~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

ZDRAVIM RAZUMOM
Robert A. Laidlaw
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
 Sadržaj
1. POSTOJI LI BOG?............................................................................1

2. DA LI SE MOZE UPOZNATI BOGA?...............................................7

3. KO JE ISUS HRIST?.......................................................................11

4. NAJCESCE ZABLUDE...................................................................14

5. JOS NEKOLIKO PITANJA.............................................................21

6. NEVIN PODNOSI KAZNU ZA KRIVOG..........................................27

7. RAZUMOM I SRCEM......................................................................30

8. ODLUKA..........................................................................................33

9. SADA JE DAN ODLUKE................................................................36

10. VOJNIKOV IZBOR........................................................................38

i
1. POSTOJI LI BOG?

1. POSTOJI LI BOG?

Pretpostavimo, da neki mladi čovek pošalje svojoj verenici prsten sa

dragim kamenom u vrednosti od 50.000 dinara i položi ga u kutijicu,
koju je dobio od draguljara prilikom kupovine prstena besplatno. Kako
bi razočaran bio taj mladić kad bi posle nekoliko dana sreo svoju
verenicu koja mu kaže: "Dragi, poslao si mi stvarno divnu kutijicu.
Obećavam ti da ću je naročito paziti, uviti i držati na sigurnom mestu
da se ne bi oštetila!"

Smešno, zar ne? Baš tako ludo izgleda kad čovek troši sve svoje
vreme i energiju samo na svoje telo, koje nije ništa drugo nego jedan
sanduk u kojem se nalazi ono stvarno biće − duša o kojoj nam Sveto
Pismo kaže da će postojati još dugo, dugo nakon što se naša telesa
pretvore u prah. Duša ima bezgraničnu vrednost. Pesnik Longfelou je
toj misli posvetio ove stihove:

Ne tvrdi mi pustim brojevima,

Da je život prazan san što mine,
Da je duša mrtva dremljavina,
Da se stvari nama samo čine.

Život je stvaran, nije neki mit,

A nije grob kraj našem životu.
"Prah si ti i u prah ćeš se vratiti",
Nije bilo rečeno za dušu.

1
Sadašnjost ili večnost

U jevanđelju po Marku čitamo kako i sam naš Gospod pita: "Jer kakva
je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi". Dakle,
prema Hristovim rečima duša je nešto što je neuporedivo vrednije od
celog sveta.

Želeo bih da porazgovaram s tobom o nekim osnovnim pitanjima u vezi

s onim najvrednijim što poseduješ, o tvojoj duši. Na primer, o pitanjima:

− Postoji li Bog?

− Je li Sveto Pismo (Biblija) verodostojno?

− Ima li čovek neku odgovornost?

− Ima li oproštenje za grehe? To su samo neka od

pitanja koja vrlo zbunjuju one koji ozbiljno razmišljaju o
budućnosti.

Kako da znam postoji li Bog?

Imam neku urođenu sigurnost da Bog postoji! Ma kako god moj razum
pokušavao da pronađe razloge i argumente koji bi dokazali da ON ne
postoji, i ma kako god ja pokušavao verovati da Boga nema, ipak mi je
onaj "tihi, slabi glas" ponovo i ponovo dolazio, isto kao što i tebi dolazi
u tišini, u onim treznim staloženim trenucima života. Tačno, znao sam,
barem što se mene tiče, da ima Boga. A razmišljajući o drugima oko
sebe, uvideo sam ih ima mnogo koji ga traže, pokušavajući da
"religijom" ućutkaju isti onaj glas koji je i meni govorio.

2
Mora se priznati, ima ljudi koji ne veruju u Boga. Po mom mišljenju veći
je problem ne verovati u Boga, nego verovati. Smatrati da je mrtva
materija oživela sama od sebe, da je tako oživljena proizvela um, a um
proizveo svest, i da je slučajem iz haosa nastao kosmos u svoj svojoj
zakonitosti kretanja i postojanja kakvog nalazimo u prirodi, da bi bili
uvereni u istinitost svega toga, treba dobra mera lakovernosti.

Jedan rektor univerziteta u Njujorku, dao je jednom prilikom osam

razloga zbog kojih veruje da postoji Bog. Prvi razlog je ovaj: uzmi 10
kovanih novčića i označiš ih brojevima od 1−10. Stavi ih u džep a zatim
izvadi jedan od njih. Verovatnoća da taj novčić koji prvi izvučeš bude
označen sa brojem jedan, stoji u odnosu 1:10. Sada taj izvučeni novčić
zameni drugim iz džepa. Verovatnoća da ovaj drugi bude označen sa
brojem 2 više nije 1:10, već 1:100. Opet stavi natrag u džep izvučeni
novčić. Promešaj. Ponovo izvadi jedan novčić. Verovatnoća da ćeš u
trećem izvlačenju izvaditi novčić označen brojem 3 bit će 1:1.000. Sa
svakim daljnjim izvlačenjem deseterostruko se smanjuje verovatnoća
da će broj izvučenog kovanca biti za 1 veći od prethodnog.
Verovatnoća da će svi kovanci biti izvučeni točno po redu od 1 do 10
bit će 1:10.000.000.000!

Sve ovo izgledalo mi je toliko neverovatno da sam odmah uzeo olovku

i papir i dao se na računanje. Ubrzo sam ustanovio da je u pravu.
Proveri i sam!

Eto, zato i američki statističar Džordž Galup kaže: "Mogu statistički

dokazati da Bog postoji. Ako uzmemo ljudsko telo − verovatnoća da su
sve njegove funkcije nastale same od sebe, statistički je nepojmljiva."

(Dž. X. Galup je 1935. godine osnovao čuveni Institut za ispitivanje

javnog mišljenja, takozvani Galupov institut, op. prev.)

Nijedan razborit čovek neće svoju večnu budućnost zasnovati na

"statističkim varkama". Možda baš zbog toga Sveto Pismo kaže u

3
Psalmu 14:1 "Reče bezumnik u srcu svojem: nema Boga..." Ali hajde,
da razmotrimo ovaj problem sa druge tačke gledišta:

Svaka konstrukcija mora imati konstruktora

Nalazimo se na aerodromu, na primer. Posmatramo kako nam se

približava veliki putnički mlaznjak i sprema se za sletanje. Dok
gledamo avion ja ti kažem: "Ljudi tvrde da je avion delo nečijih brižljivo
napravljenih nacrta − ali ja znam da nije tako! U stvari, tu nije bilo
nikakvog mudrog rada. Na neki čudan način metalna konstrukcija je
sama od sebe postala iz zemlje i sama se oblikovala u ravne ploče. Te
metalne ploče su se zatim počele spajati i − tako je nastao trup aviona,
njegova krila i rep. Posle izvesnog vremena, u unutrašnjosti aviona
počele su da izrastaju pogonske mašine, pa kad, su jednog dana naišli
ljudi i otkrili ga, avion je bio potpuno gotov i spreman za let."

Kada bi saslušao maju teoriju, verovatno bi pomislio da sam poludeo.

Sigurno znaš, gde postoji pronalazak tamo mora biti i pronalazač, a

pošto si video niz ostalih proizvoda čovečijeg mozga, od kojih je jedan i
naš avion, sasvim si siguran da ga je konstruisao čovečiji um, i izradila
čovekova vešta ruka.

Istina je, ima visokoučenih stručnjaka, koji nam govore da je sav

svemir nastao igrom slučaja i da pri njegovom nastanku nije
učestvovalo nikakvo više biće. Tvrde da ne znaju ni za kakvog Boga
sem za prirodu.

S druge strane, ima mnogo naučnika koji veruju da Je Bog uzvišen i

nadmoćan i da se Bog objavljuje u prirodi, (time što su zakoni i
temeljna pravila prirode odraz njegove sile i mudrosti) jer sam je veći
od svemira! Jedino što nam ateista, tj. bezbožnici mogu pružiti je

4
zagonetka o proizvodu bez proizvođača, o stvorenju bez Stvoritelja, o
posledici bez uzroka.

Svaki razuman čovek veruje u bezbroj uzroka i posledica u prirodi, pri

čemu jedna posledica postaje uzrok drugoj posledici. Ako se ova
činjenica prihvati, onda dolazimo do logičnog zaključka: moramo
priznati da postoji i jedan početak svim tim nizovima. Ni u kom slučaju
nije moglo doći do prve posledice, bez onog prvog uzroka. Za mene je
taj prvi uzrok − Bog Stvoritelj.

Naučnici govore

Dr Kompton Artur Holi (1892−1962), fizičar, dobitnik Nobelove nagrade

1927. godine kaže: "Što se mene tiče, verovanje u Boga počinje
saznanjem činjenice, da je jedno najviše biće stvorilo svemir, i da je
Ono stvorilo čoveka! Nije mi teško verovati u to, jer se ne mogu oboriti
tvrdnje, da tamo gde postoji plan, postoji i intelekt. Sređen
funkcionirajući svemir dokazuje istinitost najveličanstvenije izjave koja
je ikad data: "U početku stvori Bog..."

