4

Filipoviæ D. Miomir

AUDIO-POJAÈAVAÈI
za ozvuèavanja, mobilne telefone, MP3 plejere, vokmene, CD plejere, radio-prijemnike, kase-
tofone i sve sliène ureðaje kod kojih treba ostvariti glasnu reprodukciju preko zvuènika

1k
1m
3k9 R*
5 1k
330n 100n
7
9
2,2m 1
150n

560k 2
TDA2611A
15n
33n

2,2m
330n

100m 220p 470

4 m
6 22n
3
BC n.c.
107 8
3E3
22m

Karakteristike zvuka i audio-pojaèavaèa, blok šeme, elektriène šeme i štampana kola

pretpojaèavaèa, mikseta, kola za regulaciju jaèine i boje tona, pojaèavaèa snage,
ispravljaèi za audio-pojaèavaèe, primeri praktiène realizacije, povezivanje
zvuènika, provera, puštanje u rad, dodaci . . .
 PREDGOVOR

Ova knjiga je namenjena svima koji žele da sami, svojim rukama,

naprave audio-pojaèavaè. Imajuæi u vidu staru amatersku izreku da "nijedan
pojaèavaè ne svira tako dobro kao onaj koji ste sami napravili", autor se nada
da æe èitaoci ljubitelji audiotehnike podjednako uživati u èitanju ove knjige, u
izradi nekog od opisanih ureðaja i, na kraju ali mnogo, mnogo duže, u slušanju
omiljene muzike, a oni preduzimljiviji i u materijalnoj koristi koju mogu da
ostvare na osnovu znanja steèenog pažljivim èitanjem.
Na poèetnoj strani kliknite na EWB SIMULACIJE pa na EWB
SIMULACIJE-PRIMERI.

SADRŽAJ

Kada u sadržaju pronaðete šta vas interesuje,

kliknite na ikonicu Pages, pa na ikonicu stranice.

PREDGOVOR..............................................................................................2
1. OSNOVE AKUSTIKE..............................................................................4
1.1. Nastajanje zvuka...............................................................................4
1.2. Prost i složen zvuk..............................................................................5
1.3. Jaèina, visina i boja tona....................................................................6
1.3.1. Jaèina zvuka..............................................................................6
1.3.2. Visina i boja tona.......................................................................7
1.3.3. Lokacija izvora zvuka u prostoru...............................................8
2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE AUDIO-POJAÈAVAÈA....................9
2.1. Pojaèanje..... ....................................................................................10
2.2. Maksimalna izlazna snaga................................................................10
2.3. Koeficijent korisnog dejstva............................................................12
2.4. Propusni opseg.................................................................................12
2.5. Dinamika.........................................................................................14
2.6. Izoblièenja.......................................................................................15
3. BLOK-ŠEME I BLOKOVI.....................................................................17
Stereofonija............................................................................................18
3.1. Predpojaèavaè..................................................................................18
3.2. Regulacija boje tona.........................................................................19
3.3. Pojaèavaè snage...............................................................................20
3.4. Napajanje.........................................................................................21
4. ELEKTRIÈNE ŠEME I ŠTAMPANA KOLA..........................................21
4.1. Predpojaèavaèi i miksete..................................................................22
4.1.1. Najjednostavniji predpojaèavaè...............................................22
4.1.2. Dvostepeni predpojaèavaè.......................................................24
4.1.3. Predpojaèavaè sa integrisanim kolom 741................................26
4.1.4. Predpojaèavaè sa baterijskim napajanjem................................28
4.1.5. Najjednostavnija mikseta.........................................................29
4.1.6. Najjednostavnija mikseta sa FET-om.......................................31
4.1.7. Mikseta sa integrisanim kolom 741..........................................32
4.1.8. Ispravljaè za predpojaèavaèe i miksete.....................................32
4.2. Regulacija jaèine i boje tona.............................................................33
4.2.1. Regulacija jaèine......................................................................33
4.2.2. Regulacija boje tona (RBT)......................................................34
4.2.2.1. Pasivna kola za regulaciju boje tona..................................34
4.2.2.2. Aktivna kola za regulaciju boje tona.................................37
4.3. Pojaèavaèi snage..............................................................................39
4.3.1. Najjednostavniji pojaèavaè snage............................................39
4.3.2. Pojaèavaè snage sa kolom LM386............................................40
4.3.3. Pojaèavaè snage sa kolom LM380............................................41
4.3.3.1. Sweet sixteen ...................................................................43
 4.3.4. Pojaèavaè snage sa kolom TDA2002........................................43
4.3.5. Pojaèavaè snage sa kolom TDA2003........................................45
4.3.6. Pojaèavaè snage sa kolom TDA2030........................................45
4.3.7. Pojaèavaè snage sa kolom LM1875..........................................48
4.3.7.1. Pojaèavaè snage sa kolom LM1875 sa ± napajanjem........51
4.3.8. Pojaèavaè snage sa kolom TDA4935........................................52
4.3.9. Pojaèavaè snage sa kolom TDA1517 (2x6W)...........................57
4.3.10. Pojaèavaè snage sa kolom TD1519A (22W ili 2x11W)...........60
4.3.11. Pojaèavaè snage sa TDA1011/TDA1015 (6,5W/4W)............62
4.3.12. Pojaèavaè snage sa kolom TDA1015T snage 500 mW...........65
4.3.13. TDA7050 - mono/stereo p. s. sa baterijskim napajanjem.......66
4.3.14. TDA7052 - 1W BTL mono audio-pojaèavaè.........................67
4.3.15. TDA7053 - 2x1W BTL stereo pojaèavaè snage.....................67
4.3.16. TDA7056B - 5W mono BTL pojaèavaè snage.......................68
4.3.17. TDA7057Q - 2x3W stereo BTL pojaèavaè snage..................69
4.3.18. TDA1010A - 6W/10W pojaèavaè snage...............................70
4.3.19. TDA1516BQ - 22W mono ili 2x11W stereo p.s...................70
4.3.20. TDA1551Q - 2x22W ili 4x11W p. s. sa I2C-B kontrolom.......73
4.3.21. TDA1552Q i TDA1553AQ - 2x22W BTL pojaèavaè snage..75
4.3.22. TDA1555Q/TDA1554Q - 2x22W ili 4x11W poj. snage........75
4.3.23. TDA1013B - 4W BTL pojaèavaè snage sa DC reg. jaèine......77
4.3.24. TDA1514A - 50W Hi-Fi pojaèavaè snage..............................78
4.3.25. TDA1521A - stereo Hi-FI pojaèavaè snage...........................80
4.3.26. TDA2611A - 4W+10W pojaèavaè snage...............................81
4.3.27. TDA2613 - 6W Hi-Fi pojaèavaè snage..................................82
4.3.28. TDA8920 - 2x50W pojaèavaè snage klase D.........................83
4.3.29. STK077 - 30W hibridni pojaèavaè snage...............................86
4.3.30. STK453...STK465 - 10W...30W hibridni pojaèavaèi snage...90
4.3.31. STK433...STK443 - 7W...30W hibridni pojaèavaèi snage.....91
4.3.32. Pojaèavaè snage sa 2x2N3055..............................................92
4.3.33. Pojaèavaè snage sa MOSFET tranzistorima..........................94
4.3.34. Pojaèavaè snage sa TDA2030+BD907/BD908 - 40W...........99
4.3.35. Hi-Fi pojaèavaè snage 250W................................................100
4.3.36. Velika snaga.........................................................................104
4.3.37. Pojaèavaè bez zvuènih skretnica..........................................104
5. ISPRAVLJAÈI ZA AUDIO-POJAÈAVAÈE.......................................106
6. PRIMERI PRAKTIÈNE REALIZACIJE..............................................107
6.1. Najjednostavniji audio-pojaèavaè..................................................108
6.2. Audio-pojaèavaè za kompjuter.......................................................111
6.3. Subwoofer (sabvufer)....................................................................112
6.4. mAmp (mikroAmp) - siæušni pojaèavaè..........................................113
6.5. Pojaèavaè snage sa LM3876T (3886*)...........................................114
6.6. Audio-pojaèavaè za mobilni telefon, MP3 plejer . . . ......................116
6.7. 2x4.3+4.10+4.43+5.1 = kompletan audio-pojaèavaè.....................118
6.8. 2x4.10a+2x4.1+2x4.12+2x4.3+5.1 = komplet. audio-pojaèavaè...120
6.9. Pojaèavaè snage sa TDA2822, BA5406, TDA2009 i TDA7053.....121
7. DODACI...............................................................................................125
7.1. Projektovanje štampanog kola.......................................................125
7.2. Proraèun hladnjaka........................................................................125
7.3. Zvuènici.........................................................................................126
7.3.1. Snaga zvuènika......................................................................127
7.3.2. Otpornost zvuènika................................................................127
7.3.3. Povezivanje zvuènika.............................................................127
7.4. Provera i puštanje u rad pojaèavaèa................................................129
7.5. Elektronska zaštita zvuènika..........................................................130
7.6. Oklopljeni (širmovani) kablovi......................................................131
7.7. Bajpas (bypass - premošæenje) kondenzator...................................131
7.8. Pojaèavaè ne radi stabilno..............................................................132
7.9. Zašto se preko mog pojaèavaèa èuje program radio stanice?...........132
7.10. Klasa D........................................................................................133
7.11. Aktivno kolo za regulaciju boje tona po oktavi..............................135
7.12. Grafièki ekvilajzer........................................................................136
7.13. Izrada štampane ploèice...............................................................138
8. ELECTRONICS WORKBENCH.........................................................140
8.1. Kako se koristi EWB?....................................................................141
 OSNOVE AKUSTIKE
1.
Zvuk je jedna od prirodnih pojava koje ljude prate kroz ceo život, tako da se oni
vremenom toliko naviknu na njega da im se èini da je to nešto sasvim jednostavno i samo po
sebi razumljivo. Ali, to uopšte nije taèno. Na primer, veæina ljudi jasno razlikuje tonove koje
stvaraju dva razlièita instrumenta kada se na njima odsvira ista nota, ali je vrlo malo onih koji
znaju u èemu je ta razlika. Zato, da bi se pri konstrukciji i realizaciji audio-pojaèavaèa znalo
šta treba raditi da bi se ostvario ureðaj potrebnih karakteristika, neophodno je poznavati
osnovne karakteristike audio-pojaèavaèa ali i osnovne osobine zvuka i èovekovog èula
sluha.

1.1. Nastajanje zvuka

Zvuk nastaje mehanièkim oscilovanjem èvrstih tela (žice muzièkih instrumenata,
glasne žice u grlu èoveka, membrana zvuènika, pokretni delovi raznih mašina itd.), gasova
(duvaèki muzièki instrumenti i sl.) i teènosti. Kada je uèestanost ureðaja koji stvara zvuk u
opsegu od oko 16 Hz do 20 kHz, talasi koji se vazduhom prenose do èovekovog uha izazivaju
oseæaj o postojanju zvuka. Ako je uèestanost manja od 16 Hz, èovek nije u stanju da èuje
zvuk, mada on, fizièki posmatrano, postoji. To je infra zvuk. Isto je i sa zvucima èija je
uèestanost veæa od 20 kHz, ni njih èovek ne može da èuje. Oni se nazivaju ultra zvuk i
primenjuju se u industriji, medicini itd.
Osnovne karakteristike zvuka æemo upoznati na modelu koji je prikazan na slici 1.1.
Na jednom kraju okrugle cevi se nalazi klip, odnosno klipna membrana koja se pod dejstvom
mehanièke sile F pomera levo-desno, odnosno osciluje. Krajnji levi i desni položaji
membrane prikazani su isprekidanim linijama. Kada se membrana kreæe udesno, nastaje
sabijanje i zgušnjavanje èestica vazduha ispred membrane pa pritisak vazduha u ovoj oblasti
raste. Zbog toga se èestice iz ove oblasti pomeraju udesno ka susednoj oblasti, pa se pritisak u
sloju ispred klipa smanjuje, a u susednom sloju se povišava. Zatim se èestice iz ovog sloja

Membrana (klip) Cev

Slika 1.1. Nastajanje zvuka

pomeraju u sledeæi sloj, pa se pritisak u njemu povišava, a u prethodnom sloju smanjuje itd.
Na taj naèin, prenoseæi se sa sloja na sloj, povišenje pritiska se pomera ka desnom kraju cevi
i, posle izvesnog vremena, se pojavljuje na njenom izlazu. Kada se membrana pomera ulevo,
pritisak ispred njene desne površine se smanjuje, jer se gas razreðuje. Èestice iz susednog
sloja pomeraju se ka ovoj oblasti razreðenja i pritisak ispred desne strane membrane se vraæa
na svoju prvobitnu vrednost, a pritisak u sloju iz koga dolaze èestice se snižava. Na isti naèin
kao i povišavanje, i snižavanje pritiska se, sa sloja na sloj, prenosi udesno i, posle izvesnog
vremena, pojavljuje se na izlazu cevi.
Kada se klip neprekidno kreæe levo-desno, tj. kada osciluje, velièina pritiska na
izlazu cevi se neprekidno menja. Kada se stavi uho na izlaz cevi, promenljivi pritisak
vazduha pomera bubnu opnu u uhu i èovek tu pojavu konstatuje kao zvuk. Naravno njemu to
uspeva samo ako je uèestanost oscilovanja u veæ pomenutim granicama od 16 Hz do 20 kHz.
Promena pritiska koju stvara izvor zvuka prostire se na slièan naèin na koji se
prostiru talasi na površini vode, pa odatle i potièe izraz zvuèni talas. 4
 U primeru na slici 1.1 važno je zapaziti da se gas u cevi ne kreæe stalno u jednom
smeru, veæ da èestice samo osciluju levo-desno oko svog ravnotežnog položaja. Kroz cev se
ne prostire materija veæ pojava. Kada membrana krene udesno, to nikako ne znaèi da sav gas
u cevi u istom trenutku krene udesno. Najpre se pomera sloj vazduha uz površinu membrane,
zatim susedni sloj, pa sledeæi itd. Brzina zvuka je brzina kojom se prostiru zgušnjenja
odnosno razreðenja vazduha. Kroz vazduh pri normalnom atmosferskom pritisku i na
temperaturi od dvadest stepeni Celzijusa, brzina zvuka je c=343 m/s.
Broj oscilacija koje membrana na slici 1.1 napravi u jednoj sekundi, a tom broju je
jednak i broj zgušnjenja odnosno razreðenja vazduha u jednoj sekundi, se naziva uèestanost
ili frekvencija i obeležava se slovom f. Vreme za koje se obavi jedna kompletna oscilacija
klipa naziva se perioda zvuka i obeležava se slovom T. Veza izmeðu periode i uèestanosti je
data formulom:
T=1/f.
Rastojanje koje zvuk preðe za vreme jednako jednoj periodi naziva se talasna
dužina, i obeležava se slovom l. Brzina zvuka c, talasna dužina l i uèestanost f meðusobno
su povezani formulom:
c=l· f.

Ako od trenutka kada vidite munju

Gornja formula omoguæava da se kada je poznato do trenutka kada èujete grmljavinu
l izraèuna f i obrnuto. Na primer ako zvuk ima proðe 5 sekundi, grom je
uèestanost 800 Hz, njegova talasna dužina je: udario na udaljenosti:
l=c/f=343(m/s)/800(1/s)=0,43 m. l=v°t=343m/s°5s=1715 m.

1.2. Prost i složen zvuk

Zvuk èije se karakteristiène velièine (pritisak, brzina èestica pri oscilovanju itd.)
menjaju po sinusoidalnom zakonu, naziva se èist ili prost ton. Na slici 1.2 - a je prikazano
kako bi u cevi sa prethodne slike mogao da se stvori prost ton. Klip je preko poluge spojen sa

Toèak Poluga Klip

a.

p
Pm
t

.b T

b.
Slika 1.2. Prost (èist) ton: a - nastajanje, b - oblik pritiska
toèkom koji se okreæe konstantnom ugaonom brzinom. Spojevi izmeðu poluge i klipa i
poluge i toèka su preko osovina, tako da, dok se toèak okreæe, klip se pomera napred -nazad.
Ako toèak u jednoj sekundi napravi dvadesetpet obrtaja, prost ton koji se èuje na izlazu cevi
ima uèestanost f =25 Hz, periodu T= 1/25 = 40 ms i talasnu dužinu:
l = c/f= 343/25 = 13,7 metara.
Na slici 1.2 - b je prikazano kako se tokom vremena menja zvuèni pritisak (p) na
izlazu iz cevi, odnosno u prostoru u kome postoji prost ton stvoren na gore opisan naèin. Sa p
je obeležena trenutna vrednost pritiska, a sa Pm amplituda (maksimalna vrednost) pritiska.
Ako bismo u ovom primeru želeli da uèestanost zvuka bude veæa, trebalo bi poveæati brzinu
okretanja toèka, a ako bismo želeli da zvuk bude jaèi, trebalo bi osovinu preko koje je poluga
prièvršæena za toèak pomaæi dalje od centra toèka.
Prost ton ne postoji u prirodi, njega može da stvori samo akustièka viljuška ili
elektronski oscilator. Govor, muzika kao i drugi zvuci koje stvaraju razne mašine, vetar,
koraci itd. imaju oblik koji je znatno složeniji od sinusoide sa slike 1.2. Takvi zvuci se
nazivaju složeni tonovi. Složeni ton može da se rastavi na izvestan broj (taj broj može da bude
i beskonaèno veliki) "obiènih" sinusoida. Drugaèije reèeno, svaki složeni ton se sastoji od
izvesnog broja prostih tonova koji se nazivaju harmonici složenog tona. Ako je uèestanost
složenog tona f, njegovi harmonici imaju uèestanosti f (prvi ili osnovni harmonik), 2f (drugi
harmonik), 3f (treæi harmonik), 4f (èetvrti harmonik, 5f (peti harmonik) itd. Amplitude
harmonika zavise od amplitude i oblika složenog tona, s tim da neke od njih mogu da budu 5
jednake nuli.
Pogledajmo jedan jednostavan primer. Na slici 1.3 - a je prikazano kako se tokom
vremena menja zvuèni pritisak u blizini nekog izvora složenog zvuka. Ovakav složeni ton se
sastoji od samo dva harmonika, prvog (p1) èija je uèestanost jednaka uèestanosti složenog
tona, i treæeg (p3) èija je uèestanost tri puta veæa od uèestanosti složenog tona (slika 1.3 - b).
(Jednostavan dokaz ispravnosti postupka razlaganja složenog tona na njegove harmoniène
komponente je to što se sabiranjem sinusoida p1 i p3 sa slike 1.3 - b dobija složeni ton sa slike
1.3 - a.)
Složeni zvuk koji neprekidno menja uèestanost i amplitudu (šum vode koja teèe,
pljesak publike i sl.) sastoji se od vrlo velikog broja osnovnih i viših harmonika. Dok ih
sluša, èovek registruje sve harmonike koji se nalaze u njegovom èujnom opsegu, ali nije
sposoban da ih razlikuje kao posebne komponente, jer su njihove uèestanosti vrlo bliske.
Takvi složeni zvuci se nazivaju šum.
p

a.
p p1

t
p3
.b b.
Slika 1.3. a - složeni ton, b - komponente (harmonici) složenog tona

Pokrenite ELECTRONICS
WORKBENCH, pa pogledajte
primer PE4-EWB\02.slika1.3.ewb

1.3. Jaèina, visina i boja tona

U prethodnim poglavljima bilo je reèi o oscilovanju èestica vazduha i zvuènom
pritisku. Pri fizièkoj analizi zvuka, pored pomenutih, analiziraju se i druge karakteristike
zvuka, kao što su brzina oscilovanja èestica, energija itd. Sve su to objektivne karakteristike
zvuka koje mogu da se analiziraju i mere instrumentima. Ali èovekov organ èula sluha nije
idealan, pa, jednostavno reèeno, èovek ne èuje onako kako instrumenti mere. Na primer,
meraè pritiska može da pokaže da se pritisak nekog zvuka niske uèestanosti (Pm na slici 1.2)
smanjio na dva puta manju velièinu, dok æe se slušaocima èiniti da se je smanjio mnogo više.
Pošto je pri konstrukciji audio-pojaèavaèa važno ono što slušaoci èuju, a ne ono što pokazuju
instrumenti koji se koriste pri analizi zvuka, pogledaæemo subjektivne karakteristike zvuka,
tj. karakteristike koje èovek konstatuje èulom sluha.
Èovek može da razlikuje tri osnovne karakteristike zvuka: jaèinu, visinu i boju.
Osim toga, on, slušajuæi sa dva uha, zapaža i pravac iz koga dolazi zvuk, što je od
znaèaja za stereofonsku reprodukciju zvuka.

1.3.1. Jaèina zvuka

Èoveèije uho je jedan od najosetljivijih prijemnika. Pritisak najslabijeg zvuka koji
ono može da èuje ima amplitudu od samo P0 = 0,00002 Pa. (Pa - paskal, jedinica za pritisak).
Još veæa osetljivost èoveèijeg uha bila bi štetna, jer bi èovek tada stalno èuo i šum koji nastaje
pri kretanju molekula vazduha zbog toplote. Ovoliku osetljivost èoveèije uho ima samo u
oblasti srednjih uèestanosti. Za zvuke viših i, u još veæoj meri, nižih uèestanosti, osetljivost
uha je manja i sve se više smanjuje pri udaljavanju od srednjih uèestanosti.
Kada se na raznim uèestanostima izmeri vrednost pritiska najslabijeg zvuka koji
èovek može da èuje i rezultati unesu u dijagram u kome je na apscisi uèestanost a na ordinati
pritisak, dobija se kriva linija koja se naziva prag èujnosti (slika 1.4).
Pri poveæanju jaèine zvuka koji èovek sluša, sve su veæa pomeranja bubne opne i
slušnih košèica u èovekovom uhu i kada ta pomeranja postanu prevelika, javlja se bol. I
jaèina zvuka pri kojoj se javlja bol zavisi od uèestanosti. Kriva linija koja prikazuje ovu
zavisnost naziva se granica bola i ona je, takoðe, prikazana na slici 1.4. Površina izmeðu
praga èujnosti i granice bola predstavlja oblast èujnosti uha. Radi kompletnosti, na slici 1.4
su prikazana i podruèja u kojima se nalaze komponente govora i muzike.
Pogledajmo ponovo krivu liniju koja predstavlja prag èujnosti. Kao što se vidi,
osetljivost èoveèijeg uha je najveæa za tonove èije se uèestanosti nalaze u oblasti od oko 1 6
 Granica bola

Zvuèni pritisak (Pa)

200 alob cinarG Zapazite, na slici 1.4, na osi na
20 kojoj je uèestanost nije linearna
veæ logaritamska razmera. Prva
2
akMuzika
izuM
uspravna linija desno od linije
0,2 oznaèene sa 20 Hz, odgovara
uèestanosti od 30 Hz, sledeæa 40
0,02 rov G Govor
Hz itd. Na slièan naèin, prva li-
0,002 nija desno od linije koja oznaèa-
va 100 Hz oznaèava 200 Hz,
0,0002
sledeæa 300 Hz, pa 400 Hz itd., a
0,00002
garP Prag prva linija desno od 1000 Hz,
itsoèujnosti
nju~
0,000002
oznaèava 2000 Hz, sledeæa 3000
20 50 100 500 1000 5000 10000 Hz itd.
Uèestanost zvuka (Hz)

Slika 1.4. Granice èujnosti i podruèja govora i muzike

kHz do oko 5 kHz. Za tonove èije su uèestanosti više od 5 kHz i, još više, za tonove èije su
uèestanosti niže od 1 kHz, osetljivost se smanjuje i to utoliko više ukoliko su im uèestanosti
udaljenije od navedenih vrednosti. Na primer, da bi èovek mogao da èuje ton èija je
uèestanost 1 kHz, efektivna vrednost zvuènog pritiska treba da je 0,00002 Pa, a da bi èuo ton
uèestanost 100 Hz, efektivna vrednost pritiska treba da je skoro sto puta veæa. Iz ovoga
možemo da zakljuèimo da, kada se jaèina muzike koja se reprodukuje preko nekog audio
pojaèavaèa smanji (pomoæu potenciometra za regulaciju jaèine), slušalac æe imati utisak da
se jaèina tonova niskih uèestanosti (ispod 1 kHz) smanjila mnogo više nego jaèina tonova
srednjih uèestanosti (oko 1 kHz). Na primer, ako se pojaèavaju samo dva tona èije su uèe-
stanosti 100 Hz i 1 kHz, slušalac æe ih sasvim lepo èuti ako su njihovi pritisci 0,02 Pa. Ali, ako
se jaèina reprodukcije smanji, tako da oba pritiska budu nešto manja od 0,002 Pa, ton
uèestanosti 1 kHz æe se još uvek lepo èuti, a ton uèestanosti 100 Hz se neæe èuti, jer se pritisak
koji on stvara nalazi ispod praga èujnosti uha.

1.3.2. Visina i boja tona

Visina tona zavisi od uèestanosti: niža uèestanost - niži ton, viša uèestanost - viši ton.
Ali, visina tona ili, taènije reèeno, subjektivni oseæaj visine tona, ne zavisi samo od
uèestanosti, jer i ovde dolaze do izražaja osobenosti èovekovog èula sluha. Na primer, visina
tona u izvesnoj meri zavisi i od jaèine: kada se zvuèi nižih uèestanosti (oko stotinak herca)
pojaèaju, slušalac ima utisak da je ton niži nego što je bio pre pojaèavanja. Slièno tome, kada
se zvuci viših uèestanosti (iznad 5 kHz) pojaèaju , stièe se utisak da im je i uèestanost porasla.
Visina tona zvukova èije su uèestanosti izmeðu 1 kHz i 5 kHz ne zavisi od jaèine.
Složeni zvuk, pored visine, ima i boju. Kod njega visinu tona odreðuje uèestanost
osnovnog (prvog) harmonika, dok mu boju daju viši (drugi, treæi itd.) harmonici. Boja zavisi
od uèestanosti harmonika i njihovih amplituda, i na osnovu njih slušalac zapaža razliku kada
se jedna ista nota odsvira na razlièitim instrumentima. Kao primer, na slici 1.5 su prikazana
dva složena tona istih visina èije su uèestanosti f= 400 Hz, dobijena sviranjem iste note na
dva razlièita instrumenta. U donjem delu slike su prikazane komponente ovih tonova. Kao
što se vidi, prvi ton, pored prvog (osnovnog) harmonika ima i treæi harmonik èija je
uèestanost 1200 Hz, dok drugi ton, pored prvog, ima i èetvrti harmonik èija je uèestanost
f=400 Hz f=400 Hz

t t

f f

t t
3f 4f
.b .b
a. b.
Slika 1.5. a - složeni ton koji ima osnovni i treæi harmonik, b - složeni ton koji ima
osnovni i èetvrti harmonik
1600 Hz. Na osnovu razlièitih harmonika, slušalac zapaža razliku izmeðu ova dva složena
tona.
Ali i ovde dolazi do izražaja osobina èoveèijeg èula sluha, o kojoj je bilo reèi u
zadnjem pasusu prethodnog poglavlja. Kada se jaèina reprodukcije audio pojaèavaèa
smanji, slušaocima æe se èiniti da su komponente složenog zvuka èije su uèestanosti niže, 7
više oslabljene od komponenata èije su uèestanosti više, a to dovodi do toga da slušaoci
imaju utisak da se i boja tona promenila. Zbog ove pojave, u pojaèavaèima se koriste
sklopovi kojima se postiže da se, pri smanjivanju jaèine reprodukcije, pojaèanje na nižim
uèestanostima smanji u manjoj meri nego na srednjim uèestanostima. To se postiže tako što
se za regulaciju jaèine koriste potenciometri sa izvodom. Izmeðu izvoda i mase pojaèavaèa
vezuje se odgovarajuæe RC kolo, a ceo sklop se naziva kolo za kontrolu glasnosti (Loudness
Control).
Iz svega do sada reèenog može da se izvede koristan zakljuèak za ljubitelje vrlo
kvalitetne reprodukcije zvuka. Da bi se na mestu reprodukcije oèuvala originalna visina
zvuka, osnovna uèestanost ne sme da bude promenjena. To znaèi da gramofonska ploèa,
magnetofonska traka ili CD ploèa ne smeju da se okreæu brzinom koja je manja ili veæa od
propisane. Da bi se oèuvala originalna boja tona, jaèina zvuka pri reprodukciji mora da bude
jednaka jaèini pri snimanju. Naravno, reprodukcija se vrši manjom snagom jer je prostorija u
kojoj proseèan slušalac vrši reprodukciju znatno manje zapremine od koncertne dvorane u
kojoj se vrši snimanje. Jednostavnije reèeno, slušalac treba da podesi snagu svog pojaèavaèa
tako da jaèina zvuka u njegovoj sobi bude ista kao što je bila jaèina u prostoriji (studiju)
prilikom snimanja.

1.3.3. Lokacija zvuènog izvora u prostoru

Osim što zvukove može da razlikuje po jaèini, visini i boji tona, èovek je, slušajuæi sa
dva uha, u stanju da odredi i pravac i smer u kome se nalazi izvor zvuka. Jasno je da u sluèaju
kada izvor zvuka nije taèno ispred slušaoca, zvuci koji stižu u njegovo levo i desno uho nisu
potpuno isti. Razlike, na osnovu kojih se u mozgu stvara informacija o pravcu iz koga zvuk
dolazi, mogu biti u jaèini i u vremenu.
Na slici 1.6 levo uho slušaoca je u tzv. zvuènoj senci (glava u izvesnoj meri zaklanja
ovo uho), pa je zvuk koji u njega stiže slabiji od zvuka koji stiže u desno uho. Ova pojava je
izraženija pri višim uèestanostima, što znaèi da èovek lakše odreðuje pravac iz koga zvuk
dolazi ako u njemu ima i tonova (ili harmonika) viših uèestanosti. Razlike u vremenu stizanja
zvuka u levo i desno uho nastaju usled razlike dužina
puteva koje zvuk prelazi. Na slici 1.6 razlika dužina Zvuk
kuvZ
puteva oznaèena je sa Dl. Ona je prilièno mala u
poreðenju sa talasnom dužinom zvukova nižih
uèestanosti pa je èovek i ne zapaža. Za zvukove viših a
uèestanosti (manjih talasnih dužina) razlika Dl nije
zanemarljiva u odnosu na talasnu dužinu i lako se
zapaža. Sve u svemu, èovek vrlo lako odreðuje
pravac iz koga dolaze zvuci viših, a teško pravac iz
D
koga dolaze zvuci nižih uèestanosti.
Iz dosadašnjih izlaganja može da se izvede
još jedan koristan zakljuèak za stereofonsku
20 cm
reprodukciju zvuka: položaj zvuènika nije od znaèaja
kada su u pitanju zvuènici niskih uèestanosti, jer
èovek nije u stanju da na osnovu njih odredi pravac
Slika 1.6. Nastajanje fazne razlike
dolaženja zvuka. Ali, njihov položaj je od velikog
izmeðu zvuènih talasa u dva uha
znaèaja za ostvarivanje utiska prostornosti kada
reproukuju tonove srednjih i, naroèito, visokih uèestanosti. U tom smislu, postoje praktièna
rešenja stereofonskih pojaèavaèa kod kojih se za oba kanala (levi i desni) koristi jedan
zajednièki niskotonski zvuènik. To može da predstavlja znaèajnu materijalnu uštedu jer
niskotonski zvuènici imaju znatno veæu snagu od zvuènika koji reprodukuju tonove srednjih
i visokih uèestanosti, pa im je i cena znatno viša. (Za zvuke srednjih i visokih uèestanosti
moraju da se koriste posebni zvuènici).
Složeni zvuci koje stvaraju muzièki instrumenti i ljudi kad govore i pevaju imaju vrlo
veliki broj harmonika. Kao primer, na donjoj slici je prikazano kako izgleda jedan
složeni zvuk èija je osnovna uèestanost 500 Hz. On ima šest viših harmonika èije su
uèestanosti 1000 Hz, 1500 Hz, 2000Hz, 2500 Hz, 3000 Hz i 3500 Hz.

8
 Slika 1.7. Složeni zvuk koji ima osam prostoperiodiènih komponenata

OSNOVNE KARAKTERISTIKE AUDIO-POJAÈAVAÈA

2.
Audio-pojaèavaèi su elektronski ureðaji pomoæu kojih se pojaèavaju i, pomoæu
zvuènika ili slušalica, reprodukuju elektrièni signali koji se dobijaju na izlaznim
prikljuècima mikrofona, detektora radio i TV prijemnika, glave magnetofona, kasetofona ili
gramofona, CD plejera, zvuène kartice kompjutera i ostalih izvora audio signala.
Uèestanosti ovih signala se nalaze u opsegu od oko 20 Hz do oko 20 kHz, pa, pošto se u našoj
struènoj literaturi ovi signali nazivaju NF (nisko frekventni) signali, èesto se i audio-
pojaèavaèi nazivaju NF pojaèavaèi.
Pored signala iz pomenutih izvora, a to su signali koji predstavljaju elektriènu sliku
muzike ili govora, audio-pojaèavaèima se pojaèavaju i NF signali koji se dobijaju na
izlazima razlièitih pretvaraèa koji neku promenljivu fizièku velièinu (promenljivu svetlost,
pritisak, itd.) pretvaraju u analogni elektrièni signal, kao i signali koje stvaraju elektronski
audio oscilatori, što im obezbeðuje primenu u raznim alarmnim i indikatorskim ureðajima.
Naravno, i ovi signali, da bi mogli da se pojaèaju i reprodukuju, treba da imaju uèestanosti u
prethodno pomenutom opsegu.
Osnovne tehnièke karakteristike audio-pojaèavaèa, na osnovu kojih se sagledavaju
njihove moguænosti, su pojaèanje, maksimalna izlazna snaga, koeficijent korisnog dejstva,
propusni opseg, dinamika i izoblièenja. Pored ovih, postoje i karakteristike koje su znaèajne
za praktiènu realizaciju ureðaja. To su napon jednosmernog izvora iz koga se pojaèavaè
napaja energijom, otpornost zvuènika prikljuèenog na izlaz pojaèavaèa itd, i one æe biti date
za svaki od pojaèavaèa koji su opisani u tekstu koji sledi.
Na slici 2.1 je blok šema audio-pojaèavaèa. Kao što se vidi, pojaèavaè je prikazan
kao pravougaonik (blok) sa dva ulazna prikljuèka (1 i 2) i dva izlazna prikljuèka (3 i 4).
Izmeðu ulaznih prikljuèaka se, iz izvora audio signala, dovodi signal koji se pojaèava.
Izmeðu izlaznih prikljuèaka se dobija pojaèani signal. Izmeðu izlaznih prikljuèaka je spojen
zvuènik koji elektrièni signal pretvara u zvuk. Kada se na ulazu pojaèavaèa pojavi napon Uul
(to je napon koji je na ulaz doveden sa izlaza izvora audio signala,), javiæe se ulazna struja
Iul, a na izlazu æe se pojaviti napon Uiz, koji æe kroz zvuènik da stvori struju Iiz . Ako je
naponsko pojaèanje pojaèavaèa jednako A, tada je izlazni napon Uiz = A ·Uul.
Ulazna otpornost pojaèavaèa je data izrazom:
Rul=Uul/Iul,
a izlazna snaga izrazom:
Piz=Uiz2 /Rzv.
Na primer, ako je otpornost zvuènika Rzv=4 W i pojaèanje poja-èavaèa A=400, a
instrumenti poka-zuju da je Uiz=8 V, Uul=20 mV i Iul=0,5 mA, tada je:
-3 -6
Rul=20·10 /0,5·10 =40 kW i
Piz=82/4=16 W.
Iul Iiz
1 3

Izvor Pokrenite EWB i

audio- Uul Audio (NF) Uiz Rzv
signala pojaèavaè pogledjate
primere pod rednim
brojevima 05, 06 i 07.
2 4 Otpornost 9
zvuènika
 Slika 2.1. Blok-šema audio-pojaèavaèa

2.1. Pojaèanje
Pojaèanje je odnos izlazne i odgovarajuæe ulazne velièine, pa postoje pojaèanje
napona, pojaèanje struje i pojaèanje snage. Za audio-pojaèavaè kao celinu, kao i za njegove
pojedine blokove, najznaèajnije je pojaèanje napona A, koje se definiše kao odnos izlaznog i
ulaznog napona:
A = Uiz/Uul.
Na primer, ako je Uiz=8 V i Uul=20 mV, pojaèanje je:
A=8/0,02=400.
Pojaèanje se u praksi retko daje u ovom obliku, kao prost odnos izlaznog i ulaznog
napona. Mnogo èešæe, ono se daje u decibelima (dB). Za to ima više razloga, ali u sluèaju
audio-pojaèavaèa to se èini zbog, veæ pominjane, èinjenice da èoveèije uho ne èuje onako
kako instrumenti mere. Naime, ako se pri slušanju neke muzike, smanji pojaèanje pojaèa-
vaèa tako da se njegova izlazna snaga smanji na polovinu (to pokazuje instrument prikljuèen
paralelno zvuèniku), slušaoci to neæe zapaziti, njima æe se èiniti da je snaga ostala ista. Ako se
sa smanjivanjem pojaèanja i snage nastavi, slušaoci æe to da primete, ali æe im se i tada èiniti
da je smanjenje mnogo manje od stvarnog smanjenja koje pokazuje instrument. Ali, ako se
pojaèanje izrazi u decibelima, pa se ono sa neke vrednosti smanji na dva puta manju, slušaoci
æe to sasvim lako da zapaze. Pojaèanje u decibelima se dobija tako što se logaritam odnosa
izlaznog i ulaznog napona pomnoži sa 20:
A = 20log(Uiz/Uul)
U našem prethodnom brojèanom primeru, pojaèanje u decibelima iznosi:
A = 20log(400) = 20·2,6 = 52 dB.
Kada pojaèavaè ima više pojaèavaèkih stepena, što je, inaèe, skoro uvek sluèaj,
ukupno pojaèanje (u dB) je jednako zbiru pojaèanja (u dB) svih stepena. Na primer, ako
pojaèavaè ima tri pojaèavaèka stepena èija su pojaèanja 10 dB, 20 dB i 30 dB, ukupno
pojaèanje je 60 dB.

2.2. Maksimalna izlazna snaga

Maksimalna izlazna snaga audio-pojaèavaèa je najveæa elektrièna snaga koja može
da se dobije na zvuèniku, a da pri tome izoblièenja ne budu veæa od neke dopuštene velièine.
Obe ove velièine - maksimalna snaga i izoblièenja - zavise od namene pojaèavaèa. Jasno je,
na primer, da je maksimalna snaga mnogo manja, a dopuštena izoblièenja veæa kod audio-
pojaèavaèa koji se koristi u nekom džepnom radio-prijemniku, nego kod audio-pojaèavaèa
nekog Hi-Fi ureðaja.
Obièno se audio-pojaèavaè koristi sa snagom koja je manja od maksimalne snage jer
su tada i izoblièenja manja. Ako se na ulaz pojaèavaèa dovede signal koji je veæi od signala
pri kome se dobija maksimalna snaga, izlazna snaga je veæa od maksimalne, ali su tada i
izoblièenja znatno veæa, a postoji i opasnost da pojaèavaè bude trajno ošteæen.
Izlazna snaga se ostvaruje u poslednjem stepenu audio-pojaèavaèa, koji se naziva
izlazni stepen ili pojaèavaè snage. U svim savremenim audio-pojaèavaèima, i u onima koji
su realizovani sa tranzistorima i u onima koji su realizovani pomoæu integrisanih kola, koristi
se izlazni stepen sa komplementarnim tranzistorima. Najveæa moguæa izlazna snaga ovih
izlaznih stepena (bez obzira na izoblièenja) se raèuna po obrascu:
2
Pizmax=UB /(8·Rzv),
u kome je UB - napon baterije ili ispravljaèa iz koga se pojaèavaè napaja jednosmernom
strujom i Rzv - otpornost zvuènika prikljuèenog na pojaèavaè.
Pri toj snazi, jednosmerna struja koju pojaèavaè vuèe iz baterije (ispravljaèa) iz koje se
napaja je:
IB = UB/(6,28·Rzv),
a amplituda struje kroz svaki od izlaznih tranzistora:
Iizmax = UB/(2·Rzv).
Na primer, ako je UB = 12 V i Rzv = 4 W, maksimalna izlazna snaga je
Pizmax = 144/(8·4) = 4,5W,
a struje su:
IB = 12/(6,28·4) = 0,48 A i
Iizmax = 12/(2·4) = 1,5 A.

