[BLPO!MKVETLF!
QSJSPEF
Sigurno je svako od nas ~uo kako se ljudi sva|aju.
Ponekad nam to izgleda sme{no, ponekad nam je neugodno;
no bez obzira na to, sigurno da mo`emo nau~iti ne{to va`no
iz onoga {to se u sva|i izgovori. A govore se ovakve stvari:
“Kako bi bilo kad bi se prema tebi neko tako poneo?” - “To
je moje mesto, ja sam prvi do{ao!” - “Pusti ga, nije ti se
ni~im zamerio!” “Za{to bi ti bio prvi?!” - “Daj mi pola
narand`e, ja sam tebi dao pola moje!” - “Hajde, obe}ao si!”
Svakog dana ~ujemo ovakve re~i, kako od obrazovanih ljudi,
tako i od neukih, kako od dece, tako i od odraslih.
Ono {to je zaminljivo u vezi takvih primedbi jeste to, da
osoba koja ih izgovara ne tvrdi samo da joj se ne dopada
pona{anje druge osobe, ve} se poziva na neki uzor
pona{anja kojeg bi trebale poznavati obe strane. Osoba koja
je u takvoj sva|i napadnuta, vrlo retko izgovara: “Do|avola i
taj tvoj uzor.” Gotovo se uvek trudi da doka`e kako njegovo
pona{anje nije suprotno tom uzoru ili ako prizna da jeste,
tada uvek ima neko posebno opravdanje. Pronalazi se neki
poseban razlog, u nekom posebnom slu~aju, zbog kojeg onaj
ko prvi zauzme mesto mora to mesto prepustiti drugome ili
se izgovara da su prilike bile sasvim druga~ije kad su prvi
put delili narand`u ili se dogodilo ne{to neo~ekivano zbog
~ega, eto, mora da pogazi obe}anje. ^ini se, ustvari, da obe
strane imaju na umu neku vrstu zakona ili pravila po{tene
igre ili doli~nog pona{anja ili morala, nazovimo to kako
ho}emo, oko kojeg su se zaista slo`ili. Da se nisu slo`ili,
mo`da bi se potukli poput `ivotiinja, a ne bi se sva|ali u
ljudskom zna~enju te re~i. Sva|ati se zna~i poku{ati
dokazati drugoj strani da nije u pravu. A to ne bi imalo
nikakvog smisla, ukoliko ne postoji neki zajedni~ki pojam o
tome {ta je Pravo a {ta Krivo; isto kao fudbaleru prebacivati
kako je napravio prekr{aj, a da se pre toga nismo dogovorili
o fudbalskim pravilima.
Ovaj zakon ili pravilo o Dobru i Zlu nekad se nazivao
Zakon prirode. Danas, kad upotrebljavamo pojam zakoni
prirode, obi~no mislimo na zakon sile te`e, naslednost
osobina ili na fizi~ko-hemijske zakone. Me|utim, stari
mislioci, nazvav{i zakon o Dobru i Zlu, Zakonom prirode,
mislili su, ustvari, na zakon ljudske prirode. Pri tom su se
vodili mi{lju da isto kao {to svim telima vlada zakon sile
te`e, a organizmima biolo{ki zakoni, i stvorenje zvano ~ovek
ima svoj zakon - ali sa velikom razlikom {to telo ne mo`e
izabrati ho}e li se pot~initi zakonu sile te`e ili ne}e, dok
~ovek mo`e odlu~iti ho}e li po{tovati zakon ljudske prirode
ili }e ga prekr{iti.
Mo`emo to i druk~ije kazati. Svaki je ~ovek u jednom
trenutku svog `ivota podlo`an nekolicini zakona, ali ima
samo jedan kojeg je slobodan odbaciti. Njegovo telo
podlo`no sili te`e kojoj ne mo`e izbe}i - ako ostane bez
oslonca u vazduhu, pa{}e na zemlju onako kako pada
kamen. Njegov organizam je podlo`an razli~itim biolo{kim
zakonima kojima se ne mo`e odupreti, kao ni `ivotinje. To
zna~i da ne mo`e prekr{iti one zakone koje deli sa drugim
bi}ima, ali mo`e prekr{iti onaj koji je svojstven njegovoj
ljudskoj prirodi, zakon koji se ne dili ni sa biljkama, ni sa
ne`ivim stvarima. Jedino taj zakon mo`e prekr{iti svojom
voljom.
Ovaj zakon je nazvan Zakonom prirode, jer su ljudi
smatrali da ga svaki ~ovek ve} po samoj svojoj prirodi
poznaje, pa ga niko ne treba o njemu pou~avati. Naravno, to
ne zna~i da nema pojedinaca koji nisu svesni postojanja tog
zakona u sebi, isto kao {to ima takvih koji ne raspoznaju
boje ili nemaju sluha. Uzimaju}i, me|utim, ljudsku vrstu kao
celinu, zamisao o ispravnom pona{anju bila je vi{e nego
o~igledna. To mi{ljenje izgleda sasvim pravilno. Kad ne bi
bilo tako, onda bi sve {to je re~eno, na primer o ratovima,
bilo besmisleno. Kakvog bi smisla imalo kazati da je
neprijatelj bio u krivu, ukoliko Dobro nije stvarnost koju su
nacisti u svom srcu poznavali isto kao i mi, samo se tog
Dobra nisu pridr`avali?
Da nisu imali pojma o onome {to mi podrazumevamo
pod Dobrim, ne bismo ih smeli osu|ivati zbog njihovih
zlo~ina ni{ta vi{e no {to bismo ih mogli optu`iti zbog boje
njihove kose. To, naravno, ne zna~i da protiv njih ne bismo
trebali nastaviti borbu.
Verovatno }e neko prigovoriti da je zamisao o Zakonu
prirode ili o op{te priznatom ispravnom pona{anju sme{na,
budu}i da razli~ite civilizacije druk~ije shvataju pojam
Zakon prirode, jednako kao {to se taj pojam menjao tokom
vekova.
To, me|utim, nije istina. Razlike izme|u moralnih
merila kod razli~itih civilizacija i istorijskih razdoblja
postoje, no uvek je me|u njima bilo vi{e sli~nosti nego
razlika. Ako prou~imo moralno u~enje, recimo, starih
Egip}ana, Vavilonjaca, Hindusa, Kineza, Grka i Rimljana,
sigurno }emo zapaziti veliku me|usobnu povezanost, kao i
sli~nost izme|u njihovog i na{eg moralnog u~enja. Dokaza
za to ima puno, ali za sada }emo se zadovoljiti pozivom
~itaocu da poku{a predo~iti sebi {ta bi zna~io potpuno
razli~iti moral. Neka neko poku{a da navede makar jednu
zemlju u kojoj se po{tovalo dezerterstvo ili izdajstvo
prijatelja. Mo`e se tra`iti takva zemlja ili dru{tvo
neograni~eni period vremena, ali se ne mo`e prona}i, isto
kao {to se ne mo`e na}i zemlja u kojoj su dva i dva pet.
Ljudi se razlikuju samo u onome po ~emu se trebaju
pokazati nesebi~nim - da li jedino prema svojoj zemlji,
svojim sunarodnjacima ili pak prema svim ljudima. No,
svako se sla`e u tome da ne valja sebe stavljati na prvo
mesto. Niko se nikada nije divio sebi~nosti. Ljudi se
razlikuju u mi{ljenju sme li se imati jedna ili ~etiri `ene, ali
svi se sla`u da ~ovek ne sme posedovati ba{ svaku `enu koju
`eli. Me|utim, najzna~ajnije je slede}e: pretpostavimo da
neko pogazi zadato obe}anje i ka`e da ne veruje u stvarnost
Dobra i Zla. Ukoliko neko pogazi svoje obe}anje, isti ~ovek
}e mu kazati: “To nije pravedno” (prema njemu, naravno).
Pretpostavimo da neki narod objavi kako me|unarodni
ugovori nemaju nikakve va`nosti, a ubrzo posle toga sve }e
pokvariti izjavom da odre|eni ugovor (koji recimo, `ele
poni{titi) nije bio pravi~an. Me|utim, ako ugovori nemaju
nikakve va`nosti, i ukoliko ne postoji Dobro i Zlo, drugim
re~ima, ako nema Zakona prirode, kakva je razlika izme|u
pravednih i nepravednih ugovora? Nisu li se oni time
razotkrili i pokazali da, bez obzira na to {to izjavljuju,
poznaju Zakon prirode kao i svi ostali?
^ini se, dakle, da moramo verovati u istinsko Dobro i u
istinsko Zlo. Dogodi se da ljudi pogre{e prilikom
prosu|ivanja Dobra i Zla, kao {to pogre{e u ra~unanju.
Me|utim, to nije samo stvar ukusa i mi{ljenja kao {to to nije
ni tablica mno`enja. E pa, ako smo se u tome slo`ili,
pre|imo na slede}u ta~ku. Niko se od nas istinski ne
pridr`ava Zakona prirode. Ako ima takvih, koji ga se ipak
pridr`avaju, neka prime izvinjenje. Takvima je bolje da
~itaju ne{to drugo, jer ih se ne}e ticati ono {to se ovde
govori. A sada se obra}amo ostalim, obi~nim ljudima.
U ovom izlaganju ne `elimo nikome dr`ati pridiku, samo
poku{avamo upozoriti na jednu ~injenicu - na to da se
danas, ove godine, ovoga meseca, nismo pona{ali onako
kako bismo `eleli da se drugi pona{aju prema nama. Sigurno
imamo hiljadu i jedno opravdanje za to. Neki dan smo bili
nepravedni prema deci zato jer smo bili preumorni. A {to se
ti~e onog sumnjivog posla sa novcem na koji smo ve} gotovo
zaboravili, i to je bilo sasvim normalno, zar ne? A uslugu
koju smo obe}ali u~initi starom, dobrom Peri, a nismo, da
smo znali da }emo biti toliko zaposleni, nikad mu ne bismo
to obe}ali. A {to se ti~e pona{anja prema na{im `enama (ili
mu`evima), ili prema sestrama (ili bra}i), da samo drugi
znaju kako oni mogu iznervirati ~oveka, nikada nam se niko
ne bi ~udio - uostalom ko ima pravo da nam postavlja takva
pitanja? Ho}emo re}i, niko od nas se ne uspeva uvek
pridr`avati tog Zakona prirode, i kada nam neko zbog toga
prigovori, iz na{ih usta po~nu izlaziti opravdanja. U ovom
trenutku nije bitno da li su ta opravdanja dobra. Bitno je da
ona predstavljaju jo{ jedan dokaz kako duboko verujemo u
Zakon prirode, svi|alo nam se to ili ne. Ako ne verujemo u
ispravno pona{anje, za{to se tako `urno izvinjavamo zbog
na{e nepristojnosti? ^injenica je da toliko verujemo u
ispravne postupke, taj nas zakon toliko pritiska, da
jednostavno ne mo`emo podneti pomisao da ga se ne
pridr`avamo, te stoga odgovornost prebacujemo na
drugoga. Mo`e se primetiti da sva opravdanja nalazimo
jedino zato da opravdamo na{e nedostojno pona{anje. Na{e
lo{e raspolo`enje pripisujemo zamoru, zabrinutosti ili gladi.
Me|utim, uvek smatramo da smo sami zaslu`ni za na{e
dobro raspolo`enje.
Eto, samo smo ovo dvoje `eleli kazati. Prvo, svi ljudi na
svetu misle kako je potrebno da se na sasvim odre|en na~in
pona{aju i drugo, da se niko od nas tako ne pona{a. Poznat
nam je Zakon prirode, no uprkos tome, ne pridr`avamo ga
se. Ove dve ~injenice predstavljaju temelj jasnog
razmi{ljanja o nama i o svetu u kome `ivimo.
NEKI PRIGOVORI
Ako je sve tako, zastanimo malo i u~vrstimo taj temelj
jasnog i po{tenog razmi{ljanja o ~oveku, pre nego po|emo
dalje. Neki ljudi smatraju da je te{ko shvatiti Zakon ljudske
prirode, ili Moralni zakon ili Zakon ispravnih postupaka.
Neki, na primer, ka`u: “Nije li ono {to vi nazivate
Moralnim zakonom, obi~an nagon stada, zar se on nije
razvio poput ostalih na{ih nagona?” Dakle, mi ne pori~emo
mogu}nost postojanja nagona stada kod ljudi, ali pod
Moralnim zakonom ne podrazumevamo taj nagon. Svi
znamo kako to izgleda kad nas podsti~e neki nagon - recimo
maj~inski, polni ili nagon za hranom. To je ose}aj jake `elje
ili potrebe da se pona{amo na odre|eni na~in. I naravno,
ponekad ose}amo stvarnu `elju da nekom pomognemo;
nema sumnje da tu `elju treba pripisati nagonu stada. Ali
ose}ati `elju da pomognemo sasvim je razli~ito od ose}aja
da se nekome mora pomo}i, bez obzira na to da li to `elimo
ili ne. Pretpostavimo da ~ujete povik u pomo} od ~oveka u
opasnosti. Verovatno }ete u tom trenutku osetiti dve `elje -
jednu da mu pomognete (nju treba pripisati nagonu stada),
a drugu da se ne izlo`ite opasnosti (ovu treba pripisati
nagonu samoodr`anja). Uz ova dva podsticaja, oseti}ete u
sebi jo{ jedan, koji }e vam re}i da treba slediti onaj prvi glas
i potisnuti onaj podsticaj koji vas tera na beg. Ovaj tre}i
podsticaj, koji prosu|uje prva dva i odlu~uje kojeg treba
prihvatiti, ne mo`e biti ni jedan od prva dva. Isto tako, ne
mo`emo re}i da je notni papir koji nam poru~uje koju notu
da odsviramo na klaviru, upravo sama ta nota. Moralni
zakon nas upu}uje na melodiju koju moramo svirati, na{i
nagoni su pri tom samo pojedini tonovi.
Postoji jo{ jedan na~in koji }e nam pomo}i da shvatimo
kako Moralni zakon nije tek jedan od ljudskih nagona. Ako
se dva nagona sukobe, a u ~ove~ijoj svesti nema ni~eg
drugog osim njih, sasvim je jasno da }e ja~i pobediti.
Me|utim, u trenucima kad smo najsvesniji Moralnog
zakona, ~ini se da nas on obi~no tera da se priklonimo
slabijem od ta dva nagona. Daleko vi{e `elimo biti na
sigurnom, negoli spa{avati ~oveka koji se utapa. Uprkos
na{oj `elji, Moralni zakon nam nala`e da mu pomognemo.
Tako|e nas ~esto podsti~e da poku{amo oja~ati ispravni
poriv da bude ja~i nego {to on po prirodi jeste. Ho}emo re}i,
da ~esto ose}amo svojom du`no{}u podsticati nagon stada,
bu|enjem ma{te, sau~e{}a itd, da bi na taj na~in smogli
dovoljno snage i odu{evljenja da uradimo ne{to dobro. Ali je
potpuno jasno da ne delujemo nagonski kad pojedini nagon
`elimo oja~ati. Ono {to vam govori:
“Tvoj nagon stada je uspavan, probudi ga”, ne mo`e biti
sam nagon stada. Ono {to vas upu}uje koju notu na klaviru
treba odsvirati glasnije od ostalih, nikako ne mo`e biti ba{
sama ta nota.
Poku{ajmo to jo{ jasnije izraziti. Kad bi Moralni zakon
bio samo jedan od na{ih nagona, mogli bismo upreti prstom
na neki podsticaj u nama koji je uvek dobar, uvek u skladu
sa na~elom ispravnog postupanja. Ali vidite, to ne mo`emo.
Nema ni jednog podsticaja u nama kojeg Moralni zakon ne
bi ponekad nastojao potisnuti, isto kao {to nema ni jednog
kojeg tu i tamo ne bi nastojao podsta}i. Pogre{no je misliti
2
da su neki na{i podsticaji, na primer, maj~inska ljubav ili
rodoljublje uvek dobri, a da su neki drugi nagoni, kao polni
ili borbeni nagon, uvek lo{i. Ima me|utim, slu~ajeva kada je
o`enjen ~ovek du`an podsticati svoj polni nagon, a vojnik
svoj borbeni. Isto tako, ponekad, treba potisnuti maj~inski,
odnosno rodoljubni nagon, ukoliko bi oni naneli nepravdu
drugoj deci, odnosno drugim zemljama. U stvari, nagoni
sami po sebi nisu ni dobri ni lo{i. Prisetimo se jo{ jednom
klavira. Na njemu ne postoje dve vrste nota - dobre i lo{e.
Svaka pojedina nota je u odre|enom trenutku dobra, a u
nekom drugom lo{a. Moralni zakon nije nikakav nagon niti
skup nagona, on upravlja nagonima, stvara neku vrstu
“melodije” (koju mo`emo zvati dobrota ili ispravno
postupanje).
Ovo je uzgred, od vrlo velike prakti~ne vrednosti.
Najopasnije je uzeti bilo koji nagon kao ne{to
neprikosnoveno, {to treba slediti po svaku cenu. Svaki od
njih nas mo`e pretvoriti u fanatike, kad bismo ga sledili kao
jedini ispravni nagon. Mo`da mislite da je, uop{te gledaju}i,
ljubav prema ~ove~anstvu uvek dobra i plemenita osobina,
ali to nije tako. Ako pritom izostavimo pravdu, po~e}emo
kr{iti sporazume i falsifikovati dokaze na sudu, sve zbog
~ove~nosti, postali bismo tako|e prevrtljivci i izdajnici.
Neki su pitali: “Nije li ono {to vi nazivate Moralnim
zakonom samo dru{tvena konvencija, nismo li to primili
obrazovanjem?” ^ini nam se da se tu radi o nesporazumu.
Ljudi koji postavljaju takvo pitanje, obi~no uzimaju zdravo
za gotovo, ako smo bilo {ta nau~ili od roditelja i u~itelja
onda je to jedino ljudski pronalazak. To naravno, nije tako.
Svi smo nau~ili tablicu mno`enja u {koli. Dete koje bi
odraslo samo, na pustom ostrvu, ne bi znalo za nju.
Me|utim, iz toga ne sledi da je tablica obi~an dogovor me|u
ljudima, ne{to {to su ljudi izmislili za svoje potrebe a mogli
su je na~initi druk~ije, samo da su hteli. Potpuno se sla`emo
da pravilo ispravnog postupanja u~imo od svojih roditelja,
u~itelja, prijatelja i iz knjige, kao {to u~imo i sve ostalo.
Me|utim, neke stvari koje nau~imo, samo su ustaljena
pravila, koja su mogla biti i druk~ija. Nau~ili smo voziti
desnom stranom puta, mogli smo se, me|utim, dogovoriti i
druk~ije, to jest da vozimo levom stranom. Matematika pak,
nije dogovor me|u ljudima, ve} stvarna istina. Pitanje je
kojoj kategoriji pripada Zakon ljudske prirode?
Dva su razloga zbog kojih on pripada istoj kategoriji
kojoj i matematika. Prvi je, kao {to smo rekli u prvom
poglavlju, taj, da premda postoje razlike izme|u moralnih
shvatanja u raznim narodima i epohama, one nisu toliko
velike - nisu ni pribli`no toliko velike kao {to ve}ina ljudi
zami{lja. U moralnim shvatanjima svih naroda i epoha
prepoznajemo isti zakon, dok dru{tveni dogovori ili obi~aji,
kao {to su saobra}ajna pravila, na~in odevanja i ostalo,
mogu biti sasvim razli~iti.
Drugi razlog je ovaj: kad razmi{ljamo o razlikama koje
postoje u shvatanju morala izme|u razli~itih naroda i epoha,
da li pomi{ljamo da je moral jednog naroda bolji ili gori od
morala nekog drugog naroda (epohe)? Da li je neka
promena kod njih zna~ila nekakav napredak? Ako nije, tada
ne mo`e biti nikakvog moralnog napretka. Sama promena
ne zna~i i napredak - on postoji tek kad se radi o promeni na
bolje. Kad ne bi bilo razlike u vrednosti i istinitosti izme|u
morala i razli~itih naroda i vremena, tad ne bi imalo smisla
govoriti o prednosti morala civilizovanog ~oveka nad
moralom divljaka ili hri{}anski moral pretpostavljati
nacisti~kom.
Me|utim, istina je da svi verujemo kako su neka moralna
na~ela bolja od drugih. Uistinu verujemo da su pojedinci
koji su poku{avali promeniti moralna na~ela svoga doba bili
reformatori ili pioniri - bili su to ljudi koji su moral shvatali
bolje od svojih savremenika. U tome se svi sla`emo. ^im
ka`ete da jedan skup moralnih na~ela mo`e biti bolji od
drugog, oba u stvari upore|ujete sa merilom, tvrde}i da se
jedan od tih na~ela vi{e pribli`ava tom merilu nego drugi.
Me|utim, merilo s kojim upore|ujemo dve stvari ne{to je
sasvim razli~ito od njih. Zapravo, mi spomenute skupove
moralnih na~ela upore|ujemo s nekim stvarnim moralom,
to jest, stvarnim Dobrom, i na taj na~in priznajemo da takvo
ne{to postoji, nezavisno od toga kako ga ljudi zami{ljaju ili
{ta misle o njemu.
 Ili drugim re~ima, ako je va{ moral ispravniji od, recimo,
nacisti~kog, tada mora postojati ne{to - neki stvarni, uzorni
moral, s kojim ta dva morala upore|ujete. Razlog zbog
kojeg va{a predstava Novog Sada mo`e biti bli`a ili dalja od
stvarnosti nego moja, le`i u tome {to je Novi Sad stvarno
mesto, koje postoji nezavisno od moje i va{e predstave. Ako
bismo obojica, izgovoriv{i Novi Sad, pomislili na grad koji
upravo zami{ljam u svojoj glavi, tada uop{te ne bi imalo
smisla govoriti o tome, ~ija je predstava Novog Sada bila
stvarnost - ne bismo mogli govoriti ni o istinitosti, ni o
la`nosti. Isto tako, ako bi pravilo ispravnog postupanja
zna~ilo sve ono {to neki narod odobrava, tada ne bi imalo
smisla tvrditi da je jedan narod po svom izboru odre|enih
moralnih na~ela ispravniji od drugoga. Bilo bi potpuno
besmisleno kazati da svet mo`e rasti u dobru ili padati u
moralnom zlu.
Na{ zaklju~ak je, stoga ovaj: premda razlike o
predstavama o ispravnom pona{anju ~esto dovode u sumnju
postojanje istinskog, prirodnog zakona pona{anja, ono {to
nas tera da o tim razlikama razmi{ljamo, dokazuje zapravo
sasvim suprotno, to jest da taj zakon postoji.
Recimo jo{ ne{to. Nailazili smo na ljude koji razlike u
predstavama o ispravnom pona{anju preuveli~avaju i to
stoga, {to ne vide razliku izme|u razli~itih verovanja o
~injenicama. Tako je, na primer, jedan ~ovek rekao:
“Pre tri stotine godina Englezi su spaljivali ve{tice. Da li i
to nazivate zakonom ljudske prirode ili zakonom ispravnog
postupanja?” ^injenica je, da danas ne spaljujemo ve{tice
zato, jer ne verujemo da one postoje. Kad bismo verovali u
njih, kad bismo stvarno mislili da me|u nama ima ljudi koji
su se prodali Sotoni i primili od njega natprirodnu snagu
kojom ubijaju svoje bli`nje, pomra~uju im razum i nanose
ru`ne stvari, sigurno bismo se svi slo`ili da ako iko zaslu`uje
smrtnu kaznu, onda su to svakako ti opaki zlotvori. Ovde ne
postoji nikakva razlika u moralnom na~elu, razlika je samo u
poimanju ~injenica. Neverovanje u ve{tice mo`e
predstavljati zna~ajan napredak u znanju, ali ne mo`emo
govoriti o moralnom napretku, ukoliko ih ne spaljujemo
samo zato, jer ne verujemo da postoje. Ne mo`emo nekoga
smatrati ~ove~nim zato jer vi{e ne postavlja mi{olovke
veruju}i naime, da u njegovoj ku}i nema mi{eva.
STVARNOST ZAKONA
Kao {to smo rekli, kod ljudske vrste nailazimo na dve
vrlo ~udne pojave. Prva je, da ~oveka proganja misao kako
bi se trebao ispravno pona{ati, igrati po{tenu igru, biti
~astan, moralan, to jest slediti Zakon prirode. Druga je, da
se ljudi u stvarnosti tako ne pona{aju. Mo`da }e se neko
upitati za{to to nazivamo ~udnim, mo`da vam to izgleda
sasvim normalno. Mo`da }e neki pomisliti kako smo mi vrlo
strogi prema ljudima. Kona~no, mo`ete kazati da ono {to mi
zovemo nepo{tovanjem zakona Dobra i Zla, ili Zakona
prirode, zna~i samo to da ljudi nisu savr{eni. A za{to bi,
uostalom, ljudi bili savr{eni? Taj bi prigovor bio na mestu,
ako bi poku{ali samo ustanoviti stepen na{e krivice zbog
pona{anja suprotnog onom koje o~ekujemo od drugih. No,
to nam uop{te nije namera. U ovom trenutku nemamo
nameru govoriti o krivici, samo poku{avamo prona}i istinu.
S te ta~ke gledi{ta, sama zamisao o tome da je ne{to
nesavr{eno, da nije onako kako bi trebalo biti, ima izvesne
posledice.
Uzmimo, na primer, kamen ili stablo. Kamen je kamen,
a stablo je stablo, i nema nikakvog smisla tra`iti da kamen
ne bude kamen ili da stablo ne bude stablo. Naravno,
ukoliko `elite taj kamen odneti u svoj vrt, a njegov oblik vam
ne odgovara, mo`ete kazati da on nema prikladan oblik. Isto
tako mo`ete kazati da je stablo lo{e, jer vas u dovoljnoj meri
ne za{ti}uje od sunca. Time sigurno `elite re}i da taj kamen
ili stablo ne odgovara odre|enoj svrsi koju ste mu namenili.
To im ne mo`ete prebacivati, osim {ale radi. Dobro znate da
to stablo u odre|enim klimatskim uslovima i na odre|enom
zemlji{tu ne mo`e biti druk~ije. Ono {to s na{eg gledi{ta
nazivamo lo{im stablom, po{tuje zakone svoje prirode u istoj
meri kao i dobro stablo.
Zapa`ate li {ta iz tog proizilazi? To je ono {to obi~no
nazivamo zakonima prirode, to jest, na~in na koji vreme
deluje na stablo, ne}e stvarno biti zakoni u pravom smislu te
3
re~i, ve} ih samo mi tako nazivamo. Kad ka`emo da kamen
koji pada po{tuje zakon sile te`e, nije li to isto kao kad
bismo rekli da taj zakon predstavlja samo ono {to kamen
uvek ~ini? Sigurno ne mislite da }e se kamen, ako ga
bacimo, iznenada setiti kako mu je nare|eno da padne na
zemlju. Dakle, ka`emo da on sam pada. Drugim re~ima, ne
mo`emo biti sigurni da postoji neki zakon o onome {to se
mora dogoditi, koji bi bio razli~it od onoga {to se stvarno
doga|a. Zakoni prirode, dakle, mogu zna~iti samo ono {to
priroda, u stvari, ~ini. Me|utim, ako razmotrimo zakon
zakon ljudske prirode, zakon ispravnog postupanja,
vide}emo da je to ne{to sasvim razli~ito. Taj zakon sigurno
ne zna~i ono {to ~ovek ustvari radi, jer kako smo spomenuli
ranije, mnogi ljudi se uop{te ne pridr`avaju ovog zakona, a
gotovo niko ga se u potpunosti ne pridr`ava. Zakon sile te`e
nam govori kako se kamen pona{a kad ga ispustimo, dok
Zakon ljudske prirode govori kako bi se ~ovek trebao
pona{ati, a kako ne. Drugim re~ima, kad razgovaramo o
ljudima, ne{to drugo dolazi iznad i van stvarnih ~injenica.
Postoje ~injenice, (kako se ljudi stvarno pona{aju), ali
imamo i ne{to drugo (kako bi se trebali pona{ati). Izvan
toga u svemiru ne bi trebalo postojati ni{ta drugo osim
~injenica.
Elektroni i molekuli se pona{aju na odre|en na~in iz
~ega nastaju odre|ene posledice i to bi mogla biti ~itava
pri~a. (Ne mislimo kazati, kao {to }ete videti kasnije, da je
to ~itava pri~a, ve} bi to moglo biti tako samo u ovoj fazi
razmatranja.) I ~ovek se pona{a na odre|en na~in, ali to nije
~itava pri~a, jer znamo da bi se trebao pona{ati druk~ije.
To je zaista u tolikoj meri ~udnovato, da ose}amo
potrebu za daljnjim obja{njenjem. Mo`emo, na primer,
izvesti slede}i zaklju~ak: kad ka`emo za nekoga da se ne
pona{a onako kako bi trebao, tada je to isto kao kad ka`emo
da je kamen lo{e oblikovan, naime, da nam pona{anja takve
osobe ne odgovaraju. Takav zaklju~ak, me|utim,
jednostavno ne bi bio ispravan. Pona{anje ~oveka koji je
zauzeo mesto u vozu zato jer je prvi do{ao i onoga koji je,
dok sam ja bio okrenut le|ima, skliznuo na sedi{te
premestiv{i moju torbu, jednako mi ne odgovara. Pri tome
ne}emo osuditi postupak prvog ~oveka, ve} onog drugog. Ne
ljutimo se, osim za trenutak, dok se ne priberemo, na onoga
koji nam slu~ajno podmetne nogu, pa makar nas pri tome i
ozledio. Ljutimo se, me|utim, na onoga koji nam poku{ava
podmetnuti nogu i nakon {to mu to prvi put nije uspelo.
Ponekad se pona{anje koje nazivamo lo{im, uop{te ne
protivi na{im interesima, ve} naprotiv. U ratu, svakoj strani
dobro dolazi izdajica protivni~ke strane. No, premda ga
pla}aju i koriste njegove usluge, svi ga smatraju izrodom.
Zato ne mo`emo re}i da je ispravno samo ono postupanje
od kojeg imamo koristi. [to se ti~e na{eg li~nog pona{anja,
tako|e nam se ~ini o~iglednim da nije ispravno samo ono
pona{anje koje nam se isplati. Ispravno se pona{ati zna~i biti
zadovoljan s hiljadu dinara, umesto s deset hiljada, po{teno
ostati u {koli na ~asu kad biste najradije oti{li, odr`ati
obe}anje onda kada biste ga najradije pogazili, re}i istinu
~ak i onda kada }e vas smatrati budalom.
Neki smatraju da iako se ispravno pona{anje ~oveku ne
isplati u odre|enom slu~aju, ono se ipak isplati ljudskom
dru{tvu kao celini i da u tome nema nikakve posebne tajne.
Kona~no, ljudi ipak imaju toliko razuma da uvide kako ne
mogu biti sigurni ili sre}ni, osim u dru{tvu u kojem se svi
ispravno pona{aju, pa se i sami nastoje tako pona{ati.
Naravno, ta~no je da sigurnost i sre}a dolaze samo od onih
pojedinaca, grupa i naroda koji se me|usobno po{tuju i
cene. To je, svakako, jedna od najva`nijih istina na svetu, ali
ona nikako ne obja{njava na{ stav prema Dobru i Zlu. Ako
na pitanje: “Za{to ne bih smeo biti sebi~an?” - dobijemo
odgovor: “Zato jer je to u interesu dru{tva” - tada se
mo`emo upitati: “A za{to bih ja vodio ra~una o blagostanju
dru{tva, ukoliko li~no nemam ni{ta od toga?” Odgovor
mo`e biti samo ovaj: “Zato jer trebamo biti nesebi~ni” - a to
nas vra}a na sam po~etak. Dakle, sve {to smo rekli ta~no je,
ali to nas nije odvelo nikuda dalje. Kad bi neko postavio
pitanje za{to se igra fudbal, ne bi mnogo vredeo odgovor:
“Da se postignu golovi”, budu}i je nastojanje da se postignu
golovi isto {to i sama igra, a ne razlog igre. To bi zna~ilo da
je fudbal - fudbal, {to je svakako istina, ali je ta istina toliko
o~igledna da je ne treba ni spominjati. Isto tako na pitanje
zbog ~ega se ~ovek treba pristojno pona{ati, ne vredi
odgovoriti da je to zbog dobrobiti dru{tva, jer nastojanje oko
dobrobiti dru{tva, drugim re~ima nesebi~nost, (dru{tvo na
kraju, zna~i i druge ljude) jedna je od onih stvari koje
ispravno pona{anje sadr`i u samome sebi. Time bismo samo
rekli da je ispravno pona{anje tek - ispravno pona{anje.
Ni{ta vi{e ne bismo rekli i kad bismo se zadr`ali na tvrdnji:
“^ovek treba biti nesebi~an.”
Ovde bi zavr{ili. Ljudi moraju biti nesebi~ni. Trebaju
po{teno postupati s drugim ljudima. To, svakako, ne zna~i
da su nesebi~ni, niti da vole biti takvi, ve} da moraju biti
nesebi~ni. Moralni zakon ili zakon ljudske prirode nije
obi~na ~injenica o ~ovekovom pona{anju, isto kao {to je
zakon sile te`e ~injenica o pona{anju tela koja imaju
odre|enu masu. S druge strane, Moralni zakon nije puka
fantazija, jer se jednostavno ne mo`emo osloboditi
predstave o njemu, a kad bismo to mogli, velika ve}ina
onoga {to mislimo i ka`emo o ~oveku bilo bi li{eno smisla.
To nije ni izjava o na~inu na koji bismo `eleli da se ljudi
pona{aju, a da nama to pona{anje odgovara, jer ne~ije lo{e
ili nepo{teno pona{anje ne mora nam uvek {koditi, ~ak
naprotiv. Prema tome, ovo pravilo o Dobru i Zlu, ili Zakon
ljudske prirode, nazovite to kako `elite, mora na ovaj ili onaj
na~in biti ne{to stvarno - ne{to {to zaista postoji i {to mi
nismo izmislili. Uprkos tome, to nije ~injenica u obi~nom
smislu te re~i, niti ~injenica na na~in na koji bi to bilo na{e
stvarno pona{anje. Izgleda da }emo morati priznati da
postoji vi{e nego jedna vrsta stvarnosti; da u ovom
konkretnom slu~aju ima ne{to iznad i s one strane obi~nih
~injenica o ljudskom pona{anju, a to ne{to je ipak veoma
stvarno - stvaran zakon, kojeg niko od nas nije izmislio, a
~ijeg smo delovanja potpuno svesni.
[TA SE NALAZI U POZADINI
ZAKONA
Razmotrimo ukratko do ~ega smo sada do{li. Na
primerima kamenja, stabla i sli~nog, ono {to nazivamo
prirodnim zakonima, ne mora zna~iti ni{ta posebno - to
mo`e biti samo pitanje naziva. Kad ka`emo da prirodom
upravljaju odre|eni zakoni, to mo`e zna~iti da se priroda
pona{a na odre|eni na~in. Ovi takozvani zakoni ne moraju
biti ni{ta stvarno - ni{ta {to bi prodiralo dublje u bit stvarnih
~injenica koje prime}ujemo. Me|utim, vidimo da kod
~oveka to nije tako. Zakon ljudske prirode ili Zakon Dobra i
Zla, mora biti ne{to izvan stvarnih ~injenica o ljudskom
pona{anju. Dakle, u ovom slu~aju, osim stvarnih ~injenica,
postoji jo{ ne{to - postoji stvarni zakon kojeg nismo sami
izmislili, ali znamo da ga moramo po{tovati.
@eleli bismo sada da razmotrimo {ta nam ova spoznaja
govori o svetu u kojem `ivimo. Od kada su ljudi kadri
razmi{ljati, pitaju se {ta je u stvarnosti ovaj svemir i kako je
on nastao. Grubo re~eno, postoje dva mi{ljenja o tome. Kao
prvo, postoji ono {to obi~no nazivamo materijalisti~kim
pogledom. Materijalisti misle da materija i prostor postoje
tek tako, oduvek. Niko ne zna za{to je to tako. Oni tako|e
misle da je materija, pona{aju}i se oduvek sasvim odre|eno
i jednoliko, sasvim slu~ajno, proizvela bi}a koja mogu misliti
- to jest ljude. Igrom slu~aja, od sunca su se odvajali
komadi}i, usled ~ega je do{lo do stvaranja planeta. Sli~nom
igrom slu~aja, na jednoj od tih planeta nastala je sre}na
okolnost da su se zajedno na{li hemijski elementi, odre|ena
temperatura i ostali uslovi potrebni za nastanak `ivota, pa je
jedan deo materije o`iveo. Potom, daljnjom igrom slu~aja,
postupno su se razvila stvorenja poput nas.
Drugi stav je religiozan. Prema religioznom shvatanju,
ono {to se nalazi u pozadini svemira, vi{e je razum negoli
i{ta drugo. Time se misli da je to ne{to svesno, da je svemu
{to postoji odredilo svrhu, te da pojedine stvari pretpostavlja
drugima. Po ovom shvatanju, to ne{to je stvorilo svemir,
delom iz nama nepoznatih razloga, a delom zato da stvori
bi}a na sebe nalik - utoliko nalik, {to poseduju razum.
Dakle, zbog ~ega ne{to uop{te postoji i da li postoji ne{to
iza stvarnosti koju nauka posmatra, ne{to sasvim druk~ije?
Ako postoji ne{to iza, onda }e to ~oveku postati ili potpuno
nepoznato, ili }e mu se pak objaviti na na~in razli~it od
uobi~ajenog.
4
Polo`aj bi bio prili~no beznade`an da nema jednoga:
postoji samo jedno u ~itavom svemiru o ~emu znamo vi{e no
{to bismo mogli nau~iti posmatranjem spolja. A to je ~ovek.
Ne samo da ljude posmatramo - mi jesmo ljudi. U ovom
slu~aju mi, da tako ka`emo, posedujemo unutra{nje
obave{tenje, mi smo u tom saznanju. I zbog toga znamo da
nad ljudima postoji moralni zakon kojeg ljudi nisu sami
stvorili i kojeg ne mogu sasvim zaboraviti ~ak i ako
poku{avaju, za kojeg ose}aju da ga moraju po{tovati.
Obratimo pa`nju na slede}e - da neko prou~ava ~oveka
spolja, kao {to mi prou~avamo elektricitet ili zelje, koje ne
poznaje ljudski jezik i nije u stanju doznati na{a unutarnja
saznanja, nego samo posmatrati ono {to ~inimo, ne bi nikad
mogao naslutiti postojanje moralnog zakona. A po ~emu bi i
mogao? Zapa`anja takvog posmatra~a odnosila bi se samo
na ono {to ~ovek ~ini, a moralni zakon zahvata ne{to drugo,
to jest ono {to bi trebao ~initi. Isto tako, kad bi postojalo
ne{to iznad ~injenica do kojih smo do{li posmatranjem
kamenja ili vremenskih prilika, nikad to ne bismo otkrili
samo spoljnim posmatranjem.
Pitanje je, dakle, u slede}em: `elimo znati da li svemir
postoji tek onako, bez ikakvog razloga ili iza njega postoji
neka sila koja ga ~ini upravo onakvim kakav on jeste.
Ukoliko postoji, ta sila ne bi bila ~injenica koju mo`emo
posmatrati, ve} stvarnost koja tu ~injenicu uslovljava, a koju
ne mo`emo otkriti pukim posmatranjem. Jedino kad se radi
o nama, ljudima, mo`emo spoznati da u svemu tome ima
ne{to vi{e. Ili recimo to ovako: kad bi iznad svemira
postojala sila koja ga nadzire, ona se ne bi mogla pokazati
kao jedna od ~injenica unutar svemira - kao {to ni graditelj
ku}e ne mo`e biti zid, ni stepenice, ni kamin u ku}i koju je
izgradio. Jedini je na~in na koji bismo mogli o~ekivati da
nam se ta sila poka`e, da je u samima nama osetimo kao
neki uticaj ili zapovest {to nas podsti~e da se pona{amo na
odre|eni na~in. A to je ba{ ono {to nalazimo u sebi. Sigurno
bi to trebalo da probudi na{u sumnji~avost? U jedinom
slu~aju gde mo`emo o~ekivati odgovor, to jest kad se radi o
nama samima, taj odgovor je potvrdan. U ostalim
slu~ajevima, gde ne dobijamo nikakav odgovor, vide}emo
za{to je to tako. Recimo, neko me upita za{to, kad vidim
~oveka u sivoj uniformi kako ide ulicom i u sandu~i} pred
vratima ku}e ubacuje koverat, pretpostavljam da te koverte
sadr`e pisma? Odgovor bi bio - zato {to uvek kad sam
primim takav koverat, u njemu se nalazi pismo. Vi,
me|utim, mo`ete re}i: “Ali vi nikada niste videli pisma za
koja mislite da ih drugi dobijaju.” Ja }u vam na to
odgovoriti: “Naravno da nisam, kako bih i mogao kad nisu
upu}ena meni. Sadr`aj koverata koje nemam pravo otvoriti,
obja{njavam pomo}u onih koje imam pravo otvoriti.” Isto je
sa prethodnim pitanjem; jedini omot koji smem otvoriti je
~ovek. I kad otvorim taj omot, naro~ito kad otvorim omot -
samog sebe, uvi|am da ne postojim sam po sebi, ve} da
iznad mene postoji zakon; da neko od mene o~ekuje da se
pona{am na odre|eni na~in. Naravno, ne tvrdim da bih to
isto na{ao kod kamena ili stabla, (kad bih mogao proniknuti
u njihovu su{tinu), isto kao {to ne tvrdim da moji susedi
primaju jednaka pisma kao i ja. Mogao bih, na primer,
otkriti da kamen mora po{tovati zakon sile te`e, to jest, da
po{iljalac pisma od mene tra`i samo da po{tujem zakon
moje ljudske prirode, a kamen primorava da po{tuje zakon
svoje kamene prirode. No, u oba slu~aja treba o~ekivati da
postoji, da tako ka`emo, po{iljalac pisma, neka sila izvan
nama poznatih ~injenica, neki Upravlja~ ili Vodi~.
Nemojte misliti da tr~imo pred rudu. Za sada se
nalazimo jo{ daleko od Boga biblijske teologije. Samo smo
do{li do zaklju~ka da postoji ne{to {to upravlja svemirom,
{to se u nama pojavljuje kao zakon koji nas podsti~e da
postupamo ispravno i koji pobu|uje ose}aj odgovornosti i
nelagode kad postupamo lo{e. ^ini nam se da moramo
pretpostaviti da je to ne{to vi{e nalik umu, nego bilo ~emu
drugome {to poznajemo - kona~no jedino {to jo{
poznajemo, a te{ko je zamisliti da bi nas komad materije
mogao na ne{to usmeravati. Naravno, to ne mora biti vrlo
nalik umu, a jo{ manje osobi. U slede}em poglavlju
vide}emo da li mo`emo o tome saznati ne{to vi{e. Pre toga
du`ni smo jedno upozorenje. U zadnjih stotinjak godina
izgovoreno je mnogo razvodnjenih i sladunjavih pri~a o
Bogu. To mo`ete mirne du{e zaboraviti.
 (U `elji da izbegnemo op{irno izlaganje stavova o
gledanju na svet i `ivot, spomenuli smo samo materijalisti~ki
i religiozni stav. Potrebno je, me|utim, spomenuti jo{ i stav
nazvan filozofija `ivotne snage ili stvarala~ka evolucija ili
evolucija-koja-traje. Bernard Shaw je poznat po
najduhovitijem izlaganju tog stava, dok ga je najtemeljitije
prikazao Bergson. Zagovornici ovog gledanja na svet tvrde
da neznatne promene po kojima se na ovoj planeti `ivot
razvio od najni`ih oblika do ~oveka, nisu nastale slu~ajno,
ve} da su rezultat nastojanja, svrhovitosti `ivotne sile. Njih
bi trebalo upitati da li pod `ivotnom silom podrazumevaju
ne{to {to ima um ili nema. Ako je odgovor potvrdan, tada je
um koji stvara `ivot i koji ga privodi savr{enstvu u stvari
Bog, pa je njihovo uverenje jednako religioznom. Ukoliko je
odgovor negativan, kakvog smisla ima kazati da ne{to bez
uma te`i ne~em, da to ne{to ima svrhu? ^ini nam se da je
ba{ to kobno za ovakav pogled na svet. Jedan od razloga
za{to je tolikim ljudima teorija stvarala~ke evolucije
privla~na, sigurno le`i u tome {to ona u obilatoj meri pru`a
~oveku ose}aj ugodnosti koja je ishod verovanja u Boga, a
izostavlja one manje prijatne posledice. Kad se dobro
ose}ate, s neba sija sunce i ne `elite verovati da je ~itav
svemir tek mehani~ki ples atoma, lepo je pomisliti kako se ta
velika, tajanstvena sila kotrljala kroz stole}a nose}i vas na
sebi. Ako s druge strane, `elite u~initi ne{to nedoli~no, ne
morate se bojati da }e vas ona ukoriti, budu}i da je ona tek
slepa sila, bez razuma, koja ne propisuje nikakva moralna
na~ela, nije poput onog nezgodnog Boga o kojem su mnogi
u~ili kao deca. @ivotna sila je neka vrsta pripitomljenog
Boga. Mo`ete je uklju~iti kad to `elite, no ona vas ne}e
uznemiravati. Dakle, imamo priliku do`iveti sva ushi}enja
religije, a da nas to ni{ta ne ko{ta. Da li je, zaista, `ivotna
sila najve}i domet ljudskog razmi{ljanja kojeg je svet
do`iveo?)
UZROK NA[E NELAGODNOSTI
Poslednje smo poglavlje zaklju~ili s mislima da nas
putem moralnog zakona neko ili ne{to doti~e s one strane
materijalnog sveta. Verujemo da to mo`e nekome smetati.
Mo`da ste ~ak pomislili da smo vas prevarili - da smo jednu
od mnogih popovskih pridika zaodenuli pla{tem filozofije.
Mo`da ste bili spremni slu{ati sve dok smo govorili ne{to
novo, ali ako se radi samo o religiji, ve} su vam i drugi
dolazili s tom temom. Mo`da mislite da je nepotrebno
vra}ati unazad kazaljke sata. Ako neko od vas tako misli,
rado bi mu rekli tri stvari.
Prvo, u vezi vra}anja kazaljke sata. Nemojte misliti da se
{alimo ako ka`emo da mo`ete vratiti kazaljke unazad i da je
to vrlo ~esto razuman postupak ukoliko je sat neta~an.
Me|utim, bolje je da se okanemo pri~e o satovima. Svi
`elimo napredak. On obi~no zna~i pribli`avanje cilju prema
kojem smo se uputili. Ako ste se uputili pogre{nim smerom,
nastavak puta vas ne}e pribli`iti odredi{tu. U tom slu~aju,
napredovati zna~i okrenuti se i vratiti na pravi put. Onaj ko
se prvi vrati na pravi put napredovao je. To se najbolje vidi
u matematici. Kad po~nemo pogre{no da sabiramo, {to
ranije priznamo gre{ku, pa se vratimo i po~nemo iznova,
time }emo pre do}i do ispravnog rezultata. Nema ni~eg
naprednog u tvrdoglavosti i odbijanju da priznamo
pogre{ku. ^ini nam se, pogledamo li na sada{nje stanje u
svetu, da ~ove~anstvo o~igledno radi velike gre{ke.
Nalazimo se na pogre{nom putu. U tom se slu~aju trebamo
vratiti - samo }emo na taj na~in br`e napredovati.
