SUBSTANTIV (IMENICE)

Imenice u norveškom mogu biti: muškog roda (hankjønn);

ženskog roda (hunkjønn)
i srednjeg roda (intetkjønn).
Imenice razlikuju jedninu (entall) i množinu (flertall).
I u jednini i u množini imenice mogu biti u neodređenom obliku (ubestemt)
iodređenom (bestemt).
U neodređenom obliku jednine (ubestemt form entall) imenice ispred sebe
imaju neodređeni član po kome se prepoznaje kojeg su imenice roda.
Imenice muškog roda prepoznajemo po članu en; imenice ženskog roda se
prepoznaju po članovima ei/en;imenice srednjeg roda prepoznajemo po
članu et.
Hankjønn Hunkjønn Intetkjønn
en dag (dan) ei/en klokke (sat) et kontor (kancelarija)
en oppgave (zadatak) ei/en hytte (koliba) et hus (kuća)
en skole (škola) ei/en bok (knjiga) et kurs (kurs)
Određeni oblik jednine (bestemt form entall) imenica sva tri roda se gradi
tako što neodređeni član koji stoji ispred imenice pređe iza nje i sa
imenicom pravi jednu reč.
Hankj ønn Hunkjønnen
dag - dagen ei/en klokke – klokka/klokkenen
oppgave – oppgaven ei/en hytte – hytta/hyttenen skole –
skolen ei/en bok – boka/boken
Napomena: u određenom obliku jednine imenica ženskog roda član ei
prelazi u a.
Intetkj ønnet
kontor – kontoret
et
hus – husetet
kurs – kurset
U neodre đenom obliku množine (ubestemt form flertall) imenice muškog,
ženskog ivišesložne imenice srednjeg roda (imenice koje imaju dva ili više
samoglasnika)dobijaju nastavak –er ukoliko se završavaju na suglasnik,
odnosno –r ukoliko sezavršavaju već na e.
en dag – dager ei/ en klokke – klokker et kontor - kontorer
en oppgave – oppgaver ei/en hytte - hytter
en skole – skoler
Jednosložne imenice srednjeg roda (imenice koje imaju samo jedan
samoglasnik) uneodređenom obliku množine ne dobijaju nikakav
nastavak.et hus - hus
et kurs – kurs1
U određenom obliku množine (best emt form flertall) imenice sva tri roda
dobijaju nastavak –ene ukoliko se završavaju na suglasnik, odnosno –ne
ukoliko se većzavršavaju na e.
en dag – dagene ei/ en klokke – klokkene et kontor - kontorene
en
oppgave – oppgavene ei/en hytte – hyttene et hus - husene
en skole – skolene et kurs – kursene
Entall Flertall
ubestemt bestemt ubestemt bestemten
dag dagen dager dageneen
oppgave oppgaven oppgaver oppgavene
en
skole skolen skoler skoleneei
/en klokke klokka/klokken klokker klokkene
ei/en hytte hytta/hytten hytter hyttene
ei/en bok boka/boken bøker bøkene
et
kontor kontoret kontorer kontorene
et hus huset hus husene
et kurs kurset kurs kursene
Uregelette substantiv
(Nepravilne imenice):
1. Imenice koje se završavaju na –el ili –er se najpre sažimaju, pa im se tek
onda dodaju nastavci –er za neodređenu množinu i –ene za određenu.
en onkel – onkelen – onkler – onklene (ujak)
en sommer – sommeren – somrer – somrene (leto)
2. Imenice koje se završavaju na –er a označavaju osobe, bilo kao njihovu
nacionalnu pripadnost ili zanimanje.
 Ove imenice u neodređenom obliku množine dobijaju nastavak –e, a u
određenoj množini –ne.
en serber – serberen – serbere – serberne
en
fisker – fiskeren – fiskere – fiskerne
3. Imenice koje imaju potpuno nepravilnu množinu, i neodređenu i određenu
.
en bror – broren – brødre – brødrene
en
søster – søsteren – søstre – søstrene
en
mor – moren – mødre – mødrene
en
far – faren – fedre – fedrene
en
datter – datteren – døtre – døtrene
foreldre – foreldrene
søsken – søsknene2

Bruk av bestemt og ubestemt form

(Upotreba određenog i neodređenog oblika):
Neoređeni oblik imenice se koristi:
1. kada se uvodi nova informacija i kada se govori o nečemu uopštenom:
Jeg har en hyggelig lærer. (Imam prijatnog nastavnika.)
Vi må kjøpe bøker. (Moramo kupiti knjige.)
2. iza genitiva ili prisvojne zamenice
:Karis naboer (Karine komšije)
min bil (moj auto)
Neodređeni oblik sa ili bez člana:
1. nebrojive imenice nemaju član:
Vi trenger mat, frukt og kaffe. (Treba nam hrana, voće i kafa.)
2. kada se misli na jedan primerak nečega ili na jednog pojedinca, tada se
koristi član:
Jeg kjøpte en gammel bil. (Kupio sam jedan stari auto.)
Jeg har ei tante i Oslo. (Imam tetku u Oslu.)
3. kada je imenica deo radnje, više nego pojedinačan primerak, najčešće
nema člana:
Hun kjører bil. (Ona vozi auto.)
Han spiller gitar. (On svira gitaru.)
Često možemo izabrati: Han skrev (en) stil. (On piše sastav.).
Obično biramo člankada smo zainteresovani za sam sastav, a ne koristimo
član kada smo zainteresovani za radnju.
4. kada imenica govori o tome šta je subjekat, tada se ne koristi član:
Hun er lege. (Ona je lekar.)
Han er nordmann. (On je Norvežanin.)
5. kada se govori o tome kakav je subjekat, tada se koristi član:
Hun er en god lege. (Ona je dobar lekar.)
Hun er et geni. (Ona je genije.)
Određeni oblik imenice se koristi:
1. kada se govori o nečemu što je poznato, jasno je o kome ili o čemu
govorimo
:Jeg traff læreren. (Sreo sam nastavnika.)
Bøkene er fine. (Knjige su fine.)
2. ispred prisvojne zamenice ili ispred predloga koji izražavaju pripadnost:
bilen min (moj auto)
hovedstaden i Norge (glavni grad u Norveškoj)