Šta da se radi ako je potrebna veæa snaga? Postoje dva rešenja: ili da se koristi
zvuènik manje otpornosti, ili da se koristi baterija (ispravljaè) sa višim naponom. Ako se u 10
prethodnom primeru, umesto zvuènika otpornosti 4 W koristi zvuènik otpornosti 2 W (to
mogu da budu i dva ista zvunika od 4 W vezana u paralelu) maksimalna izlazna snaga æe biti 9
W, a ako se zadrži zvuènik od 4 W i iskoristi ispravljaè koji daje napon UB = 24 V, maksimalna
izlazna snaga æe biti 18 W. U oba sluèaja, izlazni tranzistori treba da budu sposobni da izdrže
struju od 3 A, a ispravljaè da da^ struju od 0,96 A.
Prethodne formule i sva tri brojèana primera važe za sluèaj idealnih tranzistora koji
nemaju "kolenastu" IB-UBE karakteristiku i napon zasiæenja im je jednak nuli, a radna taèka
je u klasi B. Pošto takvi tranzistori ne postoje, a neæe ih ni biti, maksimalna izlazna snaga je
znatno, èak i do dva puta, manja od teorijske vrednosti koja se dobija po prethodnoj formuli.
Kada se imaju u vidu i problemi sa hlaðenjem tranzistora ili integrisanih kola, raspoloživa
maksimalna izlazna snaga postaje i više puta manja od snage izraèunate po formuli, u šta
možete da se uverite u praktiènim primerima audio-pojaèavaèa o kojima æe biti reèi kasnije.
Poèetnici obièno "èeznu" za što veæom izlaznom snagom, smatrajuæi da je to, kad su
u pitanju audio-pojaèavaèi, najvažnija stvar na svetu. Nije! Potrebna velièina izlazne snage
pojaèavaèa, zavisi od namene pojaèavaèa, i nalazi se u granicama od nekoliko milivata (kod
pojaèavaèa koji na svom izlazu imaju slušalice), preko nekoliko desetih delova vata (kod
pojaèavaèa prenosnih radio-prijemnika, kasetofona, vokmena, MP3 plejera i sl.) i nekoliko
vata (kod stacionarnih kuænih radio-prijemnika i sl.), do nekoliko desetina vati (Hi-Fi
ureðaji). Najbolju predstavu o stvarno potrebnoj velièini izlazne snage steæi æete ako imate u
vidu da maksimalna izlazna snaga audio-pojaèavaèa proseènog TV prijemnika nije veæa od
nekoliko vati, a da proseèan gledalac sa normalnim èulom sluha nikada ne sluša sa punom
izlaznom snagom. U normalnim uslovima, za ozvuèenje proseène sobe, dovoljna je izlazna
snaga znatno manja od jednog vata. Prvi audio-pojaèavaè koji je napravio autor ovih redova,
bio je sterefonski pojaèavaè maksimalne izlazne snage 5 W po kanalu, sa èuvenom izlaznom
pentodom EL84. I to se, u to vreme, smatralo za sasvim dovoljnu snagu. Uostalom, u to
vreme, rokenrol muzièari su na javnim nastupima koristili èuvena Maršalova pojaèala sa
elektronskim cevima, èija je izlazna snaga bila nekoliko desetina vati i stotine njihovih
slušalaca su bili sasvim zadovoljni.
O tome kako se meri izlazna snaga pojaèavaèa, biæe reèi u poglavlju 2.4.
I, na kraju ovog dela, recimo da se u praksi èesto sreæe i izraz "muzièka snaga". O
èemu se radi? Maksimalna snaga o kojoj je do sada bilo reèi je nominalna (nazivna) snaga. To
je snaga sa kojom pojaèavaè može neogranièeno dugo da radi, bez opasnosti od pregrevanja
koje bi moglo da dovede do ošteæenja. Meðutim izvesno, relativno kratko, vreme pojaèavaè
može da radi i sa snagom znatno veæom od maksimalne, pod uslovom da æe odmah posle toga
izvesno vreme da radi sa snagom koja je znatno manja od maksimalne. Za vreme dok je
snaga bila veæa od maksimalne, izlazni tranzistori u pojaèavaèu snage se zagreju više nego
što je dozvoljeno, ali se odmah zatim, u periodu kada je snaga manja od maksimalne, ohlade
na svoju normalnu temperaturu. Pri reprodukciji muzike, situacija je upravo kao što je
reèeno. Vrlo glasne delove, kada tranzistori poènu da se pregrevaju, prate tiši delovi, pa
tranzistori "imaju vremena" da se ohlade. Ta, veæa snaga, koju pojaèavaè izdržava zato što
postoje intervali kad je snaga znatno manja, se naziva muzièka snaga. Inaèe, muzièka snaga
je za 20 do 50 procenata veæa od nominalne snage.

2.3. Koeficijent korisnog dejstva (efikasnost)

Audio-pojaèavaè, kao i svaki drugi aktivni pojaèavaè, je pretvaraè koji jednu vrstu
energije (elektriènu energiju jednosmerne struje koju pojaèavaè vuèe iz baterije za
napajanje) pretvara u drugu vrstu (u energiju naizmeniène struje koja teèe kroz zvuènik).
Kako se pri svakom pretvaranju energije, iz jednog u drugi oblik, jedan njen deo pretvori u
toplotu, uvodi se pojam koeficijenta korisnog dejstva koji nam daje brojèani podatak o
efikasnosti pojaèavaèa.
Koeficijent korisnog dejstva (h) je odnos snage promenljive struje koja teèe kroz
zvuènik (Piz) i snage jednosmerne struje koju pojaèavaè uzima iz jednosmernog izvora za
napajanje (PB):
h = Piz / PB,
gde je PB=UB·IB, UB – jednosmerni napon a IB – jednosmerna struja izvora za napajanje
(baterije ili ispravljaèa).
Maksimala teorijska velièina koeficijenta korisnog dejstva audio-pojaèavaèa èiji
izlazni tranzistori rade u klasi B je 78%. Ali, tada su izoblièenja koja unosi izlazni stepen
nedopustivo velika, pa se radna taèka pomera u klasu AB. Tada se izoblièenja smanjuju ali je
i koeficijent korisnog dejstva manji, recimo 60%. Ovaj broj nam kazuje da se od ukupne
energije koju pojaèavaè uzima iz izvora jednosmernog napona za napajanje, 60% pretvara u
elektriènu energiju koju pojaèavaè predaje zvuèniku, a ovaj je, zatim, pretvara u akustiènu
energiju. Šta se dešava sa preostalih 40% energije? Ona biva pretvorena u toplotu, zbog èega
se izlazni tranzistori odnosno integrisano kolo zagrevaju, pa ih treba montirati na
odgovarajuæe hladnjake. Na primer, ako se pojaèavaè napaja iz ispravljaèa èiji je napon UB =
16 V, i iz njega vuèe struju IB = 0,5 A tada je PB = 16·0,5 = 8 W. Ako je koeficijent korisnog
dejstva pojaèavaèa 60%, tada je snaga koju pojaèavaè predaje zvuèniku 4,8 W, a izlazni
tranzistori (zajedno) se ponašaju kao elektrièna grejalica snage 3,2 W. 11
 Na kraju, recimo da, sa finansijske taèke gledišta, gubitak 40% energije koju
pojaèavaè uzima iz izvora za napajanje nije od naroèito velikog znaèaja kada se koristi
ispravljaè prikljuèen na mrežu od 220 V. Drugaèije je, meðutim, ako je u pitanju pojaèavaè
koji se koristi u nekom prenosnom ureðaju koji se napaja iz baterije. Elektrièna energija koju
ona daje je znatno skuplja, pa i gubitak više košta. Pored toga, što je gubitak veæi, vek trajanja
baterije je manji. Zbog toga su za prenosne pojaèavaèe velikih snaga (kao što su megafoni i
sl.) konstruisani izlazni stepeni za koje se kaže da rade u klasi D, a nazivaju se i prekidaèki
pojaèavaèi, PWM pojaèavaèi i sl. Njihov koeficijent korisnog dejstva dostiže vrednost od
èitavih 98%. To znaèi i da su toplotni gubici vrlo mali (samo 2%), pa hladnjaci kojima se
odvodi toplota imaju znatno manje dimenzije, što je znaèajna stvar kod audio-pojaèavaèa
velikih snaga.

2.4. Propusni opseg

Pojaèanje idealnog audio-pojaèavaèa ne zavisi od uèestanosti, što znaèi da on podje-
dnako pojaèava sve signale bez obzira na to kolika im je uèestanost. Ali, takav pojaèavaè ne
postoji, a imajuæi u vidu da ni naš sluh nije idealan - nije nam ni neophodan. U stvarnosti, po-
jaèanje pojaèavaèa je relativno konstantno samo u oblasti srednjih uèestanosti (oko 1 kHz),
kao što se vidi na slici 2.2 - a. Na višim uèestanostima pojaèanje se smanjuje zbog uticaja
kapacitivnosti veza izmeðu komponenata, meðuelektrodnih kapacitivnosti tranzistora,
kapacitivnosti kablova kojima se signal iz izvora NF signala dovodi u pojaèavaè itd. Pad
pojaèanja u oblasti niskih uèestanosti nastaje zbog kondenzatora za spregu izmeðu stepena,
emiterskih kondenzatora itd.
Slika 2.2 - a je dobijena tako što je, prema slici 2.2 -b, na ulaz pojaèavaèa doveden
NF signal iz ton generatora èija je velièina podešena na Uul= 30 mV. Zatim je uèestanost ton-
generatora podešena na f1=10 Hz, i pomoæu elektronskog voltmetra izmeren izlazni napon
Uiz = 1,3 V. Pojaèanje se raèuna:
A1=20·log(1,3/0,03) = 33 dB.
Zatim se uèestanost ton generatora podesi na f2=20 Hz, izmeri se U2 = 1,7 V i

A 45
(dB)
38
3dB
35

30
Zapazite kakva je podela 25 Padu pojaèanja od 3 dB
na apscisnoj osi: rastojanje odgovara smanjenje
izmeðu 10 i 100 je isto kao 20
izlazne snage od 50 %.
izmeðu 100 i 1000, kao Ali, èovek, pomoæu
izmeðu 1000 i 10000 itd. 15
svog èula sluha, to
To je logaritamska podela. 10 ne primeæuje!
5

10 20 30 40 10 2 10 3 10 4 10 5
f (Hz)
fd fg
B
(propusni opseg)
.b
a.
Audio (NF ili ton) Elektronski
generator 1 3 voltmetar
Frequency

30 mV
Audio (NF)
Amplitude pojaèavaè

2 4

f (Hz) 10 20 40 100 200 400 1000 2000 4000

Uiz (V) 1,3 1,7 2,0 2,2 2,4 2,4 2,4 2,4 2,3
A (dB) 33 35 36,5 37 38 38 38 38 37,7

b.
Slika 2.2. a - amplitudsko-frekvencijska karakteristika audio-pojaèavaèa
b - snimanje a-f karakteristike
izraèuna pojaèanje :
A2 = 20·log(1,7/0,03) = 35 dB,
pa na f3 = 40 Hz itd. Poslednje merenje na slici 2.2 - b je obavljeno na uèestanosti 4 kHz, ali se 12
merenja nastavljaju i na višim uèestanostima (8 kHz, 10 kHz, 11 kHz, 12 kHz itd.) Rezultati
se unose u tabelu na slici 2.2-b. Na osnovu ovih rezultata se crta dijagram na slici 2.2 - a. Prva
taèka ima koordinate f1 = 10 Hz i A1= 33 dB, sledeæa f2= 20 Hz i A2 = 35 dB itd. Spajanjem
taèaka dobija se kriva linija koja predstavlja amplitudsko-frekvencijsku karakteristiku
pojaèavaèa.
Kao što se vidi na slici 2.2 - a, pojaèanje je maksimalno u oblasti srednjih uèestanosti
i jednako je Amax = 38 dB. Praktièna merenja su pokazala da slušaoci ne zapažaju smanjenje
pojaèanja ako ono (smanjenje) nije veæe od 3 dB. U tom smislu, propusni opseg se definiše
kao opseg uèestanosti u kome pad (smanjenje) pojaèanja nije veæi od 3 dB. Uèestanosti na
kojima je pojaèanje taèno za 3 dB manje od maksimalnog pojaèanja nazivaju se graniène
uèestanosti propusnog opsega. One su obeležena sa fd - donja i fg - gornja granièna
uèestanost. U našem primeru je Amax = 38 dB, pa su fd i fg uèestanosti na kojima je pojaèanje
jednako 35 dB, a to su uèestanosti koje odgovaraju taèkama u kojima horizontalna linija
oznaèena sa 35 dB seèe krivu liniju. U našem primeru graniène uèestanosti pojaèavaèa su
fd = 20 Hz i fg = 18 kHz.
Na kraju ovog poglavlja postavlja se pitanje koliki bi trebalo da je propusni opseg
audio-pojaèavaèa? To zavisi od njegove namene i kvaliteta reprodukcije koji treba da se
ostvari.
Na slici 2.3 može da se vidi da se uèestanosti osnovnih harmonika ljudskog glasa
nalaze u granicama od oko 80 Hz do oko 900 Hz, dok su uèestanosti osnovnih harmonika
muzièkih instrumenata u granicama od oko 40 Hz do oko 4 kHz. Uèestanosti viših harmo-
nika ljudskog glasa su do 6 kHz. Za potpuno veran prenos trebalo bi da se pojaèaju sve ove
komponente. To znaèi da bi donja granièna uèestanost pojaèavaèa trebalo da je 80 Hz a
gornja 6 kHz. (Da bi se ostvarila dovoljna razumljivost, dovoljno je da se prenesu samo
komponente èije uèestanosti nisu više od 1500 Hz, pod pretpostavkom da su svi ostali uslovi
idealni (nema izoblièenja, šuma itd.). Meðutim, tada bi bilo nemoguæe prepoznati glas
èoveka koji govori, pa je u telefoniji usvojen opseg od 300 Hz do 3400 Hz, a toliki bi mogao
da bude i propusni opseg pojaèavaèa (B) koji se koristi u interfonu i sliènim ureðajima.)
Za kvalitetan prenos muzike ovolika širina propusnog opsega je znatno manja od
potrebne vrednosti. (U to možete lako da se uverite. Pozovite telefonom nekog poznanika i
zamolite ga da mikrofon primakne zvuèniku radio-prijemnika. Kvalitet muzike koju èujete
je ispod svakog prihvatljivog minimuma, jer su sve komponente èije su uèestanosti iznad
3400 Hz odseèene.) Komponente muzike prekrivaju celo èujno podruèje, ali nije potrebno
da se sve komponente prenesu. Hi-Fi reprodukcija se ostvaruje i ako je propusni opseg
pojaèavaèa od fd = 30 (ili 40) Hz do fg = 15 kHz. Razlike u odnosu na original nisu mnogo
uoèljive ni pri opsegu od 80 Hz do 8 kHz. Može da se toleriše i uži opseg. (U tom smislu
korisno je slušati na dobrom radio-prijemniku muziku neke stanice koja radi na srednjim
talasima. Najviši zvuk koji tada može da se èuje ima f= 4,5 kHz, a za veæinu slušalaca
kvalitet je zadovoljavajuæi.)
Ako širina frekvencijskog opsega mora da se smanji iz bilo kog razloga, onda ga
treba sužavati sa obe strane, i u oblasti niskih i u oblasti visokih uèestanosti. Reprodukcija je

ol kiP
Pikolo
Odnos uèestanosti tonova atu lF Flauta
dve susedne dirke,
ukljuèujuæi i crne, je teniralK
Klarinet
12
2 = 1,059463 aburT
Truba
nobm rT
Trombon
anilo V Violina
harmonici muzièkih instrumenata

aloiV Viola

Èelo
ole^
èujnosti starijih ljudi

aloiv saB
Bas viola
narpoS Sopran
tlA Alt
ivosalg iksduQ Ljudski glas

roneT
vrata

Tenor
iduq hGranica

notiraB Bariton
Škripa
at nemurtsni h kViši

saB Bas
jirats onju~ acin rG

at rv pi k[
~ zum ic nomrah i{ V
34,65

51,91
38,90
29,14

46,25

C
36,71

220

440

3520

5274
27,50

1760

10000

16000
43,65

880
41,20

49,00
55,00
32,70
30,87

110
16

Opseg èujnosti f (Hz)

itsonju~ gespO

13
Slika 2.3. Osnovne uèestanosti ljudskog glasa i nekih muzièkih instrumenata
najprirodnija ako je geometrijska sredina gornje i donje uèestanosti izmeðu 700 Hz i 800 Hz:
700 < f d × f g < 800

2.5. Dinamika
Dinamika pojaèavaèa je jedna od karakteristika o kojoj proseèan slušalac skoro i da
ne vodi raèuna jer nedovoljnu dinamiku zapažaju samo oni koji su muziku koju slušaju preko
pojaèavaèa, imali priliku da slušaju i na koncertu. Ako je muzika snimljena na neki ureðaj sa
nedovoljnom dinamikom, poznavaoci muzike to prepoznaju po tome što se pri reprodukciji
tihih delova èuje i šum, a pri reprodukciji vrlo glasnih delova zapažaju se izoblièenja.
Dinamika pojaèavaèa je odnos maksimalne izlazne snage pri kojoj su izoblièenja
jednaka dozvoljenoj velièini i minimalne snage pri kojoj odnos signal/šum nije manji od
zadate vrednosti. (Šum pojaèavaèa je zvuk u obliku šuštanja koji se èuje iz zvuènika kada je
izmeðu ulaznih prikljuèaka pojaèavaèa (taèke 1 i 2 na slici 2.1) kratak spoj, a potenciometar
za regulaciju jaèine postavljen na maksimum. To je šum koji se stvara u otpornicima i
tranzistorima prvog i, u manjoj meri, drugog stepena pojaèavaèa i koji se pojaèava u
narednim stepenima. Šum se ne zapaža ako je korisni signal (muzika, govor) znatno, recimo
deset puta, veæi od šuma (tada je odnos signal/šum jednak 10)).
Na primer, ako su dozvoljena izoblièenja k=0,4%, a ona su tolika pri izlaznoj snazi
od 20 W, tada je Pizmax=20 W. Ako je minimalan odnos signala i šuma s/š=10, a on je toliki
pri izlaznoj snazi Pizmin=1 mW, dinamika pojaèavaèa je:
D= 10log(Pizmax/Pizmin) = 10log(20/0,001) = 43 dB.
Hi-Fi kvalitet reprodukcije je ostvaren ako je dinamika jednaka, ili veæa, od 60 dB,
što odgovara odnosu snaga od milion.

2.6. Izoblièenja
Ako izlazni napon pojaèavaèa nije potpuno istog oblika kao ulazni napon, za
pojaèavaè se kaže da unosi izoblièenja. Ona se dele u tri grupe: nelinearna, frekvencijska i
fazna izoblièenja.
Nelinearna izoblièenja su posledica nelinearnosti statièkih karakteristika
tranzistora. Prepoznaju se po promeni boje tona signala koji se pojaèava i vrlo su neprijatna
za slušanje. Kada se na ulaz pojaèavaèa koji unosi ovu vrstu izoblièenja dovede iz audio
generatora NF signal u obliku sinusoide, na izlazu se dobija složeni signal. Ako je uèestanost
signala na ulazu f, tada izlazni signal može da se rastavi na svoje harmoniène komponente
èije su uèestanosti f (prvi ili osnovni harmonik), 2f (drugi harmonik), 3f (treæi harmonik), 4f
(èetvrti harmonik) itd. Brojèani podatak o nelinearnim izoblièenjima je faktor izoblièenja
(klir-faktor) k:
U 22 + U 32 + U 42 + × × ×
k= ×100%
U1
gde je U1 - amplituda prvog harmonika, a U2, U3, U4 itd. - amplitude drugog, treæeg, èetvrtog
itd. harmonika.
Na primer, ako je na ulazu pojaèavaèa signal u obliku sinusoide, a izoblièeni signal
na izlazu ima èetiri harmonika èije su amplitude U1=5V, U2=0,4V, U3=0,25 V i U5=0,2 V
(èetvrti harmonik u ovom sluèaju ne postoji), klir-faktor je:
0,16 + 0,0625 + 0,04
k= ×100% = 10,2%
5
Opisana nelinearna izoblièenja se nazivaju harmonièna izoblièenja. U stvarnim
uslovima rada, na ulaz pojaèavaèa istovremeno dolazi više signala a na izlazu, pored os-
novnih i viših harmonika ovih signala, postoje i komponente èije su uèestanosti jednake
zbirovima i razlikama osnovnih uèestanosti. Ove komponente su neprijatne za slušanje
(zbog neharmoniènosti), a izoblièenja se nazivaju neharmonièna izoblièenja.
Nelinearna izoblièenja su relativno mala dok se ne dostigne Pizmax ( slika 2.4 - a).
Kada izlazna snaga postane veæa od Pizmax, izoblièenja naglo rastu, iz èega se zakljuèuje da
za kvalitetnu reprodukciju treba koristiti pojaèavaè èija je maksimalna snaga veæa od od
snage potrebne za ozvuèavanje prostora u kome se pojaèavaè koristi.
Karakteristika sa slike 2.4 - a se dobija merenjem, pomoæu instrumenata povezanih
prema slici 2.4 - b. Snaga se meri indirektno, pomoæu voltmetra, tako što se za izlazne snage
na kojima se mere izoblièenja izraèunaju odgovarajuæi izlazni naponi. Pri tome se koristi
formula
U iz = P × Rzv ,
s tim što je smatrano da je korišæen zvuènik otpornosti Rzv=4 W.
U prvom redu tabele na slici 2.4-b su izlazne snage na kojima su merena izoblièenja 14
(0,1 W, 0,3 W, 1 W itd.), a u drugom su izlazni
naponi pri kojima se ostvaruju te snage (0,63 10

V, 1,1 V, 2 V itd.). Ako nas interesuju izobli- k

(%)
èenja na uèestanosti 1 kHz, tada se ton gene-
rator podesi na ovu uèestanost. U našem pri-
meru prvo merenje je obavljeno tako što je 1,0
velièina ulaznog napona podešena tako da je
0,5
izlazni napon jednak Uiz1 = 0,63 V, a pomoæu
meraèa su izmerena izoblièenja k1 = 0,8%.
Zatim je ulazni napon poveæan tako da je i
izlazni napon porastao na Uiz2=1,1 V i izme- 0,1
0,1 1,0 10 Pizmax 100
reno k2 = 0,7%. Posle toga je podešeno da je Izlazna snaga (W)
Uiz3=2 V, izmereno je k3=0,65% itd.
Slika 2.4. a - zavisnost klir-faktora
od snage
Audio (NF ili ton)
generator 1 3 Elektronski voltmetar
Frequency

Audio (NF) Uiz 4

Amplitude pojaèavaè

2 4
Meraè izoblièenja

Piz (W) 0,1 0,3 1 3 10 20 30 40 0.652

Uiz (V) 0,63 1,1 2,0 3,5 6,3 8,9 11 12,6
k (%) 0,8 0,7 0,65 0,5 0,5 0,6 1,2 2,5

Slika 2.4. b - snimanje zavisnost klir-faktora od snage

Dijagram je dobijen tako što je u njega prvo uneta taèka èije su koordinate 0,1 W i
0,8%, pa taèka èije su koordinate 0,3 W i 0,7 % itd., a zatim su sve taèke spojene.
Ako izoblièenja ne smeju da budu veæa od 1%, maksimalna izlazna snaga
pojaèavaèa èija je karakteristika data na slici 2.4 - a je oko 25 W . Ako se tolerišu veæa
izoblièenja, maksimalna snaga je veæa.
Na kraju ovog dela recimo da slušalac ne zapaža nelinearna izoblièenja ako su manja
od 10%, pa se i maksimalna izlazna snaga, ako nije drugaèije naznaèeno, daje za tu vrednost
izoblièenja.
Frekvencijska izoblièenja su posledica toga što pojaèanje pojaèavaèa nije isto za
signale svih uèestanosti, o èemu je bilo reèi u poglavlju 2.4. Zamislimo da su na ulaz
pojaèavaèa èija je zavisnost pojaèanja od uèestanosti data na slici 2.2 - a dovedena dva
signala istih amplituda, èije su uèestanost 20 Hz i 1 kHz. Kao što se vidi, ovi naponi neæe
biti pojaèani podjednako. Prvi æe biti pojaèan za 35 dB (56 puta) a drugi za 38 dB (79 puta) pa
æe na zvuèniku napon od 1 kHz biti veæi i ton te uèestanosti æe se èuti jaèe od tona uèestanosti
20 Hz. Za pojaèavaè se kaže da unosi frekvencijska izoblièenja. Ali ako smanjenje pojaèanja
nije veæe od 3 dB, kao što je sluèaj u prethodnom primeru, slušaoci ga ne zapažaju i tada
izoblièenja mogu da se tolerišu.
Frekvencijska izoblièenja mogu da zapaze samo slušaoci koji su muziku koju
slušaju preko pojaèavaèa imali prilike da slušaju ili preko nekog kvalitetnijeg ureðaja ili u
originalnom izvoðenju u koncertnoj sali, jer su samo oni u stanju da zapaze da se neki od
instrumenata èuje slabije nego što bi trebalo. Ako to nije sluèaj, izoblièenja ne mogu da se
zapaze, èak ni kad je pad pojaèanja znatno veæi od 3 dB.
Fazna izoblièenja nastaju pod uticajem reaktivnih komponenata pojaèavaèa (kon-
denzatori, kalemovi) koji utièu na fazne stavove izmeðu pojedinih komponenata signala koji
se pojaèava. Ova izoblièenja ne mogu da se konstatuju pomoæu sluha pa nisu od velikog
znaèaja u audio-pojaèavaèima.
Po šemi veza na slici 2.4 - b se vrši i merenje izlazne snage pojaèavaèa. Ne meri se
direktno izlazna snaga veæ se izmeri izlazni napon, a snaga se izraèunava po obrascu
2
Piz=Uzv /R zv, u kome je Uzv - efektivna vrednost izlaznog napona (to je vrednost koju
pokazuje elektronski voltmetar), a R zv - otpornost zvuènika. Na primer, ako je napon
Uiz=6V i otpornost Rzv = 4 W, izlazna snaga je Piz= 62/4 = 9 W.
Na isti naèin se meri i maksimalna izlazna snaga. U tom sluèaju, Uiz je izlazni napon
pri zadatoj velièini izoblièenja. Na primer, ako izoblièenja ne smeju da budu veæa od 1%,
signal iz audio-generatora se poveæava sve dok meraè izoblièenja ne pokaže da je k = 1%.
Ako je to ostvareno pri Uiz = 8 V, maksimalna izlazna snaga je:
Pizmax= 82/4 = 16 W.
* Sva merenja opisana u ovoj glavi, kao i mnoga druga, na audio-pojaèavaèima, kao
i na pojedinim njihovim blokovima, mogu da se obave i u programu za analizu elektronskih
kola Electronics Workbench. Ove analize su vrlo korisne jer pružaju podatke o karakteri- 15
stikama ureðaja što omoguæuje razna doterivanja pre nego što se krene u izradu prototipa.
Kao primer, na slici 2.5 je prikazana elektrièna šema predpojaèavaèa sa slike 4.1 koja je
nacrtana u EWB-u. Na predpojaèavaè su prikljuèeni osciloskop, ploter, ampermetar i volt-
metar za merenje efektivnih vrednosti struje i napona. Na ulazu je napon efektivne vrednosti
Uul=5 mV, uèestanosti f=1 kHz. Da bi merenja odgovarala stvarnim uslovima, šemi su
dodati R3 i C3 koji predstavljaju ulaznu otpornost i ulaznu kapacitivnost sledeæeg stepena na
koji se vodi pojaèani signal iz predpojaèavaèa.
Voltmetar na izlazu pokazuje da je izalazni napon Uiz=397 mV, pa je pojaèanje
predpojaèavaèa:
A=Uiz/Uul=397/5=80=38 dB.
Ampermetar na ulazu pokazuje da je ulazna struja Iul=1,734 mA, pa je ulazna
otpornost predpojaèavaèa:
Rul=Uul/Iul=5mV/1,734mA=2,88 kW.
Na ekranu plotera se vidi da je donja granièna uèestanost predpojaèavaèa fd=26,83
Hz, a na ekranu osciloskopa se vide oblici ulaznog i izlaznog napona.
Na šemi je moguæe izmeriti i ostale karakteristike predpojaèavaèa (jednosmerne
napone i struje, širinu propusnog opsega, izoblièenja itd.). Ako neka od njih nema potrebnu
vrednost treba probati sa drugim tranzistorom, drugim vrednostima otpornosti i kapaci-
tivnosti, drugim naponom baterije itd., sve dok se ne ostvare potrebne karakteristike.

Osciloskop Ploter

AC AC
ampermetar voltmetar

Slika 2.5. Analiza predpojaèavaèa u EWB-u

3. 16
 BLOK-ŠEME I BLOKOVI
Najjednostavnija blok-šema audio-pojaèavaèa je šema na slici 2.1, na kojoj je
pojaèavaè prikazan kao ureðaj koji ima dva ulazna kraja (1 i 2), na koje se prikljuèuje signal
koji se pojaèava, i dva izlazna kraja (3 i 4), na kojima se dobija pojaèani signal i na koje je
prikljuèen zvuènik. Kraj 1 se popularno naziva "živi kraj", i kad se on dodirne prstom, iz
anot ej b a ic lugeR egans ~ va joP
Regulacija boje tona Pojaèavaè snage
Bojaanot j B tona

Pred- P1 Pojaèavaè Pogonski Izlazni

Uul pojaèavaè napona stepen stepen
(drajver)
P2 P3

Slika 3.1. Blok-šema monofonskog audio-pojaèavaèa

zvuènika se èuje brujanje. (To je ton uèestanosti 50 Hz dobijen pojaèavanjem napona iste
uèestanosti koji postoji u telu èoveka, u kome se stvara pod dejstvom elektriènog polja
mrežne instalacije.) Kraj 2 je obièno, ne uvek, spojen sa masom pojaèavaèa.
Svi složeniji elektronski ureðaji, pa i audio-pojaèavaèi, osim izuzetno jednostavnih,
se sastoje od više stepena koji se u složenijim blok-šemama prikazuju kao posebni blokovi,
što olakšava analizu pojaèavaèa i ukazuje na ulogu svakog stepena.
Blok šema monofonskog (jednokanalnog) audio (NF) pojaèavaèa, prikazna je na
slici 3.1. Ona se sastoji od pet posebnih stepena. Svaki od njih ima dva ulazna i dva izlazna
kraja, kao na slici 2.1, ali, radi pojednostavljenja crteža, krajevi koji su spojeni sa masom
pojaèavaèa nisu nacrtani, mada oni moraju da postoje. Sa Uul je obeležen elektrièni napon
(signal) koji potièe iz mikrofona, detektora radio-prijemnika, izlaza za slušalice MP3 pleje-
ra, CD plejera i sl. koji se pojaèava. On se dovodi na ulaz pojaèavaèa tj. izmeðu prikljuèaka 1
i 2 (koji, kao što je reèeno, nije nacrtan ali se podrazumeva da postoji), a to znaèi izmeðu
prikljuèka obele-ženog kružiæem i mase pojaèavaèa.
Kao što se vidi na slici 3.1, prvi stepen audio-pojaèavaèa je predpojaèavaè. Pojaèani
signal, sa izlaza predpojaèavaèa, vodi se na potenciometar za regulaciju jaèine, pa na ulaz
pojaèavaèa napona, a sa ovoga na kolo za boju tona, pa na pogonski stepen, izlazni stepen i,
na kraju, na zvuènik.
Pojaèavaè napona i kolo za bojuanotejbaiclugeR tona se èesto izvode tako da
egans ~ va joP ih je teško razdvojiti u
Regulacija boje tona Pojaèavaè snage
Bojaanot j B tona

P1 iksnog P
UD Pred- -derP Pojaèavaè
~av joP Pogonski
nep ts Izlazni
inzal I ZD
pojaèavaè
~av jop naponaanop stepen
)revja d( stepen
nep ts
(drajver)
P2 P3

anot ej b a ic lugeR egans ~ va joP

M-S Balans

anot j B

P1 iksnog P
UL Pred- -derP Pojaèavaè
~av joP Pogonski nep ts Izlazni
inzal I ZL
pojaèavaè
~av jop naponaanop stepen
) r e vja d( stepen
nep ts
(drajver)
P2 P3

Slika 3.2. Blok-šema stereofonskog audio-pojaèavaèa

dva dela, pa æe u tekstu koji sledi oni biti posmatrani kao jedan stepen koji se zove
"Regulacija boje tona", kao što je prikazano na slici. Slièna je situacija i sa pogonskim i
izalaznim stepenom. U integrisanim kolima oba ova stepena se prave u jednom èipu (chip,
engl. - iver, mali komad, popularan naziv za integrisano kolo) koji se naziva audio-pojaèavaè
snage ili audio izlazni stepen.
Na slici 3.2 je blok-šema stereofonskog (dvokanalnog) audio-pojaèavaèa. Kao što
se vidi, on se sastoji od dva potpuno ista monofonska pojaèavaèa kojima se pojaèavaju i
reprodukuju dva posebna signala koji su obeleženi sa UL i UD.
Izmeðu ulaznih prikljuèaka oba kanala na slici 3.2. vezan je prekidaè obeležen sa M-
S. Pri pojaèavanju stereo signala ovaj prekidaè je otvoren i signali UL i UD bivaju pojaèani
svaki kroz svoj kanal. Kada je na ulaz stereo pojaèavaèa doveden signal iz nekog mono-
fonskog izvora audio signala (recimo ako je na pojaèavaè prikljuèen obièan mikrofon), tada
signal biva pojaèan samo kroz jedan kanal. U tom sluèaju treba zatvoriti prekidaè M-S,
signal æe se pojaviti na oba ulaza i biti pojaèan kroz oba kanala.
Za ostvarivanje oseæaja o prostornom rasporedu izvoðaèa veoma je važno da pojaèanja 17
u oba kanala pojaèavaèa budu potpuno jednaka. Naravno, tokom proizvodnje moguæe je
podesiti da ona budu jednaka, to se i radi, ali posle izvesnog vremena pojaèanja nisu više
jednaka, jer se tokom vremena u izvesnoj meri menjaju karakteristike upotrebljenih kompo-
nenata (otpornosti otpornika, pojaèanja tranzistora itd.). Zato je neophodno da korisnici
pojaèavaèa imaju moguænost podešavanja pojaèanja. To se ostvaruje pomoæu balansnog po-
tenciometra koji je na slici 3.2 obeležen sa "Balans". Njegovi krajevi se vezuju u iste taèke u
desnom i levom kanalu a klizaè se vezuje za masu. Pri pomeranju klizaèa nagore pojaèanje
desnog kanala se smanjuje a levog poveæava i obrnuto, pri pomeranju klizaèa nadole, poja-
èanje desnog kanala se poveæava a levog smanjuje. Balansiranje pojaèavaèa se obavlja tako
što slušalac stane na simetralu duži koja spaja levi i desni zvuènik (kao slušalac S2 na slici
3.3), zatvori (ako ga ima) prekidaè M-S i pomera klizaè potenciometra "Balans", dok ne
stekne utisak da zvuk dolazi iz nekog zamišljenog zvuènika koji se nalazi na sredini izmeðu
levog i desnog zvuènika.
Potenciometri za regulaciju jaèine (P) se nalaze u zajednièkom kuæištu (to je tzv.
tandem potenciometar), a klizaèi su im mehanièki spojeni (to predstavlja isprekidana linija
na slici 3.2), tako da se zajedno pomeraju, èime je ostvareno da se jaèina reprodukcije u oba
kanala menja pomoæu samo jednog dugmeta.
Isti je sluèaj i sa potenciometrima za regulaciju boje, tako da se potiskivanje ili
isticanje visokih ili niskih uèestanosti signala vrši istovremeno u oba kanala.

STEREOFONIJA -
prostorna reprodukcija zvuka
U vrlo prostom obliku, princip stereofonije je prikazan na slici 3.3. Sa A je obeležena
koncertna dvorana u kojoj slušalac obeležen sa S l sluša muziku ansambla èiji su èlanovi
prikazani kao pet kružiæa. Zvuke koje èuje, slušalac razlikuje po jaèini, visini i boji tona, ali i
po pravcu iz koga dolaze. Jednostavno reèeno, on ima predstavu o tome koji su izvoðaèi levo,
koji desno a koji u sredini. Kada bi ova muzika bila snimljena pomoæu samo jednog mikro-
fona i preneta u sobu drugog slušaoca, a
tamo pojaèana pomoæu monofonskog po- A B
jaèavaèa i reprodukovana preko samo
jednog zvuènika, taj slušalac (S2 u pro-
storiji B) ne bi imao predstavu o pros- M MD UD
ZL ZD
L
tornom rasporedu izvoðaèa, što u izvesnoj SPS
meri kvari opšti utisak. Oseæaj o pro- UL
stornom rasporedu se ostvaruje stereo-
fonskim prenosom. Kao što je prikazano S1 S2
na slici 3.3, snimanje se obavlja pomoæu
dva mikrofona, ML i MD, koji su tako Slika 3.3. Stereofonski
sonerp iksnof er tS - 2 .4 prenos
postavljeni da se pomoæu ML snima
muzika leve polovine ansambla, a pomoæu MD muzika desne polovine. Elektrièni signali
koji se dobijaju na izlazima mikrofona obeleženi su sa UL (levi signal) i UD (desni signal).
Ova dva signala se preko nekog stereofonskog prenosnog sistema (SPS) prenose u sobu
slušaoca S2 i reprodukuju preko dva zasebna zvuènika, levog ZL i desnog ZD. Iz zvuènika ZL
èuje se muzika leve polovine, a iz ZD desne polovine ansambla, i slušalac S2 ima predstavu o
prostornom rasporedu izvoðaèa. Šta biva sa izvoðaèima koji se nalaze u sredini? Zvuci koje
oni stvaraju se sa istom jaèinom èuju iz oba zvuènika, i slušalac S2 ima oseæaj da postoji još
jedan zvuènik, na sredini izmeðu ZL i ZD, koji reprodukuje muziku muzièara iz sredine
ansambla. Stereofonski prenosni sistem SPS bi mogao da bude pojaèavaè sa slike 3.2 ali je u
praksi to sistem stereo radio predajnik - stereo radio prijemnik, ili sistem kojim se muzika
snima na magnetnu traku ili kompakt disk i reprodukuje preko stereo pojaèavaèa itd.

3.1. Predpojaèavaè
Predpojaèavaè ima ulogu da ulazni signal pojaèa na nivo potreban za pobuðivanje
sledeæeg stepena. Na primer, ako je za normalan rad potrebno da na ulazu u stepen "Regula-
cija boje tona" signal koji se pojaèava ima velièinu od 300 mV, a na ulazu pojaèavaèa je
mikrofon koji daje napon od 5 mV, osnovna uloga predpojaèavaèa je da ostvari pojaèanje
A = 20log(300/5) = 20log(60) = 36dB.
Pored potrebnog pojaèanja, predpojaèavaè treba da ima i neke druge karakteristike
koje odgovaraju karakteristikama izvora audio signala prikljuèenog na ulaz pojaèavaèa, kao
i karakteristikama stepena iza predpojaèavaèa. Najvažnije su ulazna i izlazna otpornost i
frekvencijska karakteristika.
Ako je audio-pojaèavaè predviðen za pojaèavanje signala iz razlièitih izvora, tada za
svaki izvor treba da postoji poseban ulazni prikljuèak i odgovarajuæi pretdpojaèavaè koji se
ukljuèuje preklopnikom kojim se bira ulazni signal. Moguæe je i rešenje da se koristi samo
18
jedan predpojaèavaè, a da se njegove karakteristike menjaju pomoæu preklopnika kojim se
menjaju otpornici i kondenzatori koji odreðuju karakteristike predpojaèavaèa. Kao primer,
na slici 3.4 je prikazano kakve frekvencijske karakterstike treba da imaju predpojaèavaè za
CD plejer ili mikrofon (CD), i predpojaèavaè na koji se prikljuèuje gramofon sa magnetnom
zvuènicom (GZ).
U posebnim sluèajevima, ispred predpojaèavaèa na slikama 3.1 i 3.2 može da se

Ar (dB)
Zapazite, na ordinati nije "obièno"
20 pojaèanje veæ tzv. relativno pojaèanje:
A
10
CD
Ar = 20 log ,
0
A1000
gde je A – pojaèanje na uèestanosti
–10
koja nas interesuje, a A1000 – pojaèanje
–20 MGZ
na uèestanosti 1 kHz.
* Na uèestanosti f=3 kHz, pojaèa-
nje MGZ predpojaèavaèa je je za 10
10 20 30 40 100 200 300 400 1k 2 3 4 10k 20 30 dB manje od pojaèanja na uèestanosti
f (Hz) f=1 kHz.
Slika 3.4. Frekvencijska karakteristika predpoja-
èavaèa za CD plejer i mikrofon (CD) i magnetnu
gramofonsku zvuènicu (MGZ)

koristi mikseta. To je elektronsko kolo koje ima dva ili više ulaza i jedan izlaz. Na ulaze se
prikljuèuju razlièiti izvori audio signala, a na izlazu se dobija zbirni signal koji se dalje
pojaèava. Najjednostavniji primer primene miksete je kada pomoæu jednog pojaèavaèa treba
pojaèati signale iz više, recimo pet, mikrofona. Mikrofoni se prikljuèe na ulaze miksete, a na
njenom izlazu se dobija signal koji predstavlja zbir signala iz svih mikrofona. Ovaj signal se
zatim vodi u predojaèavaè. Velièna signala sa svakog ulaza može da se menja pomoæu
posebnih potenciometara, tako da se ostvari potreban odnos izmeðu jaèina pojedinih signlala
u zbirnom signalu.