Drugo, to jo{ uvek nije popovska pridika. Jo{ uvek nismo
stigli do Boga neke religije, najmanje pak do biblijskog
Boga. Do{li smo tek do Nekog ili Ne~eg, ko stoji iza
moralnog zakona. Nismo ni spomenuli Bibliju niti Crkvu,
ve} poku{avamo videti {ta o tom Nekom mo`emo sami
zaklju~iti. Najdublji utisak ostavlja uvek ono do ~ega sami
do|emo. O tom Nekom imamo dva dokaza. Jedan je
svemir, kojeg je On stvorio. Ako bismo to uzeli kao jedno
upori{te, mogli bismo zaklju~iti da je On veliki umetnik (jer
je svemir veoma lep prostor). Drugi dokaz je moralni zakon
kojeg je On usadio u na{ um. Taj dokaz je ja~i od
prethodnog, jer do njega dolazimo unutra{njim spoznajama.
O Bogu vi{e saznajemo preko moralnog zakona nego preko
svemira, isto kao {to o ~oveku saznajemo vi{e dok ga
5
slu{amo, nego gledamo ku}u koju je na~inio. Dakle, iz ovog
drugog dokaza zaklju~ujemo da Bi}u koje se nalazi iza svega
postoje}eg, vrlo je stalo do ispravnih postupaka - po{tena
igra, nesebi~nost, hrabrost, dobronamernost, po{tenje i
iskrenost. U tom bismo se smislu, mogli slo`iti s onime {to
u~i biblijska, a i neke druge religije, naime da je Bog dobar.
Ali nemojmo prenagliti. Moralni zakon nam ne ka`e da je
Bog dobar tako da je popustljiv, mekan ili da s nama
saose}a. Moralni zakon nije nimalo popustljiv. On je tvrd
poput stene. Govori nam da ~inimo samo ono {to je
ispravno i izgleda da ga se ne ti~e koliko to mo`e biti bolno,
opasno i te{ko. Ako je Bog nalik na moralni zakon, onda on
nije nimalo mekan. Tu nam ni{ta ne poma`e ako ka`emo da
pod dobrim Bogom razumemo Boga koji opra{ta. Nemojmo
tr~ati pred rudu. Oprostiti mo`e samo osoba, a mi do Boga
kao li~nosti jo{ nismo do{li. Do sada smo ustanovili samo to
da iza moralnog zakona postoji neka sila koja je sli~nija
razumu nego bilo ~emu drugome. No, to jo{ uvek ne mora
zna~iti da je to sila osobe. Ako je ona bezli~ni um, ne bi je
imalo smisla moliti da nam ne{to odobri ili oprosti, jednako
kao {to nema smisla tra`iti od tablice mno`enja da nam
oprosti pogre{no ra~unanje. Ni u jednom od ta dva slu~aja
ne bismo dobili odgovor. Isto tako nema koristi re}i, ukoliko
takav Bog postoji - a on bi bio bezli~na, apsolutna dobrota -
da vam se on ne svi|a i da ne marite za njega. Nevolja je,
naime, u tome {to je jedan deo vas na njegovoj strani, {to je
jedan deo vas saglasan kad kad on ne odobrava ~ovekovu
pohlepu, lukavstvo i izrabljivanje. Mo`e se dogoditi da od
njega tra`imo da u na{em slu~aju u~ini izuzetak, da nam
ovaj put oprosti, ali duboko u sebi znamo da on ne mo`e biti
dobar ako stvarno i neopozivo ne prezire takav na~in
pona{anja. S druge strane znamo, da ukoliko zaista postoji
apsolutna dobrota, ona ne odobrava najve}i deo onoga {to
~inimo. To je, dakle, {kripac u kojem se nalazimo. Ukoliko
svemirom ne upravlja apsolutna dobrota, tada su na kraju
krajeva svi na{i napori uzaludni. No, ako ona postoji, tada
smo u svakodnevnom neprijateljstvu s njom, bez izgleda da
se u budu}nosti {ta promeni, pa je na{ polo`aj beznade`an.
Ne mo`emo s tom dobrotom, a ni bez nje. Bog je najve}a
uteha, ali isto tako uliva i najve}i strah. U isto vreme nam
najvi{e treba i najvi{e ga se bojimo. On nam je jedini mogu}i
saveznik, a ipak smo postali njegovi neprijatelji. Neki ljudi
pretpostavljaju da bi susret sa Apsolutnom dobrotom bio
zabavan. Mo`da bi o tome trebalo jo{ jednom promisliti.
Takvi se jo{ uvek samo igraju s religijom. Dobrota, naime,
mo`e biti ili velika sigurnost ili ogromna opasnost - ve}
prema tome kako na nju odgovorimo. A mi odgovaramo na
pogre{an na~in.
I tre}e: kad smo odlu~ili da na ovako zaobilazan na~in
izlo`imo ono {to nam je bilo na umu, nismo vas `eleli ni na
koji na~in prevariti. Razlog je bio sasvim druk~iji. Naime,
religija jednostavno nema nikakvog smisla sve dok se ne
suo~imo s ~injenicama koje smo upravo izneli. Religija tra`i
od ~oveka pokajanje i obe}ava opro{tenje. Prema tome, ona
nema ni{ta da ka`e (koliko mi znamo) ljudima koji nisu
svesni da su u~inili ne{to zbog ~ega bi se trebali pokajati i
koji ne ose}aju potrebu za opro{tenjem. Religija po~inje tek
kad smo uvideli da postoji stvarni Moralni zakon i Sila iznad
njega, kad shvatimo da smo taj Zakon prekr{ili i time se
suprostavili toj Sili - ni trenutka ranije. Tek kad saznamo da
smo bolesni slu{amo lekara. Kad uvidimo da smo u o~ajnom
polo`aju, tek tada }emo po~eti shvatati o ~emu govore
religiozni ljudi. Oni nude obja{njenje kako smo dospeli u
sada{nje stanje gde deluje i mr`nja i ljubav prema dobroti,
oni isto tako nude obja{njenje kako Bog u isto vreme mo`e
biti bezli~ni um koji stoji iza Moralnog zakona, a tako|e i
Osoba. Govore nam kako su zahtevi ovog Zakona, koje ni vi
ni ja ne mo`emo ispuniti, bili ispunjeni umesto nas, kako
sam Bog postaje ~ovek da bi spasio ~oveka od Bo`jeg suda.
To je stara pri~a i ako je `elite shvatiti, bez sumnje }ete se
savetovati s ljudima koji su vi{e od nas pozvani da o tome
govore. Sve {to mi tra`imo jeste da se suo~imo sa
~injenicama – da razumemo pitanja na koja religija smatra
da ima odgovor. Te ~injenice su zaista zastra{uju}e. Voleli bi
da mo`emo kazati ne{to prihvatljivije, ali moramo re}i ono
{to mislimo da je istinito. Naravno, sla`emo se da religija,
ipak na kraju, pru`a neopisivu utehu. Ali ona ne po~inje
utehom; ona po~inje pokajanjem o kojem smo ve} govorili i
nema uop{te koristi poku{avati ne{to re}i o utehi a da
prethodno ne govorimo o o~aju. U religiji, kao i u ratu ili
bilo gde drugde, utehu ne mo`emo na}i pukim tra`enjem.
Ako tra`imo istinu, na kraju }emo na}i utehu. Me|utim,
ako tra`imo utehu, ne}emo na}i ni nju ni istinu - po~e}emo s
~e`njivim i razvodnjenim mislima, a zavr{iti na kraju
o~ajanjem. Svi smo manje vi{e prerasli neka ~e`njiva
razmi{ljanja o budu}nosti - vreme je da isto u~inimo i s
religijom.
SUPROTNE PREDSTAVE O BOGU
Ako pitate u {ta religiozni ljudi veruju, zapo~e}emo
odgovor time da vam ka`emo u {ta religiozni ljudi ne trebaju
verovati. Ako ste religiozni, ne trebate verovati da su sve
druge religije potpuno pogre{ne. Ako ste pak ateista,
morate verovati da su sve religije sveta u osnovi jedna velika
gre{ka. Mnogi ateisti se moraju prisiljavati na pomisao da je
ve}ina ~ove~anstva u zabludi u vezi najva`nijeg. Religiozni
ljudi razmi{ljaju mnogo slobodnije. Naravno, biti religiozan
zna~i misliti da je biblijski koncept u pravu onde gde se
razlikuje od drugih religija. Kao u matematici - samo je
jedan rezultat ispravan, dok su svi ostali pogre{ni, ali su neki
od njih bli`i ispravnom rezultatu od drugih.
Na toj osnovi ~ove~anstvo se, grubo uzev{i, mo`e podeliti
u dve velike grupe: na ve}inu koja veruje u nekog Boga ili
bogove i na manjinu koja ne veruje ni u kakvog Boga. Prema
tome, biblijski koncept bismo mogli pribrojati u ve}inu - to
jest svrstati ga uz stare Grke, Rimljane, savremene divljake,
stoike, platoniste, hinduse, muslimane, itd. nasuprot
savremenom materijalizmu zapada. Nadalje, oni koji veruju
u Boga mogu se podeliti prema tome u kakvog Boga veruju.
Ovde se mi{ljenja uveliko razlikuju. Jedni tvrde da je Bog s
one strane dobra i zla. Ljudi ne{to nazivaju dobrim, a drugo
lo{im. Me|utim, neki smatraju da je tako samo s na{e ta~ke
gledi{ta. [to je ~ovek mudriji, to }e manje ne{to nazivati
dobrim ili lo{im. Sve }e vi{e uvi|ati da je svaka stvar s jedne
strane dobra, a s druge lo{a i da druk~ije ne mo`e biti.
Dosledno tome, ovakvi misle da }e ta razlika nestati mnogo
pre nego {to se pribli`imo Bo`jem gledi{tu. Kaza}e otprilike
ovako: Rak nazivamo lo{im, jer ubija ~oveka, no isto tako
mogli bismo lo{im nazvati vrsnog hirurga zbog toga {to ubija
rak. Sve zavisi od ugla iz kojeg gledamo. Prema drugom,
suprotnom mi{ljenju dobar ili pravedan Bog je onaj koji se
opredeljuje, ljubi ljubav, dok mrzi mr`nju, koji od nas tra`i
da se pona{amo na ovaj, a ne na onaj na~in. Prvo gledi{te,
dakle koje tvrdi da je Bog s one strane dobra i zla, naziva se
panteizam. Zastupnik ovog pravca je veliki pruski filozof
Hegel, i koliko se nama ~ini tako|e i hindusi. Zastupnici
drugog stava su Jevreji, muslimani i hri{}ani.
Uporedo s ovom velikom razlikom izme|u panteizma i
biblijskog shvatanja Boga, obi~no ide i druga ralika.
Panteisti obi~no veruju da Bog, da tako ka`emo, pokre}e
svemir onako kao {to mi pokre}emo sopstveno telo - gotovo
da je sam svemir Bog, tako da ako ne bi postojao svemir, ne
bi bilo ni Boga, pa je prema tome, sve {to postoji deo Boga.
Biblijska predstava o Bogu je sasvim razli~ita. Zastupnici
biblijskog koncepta veruju da je Bog zamislio i stvorio svet
onako kao {to umetnik stvara sliku ili kompozitor pesmu.
Slikar nije isto {to i slika i on ne umire ako uni{timo njegovo
delo. Kaza}ete: “Da, ali on je uneo veliki deo sebe u tu
sliku.” To jedino zna~i da su ~itava njena lepota i
zanimljivost proizi{li iz njegove glave. Njegovo se ume}e ne
nalazi u slici na isti na~in kao {to se nalazi u njegovoj glavi ili
rukama.
Verujemo da sada uo~avate kako prva razlika izme|u
panteizma i biblijskog koncepta nosi sa sobom i drugu. Ako
razliku izme|u dobra i zla ne uzimate sasvim ozbiljno, tada
je lako re}i kako je sve {to postoji deo Boga. Ukoliko
smatrate da ne{to mo`e biti stvarno lo{e, a da je Bog stvarno
dobar, onda ne}ete mo}i govoriti na taj na~in. Mora}ete
verovati da je Bog odvojen od sveta i da je mnogo onoga {to
prime}ujemo u svetu protiv njegove volje. Panteista, suo~en
s problemom bolesti ili sirotinje, re}i }e: “Kad biste to mogli
pogledati iz bo`anskog ugla, shvatili biste da je i to Bog.”
Zastupnik biblijskog koncepta bi rekao: “To nije ta~no.”
Jer, biblijska religija je aktivna. Ona tvrdi da je Bog stvorio
6
svet - prostor i vreme, toplotu i hladno}u, boje u ukuse, sve
`ivotinje i biljke, sve {to je Bog izmislio iz svoje glave.
Naravno, to pokre}e vrlo veliko pitanje. Ako je dobri
Bog stvorio svet, za{to je taj svet po{ao nizbrdo? Mnogi ne
mogu slu{ati odgovore religioznih ljudi na ova pitanja. ^ini
im se da je mnogo jednostavnije i lak{e kazati da svet nije
stvorila nikakva razumna sila, bez obzira na to koliko njihovi
dokazi bili uverljivi. Zar nisu ti dokazi, u stvari, samo slo`en
poku{aj da se izbegne prihvatanje onoga {to je o~igledno?
Ali tada je iskrsla druga nevolja.
Njihov dokaz protiv Boga svodio se na to da je svet
okrutan i nepravedan. Me|utim, kako sam uop{te do{ao do
zamisli o pravdi i nepravdi? ^ovek nikad ne}e crtu nazvati
krivinom, ukoliko nema predstavu o tome kako izgleda
ravna crta. S ~ime ljudi upore|uju svet kad ga nazivaju
nepravednim? Ako je sve tako lo{e i besmisleno, za{to se ja,
koji sam tako|e deo tog besmisla, tako `estoko bunim protiv
njega? ^ovek ose}a da je mokar tek kad padne u vodu i to
zato, jer nije vodena `ivotinja. Riba se ne ose}a mokrom.
Naravno, mogli bi se odre}i svoje zamisli o pravdi, govore}i
da je ona samo na{a subjektivna predstava. No, ako bi tako
postupili, tada bi propao i na{ dokaz protiv Boga, jer se on
zasniva na tvrdnji da je svet stvarno nepravedan, a ne samo
da ne ispunjava na{a li~na o~ekivanja. Dakle, upravo
prilikom poku{aja da doka`emo kako Bog ne postoji,
drugim re~ima, kako je celokupna stvarnost besmislena,
do{li smo do saznanja da je jedan deo stvarnosti - naime
na{a predstava o pravdi - sasvim smislena. Iz toga sledi da je
ateizam suvi{e jednostavan. Kad bi ~itav svemir bio
besmislen, mi to nikad ne bismo mogli otkriti - isto kao,
ukoliko ne bi postojalo svetlo, pa prema tome ni bi}a sa
o~ima, nikad ne bismo znali da smo u tami. Tama bi bila
besmislena.
NAJEZDA
U redu, ateizam je suvi{e jednostavan. Spomenu}emo jo{
jedno gledi{te koje je tako|e vrlo jednostavno. Mi ga
zovemo razvodnjeno hri{}anstvo, a ono tvrdi da Bog postoji
na nebu, da je sve u redu i da se ne treba ni o ~emu brinuti.
Ono izostavlja sva ona te{ka u~enja o grehu, sudu, Sotoni i
otkupljenju. Obe ove filozofije su detinjaste.
Nije dobro tra`iti da religija bude previ{e jednostavna.
Na kraju krajeva, prave stvari nisu jednostavne, mada tako
izgledaju. Sto za kojim sedimo izgleda sasvim jednostavan.
Ali, zamolite nau~nika da vam ka`e od ~ega je napravljen -
da vam pri~a o atomima, o svetlosnim talasima koji se od
njega odbijaju i udaraju u pozadinu na{eg oka, kako deluju
na vidni `ivac i {ta on stvara u mozgu - vide}ete da vas
pojam koji nazivamo videti sto stavlja u nedoumicu koju
}ete te{ko razre{iti. Mali{an koji izgovara svoju detinju
molitvu izgleda jednostavno. Ukoliko vas zadovoljava da se
tu zaustavite, sve je u redu. No, ako to ne `elite - a
savremeni svet obi~no ne `eli da bude zaostao - ako `elite i}i
dalje i prona}i {ta se stvarno doga|a - tada se morate
pripremiti za ne{to te`e. Ako te`imo za ne~im slo`enijim,
tada je besmisleno `aliti se da to vi{e nije jednostavno.
^esto se, me|utim, doga|a da ljudi koji nisu naivni,
prihvataju ovakvo naivno razmi{ljanje pa svesno ili ne,
na{kode pravoj religiji. Takvi uzimaju religiju koja je za
{estogodi{nje dete i tada je napadaju. Kad im poku{ate
razlo`iti religiju na na~in kako je shvataju odrasli, upu}eni
ljudi, tada }e prigovoriti da im se od toga vrti u glavi, da je
sve to suvi{e slo`eno, i Bog, ako postoji, sasvim bi sigurno
religiju u~inio jednostavnijom, jer je jednostavnost tako
lepa, itd. S takvim ljudima treba biti oprezan, jer su oni
spremni svaki ~as da menjaju temu razgovora, pa }ete s
njima samo izgubiti vreme. Tako|e, obratite pa`nju na izraz
Bog koji pojednostavljuje religiju - kao da je religiju Bog
izmislio; ona predstavlja njegovu re~ nama upu}enu, u kojoj
nam govori o izvesnim nepromenljivim delovima svoje
prirode.
Koliko mi shavatmo, stvarnost nije samo slo`ena, ve}
pre~esto i ~udnovata. Ona nije uredna, nije o~igledna, uvek
je druk~ija nego {to o~ekujete. Kada, na primer, shvatimo da
se Zemlja i planete okre}u oko Sunca, bilo bi prirodno
razmisliti da su zami{ljeni tako da odgovaraju jedno
drugome - da su, recimo, jednako udaljeni ili da se ta
udaljenost podjednako pove}ava ili da su svi iste veli~ine ili
da se s udaljeno{}u od Sunca pove}avaju i smanjuju. A ipak
ne nalazimo nikakav vidljivi uzrok ili razlog u veli~ini ili
udaljenosti. Osim toga, neka od tih nebeskih tela imaju po
jedan mesec, neka ~ak ~etiri, neka dva, neka nemaju ni
jedan, a jedno pak, oko sebe ima prsten.
Stvarnost je, zapravo, ne{to o ~emu se obi~no ne mo`e
naga|ati. To je jedan od razloga za{to verujemo u biblijski
koncept - on je religija kod koje nema naga|anja. Kad bi on
nudio svet kakav smo oduvek o~ekivali, izgledao bi nam da
smo ga sami izmislili. Me|utim, on nije takav kao da bi ga
bilo ko izmislio. On se pona{a vrlo ~udno, ba{ kao i
stvarnost. Ostavimo stoga sve detinjaste filozofije - sve
jednostavne odgovore. Problem nije jednostavan, re{enje jo{
manje.
U ~emu je problem? On je u svetu, u kojem postoji
mnogo lo{eg i o~igledno besmislenog, no u kojem mi ljudi
`ivimo, svesni njegovih nedostataka. Samo dva gledi{ta
uzimaju u obzir sve ~injenice. Prvo od njih je biblijsko
gledi{te koje smatra da je ovo dobar svet koji je krenuo
nizbrdo, ali koji, uprkos tome, jo{ uvek ~uva uspomenu na
ono kakav je trebao biti. Drugo gledi{te zove se dualizam -
verovanje da u pozadini svega stoje dve jednake i
me|usobno potpuno nezavisne sile, od kojih je jedna dobra
a druga lo{a. Prema tome, ovaj svet je boji{te na kojem te
dve sile neprestano ratuju. Nama se li~no ~ini da je
dualizam, posle biblijskog koncepta, najpo{tenije i
najrazumnije verovanje koje postoji. Ali, ima jednu nevolju.
Pretpostavlja se da su te dve sile - duh ili bog dobra i zla -
sasvim nezavisne jedna od druge. One oduvek postoje.
Nijedna od njih nije stvorila drugu, nijedna od njih nema
vi{e prava da se smatra bogom druge sile. Verovatno svaka
sebe smatra dobrom, a onu drugu lo{om. Jedna od njih voli
mr`nju i okrutnost, dok druga ceni ljubav i milosr|e. Svaka
pak podupire svoje stajali{te. Dakle, {ta mislimo time kad
jednu silu zovemo dobrom, a drugu zlom? To mo`e zna~iti
samo dve stvari - da nam se jedna svi|a vi{e od druge (kao
{to nam se, recimo, sok od borovnice vi{e svi|a od soka od
limuna) ili pak `elimo da ka`emo da jedna od njih gre{i, kad
se smatra dobrom, bez obzira na to koja nam se od njih vi{e
svi|a ili {ta misli o sebi. Zna~i, ako se samo pukim slu~ajem
odlu~imo na prvu, tada uop{te ne mo`emo govoriti o dobru i
zlu - jer dobro zna~i ne{to za {ta se trebamo odlu~iti bez
obzira na to da li nam se to u datom trenutklu svi|a ili ne.
Kad bi biti dobar zna~ilo prikloniti se strani koja nam se
trenutno svi|a, bez stvarnog razloga, tada takvo dobro ne bi
zaslu`ivalo da se zove dobrim. Prema tome, od dve sile koje
po dualisti~kom gledanju vladaju svetom, jedna je stvarno
dobra, a druga stvarno zla.
Ali, ~im to utvrdite, dovodite na pozornicu ne{to tre}e uz
ve} spomenute dve sile - neki zakon, merilo ili pravilo o
dobru s kojim jedna sila stoji u skladu, a druga ne. Tada je
to merilo kojim sve prosu|ujemo, ili bi}e koje ga je stvorilo,
daleko iznad svake sile, ono bi dakle bilo stvarni Bog. Ono
na {ta smo mislili nazvav{i ih dobrom i zlom silom, zna~i da
je jedna od njih u ispravnom, a druga u pogre{nom odnosu
prema stvarnom, kona~nom Bogu.
Ovo se mo`e i druga~ije izre}i. Ako je dualisti~ko
gledanje ispravno, tada zla sila mora biti bi}e koje po{tuje
zlo radi samog zla. U stvarnosti, me|utim, ne}emo sresti
nikoga ko bi zlo voleo samo zato jer je ono zlo. Najbli`a
takvom stavu bila bi okrutnost. Ali u stvarnom `ivotu, ljudi
su okrutni iz dva razloga - ili zato {to su sadisti, to jest,
izopa~eni, pa im okrutnost pri~injava ~ulno zadovoljstvo ili
pak `ele okrutno{}u ne{to drugo posti}i, na primer novac,
mo} ili sigurnost. Svakako, posti}i mo}, novac i sigurnost
nije lo{e. Zlo je u tome, {to to poku{avamo ostvariti na
pogre{an na~in ili to `elimo imati u neumerenim
koli~inama. Naravno, ne `elimo time kazati da su svi takvi
ljudi beznade`no pokvareni - samo ho}emo re}i da
pokvarenost, kad je pa`ljivije razmotrimo, predstavlja
ostvarivanje dobra na pogre{an na~in. ^ovek mo`e biti
dobar radi samog dobra, ali ne mo`e biti zao samo radi zla.
Mo`e se pokazati ljubazan i onda kad mu nije do
ljubaznosti, kad mu to ne pri~injava nikakvo zadovoljstvo,
samo zato jer zna da je ljubaznost ispravna. Niko, me|utim,
nije okrutan zato {to je okrutnost lo{a, ve} zato {to mu to
pri~injava zadovoljstvo ili donosi korist. Drugim re~ima, zlo
7
ne mo`e uspeti ~ak ni u svojoj zlo}i, na isti na~in kao {to je
dobro uspe{no u svojoj dobroti. Dobro, da se tako izrazimo,
samo postoji - zlo je iskvareno dobro. Dakle, ne{to mora biti
najpre dobro, da bi se moglo pokvariti.
Sadizam smo nazvali opasnom izopa~eno{}u. Najpre
moramo ima predstavu o normalnom polnom odnosu, da
bismo mogli govoriti o njegovoj izopa~enosti. Njega
mo`emo proceniti zato, jer znamo kako izgleda normalno
pona{anje. Me|utim, ako polazimo od izopa~enosti, nikada
ne}emo doznati kakvo je normalno pona{anje. Iz toga sledi
da je sila zla, koju dualizam smatra jednako mo}nom kao i
silu dobra, i koja zlo procenjuje na isti na~in kao i sila dobra
dobrotu - najobi~nija utvara. Da bi bila zla, ona mora `eleti
dobro koje ostvaruje na pogre{an na~in, mora imati porive
koji su izvorno dobri, da bi ih mogla izopa~iti. No, ako je
ne{to lo{e, tada ono ne mo`e imati `elju za dobrim niti
dobre porive koje bi moglo izopa~iti. Oboje mora dobijati
od sile dobra. A ako je tako, tada ne mo`e biti govora o
nezavisnosti. Zlo je deo sveta sile dobra, njega je stvorila ili
ona ili neka sila koja je iznad njih oboje.
Ka`imo to jednostavnije. Da bi sila mogla biti zla, ona
mora postojati, imati razum i volju. Me|utim, postojanje,
razum i volja sami su po sebi dobri. Prema tome, ona ih
mora dobijati od sile dobra - dakle ~ak i da bi bila zla, mora
pozajmljivati ili krasti od svog protivnika. Po~injete li sada
shvatati za{to biblijska religija oduvek tvrdi da je Sotona pali
an|eo? To nije samo pri~a za malu decu. Tu se radi o
shvatanju da se zlo nametnulo, a nikako da je to izvorna
pojava. Mo} kojom se zlo odr`ava, primilo je od dobra. Sve
ono {to zlom ~oveku omogu}uje da u~ini neko zlo, samo po
sebi je dobro - odlu~nost, pamet, dobar izgled, pa i samo
postojanje. Zbog toga dualizam u svom u`em smislu, nema
stvarnog temelja.
Uprkos tome, moramo priznati da je prava biblijska
religija (a ne razvodnjeno hri{}anstvo), mnogo bli`e
dualizmu nego {to ljudi misle. Mnogi kad prvi put pro~itaju
Novi zavet, veoma se za~ude {to on toliko mnogo govori o
sili mraka u ovom svetu - o mo}nom zlom an|elu za kojeg se
smatralo da postoji u osnovi smrti, bolesti i greha. Razlika je
u tome {to Biblija smatra da je tu silu stvrio Bog, i da je ona
izvorno bila dobra, a posle se izopa~ila. Biblija i dualizam se
sla`u da je svet u stanju rata. No, biblijski koncept ne misli
da je to rat dveju nezavisnih sila, nego govori da je to
gra|anski rat, pobuna, i da mi `ivimo u prostoru i vremenu
koji su zaposeli pobunjenici. Dakle, u izvesnom smislu, ovaj
svet je podru~je koje je zauzeo neprijatelj. Biblija govori o
tome kako je pravedni kralj do{ao, mogli bismo re}i
preru{en, i kako nas poziva da uzmemo udeo u otporu. Kad
odlazimo u crkvu ili na teolo{ka predavanja, dolazimo
zapravo da slu{amo poruku na{eg saveznika. Neprijatelj,
ra~unaju}i s na{om ta{tinom, lenjo{}u i intelektualnim
snobizmom, poku{ava nas spre~iti u toj nameri.
ZAPANJUJU]A MOGU]NOST
IZBORA
Biblijski religiozni ljudi, dakle, veruju da se sila zla
samozvano nametnula ~ove~anstvu kao knez ovoga sveta.
Naravno, to za sobom povla~i niz pitanja. Da li je ovakvo
stanje u skladu s Bo`jom voljom ili nije. Ako jeste, mo`emo
re}i da je to ~udan Bog. Ako nije, upita}emo se kako se
mo`e dogoditi da je ne{to protiv volje Bi}a koje poseduje
apsolutnu mo}?
Me|utim, nije te{ko razumeti kako ne{to na jedan
odre|eni na~in mo`e biti u skladu s ne~ijom voljom, a ne na
drugi. Majka razumno postupa kada ka`e svojoj deci: “Ne}u
vas terati da svakog dana spremate svoju sobu. Morate sami
nau~iti odr`avati je urednom!” Jedne ve~eri majka u|e u
sobu i na|e u kaminu medu, sintisajzer i slikovnicu. To je
protiv njene volje. Ona bi svakako vi{e volela da su njena
deca uredna. No, s druge strane, ba{ njena volja dala je deci
slobodu da budu neuredna. Isto je tako i kod svake
organizacije, {kole i ure|enja. ^esto se ne radi ono {to je
ostavljeno da se uradi dobrovoljno. To nije ono {to smo
`eleli, ali to je omogu}ila slobodna volja.
Verovatno je isto i u svemiru. Bog je stvorio bi}a koja
imaju slobodnu volju. To zna~i stvorenja koja mogu i}i
pravim putem ili pogre{nim putem. Mo`da neko misli da
mo`ete biti slobodni, ali bez mogu}nosti da se skrene na
pogre{ni put. Mi tako ne{to ne mo`emo zamisliti. Ako je
ne{to slobodno da bude dobro, onda je isto tako slobodno
da bude zlo. Upravo je slobodna volja ono {to ~ini zlo
mogu}im. Pa za{to je onda Bog dao stvorenjima slobodnu
volju? Zato, jer slobodna volja, iako ~ini zlo mogu}im,
istovremeno jedina omogu}uje da postoji ljubav, dobrota i
radost, vredne tog naziva. Svet automata, svet bi}a koji bi
radili kao ma{ine, ne bi vredelo ni stvoriti. Sre}a koju je Bog
namenio svojim vi{im stvorenjima, sre}a je koja dolazi od
na{eg slobodnog i dobrovoljnog sjedinjenja s njime i jednih s
drugima u ljubavi i radosti, a s time se ne mo`e uporediti ni
najve}a ljubav izme|u mu{karca i `ene. To je razlog za{to
ljudska bi}a moraju biti slobodna.
Naravno, Bog je znao {ta }e se dogoditi ako se slobodna
volja zloupotrebi - o~igledno je smatrao da treba poku{ati.
Mo`da se u tome ne bismo rado slo`ili s njim. Postoji
te{ko}a kod neslaganja s Bogom. On je izvor iz kojeg dolazi
sva na{a snaga, razumevanje i mi{ljenje. Ne mo`emo mi biti
u pravu, a on u krivu, isto kao {to se reka ne mo`e popeti
iznad svog izvora. Kad se sva|amo s njim, sva|amo se s
onim koji nas ~ini sposobnim da se uop{te mo`emo sva|ati -
to je kao da re`emo granu na kojoj sedimo. Ako Bog ovo
ratno stanje, koje vlada u svemiru, smatra da je cena koju
vredi platiti za slobodnu volju, to jest, da stvori `ivi svet u
kome mo`emo ~initi stvarno dobro ili stvarno zlo, svet u
kojem se ne{to zaista va`no mo`e dogoditi, a ne svet koji se
poput lutke pokre}e samo kad on vu~e konce - dakle, u tom
slu~aju i mi mo`emo smatrati da je tu cenu vredno platiti.
Ako smo ovo razumeli, vide}emo da je besmisleno pitati:
“Za{to je Bog uop{te stvorio bi}a tako lo{e gra|e, da su se
odmah pokvarila?” Ukoliko je gra|a od koje je bi}e
na~injeno bolja, utoliko je ono pametnije, ja~e, slobodnije -
dakle, utoliko }e biti bolje po|e li pravim putem, odnosno
gore ako odabere pogre{ni put. Krava ne mo`e biti ni
posebno dobra ni posebno lo{a, pas mo`e biti bolji ili gori,
prose~an ~ovek mo`e u jo{ ve}oj meri biti bolji ili gori, dok
an|eo, koji ima najve}e potencijale od svih stvorenih bi}a,
mo`e biti najbolji ili najgori od svega ostalog.
Kako je mra~na sila pogre{ila? Bez sumnje, na ovo
pitanje ne mo`emo dati siguran odgovor. Ovde nam,
me|utim, mo`e pomo}i jedna razumna (i tradicionalna)
pretpostavka, koja se temelji na na{em iskustvu o
izopa~enosti. Samim tim {to posedujemo individualnost,
postoji mogu}nost da sebe stavimo na prvo mesto - da
po`elimo biti sredi{te oko kojeg se sve vrti - zapravo, da
za`elimo biti Bog. U tome se sastoji greh Sotone, koji je on
kasnije preneo na ~ove~anstvo. Ima ih koji veruju da je
~ovekov pad morao imati neke veze sa polnim odnosom, ali
to je sasvim pogre{no. (1. Knjiga Mojsijeva nam omogu}ava
da shvatimo da je polna izopa~enost nastupila nakon
~ovekovog pada, ona je posledica, a ne uzrok pada.) Sotona
nas je jo{ od vremena na{ih davnih predaka poku{ao uveriti
da bismo mogli biti poput bogova - osamostaliti se kao da
smo sami sebe stvorili, da bismo mogli biti svoji gospodari,
sre}ni i van Boga, nezavisni od njega. Iz ovog beznade`nog
poku{aja proiza{lo je gotovo sve {to nazivamo ljudskom
istorijom - novac, siroma{tvo, ~astoljublje, rat, bludni{tvo,
dru{tvene klase, carstva, ropstvo - duga~ka i stra{na pri~a o
~oveku koji poku{ava prona}i sre}u negde drugde a ne u
Bogu.
Razlog zbog kog u tome ne mo`e uspeti je slede}i: nas je
stvorio Bog - stvorio nas je kao {to ~ovek stvara ma{inu.
Automobil je na~injen tako da ga pokre}e odre|eno gorivo i
ne}e se pokrenuti osim pomo}u tog goriva. Bog je zamislio
da on sam pokre}e ljudsku ma{inu. Na{a bi}a su zami{ljena
tako da tro{e njega kao gorivo ili hranu, koja je samo njima
namenjena. U tome ga ni~im ne mo`emo zameniti. Zato
nema smisla tra`iti od Boga da nas usre}i na na{ na~in, kako
se ne bismo optere}ivali religijom. Bog nam ne mo`e dati
sre}u i mir izvan njega samoga, jer tamo nema sre}e.
U tome je klju~ za razumevanje istorije. Tro{e se
neizmerne koli~ine energije, grade se civilizacije, donose se
savr{eni zakoni - ali svaki put ne{to krene nizbrdo. Neki
~udni, sudbonosni vetar uvek izgura na povr{inu sebi~ne i
okrutne ljude, pa sve sklizne natrag u bedu i ru{evinu. Rekli
bismo - motor trokira. Kao da izvrsno startuje, a onda nakon
8
nekoliko metara stane - poku{avaju ga pokrenuti pogre{nim
gorivom. Ne{to sli~no je Sotona u~inio nama ljudima.
A {ta je Bog u~inio? Pre svega, ostavio nam je savest,
ose}aj za dobro i zlo. Kroz ~itavu istoriju nailazimo na ljude
koji su poku{avali (neki od njih izuzetno predano) `iveti u
skladu sa svojom save{}u. Niko do sada jo{ nije u tome
potpuno uspeo. Drugo, poslao je ljudima ono {to bi mi
nazvali lepim snovima - ~udnovate pri~e koje u ovom ili
onom obliku nalazimo u gotovo svakoj paganskoj religiji, a
koje nam govore o nekom bogu koji posle smrti ponovo
vaskrsava, daju}i, na neki na~in, svojom smr}u novi `ivot
ljudima. Tre}e, izabrao je odre|eni narod kojem je tokom
nekoliko vekova govorio kakav je on Bog - da postoji samo
jedan Bog i da mu je veoma stalo do ispravnog pona{anja.
Taj narod bili su Jevreji, a Stari zavet opisuje kako je Bog s
njima govorio.
A onda dolazi zapanjuju}i doga|aj. Me|u tim Jevrejima
iznenada se pojavio ~ovek koji svuda govori da je on sam
Bog. Tvrdi da opra{ta grehe. Za sebe govori da postoji
oduvek. Tvrdi da }e na kraju vremena suditi svetu. Kod
panteista, Indijanaca na primer, svako mo`e re}i za sebe da
je deo Boga, da je jedno s Bogom - u tome nema ni~eg
~udnog. Ovaj ~ovek, me|utim, jer je bio Jevrejin, nije mogao
govoriti o takvom Bogu. U njihovom jeziku Bog je
ozna~avao bi}e izvan sveta koji bi ga stvorio, i koje je
neizmerno razli~ito od svega postoje}eg. Prema tome,
uvede}ete da su re~i tog ~oveka bile neverovatnije od svega
dotada izre~enog.
Jedan deo njegovih tvrdnji lako bi mogao ostati
neprime}en, jer smo sli~no ve} toliko puta ~uli, vi{e ne
znamo {ta to zna~i. Mislimo na one o opro{tenju greha - svih
greha. Ukoliko onaj koji tako govori nije Bog, tada je to u
tolikoj meri protivno zdravom razumu da je naprosto
sme{no. Mi mo`emo razumeti da je ~ovek u stanju da
oprosti uvredu koja mu je nanesena. Vi mi stanete na nogu
ili ukradete novac i ja vam oprostim. Ali, {ta }emo s
~ovekom kojeg niko nije oplja~kao niti mu stao na nogu, ali
koji govori da vam opra{ta {to ste stali na nogu va{em
susedu ili {to ste nekog oplja~kali? Najbla`a ocena takvog
pona{anja bila bi da je to krajnja besmislenost. Isus je ba{
tako postupao. Govorio je ljudima da su im gresi opro{teni -
nije ~ekao da ispita mi{ljenje onih koji su sa tim gresima bili
povre|eni. Bez oklevanja se pona{a kao da je on sam
povre|ena strana. Sve bi to imalo nekog smisla jedino u
slu~aju, kad bi on stvano bio Bog ~iji se zakoni kr{e i ~iju
ljubav svaki pojedini greh povre|uje. Da je to rekao neko
drugi a ne sam Bog, mogli bismo to smatrati neozbiljno{}u i
uni{ljeno{}u, bez premca u istoriji.
Me|utim, (a to je vrlo ~udno i zna~ajno), ~ak se ni
njegovi neprijatelji, kad pro~itaju Jevan|elje, ne mogu oteti
utisku da to uop{te nije neozbiljnost ili ta{tina. Jo{ manje to
mo`e ~italac, koji nije optere}en predrasudama. Hristos
ka`e za sebe da je ponizan i blag i mi mu verujemo, ne
uo~avaju}i da ukoliko je on samo ~ovek, nekim njegovim
re~ima ne bismo mogli pripisati poniznost i blagost.
Ovde, zapravo, poku{avamo upozoriti na veliku
besmislenost koju ~esto ~ujemo od onih koji govore:
“Spreman sam prihvatiti Hrista kao velikog moralnog
u~itelja, ali ne prihvatam njegovu tvrdnju da je on Bog.”
Tako ne{to ne bismo nikako smeli re}i. ^ovek koji bi bio
samo ~ovek i rekao ono {to je govorio Isus, ne bi bio nikakav
veliki moralni u~itelj. Bio bi ili ludak - da du{evnom nivou
~oveka koji za sebe ka`e da je tvrdo kuvano jaje - ili bi bio
sam pakleni Sotona. Morate se odlu~iti. Ili je taj ~ovek bio i
ostao Bo`ji Sin ili je bio ludak, a mo`da i ne{to gore. Mo`ete
ga nazvati budalom, mo`ete ga pljuvati i ubiti ga, jer
smatrate da je pali an|eo, i tre}e, mo`ete ga priznati za
Gospoda i Boga. Ali, nemojte dolaziti s takvom
pokroviteljskom besmislicom tvrde}i da je on bio veliki
moralni u~itelj. On nam tu mogu}nost nije ostavio. To mu
nije bila namera.
SAVR[ENI POKAJNIK
Suo~eni smo, dakle, sa zastra{uju}om mogu}nosti izbora.
Ili je ovaj ~ovek, o kojem je re~, bio (i ostao) ono {to je za
sebe tvrdio, ili je ludak, a mo`da i ne{to gore. ^ini nam se da
je sasvim o~igledno kako nije bio ni ludak ni Sotona.
Dosledno tome, koliko god ~udno, zastra{uju}e ili
nemogu}e izgledalo, moramo prihvatiti ~injenicu da je on
bio i jeste Bog. Bog je do{ao na ovaj svet, koji je zauzeo
neprijatelj - do{ao je u ljudskom obliku.
Kakva je bila svrha njegovog dolaska? Do{ao je da
pou~ava, re}i }ete. Me|utim, ~im po~nemo da ~itamo Novi
zavet, ili koji drugi biblijski zapis, vide}emo da oni govore o
ne~em sasvim drugom - o njegovoj smrti i vaskrsenju.
O~igledno je da religiozni ljudi smatraju ba{ to najglavnijim
delom cele pri~e. Veruju da je Bog do{ao na svet uglavnom
zato da trpi i da bude ubijen.
Pre nego {to postanu religiozni, mnogi ljudi imaju utisak
da religiozni ljudi moraju verovati u jednu sasvim posebnu
teoriju koja obja{njava svrhu ove smrti. Prema toj teoriji,
Bog je odlu~io da kazni ljude zato {to su dezertirali i
pridru`ili se Velikom Pobunjeniku, ali Hristos se
dobrovoljno ponudio da bude ka`njen umesto njih, pa je
Bog ljudima oprostio. Ljudi priznaju da ova teorija ba{ ne
izgleda nemoralna i neozbiljna kao {to im je izgledala dok
jo{ nisu bili religiozni. Ali, nije to ono najbitnije {to `elimo
kazati. Ljudi tek kasnije shvate da ni jedna teorija sama po
sebi ne sa~injava biblijsku religiju. Glavno biblijsko
verovanje svodi se na to da nas je Hristova smrt na neki
na~in pomirila s Bogom - omogu}ila nam je da sve po~nemo
iznova. Teorije koje poku{avaju objasniti na koji na~in je to
postignuto sasvim su druga stvar. Njih ima mnogo. Svi se
ipak sla`u da je Hristova smrt u tome bila delotvorna. Re}i
}emo vam kako mi na to gledamo. Svi znamo da }e
umornom i gladnom ~oveku pomo}i dobar obrok.
Savremena teorija ishrane, sa svojim vitaminima i
belan~evinama, ne{to je sasvim drugo. Ljudi su uzimali
hranu i posle se izvrsno ose}ali, daleko ranije nego {to se
uop{te ~ulo za teorije o ishrani. Ako se ikad dogodi da se
takve teorije odbace, ljudi }e jednako jesti kada ogladne.
Teorije koje govore o Hristovoj smrti nisu religija - one
samo obja{njavaju na koji je na~in Hristova smrt delotvorna.
Me|u religioznim ljudima postoje odre|ene razlike u
pogledu va`nosti ovih teorija. Nama se, me|utim, ~ini da je
sam doga|aj daleko zna~ajniji od svih obja{njenja koja nude
teolozi - mislimo da i sami moraju priznati da ni jedno ne
mo`e u potpunosti odgovarati stvarnosti. Mo`emo po ovom
pitanju re}i kako mi gledamo na ovaj problem.
Na{e je mi{ljenje, da se od nas ne tra`i da prihvatimo
teorije same po sebi. Mnogi su verovatno ~itali D`insa ili
Edingtona. Kad `ele da objasne atom ili ne{to sli~no, tada
ga opisuju tako da mo`ete lako ste}i mentalnu predstavu o
tome. Me|utim, nakon toga vas upozoravaju da u tu
predstavu nau~nici u stvari ne veruju. Nau~nici veruju,
recimo, u matemati~ke formule. Predstave samo poma`u da
bolje shvatimo formule. One ne predstavljaju istinu na onaj
na~in na koji to ~ini formula. Predstave nisu stvarnost, ve}
vi{e ili manje njoj nalik. One samo poma`u da ne{to bolje
shvatimo - ukoliko ne poma`u, bolje da ih odbacimo. Sama
se stvar pak, ne mo`e naslikati - ona se mo`e izraziti samo
matemati~ki. I mi imamo isti problem. Verujemo da
Hristova smrt predstavlja onu istorijsku ta~ku kad nam se
ne{to potpuno nezamislivo, izvan na{eg sveta, ukazuje kao
stvarnost u na{em svetu. Ako ne mo`emo predstaviti ~ak ni
atome od kojih je sagra|en na{ svet, kako bismo mogli
predstaviti ne{to tako? U stvari, kad bismo tu smrt mogli
potpuno razumeti, tada ona vi{e ne bi bila ono za {ta se
izdaje - nepojmljiva, nestvarna, ne{to s one strane prirode,
na koju se ta ~injenica obara poput munje. Mo`da }ete se
upitati kakva je korist od toga, kada ni{ta ne razumemo. Na
to je lako odgovoriti. ^ovek pojede svoj ru~ak, a da ni ne
zna kako izgleda proces iskori{tavanja hrane u telu. On isto
tako mo`e prihvatiti ono {to je Hristos u~inio, a da ne zna
na~in na koji to deluje. Uostalom, sve dok to ne prihvati,
ne}e ni saznati kako deluje.
Re~eno nam je da je Hristos ubijen radi nas, da je
njegova smrt oprala na{e grehe, te da je svojom smr}u
pobedio samu smrt. To je formula. To je religija. U to se
mora verovati. Svaka teorija kojom poku{avamo objasniti
na~in na koji je Hristos svojom smr}u uklonio na{e grehe i
pobedio samu smrt, po na{em je mi{ljenju drugorazredne
va`nosti - tek puki dijagram, koji mo`emo zanemariti
ukoliko nam ne poma`e u razumevanju bitnoga. ^ak ako
9
nam i poma`e, ne smemo taj dijagram poistovetiti s onim {to
on prikazuje. Ipak, vredi razmotriti neke od tih teorija.
Najra{irenija je ona koju smo ranije spomenuli - koja
govori da nam je opro{teno zato {to je Hristos dobrovoljno
prihvatio da bude ka`njen umesto nas. Ova teorija je na prvi
pogled vrlo neozbiljna. Ako je bio spreman da nam oprosti,
za{to onda to nije u~inio? I kakvog smisla ima ka`njavati
nevinog ~oveka umesto nas? Koliko mi vidimo, to je bez
svrhe, ukoliko mislimo na kaznu u policijsko-sudskom
smislu. S druge strane, ako se radi o dugu, to ima smisla, jer
neko ko ima ne{to gotovine plati}e za onoga koji nema. Ili
ako uzmemo pla}anje tro{kova, ne kao ka`njavanje, ve} u
{irem smislu, na primer kod nadoknade {tete, tada je sasvim
prirodno da }e ~oveka iz nevolje izvu}i njegov najbolji
prijatelj.
Dakle, u kakvu je to zamku upao ~ovek? Poku{ao je da
se osamostali, da se pona{a kao da pripada samom sebi.
Drugim re~ima, posrnuli ~ovek nije nesavr{eno bi}e koje bi
trebalo usavr{iti - on je pobunjenik koji mora polo`iti
oru`je. Jedini na~in da se izvu~e iz zamke jeste u tome da
polo`i oru`je, da se preda, izvini, shvati da je krenuo
pogre{nim putem i da se pripremi za novi po~etak. Ovaj ~in
predaje, ovo vra}anje unatrag, to je ono {to religiozni ljudi
nazivaju pokajanjem. Moramo vam re}i, da pokajanje
uop{te nije zabavno. Ono je mnogo te`e od posipanja
pepelom. Pokajati se zna~i odviknuti se od uobra`enosti i
samovolje koje smo ve`bali hiljadama godina. To zna~i ubiti
deo sebe, u odre|enom smislu ~ak umreti. U stvari, pokajati
se mo`e samo dobar ~ovek. Ovde nailazimo na problem - lo{
~ovek bi se trebao pokajati, a samo dobar ~ovek to mo`e
savr{eno u~initi. [to smo gori, pokajanje nam je potrebnije,
ali i te`e izvodljivo. Jedino savr{en ~ovek mogao bi se
savr{eno pokajati, me|utim, njemu to ne bi bilo potrebno.