Iako je čovek otkrio mnoge zakone koji vladaju elektricitetom, ipak ga

ni najveći naučnici ne mogu pobliže definisati. Pa, zašto onda
verujemo da elektricitet uopšte postoji? Samo zato što je struja stvarno
vidljiva u našim domovima, fabrikama, postrojenjima, ulicama itd. Zato,
iako ne znam odakle Bog dolazi, moram verovati u Njegovo postojanje,
pošto vidim da se objavljuje u svemu oko mene.

Dr Vernher fon Braun, konstruktor svemirskih raketa, koje su izbacile

prvi američki satelit u putanju oko Zemlje kaže:

"U našem savremenom svetu izgleda da mnogi ljudi misle da brzi

napredak na području znanja dovodi do toga da verovanje u Boga

5
postaje zastarelo i vremenom pregaženo. Pitaju se zašto se
zadovoljavamo time što "verujemo" u nešto, kad nam nauka govori da
"znamo" tako mnogo! Jednostavan odgovor na to predbacivanje je da
smo danas suočeni sa daleko više tajni prirode, nego li kad je nastupilo
doba naučnih otkrića. Na svaki dat odgovor nauka je otkrila najmanje
tri nova pitanja.

Svi odgovori ukazuju na činjenicu da tako nešto savršeno sređeno i

tako mudro stvoreno kao što su Zemlja i svemir moraju imati Tvorca,
Majstora, Konstruktora.

Nešto tako veličanstveno, sređeno, savršeno i tako precizno

uravnoteženo kao što je ovaj svet može biti samo delo Božje zamisli".

Pokojni prof. Edvin Konklin, priznati biolog duhovito je rekao:

"Verovatnoća da je život postao igrom slučaja može se uporediti sa
verovatnoćom nastanka opšteg rečnika usled eksplozije u štampariji".

U tom grmu leži zec

Bog postoji bez obzira verovao čovek u Njega ili ne. Razlog za
neverovanje mnogih ljudi u Boga ne leži toliko u tome što je zdravim
razumom "nemoguće" verovati u Njega, već u tome što ono prisiljava
ozbiljnog čoveka da se suoči sa činjenicom da je odgovoran pred
Bogom. Mnogi ne žele da se suoče. Većina onih koji nalaze utočište u
ateizmu (bezbožnosti) i agnosticizmu, (filozofskom pravcu koji uči da
se temeljne istine sveta ne mogu spoznati) čine to zbog toga što im je
pogodno "bežanje" od okrutne stvarnosti, da je čovek odgovoran pred
svojim Stvoriteljem. Obično se ne radi toliko o "ne mogu verovati",
koliko o "ne želim verovati"!

6
2. DA LI SE MOZE UPOZNATI BOGA?

2. DA LI SE MOŽE UPOZNATI BOGA?

Poznajem samo dva načina kako se može upoznati Boga. Kao prvo
možemo pomenuti mogućnost zdravog razmišljanja i zdravog
zaključivanja. Baš kao što jedan sposoban detektiv može dati
karakteristiku o mojim vrlinama i navikama dok me posmatra i ispituje
na nekom poslu ili u nekim akcijama, isto tako može se mnogo saznati
o Bogu upornim istraživanjem svemira, dela Njegovih ruku.

Ali detektiv koji ispituje samo dela koja ja činim, ne može reći da me i
poznaje. On može saznati mnogo toga o meni, ali da bi me i upoznao
mora mu se otkriti činjenično stanje o meni: potrebno, je da dođem u
razgovor s njim; moram mu ispričati svoja razmišljanja, govoriti o
svojim osećanjima, o onome što me zanima i nešto o svojim
planovima. Mogu mu otkriti samoga sebe kroz razgovor, preko pisama
ili na neki drugi način. Tek tada me može upoznati. Tako je i sa
Bogom. Da bi upoznali Boga i da bi se Njegove misli, želje i namere
mogle shvatiti, Bog treba da učini prvi korak i objavi se čoveku makar
delimično.

Sveto Pismo daje odgovor

Sveto Pismo (Biblija), je knjiga tolike vrednosti da je stvarno dostojna

pažljivog istraživanja. Baš kao što Francis Bakon, (engleski filozof
1561−1626, op. prev.) savetuje: "niti je prihvatiti, ni odbaciti, nego
izmeriti i prosuditi", otvorimo tu knjigu koja sadrži neobične tvrdnje o
sebi, pa onda merimo i sudimo.

7
Da bismo bili pravedni prema sebi i Svetom Pismu treba da ga
pročitamo od početka do kraja. Kao što sudija ne sme doneti presudu o
nekom sporu dok nisu obe strane kazale šta su imale, tako ne smemo
ni mi. Naprotiv, slično sudiji, i mi moramo uporediti svedočanstva
svedoka, razmotriti i prosuditi svaku reč, tražeći njihovo najdublje
značenje, a ne prihvatiti prividno značenje tih reči. Verodostojnost
Svetog Pisma opravdava utrošak potrebnog vremena na proučavanju
njegovih 66 knjiga, koje je napisalo najmanje četrdesetak pisaca, od
kojih su jedni bili vrlo obrazovani, drugi manje, neki od njih bili su
carevi, a neki seljaci. Sveto Pismo je pisano tokom 1600 godina u
raznim mestima sve od dalekog Babilona u Aziji, pa do Rima u Evropi.
Čitalac bi mogao očekivati da će, imajući u vidu tako raznoliki sastav
pisaca, naići na skup protivrečnih izjava. Naprotiv, jedinstvo,
podudarnost, složenost svih delova Svetog Pisma upravo zapanjuju,
jer je svaka nova knjiga samo dopuna prethodnim.

Razmatrajući to pitanje polako mi je postala jasna ona istina napisana

u 2. Petrovoj poslanici 1:21 "Nego naučeni od Svetoga Duha govoreše
Sveti Božji ljudi." Drugog razumnog i prihvatljivog objašnjenja nema od
ovog. To moje uverenje se stalno potvrđivalo dok sam, jedno za
drugim, čitao proroštva iz Starog zaveta Svetog Pisma, koja su se
posle više stotina godina doslovce ispunila. Na primer, prorok Isaija je
sa preciznošću predskazao smrt Isusa Hrista i to više od 700 godina
pre Njegovog raspeća! Izgledalo mi je mnogo teže neverovati toj Knjizi
nego li verovati. Morao sam biti pošten prema sebi i priznati da se
problemi javljaju samo na strani neverovanja. Pošao sam još dalje i
rekao:

"Verujem da je Sveto Pismo reč živoga Boga. Drugog objašnjenja

nema".

8
Merilo svetosti i pravde

Međutim, to priznanje me je suočilo sa jednim ozbiljnim problemom.

Naime, Sveto Pismo je postavilo merilo pravednosti do kojeg još nisam
bio dostigao. Dalje, Sveto Pismo govori da je greh sve ono što odstupa
od tog merila. Imajući u vidu da su Bogu poznate i tvoje najskrivenije
pomisli, pokušaj da se izmeriš ovim merilom: "Ljubi Gospoda Boga
svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
Ovo je prva i najveća zapovest." (Matej 22:37−38)

Kad se odmeriš tim merilom, možeš li tvrditi, da si živeo po njemu

celog svog života? Da li si u svemu stavio Boga na prvo mesto?
Nijedan čovek, govoreći iskreno, ne može tvrditi da je tako živeo. U
svakom poštenom i iskrenom srcu odzvanjaju reči napisane u Poslanici
Rimljanima 3:10 i 3:23 "Ni jednog nema pravedna... jer svi sagrešiše i
izgubili su slavu Božiju". Nijedan nije uspeo da dostigne Božje merilo.

Jednom prilikom neki mladić me upitao: "Smatrate li da je Bog

pravedno postupio kad je svoje merilo svetosti postavio tako visoko da
ga ne možemo dostići, a onda nas kažnjava jer ga nismo mogli
dostići?"

Odgovorio sam mu: "Bog nije svojevoljno despotski odredio merilo

svetosti kao što neki vladar traži po određenom merilu visinu vojnika za
svoju telesnu gardu. U takvom slučaju čovek može imati sve ostale
odlike koje se traže, a ako je samo za palac niži − ne prima se −
isključuje se.

U stvari, Bog nije ni odredio neko merilo. On sam je to merilo. Kao

savršeno svet On održava to merilo jednakim iz veka u vek.

Moja savest i zdrav razum su me doveli do priznanja da ne odgovaram

Božjem merilu savršene svetosti, pa sam zbog toga u Njegovim očima
grešnik.