3.2. Regulacija boje tona

Kola za regulaciju boje tona omoguæuju korisniku da "prekraja" frekvencijsku kara-
kteristiku svog audio-pojaèavaèa i prilagoðava je karakteristikama upotrebljenih zvuènika,
akustiènim osobinama prostorije u kojoj se pojaèavaè koristi, vrsti muzike koja se repro-
dukuje itd. Na primer, ako pojaèavaè ima ravnu frekvencijsku karakteristiku, kao kriva B-E
na slici 2.2 - a, a na njega je prikljuèen zvuènik koji slabo reprodukuje tonove niskih uèesta-
nosti, bilo bi korisno kada bi pojaèanje u oblasti niskih uèestanosti moglo da se poveæa, a da,
pri tome, pojaèanje na srednjim i visokim uèestanostima ostane nepromenjeno. Suprotno
ovom primeru, kada se pojaèava i reprodukuje govor, korisno je da se pojaèanje u oblasti
niskih uèestanosti smanji jer je tada bolja razumljivost. Postoje slièni sluèajevi kada je
korisno smanjiti ili poveæati pojaèanje u oblasti srednjih, kao i u oblasti visokih uèestanosti.
Sva ta poveæanja ili smanjenja pojaèanja se obavljaju pomoæu kola za regulaciju boje tona.
Stepen koji je na slici 3.1 obeležen sa "Regulacija boje tona" se sastoji od dva
potenciometra kojima se reguliše (poveæava ili smanjuje) pojaèanje u oblasti niskih (P1) i u
oblasti visokih (P2) uèestanosti i nekoliko kondenzatora i otpornika. Pošto potenciometri i
otpornici slabe signal koji se pojaèava, tu je i pojaèavaè napona koji treba da kompenzuje to
slabljenje.
Tipiène prenosne karakteristike kola za regulaciju boje tona prikazane su na slici 3.5
- a. Na apscisi, u logaritamskoj razmeri, je uèestanost, a na ordinati je relativno pojaèanje Ar,
koje se raèuna po formuli:
Ar= 20log(U2/U21k),
u kojoj je U2 - izlazni napon na uèestanosti na kojoj nas interesuje relativno pojaèanje, a U21k
– izlazni napon na uèestanosti f =1kHz. Snimanje ovih karakteristika se obavlja pomoæu
audio-generatora i elektronskog voltmetra, povezanih prema slici 3.5 - b. (Da bi rezultati
merenja odgovarali stvarnim uslovima u kojima radi kolo za regulaciju boje tona, na njegov
izlaz je prikljuèen otpornik od 40 kW koji predstavlja ulaznu otpornost sledeæeg stepena
pojaèavaèa.) Kao primer, u tabeli su prikazani rezultati merenja pomoæu kojih je nacrtana
kriva linija C-F. Klizaèi oba potenciometra su stavljeni u krajnji donji položaj, a na ulaz je
doveden napon velièine 0,3 V i uèestanosti 1 kHz i izmeren izlazni napon U2=0,5 V. To je
referentni napon U21k. Zatim je uèestanost podešena na f1 = 10 Hz, a na izlazu je izmeren
napon U2=0,05 V. Relativno pojaèanje na uèestanosti 10 Hz je:
Ar = 20log(0,05/0,5) = –20 dB,
a rezultati su uneti u prvu kolonu tabele. Zatim se uèestanost ton generatora poveæa na f2=20
19
Hz, izmeri izlazni napon U2=0,06 V, izraèuna relativno pojaèanje:
 Ar = 20log(0,06/0,5) = –18 dB,
i rezultati unesu u drugu kolonu tabele.
Posle toga se uèestanost poveæa na f3= 40 Hz, izmeri U2=0,09, izraèuna Ar=–15 dB
itd.
Kada se završi merenje, rezultati iz tabele se prenose u dijagram. Prva taèka ima
koordinate f= 10 Hz i Ar=–20, druga f =20 Hz i Ar = –18, treæa f=40 Hz i Ar=–15 itd. Spaja-
njem ovih taèaka dobija se kriva linija C-F.
Kao što je reèeno, kriva C-F je pojaèanje u sluèaju kada su klizaèi oba potenciometra
u krajnjem donjem položaju. Kada se klizaèi pomere u svoje srednje položaje, dobija se linija
B-E: signali svih uèestanosti su podjednako pojaèani, a za karakteristiku se kaže da je
"ravna". Kada se klizaèi pomere u svoje krajnje gornje položaje, frekvencijska karakteristika
ima oblik prikazan krivom AD. (To je karakteristika koju ljubitelji zabavne muzike najèešæe
koriste.)
Naravno, moguæe su i druge kombinacije položaja klizaèa, pa karakteristika može
da ima bilo koji slièan oblik izmeðu krivih A-D i C-F. Na primer, ako se klizaèi oba
potenciometra iz krajnjih gornjih položaja pomere malo ka sredini, karakteristika æe biti kao
isprekidana linija na slici 3.5-a.
20
Ar ( d B)

A D
U iz
A r ( dB ) = 2 0log
U iz1k
10

0 B E

-10

C F
-20
10 Hz 20 30 40 100 Hz 200 300 400 1 kHz 2 3 4 10 kHz 20 30
f
Slika 3.5-a Karakteristike kola za regulaciju boje tona

Audio (NF ili ton) .b

Regulacija boje tona
Elektronski
generator voltmetar
Frequency

0,3 V U2 40
Amplitude kW
P1 P2

f (Hz) 10 20 40 100 200 400 1000 2000 4000

U2 (V) 0,05 0,06 0,09 0,3 0,4 0,45 0,5 0,45 0,33
Ar (dB) –20 –18 –5 –4 –2 –1 0 –1 –3,6

Slika 3.5-b Snimanje karakteristike kola za regulaciju boje tona

3.3. Pojaèavaè snage

Prema slici 3.1, pojaèavaè snage se sastoji iz dva dela, pogonskog stepena i izlaznog
stepena. Osnovna uloga pogonskog stepena je da signal koji se dovodi na njegov ulaz pojaèa
na nivo potreban za pobuðivanje (pogon) izlaznog stepena, tako da ovaj proizvede potrebnu
izlaznu snagu. Ova podela na dva dela važi za pojaèavaèe izvedene u diskretnoj tehnici (sa
tranzistorima kao posebnim komponentama). Kod pojaèavaèa izvedenih sa integrisanim
kolima, oba stepena, i drajver i izlazni stepen, su integrisani u jedno kolo, koje se naziva
pojaèavaè snage (Power Amplifier)
Osnovne karakteristike pojaèavaèa snage su kao i veæ opisane karakteristike
celokupnog pojaèavaèa (pojaèanje, propusni opseg, maksimalna izlazna snaga, izoblièenja,
efikasnost itd.).
Od naroèitog znaèaja su izoblièenja i efikasnost jer njihove velièine u najveæoj meri,
skoro u potpunosti, odreðuju velièine izoblièenja i efikasnosti kompletnog pojaèavaèa. Po-
red njih, znaèajna karakteristika pojaèavaèa snage je i osetljivost koja se definiše kao velièina
signala na ulazu pri kojoj se ostvaruje maksimalna izlazna snaga. Na primer, ako je u
katalogu proizvoðaèa integrisanih kola, za neki pojaèavaè snage navedeno da je maksimalna
izlazna snaga Po=30 W, a ulazni signal Uul=400 mV, to znaèi da se snaga od 30 W dobija
kada je efektivna vrednost signala na ulazu pojaèavaèa snage jednaka 400 mV. Ovaj podatak
je znaèajan jer omoguæuje da se izraèuna potrebno pojaèanje prethodnih stepena (predpoja- 20
èavaèa i kola za regulaciju boje tona). Recimo, ako je audio-pojaèavaè predviðen za poja-
èavanje signala iz mikrofona, magnetne gramofonske glave i sliènih izvora audio signala
koji na svom izlazu daju napone reda velièine nekoliko milivolti (recimo 5 mV), a osetljivost
pojaèavaèa snage je, na primer, Uul = 400 mV, tada ukupno pojaèanje prethodnih stepena
treba da je
A = 400/5 = 80.
Ovo je minimalna vrednost pojaèanja, ono može da bude i veæe jer potrebno
smanjenje lako može da se ostvari pomoæu potenciometra za regulaciju jaèine (P1 na sl. 3.1).

3.4. Napajanje
Napajanje audio-pojaèavaèa elektriènom energijom se vrši iz baterija i akumulatora
(kod prenosnih ureðaja ) i ispravljaèa, o kojima možete da se detaljnije informišete u u
prethodnoj knjizi serije "Praktièna ELEKTRONIKA", pod nazivom "Ispravljaèi", u kojoj su
detaljno opisani razlièiti ispravljaèi, date elektriène šeme i izgled štampanih ploèica, kao i
uputstva za praktiènu realizaciju velikog broja ispravljaèa.
Treba imati u vidu da za normalan rad pojaèavaèa snage audio-pojaèavaèa nije
neophodno da jednosmerni napon koji daje ispravljaè bude stabilisan, pa se stabilizatori i ne
koriste, što je sreæna okolnost jer olakšava konstrukciju ispravljaèa, a predstavlja i znaèajnu
uštedu u materijalu i prostoru.
Uz neka praktièna rešenja opisana u tekstu koji sledi, dati su i podaci o ispravlja-
èima, što treba da pomogne èitaocima da steknu predstavu o karakteristikama ispravljaèa i za
ostala praktièna rešenja pojaèavaèa. Pri tome, treba napomenuti da u audio-pojaèavaèima
"lavovski" deo jednosmerne struje koju daje ispravljaè, vuèe pojaèavaè snage, struja svih
ostalih stepena zajedno je mnogo manja, pa se ona i ne uzima u obzir pri projektovanju
ispravljaèa. Dovoljno je da struja ispravljaèa bude sasvim malo (samo nekoliko procenata)
veæa od struje izlaznog stepena.

Marfijev zakon:
"Ako bilo šta može da krene naopako - krenuæe !"

MiFilov postulat ukljuèivosti:

"Svaki audio-pojaèavaè bolje radi ako se ukljuèi"

MiFilov postulat neukljuèivosti:

"Koeficijent korisnog dejstva h=100%" ima svaki audio-
pojaèavaè, pod uslovom da nije ukljuèen"

ELEKTRIÈNE ŠEME I ŠTAMPANA KOLA

4.
U ovoj glavi æe biti opisane elektriène šeme više predpojaèavaèa, kola za regulaciju
boje tona i pojaèavaèa snage. Èitaocima preostaje da, u skladu sa svojim potrebama i mogu-
ænostima, odaberu po jednu šemu svakog od navedenih blokova i spoje ih u kompletan
audio-pojaèavaè, o èemu æe biti reci u sledeæoj glavi. Naravno to važi za one koji žele da
naprave monofonski pojaèavaè, ljubitelji stereofonije æe morati da sve to "pomnože sa dva",
o èemu æe, takoðe, biti reèi kasnije.
Za neke od šema dati su i crteži štampanih kola, i pogled sa strane štampe i pogled sa
strane komponenata. Na crtežima na kojima je pogled sa strane komponenata, sivom bojom 21
su prikazane i bakarne linije štampe, mada one sa te strane mogu da se vide samo ako se
štampana ploèa pravi od kaširanog (presvuèenog tankim slojem bakra) vitroplasta, a ne od
kaširanog pertinaksa (koji je jeftiniji). Prikazane su zato da bi slika bila jasnija kao i zbog
toga da bi mogla da se nacrta štampa, u sluèajevima kada nije dat i pogled sa strane štampe. U
tom sluèaju, na crtež koji predstavlja pogled sa strane komponenata treba staviti komad
poluprovidne hartije i prekopirati sve stopice i linije. Zatim se hartija okrene i na njenoj
drugoj strani se "pojaèaju" stopice i linije. Ovaj crtež predstavlja stranu štampe koja se, na
naèin opisan u drugoj knjizi serije "Praktièna ELEKTRONIKA", pod nazivom "Praktièna
realizacija elektronskih ureðaja", prenosi na kaširani pertinaks.

4.1. Predpojaèavaèi i miksete

4.1.1. Najjednostavniji predpojaèavaèi
Elektrièna šema najjednostavnijeg predpojaèavaèa je prikazana na slici 4.1.
Jednosmerni napon kojim se ovaj predpojaèavaè napaja se nalazi u granicama od 9 V do 15 V,
a uzima se sa sledeæeg stepena (sa kola za regulaciju boje tona) ili direktno sa ispravljaèa ili
baterije. Ako je taj napon dovoljno filtriran i ako nije veæi od 15 V, tada kondenzator C3 i
otpornik R3 nisu potrebni. Šema može da bude još jednostavnija jer kondenzatori C1 i C2
mogu da se, pod odreðenim uslovima, izostave. Ali, ako pred- A=79=38dB..................pojaèanje
pojaèavaè treba da je univerzalan ipak je najsigurnije da ima Rul=2,9 kW.........ulazna otpornost
sve komponente kao na slici. fd=28 Hz................donja granièna
uèestanost
Signal koji se pojaèava (ulazni signal) se dovodi fg=124 kHz..........gornja granièna
izmeðu levog kraja kondenzatora C1 i mase, a pojaèani signal uèestanost
(izlazni signal) se dobija izmeðu desnog kraja kondenzatora I0=1,6 mA..................mirna struja
C2 i mase. Ulaz je, kao što se vidi, obeležen slovom U, a izlaz
I0 R3 C3 100m R3

1k 1k + 12 V
R2 R2
3k9 3k9
C2 I C2 I
(Izlaz) (Izlaz)

R1 2,2m R1 2,2m
U 560k U 560k
(Ulaz) C1 12 V (Ulaz) C1
C3
100m
2,2m T 2,2m T
BC107 Oklopljeni BC107
kabl

a. b.
Slika 4.1. Najjednostavniji predpojaèavaè

slovom I i tako æe biti na svim sledeæim šemama. Ulazni signal se dovodi preko tzv. èinè , ili
neke druge, utiènice, a veza izmeðu nje i štampane ploèe na kojoj je C1 je preko oklopljenog
kabla. O ovoj utiènici, oklopljenom kablu i ostalim detaljima koje je neophodno znati biæe
reèi kasnije, u posebnoj glavi. C1 i C2 su tzv. kondenzatori za spregu (sprežni kondenzatori).
Preko C1 se ulazni signal dovodi na bazu tranzistora, a preko C2 se pojaèani signal sa
kolektora tranzistora vodi na sledeæi stepen. Ako na izlazu izvora audio signala postoji
sprežni kondenzator, tada C1 nije potreban. Slièno tome, i C2 je nepotreban ako sprežni
kondenzator postoji na ulazu u sledeæi stepen.
Jednosmerna struja kroz tranzistor, a od nje zavisi velièina pojaèanja tranzistora, kao
i velièina šuma koji se stvara u tranzistoru, može da se podešava menjanjem otpornosti
otpornika R1: manja otpornost - veæa struja i obrnuto, veæa otpornost - manja struja. Znaèi,
kada predpojaèavaè bude povezan sa sledeæim stepenima, menjanjem otpornosti otpornika
R1 (njegovom zamenom otpornikom manje ili veæe otpornosti), može da se podešava
pojaèanje predpojaèavaèa, tako da ono bude što veæe, uz minimalna izoblièenja i šum.
Najjednostavnije je da se umesto R1 u kolo, pomoæu dve žice, privremeno zalemi trimer
potenciometar otpornosti oko 2 MW. Pojaèavaè se ukljuèi i na njegov ulaz dovede neki
signal, a klizaè trimera pomera dok se ne ostvari optimalan rad pretpojaèavaèa. Zatim se
trimer izvadi iz kola i izmeri mu se otpornost, a u kolo se zalemi otpornik èija je otpornost
približno jednaka izmerenoj vrednosti.
Upotrebljeni tranzistor je BC109, ali umesto njega može da se koristi bilo koji NPN
tranzistor male snage koji ima mali šum.
Merenja ostvarena pomoæu programa Electronics Workbench, pod pretpostavkom
da je ulazna otpornost sledeæeg stepena 2 kW, a napon baterije 12 V, dala su rezultate
prikazane u tabeli na slici 4.1.
Ni jedna od komponenata nije kritièna, umesto velièine kao na slici mogu da se
koriste i približne. 22
 Snaga otpornika je 0,25 W, (èetvrtina vata), a radni napon kondenzatora treba da je
veæi od jednosmernog napona napajanja.
Na slici 4.1 - b je elektrièna šema istog predpojaèavaèa nacrtana na nešto drugaèiji
naèin, koji, naroèito kad su u pitanju složenije šeme, omoguæuje bolju preglednost šeme. Na
ovoj slici je i simbol za oklopljeni kabl kojim se signal sa utiènice dovodi na štampanu ploèu,
u stopicu u kojojoj je zalemljen levi kraj kondenzatora C1.
U sluèaju stereofonskih ureðaja koriste se dva predpojaèavaèa, po jedan za svaki
kanal, tada šema izgleda kao na slici 4.2-a. Za dovoðenje signala na predpojaèavaè, kao i za
odvoðenje signala sa predpojaèavaèa na sledeæi Strana štampe
stepen, iskorišæene su dve tropolne DIN utiènice,
ali umesto njih mogu da se koriste bilo koje druge X
utiènice (èinè i sl.).
Štampana ploèica predpojaèavaèa je
prikazana na slici 4.2-b. Y
Na slici 4.2-b-1 je pogled na ploèicu sa
strane na kojoj su bakarne stopice i linije. Na
naèin opisan u prethodnoj knjizi ("Komponente i 1.
praktièna realizacija elektronskih ureðaja"), sve Strana komponenata
stopice treba prekopirati na bakarnu stranu C1 T1 T2

ploèice od kaširanog (presvu èenog tankim C4

C5 R5 R1 R3
R2 R4
1k

Sledeæi
stepen
100m
R2 K.S.
3k9 C2
C2 C3

2.
R1
U 560k
2,2m Stvarni izgled
(Ulaz) I
C1 (Izlaz)
uL -
+
uD T1
2,2m BC107

DIN
uti~nica

R4 3.
3k9
C4
Oklopljeni
(mikrofonski) kabl

R3 2,2m * R5 i C5 nisu na
560k plo~ici.
C3
DIN
uti~nica
Sledeæi
T1 stepen
2,2m BC107

Slika 4.2-a. Jednostavan stereofonski Slika 4.2-b. Štampana ploèica

predpojaèavaè predpojaèavaèa sa slike 4.2-a
slojem bakra) pertinaksa ili vitroplasta,
Na slici 4.2-b-2 je pogled na ploèicu sa strane komponenata. Lako se zapaža da je
ova slika "odraz u vodi" gornje slike. Ona se dobije tako što se gornja slika okrene odozgo
nadole. Sve komponente i ploèica su prikazane kao providne da bi se videle i bakarne linije
koje su prikazane sivom bojom. Audio signali u L i u D koji se pojaèavaju se sa utiènice, koja je
namontirana na zadnjoj strani kutije u koju je smešten pojaèavaè, dovodi na ploèicu preko
oklopljenog (širmovanog) kabla. Jednosmerni napon se dovodi na ploèicu sa sledeæeg
stepena pojaèavaèa pomoæu dve obiène izolovane žice (+ i –). Ako se ploèica na kojoj je
sledeæi stepen nalazi blizu ploèice na kojoj je predpojaèavaè, tada i veza izmeðu izlaza pred-
pojaèavaèa i ulaza sledeæeg stepena može da se ostvari pomoæu komada obiène žice.
Meðutim, ako su ove dve ploèice udaljene za više od oko desetak centimetara, pomenuta
veza, kojom se signal sa izlaza predpojaèavaèa vodi na ulaz sledeæeg stepena, mora takoðe
da se ostvari pomoæu oklopljenog kabla.
Dva kružiæa na crtežima ploèice predstavljaju rupe za zavrtnje kojima se ploèica
prièvšæuje na svoje mesto u unutrašnjosti kutije u koju je smešten predpojaèavaè. Sa K.S. je
obeležen kratkospojnik. To je komad žice èiji su krajevi zalemljeni u stopice obeležene sa X i
Y.
Na slici 4.2-b je crtež na kome je prikazan izgled kompletnog predpojaèavaèa
zajedno sa utiènicama i oklopljenim kablovima.
Ulazni signal signal se dovodi sa tropolne DIN utiènice, preko oklopljenog kabla u
èijoj se unutrašnjosti nalaze dva posebna provodnika. Žièana mreža, koja obrazuje oklop koji
oba provodnika štiti od stranih elektriènih polja, je zajednièki drugi provodnik za oba
signala. Ona se, kao i uvek, vezuje za masu ureðaja.
Predpojaèavaè sa slike 4.2-a može da se realizuje i pomoæu univerzalne štampane
23
ploèice koja ima samo bakarne stopice. Rešenje je prikazano na slici 4.2-c. Gore je pogled na
ploèicu sa strane komponenata. U sredini C1 T1 T2 C4
je pogled sa strane lemljenja na kojoj se
nalaze bakarne stopice. Na ovoj slici su -
prikazane i žice kojima treba ostvariti

Sledeæi
stepen
R1 R3
potrebne veze. One se ne provlaèe kroz R2 R4
rupice veæ se leme u stopice u koje su veæ +
zalemljene nožice komponenata. Izuze- U
(Ulaz)
tak su samo žice kojima se na ploèicu do-
vodi jednosmeran napon. One su provu- C3 C2

èene kroz rupice, savijene i zalemljene za

C2
stopice, pozitivna za stopicu u kojoj je de- U C3
(Ulaz) +
sni kraj otpornika R4, a negativna za stopi- R4

Sledeæi
R2

stepen
cu u kojoj je oklop desnog kabla.
Temperaturna stabilnost predpo- R1 R3
-
jaèavaèa sa slike 4.1 je ostvarena napon- C1

skom negativnom reakcijom preko otpor- C4

nika R1. Ta stabilnost je zadovoljavajuæa

samo ako se pojaèavaju signali èija je
amplituda relativno mala. Pri veæim
amplitudama može da doðe do pojave
-
izoblièenja. U takvim sluèajevima mnogo
+
bolje rešenje je predpojaèavaè sa slike 4.3
koji ima znatno bolju temperaturnu stabil-
nost radne taèke.
Otpornici su tako proraèunati da
je jednosmerni napon izmeðu baze i
emitera UBE=0,7 V, a izmeðu kolektora i
emitera (UCE) malo manji od polovine na-
pona baterije za napajanje, a kroz tran-
Sledeæi
zistor teèe struja (IC) koja je oko 1 mA. stepen
Naknadno podešavanje velièine struje IC
se vrši promenom otpornosti otpornika
R1ili R2 , ili i R1 i R2. Poveæanje struje se Slika 4.2-c. Predpojaèavaè sa slike 4.2-a
ostvaruje smanjivinjem R 1 i/ili realizovan na univerzalnoj štampanoj ploèici
poveæavanjem R2. Smanjivanje struje se R5
C4
ostvaruje poveæavanjem R 1 i/ili
smanjivanjem R2. 100m
1k

Sa baterijom od 12 V, pod pret- R2 R4

postavkom da je ulazna otpornost 68k 1k8
C2 I
sledeæeg stepena 20 kW, merenjem u (Izlaz)

EWB-u dobijeno je: U

T 12 V
C1 BC107 2,2m
(Ulaz)

A=153=44 dB.........pojaèanje napona 2,2m

I0=2,5 mA........................mirna struja R1
Rul=1 kW..................ulazna otpornost 47k R3 C3
1k 470m
fd=28 Hz..........donja gran. uèestanost
fg=96 kHz.......gornja gran. uèestanost

Slika 4.3. Jednostavan predpojaèavaè

4.1.2. Dvostepeni predpojaèavaèi

Oba prethodno opisana predpojaèavaèa imaju samo po jedan pojaèavaèki stepen
èija su pojaèanja napona bila A=72 (slika 4.1) i A=64 (slika 4.3.). Ako su ova pojaèanja
nedovoljna, veæe pojaèanje se ostvaruje kaskadnim povezivanjem pojaèavaèa. Kao primer,
na slici 4.4-a je prikazan dvostepeni predpojaèavaè koji je dobijen kaskadnim povezivanjem
dva jednostepena predpojaèavaèa sa slike 4.3. Ukupno pojaèanje je jednako proizvodu
pojaèanja prvog i drugog stepena:
A=A1·A2=92·81=7452
Ako se pojaèanja izraze u decibelima tada je:
A(dB)=A1(dB)+A2(dB)=39+38=77 dB.
Neke od važnijih karakteristika ovog predpojaèavaèa date su u tabeli na slici 4.4-a.
* Pojaèani signal sa izlaza predpojaèavaèa na slici 4.4-a može da se vodi direktno na
ulaz pojaèavaèa snage. U tom sluèaju potenciometar P se koristi za regulaciju jaèine i to treba
da bude potenciometar sa logaritamskom promenom otpornosti. (Na kuæištu takvih
potenciometar se nalazi oznaka "log".) 24
 I0

R9
1k
C7
R2 R4 470m R6 R8
68k 4k7 68k 3k9
C6 I
(Izlaz)

T
U C4 22m BC107
(Ulaz) C1 22m
12 V
T1 T2
BC107 BC107
22m

R1 R5
15k R3 22k R7
P C5
47k 1k C3 1k 470m
470m

A=7452=77 dB........................pojaèanje
I0=3,3 mA............................mirna struja
Rul=4,3 kW...................ulazna otpornost A=A1·A2 A(dB)=A1(dB)+A2(dB)
THD=8,79..............................klir-faktor
fd=24 Hz........donja granièna uèestanost
fg=82 kHz.....gornja granièna uèestanost

Slika 4.4-a. Jednostavan dvostepeni predpojaèavaè

* Otpornik R9 i kondenzator C7 obrazuju filter propusnik niskih uèestanosti sa vrlo
niskom graniènom uèestanošæu koji spreèava da se deo pojaèanog signala vrati na ulaz
predpojaèavaèa što bi moglo da dovede do pojave oscilovanja.
Najznaèajnija karakteristika predpojaèavaèa sa slike 4.4-b je vrlo velika ulazna
otpornost (Rul=140 kW), pa se, radi ostvarivanja prilagoðenja po snazi, koristi u sluèaju kada
izvor audio signala ima vrlo veliku unutrašnju otpornost. Njegovo pojaèanje je 30 dB, što
znaèi da je izlazni signal oko 32 puta veæi od ulaznog.
Pomoæu otpornika R2 i R4 je ostvarena negativna reakcija za jednosmernu struju,
kojom se ostvaruje stabilzacija radne taèke oba tranzistora. Preko R4 je ostvarena i negativna
reakcija za naizmeniènu struju koja smanjuje izoblièenja i proširuje propusni opseg.
Poveæavanjem ove otpornosti poveæava se pojaèanje, ali se poveæavaju i izoblièenja i

A=30=32 dB
I0=3,3 mA
U Rul=140 kW
(Ulaz)
THD=0,21 %
I
(Izlaz) fd=14 Hz
12 V
fg=460 kHz

Pokrenite
ELECTRONICS
WORKBENCH,
pa pogledajte primer
PE4-EWB>20.slika4.4a.ewb

Slika 4.4-b. Jednostavan dvostepeni predpojaèavaè

smanjuje širina propusnog opsega..

Predpojaèavaè se napaja jednosmernim naponom velièine od 12 V do 20 V.
Na slici 4.4-c je elektrièna šema predpojaèavaèa koji je svojevremeno napravljen za
jednog autorovog prijatelja koji je želeo da za vreme jedne veèernje sedeljke pruži svojim
gostima priliku da iskažu svoje pevaèke moguænosti. Jedina slobodna utiènica na njegovoj
muzièkoj liniji je imala nedovoljnu osetljivost, pa kad bi se na nju prikljuèio mikrofon signal
je bio suviše slab, a izlazna snaga pojaèavaèa je bila mnogo manja od potrebne. Prijatelj je
imao i jedan poseban uslov, nikako nije želeo da se pojaèavaè otvara i u njega ugraðuje
predpojaèavaè.
Rešenje je bilo pretpojaèavaè sa slike 4.4-c èija je glavna prednost bila u tome što
ima vrlo malu potrošnju, jednosmerna struja koju vuèe iz baterije je samo I0=0,4 mA, što
obezbeðuje izuzetno dugaèak vek baterije za napajanje.
Ulazna otpornost predpojaèavaèa je praktièno jednaka otpornosti paralelno vezanih
R1 i R2:
25
Rul=R1·R2/(R1+R2),
 U
A=25=28 dB
(Ulaz)
I0=0,42 mA
I
Rul=53 kW
(Izlaz)
THD=0,21 %
fd=14 Hz
fg=460 kHz

Slika 4.4-c. Jednostavan dvostepeni predpojaèavaè

pa, ako je potrebno, može da se smanji smanjivanjem otpornosti R1 i R2. Pri tome, da se ne bi
pokvarile radne taèke tranzistora, treba, proporcionalno jednako, smanjivati obe otpornosti.
Na primer, ako se otpornost R1 smanji za treæinu, za isto toliko treba smanjiti i otpornost R2.
Ali ovo smanjivanje ima svoju cenu: što su otpornosti manje, veæa je jednosmerna struja koju
predpojaèavaè vuèe iz baterije.
Na ulaz predpojaèavaèa (U) je prikljuèen mikrofon, a pojaèani signal sa izlaza (I) je,
preko utikaèa i utiènica, odveden na prikljuènicu na muzièkoj liniji. Rezultat je bila
reprodukcija tako glasna, da su i komšije imale priliku da "uživaju" slušajuæi arije iz opera,
starogradske pesme, romanse i sliène stvari, sve dok nije stigla policija.

4.1.3. Predpojaèavaè sa kolom 741

Integrisano kolo 741 (mA741, LM741, SN741 itd.) je dobro poznati operacioni
pojaèavaè koji, kao i svi operacioni pojaèavaèi, ima dva ulaza, neinvertujuæi (obeležen sa +) i
invertujuæi (obeležen sa –). Elektrièna šema predpojaèavaèa sa kolom 741 je prikazana na
slici 4.5-a. Ulazni signal se, preko sprežnog kondenzatora C1, dovodi na neinvertujuæi ulaz
(nožica 3), a pojaèani signal se dobija na nožici 6, odakle se, preko sprežnog kondenzatora
C3, vodi na ulaz sledeæeg stepena. Deo izlaznog napona se, preko razdelnika napona koji
obrazuju R4 i R3, vraæa na invertujuæi ulaz, èime je ostvarena negativna reakcija, pa je
pojaèanje (napona) dato formulom:
A=(R4+R3)/R3.

A=57=35 dB
U
I0=12 mA
(Ulaz) Rul=50 kW
I THD=0,2 %
(Izlaz)
12 V (pri Uul=10 mV)
fd=11 Hz
fg=18 kHz

Slika 4.5-a. Predpojaèavaè sa operacionim pojèavaèem 741

Menjanjem otpornosti R4 i/ili R3 moguæe je menjati velièinu negativne reakcije, a

time i velièinu pojaèanja, u vrlo širokim granicama.
Predpojaèavaè se napaja jednosmernom strujom iz ispravljaèa iz koga se napajaju i
ostali stepeni pojaèavaèa. Minimalna vrednost jednosmernog napona je 12 V, a maksimalna
je 36 V.
Ovaj predpojaèavaè može da se koristi i kao kompletan pojaèavaè za slušalice, koje
se prikljuèuju izmeðu desnog kraja kondenzatora C3 i mase. Korisno je da se pojaèavaè
smesti u metalnu kutiju. U tom sluèaju veze izmeðu ploèice i utiènice na ulazu, kao i veze
izmeðu ploèice i prikljuènice za slušalice, mogu da budu izvedene i obiènim žicama.
Za napajanje audio pojaèavaèa velikih snaga èesto se koriste simetrièni ispravljaèi
koji daju dva jednosmerna napona: jedan pozitivan, a drugi negativan u odnosu na masu.
Tada se predpojaèavaè sa operacionim pojaèavaèem realizuje prema šemi na slici 4.5-b. Pri
takvom povezivanju napajanja treba imati u vidu da izvor iz koga se dovodi signal koji se
pojaèava mora da bude provodan za jednosmernu struju. Ako to nije sluèaj tada izmedju +
ulaza i mase treba vezati otpornik. Njegova otpornost zavisi od unutrašnje otpornosti izvora
ulaznog signala i nalazi se u granicama od nekoliko oma do nekoliko megaooma. Ako se, na 26
primer, koristi dinamièki mikrofon ovaj otpornik
nije potreban, ali ako se koristi kristalni mikrofon 4
3 5
on je obavezan. Ovaj otpornik je obavezan i kada
2 6
se, iz bilo kog razloga, koristi sprežni kondenzator,
1 7
kao C1 na slici 4.5-a. 8

8 14 7
4
1 1
U
(Ulaz) 1 8 1 14
-
I -

+
2 7 2 13
(Izlaz)

+
+
3 6 3 12

4 5 4 11

5 10

+
6 9
-
7 8

Slika 4.5-b. Predpojaèavaè sa operacionim Slika 4.5-c. Pakovanja i raspored

pojèavaèem 741 sa simetrènim napajanjem nožica kola 741

* Pomeranjem klizaèa potenci-

ometra R4 pojaèanje može da se menja u
granicama od A=1 (0 dB) do A=221 (47
dB). Ako nije potrebno menjati pojaèa-
nje, umesto potenciometra se koristi obi-
èan otpornik.
Kolo 741 se proizvodi u više pa-
kovanja (slika 4.5-c). Gore je raspored 1. Strana štampe
nožica u metalnom kuæištu koje nosi
oznaku TO-5. Identifikator je mali ispust C2 R3
Masa
C3

Sledeæi
stepen
R4
pored koga je nožica broj 8. Dole levo je U (Ulaz)
raspored nožica kola u plastiènom ku- U
741

(Ulaz)
æištu u obliku kovèega. To je DIL-8 pa-
R2

kovanje. Za oba ova pakovanja se pravi C1 R1

ista štampana ploèa jer je nožice kola u
TO-5 pakovanju moguæe saviti tako da
sasvim lepo ulaze u stopice rasporeðene 2. Strana komponenata
za kolo u DIL-8 pakovanju. U donjem
desnom delu slike 4.5-c je prikazan ras-
pored nožica kola 747, u kome se nalaze
dva kola 741, koje može da se koristi u
stereofonskim predpojaèavaèima ili po-
741

jaèavaèima za slušalice. Dva 741 su pot-

puno nezavisna, mada koriste isto napa-
janje. Ako se pojaèavaèi izvode po šemi 474
na slici 4.5-a pozitivan pol baterije se
prikljuèuje na nožicu 13 a negativan na
nožicu 4. Oklopljeni
(mikrofonski) kabl
Na slici 4.5-d-1 je crtež štampa-
ne ploèice predpojaèavaèa u razmeri 1:1.
To je pogled na stranu ploèice sa na kojoj +
se nalaze bakarne linije. Popularno, ova DIN
uti~nica
strana se naziva strana bakra ili strana le-
mljenja. Zapazite da je stopica u koju se Sledeæi
lemi nožica 1 prikazna malo drugaèije od stepen
ostalih stopica u koje se leme ostale 3. Stvarni izgled
nožice integrisanog kola, što olakšava
pravilno postavljanje kola na ploèicu. Slika 4.5-d. Praktièna realizcija
Suprotna strana se naziva strana predpojaèavaèa sa slike 4.5-a
komponenata i ona je prikazana na slici
4.5-d-2. Lako se zapaža da je ova slika dobijena tako što se slika 4.5-d-1 okrene odozgo na
dole. Štampana ploèica je napravljena od kaširanog vitroplasta, koji je poluprovidan pa se
kroz njega vide i bakarne linije i stopice, koje su sa suptotne strane. Komponente su
prikazane svojim simbolima. Na ovoj slici nema posebnog provodnika kojim bi se ploèica
spojila sa negativnim krajem jednosmernog izvora napajanja. Potrebna veza je ostvarena
preko oklopa (spoljne obloge) mikrofonskog kabla preko koga se izlazni signal vodi na sle- 27
deæi stepen.
Ploèica sa komponentama je prikazana na slici 4.5-d-3. Izvor signala koji se
pojaèava (mikrofon i sl.) se prikljuèuje preko DIN utiènice ali to može da bude i neka
drugaèija utiènica. Pojaèani signal se vodi na sledeæi stepen preko mikroonskog kabla. Ako
ova veza nije duža od desetak centimetara umesto kabla mogu da se koriste dve obiène žice.

4.1.4. Predpojaèavaè sa baterijskim napajanjem

Postoje sluèajevi kada veæ izraðeni audio-pojaèavaè, za neku specijalnu primenu
nema dovoljnu osetljivost, a u kutiji u koju je smešten nema dovoljno mesta da bi se ugradio
odgovarajuæi predpojaèavaè. U tom sluèaju treba koristiti poseban predpojaèavaè, smešten u
posebnu kutiju. Izvlaèenje napajanja za predpojaèavaè iz gotovog ureðaja nije sasvim prosto
jer zahteva bušenje kutije i montažu prikljuèka, što ukazuje da predpojaèavaè treba da se
napaja iz sopstvene baterije i da ima što je moguæe manju potrošnju, da bi baterije što duže
trajale.
Elektrièna šema takvog predpojaèavaèa prikazana je na slici 4.6-a. On ima dva ste-
pena. Prvi je pojaèavaè sa tranzistorom BC549C, a drugi je tzv. emiter-folover sa tranzi-
storom BC547. Ureðaj se napaja iz dve redno vezane baterije od 1,5 V. Pojaèanje (koje se
ostvaruje u prvom stepenu, jer je pojaèanje emiter-folovera jednako 0 dB) je izmeðu 35 dB
(kad su baterije pune) i 28 dB (kad se baterije delimièno isprazne pa je ukupni napon oko
2 V). Jednosmerna struja koju predpojaèavaè vuèe iz baterije od 3 V je samo 0,5 mA. Pred-
pojaèavaè normalno radi dok se, kao posledica pražnjenja, napon obe baterije ne smanji
ispod 1 V.
Štamapana ploèa, strana komponenata, je prikazana na slici 4.6-b.
Ureðaj treba smestiti u metalnu kutiju koja komadom žice treba da je spojena sa
masom na štampanoj ploèici. To se radi tako što se na kutiji izbuši rupa preènika 3 mm, u nju

A=57=35 dB
I0=0,5 mA
Rul=3,5 kW
I THD=1,2 %
(Izlaz)
U (pri Uul=1 mV)
(Ulaz)
fd=27 Hz
fg=650 kHz

Slika 4.6-a. Predpojaèavaè sa baterijskim napajanjem

smesti zavrtanj a kraj žice koja ide na masu se obavije oko zavrtnja i ovaj dobro pritegne.
Utiènica se montira na kutiju i u nju se utakne utikaè mikrofona ili nekog drugog
audio signala. Na drugom kraju oklopljenog kabla kojim se signal vodi u pojaèavaè montira
se utikaè koji odgovara utiènici na pojaèavaèu.
Praktièna realizacija je predpojaèavaèa sa slike 4.6-a je prikazna na slici 4.6-b.
Razmera je 1:1
Na slici 1 je pogled na ploèicu sa strane bakra, a na slici 2 sa strane komponenata. Na
slici 3 je kompletan ureðaj. Pošto je mikrofon imao tzv. "klink" utikaè iskorišæena je i klink

1. Strana štampe

T1 T2 C2
R3
R2
R1

Mikrofon C1
i sl.
Audio
pojaèavaè
+ -
2. Strana komponenata 28
 Klink utikaè

Klink
utiènica

Kutija

3. Stvarni izgled

Mikrofon Ulaz u
i sl. pojaèavaè
Slika 4.6-b. Praktièna realizcija predpojaèavaèa sa slike 4.6-a

utiènica. Ona nije prikazana na slici. Isprekidanom linijom je samo naznaèeno mesto na
kome se ona nalazi. Ova utiènica se montira na boènu stranu kutije u koju je smešten ureðaj, a
veza sa štampanom ploèicom se ostvaruje pomoæu dve žice. Ako je utiènica pravljena za
direktnu montažu na ploèicu tada ovu treba malo modifikovati.
Pojaèani signal se vodi na audio-pojaèavaè takoðe pomoæu klink utikaèa. Naravno,
prema potrebi moguæe je koristiti i neke druge utikaèe i utiènice.

4.1.5. Najjednostavnija mikseta

Mikseta (mešaè) je predpojaèavaè koji ima dva ili više ulaza, što omoguæuje da se na
audio-pojaèavaè istovremeno ukljuèi više izvora audio signala i da se njihovi signali spoje
(izmešaju) u jedan zajednièki signal koji se, zatim, pojaèava kroz zajednièki pojaèavaè. Tipi-
èan primer primene miksete je kada se na isti audio-pojaèavaè prikljuèe mikrofon pevaèa i
više elektriènih gitara i drugih elektronskih instrumenata. Postoji veliki broj razlièitih šema
mikseta, od sasvim jednostavnih pa do veoma složenih izvedenih sa specijalizovanim inte-
grisanim kolima.
Elektrièna šema najjednostavnije miksete data je na slici 4.7-a. Miksetu èine
potenciometri P1, P2 i P3 i otpornici R1, R2 i R3. Kondenzator C1 i sve ostale komponente
predstavljaju jednostavan predpojaèavaè o kome je veæ bilo reè i. Ova mikseta ima tri ulaza
(U1, U2 i U3), ali njihov broj može da bude veæ i. Treba samo dodati potenciometre i otpor-
nike od 4,7 kW è ije desne krajeve treba spojiti sa levim krajem kondenzatora C1. Poten-
ciometrima se reguliš e veliè ina svakog od signala, a otpornici R1, R2 i R3 spreè avaju da svi
signali " odu na masu" kada je klizaè jednog potencimetra u krajnjem donjem položaju (a on
je u tom položaju da se signal sa tog ulaza ne bi èuo). Pomeranjem klizaèa na dole udeo signa-
la koji je doveden na taj potenciometar u zbirnom signalu je manji, a pomeranjem klizaèa
nagore - veæi.
Potenciometar P4 služi za podešavanje velièine zbirnog signala koji se šalje na
sledeæi stepen audio-pojaèavaèa.
Vrednosti komponenata nisu kritiène, moguæe je koristiti i približne. Umesto BC107
može da se koristi bilo koji TUN (univerzalni NPN tranzistor male snage o kome je bilo reci u
"P.E. 1"). Ako se koristi baterija sa drugaèijim naponom, podešavanje optimalnog rada
tranzistora se ostvaruje na veæ opisani naèin, promenom otpornosti R4.

29
 Slika 4.7-a. Najjednostavnija mikseta
Ureðaj je ispitan sa baterijom 12 V i tada je pojaèanje A=21, ali može da radi i sa
manjim naponima s tim što je tada i pojaèanje manje. Otpornik R6 i kondenzator C3 obrazuju
filter propusnik niskih uèestanosti kojim se spreèava da se iz sledeæih stepena pojaèavaèa,
preko pozitivnog voda napajanja, vrati deo pojaèanog signala, što bi dovelo do nestabilnog
rada pa èak i do oscilovanja pojaèavaèa. Ako se mikseta pravi kao poseban ureðaj koji se
napaja iz svoje baterije tada R6 i C3 nisu neophodni.
Štampana ploèica i šema veza sa potenciometrima i sledeæim stepenom dati su na
slici 4.7-b. Potenciometri i utiènice su montirani na prednjoj strani kutije u koju je smešten
kompletan ureðaj (sl. 4.7-c). Ako se koriste potenciometri koji su smešteni u metalna kuæišta
tada ova kuæišta treba "uzemljiti" ( spojiti ih sa masom na štampanoj ploèici).
Ako ovu miksetu nameravate da koristite kao nezavistan ureðaj sa koga æete signal
da vodite na neki veæ sagraðeni pojaèavaè, treba je smestiti u metalnu kutiju (koja treba da

1. Strana štampe
9V

C3
R6
R2

R5
R1

R3

C1 T
R4
C2

P1, P2, P3 i P4.