Va`no je znati da ovo pokajanje, to jest svesno
pot~injavanje, poni`avanje i, da ka`emo, umiranje, Bog od
nas ne tra`i pre nego {to nas vrati na pravi put, ~ega nas
mo`e osloboditi ako `eli - to je samo opis na{eg povratka
njemu. Ako od Boga tra`ite da vas vrati na po~etak bez
toga, tada od njega tra`ite da vas vrati bez da krenete
natrag. To ne mo`e biti. Dakle, kroz sve to ipak moramo
pro}i. Me|utim, ono isto zlo u nama, koje je uzrok potrebe
za pokajanjem, ~ini nas nesposobnim da to u~inimo.
Mo`emo li se pokajati ako nam Bog u tome pomogne?
Mo`emo, ali {ta podrazumevamo pod Bo`jom pomo}i? Bog,
da tako ka`emo, u nas usa|uje deo sebe samog, daje nam
deo svoje mo}i rasu|ivanja po kojoj i mi rasu|ujemo, uliva u
nas deo svoje ljubavi po kojoj se i mi me|usobno ljubimo.
Kada dete u~ite da pi{e, tada u svojoj ruci dr`ite njegovu i
pi{ete slova - dakle, dete pi{e, jer vi pi{ete. Mi ljubimo i
rasu|ujemo jer Bog ljubi i rasu|uje, vodi nas za ruku dok to
~inimo. Da nismo posrnuli, sve bi bilo mnogo lak{e. Na
nesre}u, sada trebamo Bo`ju pomo} da bismo u~inili ne{to
{to Bog po svojoj prirodi nikada ne ~ini - da bismo se
predali, pot~inili, umrli. Sve to nalazimo u Bo`joj prirodi.
Dakle, na put, na kome trebamo Boga kao vodi~a, Bog sam
u svojoj prirodi nikada nije kro~io. On nam mo`e dati samo
ono {to ima - a ono ~ega nema u njegovoj prirodi ne mo`e
nam dati.
No, pretpostavimo da je Bog postao ~ovek, da se na{a
ljudska priroda koja pati i umire, stopi s Bo`jom prirodom u
jednoj osobi - u tom bi nam slu~aju ta osoba mogla pomo}i.
Ona bi se mogla odre}i svoje volje. Mogla bi patiti i umreti,
jer bi bila ~ovek. S druge strane, ona bi sve to mogla u~initi
savr{eno, jer bi istovremeno bila i Bog. Vi i ja mo`emo pro}i
kroz takav proces jedino kao to Bog u~ini u nama. Ali Bog
to mo`e u~initi samo ako postane ~ovek. Na{i napori u
takvom umiranju bi}e uspe{ni jedino ako mi, ljudi, uzmemo
udeo u Bo`jem umiranju, isto kao {to uspevamo u na{em
rasu|ivanju samo zato, jer je ono kap u okeanu njegovog
razuma. Me|utim, mi ne mo`emo u~estvovati u Bo`jem
umiranju ako on sam ne umre. A on, s druge strane, ne
mo`e umreti ukoliko ne postane ~ovek. U tom smislu, on
pla}a na{ dug, pati za nas, premda, sam po sebi, uop{te ne bi
trebao patiti.
Neki prigovaraju da je Isus, ako je bio Bog kao {to je bio
i ~ovek, mogao lako podneti patnje i smrt, jer one za njega
nisu predstavljale isto {to i za druge ljude. Neko drugi bi
mogao s pravom osuditi nezahvalnost i neprimerenost ovog
prigovora, dok nas iznena|uje duboko nerazumevanje koje
stoji iza njega. U odre|enom smislu, taj prigovor stoji - ali
samo kao dokaz povr{nosti onih koji tako misle. Savr{eno
pot~injavanje, savr{ena patnja, savr{ena smrt - nisu bili lak{i
Isusu zato {to je bio Bog, ve} su bile mogu}e jedino zato {to
je on bio Bog. No, to bi bio vrlo neobi~an razlog da ga ne
prihvatimo. U~itelj mo`e u~iti dete da pi{e, jer je odrastao i
zna da pi{e. Naravno, ta mu ~injenica olak{ava posao i zato
mo`e pomo}i detetu. Kad bi ga dete odbilo zato {to je
starijima lako, i kad bi ga ~ekalo da nau~i pisati neko drugo
dete koje ni samo ne zna pisati (dakle, nema nepo{tene
prednosti) - nikad ne bi napredovalo u pisanju. Uzmimo, na
primer, da se utapamo u reci i ~ovek koji stoji na obali pru`a
nam ruku da nam spasi `ivot. Da li bi trebali, dave}i se,
povikati: “Nije to po{teno. Ti si u prednosti! Ti stoji{ na
obali!” Ta prednost - nazovite je nepo{tenom, ako `elite -
jeste jedini na~in pomo}u kojeg mo`emo biti spa{eni. Od
koga }ete tra`iti ako ne od nekoga ko je ja~i od vas?
Tako mi gledamo na ono {to religiozni ljudi zovu
otkupljenje. Zapamtite, me|utim, to je samo slika koju ne
smete poistovetiti sa stvarno{}u koju ona predstavlja - ako
vam ne poma`e, tada je odbacite.
PRAKTI^AN ZAKLJU^AK
Hristos se savr{eno predao i ponizio: savr{eno - zato jer
je bio Bog, predao i ponizio - jer je bio ~ovek. Biblijski
religiozni ljudi veruju da }emo, ako na neki na~in
sudelujemo u Hristovoj poniznosti i patnji, imati tako|e
udela u njegovoj pobedi nad smr}u, ste}i novi `ivot nakon
smrti i u njemu postati savr{eni i potpuno sre}ni. To nam
zna~i mnogo vi{e od samog nastojanja da sledimo njegovo
u~enje. Ljudi se ~esto pitaju kad }e se po evoluciji razviti
bi}a savr{enija od ~oveka. Biblija tvri da je to ve} u~injeno.
U Hristu se pojavila nova vrsta ~oveka. Novi `ivot koji je
po~eo u njemu, treba biti usa|en u nas.
Kako to posti}i? Setite se kako smo stekli stari `ivot?
Dobili smo ga od drugih, od na{ih roditelja i predaka i to
bez na{eg pristanka, kroz vrlo ~udan postupak koji u sebi
nosi zadovoljstvo, bol i opasnost. Taj postupak nikako niste
mogli predvideti. Mnogi, kao deca, provedu mnogo vremena
poku{avaju}i to da zamisle. Neka deca, kad im to prvi put
objasnimo, jednostavno ne veruju. Zbog toga ih ne treba
kriviti, jer je postupak nastanka novog bi}a zaista ~udan.
Bog koji je to omogu}io, isti je onaj koji omogu}ava
nastanak `ivota u Hristu. Za o~ekivati je da }e i to biti vrlo
~udno. On nas nije pitao za mi{ljenje kad je stvarao polnost
- tako|e nas nije pitao u vezi ovog drugog `ivota.
Prirodni `ivot smo dobili od roditelja. To, me|utim, ne
zna~i da }e on uvek postojati, ukoliko se ne potrudimo da ga
sa~uvamo. @ivot mo`emo izgubiti nepa`njom, mo`emo ga se
re{iti samoubistvom. Iako ga odr`avamo i pazimo na njega,
uvek moramo biti svesni ~injenice da ga ne stvaramo, ve}
samo odr`avamo `ivot kojeg smo dobili od nekog drugog.
Na sli~an na~in i religiozan ~ovek mo`e izgubiti svoj `ivot u
Hristu, ukoliko ne ula`e izvestan napor da ga sa~uva.
Me|utim, ni najbolji religiozni ~ovek koji je ikad `iveo, nije
bio takav sam po sebi - on samo hrani i za{ti}uje `ivot koji
nikad ne bi mogao ste}i svojim nastojanjima. Sve dok u telu
postoji prirodni `ivot, on }e to telo u velikoj meri odr`avati.
Ako ga ranite, rana }e se za izvesno vreme zaceliti, dok rana
na mrtvom telu ne zaceljuje. @ivo telo nije neranjivo, ono se
nakon ranjavanja mo`e do odre|ene granice oporaviti. Isto
tako svaki religiozni ~ovek mo`e pogre{iti, ali on se mo`e
pokajati, pridi}i se nakon svakog pada i zapo~eti ispo~etka.
To je mogu}e zato, jer se Hristov `ivot u njemu oporavlja i
omogu}uje mu da u odre|enom stepenu iskusi dobrovoljnu
smrt koju je Hristos podneo.
Zbog toga se biblijski religiozan ~ovek nalazi u sasvim
druk~ijem polo`aju od ostalih, koji nastoje da budu dobri.
Oni se nadaju da }e svojom dobrotom zadovoljiti Boga,
ukoliko on uop{te postoji. Ako pak ne veruju u njega, tada
se nadaju da }e njihova dobrota nai}i na priznavanje drugih
dobrih ljudi. Biblijski religiozan ~ovek smatra da je dobro
koje sam ~ini, rezultat Hristovog delovanja u njemu. On ne
misli da }e nas Bog voleti zbog na{e dobrote, ve} }e nas
u~initi dobrim zato {to nas voli - ba{ kao {to krov staklene
10
ba{te ne privla~i sun~eve zrake zato {to je sjajan, ve} je
sjajan zato {to ga sunce obasjava.
@eleli bi da ne{to bude sasvim jasno - kad religiozni ljudi
ka`u da u njima `ivi Hristos, ne svode to samo na podru~je
uma ili morala. Kada tvrde da su u Hristu ili da je Hristos u
njima, time ne ka`u da o Hristu samo razmi{ljaju ili ga
opona{aju. Time `ele kazati da Hristos stvarno deluje kroz
njih, da predstavljaju jedan telesni organizam kroz koji
Hristos deluje, da smo mi njegovi prsti i mi{i}i, }elije
njegovog tela. To obja{njava za{to se taj novi `ivot ne {iri
samo ~isto umnim delovanjem, kao {to je vera, ve} je to vi{e
nalik razvoju, jednoj biolo{koj i nadbiolo{koj ~injenici.
Postoji jo{ ne{to {to neke ljude zbunjuje. Zar nije
strahovita nepravda {to se ovaj novi `ivot daje samo onima
koji su ~uli za Hrista i koji su u stanju u njega poverovati?
Znamo da se niko ne mo`e spasiti osim po Hristu, a Biblija
nas obave{tava da svi oni koji prihvataju glas savesti i `ive po
moralnom zakonu koji je Bog u nas utisnuo, prihvataju
Hrista. U me|uvremenu, ako vas brinu ljudi koji se dr`e po
strani, to nije razlog da i sami ostanete po strani. Religiozni
ljudi su Hristovo telo, oni su organizam kroz koji on deluje.
Svaki dodatak tome telu, pospe{uje njegovo delovanje.
Rezanje prstiju, bilo bi, u najmanju ruku, vrlo nepodesno
ako nekoga `elimo osposobiti da vi{e radi.
Mogu} je i ovaj prigovor - za{to Bog na ovaj svet, kojeg
je zauzeo neprijatelj, dolazi preru{en, za{to osniva neku
vrstu tajnog udru`enja kako bi uni{tio Sotonu? Za{to ne
do|e u punoj snazi, za{to ne izvr{i invaziju? Zna~i li to da
nije dovoljno jak? Religiozni ljudi, ustvari, veruju da }e on
jednom do}i u punoj snazi, samo {to ne znamo ta~no kada
}e to biti. U svakom slu~aju, mo`emo samo naga|ati koji su
razlozi njegovog odga|anja. On nam `eli pru`iti priliku da
slobodno pre|emo na njegovu stranu. Sigurno ne bismo
cenili Francuza koji bi ~ekao da ruske trupe u|u u
oslobo|eni Beograd, pa tek onda objavio da je na{oj strani.
Bog }e sasvim sigurno do}i i zauzeti ovaj svet. Drugo je
pitanje da li oni, koji to od njega sada tra`e, shvataju kako
}e to izgledati. Kad se to dogodi, bi}e kraj sveta. Kad pisac
pozori{nog komada iza|e na pozornicu, predstava je
zavr{ena. Bog }e do}i, ali od kakve }e koristi biti da tada
ka`emo da smo na njegovoj strani, kad se pred na{im o~ima
~itav svemir raspline kao san, a ne{to se drugo, dosad
nevi|eno otkrije pred nama, ne{to za nas toliko
veli~anstveno, a stravi~no za druge, i kad niko vi{e ne}e
imati izbora? Ovog puta Bog ne}e do}i preru{en - do}i }e
silno i mo}no, probudi}e u svakom bi}u neodoljivu ljubav ili
strahoviti u`as. Tada }e biti prekasno da odaberemo stranu.
Nema koristi odlu~iti se za le`anje onda kad stajanje
postane nemogu}e. Tada ne}e biti vreme biranja -
shvati}emo koju smo stranu stvarno izabrali bez obzira na to
da li smo bili svesni tog izbora ili nismo. Sada, danas, ovog
trenutka imamo priliku da izaberemo pravu stranu. Bog nas
ostavlja na miru kako bi nam pru`io priliku za izbor. To
ne}e ve~no trajati. Na nama je da se odlu~imo.
TRI PODRU^JA MORALA
Ima jedna pri~a o de~aku koga su pitali kako zami{lja
Boga. Odgovorio je, kako se njemu ~ini, da je Bog onaj koji
uvek gleda naokolo, ne bi li otkrio nekoga ko se dobro
provodi i tada ga poku{ava spre~iti u tome. Bojimo se da
sli~nu predstavu kod mnogih pobu|uje re~ moral - to je ono
{to se uvek upli}e, ometa nas da u`ivamo i da se dobro
provedemo. Ustvari, moralna pravila bismo mogli nazvati
uputstvima za upotrebu ljudske ma{ine. Svrha svakog
moralnog pravila je u tome da spre~i kvar, naprezanje ili
trenje pri upotrebi ma{ine. Zbog toga se na prvi pogled ~ini
da su spomenuta pravila stalno u sukobu s na{im prirodnim
sklonostima. Kad nas predava~ pou~ava kako treba
upotrebljavati neku ma{inu, on obi~no ka`e: “Ne, to se tako
ne radi.” Ono {to nam se ~ini prirodnim na~inom upotrebe
ma{ine, ne mora biti i ispravno.
Neki ljudi radije govore o moralnim uzorima i moralnom
idealizmu, nego o moralnim pravilima i njihovom
ispunjavanju. Svakako, ta~no je da je moralno savr{enstvo
uzor, u smislu da ga ne mo`emo potpuno dose}i. U tom je
smislu svako savr{enstvo za nas ljude uzor. Mi ne mo`emo
biti savr{eni voza~i ili pliva~i, niti mo`emo povu}i savr{eno
ravnu crtu. Me|utim, u jednom drugom smislu, bilo bi vrlo
pogre{no nazvati moralno savr{enstvo uzorom.
Kad neko ka`e da je neka `ena, ku}a, brod ili vrt njegov
uzor time ne misli re}i (osim mo`da u {ali) da svi ostali ljudi
moraju imati isti uzor. U takvim stvarima mo`emo imati
razli~ite ukuse, pa prema tome i uzore. Me|utim, bilo bi
opasno onoga ko marljivo nastoji pridr`avati se moralnog
zakona opisati kao ~oveka velikih uzora, jer bi nas to moglo
navesti na pomisao da je moralno savr{enstvo pitanje
njegovog ukusa, s kojim se mi ostali ne moramo slo`iti. To
bi bila tragi~na gre{ka. Savr{eno ispravno postupanje
jednako je nedosti`no kao i savr{eno menjanje brzina u
vo`nji automobilom. Me|utim, ono je neophodan uzor
propisan za sve ljude zbog same prirode ljudske ma{ine isto
kao {to je savr{eno menjanje brzina uzor koji proizilazi iz
same prirode automobila. Jo{ gore bi bilo smatrati sebe
~ovekom visokih uzora zbog toga {to nastojimo da nikad ne
sla`emo, {to se trudimo da nikad ne u~inimo preljubu ili da
se nikad ne pona{amo nasilni~ki. To bi nas moglo u~initi
ta{tim - mogli bismo pomisliti da smo izuzetni ljudi, kojima
treba ~estitati na idealizmu. Isto bi bilo kad bismo o~ekivali
~estitke zbog nastojanja da do|emo do ispravnog rezultata
nekog matemati~kog ra~una. Savr{ena matematika je uzor
jer }emo sigurno ponekad pogre{iti u ra~unanju. Samo
nastojanje da budemo potpuno ta~ni pri ra~unanju nije ni{ta
izuzetno. Bilo bi besmisleno ne nastojati u tome, jer nam
svaka gre{ka kasnije pri~injava te{ko}e. Isto tako }e svaka
na{a moralna pogre{ka verovatno prouzrokovati nevolje
drugima, a sasvim sigurno i nama samima. Govore}i o
pravilima i njihovom po{tovanju, umesto o uzorima i
idealizmu, poma`emo sebi da se prisetimo ovih ~injenica.
Po|imo korak dalje. Ljudska ma{ina se mo`e pokvariti
na dva na~ina. Prvi je kad se ljudi me|usobno otu|e, kad se
sukobe ili jedan drugog povrede varanjem ili tiranijom.
Drugi je na~in kad stvari krenu na lo{e unutar samog ~oveka
- kad se razli~ite `elje i sposobnosti me|usobno sukobljavaju
ili razilaze. To }e biti jasnije ako ljude prika`ete kao skup
brodova koji plove u odre|enoj formaciji. Putovanje }e biti
uspe{no samo onda ako se brodovi ne sudaraju, ako jedan
drugom ne predstavljaju prepreku. Isto tako, svaki brod
mora biti ispravan i sposoban za plovidbu. Zapravo, ovo se
dvoje me|usobno uslovljava. Ako se brodovi po~nu sudarati,
bi}e nesposobni za plovidbu. S druge pak strane, ako su im
kormila neispravna, te{ko }e izbe}i sudare. Ili zamislimo
~ove~anstvo kao orkestar koji svira odre|enu melodiju. Da
bi uspeo, potrebno je dvoje - instrument mora biti dobro
na{timovan i svaki izvo|a~ mora odsvirati svoju deonicu u
odre|eno vreme kako bi se uskladio sa ostalima.
Ne{to nismo, me|utim, uzeli u obzir. Jo{ se nismo upitali
kuda plovi na{a flota, niti znamo koju melodiju `eli na{
orekstar da odsvira. Instrumenti mogu biti dobro
na{timovani, mogu upadati u ta~no ozna~eno vreme, ali
uspeh }e izostati ukoliko umesto naru~ene zabavne pesme
budu svirali posmrtnu kora~nicu. Bez obzira na to koliko
uspe{no flota plovila, putovanje }e biti proma{eno ako
umesto u Bar, kuda se flota uputila, stigne u Lisabon.
Moral, dakle, obra|uje tri podru~ja. Prvo po{tenu igru i
sklad me|u pojedincima. Drugo, bavi se onim {to bismo
nazvali povezivanjem i uskla|ivanjem `elja, potreba i
sklonosti u svakom pojedincu. Tre}e, bavi se svrhom
ljudskog postojanja, pravcem koji cela flota mora slediti,
melodijom koju dirigent zahteva od orkestra.
Mo`da ste primetili da savremeni ~ovek skoro uvek
razmi{lja samo o prvom podru~ju, dok druga dva zaboravlja.
^esto iza tvrdnje da se borimo za biblijska moralna na~ela
podrazumevamo te`nju za dobrim odnosima me|u
narodima, klasama i pojedincima - dakle, mislimo opet
samo na prvo od navedena tri podru~ja. Isto se doga|a kad
ka`emo za ne{to {to nameravamo u~initi: “To ne mo`e biti
zlo, jer nikome ne nanosi {tetu.” Time mislimo da uop{te
nije va`no kakav je brod iznutra, ukoliko se ne sudara s
drugim brodovima. Sasvim je prirodno da kad god po~nemo
razmi{ljati o moralu, najpre po~nemo s prvom stvari, s
dru{tvenim odnosima. Rezultati nemorala su u ovom
podru~ju uvek vidljivi i oni nas svakodnevno pritiskuju; to su
rat, korupcija, siroma{tvo, la`i i nemar. Isto tako na tom
podru~ju ima vrlo malo nesloge {to se ti~e morala. Gotovo
svi ljudi svih vremena, barem su se u teoriji slagali, da ~ovek
11
mora biti po{ten, dobar i pomagati drugima u nevolji. To
zvu~i dobro za po~etak, ali ako se na{e razmi{ljanje o
moralu ovde zaustavlja, onda nismo trebali ni po~eti o
njemu razmi{ljati. Ukoliko ne pre|emo na drugo podru~je -
na unutarnje sre|ivanje ljudskog bi}a, samo se zavaravamo.
Prisetimo se upore|enja s brodovima - koja je korist od
pretpostavke da se brodovi ne bi trebali sudarati, ako su
samo nezgrapne olupine kojima se uop{te ne mo`e
upravljati? Koja je korist od sastavljanja pravila dru{tvenog
pona{anja ako znamo da nam pohlepa, kukavi~luk, zlovolja i
uobra`enost ne}e dopustiti da ih se pridr`avamo? To
naravno ne zna~i da ne bi trebali razmi{ljati, i to vrlo
ozbiljno o daljnjem unapre|ivanju dru{tvenog i ekonomskog
sistema. @elimo samo kazati da }e svi napori u tom pravcu
biti tek pusta pri~a ako pojedinac nema hrabrosti i
nesebi~nosti. Lako je spre~iti odre|ene oblike korupcije i
tiraniju u nekom dru{tvu, ali sve dok ljudi ne prestanu biti
varalice i tirani ne mo`e do}i do zna~ajnijeg napretka - stara
igra }e se nastaviti i u novim okolnostima. Niko se ne mo`e
zakonski prisiliti da bude dobar - a bez dobrih ljudi nema ni
dobrog dru{tva. Zato moramo uzeti u obzir i moralna na~ela
pojedinaca a ne samo njihove me|usobne odnose.
^ini nam se da se ni na tome ne mo`emo zaustaviti.
Do{li smo do ta~ke na kojoj razli~ita poimanja sveta
uslovljavaju razli~ite na~ine pona{anja. Na prvi pogled nam
se mo`e ~initi mudrim da ovde zastanemo i nastavimo
govoriti o onim vidovima morala sa kojima se sla`u svi
razumni ljudi. Ali, mo`emo li to u~initi? Prisetimo se da
religija sadr`i niz tvrdnji o ~injenicama koje mogu biti ili
istinite ili la`ne. Ukoliko su one istinite, dolazimo do niza
zaklju~aka koji se odnose na plovidbu ljudske flote, a ako
nisu, dolazimo do sasvim druk~ijeg niza zaklju~aka. Vratimo
se, na primer, ~oveku koji tvrdi da ono {to ne {teti drugome,
ne mo`e biti lo{e. On shvata da ne sme o{tetiti druge
brodove u konvoju, ali je isto tako uveren da je njegova stvar
kako se on odnosi prema svom brodu. Ali, nije li va`no znati
i to da li je brod njegovo vlasni{tvo ili ne? Nije svejedno da li
sam vlasnik vlastitog uma i tela, ili sam samo zakupnik,
odgovoran pravom gospodaru? Ako me je neko drugi
stvorio za svoju svrhu, tada }u imati mnoge du`nosti koje ne
bih imao u slu~aju da pripadam samome sebi.
Ponovimo jo{ jednom - Biblija tvrdi da svaki ~ovek mo`e
ve~no `iveti, {to mo`e biti istina ili la`. Ima mnogo toga ~ega
se ne bih trebao pridr`avati ukoliko }u `iveti samo
sedamdeset godina, a zbog ~ega bih se trebao ozbiljno
zamisliti ako }u ve~no `iveti. Mo`da moja zlovolja ili
ljubomora postepeno rastu - za sedamdeset godina taj se
porast mo`da ne}e ni primetiti. Me|utim, recimo, za milion
godina, to bi mogao postati pravi pakao - to bi bio najta~niji
tehni~ki izraz za takvu situaciju, ukoliko je Biblija u pravu.
Osim toga, ve~ni `ivot koji nam se nudi postavlja jo{ jednu
razliku - ako ~ovek `ivi samo sedamdeset godina, tada su
dr`ava, nacija i civilizacija (koja mo`e trajati na hiljade
godina) va`nije od pojedinca. Ako je Biblija u pravu, tada je
pojedinac neuporedivo va`niji, zato {to njegov `ivot mo`e
ve~no da traje, dok je vek dr`ave ili civilizacije u pore|enju
sa `ivotom pojedinca, tek jedan trenutak.
Ako razmi{ljamo o moralu, ~ini nam se da trebamo uzeti
u obzir sva tri podru~ja - odnose me|u ljudima, moralna
na~ela unutar svakog pojedinca i odnos izme|u svakog
pojedinca i sile koja ga je stvorila. U pitanjima odnosa
~oveka prema ~oveku svi mo`emo sara|ivati.
Razmimoila`enja zapo~inju kod pitanja kakav bi ~ovek
trebao biti u sebi, a posebno su ozbiljna kad se postave na
videlo odnosi ~oveka prema sili koja ga je stvorila. Kod ovog
poslednjeg pitanja, na videlo izlaze sve razlike izme|u
biblijskog i nebiblijskog morala. Sve do kraja ove knjige,
posmatra}emo sve to s biblijskog gledi{ta - dakle, uz
pretpostavku da je biblijski koncept istinit.
GLAVNE VRLINE
Jedan od glavnih razloga zbog kojih smo moralnost
podelili u tri podru~ja (uklju~iv{i i ono upore|enje s
brodovima) bio je taj, {to nam se to u~inilo najkra}im
na~inom izlaganja. Ovde }emo se poslu`iti podelom nekih
starijih pisaca.
 Prema toj {emi, postoji sedam vrlina. ^etiri od njih zovu
se glavne vrline, a ostale tri teolo{ke. Glavne su one koje
odobravaju svi civilizovani ljudi, dok teolo{ke poznaju
uglavnom biblijski religiozni ljudi. O teolo{kim vrlinama }e
biti kasnije re~i, dok }emo se glavnima pozabaviti sada.
Glavnim vrlinama se smatraju razumnost, umerenost,
pravednost i smelost.
Razumnost predstavlja prakti~no, svakodnevno razumno
shvatanje `ivota, razmi{ljanje o onome {to ~inimo i o
posledicama koje iz toga mogu proizi}i. U dana{nje vreme
malo ko uzima razumnost kao vrlinu. Ustvari, zbog Hristove
tvrdnje da }emo u njegovo carstvo u}i samo ako budemo
kao deca, mnogi religiozni ljudi misle da je va`no biti dobar,
pa makar i glup. To je nesporazum. Kao prvo, ve}ina dece
pokazuje visoki stepen razumnosti kad se bave onim {to ih
zaista interesuje. Drugo, kako isti~e apostol Pavle, Hristos
nije time hteo re}i da nam inteligencija mora ostati na nivou
deteta. [tavi{e, on nije rekao samo da moramo biti bezazleni
kao golubovi, ve} i mudri kao zmije. On tra`i od nas da
imamo srce deteta, a glavu odraslog ~oveka - da budemo
jednostavni, prostodu{ni, srda~ni i da budemo spremni da se
pou~avamo. On isto tako `eli da ~itavu svoju inteligenciju
koristimo za zadatak koji nam je namenio i zato je trebamo
stalno razvijati. Ako dajete dobrovoljni prilog, to ne zna~i da
ne trebate proveriti da li je on iskori{}en za pravu svrhu.
^injenica da razmi{ljate o samom Bogu (na primer kod
molitve) ne zna~i da se morate zadovoljiti detinjim
predstavama i pojmovima koji su vam bili u mislima kad ste
imali pet godina. Svakako, Bog jednako voli one koji su
ro|eni sa skromnijim umnim mogu}nostima. Kod njega ima
prostora i za one s malo razuma, ali on `eli da ~ovek
iskori{tava svu svoju pamet koju ima. Zato nije u redu re}i:
“Budi dobar, ponizan i pusti drugog da bude pametniji od
tebe”, ve}: “Budi dobar, ponizan i ne zaboravi da treba{ biti
{to je mogu}e pametniji”. Bog ne voli intelektualne len~uge.
Ako razmi{ljate da postanete religiozni, upozoravamo vas
da se upu{tate u ne{to {to }e vas celog zaokupiti, va{ celi
um, telo i duh. Ali, na sre}u, vredi i obrnuto. Onaj koji
iskreno poku{a razumeti i prihvatiti religiju, brzo }e
ustanoviti da se njegova inteligencija izo{trava - jedan od
razloga za{to nije potrebno posebno obrazovanje da ~ovek
postane religiozan je ta, {to je ve} sama religija izvesno
obrazovanje. Zbog toga su i potpuno neobrazovani
religiozni ljudi mogli napisati knjige, religijskog sadr`aja,
koje su zadivile ~itav svet.
Umerenost, na `alost, spada me|u one re~i koje su
promenile svoje zna~enje. Ona se danas naj~e{}e koristi da
opi{e trezvenja{tvo. Me|utim, u vreme kad je druga od
glavnih vrlina nazvana umereno{}u, njeno zna~enje je bilo
sasvim druk~ije. Umerenost se nije odnosila samo na pi}e,
ve} na sva zadovoljstva. Ona, osim toga, nije zna~ila
potpuno uzdr`avanje, ve} zadovoljenje do odre|ene granice.
Sve je u tome da se religiozni ~ovek podekad uzdr`ava (i to s
razlogom) u ne~emu {to ina~e ne osu|uje, ve} ga raduje vest
da drugi u tome u`ivaju. Jedno od obele`ja lo{eg ~oveka je u
tome da se ne mo`e odre}i ne~ega, a da ne zahteva da se
toga odreknu i ostali. To nije religijski na~in. Religiozni
~ovek mo`e do}i do zaklju~ka da bi bilo dobro kad bi se iz
odre|enih razloga odrekao ne~ega, na primer `enidbe,
mesa, ali bi bio sasvim u krivu kad bi smatrao da je sve to
lo{e ili kad bi gledao s visine na ljude koji ne misle kao on.
Prili~na je {teta {to se u novije vreme smisao re~i
“umerenost” ograni~ava samo na pi}e i jelo. Zbog toga ljudi
~esto misle da se mo`e biti neumeren samo u pi}u i jelu. Ko
u sredi{te svog `ivota stavi sport ili motocikl, `ena koja
~itavo svoje vreme posve}uje kupovanju haljina i {e{ira, oni
koji se bave samo svojim psima, jednako su neumereni
koliko i ~ovek koji se svakog dana prejede. Naravno, takva
neumerenost se spolja ne mora videti. Manija bavljenja
nekim sportom ili teranje mode, ne izla`u nas tu|im
pogledima kao, recimo, pre`deravanje, ali Boga time ne
mo`emo zavarati.
Pravednost zna~i mnogo vi{e od onoga {to se odvija po
sudovima. To je stari naziv za sve ono {to bismo danas
nazvali po{tenim, u to je uklju~eno po{tenje, davanje i
primanje, iskrenost, ispunjavanje obe}anja i sli~no. Smelost,
pak, uklju~uje dve vrste hrabrosti - suo~avanje s opasno{}u, i
istrajnost u patnji. Mo`da bi najbli`i savremeni izraz za to
12
bio imati petlju. Naravno, primeti}ete, da ne mo`ete dugo
istrajati ni u jednoj od spomenutih vrlina ukoliko u igru ne
uklju~ite i ovu tre}u, to jest, ukoliko nemate petlje.
S tim u vezi treba jo{ ne{to spomenuti. U~initi ne{to
pravedno ili u ne~em biti umeren, nije isto {to i biti pravedn
i umeren. ^ovek koji nije dobar teniser mo`e ponekad
izvesti i dobar udarac. Dobar teniser je onaj ~ije su o~i,
mi{i}i i `ivci u tolikoj meri izve`bani, da se u njih uvek mo`e
pouzdati. Takav ~ovek ima odre|eni kvalitet i onda kad nije
u igri, isto kao {to um matemati~ara ima odre|ena svojstva i
onda kad se ne bavi matematikom. Jednako tako, ~ovek koji
se istrajno pona{a pravedno, stekne na kraju odre|eni
kvalitet karaktera. Kad govorimo o vrlini, tada mislimo na
takav kvalitet, a ne na pojedina~na dela.
Kad ne bismo mogli naglasiti ovu razliku, mogli bismo
do}i do tri pogre{na zaklju~ka:
1) Mogli bismo pomisliti, da ukoliko u~inimo ne{to
ispravno, nije uop{te bitno kako i za{to smo to u~inili - da li
dobrovoljno ili ne, zlovoljno ili veselo, da li zbog straha od
javnog mi{ljenja ili radi samoga dobra. Istina je, me|utim,
da ispravna dela u~injena iz pogre{nih pobuda, nikako ne
poma`u izgradnji unutra{njeg kvaliteta karaktera, nazvane
vrlinom. Ustvari, upravo je taj kvalitet od prvenstvene
va`nosti. (Ako lo{ teniser sna`no udari loptu, ne zato {to
smatra da je to potrebno, ve} zato jer je izgubio `ivce,
njegov mu udarac mo`e sasvim slu~ajno pomo}i da pobedi u
igri. Me|utim, to mu ne}e pomo}i da postane vrstan igra~.)
2) Mogli bismo pomisliti da Bog od nas tra`i da se
pokoravamo odre|enim pravilima, ali to nije ta~no. Bog `eli
da postanemo dobri ljudi.
3) Mogli bismo pomisliti da su vrline potrebne samo u
sada{njem `ivotu - da na drugom svetu ne}emo imati oko
~ega da se sva|amo, da nam tamo ne}e trebati hrabrosti, jer
ne}e biti nikakve opasnosti. Sasvim je ta~no da tamo
verovatno ne}e biti takvih prilika koje bi od nas zahtevale
pravednost i hrabrost, ali }e biti bezbroj prilika u kojima
}emo morati dokazivati da smo nastojali biti pravedni i
hrabri u ovom svetu. Ne radi se o tome da bi nam Bog
mogao uskratiti ulazak u svoj ve~ni svet radi toga {to
nemamo odre|enih kvaliteta, ve} nam nikakve spoljne
okolnosti ne}e pribaviti nebo, ukoliko kod nas ne postoje
barem za~eci ovih kvaliteta.
Radi se, dakle, o tome da nam bez spomenutih kvaliteta
ili barem njihovih za~etaka, niko i ni{ta ne}e mo}i pru`iti
onu duboku, jaku i nepokolebljivu sre}u koju nam je Bog
namenio.
DRU[TVENI MORAL
Pre svega, treba ra{~istiti pojmove u vezi s biblijskim
dru{tvenim moralom. Hristos, naime, nije do{ao da
propoveda neki potpuno novi moral. Zlatno pravilo Novog
zaveta (~ini drugome ono {to `eli{ da drugi ~ine tebi) sadr`i
ono {to svako u dubini svoje du{e smatra ispravnim. Uistinu,
veliki u~itelj morala nikad ne dolazi s novim moralom - to
~ine samo neozbiljni i neuravnote`eni ljudi. Ljude je
potrebnije ~e{}e podsetiti na ne{to nego pou~iti. Pravi
zadatak svakog u~itelja morala je da nas povremeno vrati
starim, jednostavnim na~elima koja svi zdu{no nastojimo da
zaboravimo - kao kad vra}amo konja na prepreku koju nije
hteao da presko~i ili dete na lekciju koju ne `eli da nau~i.
Jo{ nam ne{to mora biti jasno - religija nema razra|en
politi~ki program koji bi joj omogu}io da na~elo ~ini
drugome ono {to `li{ da drugi ~ine tebi primeni na odre|eno
dru{tvo ili na odre|eni trenutak. Religija to ne mo`e. Ona je
namenjena svim ljudima u svim razdobljima - dok odre|eni
program, koji bi mo`da odgovarao jednom mestu i
razdoblju, ne bi odgovarao nekom drugom. U svakom
slu~aju, religija ne deluje na taj na~in. Kad tra`i od nas da
nahranimo gladnoga, ono nas ne u~i da kuvamo. Kad nas
upu}uje da ~itamo Sveto pismo, ne zna~i da nas pou~ava
gr~ki i jevrejski, pa ~ak ni na{u gramatiku. Svrha religije nije
da zameni ili ukine umetnost i nauku, ve} da ih usmeri
onamo gde }e doneti najvi{e dobra, da bude izvor energije
koja }e im dati potpuno novi `ivot ukoliko su otvoreni za tu
mogu}nost.
Ponekad ljudi ka`u da bi nam Crkva trebala biti vodi~.
To je ta~no ako pritom razmi{ljaju na pravi, a ne na
pogre{an na~in. Pod Crkvom bismo trebali podrazumevati
~itavo telo koje sa~injavaju svi biblijski religiozni ljudi. Bilo
bi sasvim u redu kad bi ljudi biblijskih na~ela bili ekonomisti
i dr`avnici, i kad bi svoj trud stvarno usmeravali prema
prakti~nom ostvarenju na~ela ~ini drugima ono {to `eli{ da
drugi ~ine tebi. Kad bi to zaista bilo tako, i kad bismo se mi
ostali s time slo`ili, tada bismo vrlo brzo prona{li biblijski
klju~ za re{enje mnogih problema. Me|utim, kad ka`u da bi
Crkva trebala biti vodi~, mnogi misle da teolozi trebaju da
pru`e odre|eni politi~ki program. To je besmisleno.
Teologe sa~injavaju odre|eni ljudi unutar Crkve, koji su
posebno obrazovani i postavljeni da paze na ne{to drugo -
na sve ono {to je povezano s na{im kretanjem prema
ve~nosti. Ne mo`emo od njih tra`iti da se bave poslom za
koji nisu osposobljeni - takvim poslovima se mi trebamo
baviti. Biblijska na~ela u raznim dru{tvenim ili umetni~kim
delatnostima, mogu primenjivati religiozni ljudi koji se onde
nalaze, a ne recimo, teolozi u svoje slobodno vreme.
Isto tako, bez da ulazimo u pojedinosti, Novi zavet nam
prili~no jasno prikazuje kako bi trebalo izgledati pravo
religiozno dru{to. Mo`da nam pri tom nudi vi{e nego {to
mo`emo poneti.Govori nam da ne bi smelo biti zabu{anata i
nasilnika, a onaj ko ne `eli da radi ne bi trebao ni da jede.
Niko ne bi smeo biti besposlen, {tavi{e, svaki rad bi trebao
proizvesti ne{to korisno. Ne bi se trebala proizvoditi
beskorisna, luksuzna roba, a jo{ manje bi se videle
neozbiljne reklame koje nas nagovaraju da tu robu
kupujemo, ne bi bilo javnog razmetanja ni hvalisanja.
S druge strane, religiozno dru{tvo uvek zahteva
po{tovanje koje bismo trebali iskazivati zakonitim vlastima,
kao {to deca iskazuju roditeljima i `ene mu`evima. Tre}e, to
bi trebalo biti dru{tvo radosti, u kojem ne bi bilo
zabrinutosti i teskobe. Ljubaznost je jedna od religijskih
vrlina - Biblija osu|uje neuljudnost i bezobzirnost.
Kad bi stvarno postojalo takvo dru{tvo i kad bismo mogli
boraviti u njemu, ku}i bismo se verovatno vratili s vrlo
~udnim utiscima. Videli bismo da je ekonomski status tog
dru{tva vrlo socijalno umeren, i u tom smislu napredan, dok
su porodi~ni `ivot i pravila koja ga reguli{u prili~no starinska
- mo`da ~ak suvi{e obredna i nekako aristokratska. Ne{to od
toga bi nam se svidelo, ali bojimo se da bi se malo kome ba{
sve dopalo. Upravo bismo to i o~ekivali, kad bi biblijski
koncept bio jedinstveni plan za ljudsku ma{inu. Svi smo se
odvojili od takvog plana, uputiv{i se razli~itim pravcima, i
svako od nas misli da je njegova promena izvornog plana,
upravo taj njegov plan. To }ete primetiti kod svega {to ima
veze sa istinskim, celokupnim biblijskim konceptom - svakog
privla~e odre|eni delovi te celine, koje bi hteli izdvojiti, a
ostatak bi najradije napustili. Zbog toga nema napretka i
ljudi koji se ~ak bore za suprotno, mogu kazati da se bore za
religiju.
Jo{ ne{to. Savremeni ekonomski sistem potpuno je
odbacio savet koji su nam dali jo{ stari Grci, starozavetni
Jevreji i veliki novozavetni u~itelji. Svi su oni govorili da ne
smemo pozajmljivati novac uz kamate. ^itav na{ sistem
po~iva na pozajmljivanju novca uz kamate. U redu, to jo{ ne
mora zna~iti da smo u krivu. Neki ka`u da kad su Mojsije,
Aristotel i novozavetni teolozi zabranili zajmove uz kamate
(oni su to zvali lihva), nisu mogli predvideti deoni~arska
dru{tva, pa su pri tome mislili samo na privatne lihvare, i
zato ne treba da se obaziremo na njihove re~i. Prepu{tamo
svakome da sam proceni da li je sistem investiranja
odgovoran za ovo stanje u kojem se nalazimo ili nije. Trebali
bismo ~uti {ta o tome misli religiozni ~ovek - ekonomista.
Ne bi, me|utim, bilo po{teno da nismo spomenuli da su tri
velike civilizacije osudile (ili bar tako izgleda) ono {to
predstavlja osnovu savremenog na~ina `ivota.
Jo{ ne{to pre nego {to zavr{imo. U poglavlju Novog
zaveta gde se govori da svako mora da radi, mo`e se videti i
razlog toj zapovesti - kako bi mogao pru`iti ne{to onima koji
nemaju. Milostinja - to je davanje siromasima - jeste bitan
deo biblijskog morala. Zastra{uju}e upore|enje o ovcama i
jarcima govori nam da se oko toga sve okre}e. Danas neki
govore da milostinje ne bi trebalo biti, i umesto davanja
siromasima, trebali bismo ostvariti dru{tvo u kojem ne}e biti
siromaha. To je ispravno mi{ljenje {to se ti~e potrebe za
stvaranjem takvog dru{tva, ali onaj ko misli da u
me|uvremenu ne treba pomagati siromasima odvaja se od
13
biblijskog morala. Ne verujemo da bilo ko mo`e odrediti
koliko bismo trebali davati onima koji su siroma{niji od nas.
Li~no nam se ~ini da ne}emo pogre{iti ako dajemo vi{e nego
{to nam preostaje kad podmirimo osnovne izdatke. Drugim
re~ima, ako su na{i izdaci za udobnost, luksuz, zabavu i
sli~no, blizu standarda koji vlada me|u onima koji imaju iste
prihode kao i mi, tada verovatno dajemo premalo. Ako
uop{te ne osetimo da smo dali milostinju, rekli bismo da
smo dali premalo. Uvek bi trebalo postojati ne{to {to bismo
rado imali a ne mo`emo, jer nam na{i izdaci za dobrotvorne
svrhe to onemogu}uju. Ovde govorimo o milostinji na jedan
op{ti na~in. Posebni slu~ajevi oskudice kod va{ih ro|aka,
prijatelja, suseda ili saradnika na koje vam Bog ukazuje,
mogu zahtevati mnogo vi{e - ~ak da dovedete u opasnost
svoj polo`aj. Za mnoge najve}a prepreka davanju milostinje
ne le`i u rasko{nom `ivotu ili u `elji da imamo {to vi{e
novca, ve} u strahu od nesigurnosti. Taj bismo strah naj~e{}e
morali smatrati kao isku{enje. Ponekad oholost smeta
dare`ljivosti - ~esto dolazimo u isku{enje da potro{imo vi{e
nego {to bismo trebali na upadljive oblike velikodu{nosti
(bak{i{, ~a{}enja), dok manje tro{imo na one koji stvarno
trebaju na{u pomo}.
Na kraju recimo da mnogi ovoj temi ne pristupaju sa
`eljom da ustanove {ta religija stvarno poru~uje, ve} ~esto
prilaze u nadi da }e u religiji na}i potvrdu sopstvenih
pogleda. Tamo gde nam se nudi gospodar ili sudija, mi
tra`imo saveznika. Religioznog dru{tva ne}e biti sve dok ga
ve}ina ne bude `elela, a to }e se dogoditi tek kad sami
postanemo zaista religiozni. Mo`emo do besvesti ponavljati
~ini drugima ono {to `eli{ da drugi ~ine tebi, ali to }e biti tek
prazne re~i sve dok svog bli`njeg ne zavolimo kao samog
sebe. A to ne mo`emo u~initi sve dok ne nau~imo voleti
Boga. Njega ne mogu voleti ako ne nau~imo po{tovati
njegovu Re~. I tako, kao {to smo vas upozorili, stigli smo do
ne~eg dubljeg - s podru~ja dru{tva, do{li smo na podru~je
vere. Du`im putem ~esto pre sti`emo ku}i.
MORAL I PSIHOANALIZA
Ve} smo ranije spomenuli da religiozno dru{tvo ne}emo
ostvariti sve dok ve}ina ne postanu religiozni. To, naravno,
ne zna~i da nastojanja na unapre|ivanju dru{tva trebamo
odlo`iti do nekog zami{ljenog datuma u budu}nosti. Ve}
sada moramo po~eti raditi na oba zadatka - na nastojanju da
u savremenom dru{tvu primenimo re~eno ~ini drugima ono
{to `eli{ da drugi ~ine tebi, i na nastojanju da samo
postanemo takvi koji }e to na~elo odmah primenjivati, ~im
uvidimo na koji na~in to mo`emo najbolje uraditi. Sada bi
se pozabavili biblijskom predstavom dobrog ~oveka. Kako
dakle, Biblija zami{lja ljudsku ma{inu.
Pre nego za|emo u pojedinosti, rado bi istakli dve op{te
stvari. Kao prvo, budu}i da biblijski moral za sebe tvrdi da je
najbolji na~in za dovo|enje ljudske ma{ine u red, bilo bi
zanimljivo videti kako se on odnosi prema psihoanalizi, koja
za sebe tvrdi ne{to sli~no.
Treba vrlo jasno razlikovati dve stvari - jedna je
savremena medicinska teorija i tehnika psihoanalize, a
drugo je filozofski pogled na svet koji su stvorili Frojd i
drugi. Ovo drugo, to jest Frojdova filozofija, direktno se
suprostavlja biblijskom konceptu. Ona se isto tako
suprostavlja gledi{tu drugog velikog psihologa Junga. Dalje,
kad Frojd govori o le~enju neuroti~ara, tada govori kao
specijalista u svojoj struci, ali kad prelazi na podru~je
filozofije, tada govori kao amater. Zato bi bilo razumno kad
bi smo se prema njemu u prvom slu~aju odnosili s
po{tovanjem, a u drugom ne. Mi upravo to i ~inimo - naime,
primetili smo da kad on govori o onome o ~emu i mi ne{to
znamo (naime o jezicima), pokazuje slabo poznavanje
materije. Me|utim, sama psihoanaliza, bez suvi{nog
filozofiranja koje su joj dodali Frojd i neki drugi
psihoanaliti~ari, uop{te ne protivre~i biblijskom konceptu. U
nekim podru~jima ona se poklapa sa biblijskim moralom i
ne bi bilo lo{e kad bi je svaki teolog bolje poznavao.
Me|utim, psihoanaliza ne sledi isti pravac, i u tome je njena
delatnost razli~ita od delatnosti biblijskog morala.
Kad se ~ovek nalazi u moralnoj sumnji, prisutne su dve
stvari - sam ~in biranja i razli~iti ose}aji, podsticaji i sli~no, s
~ime ga snabdeva njegova psiholo{ka oprema - to je sirovina
njegovog izbora. Ova sirovina je dvojakog karaktera - mo`e
biti normalna, dakle, mogu je sa~injavati ose}aji zajedni~ki
svim ljudima ili mo`e sadr`avati abnormalne ose}aje i
podsticaje, koji se javljaju zato, jer ne{to nije u redu u
~ovekovoj podsvesti. Ta se razlika ogleda izme|u straha od
ne~eg stvarno opasnog i bezrazlo`nog straha od ma~ke ili
pauka. Isto tako tu razliku uo~avamo kod `elje koju
mu{karac ose}a prema svojoj `eni i izopa~ene `elje koju
mu{karac ose}a prema drugim mu{karcima. Psihoanaliti~ar
poku{ava da ukloni sli~ne abnormalnosti, dakle da ~oveku
da bolju sirovinu za njegov ~in odabiranja. Moral se pak,
bavi samim ~inom odabiranja.