9
Na moje priznanje da sam grešnik nadovezala se Božja osuda
napisana u knjizi proroka Jezekilja 18:4 "Koja duša zgreši ona će
poginuti".

To bi ovako izgledalo: po zakonima Velike Britanije vozači se drže leve

strane, a po zakonima SAD voze se desnom stranom druma. Ako bi se
ja našao u Londonu i počeo voziti desnom stranom, pa ako bi me
kasnije doveli pred sudiju pokušao bih se opravdati: to je apsurdno, jer
u Sjedinjenim Američkim Državama dozvoljeno je voziti desnom
stranom!

Ali, tebi se ne sudi američkim zakonima − odgovorio bi sudija. − Nema

nikakve veze šta zakoni drugih zemalja kažu! U kojoj zemlji napraviš
grešku, po zakonima te zemlje ti se i sudi.

Isto sam tako bio izgubljen i što se Božjih pravila tiče, jer je Božje
merilo jedino važeće po kojem ću biti suđen za večnost. Bio sam
beznadežno izgubljen. Počeo sam uviđati da nema nikakvu vrednost
ono što sam ja smatrao za vrednim, ili ono što su mi govorili prijatelji.
Sud će biti prema onom što Bog kaže, a ne šta kažu moji prijatelji.
Pošto smo svi sagrešili, nema nikakve svrhe tražiti pomoć od drugih
ljudi, jer su pod istom osudom kao i ja.

10
3. KO JE ISUS HRIST?

3. KO JE ISUS HRIST?

Ono isto Sveto Pismo koje mi je govorilo o mom grehu, govorilo mi je i

o Isusu Hristu, koji je tvrdio da je Sin Božji.

Zašto je Isus Hrist došao na Zemlju?

Sveto Pismo jasno uči da je Isus Hrist − Sin Božji. On je video da su

ljudi izgubljeni i svoj život proigrali grešeći. Njegov život nije bio
proigran ni izgubljen. Bio je bezgrešan i čist, voljan da taj svoj prečist
život položi umesto čovekovog grešnog, kako bi ga oslobodio.

On sam nam ovako kaže u Jevanđelju po Jovanu 3:16 "Jer Bogu tako
omilje svet da je i Sina svojeg jedinorodnog dao, da nijedan koji ga
veruje ne pogine, nego da ima život večni"

Ako je Isus Hrist Sin Božji onda stvarno možemo biti sigurni u
spasenje. Ali, susrećemo se sa teškim pitanjem: Da li je Isus Hrist
zaista Sin Božji? On može biti samo jedno od ovo troje:

− Sin Božji,

− varalica,

− pošten čovek, ali pod halucinacijama.

Međutim, nalazimo ga kako se susreće sa nekima od najpametnijih

ljudi svog vremena, koji su bili namerno poslani da bi ga uhvatili u reči,

11
no kad ih je On ućutkao više se nisu usuđivali da mu postavljaju pitanja
(Jevanđelje po Mateju 22:46). Kada i sami intelektualno razmatramo
mudrost Njegovih reči, nedvosmisleno uviđamo da ni u kom slučaju
nije halucinirao. Je li bio varalica? Je li svojom velikom mudrošću
obmanjivao ljude?

Da li si kada čuo o nekom mladiću koji je zato što se družio sa

varalicama i lošim drugovima postao plemenit, čist i pošten? Ne! Moraš
priznati da nisi čuo za takav slučaj. Ali, ja znam za jednog mladića koji
se, kada je primio Isusa Hrista u svoj život, podigao iz najpodlijih želja,
u najplemenitiju prirodu. Ja jednostavno ne mogu verovati da bi
primanje obmanjivača u život moglo da donese nešto dobro.

Jednom sam čuo kako jedan čovek kaže: "Mogu zahvaliti samo Isusu
Hristu što smem uspraviti svoja ramena i podignutog čela proći niz
ulicu. Njemu dugujem to što čistoj ženi mogu pogledati u lice i
poštenom čoveku stisnuti ruku".

Pozivam se na svedočanstvo celog sveta, da je Isus Hrist bio dobar

čovek. Ako verujemo svedočanstvu da je bio pošten, onda je morao biti
ono što je tvrdio da je − Sin Božji, poslat da položi svoj bezgrešan život
umesto tvog i mog grešnog života.

Ovako poznati ljudi raznih zanimanja govore o Isusu Hristu:

Mark O. Hatfild senator SAD svedoči:

"Uvideo sam da sam 31 godinu svog života živeo samo za sebe i

odlučio da ostatak svog života živim za Isusa Hrista. Zamolio sam
Boga da mi oprosti samoljublje i primi moj život. Zaista je zadovoljstvo
živeti predanim hrišćanskim životom. Služeći ne sebi, već Isusu Hristu,
život dobiva pravu svrhu i pravi smisao."

Robert−Bob E. Ričards, bivša olimpijska zvezda u trčanju rekao je:

12
"Jedini razlog zbog kojeg se bavim sportom je što želim dati svoje
svedočanstvo mladima celog sveta, da Isus Hrist može spasiti od
greha i da se može biti hrišćanin, a ipak se zanimati nečim što je dobro
i stvaralačko. Mladi ljudi treba da shvate da je Bog oslobodio ogromnu
duhovnu silu kada je Isus Hrist umro na Golgoti".

Vilijam K. Harison, general u penziji − visoki delegat Komande

Ujedinjenih nacija, u delegaciji za obustavu vatre u Koreji, a kasnije
vrhovni zapovednik Karibijske komande napisao je:

"Divio je verovati u Gospoda Isusa Hrista. Iznad svega sam zahvalan

Bogu što me je milostivo doveo k spasavajućoj veri u Hrista. Onima
koji veruju Hrista svakodnevno Bog daje lično iskustvo, koje je
uveravajući dokaz stvarnosti novog života u Isusu Hristu."

13
4. NAJCESCE ZABLUDE

4. NAJČEŠĆE ZABLUDE

Budući da sam uveren, osvedočen da je Sveto Pismo istinito, da je

Isus Hrist Sin Božji, da je dobrovoljno došao na Zemlju, da pretrpi punu
kaznu za moje grehe kako bih ja bio oslobođen − te ako hoću o sebi da
zadržim mišljenje da sam razumno biće, onda moram primiti Gospoda
Isusa Hrista za svog Spasitelja. Možda imaš ovakav prigovor: iako je
sigurno da je Sveto Pismo verodostojno, zar nema takođe i drugih
alternativnih nazora, verodostojnih shvatanja. Zašto da ne budemo
pravedni i ne podložio i njih objektivnom ispitu?

Je li dovoljno biti pošten?

Kad sam jednom prilikom govorio prijatelju o svom uverenju ovako mi

je odgovorio: "Ti si u pravu, ali i ja sam iako ne posmatram stvari onako
kao što ih ti posmatraš. Izgleda mi da nije baš toliko važno šta čovek
veruje, sve dok je iskren u svom uverenju".

Ispitajmo tu tvrdnju.

Jednog lepog nedeljnog jutra moj sused reče svojoj porodici:

− "Hajde da uzmemo kola i pođemo na izlet!" Vozeći na sever stiže do

raskrsnice sa železničkom prugom. Pošto je bio uveren da nedeljom
ujutru nema vozova pokušao je da pređe. Ostao je na mestu mrtav,
jedan sin je dobio prelom ruke, a njegova mala kćerka je nekoliko
meseci odležala u gipsu. Da li ga je iskreno uverenje, da je sve u redu,
spasilo? Ne, nije!

14
Znam jednu medicinsku sestru koja je jednom prilikom dok je bila na
noćnom dežurstvu, iskreno verovala da u ruci ima pravi lek, ali nije bilo
tako! U roku od 20 minuta njen pacijent − bio je mrtav i pored
očajničkih pokušaja da ga se spasi.

Postoji li samo jedan put?

Svakako, treba biti iskren, ali moramo verovati istini, a ne zabludi. U

stvari, upravo iskreno verovanje u neku zabludu može biti baš ono
sredstvo koje će nas zavesti i konačno uništiti.

Sveto Pismo ne ostavlja nikakvu mogućnost za dvoumljenje. U

Jevanđelju po Jovanu 14:6 stoji:

"Ja sam put i istina i život: niko neće doći k Ocu, do kroza me". A u
Delima apostolskim 4:12 čitamo: "Jer nema drugog imena pod nebom
danoga ljudima kojim bi se mogli spasti". Ako uspeš doći u nebo na
neki drugi način, nekim drugim putem, onda ćeš kroz svu večnost biti
svedok da je Isus Hrist lažno govorio, kad je rekao da, drugog puta
nema! Ali pošto nam On daje stopostotne dokaze, da je Sin Božji, zar
onda nije ludo pokušavati doći k Bogu nekim drugim putem nego kroz
samog Hrista, koji tvrdi da je On od Boga određen put?