2. Strana
P1P2 P3 komponenata P4

VARTA
super
dry

P1 P2 P3 P4

U1 U2 U3 Izlaz

Slika 4.7-b. Praktièna realizacija najjednostavnije miksete

31

bude povezana sa masom, pomoæu zavrtnja, kao u prethodnom projektu), a za napajanje

treba koristiti bateriju od 9 V. Jednosmerna struja koju pojaèavaè vuèe iz baterije je manja od
1 mA, što garantuje vrlo dug vek baterije.
Naravno, potrebno je ugraditi i jedan prekidaè za ukljuèivanje i iskljuèivanje ba-
terije.
* Veze izmeðu potenciometara i ploèice na slici 4.7-b su ostvarene obiènim žicama
jer su rastojanja mala. Ako se ploèica nalazi daleko od potenciometara tada sve veze treba
ostvariti pomoæu mikrofonskih kablova, kao u prethodnim primerima.
* Da slika 4.7-b ne bi bila pretrpana i nepregledna, veze izmeðu utiènica i poten-
ciometara su prikazane simbolièno. 30
 5 6 5 6 5 6 5 6
4 7 4 7 4 7 4 7

3 8 3 8 3 8 3 8

2 9 2 9 2 9 2 9

1 10 1 10 1 10 1 10

Ulaz 1 Ulaz 2 Ulaz 3 Izlaz

Slika 4.7-c. Prednja ploèa najjednostavnije miksete

* Stopice levo od R1 na slici 4.7- Mikseta Pojaèavaè

b su predviðene za montažu još dva ot-
Mikrofonski
pornika od 4,7 kW, u sluèaju da mikseta Izlaz + kabl
+
Ulaz
treba da ima pet ulaza.
* Dobra strana rešenja sa slike
4.7-b, u kome se mikseta napaja iz bateri-
je, je u tome što je napon baterije 100%
jednosmeran, bez ikakvog napona uèes- Slika 4.7-d. Napajanje miksete preko
mikrofonskog kabla
tanosti 50 Hz ili 100 Hz, koji postoje na
izlazu svakog ispravljaèa, a koji se kod audio-pojaèavaèa nazivaju "brum" i manifestuju se
kao brujanje u zvuèniku. Naroèito je znaèajno da brum koji stiže na predpojaèavaè bude što
manji jer se on pojaèava kroz sve stepene pojaèavaèa.
Ali, napajanje iz baterije je mnogo manje ekonomièno od napajanja iz gradske
mreže, a zahteva i stalnu brigu o stanju baterije. Napajanje miksete sa slike 4.7-b preko
ispravljaèa može da se ostvari na dva naèina. Prvi je da se mikseti doda poseban ispravljaè a
drugi je da se napajanje dovodi iz audio-pojaèavaèa na koji je prikljuèena mikseta. U ovom,
drugom, sluèaju, ako se koriste DIN utiènice postoji moguænost da se treæa nožica jedne od
utiènica koristi za dovoðenje jednosmernog napona. Šema veza je data na slici 4.7-d. Kao što
se vidi, koristi se oklopljeni mikrofonski kabl sa dva unu-trašnja provodnika. Podrazumeva
se da je negativan kraj ispravljaèa u pojaèavaèu spojen sa masom.

4.1.6. Najjednostavnija mikseta sa FET-om

Vrlo velika ulazna impedansa FET-a omoguæuje izradu predpojaèavaèa i mikseta
koji imaju vrlo veliku ulaznu impedansu tako da na njihov ulaz mogu da se prikljuèe izvori
audio signala koji imaju vrlo veliku unutrašnju otpornost (kristalni i kondenzatorski
mikrofoni, kristalne gramofonske zvuènice i sl.), mada na njih mogu da se prikljuèe i izvori
sa manjim unutrašnjim otpornostima.
Elektrièna šema miksete sa FET-om prikazana je na slici 4.8. (Po istoj šemi,
izostavljanjem potenciometara i otpornika R1, R2 i R3 može da se napravi i predpojaèavaè sa
vrlo velikom ulaznom otpornošæu.) Upotrebljeni tranzistor je popularni N-kanalni FET za

S
2.2 uF
D G
D +

G
S

Slika 4.8. Najjednostavnija mikseta sa FET-om 31

opštu upotrebu sa oznakom BF245C. Raspored njegovih nožica je dat na slici. Moguæe je
koristiti i neki drugi FET, kao, na primer, 2N3819, 2N5457, MPF103, MPF104, B i sl., ali
tada treba obratiti pažnju na raspored nožica koji nije uvek kao na slici.
Praktièna realizacija se obavlja na skoro isti naèin kao i realizacija prethodnog
projekta, s tim što na štampanoj ploèici treba izvesti male promene.

4.1.7. Mikseta sa operacionim pojaèavaèem 741

Ova mikseta èija je elektrièna šema prikazana na slici 4.9-a ima tri ulaza koji
omoguæavaju da se na audio-pojaèavaè istovremeno prikljuèe tri izvora audio-signala i da se
njihovi signali istaknu ili potisnu tako da se ostvari potreban zbirni signal. Zbirni signal se
dobija u taèki u kojoj su spojeni desni krajevi otpornika R1, R2 i R3. Desno od te taèke je
predpojaèavaè sa kolom 741, o kome je veæ bilo reèi. Broj ulaza može da se poveæa
jednostavnim dodavanjem potenciometara i razdvojnih otpornika od 270 kW.
Potenciometrom P4 se podešava potreban nivo zbirnog signala koji se vodi na
sledeæi stepen. Ovo podešavanje može da se ostvari i tako što što se P4 izostavi a umesto R7
se koristi logaritamski potenciometar, kao na slici 4.5-b. Ako je otpornost potenciometra 100
kW, tada pojaèanje može da se menja od 1 do 101.
Pri praktiènoj realizaciji ove miksete može da se koristi štampano kolo sa slike 4.5-
d, a povezivanje ploèice sa potenciometrima može da se obavi po crtežu na slici 4.7-b.

U1

U2

U3

Slika 4.9-a. Mikseta sa operacionim pojaèavaèem 741

4.1.8. Ispravljaè za predpojaèavaèe i miksete

Kada se predpojaèavaè ili mikseta koriste kao posebni ureðaji, koji se prema potrebi
povezuju sa audio-pojaèavaèem, oni imaju posebno napajanje, nezavisno od napajanja
pojaèavaèa. Ovo napajanje može da bude iz baterije ili iz ispravljaèa. Jedan od ispravljaèa
koji može da se iskoristi u tu svrhu je prikazan na slici 4.9-b. Kao MT može da se koristi
minijaturni transformator bilo koje snage veæe od 1 W sa sekundarnim naponom od 12 V do
18 V.
Stabilizacija napona se ostvaruje pomoæu stabilizatora 78L12 ali može da se koristi
bilo koji drugi stabilizator za 12 V, kao što je 7812 i sl.
U srednjem delu slike 4.9-b su prikazani izgled i raspored nožica upotrebljenih
poluprovodnièkih komponenata, a u donjem delu izgled i raspored nožica mrežnog tran-
sformatora.
Transformator je napravljen za montažu na štampanu ploèicu. Sve njegove nožice
su, kako se to popularno kaže, u rasteru. To znaèi da su rastojanja izmeðu nožica jednaka
proizvodu celog broja i 2,54 mm, što može da se proveri na crtežu u donjem desnom uglu, na
kome je, u razmeri 1:1, prikazan izgled transformatora sa donje strane.
S
B40C800 MT

2 1
+12 V 78L12 220 V
Crvena
LED
3
1m 470m
680

Masa 32
 78L12 7812 B40C800

L
78 M
12

2 2 3 1
-
1 3

MT

6V 6V
12V

Slika 4.9-b. Elektrièna šema i komponente ispravljaèa za predpojaèavaèe i miksete

Snaga ovog transformatora je 13 W što je mnogo veæe od potrebne vrednosti. Sa

gledišta ekonomiènost i minijaturnosti ureðaja bolje je koristiti transformator manje snage.

4.2. Regulacija jaèine i boje tona

4.2.1. Regulacija jaèine
Regulacija jaèine u audio-pojaèavaèima se obavlja pomoæu potenciometara sa loga-
ritamskom promenom otpornosti. (Na metalnom kuæištu ovih potenciometara, pored oznake
velièine otpornosti, upisana je i oznaka LOG.) Na slici 4.10-a potenciometar za regulaciju
jaèine P je prikazan kao blok koji, kao i ostali blokovi pojaèavaèa, ima dva ulazna prikljuèka
(izmeðu taèke U i mase) i dva izlazna prikljuèka (izmeðu taèke I i mase). Tako posmatran,
potenciometar P može da se prikljuèi, ispred predpojaèavaèa, izmeðu predpojaèavaèa i kola
za regulaciju boje tona ili izmeðu kola za regulaciju boje tona i pojaèavaèa snage.
Potenciometar za regulaciju jaèine se sa prethodnim i sledeæim stepenom pojaèa-
vaèa povezuje oklopljenim kablovima, kao što je prikazano na slici 4.10-a. Na ovoj slici,
iskorišæen je rotacioni potenciometar koji je namontiran na prednjoj strani kutije u koju je
smešten audio-pojaèavaè. Veze sa prethodnim i sledeæim stepenom, ako nisu duže od oko
deset santimetara, kao i u sluèaju ostalih blokova, mogu da se ostvare i obiènim žicama. Ako
se koristi potenciometar u metalnom kuæištu, kao što je na slici, kuæište mora da bude
povezano sa masom ureðaja, da bi delovalo kao Faradejev kavez, koji spreèava da smetnje
doðu na potenciometar. Na slici 4.10-a to je ostvareno tako što je jedan kraj komada žice
zalemljen za ušicu potenciometra (krajnju desnu) koja je (preko kabla) spojena sa masom
Prethodni Zalemljeno Sledeæi
U I stepen stepen

Prednja strana
kutije u koju je
smešten predopjaèavaè

Slika 4.10-a - Regulacija jaèine

ureðaja, a drugi kraj je zalemljen za kuæište. U istu taèku je zalemljen i jedan kraj kabla kojim
je potenciometar povezan sa prethodnim stepenom. (Postoje potenciometri koji na kuæištu
imaju posebnu (èetvrtu) ušicu koja je predviðena za pomenuto povezivanje sa masom i nju
svakako treba koristiti.)
Ranije, u delovima teksta u kojima se spominje slika 1.4, bilo je reèi o tome da kad se
jaèina reprodukcije neke muzike promeni, slušaoci imaju utisak da se i boja tona promenila.
Zbog toga, da bi boja tona ostala onakva kakva im odgovara, slušaoci bi morali pri svakoj
33
promeni jaèine da doteruju i boju tona. Naravno da to nije praktièno, pa su napravljena kola
U I 10n

10n
Prethodni
stepen
100n Sledeæi
S
P stepen
P
47k

S
3k3

Slika 4.10-b - regulacija jaèine i glasnosti

koja obezbeðuju da, pri pomeranju klizaèa potenciometra za regulaciju jaèine reprodukcije,
promena pojaèanja za tonove srednjih uèestanosti ne bude ista kao za tonove niskih i visokih
uèestanosti. To su kola za kontrolu glasnosti (Loudness Control). Tipièno rešenje je
prikazano na slici 4.10 - b. Potenciometar za regulaciju jaèine P ima izvod na jednoj desetini
otpornosti. (Na primer ako je ukupna otpornost potenciometra 50 kW, tada je otpornost
izmeðu izvoda i mase 5 kW, a otpornost od izvoda do gornjeg kraja potenciometra je 45 kW.)
Kolo za regulaciju glasnosti obrazuju kondenzatori od 10 nF i 100 nF i otpornik od 3,3 kW.
Kada se preklopnik S prebaci u donji položaj, kolo za regulaciju glasnosti je iskljuèeno. Ako
se želi da je kolo za regulaciju glasnosti uvek ukljuèeno, a to je najèešæi sluèaj, prekidaè S nije
potreban. U tom sluèaju, donji kraj kondenzatora od 10 nF treba spojiti sa izvodom i gornjim
krajem kondenzatora od 100 nF.

4.2.2. Regulacija boje tona (RBT)

Kola za regulaciju boje tona su kola pomoæu kojih se prenosna karakteristika
pojaèavaèa (zavisnost pojaèanja od uèestanosti) menja i podešva prema potrebama i ukusu
korisnika.
U praktiènim rešenjima ureðaja u kojima se koriste audio-pojaèavaèi (radio-
prijemnici, TV prijemnici i sl.) mogu da se vide razlièita kola za regulaciju boje tona, poèevši
od onih sasvim jednostavnih, koja se sastoje od samo jednog kondenzatora i jednog
prekidaèa, pa do veoma složenih sa više integrisanih kola. U tekstu koji sledi biæe date
elektriène šeme više kola, i jednostavnih i složenijih, a èitaocima se ostavlja da se reše za
neko od njih, za ono koje je najednostavnije, a zadovoljava njihove potrebe.
Kao i kod predpojaèavaèa, ulaz u kola za RBT i regulaciju jaèine, je obeležen sa U a
izlaz sa I, a to znaèi da se signal iz prethodnog stepena (predpojaèavaè ili mikseta) dovodi
izmeðu taèke obeležene sa U i mase, a signal koji se vodi na sledeæi stepen se uzima izmeðu
taèke obeležene sa I i mase. Jednostavno, taèku koja je na kolu za RBT obeležena sa U treba
spojiti sa taèkom koja je na prethodnom stepenu obeležena sa I, a taèku koja je na kolu za
RBT obeležena sa I treba spojiti sa taèkom koja je na sledeæem stepenu obeležena sa U. Masu
kola za RBT treba sa jedne strane (leve na crtežima elektriènih šema) treba spojiti sa masom
prethodnog stepena, a sa druge (desne) sa masom sledeæeg stepena. U tzv. aktivnim kolima
za RBT postoji i taèka obeležena sa +. Levo od ove taèke obièno je otpornik. (Tako je i u
predpojaèavaèima, na primer R8 na slici 4.9-a.) Napajanje (+ pol) za prethodni stepen uzima
se sa levog kraja ovog otpornika, a desni se spaja sa odgovarajuæom taèkom u narednom
stepenu. O svim ovim povezivanjima biæe reèi kasnije, u petoj glavi.

4.2.2.1. Pasivna kola za regulaciju boje tona

Pasivna kola za regulaciju boje tona sastoje se iskljuèivo od pasivnih komponenata,
otpornika, potenciometara i kondenzatora. Njihove dobre strane su mali broj komponenata,
jednostavna konstrukcija i niska cena, a glavni nedostatak su prilièno veliki gubici. (To znaèi
da je signal na njihovom izlazu manji od signala na ulazu.) Približno, gubici su jednaki
maksimalnom izdizanju pojaèanja koje tim kolom može da se ostvari. Na primer, u jednom
kolu koje æe kasnije biti analizirano maksimalno izdizanje (i potiskivanje) je 20 dB, pa su
gubici koje to kolo unosi jednaki 20 dB. Nadoknaðivanje gubitaka vrši se ili u prethodnom
stepenu (u predpojaèavaèu) ili u sledeæem (pogonski stepen). Regulacija boje tona se obavlja
pomoæu linearnih potenciometara koji na svom kuæištu imaju oznaku LIN.
Na slici 4.11 su elektrièna i montažna šema jednog vrlo jednostavnog kola za
regulaciju boje tona u oblasti visokih uèestanosti. Ono se sastoji od linearnog potenciometra
P1 èija je otpornost od 50 kW do 100 kW, i kondenzatora C èija je kapaci-tivnost od 50 nF do
100 nF. Kada se klizaè potenciometra pomera nagore, signali visokih uèestanosti bivaju sve
više potisnuti (oslabljeni) u odnosu na signale nižih uèestanosti. Ako je potiskivanje suviše
veliko, treba smanjiti kapacitivnost kondenzatora C. Obrnuto, ako je potiskivanje
nedovoljno, treba probati sa kondenza-torom veæe kapacitivnosti.
Potenciometrom P2 se vrši regulacija pojaèanja pojaèavaèa. 34
 U desnom delu slike prikazan je jedan od naèina povezivanja potenciometara sa
prethodnim i sledeæim stepenom pojaèavaèa.

U I Prethodni Sledeæi
stepen stepen
C

100 nF
P1 P2

P1 P2

Slika 4.11. Regulacija boje tona i jaèine.

Postoje i jednostavna kola za regulaciju boje tona u oblasti niskih uèestanosti. U

praksi se, ipak, najèešæe koristi kolo èija je elektrièna šema prikazana na slici 4.12. Pomoæu
potenciometra BAS se vrši regulacija pojaèanja u oblasti niskih uèestanosti: pri pomeranju
klizaèa nagore pojaèanje raste, a pri pomeranju nadole pojaèanje se smanjuje. Na isti naèin
se, pomoæu potenciomatra SOPRAN, vrši regulacija pojaèanja u oblasti visokih uèestanosti.
Potenciometar JAÈINA služi za regulaciju jaèine, a signal koji postoji izmeðu njegovog
klizaèa i mase vodi se na sledeæi stepen.
Frekvencijska karakteristika kola za regulaciju boje tona sa slike 4.12-a prikazana je
na slici 4.12-b. Kriva 1-2 važi za sluèaj kada su oba potenciometra u krajnjim gornjim
položajima, kriva 3-4 u srednjim i kriva 5-6 u donjim.
Ako je potrebna regulacija samo u oblasti niskih uèestanosti, tada treba izostaviti C4,
C5, R3, R4 i potenciometar SOPRAN, a ako je potrebna samo regulacija u oblasti visokih
uèestanosti, treba izostaviti R1, R2, R5, C2, C3 i potenciometar BAS.
Praktièna realizacija kola sa slike 4.12 mogla bi da se obavi na slièan naèin kao na
slici 4.11. Oba potenciometra bi trebalo montirati na prednjoj strani kutije u koju je smešten
pojaèavaè i izmeðu njihovih ušica zalemiti sve otpornike i kondenzatore. Ali, to je prilièno
rogobatno rešenje, mnogo je lepše ako se svi otpornici i kondenzatori smeste na štamapanu
ploèicu, kao što je prikazano na slici 4.13.

C1
2m

C4
15n
R1
10k C1
33n R3
R5
P1 10k 10k P2
BAS SOPRAN
100k 100k
lin R4 lin
C2 1k P3
330n JA^INA
R2 100k
1k C5
150n log

Slika 4.12-a. Kolo za regulaciju boje tona

Sve komponente kola za RBT, osim potenciometara, mogu da budu montirane na

štampanu ploèu, a veze sa potenciometrima, prethodnim i sledeæim stepenima treba da su
pomoæu oklopljenih kablova. Ako se kolo koristi kao poseban sklop, koji nameravate da
prikljuèite nekom gotovom audio-pojaèavaèu, treba koristiti metalnu kutiju, a vezu sa
pojaèavaèem ostvariti prema uputstvima datim u projektu 4.1.4.
U stereofonskom audio-pojaèavaèu potrebna su dva posebna kola za regulaciju boje
tona. Ako se u tu svrhu koristi rešenje sa slike 4.12, potrebna su dva takva kola, kao što je
prikazano na slici 4.14. Potenciometar P3 služi za balansiranje (izjednaèavanje pojaèanja u
oba kanala). Njegov klizaè se vezuje za masu (koja je ista za oba kanala) a krajevi za iste
taèke u oba kanala. Kada su pojaèanja u oba kanala potpuno jednaka, klizaè potenciometra se

+20 1 2
Pojaèanje (dB)

Ljubitelji muzike
najviše koriste
3 4
0 karakteristiku 1-2

-20
5 6

35
10 100 1k 10k f(Hz)
 Slika 4.12-b. Frekvencijska karakteristika kola sa slike 4.12-b

nalazi taèno na sredini. Pri pomeranju klizaèa u jednom smeru pojaèanje u jednom kanalu
raste a u drugom se smanjuje, a pri pomeranju u suprotnom smeru je obrnuto. Jednostavno
reèeno, ako je pojaèanje jednog kanala veæe klizaè treba pomeriti tako da pojaèanja postanu
jednaka.
Na Na
predhodni sledeæi
stepen stepen

C1

R5

R4
C5

R3
R1

R2
C2 C3 C4

1. Strana štampe
P1 P2 P3
2. Strana komponenata

Na prethodni stepen Na sledeæi stepen

150n
15n
33n

330n

P1 P2 P3

Slika 4.13. Praktièna realizacija kola sa slike 4.12

2m

15n Tandem
10k potenciomtear -
33n 10k dva potenciometra
u istom kuæištu,
BAS 10k SOPRAN JA^INA
sa zajednièkom
100k 100k 100k osovinom.
lin lin log
1k
330n
1k
150n
UL IL

UD P3 ID
BALANS
100k
2m lin

15n

10k
33n 10k

BAS 10k SOPRAN

100k 100k
lin lin
1k
330n JA^INA
100k
1k log
150n

Slika 4.14. Regulacija boje tona, regulacija jaèine i balansni

potenciometar u sterefonskom pojaèavaèu

Isprekidane linije na slici 4.14 simbolièno prikazuju da su potenciometri èije klizaèe

spajaju u zajednièkom kuæištu, tako da se oba klizaèa pomeraju zajednièkom ruèicom,
odnosno pomoæu jednog dugmeta. 36
 4.2.2.2. Aktivna kola za regulaciju boje tona
Sva ranije opisana kola za regulaciju boje tona unose izvesno slabljenje signala.
Kada se, radi nadoknaðivanja ovog slabljenja, ovim kolima doda neki pojaèavaè napona
dobijaju se tzv. aktivna kola za regulaciju boje tona.
Ova kola mogu da se realizuju tako što se ispred ili iza pasivnog kola ubaci neki od
ranije opisanih predpojaèavaèa ali se èešæe primenjuje rešenje u kome se pasivno kolo
ubacuje u kolo negativne reakcije pojaèavaèa. Pojaèavaè može da bude realizovan u
diskretnoj tehnici (sa tranzistorima), to je poznato Baksandalovo kolo, ili sa integrisanim
kolom, to je "amerièka" verzija Baksandalovog kola. Zbog primene negativne reakcije,
aktivna kola za regulaciju boje tona imaju znatno manja izoblièenja od pojaèavaèa koji je
ispred ili iza pasivnog kola za regulaciju boje, a koji je, kao što je ranije bilo reèi, neophodan
za kompenzaciju pomenutih gubitaka.
Elektrièna šema jednog aktivnog kola za regulaciju boje tona u diskretnoj tehnici
prikazana je na slici 4.15. Kada ne bi bilo kondenzatora C6, a donji kraj R2 bio vezan na masu,

+ 12V
U

Masa

Slika 4.15. Aktivno kolo za regulaciju boje tona sa tranzistorskim pojaèavaèem

na slici bi bilo veæ opisano pasivno kolo za regulaciju boje tona sa dva potenciometra, sa
koga se signal vodi na jednostepeni NF pojaèavaè sa tranzistorom BC108. Na kolektoru
tranzistora se dobija NF napon koji je nekoliko desetina puta veæi od napona na bazi. Ali, kao
što je poznato iz Elektronike, ta dva napona su u protivfazi - dok jedan raste drugi opada i
obrnuto. Kada postoji kondenzator C6, deo NF napona sa kolektora se, preko pasivnog kola
za regulaciju boje, vraæa na bazu, èime je ostvarena negativna reakcija, koja smanjuje
izoblièenja. Regulacija pojaèanja u oblasti visokih uèestanosti vrši se pomeranjem klizaèa
potenciometra P1, a regulacija u oblasti niskih uèestanosti - pomeranjem klizaèa P2. P3 je
potenciometar za regulaciju jaèine. Upotrebljeni tranzistor je BC108, ali je moguæe koristiti
bilo koji NF tranzistor male snage, kao što su BC148, BC107, BC109, 2N3704 itd. Ako se
ukaže potreba da se promeni velièina jednosmerne struje kroz tranzistor, i time promeni
pojaèanje ili smanje izoblièenja, to može da se postigne menjanjem otpornosti otpornika R6:
manji otpor - manja struja, veæi otpor - veæa struja. To se najlakše ostvaruje pomoæu trimer
potenciometra, na ranije opisan naèin.
Na slici 4.16 je elektrièna šema aktivnog kola za regulaciju boje tona sa dva
potenciometra, izvedenog sa integrisanim kolom LM349. Naravno, umesto LM349 moguæe
je koristiti neki drugi operacioni pojaèavaè. U kolu LM349 se nalazi èetiri nezavisna opera-
ciona pojaèavaèa, na slici 4.16 je iskorišæen samo jedan, otuda 1/4 u oznaci na slici. Na ovoj
slici nije prikazano kako se na kolo dovodi jednosmeran napon napajanja. Podrazumeva se
da se on dovodi na nožice koje su za to predviðene, a one se nalaze na crtežu sa rasporedom
nožica. Za naše kolo taj crtež je u desnom delu slike 4.16. Kao što se vidi, napajanje se
prikljuèuje izmeðu nožica broj 4 (plus) i 11 (minus)
Ovo kolo je vrlo zgodno za korišæenje u stereofonskim pojaèavaèima, po dva poja-
èavaèa u svakom kanalu, jedan u pretdpojaèavaèu i drugi u aktivnoj boji tona. Na slici 4.17
prikazana je elektrièna šema predpojaèavaèa i aktivne boje tona za jedan kanal stereo
pojaèavaèa izveden sa dva operaciona pojaèavaèa iz kola LM349. Za drugi kanal pojaèavaèa
treba koristiti istovetnu šemu.
I, na kraju ovog dela, kao primer predpojaèavaèa sa više ulaza, data je šema na slici
4.18. Ona može da se koristi u audio-pojaèavaèima na koje treba prikljuèiti tri izvora audio
signala. To, recimo, mogu da budu radio-prijemnik (U1), CD plejer (U2) i MP3 plejer (U3).
Problem koji se rešava ovom šemom je u tome što se izlazni naponi izvora veoma razlikuju 37
 14 7
1

1 14
1/4 LM349

6 I 2 13
+ +

-
7
5 3 12

+UB -UB
U
5 10
+ +

-
6 9

7 8

Slika 4.16. Aktivno kolo za regulaciju boje tona sa kolom LM349

po velièini. Ako bi se koristio neki od ranije opisanih predpojaèavaèa na èiji bi ulaz bio
prikljuèen preklopnik sa tri položaja, kojim bi se birao željeni izvor signala, problem nastaje
kada slušalac, koji je jaèinu reprodukcije podesio dok je na ulazu bio izvor koji daje mali
izlazni napon, prebaci preklopnik na izvor koji ima znatno veæu amplitudu, recimo deset

1/4 LM349 1/4 LM349

U 2 6 I
1 7
3 5

Masa

Slika 4.17. Predpojaèavaè i aktivno kolo za regulaciju boje tona sa kolom LM349

puta. Deset puta veæi ulazni signal znaèi deset puta veæi izlazni signal odnosno sto puta veæu
snagu. Takvo veliko poveæanje može da prouzrokuje ošteæenje ureðaja, a vrlo je neprijatno
za slušaoce. Kao što se lako zakljuèuje, rešenje je u tome da se pri izboru signala na ulazu
menja i pojaèanje: veæi signal - srazmerno manje pojaèanje. U našem primeru: deset puta
veæi signal - deset puta manje pojaèanje.
Na slici 4.18 se koristi rotacioni preklopnik S1 koji ima dve sekcije, S1a i S1b.
Isprekidana linija simbolièno prikazuje da se obe sekcije nalaze na zajednièkoj osovini, tako
da se prebacivanje iz jednog u drugi položaj vrši pomoæu jednog dugmeta. Preklopnikom S1a
se bira ulaz (U1, U2, U3), a preklopnikom S1b se u kolo povratne sprege predpojaèavaèa
ukljuèuju odgovarajuæi otpornici i kondenzatori , pomoæu kojih se ostvaruje da predpoja-
èavaè ima frekvencijsku kateristiku koja odgovara audio-signalu koji se pojaèava. U stvari,
pomoæu dvostrukog preklopnika je postignuto isto kao da su upotrebljena tri posebna pred-
pojaèavaèa, svaki sa karakteristikama prilagoðenim odgovarajuæem izvoru audio signala.
Velièinu pojaèanja odreðuju otpornosti R2, R4, R5, R6 i R7 i kapacitivnosti C4 i C5.
Njihove velièine se najlakše nalaze eksperimentom. Na primer, kada su preklopnici u
položajima kao na slici, pojaèanje je
A=(R4+R2)/R2=(1200+100)/100=13.
Ako je to veæe od potrebnog, treba smanjivati R4 dok se ne ostvari potrebna
vrednost. Obrnuto, ako je pojaèanje nedovoljno veliko, treba poveæavati R4. Dakle, dovedite
NF signal iz radija na ulaz U1 i ukljuèite i radio i pojaèavaè. Ako je reprodukcija preko zvu-
ènika suviše glasna iskljuèite ureðaje, izvadite otpornik od 1,2 kW i umesto njega zalemite
otpornik manje otpornosti. Obrnuto, ako je reprodukcija suviše tiha probajte sa otpornikom
veæe otpornosti.
Na isti naèin se nalazi i otpornost R5, s tim što su sada preklopnici u srednjem
položaju a na ulaz U2 je prikljuèen CD plejer. Ako je sada ulazni signal tri puta veæi,
38
pojaèanje treba da je tri puta manje, a to se ostvaruje sa
 R5=(A/3-1)·R2=3,33·R2=330 W,
ali vi i sada taènu vrednost nalazite eksperimentom.
Na slici 4.18 ulaz U3 je bio predviðen za prikljuèivanje gramofona sa magnetnom
glavom kod koje izlazni napon raste sa porastom uèestanosti. Zato pojaèanje treba da se
smanjuje pri porastu uèestanosti. To je otvareno dodavanjem kondenzatora C4 i C5.

U1

U2
I
S1a
U3

S1b

Masa

Slika 4.18. Predpojaèavaè sa tri ulaza

4.3. Pojaèavaèi snage

4.3.1. Najjednostavniji pojaèavaè snage
Elektrièna šema najjednostavnijeg audio-pojaèavaèa snage data je na slici 4.19.
Mnogi od èitalaca neæe se složiti sa njegovim nazivom. Ima i jednostavnijih, reæi æe oni.
Možda i ima, ali su oni saigurno mnogo skromnijih moguænostu ili u pogledu osetljivosti, ili
izlazne snage ili izoblièenja itd. Na osnovu najvažnijih karakteristika kola TDA7052, a to su
Na prethodni 1. Izuzetna stabilnost rada,
stepen
2. Ugraðena zaštita od kratkog spoja na
izlazu,
C2 3. Nije potreban hladnjak,
1 8
100n 4. Mala potrošnja, I0=4 mA (pri UBAT=6 V),
U 5. Nema "klik"-ova pri ukljuèivanju i isk-
TDA7052

2 7 +
C1 3V...18V ljuèivanju,
470n 3 6 - 6. Naponsko pojaèanje A=39 dB,
8W
3W 7. Izlazna snaga Piz=1,2 W, itd.,
4 5
ovaj pojaèavaè bi trebalo da se zove "Naj-
jednostavniji, odlièan pojaèavaè snage".
Napon ispravljaèa iz koga se
Masa
pojaèavaè napaja elektriènom energijom se
TDA7052
nalazi u granicama od 3 V do 18 V. Prizvoðaè
kola preporuèuje 6 V. Pri tom naponu, mirna
struja pojaèavaèa je samo I0=4 mA, što ga
èini pogodnim za napajanje iz baterije.
Slika 4.19. Pojaèavaè snage sa kolom TDA7052 * C1 je sprežni kondenzator. On nije
potreban ako na izlazu prethodnog stepena postoji slièan kondenzator. Tako, na primer, on
nije potreban ako se signal na kolo TDA 70 dovodi sa nekog od ranije opisanih
predpojaèavaèa i mikseta.
* Kao C2 se koristi keramièki kondenzator. On obezbeðuje stabilan rad pojaèavaèa i
koristi se kod svih integrisanih kola. Vezuje se izmeðu nožice na koju se dovodi + napajanja i
mase. Pri projektovanju štampane ploèe treba voditi raèuna da ovaj kondenzator bude što je
moguæe bliže nožici broj 1.
* Osetljivost ovog pojaèavaèa snage je 35 mV. To znaèi da ako se želi da pojaèavaè
ostvari svoju maksimalnu izlaznu snagu od 1,2 W na njegov ulaz treba dovesti signal èija je
efektivna vrednost 35 mV. Ako je efektivna vrednost signala koji se pojaèava manja od 35
mV, treba koristiti predpojaèavaè, a ako je veæa od 35 mV, na ulaz treba staviti potenciometar
O praktiènoj primeni ovog kola biæe još reèi u projektu "Najjednostavniji audio
pojaèavaè". 39
 4.3.2. Pojaèavaè snage sa kolom LM386
U ranijim izdanjima "Praktiène ELEKTRONIKE" ovaj projekat je nosio poèasni
naziv "Najjedenostavniji pojaèavaè snage". Zamenio ga je pojaèavaè sa kolom TDA7052 ali
æe ovde biti opisan i pojaèavaè sa kolom LM386, jer je ovo kolo veoma popularno i koristi se
veæ nekoliko desetina godina. Razlozi njegove populanosti i dugoveènosti su kvalitet,
pouzdanost i izuzetno niska cena.
Osnovne karakteristike pojaèavaèa snage LM386 su:
* Napajanje iz baterije (ispravljaèa) napona od 4V do 12 V.
* Mala mirna struja, I0=4 mA. (Mirna struja je jednosmerna struja koju pojaèavaè
vuèe iz baterije za napajanje kada na ulazu nema nikakvog pobudnog signala. To je
karakteristika koja je veoma važna za ureðaje koji se napajaju iz baterija a ne rade stalno, ali
su stalno ukljuèeni, kao što su, na primer, alarmni ureðaji, interfoni i sl., jer što god je mirna
struja manja baterije traju duže.
* Pojaèanje napona može da se menja u granicama od 20 puta (26 dB) do 200 puta
(46 dB). Ako izmeðu nožica 1 i 8 nije ništa prikljuèeno (kao na slici 4.20-b) pojaèanje je 20.
Ako se izmeðu nožica 1 i 8 veže kondenzator kapacitivnosti oko 10 mF (+ na nožicu 1)
pojaèanje je 200. Ako se na red sa kondenzatorom veže i otpornik pojaèanje može da se
podesi na velièinu od 20 do 200.
* Vrlo mala izoblièenja (oko 0,2 %, na 1 kHz, sa zvuènikom otpornosti 8 W, sa
baterijom od 6 V i izlaznoj snazi od 125 mW).
* Maksimalna izlazna snaga, sa zvuènikom otpornosti 8 W, naponom baterije od 6 V
i pri koeficijentu izoblièenja k = 10%, je 325 mW.
Autor pretpostavlja da su mnogi èitaoci, naroèito oni mlaði, podigli obrve kada su
proèitali da je izlazna snaga "samo" 325 mW. Nema mesta èuðenju, ovo kolo je predviðeno
za korišèenje u prenosnim ureðajima za koje je, u velikoj veæini sluèajeva, 325 mW "puna
kapa". Imajte u vidu, u malim (džepnim) radio-prijemnicima koriste se audio pojaèavaèi èija
je maksimalna izlazna snaga manja od 50 mW, pa je 325 mW više nego dovoljno za ureðaje
koji se napajaju iz baterija, bilo zato što su to prenosni ureðaji, bilo zato što se koriste na
mestima na kojima nema elektriène mreže, kao što su radio-prijemnici, primopredajnici,
mali TV prijemnici, interfoni, itd.
Na slici 4.20-a je prikazana blok šema kola LM386 koja omoguæuje korisnicima da
karakteristike kola prilagode svojim potrebama. Na slici 4.20-b je elektrièna šema pojaèa-
8 7 6 5
(Poja~anje) (+Ulaz)
8 1 3

LM386
6
Vs
Bypass ( + U cc ) +U cc
(Premo- 15k 1 2 3 4 (4...12V)
{}enje)
7

15k
100n
U 1
15k 3 8
5 6
150 1,35k V out
-Input 5
(-Ulaz) ( U iz ) LM386
2
2 220m
7
50k
50k 4
8

4
Gnd
(Masa)

a. b.
Slika 4.20. a - uprošæena blok šema kola LM386, b - pojaèavaè snage sa kolom LM386

vaèa snage u najjednostavnijem obliku. Pojaèavaè po ovoj šemi radi ali to nije pravo i pou-
zdano rešenje kao ono na slici 4.21. Ovaj pojaèavaè ima više komponenata ali je mnogo
pozdaniji i može da se koristi u mnogim praktiènim rešenjima elektriènih ureðaja u kojima se
koriste audio pojaèavaèi snage (radio-ureðaji, alarmi, interfoni, razni indikatorski ureðaji i
sl.), bez opasnosti da doðe do pojave nestabilnog rada, oscilovanja, ošteæenja pojaèavaèa itd.
Pogledajmo detaljnije šta je postignuto dodavanjem dva otpornika i nekoliko kondenzatora.
* Vezivanjem kondenzatora C2 izmeðu nožica 1 i 8 pojaèanje je sa A=20 poveæano
na A=200. Ako je to suviše veliko za neku primenu, smanjenje na neku vrednost izmeðu 20 i
200 se ostvaruje dodavanjem otpornika na red sa C1. Na primer, sa otpornikom od 1 kW,
pojaèanje je A=50.
* Kondenzator C* nije potreban ako prethodni stepen na svom izlazu ima sprežni
kondenzator, kao što je sluèaj sa ranije opisanim predpojaèavaèima i miksetama.
* Kondenzator C** se koristi samo u sluèaju da u pojaèavaèu doðe do pojave
oscilovanja na visokim uèestanostima.
* Kondenzator C3 sa otpornikom otpornosti 15 kW, koji se nalazi u integrisnom kolu
(izmeðu nožica 7 i 6), obrazuje NF filter koji spreèava oscilovanje. I ovaj kondenzator se 40
koristi po potrebi.
* Frekvencijska karakteristika može da se, prema potrebi, kroji jednostavnim vezi-
vanjem odgovarajuæe kombinacije otpornika i kondenzatora izmeðu nožica 5 i 1. Tako, na
primer, ako se izmeðu ovih nožica vežu redno povezani kondenzator kapacitivnosti 33 nF i
otpornik otpornosti 10 kW, kao na slici, pojaèanje u oblasti niskih uèestanosti (oko 100 Hz)
æe biti za oko 6 dB veæe od pojaèanja za srednje i visoke uèestanosti, a amplitudsko-frek-
vencijska karakteristika pojaèavaèa æe imati oblik kao na slici 4.21-b. Ovo izdizanje pojaèa-
nja je vrlo korisno kada se koriste zvuènici malih dimenzija koji, po pravilu, slabije reprodu-
kuju tonove niskih nego tonove srednjih i, pogotovo, visokih uèestanosti.
O praktiènoj realizaciji pojaèavaèa sa kolom LM386 biæe reèi kasnije, u posebnom
poglavlju.

Na prethodni C1
33n
R1 C4 je keramièki kondenzator i koristi se kod
stepen 10k
svih integrisanih kola. Èak i u sluèajevima kad
nije nacrtan na elektriènoj šemi, podrazumeva se
C2 da se on koristi. Bez njega, rad kola je nestabi-
10m
lan, a èesto i nemoguæ. Montira se što je moguæe
C4
C*
470n 100n bliže nožici na koju se dovodi + napajanja.
U 1
3 8 C6
6 220m
5 A (dB)
LM386
C**
220p 2
7 R2 U cc
10 (4...12V) 5 dB
4 8

C3 C5
47n
10m
100Hz f
a. b.
Slika 4.21. Kompletan pojaèavaè snage sa kolom LM386

4.3.3. Pojaèavaè snage sa kolom LM380

Na prethodni + U cc
( 9V ... 2 2V)
Elektrièna šema pojaèavaèa stepen

snage sa kolom LM380 data je na slici

C1
4.22. Kao što se vidi i ovo je veoma je- 100n
C*
dnostavan pojaèavaè. Kondenzator C4 U 470n 6
14
nije potreban ako takav, ili neki drugi C3
470m C4
veæe kapacitivnosti, veæ postoji na iz- LM380
8 470m
C**
lazu ispravljaèa, i nije mnogo udaljen 220p 2
od kola. Jednosmerni napon napajanja R1
2,7 Zv*
3 10
pojaèavaèa je u granicama od 9V do 22 4 11 C2
5 12
V. Ako nije predviðeno posebno hla- 7
100n

ðenje kola, izlazna snaga, pri naponu

napajanja od 18 V je 1,25 W. Sa hlaðe-
14 8
njem, snaga je 2,5W. Pri manjim napo-
nima napajanja i maksimalna snaga je
proporcionalno manja. U kolo je ugra- LM380
14 7
ðena zaštita od kratkog spoja izlaznih 1
1 7
prikljuèaka, koji je, inaèe, smrtonosan
za kola koja nemaju ovu zaštitu, kao i
Zvuènik 4 W Zvuènik 8 W Zvuènik 16 W
zaštita od pregrevanja. (Ako se pregre-
je, kolo se automatski iskljuèi i ostaje 9 V 1,25 W 12 V 1,5 W 16 V 1,5 W
iskljuèeno dok se ne ohladi.)
Tipiène vrednosti izlaznih sna- 10 V 1,5 W 14 V 2,5 W 20 V 2,75 W
ga, otpornosti zvuènika i napona napa-
janja su dati u tabeli na slici 4.22. Slika 4.22. Pojaèavaè snage sa kolom LM380
Pri povezivanju sa baterijom ili ispravljaèem, treba obratiti pažnju na polaritet. Ako
se pogreši, pa plus bude spojen sa masom a minus sa nožicom 6, kolo može da bude uništeno.
Ako napon ispravljaèa nije dobro filtriran, a to se manifestuje kao brujanje iz zvuèni-
ka, treba izmeðu nožice 1 i mase vezati kondenzator kapacitivnosti 5 mF.
Pojaèanje kola je oko 34 dB (50 puta), osetljivost (velièina ulaznog napona pri kome
se dobija maksimalna izlazna snaga) je oko 0,1 V, mirna struja je oko 7 mA, ulazna otpornost
je 150 kW i harmonièna izoblièenja su k = 0,2 %.
Crtež štampane ploèe je na slici 4.23-a, gore je pogled sa strane štampe a dole sa
strane komponenata. Kod kola LM380, slièno kao i kod nekih drugih integrisanih kola u
DIL-14 pakovanju, nožice 3,4,5 (sa jedne strane kuæišta) i 10, 11 i 12 (sa suprotne strane) su
41
predviðene za odvoðenje toplote iz unutrašnjosti kuæišta. Na slici 4.23-a veliki deo bakarne
 Što se tièe hlaðenja, najbolje je
da ploèica stoji horizontalno sa
bakarnom stranom na gore. Ne-
što malo lošije je ako stoji verti-
kalno, a najgore je ako stoji
horizonatalno sa bakarnom
stranom na dole.