To mo`emo re}i druk~ije. Zamislimo trojicu koji odlaze
na bojno polje. Jedan od njih poseduje prirodni strah od
opasnosti, kakav je svojstven svim ljudima. On taj strah
potiskuje moralnim naporom i postaje hrabar ~ovek.
Pretpostavimo da je kod druge dvojice prisutan preteran,
bezrazlo`an strah zbog ne~eg u njihovoj podsvesti kojeg ne
mo`e ubla`iti nikakav moralni napor. Pretpostavimo da
dolazi psihoanaliti~ar da izle~i tu dvojicu - dakle, dovodi ih u
stanje u kojem se nalazi prvi ~ovek. Me|utim, upravo ovde
prestaje psihoanaliti~ki problem i po~inje moralni. Nakon
izle~enja, dvojica biv{ih kukavica, mogu dvojako postupiti.
Prvi mo`e kazati:
“Hvala Bogu, kona~no sam se oslobodio tog straha, pa se
mogu bolje iskazati u borbi.” Ali, drugi mo`e razmi{ljati
ovako: “Ba{ je dobro {to se vi{e ne tresem od straha kad
pripuca, pa mogu bolje da pazim na sopstvenu sigurnost i
prepustiti onom tamo dru{kanu da se istakne kad zagusti.”
Ova je razlika sasvim moralne prirode, i psihoanaliti~ari ne
mogu tu ni{ta u~initi. Koliko god usavr{avali ljudsku
sirovinu, uvek }e ostati jo{ ne{to - stvarni, slobodni izbor
~oveka, koji mo`e na prvo mesto da stavi sebe i svoju korist
ili to mo`e zanemariti. Taj slobodni izbor je ono ~ime se
bavi moral.
Lo{ psiholo{ki materijal nije greh nego bolest. Zbog
njega se ne treba kajati, ve} ga treba le~iti. To je vrlo va`no.
Ljudi ocenjuju jedni druge po vidljivim delima, a Bog im
sudi po njihovom moralnom izboru. Kad se neuroti~ar,
bolesno upla{en od ma~ke, prisili da podigne ma~ku zbog
nekog valjanog razloga, sasvim je mogu}e da je u Bo`jim
o~ima pokazao vi{e hrabrosti, nego potpuno zdrav ~ovek
koji ima medalju za hrabrost. Kad ~ovek koji je od malih
nogu odgajan da je okrutnost vrlina, u~ini neku sitnu
ljubaznost ili se suzdr`i od okrutnosti, izla`u}i se riziku da
bude ismejan od okoline, mo`da on u Bo`jim o~ima ~ini vi{e
nego vi i ja, kad `rtvujemo `ivot za svoga prijatelja.
Recimo to druk~ije - neki izgledaju divni ljudi, mogu
ponekad i u neznatnoj meri koristiti svoje dobro nasle|e i
vaspitanje, a u stvari su gori od onih koje ina~e smatramo
~udovi{tima. Mo`emo li uop{te biti sigurni kako bismo se
pona{ali kad bismo bili psiholo{ki optere}eni lo{im
vaspitanjem i mo}i, kad bismo bili u polo`aju da vladamo
drugim ljudima? Upravo zbog toga religiozan ~ovek ne sme
druge osu|ivati. Mi, ustvari, vidimo samo rezultate
~ovekovog izbora na temelju tog sirovog materijala. Bog
ljude uop{te ne prosu|uje po toj sirovini, ve} kako je oni
upotrebljavaju. Verovatno, ve}i deo ~ovekove psiholo{ke
{minke treba pripisati njegovom telu. Jednoga dana, Bog }e
otkriti stvarnog ~oveka koji je imao mogu}nost izbora,
otpa{}e sve ono lepo {to se pripisivalo ~ovekovoj zasluzi, a
{to je, u stvari, bilo rezultat njegovog dobrog varenja.
Otpa{}e i sve ono ru`no, {to je nastalo kao rezultat
kompleksa i lo{eg zdravlja. Tada }emo prvi put videti kakav
je ko. Bi}e velikog iznena|enja.
To nas vodi do slede}e ta~ke o kojoj bi `eleli govoriti.
Ljudi ~esto misle da je biblijski moral ne{to poput pogodbe
u kojoj Bog ka`e: “Bude{ li se pridr`avao ovih pravila,
nagradi}u te, a ako ne, tada te{ko tebi.” Ne bi se slo`ili s
takvim gledi{tem. Pre bi rekli, kad god biramo, pretvaramo
svoj glavni deo, onaj koji bira, u nebesko ili pakleno bi}e; u
bi}e koje je u skladnom odnosu s Bogom, s drugim bi}ima i
sa samim sobom, ili u bi}e koje je u stanju zavade i mr`nje.
Ako smo s Bogom u miru to je ve} raj. Ako smo s njime
zava|eni, tada je to ludost, u`as, bes, nemo} i ve~na
usamljenost. Svi mi u svome `ivotu kro~imo putem koji vodi
prema jednom od ova dva stanja.
14
To obja{njava ono {to nas je kod religioznih pisaca uvek
zbunjivalo - ponekad su vrlo dosledni i ~vrsti, a ponekad vi{e
nego umereni i popustljivi. O bezna~ajnim gresima koje
~ovek u~ini u mislima, znaju pri~ati kao da od njih zavisi
sudbina sveta, a nakon toga govore o te{kim ubistvima i
prevarama kao da je dovoljno samo pokajanje, pa }e im biti
opro{teno. Ali, vremenom se mo`e do}i do shvatanja da su u
pravu. Oni stalno imaju na umu trag koji na{a dela
ostavljaju na onom nevidljivom, sredi{njem delu na{e
li~nosti, a s kojim }emo, jednog dana, iza}i pred Boga. Bes
pojedinog ~oveka mo`e proliti krv hiljade ljudi, dok }e bes
nekog drugog samo izazvati smeh. Ali trag na du{i obojice
mo`e biti isti. Svaki je od njih u~inio sebi ne{to {to }e mu,
ukoliko se ne pokaje, ote`ati izglede da izbegne bes u
slede}oj prilici i dovesti ga da se jo{ vi{e razbesni. Svaki od
njih, okrene li se ozbiljno Bogu, oja~a}e izglede za temeljnu
promenu svoje prirode. Ukoliko to ne u~ini, na kraju }e
propasti. Dakle, samo na{e delovanje, gledano spolja, nije
ono najbitnije.
Na kraju jo{ ne{to. Moramo znati da pravi put ne vodi
samo do mira, ve} i do znanja. Kad se ~ovek popravlja, sve
jasnije vidi zlo koje ostaje u njemu. Ukoliko postaje sve gori,
sve te`e uvi|a da je zao. Onaj ko nije preterano zao nije ba{
dobar, dok ~ovek ogrezao u zlu misli za sebe da je dobar.
To je razumljivo. ^ovek je svestan spavanja tek kad je
budan, a ne dok spava. Gre{ke u matematici uo~i}ete onda
kad vam je um bistar, a ne}ete ih videti dok ih ~inite.
Pijanstvo ne shvatate kad ste pijani, ve} kad se otreznite.
Dobar ~ovek zna i o dobru i o zlu, dok zao ne zna ni o
jednom ni o drugom.
MORAL U POLNIM ODNOSIMA
Sada bismo mogli da razmotrimo kako biblijski moral
gleda na polne odnose - govori}emo o onome {to Biblija
naziva ~isto}om. Biblijsko shvatanje ~isto}e ne sme se me{ati
s dru{tvenim shvatanjem ~ednosti, to jest, s pristojno{}u.
Dru{tveno shvatanje pristojnosti odre|uje u kolikoj meri se
ljudsko telo mo`e izlo`iti pogledima drugih, o kojim
delovima tog tela se mo`e govoriti i koji izrazi se pritom
mogu upotrebljavati prema obi~ajima odre|enog dru{tva.
Tako, dok je shvatanje ~isto}e jednako za sve biblijski
religiozne ljude svih vremena, shvatanje pristojnosti se
menja. Devojka s nekog ostrva u Tihom okeanu, koja nema
na sebi gotovo nikakvu ode}u, ne mora biti ni{ta manje
~edna ili pristojna od dame iz viktorijanskog razdoblja koja
je do grla zakop~ana - i jedna i druga se obla~e u skladu s
pravilima dru{tva u kojem `ive. Bez obzira na to {to bismo
jednu od njih po na~inu odevanja mogli svrstati me|u
pristojne, a drugu me|u nepristojne, one obe mogu u istoj
meri biti pristojne, odnosno nepristojne. Neke izraze, koje je
u [ekspirovo vreme mogla bez srama izgovoriti svaka ~estita
`ena, u devetnaestom bi veku mogla upotrebiti samo
potpuno raskala{ena devoj~ura. Kad ljudi kr{e pravila
pristojnosti koja vrede u njihovom dru{tvu, zato da bi u sebi
ili drugima izazvali po`udu, tada oni vre|aju ~isto}u.
Me|utim, ako se tih pravila ne pridr`avaju zbog neznanja ili
nemara, mo`emo im prebaciti samo lo{e pona{anje. Kada
ljudi, {to se ~asto doga|a, drsko kr{e pravila pristojnosti, jer
`ele da {okiraju i sablazne druge, to ne mora zna~iti da su
raskala{eni, nego i nemilosrdni. U`ivati u tome da se neko
ose}a neugodno, upravo je znak nemilosrdnosti. Ni u kom
slu~aju ne mislimo da je preterana strogost u pona{anju
dokaz ~isto}e i zbog toga zdu{no prihvatamo popu{tanje i
pojednostavljenje tih pravila, ~emu smo i sami svedoci.
Me|utim, kod tog popu{tanja i pojednostavljenja, ima jedna
te{ko}a. Naime, ljudi razli~itih dobi i temperamenta razli~ito
gledaju na odre|ena pravila pona{anja, pa se ponekad i sami
u tome te{ko snalazimo. Sve dok dolazi do ovakvih sukoba,
mislimo da stariji i staromodniji ljudi nikako ne bi smeli
mla|e, emancipovane ljude smatrati pokvarenim jer se ne
dr`e starih pravila pona{anja. Isto tako mla|i ne bi smeli
starije nazivati la`no pravednim, zato {to oni ne `ele da
prihvate nova pravila pona{anja. Na{a stvarna spremnost da
u drugima otkrijemo {to vi{e dobrog i da nastojimo kako bi
se me|u nama prijatnije ose}ali, pomo}i }e u re{avanju
mnogih problema.
 ^isto}a se najmanje prihvata od svih biblijskih vrlina, ali
njoj nikako ne mo`emo pobe}i. Staro biblijsko pravilo glasi:
“Ili `enidba i potpuna vernost bra~nom drugu ili pak
potpuno suzdr`avanje.” To je, mora se priznati, te{ko i u
tolikoj meri suprotno nagonima mnogih ljudi, da im se ~ini
kao da s religijom ili sa polnim nagonom ne{to nije u redu.
Ili jedno ili drugo. Naravno, ako smo religiozni, re}i }emo
da s nagonima ne{to nije u redu.
Me|utim, to nije jedini razlog za takvo mi{ljenje.
Biolo{ka svrha polnih odnosa je potomstvo, kao {to je i
biolo{ka svrha uzimanja hrane odr`avanje tela. Ako jedemo
kad god za`elimo i onoliko koliko nam se svi|a, o~igledno je
da previ{e jedemo, ali ne i sasvim preko mere. Neko mo`e
pojesti za dvojicu, ali ne mo`e pojesti za desetoricu. Tek u
odre|enoj meri prelazi svoj bilo{ki zadatak, ali ne previ{e.
Kad bi se pak, zdrav, mlad ~ovek odavao polnom u`ivanju
kad god bi mu se prohtelo, i kad bi se svaki put nakon toga
rodilo dete, za deset godina bi lako mogao napraviti manje
selo. Takav polni poriv bio bi sme{an i u najve}oj meri
protivan zdravom razumu.
Pogledajmo to s druge strane. na predstavu striptiza do}i
}e veliki broj ljudi da gledaju kako se devojka svla~i na
pozornici. Pretpostavite sada da se nalazite u nekoj
nepoznatoj zemlji. U|ete u pozori{te i ~ekate po~etak
predstave. Gase se svetla, a na pozornicu, obasjan
reflektorima, izlazi ~ovek, nose}i pokreiven tanjir zatim
po~ne polako da podi`e poklopac, tako da neposredno pre
nego {to se reflektori ugase, svi mogu videti da se na tanjiru
nalazi ne{to lepo za jelo. Priznajte, zar ne biste pomislili da s
apetitom tih ljudi nije u redu? I zar se neko ko bi odrastao u
svetu druk~ijem od na{eg ne bi isto tako za~udio nad
stanjem polnog nagona kod nas?
Neki je kriti~ar jednom prilikom rekao, da kad bi do{ao
u zemlju u kojoj bi se prikazivao striptiz s hranom, kao {to to
rade sa `enama, zaklju~io bi da u toj zemlji ljudi skapavaju
od gladi - time je `eleo da ka`e da striptiz ne treba pripisati
polnoj izopa~enosti, ve} gladi. U tome se potpuno sla`emo s
njim. Kad bi stvarno postojala takva zemlja u kojoj ljudi tr~e
na predstavu razgoli}avanja hrane, {ta bi drugo mogli
pomisliti osim da je u pitanju glad? Me|utim, ako `elimo da
utvrdimo da li se tu radi o gladi, mogli bismo to proveriti
tako da ustanovimo jede li se u toj zemlji mnogo ili malo.
Ako bismo ustanovili da se dobro jede, morali bismo
odbaciti na{u pretpostavku o gladi, i potra`iti neko drugo
obja{njenje. Isto tako, pre nego {to striptiz objasnimo kao
rezultat polne izgladnjelosti, trebali bismo da ustanovimo da
li u ovom na{em vremenu ima vi{e polnog uzdr`avanja nego
ranije dok se jo{ nije znalo za striptiz? Jasno je da nije tako.
Sredstva protiv za~e}a u~inila su polni odnos mnogo
bezbri`nijim, dok javno mnjenje jo{ od paganskih vremena
nije bilo tako slobodno u pogledu nedozvoljenih veza, pa
~ak i svih mogu}ih oblika polne izopa~enosti. Nije, dakle,
pretpostavka o polnoj izgladnjelosti jedina. Svako zna da
polni nagon, kao i svi drugi porivi, raste ako mu popu{tamo.
Gladan ~ovek misli}e samo na jelo, ba{ kao i pro`drljivac -
obojica u`ivaju u nadra`ajima.
Jo{ ne{to. Te{ko }ete na}i ~oveka koji }e pojesti ne{to
{to nije za jelo ili ne}e pojesti hranu nego }e s njom uraditi
ne{to drugo. Drugim re~ima, izopa~eni nagon za jelom je
retkost. Me|utim, izopa~eni polni nagon je ~est, zasra{uju}i
i te{ko ga se osloba|amo. @ao nam je {to moramo ulaziti u
sve ove pojedinosti, ali to je potrebno, jer su nas zadnjih
godina obasipali velikim la`ima u vezi sa ~ovekovim polnim
odnosima.
Ve} su nam u{i ogluvele od slu{anja o tome kako izme|u
`elje za polnim odnosom i svih drugih prirodnih `elja nema
nikakve razlike, samo teba odbaciti glupe predrasude o
potiskivanju tog nagona, pa }e sve biti u redu. To nije istina.
^im pogledate ~injenice, ~im zaboravite na propagandu,
vide}ete da to nije istina.
Ka`u da je sva ta zbrka oko polnih odnosa nastala zbog
toga, {to smo taj nagon predugo potiskivali. Zadnjih godina
nije bio potiskivan, ve} se o njemu pri~a po ~itave dane. A
ipak, oko polnih odnosa jo{ uvek vlada zbrka. Ako je
potiskivanje uzrok toj nevolji, tada bi bilo da otpu{tanjem
ventila dovodimo u red taj nagon, ali to nije tako. Li~no
mislimo da je ljudska vrsta po~ela da potiskuje polni nagon
zato, jer je oko njega uvek dolazilo do zbrke. Danas se ~esto
15
govori da se polnog nagona ne trebamo stideti, {to se mo`e
protuma~iti na dva na~ina. To mo`e zna~iti da se ne
trebamo stideti ~injenice kako se ljudska vrsta na odre|eni
na~in obnavlja, niti da to ~oveku pri~injava zadovoljstvo. Ko
tako misli - u pravu je. Tako govori i Biblija. Nije nevolja ni
u razmno`avanju, ni u zadovoljstvu vezanom uz njega. Stari
teolozi su pisali da bi zadovoljstvo u polnom odnosu bilo
ve}e da ~ovek nije posrnuo. Znamo da neki neozbiljni
religiozni ljudi govore kako Biblija smatra polni nagon, telo i
zadovoljstvo zlom. Ali oni nisu u pravu. Biblijski koncept je
gotovo jedini od velikih religija koji u potpunosti priznaje
telo - koji veruje da je materija dobra, da se i sam Bog
jednom utelovio, da }emo i na novom svetu imati neku vrstu
tela i da }e ono biti deo na{e sre}e, lepote i snage. Biblija
slavi `enidbu vi{e nego i jedna druga religija - upravo su
biblijski religiozni ljudi napisali najve}i deo najboljih
ljubavnih pesama. Biblija se suprostavlja svakom mi{ljenju
koje tvrdi da je polni odnos sam po sebi lo{. Ali, kad neko
ka`e da se polnog nagona ne trebamo stideti, to isto tako
mo`e zna~iti da se ne trebamo stideti stanja u koji je danas
dospeo taj polni nagon. U tom slu~aju smatramo da nisu u
pravu. Mislimo da se toga treba stideti. Ne trebamo se
stideti zadovoljstva u hrani, ali bismo se trebali stideti kad
bismo hranu shvatili kao glavnu u `ivotu i kad bismo
provodili vreme gledaju}i slike s hranom, mljackaju}i
ustima. Ne tvrdimo da smo mi li~no odgovorni za ovakvo
stanje. U tom smo smislu nasledili donekle nesavr{ene
organizme - rastemo zapljuskivani propagandom koja ide u
prilog ne~isto}i. Ima ljudi koji na{ polni nagon raspaljuju da
bi na tome zaradili. Naravno, opsednut ~ovek se ne mo`e
savladati kad vidi da mo`e kupiti ono ~ime je opsednut. Bog
zna na{ polo`aj. Kad nas bude prosu|ivao, svakako }e voditi
ra~una o tome da smo morali da savladamo mnoge
pote{ko}e. Najva`nije je da pri tom budemo iskreni i
istrajni.
Da bismo se izle~ili, moramo to najpre `eleti. ^ovek koji
`eli pomo} dobi}e je, me|utim, danas je mnogim ljudima i
to te{ko. Lako je samo misliti da ne{to `elimo, iako to u
stvari ne `elimo. Jedan vrlo poznati hri{}anin jo{ davno je
rekao da je on, dok je jo{ bio mlad, stalno molio za moralnu
~isto}u, a mnogo kasnije je shvatio da su njegove misli, dok
su mu usne molile: “Bo`e, u~ini da budem ~ist”, molitvi
dodavale: “Ali neka to ne bude ba{ sada.” Sli~no se mo`e
dogoditi i kod bilo koje druge vrline. Postoje, me|utim, tri
razloga za{to je nama naro~ito te{ko `eleti, a kamoli posti}i
potpunu ~isto}u. Na prvom je mestu na{a izopa~ena priroda,
to su demoni/ koji nas napadaju, i sva propaganda koja se
zala`e za nezaja`ljivost polnog nagona. Sve nas to nastoji
navesti na pomisao da su `elje kojima se opiremo, tako
zdrave, prirodne i razumne, da im se mo`e suprostaviti samo
nenormalan ~ovek. Plakati, filmovi i romani povezuju
slobodno prepu{tanje polnom nagonu sa zdravljem,
smatraju ga prirodnim, znakom mladosti, iskrenosti i dobrim
raspolo`enjem. To je neistina. Kao sve ostale velike neistine
i ova se temelji na istini - istini koji smo ve} prihvatili - da je
polni ~in sam po sebi (uklju~uju}i preterivanja i opsednutost
njime), prirodna i zdrava pojava. La` se sastoji u tome da se
poku{ava nametnuti misao kako je zdrav i prirodan ba{
svaki oblik polnog odnosa koji nas privla~i. To je besmislica
svakome o~igledna, a ne samo religioznim ljudima. Kad
bismo popu{tali svakoj na{oj `eji, to bi nas, bez sumnje,
dovelo do nemo}i, bolesti, ljubomore, la`i, zatajivanja i niza
drugih izopa~enosti, koje nemaju ni~eg zajedni~kog sa
zdravljem, dobrim raspolo`enjem i otvoreno{}u. Da bismo
ostvarili sre}u ~ak i na ovom svetu, potrebno je malo
suzdr`avanja. Prema tome, ni{ta ne zna~i tvrdnja da svaka
`elja kad postane dovoljno jaka, postaje ujedno zdrava i
razumna. Svaki razuman ~ovek mora imati odre|ena na~ela
po kojima }e se nekim svojim `eljama odupirati, a drugima
ne}e. Neko mo`e kao merilo izabrati biblijska na~ela, drugi
higijenska, tre}i sociolo{ka. Stvarni sukob ne postoji izme|u
Biblije i prirode, ve} izme|u biblijskih na~ela i ostalih na~ela
koja dr`e prirodu pod nadzorom - jer prirodu (u smislu
prirodnih `elja) treba na neki na~in nadzirati, ukoliko ne
`elimo da upropastimo celi svoj `ivot. Moramo priznati da
su biblijska na~ela mo`da stro`a nego neka druga. Isto tako
verujemo da }emo pridr`avaju}i ih se dobiti pomo} koju ne
bismo dobili od ostalih.
 Drugo, mnogi se ljudi ne usu|uju truditi da postignu
~isto}u u biblijskom smislu, jer pre nego to i poku{aju, misle
da je ona nemogu}a. Me|utim, kad je ne{to potrebno
izvr{iti, nema mesta dvoumljenju da li je to mogu}e ili ne.
Suo~eni s neobaveznim pitanjem na ispitu, mo`emo
razmi{ljati da li da odgovorimo ili ne, dok kod obaveznih
pitanja moramo dati sve od sebe da bismo ih re{ili. Za vrlo
slab odgovor dobi}emo slabu ocenu, a ako pitanje ostavimo
bez odgovora dobi}emo negativnu ocenu. Ne samo na
ispitu, ve} i u ~itavom nizu drugih okolnosti ~ovek ~esto
uspe da u~ini ne{to {to mu se trenutak ranije ~inilo
nemogu}im - tako je u planinarenju, skijanju, prilikom
u~enja vo`nje biciklom, pa ako `elite, i prilikom poku{aja da
prozeblim prstima zakop~ate tvrdi okovratnik. Upravo je
divno {ta sve ~ovek mo`e u~initi kad mora.
Mo`emo zaista biti sasvim sigurni da se obi~nim,
ljudskim naporima ne mo`e ostvariti savr{ena ~isto}a, kao ni
savr{eno milosr|e. Moramo od Boga zatra`iti pomo}. Pa
~ak i onda kad smo to u~inili, mo`emo misliti da nam je Bog
prekasno pomogao ili da je pru`ena pomo} nedovoljna. Ali
nemojmo se zato zabrinjavati. Posle svakog pada tra`ite
opro{tenje, pridignite se i poku{ajte ponovo. Vrlo nam ~esto
Bog ne poma`e da dosegnemo samu vrlinu, ve} nam daje
snage da mo`emo zapo~eti uvek iznova. Jer, koliko god su
va`ni ~isto}a, hrabrost i istinoljublje, ovaj nam proces
omogu}uje da, {to je jo{ va`nije, oja~amo duh. Time
otklanjamo iluzije koje imamo o sebi i u~imo se da se
pouzdamo u Boga. Tako dolazimo do spoznaje da ne
mo`emo sebi verovati ni onda kad smo najbolji, a s druge
strane, da ne trebamo o~ajavati ni onda kad smo najslabiji -
gresi nam se, naime, opra{taju. Najkobnije bi bilo sedeti
skr{tenih ruku i zadovoljiti se postoje}im stanjem. Trebamo
te`iti savr{enstvu.
Tre}e, ljudi ~esto pogre{no shvataju psiholo{ko
tuma~enje potiskivanja. Psihologija u~i da je potisnut polni
nagon opasan. Me|utim, pojam potisnut ovde je upotrebljen
u tehni~kom smislu; on ovde ne zna~i negiran ili odbijen.
Potisnuta `elja ili misao je ona koja je gurnuta u podsvest
(~esto jo{ u detinjstvu) i koja se sad pojavljuje samo u
preru{enom i neprepoznatljivom obliku. Potisnut polni
nagon bolesnik uop{te ne do`ivljava kao polni nagon. Kod
mladi}a ili odraslog ~oveka koji se opire jednoj svesnoj `elji,
ne mo`e se govoriti o potiskivanju niti o opasnosti od
potiskivanja. Naprotiv, oni koji na takav na~in prilaze
pitanju polnog nagona i ~estitosti, ubrzo saznaju mnogo vi{e
o svom polnom nagonu i postaju ga svesniji od ostalih. Takvi
ljudi upoznaju svoje strasti isto onako kao {to lovac poznaje
zver ili kao {to vodoinstalater prepoznaje povarenu slavinu.
Vrlina - ~ak ako se oko nje samo trudimo s vi{e ili manje
uspeha - donosi svetlo, dok neobuzdano odavanje
zadovoljstvima donosi maglu.
Kona~no, iako smo mo`da odu`ili o polnim odnosima,
`eleli bi posebno naglasiti da se sredi{te biblijskog morala ne
nalazi u tome. Svako ko bi moralnu ne~isto}u smatrao
najgorim porokom, bio bi u krivu. Svakako, gresi tela su zla
stvar, ali su, u pore|enju s drugim gresima najneviniji.
Najpokvarenija zadovoljstva su duhovne prirode -
zadovoljstva koja izviru iz optu`ivanja drugih, zlostavljanja,
poni`avanja, oduzimanja malih radosti drugima ili
klevetanja, zadovoljstva koja proizlaze iz posedovanja mo}i i
mr`nje prema drugima. U nama, naime, postoje dve prirode
koje se takmi~e s ljudsko{}u, koju moramo ja~ati i staviti je
u sredi{te na{eg `ivota. To su `ivotinjski i sotonski ego. Ovo
drugo je opasnije. Zbog toga, hladan, samoljubiv i ta{t
~ovek, koji redovno odlazi u crkvu, mo`e biti bli`i Bo`joj
osudi nego prostitutka. Naravno, najbolje bi bilo ne biti ni
jedno ni drugo.
BIBLIJSKI BRAK
Poslednje poglavlje je bilo uglavnom negativno obojeno.
U njemu smo razmatrali {ta je lo{e u polnom nagonu, ali
nismo gotovo ni{ta rekli o ispravnoj strani polnog odnosa -
drugim re~ima, o biblijskom braku. Odmah da ka`emo da su
biblijske doktrine u ovom podru~ju krajnje nepopularne. Ali
uprkos tome, kad ve} govorimo o biblijskom moralu, ~ini
nam se da ne mo`emo ostaviti po strani biblijski brak.
16
Biblijski pogled na brak temelji se na Hristovim re~ima
da se mu` i `ena moraju smatrati jednim organizmom - tako
bi se otprilike mogle prevesti re~i jedno telo. Religiozni ljudi
veruju da Hristos nije izra`avao nekakvo sentimentalno
raspolo`enje, ve} tvrdnju jednaku onoj da su brava i klju~
jedna naprava ili violina i gudalo jedan instrument. Stvoritelj
ljudske ma{ine nam je time `eleo kazati da su njegove
polovine, mu{karac i `ena, na~injeni tako da bi se mogli
slagati u parove, i to ne samo na polnom nivou, nego i na
svim ostalim nivoima. Monstruoznost polnog ~ina izvan
braka sastoji se u tome, da se jedna vrsta sjedinjenja (polni
~in) poku{ava odeliti od svih drugih vidova sjedinjenja koja
su zami{ljena da ga prate i tako stvore potpuno jedinstvo.
Biblijsko gledi{te ne tvrdi da u polnom zadovoljstvu ima
ne~eg lo{eg, kao {to nema ni u u`ivanju u hrani. Biblijsko je
stanovi{te da polno zadovoljstvo ne smemo uzimati odeljeno
od svega ostalog {to ga prati, dakle, da ga ne smatramo
samo sebi svrhom. Ina~e bi to bilo jednako besmisleno kao i
u`ivanje u jelu, koje bi se sastojalo samo od `vakanja i
pljuvanja ukusne hrane, bez gutanja i varenja.
Nadalje, Biblija u~i da brak traje ~itav `ivot. Naravno,
mnoge crkve razli~ito misle o tome - neke uop{te ne
dopu{taju razvod braka, neke ga opet, iako nevoljno,
dopu{taju i to u posebnim slu~ajevima. Velika je {teta {to se
u ovim pitanjima svi religiozni ljudi ne sla`u. Potrebno je,
me|utim, naglasiti da se crkve u pitanju braka me|u sobom
daleko vi{e sla`u, nego sa spoljnim svetom. Time mislimo
re}i da sve smatraju razvod braka presecanjem `ivog tela,
kao neki hirur{ki zahvat. Neke crkve dr`e da je operacija
toliko nasilna, da je nikako ne mo`emo dopustiti, dok je
druge dopu{taju kao krajnje sredstvo u beznade`nim
slu~ajevima. Sve se crkve sla`u u tome da je razvod braka
sli~niji rasecanju tela, nego raskidu poslovnog odnosa ili
dezertiranju, s ~ime se on ~esto upore|uje. Ni jedna od njih
se ne sla`u sa savremenim stavom, po kojem je razvod braka
samo promena bra~nog druga koja se mo`e dopustiti kad
god mu` i `ena osete da nisu vi{e zaljubljeni jedno u drugo
ili se jedno od njih zaljubi u nekog tre}eg.
Pre nego razmotrimo u kakvom je odnosu ovo
savremeno stanovi{te prema moralnoj ~isto}i, moramo
videti u kakvom je odnosu s jednom drugom vrlinom, naime
s pravedno{}u. Pravednost, kao {to smo ve} rekli, uklju~uje
odr`avanje obe}anja. Svako ko se ven~ao u crkvi, javno je i
sve~ano obe}ao da }e sa svojom `enom (mu`em) `iveti do
smrti. Obaveza odr`avanja ovog obe}anja nema nikakve
posebne veze sa polnim moralom - to je obe}anje kao i
svako drugo. Ako je polni poriv isti kao i svi ostali podsticaji,
tada se prema njemu moramo odnositi na isti na~in kao i
prema ostalima. Dakle, obe}anje odr`avanja bra~ne vernosti
treba da nadzire polni nagon, kao {to obaveze iz ostalih
obe}anja nadziru druge podsticaje u nama. Ako pak polni
poriv nije isti kao i svi ostali, a mi tako mislimo, nego je
bolesno `estok, tada bismo trebali paziti da nas on ne
odvede u nepo{tenje, u kr{enje zadatog obe}anja.
Neko }e na to re}i da obe}anje zadato u crkvi smatra
pukom formalno{}u, da ga i onako nije imao nameru
odr`ati. Koga bi u takvom slu~aju poku{ali prevariti? Boga?
To bi bilo vrlo neozbiljno. Sebe? Ni to nije mnogo
pametnije. Nevestu, mlado`enju ili rodbinu? To je
nepo{teno. Mi mislimo da mladi par (ili jedno od njih)
naj~e{}e `eli obmanuti javnost. Oni `ele ugled koji se
pripisuje braku, ali za njega ne `ele platiti cenu - zna~i da su
prevaranti, obmanjiva~i. Ako su zadovoljni kao obmanjiva~i,
nemamo im {ta re}i - nema smisla govoriti o visokoj i te{koj
du`nosti moralne ~isto}e onim ljudima koji ne pokazuju
`elju da budu po{teni. Ukoliko se urazume i odlu~e da
postupe po{teno, obavezuje ih obe}anje koje su ve} dali. A
to, vide}ete, spada pod naslov pravednost, a ne pod ~isto}u.
Za one koji ne veruju u trajnost `enidbe, mo`da je manje zlo
da `ive neven~ani, nego da se zakunu na vernost koju ne
nameravaju odr`ati. Istina je, u tom }e slu~aju, po
biblijskom stanovi{tu, `iveti u bludu. Me|utim, jednu gre{ku
ne mo`emo ispraviti drugom - ne~isto}a se ne mo`e
popraviti la`nom zakletvom.
Mi{ljenje da je zaljubljenost jedini razlog da ostanemo u
braku, nema nikakve podloge za brak kao ugovor ili
obe}anje. Ako je sve u ljubavi, tada obe}anje ne donosi ni{ta
novo - u tom slu~aju za{to bi trebalo i{ta obe}avati?
Zanimljivo je da zaljubljeni ljudi bolje znaju o tome od onih
koji o ljubavi samo pri~aju. Kao {to je jedan autor istakao,
zaljubljeni su prirodno skloni da se ve`u obe}anjima.
Ljubavne pesme {irom sveta pune su zakletvi o ve~noj
odanosti i vernosti. Religijska pravila ne name}u ose}aju
zaljubljenosti ni{ta {to bi mu bilo strano - religija samo
zahteva da zaljubljenici ozbiljno uzmu ono na {ta ih tera
njihova zaljubljenost.
Naravno, obe}anje koje ~ovek zada - da }e biti veran
voljenom bi}u do kraja `ivota, obavezuje ga na vernost ~ak i
onda ako se odljubi. Obe}anje se mo`e dati samo za ono {to
se mo`e izvr{iti, dakle, u vezi s onime {to se u~ini. Niko ne
mo`e obe}ati ne{to {to je deo ose}aja. Ne mo`emo obe}ati
da nas nikad ne}e zaboleti glava ili da }emo, recimo, uvek
biti gladni. Ali kakva je korist, upita}ete, da dvoje, koji vi{e
nisu zaljubljeni, ostanu zajedno? Ima nekoliko vrlo
razumnih, dru{tvenih razloga za to - da deci osiguraju dom,
da se za{titi `ena od mogu}nosti da je mu{karac ostavi kad
god mu se to svidi. Postoji, me|utim, jo{ jedan razlog, vrlo
uverljiv, ali nam se ~ini da ga nije lako objasniti.
Te{ko}a je u tome {to mnogi ne `ele shvatiti da, kad je B
bolje od C, A mo`e biti jo{ bolje od B. Ljudi vole razmi{ljati
u izrazima dobra i zla, a ne dobrog, boljeg, najboljeg ili
lo{eg, goreg, najgoreg. Kada vas, na primer, neko upita {ta
mislite o dvoboju, a vi mu odgovorite da je bolje ~oveku
oprostiti nego ga izazvati na dvoboj, ali i to da je i dvoboj
bolji od do`ivotnog neprijateljstva i mr`nje, prigovori}e vam
se da se ne `elite do kraja izjasniti. Nadamo se da niko ne}e
napraviti takvu gre{ku s ovim {to `elimo sada kazati.
Ono {to nazivamo zaljubljeno{}u, sjajna je stvar koja je
po mnogo ~emu za nas dobra. Ona nam poma`e da budemo
velikodu{ni i hrabri, otvara nam o~i ne samo za lepotu osobe
u koju smo zaljubljeni, ve} i za sve drugo, naro~ito u prvo
vreme potiskuje na{ ~isto `ivotinjski polni nagon. U tom je
smislu zaljubljenost veliki neprijatelj po`ude. Niko ne mo`e
negirati da je zaljubljenost daleko bolja i od uobi~ajene
senzualnosti i od hladne samoljubivosti. Kao {to smo ve}
rekli, pogre{no bismo uradili kad bismo bilo koji podsticaj
na{e prirode uzeli kao ne{to {to treba slediti po svaku cenu.
Zaljubljenost je dobra, ali ne i najbolja. Ima mnogo toga
manje vrednog od zaljubljenosti, kao i onog vrednijeg.
Zaljubljenost ne mo`ete u~initi osnovom `ivota. Ona je
plemeniti ose}aj, ali ipak, samo ose}aj. Ni za jedan ose}aj ne
mo`emo tvrditi da }e ve~no trajati u punoj snazi, kao ni da
}e uop{te potrajati. Trajati mo`e znanje, na~ela, obi~aji, ali
ose}aji do|u i odu. Ustvari, bez obzira na to {ta ljudi govore,
ono {to nazivamo zaljubljeno{}u obi~no ne traje dugo. Svi
znamo re~enicu kojom ~esto zavr{avaju stare bajke - `iveli
su sre}no sve do svoje smrti. Ako to zna~i - pedeset su
godina ose}ali jedno prema drugom isto {to su ose}ali i dan
pre ven~anja, tada mo`emo slobodno tvrditi da to nije istina.
Ko bi mogao podneti da `ivi u takvom uzbu|enju makar pet
godina? [ta bi se u tom slu~aju dogodilo sa na{im poslom,
jelom, spavanjem, odnosima prema prijateljima? Naravno,
prestanak zaljubljenosti ne mora zna~iti i prestanak ljubavi.
Ljubav u drugom zna~enju, ljubav koju treba razlikovati od
zaljubljenosti, nije obi~an ose}aj. Ona je duboko jedinstvo,
postignuto snagom volje, svesno i uporno ja~ano navikom i
milo{}u, koje je tra`eno od Boga i dobijeno. Supru`nici
mogu voleti jedan drugoga ~ak i u onim trenucima kad se
jedno drugome previ{e ne svi|aju, kao {to, uostalom, mi
sebe volimo i onda kad nismo odu{evljeni sami sobom. Oni
su u stanju odr`ati tu ljubav ~ak i onda kad bi se mogli, ako
bi hteli, zaljubiti u nekog drugog. Zaljubljenost ih je
podstakla da jedno drugom obe}aju vernost, dok im ovakva
tiha ljubav omogu}uje da obe}anje ispune. Upravo je takva
ljubav gorivo koje pokre}e bra~nu ma{inu - zaljubljenost je
eksplozija koja ga je uklju~ila.
Neko }e re}i: “O ovome mogu pri~ati samo oni koji su
o`enjeni.” Mo`da je u pravu. Ali pre toga bi trebalo da
proveri da li takav sud donosi po onome {to stvarno zna iz
vlastitog iskustva ili iskustva svojih prijatelja, a ne po onome
{to je pokupio iz romana i filmova. To nije tako jednostavno
kako se ~esto misli. Na{e iskustvo je u velikoj meri obojeno
knjigama, dramama i filmovima, pa je potrebno dosta truda
da bismo mogli ono {to je bitno da nepristrasno sagledamo.
Ljudi ~esto pokupe iz knjiga zamisao da ukoliko o`enite
pravu osobu, mo`ete o~ekivati da }ete ostati zauvek
17
zaljubljeni. Stoga, kad ustanove da vi{e nisu zaljubljeni,
smatraju da je to dokaz kako su pogre{ili u izboru, pa im je
dopu{teno da promene bra~nog druga - ne shvataju}i da }e s
promenom druga i nova ljubav ostati uskoro bez zanosa,
jednako kao i prethodna. Ovde, kao i ina~e u `ivotu,
uzbu|enja su kratkotrajna. Uzbu|enje koje obuzme de~aka
pri pomisli na let avionom ne}e biti dugog veka - ~im se
priklju~i vojnom vazduhoplovstvu i po~ne u~iti da leti, ono
}e nestati. Uzbu|enje koje obuzme ~oveka kad vidi slikovito
mesto izgubi se ~im se tamo za stalno doseli. Da li to zna~i
da bi bilo bolje uop{te ne u~iti leteti ili ne stanovati u lepim
mestima? Nipo{to! U oba slu~aja, ako po~etni zanos i
nestane, njega }e zameniti mirniji i trajniji interes. [tavi{e
(te{ko nam je prona}i pravu re~ kojom bi naglasili koliko to
smatramo va`nim), upravo }e onaj ko je spreman da se
pomiri s gubitkom po~etnog zanosa i smiri u dubljem
interesovanju za bra~nog druga, lak{e na}i nova ushi}enja, u
sasvim druk~ijem obliku. Onaj ko je nau~io da leti i postao
dobar pilot, ubrzo }e otkriti dra`i muzike, a ko se naselio u
slikovito mesto, po~e}e sa u`ivanjem da obra|uje svoj vrt.
Mislimo da je Hristos, govore}i da ni{ta ne}e `iveti
ukoliko najpre ne umre, mislio i na ovo o ~emu je sada re~.
Nije dobro truditi se oko o~uvanja bilo kakvog zanosa. Neka
zanos ode, pustite ga da umre - pro|ite kroz to razdoblje
smrti i uputite se prema onom mirnijem, stalo`enijem
zanimanju i sre}i, pa }ete uvideti da stalno `ivite u svetu
novih zanosa, novih uzbu|enja. Me|utim, ako se odlu~ite da
vam zanos ili uzbu|enje budu neka vrsta podra`aja, kojeg u
odre|enoj koli~ini morate svakodnevno uzimati - ako ih
nameravate ve{ta~ki podra`avati, oni }e sve vi{e slabiti, sve
se re|e javljati, a vi }ete ostatak svog `ivota provesti kao
starac bez iluzija kojem }e sve biti dosadno. Zbog toga {to
vrlo malo ljudi ovo uvi|a, vidimo tolike `ene i mu{karce u
najboljim godinama svog `ivota, kako tuguju za izgubljenom
mlado{}u i to u razdoblju kada bi se svuda oko njih trebali
otvarati novi vidici i nova vrata. Mnogo je zabavnije nau~iti
plivati, nego neprekidno i beznade`no poku{avati dozvati u
se}anje ose}aj koji smo imali dok smo se, kao deca, prvi put
br~kali u moru.
I romani i filmovi nas upu}uju na to da se ~ovek ne mo`e
oteti zaljubljenosti, da se to jednostavno doga|a, kao ospice,
na primer. Ljudi u braku, koji ovako misle, brzo podlegnu i
priklanjaju se novom poznaniku (poznanici) koji im se svide.
Rekli bi da su ovi neodoljivi ose}aji mnogo re|i u stvarnom
`ivotu nego u knjigama, bar {to se ti~e odraslih ljudi. Kad
sretnemo nekoga ko je lep, pametan i simpati~an, trebalo bi,
naravno, da se u odre|enom smislu divimo tim vrlinama, da
ih na neki na~in volimo. Ali zar ne zavisi u najve}oj meri
upravo od nas, od na{eg izbora, da li }e se ova ljubav prema
vrlinama koje opa`amo kod na{eg novog poznanika ili
poznanice pretvoriti u ono {to nazivamo zaljubljeno{}u? Bez
ikakve sumnje, ako nam je glava puna romana, filmova i
sentimentalnih pesama, a telo natopljeno alkoholom, svaku
naklonost koju prema nekome ose}amo pretvori}emo u
ovakvu ljubav, jednako kao {to se ki{a sliva u udubljenje
koje na pra{njavom seoskom putu ostavljaju zapre`na kola
ili kao {to }ete, ako nosite nao~are s plavim staklima, sve
videti plavo. Ali tome }emo sami biti krivi.
Pre nego napustimo problem razvoda braka, hteli bi
istaknuti razliku izme|u dve stvari, koje ~esto dovoljno ne
razlikujemo. Biblijska zamisao braka je jedno, a sasvim je
drugo granica do koje religiozni ljudi kao glasa~i ili ~lanovi
Parlamenta mogu i}i u svom nastojanju da u obliku zakona
o bra~nim odnosima nametnu svoj pogled na brak dru{tvu,
dakle onima koji nisu religiozni. Obi~no se misli da bi
religiozni ljudi trebali svakome ote`ati razvod braka. Mi ne
mislimo tako. Na{e je mi{ljenje da bi crkve trebale po{teno
priznati da ve}ina ljudi nije biblijski religiozno, i da se od
njih ne mo`e o~ekivati da `ive religioznim `ivotom. Mo`da
bi trebale postojati dve razli~ite vrste braka - jednim bi
trebala upravljati dr`ava, ~iji zakoni va`e za sve gra|ane, a
drugim crkve, ~ija pravila va`e samo za religiozne ljude. Ova
razlika bi trebala biti toliko jasna, da se mo`e prepoznati
koji su parovi ven~ani po biblijskom uzoru, a koji nisu.
Toliko o biblijskoj doktrini o nerazre{ivosti braka. Ostaje
da razmotrimo ne{to jo{ nepopularnije. Religiozne `ene
obe}avaju da }e slu{ati svoje mu`eve. U religioznom braku,
za mu{karca se ka`e da je glava. Ovde se, o~igledno, javljaju
dva pitanja. (1) Za{to uop{te neko treba biti glava - za{to ne
jednakost? (2) Za{to da ba{ mu{karac bude glava?
(1) Potreba za glavom sledi iz ~injenice da je brak
nerazre{iv. Naravno, sve dok se mu` i `ena sla`u, ne mora
se uop{te pojaviti pitanje glave. Nadamo se da }e u
religioznom braku biti ba{ tako. Ali {ta se doga|a kad se
jave nesuglasice? Razgovora, naravno, vi{e nema. I posle
u~estalih poku{aja da razgovaraju, supru`nici nisu dostigli
sporazum. [ta da rade? Ne mogu odlu~iti ve}inom, jer u
ovom slu~aju ve}ine nema. Sasvim sigurno mogu se dogoditi
samo dve stvari - ili se mopraju odeliti i svako krenuti svojim
putem ili jedno od njih mora imati odlu~uju}u re~. Ako
`elimo da brak ostane nerazre{iv, tada, u krajnjoj liniji,
jedan od supru`nika mora imati odlu~uju}u re~ u vo|enju
porodi~ne politike. Stabilna dr`ava ne mo`e opstati bez
Ustava.
(2) Ako neko ve} mora biti glava, za{to bi to morao biti
mu{karac? Dakle, pre svega, da li neko uop{te `eli da to
bude `ena? Koliko mo`emo videti, ~ak i ona `ena koja `eli
biti glava u svojoj ku}i, naj~e{}e se ne divi svojoj kom{inici,
~iji je mu` papu~ar. Pre }e kazati: “Jadni gospodin X! Za{to
dozvoljava toj u`asnoj `eni da ga dr`i pod papu~om? To je
ipak previ{e!” Mislimo da nijedna `ena ne}e biti previ{e
polaskana ako joj spomenemo da je ona glava u ku}i. Ima
ne{to neprirodno u vladanju `ene nad mu{karcem, budu}i
da se i same `ene toga stide i preziru mu`eve kojima one
vladaju. Ali postoji jo{ jedan razlog. Odnosi koje jedna
porodica odr`ava sa spoljnim svetom - ono {to bi mogli
nazvati njenom spoljnom politikom - moraju zavisiti od
mu{karca, jer on uvek treba biti, a obi~no i jeste, pravedniji
prema onima spolja. @ena se u prvom redu bori za svoju
decu i mu`a, a protiv je ostalog sveta. Prirodno, gotovo na
neki na~in i ispravno, zahtevi porodice su za nju najva`niji.
Ona je naro~iti zagovornik njihovih interesa. Uloga mu`a
sastoji se u tome, da shvati kako joj ova njena prirodna
sklonost davanja prednosti porodici, onemogu}uje da bude
glava. On mora imati zadnju re~, kako bi mogao druge ljude
za{tititi od preterane odanosti koju ose}a prema svojoj
porodici njegova `ena. Ako u to sumnjate, dopustite da vas
ne{to upitamo. Ako va{ pas ugrize kom{ijino dete ili va{e
dete povredi kom{ijskog psa, da li }ete se pre obratiti
kom{iji ili njegovoj `eni? Ili, ako ste `ena, dopustite da i vas
ne{to upitamo. Bez obzira na to koliko se divite svom mu`u,
ne mislite li ipak da je njegova glavna mana u tome da nije
onoliko uporan u odbrani svojih i va{ih prava pred
kom{ijama, koliko biste vi `eleli?