Stvaran razlog zašto mi hoćemo druge puteve je taj, što je put Hrista
put poniznosti, dok smo mi ponosni u našim srcima. Ali zapamtimo, put
Hrista je bio ponižavajući put i za samog Hrista kao što čitamo u
Poslanici Filipljanima 2:5−8:

"Jer ovo da se misli među vama što je u Hristu Isusu, koji ako je i bio u
obličju Božjem, pije se otimao da se usporedi sa Bogom, nego je
ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči
nađe se kao čovek. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same

15
smrti, a smrti krstove".

Da li je dovoljno ako se samo popravimo?

Neki ljudi misle da je potrebna samo reforma, tj. dovoljno je popraviti

se, ostaviti prošle mane, i ubuduće biti bolji. Smatra se, da se i ovako
može osposobiti za ulazak u nebo. A da li je tako?

Pretpostavimo da direktor nekog preduzeća dođe do svog knjigovođe i

ustanovi da preduzeće duguje 100 miliona dinara raznim
proizvođačima i trgovinskim preduzećima. I direktor kaže knjigovođi:

− Napiši svim tim preduzećima cirkularno pismo da se nećemo gnjaviti

sa onim što je prošlo, da smo okrenuli novi list u našoj glavnoj knjizi
dugovanja i potraživanja, ali obećavamo da ćemo u budućim
kupovinama platiti dug do zadnje pare i da ćemo od sada živeti po
najvišim normama poslovne etike.

Knjigovođa bi pomislio da je njegov poslodavac poludeo i odbio bi

takav predlog. A ipak, na hiljade, inače razumnih ljudi, pokušavaju doći
u nebo upravo na takav način, predlažući da će odgovoriti svojim
obavezama prema Bogu što se tiče budućnosti, a ujedno odbijaju da
se pobrinu o onom što je prošlo. U knjizi Propovednika 3:15 čitamo:
"Jer Bog povraća što je prošlo." Čak ako bi nekako mogli početi živeti
savršenim životom (kako bismo morali živeti, iako nam je svakako
nemoguće jer smo na zemlji) ipak ostajemo grešnici.

16
Računi se moraju poravnati

Božja pravda zahteva da se ni jedan prošli račun ne precrta kao

zaključen, sve dok se ke plati i poslednja para i sve dok se i poslednje
potraživanje pravde ne podmiri. Ubica može prikriti svoj zločin i deset
sledećih godina živeti kao primeran građanin, ali će ipak, kada se
otkrije, zakonom biti osuđen na smrt. Iako tokom proteklih deset godina
nikoga nije ubio − zakon ga ipak sudi kao ubicu.

Pa ako svoje grehe iz prošlosti, bilo misli; reči ili dela prikrijemo naoko
savršenim životom, ipak i nadalje ostajemo grešnici u očima Onoga
kome su prošlost i budućnost jednako poznate i otkrivene kao i
sadašnjost. Prema merilima svetosti svi smo mi sagrešili i moramo svoj
greh izneti na videlo i s njim postupiti po pravdi.

Svakome od nas treba neko ko će poravnati račune. Sveto Pismo nam

kaže da je Isus Hrist jedini koji može naplatiti našu kaznu. "Jer... smo
izmireni s Bogom smrću Njegovog Sina..." (Rimljanima 5:10). Da,
Gospod Isus Hrist je predao svoj život umesto nas, tako da bismo mi
mogli biti oslobođeni. Gresi iz naše prošlosti su oprošteni. Bog protiv
koga smo grešili, dao nam je Svoju potvrdu, "potvrdu" time što je
uskrsnuo Isusa iz mrtvih i tako pokazao da priznaje njegovo dovršeno
delo na krstu kao potpuno izmirenje. Jedanput razapeti Hrist sada je
naš živi Spasitelj. Umro je da bi nas oslobodio od kazne za greh, a
sada živi da bi nas oslobodio od sile greha!

Zašto je Isus morao umreti?

Ali zašto je bilo potrebno da Isus umre? Nije li nas mogao spasiti i bez
toga? Ti i ja smo prekršili Božji zakon, a kazna za prekršaj je smrt.
Kako bi nas Hrist na pravedan način mogao iskupiti, a da ne naplati
punu kaznu za nas? Zar ne vidiš da bi sud i dalje visio nad nama ako

17
Hrist ne bi naplatio punu kaznu? Ali, sada je očito da nas onaj zakon
koji smo prekršili više ne može suditi, pošto je On umro za nas.

Sveto Pismo kaže u Poslanici Rimljanima 8:1 "Nikakva dakle sad nema
osuđenja onila koji su u Hristu Isusu..."

Desilo se jednom prilikom, da se vođenje jednog sudskog procesa

oteglo i presuda nije mogla biti donesena istog dana. Zato je bilo
određeno, da se sa procesom nastavi sledećeg dana. Porotnici su,
prema uobičajenoj sudskoj praksi, zadržani da prenoće i to pod
stražom, kako se na njih ne bi mogao izvršiti nikakav upliv sa strane.
Kad je sledećeg dana sudija ušao u sudnicu obratio se porotnicima
ovim rečima: "Gospodo, slučaj je skinut sa dnevnog reda: zatvorenik je
pozvan na viši sud". Optuženi je preko noći umro u svojoj ćeliji i nema
više razloga da se nastavlja sa raspravom o njegovom slučaju jer
zakon ne može suditi mrtvacu.

Kad neko izvrši ubistvo, u nekim zemljama se nad takvim izvrši smrtna
kazna. A ako izvrši šest ubistava, još uvek se nad njim može izvršiti
samo smrtna kazna, jer strože kazne ne postoji. Smrtna kazna je
najstrožu kazna koju zakon može dosuditi. Bilo kakav god zločin čovek
da učini, zakon ipak ne poznaje veće kazne od smrti. Zamislimo još
jedan primer. Recimo da je neki čovek obešen zato što je izvršio
ubistvo, pa se kroz mesec dana ustanovi da je u stvari počinio dva
ubistva. Da li se onda njegovo telo iskopava iz groba da bi ga još
jednom obesili? Naravno da ne. Tako je i sa spasenjem.

Nema nikakve važnosti to, što sam počinio mnogo greha, koje sam već
odavno zaboravio. Ne bojim ih se, jer imam sigurnost da je moja
Zamena, Gospod Isus Hrist, podneo umesto mene najstrožu kaznu, i
time me u potpunosti oslobodio svih zakonskih potraživanja.

18
Spasenje se mora primiti lično

Imajući u vidu veličinu žrtve Isusa Hrista neki su mišljenja, da ako je

Hrist umro za sve onda svi moramo biti i spašeni. Ali Bog ne kaže tako.
On kaže da ima spasenja za sve, a ne da su svi spašeni.

Evo jednog primera. U jednom od naših najvećih gradova zbog hladne

zime i zbog nezaposlenosti mnoge se porodice nađu u teškoj nevolji.
Gradske vlasti organizuju besplatnu raspodelu hrane. Zatim sretneš na
ulici jednog jadnika, koji ti kaže da umire od gladi. Ti ga sasvim
prirodno, upitaš zar nije video oglase izlepljene po celom gradu, da je
pribavljeno dovoljno hrane za sve i da se može podići besplatno.

"Da", odgovara on, "verujem da je to u opštem smislu reči tačno, ali

sam ja ipak još uvek gladan".

Reci mu, da će najverovatnije i ostati gladan uprkos mogućnosti koje

mu se pružaju, ukoliko ne ode, najede se i napije od onoga što je
pribavljeno za sve.

Upravo tako je i sa spasenjem. Iako Hristova smrt daje mogućnost

spasenja svima, ipak su samo oni spašeni koji lično prime Hrista i
uzveruju da je on umro umesto njih. Moram primiti Hrista za svog
Spasitelja, inače mi Njegova smrt neće ništa pomoći − upravo kao što
čovek može umreti od žeđi pored izvora vode ako odbije da iz njega
pije.

Da li je jedan život dovoljan za sve živote?

Ima ljudi koji postavljaju pitanje: kako to da jedan jedini život Gospoda
Isusa Hrista može biti zamena za tolike živote, jer vidimo da Bog nudi
spasenje svakome ko se pouzda u Hrista?