1. Strana štampe

Zvuènik
Ploèica može da bude dva puta
LM380

Prethodni
stepen C3 C4 manja ako koristite elektrolitske
kondenzatore manjih dimenzija,
I(zlaz) naroèito ako su to kondenzatori
Masa za vertikalnu montažu.
R1

C2

2. Strana komponenata

Slika 4.23-a. Štampana ploèica

pojaèavaèa snage sa kolom LM380 sa slike 4.22

folije je ostavljen da bi bio iskorišæen kao hladnjak, pa su za njega zalemljene pomenute

nožice. Za ovu foliju su zalemljeni i negativan pol izvora za napajanje, nožica 7 i nožica 2.
Stvarni izgled ploèice i veza sa zvuènikom, ispravljaèem i prethodnim stepenom je
na slici 4.23-b.
Znatno efikasnije hlaðenje integrisanog kola može da se ostvari ako se koriste
metalna rashladna krilca, napravljena prema slici 4.23-c. Kao materijal se koristi bakarni
lim, ali može da posluži i bilo kakav drugi lim koji može da se lemi, mesingani, gvozdeni itd.,

Ova rupica je za sluèaj

da se koristi kondenzator sa
veæim razmakom izmeðu nožica

104
8W
0m 35V 470m 35V 470m

0m 35V 470m 35V 470m

3W
LM380

C3 C4

104

3. Stvarni izgled

Slika 4.23-b. Praktièna realizacija pojaèavaèa snage sa kolom LM380

Na štampanoj ploèici se naprave dva proreza, dužine oko 6,5 mm i širine oko 1mm,
što nije uèinjeno na slici 4.23. Kroz jedan prorez prolaze nožice 10, 11 i 12 i ispust (širine 6,5
mm) na krilcu. I nožice i ispust se zaleme za bakarnu foliju. Kroz drugi prorez se provuku
nožice 5, 4 i 3 i ispust na drugom krilcu, i svi se, takoðe, zaleme za bakarnu foliju. Za taj deo
folije zalemljene su i nožice 2 i 7.
Rashladna krilca mogu da budu i drugaèijeg oblika, a mogu da se montiraju i sa
donje strane ploèice.
40 mm

Slika 4.23-c, zumirajte

40 mm

1.
6,5 mm

Ispust

2. 3.
Zalemljeno

4.
42
 4.3.3.1. Sweet sixteen
U prethodnom projektu je opisan pojaèavaè snage izveden sa kolom LM380 èija je
maksimalna izlazna snaga 2 W. Ali, korišæenjem dva kola u tzv. mostnoj sprezi moguæe je
ostvariti èetiri puta veæu izlaznu snagu, tj. 8 W. Kada se naprave dva takva pojaèavaèa, za
stereofonsku reprodukciju, ukupna snaga je 2x8 W, tj. 16 W. Po toj brojci ovaj projekat je u
poznatom èasopisu ELECTOR dobio lepo ime "Sweet sixteen", što bi trebalo da obraduje
sve tinejdžere, ljubitelje audio-tehnike. Elektrièna šema ovog pojaèavaèa snage je prikazana
na slici 4.24.
NF signal koji se pojaèava se, preko sprežnog kondenzatora C1, dovodi na nožicu 2
prvog, i na nožicu 6 drugog kola. Nožica 2 je neinvertujuæi ulaz kola IC1, i za vreme dok NF
napon raste, raste i napon na levom kraju zvuènika. Za to isto vreme, pošto je nožica 6
invertujuæi ulaz, napon na izlazu IC2, a to je napon na desnom kraju zvuènika se smanjuje.
Sve u svemu, napon na zvuèniku je dva puta veæi nego kada bi radilo samo jedno kolo (tada bi
drugi kraj zvuènika bio spojen sa masom, preko elektrolitskog kondenzatora kao na slici
4.2.2.). Imajuæi u vidu obrazac za izlaznu snagu
P= Uiz2/R zv,
jasno je da je izlazna snaga èetiri puta veæa.
Trimer potenciometar TP otpornosti 1 MW služi za izjednaèavanje jednosmernih
napona na nožici 8 oba kola, tako da je jednosmerni napon izmeðu krajeva zvuènika jednak
nuli. (To se radi tako što se da izmeðu jednog i drugog kraja zvuènika na slici 4.24 veže
voltmetar (sa preklopnikom u položaju za merenje jednosmernog napona), i klizaè trimera
pomera dok voltmetar ne pokaže da je jednosmerni napon jednak nuli.)
Da bi šema bila kompletna, na slici 4.24 je nacrtan i ispravljaè koji obrazuju mrežni
transformator MT, mostni usmeraè (Grec) i filterski kondenzator C8. Snaga transformatora
je 30 W ili veæa, a napon sekundara 14 V. Grecov usmeraè treba da je za struju od 1,5 A, a
osiguraè za struju od 0,1 A.

C3 C6
IC1 100n 100n IC2
C1
100n 14 14
Pprethodn stepen

2 2
+ +
8
8 8 14 V
LM380 LM380
C2
560p 6 1 6
- 1 -

3 10 C5 R1
2,7 3 10
4 11 100n 4 11
5 12 5 12
7 C8
7 2200m
220 V
TP
C4 1M C7
100m 100m

Slika 4.24. Pojaèavaè snage sa dva LM380 u mostnom spoju

4.3.4. Pojaèavaè snage sa kolom TDA2002

Integrisana kola TDA2002 i TDA2002A su audio-pojaèavaèi snage specijalno kon-
struisani za upotrebu u audio ureðajima u automobilima, a to znaèi za rad u sredini sa velikim
elektriènim smetnjama i otežanim uslovima rada, u kojoj elektriène komponente moraju da
imaju poveæanu pouzdanost. Pošto je u automobilima minus pol akumulatora spojen sa ma-
som, nožica broj 3, preko koje se kolo spaja sa minus polom baterije za napajanje, je spojena
sa rashladnom ploèicom, pa ova može da se montira direktno na metalnu kutiju u koju je
smešten pojaèavaè, a koja je spojena sa šasijom automobila. Izgled ovog kola je prikazan na
slici 4.25. Zapazite kako su nožice savijene, što olakšava projektovanje štampane ploèe kao i
montažu hladnjaka. Nožice mogu da se saviju i drugaèije, tako da se prilagode obliku i
velièini hladnjaka.
Jednosmerni napon napajanja kola može da bude u granicama od 8 V do 18 V, a kolo
je sposobno da podnese kratkotrajne poraste napona do 28 V.
Pri naponu napajanja od 14,4 V (to je napon potpuno napunjenog automobilskog
akumulatora) sa zvuènikom otpornosti 4 W, maksimalna izlazna snaga je 5,2 W. Sa zvuèni-
kom otpornosti 2 W, izlazna snaga je oko 8 W. Obe ove snage su izmerene pri harmoniènim
izoblièenjima k = 10%, ali su izoblièenja pri manjim snagama mnogo manja, samo oko 0,2%.
Elektrièna šema je data na slici 4.26. Kao i kod svih operacionih pojaèavaèa kod
kojih je na neinvertujuæi ulaz doveden signal koji se pojaèava, a na invertujuæi vraæen deo
izlaznog signala, naponsko pojaèanje pojaèavaèa sa slike je dato izrazom A=(R1+R2)/R2, što
sa vrednostima kao na slici iznosi A=101, odnosno A = 40 dB. 43
 Izgled štampane ploèice, dat je na slici 4.27. Koristi se fabrièki izraðen hladnjak ali
može i neki od amaterskih opisanih u "Praktiènoj ELEKTRONICI 2". Integrisano kolo je
èvrsto pritegnuto uz hladnjak mašinskim zavrtnjem preènika 4 mm. Poželjno je da se metalni
deo integrisanog kola koji naleže na hladnjak premaze tankim slojem specijalne silikonske
masti, koja omoguæuje bolji prenos toplote sa kola na hladnjak.
Hladnjak je zalepljen za štampanu ploèicu mada je sigurnije ako se on za nju
prièvrsti pomoæu dva metalna ugaonika, koji su prikazani na slici 4.28.
+ U cc
Na prethodni (8 V ...18V)
stepen
Sve mere su u
milimetrima
10 C2
mm C1 100n
C6
TDA2002 10m 100m
5
TDA2002A U 1
C5
6 TDA2003 1000m
1 - +Ulaz 4
TDA2002
TDA 2 - –Ulaz
10
TDA2 2002 3 - Masa
2
200 R1
4 - Izlaz 3 220k R3
5 - Napajanje 1 Zv*

C3 C4
1 3 5 470m R2 100n
1,7 2k2
4
-

Slika 4.25. Oblik i dimenzije kola TDA2002 Slika 4.26. Pojaèavaè snage sa TDA2002

3. Strana bakra

TDA2002
C1

C6 C5
R2
R1

R3

C2
C4
I(zlaz) C3 Zvuènik
Masa

Prethodni
stepen

2. Strana komponenata

104

104

3. Stvarni izgled

Slika 4.27. Praktièna realizacija pojaèavaèa snage sa slike 4.26 44

 Možete vi da lepite hladnjak
kakvim hoæete lepkom. Putem
do mog sela to ne bi izdržalo.
Zato, vi to ipak ušrafite.
Što je sigurno - sigurno.

Ugaonik
[tampana
plo~ica

Slika 4.28. Montaža kola TDA2002 na hladnjak

U glavi broj 3, u tekstu u kome je bilo reèi o teorijskoj maksimalnoj izlaznoj snazi
pojaèavaèa, videli smo da je ona data izrazom:
U2
Piz max = Bat ,
8 Rzv
pa ako je UBat=14 V i Rzv= 4 W tada je Pizmax=142/(8·4)=6,1 W.
Veæa izlazna snaga može da se dobije ili poveæavanjem napona napajanja, što u
sluèaju automobilskog ureðaja nije moguæe (osim uz korišæenje DC-DC pretvaraèa, što
znatno poskupljuje ureðaj), ili uz korišæenje zvuènika manje otpornosti. Otpornost zvuènika
koji se koristi sa kolom TDA2002 ne sme da bude manja od 2 W (dva zvuènika otpornosti 4 W
vezana u paralelu), i tada je maksimalna izlazna snaga 12,2 W.
Još veæa snaga može da se ostvari upotrebom dva kola TDA2002 vezanim u
mostnom spoju, kao na slici 4.24. Po teoriji, maksimalna izlazna snaga je èetiri puta veæa
nego kada se koristi samo jedno kolo, i jednaka je 24,5 W, sa zvuènikom od 4 W. Ali u praksi,
gubici koji su neizbežni u izlaznom stepenu pojaèavaèa, ogranièavaju snagu na znatno

4.3.5. Pojaèavaè snage sa kolom TDA2003

Kolo TDA2003 je poboljšana verzija kola TDA2002, i smešteno je u isto kuæište
(kao na slici 4.25) sa istim oznakama nožica.
Osnovne karakteristike ovog pojaèavaèa, èija je elektrièna šema data na slici 4.29, su:
* Napon napajanja: od 8 V do 18V
* Mirna struja: 45 mA
* Osetljivost: 300 m V
* Ulazna otpornost: 150 kW
* Pojaèanje napona: 100 (40 dB)
* Propusni opseg: od 40 Hz do 15 kHz
* Klir-faktor: k=0,2% (pri Piz=4,5 W sa Rzv=4 W ili Piz=7 W sa Rzv=2 W)
* Maksimalna izlazna snaga: 6 W (sa Rzv=4 W), 7,5 W (sa Rzv=3,2 W),
10 W (sa Rzv=2 W) i 12 W (sa Rzv=1,6 W).
+ U cc
Na prethodni (8 V ...18V)
stepen

Manje otpornosti zvuènika se

C2 dobijaju paralelnim vezivanjem
C1 100n
2m dva ili više zvuènika. Na primer,
U 5
1
C5
pet zvuènika otpornosti 8 oma i
1000m snage 3 vata vezanih paralelno
4
TDA2003 ponašaju se kao jedan zvuènik
2 C3 otpornosti 1,6 oma i snage 15 vati.
39p
R2
3
R1
220 R4
Kao što vidite, otpornost je pet
39 1 puta manja, a snaga pet puta veæa.
(Rednim vezivanjem istih zvuènika
C4 min
1,6
dobili biste ekvivalentni zvuènik
470m C6
R3
2,2
100n pet puta veæe i snage i otpornosti.)

Slika 4.29. Pojaèavaè snage sa TDA2003

4.3.6. Pojaèavaè snage sa kolom TDA2030

I kolo TDA2030 je smešteno u kuæište sa slike 4.25 i ima iste oznake nožica kao i
kola TDA2002 i TDA2003. Jedina razlika je što kod kola 2030 nožica 3 može da bude
prikljuèena ili na masu (kao i kod 2002 i 2003) ili na negativan jednosmerni napon, kada se
koristi simetrièno napajanje, odnosno ispravljaè koji daje dva napona, jedan pozitivan a 45
drugi negativan u odnosu na masu. U ovom drugom sluèaju, pozitivan kraj ispravljaèa se
spaja sa nožicom 5, a negativan sa nožicom 3, a masa ispravljaèa sa taèkom sa kojom je
spojen donji kraj zvuènika. Tada R1, R2 i R3 kao i C2 (slika 4.30) nisu potrebni.
Kolo ima ugraðenu zaštitu i od kratkog spoja izlaznih prikljuèaka i od pregrevanja, a
osnovne karakteristike pojaèavaèa (kada se koristi šema sa slike 4.31) su:
* Mirna struja: 40 mA
* Struja ispravljaèa pri Piz = 14 W (sa Rzv=4 W) je I0=900 mA, a pri Piz=9 W (sa
Rzv=8 W) je I0=500 mA
* Osetljivost: 250 mV
* Naponsko pojaèanje: 30 dB
* Propusni opseg: 10 Hz do 140 kHz
* Izoblièenja: k = 0,1% (8 W, 8 W) i k= 0,2% (12 W, 4 W)
* Maksimalna izlazna snaga (pri k=10% na f=1 kHz): 18 W (za Rzv=4 W), odnosno
11 W (za Rzv=8 W).

Ovo su samo neki od podataka o kolu TDA2030. Mnogo više podataka, zajedno
sa razlièitim uputstvima, preporukama, dijagramima itd., koji zauzimaju èitavih
dvanaest strana formata A4, možete da naðete na INTERNET-u. Kao primer
onoga šta tamo može da se naðe, na slici 4.32 je 6/12 strana.

ELECTRICAL CHARACTERISTICS
Symbol Parameter Test conditions Min. Typ. Max. Unit

Vs Supply voltage +6 +18 V

(Napon napajanja) 12 36

Id Quiescent drain current 40 60 mA

(Mirna struja)
Input bias current
Ib (Ulazna pobudna struja) 0.2 2 mA
Input offset voltage Vs = +18V (Vs = 36V)
V os +2 + 20 mV
(Ulazni napon razdesenosti)
Ios Input offset current +20 +200 nA
(Ulazna struja razdesenosti)
Po Output power d = 0.5% Gv= 30 dB
(Izlazna snaga) f = 40 to 15,000 Hz
RL = 4 W 12 14 W
RL = 8W 8 9 W

d = 10% Gv = 30 dB
f = 1 KHz
RL = 4 W 18 W
RL = 8W 11 W

d Distortion Po = 0.1 to 12W

(Izoblicenja) RL = 4 W Gv = 30 dB
f = 40 to 15,000 Hz 0.2 0.5 %

Po = 0.1 to 8W
RL = 8 W Gv = 30 dB
f = 40 to 15,000 Hz 0.1 0.5 %

B Power Bandwidth (-3 dB) Gv = 30 dB

10 to 140,000 Hz
(Propusni opseg) P o = 12 W RL = 4 W

Ri Input resistance (pin 1) MW

(Ulazna otpornost) 0.5 5

Gv Voltage gain (open loop) 90 dB

(Naponsko pojacanje OP)
Gv Voltage gain (closed loop) f = 1 kHz 29.5 30 30.5 dB
(Naponsko pojacanje ZP)
eN Input noise voltage B = 22 Hz to 22 KHz 3 10 mV

iN Input noise current 80 200 pA

SVR Supply voltage rejection RL = 4 W Gv = 30 dB 40 50 dB

(Potiskivanje brujanja iz R g = 22 kW Pogledajte podatke o ovom
ispravljaca) V ripple = 0.5 Veff
fripple = 100 Hz kolu u folderu Data Sheet
Id Drain current Po = 14W RL =4W 900 mA
(Struja ispravljaca) Po = W RL =8W 500 mA

* d=k, RL=Rzv, Po =Piz, GV=A, OP -otvorene petlje, ZP - zatvorene petlje,

Slika 4.30. Šesta od ukupno dvanaest strana fabrièkih podataka o kolu TDA2030.

Elektrièna šema pojaèavaèa je prikazana na slici 4.31. TDA2030 je, kao i ostali inte-
grisani pojaèavaèi snage, operacioni pojaèavaè velike izlazne snage. Pobudni signala se
dovodi na neinvertujuæi ulaz (nožica 1), a izlaz je na nožici 4 (izmeðu nje i mase). Negativna
reakcija je ostvarena tako što se približno jedna èetvrtina izlaznog napona vraæa na
invertujuæi ulaz (nožica 2). 46
 R3
100k 12...36V
+

C2 R1 C7
Pojaèanje pojaèavaèa sa
R2
22m 100k 100k C3 100m negativnom reakcijom je:
100n D1
1N4001 A
U 1
5 Ar = ,
C5 1 + bA
2200m
C1
TDA2030
4 gde je A - pojaèanje bez re-
1m
2
akcije, a b=R5/(R4+R5).
3 D2
R4
150k
Pošto je bA>>1, pojaèa-
1N4001 R6
1 nje pojaèavaèa sa slike 4.31
je:
1 R 4 + R5
R5
C6
Ar = = = 33
4k7
220n b R5
C4
2m
-

Slika 4.31. Pojaèavaè snage sa TDA2030

Štampana ploèica pojaèavaèa sa slike 4.31 prikazna je na slici 4.32-a. Gore je po-
gled na štampanu ploèicu sa strane na kojoj su bakarne linije i stopice u koje se leme nožice
komponenata. Dole je pogled na stranu na kojoj se nalaze komponente. Ove su, radi

1. Strana štampe

TDA2030

1m

100n
150k

100k

100m
4k7

2200m

I(zlaz)
Masa
220n 22m
2m
100k Zvuènik
100k
Prethodni
stepen

2. Strana komponenata

Slika 4.32-a. Štampana ploèica pojaèavaèa sa slike 4.31

preglednosti, prikazane svojim transparentnim simbolima. Linije i stopice se vide kroz plo-
èicu jer je ova napravljena od poluprovidnog vitroplasta.
Na slici 4.32-b je crtže kompletnog pojaèavaèa sa slike 4.31.
Signal koji se pojaèava se dovodi iz prethodnog stepena preko mikrofonskog kabla.

104
224

Slika 4.32-b. Crtež kompletnog pojaèavaèa sa slike 4.31

Ako rastojanje nije veæe od desetak santimetara, umesto kabla mogu da se koriste dve obiène
47
izolovane žice. Bolje rešenje je da se i predpojaèavaè realizuje na istoj ploèici na kojoj je i
pojaèavaè snage. U tom smislu ploèicu sa slike 4.32 treba proširiti ulevo. Na istu ploèicu
mogu da se montiraju i Grecov usmeraè i filterski kondenzator ispravljaèa, pa ploèicu treba
proširiti i udesno.
Pre poèetka crtanja štampane ploèice treba proveriti da li ona odgovara kompo-
nentama, naroèito elektrolitskim kondenzatorima kojima raspolažete, pa, ako je potrebno,
izvršiti odgovarajuæa pomeranja stopica i linija.

4.3.7. Pojaèavaè snage sa kolom LM1875

LM1875 je audio pojaèavaè izlazne snage 20 W. Evo šta za ovo kolo kaže njegov
proizvoðaè National Semiconductor na svom vebsajtu http://www.national.com:
" LM1875 20 W Audio Power Amplifier
LM1875 je monolitni pojaèavaè snage sa performansama visokog kvaliteta uz vrlo
mala izoblièenja.
Njegova izlazna snaga je 25 W sa zvuènikom otpornosti od 4 W do 8 W i napajanjem
od ±25 V. Sa zvuènikom otpornosti 8 W i napajanjem od ±30 V izlazna snaga je veæa od 30 W.
Pojaèavaè je dizajniran za rad sa minimumom spoljašnih komponenata. U kolo je ugraðena
zaštita od preoptereæenja kao i zaštita od pregrevanja.
U dizajnu kola LM1875 su korišæene napredne tehnike i procesiranje što je rezul-
tiralo u izuzetno malom nivou izoblièenja èak i pri visokim nivoima izlazne snage. Ostale
izuzetne moguænosti kola su veliko pojaèanje, velika brzina porasta ili opadanja izlaznog
napona, širok propusni opseg, veliki izlazni napon, velika izlazna struja i vrlo širok opseg
napona napajanja. Pojaèavaè je interno kompenzovan i stabilan za pojaèanja od 10 ili veæa.
Karakteristike
@Izlazna snaga do 30 W
@Naponsko pojaèanje bez povratne sprege oko 90dB
@Mala izoblièenja: k=0,015%, na uèestanosti 1 kHz pri snazi od 20 W
@Širok propusni opseg: 70 kHz
@Zaštita od kratkog spoja prema masi i za jednosmerne i za naizmeniène napone
@Termièka zaštita sa "parole" kolom
@Velika izlazna struja: 4 A
@Širok opseg napona napajanja: 16 V - 60 V.
@Ugraðene diode za zaštitu izlaznih tranzistora
@Potiskivanje bruma u jednosmernom naponu ispravljaèa: 94 dB
@Kolo je u kuæištu TO-220.
Primene
@Audio-sistemi visokih performansi
@Pojaèavaèi u mostnom spoju
@Stereofonski ureðaji
@Servo pojaèavaèi
@Instrumentalni sistemi
Izgled i dimenzije kola su date na slici 4.33. Kao što se vidi, ono je, i po obliku i po
rasporedu i ulogama nožica, potpuno isto kao kolo TDA2030. Elektrièna šema pojaèavaèa
10 snage sa LM1875 je data na slici 4.34.
mm 4,8 Ona je potpuno ista kao šema na slici
3 4.30. Jedina razlika je što nema zaštitnih
6
dioda jer su one ugraðene u kolo.
1 - +Ulaz Èitaoci zainteresovani za eks-
10 LM 2 - -Ulaz perimentisanje sa šemom treba da znaju
LM 1875 3 - Masa
5
187 da je LM1875 vezan kao neinvertujuæi
4 - Izlaz
5 - Napajanje operacioni pojaèavaè, kao i mnogi, ne
svi, savremeni pojaèavaèi snage.
1 3 5 * Naponsko pojaèanje je
1,7
4,5 4
A=(R4+R5)/R5, pa može da se promeni
menjanjem ovih otpornosti. Pri tome
Slika 4.33. Izgled i dimenzije kola LM1875 treba imati u vidu da pojaèanje ne sme da
bude manje od A=16.
* Otpornici R1 i R3 moraju da imaju jednake otpornosti. Oni obrazuju razdelnik
napona pa je jednosmerni napon u taèki u kojoj su spojeni jednak polovini napona napajanja.
Ovaj napon se, preko otpornika R2, vodi na neinvertujuæi ulaz pa je i napon na izlazu (nožica
4) jednak polovini napona napajanja. Otpornosti R1, R2 i R3 mogu da se menjaju, s tim da je
uvek R1=R3, imajuæu u vidu da je ulazna otpornost pojaèavaèa jednaka
Rul=R2+R1·R3/(R1+R3).
* C1 je sprežni kondenzator preko koga se signal koji se pojaèava dovodi na ulaz. On
48
spreèava da na ulaz doðe i jednosmerni napon iz prethodnog stepena. Ovaj kondenzator nije
potreban ako sprežni kondenzator veæ postoji na izlazu prethodnog stepena.
* Kondenzator C2 i otporniko R3 obrazuju NF filter koji spreèava da se deo izlaznog
napona vrati na ulaz pojaèavaèa. Popularno se kaže da C2 služi za dekuplovanje izlaza od
ulaza.
* Kondenzator C3 premošæuje izlaz ispravljaèa za VF napone. Sa njim u paraleli su
kondenzator C7 i kondenzator na izlazu ispravljaèa. Ova dva su elektrolitski kondenzatori,
koji nisu mala otpornost za VF struje jer imaju i induktivnost. C3, C7 i otpornost žice kojom
se nožica 5 spaja sa + polom ispravljaèa obrazuju NF filter koji spreèava da se na nožici 5
pojavi bilo kakav naizmenièni napon, bilo VF bilo NF. Sve u svemu, popularno se kaže da
kondenzatori C3 i C7 otklanjaju opasnost od oscilovanja pojaèavaèa. To se najefikasnije
ostvaruje ako su oba kondenzatora što bliže nožici 5. C3 je obavezna komponenta svih inte-
grisanih kola, a ne samo audio-pojaèavaèa. To ne može da bude bilo kakav kondenzator veæ
kondenzator koji ima malu induktivnost. Najèešæe to je ploèasi liskunski kondenzator.
* Kondenzator C4 ostvaruje kratak spoj za naizmeniènu struju izmeðu donjeg kraja
otpornika R5 i mase, a odvaja ga od mase za jednosmernu struju, što je neophodno za norma-
lan rad operacionog pojaèavaèa u spoju kao na slici. Smanjivanjem kapacitivnosti C4 pove-
æava se donja granièna uèestanost propusnog opsega.
* Otpornik R6 i kondenzator C6 formiraju "Zobelovo kolo" èija je uloga da spreèi
oscilovanje pojaèavaèa na visokim uèestanostima. Otpronost R6 je nekoliko oma a kapaci-
tivnost C6 je nekoliko desetina nanofarada.
Praktièna realizacija je ilustrovana slikom 4.35. Vrlo je korisno zapaziti kako su na
ploèici spojeni sa masom nožica 3, donji kraj zvuènika i donji krajevi R7, C2, R1, C3, C4, C6
i C7. Za to je najpogodnija slika u sredini. To je tzv. zvezdasto uzemljenje ili uzemljenje u
jednoj taèki. Centralna taèka je stopica obeležena sa G u koju je zalemljen kraj žice kojom je
ploèica povezana sa negativnim krajem ispravljaèa. Sa ovom taèkom su povezani nožica 3 i
donji krajevi nabrojanih komponenata. Ali, kao što se vidi, sve veze su ostvarene posebnim
linijama. Time je ostvareno da struje svih komponenata idu ka masi (ka taèki G) odvojenim
R3
22k 16...60V
+

C2 R1 R2 C7
10m 22k 22k C3 100m
100n

U 5
1
+ C5
2200m
C1 4
1m LM1875
2
-
R4
3 180k
R6
R7 1
1M 4...8

R5
9k1 C6
220n

C4
10m
-

Slika 4.34. Pojaèavaè snage sa LM1875

1. Strana štampe

LM1875
1m

100n
180k

22k
9k1

2200m

100m
I(zlaz)
Masa
1M

220n
Zvuènik

22k
22k
Prethodni 10m 10m
stepen

G
2. Strana komponenata 49
 104

224
3. Stvarni izgled

Slika 4.35. Praktièna realizacija pojaèavaèa

sa slike 4.34

putevima èime se spreèava da se deo izlaznog signala vrati na ulaz, što bi dovelo do
nestabilnog rada pa i do oscilovanja pojaèavaèa. Naroèito je važno da kroz istu bakarnu liniju
ne teku struja zvuènika, ili struja kroz C6, i ulazna struja.
Ovakvo projektovanje štampane ploèe je od izuzetne važnosti za dobar rad
pojaèavèa snage, naroèito onih koji imaju veliku izlaznu snagu, a to znaèi i veliku struju kroz
zvuènik.
* Napajanje pojaèavaèa sa slike 4.34 je u granicama od 16 V do 60 V. Velièina izla-
zne snage zavisi od velièine napona napajanja: veæi napon - veæa snaga, kao što se vidi na
dijagramu na slici 4.36, koji važi za sluèaj da je na pojaèavaè prikljuèen zvuènik od 8 W a klir-
faktor je k=1 %. Dakle, najveæa izlazna snaga Pizmax=36 W se ostvaruje sa naponom
napajanja od 60 V. Ali, kao i kod drugih komponenata elektronskih ureðaja, nije dobro da se
ide do krajnjih moguænosti integrisanog kola, bolje je, radi sigurnosti rada, da postoji neka
rezerva. U ovom sluèaju to znaèi da je bolje da napajanje bude nešto manje od 60 V, recimo
50 V. Tada æe maksimalna izlazna snaga biti nešto manja, oko 25 W, ali što je sigurno,
sigurno. Meðutim, i 50 V je prilièno velika vrednost pa su elektrolitski kondenzatori i skuplji
i veæih dimenzija nego što bi bili sa manjim naponom. Sve u svemu, ako pravite pojaèavaè po
šemi na slici 4.34, koristite ispravljaè sa manjim naponom, recimo do 30 V. Tada je
maksimalna izlazna snaga oko 10 W, što je za veæinu praktiènih primena više nego dovoljno.
Ako je, ipak, potrebna veæa snaga bolje rešenje je pojaèavaè sa simetriènim napajanjem koji
je prikazan na slici 4.38.
* Zbog prilièno velike mirne struje, kolo LM1875 ne može da se koristi bez
hladnjaka, èak i kad na njegov ulaz nije 35
doveden nikakav signal. Velièina hladnja-
Izlazna snaga (W)

ka, taènije reèeno velièina njegove površi- 30 Rzv=8 W

ne, zavisi od velièine izlazne snage. Za k =1 %
snagu od 25 W može da se koristi hladnjak 25
sa slike 4.37 koji sa dužinom D=100 mm
ima termièku otpornost Rth=1,5 oC/W. 20
Ovaj hladnjak je iz Conrad-ovog kataloga.
U njemu postoje i hladnjaci istog preseka 15
kao onaj na slici 4.37 ali sa manjim D: 75
mm (Rth=1,8 ), 50 mm (Rth=2,3) i 37 mm 10
(Rth=2,8), koji mogu da se koriste pri ma-
njim snagama. U katalogu postoje i hlad- 5
njaci drugaèijih oblika. Oblik nije od veli-
kog znaèaja, bitno je da je termièka otpor- 0
nost jednaka ili manja 1,5 °C/W. 0 10 20 30 40 50 60
Napon napajanja (V)

Slika 4.36. Zavisnost izlazne snage

od velièine napona napajanja

Po teoriji, snaga raste sa kvadratom porasta napona: 2 puta veæi napon -

4 puta veæa snaga, 3 puta veæi napon - 9 puta veæa snaga itd. Tako je,
vrlo približno, i na gornjem dijagramu.
50
 30

35

88
mm

Slika 4.37. Hladnjak za LM1875: levo - izgled, desno - presek

4.3.7.1. Pojaèavaè snage sa kolom LM1875 sa simetriènim napajanjem

Kao što je veæ reèeno, veæa izlazna snaga pojaèavaèa snage sa kolom LM1875 se uz
manje problema ostvaruje kada se koristi simetrièno napajanje. Elektrièna šema takvog poja-
èavaèa prikazana je na slici 4.38. Kao što se vidi, bitna razlika u odnosu na pojaèavaè sa slike
4.34 je u tome što nožica 3 nije spojena sa masom veæ se na nju dovodi jednosmeran napon
od –25 V. Na nožicu 5 se dovodi napon +25 V, pa je izlazna snaga ista kao kada bi napajanje
pojaèavaèa sa slike 4.34 bilo +50 V. Sa napajanjem od ±25 V izlazna snaga pojaèavaèa sa
2A +25V

1 MT
220V/2x18V
C4 60VA
C2 220m
C1 100n
R1 1m 4x
1k 5 1N5401
1 18V
+
U S
4 2
R3 LM1875
R2 22k
1M 2
- C3 18V
100n R4
3 180k
R6 4700m
1
8 M

R5 220 V
9k1 C7
220n 4700m
C6
22m 3

2A 4

-25V

C5
220m

Slika 4.38. Pojaèavaè snage sa LM1875 sa simetriènim napajanjem

slike 4.38 je 25 W. Sa manjim naponima snaga je manja a može da se vidi kolika je na

dijagramu na slici 4.39.

35 3 mm Podmeta~ 3x12 mm
Izlazna snaga (W)

Rzv=8 W
30
k=1 %

25

20

15

10
Plasti~na
podlo{ka
5 LM1875

Hladnjak
0
0 ±5 ±10 ±15 ±20 ±25 ±30
Napon napajanja (V)

Slika 4.39. Zavisnost izlazne snage Slika 4.40. Montaža LM1875

od velièine napona napajanja na hladnjak 51
 Ako se pojaèavaè smešta u metalnu kutiju tada se kutija povezuje sa masom na
ploèici i sa uzemljenjem u mrežnom šuko utikaèu. U tom sluèaju hladnjak se montira tako da
je u dodiru sa kutijom, odnosno prièvršæen za nju pomoæu zavrtnja i odgovarajuæih metalnih
ugaonika. Treba imati na umu da je metalna ploèica na kolu LM1875 interno spojena sa
nožicom 3. U sluèaju nesimetriènog napajanja to ne predstavlja problem jer je tada nožica 3
spojena sa masom. Ali, u sluèaju simetriènog napajanja to nije sluèaj, nožica 3 je na naponu
od –25 V, toliki je napon i na metalnoj ploèici na integrisnom kolu, pa ona mora da bude izo-
lovana, u elektriènom pogledu, od hladnjaka. To se, na naèin prikazan na slici 4.40, ostvaruje
pomoæu podmetaèa koji je napravljen od materijala koji je elektrièni izolator a dobro prenosi
toplotu, i plastiène podloške koja spreèava da zavrtanj dodirne hladnjak.
Na slici 4.38 su i dva osiguraèa od 2 A. Oni nisu obavezni ali su svakako korisni kao
zaštita od nekih neoèekivanih preoptereæenja pojaèavaèa ili kratkih spojeva izmeðu vodova
za napajanje i mase.
Sa MT je obeležen mrežni transformator u ispravljaèu. To je transformator koji ima
dva sekundarna namotaja sa naponima od 18 V. Kraj jednog i poèetak drugog namotaja su
spojeni i ta taèka se spaja sa masom pojaèavaèa. Ako je ovaj spoj veæe ostvaren pri izradi
transformatora, za ovaj se kaže da ima sekundar od 36 V sa izvodom na sredini. Snaga tran-
sformatora je 60 W ili, taènije, 60 VA.
Ako se dva pojaèavaèa raðena po šemi sa slike 4.38 koriste u stereofonskokm
pojaèavaèu oni mogu da se napajaju iz istog ispravljaèa. Tada je snaga transformatora 80 VA,
a umesto dioda 1N5401, èija je maksimalna struja 3 A, treba koristiti druge sa strujom od 5
A. Takva je, na primer, BY550-100.
* Prva provera ispravnosti pojaèavaèa se obavlja bez zvuènika i bez ikakvog audio
signala na ulazu. Masa pojaèavaèa se spoji sa nulom ispravljaèa (to je taèka M na slici 4.38), a
taèka 3 sa taèkom 4. Izmeðu taèaka 1 i 2 se ukljuèi multimetar sa preklopnikom u položaju za
merenje jednosmerne struje. Zatim se zatvori mrežni prekidaè (S). Multimetar bi trebalo da
pokaže mirnu struju pojaèavaèa koja se nalazi u opsegu od 50 mA do 70 mA.
Ako je mirna struja u dozvoljenim granicama, treba proveriti jednosmerni napon na
izlazu. (U idealnom sluèaju ovaj napon je jednak nuli.) Spoje se taèke 1 i 2, a multimetar, sa
preklopnikom u položaju za merenje jednosmernih napona, veže izmeðu nožice 4 i mase.
Sve je u redu ako napon nije veæi +50 mV ili manji od –50 mV.
Ako su obe provere dale oèekivane rezultate, treba iskljuèiti napajanje (prekidaèem
S) i prikljuèiti zvuènik i audio signal.

Detaljne podatke o kolu LM1875 možete da naðete u folderu Data Sheet

4.3.8. Pojaèavaè snage sa kolom TDA4935

TDA4935 je audio-pojaèavaè snage smešten u kuæište SIL-9 (Single In Line, 9
pinova), koje je prikazano na slici 4.41.
Na slici 4.42 je blok dijagram ovog kola. Kao što se vidu, u èipu se nalaze dva audio-
pojaèavaèa snage èiji su izlazi na nožicama 1 i 9, a ulazi na nožicama 2, 3 i 7. Pozitivan kraj
ispravljaèa se spaja sa nožicom 5, a negativan sa nožicama 4 i 6. Pored pojaèavaèa, u èipu su i
kolo za potiskivanje šuma, kao i kola za termièku zaštitu i zaštitu od preoptereæenja.
Kolo može da se koristi na dva naèina, kao stereofonski pojaèavaè snage 2x15 W ili

3,5 -

1 9 Predpo- Pobudni Izlazni

3,5 ja~ava~ stepen stepen 9
8 x 2,54 mm 7 +

3
mm
5
Napajanje
i termi~ka 4,6
Potiskiva~ za{tita
1 - Izlaz desnog kanala 8 brujanja
2 - + Ulaz desnog kanala
3 - – Ulaz desnog kanala
4 - Masa 3 +
5 - Pozitivan pol ispravljaèa Predpo-
ja~ava~
Pobudni Izlazni
1
stepen stepen
6 - masa
2 -
7 - – Ulaz levog kanala
8 - Potiskivanje brujanja
9 - Izlaz levog kanala

Slika 4.41. Izgled i dimenzije

kola TDA4935 Slika 4.42. Blok šema kola TDA4935 52
kao monofonski pojaèavaè snage 30 W.
Jednosmerni napon napajanja kola je od 8 V do 30V (za Rzv=8 W) odnosno od 8 V do
24 V (za Rzv=4 W).
Osnovne karakteristike kola, pri naponu napajanja od 24 V, su:
* Mirna struja (jednosmerna struja koja teèe kroz nožicu 5 kada nema ulaznog
signala, tj. kada su nožice 2, 3 i 7 spojene sa masom) je 40 mA.
* Mirni izlazni napon (jednosmerni napon izmeðu nožice 1 i mase, odnosno izmeðu
nožice 9 i mase, kada nema ulaznog signala) je 12 V, odnosno polovina napona napajanja.
* Maksimalna izlazna snaga je 2 x 12 W (pri k=1% na f =1 kHz) odnosno 2x15 W
(pri k=10% na f =1 kHz).
* Koeficijent korisnog dejstva (efikasnost) pri Piz=10 W je h=70%.
* Ukupna harmonièna izoblièenja (THD) u opsegu od 40 Hz do 15 kHz, pri snazi od
2 x 10 W, su k=0,2%.
* Propusni opseg (pri Piz=6 W) je od 40 Hz do 60 kHz.
* Osetljivost je 350 mV.
Elektrièna šema stereofonskog pojaèavaèa snage sa kolom TDA4935 prikazana je
na slici 4.43. Kao što se vidi, to je veoma jednostavna šema sa malo spoljnih komponenata.
NF signali levog i desnog kanala (uL i uD) se, preko sprežnih kondenzatora C3 i C6, dovode
na nožice 3 i 7 (izmeðu njih i mase), a zvuènici (ZL i ZD) su, preko kondenzatora C1 i C9,
prikljuèeni na nožice 1 i 9. Otpornici R1 i R2 sa redno vezanim kondenzatorima C2 i C7
obrazuju dva, veæ pominjana, Zobelova kola koja spreèavaju oscilovanje pojaèavaèa na
višim uèestanostima. C4 i C5 razdvajaju ispravljaè od pojaèavaèa i obezbeðuju stabilan rad.
Praktièna realizacija je prikazana na slici 4.44. Na slici 4.44-a je izgled štampane
ploèice gledane sa strane na kojoj su bakarne stopice i linije. Na slici 4.44-b je pogled na

C8
100m
uL C3, 220n

uD C1
C6
220n C9
C2 C7
1000m 220n 220n 1000m

+
ZL 8...24V C4 C5 ZD
R1 R2
4W 1W - 100n 1000m 1W 4W

Slika 4.43. Stereofonski pojaèavaè snage sa TDA4935

Hladnjak može da bude zna-

tno manjih dimenzija ako se kori-
sti hladnjak koji se u kompju-
terima koristi za hlaðenje proce-
sora. Naravno, tada mora da se
koristi i ventilator koji stvara iz-
vesnu buku. Ali, ona se zapaža
samo pri reprodukciji vrlo tihe
muzike. Pri glasnijim reprodu-
kcijama buka se ne primeæuje jer
je muzika, kako se to struèno ka-
že, maskira.
a.

220n
TDA4935
uD 1 9 100m
uL
Masa 220n
1

1000m
1000m

1000m

Prethodni
stepen
220n 220n

Ispravljaè Ugaonik

Hladnjak
Levi Desni Štampana
ploèica
zvuènik zvuènik
b. c. 53
 Slika 4.44. Štampana ploèica pojaèavaèa sa slike 4.43: a - pogled na stranu bakra,
b - pogled na stranu komponenata, c - montaža integrisanog kola na hladnjak
pomoæu ugaonika (zavrtnji nisu prikazani)

štampanu ploèicu sa strane na kojoj su komponente. Prikazane su, radi lakšeg snalaženja i
stopice i linije, mada se one ne vide jer je ploèica napravljena od kaširanog pertinaksa, a ne
od vitroplasta kao u prethodnim primerima. Štampano kolo je paradigma (školski primer)
uzemljenja u jednu taèku. Izlazne struje oba pojaèavaèa teku kroz deblje linije na slici. Pri
punoj izlaznoj snazi ove struje su 1,8 A, pa može da bude korisno da se na ove bakarne linije
nanese deblji sloj kalaja, što se radi pre bušenja rupica. Vrh lemilice se nasloni na poèetak
bakarne linije i saèeka izvesno vreme da se bakar zagreje. Zatim se vrh tinol žice nasloni tako
da dodiruje i bakar i vrh lemilice. Dok se kalaj topi i razliva po bakru lemilica i tinol žica se
lagano pomeraju ka drugom kraju bakarne linije. Uz malo vežbe lako se ostvari da na
bakarnoj liniji ostane sloj kalaja.
Stvarni izgled pojaèvaèa je na slici 4.44-d. Gore je pogled odozgo a dole sa strane.
Nožice integrisanog kola su savijene pod uglom od devedeset stepeni. Izmeðu štampane
ploèice i metalne ploèice integrisanog kola je podvuèen horizontalni deo ugaonika. To je
komad aluminijumskog lima debljine oko 2 mm, dimenzija 62mmx15mm savijena pod
pravim uglom. Na ugaoniku, hladnjaku i štampanoj ploèici se izbuše rupe (tri na ugaoniku,
dve na hladnjaku i jedna na štampanoj ploèici) preènika malo veæeg od 3 mm i oni se
zavrtnjima èvrsto povežu kao na slici 4.44-c. Od izuzetne je važnosti da površine ugaonika
budu potpuno ravne tako da lepo naležu na rashladnu ploèicu integrisanog kola i na hladnjak,
jer se samo tada ostvaruje dobar prenos toplote sa kola na okolni vazduh. Ovaj prenos se

Ispravljaè

Desni
zvuènik

224
104

224
224
224

Levi
zvuènik

Nožice kola TDA4935 se

Prethodni leme tek kada se ugaonik postavi
stepen
na svoje mesto i fiksira pomoæu
zavrtnja. Dakle, zalemite nožice
svih komponenata osim integri-
sanog kola, i krajeve svih žica.
Savite nožice integrisanog kola i
Hladnjak provucite ih kroz njihove rupice
Ugaonik na štampanoj ploèi pa izmeðu ra-
shladnog krilca na kolu i štam-
pane ploèice uvucite donji kraj
ugaonika. Provucite zavrtanj,
Podmeta~ C1 stavite sa druge strane podlošku i
0 m 63 V 10 0 0 m 6 3 V 1 0 0 0m

uvrnite i pritegnite maticu. Pro-

verite da li rashladno krilce lepo
naleže na ugaonik i, ako je sve u
TDA redu, zalemite nožice integrisa-
4935 nog kola.