OPRA[TANJE
Ve} smo u prethodnom poglavlju spomenuli da je
moralna ~isto}a jedna od onih vrlina koje ljudi najmanje
vole. Me|utim, verujemo da vrlinu o kojoj }e sada biti re~
ljudi jo{ manje vole. Radi se, naime, o biblijskom pravilu:
“Ljubi bli`njega svojega kao samoga sebe.” U biblijskoj etici,
bli`nji mo`e biti i neprijatelj. Suo~avamo se, dakle, sa
stra{nom du`no{}u opra{tanja na{im neprijateljima.
Svi govore da je opra{tanje divna stvar sve dok se ne
na|u sami u situaciji da nekome ne{to oproste. Ponekad,
ako samo spomenemo opra{tanje, svi }e nas mrko pogledati.
Nije u tome {to ljudi smatraju da je to nedosti`na i te{ka
vrlina - naprotiv, oni je ~esto preziru i mrze. Mnogi od vas bi
sigurno `eleli upitati: “Interesuje me {ta bi ti mislio o
opra{tanju gestapovcu da si kojim slu~ajem Poljak ili
Jevrejin?”
To se i mi pitamo, verujte. Isto se tako pitamo da li bi
uistinu mogli biti toliko hrabri, pa ne odre}i se svoje vere,
~ak i po cenu smrti. Da, pitam se, kada bi stvarno bio Poljak
ili Jevrejin, da li bih mogao oprostiti gestapovcu. Me|utim,
nije nam namera da u ovoj knjizi govorimo o tome {ta bi mi
mogli u~initi, ve} vam govorimo samo ono {to je biblijski. Mi
nismo izmislili biblijsku religiju. A u njoj, u samoj njenoj
su{tini, nalaze se ove re~i: “Oprosti nam grehe na{e, kao {to
i mi opra{tamo du`nicima na{im.” Nema ni najmanjeg
znaka da bi nam moglo biti opro{teno pod drugim uslovima.
Sasvim nam je jasno re~eno da nam se ne}e oprostiti,
ukoliko mi ne oprostimo drugima. Nema drugog na~ina. [ta
nam je, dakle, ~initi?
18
Svakako, oprostiti je te{ko, ali nam se ~ini da bi nam u
tome mogle pomo}i dve stvari. Kad po~nete u~iti
matematiku, ne po~injete odmah s integralnim ra~unom, ve}
s obi~nim sabiranjem. Isto tako, ako stvarno `elimo (ali,
pazite, sve zavisi od toga da li to stvarno `elimo) nau~iti
opra{tati, mo`da bi bilo bolje po~eti s ne~im lak{im nego {to
je gestapo. Mogli biste po~eti tako, {to }ete oprostiti mu`u
(`eni), roditeljima ili deci, ne{to {to su vam u~inili ili rekli
pro{le nedelje. To }e vas verovatno na trenutak zaposliti.
Drugo, mogli bismo poku{ati da shvatimo, {ta zna~i voleti
svog bli`njeg kao samog sebe. Kako to ja volim samog sebe?
Kad o tome bolje promislimo, ne bi ba{ mogli re}i da se
sami sebi svi|amo, ~ak se doga|a da uop{te ne u`ivamo u
vlastitom dru{tvu. O~igledno, voli svog bli`njeg ne zna~i
neka ti se on svidi ili poku{aj uvideti njegovu privla~nost. To
vidimo kod drugih i bez posebnog uveravanja. Da li mi o
sebi mislimo najbolje, mislimo li da smo dobri ljudi?
Moramo priznati da ponekad tako mislimo (to su, bez
sumnje, na{i najgori trenuci), ali takvo mi{ljenje o samom
sebi nije razlog zbog kojeg samog sebe volim. U stvarnosti je
obrnuto - zbog svog samoljublja, mislimo da smo dobri.
Tako, kad ka`emo da treba ljubiti svoje neprijatelje, nipo{to
ne zna~i da ih trebamo smatrati dobrima. To je veliko
olak{anje. Mnogi ljudi, naime, misli da oprostiti neprijatelju,
zna~i priznati kako on, na kraju krajeva, i nije tako lo{, mada
smo uvereni u suprotno. Po|imo dalje. U svojim najsvetlijim
trenutcima, ne samo da ne mislimo ad smo dobri ljudi, ve}
uvi|amo da smo opaki. U `ivotu smo u~inili dosta toga {to
nas je sramota. Prema tome, dopu{teno nam je prezirati i
mrzeti ono {to rade na{i neprijatelji. Teolozi ka`u da
trebamo mrziti dela zlih ljudi, ali da ne smemo mrziti zle
ljude - dakle, mrzi greh, ali ne gre{nika.
Mnogi ovu razliku smatraju neva`nim cepidla~enjem - pa
kako ~ovek mo`e mrziti greh, a ne mrziti po~initelja?
Kasnije mnogima padne na pamet da su se upravo tako
pona{ali prema jednom ~oveku, i to celi svoj `ivot - prema
samome sebi. Koliko god su mrzeli svoj kukavi~luk, ta{tinu i
pohlepu, nisu prestajali sebe voleti. U tome ih ni{ta nije
moglo spre~iti. Dakle, upravo zato {to su voleli po~initelja,
mrzeli su njegove grehe. Ba{ zbog ljubavi prema sebi bili su
`alosni kad su shvatili {ta su sve u stanju da naprave.
Dosledno tome, religija od nas ne tra`i da bar malo
ubla`imo mr`nju koju ose}amo prema zlim delima. Sve {to
je o njima re~eno ostaje i dalje. Me|utim, religija od nas
tra`i da ih mrzimo na isti na~in na koji mrzimo greh u nama
samima, da `alimo onoga koji ~ini zlo i da se nadamo da }e
se on, ako je ikako mogu}e, jednom negde i na neki na~in
izmeniti i ponovo postati ~ove~an.
Predla`emo malu proveru. Pretpostavimo da u novinama
pro~itate o gadostima koje je u~inila osoba koja vam nije ba{
draga. Pretpostavimo dalje, da se iz ~lanka mo`e zaklju~iti
da cela pri~a mo`da i nije potpuno istinita ili da onaj o kome
je re~ nije tako lo{, kako se u prvi mah mo`e zaklju~iti.
Ho}e li vam nakon ~itanja pasti na um pomisao: “Hvala
Bogu, pa on i nije tako lo{.” Ili }ete u potpunosti prihvatiti
prvi utisak pri~e i u`ivati u ~injenici da se o va{em
neprijatelju pi{e tako lo{e. Ako je ta~no ovo drugo, tada je
to prvi korak, koji }e vas, ako se nastavi, pretvoriti u
demona. Vidite, ~ovek po~inje `eleti da ono crno bude jo{
crnje. Ne odupremo li se tome, uskoro }emo `eleti da sivo
vidimo kao crno, a na kraju }emo ~ak i belo videti kao crno.
Kona~no }emo tvrditi da je sve lo{e - Bog, na{i prijatelji, ~ak
i mi sami. U tome se ne}emo mo}i zaustaviti - zauvek }emo
ostati u svetu potpune mr`nje.
Priznajemo da se iz toga mo`e zaklju~iti kako trebamo
voleti i one koji u sebi nemaju ni~ega {to bi bilo vredno
ljubavi. Da li u nama ima ne~ega zbog ~ega bi nas trebalo
voleti? Sebe volite jednostavno zato, jer ste vi u pitanju. Bog
`eli da na isti na~in i iz istoga razloga volimo sve ljude. On
nam je dao svojstvo da ljubimo sebe, kako bismo trebali
nau~iti na koji na~in trebamo voleti druge. Dakle, pravilo
koje vredi u na{em posebnom slu~aju, moramo primeniti i
na druge ljude. Mo`da }e nam biti lak{e ako se prisetimo da
ba{ tako Bog nas voli - ne zbog nekih dobrih, privla~nih
osobina koje mo`da posedujemo, ve} jednostavno zato, jer
smo takvi kakvi jesmo. Zaista u nama nema ni~eg {to bi se
moglo voleti - bi}a poput nas u mr`nji nalaze toliko
zadovoljstva da se je odri~u jednako te{ko kao i `estokih ~ovek ne zadovoljava onim {to ima, ve} uvek tra`i vi{e. Ako
pi}a ili duvana. sam ohol i ako u celom svetu postoji samo jedan ~ovek koji
je mo}niji, bogatiji i pametniji od mene, on }e biti moj
VELIKI GREH protivnik i neprijatelj.
Religiozni ljudi imaju pravo: oholost je glavni uzrok bede
Sada prelaimo na onaj deo biblijskog morala koji se svakog naroda i svake porodice, otkad je sveta. Drugi poroci
najvi{e razlikuje od bilo kog drugog morala. Postoji jedan mogu ponekad ljude zbli`iti. ^ovek se mo`e sprijateljiti i
porok kojeg se niko ne mo`e osloboditi, porok kojeg svi dobro se zabaviti u dru{tvu pijanaca i bludnika. Ali oholost
mrzimo kod drugih, ali kojeg jedva ko, osim biblijski uvek zna~i neprijateljstvo. Ona je su{tina neprijateljstva. To
religioznih ljudi, uo~ava kod sebe. Mo`emo ~uti ljude kako je neprijateljstvo ne samo me|u ljudima, nego i izme|u
priznaju da su zlovoljni, da izgube glavu kad vide lepu ~oveka i Boga.
devojku ili ~a{u vina, ~ak za sebe tvrde da su kukavice. Bog je u svemu neizmerno ve}i od nas. Sve dok ga tako
Me|utim, nikada nismo ~uli nekog nereligoznog ~oveka da ne shvatite i dok ne shvatite da ste u upore|enju s njim
se osu|uje zbog ovog poroka. Tako|e retko }emo nai}i na bezna~ajni, ne}ete ga uop{te poznavati. Sve dok ste oholi,
nereligiozne ljude koji bi pokazivali i najmanju dozu ne}ete mo}i upoznati Boga. Ohol ~ovek uvek potcenjuje
razumevanja prema ovom poroku kod drugih. Nema tog drugoga, na njega gleda s visine, pa je jasno da ne mo`e
pororka koji bi nas mogao vi{e omrznuti u o~ima drugih, a videti ne{to {to je iznad njega.
~ijeg smo postojanja kod nas samih manje svesni. [to smo Sad nam se postavlja jedno dosta ~udno pitanje. Kako to
vi{e tim porokom zara`eni, to nam se on manje svi|a kod da ljudi koji su o~igledno oholi govore da veruju u Boga a
drugih. jo{ se smatraju religioznim? Bojimo se, da takvi po{tuju
Porok o kome je ovde re~ zove se oholost ili ta{tina. U pogre{nog boga. Teoretski priznaju da u odnosu prema
biblijskom moralu suprotna mu je skromnost. Seti}ete se, njemu nisu ni{ta, ali u stvarnosti misle da on posebno dr`i
kad smo govorili o moralu, upozorili smo da sredi{te do njih i smatra ih daleko boljima od obi~nih ljudi. Dakle,
biblijskog morala nije u polnim odnosima. I sad smo do{li do daju mu sitnicu svoje umi{ljene poniznosti, a iz toga izvla~e
tog sredi{ta. Prema Bibliji, prvi porok, krajnje zlo, jeste obilato oholost u svom stavu prema drugima.
oholost. Razvratnost, ljutnja, lakomost, pijanstvo - to su Pretpostavljamo da je Hristos mislio upravo na takve
sitnice u upore|enju s oholo{}u. Lucifer (gr~ki - ljude kad je rekao da }e neki pri~ati o njemu, i u njegovo
“Svetlono{a”) je postao zao upravo zbog oholosti, i postao ime izgoniti |avole, ali njima }e on na kraju re}i da ih
Sotona (gr~ki - “Opada~ bra}e”). Ona je uzrok svakom nikada nije poznavao. Svaki od nas, u svakom trenutku svog
drugom poroku - oholost je stanje duha potpuno suprotno `ivota mo`e zakora~iti u ovakvu smrtonosnu zamku. Sre}om
Bo`joj zamisli. imamo pouzdanu proveru za to. Kad god osetimo da smo
^ini li vam se to preteranim? Ako je tako, promislite jo{ zbog na{eg religioznog `ivota izuzetno dobri, ~ak bolji od
jednom. Malo pre smo istakli, da {to smo oholiji, to nam se drugih - tada mo`emo biti sigurni da nama Bog ne upravlja.
manje svi|a tu|a oholost. Najlak{i na~in da ustanovite Bog je s nama ako smo u stanju da potpuno zaboravimo na
stepen sopstvene oholosti jeste u tome da se upitate: sebe, i kad sebi ne pridajemo neki izuzetni zna~aj.
“Koliko mi smeta {to me drugi preziru, {to me ne prime}uju, Stra{no je {to se najgori od svih poroka mo`e kradom
prema meni se odnose starateljski ili {to se preda mnom uvu}i u samo sredi{te na{eg religioznog `ivota. Vide}ete
prave va`ni?” Stvar je u tome, da se na{a oholost takmi~i s za{to je to tako. Drugi, manje opasni poroci, dolaze od
oholo{}u drugih. Zato {to sam se na ku}nom dru`enju ba{ ja Sotone, koji se koristi na{om prirodom koja je postala sli~na
hteo istaknuti, smeta mi {to je glavni bio neko drugi. `ivotinjskoj. Me|utim, oholost nema nikakve veze sa
Poznato je da se dva trgovca nikad ne sla`u. Oholost je u `ivotinjskom prirodom. Ona je duhovne prirode, pa je,
su{tini takmi~arske prirode, dok drugi poroci mogu biti prema tome, daleko podmuklija i opasnija. Iz istog razloga
samo slu~ajno takmi~arski. Ohol ~ovek se ne zadovoljava oholost se ~esto mo`e upotrebiti za savladavanje manjih
onim {to poseduje, zadovoljan je tek kad poseduje vi{e od poroka. U~itelji, ustvari, vrlo ~esto koriste oholost u~enika
drugih. Ka`emo da su ljudi oholi zbog svog bogatstva, svoje ili kako to oni ka`u samopo{tovanje, kako bi ga naveli da se
pameti, dobrog izgleda, ali to nije istina. Ljudi su oholi ako pristojno pona{a. Mnogi ljudi su savladali kukavi~luk,
su bogatiji, pametniji ili zgodniji od drugih. Kad bi svi bili po`udu ili naglost, uveravaju}i sami sebe da su ti poroci
jednako bogati, pametni i lepi, ~ovek ne bi imao razloga da ispod njihovog dostojanstva - dakle, pomo}u oholosti. A
bude ohol. Takvim nas ~ini upore|ivanje - zadovoljstvo Sotona se raduje. Sasvim je zadovoljan na{om ~edno{}u,
dolazi od spoznaje da smo iznad drugih. ^im nestane hrabro{}u i samosavla|ivanjem, ukoliko je to posledica
takmi~enje, nestaje i oholost. Zato ka`emo da je oholost diktature oholosti u nama. Isto tako bio bi zadovoljan da vas
bitno takmi~arske prirode, na takav na~in na koji nisu ostali izle~i od prehlade, a za uzvrat da vam nanese rak. Oholost je
poroci. Polni nagon mo`e dva momka, koji vole istu duhovni rak koji razjeda samu mogu}nost postojanja ljubavi,
devojku, naterati da se takmi~e. Ali to je samo slu~ajnost - zadovoljstva, pa ~ak i zdravog razuma.
mogli su isto tako voleti i dve razli~ite devojke. Me|utim, Pre nego zavr{imo s time, moramo vas upozoriti na
ohol ~ovek vam ne}e oteti devojku zato jer je on `eli, on }e mogu}e nesporazume:
to u~initi da sebi doka`e kako je bolji od vas. Pohlepa mo`e 1) Zadovoljstvo koje se javlja kad nas neko ceni, ne zna~i
ljude naterati na preterano takmi~enje kad `ele ne{to ~ega oholost. Dete koje u~itelj potap{e po ramenu zbog dobro
nema dovoljno za sve, ali ohol ~ovek, ~ak i kad ima vi{e nego nau~enog zadatka, `ena koju hvali njen mu`, spa{ena du{a u
{to je mogao po`eleti, poku{a}e dobiti jo{ vi{e, samo da susretu s Hristom - ose}aju pri tome zadovoljstvo i to je
potvrdi svoju mo}. Gotovo sva zla koja se pripisuju pohlepi dobro. Ovde, naime, zadovoljstvo ne proizilazi iz svesti o
ili sebi~nosti, naj~e{}e su posledica oholosti. sopstvenoj veli~ini ili vrednosti, nego iz ~injenice da smo
Uzmimo, na primer, novac. Pohlepnom ~oveku nikad usre}ili nekoga koga smo (s pravom) hteli usre}iti. Te{ko}e
nije dosta novca: s vi{e novca mo}i }e sagraditi bolju ku}u, po~inju kad prestanete misliti:
lep{e }e provesti odmor, obilnije }e jesti i piti. Ali sve do “Usre}io sam nekoga, sve je u redu”, a po~nete sebe
odre|ene granice. [ta ~oveka, koji mese~no zara|uje 10.000 uveravati: “[to sam dobar! Pa ko bi to jo{ mogao tako dobro
maraka, tera da zaradi 20.000? To nije pohlepa za ve}im da napravi?” [to vi{e u`ivate u sebi a manje u samoj pohvali,
zadovoljstvima; 10.000 maraka omogu}uje svakome koliko to postajete gori. Kad potpuno u`ivate u sebi i ni{ta ne
god `eli u`ivanja. Tu se radi o oholosti, `elji da budem dr`ite do same pohvale, stigli ste do samog dna. Zbog toga
bogatiji od drugog bogata{a, i (jo{ vi{e) `elji za mo}i. je ta{tina, mada se ona najvi{e iskazuje povr{inski, daleko
Oholost nalazi u`ivanje u mo}i. manje zla i opasna od ostalih vidova oholosti - preko nje
Nema boljeg na~ina da se ~ovek ose}a mo}nim, nego kad najlak{e prelazimo. Ta{t ~ovek `eli da se hvali, da mu se
se s drugima mo`e poigravati kao s olovnim vojnicima. [ta aplaudira, da mu se drugi dive. Sigurno, to je mana, ali
podsti~e zgodnu devojku koja skuplja obo`avaoce, da svuda detinjasta, pa ~ak (na neki na~in) mana koja svedo~i o
{iri bedu svojim pona{anjem? Sigurno ne njen polni nagon izvesnoj dozi skromnosti. Ona pokazuje da jo{ niste u
(takve su naj~e{}e u ljubavi hladne), ve} oholost. [ta nekog potpunosti zadovoljni divljenjem koje ose}ate prema samom
politi~ara ili ~itav narod tera da tra`i sve vi{e i vi{e? Opet sebi. Jo{ uvek dr`ite do mi{ljenja drugih, pa je jasno da
oholost. Ona je po svojoj prirodi takmi~arska - zato se ohol o~ekujete njihov sud o sebi i svojim sposobnostima. Jo{ ste
19
uvek ~ovek. Prava, crna, sotonska oholost javlja se onda
kada toliko malo dr`ite do drugih, da vas uop{te nije briga
{ta misle o vama. Naravno, sasvim je u redu, a ~esto nam je i
du`nost da se ne obaziremo na ono {to drugi misle o nama,
ukoliko imamo dobar razlog za to, naime, ukoliko nam je
va`nije {ta o nama misli Bog. Me|utim, ohol ~ovek ne vodi
ra~una o mi{ljenju ostalih ljudi iz sasvim drugog razloga. On
ka`e: “Za{to bih se brinuo zbog aplauza te mase? Kao da
njeno mi{ljenje i{ta vredi? Pa ~ak kad bi i vredelo, zar sam ja
devojka na prvom plesu, pa da se crvenim zbog svakog
komplimenta? Ne, ja sam potpuno odrastao ~ovek. Sve {to
sam u~inio, bilo je da zadovoljim sopstvene uzore,
umetni~ku svest ili tradiciju svoje porodice - ili jednom
re~ju, zato {to sam ja stra{an tip. Ako rulja to voli, neka joj
bude. Ona mi ni{ta ne predstavlja.” Na ovaj nam na~in
oholost mo`e poslu`iti da proverimo koliko smo ta{ti, jer,
kako malo~as rekoh, Sotona voli da izle~i neku sitnu,
neznatnu manu da bi vas istovremeno zarazio mnogo
ve}om. Moramo nastojati da ne budemo ta{ti, ali u tom
nastojanju ne smemo pozivati u pomo} oholost. Bolje je
pasti u tiganj nego u vatru.
2) U na{em jeziku, ka`emo da je ~ovek ponosan na svoga
sina, na oca, na {kolu, na svoju ~etu u vojsci, pa se mo`e
postaviti pitanje da li takav ponos, u ovom zna~enju,
predstavlja greh? ^ini se da sve zavisi od toga {ta mislimo
kad govorimo da se ne~im ponosimo. U ovakvim izjavama,
fraza ponosan je na ~esto zna~i ose}a divljenje prema
nekome. Naravno, ovo divljenje je daleko od toga da bude
greh. Ali mo`e se dogoditi da onaj ko tako govori, sebi
pridaje deo va`nosti koju ima njegov uva`eni otac, ili
njegova ~eta. To bi o~igledno bilo pogre{no, ali i to je bolje
nego biti ponosan na samog sebe. Voleti i diviti se bilo ~emu
odvojeno od nas samih predstavlja korak dalje od krajnje
duhovne propasti. Ne}emo se, me|utim, dobro ose}ati sve
dok na{a ljubav i divljenje prema Bogu ne bude ja~e od
svake druge ljubavi i divljenja.
3) Ne smemo misliti da Bog oholost zabranjuje zato jer
ga ona vre|a ili da od nas tra`i poniznost zbog toga {to ona
odgovara njegovoj uzvi{enosti, kao da je sam Bog ohol. O
tome nema ni govora. On, ustvari, `eli da ga svaki od nas
li~no upozna, `eli svakome od nas predati sebe. Njegova i
na{a priroda takve su, da ukoliko do|emo u bilo kakav dodir
s njom, bi}emo zaista ponizni i ose}a}emo beskrajno
olak{anje {to smo se jednom zauvek oslobodili svih
besmislenih predstava o sopstvenoj uzvi{enosti koje su nam
zagor~avale `ivot. On nas nastoji u~initi poniznim, kako bi
nam omogu}io slede}e: da nas oslobodi ru`nih, lakrdija{kih
krpetina u koje smo se do vrata obukli, u kojima se
potucamo po svetu kao idioti. Voleli bi da smo i sami malo
vi{e ponizni - tada bi vam, verovatno, mogli kazati ne{to vi{e
o olak{anju i zadovoljstvu koje donosi svla~enje te
lakrdija{ke ode}e i osloba|aju la`ne slike o sebi sa svim
ovim: “Gledajte me!” i “Zar nisam stra{an momak?”, i
ostalim prenemaganjima. Samo pribli`avanje tom uzoru, pa
~ak i za trenutak, nalik je ~a{i hladne vode u pustinji.
4) Nemojte misliti da }e zaista ponizan ~ovek biti ovakav
kakvim danas ~esto zami{ljaju ponizne ljude. Ne}e on biti
neki ljigavac koji stalno za sebe govori da je niko i ni{ta.
Verovatno }e vam se u~initi radostan, razuman momak, koji
se zaista interesuje za ono {to mu govore. Ako vam nije
simpati~an, to je zato {to pomalo zavidite svakom ko tako
u`iva u `ivotu. On ne}e razmi{ljati o poniznosti - on uop{te
ne}e razmi{ljati o sebi.
Ako neko `eli da postane skromniji, mislimo da ga
mo`emo uputiti na prvi korak. On }e biti shvatanje da smo
oholi. To je ujedno i najve}i korak. Pre njega, ne mo`emo
ni{ta preduzeti. Ako mislite da niste umi{ljeni, to je sigurno
znak da jeste.
MILOSR\E
U jednom od ranijih poglavlja spomenuli smo da postoje
~etiri glavne i tri teolo{ke vrline. Teolo{ke su vera, nada i
milosr|e. O veri }e biti re~ u narednim poglavljima, o
milosr|u smo ve} govorili u poglavlju “Opra{tanje”, ali onde
smo usredsredii pa`nju na onaj vid milosr|a koji nazivamo
opra{tanje. Sada bi `eleli da o tome ka`emo ne{to vi{e.
Najpre, ne{to o samom zna~enju re~i. Milosr|e danas ima
20
naj~e{}e samo jedno zna~enje: milostinju, davati
siromasima. Izvorno je ova re~ imala znatno {ire zna~enje.
(Pogledajmo kako je do{lo do njenog savremenog zna~enja.
Davanje siromasima je jedan od najo~iglednijih spoljnih
znakova milosr|a, pa se ~esto misli da se ~itavo milosr|e u
tome sastoji. Isto je tako u pesni{tvu najuo~ljivija rima, pa
neki misle da je prava samo ona pesma ~iji se stihovi
rimuju.) Milosr|e zna~i ljubav u religijskom smislu.
Me|utim, ljubav u religijskom smislu nije samo ose}anje. To
nije ose}ajno stanje, nego stav volje kakav prirodno imamo
prema sebi i kakav moramo imati i prema drugima.
Istakli smo ve} u poglavlju o opra{tanju, da ljubav koju
ose}amo prema sebi ne zna~i da smo sami sebi dragi. Ona
zna~i da sebi `elimo dobro. Isto tako je religijska ljubav
(milosr|e) prema bli`njima, ne{to potpuno razli~ito od
svi|anja ili simpatije. Nama se dopadaju ili svi|aju samo
neki ljudi, a ne svi. Va`no je shvatiti da ovaj prirodni ose}aj
koji samo prema nekom ose}amo, a prema drugima ne, nije
ni greh ni vrlina, jednako kao {to se ni razli~iti ukusi u
pogledu jela ne mogu smatrati gre{nim ili ispravnim. To je
samo ~injenica. Me|utim, o~igledno je da na~in na koji se
ophodimo prema drugima, mo`e biti gre{an ili pohvalan.
Prirodna naklonost koju ose}amo prema nekim ljudima
olak{ava nam da prema njima budemo milosrdni. Stoga je
na{a du`nost da ohrabrujemo u nama takva ose}anja prema
drugima, nastojimo {to vi{e da nam se oni svide, isto kao {to
nam je ponekad du`nost da zavolimo ve`banje ili (neko
jelo), ne zato {to je to samo po sebi milosr|e, ve} zato {to
nam to poma`e da postanemo milosrdni. S druge strane,
potrebno je paziti da na{u naklonost prema jednima, drugi
ne do`ive da smo prema njima nemilosrdni ili nepo{teni.
Ponekad se na{a naklonost prema nekome sukobljava s
milosr|em koje bismo morali pokazati prema toj istoj osobi.
Tako, na primer, majka mo`e preteranom privr`eno{}u
razmaziti svoje dete. Drugim re~ima, ona }e zadovoljiti svoje
ose}ajne porive po cenu kasnije stvarne sre}e svog deteta.
Mada bismo trebali u svakom slu~aju sli~ne prirodne
ose}aje ohrabrivati, bilo bi pogre{no pomisliti da }emo
postati milosrdni ve{ta~kim podsticanjem takvih ose}aja.
Neki su ljudi po temperamentu hladni. To im, svakako,
mo`e biti nedostatak, ali to je toliki greh koliko i lo{e
varenje. To, me|utim, ne zna~i da oni nemaju izgleda da
postanu milosrdni i da se ne trebaju oko toga truditi. Postoji
za sve jednostavno pravilo. Nemojte gubiti vreme u
razmi{ljanju da li volite svog bli`njeg ili ne, ve} se pona{ajte
tako kao da ga volite. ^im to poku{ate, otkri}ete tajnu: kad
se prema nekom pona{amo kao da ga volimo, uskoro }emo
ga stvarno zavoleti. Ako povredite nekoga ko vam nije drag,
otkri}ete da vam je nakon toga jo{ manje simpati~an. Ako
mu u~inite neku sitnu ljubaznost, vide}ete da }e vam biti
manje mrzak. Tu, ustvari, postoji jedan izuzetak. U~inite li
nekome sitnu ljubaznost, ali ne zato da zadovoljite Boga i
zakon milosr|a, ve} da poka`ete kako ste vi dobar ~ovek
koji ume da opra{ta, pa ga na taj na~in nameravate zadu`iti i
o~ekujete njegovu zahvalnost, verovatno }ete se razo~arati.
(Ljudi nisu naivni. Brzo shvate ko se pravi va`an i ko se
pona{a starateljski.) Ali kad nekom u~inimo uslugu zato jer
je i on ~ovek stvoren od Boga (kao i mi), i kad mu `elimo
sre}u kao samom sebi, vide}emo da nam je takva osoba
postala dra`a ili barem manje mrska.
Dosledno tome, mada se preterano sentimentalnim
ljudima religijsko milosr|e mo`e u~initi prili~no hladno i
mada je sasvim razli~ito od naklonosti, ono ipak zavr{ava
naklono{}u. razlika izme|u religioznog i svetovnog ~oveka
ne sastoji se samo u tome {to se svetovnom ~oveku neki ljudi
dopadaju ili svi|aju, dok je religiozan ~ovek prema svakom,
milosrdan. Svetovan ~ovek se prema nekim ljudima pona{a
zato ljubazno, jer mu se oni svi|aju. Poku{avaju}i da se
prema svakom ophodi ljubazno, religiozan ~ovek postupno
dolazi do spoznaje da prema ljudima ose}a sve ve}u
naklonost, da ih voli, uklju~uju}i tu i one za koje je mislio da
ih nikad ne}e voleti.
Ovaj duhovni zakon stra{no deluje u suprotnom pravcu.
Nemci su, recimo, u po~etku grubo postupali sa Jevrejima,
zato jer su ih mrzeli. Posle su ih mrzili jo{ vi{e, zato {to su
ranije s njima grubo postupali. [to je ~ovek okrutniji, to }e
vi{e mrzeti, a {to vi{e mrzi, to je okrutniji. Na taj na~in
upada u ve~ni, za~arani krug mr`nje i o~aja.
 I dobro i zlo rastu poput novca na koji nam banka pla}a
kamate. Zbog toga su na{e male, svakida{nje odluke,
neizmerno va`ne. I najmanje dobro delo koje ste danas
u~inili, predstavlja osvajanje va`nog strate{kog polo`aja s
kojeg }ete posle nekoliko meseci mo}i krenuti u pobede o
kojima niste ni sanjali. Jedno naizgled sasvim bezna~ajno
popu{tanje slabosti i besu predstavlja gubitak bojnog polja,
`elezni~ke pruge ili mostobrana, odakle neprijatelj mo`e
krenuti u napad, a da nismo popustili, taj bi napad bio
nemogu}.
Neki pisci upotrebljavaju re~ milosr|e ne samo da
ozna~e religijsku ljubav me|u ljudima, nego i Bo`ju ljubav
prema ~oveku i ~oveka prema Bogu. Ljudi su ~esto zabrinuti
zbog ovog drugog. Njima je re~eno da trebaju ljubiti Boga,
ali u sebi nemaju takvih ose}aja. [ta, ustvari, trebaju uraditi?
I ovde je odgovor isti. Pona{ajte se kao da ga volite.
Nemojte u sebi ve{ta~ki izazivati ose}aj ljubavi. Upitajte se:
“Kad bih bio siguran da volim Boga, {ta bih u tom slu~aju
uradio?” Kad na ovo pitanje na|ete odgovor, postupite
prema tome.
Mnogo je sigurnije, svakako, razmi{ljati o Bo`joj ljubavi
prema nama, nego o na{oj ljubavi prema Bogu. Niko ne
mo`e neprestano imati pobo`ne ose}aje. ^ak kad bismo i
mogli, Bog ne vodi toliko ra~una o ose}ajima. Religijska
ljubav, kako prema Bogu, tako i prema ljudima, stvar je
volje. Ako nastojimo da sprovodimo njegovu volju,
izvr{avamo zapovest: “Ljubi Gospoda Boga svog.” Ako on
bude hteo, da}e nam takva ose}anja. Mi ih sami ne mo`emo
stvoriti i ne mo`emo ih od njega zahtevati kao svoje pravo.
Va`no je, me|utim, zapamtiti jedno: mada su na{i ose}aji
nestalni - neo~ekivano se javljaju i jo{ iznenadnije odlaze,
Bo`ja ljubav prema nama nije takva. Na{i gresi i na{a
povr{nost je ne mogu ugasiti. Ona je istrajna u tome da nas
izle~i od greha, bez obzira na to koliko nas to ko{talo i bez
obzira na to koliko to ko{talo Boga.
NADA
Nada je jedna od teolo{kih vrlina. To zna~i da stalna
nada u ve~ni `ivot nije, kako neki misle, oblik bega ili
pri`eljkivanja ve~nosti, ve} se ona o~ekuje od svakog
biblijski religioznog ~oveka. To ne zna~i da se trebamo
odre}i sveta onakvog kakav on jeste. Iz istorije vidimo da su
za ovaj svet najvi{e u~inili upravo oni, koji su razmi{ljali o
budu}em svetu. Apostoli, koji su zapo~eli da obra}aju
Rimsko carstvo prema Bibliji, veliki ljudi Srednjeg veka, oni
koji su osudili trgovinu robljem, svi su oni u ovom svetu
ostavili svoj znak i to zato, jer su njihove misli bile
zaokupljene nebeskim svetom. Kad su neki prestali da
razmi{ljaju o drugom svetu, tada nisu mnogo u~inili ni za
ovaj. Tra`ite nebo i pridoda}e vam se svet, a tra`ite li svet,
izgubi}ete oboje. Ovo pravilo se mo`e ~initi vrlo ~udnim, ali
sli~no tome zapa`amo i drugde. Zdravlje je veliki blagoslov,
ali ~im se previ{e posvetite brizi oko zdravlja posta}ete
~udak, i opazi}ete da ne{to s vama nije u redu. Bolje }ete
zdravlje posti}i ako se vi{e trudite oko ne~eg drugog: oko
hrane, sporta, rada, veselja i ~istog vazduha. Isto tako
ne}emo sa~uvati ~ove~anstvo sve dok nam ono predstavlja
glavnu brigu. Moramo nau~iti `eleti ne{to drugo vi{e od
njega.
U ve}ini slu~ajeva nalazimo da je vrlo te{ko `eleti nebo,
osim ukoliko ga ne smatramo mestom gde }emo ponovo
sresti na{e umrle prijatelje. Jedan razlog za tu te{ko}u je u
tome {to nismo u tome uve`bani, jer nas na{e obrazovanje
usmerava prema ovome svetu. Drugi razlog je u tome, da
kad u nama i postoji stvarna `elja za nebom, mi je ne
prepoznajemo. Ako su ljudi istinski nau~ili proniknuti u
svoje srce, svesni su tada neutoljive `elje za ne~im {to na
ovom svetu ne mogu dobiti. Mnogo nam se toga na ovome
svetu nudi za ispunjenje te `elje, ali sve je uzalud. ^e`nju,
koja se u nama javlja kad se prvi put zaljubimo ili kad
pomislimo na neku stranu zemlju ili se prihvatimo ne~ega
{to nas interesuje, ne mo`e zadovoljiti ni ven~anje, ni
putovanje, ni u~enje. Ovde ne mislimo na neki oblik
proma{enog braka, na neuspele praznike ili na proma{enu
karijeru. Govorimo o najuspe{nijim slu~ajevima. U prvom
trenutku ~e`nje ne{to uhvatimo da bi nam to u stvarnosti
kasnije izbledelo. Verujemo da svi znate na {ta mislimo.
21
@ena mo`e biti zaista dobra, hotel i pejsa` prekrasni, a
hemija vrlo zanimljiva nauka, me|utim, ne{to nam je
pobeglo. Postoje tri pristupa ovom preoblemu: dva pogre{na
i jedan ispravan.
1) Stav neozbiljnog ~oveka. Takav ~ovek baca krivicu na
sve oko sebe i ~itav `ivot ovako razmi{lja: “Oh, da sam bar
poku{ao s nekom drugom `enom, da sam samo potro{io koji
dinar vi{e i oti{ao u bolji hotel, sigurno bih uhvatio to
tajanstveno ne{to za kojim ~eznem. Takvi su ve}inom
bogati, nezadovoljni ljudi, koji su dosadni najpre sebi, a
zatim i svima ostalima. Oni ~itav svoj `ivot provedu lutaju}i
od `ene do `ene (prolaze, naravno, kroz mnoge razvode
braka), od kontinenta do kontinenta, od hobija do hobija,
stalno se nadaju da je ono ~ime su trenutno zaokupljeni
upravo ta prava stvar, ali uvek sledi novo razo~arenje.
2) Stav razo~aranog, ali razumnog ~oveka. Takav odmah
shvata da su u `ivotu samo snovi lepi. “Naravno”, ka`e on,
“~ovek se tako ose}a dok je mlad. Ali s vremenom, kad
do|ete u moje godine, ne}ete vi{e tr~ati za dugom.” I tako
se on smiri u saznanju da od `ivota ne treba o~ekivati
previ{e, i poku{ava u}utkati onaj deo u sebi koji, kao {to sam
ka`e, `eli rukom dohvatiti mesec. Ovo je, razume se, mnogo
bolji stav, jer ~oveka ~ini sre}nijim i manjim gnjavatorom u
dru{tvu. Ovakav }e ga odnos prema `ivotu u~initi ta{tim i
cepidlakom (on se ose}a ve}im od ostalih, koje naziva
pubertetlijama), ali sve u svemu, takav se ~ovek prili~no
dobro snalazi. Ali, pretpostavimo da stvarno postoji
neizmerna sre}a koja nas ~eka. Pretpostavimo da ipak
mo`emo dohvatiti dugu. U tom bi slu~aju bila prava {teta
prekasno shvatiti (trenutak posle smrti) da smo svojim
zdravim razumom u sebi uni{tili sposobnost da u tome
u`ivamo.
3) Biblijski stav. Religiozan ~ovek razmi{lja na ovaj
na~in: “Ako postoje `elje, tada mora postojati i na~in da se
`elje ispune. Dete je gladno, ali postoji hrana. Patka `eli da
pliva, i tu je voda. Ljudi ose}aju `elju za polnim odnosom,
zato postoji i polni ~in. Me|utim, ukoliko ose}amo neku
`elju koju na ovom svetu ne mo`e zadovoljiti nijedno
iskustvo, najverovatnije sam stvoren za drugi svet. Ako je ne
mo`e zadovoljiti ni jedno ovozemaljsko zadovoljstvo, to ne
zna~i da je svet opsena. Verovatno nije ni predvi|eno da
zadovoljstva ovoga sveta zadovolje takve `elje, ve} da ih
podstaknu, da nas upute na ono pravo. Ako je tako, onda
moramo paziti da ih nikad ne prezremo ili da budemo
zahvalni za takve zemaljske blagoslove, a tako|e i da ih
nikada ne prihvatimo umesto ne~eg drugog, ~ega su oni
samo kopija, odjek ili odraz. Moramo u sebi odr`avati `ivu
`elju za pravom domovinom, koju ne}emo na}i sve do posle
smrti. Ne smemo nikada dopustiti da je sneg zatrpa, da
postane neva`na. Glavna nam briga u `ivotu mora biti
ostvarenje te `elje kao i pomaganje drugima da to isto ~ine.
Nema potrebe brinuti se {to neki neozbiljni ljudi nadu
religioznih ljudi u nebo poku{avaju ismejati, govore}i da ne
bi `eleli da ve~nost provedu sviraju}i na harfi. Odgovor
takvim ljudima bi bio, da ukoliko ne razumeju knjige
namenjene odraslima, ne bi trebali ni govoriti o njima. Svi
biblijski slikoviti prikazi neba (harfe, krune, zlata, itd.), sami
su po sebi simboli~ki poku{aj da se izrazi ono neizrecivo.
Instrumenti se spominju zato {to muzika ve}ini sna`no
do~arava zanos i beskona~nost. Krune se spominju zato, jer
se `eli kazati da oni koji su s Bogom sjedinjeni u ve~nosti,
imaju udela u njegovom sjaju, mo}i i radosti. Zlato slu`i kao
slika nebeske ve~nosti i dragocenosti (zlato ne r|a). Oni koji
ove simbole shvataju doslovno, mo`da misle da je Hristos,
govore}i kako trebamo biti poput golubova, time hteo re}i
da bismo trebali i nesti jaja.
VERA - 1
U ovom bi poglavlju trebalo ne{to re}i o onome {to
religiozni ljudi nazivaju verom. Grubo govore}i, ~ini se da
religiozni ljudi ovu re~ upotrebljavaju u dva smisla, pa }emo
oba razlo`iti. U prvom smislu, vera je jednostavno
verovanje, dakle prihvatanje odre|enih biblijskih doktrina
kao istine. To je prili~no jednostavno. Ali ono {to neke ljude
zbunjuje, jeste ~injenica da religiozni ljudi veru u tom smislu
smatraju vrlinom. ^esto se postavlja pitanje, kako ona mo`e
biti vrlina? [ta ima moralnog u verovanju ili nemoralnog u
neverovanju u skup odre|enih tvrdnji? Obi~no se smatra
o~iglednim da razuman ~ovek prihvata ili odbacuje neku
tvrdnju ne zbog toga {to on to `eli ili ne, ve} stoga {to mu se
dokazi na kojima se zasniva ~ine valjanim, odnosno
nevaljanim. Kad bi neko pogre{io u odre|ivanju valjanosti
dokaza, to nikako ne bi zna~ilo da je lo{ ~ovek, ve} da nije
dovoljno upu}en. S druge strane, bilo bi besmisleno smatrati
dokaze nevaljanim, a ipak se prisiljavati da u njih verujemo.
Mnogi i danas tako misle, ali ipak ne{to ne shvataju.
Naime, pretpostavlja se da ako ljudski razum jednom ne{to
shvati kao istinu, tada }e to uverenje i ostati sve dok se ne
pojavi neki stvarni razlog koji }e ga prisiliti da ponovo
razmotri svoje uverenje. Ustvari, polazi se od pretpostavke
da ~ovekovim umom upravlja samo razum. To, me|utim,
nije tako. Na primer, iz iskustva znamo da nas anestezija ne
mo`e ugu{iti, i da nas spretni hirurzi ne}e operisati sve dok
ne budemo potpuno uspavani. Uprkos tome, hvata nas
panika ~im nas stave na operacioni sto i preko lica nam
stave onu jezivu masku. Bojimo se da }emo se ugu{iti, da }e
nas po~eti se}i pre nego {to nas potpuno uspavaju. Drugim
re~ima, gubimo veru u anesteziju. Ho}emo re}i, veri ne
smeta razum, ona se, naprotiv, temelji na razumu. Na{oj veri
smetaju ma{ta i ose}aji. Bitka se vodi izme|u vere i razuma
na jednoj strani, i ma{te i ose}aja na drugoj.
Kad malo promislimo, vide}emo da se isto doga|a u
mnogim slu~ajevima. ^ovek zna, na temelju iskustva, da
lepotica koju je nedavno upoznao govori nesitinu, da je
sklona ogovaranju i ne treba joj verovati. Me|utim, kad se
na|e s njom, njegov razum izgubi veru u ono malo znanja,
po~ne da misli kako }e mo`da ovog puta biti druk~ije i on
jo{ jednom od sebe pravi budalu, poveriv{i joj ne{to {to nije
trebalo. Dakle, ose}aji su uni{tili veru u ono {to znamo da je
istina. Ili, uzmimo na primer, dete koje u~i da pliva. Ono
sasvim pouzdano zna da ljudsko telo ne mora obavezno da
potone u vodu. Ono je videlo mnoge kako plivaju ili plutaju
u vodi bez oslonca. Pitanje je, me|utim, da li }e u to verovati
i onda kada ga u~itelj plivanja vi{e ne bude pridr`avao
rukom ili }e iznenada izgubiti veru, upla{iti se i potonuti.
Isto je i sa religijom. Od nikoga se ne tra`i da prihvati
biblijski koncept kao istinit ukoliko mu njegov razum govori
da je ve}ina dokaza protiv njega. Tu je vera nemogu}a. Ali,
pretpostavimo da ~ovek razumski shvati da dokazi govore u
prilog religiji. S velikom verovatno}om mo`emo tvrditi da }e
u slede}ih nekoliko sedmica taj ~ovek ~uti neke lo{e vesti ili
}e pasti u nelu nepriliku ili do}i pod uticaj onih koji ne
veruju, pa }e se iznenada njegovi ose}aji uzburkati i njegova
}e se vera uzdrmati. Mo`da }e po`eleti tu|u `enu ili se
upetljati u sumnjiv posao da zaradi ne{to novca. U stvari, u
jednom trenutku }e po`eleti da biblijski koncept nije istinit,
jer bi mu to neobi~no odgovaralo. @elje i potrebe dove{}e
jo{ jednom veru u pitanje. Ovde ne govorimo o tome da se
ne bi mogao na}i neki stvarni prigovor biblijskom konceptu.
I s time se treba suo~iti, ali to je ne{to sasvim drugo. Mi
ovde govorimo o trenucima kada se protiv religije di`e glas
~ovekovog raspolo`enja.
Vera, u onom smislu u kojem mi ovde `elimo re}i, jeste
ume}e prianjanja uz ono {to je na{ um jednom prihvatio kao
istinito, uprkos ~estim promenama raspolo`enja kojima je
izlo`en. Raspolo`enja se, naime, menjaju bez obzira na to
kakav pogled na svet ima ~ovekov um. To znamo iz iskustva.
Prihvativ{i biblijski koncept, neki dolaze u takvo
raspolo`enje, da im on izgleda vrlo neverovatnim. Me|utim,
dok su bili ateisti, u nekim trenucima im se on pri~injavao
vrlo vrednim. Jo{ jednom }e se va{e raspolo`enje sigurno
pobunuti protiv va{eg istinskog uverenja. Zbog toga vera i
jeste tako neophodna vrlina i sve dok ne budemo imali
snage da zaboravimo na na{a raspolo`enja, ne}emo biti ni
pravi religiozni ljudi, ni pravi ateisti, ve} kukavna stvorenja
koja lutaju tamo-vamo i ~ija uverenja zavise o vremenu i o
stanju varenja. Prema tome, ~ovek se mora izve`bati u navici
vere.
Prvi korak je u tome da shvatimo ~injenicu kako se
raspolo`enja menjaju. Drugi korak je u tome, da se, ukoliko
ste prihvatili biblijski koncept, svakodnevno prisetite nekih
njegovih temeljnih postavki. Zbog toga se bez svakodnevne
molitve, bez ~itanja religioznog {tiva i razgovora sa drugima
o tim pitanjima, ne mo`e zamisliti religiozni `ivot. Treba
stalno da se prise}amo onoga u {ta verujemo. Religiozno
22
uverenje ne}e samo po sebi biti `ivo, kao ni bilo {ta drugo.
Moramo ga stalno hraniti. Poku{ajmo se istinski zapitati,
koliki je procenat onih koji su odbacili religiju, a da su to
u~inili nakon po{tenog razmi{ljanja potkrepljenog
dokazima? Zar ve}ina njih jednostavno ne odluta?
Pogledajmo sada {ta vera predstavlja u drugom,
uzvi{enijem zna~enju. To je jedna od najte`ih tema za
razmatranje. Pre nego {to po~nemo, vratimo se na~as na
razmatranje o poniznosti. Mo`da se se}ate da smo rekli da
je prvi korak prema poniznosti priznanje vlastite oholosti.