19
Naizgled ovo pitanje je na mestu − dakle aritmetički problem, koji se
može predstaviti olovkom na papiru. Isus je bio Bog objavljen u telu −
Božanstvo u čovečjem telu − tako da život koji je On dao bio je jedan
beskrajan život, koji može odgovarati potrebama ma koliko one bile
brojne. Hajde, uzmi komad papira i ispiši sve najveće brojeve koje
možeš zamisliti − makar ih bilo i na milione − pa ih saberi. Posle
sabiranja dobićeš stvarno velik broj. Pomnoži taj broj sa 10, sa 100, sa
milion ili sa bilo kojim drugim brojem. Ispiši još jedan papir ako ne
veruješ, ali će opet rezultat tog množenja i sabiranja biti samo jedan
ograničen broj, ma kako velik on bio, broj sa određenom granicom, sa
početkom i završetkom. Još niko nije uspeo sabiranjem ograničenih
brojeva doći do neograničenog broja. Beskrajni Hristov život predat za
grešnike više je nego dovoljan za spasenje svih onih koji ga prime kao
Onog koji je umro za njih.

Hrist je večan

Međutim, kako je mogao trpeti za moje grehe kad isti nisu bili ni
počinjeni pre više od 1900 godina, tj. onda kad je On umro? Na prvi
pogled izgleda da ovo stvarno predstavlja problem za onoga ko
razmišlja. Ali, što si više sklon razmišljanju to ćeš brže naći rešenje.
Bog je sveznajući i večan. U 2. knjizi Mojsijevoj Bog kaže:

"Ja SAM" (sadašnje vreme!) a Hrist kaže u Jevanđelju po Jovanu 8:58

"... ja sam pre nego se Avram rodio." (sadašnje vreme). Drugim
rečima, za Onoga kome je poznato sve i koji je večan, nema ni
prošlosti ni budućnosti, nego je sve jedna večna sadašnjost. Događaji
koji će se zbiti tek nakon 2000 godina isto su Mu poznati kao i oni koji
su se desili pre 2000 godina, a i jedni i drugi su Mu jednako jasni i
bliski kao i događaji koji se upravo zbivaju.

20
5. JOS NEKOLIKO PITANJA

5. JOŠ NEKOLIKO PITANJA

Zašto čovek može grešiti?

Pitamo se zašto je Bog stvorio čoveka kome je svojstveno da greši.

Zašto ga nije stvorio tako da ne može grešiti? To je isto kao i pitanje
zašto Bog nije stvorio pravu crtu krivudavom i zašto četvorougaonik
nije okrugao ili zašto nije neki predmet stvorio tako da u isto vreme
bude potpuno beo i potpuno crn. Čovek je inteligentno biće sa
mogućnostima razboritog i inteligentnog odlučivanja. Tako, tvoje
pitanje moglo je glasiti ovako: zašto Bog nije stvorio čoveka sa
slobodnom voljom, a u isto vreme i bez nje.

Da sam hipnotizer mogao bih hipnotisati svoja dva sina i tako im

oduzeti mogućnost izbora, tj. slobodu odlučivanja. Zatim bih im mogao
narediti: "Sedite na stolicama dok se ne vratim, dižite se i jedite,
prestanite jesti, poljubite me pre spavanja" i ruke bi se mehanički ovile
oko mog vrata i bezosećajne usne bi se dotakle mog lica. U ovakvom
stanju svaka moja naredba bila bi odmah i tačno izvršena. Da li bih ja u
tome imao ikakvo zadovoljstvo? Svakako ne!

Ja hoću da imam dečake sa slobodnom voljom, koji su u stanju da

budu neposlušni, ali koji svojevoljno pristaju da izvršavaju moje
naredbe koje proizilaze iz ljubavi i koje zapovedam za njihovo dobro.
Ne mogu zamisliti, da bi Bog, koji je usadio te ljudske želje u moje i
tvoje srce, bio zadovoljan nečim manjim od toga.

Bog ne želi da poseduje lutke koje bi skakale u jednom ili drugom

pravcu, već prema tome kako se žica potegne, niti želi robote u
ljudskom obliku, koji bi automatski i savršeno ispunjavali Njegovu volju,

21
kao na primer planete što se okreću u svemiru. Bog se ne zadovoljava
ničim manjim od spontane, neusiljene ljubavi naših srca i naših
dobrovoljnih odluka da hodamo po putevima koji su po Njegovoj volji i
da Ga slavimo. Međutim, jasno je da nam ta mogućnost slobodnog
odlučivanja daje i slobodu da mu prkosimo i da na Njega hulimo.

Čovek je zaista divno stvorenje, dakle iznad životinjskog sveta koji je

oko njega. Nigde nema neke nedostajuće karike. Naprotiv, između
najrazvijenije životinje i čoveka utvrđen je velik jaz, jer je Bog čoveku
dao veliku moć, omogućujući mu da može reći Bogu DA ili NE. Smem
li te zbog tvoje lične koristi pitati, koji od ta dva odgovora daješ Bogu:
DA ili NE?

Brine li se Bog o čoveku?

Zar je Bogu stvarno stalo do ovog našeg malog sveta, tako sićušnog u
poređenju sa ogromnim prostranstvom silnog svemira?

Uzmi, na primer, naš Sunčev sistem: planeta Neptun je 30 puta

udaljenija od Sunca nego li Zemlja (ili 450 miliona km op. prev.) tako
da 164 naših godina čini jednu Neptunovu godinu (tj. Neptunu treba
164 godina da bi se jednom okrenuo oko Sunca op. prev). A zatim,
tamo dalje od Neptuna nalaze se opet drugi Sunčevi sistemi sa svojim
planetama koje se kreću svojim tokovima, upravo kao što naš Sunčev
sistem ima određeni tok svih planeta i kruženje oko Sunca. Od kakve
je važnosti naša Zemlja pred Bogom i od koliko manje važnosti je tek
onda čovek?

Tako je rekao astronom kad ga je napustila vera iz mladih godina. Do

toga ga je doveo njegov teleskop. Beskrajnost nebesa mu je ukrala
veru u Boga njegove majke, jer kako bi se Bog mogao brinuti još i o
čoveku, kad je ovaj manji od zrnca peska u poređenju s tim

22
prostranstvom.

Ali, njegova žeđ za znanjem nije mu dala mira. Nebo je mogao

proučavati samo noću. Šta da počne danju? Zašto da ne pokuša sa
mikroskopom. Ooo, aaa! Svet se otvori pod njegovim nogama! Polako,
polako, vratila se njegova vera. Da Bog koji se pobrinuo čak i o tome
da i u maloj kaplji vode vrvi život mikroskopske veličine, sigurno je
zainteresovan i za čoveka, najvišeg u stupnjevima Svog stvaranja.
Predrasude su ustupile mesto objektivnom shvatanju, i to objektivno
dovelo je astronoma natrag k Bogu. Ipak je istinit stih iz Jevanđelja
Jovanovog 3:16.

Objektivno rasuđivanje

Priča se da je Franklin Benjamin poznati naučnik i fizičar XVII veka,

pronalazač gromobrana i drugih otkrića, pribegavao ovakvom načinu
rasuđivanja kad bi trebalo da donese neku važnu odluku, kako je ne bi
doneo pod uticajem predrasude: uzeo bi komad papira i podelio na dva
dela. Jedan deo pod naslovom "ZA", a drugi pod naslovom "PROTIV".

Zatim bi seo i razmislio o stvari. Sve razloge u prilog te stvari ispisao bi

pod naslovom "ZA", a sve razloge koji su govorili protiv ispisao bi pod
naslovom − "PROTIV". Kad bi tako stavio na papir sve razloge koji bi
mu došli na um, prošao bi brižljivo preko ta dva stupca i izvagao ih.
Tako je, na primer, mogao jedan "za" razlog težiti koliko dva "protiv", ili
bi jedan "protiv" mogao težiti tri puta više od tri "za". Precrtao bi one
razloge koji bi balansirali jedan drugog i doneo zaključak ka osnovu
preostalih.

Jesi li i ti spreman da na jedan nepristran način razmotriš svoj izbor

večnosti? Ne zaboravi, da je rizik uvek na strani neverovanja. Zbog
verovanja ne možeš ništa izgubiti, ali možeš izgubiti sve ako sumnjaš.

23
Da li je logično verovati?

Ima li ikakve logike u verovanju? Da, ima. Pogrešno je mišljenje da se

verovanje su" protivi razumu. Vera i razum idu "ruku pod ruku" s tim što
vera ide dalje, i onda kada razum ne može. Razum u velikoj meri zavisi
od vere, jer je nemoguće zamišljati bez znanja, a znanje se u velikoj
meri sastoji iz verovanja u ljudska tvrđenja. Tako, na primer, ja verujem
da određena doza strihinina može otrovati čoveka, ali još nikada nisam
imao prilike da vidim taj eksperiment potvrđen u praksi. A ipak toliko
verujem u pisanje iskaza ljudi, da ni za šta na svetu ne bih uzeo veliku
dozu strihinina.