[tampana
plo~ica

Slika 4.44-d. Stvarni izgled pojaèavaèa sa slike 4.43:

gore: pogled odozgo, dole: pogled sa strane. 54
poboljšava i tako što se pre montaže ugaonik premaže tankim slojem specijalne silikonske
masti koja dobro provodi toplotu, a spreèava da se izmeðu površina koje se dodiruju zadrže
vazdušni "džepovi".
Opisani pojaèavaè je dvokanalni stereofonski pojaèavaè snage 2x15 W. Elektrièna
šema jednokanalnog pojaèavaèa snage 30 W izvedenog sa kolom TDA4935 prikazana je na
slici 4.45-a. Lako se zapaža da je to šema u kojoj su dva pojaèavaèa sa slike 4.42 vezana u
mostnom spoju. Signal koji se pojaèava se istovremeno dovodi na neinvertujuæi ulaz gornjeg
pojaèavaèa (nožica 7) i invertujuæi ulaz donjeg (nožica 2). Zvuènik se prikljuèuje izmeðu
nožica 1 i 9, bez sprežnih kondenzatora jer su jednosmerni naponi na ovim nožicama jednaki.
Štampana ploèica i raspored komponenata na njoj su prikazni na slikama 4.45-b,
4.45-c i 4.45-d.
Sa dva TDA4935, po šemi sa slike 4.45-a, moguæe je realizovati stereofonski poja-

8W

C8
100m
C3, 220n

C6
220n
C1 C7
220n 220n
+
uNF R1 24 V C4 C5 R2
1W - 100n 1000m 1W

a.
* Hladnjak je prikazan u skraæenom obliku
zbog nedodstaka prostora.

b.

220n
TDA4935
224

100m 224
I(zlaz) 220n
104
100n
224

Masa
1

1
1000m
220n

220n

224

224

Prethodni
stepen

Ispravljaè

Prethodni
Zvuènik stepen Zvuènik Ispravljaè
c. d.
Slika 4.45-a. Pojaèavaè snage sa kolom TDA4935 u mostnom spoju: a - elektrièna šema,
b - štampano kolo, c - raspored komponenata, d - izgled gotovog ureðaja

èavaè snage 2 x 30 W. Praktièna realizacija je prikazana na slikama 4.46 i 4.47.

Na slici 4.46-b nožice oba TDA4935 su savijene pod uglom od devedeset stepeni.
Ali, nožice gornjeg kola su savijene nadole, kao na slici 4.44-c, a nožice donjeg TDA4935 su
savijene suprotno, nagore.
Stopice na ploèici koje se spajaju sa pozitivnim krajem ispravljaèa su obeležene
znakom +. One se, debljim bakarnim žicama spajaju direktno sa gornjom nožicom
elektrolitskog kondenzatora od 2000 mF u ispravljaèu. Donja nožica ovog kondenzatora se
žicom povezuje sa stopicom G na ploèici. Korisno je da sve tri žice u dužini od par
centimetara od stopica +, + i G budu normalne u odnosu na površinu ploèice. 55
 Snaga mrežnog transformatora MT u
ispravljaèu treba da je nešto veæa od
potrebne snage. Ako usvojimo da treba da
je veæa za 20 %, ona se raèuna po obrascu
P=1,2·Piz /h.
a. U našem primeru je Piz=60 W i h=0,7
pa je
P=1,2·60/0,7=103 W.
TDA4935
Usvajamo P=100 W.
1 9

MT
+ 220V/16V
4 x BY550-50 100W
100m
1

1
1000m

16 V 220 V

uD
Masa 2000m
G
uL
Ispravljaè
1000m

Na izlaz
prethodnog
100m

stepena PAŽNJA!
1

+
Nožice donjeg TDA4935 su savijene
na suprotnu stranu. Kada se kolo
TDA4935 namontira njegova oznaka je sa donje
strane, tako da se ne vidi.
b.

Slika 4.46. Stereofonski pojaèavaè snage 2x30 W sa

dva TDA4935

Projektovanje štampanog kola pojaèavaèa snage nije tako jednostavan posao

kao što izgleda. Problem je u tome što je izlazna snaga ovog pojaèavaèa više stotina
hiljada, pa i miliona puta veæa od ulazne snage. Ako se èak i vrlo mali deo izlazne energije
vrati na ulaz, pojaèavaè postaje nestabilan i vrlo lako se pretvara u oscilator i postaje
neupotrebljiv.
Na levoj slici je predstvaljen detalj sa slike 4.44. Signal koji se pojaèava (uL) se
dovodi na ispravan naèin: izmeðu nožice 3 i minus pola ispravljaèa. Ulazna struja je
iL=uL/Rul. (Rul je ulazna otpornost pojaèavaèa.) Na desnoj slici je prikazano kao može da
se pogreši. Iz nekog razloga štampa je nacrtana malo drugaèije: donja stopica u koju se
prikljuèuje uL spojena je sa delom štampe koja povezuje nožicu 4 i minus pol ispravljaèa.
Bakarna površina izmeðu taèaka A i B ima izuzetno malu otpornost. Ali, kroz nju teèe
izlazna struja koja je vrlo velika, pa se izmeðu taèaka A i B javlja napon. Na primer, ako je
RAB=0,01 W i iiz=5 A, napon je: uAB= 0,01.5=50 mV. Prema ekvivalentnoj šemi u desnom
delu slike, ulazna struja je i=(uL+uAB)/Rul. Pošto se uL dovodi na neinvertujuæi ulaz,
naponi uL i uAB su u fazi pa struja i postaje veæa. Sada i izlazna struja postaje veæa, pa i uAB
postaje veæi. Zbog toga struja i postaje još veæa, pa i uAB postaje još . . . Kao što se vidi,
pojaèavaè pobuðuje sam sebe sve više i pretvara se u oscilator.
Ali, to nije sve. Povratna sprega može da se ostvari i preko kondenzatora koji
obrazuju bakarna linija kroz koju teèe ulazna struja i linija kroz koju teèe ulazna struja.
Rešenje: 56
 1. Sva uzemljenja u jednu taèku (onu u koju je prikljuèen negativan pol ispravljaèa)
2. Što deblje linije kroz koje teèe izlazna struja (deblja linija - manja otpornost)
3. Što više udaljiti linije kroz koje teku ulazna i izlazna struja (manja kapacitivnost)
4. Ulazna struja ne sme da teèe kroz štampanu liniju kroz koju teèe izlazna struja

iL iL i
TDA4935 TDA4935
1 3 4 1 3 4
uL uL uL
C3 C3
A Rul

1
iL iL
C1 C1
uAB

Negativan pol Negativan pol

ZL ispravlja~a ZL ispravlja~a

+24V
104
224
224
224

224

224

Zvuènik
levi

0V
Zvuènik
desni
224

224
224
224

224

104
Prethodni
stepen
+24V

Slika 4.47. Stereofonski pojaèavaè snage 2x30 W sa

dva TDA4935

4.3.9. Pojaèavaè snage sa kolom TDA1517 (2x6 W)

Evo šta o kolu TDA1517 kaže njegov proizvoðaè PHILIPS u listi podataka (DATA
SHEET) na Internet-u:
Generalni opis
TDA1517 je integrisani dvostruki izlazni pojaèavaè klase B u plastiènom SIL
(Single In Line) pakovanju za srednje snage sa rashladnim krilcem i u DIL (Dual In Line) 57
pakovanju od termo provodne plastike. Ova komponenta je prvenstveno napravljena za
multimedijalne primene.
Karakteristike
* Minimalan broj spoljašnih komponenata
* Velika izlazna snaga
* Fiksno pojaèanje
* Dobro potiskivanje bruma
* Mute/standby prekidaè
* Zaštita od kratkog spoja sa masom ili sa + polom napajanja i za jednosmernu (DC) i
za naizmeniènu (AC) struju
* Termièka zaštita
* Zaštita od pogrešnog prikljuèenja ispravljaèa (od zamene + i – kraja)
* Nema "klik"-ova pri ukljuèenju i iskljuèenju
* Zaštita od elektrostatièkih pražnjenja"
Izgled, dimenzije i raspored nožica kola su prikazani na slici 4.48. Kod kola u DIL
kuæištu nožice 10 do 18 nisu nigde prikljuèene i mogu da se ostave da "vise" ili da se sve
zaleme za masu.
21,5 mm HDIP18
SIL9MPF 18 10

3,3 3,7
TDA1517P

1 9
9

TDA1517

TDA1517 6,5 1 9

1 – INV1 neinvertujuæi ulaz 1

2 SGND masa signala
3,5
3 SVRR izlaz kola za potiskivanje bruma
4 OUT1 izlaz 1
4 5 PGND masa napajanja
1 9 6 OUT2 izlaz 2
7 Vp + napajanja
8 M/SS ulaz za mute/standby prekida~
8 x 2,54 mm 9 – INV2 neinvertujuæi ulaz 2

a. b.
Slika 4.48. Izgled, dimenzije i raspored nožica kola TDA1517

+UB Blok-šema kola TDA1517 je

+UB
3 8 7
data na slici 4.49. Sa U1 i U2 su
obeleženi ulazi, a sa I1 i I2 izlazi
TDA1517 pojaèavaèa. Zapazite da kolo ima dve
+UB
2 razlièite mase. Prva je na nožici 2. To je
- -
tv. masa signala. Izmeðu nje i nožice 1
60k 60k
U1
1 + +
U2
2
se dovodi ulazni signal jednog, recimo
levog, kanala, a izmeðu nje i nožice 9 se
dovodi ulazni signal drugog, desnog,
2 5 4 6 kanala. To znaèi da je ova masa poveza-
Masa 1 Masa 2 I1 I2
(Signal (Power
na sa masama svih prethodnih stepena.
Ground) Ground) Druga masa je na nožici 5, na nju se
prikljuèuje negativan kraj ispravljaèa ili
Slika 4.49. Blok šema kola TDA1517
akumulatora i po jedan kraj svakog
zvuènika i kondenza-tora od 100 nF. Ove dve mase su povezane bakarnim linijama na
štampanoj ploèici ali, pri projektovanju ploèice treba paziti da ove linije budu razdvojene, što
može da se ostvari veæ pominjanim zvezdastim uzemljenjem u jednu taèku.
Elektrièna šema stereofonskog pojaèavaèa snage i izgled eksperimentalne ploèice

TDA1517

C1 C7
220n S 220n
C2 C3 C4
100m 1000m 1000m
uL uD

C6
C5 1000m
100n

+
14 V
(6...18 V)
-
58
 Slika 4.50. Elektrièna šema i eksperimentalna ploèica pojaèavaèa snage sa kolom TDA1517

su dati na slici 4.50. Praæenjem bakarnih linija, koje se vide jer je ploèica izraðena od
vitroplasta, lako se zakljuèuje da su C3 i C4 dva velika elektrolitska kondenzatora, da je C2
mali elektrolitski kondenzator, i da su C1, C5 i C7 tri blok kondenzatora. Na ovoj ploèici
nema kondenzatora C6 jer se koristi laboratorijski ispravljaè.
Pojaèavaè se ukljuèuje zatvaranjem glavnog prekidaèa, koji nije prikazan, i tada se
na nožici 7 pojavljuje jednosmerni napon napajanja. Ali pojaèavaè ne radi sve dok se ne
zatvori i prekidaè S, èime se pozitivan napon napajanja dovodi i na nožicu 8. Kada se ovaj
prekidaè otvori pojaèavaè prestaje sa radom i prelazi u stanje "spreman za rad" (standby). U
ovom stanju pojaèavaè vuèe iz ispravljaèa zanemarljivo malu struju (samo 0,1 mA), a poèinje
sa radom odmah po zatvaranju prekidaèa. Ako se ova moguænost ne koristi, nožice 7 i 8 se
kratko spajaju.
Štampana ploèa na slici 4.50 je laboratorijska ploèica na kojoj se vrše merenja na
pojaèavaèu, kako na onom koji je prikazan na slici tako i na drugima sa sliènim rasporedom
nožica. Naravno, moguæe je istu ovakvu ploèicu koristiti i u praktiènom rešenju pojaèavaèa,
ali je, ipak, pravo rešenje ploèica crtana baš za kolo i komponente koje se koriste. Takvo
jedno rešenje štampane ploèice za pojaèavaè sa slike 4.50 prikazano je na slici 4.51.
KS je kratkospojnik, komad žice kojim su spojeni desni kraj kondenzatora C7 i
nožica broj 9.
* Zapazite na desnoj slici 4.51 kako je izvedeno zvezdasto uzemljenje: sve linije
koje idu na masu idu posebno do stopice u koju je zalemljen negativni pol ispravljaèa. O
ovome je veæ bilo reèi u prethodnom projektu, a biæe i u kasnijim, jer je uzemljenje veoma
važana stvar.
Stereo 2x6W

TDA1517
220n
Masa

100m
uL
uD KS
220n 100n

2200m
1000m

1000m
Prethodni
stepen

Zvuènik Zvuènik
levi desni
Slika 4.51. Štampana ploèica pojaèavaèa
sa slike 4.50: levo - pogled na stranu Ispravljaè
bakra, desno - pogled na stranu komponenata

Izgled kompletnog pojaèavaèa je na crtežu na slici 4.52. Umesto fabrièkog

hladnjaka koristi se hladnjak iz "domaæe radinosti". On je, prema slici 4.53, napravljen od
aluminijumskog lima debljine 2 mm. U gornjem delu ove slike su izgled i dimenzije lima, a u
donjem oblik hladnjaka. Ako u kutiji u koju se smešta pojaèavaè ima mesta, nije potrebno
savijati boène strane hladnjaka.

Hladnjak

TDA1517

224
224
104

Prethodni Zvuènik Zvuènik

stepen levi Ispravljaè desni

Slika 4.52. Pojaèavaè sa slike 4.50 59

 U krajnjem sluèaju, kao hladnjak može da se koristi bilo kakva metalna ploèa koja
se zavrtnjem fiksira na rashladno krilce kola.
Na kraju ovog dela dati su, u tabelarnom obliku, još neki podaci o kolu TBA1517,
koji mogu da budu od koristi pri praktiènoj realizaciji pojaèavaèa. Mnogo više informacija
ima na Internetu.
55 75 mm 55

50

10
15

60

Slika 4.53. Hladnjak integrisanog kola sa slike 4.52

4.3.10. Pojaèavaè snage sa kolom TDA1519A (22 W ili 2x11W)

Projekat opisan na poèetku ove glave dobio je zvuèno ime "Najjednostavniji
pojaèavaè snage". Ali, kao što to èesto biva i sa ostalim stvarima u životu, pa se naðe bolji i od
najboljeg, ili gori od najgoreg, našao se i pojaèavaè snage koji je još jednostavniji od onog
koji smo proglasili za najjednostavniji. To je pojaèavaè sa oznakom TDA1519A. Postoji i 60
kolo sa oznakom TDA1519B koje je potpuno isto, ali, zbog M/SS
+UB
manjih dimenzija i drugaèije konstruisanog hladnjaka, ima
oko dva puta manju izlaznu snagu. Njihova blok-šema je 7 8

data na slici 4.54. Kao što se vidi, u èipu su dva posebna

pojaèavaèa èiji su ulazi na nožicama 1 i 9 (izmeðu njih i U1 +
1 I1
Mase 1), a izlazi na nožicama 4 i 6 (izmeðu njih i Mase 2). 60k 4
Nožice 2 i 5 se spajaju sa Masom 2, na koju je prikljuèen i -

negativni kraj ispravljaèa. Na nožice 7 i 8 se prikljuèuje

pozitivan kraj ispravljaèa. Prekidaè izmeðu nožica 7 i 8 nije
neophodan. On se, inaèe, naziva "stand-by" prekidaè i kada +
I2
je otvoren pojaèavaè ne radi ali je potpuno spreman da prora- U2 60k 6
-
di istog trenutka kad se prekidaè zatvori. (Naravno, pojaèa- 9
vaè prestaje da radi i kada se otvori glavni prekidaè koji se +UB
nalazi u kolu primara mrežnog transformatora u ispravljaèu. 2

Ali kad se ovaj prekidaè zatvori, pre poèetka normalnog rada

pojaèavaèa, iz zvuènika se èuje neprijatan ton, koji je 3 2 5
posledica punjenja elektrolitskih kondenzatora, naroèito Masa 1 Masa 2
(Signal (Power
onog preko koga se zvuènik prikljuèuje na izlaz pojaèavaèa). Ground) Ground)
Nožica 3 se ili ne koristi ili se izmeðu nje i mase vezuje
elektrolitski kondenzator. Inaèe, jednosmerni napon na ovoj Slika 4.54. Blok šema kola
nožici je jednak polovini napona kojim se kolo napaja iz TDA1519 A i TDA1519B
ispravljaèa.
Pri naponu napajanja od 14,4 V (potpuno napunjen, neoptereæen automobilski
akumulator) i sa zvuènikom od 4 W, izlazna snaga u mono konfiguraciji (sa pojaèavaèima u
BTL (mostnom) spoju) je 22 W (TDA1519A), odnosno 12 W (TDA1519B). U stereo
konfiguraciji (svaki pojaèavaè za sebe) snaga je 2 x 11W, odnosno 2 x 6 W.
Ostale važnije karakteristike kola su:
* Minimalan broj spoljnih komponenata u BTL spoju.
* Pojaèanje napona (pri napajanju od 14,4 V sa zvuènikom od 4 W) je 46 dB pri mono
radu, odnosno 40 dB pri stereo radu.
24 mm

20 mm 4,5

19A
TDA15

3,4 TDA1519A 12

2
A
1519 3
TDA

7
1 9

8 x 2,54 mm

Slika 4.55. Izgled i dimenzije kola TDA1519A

* Odlièno potiskivanje brujanja koje potièe iz ispravljaèa.

* Termièka zaštita - kolo se automatski iskljuèuje ako se pregreje i ostaje iskljuèeno
dok se ne ohladi.
* Zaštita od kratkog spoja izmeðu izlaznog prikljuèka i mase ili pozitivnog kraja
ispravljaèa.
* Zaštita od pogrešnog prikljuèivanja ispravljaèa.
* Moguænost Stand-by rada.
Izgled i dimenzije kola TDA1519 su date na slici 4.55. Dimenzije koje nisu
prikazane mogu da se odrede tako što se izmere lenjirom i podele sa dva, jer je desni deo slike
u razmeri 2:1.
Elektrièna šema pojaèavaèa snage sa kolom TDA1519A(B) maksimalne izlazne
snage 22 W (TDA1519A) ili 12 W (TDA1519B) prikazana je na slici 4.56. Zvuènik
otpornosti 4 W je prikljuèen izmeðu nožica 4 i 6, što znaèi da su pojaèavaèi u mostnom spoju.
Izmeðu nožice 7 i mase treba vezati elektrolitski kondenzator kapacitivnosti 2200 m F, ako
takav veæ ne postoji na izlazu ispravljaèa.
Na slici 4.57 su elektrièna šema i fotografija štampane ploèice stereofonskog
pojaèavaèa snage izvedenog sa kolom TDA1519A(B). Blok kondenzatori koji se nalaze 61
neposredno uz kolo, levo i desno od njega, su sprežni kondenzatori od 220 nF, a blok
 TDA1519A Slovo E u oznaci otpornika stoji
(TDA1519B) umesto W, a u oznaci kondenzatora
umesto pF.
Na primer, oznake
1E5, 4 E i 22 E
kad su pored otpornika
C1 S oznaèavaju
220n
1,5 W, 4 W i 22 W,
u NF 4E
+ a kad su pored kondenzatora
14 V
oznaèavaju
C2 C3
- 220n 2200m 1,5 pF, 4 pF i 22 pF.

Slika 4.56. Monofonski pojaèavaè snage sa

TDA1519A(B) snage 22(12) W

kondenzator ispred kola je kondenzator od 100 nF za spreèavanje oscilovanja. Manji

elektrolitski kondenzator je kondenzator od 47 uF, a veæi je kondenzator od 2200 uF.
* Na prethodnim fotografijama nisu prikazani hladnjaci. Tako æe biti i na sliènim
fotografijama u sledeæim projektima pojaèavaèa snage. Bez njih se može ako se kola
napajaju manjim jednosmernim naponima i ako se iz njih ne "izvlaèi" maksimalna izlazna
snaga. Za punu izlaznu snagu, hladnjaci su obavezni i oni mogu da budu realizovani na naèin
opisan u prethodnim projektima .
* Ako dva prethodna pojaèavaèa pokazuju znake nestabilnog rada, tada na slici 4.56,
paralelno zvuèniku, izmeðu nožica 4 i 6, treba dodati rednu vezu otpornika otpornosti 2,2 W i
kondenzatora kapacitivnosti 100 nF, a na slici 4.59 treba izmeðu nožice 4 i mase i izmeðu
nožice 6 i mase vezati po jednu rednu vezu pomenutog otpornika i kondenzatora.
* Taèke pored zvuènika na slici 4.57 oznaèavaju sledeæe. Zvuènici su potpuno isti.
Ako njihove krajeve oznaèimo brojevima 1 i 2, tada levi zvuènik treba povezati tako da mu
je kraj 1 spojen sa nožicom 4, a desni tako da mu je kraj 2 spojen sa nožicom 6. Ako se ne
postupi tako, zvuèni pritisci koje stvaraju zvuènici æe se delimièno poništavati i reprodukcija
zvuka æe biti znatno slabija.

TDA1519A
(TDA1519B)

C2
47m

S
C1 C6
220n 4 4 220n

uL + uD
14 V
C3 C4 C5
1000m - 220n 2200m

Slika 4.57. Stereofonski pojaèavaè sa TDA1519A(B) snage 2 x 11 (2 x 6) W

Povezivanje zvuènika treba obaviti prema slici 4.58. Na njoj su prikazane dve uti-
ènice postavljene jedna pored druge, mada se one èešæe postavlaju jedna iznad druge.
.
Levi Desni
zvuènik zvuènik
Zadnja strana
Ovakve utiènice su izuzetno kutije u koju je
smešten pojaèavaè
dobre jer nisu potrebni utikaèi.
Sa krajeva žica spojenih sa zvu-
ènikom se skine izolacija, u
Crveno Crno Crveno Crno
dužini oko 1 cm. Pritisne se
mala poluga, oznaèena sa
"crno" ili "crveno" i kraj ugura
unutra. Otpusti se poluga, a
opruga u unutrašnjosti utiènice
ostvari èvrst i vrlo pouzadan No`ica 4 C3 C3 No`ica 6
spoj sa nožicom.
Slika 4.58. Prikljuèivanje zvuènika sa slike 4.57

4.3.11. Pojaèavaè snage sa TDA1011/TDA1015 (6,5 W/4 W)

Pojaèavaèi TDA1011 i TDA1015 su pin kompatibilna (pin-compatible) kola. To
znaèi da su kola u istim kuæištima (SIL-9) i da imaju isti raspored i iste oznake nožica. Jedina
razlika je u velièini napona napajanja, koji se za kolo TDA1011 nalazi u granicama od 3,6 V 62
 +
R1 3,6...20 V
C2 330k C6 -
1m 5 3 220n C8
10m TDA1011
TDA1011
C1 TDA1015
1m 4
C7
PP PS 100m
u NF 8
1 9

2
9 7 6 1 C8 C9
C3 C4 100n 680m
100p 100n
R2 R2 4
5k6 4E7
C5
1n8

Slika 4.59. Audio pojaèavaè sa kolom TDA1011

do 24 V, a za kolo TDA1015 od 3,6 V do 18 V. U svim ureðajima u kojima se koristi kolo

TDA1015 može da se koristi i kolo TDA1011. Može i obrnuto, ali samo ako napon napajanja
nije veæi od 18 V.
Elektrièna šema pojaèavaèa sa TDA1011/TDA1015 je data na slici 4.59. Kao što se
vidi, u èipu su dva bloka audio pojaèavaèa: predpojaèavaè (PP) i pojaèavaè snage (PS).
Osnovne karakteristike ovih kola su:
* Predpojaèavaè (PP) i pojaèavaè snage (PS) su razdvojeni, izlaz predpojaèavaèa je
na nožici 7 (izmeðu nje i mase), a ulaz u pojaèavaè snage je na nožici 6 (izmeðu nje i mase).
Ovo razdvajanje je korisno jer omoguæuje da se izmeðu predpojaèavaèa i pojaèavaèa snage
ubaci kolo za regulaciju jaèine, kolo za regulaciju boje tona, balans potenciometar, neki filtar
itd. Na slici 4.59 je ubaèen NF filter (otpornik od 5,6 kW i kondenzator od 1,8 nF) kojim se
vrši potiskivanje VF smetnji.
* U oba kola je ugraðena i termièka zaštita, ako se pregreje, kolo se automatski
iskljuèi i ostaje tako dok se ne ohladi.
* Velika ulazna impedansa (veæa od 100 kW)
* Mala mirna struja (tipièno oko 14 mA sa napajanjem od 12 V).
* Potiskivanje VF smetnji. U prostoru u kome živimo postoje VF (visoko
frekventna) elektromagnetna polja koje stvaraju razni radiopredajnici, kao i razne elektriène
mašine i ureðaji. Pod dejstvom ovih polja u svim provodnicima se indukuju elektrièni
naponi. Ako oni prodru na ulaz nekog od pojaèavaèkih stepena, biæe pojaèani i u zvuèniku æe
se èuti kao krèanje, pištanje i sl. U glavi u kojoj su opisani oklopljeni kablovi, kao i u glavi o
projektovanju štampanih ploèa audio-pojaèavaèa, biæe više reci o zaštiti od ovih smetnji. U
kola TDA1011(15) su ugraðena kola koja u izvesnoj meri potiskuju VF smetnje.
* Otpornost zvuènika je 4 W. Sa tom otpornošæu zvuènika, izlazna snaga oba kola je
1W (sa napajanjem od 6 V), 2,3 W (sa napajanjem od 9 V) i 4,2 W (sa napajanjem od 12 V).
Kolo TDA 1011 može da d² i snagu od 6,5 W sa napajanjem od 16 V.
* Naponsko pojaèanje predpojaèavaèa je 23 dB a pojaèavèa snage 29 d B, pa je
ukupno pojaèanje:
A=52 dB.
* Na slici 4.60 je prikazna štampana ploèica: gore je pogled na stranu bakra, dole na
stranu komponenata, a gore desno je fotografija ploèice sa komponentama. To je štampano
kolo preuzeto iz Filipsove publikacije DATA SHEET za TDA1011. Autoru ovog teksta se
ovo štampano kolo ne dopada mnogo, ali Filips je - Philips. Ulaz u pojaèavaè su dva pina
(nožice) na desnoj strani ploèice, a izlaz, na koji se prikljuèuje zvuènik, su dva pina sa leve
strane. Pozitivan kraj baterije se prikljuèuje na pin u sredini, a negativan na pin u gornjem
levom uglu, koji je na crtežima štampane ploèice obeležen znakom minus.
Ploèica je univerzalnog tipa i koristi se za testiranje i drugih kola, pa na njoj ima i
stopica koje se u ovoj prilici ne koriste. Na slici postoji i jedno veæe trougaono ostrvo koje
nije potpuno ispunjeno bakrom. To se radi zato što se lemljenje komponenata u fabrièkoj
proizvodnji obavlja u tzv. kalajnim kupatilima u kojima velike bakarne površine
prouzrokuju savijanja i ošteæenja ploèice.
Na fotografiji nema hladnjaka. U tom sluèaju maksimalna izlazna snaga je oko 2,5
W. Puna snaga može da se ostvari sa jednostavnim hladnjakom kao što je onaj na slici 4.61.
Na slikama 4.62, 4.63, 4.64 i 4.65 data su èetiri dijagrama sa karakteristikama koje
omoguæavaju bolje sagledavanje osobina i moguænosti pojaèavaèa sa slike 4.59.
* U belim poljima unutar dijagrama su uslovi pod kojima su vršena merenja.
* Na slici 4.62 na ordinati je relativno pojaèanje. A1kHz je pojaèanje na f=1 kHz.

63
 TDA1011 +

output
input
1 9
-

- 1 9 50 65 mm 50

100p
input
4W7
tuptuo

330k Ulaz
Zvu~nik

10m
1m

100n
40
1m
100n

1n8 15
5k6
150n

680m 100m

TDA1011 +

Ispravlja~

Slika 4.60. Praktièna realizacija kola sa slike 4.59 Slika 4.61. Hladnjak TDA1011 sa slike 4.60

10 Piz
Ar Ar =20log(A/A1kHz) (W)
Vp =12 V 5 Rzv =4W Rzv =8W
(dB) Rzv =4 W

–3
2,5

–10

0 12
0 5 10 15 Vp (V ) 20

–20 Slika 4.63. Zavisnost izlazne snage od

10 10 2 10 3 10 4 f (Hz) 105 napona napajanja
Slika 4.62. Zavisnost pojaèanja od uèestanosti
Napajanje 6V 9V 12V14V 16V
k k
(%) Piz =1W (%) f =1 kHz
Vp =12 V
7,5 Rzv =4 W 7,5

5 5

2,5 2,5

0 0
10 10 2 10 3 10 4 f (Hz) 105 0,01 0,1 1 Piz (W) 10

Slika 4.64. Zavisnost ukupnih harmoniènih Slika 4.65. Zavisnost ukupnih harmoniènih
izoblièenja od uèestanosti izoblièenja od izlazne snage

Primeri korišæenja dijagrama

1. Slika 4.62: Graniène uèestanosti su fd=40 Hz, fg>30 kHz
2. Slika 4.63: Pri napajanju od 12 V izlazna snaga je 2,25 W sa zvuèni-
kom otpornosti 8 W. Pri istom napajanju ali sa zvuènikom 4 W, snaga je oko 3,5 W.
3. Slika 4.64: Ako su dozvoljena harmonièna izoblièenja 1%, propusni
opsege je od 70 Hz do 10 kH,a pri 2% od manje od 50 Hz do oko 14 kHz.
4. Slika 4.65: Ako su dozvoljena harmonièna izoblièenja 1%, a
napajanje je 12 V, izlazna snaga je oko 2,5 W.

64
 4.3.12. Pojaèavaè sa TDA1015T snage 500 mW
TDA1015T je mini varijanta kola TDA1011. Oba ova kola imaju iste karakteristike,
jedina razlika je u snazi. Maksimalna izlazna snaga TDA1015 je 500 mW, što je posledica
èinjenice da je ono pravljeno kao SMD komponenta i smešteno je u kuæište "8-lead mini-
pack; plastic (SO8)"
Oblik, dimenzije i blok šema kola su dati na slici 4.66. To je kompletan audio
pojaèavaè predviðen za korišæenje u prenosnim ureðajima.
Maksimalna izlazna snaga je 500 mW, što je, kao što je veæ ranije reèeno, ,"puna

6 mm
1,27
8 5
6 5

TDA1015T
TDA
1015T
1 4
PP PS
TDA 4
mm
1015T Ovo je TDA1015T
u prirodnoj 2 8 7 3
veli~ini

1 4 0 5 mm
5 mm

Slika 4.66. Oblik, dimenzije i blok šemakola TDA1015T

Rzv =4W 8W 16 W
kapa" za prenosne radio-prijemnike, MP3 pleje- 0,6
re i slièno. Izlazna snaga zavisi od velièine jedno- Piz
(W) 32 W
smernog napona napajanja i od velièine otpor- 0,5
nosti zvuènika (ili slušalica), i može da se naðe
pomoæu dijagrama na slici 4.67.
0,4
Elektrièna šema audio pojaèavaèa sa
kolom TDA1015 je data na slici 4.68. To je poja-
èavaè za ureðaje koji se napajaju iz baterija. Ot- 0,3

pornost zvuènika i napon baterije za napajanje se

odreðuju sa dijagrama na slici 4.67. Na primer, 0,2

ako se ureðaj napaja iz baterijeVp= 6 V, sa zvu-

ènikom otpornosti Rzv= 8 W se ostvaruje snaga 0,1

Piz= 0,3 W, a sa Rzv= 4 W snaga Piz= 0,55 W.

* Na slici 4.69 je prikazn postupak 0
3,8
2 4 6 8 10 Vp (V ) 12
lemljenja nožica kola na štampanu ploèu. * Isprekidane linije va`e ako se izme|u no`ica
Na krajeve bakarnih linija na koje se 7 i 2 zalemi otpornik otpornosti 1,5 MW.
leme nožice nanese se tanak sloj kalaja. Prvo se Slika 4.67. Zavisnost snage od
leme dve dijagonalno suprotne nožice, u našem napona napajanja

6 5 100n 100m

TDA1015T
1 4
PP PS
u NF 100n
+
100n 220m
Vp
No`ica
2 8 7 3
4E7 Rzv Lem
Bakarna
100n linija

[tampana
Slika 4.68. Audio pojaèavaè sa baterijskim napajanjem plo~ica
d.

Bakarna [ilo
linija Tinol `ica
TDA1015T

Vrh
lemilice

c.
[tampana No`ica br. 1 Kalajno
plo~ica jastu~e
Uveli~ano 3 puta b.
a.
Slika 4.69. Lemljenje nožica kola TDA1015T: a - kolo na strani bakra na štam- 65
panoj ploèi, b - lemljenje nožice 1, c - lemljenje nožice 9, d - izgled svih lemova
sluèaju to su nožice 1 i 5. Na bakarne linije, na mestima gde treba da budu zalemljene ove
nožice, nanese se malo više (ne preterano) kalaja u obliku malog jastuèeta (slika 4.69-b).
Kolo se postavi na svoje mesto, tako da sve nožice budu u svom položaju. Vrhom šila nožicu
broj 1 pritisnemo na kalajno jastuèe, a vrh lemilice naslonimo tako da istovremeno dodiruje i
kalajno jastuèe i kraj nožice 1. Kalaj se rastopi i nožica, pod pritiskom šila, legne na svoje
mesto i bude zalemljena.
Sada se proveri da li su sve nožice na svojim mestima. Ako nisu, vrhom lemilice se
rastopi kalaj oko nožice 1 i kolo pažljivo i hitro, da se nožica 1 ne bi previše zagrejala, pomeri
u potreban položaj. Lemljenje nožice 9 je prikazano na slici 4.69-c. Vrh lemilice se
istovremeno nasloni na vrh nožice i bakarnu liniju ispod nje, tako da se obe zagreju. Posle
oko pola sekunde lemilica se malo odmakne od nožice, ali drži i dalje naslonjena na bakarnu
liniju, i vrh tinol žice prinese tako da dodiruje i vrh nožice i vrh lemilice i bakarnu liniju. Žica
se topi pa je treba pomerati na dole, i kalaj se hvata i za bakar i za vrh nožice. Odmakne se
prvo tinol žica pa lemilica, i lemljenje nožice 9 je završeno. Proveri se da li su sve nožice na
svojim mestima, pa se i one zaleme, na isti naèin kao i nožica 9. Lemovi su dobri ako
izgledaju približno kao na slici 4.69-d.

4.3.13. TDA7050 - Mono/stereo pojaèavaè snage sa baterijskim napajanjem

TDA7050(T) je pojaèavaè snage predviðen za male mono ili stereo prenosne
ureðaje sa slušalicama, kao što su radio-prijemnici, MP3 plejeri i sl. Elektriène šeme oba kola
su iste, u èip su ugraðena dva nezavisna pojaèavaèa snage, a razlika je u tome što je TDA7050
smešteno u plastièno 8-pinsko DIL kuæište, a TDA7050T u plastièno 8-pinsko SO (Small
Outline) kuæište za po-vršinsku (SMD) montažu (sl.4.66). U stereofonskim ureðajima svaki
pojaèavaè ima svoju slušalicu i radi nezavisno od onog drugog. U monofonskim ureðajima
pojaèavaèi rade u BTL (Bridge-Tied Load), odnosno mostnom spoju koji obezbeðuje veæu
izlaznu snagu.
Maksimalna izlazna snaga, pri k.h.i. k = 10%, data je u tabeli na slici 4.70.
+V p
8
Izlazna Napon Otpornost
snaga napajanja skušalica TDA7050
(mW) (V) 2
(W) + - 6
Mono (BTL) 1 PS PS
150 4,5 64 - +
150 3 32
Stereo 7 3 4 5
2 x 75 4,5 32
2 x 35 3 32 Slika 4.71. Blok šemakola TDA7050
Slika 4.70. Izlazna snaga TDA7050 u zavisnosti
od napona napajanja i optereæenja

Osnovne karakteristike kola su:

* Minimalan broj spoljnih komponenata (u BTL spoju ih nema)
* Napajanje iz baterije napona od 1,6 V do 6 V.
* Vrlo mala mirna struja (oko 3 mA pri naponu napajanja od 3 V)
* Naponsko pojaèanje je 26 dB u stereo konfiguraciji, odnosno 32 dB u mostnom
spoju (pri napajanju od 6 V i otpornosti slušalica od 32 W).
Na slici 4.71 je blok šema kola. Kao što se vidi, u +3V
èipu se nalaze dva nezavisna pojaèavaèa snage koja mogu
32 32
da se upotrebe na dva naèina. Prvi je da se pojaèavaèi vežu 100n

u mostnom (BTL) spoju (slika 4.72), a drugi da rade potpu-

no nezavisno, kao dva pojaèavaèa snage u stereofonskom 8 7 6 5
pojaèavaèu (slika 4.73). U oba sluèaja optereæenje pojaèa-
TDA
vaèa su slušalice èija je otpornost 32 W. 7050T
U BTL spoju, pobudni signal (signal koji se
1 2 3 4
pojaèava) se sa klizaèa potenciometra za regulaciju jaèine
vodi na nožice 1 i 3 tj. na neinvertujuæi ulaz prvog i
invetrujuèi ulaz drugog pojaèavaèa. Time je ostvareno da u NF
kada izlazni napon prvog pojaèavaèa (na nožici 7) raste, 22k
log
izlazni napon drugog pojaèavaèa (na nožici 6) se smanjuje i
obrnuto, kada se izlazni napon prvog pojaèavaèa smanjuje
Slika 4.72. Monofonski pojaèa-
izlazni napon drugog se poveæava. Struèno se kaže da su vaè snage sa kolom TDA7050
izlazni naponi ovih pojaèavaèa u protivfazi). Na taj naèin
se ostvaruje dva puta veæi napon na zvuèniku, a to znaèi da
je izlazna snaga èetiri puta veæa nego kada bi bio korišæen BTL - Bridge Tailored Load -
pojaèavaè u mostnom spoju.
samo jedan pojaèavaè. To je teorijska vrednost, zbog (Kao kad bi oba LM380 sa sli-
problema sa hlaðenjem kola snaga je ogranièena na dva ke 4.24 bila u istom kuæištu.)
66
puta manju vrednost. Konkretno, izlazna snaga pojaèavaèa
sa slike 4.71 je 150 mW što je više nego dovoljno kada se
kao optereæenje pojaèavaèa koriste slušalice. Kao +3V 32 32
optereæenje pojaèavaèa koriste se dve slušalice otpornosti
100n 47m 47m
32 W, koje su vezane na red, tako da je ukupna otpornost
dva puta veæa i iznosi ukupno 64 W.
Na slici 4.73 je elektrièna šema stereofonskog 8 7 6 5

pojaèavaèa snage sa kolom TDA7050(T). Sad pojaèavaèi TDA

rade nezavisno jedan od drugog. Isprekidana linija 7050T
oznaèava da su klizaèi potenciometara za regulaciju jaèine 1 2 3 4
meðusobno mehanièki spojeni, tako da se regulacija
obavlja pomoæu samo jednog dugmeta. Moguæe je koristiti uL
i dva nezavisna potenciometra, tada u kompletnom audio- 22k
log
pojaèavaèu nije potreban i stereo potenciometar (koji je
skup, a nije ga lako ni pronaæi u uslovima koji vladaju na uD
domaæem tržištu), ali je podešavanje potrebne jaèine 22k
log
manje komforno.
TDA7050 radi èak i kad se napon baterije od 3 V Slika 4.73. Stereofonski pojaèa-
smanji na samo 1,6V, što je mnogo dobra stvar. vaè snage sa kolom TDA7050

4.3.14. TDA7052 - 1 W BTL mono audio-pojaèavaè

Ovo kolo je projektovano prvenstveno za upotrebu u ureðajima sa baterijskim
napajanjem ali ga je, zahvaljujuæi širokom opsegu napona napajanja (od 3 V do 18 V),
moguæe koristiti i u ureðajima koji se napajaju iz ispravljaèa. Kolo je u plastiènom 8-pin DIL
kuæištu.
Izlazna snaga pri koeficijentu harmoniènih izoblièenja k= 10% je data u tabeli na
slici 4.74.
Osnovne karakteristike kola su:
* Minimum spoljnih komponenata
* Izuzetna stabilnost rada
* Ugraðena zaštita od kratkog spoja izmeðu izlaznih prikljuèaka
* Nije potreban hladnjak
* Mala mirna struja, I0=4 mA.
* Nema ,,klik"-ova pri ukljuèivanju i iskljuèivanju pojaèavaèa
* Naponsko pojaèanje je 39 dB pri napajanju od 6 V i sa zvuènikom od 8 W.
Elektrièna šema mono pojaèavaèa sa kolom TDA7052 data je na slici 4.75.
52
Izlazna Napon Otpornost TDA70 n.c. - not connected
snaga napajanja zvuènika - ne priklju~uje se
(W) (V) (W)
TDA7052
2 6 8
1 11 25
TDA7053 100n
2x1 6 8 1 8 220m
2x2 11 25
n.c.
TDA7052

Slika 4.74. Izlazna snaga TDA7052/53 u 2 7

zavisnosti od napona napajanja i optereæenja u NF 8
3 6 +
Pri projektovanju štampane ploèice treba 6V
voditi raèuna da kondenzatori 220 mF i 100 nF 5k
log 4 5
budu što bliže nožici 1, a da nožica 3 bude spojena
posebnom bakarnom linijom sa stopicom u koju
se lemi žica koja je spojena sa negativnim krajem Slika 4.75. Monofonski pojaèavaè
baterije. snage sa kolom TDA7052

4.3.15. TDA7053A - 2x1 W BTL stereo audio pojaèavaè snage

TDA7053 se sastoji od dva TDA7052 u 16 pin DIL kuæištu. Ali, ovo kolo se više ne
proizvodi, zamenila ga je poboljšana verzija. To je kolo TDA7053A, a poboljšanje je u tome
što je u njega ugraðeno kolo DC-volume, koje omoguæuje da se regulacija jaèine (volume)
vrši pomoæu samo jednog potenciometra, menjanjem jednosmernog (DC) napona na
nožicama 2 i 8. To je vrlo korisna moguænost u sluèaju kada je potenciometar za regulaciju ja-
èine udaljen za više od desetak centimetara od štampane ploèice. U sluèaju klasiènog
povezivanja potenciometra, kao u svim prethodnim primerima, za vezu izmeðu
potenciometra i ploèice treba koristiti oklopljeni kabl. U sluèaju kola sa DC kontrolom, veze 67
se ostvaruju obiènim žicama.
 Elektrièna šema pojaèavaèa snage sa kolom TDA7053A je na slici 4.76-a. Kolo za
regulaciju jaèine (DCvolume) se vezuje izmeðu nožica 2 i 8 i mase. To kolo se realizuje po
jednoj od šema na slici 4.76-b: levo je jednostavnije, sa desnim je pojaèanje kola veæe, vi
birate šta vam više odgovara.
Karakteristike kola TDA7053A su iste kao kod TDA7052 koje su date u prethodnom
projektu.