Sada bi `eleli dodati da je slede}i korak - ozbiljno nastojanje
da primenimo biblijske vrline u svakodnevnom `ivotu. Za
tako ne{to nije dovoljno sedam dana. Prve sedmice sve se
odvija kao po loju. Poku{ajte {est sedmica. Ako posle isteka
tog vremena ustanovite da ste potpuno pali ili dospeli ~ak
ispod ta~ke s koje ste krenuli, otkri}ete neke istine o sebi.
Niko ne mo`e znati koliko je lo{ sve dok se ozbiljno ne
potrudi da bude bolji. Me|u ljudima vlada lo{e uverenje da
dobar ~ovek ne zna za isku{enje. To je o~igledna neistina.
Samo oni koji se odupru isku{enju znaju koliko je ona
sna`na. Snagu protivnika, kona~no, mo`ete upoznati jedino
ako se protiv njega borite, a ne ako mu se predate. Snagu
vetra oseti}ete ako se kre}ete protiv vetra, a ne ako legnete
na zemlju. ^ovek koji poklekne pred isku{enjem za manje
od pet minuta, ne mo`e znati {ta bi bilo za sat vemena. Zbog
toga zli ljudi, u nekom smislu, znaju vrlo malo o zlu. Dok mu
se predaju stalno su u zaklonu. Snagu lo{ih podsticaja u
nama, ustanovi}emo tek ako im se suprostavimo. Hristos je
jedini upoznao isku{enje zbog toga jer je bio jedini ~ovek
koji nikada nije podlegao isku{enju, on je jedini potpuni
realista. Kad ozbiljno nastojimo da primenjujemo biblijske
vrline, otkrivamo da u tome ne uspevamo. Zamisao da nas
je Bog pozvao na neku vrstu ispita gde bismo mogli dobiti
dobre ocene samo zbog vlastitih zalaganja, treba izbaciti iz
glave. Zamisao o nagodbi, u kojoj mi, vr{e}i svoje obaveze,
stavljamo Boga na polo`aj du`nika, pa ako on `eli biti
pravedan mora ispuniti svoj deo nagodbe, treba odbaciti.
Smatramo da tako zami{ljaju religiju oni koji imaju neku
bledu predstavu o Bogu, a jo{ nisu religiozni. Prvi ishod
prihvatanja stvarne religije je odbacivanje takvih zamisli.
Kad shvate da se tu ne radi o ispitu ili nagodbi s Bogom,
neki pomi{ljaju da je religija proma{aj, pa di`u ruke od nje.
Oni smatraju Boga lakovernim. A Bog, me|utim, zna u
~emu je na{a nevolja i ~eka trenutak kad }emo uvideti da se
tu ne radi ni o zara|ivanju prolazne ocene, ni o tome da ga
mi mo`emo ne~im zadu`iti.
A onda dolazi jo{ jedno otkri}e. Svaku sposobnost koju
imamo, kao {to je rasu|ivanje, pokretanje udova, sve smo to
dobili od Boga. Kad bismo svaki trenutak `ivota posvetili
isklju~ivo njemu, sve {to bismo mu dali na neki je na~in ve}
njegovo. Znate li {ta zapravo zna~i kad ka`emo da je neko
ne{to u~inio ili mu ne{to dao? To je isto kao kad dete do|e
svome ocu, pa mu ka`e: “Tada, daj mi dinar da ti kupim
poklon za praznik.” Naravno, otac }e mu dati dinar i bi}e
radostan kad mu njegovo dete donese poklon. Sve je to lepo
i u redu, ali bi samo neozbiljan ~ovek mogao iz toga da
zaklju~i da je otac dinarska protivvrednost za robu. Tek kad
to uvidimo, Bog mo`e zapo~eti svoj deo posla. I onda
po~inje pravi `ivot. ^ovek je sada do kraja probu|en.
U slede}em poglavlju, razmotri}emo pitanje vere u
njenom drugom zna~enju.
VERA - 2
Hteli bi po~eti s ne~im na {ta bismo trebali obratiti
posebnu pa`nju. Ako vam se ovo poglavlje u~ini neva`nim,
ako smatrate da ono nastoji da odgovori na pitanja koja
sami niste nikada postavili, prestanite s ~itanjem. Nemojte
se s time uop{te zamarati. U religiji ima dosta toga {to se
mo`e razumeti spolja, dok ~ovek jo{ nije religiozan, ali ima i
mnogo toga {to se ne mo`e razumeti sve dok niste, da tako
ka`emo, prevalili dobar deo puta po stazi religije. To se
odnosi na neke ~isto prakti~ne stvari, mada one ne izgledaju
tako. Radi se, naime, o uputstvima za snala`enje na
odre|enim raskr{}ima i za prilike kod nailaska na prepreke.
Uputstva nemaju posebnog smisla, sve dok ne nai|emo na
spomenuta raskr{}a i prepreke. Kad god pri ~itanju
religijskih tekstova nai|ete na misao koja vam ni{ta ne
govori, koju ne razumete, nemojte se zabrinjavati.
Jednostavno je presko~ite. Do}i }e vreme, mo`da posle
nekoliko meseci, kad }e vam se njeno zna~enje neo~ekivano
otkriti. Mo`da ne bi bilo ni dobro, kad bi sve odjednom
shvatili.
Ranije smo ve} rekli da se pitanje vere u drugom
zna~enju, nekom uzvi{enijem, pojavljuje nakon {to ~ovek
poku{a primeniti biblijske vrline i ustanovi da u tome ne
uspeva, a kad bi i uspeo u tome, samo bi Bogu vratio ono {to
je ve} ionako njegovo. To je, drugim re}ima, tek nakon {to
ustanovi svoju nemo} i neuspeh. Ponavljamo jo{ jednom,
Bog se ne brine toliko o na{em delovanju. Stalo mu je da
budemo stvorenja odre|enog kvaliteta, da budemo onakvi
kakvim nas je on zamislio, da se prema njemu odnosimo na
odre|eni na~in. Nismo dodali i da se na odre|eni na~in
odnosimo jedan prema drugome, jer to se podrazumeva
samo po sebi. Ako se, naime, ispravno odnosimo prema
Bogu, tako }emo se odnositi i jedni prema drugima, isto kao
{to sve `bice na to~ku bicikle, pravilno u~vr{}ene na osovini i
na rubnom delu, odr`avaju isti me|usobni razmak. Sve dok
Boga do`ivljavamo kao ispitiva~a koji nam je zadao listu
zadataka ili sudeonika u nekoj nagodbi, sve dok taj odnos
do`ivljavamo kao borbu zahteva i protivzahteva, sve do tada
se ne nalazimo u ispravnom odnosu prema Bogu. U tom
slu~aju, ne razumemo ni sebe, ni Boga. ^ovek se ne mo`e
ispravno postaviti prema Bogu, dok ne shvati da mu njegovi
napori bitno ne uspevaju.
Va`no je da te ~injenice ozbiljno shvatimo, a ne da ih
samo ponavljamo kao papagaji. Naravno, svako dete koje
ima bar malo religijskog obrazovanja, nau~i}e da ponavlja
tvrdnju da Bogu ne mo`e dati ni{ta {to ve} nije njegovo, i da
mu ~ak ni to ne mo`e dati, a da ne{to od toga ne zadr`i. Mi,
me|utim, govorimo o stvarnom otkrivanju tih ~injenica,
putem sopstvenog iskustva.
Dakle, mi ne mo`emo, u tom smislu, otkriti da ne
uspevamo delovati po Bo`joj zamisli, osim ako se stvarno
trudimo oko toga i na taj na~in uvi|amo uzaludnost na{ih
napora. Ako ne damo sve od sebe u tim nastojanjima, uvek
}e nas mu~iti pomisao da }emo idu}i put uspeti, samo ako se
budemo dovoljno trudili. Dakle, put koji vodi Bogu, je na
neki na~in, put moralnog napora i odlu~nosti da se {to vi{e
trudimo da postignemo taj cilj. S druge strane, samo
nastojanje ne}e nas nipo{to pribli`iti cilju. Nastojanje nas
samo pribli`ava onom presudnom trenutku kad se obratimo
Bogu i ka`emo mu: “Ti to mora{ u~initi. Ja ne mogu.”
Nemojte se odmah zapitati: “Da li je nastupio taj trenutak?”
Nemojte ni za `ivu glavu istra`ivati svoje misli da otkrijete
ako vam ne{to tako dolazi. To }e vas odvesti na potpuno
pogre{an put. Najva`nije stvari u `ivotu naj~e{}e nam se
neprimetno doga|aju, a kad se dogode, obi~no nismo svesni
{ta se desilo. Ne mo`emo kazati: “Gle, pa ja rastem!”
Obi~no to ustanovimo tek posle, kad pogledamo unazad i
ustanovimo da smo odrasli. ^ovek koji legne u krevet pa
napregne sve sile da ustanovi da li spava, sigurno ne}e
zaspati. Isto tako, ovo o ~emu sada govorimo, ne mora se
svakome iznenada otkriti kao {to se objavilo apostolu Pavlu
- to se mo`e dogoditi tako postepeno, da ne}emo biti u
stanju odrediti ni dan, ni godinu do`ivljenoga. Pri tome je
najmanje va`no {ta ose}amo, va`nija je priroda samog
doga|aja. To je promena stanja kada smo bili zadovoljni
sopstvenim duhovnim naporima, u stanje kada napu{tamo
pomisao da sami mo`emo bilo {ta u~initi, i tada sve
prepu{tamo Bogu.
Znamo da se re~i sve prepustiti Bogu, mogu pogre{no
shvatiti, pa se na njima zadr`imo na trenutak. @eleli smo
re}i da religiozan ~ovek u svemu veruje Hristu, veruje da }e
mu Hristos nekako pomo}i u naporu da svoju volju pot~ini
Bo`joj volji i to na isti na~in na koji je i sam Hristos od
ro|enja do smrti na krstu u svemu slu{ao Oca, i da }e ga
Hristos u~initi sli~nijim sebi i opravdati njegove nedostatke.
Biblijskim jezikom re~eno, Hristos }e s nama podeliti svoje
sinova{tvo, u~ini}e nas Bo`jim sinovima, kao {to je i on. U
narednim poglavljima poku{a}emo podrobnije da
ra{~lanimo smisao ovih re~i. Ako vi{e volite, mo`emo re}i
da nam Hristos nudi ne{to badava. [tavi{e, on nudi sve za
ni{ta. U izvesnom smislu, ~itav religijski `ivot sastoji se u
prihvatanju ove zna~ajne ponude. Te{ko}a je u tome, da mi
te{ko uvi|amo kako je sve {to jesmo i {to mo`emo u~initi
23
ni{tavno. Voleli bismo da Bog pamti na{a dobra dela, a
zaboravlja zla koja ~inimo. I opet, mo`emo re}i da isku{enje,
u nekom smislu, ne}emo savladati sve dok ne prestanemo
nastojati da ga savladamo, sve dok ne dignemo ruke od
njega, ali to }e se zbiti tek nakon {to smo dali sve od sebe u
borbi protiv njega.
Prepustiti sve Hristu, naravno, ne zna~i prestati bilo {ta
preduzimati. Verovati njemu zna~i nastojati slediti njegovo
u~enje. Ne bi imalo smisla kazati da verujemo nekome, ~ije
savete ina~e ne prihvatamo. Dakle, stvarno se predati u
njegove ruke zna~i truditi se da svakodnevno sledimo njegov
primer. Ali, moramo nastojati da to ~inimo na novi,
bezbri`niji na~in. Oko toga se ne trebamo truditi zato da
bismo bili spa{eni, nego zato jer nas je on ve} po~eo
spa{avati. Ne treba se nadati nebu kao nagradi za na{a dela,
ve} istrajati u odre|enom pona{anju i zato jer prvi tra~ak
neba ve} sija u nama.
Religiozni ljudi su se ~esto me|usobno prepirali oko toga
{ta, zapravo, vodi ~oveka u nebo, jesu li to dobra dela ili vera
u Hrista. ^ini nam se da je to isto kao kad bismo pitali koja
o{trica na no`u je potrebnija. Jedino }e vas ozbiljan moralni
napor dovesti do onog mesta gde }ete di}i ruke od svega.
Samo vera u Hrista otkloni}e o~aj koji vas u tom trenutku
zahvata, a iz vere u Hrista, nu`no slede dobra dela. Ako se
osvrnemo na krajnosti u koje su neki oti{li tuma~e}i na svoj
na~in ove ~injenice, mo`da }emo bolje shvatiti pravu istinu.
Jedna od krajnosti sadr`ana je u slede}em stavu:
“Va`na su jedino dobra dela. Najbolje dobro delo je delo
milosr|a. Najbolja vrsta milosr|a je navanje novca. Novac je
najbolje dati Crkvi. Dajte nam zato 10.000 dinara, i mi }emo
vas spasiti.” Odgovor na takvu besmislicu bio bi, naravno, da
dobra dela u~injena iz ovakve pobude nisu uop{te dobra
dela, ve} obi~no trgovanje. Druga krajnost, bila bi u
slede}em: “Va`na je jedino vera. Prema tome, ako ~ovek
ima veru, nije uop{te va`no {ta radi. Samo ti gre{i, stari moj,
i dobro se provodi u grehu, Hristos }e na kraju re}i da sve to
nema veze.” Odgovor ovoj besmislici je slede}i: ako ono {to
nazivamo verom u Hrista ne uklju~uje ni najmanje
obaziranje na njegove re~i, tada to uop{te nije vera. To ne
samo da nije vera, ve} nije ni poverenje u njega, to je
razumsko prihvatanje neke teorije o njemu.
Izgleda da Biblija stvarno i kona~no re{ava ovaj problem
tako {to oba spomenuta mi{ljenja povezuje u divnoj re~enici,
koja u prvom delu glasi:
“Gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem”
(Filibljanima 2,12) - {to bi zna~ilo da mnogo toga zavisi od
nas i na{ih dobrih dela. Drugi deo iste re~enice glasi: “Jer je
Bog {to ~ini u vama” - {to nam govori da Bog ~ini sve, a mi
ni{ta. Bojimo se da nam u religiji upravo to najvi{e smeta.
To neke zbunjuje, ali ne i iznena|uje. Vidite, mi
poku{avamo razumeti i ra{~laniti {ta zapravo ~ini Bog a {ta
~ovek kad sara|uju na istom poslu. I naravno, obi~no
mislimo da je to kao kad dva ~oveka rade zajedno, pa stoga
mo`emo kazati: “On je u~inio ovo, a onaj drugi ono.”
Me|utim, ovakvo razmi{ljanje nije pravilno. Bog nije takav.
On je u nama i izvan nas. ^ak i kad bismo mogli razabrati
ko je {ta u~inio, mislimo da to ne bismo mogli izraziti na
odgovaraju}i na~in. U poku{aju da to izraze, razli~ite crkve
razli~ito tuma~e taj odnos. Ali vide}ete da i one koje najvi{e
nagla{avaju va`nost dobrih dela, tvrde da je ~oveku
potrebna vera. One pak, koje uglavnom nagla{avaju veru,
re}i }e vam da ~ovek mora ~initi i dobra dela.
Verujemo da }e se svaki religiozni ~ovek slo`iti s nama u
tome kad ka`emo da, iako na prvi pogled izgleda da se
religija bavi samo moralom, du`nostima i zakonima,
krivicom i vrlinama, ona nas ipak upu}uje na ne{to dalje,
izvan svega {ta je ovozemaljsko. Neko ima viziju zemlje u
kojoj se ne govori o ovim stvarima, osim mo`da u {ali. Tamo
su svi prepuni onog {to bismo nazvali dobrotom, kao {to je
ogledalo ispunjeno svetlom. Ali, oni to ne nazivaju
dobrotom. Oni za to uop{te nemaju naziv, niti o tome
razmi{ljaju. Previ{e su zauzeti gledanjem njenog izvora. Ali
ovde put prelazi ve} preko ruba na{eg sveta. Neko ne mo`e
videti dalje od toga, ali jedni vide dalje od drugih.
 STVARANJE I RA\ANJE
Mnogi smatraju da nije potrebno analizirati ono o ~emu
}emo sada govoriti. Oni ka`u: “Prose~an ~italac ne `eli
teolo{ke rasprave; dajte mu jasnu, prakti~nu religiju.” Takve
savete odbijamo. Prose~an ~italac nije nezrela li~nost.
Teologija je nauka o Bogu i mislimo da bi svaki ~ovek koji
uop{te `eli razmi{ljati o Bogu, voleo imati najjasniju i
najta~niju mogu}u predstavu o njemu. Ovaj materijal je
namenjen ozbiljnim ljudima.
Mislimo da mo`emo razumeti za{to je nekima teologija
nesimpati~na. Na jednom teolo{kom predavanju u vojnom
vazduhoplovstvu, ustao je jedan stariji, strogi oficir i obratio
se predava~u: “Meni ne trebaju takve pri~e. Ali upozoravam
vas, i ja sam religiozan. Znam da ima Boga. Osetio sam ga
tamo u pustinji, no}u dok sam bio sam. To je velika stvar. I
ba{ zbog toga, ne verujem u te va{e prakti~ne, male dogme i
formule o njemu. Onome ko je ne{to tako do`iveo u svom
`ivotu, va{e teorije izgledaju vrlo bezna~ajne, sitni~ave i
nastrane.”
Sasvim se sla`emo s tim ~ovekom u nekom smislu.
Mislimo da je on imao stvaran do`ivljaj Boga dok je bio u
pustinji. I kad se od tog iskustva okrene biblijskim
verovanjima, tada on prelazi od ne~eg vrlo stvarnog u ne{to
manje stvarno. Isto se doga|a kad neko do|e na obalu
Atlanskog okeana i posmatra talase, a posle ode ku}i i
zagleda se u kartu Antlantika, tako|e se okre}e od ne~eg
stvarnog, prema ne~emu manje stvarnom, od pravih talasa
okre}e se komadu obojenog papira. Me|utim, radi se o
slede}em. O~igledno je da je geografska karta samo obojeni
papir, ali ne smemo zaboraviti dve stvari. Kao prvo,
geografska karta temelji se na onome {to su hiljade ljudi
ustanovili plove}i stvarnim Atlantikom. Na taj na~in,
geografska karta je rezultat mnogih, mnogih iskustava koja
nisu ni{ta manje stvarna od iskustva koje do`ivljavamo dok
gledamo okean s obale. Samo, dok }e na{e vi|enje biti jedno
i usamljeno, geografska karta sadr`i zbir razli~itih iskustava.
Kao drugo, geografska karta nam je potrebna kad god
`elimo negde da otplovimo. Ako se ~ovek zadovoljava
{etnjom po pla`i, njegovo posmatranje Atlantika u daleko
ve}oj meri predstavlja zabavu, nego gledanje u geografsku
kartu. Me|utim, ukoliko `elite da stignete u Ameriku, tada
}e vam geografska karta biti od daleko ve}e koristi nego
{etnja po pla`i.
Teologija je kao geografska karta. Puko u~enje i
razmi{ljanje o biblijskim doktrinama, ako se samo time
zadovoljite, manje je stvarno i manje uzbudljivo od onoga
{to je onaj oficir iskusio u pustinji. Doktrine nisu Bog - one
su samo neka vrsta geografske karte. Me|utim, ta
geografska karta je temeljena na iskustvima stotina ljudi koji
su bili u stvarnom doticaju s Bogom - iskustvima prema
kojima su uzbu|enja i pobo`ni ose}aji koje nalazimo u sebi,
primitivni i u velikoj meri nesre|eni. Osim toga, ako `elite
dalje da dospete, morate tako|e da koristite geografsku
kartu. Vidite, ono {to se u pustinji dogodilo spomenutom
oficiru, moglo je biti vrlo stvarno, i sigurno je bilo vrlo
uzbudljivo, ali iz toga ni{ta ne proizilazi. To nikuda ne vodi.
S time ne mo`emo ni{ta u~initi. U stvari, ba{ su zato toliko
prihva}ene neodre|ene religije koje govore samo o
ose}anjima Boga u prirodi. Kod njih postoji samo zanos, bez
imalo truda, kao u`ivanje u posmatranju talasa s obale
mora. Kad bismo samo na takav na~in pristupali Atlanskom
okeanu, nikada ne bismo stigli na Island, kao {to ni ve~ni
`ivot ne}emo posti}i pukim tra`enjem Bo`jeg prisustva u
cve}u ili muzici. Nigde ne}emo sti}i ni onda, ako geografsku
kartu budemo samo posmatrali, bez da se otisnemo na
more, jednako kao {to na moru ne}emo biti sigurni ako je
ne ponesemo sa sobom.
Drugim re~ima, teologija ima prakti~no zna~enje,
naro~ito danas. Ranije, dok su ljudi bili mnogo manje
obrazovani i dok su manje raspravljali o ovim temama,
mo`da je bilo mogu}e zadovoljiti se s nekoliko jednostavnih
predstava o Bogu. Danas vi{e nije tako. Svi ~itaju, slu{aju
razli~ita mi{ljenja, razgovaraju. Prema tome, ako ne
poznajete teologiju, to ne}e zna~iti da o Bogu nemate
nikakvih predstava, ve} su one iskrivljene, lo{e, nesre|ene.
Veliki broj predstava o Bogu, koje se danas prodaju kao
nove, bile su predmet razmatranja pre nekoliko vekova, a
24
mnoge su jo{ tada bile odba~ene. Uzimati u obzir dana{nju
religiju savremenog sveta, korak je natrag, kao da verujemo
da je Zemlja ravna plo~a.
Jer, kad malo bolje razmislimo, nije li ra{irena ba{ ona
predstava o religiji, po kojoj je Isus Hristos bio veliki
moralni u~itelj, pa prihvatanjem njegovih saveta,
ostvari}emo bolje dru{tvo i izbe}i ratove? U stvari, nije to
daleko od istine. Ali, to je samo deo istine o religiji, koji
nema velike prakti~ne vrednosti.
Ta~no je da bismo, ukoliko prihvatimo Hristove savete,
ubrzo `iveli u sre}nijem svetu. Ne treba ~ak i}i ni tako
daleko kao Hristos. Napredovali bismo i kad bi poslu{ali
Platona, Aristotela ili Konfu~ija. Pa {ta onda? Ljudi nikada
nisu slu{ali savete velikih u~itelja, i ko ka`e da }e ubudu}e
biti druk~ije? Za{to bismo ba{ Hrista sledili lak{e nego
ostale? Zato {to je on najbolji moralni u~itelj? Pa to bi ~ak
bio razlog vi{e da ga ne sledimo. Ako ne razumemo po~etne
lekcije, zar }emo razumeti one slo`enije? Ako je biblijska
religija samo jo{ jedan dobar savet ljudima, tada ona nema
nikakve vrednosti. U zadnjih ~etiri hiljade godina nije
nedostajalo dobrih saveta. Jedan vi{e ili manje ne ~ini
razliku.
Ali, ~im uzmete u ruke bilo koji biblijski tekst, vide}ete
da on govori o ne~em sasvim razli~itom od ove sada{nje
religije. Kaza}e vam da je Hristos Bo`ji Sin (bez obzira na to
{ta to zna~i). Dalje }e vam kazati da }e i oni koji u njega
veruju postati Bo`ji sinovi (bez obzira {ta to zna~i).
Nema nikakve koristi od prigovora da su ove tvrdnje
te{ke. Biblijska religija tvrdi da ona mo`e re}i ljudima ne{to
o drugom svetu, o onome {to se nalazi iza ovoga sveta, kojeg
mo`emo dodirnuti, ~uti, videti. Mo`da mislite da je ova
tvrdnja bez osnove? Ako je istina, onda mora biti te{ka - bar
u istoj meri kao i savremena fizika zbog istog razloga.
Ono {to u biblijskoj religiji najvi{e zaprepa{}uje je to, da
ona tvrdi da }emo, ukoliko se priklonimo Hristu, i sami
postati Bo`ji sinovi. Neko }e mo`da upitati: “Pa zar mi
nismo ve} Bo`ji sinovi? Zar Biblija ne u~i da je Bog otac?”
Na neki na~in, nesumnjivo je da mi ve} jesmo Bo`ja deca -
Bog nas je stvorio, voli nas, pazi na nas i zato je poput na{eg
oca. Ali kad Biblija govori o tome da }emo postati Bo`ji
sinovi, tada to o~igledno mora zna~iti ne{to drugo. Ovde se
suo~avamo sa samom sr`i teologije.
Na{e verovanje govori da je Hristos Bo`ji Sin, ro|en, a
ne stvoren i dodaje: “... ro|en od Oca pre svih vekova.” Kao
prvo, mora nam odmah biti jasno da ovo nema nikakve veze
sa ~injenicom da ga je na Zemlji, kao ~oveka, rodila devica.
Sada nije re~ o tome. Sada govorimo o ne~emu {to se
dogodilo pre nego {to je uop{te stvorena priroda, pre
po~etka vremena. “Pre svih vekova” Hristos je ro|en, a ne
stvoren. [ta to zna~i?
Roditi zna~i postati otac, stvoriti zna~i na~initi. Razlika
je u tome da kad rodite, onda rodite ne{to od iste vrste kao
{to ste i vi. ^ovek ra|a decu, dabar ra|a dabri}e, a ptica
ra|a jaja iz kojih se izlegnu pti}i. Me|utim, kad ne{to
na~inite, to nije istovrsno s vama. Ptica pravi gnezdo, dabar
gradi nasipe, ~ovek napravi radio ili ne{to {to mu vi{e li~i, na
primer kip. Ako je spretan u tome, mo`e na~initi kip koji u
velikoj meri li~i ~oveku. Naravno, takav kip nije ~ovek, on
samo li~i ~oveku. On ne mo`e disati ni misliti jer nije `iv.
To smo, dakle, razjasnili - Bog ra|a Boga, a ~ovek
~oveka. Ono {to Bog stvori nije Bog, isto kao {to ljudska
tvorevina nije ~ovek. Zbog toga ljudi nisu Bo`ji sinovi u
istom onom smislu u kojem je Hristos. Oni po nekim svojim
osobinama mogu biti nalik Bogu, ali nisu od iste vrste kao
on. Mogli bismo re}i da je ~ovek pre slika ili kip Boga.
Kip ima izgled ~oveka, ali nije `iv. Isto tako, ~ovek ima
(objasni}emo kako) oblik Boga, on je nalik Bogu, ali nema
istu vrstu `ivota kao Bog. Uzmimo najpre prvu ta~ku,
ljudsku sli~nost s Bogom. Sve {to je Bog stvorio po ne~emu
je nalik na njega. Svemir je nalik na njega po tome {to je
neizmeran, njegova beskrajnost nije ista Bo`joj beskrajnosti,
ve} je samo simbol, prevod Bo`je beskona~nosti u
vanduhovnim izrazima. Materija nalikuje Bogu po tome {to
poseduje energiju, iako je, ponavljamo, ta vrsta energije
ne{to sasvim razli~ito od Bo`je mo}i. Svet biljaka mu je
nalik po tome {to `ivi, a on je, to znamo, `ivi Bog. Me|utim,
`ivot u takvom biolo{kom zna~enju nije isto {to i `ivot u
Bogu, on je samo neka vrsta nagove{taja Bo`jeg `ivota,
njegov odraz. Osim {to su `ive, `ivotinje imaju i druge
sli~nosti s Bogom. One su mu nalik po izrazitoj aktivnosti i
plodnosti, kao insekti na primer, {to je samo bledi odraz
neprekidne Bo`je aktivnosti i njegovog stvarala{tva. Kod
vi{ih sisara nailazimo na za~etke ose}ajnosti, koja je vezana
za nagone. To nije isto kao ljubav koja je prisutna u Bogu,
ve} je na neki na~in nalik Bo`joj ljubavi, isto kao {to slika
mo`e, uprkos svemu, biti nalik na predeo koji predstavlja.
^ovek, kao najsavr{enije bi}e na Zemlji, najvi{e je nalik
Bogu. (Mo`da na drugim svetovima postoje bi}a koja su vi{e
nalik Bogu od nas, ali o njima ne znamo ni{ta.) ^ovek ne
samo da `ivi, on voli i razmi{lja, biolo{ki `ivot je dosegao
najvi{i stepen upravo kod ljudi.
Ali ~ovek u svom prirodnom stanju nema duhovnog
`ivota, onog vi{eg `ivota, kojeg poseduje Bog. Re~ `ivot
upotrebljavamo u oba slu~aja, ali pomisliti da je to ista vrsta
`ivota, bilo bi nalik mi{ljenju da su veli~ina svemira i Bo`ja
veli~ina, jednake. Razlika izme|u biolo{kog i duhovnog
`ivota toliko je va`na, da }emo ih nazvati potpuno razli~itim
imenima. Biolo{ki `ivot, kojeg dobijamo od prirode i koji se
(kao sve drugo u prirodi) gubi i propada, pa ga mo`e
odr`avati jedino priroda pomo}u vode, hrane itd.,
nazva}emo Bios. Duhovni `ivot, koji postoji u Bogu od
ve~nosti i koji je stvorio ~itav prirodni poredak, nazva}emo
Zoe. Bios, svakako, ima odre|ene sli~nosti sa Zoe, ali samo
u onoj meri u kojoj je fotografija sli~na predelu koji
predstavlja ili koliko je kip sli~an ~oveku. Promena od bi}a
koje poseduje Bios prema onom koje bi posedovalo Zoe,
bila bi jednaka promeni kada bi kameni kip postao `ivi
~ovek.
Upravo se na to svodi religija. Svet u kome `ivimo veliki
je umetni~ki atelje. Mi smo kipovi, a okolo se {ire glasine da
}e jednog dana neki od nas o`iveti.
BOG - TRI OSOBE
U prethodnom smo poglavlju razmatrali razliku izme|u
ra|anja i stvaranja. ^ovek rodi dete, ali napravi kip. Bog je
rodio Hrista, ali je stvorio ~oveka. Time smo, ustvari,
prikazali samo jednu Bo`ju osobinu, naime da je ono {to
rodi Bog - Otac, isto tako Bog, dakle, ne{to od iste vrste kao
i on sam. U na{im ljudskim razmerama, tome bi najsli~nije
bilo kad se ~oveku rodi dete, ali to nikako ne smemo
poistovetiti. Razmotrimo pobli`e o ~emu se, zapravo, radi.
Mnogi danas govore: “Verujem u Boga, ali ne verujemo
da je on li~nost.” Takvi misle da ono tajanstveno ne{to, koje
se nalazi iza svega, mora biti ne{to vi{e od osobe. S time bi
se donekle slo`ili. Me|utim, jedino biblijski religiozni ljudi
nude predstavu kakvo bi moglo biti bi}e koje se nalazi s one
strane li~nosti. Svi ostali, iako govore da je Bog s one strane
li~nosti, zapravo o njemu razmi{ljaju kao o ne~em
bezli~nom, dakle kao o ne~em {to je manje od li~nosti. Ako
tra`ite ne{to bezli~no, ne{to {to je vi{e od li~nosti, tada se ne
radi o biranju izme|u biblijske predstave i onih koje nude
drugi, tada je biblijska predstava jedina mogu}nost.
Neki, nadalje, smatraju da }e posle ovog `ivota ili mo`da
posle nekoliko `ivota koje pro`ivimo, Bog progutati ljudsko
bi}e. Ali kad poku{aju objasniti {ta time misle, ispada kao
da }e nas Bog progutati na na~in na koji bi jedna
materijalna stvar progutala drugu. Ka`u da je to isto kao
kad okean upije kap vode. Me|utim, jasno je da je to kraj
`ivota kapi. Ako smo poput kapi koje nestaju u moru, tada
progutan zna~i isto {to i prestati postojati. Jedino biblijski
religiozni ljudi imaju predstavu o tome na koji na~in ljudsko
bi}e ima udela u Bo`jem `ivotu, a ipak ostaje ono {to jeste,
ustvari, postaje vi{e nalik sebi, nego {to je ikad ranije bio.
Ve} smo spomenuli da je teologija prakti~na. ^itava
svrha na{eg postojanja jeste u tome, da na takav na~in
budemo preuzeti u `ivot Boga. Pogre{ne predstave mogu to
samo ote`ati. Obratimo, na ~as, pa`nju na slede}e.
Svi znamo da se u prostoru mo`emo kretati u tri pravca:
levo-desno, napred-nazad i gore-dole. Kud god se pomakli,
moramo krenuti jednim od ova tri pravca, ili pak pravcem
koji predstavljaju kompromis izme|u njih. To su takozvane
tri dimenzije. Ako koristimo samo jednu dimenziju,
mo`emo povu}i jedino ravnu crtu. Ukoliko imamo dve
dimenzije na raspolaganju, mo`emo nacrtati sliku, recimo,
pravougaonik, koji se sastoji od ~etiri ravne crte. Nadalje,
25
ako imamo tri dimenzije, mo`emo napraviti ~vrsto telo,
recimo prizmu, koja se sastoji od {est kvadrata.
Vidite li u ~emu je stvar? Jednodimenzionalni svet bio bi
ravna crta. U dvodimenzionalnom svetu jo{ uvek imamo
ravne crte, ali vi{e njih ~ine jednu sliku. U
trodimenzionalnom svetu imamo slike, ali vi{e slika ~ini
~vrsto telo. Drugim re~ima, kako napredujemo prema
stvarnijim i slo`enijim nivoima, ne ostavljamo iza sebe ono
{to smo susretali na ni`im nivoima; jo{ su i dalje tu, ali
slo`ene na nove na~ine, koje ne bismo mogli ni zamisliti kad
bismo poznavali isklju~ivo jednostavnije nivoe.
Isto na~elo vredi i za biblijsko shvatanje Boga. Ljudski
nivo je jednostavan i prili~no prazan. Na njemu jedna osoba
mo`e biti samo jedno bi}e, a dve osobe predstavljaju samo
dva bi}a - kao {to kod dve dimenzije (recimo na komadu
papira) jedan kvadrat predstavlja jednu sliku, dok su dva
kvadrata dve slike. Na bo`anskom nivou tako|e postoje
li~nosti, ali tamo se one kombinuju na nove na~ine, koje mi,
budu}i da ne `ivimo na tom nivou, ne mo`emo zamisliti. U
Bo`joj dimenziji, da se tako izrazimo, nalazimo Bi}e od tri
osobe koje uprkos tome ostaje jedno bi}e, kao {to prizma
ima {est strana a opet ostaje prizma.
Naravno, takvo bi}e ne mo`emo shvatiti u potpunosti,
isto kao {to ne bismo mogli potpuno shvatiti prizmu, ako
bismo bili stvoreni da mo`emo opa`ati samo dve dimenzije.
Ipak, mi o tom bi}u mo`emo ste}i kakvu-takvu predstavu.
Kad u tome uspemo, tada prvi put imamo jednu pozitivnu
predstavu (ma koliko ona bila nejasna), o ne~em {to je vi{e
od li~nosti, dakle o ne~em {to je nadli~no. Ne{to tako ina~e
nikada ne bismo mogli pretpostavljati, a kad to uvidimo,
osetimo da smo ve} ranije trebali to shvatiti, budu}i da se
tako dobro uklapa u ono {to nam je do sada poznato.
Mo`da }ete upitati: “Ako ne mo`emo zamisliti Boga u tri
osobe, koja je korist razgovarati o njemu?” Dobro, mo`da
od toga nema nikakve koristi. Va`no je da mo`emo stvarno
biti uvu~eni u taj troli~ni `ivot, {to se mo`e dogoditi svaki
~as - ve} ve~eras, ako `elimo.
Radi se, naime, o slede}em. Sasvim obi~an religiozni
~ovek krene da se pomoli. On poku{ava do}i u kontakt s
Bogom. Me|utim, on zna da i ono {to ga pokre}e na molitvu
jeste Bog, koji je, da tako ka`emo, u njemu samom. Ali, on
tako|e zna da njegovo ~itavo znanje o Bogu dolazi od
Hrista, ~oveka koji je bio Bog, zna da pokraj njega stoji
Hristos koji mu poma`e u molitvi i koji moli za njega. Vidite
{ta se doga|a: on se moli Bogu, to je cilj koji poku{ava
dose}i. Bog je tako|e u njemu, on ga tera napred kao
pokreta~ka snaga. Bog je tako|e put ili most koji vodi do
cilja. Na taj na~in se trostruki `ivot troli~nog Boga, odvija u
stvari u obi~noj, svakodnevnoj sobi u kojoj se prose~an
~ovek moli. On je tom prilikom uvu~en u uzvi{eniju vrstu
`ivota, u ono {to smo nazvali Zoe ili duhovni `ivot. Dakle,
Bog ga je uvukao u sebe, a ~ovek opet ostaje ono {to je bio.
Upravo su takvi po~eci teologije. Ljudi su imali o Bogu
neku nejasnu predstavu. Onda se pojavio ^ovek koji je za
sebe tvrdio da je Bog, a nisu ga mogli opisati kao ludaka.
Morali su mu verovati. Sreli su ga i nakon {to su videli da je
umro. Potom, skupiv{i se u grupu, u malu zajednicu, na neki
su na~in prona{li Boga i u sebi, ose}ali su da on njima
upravlja, da ih osposobljava za ono {to je pre izgledalo
nemogu}e. Kad su o svemu bolje promislili, shvatili su da su
do{li do biblijske definicije troli~nog Boga.
Ovu definiciju nismo izmislili. Teologija je, na neki
na~in, znanje do kojeg smo do{li na iskustveni na~in.
Jednostavne religije su uvek izmi{ljene religije. Kad ka`emo
da je ona na neki na~in iskustvena nauka, time mislimo da je
teologija po mnogo~emu nalik na ostale eksperimentalne ili
iskustvene nauke, ali im nije sasvim nalik. Ako je neko
geolog, pa se bavi prou~avanjem stena, mora oti}i u prirodu
i prona}i stene. One ne}e do}i k njemu, a ako ih potra`i,
ne}e mu pobe}i. Podsticaj je na njegovoj strani. Stene tu ne
mogu pomo}i ni odmo}i. Pretpostavimo, me|utim, da ste
zoolog i da `elite snimati divlje `ivotinje u njihovom brlogu.
To je donekle razli~ito od prou~avanja stena. Divlju zver
ne}ete dobiti na tacni, jer ona mo`e pobe}i od vas. Ako
niste savr{eno tihi, sigurno }e vam pobe}i. Dakle, i na njenoj
strani mora postojati neznatan trag, da tako ka`emo,
podsticaja da krene.
 Idemo dalje i pretpostavimo da `elite upoznati nekog
~oveka. Ako on to ne `eli, ne}ete ga upoznati. Morate ste}i
njegovo poverenje. U ovom slu~aju, dakle, podsticaj mora
dolaziti s obe strane, za prijateljstvo je uvek potrebno dvoje.
Kad ~ovek po~ne upoznavati Boga, podsticaj je na Bo`joj
strani. Ako se on ne pokazuje, ne}ete ga prona}i, bez obzira
na to {ta uradili. Zapravo, on se nekim ljudima vi{e
pokazuje nego drugima, ne zato {to bi mo`da nekima bio
vi{e sklon, ve} zato {to nije mogu}e da se otkrije onome ~iji
su um i karakter usmereni u pogre{nom pravcu. Isto je tako
i sa sun~evim svetlom koje nema miljenika, ali se ne}e tako
sjajno odra`avati u pra{njavom ogledalu kao u ~istom.
Mo`emo to kazati i druk~ije: dok se pomagala u ostalim
naukama kojima se ~ovek slu`i, nalaze izvan njega (na
primer mikroskop ili teleskop), instrument kojim otkrivamo
Boga je sam ~ovek. Ukoliko zanemari svoju su{tinu, pa se
ona one~isti i postane mutna, on }e Boga videti iskrivljeno,
kao {to }emo nejasno videti Mesec, ako ga posmatramo kroz
ne~ist teleskop. Zbog toga neki ratoborni narodi imaju
jezive religije, oni Boga gledaju kroz ne~ista so~iva.
Bog se mo`e u svojoj stvarnosti objaviti samo stvarnim
ljudima. To ne zna~i ljudima koji su pojedina~no dobri, ve}
onima koji su ujedinjeni u jedno telo, ljudima koji se vole,
poma`u jedan drugoga i druge upu}uju na njega. Tako je,
naime, Bog zamislio ljude,kao muzi~are u orkestru,kao
pojedine organe jednog tela.
Prema tome, jedino {to nam mo`e pomo}i da bolje
upoznamo Boga, jeste religija kao zajednica, ona je, da tako
ka`emo, tehni~ka oprema za ovu nauku. Zbog toga gube
vreme oni koji svakih nekoliko godina, u zamenu za
biblijsku religiju, nude patentirane pojednostavljene religije.
To je kao kad bi ~ovek koji nema nikavih pomo}nih
sredstava, osim starog dvogleda, poku{ao opovrgnuti sve
ono do ~ega su do{li astronomi. Takav momak mo`e biti
pametan, ~ak pametniji od pravog astronoma, ali on nema
nikakvih izgleda. Za izvesno vreme, njega }e svi zaboraviti
dok }e prava nauka jo{ uvek napredovati. Da smo biblijsku
religiju izmislili mi, ljudi, sigurno bismo je u~inili znatno
pristupa~nijom. Ali ~ovek nije izmislio biblijsku religiju. Ne
mo`emo se takmi~iti s onima koji izmi{ljaju religije. Pa kako
bismo i mogli? Mi se bavimo ~injenicama. Naravno, ~oveku
je lako biti jednostavan, kad nema ~injenice s kojima bi se
morao baviti.
VREME I IZVAN VREMENA
Na prethodnim stranicama bilo je re~i i o molitvi, pa bi
se rado osvrnuli na te{ko}e na koje neki nailaze kod molitve.
Jedan ~ovek je to ovako izlo`io: “Ja mogu verovati u Boga,
ali nikako ne razumem kako on mo`e slu{ati nekoliko
stotina miliona ljudi koji mu se obra}aju svi u isto vreme.”
Uveren sam, da ista nevolja mu~i veliki broj ljudi.
Odmah pada u o~i da se o{trica optu`be nalazi u re~ima
u istom trenutku. Nije te{ko shvatiti da Bog mo`e saslu{ati
sve one koji mu dolaze u molitvi, samo ukoliko mu dolaze
jedan po jedan. On, naravno, ima beskona~no mnogo
vremena na raspolaganju. Dakle, te{ko}a je u pretpostavci
da bi Bog odjednom imao posla s mnogim stvarima.
Me|utim, na taj na~in `ivimo mi, ljudi. Svesni smo
vremena. Jedan trenutak pro|e a zatim dolazi drugi, ti su
trenuci toliko kratki, da jedva stignemo ne{to napraviti.
Vreme je takvo po svojoj prirodi. I naravno, skloni smo uzeti
zdravo za gotovo, da ovaj vremenski sled, uzastopno
izmenjivanje pro{losti, sada{njosti i budu}nosti, ne vredi
samo za nas, ve} i za sve ostalo {to postoji. Skloni smo
pretpostavci da se ~itav svemir, uklju~uju}i i Boga, stalno
kre}e od pro{losti prema budu}nosti, dakle upravo onako
kao i mi. Me|utim, mnogi u~eni ljudi te{ko }e se s time
slo`iti. Teolozi su prvi do{li na pomisao o tome, da se neki
pojmovi uop{te ne nalaze u vremenu. Posle su tu zamisao
preuzeli filozofi, a danas tako misle i neki nau~nici.
Gotovo bi se sigurno moglo re}i da se Bog ne nalazi u
vremenu. Njegov `ivot se ne sastoji od niza trenutaka. Ako
se u 22.30 sati milioni obra}aju Bogu, on ih uop{te ne treba
sve saslu{ati onog kratkogtrenutka kojeg nazivamo 22.30
sati. Taj i svaki drugi trenutak od po~etka sveta, za njega je
uvek sada{njost. Drugim re~ima, on ima na raspolaganju
26
~itavu ve~nost da bi saslu{ao molitvu avijati~ara, izre~enu u
deli}i sekunde dok mu avion eksplodira u plamenu.
To je te{ko razumeti. Uzmimo slede}i primer.
Pretpostavimo da pi{emo roman:
“Marija je ostavila posao; zatim se na vratima ~ulo
kucanje.” Za Mariju koja `ivi u zami{ljenom vremenu moga
romana, ne postoji razmak izme|u zavr{etka posla i
vremena kad se ~uje kucanje na vratima. Me|utim ja, koji
sam Mariju izmislio, uop{te ne `ivim u tom zami{ljenom
svetu. Napisav{i prvi polovinu re~enicu mogao sam tri sata
mirno sedeti i razmi{ljati o Mariji. O njoj sam mogao misliti
kao da je ona jedini lik u pripovetci i to koliko god sam hteo,
a sati koje sam tako proveo ne bi se uop{te pojavili u
Marijinom vremenu (vremenu u pri~i).
Naravno, ovo nije savr{ena ilustracija, ali ipak daje
naslutiti ono {to smatramo istinom. Bog se ne mora `uriti u
vremenu isto kao {to se pisca li~no ne ti~e vremenski sled u
njegovoj pri~i. Bog mo`e svakome pokloniti neizmerno
mnogo pa`nje. S nama se uop{te ne mora baviti kao sa
grupom ljudi. Svaki pojedinac je u tolikoj meri sam s
Bogom, kao da je jedino njega Bog stvorio. Kad je Hristos
umro, umro je upravo za vas, kao da ste jedini na svetu.
Zbog ~ega mislimo da ova ilustracija nije najprikladnija?
naime, u njoj pisac iz jednog vremenskog razdoblja (onog u
kojem se odvija roman), izlazi da bi u{ao u drugo vremensko
razdoblje (stvarno razdoblje). Me|utim, mi verujemo da
Bog uop{te ne `ivi u vremenskom razdoblju. Njegov `ivot ne
kaplje, da tako ka`emo, od jednog trenutka do drugog, kao
na{. On, na neki na~in, jo{ uvek `ivi u 1920. godini, isto kao i
u 1990. Njegov je `ivot on sam.
Ako vreme zamislimo kao ravnu crtu po kojoj moramo
da putujemo, tada Boga moramo zamisliti kao ravan po
kojoj je ta crta povu~ena. Do pojedinih ta~aka na crti
dolazimo postupno. Najpre za nama ostaje ta~ka A, da
bismo od nje stigli do ta~ke B, a zatim do C, itd. Bog sadr`i
u sebi celu crtu, a celu je i vidi sa svih strana.
Ovu zamisao je korisno shvatiti, jer ona uklanja neke
o~igledne te{ko}e koje se javljaju u religiji. Mnogi ateisti
~esto prigovaraju kako religiozni ljudi govore da je ve~ni
Bog, koji se svuda nalazi i pokre}e ~itav svemir, postao
~ovek. Pitaju se {ta se doga|alo dok je on bio dete ili dok je
spavao. Kako je u isto vreme mogao biti Bog, koji sve zna i
~ovek koji pita svoje u~enike: “Ko me je dotaknuo?”
Primeti}ete da se primedba zasniva upravo na re~ima koje
ozna~avaju vreme - dok je bio dete i kako je u isto vreme
mogao. Drugim re~ima, oni polaze od pogre{ne
pretpostavke da `ivot Hrista kao Boga traje u vremenu, i da
je njegov `ivot kao ~oveka po imenu Isus, bio kra}i deo tog
op{teg vremena, isto kao {to je vojnikovo slu`enje u vojsci
samo kra}i deo njegovog celog `ivota. Eto, na koji smo na~in
to u stanju da shvatimo. Boga zami{ljamo kako je `iveo u
vremenu dok je njegov ljudski oblik `ivota jo{ uvek bio
budu}nost, zatim razdoblje dok `ivi kao ~ovek, a onda opet
kad na svoj ljudski `ivot gleda kao na pro{lost. Smatramo da
ovakav na~in gledanja nema ni~eg zajedni~kog sa stvarnim
~injenicama. Hristov zemaljski `ivot kojeg je proveo u
Palestini, ne mo`emo stavljati ni u kakav vremenski odnos
sa `ivotom Isusa kao Boga, koji je izvan vremena i prostora.
