"depresila je bolest lenjih i sebicnih ljudi (nikoga ne prozivam to sam prcotala u nekoj psiholoskoj

literaturi) i zato ja kad upadnem u neko depresivno raspolozenje pocnem sebi da se "obracam" (al ne
naglas hehehe) u drugom licu i to u stilu: "ajde krmaco sta si se tu izvalila,radi nesto i procice te" ili posto
znam da izaziva gojaznost "aj sad na trening sad ces jos i da se ugojis pa da budes debela depresivna
baba" il ubedjujem sebe da ce mi biti bolje kad uzmem mp3 i prosetam ili odvrnem muziku,uzmem moje
divne bojice,markere,pastele,lepak,makaze...i onda krene crtanje,pravljenje kolaza...i to uvek isplaniram
nesto "depresivno" al me povuce i nikad ne ispadne depresivno a ja sam posle nekoliko sati
preporodjena... u svakom slucaju moram da budem sama i da ispraznim mozak..pomaze"

Jao, kakva definicija! Strasno! Nemoj da shvatis ovo licno, ali ti bas uopste ne znas sta to je depresija - to
sto opisujes su potpuno normalna osecanja - nije sve u zivotu sreca, ljubav, radost, ima i situacija koje
nas cine tuznima - depresija nije tuga! Dakle, tako govori neko ko je samo "depresivan", pa i ne moze da
zamisli u kakvom su paklu oni koji su stvarno depresivni: da postoji neka tableta koja bi (naravno, samo
na par sati, bez trajnih efekata) mogla da proizvede sve simptome prave depresije, video bih te da li bi ti
palo na pamet da tako bezobzirno "postavljas dijagnozu" "lenjost i sebicnost" krajnje ozbiljno bolesnim
ljudima!

Postovima kao sto je ovaj bolesniima od depresije direktno nanosis zlo: jedan od psiholoskih simptoma
depresije (ima ona i cisto fizioloskih, jos kako, samo to psihoterapeuti nece da priznaju ni sebi) je
depresivno razmisljanje: zrtva sama sebe krivi za sve, samooptuzuje se, smatra sebe za "falicnu",
nesposobnu, neadekvatnu, "sam sam kriv", "i nisam za bolje" itd. pa kad neko u takvom stanju procita
ovo sto si ti napisala bude mu jos mnogo gore... Da li bi ti stvarno zelela da dodatno nekome otezavas
vec dovoljno ocajnu situaciju? Da je depresija samo lenjost i sebicnost, da li bi bilo koga gurnula u
samoubistvo?

Ne pravim se pametan uopste, samo mislim da bi svako ko hoce da uzme ucesca u diskusiji na ovu temu
prvo trebalo da se upozna sa osnovnim simptomima depresije (krajnje opasne bolesti), i da ne mesa
obicnu mrzovolju i tugu sa njom - ni tuga ni mrzovolja nisu ama bas uopste depresija, ni "blaga
depresija", niti mozes da budes depresivan samo celo jedno popodne, pa sutra skocis iz kreveta
raspolozena i orna za zabavu... Ono sto velika vecina ovde opisuje kao "depresiju" nema ama bas
nikakvih dodirnih tacaka sa onim sto medicina i psihologija nazivaju depresijom... Ovakvim pisanjem
samo mozete da proizvedete krajnje neprijatne efekte kod onih koji su stvarno bolesni od depresije...

Problem je u tome što velika većina uopšte i ne zna šta je to depresija, pa je brkaju sa tugom i
neraspoloženjem. Čak i jako depresivni ljudi mogu da ne budu svesni svoje depresije, jednostavno ona
izvitoperi percepciju stvarnosti, pa žrtva "oseća" da je sve tmurno, tužno i da nema izlaza - tzv
"depresivni realizam" - jako proguban, ne može ni u čemu da se uspe bez optimizma. Kad se tome doda
još i gubitak samopouzdanja ("ne vredim", "sama sam kriva"), masa somatskih simptoma: prerano
buđenje, iscrpljenost, anhedonija i sl, žrtva uopšte i ne pomisli da je u pitanju jako ozbiljana bolest, nego
stalno pokušava da nađe neki razlog "u sebi", da "radi na sebi", "popravi se", "uozbilji se" i sl, što samo
pojačava bolest...