Ako pažljivo proučiš ono što znaš, videćeš da devet desetina onoga
što smatraš da znaš sastoji se od verovanja u ljudska tvrđenja, bilo
izrečena ili napisana, jer ih ti sam nisi proverio. Pa, kada u svim drugim
slučajevima bez daljnjeg prihvataš ono što ljudi tvrde kao verodostojno,
zašto onda ne bi prihvatio i svedočanstvo hiljade hrišćana koji tvrde da
su proverili ono što je napisano u Božjoj Reči i da su se uverili da je ta
Reč istinita?

Zašto smrtna kazna?

Zašto da me Bog kazni smrću za moj greh? Ne mogu dati neki

odgovor, ali pretpostavljam, da zbog Božje beskrajne svetosti nikakav
greh ne može opstati u Njegovoj prisutnosti. U nekim primitivnim
krajevima urođenički poglavica može smrtno da udari svoju ženu i za
najmanji izazov, bez straha da će izgubiti trunku ugleda kod svog
naroda. Za isti slučaj kod nas bi ubica imao da plati svojim životom!
Slučaj je isti u obe zemlje, ali u jednoj nema nikakvih posledica, dok u
drugoj sledi smrtna kazna. Razlika je samo u prosvećenosti. Pa kada
se za greh koji se kod primitivnih naroda drži za malenkost, u našoj
zemlji izgubi život, onda zamisli kako neki greh, koji se na našoj Zemlji

24
drži za malenkost, izgleda pred beskrajnim Svetim Bogom − "Bog je
videlo i tame u Njemu nema nikakve." (1. Jovanova 1:5).

Da li je Bog milostiv?

Može biti da je pravedno, ali da li je i milostivo to što Bog odbija da nas

sve primi u nebo ako odbijemo da primimo Hrista kao nosioca naših
greha?

Da, i pravedno je, i milostivo. Reci mi da li bi se to zvala milost uvesti u

dronjke obučenog siromaha u divne balske dvorane? Ne bi li ovaj bio
još više svestan svojih dronjaka i svoje prljavštine? Učinio bi sve što
može da se izvuče i pobegne u mrak ulice! Tamo bi bio daleko srećniji.
Bili se smatralo za dokaz Božje dobrote i milosti dovesti čoveka sa
svim njegovim gresima u sveto i svetlo nebo, iako je taj isti čovek odbio
ponuđenu Božju silu koja ga može očistiti? Kad ti i ja ne želimo da naši
prijatelji sagledaju u dubinu našeg uma i pročitaju sve naše misli koje
su se ikad pojavile u njemu (a uz to merila naših prijatelja možda nisu
ništa viša od naših), kako bi tek izgledalo stati pred Boga, čija bi
savršena svetost otkrila naš greh u svoj svojoj prljavštini?

U Otkrivenju 6:16 čitamo o tome kako će se osećati oni koji su odbili da

prime Isusa Hrista za svog Spasitelja i uporno nastavili da u grehu idu
putem za večnost. Pozivaće gore i pećine da padnu na njih i sakriju ih
od lica Onoga koji sedi na prestolu. A prisustvo tog istog Hrista
predstavljaće nebo za one koji su Ga primili za Spasitelja i Gospoda.

Sada, dakle, razumeš kako je besmisleno govoriti o tome da nas Bog

uzme sve u nebo, jer nebo nije samo neko mesto, nego je to i stanje.
Prisutnost Isusa Hrista predstavljaće nebo onima koji su očišćeni od
svih greha, dok će ista ta prisutnost stvoriti pakao savesti u srcima onih
koji će, još uvek u svojim gresima, stati pred Boga osvetljeni

25
beskrajnom svetlošću Njegove veličine. Budimo pošteni:

− Da li bi se stvarno mogao osećati sretan u prisutnosti Onog, čiju

ljubav si jednom odbio, i čiju veliku žrtvu nisi smatrao ni toliko vrednom
da bi je primio?

26
6. NEVIN PODNOSI KAZNU ZA KRIVOG

6. NEVIN PODNOSI KAZNU

ZA KRIVOG

Čitajući prethodne stranice razmatrali smo razborite, usvojive dokaze

da Bog postoji i da je u Svetom Pismu otkrio Svoje svete zahteve koje
postavlja pred čoveka. Videli smo da su "svi sagrešili i izgubili slavu
Božju" (Rimljanima 3:23). Susreli smo se sa Isusom Hristom, koji je
došao na ovu zemlju, da umre zbog greha čovečanstva. Takođe smo
razmotrili i brojne prigovore onih, koji imaju drukčije mišljenje i druge
ideje o Božjem planu spasenja. A u ovoj glavi ćemo razmatrati mudrost
i savršenstvo Božjeg plana spasenja za grešno čovečanstvo.

Ljubav i pravda usklađeni

Božja ljubav bi oprostila grešniku, ali Božja pravda je sprečila to

oproštenje. Božja pravda bi osudila grešnika, ali je Božja ljubav
zadržala sud. Kako da se dovede u sklad Njegovo bitno svojstvo
pravde sa ljubavlju Njegove čiste naravi problem je koji ni jedan filozof
morala nije mogao rešiti. Ali je Božja mudrost i milost našla najviši izraz
rešenja − zameničku žrtvu i smrt Božjeg Sina.

Međutim, moglo bi se postaviti pitanje: "Zar hrišćanstvo ne greši već. u

samim svojim osnovama time što se sve gradi na zameni? Zamena ne
može izdržati logično ispitivanje. Ona čini od Hrista, koji je nevin,
nosioca kazne, a krivca oslobađa. To je potpuno apsurdno i
nedokučivo našem shvatanju pravde jer mi smatramo da pravosuđe
treba da štiti nevinog, a krivcu treba odmeriti punu kaznu.

27
Ali gle savršene Božje pravde i savršene milosti pokazane na krstu! On
ne dovodi nevinog na osuđeničku klupu da ga primora da podnese
kaznu umesto krivog. Bog postupa kao sudija u ovoj priči:

Dva mladića su zajedno studirala pravo na univerzitetu. Jedan je

uspeo i došao do položaja sudije, dok se drugi odao piću i tako
upropastio svoju budućnost i karijeru. Jednog dana se desilo da je bio
uhapšen zbog nekog kriminala i doveden na sud. Njegov stari prijatelj
iz studentskih dana trebao je, kao sudija, da mu dosudi kaznu. Prisutni
pravnici su se pitali kakvu će presudu doneti sudija, u ovom za njega
tako nelagodnom slučaju. Na njihovo veliko iznenađenje sudija je svom
bivšem drugu sa univerziteta dosudio najtežu kaznu koju je zakon
propisivao za takav prekršaj, sam isplatio kaznu, a njega oslobodio.

Po pravdi sudi − i sam plaća

Bog protiv kojeg smo sagrešili seo je na Svoj sudski presto i dosudio
najtežu moguću kaznu − smrt grešniku. Zatim je u Svojoj milosti sišao
s prestola i u osobi Svog Sina preuzeo grešnikovo mesto, podnevši
sam celu kaznu. U 2. poslanici Korinćanima 5:19 čitamo: "Jer Bog
beše u Hristu i svet pomiri sa sobom..." Dakle, ne kroz Hrista nego u
HRISTU.

Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh − jedan su Bog. Isti onaj Bog protiv
kojeg smo sagrešili dosudio nam je kaznu, ali ju je sam podneo. Sada
nam nudi potpuno i besplatno oproštenje i to na podlozi savršene
pravde. Zato apostol Pavle piše u poslanici Rimljanima 1:16−17 "Jer se
ne stidim jevanđelja Hristova, jer je smla Božja na spasenje svakome
koji veruje... Jer se u Njemu javlja pravda Božja..." I ja mogu reći da se
ne stidim jevanđelja Hristovog, jer stvarno nema čoveka koji bi mogao
naći ikakvu mrlju na pravednom oproštenju koje Bog nudi čoveku. Tu
pravednost možeš imati i ti, upravo sada, samo ako je hoćeš primiti.

28
Primi Hrista − i slobodan si!

Da li je primanje Hrista kao ličnog Spasitelja SVE što treba za spasenje

kroz svu večnost? Priznajem da je zbog svoje jednostavnosti sve ovo
teško shvatiti. Uzmimo primer: dugujem 100 hiljada i nemam čime da
isplatim taj dug. Međutim, ako moj prijatelj isplati mesto mene i preda
mi potvrdu o uplati − onda nemam više šta da brinem. Mom prijatelju
mogu pogledati ravno u oči, jer u ruci držim priznanicu sa njegovim
potpisom. Kad je Isus Hrist dao Svoj život umesto mog rekao je:
"Svršeno je" čime je hteo reći, da je delo izmirenja dovršeno, i da mi
Bog daje svoju priznanicu. To što je Bog treći dan uskrsnuo Hrista iz
mrtvih uverenje je da je zadovoljen Hristovim dovršenjem dela.