053A
TDA7 n.c. 1 16 2

2 15 n.c. A=34 dB
8 8
n.c. 3 14

TDA7053A
uL 470n
1m 1M
4 13
Rs
5 kW 100n
5 12
+6V
uD 470n
n.c.
6 11
Rs 8 2
5 kW
7 10
56k
A=40 dB
8 9
8

+
220m 1m 22k
DC- 4,5...18 V
volume

Slika 4.76-b. Kola za regulaciju poja-

Slika 4.76-a. Stereofonski pojaèavaè èanja promenom jednosmernog
snage sa kolom TDA7053A napona na nožicama 1 i 2

4.3.16. TDA7056B - 5 W mono BTL pojaèavaè snage

TDA7056B je monofonski BTL pojaèavaè snage sa DC kontrolom pojaèanja. On je
predviðen za upotrebu u TV prijemnicima i monitorima ali je pogodan i za upotrebu u
prenosnim kasetofonima, radio-prijemnicima i sliènim prenosnim ureðajima.
Izlazna snaga pri UB = 12 V, i sa Rzv = 16 W, je Pizmax = 3,5 W, a sa Rzv = 8 W je Pizmax
= 5,5 W. Napon napajanja je u granicama od 4,5 V do 18 V, što kolo èini pogodnim za
upotrebu i u ureðajima koji se napajaju iz baterija i u ureðajima koji se napajaju iz
ispravljaèa.
Osnovne karakteristike kola su:
* Regulacija pojaèanja jednosmernim naponom (DC volume control)
* Minimum spoljnih komponenata
* "Mute" naèin rada
* Odlièna stabilnost rada
* Termièka zaštita
* Ugraðena zaštita od kratkog spoja izlaznih prikljuèaka
* Mala potrošnja (I0=9 mA)
* Nema "klik"-ova pri ukljuèivanju i is-
1 - n.c. (not connected) kljuèivanju pojaèavaèa.
2 - + napajanja
-
3 ulaz * Naponsko pojaèanje, pri UB= 12 V i
TDA7056B 4 - masa signala Rzv = 16 W, je 40 dB (sto puta).
5 - DC regulacija jaèine Izgled i raspored nožica kola dati su na
6 - pozitivan izlaz slici 4.77. Prema podacima proizvoðaèa, ras-
7 - masa napajanja
1 2 3 4 5 6 7 8 9
8 - negativan izlaz hladno krilce na kolu obezbeðuje potrebno hla-
* Razmera 1:1 -
9 n.c. ðenje pa dodatni hladnjak nije potreban. Po mi-
šljenju autora ovog teksta, ipak je preporuèljivo
Slika 4.77. Izgled i raspored dodati hladnjak, recimo kao što je onaj na slici
nožica kola TDA7056B 4.61.
Kolo za regulaciju pojaèanja jednosmernim naponom, koje je na slici 4.78
oznaèeno sa DC-volume, se pravi prema jednoj od šema na slici 4.76-b, s tim što umesto
otpornika otpornosti 56 k treba koristiti otpornik otpornosti 100 k.
Elektrièna šema pojaèavaèa je na slici 4.78. To je ista šema nacrtana na dva naèina.
Slika 4.78-a je bliža stvarnosti, dok je slika 4.78-b jednostavnija, što naroèito dolazi do
izražaja pri crtanju komplikovanijih šema sa mnogo više komponenata. Kada su u pitanju
pojaèavaèi snage, slika 4.78-b ima još jednu prednost, koja je korisna pri projektovanju
štampane ploèe. Na njoj su nacrtane dve vrste simbola za masu: tanji, koji se naziva "Masa
signala" i deblji, koji se naziva "Masa napajanja". Na slici 4.78-a se vidi da je to jedna ista 68
masa, odnosno da su te dve mase spojene meðusobno. Ali,pri projektovanju štampane ploèe
te dve mase treba razlikovati. Obe mase treba bakarnim linijma spojiti sa stopicom u koju je
zalemljen kraj žice koja ovu stopicu spaja sa negativnim krajem ispravljaèa ili baterije
(akumulatora). Bakarna linija kojom se spaja "Masa ispravljaèa" treba da je vrlo široka jer
kroz nju teèe izlazna struja pojaèavaèa. Ova struja može da bude vrlo velika, reda velièine
više ampera. Bakarna linija kojom se sa pomenutom stopicom spaja "Masa signala" je
sasvim tanka jer kroz nju teèe vrlo mala ulazna struja. Uvek treba izbegavati, naroèito kod
pojaèavaèa snage veæe od 5 W, da se koristi zajednièka linija za obe mase jer to dovodi do
nestabilnog rada, pa i do oscilovanja pojaèavaèa, koji u tom sluèaju postaje neupotrebljiv.

Masa
napajanja

Masa
TDA7056B signala TDA7056B
1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 9

470n u NF 470n
8
220m
u NF 5RkWs 100n Rs
5 kW
100n 220m
DC- DC- 8
+12 V
volume volume
+12 V

a. b.
Slika 4.78. Pojaèavaè snage sa TDA7056B

4.3.17. TDA7057Q - 2x3 W stereo BTL pojaèavaè snage

U kolu TDA7057Q se nalaze dva nezavisna pojaèavaèa snage istih karakteristika

kao kolo TDA7056 iz prethodnog projekta. Kolo je smešteno 13-pinsko SIL kuæište koje je
prikazano na slici 4.79-a. Nožice su savijene unapred, što pojednostavljuje montažu na
hladnjak. Pri tome, nožice sa neparnim brojevima su savijene više, tako da su od nožica sa
parnim brojevima udaljene za 5,08 mm. Savijanjem je postignuto da je rastojanje izmeðu
nožica u redovima 3,4 mm.
Elektrièna šema je na slici 4.79-b.

Q
TDA7057Q 7057
TDA TDA7057Q
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

13
1 9

12x1,7 mm 1 470n 470n

uL uD 100n
16 16
220m +
1 - masa signala 1 8 - + izlaz 2 3...18 V
2 - ulaz 1 9 - masa napajanja 2 5k 5k -
log log
3 - + pol napajanja 10 - – izlaz 2
4 - ulaz 2 11 - – izlaz 1
5 - masa signala 2
6 - n.c. 12 - masa napajanja 1 Slika 4.79-b. Stereo pojaèavaè snage sa TDA7057Q
7 - n.c. 13 - + izlaz 1

Slika 4.79-a. Raspored nožica

i izgled kola TDA7057Q

Taèke pored zvuènika ukazuju da pri njihovom prikljuèivanju mora da se vodi

raèuna o fazi, o èemu je veæ bilo govora, a biæe još, u glavi "Dodaci".
Kondenzator od 200 mF se dodaje ako se pojaèavaè napaja iz baterija ili ako takav
slièan kondenzator ne postoji na izlazu ispravljaèa.
Na slici 4.79-c je prikazana štampana ploèica, pogled na stranu komponenata, kao
na fotografiji u katalogu proizvoðaèa. To je ploèica napravljena u Filipsu, ali autor ovih
redova ne može da izdrži a da ne kaže da mu se jedan detalj ne dopada. To je bakarna linija
izmeðu nožica 5 i 9. Po njegovom skromnom mišljenju ovu bi vezu trebalo prekinuti, a
napraviti novu koja bi spajala nožicu 5 i stopicu obeleženu sa –. Ova linija može da se
provuèe izmeðu nožica kondenzatora od 100 nF.
Dimenzije štampane ploèice su 60mmx40mm ali, kao što se vidi, ona može da bude
znatno manja. 69
 * Otpornici od 22 kW
TDA7057Q
imitiraju potenciometre sa kliza-
Prethodni
stepen èem u krajnjem gornjem polo-
1 13
žaju. Regulacija jaèine se obavlja
470n
100n Zvuènik u nekom prethodnom stepenu.
uD desni * Pri precrtavanju crteža
uL štampapane ploèe imajte u vidu
220m
470n da je to pogled na starnu kompo-

22k
22k
Zvuènik
levi nenata. Pogled na stranu bakra se
Masa dobija kada se slika kopira na
poluprovidnu hartiju pa ta hartija
okrene i pogleda kroz nju.
Ispravljaè

Slika 4.79-c. Raspored komponenata na štampanoj

ploèici pojaèavaèa snage sa slike 4.78

4.3.18. TDA1010A - 6 W/10 W pojaèavaè snage

TDA1010A je audio pojaèavaè sa izlaznim stepenom uklasi B, smešten u 9-pinsko
plastièno SIL kuæište. Ovo kolo je prvenstveno namenjeno za upotrebu u automobilskim
audio ureðajima sa zvuènicima otpornosti 2 W i 4W, ali ga širok opseg napona napajanja i fle-
ksibilnost èine dobrim rešenjem i za druge ureðaje snage do 10 W.
Napon napajanja kola TDA1010A je u granicama od 6 V do 24 V. Kolo istih
karakteristika ali sa napajanjem od 6 V do 18 V ima oznaku TDA1020. Oba kola su smeštena
u 9-pinsko SIL kuæište u koja se, inaèe, smeštaju integrisani pojaèavaèi srednjih snaga.
Izlazna snaga, pri koeficijentu harmoniènih izoblièenja k=10 %, je data u tabeli na
slici 4.80.
Glavne osobine kola TDA1010A i TDA1020 su:
* Razdvojeni pobudni predpojaèavaè i pojaèavaè snage, o èemu je veæ bilo reèi u
prethodnim projektima.
* Osetljivost pri Piz=6 W i Rzv=4 W je Uul=10 mV.
* Ukupna mirna struja pri napajanju od 14,4 V je I0=31 mA.
* Ukupna harmonièna izoblièenja pri Piz=6 W i Rzv=4 W su k=0,2 %.
* Ulazna impedansa je 30 kW (predpojaèavaè) i 20 kW (pojaèavaè snage).
* Efikasnost (k.k.d.) je h=75 %.
* Propusni opseg (–3 dB) je od 80 Hz do 15 kHz.
* Pojaèanjeje 24 dB (predpojaèavaè) i 30 dB (pojaèavaè snage).
* Potiskivanje brujanja (ripple rejection) je 42 dB. (Brujanje je ton uèestanosti 50 Hz
ili 100 Hz, koji potièe iz ispravljaèa.)
* Termièka zaštita.
* Zaštita od kratkog spoja na izlazu. Kod pojaèavaèa koji nemaju ovu zaštitu, spoj
izmeðu žica kojima se zvuènik prikljuèuje na pojaèavaè, kratak spoj u zvuèniku i slièno je
katastrofalan za pojaèavaè: izlazni stepen pregoreva. U takvim sluèajevima, ugraðeno kolo
za zaštitu iskljuèuje pojaèavaè i drži ga iskljuèenim sve dok kratak spoj ne bude otklonjen.
Kolo TDA1020 ima još neke dodatne moguænosti:
* Ugraðena kola koja pojaèavaè štite od ošteæenja ako se napon napajanja poveæa
èak do 45 V. Odakle može da stigne
ovoliki napon? Žica kojom je pojaèa- Izlazna Napon Otpornost
vaè spojen sa + polom automobilskog snaga napajanja zvuènika
(W) (V) (W)
akumulatora, kao i svaki drugi elek-
trièni provodnik, ponaša se kao prijem- 3,4/3,5* 14,4 8
6/7 14,4 4
na radio antena u kojoj se pod dejstvom 6,4/12 14,4 2
promenljivih elektriènih polja induku-
** 9 14,4 2
ju naponi. Elektrièna instalacija u auto-
10 18 2
mobilu (naroèito bobina) je snažan iz-
vor promenljivog polja i, kad se steknu * TDA1010A/TDA1020
nepovoljne okolnosti, napon u pome- ** Dva zadnja reda važe samo za TDA1010A sa
otpornikom od 220 W vezanim izmeðu nožica 3 i 4
nutom provodniku može da bude zna-
tno veæi od napona akumulatora. Ovaj Slika 4.80. Izlazna snaga TDA1010A i TDA1020
prenapon obièno traje veoma kratko, u zavisnosti od napona napajanja i optereæenja
ali je i to dovoljno dugo da trajno ošteti kolo koje nije zaštiæeno.
* Potiskivanje smetnji koje stvara automobilski motor.
Elektrièna šema pojaèavaèa i fotografija štampane ploèice su date na slici 4.81.
Potenciometar služi za regulaciju jaèine reprodukcije, a C1 je sprežni kondenzator preko
koga se signal koji se pojaèava (uNF) dovodi na ulaz, na nožicu 8, pojaèavaèa. Kondenzator
70
C3 i otpornik R1 obrazuju NF filtar koji spreèava da se deo izlaznog signala vrati negde blizu
 TDA1010A

1 9

Slika 4.82. TDA1010A i TDA1020

+
R1
330k C6 C10
C2 5 3 220n
1n8 10m

TDA1010A
C1 (TDA1020)
1m 4
C7
PP PS 100m
8 6...24 V
(6...18 V)

2
u NF 9 7 6 1 C8 C9
C3 100n 680m
100p
22k C4
log R2
100n 4E7
C5
1n
-

Slika 4.81. Audio pojaèavaè sa kolom TDA1010A (TDA1020)

ulaza pojaèavaèa. Èemu služi C3? O njemu postoji jedna lepa prièa.
Pre mnogo godina jedan uèenik èetvrte godine u elektrotehnièkoj školi "Nikola
Tesla" u Beogradu je, kao praktièni deo svog diplomskog rada, napravio kompletan audio
pojaèavaè izlazne snage 2x25 W. Štampana ploèa, raspored komponenata na njoj, raspored
potenciometara i nekoliko indikatora i prekidaèa na prednjoj ploèi lepe, tanke kutije, sve je
bilo izuzetno lepo. Ali, na veliku žalost uèenikovu, iz zvuènika se èuo slabašan ton koji je
odgovarao snazi bar dvadest puta manjoj od oèekivanih 50 W. Stavili smo pojaèavaè na sto u
laboratoriji za radiotehniku i na njegov ulaz prikljuèili ton generator èiji smo izlazni napon
podesili na 5 mV, što je odgovaralo osetljivosti pojaèavaèa, a uèestanost na 1 kHz. Okrenuli
smo potenciometar za regulaciju jaèine do kraja. Iz zvuènika se èuo ton uèestanosti 1 kHz ali
je svima, po jaèini zvuka, bilo potpuno jasno da je izlazna snaga mnogo, mnogo manja od
oèekivane. Eto, snuždeno je rekao uèenik, tako je bilo i kod kuæe. Prikljuèili smo elektronski
voltmetar na zvuènik. Prema onom što je moglo da se èuje, voltmetar je trebalo da pokaže
napon velièine (efektivne, naravno) oko 1 V. Ali nije bilo tako, napon je bio skoro deset puta
veæi. Kada se ovaj napon digne na kvadrat i to podeli sa otpornošæu zvuènika dobijala se
snaga 25 W. Znaèi, rekao je neko od prisutnih, pojaèavaè je u redu, samo mi to ne èujemo.
Bolje bi bilo da je obrnuto, da nije u redu ali da se lepo èuje, dodao je neko drugi. Sada smo na
zvuènik prikljuèili i osciloskop. Na njegovom ekranu se pojavio napon èiju je velièinu
pokazivao voltmetar. Ali njegova uèestanost nije bila 1 kHz veæ èitavih 42 kHz. Sve nam je
postalo jasno, pojaèavaè je oscilovao. Jednostavno, deo izlaznog napona koji se sa izlaza
pojaèavaèa nekako vratio na ulaz, imao je dovoljnu velièinu i odgovarajuæi fazni stav tako da
se pojaèavaè pretvorio u oscilator koji radi na uèestanosti 42 kHz. Nije nikakvo èudo što ga
nismo èuli. Njega zvuènik ne može da reprodukuje, a i da može ne bi ga èuli jer je to ultra
zvuk koji èovek ne može da èuje. Kako se rešiti ove bede? Najjednostavnije je da se izmeðu
ulaza i mase veže kondenzator koji æe, kao se to popularno kaže, signal od 42 kHz da odvede
na masu. Zalemili smo izmeðu ulaza i mase blok kondenzator kapacitivnosti 100 pF i
pojaèavaè je proradio kako treba. Eh, da ste mogli da vidite kako je onaj (m)uèenik
zadovoljno razvukao usne.
Dakle, kondenzator C3 služi da spreèi oscilovanje na nekoj ultrzvuènoj uèestanosti.
Pošto ovaj kondenzator smanjuje gornju graniènu uèestanost pojaèavaèa njegova
kapacitivnost treba da je što manja, potrebna vrednost se nalazi eksperimentom.
C4 je sprežni kondenzator preko koga se NFsignal sa izlaza predpojaèavaèa vodi na
ulaz pojaèavaèa snage.
C5 i izlazna otpornost predpojaèavaèa obrazuju VF filtar kojim se spreèava da VF
smetnje prodru na ulaz pojaèavaèa snage. Ako je potrebno, slbljenje ovog filtra može da se
poveæa dodavanjem otpornika na red sa C4. Otpornost je reda kilooma a optimalna vrednost
se nalazi eksperimentom.
C7 je tzv. bootstrap kondenzator kojim se poveæavaju izlazni napon i izlazna snaga
pojaèavaèa snage. 71
 C8 i R2 obrazuju Zobelovo kolo kojim se spreèava oscilovanje pojèavaèa snage na
visokim uèestanostima.
C9 je kondenzator koji se nalazi na izlazu svih pojaèavaèa snage na èijem se izlazu
koriste komplementarni tranzistori. Za vreme jedne poluperiode NF signala on se ponaša kao
sprežni kondenzator, a za vreme sledeæe poluperiode kao izvor jednosmernog napona.
Njegov radni napon mora da bude veæi od polovine napona ispravljaèa (baterije) iz koje se
pojaèavaè napaja energijom.
C6 je veæ pominjani liskunski kondenzator koji se koristi kod svih integrisanih kola
a lemi se što bliže nožici na koju se dovodi pozitivan jednosmerni napon napajanja.
C10 u ureðajima koji se napajjaju iz baterija spreèava NF oscilovanje do koga dolazi
kad se, usled delimiène ispražnjenosti, poveæa unutrašnja otpornost baterije. U ureðajima
koji se napajaju iz elektriène mreže on se koristi kada je ispravljaè udaljen od pojaèavaèa pa
su žice kojima su ostvarene veze duže od petnaestak centimetara. Ove žice se ponašaju kao
prijemne antene u kojima se indukuju naponi. Njih C10 "vodi na masu" i na taj naèin
spreèava da doðu do pojaèavaèa.
* Više podataka o audio-pojaèavaèu sa TDA1010A može da se naðe u glavi u kojoj
su dati primeri praktiène realizacije kompletnih audio-pojaèavaèa.

4.3.19. TDA1516BQ - 22 W mono ili 2x11 W stereo pojaèavaè snage

U èipu TDA1516BQ se nalaze dva pojaèavaèa snage koji mogu da se vežu u BTL
spoju i tada rade zajedno kao monofonski pojaèavaè snage 24 W. Druga moguænost je da se
koriste kao posebni pojaèavaèi snage po 12 W u stereofonskim pojaèavaèima.
Njihovo pojaèanje je fiksirano (ne može da se menja promenom velièina otpornosti i
kapacitivnosti spoljnih otpornika i kondenzatora), èime je ostvarena odlièna izbalansiranost
(ujednaèenost) pojaèanja oba pojaèavaèa, što je od izuzetnog znaèaja za dobar rad
stereofonskih ureðaja. Razlika u pojaèanju je manja od 1 dB, što je, praktièno gledano,
zanemarljivo malo.
Kolo je smešteno u kuæište SI L-13 sa nožicama savijenim tako da odgovaraju DIL
formatu, kao što se vidi na fotografijama pojaèavaèa. Tako savijene nožice pojednostavljuju
crtež štampane ploèice i olakšavaju montažu kola na hladnjak. Dimenzije kola, ne i broj
nožica, su isti kao na slici 4.55, a raspored nožica i izgled su dati na slici 4.83.
Podaci o izlaznoj snazi su dati u tabeli na slici 4.84.
Osnovne karakteristike pojaèavaèa snage TDA1516BQ su:
* Minimalan broj spoljnih komponenata u mostnom (BTL) spoju
* Mali ,,offset" napon, što je znaèajno za mostni spoj. (Off-set napon je jednosmerni
napon izmeðu nožice 5 i nožice 9, o kome je veæ bilo reèi). Sa napajanjem od 14,4 V i
zvuènikom otpornosti 4 W, pojaèanje napona je 20 dB u stereofonskom spoju (sl. 4.85),
odnosno 26 dB u mostnom mono spoju (sl. 4.86).
* Odlièno potiskivanje brujanja koje potièe iz ispravljaèa.
* Zaštita od sluèajnog kratkog spoja izmeðu izlaznih prikljuèaka i mase, ili izmeðu
njih i pozitivnog kraja ispravljaèa.
* Termièka zaštita.
* Moguænost korišæenja ,,Stand-by" prekidaèa S, o èemu je ranije bilo više reèi.
Struja kroz ovaj prekidaè (kad je zatvoren, naravno) je manja od 0,1 mA, a jednosmerna
struja koju pojaèavaè vuèe iz ispravljaèa u stand-by radu (kad je prekidaè otvoren) je 40 mA.
* Mala stand-by struja (<100 mA)
* Nema "klikova" pri ukljuèivanju i iskljuèivanju pojaèavaèa.
Elektrièna šema stereofonskog pojaèavaèa je na slici 4.85, a monofonskog na slici
4.86. Treba zapaziti da i ovo kolo ima dve mase, masu signala i masu ispravljaèa, o èemu je

TDA1516BQ BQ
1 5 16
TDA

Izlazna Napon Otpornost

snaga napajanja zvuènika
13
(W) (V) (W)
1 13

12x1,7 mm Mono (BTL)

1 22 14,4 4

1 - neinvertujuæi ulaz 1 8 - "bootstrap" 2 Stereo

2 - inverutjuæi ulaz 1 9 - izlaz 2 2x6 14,4 4
3 - masa signala 10 - + napajanja 2x11 14,4 2
4 - referentni napon 11 - M/SS prekidaè
5 - izlaz 1 12 - potiskivanje brujanja
6 - "bootstrap" 1 13 - neinvertujuæi ulaz 2 Slika 4.84. Izlazna snaga TDA1516BQ u
7 - masa napajanja zavisnosti od napona napajanja
i optereæenja
Slika 4.83. Raspored nožica 72
i izgled kola TDA1516BQ
bilo reèi u prethodnom tekstu, a o èemu treba voditi raèuna pri projektovanju štampane
ploèice.
*Elektrolitski kondenzator na izlazu ispravljaèa kojim se pojaèavaèi napajaju treba
da ima kapacitivnost od 2,2 mF (2200 mF).
* Kolo TDA1516Q je kompatibilano sa kolomTDA1518Q. Razlikuju se samo po
pojaèanju koje je kod ovog drugog 40 dB (u stereofonskom spoju) i 46 dB (u mostnom) .

TDA1516Q
(TDA1518Q)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

220n 1000m 1000m 100m 220n

uL 4 4
100n
uD
+
ZL ZD 14,4 V
-

Slika 4.85. Stereofonski pojaèavaè snage sa kolom TDA1516Q i 1518Q

TDA1516Q
(TDA1518Q)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

220n

u NF 4 + 100n
14,4 V
-

Slika 4.86. Monofonski pojaèavaè snage sa kolom TDA1516Q i 1518Q

4.3.20. TDA1551Q - 2x22 W ili 4 x11 W pojaèavaè snage sa I2C-B kontrolom

U integrisanom kolu TDA1551Q se nalaze èetiri kompletna pojaèavaèa snage koji
mogu da se upotrebe na dva naèina, kao što je prikazano na slikama 4.89 i 4.90. Na slici 4.89
po dva pojaèavaèa su vezana u mostnom spoju, tako da je ostvaren dvokanalni sterofonski
pojaèavaè snage 2x22 W. Na slici 4.90 pojaèavaèi rade nezavisno jedan od drugoga, svaki se
pobuðuje posebnim signalom i svaki ima svoj zvuènik, èime je ostvaren kvadrofonski
pojaèavaè snage.
Kao što smo veæ ranije videli, stereofonija je prostorna reprodukcija zvuka koja se
ostvaruje pomoæu dvokanalnih ureðaja. Pri reprodukciji neke muzike, preko jednog kanala
se prenosi muzika jedne polovine orkestra, a preko drugog druga polovina, dok se muzika
koju izvode muzièari u sredini orkestra podjednako prenosi preko oba kanala. Na mestu
reprodukcije, jedna polovina orkestra se èuje iz jednog a druga polovina iz drugog zvuènika,
dok se sredina orkestra èuje iz oba zvuènika, što, sve zajedno, stvara kod slušaoca utisak o
prostornom rasporedu izvora zvukova, odnosno stvara utisak prostornosti koji obogaæuje
doživljaj koji muzika stvara kod slušalaca. U vreme pre pojave video rekordera i personalnih
raèunara, kada su stereofonski ureðaji pobuðivali veliko interesovanje široke publike,
pojavila se ideja da prostorna reprodukcija muzike može da bude znatno kvalitetnija ako bi
se vršila, ne pomoæu dva veæ pomoæu èetiri kanala. To je bila kvadrofonija. Pomoæu dva
mikrofona snimani su zvuci koji stižu direktno od leve odnosno desne polovine orkestra.
Naponi koji se dobijaju na ovim mikrofonima su na slici 4.90 obeleženi sa uLP (levi prednji) i
uDP (desni prednji). Do slušaoca u koncertnoj dvorani, pored direktnih zvukova, stižu i zvuci
koji se odbijaju od tavanice i zidova dvorane, po kojima se, u suštini, i razlikuju razlièite
dvorane. (Po tim zvucima dvorane se rangiraju na proseène, dobre, odliène itd.) Ovi
reftektovani zvuèi se snimaju pomoæu još dva mikrofona. Naponi na njihovim izlazima su na
slici 4.90 obeleženi sa uLZ (levi zadnji) i uDZ (desni zadnji). "Kada se ovi signali pojaèaju i
reprodukuju preko èetiri zvuènika rasporeðenih po uglovima sobe" pisalo je u reklamama
proizvoðaèa kvadrofonske opreme, "zidovi sobe, kao èudom, nestaju i slušalac prisustvuje
koncertu u pravoj koncertnoj dvorani". Postojali su kvadrofonski gramofoni i magnetofoni, a
bilo je i kvadrofonskih radio-predajnika i prijemnika ali kvadrofonija ipak nije opstala, 73
verovatno zbog toga što ono što je slušalac dobijao nije bilo srazmerno novcu koji je trebalo
uložiti u ureðaje. Kako bilo da bilo, u kolu TDA1515Q èitaocima stoje na raspolaganju èetiri
nezavisna pojaèavaèa snage koja mogu da koriste po svom nahoðenju.
U kolu TDA1551Q je i elektronsko kolo koga nije bilo u pojaèavaèima snage
opisanim u prethodnim projektima. To je tzv. I2C-bas kontrola, preko koga integrisano kolo
može da se poveže sa mikroprocesorom. Preko posebne tastature, korisnik u mikrok-
procesor unosi podatke koje ovaj preko nožica 16 i 17 šalje u pojaèavaè i kontroliše njegov
rad. To pruža moguænost da se pojaèavaè postavi u "sleep mode" (da radi jedno odreðeno
vreme, dok, recimo, slušalac ne zaspi, i da se, posle toga, sam iskljuèi), "mute mode"
(pojaèavaè je iskljuèen, ali ne potpuno veæ se nalazi u, ranije opisanom, "stand-by" režimu,
spreman da trenutno proradi kad to
korisnik poželi ili kad se steknu neki u
napred definisani uslovi) i "operating 1551
Q
TDA
mode" (pojaèavaè normalno radi).
Kroz I 2C-bas podaci (signali) 5,08 mm

mogu da idu i u suprotnom smeru, od 2,54 mm

kola ka mikroprocesoru, što omoguæuje 17
da se na posebnom displeju (pokaziva-
èu) pojavi upozorenje da je jedan ili više 1
kanala pojaèavaèa snage preoptereæeno 24 mm 4,4
(tako da su izoblièenja veæa od
dozvoljenih), ili da se na nekom od
izlaza pojavio kratak spoj, ili da je TDA1551Q 12
temperatura kola porasla na 150°C.
TDA1551Q je smešteno 17-pinsko
SIL kuæište sa nožicama savijenim tako
da odgovaraju DIL formatu, što se vidi 1 17
na slici 4.87.
16x1,27 mm
Podaci o izlaznoj snazi su u tabeli 5,08
na slici 4.88.
Osnovne karakteristike kola su: Nožice:
* Veoma malo spoljnih kompo- 1 - neinvertujuæi ulaz 1 10 - izlaz 3
nenata pojaèavaèa. 2 - invertujuæi ulaz 1 11 - masa napajanja 2
* Fiksirana (nepromenljiva) po- 3 - masa signala 12 - izlaz 4
4 - potiskivanje brujanja 13 - plus napajanja 2
jaèanja koja obezbeðuju vrlo malu razli- 5 - plus napajanja 1 14 - inverujuæi ulaz 2
ku u pojaèanjima sva èetiri pojaèavaèa 6 - izlaz 1 15 - neinvertujuæi ulaz 2
(razlika je manja od 1 dB). 7 - masa napajanja 1 16 - SCL - serial clock line
* I 2C-bas kontrola koja daje in- 8 - izlaz 2 17 - SDA serial data line
9 - standby
dikaciju o izoblièenjima, kratkom spoju
izlaznih prikljuèaka svakog kanala, pre- Slika 4.87. Izgled i raspored nožica
grevanju kola, kao i moguænost da se po- kola TDA1551Q
jaèavaè pošalje u "sleep", "mute" ili
"operate" režim rada.
* Mali "offset" napon (oko 100 Izlazna Napon Otpornost
mV), koji je vrlo znaèajan za rad poja- snaga napajanja zvuènika
èvaèa u mostnom spoju. (To je jedno- (W) (V) (W)
smerni napon izmeðu izlaznog priklju- Stereo (BTL)
èka i mase.) 2x22 14,4 4
* Pojaèanje (sa Rzv=4 W) je 26
dB u mostnom spoju odnosno 20 dB u Quad
4x6 14,4 4
Quad pojaèavaèu. 4x11 14,4 2
* Odlièno potiskivanje brujanja
koje "stiže" iz ispravljaèa. Slika 4.88. Izlazna snaga TDA1551Q u
* Zaštita od kratkog spoja izme- zavisnosti od napona napajanja i optereæenja

ðu izlaznih prikljuèaka i mase ili pozitivnog kraja ispravljaèa.

* Termièka zaštita.
* Zaštita od pogrešnog priklju-èenja ispravljaèa.
* Moguænost "Stand-by" rada.
* Nema "klikova" pri ukljuèi-vanju i iskljuèivanju.

Ako se ikada upistite u servisiranje nekog starinskog pojaèavaèa,

radio-prijemnika ili nekog sliènog ureðaja sa elektronskim cevima,
budite veoma obazrivi. Jednosmerni naponi u pojedinim taèkama
mogu da budu i nekoliko STOTINA volti.

74
 +UB
+ +UB
+

5 13 100n 5 13 100n
2200m 2200m
220n 220n
1 1
uL + 6 u LP + 6

- - 1000m
60k 60k
+ 8 + 8
220n
2 2
- u LZ - 1000m

3 60k 3 60k
Masa Uref Masa Uref
signala signala
60k 60k
15 15
uD + 12 u DP + 12
220n 220n
- - 1000m
4 4
60k 60k
+ 10 100m + 10
14 14
- u DZ - 1000m
220n
16 16
SCL SCL
I2C
bus { SDA
17 CONTROL
9
I2C
bus { SDA
17 CONTROL
9

7 11 S 7 11 S
Uc Uc

Masa 3V<U c <U B Masa 3V<U c <U B

napajanja napajanja

Slika 4.89. Stereofonski (dvokanalni) Slika 4.90. Kvadrofonski (èetvorokanalni)

pojaèavaè snage sa TDA1551Q pojaèavaè snage sa TDA1551Q

4.3.21. TDA1552Q i TDA1553AQ - 2x22 W BTL pojaèavaèi snage

Ova kola su skoro potpuno ista, jedina razlika je u tome što je u kolo 1553Q ugraðena
i elektronska zaštita zvuènika. Smeštena su u 13-pinsko plastièno SIL kuæište, sa nožicama
savijenim tako da odgovaraju DIL formatu, kao na slici 4.83. Izlazna snaga (sa Rzv=4 W i
napajanjem od 14,4 V) je 2x22 W. Elektrièna šema i fotografija štampane ploèice
stereofonskog pojaèavaèa su na slici 4.56
Osnovne karakteristike kola su:
* Vrlo malo spoljnih komponenata
* Mali ofset napon izmeðu izlaznih prkljuèaka (0,1 V).
* Pojaèanje napona je 26 dB.
* Odlièno potiskivanje brujanja koje potièe iz ispravljaèa
* Zaštita od kratkog spoja izmeðu izlaznih prikljuèaka i mase ili pozitivnog pola
ispravljaèa.
* Termièka zaštita.
* Zaštita od pogrešnog priljuèenja (zamena krajeva) ispravljaèa.
* Mute/standby/normal moguænosti
*U kolima TDA1553Q i TDA1553AQ je ugraðena elektronika koja ogranièva
izlazni napon na 1V (ili manje) ako je bilo koji od izlaza kratko spojen.
* U kolu TDA1553AO izbor vrste ra-da (mute/standby/normal ) može da se vrši
naponima koji su CMOS kompatibilni.

TDA1552Q
(TDA1553Q)
(TDA1553AQ)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

100m*

S
220n 220n
4 4

uL uD
+
2200m 100n 14,4 V
* Ne koristi se -
sa 1552 . Tada
no`ica 12 "visi"

Slika 4.91. Stereofonski pojaèavaè snage sa TDA1552Q/TDA1553Q/TDA1553AQ

4.3.22. TDA1555Q/TDA1554Q - 2x22 W ili 4 x11 W pojaèavaèi snage

Ova dva kola su praktièno potpuno ista, razlikuju se samo po tome što je u kolo
75
TDA1555Q ugraðen i detektor izoblièenja èiji je izlaz na nožici 15. U oba kola su po èetiri
nezavisna pojaèavaèa snage koja mogu da se koriste u nekom kvadrofonskom ureðaju snage
4 x11W, (sl. 4.93), ili u stereofonskom ureðaju snage 2x22W (sl. 4.94). Kola su smeštena u
17-pinsko SIL kuæište sa nožicama savijenim da odgovaraju DIL formatu, kao na slici 4.87.
Podaci o snazi su u tabeli na slici 4.92.
Osnovne karakteristike pojaèavaèa snage TDA1555Q i TDA1554Q su:
* Vrlo malo spoljnih komponenata
* Mali ofset napon, 0,1 V
* Fiksno pojaèanje napona koje pri napajanju od 14,4 V i optereæenju od 4 W iznosi
26 dB (stereo), odnosno 20 dB (quad)
* Odlièno potiskivanje brujanja iz ispravljaèa
* Termièka zaštita
* Zaštita od kratkog spoja izmeðu izlaznih prikljuèaka i mase ili pozitivnog kraja
ispravljaèa
* Zaštita od pogrešnog prikljuèenja ispravljaèa
*Moguænost standby rada. Za normalan rad, jednosmerni napon na nožici 14 treba
da je veæi od 8,5 V.
* Identièni ulazi (invertujuæi i neinvertujuæi).
* Ugraðen detektor izoblièenja (samo kod 1555Q) èiji je izlaz na nožici 15. Kada,
usled prevelikog ulaznog signala, doðe do pojave odsecanja vrhova izlaznog signala tako da
klir faktor postane veæi od k= 3,5 %, na nožici 15 (izmeðu nje i mase) se pojavljuje jedno-
smerni napon kojim se u procesoru zvuka ili u kolu za DC regulaciju pojaèanja smanjuje
velièina signala na ulazu pojaèavaèa snage.
Najjednostavnije rešenje je odvesti napon sa nožice 15 na ulaz nekog pojaèavaèa
jednosmernog napona na èijem je izlazu sijalica (ili LED dioda) koja æe da se upali kada
izoblièenja porastu iznad nivoa pri kome se detektor ukljuèuje, što slušaoca opominje da,
pomoæu potenciometra, smanji jaèinu reprodukcije.
+
+UB Izlazna Napon Otpornost
snaga napajanja zvuènika
100n (W) (V) (W)

2200m Stereo (BTL)

2x22 14,4 4

220n Quad
15 14 5 13 4x6 14,4 4
u LP 1 6 4x11 14,4 2

1000m Slika 4.92. Izlazna snaga TDA15555Q u

4 zavisnosti od napona napajanja i optereæenja

220n
u LZ 2 8
100m 1000m
TDA1555Q 4
4
(TDA1554Q)
u DP 17 12
220n 1000m
4

u DZ 16 10
220n 3 11 7 9 1000m
4

Masa Masa
signala napajanja

Slika 4.93. Kvadrofonski (èetvorokanalni) pojaèavaè snage sa TDA1555Q

+ B
+U

100n 2200m

220n 15 14 5 13
uL 1 6

2 8

TDA1555Q
4
(TDA1554Q)
uD 17 12
220n
4

16 10
3 11 7 9

Masa Masa
signala napajanja

76
Slika 4.94. Stereofonski (dvokanalni) pojaèavaè snage sa TDA1555Q
 4.3.23. TDA1013B - 4 W BTL pojaèavaè snage sa DC regulacijom jaèine
TDA1013B je audio pojaèavaè sa DC kolom za regulaciju jaèine smešten u 9-pinsko
SIL plastièno kuæište. Njegove osnovne karakteristike su: malo spoljnih komponenata, širok
opseg napona napajanja, širok opseg kontrole pojaèanja, fiksno pojaèanje, termièka zaštita,
veliki odnos signal/šum i pin-kompatibilnost sa kolom TDA1013A.
Elektrièna šema pojaèavaèa je prikazana na slici 4.95. Kao što se vidi, pojaèavaè se
sastoji iz dva dela, predpojaèavaèa (KJ) i pojaèavaèa snage (PS). Predpojaèavaè je obeležen
sa KJ (kontrolna jedinica) jer se u njemu obavlja i kontrola (regulacija) jaèine reprodukcije.
To se ostvaruje promenom jednosmernog napona na nožici 7. Najjednostavnije praktièno
rešenje promene pojaèanja može da se ostvari pomoæu potenciometra i otpornika, kao što je
prikazano na slici 4.95.
Otpornosti otpornika se raèunaju po obrascima:
R1=0,2°R°(Vp–7V) i
R2=0,4°R,
u kojima je Vp - jednosmerni napon koji se dovodi izmeðu gornjeg kraja R1 i mase, to je
jednosmerni napon kojim se napaja pojaèavaè, a R - otpornost potenciometra. Na primer, ako
je Vp=14 V i usvojimo potenciometar otpornosti R=50 kW, otpornosti su:
R1=0,2°50°(14–7) =70 kW i
R2=0,4°50=20 kW.
Lako se zapaža da kontrolna jedinica, potenciometar i otpornici R1 i R2, svi za-
jedno deluju kao obièan logaritamski potenciometar, što je taèno. Prednost DC kontrole
(kontole pomoæu jednosmernog napona) je u tome što potenciometar na slici 4.95 može da
1m * Razmera 1:1
220k
+

4 3
100n 470m
TDA1013B
8 TDA1013B

u NF 220n KJ PS
2 Vp 1 2 3 4 5 6 7 8 9
+Vp 1 - masa napajanja
100n 470m 2 - izlaz pojaèavaèa
9 7 6 5 1 3 - plus napajanja
R1 4 - elektronski filter
3E3
5 - ulaz pojaèavaèa
100n 6 - izlaz KJ
R
7 - kontrolni napon
R2 8 - ulaz KJ
-
9 - masa signala

Slika 4.95. Audio pojaèavaè sa kolom TDA1013B

bude daleko od integrisanog kola (daleko i

12
od kompletnog pojaèavaèa, ako je potre-
TDA1013B
16 W bno), a veza sa kolom se ostvaruje obiènim
Piz
8W
provodnicima, što nije sluèaj kada se poten-
(W)
ciometar koristi na klasièan naèin. Pored to-
ga, DC kontrola omoguæuje i upotrebu da-
25 W
8
ljinskih regulatora jaèine, automatsku regu-
laciju pojaèanja itd.
Jednosmerni napon napajanja kola
TDA1013B je u granicama od 10 V do 40 V,
Rzv =4W što ga preporuèuje za upotrebu u ureðajima
4 koji se napajaju iz mreže.
Na slici 4.96 je dijagram na kome je
prikazana zavisnodt izlazne snage kola
TDA1013B od napona napajanja sa
otpornošæu zvuènika kao parametrom, koji
0
0 10 20 30
omoguæuje da se za svaku konkretnu
Vp (V ) 40 potrebu pronaðe optimalno rešenje. Na
Slika 4.96. Zavisnost izlazne snage od napona primer, ako je otpornost zvuènika Rzv=8 W,
napajanja i optereæenja kola TDA1013B a potrebna izlazna snaga Piz=4 W, napon
ispravljaèa treba da je Vp=17,5 V. Sa dijagrma se vidi da pri korišæenju zvuènika od 8 W
napon ispravljaèa ne sme da bude veæi od 27 V, a pri korišæenju zvuènika od 4 W ne sme da
bude veæi od 15 V.
Prema podacima proizvoðaèa kola, toplotna otpornost izmeðu hladnjaka i okoline, u
sluèaju kada je temperatura okoline ta=60 °C, a snaga 4W, je Rh-a=20 °C/W. Ako sami pravite
hladnjak, prema dijagramu na slici 8.1, potreban je hladnjak od aluminijumskog lima u
obliku kvadrata èija je stranica a=5 cm. Naravno, nije obavezno hladnjak bude u obliku
77
kvadrata, može i u pogodnijem obliku pravougaonika, bitno je da da površina jedne njegove
 strane bude 25 cm2.
Na slici 4.97 je frekvencijska karakteristika pojaèavaèa sa slike 4.95. Treba zapaziti
da na ordinati nije pojaèanje, kao što se obièno radi, veæ snaga.
Pošto padu pojaèanja od 3 dB odgovara smanjenje snage za 50 %, graniène
uèestanosti su uèestanosti na kojima je snaga Piz=2 W: fd=30 Hz i fg=40 kHz.
Na slci 4.98 je fotografija štampane ploèice sa komponentama pojaèavaèa.