Vanvremenska istina o Bogu sastoji se u tome da je ljudska
priroda sa svim svojim slabostima, spavanjem i neznanjem,
na neki na~in uklju~ena u njegov ~itav bo`anski `ivot. @ivot
Boga kao ~oveka s na{e je ta~ke gledi{ta sasvim odre|eno
razdoblje u istoriji ~ove~anstva (od Hristovog ro|enja do
smrti). Zato ~esto zami{ljamo njegov zemaljski `ivot kao
razdoblje u istoriji Bo`jeg `ivota. Bog, me|utim, nema
istoriju. On je previ{e stvaran da bi je imao. Imati istoriju,
zna~i izgubiti deo sopstvene stvarnosti (koja je i{~ezla u
pro{losti), a jo{ bez drugog dela (koji se jo{ uvek nalazi u
budu}nosti). Imati istoriju, zapravo zna~i ne imati ni{ta osim
sada{njosti, koja je toliko sitna, da nestane pre nego {to
stignemo progovoriti o njoj. Bog nam zabranjuje da o njemu
razmi{ljamo na takav na~in. ^ak ni mi sami ne volimo o sebi
razmi{ljati na takav na~in.
Jo{ jedna te{ko}a proizlazi iz verovanja da Bog `ivi u
vremenu. Svako ko veruje u Boga, veruje da je njemu
poznato {ta }emo sutra u~initi. Kako, u tom slu~aju,
mo`emo biti slobodni da uradimo ne{to drugo? I ovde
dolazi do nesporazuma zbog pretpostavke da Bog `ivi u
vremenu, na isti na~in kao i mi, s tom razlikom da on mo`e
videti budu}nost, a mi ne. Kad bi to bilo tako, dakle, kad bi
Bog predvi|ao na{a dela, bilo bi te{ko razumeti da smo
slobodni da ne{to u~inimo po sopstvenoj volji.
Prtetpostavimo, me|utim, da je Bog izvan i znad vremena.
U tom slu~aju, ono {to zovemo sutra, njemu je isto tako
vidljivo kao i danas. Za njega su svi dani danas. On se ne
se}a {ta ste radili ju~e - on vas prosto vidi kako to radite, jer
iako je za nas ju~e izgubljeno, za njega nije. Bog ne predvi|a
{ta }ete sutra uraditi - on to ve} vidi, jer je budu}nost, za
njega sada{njost.
Nemojte misliti da je u ovom trenutku va{e delovanje
manje slobodno zato jer Bog zna {ta radite. On na isti na~in
zna {ta }ete uraditi sutra, jer on se ve} nalazi u sutra i
jednostavno vas posmatra.
Mnogima je ova predstava o Bogu pomogla. Ako vam ne
poma`e odbacite je. To je religiozna zamisao po tome {to su
je mnogi veliki religiozni ljudi usvojili jer u njoj nema ni{ta
suprotno biblijskom u~enju. Ne{to sli}no ne}emo na}i ni u
Bibliji, ni u ostalim religijskim tekstovima. Mo`ete biti
sasvim dobar religiozan ~ovek i onda, ako tu zamisao
odbacite ili ako o njoj uop{te ne razmi{ljate.
DOBRA ZARAZA
Zamoli}emo vas odmah na po~etku, da poku{ate jasno
da zamislite slede}e: zamislite dve knjige na stolu, jednu
iznad druge. O~igledno, donja knjiga nosi gornju. Umesto
da dodiruje sto, gornja knjiga se nalazi tri-~etiri centimetara
iznad povr{ine stola zato jer le`i na donjoj. Ozna~imo donju
knjigu s A, a gornju s B. Polo`aj knjige B, uslovljen je
polo`ajem knjige A. A sada pretpostavimo da se obe knjige
oduvek nalaze u tom polo`aju. U tom slu~aju, polo`aj knjige
B bio bi uvek ishod polo`aja knjige A. Isto tako, polo`aj
knjige A ne bi postojao pre polo`aja knjige B. Drugim
re~ima, posledica ne dolazi posle uzroka. Naravno, naj~e{}e
je obrnuto, ~ovek pojde krastavac, a zatim dobije smetnje u
varenju. Ali to nije slu~aj kod svih uzroka i posledica.
Odmah }ete videti za{to ovo smatramo va`nim.
Ranije smo ve} spomenuli da je Bog bi}e koje se sastoji
od tri li~nosti ili osobe, a ipak je jedno bi}e, kao {to se i
prizma sastoji od {est kvadrata, a ipak je samo jedno telo.
Ako poku{amo objasniti kako su ove bo`anske li~nosti
povezane, prisiljeni smo se izraziti na na~in po kojem bi se
dalo zaklju~iti da je jedna od njih postojala pre ostalih. Prva
osoba je Otac a druga Sin. Ka`emo da prva osoba ra|a i
stavlja u `ivot drugu - to zovemo ra|anjem, ne stvaranje, jer
ono {to Bog ra|a, iste je vrste kao i on. Zna~i, ovde najbolje
pristaje izraz Otac. Time se, na sre}u, name}e pomisao da je
on postojao pre ostalih, kao {to je, recimo, na{ otac postojao
pre nas. Ali, to nije tako. U ovom slu~aju ne postoji pre ili
kasnije. Upravo zbog toga smo vam i poku{ali objasniti kako
jedna stvar mo`e biti izvor, odnosno uzrok druge, a da ti
istovremeno ne zna~i da je postojala pre nje. Sin postoji zato
{to postoji Otac. Me|utim, i Sin i Otac postoje oduvek.
Poku{ajmo o tome razmisliti i na ovaj na~in: malopre
smo vas zamolili da zamislite dve knjige i verovatno ih je
ve}ina vas i zamislila. To zna~i da ste napregnuli svoju
ma{tu, a kao ishod toga u va{im mislima je nastala odre|ena
slika. Sasvim je o~igledno da je zami{ljanje bilo uzrok, a
slika u mislima posledica. Me|utim, to ne zna~i da ste prvo
zamislili, a tek onda se pojavila slika. Sasvim je o~igledno da
je zami{ljanje bilo uzrok, a slika u mislima posledica.
Me|utim, to ne zna~i da ste prvo zamislili, a tek onda se
pojavila slika. Slika se pojavila ~im ste je zamislili. ^itavo ste
vreme svojom voljom odr`avali sliku pred v{im duhovnim
okom. ^in volje i slika po~eli su i zavr{ili istovremeno. Kad
bi postojalo ve~no Bi}e, koje bi uvek zami{ljalo samo jedno,
posledica bi uvek umna slika; ona bi bila ve~na kao i sam ~in
zami{ljanja.
Na isti na~in moramo razmi{ljati o Sinu koji, da tako
ka`e, uvek proizilazi iz Oca, kao {to svetlo dolazi iz sve}e,
toplota iz vatre ili misli iz uma. On je O~ev izra`aj, ono {to
Otac `eli re}i, a Otac je oduvek govorio. Zapa`ate li {ta se
doga|a? Sve ove predstave sa svetlom i toplotom kao da
nam `ele nagovestiti da su Otac i Sin dva predmeta a ne dve
Osobe. I zato je novozavetna slika Oca i Sina prikladnija od
svih ostalih, kojima je poku{avamo zameniti. To se uvek
27
doga|a kad se ~ovek udalji od Biblije. Sasvim je u redu ako
se ponekad malo udaljimo od nje, kako bismo ne{to bolje
sagledali. Me|utim, uvek joj se moramo vra}ati. Prirodno je
da Bog sebe mo`e opisati daleko bolje nego {to bismo to mi
u~inili. On zna da je odnos izme|u prve i druge Osobe vi{e
nalik odnosu izme|u oca i sina nego bilo ~emu drugom.
Najva`nije je ipak znati da je to odnos ljubavi. Otac u`iva u
Sinu, a Sin po{tuje Oca.
Pre nego nastavimo, obratimo pa`nju na prakti~nu
vrednost spomenutoga. Danas svako voli da ponavlja
biblijsku misao, koja ka`e da je Bog ljubav. Izgleda,
me|utim, da pritom ne shvataju kako re~i Bog je ljubav
nemaju nikakvog stvarnog zna~enja, osim ako Bog u sebi ne
sadr`i bar dve osobe. Ljubav ose}a jedna osoba prema
drugoj. Kad bi Bog bio samo jedna osoba, tada pre nastanka
sveta, on ne bi bio ljubav. Naravno, kad ljudi govore Bog je
ljubav, tada naj~e{}e misle na ne{to sasvim drugo. Oni, u
stvari, misle ljubav je Bog. Time `ele kazati da se prema
ose}anjima ljubavi, bez obzira na to gde i kako oni nastaju i
kakve posledice izazivaju, trebamo odnositi s du`nim
po{tovanjem. Mo`da je to ta~no, ali to je ne{to sasvim drugo
od onoga {to religiozni ljudi misle kad ka`u Bog je ljubav.
Religiozni ljudi veruju da se u Bogu uvek odvija `iva,
dinami~ka aktivnost ljubavi, a ona je stvorila sve {to postoji.
To je najva`nija razlika izme|u biblijske religije i svih
drugih religija. U Bibliji Bog nije stati~no bi}e ve}
dinami~na pulsiraju}a aktivnost, `ivot, skoro kao neka
drama. Ona je donekle, nemojte pogre{no shvatiti, poput
plesa. Jedinstvo Oca i Sina je ne{to tako `ivo i stvarno da je i
sama ta veza Osoba. Mnogima je ovo te{ko shvatiti, ali to je
na~in na koji se mo`e na to gledati. Sigurno znate da se
me|u ljudima okupljenim u porodicama, klubu ili sindikatu,
govori o duhu te porodice, o duhu kluba ili sindikata.
Govorimo o duhu zato {to se me|u ~lanovima takve
zajednice odvija sasvim poseban na~in opho|enja, kakav se
ne bi razvio, da su kojim slu~ajem odvojeni, kao da se
pojavila neka vrsta zajeni~ke osobenosti. (Ova zajedni~ka
osobenost mo`e, naravno, biti bolja ili gora od osobenosti
pojedinaca.) Naravno, tu se ne radi o stvarnoj osobi, ve}
samo o sli~nosti s osobom. Upravo je to jedna od razlika
izme|u Boga i nas. Ono {to proizilazi iz zajedni~kog `ivota
Oca i Sina, jeste stvarna osoba, tre}a od tri osobe koje su
Bog.
Tehni~ki izraz za ovu tre}u osobu, je Sveti Duh ili Bo`ji
Duh. Nemojte se zabrinjavati ili ~uditi ako vam se ono (ili
on) u~ini jo{ nejasnijim ili maglovitijim od prve dvojice.
Mislimo da postoji razlog za{to je to tako. U religioznom
`ivotu obi~no ne gledamo na njega, ve} on uvek deluje kroz
nas. Ako o Ocu razmi{ljamo kao nekome onde gore, ispred
vas, a o Sinu kao o nekome ko se nalazi uz vas i poma`e vam
u molitvi, kao o nekome ko se trudi da i vi postanete Bo`ji
sin, tada o tre}oj Osobi morate misliti kao o nekome ko je u
vama. Mo`da }e vam se u~initi da je lak{e zapo~eti s tre}om
osobom i i}i unazad. Bog je ljubav koja deluje kroz ljude,
naro~ito kroz biblijski religiozne. Me|utim, ovaj duh ljubavi
predstavlja ljubav koja oduvek postoji izme|u Oca i Sina.
I od kakve je to va`nosti za nas? To je va`nije od svega
na svetu. Ovaj ples, ova drama, ovaj obrazac troli~nog `ivota
treba se prikazati u svima nama. Mo`emo to i obrnuto
kazati: svako od nas treba u}i u taj obrazac, mora se uklju~iti
u taj ples. Sre}u za koju smo stvoreni ne}emo ostvariti ni na
jedan drugi na~in. Dobrim kao i lo{im stvarima mo`emo se
na neki na~in zraziti. Ako se `elite zagrejati, morate se
pribli`iti vatri. Ako se `elite skvasiti, morate sko~iti u vodu.
Ako `elite radost, snagu, mir i ve~ni `ivot, morate se
pribli`iti, {tavi{e u}i u ono, {to poseduje te vrline. One nisu
nikakva nagrada koju bi Bog mogao, kad bi hteo, olako dati
bilo kome. One su veliki izvor energije i lepote koja izbija iz
samog sredi{ta stvarnosti. Ako se nalazite blizu njega,
nakvasi}e vas, ako ste daleko, osta}ete suvi. Kad se ~ovek
jedno sjedini s Bogom, {ta ga mo]e spre~iti da `ivi ve~no?
Kad se, pak, odvoji od Boga, {ta mu preostaje nego da
nestane i umre?
Na koji se na~in mo`emo sjedini s Bogom? Kako se
mo`emo uklju~iti u troli~ni `ivot?
Se}ate li se {ta smo rekli o razlici ra|anja i stvaranja? Mi
nismo ro|eni od Boga, on nas je samo stvorio. U na{em
prirodnom stanju, mi nismo Bo`ji sinovi, ve} samo (da
ka`emo) kipovi. Mi nemamo Zoe, to jest duhovni `ivot, ve}
samo Bios, biolo{ki `ivot, koji mo`e svakog ~asa prestati.
Biblijska religija nam nudi priliku, koju nam Bog pru`a, da
uzmemo u~e{}a u Hristovom `ivotu. Ako tako postupimo,
bi}emo sudeonici `ivota koji je ro|en a ne stvoren, koji je
oduvek postojao i koji }e zauvek postojati. Hristos je Bo`ji
Sin i ako uzmemo udeo u takvoj vrsti `ivota i sami }emo
postati Bo`ji sinovi. Vole}emo Oca onako kako ga Hristos
voli i u nama }e se pojaviti Duh. Hristos je do{ao na ovaj
svet i postao ~ovek, kako bi dobrom zarazom preneo na sve
ljude `ivot koji je u njemu. Svaki religiozni ~ovek bi trebao
da postane mali Hristos. A cilj religije upravo je u tome.
SVOJEGLAVI OLOVNI VOJNICI
Bo`ji Sin je postao ~ovek kako bi ljudima omogu}io da
postanu Bo`ji sinovi. Ne znamo kako bi se stvari odvijale da
se ljudska vrsta nije pobunila protiv Boga. Mo`da bi svaki
~ovek ve} od samog ro|enja bio u Hristu i sudelovao bi u
`ivotu Bo`jeg Sina. Mo`da bi se Bios, prirodni `ivot, odmah
uklju~io u Zoe, u nestvoreni `ivot. To su, me|utim, samo
naga|anja. Zanima nas kako sada stvari stoje.
A one stoje ovako: dve vrste `ivota nisu sada samo
razli~ite (one su takve oduvek bile), ve} su, zapravo,
suprotne. Prirodni `ivot u nama jeste samoljublje, ne{to {to
`elimo maziti i obo`avati, te`i iskori{}avanju drugih `ivota,
ali ne samo to. Taj `ivot naro~ito voli da bude ostavljen na
miru, da ga ne uznemirava ni{ta {to bi izgledalo bolje, ja~e
ili ve}e od njega, ni{ta {to bi moglo umanjiti njegov zna~aj.
Boji se svetla i sve`ine duhovnog sveta, isto kao {to se ljudi,
navikli na prljav{tinu, boje kupanja. On je u nekom smislu u
pravu, zna da bi stradala njegova samoljubivost i samovolja
~im bi do{ao pod uticaj duhovnog `ivota, pa je spreman
boriti se zubima i noktima da to izbegne. Jeste li ikad kao
dete, pomislili kako bi izgledalo kad bi o`ivele va{e igra~ke?
Pretpostavimo da ste ih zaista mogli o`iveti. Zamislite da se
olovni vojnik pretvori u pravog, malog ~oveka. Olovo bi se
moralo pretvoriti u meso. Pretpostavimo da se to ne bi
svidelo olovnom vojniku. Njega ne zanima meso, on jedino
vidi da se olovo pokvrilo i sve }e preduzeti da vas u tome
spre~i, jer ni po koju cenu ne `eli da postane ~ovek.
Ne znamo {ta biste napravili s olovnim vojnikom. Ali
pogledajmo {ta je Bog u~inio s nama. Druga Osoba u Bogu,
Sin, postao je kao ~ovek, rodio se u ovom svetu kao pravi
~ovek, odre|ene visine, te`ine, sasvim odre|ene boje kose i
govorio je odre|enim jezikom. Ve~no Bi}e, kome je sve
poznato i koje je stvorilo ~itav svemir, ne samo da je postalo
~ovek, ve} (pre toga) dete, a jo{ ranije, zametak u telu `ene.
Ako `elite da zamislite {ta to zna~i, zapitajte se da li biste
`eleli da postanete pu` ili rak?
Ishod je bio ~ovek koji je predstavljao ono, {to su svi ljudi
trebali biti, ~ovek u kome je stvoreni `ivot, dobijen od
majke, dopustio da bude potpuno i savr{eno preobra`en u
ro|eni `ivot. Ljudsko, prirodno stvorenje u njemu, u
potpunosti je bilo preuzeto od bo`anskog Sina. Na jednom
je primeru ~ove~anstvo u{lo u Hristov `ivot. Budu}i da se
sva te{ko}a sastoji u tome {to se prirodni `ivot mora, u
odre|enom smislu ubiti, on je izabrao zemaljsku karijeru
koja je uklju~ivala ubijanje njegovih ljudskih `elja na svakom
koraku, a to je bilo siroma{tvo, nerazumevanje od vlastite
porodice, izdaja od najbli`eg prijatelja, poruga i zlostavljanje
od vojnika i na kraju smrt mu~enjem. Nakon {to je ovako
ubijen, a ubijeno je bilo u odre|enom smislu svaki dan,
ljudsko stvorenje u njemu, a zato jer je bilo sjedinjeno s
bo`anskim Sinom, ponovo je o`ivelo. U Hristu je ponovo
vaskrsao ^ovek, a ne samo Bog. U tome je glavna ta~ka. Po
prvi put smo videli stvarnog ~oveka. Olovni ~ovek, u~injen
od olova kao i svi ostali, o`iveo je u punini i sjaju.
Na{e upore|enje s olovnim vojnikom ovde postaje
nedovoljna. Kad bi, kojim slu~ajem, jedan od pravih olovnih
vojnika o`iveo, to ne bi uticalo na druge. Svaki od njih `ivi
za sebe. Ali ljudska bi}a nisu takva. Ljudi izgledaju odvojeni
jedni od drugih zato jer ih vidimo kako se odvojeno kre}u.
Me|utim, mi smo stvoreni tako da mo`emo videti samo
sada{nji trenutak. Kad bismo mogli bolje sagledati pro{lost,
sve bi izgledalo druk~ije. Jednom je svaki ~ovek bio deo
svoje majke i oca, a jo{ ranije deo svojih dedova i baka. Kad
bismo mogli videti ~ove~anstvo rasprostranjeno u vremenu
28
onako kako ga Bog vidi, ono ne bi izgledalo kao mno{tvo
pojedinaca, razbacanih naokolo. Izgledalo bi kao ne{to {to
raste, kao vrlo slo`eno stablo. Tada bi svakog pojedinca
videli povezanog sa svima ostalim. I ne samo to. U
stvarnosti, pojedinci nisu odvojeni od Boga vi{e nego {to su
me|usobno odvojeni. Svaki mu{karac, `ena i dete u ovom
trenutku di{u i ose}aju zato {to ih Bog, da tako ka`emo,
pokre}e.
Prema tome, kad je Hristos postao ~ovek, to nije isto kao
kad bismo mi postali olovni vojnici. To je kao da ne{to {to
stalno uti~e u ljudsku vrstu, po~ne na nju da uti~e na sasvim
nov na~in. U~inak toga {iri se ~itavim ~ove~anstvom, na
ljude koji su `iveli pre i posle Hrista, kao i na one koji za
njega nikada nisu ~uli. Kao kad u ~a{u vode stavimo neke
hemikalije koje }e joj dati drugu boju ili ukus. Razume se,
nijedno ovo upore|enje nije savr{eno. U krajnjoj liniji, kad
je re~ o Bogu, jasno je da ono {to on ~ini, mora biti razli~ito
od svega ostalog. Ne mo`emo ni o~ekivati da bude druk~ije.
[ta je, dakle, novo on doneo svetu? Evo {ta: obavio je
posao kojim se postaje Bo`ji sin, to je preobra}enje od
stvorenih bi}a u ro|ena, prelazak od privremenog, biolo{kog
`ivota u vanvremenski duhovni `ivot. ^ove~anstvo je, u
na~elu, ve} spa{eno. Mi treba da prihvatimo spasenje. Ali
ono najte`e, ono {to ne bismo mogli sami u~initi, ve} je
u~injeno za nas. Ne moramo se truditi da se popnemo u
duhovni `ivot, jer je on ve} si{ao me|u nas. Dovoljno je da
dopustimo tom ^oveku, u kojem je duhovni `ivot potouno
prsutan i koji, uprkos tome {to je Bog, tako|e je stvaran
~ovek, da on to u~ini u nama i za nas. Setite se samo {ta smo
rekli o dobroj zarazi. Jedan od na{e vrste poseduje novi
`ivot i ako mu se pribli`imo, zarazi}emo se. Razume se, ovo
mo`emo izraziti na razli~ite na~ine. Mo`emo kazati da je
Hristos umro za na{e grehe, da nam je Otac oprostio zato
jer je Hristos za nas u~inio ono {to smo trebali u~initi sami.
Mo`emo kazati da smo oprani u krvi jagnjeta i da je Hristos
pobedio smrt.
DVE BELE[KE
Kako ne bi do{lo do nesporazuma, dodajemo ovde dve
bele{ke povezane uz prethodno poglavlje.
1) Jedan razuman kriti~ar pitao je za{to Bog kad je
`eleo imati sinove a ne olovne vojnike, ve} na samom
po~etku nije rodio mno{tvo sinova, a ne najpre stvorio olovn
vojnike, da bi ih na tako te`ak i bolan na~in doveo u `ivot.
Deo odgovora na ovo pitanje vrlo je lak, a deo verovatno
ne}emo nikada saznati. Postupak prelaska stvorenja u sina
ne bi bio ni te`ak ni bolan, da se ljudi nisu okrenuli od Boga.
To su mogli da u~ine zato jer im je dao slobodnu volju. A
dao im je zato, jer ne bi nikada mogao da voli svet robota. A
sada dolazi te`i deo odgovora. Svi biblijski religiozni ljudi se
sla`u da postoji, u punom i izvornom smislu, samo jedan
Bo`ji Sin. Nastojanje na pitanju: “Nije li mogli njih biti
vi{e?” - naprosto nema smisla kad govorimo o Bogu.
Mo`ete kazati da je ne{to moglo biti druk~ije nego {to jeste
da je bilo razli~ito od ne~eg prethodnog. (Slova na ovoj
stranici mogla su biti i crvena, da je {tampar upotrebio
crvenu boju, a on bi je upotrebio da mu je neko to rekao.)
Me|utim, kad govorimo o Bogu, dakle, o onome koji se
nalazi u temelju svega postoje}eg, o neoborivoj ~injenici od
koje zavise sve druge ~injenice, tada je sasvim nerazumno
pitati da li je ne{to moglo biti druk~ije nego {to jeste. Ali bez
obzira na to, mislimo da je i sama zamisao Oca koji ve~no
ra|a mno{tvo sinova, nemogu}a. Da bi ih bilo mnogo,
trebalo bi da se po ne~emu razlikuju. Dva dinara imaju isti
oblik. Po ~emu su to dva dinara, a ne jedan? Po tome {to se
nalaze na razli~itim mestima u prostoru i {to sadr`e razli~ite
atome. Drugim re~ima, da bismo ih mogli smatrati
razli~itim, moramo uvesti kategorije prostora i materije - u
stvari, moramo uvesti prirodu, stvoreni svet. Razliku izme|u
Oca i Sina mo`emo razumeti ne uvode}i u razmatranje
prostor i materiju, jer jedan od njih ra|a a drugi je ro|en.
Odnos Oca prema Sinu, nije isti kao odnos Sina prema Ocu.
Me|utim, kad bi bilo vi{e Sinova, svi oni bi se, kako
me|usobno, tako i prema Ocu, jednako odnosili. Po ~emu bi
razlikovali jedan od drugoga? Razumljivo, na prvi pogled ne
zapa`amo ovu nelogi~nost. Ljudima se pri~injava da je
zamisao o nekoliko sinova sasvim u redu. Kad bolje
promislimo, vide}emo da nam je zamisao o vi{e sinova
izgledala mogu}a samo zato jer smo te sinove na neki na~in
zami{ljali kao ljude (dakle materija), koji se nalaze u nekoj
vrsti prostora, iako smo bili uvereni da razmi{ljamo o
ne~emu {to nije ograni~eno prostorom, vremenom i
materijom. Zapravo, poku{ali smo ne{to tako
prokrijum~ariti unutar postoje}eg sveta. Ako i nakon {to
ovo shvatimo, poku{amo da zamislimo Oca kako od davnina
ra|a mno{tvo Sinova, uvide}emo da zapravo, ni na {ta ne
mislimo. Zamisao izbledi i pretvori se u obi~ne re~i. (Da li je
priroda - prostor, vreme, materija, stvorena samo zato da bi
se omogu}ila vi{estrukost? Ne postoji li ipak neki drugi
na~in da se dobije mno{tvo ve~nih drugova, osim onog po
kome se najpre stvara mno{tvo prirodnih bi}a, koja se zatim
produhove? Naravno, to su sve samo naga|anja.)
2) Zamisao po kojoj je ljudska vrsta, u odre|enom
smislu jedan organizam, kao recimo stablo, ne sme se
poistovetiti s mi{ljenjem da pojedina~ne razlike nisu va`ne
ili da su stvarni ljudi - Toma, Nenad i Marija, na neki na~in,
manje va`ni od zajednice, klase ili rase. Te dve zamisli su
sasvim suprotne. Delovi nekog organizma mogu se
me|usobno vrlo razlikovati, isto kao {to stvari koje nisu na
taj na~in povezane, mogu biti vrlo sli~ne. [est dinara su
me|usobno sasvim odeljeni, ali vrlo sli~ni. Nos i plu}a su
sasvim razli~iti, ali postoje samo zato jer su delovi istog tela i
u~estvuju u `ivotu tela. Biblija ne gleda na ljude kao na
~lanove neke grupe ili kao na brojeve s neke liste, ve} kao na
organe istog tela, koji su svi me|usobno razli~iti, ali koji,
svaki na svoj na~in, doprinosi ono {to drugi ne mogu. Kad
primetite da svoju decu, u~enike ili susede poku{avate
u~initi onakvim kakvi ste sami, setite se da ih Bog nije
zamislio takvim. Vi i oni ste razli~iti organi koji treba da
obavljaju razli~ite funkcije. S druge strane, kad vam se ~ini
da nema potrebe me{ati se u tu|e probleme, jer se to vas ne
ti~e, setite se da su ti drugi ljudi delovi istog organizma
kome i sami pripadate, iako su razli~iti od vas. Ako
zaboravite na tu ~injenicu, posta}ete individualista. U
suprotnom slu~aju, ako zaboravite da su drugi ljudi poput
organa koji su razli~iti od vas, ako `elite da uklonite sve
razlike me|u njima i u~inite ih istim bi}ete ~ovek koji sve
trpa u isti kalup. Religiozan ~ovek ne bi smeo biti ni jedno,
ni drugo.
Ose}amo sna`nu potrebu da vam ka`emo, a verujemo da
i vi `elite nama re}i, koja je od ove dve gre{ke gora. Rekli
bismo da su to Sotonina posla. On nam uvek {alje gre{ke u
parovima, u suprotnostima. I uvek nas navodi da gubimo
vreme u razmi{ljanju o tome {ta je gore. Znate li zbog ~ega?
On se oslanja na to da }e vam se jedna gre{ka u~initi gorom
i nada se da }e vas postupno navesti da po~inite drugu
gre{ku. Ne dopustite da vas prevari. Uvek moramo imati
pred o~ima cilj i prema njemu treba da idemo pravo, izme|u
obe gre{ke. Ni jedna nas ne sme suvi{e zahvatiti, jer su obe
jednako lo{e.
HAJDE DA SE PRETVARAMO
Hteli bi se jo{ jednom poslu`iti upore|enjima, bolje
re~eno dvema pri~ama. Jednu od njih, mo`da poznajete,
zove se Lepotica i zver. Neka devojka se morala udati za
~udovi{te. Kad se udala poljubila ga je kao da se radi o
~oveku, pa se nakon toga ~udovi{te stvarno pretvorilo u
~oveka. Druga pri~a je o ~oveku koji je morao da nosi
masku da ga u~ini mnogo lep{im nego {to je u stvarnosti bio.
Nosio ju je godinama. Kad ju je kona~no skinuo, video je da
se njegovo lice promenilo, ono se potpuno prilagodilo
maski, i zaista je postao lep. Preru{avanje je postalo
stvarnost. Mislimo da vam obe pri~e mogu (u ma{ti,
svakako) pomo}i da shvatite ono {to `elimo re}i u ovom
poglavlju. Dosad smo poku{ali opisati ~injenice: ono {to Bog
jeste i ono {to je u~inio. Sad `elimo govoriti o praksi: o tome
{ta trebamo dalje u~initi. Kakvog smisla ima sva ta
teologija? Mo`da }ete ve} danas shvatiti va`nost svega {to je
dosad re~eno o ovoj temi, i to primeniti na vlastiti `ivot. Ako
ste sve pro~itali do ovog mesta, tada je va{e interesovanje
verovatno toliko, da ste spremni da poku{ate i s molitvom.
Vrlo je verovatno da }ete u tom slu~aju po~eti s - O~e na{.
29
//O~e na{//, shvatate li sada {ta te re~i zna~e? One zna~e
da se stavljate na mesto Bo`jeg Sina. Bez ikakvog uvijanja,
kad izgovorite ove re~i, izdajete se za Hrista. Dakle, vi de,
na neki na~in, pretvarate. Naime, ~im shvatimo zna~enje tih
re~i, odmah nam je jasno da mi nismo Sinovi Bo`ji. ^ovek
nije nimalo nalik na Bo`jeg Sina ~ija je volja i priroda ista
kao i njegovog Oca. ^ovek je pun samoljublja, strahova,
nade, pohlepe, ljubomore i ta{tine, a sve je to osu|eno na
smrt. Na neki na~in, prili~no je drsko da se takvo bi}e
pretvara da je Hristos. Me|utim, naj~udnije u svemu tome
jeste da nam je Hristos tako naredio.
Za{to? Kakva je korist da se izdajemo za Ne{to {to
nismo.
Dakle, ~ak i na ljudskom nivou postoje dve vrste
pretvaranja. Neko se, na primer, pretvara da }e vam pomo}i,
iako to u stvari ne `eli. Postoji, me|utim, i pozitivno
pretvaranje, ono koje ima za posledicu pojavljivanje upravo
onoga, u vezi ~ega se pretvaramo. Ako nekoga ne
podnosimo, a znamo da to nije u redu i da moramo biti
ljubazni s njim, najbolje da se prema njemu tako i
pona{amo. Dakle, da se pravimo boljim nego {to jesmo. Za
kratko vreme }emo po~eti ose}ati istinsku naklonost prema
takvoj osobi. Mo`da ste ve} imali prilike da se i sami uverite
u to. Vrlo ~esto je jedini na~in da stvarno dobijemo neku
vrlinu taj, da se pona{amo da je ve} posedujemo. Zbog toga
su de~je igre toliko va`ne. Deca se uvek pretvaraju da su
odrasli ljudi, igraju se vojnika, prodava~a u trgovini, itd.
Me|utim, za ~itavo vreme igre, oni ve`baju svoje mi{i}e i
razum, a to im poma`e kad odrastu. ^im, dakle, postanete
svesni ~injenice da se izdajete za Hrista, najverovatnije }ete
osetiti ne{to {to }e biti vi{e stvarnost, a manje pretvaranje. U
vama }e se jo{ uvek javljati misli kojih ne bi bilo da ste
stvarno Sin Bo`ji. E pa zaustavite ih. Ili }ete mo`da uvideti
da bi, umesto da se molite, bolje bilo da napi{ete pismo ili
da pomognete `eni da opere sudove. U tom slu~aju idite i
pomozite joj.
Vidite li {ta se doga|a? Sam Hristos, Bo`ji Sin, koji je
~ovek (isto kao i vi) i Bog (kao i njegov Otac), na va{oj je
strani, on va{e pretvaranje preobra}a u stvarnost. To nije
zaobilazni put da ka`emo kako treba slu{ati //glas savesti//.
Ako pitate svoju savest, dobi}ete samo jedan odgovor, ako
imate na umu da se izdajete za Hrista, dobi}ete potpuno
drugi odgovor. Ima mnogo toga {to na{a savest ne}e
potpuno osuditi (to se naro~ito odnosi na na{e misli), ali {to
nikako ne mo`emo prihvatiti, ukoliko nastojimo da sledimo
Hrista. To jest zato, jer ne razmi{ljamo vi{e samo o dobru i
zlu ve} se poku{avamo zaraziti od Osobe. To je vi{e nalik
slikanju portreta, nego pridr`avanju odre|enih pravila. To je
na neki na~in te`e, a na drugi mnogo lak{e od pukog
pridr`avanja pravila.
Pravi Bo`ji Sin je na va{oj strani. On vas po~inje
pretvarati u ~oveka kakav je i on sam. Po~inje vam
ubrizgavati svoj `ivot i misli, daje vam svoj Zoe. Olovnog
vojnika po~inje pretvarati u pravog ~oveka. A ono u vama
{to se tome opire, jo{ uvek je od olova.
Nekima se mo`e u~initi da jo{ nikad nisu do`iveli ne{to
sli~no. Mo`ete kazati: “Nikada nisam imao utisak da mi
poma`e neki nevidljivi Hristos, ali dobro znam da su mi
~esto pomogli ljudi.” Takvo razmi{ljanje nas podse}a da
`enu iz Prvog svetskog rata, koja je jednom prilikom rekla
da nju ne brine nesta{ica hleba, budu}i da svi u njenoj
porodici jedu tost (prepe~en hleb). Ako nema hleba, ne}e
biti ni tosta. Ako nemamo pomo} od Hrista, ne}emo je
imati ni od ljudi. On na nas deluje na najrazli~itije na~ine, a
ne samo po onome {to nazivamo religioznim `ivotom. On
dluje kroz prirodu, kroz na{e telo, kroz knjige, ponekad
deluje na nas i kroz iskustva koja nam se u prvom trenutku
~ine nebiblijskim. Kad mladi}, koji rutinski i iz puke navike
odlazi u crkvu, odjednom shvati da ne veruje u bibliski
koncept, i zato prestane da ide u crkvu, Hristov duh mu je
tada, verovatno, bli`i nego ikad. A iznad svega, Hristos
deluje na nas preko drugih ljudi.
Ljudi su ogledala ili prenosioci Hrista drugima. Ponekad
~ak i nesvesno, ~ovek Hrista prenosi drugima. Ovu //dobru
zarazu// mogu prenositi i oni koji sami nisu zara`eni. Neke
ljude su ponekad, na religiju upu}ivali upravo ateisti. Ipak,
obi~no Isusa prenose drugima oni koji ga poznaju. U tome
je va`nost Crkve, koja predstavlja jedno telo i ~iji udovi
pokazuju Hrista jedni drugima. Mogli bismo re}i da dva
~oveka koja zajedno slede Hrista, a ne svaki za sebe, ne
vrede samo dvostruko vi{e, ve} {esnaestorostruko.
Va`no je obratiti pa`nju na slede}e: kao {to je prirodno
da dojen~e sisa maj~ino mleko, iako je i ne poznaje, isto je
tako prirodno da iza ~oveka koji nam poma`e ne vidimo
Hrista. Ali nemojmo ostati deca. Moramo prepoznati
pravog Darodavca. Bila bi ludost ne upoznati ga. Ako,
naime, ne upoznamo njega, oslanja}emo se na ljud, a oni }e
nas razo~arati. I najbolji me|u njima }e pogre{iti, a svi }e na
kraju umreti. Moramo biti zahvalni svima koji su nam
pomogli, moramo ih po{tovati i voleti. Ali nikad, nikad
nemojte svu svoju veru polagati u ~oveka, pa makar on bio
najbolji i najpametniji na svetu. Od peska mo`ete napraviti
mnogo toga dobrog, ali nemojte graditi ku}u na pesku!
Sada po~injemo da shvatamo o ~emu Biblija stalno
govori. Ona govori o ljudima koji se ponovo ra|aju, koji se
obla~e u Hrista, govori o Hristovom oblikovanju u nama, o
nama koji dobijamo Hristov Duh.
Izbacite iz glave pomisao da je to doteran na~in da se
ka`e kako ljudi treba da ~itaju ono {to je Hristos govorio i
tako se pona{ati, kao {to ~itamo Platona i Marksa i to
sprovodimo u `ivot. Religiozni ljudi pod tim podrazumevaju
mnogo vi{e. Oni `ele da ka`u da je stvarna Osoba, Hristos,
ovde i sada, ba{ u sobi u kojoj se molite pred spavanje, i da
radi za nas. Tu se ne govori o nekom dobrom ~oveku koji je
umro pre dve hiljade godina. On je `ivi ~ovek, kao i vi, isto
toliko i Bog, kao i onda kad je stvarao svet. Pravi ~ovek i
pravi Bog dolazi k vama, upli}e se u samu va{u du{u, ubija
staro, prirodno bi}e u vama, zamenjuje ga bi}em kakvo je
On sam. U po~etku se to doga|a samo na trenutke, a
kasnije promena postaje sve trajnija. Na kraju zauvek
postajem neko drugi - novi mali Hristos, bi}e koje na svoj
na~in ima udela u `ivotu Boga, u njegovoj mo}i, radosti,
znanju i neprolaznosti. Uskoro zatim otkrivamo slede}e:
1) Osim na{ih pojedina~nih pogre{aka po~injemo
otkrivati sopstvenu gre{nost, uznemirujemo se ne samo zbog
onoga {to ~inimo ve} i zbog onoga {to jesmo. To se vidi na
sopstvenom primeru, kad do|e vreme da se uve~e pomolim i
kad se poku{amo prisetiti greha proteklog dana, otkrivamo
da su to uglavnom gresi protiv milosr|a; bili smo besni,
podrugljivo smo nekog ismejavali, prezirali i ljutili se.
Pritom se odmah pred samim sobom opravdavamo da smo
neo~ekivano i iznenadno bili izazvani, da nismo bili dovoljno
oprezni ili da nismo imali vremena da se saberemo. To mo`e
biti olak{avaju}a okolnost kad se radi o pojedina~nim
delima, jer bi oni, svakako, bili jo{ i gori da su unapred i
smi{ljeni i pripremljeni. S druge strane, ono {to ~ovek u~ini
kad je uhva}en dok ne pazi, takav je on u stvari. Nije li ono
{to se ~oveku omakne, ono {to ne uspe da prikrije, prava
istina o njemu? Ako u podrumu ima mi{eva, najverovatnije
}ete ih videti ukoliko naglo otvorite vrata. Me|utim,
iznenadno otvaranje vrata nije uzrok postojanja mi{eva u
podrumu - otvaranje vrata im samo onemogu}uje da se
sakriju. Isto tako, neo~ekivani izazov nije uzrok na{oj
svadljivosti, on je samo iznosi na videlo. Mi{evi su stalno u
podrumu, ali ako ulazimo s galamom i bukom, oni }e se
izgubiti pre nego {to upalimo svetlo. O~igledno, mi{evi
ljutnje i osvetoljubivosti stalno borave u podrumu na{e du{e.
Taj podrum ne mo`emo dose}i svesnom voljom. Svesno
mo`emo donekle nadzirati svoja dela, ali ne mo`emo
direktno nadzirati svoj temperament. Me|utim, ako je (kao
{to smo rekli) va`nije ono {to jesmo, nego ono {to ~inimo,
ako su na{a dela va`na uglavnom zato jer pokazuju {ta
jesmo, tada sledi da direktnim, voljnim naporom nikako ne
mo`emo promeniti ono {to bismo trebali menjati. To isto
vredi i za dobra dela. Koliko smo dobrih dela u~inili zbog
ispravnog motiva? Koliko smo ih u~inili zbog straha od
javnog mi{ljenja ili iz `elje da se napravimo va`nim? Koliko
smo ih u~inili zbog tvrdokornosti i ose}aja vi{e vrednosti,
koji bi nas u drugim okolnostima mogli navesti na u~inimo
ne{to lo{e? Me|utim, direktnim moralnim naporom ne
mo`emo u sebi stvoriti nove, ispravne motive za na{a dela.
Posle prvih koraka koje napravimo u religijskom `ivotu,
shvatamo da niko osim Boga ne mo`e u na{im du{ama
u~initi onu bitnu promenu koju treba u~initi. Upravo zbog
toga je do sada na{ na~in izra`avanja bio mo`da
neprikladan.
30
2) Mo`da se iz svega ovoga moglo zaklju~iti da smo mi
ljudi sve sami u~inili. Zapravo je Bog taj koji sve `ini. U
najboljem slu~aju, mi samo dopu{tamo da nam se ne{to
u~ini. U odre|enom smislu, mogli bismo ~ak kazati da je
Bog taj koji se pretvara. Troli~ni Bog, da tako ka`emo,
ispred sebe vidi ustvari samoljubivu, pohlepnu, gun|avu i
pobunjenu ljudsku `ivotinju. On ka`e: “Hajde da se
pretvaramo kao da to nije obi~no stvorenje, ve} moj Sin. On
je poput Hrista zato {to je ~ovek, jer je Hristos postao ~ovek.
Pretvarajmo se da mu je nalik i po Duhu. Pona{ajmo se
prema njemu kao da je on ono {to nije. Igrajmo se, kako
bismo igru pretvorili u stvarnost.” Bog vas smatra malim
Hristom. Hristos se nalazi pored vas kako bi omogu}io taj
preobra`aj. Usudili bismo se re}i da ova zamisao bo`anske
opsene izgleda na prvi pogled vrlo ~udna. Da li je ona zaista
takva? Zar nije ba{ to na~in na koji ono vi{e uzdi`e ono
ni`e? Majka u~i dete da govori tako da mu pri~a kao da ono
razume. Mi se prema psima pona{amo kao da su ljudi i ba{
zbog toga oni vremenom postaju sli~ni ljudima.
DA LI JE RELIGIJA TE[KA ILI LAKA
U prethodnom poglavlju smo razmatrali biblijski
zamisao o obla~enju u Hrista, odnosno obla~enju u Bo`jeg
Sina, kao uslovom da bismo mogli postati pravi Bo`ji sinovi.
@elimo napomenuti da to nije samo jedan u nizu religijskih
zadataka, to nije neka vrsta ve`be namenjena posebnim
ljudima. To je su{tina biblijske religije. Ona ni{ta drugo ni
ne nudi. @elimo sada pokazati po ~emu se religija razlikuje
od svakodnevnih, obi~nih zamisli o moralu i dobroti.
Obi~na zamisao o moralu i dobroti, koju svako od nas
poseduje pre nego {to je postao religiozan, sastoji se u
slede}em: kao po~etnu ta~ku uzimamo na{e obi~no ja sa
svim njegovim `eljama i interesima. Zatim priznajemo da
ne{to drugo, nazovimo to moralom, pristojnim pona{anjem
ili dru{tvenim blagostanjem, ima pravo na na{e ja. Ti se
zahtevi sukobljavaju s na{im `eljama. Dobar ~ovek bi, dakle,
bio onaj koji popu{ta pred zahtevima koji se pred njega
postavljaju. Ne{to od onoga {to na{e ja `eli da u~ini,
pokazuje se kao dobro, kao ispravno, pa smo to naj~e{}e
prisiljeni prihvatiti kao takvo. Me|utim, ~ovek se nada da
}e, kad zadovolji sve zahteve koje pred njega stavlja moral,
pristojnost/ ili dru{tvene norme, njegov ubogi, prirodni ja jo{
uvek imati neke izglede da `ivi onako kako se njemu svi|a.
U tome smo veoma nalik na po{tenog gra|anina koji uredno
pla}a porez i pritom se nada da }e mu ipak ostati za
pristojan `ivot. Razlog svemu tome je u ~injenici da nam je
po~etna ta~ka na{ prirodni ja.
Iz takvog razmi{ljanja nu`no sledi jedan od slede}a dva
zaklju~ka: prestajemo da se trudimo da budemo dobri, jer
nam je to prete{ko ili postajemo veoma nesre}ni zbog na{ih
uzaludnih nastojanja oko toga. Nema sumnje, ako ste
stvarno naumili udovoljiti svim zahtevima koji se postavljaju
pred va{ prirodni ja, ne}e vam ostati ni{ta od ~ega biste
mogli `iveti. [to se vi{e pot~injavamo glasu sopstvene
savesti, to on vi{e od nas zahteva. A prirodni ja, koji zbog
toga stalno skapava i uznemirava se, postaje sve vi{e besan.
Kona~no, prestajemo da se trudimo da budemo dobri ili
postajemo jedan od onih koji, kako sami ka`u, `ive za druge,
ali su uvek nezadovoljni, gun|aju, stalno se `ale da niko ne
prime}uje njihovu dobrotu i u svakoj prilici isti~u svoje
mu~eni{tvo. Ako postanete takvi, vi{e }ete muke naneti
onima koji s vama `ive, nego da ste ostali iskreni sebi~njaci.
Religijski put je druk~iji, on je te`i i lak{i. Hristos ka`e:
“Daj mi sve”.
Nije mi potreban tvoj novac, ni tvoje vreme, ni tvoj
posao. Ja `elim tebe. Nisam do{ao da mu~im tvoju li~nost,
tvoje ja, do{ao sam da ga elimini{em. Nema koristi od
polovi~nih re{enja. Ne `elim da pose~em tek poneku granu,
`elim da sru{im ~itavo stablo. Ne nameravam bu{iti zub, ne
`elim ga popravljati ili ubla`iti bol, `elim ga izvaditi. Predaj
~itavu svoju li~nost, svoje ja, sve `elje za koje misli{ da su
pokvarene, kao i one koje smatra{ da su nevine, sve to
zaboravi. U zamenu }u ti dati novu li~nost, ustvari, da}u ti
samoga sebe, moja volja posta}e i tvoja.”
Ovo je lak{e i te`e od svega onoga {to poku{avamo sami
da u~inimo. Verujemo da ste i sami primetili da Hristos
ponekad ka`e da je njegov put vrlo te`ak, da bi zatim, u
drugoj prilici, rekao da je lak. On ka`e: “Uzmi svoj krst” - to
zvu~i kao da }emo umreti pod batinama u nekom
koncentracionom logoru. Na drugom mestu ka`e: “Jaram je
moj lak, i breme moje nije te{ko.” On je mislio i jedno i
drugo. Vide}emo da je oboje istinito.
Svaki }e vam u~itelj re}i da najlenjiji u~enik na kraju
mora najvi{e da u~i. To zna~i slede}e: ako dvojici |aka
zadate da nau~e neko pravilo, de~ak koji je spreman da se
potrudi, poku{a}e da shvati su{tinu tog pravila. Lenjivac }e
ga nau~iti napamet, jer to zahteva manje napora. Me|utim,
nakon pola godine kad bude pripremao ispit, lenji u~enik }e
se satima mu~iti s problemima koje }e drugi razumeti za
nekoliko minuta i pritom ~ak u`ivati.
Gledaju}i dalekose`no, lenjivac na kraju uvek mora vi{e
da radi. To mo`emo re}i i ovako: u ratu ili planiranju ~esto
moramo preduzeti ne{to {to od nas zahteva izuzetnu
hrabrost, ali u krajnjem slu~aju, to je najbolji na~in.
Ako se u po~etku pla{ite, kasnije obi~no upadnete u jo{
ve}u opasnost. Prema tome, kukavi~luk je najopasniji.