− "Ne mogu to razumeti" − odgovori jedan stolar, kad mu je njegov

prijatelj hteo ovo objasniti. U to pade na pamet jedna ideja njegovom
prijatelju. Uzeo je u ruke parče stakla i namestio se kao da želi povući
po površini već divno poliranog stola koji se tu našao.

− "Stani!" viknu stolar. − "Ne vidiš li da je sto već dovršen. Uništićeš ga

povučeš li po njemu."

− "E, upravo je to ono što sam ti pokušavao objasniti u vezi Hristovog

dela otkupljenja. To delo je bilo dovršeno kada je dao svoj život za
tebe. Pokušaš li išta dodati tome već dovršenom radu, samo ćeš ga
pokvariti. Primi to delo upravo takvo kakvo jeste − Njegov život za tvoj,
i slobodan si."

Brzinom munje shvatio je stolar o čemu se radi i primio Isusa Hrista za

Spasitelja u svoj život.

29
7. RAZUMOM I SRCEM

7. RAZUMOM I SRCEM

Jedno je moral; drugo je život u Hristu

"Ima još jedno pitanje koje me zbunjuje", reći će neko. "Znam za

jednog uglednog, kulturnog i obrazovanog gospodina koji nije hrišćanin
što i sam sasvim odlučno potvrđuje. A znam i za jednog prilično
sirovog neobrazovanog čoveka koji je hrišćanin i koji na razne načine
iskazuje svoju stvarnu veru. Hoćeš li reći, da je Bogu draži onaj
neobrazovani, nekulturni iz Jednostavnog razloga što je taj priznao i
primio Hrista za svog Spasitelja?" Ovo pitanje se postavlja zbog toga
što dolazi do zbrke pojmova. Hrišćanin se ne razlikuje od nehrišćanina
po nekom stupnju ili nekoj skali, nego se razlikuje po vrsti − upravo kao
što razlika između dragulja i kupusa ne leži u nekoj skali nego u vrsti
materije. Jedan je uglačan, a drugi je sirov − međutim, jedan je mrtav,
a drugi je živ. Jedan ima ono što drugi ni na kom stupnju nema − ima
život. Eto, ista je razlika koju Bog vidi između hrišćanina i nehrišćanina.

Ovde imamo jednu od Njegovih brojnih izjava po ovom pitanju koju

nam daje u Svojoj Reči,

I poslanica Jovanova 5:11−12: "I ceo je svedočanstvo da nam je Bog

dao život večni; i ovaj život večni u Sinu je Njegovom. Ko ima sina
Božjega ima život, ko nema sina Božjega, nema života." Tako se
svakome od nas postavlja jasno i iznad svega važno pitanje: jesam li
pred Bogom živ ili mrtav, a ne jesam li kulturan ili prost? Jesam li
primio uskrslog Božjeg Sina, koji mi odozgo donosi život, život Božji, u
Svetom Pismu nazvan večni život? Ili ga možda još nisam primio i zato
me Bog svrstava među one koji "nemaju života"?

30
Primi Hrista ne samo razumom već i srcem!

Kako da primim Gospoda Isusa Hrista kao svog Spasitelja?

Pretpostavimo da znam da sam prema stihu u Poslanici Efescima 2:1
mrtav " ...za prestupljenja i grehe svoje," mrtav što se tiče moga
odnosa s Bogom. Ako verujem da je Isus Hrist dao Svoj život umesto
mene, i znam da primajući ga za svog Spasitelja mogu imati večno
spasenje − da li će mi već i samo hladno, mehaničko shvatanje tih
činjenica dati večni život? Sasvim sigurno ne!

Sledeći primer će nam pomoći, da razumemo odgovor na gornje

pitanje. Jedan bogataš je izgubio sav svoj novac. Da ne bi izgubio i
svoj državni položaj pa i ugled, pristane da da ruku svoje kćeri nekom
bogatom čoveku, kojeg ona u stvari prezire. Kći prvo jasno i glasno
odbija ponudu, ali kad joj je otac objasnio razloge i proračunatost te
ženidbe, te da je to njegova jedina nada da se spasi krajnje
neimaštine, ona pristaje i prolazi kroz venčanu ceremoniju i prema
zakonu te zemlje postaje žena bogatog čoveka. Međutim, pripada li mu
i njeno srce? Sigurno ne!

Sad uviđaš, zar ne? Kada su čovek i žena stvarno jedno, onda moraju
ljubiti jedan drugog i primaju jedan drugog u onaj najskrovitiji kutak
svog srca, tako duboko i istinski, da ni rečima ne mogu iskazati sve
ono što osećaju.

Svi mi imamo skriveni, tajni kutak našeg bića, koji nam je svet, gde
vladaju osećanja koja niko drugi ne može razumeti. Isus Hrist, Božji
Sin na osnovu Svoje ljubavi prema nama, polaže pravo na to da uđe
tamo. Neće ni jedno drugo mesto našeg života. Ljubav koju je pokazao
prema nama ovlašćuje Ga na to mesto. Hoću li ga zadržati za sebe?

Kad se setim toga da je Hristova ljubav prema meni bila toliko velika,
da je ostavio slavu Svoga Oca, došao na zemlju i postao čovek, zato
da bi mogao trpeti i umreti umesto mene i dati mi život večni, smekša

31
mi se srce pred Njim.

Hrist zaslužuje našu ljubav

Kad bih se bolestan i nemoćan našao u zapaljenoj zgradi, i kad bi

jedan od mojih prijatelja uleteo da me spasi, umotao me u čaršav da
me sačuva od plamena i iznoseći me sam se teško poseče i zadobije
opekotine po licu i rukama da li bi se moje srce otvorilo prema njemu?
Bog zna da bi.

I evo me sad licem k licu s mojim Spasiteljem. Vidim ga kako se muči u

Getsemanskom vrtu očekujući smrt na krstu umesto mene. Vidim Ga u
sudnici kod Pilata; vojnici su Ga izbili po licu dovikujući mu: "Reci nam,
Mesija, ko te je udario?" Gledam kako Mu stavljaju na glavu trnovu
krunu. Vode Ga onako krvavog i isprebijanog iz sudnice na Golgotu
gde mu zabijaju klinove kroz ruke i noge. Pa kad su Ga podigli na krst
da umre između dva zločinca, ljudi se skupljaju da mu se narugaju i
izgrde Ga − iako daje Svoj život zato da bi njih spasio. Kad čujem kako
viče: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine", počinjem da shvatam šta
u stvari samožrtvujuća ljubav znači.

Ako bi razmišljanje o Hristovom trpljenju pobudilo toliko sažaljenje u

nama, da bi nam i suze potekle niz obraze, i ako bi sve ostalo samo na
tome − promašili bi i ne bi uvideli stvaran značaj krsta.

U 2. poslanici Korinćanima 5:21 čitamo:

"Jer Onoga (Hrista) koji ne znaše greha nas radi učini grehom..."
Pozivam te i molim te, da ti i ja pognutih glava i poniznih srca zavirimo
u muke koje su snašle Hrista Sina i Boga Oca kad je taj Sveti, koji se
gadi na greh, kao što se nama guba gadi, bio "učinjen grehom" umesto
nas!

32
8. ODLUKA

8. ODLUKA

Što je fizički organizam razvijeniji, to je i osetljiviji na bolove. Tako je i

sa mentalnom stranom: što je neka osoba na višem moralnom stupnju,
to više može osećati duševni bol.

Jesi li ikada čuo o nekom starom poštenjačini, ponosnom na svoje

časno ime − o čoveku koji bi radije dao da mu se desna ruka odseče
nego da je upotrebi za neko nečasno delo? A desi se, da njegov sin i
naslednik zastrani sa puta vrlina i u pijanom stanju i svađi počini
ubistvo. Stari poštenjačina ne ide više uspravno, glava mu je od stida
pognuta i uskoro ga jad njegove duše osedi i odvede prerano u grob.

"Bog je tako ljubio svet..."

Ako je ovako nešto moguće (a i mi čak možemo osećati stid zbog

nekog greha većeg od onih na koje smo već navikli), zamisli onda kako
tek izgleda greh u svoj svojoj gadosti pred savršenim Bogom! Sada
razumemo zašto se Hrist u Getsemanskom vrtu sa gnušanjem okreće
od greha i u agoniji vapi: "Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe
čaša ova; ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti" (Matej 26:39) Ali i
pored tog smrtnog ropca iz Getsemanskog vrta "Bog... tako ljubi svet
da je dao Svog jedinorodnog Sina" da bude "učinjen grehom" mesto
nas, "da ne pogine nijedan koji u Njega veruje, već da ima život večni"
(Jovan 3:16 i 2. Korinćanima 5:21)

33
"Primi Hrista, primi Hrista, primi Hrista..."

