ishod nije mogao imati nikakvog konaénog uticaja na op8ti tok dogadaja u zemlji, ipak je neosporno da je ova pobjeda nad éetnicima imala veliki vojno-poli- titki znataj.92 D. Lazarevié NAPOMENE 1 Oslobodilatki rat naroda Jugoslavije 1941—45, knjiga II (drugo izda- nje), Beograd 1965, str. 450; Arhiv vojnoistorijskog instituta 38/2—7, K. 1111. 2 D. Sugié, Tuzla — Priruénik za istorijski dio zavitajne nastave, strana 219; Gojko Banovié i Kosta Stefanovié, Kako je uhvaéen Draza Mihailovié, Politika, 16. avgust 1962. godine. *Arhiv VII 38/2—7, K. 1111. * Arhiv VII 19/5 i 16/5 K. 1259. 5 Arhiv VII 10°9. K. 1259. ® Arhiv VII 19/5 K, 1259. 7 Arhiv VII 10/9, K. 1259. ® Arhiv VII 19/5, K. 1259. * Isto. 3 Oslobodilaéki rat... str. 449. 41 Arhiv VII 43/b, k. 1111. ® Arhiv VII 44/b, k. 1111. 18 Oslobodilaéki rat... str. 449, Arhiv VII. 4 Arhiv VII 44/b, K. 1111; BH—V—11412; prema sje¢anju Mehmedalije Huki¢a. (Nismo bili u moguénosti da rad ilustrujemo sje¢anjima i drugih ko- mandanata NOV). © Arhiv VII, BH—V—11419. 16 Oslobodilaéki rat... str. 450. 7 Arhiv VI, 45/b, K. 1111. ® Arhiv VII, 7—2, K. 1258; 38/2—7, K. 1111. © arhiv VII, 12/1—5, K. 408. * Arhiv VII, 6/415, K, 1258. i ZUSAMMENFASSUNG ANGRIFF DER CETNIKS AUF TUZLA IM DEZEMBER 1944 Ende des Jahres 1944, als die letzten Kampfe zur Befreiung Jugosla- wiens gefiihrt wurden, trat ein starker Quislingverband der Cetniks, zusam- men mit dem Oberkommando unter DraZa Mihailovié, den Riickzug aus Ser- bien an. Bei dieser Gelegenheit griffen sie die Stadt Tuzla an. In den mehr- tagigen Kampfen an den Zugangen der Stadt wurden die Cetniks von den Partisanenkraften zersprengt, und die Partisanen verteidigten Tuzla mit Hilfe der Bevélkerung. Diese Niederlage der Cetniks trug zur Schwachung ihrer Krafte vor der endgiiltigen Liquidation der Cetnik-Bewegung im Mai 1945 bei.