Tako je i ovde. Vrlo je te{ko, gotovo nemogu}e, predati
sebe potpuno Hristu, sve svoje `elje, brige i nade. Me|utim,
to je neuporedivo lak{e od svega onoga umesto toga
poku{avamo u~initi. Mi, naime, nastojimo da ostanemo ono
{to nazivamo svoje vlastito ja, poku{avamo da sa~uvamo
li~nu sre}u kao najdragocenije u `ivotu, a uz to nastojimo
biti dobri. Pu{tamo srce i um da idu svojim putem za
novcem, zadovoljstvima ili te`njama, nadaju}i se da }emo se
uprkos tome pona{ati po{teno, milosrdno i skromno. A
upravo nas je na to Hristos upozorio rekav{i da na ~i~ku ne
rastu smokve. Ako ja predstavljam polje na kojem nije
zasejano ni{ta osim trave, tada na meni ne mo`e izrasti `ito.
Ako se trava bude kosila, bi}e niska, ali }e i dalje biti trava, a
ne `ito. Ako `elim da na meni raste `ito, promena se mora
dogoditi dublje ispod povr{ine. Moram biti preoran i
ponovo zasejan. Zbog toga se pravi problem religijskog
`ivota nalazi onde gde ga ljudi najmanje tra`e. Javlja se istog
trenutka kad se probudimo. Sve na{e `elje i nade jure prema
nama, poput divljih zveri. Prvo {to tada moramo u~initi,
jeste da ih odgurnemo od sebe i poslu{amo onaj drugi glas,
koji druk~ije gleda na `ivot i ~ini da u nama postoji mirniji,
ja~i i prostraniji `ivot. U tome trebamo nastojati ~itav dan.
Treba da se uklanjamo od prirodne usplahirenosti,
nespokojstva i zlovolje, da se uklanjamo s vetrometine
vlastite naravi.
U po~etku se mo`emo na taj na~in pona{ati samo kratko
vreme. Me|utim, koliko god ti trenuci bili kratkotrajni, iz
njih }e novi `ivot strujati u na{ duhovni skelet. Tako
pu{tamo Boga da deluje ba{ onde gde je potrebno. To
mo`emo uporediti i s bojom koja se nanosi na povr{inu i
onom koja prodire duboko u platno. Hristos nije nikad
govorio nejasno, idealisti~ki. Kad je rekao: budite savr{eni,
tada je ba{ to mislio. Smatrao je da se moramo potpuno
predati `elji za savr{enstvom. To je te{ko, ali je jo{ te`i,
zapravo nemogu}i, kompromis za kojim svi mi ~eznemo.
Mo`da se jajetu ~ini gotovo nemogu}e da se pretvori u
pticu, ali mu je jo{ te`e kao jajetu da nau~i da leti. Mi smo
poput jajeta. Ne mo`emo zauvek ostati samo obi~no, ~estito
jaje. Iz nas se ne{to mora izle}i ina~e }emo se pokvariti.
Kao {to smo rekli, u tome se sastoji ~itava religija i nije
jednostavno imati to uvek na umu. Lako je misliti da Crkva
ima mnogo razli~itih du`nosti kao {to su odbor, gra|enje
crkava, misiju, odr`avanje slu`be Bo`je, isto kao {to i dr`ava
ima ~itav niz poslova, poput vojske, politike, ekonomije, itd.
Me|utim, sve je to na neki na~in mnogo jednostavnije.
Dr`ava postoji zato da bi za{titila obi~nu, svakodnevnu
ljudsku sre}u, da bi mu` i `ena mogli da pri~aju pokraj
kamina, da bi dvojica prijatelja mirno zidati ku}u, da ~ovek
mo`e na miru ~itati knjigu ili okopavati svoj vrt. Ukoliko se
ljudi sami ne potrude da unaprede, ~uvaju i za{tite takve
trenutke i vlastiti na~in `ivota, svi zakoni, parlamenti, vojska,
policija i sve dr`avne mere nisu ni{ta drugo nego tra}enje
vremena. Isto tako ni CRkva nema drugi zadatak ve} da
ljude privu~e Hristu, da svakog ~oveka u~ini poput Hrista.
Ako to ne uvi|amo, uzalud su sve crkvene zgrade,
sve{tenstvo, misije, propovedi, uzalud je ~ak i sama Biblija.
Bog je samo zbog toga postao ~ovek. Mo`da je to i jedini
razlog postojanja svemira. Biblija govori da je svemir
stvoren za Hrista i da se sve {to postoji mora sjediniti u
njemu. Niko ne razume na koji na~in }e se to dogoditi. Mi
31
ne znamo da li ima `ivota u svemirskim prostranstvima ni
kako taj `ivot izgleda (ako ga ima), isto kao {to ne znamo
kako bi se to primenilo na na{ zemaljski `ivot. Na kraju
krajeva, to je i razumljivo. Nama je otkriven samo onaj deo
op{teg Bo`jeg plana koji se odnosi na nas.
Nama je pokazan samo onaj na~in na koji mo`emo
postati deo Hrista, kako mo`emo postati deo veli~anstvenog
dara koji Knez ~itavog svemira `eli ponuditi svom Ocu, dar
koji je on sam, odnosno mi u njemu. U Tome je svrha na{eg
postojanja. Biblija je puna ~udnovatih, uzbudljivih
nagove{taja da }e se mnogo toga promeniti kad uzmemo
udeo u `ivotu Hrista. Ru`ni snovi }e nestati, a jutro }e
svanuti.
IZRA^UNAVANJE CENE
Mo`da se neko zabrinuo zbog onoga {to smo u
pretphodnom poglavlju rekli o Isusovim re~ima - Budi
savre{en. Mo`da se neko boji da to zna~i: “Ako nisi savr{en
ne}u ti pomo}i.” I kako ne mo`emo biti potpuno savr{eni,
na{ polo`aj je beznade`an. Ne smatramo da je on tako
mislio. Smatramo da je `eleo re}i slede}e: “Pomo}i }u vam
jedino u tome da postanete savr{eni. Mo`da o~ekujete ne{to
manje, ali vam ne}u dati ni{ta {to bi bilo manje od toga.”
Da to objasnimo. Posmatrajmo jedno dete koje ima
zubobolju. Ono zna da ako ode majci, da}e mu sredstvo
protiv bolova, pa }e mo}i mirno da spava. Ali, majci ne
dolazi pre nego {to bolovi postanu neizdr`ivi. Razlog je ovaj,
iako ne sumnja da }e mu dati lek protiv bolova, zna da }e ga
idu}eg jutra odvesti zubaru. Nije dakle moglo dobiti ono {to
je `elelo, a da uz to ne dobije i ono {to nikako ne `eli.
Zadovoljava se time da ga zub privremeno prestane boleti.
Naravno, on bi ga nakon nekoliko dana ponovo zaboleo ako
ne bi u me|uvremenu oti{ao zubaru. Dete dobro zna da }e
zubar po~eti da pregleda i ostale zube, one koji ga jo{ nisu
po~eli boleti.
Ako se smemo tako izraziti, na{ Gospod je kao zubar.
Ako mu otvorite usta, pogleda}e vam sve zube. Puno ljudi
dolazi k njemu da ih izle~i od nekog greha kojeg se stide
(recimo kukavi~luka ili sli~no) ili od greha koji zagor~ava
`ivot i njima i njihovim bli`njima (kao na primer
netrpeljivost ili pijanstvo). On }e ih od toga izle~iti, ali se na
tome ne}e zaustaviti. Mo`da smo tra`ili samo jednu sitnicu,
ali kad smo ga pozvali, dobili smo potpuno le~enje.
Zato je i upozorio ~oveka, da pre nego {to postane
religiozan, dobro izra~una cenu. “Nemoj pogre{iti”, ka`e on,
“ako mi dopusti{ u~ini}u te savr{enim. ^im se prepusti{
mojim rukama, spremi se da }e biti upravo tako. Ni{ta
manje i ni{ta drugo osim toga ne dolazi u obzir. Ima{
slobodnu volju i ako `eli{ mo`e{ me odbaciti. Ako me ne
odbije{, mora{ znati da se ne}u zaustaviti sve dok potpuno
ne obavim posao. Bez obzira na to koliko te to u
ovozemaljskom `ivotu stajalo, bez obzira na to koliko }e to
mene stajati, ne}u prestati niti }u ti dopustiti da se odmori{,
sve dok ne postane{ doslovno savr{en, sve dok moj Otac bez
dvoumljenja mo`e re}i da si mu po volji, onako kako je i za
mene rekao da sam mu po volji. Ja to mogu i u~ini}u to, s
ni~im manjim ne}u se zadovoljiti.”
A opet, to je druga i jednako va`na strana medalje, taj
Pomaga~ koji se ne `eli zadovoljiti ni~im osim potpunim
savr{enstvom, bi}e radostan kad vidi na{e prve nesigurne
korake u savladavanju najjednostavnijeg zadatka s kojim
}emo se sutra susresti. Kako je jednom prilikom istakao
jedan pisac, svakom je ocu neobi~no drago kad njegovo dete
napravi svoj prvi korak, ali ni jedan otac, me|utim, ne}e
kasnije biti zadovoljan ni~im drugim osim ~vrstim,
nesputanim, mu`evnim korakom svog odraslog sina. Isto
tako mo`emo re}i da je “Bogu lako ugoditi, ali je te{ko
posti}i da bude potpuno zadovoljan”.
Prakti~ni zaklju~ak bio bi slede}i: s jedne strane nalazi se
~injenica da Bog od nas tra`i savr{enstvo, ali to nas ne bi
trebalo obeshrabriti, bar ne u trenutnim naporima da
budemo bolji, pa ~ak ni nakon neuspeha u tim nastojanjima.
Kad god posrnete, on }e vas podignuti. On vrlo dobro zna
da vas va{i napori ne}e nimalo pribli`iti savr{enstvu. S druge
strane, morate odmah na po~etku shvatiti da je cilj kojem
vas on vodi potpuno savr{enstvo. Nijedna sila, osim vas
samih, ne mo`e ga spre~iti da vas tamo dovede. Zbog tog
cilja i postojite. Vrlo je va`no da to shvatimo, ina~e }emo se
ubrzo po~eti povla~iti i opirati mu se. Mnogi koji smo se
oslobodili nekih greha, skloni smo smatrati da smo postali
dobri. Hristos je, eto, u~inio sve {to smo od njega o~ekivali i
bili bismo mu vrlo zahvalni kad bi na sada ostavio na miru.
“Nisam nikada mislio da bih mogao biti svetac, `elim biti
samo obi~an, ~estit momak.” I kad to ka`emo smatramo da
smo skromni.
To je kobna gre{ka naravno, nikada nismo `eleli a ni
tra`ili da postanemo onakvi kakvima }e nas on u~initi. Nije
bitno, me|utim, ono {to smo mi zami{ljali za sebe, ve}
kakvima nas je on zamislio. On je izumitelj, mi smo samo
ma{ina. On je slikar, a mi slika. Kako bismo uop{te mogli
znati kakvima nas je on zamislio? Ve} je napravio od nas
ne{to sasvim drugo nego {to smo ranije bili. Pre ro|enja, jo{
u maj~inoj utrobi, pro{li smo razli~ite stadijume razvoja. Da
smo tada imali dovoljno svesti, mo`da bismo se zadovoljili
da ostanemo embrion, i ne postanemo ljudi koji prolaze
kroz bolni proces ra|anja. Ali ~itavo vreme on je imao svoj
plan za nas i odlu~io je da ga do kraja sprovede. Isto to se
doga|a sada, samo na vi{em nivou. Bili bismo sasvim
zadovoljni da mo`emo ostati obi~ni ljudi; on je, me|utim,
odlu~io da sprovede druk~iji plan. Odbaciti taj plan ne zna~i
biti skroman, ve} zna~i biti lenjivac i kukavica. Pokoriti mu
se, ne zna~i biti ta{ i megaloman, ve} poslu{an.
Mo`emo to i druk~Ije kazati. S jedne strane, ne smemo
misliti da }emo sopstvenim naporima postati ~estiti ljudi, pa
makar samo i jedan dan. Ako nas on ne podr`i, niko od nas
nije siguran od greha. S druge strane, on je odlu~io da svi mi
na kraju postanemo sveti heroji i to u istoj meri u kojoj su
bili najkarakteriniji ljudi u istoriji. Taj posao ne}e biti gotov
sve dok traje ovaj `ivot, ali on nas namerava pribli`iti tom
cilju {to je vi{e mogu}e, pre nego{to odemo s ovoga sveta.
Zbog toga se ne smemo iznenaditi i razo~arati kad u
`ivotu nai|u te{ka vremena. Kad se ~ovek obrati Hristu i
kad `ivot dobro krene, ~ini mu se da bi najprirodnije bilo da
i dalje sve ide kao po loju. Kad na|u te{ko}e, bolesti,
nema{tina, isku{enja, ~esto se razo~aramo. ^ini nam se da
su te te{ko}e mogle nai}i u stara, lo{a vremena, ali za{to
sada? Zato, jed nas Bog tera dalje, napred, na vi{e nivoe gde
}emo morati da poka`emo vi{e hrabrosti, strpljivosti i
ljubavi nego {to smo mogli i pretpostavljati. Mo`da nam se
sve to ~ini nepotrebnim, a to dolazi zato jer jo{ nemamo
nikakvu predstavu o tome u kakvo nas bi}e `li pretvoriti.
Napravi}emo jedno upore|enje. Zamislite da ste ku}a
koju Bog dolazi da popravi. Na po~etku radova, jo{ nekako
razumete {ta on radi. Popravlja kakalizaciju, menja crepove
na krovu i preduzima sli~ne radove; sami ste znali da to
treba popraviti, pa vas to ne iznena|uje. Odjednom, on
po~inje tako `esto da prekopava po ku}i, i to vas po~inje
uznemiravati, u tome ne vidite nikakav smisao. [ta on to
smera? Radi se o tome, da on gradi potpuno novu ku}u,
ovde podi`e novo krilo, onde novi sprat, di`e tornjeve, gradi
nova dvori{ta. O~ekivali ste da }e od vas napraviti pristojnu
porodi~nu ku}icu, a on gradi palatu. On se sam namerava
nastaniti u njoj.
Zapovest budi savr{en, nije neka idealisti~ka opsena, niti
zahtev da se uradi nemogu}e. On }e nas pretvoriti u bI]a
koja mogu izvr{iti tu zapovest. U Bibliji je rekao da smo mi
bogovi i namerava te svoje re~i opravdati. Ako mu to
dopustimo (jer ga u tome mo`emo i spre~iti, ako `elimo), on
}e i najslabije i najgore ljude pretvoriti u divna i besmrtna
bi}a u kojima }e bukteti energija, radost, mudrost i ljubav
bez premca. Posta}emo ~ista i sjajna ogledala koja }e
odra`avati Bo`ju neograni~enu mo}, radost i dobrotu. Taj }e
postupak biti dugotrajan, a ponekad i vrlo bolan. Jedino je u
tome i ni~em drugom svrha na{eg postojanja. On je ozbiljno
mislio kad je to rekao.
ZGODNI LJUDI ILI NOVI ^OVEK
Dakle, mislio je ozbiljno ono {to je rekao. Oni koji se
predaju u njegove ruke, posta}e savr{eni kao {to je i on
savr{en: savr{en u ljubavi, mudrosti, radosti, lepoti i
besmrtnosti. Ta promena ne}e biti zavr{ena za vreme ovog
`ivota, budu}i da je sama smrt njen va`an deo. Te{ko je
predvideti koliko }e to preobra`enje uznapredovati za `ivota
svakog pojedinog ~oveka.
A sada }emo da razmotrimo pitanje koje se ~esto
postavlja. Ako je biblijska religija istinita, za{to se ne vidi da
32
su religiozni ljudi mnogo bolji od ostalih ljudi? Ovo je
pitanje delimi~no vrlo razumno, a delimi~no prili~no
besmisleno. Razboritost pitanja le`i u slede}em: ukoliko
prihvatanje religije ne dovodi do napretka u pona{anju
~oveka, ako je on i dalje snob, zloban, zavidan ili preterano
ambiciozan u istoj meri kao i ranije, tada obra}enje,
verovatno, postoji samo u njegovoj ma{ti. Pravi dokaz da
smo istinski prihvatili religiju nalazimo u potvrdnom
odgovoru na pitanje: jesmo li uznapredovali u nastojanjima
da budemo bolji? Prefinjeni ose}aji, ve}a sposobnost
zapa`anja, ve}e zanimanje za religiju ni{ta ne zna~i, ukoliko
pozitivno ne uti~e na na{e stvarno pona{anje, isto kao {to
ni{ta ne zna~i ose}ati se bolje kad smo bolesni, ako toplomer
i dalje pokazuje povi{enu tempteraturu. U tom su smislu
sasvim u pravu oni koji religiju prosu|uju po njegovim
plodovima. I Hristos je rekao da stablo prepoznajemo po
njegovom plodu ili, kako mi ka`emo, kola~ prepoznajemo
tek kad ga jedemo. Kad se religiozni ljudi lo{e pona[aju, zlo
postupaju ili se dovoljno ne trude da postanu bolji, ~ine
religiju manje prihvatljivom sa ostale ljude. Za vreme
Drugog svetskog rata ~esto su vi|ani plakati koji su
upozoravali na opasnost od {pijuna s ovakvim natpisom:
“Lakouman razgovor ko{ta `ivote.” Isto je tako istina da
lakouman `ivot ko{ta razgovora. Svojim lakoumnim
na~inom `ivota mo`emo druge navesti da pri~aju sva{ta,
dajemo im razlog da dovode u sumnju biblijske istine.
U tra`enju dokaza za delotvornost religije, ljudi u svetu
~esto postupaju prili~no nerazumno. Oni ne samo da
o~ekuju da se `ivot svakog ~oveka mora promeniti na bolje
kad postane religiozan, ve} govore da }e sami postati
religiozni tek kad svet bude uredno podeljen u dva tabora,
na religiozni i nereligiozni, i kad svi ljudi iz prvog tabora
budu u svakom trenutku o~igledno bolji od onih iz drugog.
Ovakvo je razmi{ljanje nerazumno iz vi{e razloga.
1) Kao prvo, stvarnost je daleko slo`enija. Svet se ne
sastoji od stopostotnih ateista. Ima ljudi (i to vrlo mnogo)
koji postepeno prestaju da budu religiozni, ali se i dalje
smatraju takvim. Me|u njima bi se moglo na}i i sve{tenika.
S druge strane, postoje i takvi koji neprimetno postaju
religiozni, premda se jo{ ne nazivaju takvim imenom. Neki
pak ne prihvataju u potpunosti biblijske doktrine, a Hristos
ih u tolikoj meri privla~i da mu oni pripadaju vi{e nego {to
to sami shvataju. Ima pripadnika drugih religija, koje vodi
Bo`ji tajanstveni uticaj da se usredsrede na delove svoje
religije, koja je u skladu sa biblijskom religijom, pa tako|e
pripadaju Hristu bez da to znaju. Tako }e, na primer,
budista dobre volje usredsrediti svoju pa`nju na budisti~ko
u~enje o milosr|u i zapostaviti, iako u to mo`da i dalje
veruje, neka druga budisti~ka verovanja. Isto vredi i za
mnoge dobre neznabo{ce koji su `iveli davno pre Hristovog
ro|enja. Osim toga, postoji veliki broj ljudi zbunjenog uma i
koji su puni protivre~nih verovanja. Prema tome, nema
mnogo koristi od op{teg prosu|ivanja izme|u biblijski
religioznih ljudi i onih ostalih. Na taj na~in isto mo`emo
prosu|ivati, recimo, pse i ma~ke ili ~ak mu{karce i `ene, jer
tu ta~no znamo ko je ko. Jedna ma~ka se ne}e (ni postupno
ni iznenada) pretvoriti u psa. Me|utim, kad uop{teno
upore|ujemo religiozne ljude sa nereligioznima, tada obi~no
ne mislimo na stvarne ljude koje poznajemo, ve} na dve
nejasne zamisli pokupljene iz neke knjige ili novina. Ako
`elite uporediti lo{eg religioznog ~oveka s dobrim ateistom,
morate misliti na dve stvarne osobe koje poznajete. Ukoliko
tako ne postupamo, samo gubimo vreme.
2) Pretpostavimo, dakle, da ne govorimo vi{e o
zami{ljenom religioznom i nereligioznom ~oveku, ve} o dve
stvarne osobe iz susedstva. ^ak i tada moramo paziti da ne
bismo postavili pogre{no pitanje. Ako je biblijska religija
istinita, tada bi trebalo da sledi:
a) da }e svaki biblijski religiozan ~ovek biti bolji ~ovek
nego {to bi bio da kojim slu~ajem nije religiozan,
b) da }e svaki onaj ko postane religiozan, u biblijskom
smislu, postati ujedno bolji nego {to je bio pre toga.
Isto tako, kad bi reklama koja preporu~uje zubnu pastu
“Blend” bila istinita, iz toga bi trebalo da sledi da }e onaj
koji upotrebljava tu pastu imati bolje zube nego kad je ne bi
upotrebljavao. To {to neko, ko upotrebljava “Blend” zubnu
pastu (i ko je od roditelja nasledio lo{e zube) nema tako
lepe i zdrave zube kao neki mladi crnac, koji uop{te ne
koristi pastu za zube, ne mora zna~iti da je reklama neta~na.
Gospo|a Jovanovi}, koja je religiozna, mo`e imati daleko
prljaviji jezik od, recimo, nekog Marka Nikoli}a koji je
ateista. Samo po sebi, to nam ne govori ni{ta o ispravnosti
religije. Pitanje je kakav bi jezik imala gospo|a Jovanovi} da
slu~ajno nije religiozna, a kakav bi Marko imao kad bi kojim
slu~ajem postao religiozan. Prirodni uslovi i vaspitanje u
mladosti odredili su temperament i Marka i gospo|e
Jovanovi}. Biblijska religija tvrdi da ona mo`e oba
temperamenta staviti pod novu upravu, samo ako joj to
dopuste. S pravom se mo`emo pitati da li }e nova uprava,
ako joj dopuste da stvar preuzme u svoje ruke, popraviti
stanje u kojem se preduze}e nalazi. Znamo da je ono ~ime
treba upravljati u Markovom slu~aju, znatno kvalitetnije od
onoga {to nalazimo kod gospo|e Jovanovi}. Ali ne radi se o
tome. Da bismo ocenili sposobnost uprave neke fabrike, ne
smemo uzimati u obzir samo njen ukupni proizvod, ve} i
postrojenja. S obzirom na zastarela postrojenja fabrike A
~udo je da ona uop{te proizvodi. Uzimaju}i u obzir
prvorazrednu opremu fabrike B, njen ukupni proizvod bi
mogao biti jo{ ve}i nego dosada. Bez sumnje, dobar
upravnik fabrike A uve{}e nove ma{ine ~im bude mogao, ali
za to treba vremena. Nizak ukupni proizvod nipo{to ne
mora zna~iti da je za to kriv upravnik.
3) Po|imo jo{ dalje. Upravnik namerava u fabriku uvesti
nova postrojenja: pre nego {to Hristos zavr{i s gospo|om
Jovanovi}, ona }e postati vrlo draga osoba. Ali kad bismo
ostali jedino na tome, izgledalo bi kao da je Hristos `eleo
gospo|u Jovanovi} podignuti na nivo na kome se Marko
nalazi. Dakle, stvari smo postavili tako kao da je Marko
sasvim ispravan, kao da je religija potrebna samo lo{im
ljudima a dobri mogu i bez nje, i kao da je dobrota jedino
{to Bog tra`i od nas. To je sasvim pogre{no. U Bo`jim
o~ima, Marku je spasenje potrebno u istoje meri kao i
gospo|i Jovanovi}. U odre|enom smislu, ovde se uop{te ne
radi o dobroti {to }emo odmah poku{ati da objasnimo.
Ne mo`ete od Boga o~ekivati da Markovu blagu }ud i
prijateljski nastup gleda isto onako kao {to mi gledamo.
Markov karakter je ishod prirodnih okolnosti i uzroka koje
stvara Bog. Kad bi to bilo pitanje samo temperamenta,
dobre strane karaktera bi se menjale u zavisnosti od stanja
varenja ili drugih okolnosti. Dobrota je, zapravo, Bo`ji dar
Marku, a ne suprotno. Isto tako prirodnim uzrocima, koji
deluju u svetu koji je iskvaren grehom ve} vekovima, Bog je
dopustio da u gospo|i Jovanovi} proizvedu uskogrudnost i
slabe `ivce ~emu treba zahvaliti najve}i deo njene neugodne
naravi. On u njoj to namerava popraviti kad sam odlu~i.
Me|utim, za Boga to nije klju~no pitanje i ono ne
predstavlja neku te{ko}u. To ne zabrinjava. Ono na {ta on
gleda, nije ~ak ni njemu lako, jer po prirodi stvari ni on to ne
mo`e ostvariti pukom upotrebom mo}i. Bog za to ~eka i u
slu~aju gospo|e Jovanovi} i Marka Nikoli}a. To je ne{to {to
mu oni mogu slobodno dati, ali isto tako i slobodno
uskratiti. Ho}e li se ili ne}e okrenuti prema njemu i tako
ispuniti svrhu za koju su stvoreni? Slobodna volja u njima
titra poput magnetske igle kompasu. Me|utim, ova igla
mo`e birati, ona mo`e ali i ne mora pokazivati pravi smer.
Da li }e se zavrteti i umiriti okrenuta prema Bogu?
Bog joj u tome mo`e pomo}i, ali je ne mo`e na to
prisiliti. Ne mo`e, da tako ka`emo, ispru`iti ruku i postaviti
je u ispravni polo`aj, tada vi{e ne bismo mogli govoriti o
slobodnoj volji. Da li }e gospo|a Jovanovi} i Marko Nikovi}
pru`iti Bogu svoju narav? Od toga sve zavisi. Manje je va`no
da li je u tom trenutku njihova narav dobra i dopadljiva ili
nije.
Nemojte ovo pogre}no shvatiti. Bog neugodnu narav ne
smatra ne~im dobrim, dok prijatnu narav smatra po`eljnom
i dobrom, kao {to je dobar hleb, sunce ili voda. Ali on je taj
koji nam sve to daje, mi samo primamo. On je stvorio i
Markove zdrave `ivce i dobro varenje, a odakle je to do{lo,
onde ima jo{ mnogo toga. Koliko nam je poznato, Boga
ni{ta ne ko{ta da stvori dobre stvari, me|utim, obra}enje
buntovne volje ko{ta ga pribijanja na krst. Upravo zato {to
~ovek poseduje slobodnu volju, mo`e ga odbiti, bio on dobar
ili lo{ ~ovek. Budu}i da je dobrota koju nalazimo u Marku
tek deo naravi, od nje na kraju ne}e ni{ta ostati. I sama }e
narav nestati. Prirodne se sklonosti u Marku zdru`uju kako
bi na~inile ugodan psiholo{ki uzorak, isto kao {to se
33
prirodne pojave zdru`uju, pri zalasku sunca, da bi stvorile
skladnu kombinciju boja. Ne}e prote}i mnogo vremena (to
je, naime, svojstveno prirodi) i one }e se raspasti, uzorak }e
u oba slu~aja nestati. Marko je mogao taj trenutni uzorak
pretvoriti (bolje re~eno dopustiti Bogu da to u~ini) u lepotu
ve~nog duha, ali on nije iskoristio tu mogu}nost.
Ovde se suo~avamo s paradoksom. Sve dok se ne obrati
Bogu, Marko misli da je sam zaslu`an za svoju dobru narav.
Sve dok tako misli, on za nju nije nimalo zaslu`an. Tek kad
shvati da nema dobru narav vlastitom zaslugom ve} je ona
Bo`ji dar, kad je preda ponovo u Bo`je ruke tada po~inje
u~estvovati u stvaranju samoga sebe. ^ovek mo`e sa~uvati
samo ono {to slobodnom voljom daje Bogu. Ono {to `elimo
da sa~uvamo samo za sebe, kad-tad }emo sigurno izgubiti.
Zato ne treba da se ~udimo kad me|u religioznim
ljudima nai|emo na lo{eg ~oveka. Kad bolje razmislite,
vide}ete da postoji razlog za{to mo`emo o~ekivati da vi{e
lo{ih ljudi dolaze Hristu nego dobrih. U vreme dok je
Hristos `iveo na zemlji, nekima to nije bilo pravo. On je
naprosto privla~io ba{ takve u`asne tipove. Ima i danas
takvih kojima to nije pravo, a ne}e im nikada ni biti. Zar ne
vidite za{to je to tako? Hristos je rekao: “Blago
siroma{nima” i “Te{ko }e bogata{i u}i u Nebesko carstvo.”
Nema sumnje da je u prvom redu mislio ba{ na prave
bogata{e, na one koji imaju mnogo novca i na prave
siromahe, one koji nemaju ni{ta. Ali zar se njegove re~i ne
odnose i na drugu vrstu bogatstva i siroma{tva? Jedna od
opasnosti materijalnog bogatstva sastoji se u zadovoljavanju
samo s onom vrstom sre}e koja se kupuje novcem, pa se
tako ne mo`e prepoznati osnovna potreba za Bogom. Ako
nam se ~ini da sve probleme u `ivotu mo`emo re{iti
potpisivanjem ~ekova, lako se mo`e dogoditi da zaboravimo
kako smo u svakom trenutku na{eg `ivota potpuno zavisni
od Boga. O~igledno je da prirodni darovi nose u sebi istu
opasnost. Ako imate dobre `ivce, inteligenciju, zdravlje, ako
ste omiljeni u dru{tvu i poti~ete iz dobre porodice, lako }ete
se samo time zadovoljiti. Za{to me{ati Boga u sve to? -
mo`da }ete upitati. Srazmerno se lako posti`e odre|eni nivo
dobrog pona{anja ako niste jedan od onih religioznih ljudi
koji se bave seksom, alkoholom, nervozom i zlovoljom. Svi
govore da ste dobar momak i (me|u nama) vi se sa tim
sla`ete. Lako }ete poverovati da svu tu privla~nost karaktera
treba da zahvalite jedino sebi, i te{ko da }ete osetiti potrebu
za jednom drugom, boljom dobrotom. Takvi ljudi te{ko
spoznaju svoju potrebu za Hristom, sve dok ih jednog dana
njihova narav ne izneveri, dok se ne pokoleba njihovo
zadovoljstvo. Drugim re~ima, i bogata{i }e u ovakvom
smislu, te{ko u}i u Nebesko carstvo.
Sasvim je druk~ije s problemati~nim ljudima, onim
bezna~ajnim, priprostim, pla{ljivim, izopa~enim, beskrvnim,
usamljenim stvorenjima ili s ljudima `estoke naravi,
senzualnim i neuravnote`enim. Ako se takvi makar i malo
potrude da budu bolji/, tada dvostruko br`e shvate da im je
potrebna pomo}. Takvima treba Hristos i ni{ta drugo. Oni
mogu uzeti svoj krst i slediti ga, ili o~ajavati. Oni su
izgubljene ovce. Hristos je do{ao uptavo zato da takve na|e
i spasi. Oni su (u takvom vrlo stvarnom i stra{nom smislu)
siroma{ni. Me|utim, on ih je blagoslovio, oni su ti odvratni
ljudi s kojima se Hristos dru`i. Fariseji i danas kao i nekad
govore: “Da u Hristovoj religiji ima ne~eg vrednog, ovi ljudi
ne bi bili sa Hristom.”
U ovome bi neki mogli na}i upozorenje, a drugi
ohrabrenje. Ukoliko si drag i dobar, ako ti vrline nisu teret,
budi oprezan! Mnogo se o~ekuje od onih kojima je mnogo
dano. Ako sebi u zaslugu pogre{no pripi{ete ono {to vam je
Bog darovao kroz va{u narav i ako ste time zadovoljni, jo{
uvek ste buntovnik. Ti }e isti u~initi va{ pad stra{nijim,
pokvarenost jo{ slo`enijom, a lo{ primer jo{ kobnijim.
Sotona je jednom bio an|eo, njegovi su prirodni darovi bili
otprilike u tolikoj meri iznad na{ih, koliko su na{i iznad
{impanzinih.
Ako ste pak ljudi, otrovani lo{im vaspitanjem u ku}i u
kojoj je vladala opasna ljubomora i besmislena sva|a, ako
ste optere}eni i ne vidite izlaz, ako nemate mogu}nosti da
birate ili ste rob neke polne izopa~enosti, ako vas gre{ni
porivi teraju da ste grubi prema najbli`im prijateljima, ne
o~ajavajte. Bog sve to zna. Vi ste jedan od onih siroma{nih
koje je on blagoslovio. On dobro poznaje slupana kola koja
poku{avate da vozite. Istrajte u tome. U~inite {ta mo`ete.
Jednog dana (mo`da na drugom svetu, a mo`da i mnogo
pre), on }e ih baciti u staro gvo`|e i dati vam nova. A tada,
iznenadi}ete sve nas, kao i samog sebe, jer ste nau~ili da
vozite u te{koj {koli (neki od zadnjih bi}e prvi, a neki od
prvih bi}e zadnji).
Biti mio i drag, biti zdrava, potpuna osoba, zaista je
divno. Moramo se truditi da upotrebimo sve mere koje su
nam na raspolaganju: medicinske, vaspitne, ekonomske i
politi~ke, kako bismo stvorili svet u kojem }e ih {to vi{e
imati prilike da budu dragi i mili, a ne stvaranje neozbiljnog
i nezadovoljnog religioznog ~oveka za kojega }e re}i: “Aha,
eto tog novog ~oveka kojim se hvalite! Dajte mi radije
starog.” Ali kad po~nete uvi|ati da je religija mogu}a i na
drugim nivoima, mora}ete priznati da ovakvim primedbama
samo zaobilazite temu. [ta uop{te mo`emo znati o
duhovnom stanju drugih ljudi, prilikama u kojima se nalaze,
o njihovim borbama? Poznajemo samo jednog ~oveka i
jedino njegova sudbina le`i u na{im rukama. Ako ima Boga,
vi ste na neki na~in, sami s njime. Ne mo`ete ga odstraniti
ako razmi{ljate o osobinama va{eg suseda ili se}aju}i se
onoga {to ste pro~itali u nekoj knjizi. Od kakve }e koristi biti
sve to naklapanje (ko zna da li }ete se uop{te se}ati) kad
umrtvljuju}a magla koju nazivamo priroda ili stvarni svet
nestane, a Prisutnost u kojoj ste se oduvek nalazili postane
opipljiva, neposredna i neizbe`na?
NOVI ^OVEK
U prethodnom poglavlju smo uporedili Hristovo delo u
stvaranju Novog ^oveka s pretvaranjem konja u krilato bi}e.
Upotrebili smo takav krajnji primer zato da bi naglasili kako
se tu ne radi o obi~nom usavr{avanju, ve} o preobra`enju.
To nije promena od pametnog ~oveka ka jo{ pametnijem, to
je promena koja kre}e u sasvim drugom smeru, promena od
Bo`jih stvorenja u Bo`je sinove. Prvi slu~aj ovakve promene
se dogodio u Palestini pre dve hiljade godina. Ustvari, ovaj
novi korak u promeni ~oveka se od prethodnih ne razlikuje
samo po tome {to u prirodu dolazi spolja, ve} i po nekim
drugim karakteristikama.
1) On se ne odvija polnim razmno`avanjem. Treba li nas
to ~uditi? Razvoj ~oveka je i{ao i drugim putevima.
2) U ranijim razdobljima `iva bi}a nisu mogu}nost izbora
promene kao danas, a ako su je i imala, onda je ona bila
neznatna. Napredak se uglavnom odvijao mimo njihove
volje; on im se, da tako ka`emo, tek slu~ajno dogodio.
Me|utim, taj novi korak preobra`enja stvaranja u Sinove,
voljni je korak zato jer ga slobodnom voljom mo`emo odbiti
kad nam je ponu|en. Ako `elimo, mo`emo se povu}i,
mo`emo se ukopati i pustiti da novo ~ove~anstvo ide dalje i
bez nas.
3) Hrista smo nazvli prvim primerkom novog ~oveka.
Naravno, on je daleko vi{e od ~oveka. On nije novi ~ovek po
tome {to predstavlja uzorak nove vrste, on je potpuno
odre|eno novi ~ovek. On je izvor i sredi{te `ivota svih novih
ljudi. Do{ao je u stvoreni svet dobrovoljno, donose}i novi
`ivot (nov za nas; duhovni `ivot sam po sebi postoji oduvek).
Taj se `ivot ne prenosi naslednim osobinama, ve} onim {to
smo nazvali dobrom zarazom, a ljudi ga dobijaju li~nim
susretom s njim, postaju novi, jer se nalaze u njemu.
4) Ovaj korak preduzet je brzinom ve}om od prethodnih.
U upore|enju s potpunim razvojem ~oveka na ovoj planeti,
{irenje biblijske religije izgleda kao blesak munje. Mnogo
puta su ljudi misli da biblijska religija umire, bilo zbog
progonstva, bilo zbog pokvarenosti i me|u samim
religioznim ljudima. O~ekivalo se da }e je islam sru{iti,
zatim pojava prirodnih nauka i velikih protivbiblijskih
pokreta. Me|utim, svet se svaki put prevario i razo~arao.
Prvo razo~arenje pojavilo se neposredno nakon {to su
razapeli Hrista. On je ponovo o`iveo. I tako, u odre|enom
smislu, potpuno razumemo koliko se to svetu mo`e ~initi
nepo{tenim, sve se to stalno ponavlja. Svet i dalje ubija ono
{to je on zapo~eo i svaki put, tek {to su poravnali zemlju na
grobu, odjednom ~uju da je njegova ideja dalje `iva i da se
pojavila negde drugde. Nije ~udo da nas mrze.
5) Rizik u igri postaje ve}i. Padom u ranijoj odluci bi}e
gubi nekoliko godina `ivota na zemlji - ~esto ~ak ni to.
Padom u ovoj odluci, gubimo nagradu koja je (u naju`em
34
smislu re~i) beskrajna. Sada je, naime, do{ao presudni
trenutak. Stole}e po stole}e Bog je upravljao prirodom do
ta~ke kad je stvorio bi}a koja mogu (ako to `ele) biti
izvu~ena iz nje i mogu se preobraziti po karakteru u bogove.
Da li to ona zaista `ele? Na neli je na~in to sli~no onom
odlu~nom ~asu kad se dete treba roditi. Sve dok se ne
uzdignemo i sledimo Hrista, mi smo samo delovi prirode,
nalazimo se u njenoj materici. Njena trudno}a je bila
dugotrajna, bolna i zabrinjavaju}a, ali je uskoro dosegla
vrhunac. Do{ao je veliki trenutak. Sve je spremno. Stigao je
i lekar. Ho}e li poro|aj pro}i normalno? Me|utim, ovo
ro|enje se uveliko razlikuje od obi~nog. Kod obi~nog
ro|enja, dete nema izbora, dok ovde ima. Pitamo se {ta bi
jedno obi~no dete u~inilo kad bi moglo da bira? Mo`da bi
vi{e volelo da ostane u mraku, toploti i sigurnosti maj~ine
utrobe. Mislilo bi, naime, da maj~ina utroba zna~i sigurnost.
I ba{ tu bi pogre{ilo. Ako bi i dalje ovde ostalo, umrlo bi.
Dakle stvari stoje tako, novi korak je u~injen i on jo{ uvek
traje. [irom cele zemaljske kugle ve} su ra{trkani novi ljudi.
Neke je, kao {to rekosmp, te{ko prepoznati, dok se drugi
odmah prepoznaju. ^esto ih susre}emo. Sama njihova lica i
glasovi druk~iji su od na{ih, ~vr{}a su, mirnija, sre}nija i
izra`ajnija. Po~inju onde gde ve}ina nas posustaje. Oni su,
dakle, prepoznatljivi, ali morate znati na {ta kod njih treba
da obra}ate pa`nju. Oni uop{te ne}e odgovarati predstavi o
religioznim ljudima koju obi~no imamo na osnovu onoga {to
~ujemo ili pro~itamo. Oni ne privla~e pa`nju na sebe. Kad
vam se ~ini da ste prema njima ljubazni, oni su, ustvari,
ljubazni prema vama. Oni vas vole vi{e nego drugi, ali vas
manje trebaju. Obi~no }e vam se ~initi da takvi imaju na
raspolaganju mnogo vremena; pita}ete se, a odakle im. Kad
prepoznate jednog me|u njima, drugog }ete prepoznati
mnogo lak{e. Pretpostavljamo (jer kako bi to mogli znati),
da oni jedan drugog prepoznaju odmah i nepogre{ivo, bez
obzira na boju, pol, klasu, starost, pa ~ak i uverenje.
Bilo bi pogre{no, me|utim, misliti da su novi ljudi
me|usobno sli~ni, u obi~nom smislu re~i. Veliki deo onoga
{to smo izlo`ili u poslednjem poglavlju, mo`da bi vas moglo
navesti na takvu pomisao. Postati novi ~ovek, zna~i izgubiti
ono {to nazivamo mi. Moramo iza}i iz sebe i u}i u Hrista.
Njegova volja mora postati na{a, moramo imati njegove
misli, imati um Hrista, kako ka`e Biblija. Ako je pak Hristos
jedan i ako on mora biti u svima nama, zar iz toga ne sledi
da }emo svi mi biti potpuno isti? Na prvi pogled zaista
izgleda tako, ali u stvarnosti je to potpuno druk~ije.
Ovde nije lako dati odgovaraju}u sliku koja bi u
potpunosti objasnila na{ stav, jer ne postoje dve stvari koje
su u onakvom me|usobnom odnosu u kakvom je Stvoritelj
prema svom stvorenju. Najbli`e (iako nesavr{eno)
upore|enje bilo bi slede}e: zamislite mno{tvo koje je oduvek
`ivelo u tami. Dolazite k njima i poku{avate da im objasnite
kako izgleda svetlo. Mo`ete im re}i da kad bi iza{li na svetlo,
ono bi ih sve obasjalo, postali bi njegov odraz i tako postali
vidljivi. Budu}i da bi sve njih u tom slu~aju obasjavalo isto
svetlo, na njega bi svi jednako reagovali (to jest, odbijali bi
ga). Zar nije verovatno da }e ti ljudi pretpostaviti kako su svi
zbog toga sli~ni? Mi, naprotiv, znamo da }e svetlo izneti na
videlo upravo razliku me|u njima. Ili, zamislite ~oveka koji
ne zna ni{ta o soli. Date mu malo da proba i on }e osetiti
odre|eni jak i o{tar ukus. Tada mu ka`ete da je u va{oj
domovini kuvanje nezamislivo bez soli. Zar ne bi bilo
prirodno da bi on odgovorio: “U tom slu~aju, sva va{a jela
imaju isti ukus, jer ukus materije kojeg ste mi dali sigurno
uni{tava sve ostale ukuse.” Me|utim, znamo da je stvarni
u~inak soli upravo suprotan, ne samo da ne ubija ukus
pasulja, gra{ka ili zelja, ve} ih isti~e. Stvarni ukus jela ne}ete
osetiti dok ga ne posolite. (Naravno, kako smo vas ve}
upozorili, to nije naro~ito uspe{no upore|enje, jer, na kraju
krajeva, ako dodate previ{e soli ubi}ete njome svaki drugi
ukus, dok ukus ljudske li~nosti ne mo`ete odstraniti ako
dodate previ{e Hrista.)
Ne{to sli~no postoji izme|u Hrista i nas. ^im vi{e
odbacujemo ono {to nazivamo mi, {to vi{e dopu{tamo da
nas preuzme, to potpunija postaje na{a li~nost. Hrista ima
toliko mnogo, da bi milioni i milioni malih razli~itih Hristosa
bilo jo{ uvek premalo da ga potpuno izraze. Sve ih je on
stvorio. On je stvorio, poput pisca koji stvara likove u svom
romanu, sve one ljude kojima smo vi i ja predvi|eni da
postanemo. U tom smislu, na{a prava li~nost ~eka nas u
njemu. Nema nikakve koristi nastojati da bez njega budemo
svoji. [to mu se vi{e opiremo i poku{avamo da `ivimo
oslonjeni samo na sebe, to nad nama vi{e vladaju nasledne
osobine, vaspitanje, okolina i prirodne sklonosti. Zapravo,
ono {to tako ponosno nazivamo ja, samo je veza niza
doga|aja koje nismo pokrenuli i koje ne mo`emo zaustaviti.
Ono {to nazivamo svojim `eljama, ustvari su samo telesne
potrebe organizma, `elje kojima su me napumpali drugi
ljudi. Previ{e spavanja, obilna hrana i mno{tvo pi}a, bi}e
pravi uzrok onoga {to smatram da je moja svesna odluka da,
recimo, imam seksualni odnos sa devojkom koja sedi do
mene u autobusu. Propaganda }e biti stvarni izvor onoga {to
smatram svojim politi~kim stavovima. U prirodnom stanju u
kojem se nalazim, nisam ni pribli`no toliko autenti~an
koliko volim zami{ljati, a najve}i deo onoga {to nazivam ja,
mo`e se vrlo lako objasniti. Tek kad se okrenem Hristu i kad
sebe predam njegovoj li~nosti, tada po~injem da posedujem
sopstvenu li~nost.
Na po~etku smo rekli da u Bogu postoje Li~nosti. Sada
}emo oti}i jo{ dalje, jer stvarne li~nosti ne postoje nigde
drugde. Sve dok sebe ne predate njemu, ne}ete imati svoj
stvarni ja. Samo me|u najprirodnijim ljudima nalazimo
jednozna~nost, nikako me|u onima koji su se predali Hristu.
Zar nisu svi tirani i osvaja~i kroz istoriju bili upravo
monotono isti?
Moramo se, me|utim, istinski i potpuno predati. Svoje
prirodno ja moramo, da tako ka`emo, slepo odbaciti.
Hristos }e nam zaista dati stvarnu li~nost, ali ne smemo mu
se obratiti samo zbog toga. Sve dok se brinete za sopstvenu
li~nost vi mu se uop{te ne obra}ate. Prvi koeak mora biti
nastojanje da potpuno zaboravite na sebe. Va{ stvarni novi
ja (koji je Hristov kao i va{, a va{ je zato jer je i njegov),
ne}e se pojaviti sve dok ga ne zatra`ite. Pojavi}e se tek kad
zapo~nete tra`iti njega. Da li vam to zvu~i neobi~no? Isto
na~elo susre}emo i u sasvim obi~nim, svakodnevnim
pojavama. ^ak ni u dru{tvenom `ivotu ne}ete ostaviti dobar
utisak na ljude, ukoliko se ne prestanete brinuti o tome
kakav utisak ostavljate.
U knji`evnosti kao i u ostalim granama umetnosti onaj
ko se brine samo o originalnosti, nikada ne postaje
originalan. Ako pak jednostavno poku{ate izraziti istinu (ne
brinu}i se o tome koliko je puta to ve} u~injeno), posta}ete
originalni, a da toga ne}ete biti ni svesni. Tako je svugde u
`ivotu. Odreknite se sebe i prona}i}ete svoju stvarnu li~nost.
Izgubite li svoj `ivot sa~uva}ete ga. Predajte se smrti, i to
smrti svakodnevnih `elja i pobuda, i na kraju predajte smrti i
sopstveno telo, umrite svakim deli}em svog bi}a i prona}i
}ete ve~ni `ivot. Nemojte ni{ta zadr`ati. Ni{ta od onoga {to
ste zadr`ali ne}e biti stvarno va{e. Ni{ta od onoga {to u
vama nije umrlo ne}e vaskrsnuti. Tra`ite li sebe, na kraju
}ete na}i samo mr`nju, usamljenost, o~aj, bes, ru{evine i
raspadanje. Me|utim, tra`ite li Hrista, na}i }ete ga, a s
njime i sve ostalo.

35