Razumeš li sada zašto kažem da ako želim zadržati imalo ljudskog

poštovanja u sebi i makar nešto čestitosti karaktera, da se ne usudim
odbiti Onoga koji je toliko podneo mesto mene! Kako moj razum, koji je
toliko razglabao o ovom pitanju, tako i moji uzbuđeni osećaji preklinju
me da donesem odluku. Ako želim biti pošten i savestan pred Bogom,
pred samim sobom i pred svojom večnom budućnošću, onda imam
otvoren samo jedan put − biram ga! Danas je Isus Hrist moj lični
Spasitelj i moj Gospod.

Zbog Njegove ljubavi prema meni, zbog načina na koji me je

blagoslovio već ovde i zbog mog uverenja o onim slavnim trenucima
što stoje preda mnom, kako ovde tako i u večnosti, želja moga srca je
da i ti primiš iste te blagoslove. Hrist je učinio sve što je mogao. Sa
strahopoštovanjem moram to reći. Nešto veće od toga ne može učiniti.
Poneo je tvoje grehe: Bog Ga je Svojom silom uskrsnuo, a sada ti ide u
susret! Hoćeš li Ga primiti za Spasitelja i za Gospoda.

Odgovorićeš mi: "Sve je to nekako tajanstveno i zagonetno pa me

sasvim zbunjuje". Ne tražim od tebe da prodreš u tajnu Hristovog dela
izmirenja. Tu tajnu ni sam ne razumem i nijedan hrišćanin ne može u
potpunosti razumeti sve u ovom životu. Tražim od tebe samo to, da se
raduješ što je to delo izmirenja dovršeno, učinjeno.

Otkrili smo mnoge zakone koji vladaju strujnim tokovima, ali još uvek
ne možemo reći šta je to u stvari elektricitet. Tebe i mene baš mnogo
ne brinu tajne struje − a ipak se sa njom koristimo.

34
Čvrsta odluka − novo stvorenje

Sigurno poznaješ neke ljude i žene koji su primili Isusa Hrista za svog
Spasitelja i koji su se time toliko izmenili, da su u stvari postali sasvim
nova stvorenja. Zar ti te očevidne činjenice ništa ne kažu?
Jednostavno. Toliko je to jednostavno koliko i okrenuti prekidač i upaliti
svetlo.

Dođi i reci Bogu: "O, Bože! Ne mogu razumeti zagonetnost svega toga.
Ne mogu razumeti zašto si se toliko interesovao za mene, poslao Svog
Sina Isusa Hrista na svet da podnese kaznu za moje grehe. Ali uz sve
moje nerazumevanje takav kakav sam dolazim k Tebi i predajem ti se
sav. Pouzdajem se u Njegovu smrt za mene i oslanjam se na Tvoje
obećanje napisano u Jevanđelju po Jovanu 3:16: "da nijedan koji Ga
veruje ne pogine, pego da ima život večni".

Upravo tako kao što se koristiš električnim svetlom, a istovremeno

ostavljaš da se tajnama elektriciteta pozabave elektroinženjeri, tako
prepusti Bogu tajne plana spasenja, a iskoristi tu beskrajnu mogućnost
što ti se nudi u Spasitelju Hristu. Predaj mu se SADA − jer On želi da
uđe u tvoj život.

Reci ovako, ali ne dvolično, nego pošteno i iskreno: "Tvoj sam,

Gospode Isuse, predan Tebi telom, dušom i duhom, a Ti si moj".

35
9. SADA JE DAN ODLUKE

9. SADA JE DAN ODLUKE

Ako još nisi doneo odluku, da staviš svoje pouzdanje i veru u Isusa
Hrista onda pročitaj i sledeće redove.

Neko će reći: "Ja sam jedan od onih, koji najodlučnije odbijaju da

donesu konačnu odluku u vezi bilo čega. Ne radi se o tome da nemam
čvrste volje. U stvari ja sam toliko energičan, da sam odlučio da ne
idem ni protiv vetra, a ni uz njega. Rešio sam da ništa ne počinjem,
nego da se samo polako pustim niz struju vremena...

No, mrzim da i mislim o tome. Iskreni vernici u Isusa Hrista radosno

očekuju večnost. A ipak − zašto nisam barem toliko iskren da samom
sebi priznam da se uzbudim i ozlovoljim čim pomislim na večnost. To
je zato što neću da donesem onakvu odluku kakvu znam da bih trebao
doneti. Ipak, jednog dana moram odlučiti, da ili ne.

Ako je tako, zašto onda ne bih odlučio sada?"

Pročitaj još jednom ovu malu knjižicu. Kad je budeš ponovo čitao biće
ti mnogo jasnija. Zatim pročitaj i celo Jevanđelje po Jovanu.

Ne stidi se Hrista

I na kraju, nešto najvažnije. Otvoriš li svoje Sveto Pismo naći ćeš u

poslanici Rimljanima 10:9−11 sledeće reči: "Jer ako priznaješ ustima
svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svojem da Ga Bog podiže iz
mrtvih, bićeš spasen. Jer se srcem veruje za pravdu a ustima se

36
priznaje za spasenje. Jer Pismo govori: koji Ga god veruje neće se
postideti."

A ti koji kažeš da si primio Hrista − idi i reci to i drugima. Nemoj se

stideti da Ga priznaš. Zašto bi se stideo? Pretpostavimo da padnem sa
obale u vodu i pri padu se tako povredim da ne mogu plivati. Ali tu se
nađe neki radnik pa sa šlepa za prevoz uglja skoči u vodu i izvuče me.

Posle mesec dana desi se da pođem niz glavnu ulicu. Onaj radnik, sav
prljav od ugljene prašine, ide mi u susret. Ja ga prvi spazim i namerno
se okrenem prema nekom izlogu i stanem da razgledam izložene
stvari, kako ga ne bih morao pozdraviti, jer me je sramota da me neko
vidi kako razgovaram s njim. Reci, šta bi ti mislio o meni?

Priznaj Ga!

Izjavio si, da veruješ, da je Gospod Isus Hrist dao Svoj život da bi te

spasao. Desiće se slučajevi, kad ćeš Ga u prisustvu drugih morati
sresti licem k licu. Hoćeš li se postideti i pogledati u stranu, ili ćeš Mu i
rečju i delima kao svom Spasitelju odati počast. Ako si Ga stvarno
primio, onda Ga moraš i priznati, ne smeš Ga zatajiti!

Odgovarajući svojoj dužnosti prema Njemu i prema tebi napisao sam u

ovoj knjižici ono što verujem da Bog hoće da napišem. Uz ovu knjižicu
ide i moja iskrena molitva i neka je Bog blagoslovi na tvoje večno
dobro.

37
10. VOJNIKOV IZBOR

10. VOJNIKOV IZBOR

Jednom sam pokušao dovesti mladog vojnika Hristu. I on je, kao što to
većina ljudi radi, pokušao izbeći srž pitanja s obećanjem: "Razmisliću o
toj stvari".

− Mirko − rekao sam mu. − Hajde da ti ovo objasnim jednim primerom.

Recimo da si jedne noći sa još nekoliko drugova poslan da izvidiš neki
neprijateljski položaj. Na povratku te metak teško rani. Jedan od
vojnika zastade za časak, natovari te na svoja leđa i ponese prema
položaju vaše jedinice. Međutim, i njega pogode u leđa dva metka.
Obojicu vas prebace u bolnicu i uz požrtvovanu negu spasu vam život
iz samih kandži smrti.

Posle dva meseca lekar dovede u tvoju sobu hromog jadnika koji se
kreće uz jake bolove. Zaustave se kod tvog kreveta i doktor kaže:
"Mirko, evo da te upoznam sa Viktorom Planićem, momkom koji je
stavio svoj život na kocku da bi te spasao". Ti prekrstiš ruke i
odgovoriš: "Nisam baš siguran da bih ga želeo sresti. Razmisliću o
tome." − Ne bi tako rekao, zar ne? Zgrabio bi ga za ruku i pokušao mu
reći kako si mu zahvalan što ti je spasao život. − A evo, ja te želim
upoznati sa Isusom Hristom, Bogočovekom koji ne samo da je izložio
opasnosti svoj život, nego ga je i izgubio, samo da bi te spasao. A ti
hoćeš da mu okreneš leđa i samo kažeš da ćeš razmisliti o svemu.

− Ne, − odgovori vojnik. − Primiću Ga! Klekli smo zajedno na kolena i

vojnik reče Gospodu da Ga prima za svog ličnog Spasitelja. Prijatelju,
"razmišljaš li ti još o ovoj stvari" ili si već odlučio onako kao što je
odlučio onaj vojnik?

38
 Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…
Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,

za shvatanje izraza razuma
i primanje nauke pameti,
pravičnosti, pravde i poštenja;
za davanje prostima razbora,
znanja i razmišljanja mladome čoveku.
(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,

I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

39