5
Piz
(W)
4

0
10 10 2 10 3 10 4 f (Hz) 10
5

Slika 4.97. Zavisnost snage od uèestanosti Slika 4.98. Eksperimentalna štampana ploèica
(Vp=18 V, Rzv=8 W, k=10%, V7=7,5 V) pojaèavaèa sa slike 4.96

4.3.24. TDA1514A - 50 W - Hi-Fi pojaèavaè snage

Velika izlazna snaga i visoke performanse èine ovaj pojaèavaè idealnim za upotrebu
u Hi-Fi audio-pojaèavaèima vrhunskog kvaliteta, koji ispunjavaju zahteve za reprodukciju
visoko kvalitetnih digitalno snimljenih signala (CD, DVD itd.). Kolo je u potpunosti
zaštiæeno, izlazni tranzistori pojaèavaèa snage imaju termièku i SOAR zaštitu.
Napajanje može da bude asimetrièno ili simetrièno, sa naponom u granicama od ±10
V do ±30 V. Kolo je smešteno u 9-pinsko SIL kuæište.
Podaci o izlaznoj snazi su u tabeli na slici 4.99, a izgled kola i dimenzije na slici
4.100.

24 mm
Izlazna snaga k 20 mm 4,5
(W) (%)

20 (40) 0,003
3,4 TDA1514A 12

40 (50) 0,1
2

51 (65) 10

15

Slika 4.99. Izoblièenja u zavisnosti od 9

izlazne snage pri napajanju od `27,5 V
i otpornosti zvuènika od 8 W. Vrednosti 8 x 2,54 mm
u zagradama su za napajanje od `24 V
i otpornost zvuènika od 4 W Slika 4.100. Izgled i dimenzije kola TDA1514A

Osnovne karakteristike ovog kola su:

* Odlièno potiskivanje brujanja.
* Veliki odnos signal/šum. Pri tihoj reprodukciji (Piz=50 mW) snaga šuma koji se
"èuje" iz zvuènika je više od deset hiljada puta manja od snage korisnog signala. Znaci
navoda ukazuju da šum praktièno ne postoji.
* Moguænost mute i stand-by rada, pomoæu jednosmernog napona koji se dovodi na
nožicu 3. Struja napajanja u ovom režimu je samo 20 mA.
* Termièka zaštita.
* Izlaz zaštiæen od kratkog spoja za naizmeniènu struju (asimetrièno napajanje) i za
jednosmernu struju (simetrièno napajanje).
* Velièina pojaèanja može da se menja, menjanjem velièine otpornosti otpornika R1 i
i R2, u granicama od 20 dB do 46 dB.
Pojaèanje napona je:
A = 20log((R1+R2)/R2.
Sa vrednostima kao na slici pojaèanje je A = 20log(20680/680) = 30 dB. Veæe poja-
èanje može da se ostvari promenom otpornosti R1 i R2. Pri tome, ne treba preterivati, jer pri 78
pojaèanju veæem od 46 dB (200 puta)
pojaèavaè ne radi stabilno (poèinje da osci-
luje).
* Mala harmonièna i intermodula- TDA1514A
ciona izoblièenja
* Nema "klikova" pri ukljuèivanju i
iskljuèivanju 1 2 3 4 5 6 7 8 9

* Vrlo mala termièka otpornost

Zoom 1m 33m 47m 82

u NF 470n
220m
470k
220p 470n
20k
150 R1
20k

I0=56 mA 3E3
8E R2
(Vp=`27,5 V) 680
Rh-a= 4,3 qC/W 22n

4 6
MT
220V/2x18V
70VA

4x
1N5401 18V

18V
4700m

220 V

4700m

Zapazite da je u simetriènom ispravljaèu na

slici 101ostvareno dvostrano usmeravanje.

Slika 4.101. Pojaèavaè snage sa TDA1514A

TDA1514A TDA1514A

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 9

1m 1m 1m

u NF 470n
1m
470n
470k

470k
20k

20k

220p 470n 470n

R1 R1
20k 20k

3E3 3E3

22n 22n

22m
1k3

14A
TDA15

47m

Podaci za snagu u
tabeli su za k=0,1 %.
79
 MT
220V/2x18V
70VA

4x
18V 1N5401

S Izlazna Napon Otpornost

snaga napajanja zvuènika
(W) (V) (W)
18V
4700m 100 `
`24 8
70 `
`27,5 16
220 V
65 `
`20 8
4700m
55 `
`15 4

Slika 4.102. Pojaèavaè snage sa dva Slika 4.103. Izlazna snaga dva TDA1514A u
TDA1514A u mostnom spoju mostnom spoju zavisnosti od napona
sa ispravljaèem napajanja i optereæenja

4.3.25. TDA1521A - Hi-Fi pojaèavaè snage

TDA1521A je dvostruki Hi-Fi pojaèavaè snage smešten u 9-pinsko plastièno
kuæište oblika i dimenzija kao na slici 4.48-a. Kolo je predviðeno za napajanje iz elektriène
mreže, preko nesimetriènog ispravljaèa napona od 15 V do 40 V, ili preko simetriènog
ispravljaèa napona od ±7,5 V do ±20 V. Mali ofset napon (40 mV) omoguæuje i korišæenje
mostnog spoja. TDA1521 se isporuèuje i sa nožicama savijenim tako da odgovaraju DIL
formatu.
Osnovne karakteristike kola su:
* Veoma malo spoljnih komponenata
* Nema "klikova" pri ukljuèivanju i iskljuèivanju
* Termièka zaštita
* Fiksno naponsko pojaèanje od 30 dB (sa napajanjem od ±16 V i zvuènikom
otpornosti 8 W), koje obezbeðuje da su pojaèanja oba pojaèavaèa praktièno jednaka
* Odlièno potiskivanje brujanja iz ispravljaèa
* Odlièno razdvajanje kanala, 70 dB. (Za stereofonsku reprodukciju je vrlo važno da
signal iz levog kanala ne preðe u desni, i obrnuto da iz desnog ne preðe u levi, jer to kvari
utisak o prostornosti. To nije moguæe ostvariti u potpunosti, ali se konstruktori trude da
preslušavanje (prelazak signala iz jednog u drugi kanal) bude što je moguæe manje. U sluèaju
kola TDA1521(A) ovo potiskivanje preslušavanja je 70 dB. To znaèi da, tokom rada, u desni
kanal preðe samo trihiljaditi (približno) deo signala iz levog kanala, i obrnuto.
*Kola odgovarajuzahtevima
+
koji su za Hi-Fi ureðaje predviðeni IEC
268 i DIN 45500 standardima. 7
100n 680m
Elektrièna šema stereofonskog
2 680 20k
pojaèavaèa snage sa kolom TDA1521A
sa asimetriènim napajanjem, data je na -
slici 4.104. Jednosmerni napon na noži- 4
ci 3, izmeðu nje i mase, je jednak polo- u L 1
+
22n 680m
vini napona napajanja i to može da bude 220n
20k
jedan od podataka o ispravnosti kola.
3 8E2 8
Podaci o izlaznoj snazi se nala- TDA1521A Vp
ze na dijagramu na slici 4.105. Kao što 100m 20k
može da se vidi, sa naponom napajanja u D 9
od 24 V, koji preporuèuje proizvoðaè +
6
220n
kola, i pri klir faktoru k=10%, izlazna - 680m
22n
snaga je oko 8,6 W po pojaèavaèu, dok 8
je pri k=0,5 % oko 6,3 W po pojaèava-
680 20k 8E2 8
èu.
Elektrièna šema i fotografija 5
stereo pojaèavaèa sa kolom TDA1521 -
sa simetriènim napajanjem je na slici
4.106. Sada je jednosmerni napon na
Slika 4.104. Stereofonski pojaèavaè snage sa
nožici 3 jednak nuli pa se ona spaja di- TDA1521A sa nesimetriènim napajanjem
rektno, a ne preko kondenzatora, sa masom.
Ako se pojaèavaè sa slike 4.106 smešta u metalnu kutiju, pri montaži hladnjaka treba
imati u vidu da je metalna ploèica (tab ili fin na engleskom) na kolu spojena sa nožicom 5 i da
je jednosmerni napon na toj nožici jednak –Vp. Sve je u redu ako hladnjak nije u spoju sa
metalnom kutijom, koja je spojena sa masom da bi delovala kao Faradejev kavez. Ako je
hladnjak spojen sa kutijom, ili se kutija koristi kao hladnjak, tada kolo mora da se izoluje od
hladnjaka, na ranije opisan naèin. 80
 12 Simetrièno napajanje ima nekih
Piz
prednosti u odnosu na nesimetrièno na-
(W) * Simetrièno pajanje. Nisu potrebni kondenzatori na
napajanje red sa zvuènikom, radni napon konden-
* Rzv=8 W
* f =1 kHz zatora je dva puta manji, što se odražava i
8 na njihove dimenzije i na cenu, struje u
k=10 %
sekunadarima mrežnog transformatora, a
time i kroz ispravljaèke diode, su manje.
k=0,5 % Snaga transformatora, naravno, ostaje
ista.
4
Na slici 4.107 je dijagram
zavisnosti izlazne snage od napona pri
simetriènom napajanju. Sa naponom od
`12 V dobija se ista snaga kao sa 24 V pri
0 nesimetriènom napajanju.
7 9 11 13
`Vp (V ) 15

Slika 4.105. Zavisnost izlazne snage od

napona napajanja kola TDA1521A sa
simetriènim napajanjem
+

7
Ovo dole nije
100n 680m TDA1521A veæ
2 680 20k
TDA1521, koje je
pin-kompatibilno sa
- Vp TDA1521A ali ima
4 znatno veæu snagu.
uL 1
+
22n
220n 8
20k 8E2
3
TDA1521A

20k
uD 9
+
6
220n
-
22n Vp
8 8
8E2
680 20k

5
100n 680m
-

Slika 4.106. Stereofonski pojaèavaè sa kolom TDA1521 sa simetriènim napajanjem

12 * Po preporuci proizvoðaèa kola,

Piz pri napajanju od `12 V i sa zvuènikom
(W) * Asimetrièno otpornosti 8 W , toplotna otpornost
napajanje
* Rzv=8 W hladnjaka treba da je Rh-a=5,5 K/W
* f =1 kHz (stepena Kelvina po vatu, što je isto što i
8 oC/W).
k=10 % Prema slici 7.2, ako se hladnjak
pravi od aluminijumskog lima debljine
k=0,5 %
1mm on treba da ima površinu od prib-
4
ližno 16X16 cm2. To je prilièno veliki ko-
mad. Biæe manji ako koristite deblji
aluminijumski lim. Rešenje problema sa
tanjim limom je na slici je 2.40b u "Prak-
tiènoj ELEKTRONICI 2". Pravo rešenje
0 je, ipak, fabrièki izraðen hladnjak.
15 20 Vp (V) 25 27

Slika 4.107. Zavisnost izlazne snage od

napona pajanja kola TDA1521A sa
nesimetriènim napajanjem

4.3.26. TDA2611A - 4 W B 10 W pojaèavaè snage

TDA2611 je monolitno integrisano kolo u kuæištu SIL-9, slika 4.48-a, sa visokim
naponom napajanja.
Ovaj pojaèavaè se reklamira kao idealan za TV prijemnike, ali ga je moguæe koristiti
i u bilo kom audio-pojaèavaèu opšte namene. Napaja se iz asimetriènog ispravljaèa èiji je 81
napon u granicama od 6 V do 35 V. Osetlji-
vost je 55 mV pa, ako je efektivna vrednost
napona koji se pojaèava 55 mV ili veæa, * Asimetrièno
10 napajanje
predpojaèavaè nije potreban. Piz * k =10%
Zavisnost velièine izlazne snage (W) * f =1 kHz
od napona napajanja i otpornosti zvuènika
prikazana je na slici 4.108. Kao što se vidi, Rzv=8 W
ako se koristi zvuènik od 8 W napon napa-
janja ne sme da bude veæi od 24 V, a ako je Rzv=15 W
otpornost zvuènika 15 W, napon ne sme da 5
bude veæi od 35 V. U prvom sluèaju, maksi-
malna izlazna snaga je oko 9 W, a u drugom
oko 11 W. To su vrednosti pri kojima je
klir- faktor k =10%. Sa manjim vredno-
stima klir- faktora, snaga je manja.
Elektrièna šema i fotografija
štampane ploèice sa komponentama 0
pojaèavaèa su prikazane na slici 4.109. 0 20
Vp (V)
40

Jedna od posebnih karakteristika Slika 4.108. Zavisnost izlazne snage kola

ovog pojaèavaèa je moguænost podeša- TDA2611A od napona napajanja i optereæenja
vanja velièine ulazne otpornosti. Naime, ulazna otpornost, kada izmeðu nožica 5 i 9 nije ništa
prikljuèeno, je 45 kW. Kada se prikljuèe redno vezani kondenzator kapacitivnosti 1 mF i
otpornik R, ulazna otpornost može da se podešava promenom otpornosti R. Zavisnost ulazne
otpornosti od otpornosti R prikazana je na dijagramu na slici 4.110. Sa R=1 kW, kao na slici,
ulazna otpornost je Rul=580 kW, što je velièina koja je optimalna ako se pojaèavaè koristi za
pojaèavanje signala keramièke zvuènice gramofona i sliènih izvora koji imaju veliku
unutrašnju otpornost.
Sa napajanjem od 18 V i zvuènikom od 8 W termièka otpornost hladnjaka treba da je
29 K/W, što se, prema slici 7.2, ostvaruje aluminijumskom ploèicom èija je površina nešto
veæa od 16 cm2.

1m
R*
5 1k
330n 100n
7
9 +
1
2
TDA2611A
220p -
470m
4
6 22n
u NF 3
n.c.
8
3E3
22m

Slika 4.109. Audio pojaèavaè sa kolom TDA2611

10 3
1:1
Zul
(kW)

10 2
TDA2611A

10 2,54 mm
10 2 10 3 10 4 R (W) 10 5

Slika 4.110. Zavisnost ulazne impedanse

(ulazne otpornosti) od otpornosti R

4.3.27. TDA2613 - 6 W Hi-Fi pojaèavaè snage

TDA2613 je Hi-FI (Hihg-Fidelity - visoka vernost) pojaèavaè snage u 9-pinskom
plastiènom SIL kuæištu sa slike 4.48-a. Kolo je napravljeno specijalno za napajanje iz grad-
ske mreže preko asimetriènog ispravljaèa (15 V do 40 V) ali postoji i moguænost simetri-
ènog napajanja (±7,5 do ±20 V). 82
 TDA2613 je pin-kompatibilno sa jednom polovinom TDA1521A i može da se kaže
da je njegova mono verzija.
Sa zvuènikom od 8 W i asimetriènim napajanjem od 24 V ili simetriènim od ±12 V,
izlazna snaga je 8 W (k=10%), 6 W (k=0,5%) i 4 W (k=0,13%).

Rh-a=14 K/W +

n.c.
1 n.c.
100n
9 2 n.c.
4
220n 7
6
TDA2613
680m
5
3 22n
u NF
8
8E2 8
100m
TDA8920
-

Slika 4.111. Audio pojaèavaè sa TDA2613 sa asimetriènim napajanjem

Važniji podaci su:

+
*Vrlo malo spoljnih komponenata Rh-a=14 K/W
n.c. 680m*
* Nema ,,klikova" pri ukljuèivanju i 1 n.c.
iskljuèivanju 9 2 n.c. 100n
4
* Mali ofset napon 220n 7
* Zaštita od kratkog spoja na izlazu TDA2613
6
* Termièka zaštita
5
* Fiksno pojaèanje napona (30 dB) u NF 3 22n
8
* Kolo odgovara zahtevima koje, 8 100n
8E2
prema standardima IEC 268 i DIN 45500,
moraju da ispune Hi-Fi ureðaji. 100m
680m*
Na slici 4.111 su elektrièna šema i -
fotografija štampane ploèice pojaèavaèa * Ova dva kondenzatora
su u ispravljaèu
sa kolom TDA2613 sa nesimetriènim
napajanjem, a na slici 4.112 je elektrièna Slika 4.112. Audio pojaèavaè sa TDA2613
šema istog pojaèavaèa sa simetriènim sa simetriènim napajanjem
napajanjem.

4.3.28. TDA8920 - 2x50W - pojaèavaè snage klase D

Izlazni tranzistori svih do sada opisanih pojaèavaèa snage rade u meðuklasi AB,
mnogo bliže klasi B nego klasi A, tako da je njihov koeficijent korisnog dejstva oko 65%, a
nekih i manji. To znaèi da od ukupne elektriène energije koju pojaèavaè snage primi od
ispravljaèa ili baterije, 65%, ili manje, biva predato zvuèniku, u kome se ona pretvara u aku-
stièku energiju, a 35%, ili više, se pretvara u toplotu. Na primer, ako je jednosmerni napon
ispravljaèa U0=18 V, a struja koja iz ispravljaèa teèe u pojaèavaè I0=5 A, tada je snaga
ispravljaèa:
P0=U0°I0=18°5=90 W.
(Snaga kojom ispravljaè optereæuje elektriènu mrežu je, zbog gubitaka u tran-
sformatoru i diodama, nešto veæa i obièno se uzima da je veæa za oko 10 %.)
Ako je koeficijent korisnog dejstva (efikasnost) pojaèavaèa snage h=0,65=65 %,
tada pojaèavaè predaje zvuèniku snagu
Piz=h°P0=0,65°90 W=58,5 W,
a u toplotu se pretvara
Pd=(1–h)°P0=(1–0,65)°90 W=31,5 W.
(Snaga Pd je snaga disipacije i to je snaga koja se koristi pri proraèunu hladnjaka.)
Jasno je da je 31,5 suviše veliko u odnosu na 58,5, pa je jasno i zašto konstruktori
ulažu napore da se ovaj odnos smanji. Rešenje je pojaèavaè sa izlaznim tranzistorima u tzv.
klasi D. Reè "tzv" ukazuje na to da se ne radi o klasi u pravom smislu te reèi. Izlazni tranzi-
stori su u klasi B, a željeni efekat velikog koeficijenta korisnog dejstva se ostvaruje tako što
tranzistori rade u prekidaèkom režimu: kada provode struju napon na njima je jednak nuli,
kada na njima postoji napon oni ne provode struju. To se ostvaruje tako što se analogni signal
83
koji se pojaèava pretvara u PWM signal, odnosno u povorku pravougaonih impulsa èija se
širina menja u skladu sa trenutnom vrednošæu analognog signala. Ovim signalom se
pobuðuju izlazni tranzistori pojaèavaèa, pa se na izlazu dobija PWM signal velike snage, koji
se, preko LC filtra propusnika niskih uèestanosti vodi na zvuènik. Filtar potiskuje VF
komponente PWM signala tako da se na zvuèniku ponovo dobija analogni signal, istog obli-
ka kao pobudni signal na ulazu pojaèavaèa, ali mnogo veæe snage.
TDA8920 je pojaèavaè snage klase D, koji može da se koristi kao monofonski poja-
èavaè snage 130 W ili kao stereofonski pojaèavaè snage 2x50 W. Kolo radi sa vrlo širokim
opsegom napona napajanja, od `15 V do `30 V.
Njegove osnovne karakteristike su:
* Velika efikasnost (90 %)
* Vrlo mala mirna struja
* Mala izoblièenja
* Velika izlazna snaga
* Ogranièavaè izlazne snage
* Dobro potiskivanje brujanja
* Moguænost menjanja uèestanosti oscilatora
* Diferencijalni ulazi
* Nema "klikova" pri ukljuèivanju i iskljuèi-vanju
* Zaštita od kratkog spoja izlaznih prikljuèaka
* Termièka zaštita
* Zaštita svih nožica od elektrostatièkih pražnjenja
Kolo je smešteno u plastièno 18-pinsko SIL kuæište èiji su izgled i dimenzije
prikazani na slici 4.113. Nožice su savijene tako da su u dva reda izmeðu kojih je rastojanje
2R=5,08 mm, a rastojanja izmeðu nožica u istom redu R=2,54 mm, što omoguæuje montažu

Opis rada kola TDA8920 je u pri- TD9A20J 5,08 mm

8
logu "Klasa D", u "Dodacima".
2,54 mm

24 mm 4,4

Veliko h - mali hladnjak. TDA8920J 12

1
17

16x1,27 mm 5,08
Metalna ploèica
na kolu je spojena
sa nožicama 8 i 10, Slika 4.113. Izgled i dimenzije kola TDA8920
pa je na njoj napon
–25 V. +
13 5 100n 2200m
25 V
6
-

47n
100n
4
100mH
7
uL
3
8W
390n

16
12

RLIM
TDA8920J
47n 390n
100n 8W
14
100mH
11
uD
15

100n
2 x 50 W
O/F//O/M 17 9

+
100n 100n 2200m
25 V

2 1 8 10 -

ROSC
10k

Slika 4.114. Stereofonski pojaèavaè snage sa kolom TDA8920 84

na razlièite matadore i univerzalne štampane ploèice.
* Postoji i pakovanje kola sa oznakom TDA8920TH za površinsku montažu. Ono
ima dvadest nožica, a na štampanoj ploèici zauzima pravougaoni prostor èije su dimenzije
samo 16mmx14mm.
Elektrièna šema dvokanalnog pojaèavaèa snage sa TDA8920J prikazana je na slici
4.114.
Bez otpornika RLIM, tada je nožica 16 spojena sa nožicama 8 i 10, izlazna struja je
ogranièena na Iizmax=7 A. Ako je potrebno da se struja ogranièi na neku manju vrednost
dodaje se otpornik RLIM èija se otpornost izraèunava po obrascu
RLIM=(7/Iizmax–1)°104,
u kome je Iizmax u amperima. Na primer ako se želi da maksimalna vrednost izlazne struje
bude Iizmax=5 A, tada je
RLIM=(7/5–1)°104=4 kW.
Ako, tokom rada, izlazna struja postane veæa od vrednosti na koju je ogranièena,
pojaèavaè se iskljuèi i svakih 20 ms pokušava da se ponovo ukljuèi. Ukjuèiæe se tek kad
uzrok preteranog porasta struje bude otklonjen.
U kolu TDA8920 se nalazi i oscilator pomoæu koga se analogni signal pretvara u
PWM signal. Njegova uèestanost je data obrascem
fOSC=5°109/ROSC (Hz).
Sa ROSC=10 kW, kao na slici, uèestanost oscilatora je 500 kHz, a može, ako je
potrebno, da se smanji poveæavanjem otpornosti.
Sa O/F/O/M je obeleženo kolo koje stvara odgovarajuæi jednosmerni napon koji se
vodi na nožicu 17, izmeðu nje i mase, a kojim se upravlja radom pojaèavaèa. Jedno od
moguæih rešenja ovog kola je prikazano na slici 4.115. Pomoæu prekidaèa S1 se ostvaruje
"mekano" ukljuèivanje i iskljuèivanje pojaèavaèa, a pomoæu S2 prebacivanje pojaèavaèa iz
stanja MUTE (ne radi ali je spreman za rad) u stanje OPERATE (radi).
Kalemovi induktivnosti 100 mH i kondenzatori kapacitivnosti 390 nF obrazuju NF
filtre koji na zvuènike propuštaju samo NF komponentu PWM signala sa izlaza pojaèavaèa.
Pri nabavci kalemova treba imati u vidu da oni treba da izdrže struju od 7 A, što je prilièno
velika vrednosti. U kuænoj radinosti kalemovi se prave tako što se na valjkastom kalemskom
telu preènika 15 mm namota 25 zavojaka bakarne žice preènika 1,2 mm izolovane lakom.
Kalem se obavezno zalije epoksidnom smolom ili na neki drugi naèin fiksira.
Kondenzatori 2200mF/35 V su komponente filtra na izlazu ispravljaèa, ali je korisno
da se nalaze na ploèici na kojoj je pojaèavaè, što bliže nožicama 3 i 15, odnosno nožicama 8 i
10. Još bliže ovim nožicama treba da su njima paralelni kondenzatori od 100 nF.
Pri projektovanju štampane ploèice treba voditi raèuna o uzemljenju u jednoj taèki,
o èemu je veæ bilo reèi u prethodnim projektima.
Sa zvuènikom otpornosti 8 W i napajanjem od `25 V, kao na slici, izlazna snaga je
2 30 W (k=0,5%) odnosno 2x35 W (k=10%), a sa napajanjem `30 V je 2x40 W odnosno
x
2x50 W.
Na slici 4.116 je prikazna elektrièna šema monofonskog pojaèavaèa snage sa kolom
TDA8920. I sada važi sve što je reèeno u vezi sa slikom 4.114.
Sa zvuènikom od 8 W i napajanjem `25 V izlazna snaga je 100 W (k=0,5%)
odnosno 130 W (k=10%), a sa napajanjem od `30 V je 150 W odnosno 190 W.
* Pojaèanje napona oba pojaèavaèa snage u kolu TDA8920 je A=30. Ovaj podatak
omoguæava da se izraèuna osetljivost pojaèavaèa za svaku od ranije navedenih snaga. Na
primer, ako je ukupna snaga 2x50 W, izlazna snaga svakog pojaèavaèa je Piz=50 W. U tom
sluèaju, izlazni napon je U iz = Rzv × Piz = 8 × 50 = 20 V , pa je ulazni napon:
Uul=Uiz/A=20/30=0,7 V.
To znaèi da se izlazna snaga od 50 W po kanalu ostvaruje kada se na oba ulaza
dovedu pobudni NF signali èije su efektivne vrednosti 0,7 V. Pri veæim ulaznim naponima,
snaga je veæa ali su i izoblièenja veæa. Pri još veæim ulaznim naponima, kad izlazna struja
postane veæa od ogranièene vrednosti, pojaèavaè æe da se iskljuèi.
O/F/O/M

13, 5
Kao i veæina elektronskih ureðaja, i ovaj pojaèavaè
može da se ukljuèuje/iskljuèuje pomoæu glavnog preki-
daèa, kojim se prekida veza izmeðu ureðaja i mrežnog na-
5k6
5k6
pona. Bolje rešenje je kolo sa slike 4.115., koje se pri-
17
kljuèuje izmeðu nožice 17 i mase. Koriste se dva preki-
5k6
daèa male snage. Pomoæu S1 se vrši trajno ukljuèe-
ZD
5V6 S1 nje/iskljuèenje, a pomoæu S2 privremeno (kad vam za-
100m
S2 zvoni telefon i sl.)
Masa

ON/OFF OPERATE/MUTE
Slika 4.115. Kolo za ON/OFF i OPERATE/MUTE
operacije na pojaèavaèu sa slika 4.14 i 4.16
85
 13 5 +
100n 2200m
25 V
6
-

47n
100n
4
100mH 390n
7
u NF
3

100n

16
8W
12

RLIM
TDA8920J
47n
14
100mH 390n
11
15

O/F//O/M 17 9

+
100n 100n 2200m
25 V

2 1 8 10 -

ROSC
10k

Slika 4.116. Monofonski pojaèavaè snage sa kolom TDA8920

4.3.29. STK077 - 30 W - hibridni pojaèavaè snage

Pre mnogo godina, autor ovih redova je sa nekoliko svojih prijatelja sedeo u labora-
toriji za "Radio-prijemnike" u ETŠ "Nikola Tesla" u Beogradu. Radno vreme je bilo isteklo,
svi smo bili prilièno umorni za neki ozbiljniji rad, pa smo vodili nevezani razgovor tokom
koga smo zakljuèili da niko od prisutnih nije lièno video šta se stvarno nalazi u unutrašnjosti
kuæišta u koje je smešten tranzistor. "Pa, da otvorimo jedan" reèe neko, smejuæi se. I, otvorili
smo. Uzeli smo snažan tranzistor 2N3055, stegli ga u stegu i, pažljivo turpijajuæi po gornjoj
ivici, skinuli gornji deo kuæišta. Pred našim oèima se pojavio prizor koji je prikazan na
desnom delu slike 4.117. Za dno kuæišta je bila zalepljena vrlo tanka kristalasta ploèica èije
su zapremina i težina bile više od sto puta manje od zapremine i težine kuæišta. A ta ploèica, to
je tranzistor! Sve ostalo je samo pakovanje.
Kristalna Emiter Slièna prièa važi i za otpornike
ploèica manjih snaga koji se najèešæe koriste u au-
dio-pojaèavaèima. Oni se prave tako što se
na mali valjak od keramike nanese vrlo ta-
nak sloj nekog otpornog materijala. Taj ta-
nak sloj, èija su težina i zapremina mnogo
Baza manji od ukupne težine i zapremine otpor-
Slika 4.117. Tranzistor 2N3055 nika, predstavlja otpornik. Ostalo je, i u
ovom sluèaju, pakovanje. Tim materijalom, rastvorenim u nekom razreðivaèu, može da se na
ploèici od izolatora èetkicom nacrta pravougaonik širine, recimo, 8 mm i visine 2mm. Kada
razreðivaè ispari, na ploèici ostaje otpornik èija velièina otpornosti zavisi od debljine i
dimenzija otpornog materijala. Kada se ima u vidu da postoje lepkovi koji dobro provode
elektriènu struju, postaje jasno da na relativno maloj keramièkoj ploèici mogu da se nacrtaju
svi otpornici i zalepe svi tranzistori (bez kuæišta, naravno) i ostvare potrebne veze nekog ele-
ktronskog ureðaja. Tako se, uz pomoæ još nekoliko žicanih veza i minijaturnih kondenzatora,
proizvode tzv. hibridna integrisana kola, èiji su najpoznatiji predstavnici integrisani
pojaèavaèi snage iz serije STK. Ova kola je prva poèela da proizvodi firma SANYO, ali su ih
u svoje Hi-Fi audio ureðaje ugraðivali i drugi poznati proizvoðaèi, meðu njima i SONY, što
svedoèi o njihovom visokom kvalitetu.
STK077 je hibridni pojaèavaè snage 30 W, izveden po elektriènoj šemi na slici
4.118, koja je dobro poznata onima koji su pravili audio-pojaèavaèe u diskretnoj tehnici (od
posebnih komponenata). Na ulazu je diferencijalni pojaèavaè sa tranzistorima T2 i T3, èiju
emitersku otpornost predstavlja strujni izvor koji obrazuju T1, Rl, D1 i D2. Signal koji se
pojaèava se dovodi na bazu T2, a pojaèan se dobija na otporniku R2, sa koga se vodi na
drajver T6, èije je kolektorska otpornost strujni izvor T4. Tranzistor T5, zajedno sa D3, D4,
R6 i R7, obezbeðuje konstantan jednosmerni napon na bazama izlaznih tranzistora, tako da 86
 10 9

STK077 D1
POWER R1 Z1 R8
AMPLIFIER
D2 8
R5
T1 T4

D4 T7
R3
T9
T2 T3 D3
1 R6

R9
2
7
T5
R7
R4

T10
(Odlièan pojaèavaè) C T8

T6
R10
R2
6

3 4 5

Slika 4.118. STK077, izgled i elektrièna šema

kroz njih teèe mirna struja od 50 mA. Tranzistori T7 i T9 su u Darlingtonovom, a T8 i T10 u

kvazi Darlingtonovom spoju.
Elektrièna šema pojaèavaèa snage sa kolom STK077 i elektrièna šema ispravljaèa
prikazani su na slici 4.119. Pojaèavaè je projektovan tako da se napaja iz simetriènog
ispravljaèa èiji je izlazni napon ±25 V. Kao što se vidi, napon na izlaznim tranzistorima
(napon izmeðu kolektora T9 i emitera T10, odnosno napon izmeðu nožica 8 i 6) je 50 V. To je,
što se tièe izlazne snage, isto kao da je emiter T10 spojen sa masom, a na kolektor T9, iz
asimetriènog ispravljaèa, doveden napon +50 V. U kola napajanja prethodnih stepena
(drajvera i diferencijalnog pojaèavaèa) su ubaèeni filtri koje obrazuju R3 i C3, odnosno R5 i
C7. Negativna povratna sprega je ostvarena tako što se deo izlaznog napona, preko
razdelnika koji obrazuju R6 i R4 (C6 je kratak spoj za naizmeniènu struju), vraæa na nožicu 3,
tj. na invertujuæi ulaz u pojaèavaè. Pojaèanje napona je A = (R6+R4)/R4, što sa vrednostima
kao na slici iznosi skoro 22.
+25 V
+
+za
+ rethodni
stepen
C3 R3 C11
220m C4* C10
100 10m 2200m 330n
MT
220V/2x18V
C2 10 n.c. a 70VA
1m
1 9
8 18V

R2 7 b S
56k STK077
C1
470p 5
2 4x
6 C5 R6 1N5401 18V
Os.*
1p8 56k 1A
3 c
R1 4
100k 1k R7 8W
log R4 30W
2k7 4E7 220 V

u NF C6
47m
C9
47n

C7 R5 C8* C12 C13

220m 100 10m 2200m 330n

––25 V

Slika 4.119. Audio-pojaèavaè snage sa STK077

Signal koji se pojaèava se vodi na neinvertujuci ulaz (nožica 1) diferencijalnog

pojaèavaèa. Kroz R2 teèe struja baze tranzistora T2. Nožica 2 je spojena sa masom, a u
samom èipu je spojena sa metalnom ploèicom na koju su zalepljeni izlazni tranzistori, i na
koju se montira hladnjak.
Stabilan rad pojaèavaèa je obezbeðen Milerovim kondenzatorom C, koji je ugraðen
u èip i kondenzatorom C5 (izmeðu pinova 3 i 5). Zobelovim kolom (C9 i R7) i NF filtrom R1
i C1 se smanjuju intermodulaciona izoblièenja.
Osnovne tehnièke karakteristike kola STK077 su date u tabeli na slici 4.120.
Sve komponente ispravljaèa, izuzev transformatora, su smeštene na štampanu ploèu
na kojoj su i ostale komponente pojaèavaèa. Izgled štampane ploèe je na slici 4.121, gore je
pogled na ploèu sa strane štampe, a dole sa strane komponenata. Nožice kola STK se 87
 provlaèe i leme u stopice oznaèene
Napon napajanja - maksimalno +
– 32 V
brojevima 1 . . . 10.
- preporuèeno +
– 22 V Na slici 4.122 je prikazan
Temperatura kuæišta - maksimalno 85 oC jedan od naèina montaže hladnjaka,
Otpornost zvuènika - maksimalno 8W gore je pogled odozgo, a dole pogled sa
- minimalno 4W strane. Ugaonik je napravljen od koma-
Mirna struja - maksimalno 100 mA da aluminijumske ploèe savijene pod
- tipièno 50 mA uglom od devedeset stepeni. Savijanje
Izlazna snaga na 8 W - minimalno 20 W ploèe treba obaviti veoma pažljivo, naj-
Propusni opseg - za 1 W na 8 W (u kHz) 0,01...100 bolje je da vam to uradi neki limar, tako
- za 20 W na 8 W (u kHz) 0,03...100
+
da njen vertikalni deo bude potpuno
Jednosmerni napon na izlazu - max – 70 mV
Osetljivost - za 20 W na 8 W 0,6 V ravan. Time se ostvaruje da integrisano
- za 30 W na 4 W 0,5 V kolo i hladnjak lepo naležu na ploèu.
Ulazna impedansa 50 kW Ipak, da se izmeðu njih i ploèe ne bi
Jednosmerna struja zadržali vazdušni "džepovi" koji
ispravljaèa - za 20 W na 8 W 1A otežavaju prenos toplote, integrisano
- za 30 W na 4 W 1,5 A kolo i hladnjak, pre montaže, treba
Trajanje kratkog spoja premazati specijalnom silikonskom
na izlazu - maksimalno 2 sekunde mašæu koja dobro provodi toplotu.
* U opsegu od 20 Hz do 20 kHz pri k=0,3% i Ub=+
– 22 V Štampana ploèica je prièvršæena na
horizontalan deo ugaonika, pomoæu
Slika 4.120. Osnovne karakteristike kola STK077

Na prethodni stepen
100k
Zvuènik
KS - kratkospojnik

R1
C13
C1 C2 +
Mrežni D1 KS
trafo R2 1
C12 +
C6 +
C5
D4 R4
a
+ C7
R5

b
c + C8
R6

C11
R7
D3 C9
+ C10
D2 C4 +
10
R3

C3 +

+za prethodni
+
stepen

Slika 4.121. Štampana ploèica pojaèavaèa sa slike 4.119

dva zavrtnja od 3 mm i èetiri odstojnika (distancera). Odstojnike možete da napravite od

neke metalne ili plastiène cevèice, èiji je unutrašnji preènik malo veæi od 3 mm, tako što æete
da odseèete èetiri komada dužine oko 10 mm. Na ugaoniku i hladnjaku treba izbušiti po dve
rupa za zavrtnje kojima se zajedno stežu integrisano kolo, ugaonik i hladnjak, kao i èetiri
rupe za zavrtnje kojima se ugaonik prièvršæuje za štampanu ploèicu. Na gornjem i donjem
delu kutije, u blizini hladnjaka, treba izbušiti više rupa kroz koje æe da struji vazduh za
hlaðenje.
Ako je pojaèavaè smešten u metalnu kutiju, ona može da se koristi kao hladnjak.
Montaža može da se obavi pomoæu opisanog ugaonika, a, uz malo veštine, može i bez
ugaonika. 88
 0,33/250

10m 35V 47m 35V 47m 35V

10m 35V 10m 35V 10m 35V

0,33/250
473
10m 35V 10m 35V 10m 35V

[tampana plo~ica Ugaonik STK077

STK077

Zalemljeno

[tampana plo~ica Ugaonik

Odstojnik (distancer)

Slika 4.122. Praktièna realizacija pojaèavaèa sa slike 4.119

Kada se koristi mrežni transformator koji na sekundaru ima 2x18 V, jednosmerni

napon na izlazu ispravljaèa u praznom hodu (pojaèavaè nije prikljuèen) je 25 V, a sa
optereæenjem (pojaèavaè je prikljuèen i radi sa punom izlaznom snagom) je oko 22 V. Struja
sekundara transformatora treba da je oko 1 A, za izlaznu snagu do 20 W.
Kako ostvariti veæu izlaznu snagu? Sa napajanjem od ±20 V, maksimalna izlazna
snaga pojaèavaèa sa kolom STK077 je 20 W (sa zvuènikom od 8 W), odnosno 30 W (sa
zvuènikom od 4 W). U ovom drugom sluèaju, veæa je potrošnja struje a veæa su i izoblièenja.
Još veæa izlazna snaga može da se ostvari korišæenjem odgovarajuæeg kola iz serije
STK078...STK083. Štampana ploèa je ista za sva kola, ali se koristi odgovarajuæi mrežni
transformator i elektrolitski kondenzatori, o èemu su podaci dati u tabeli na slici 4.123.
Napomene:
* Snaga svih otpornika je 0,25 W.
* Radni napon kondenzatora je 40 V.
* Osiguraè u primaru mrežnog transformatora je tzv. spori osiguraè ( 2 sekunde), za
struju od 100 mA.
* Osiguraè u kolu zvuènika je takoðe spor, za struju od 1 A (pri Rzv=8 W), odnosno
1,6 A (pri Rzv=4 W).
* Ako tokom rada pojaèavaèa, nestane jednosmerni napon u samo jednoj grani
napajanja (ili +25 V ili -25 V), integrisano kolo æe biti uništeno. To znaèi da, pre prvog
ukljuèenja ureðaja, treba pažljivo proveriti da li su sve komponente ispravljaèa ispravno
spojene. Dalje, ni u kom sluèaju ne treba stavljati osiguraèe bilo u pozitivan bilo u negativan
vod napajanja. Važno je da su oba sekundarna napona kao i kapacitivnosti kondenzatora C10 89
 STK078 STK080 STK082 STK083
Napon napajanja - maksimalno - [V] ±35 ±39 ±43 ±46
- preporuèeno [V] ±25 ±27 ±30 ±32
Otpornost zvuènika - preporuèeno [W] 8 8 8 8
Izlazna snaga na 8 W - minimalno [W] 24 30 35 40
Sekundarni napon transformatora [V] 2x20 2x22 2x25 2x27
Snaga transformatora [W] 50 60 75 90
Osiguraè (sa Rzv=8W) [A] 1,2 1,6 1,6 2

Slika 4.123. Podaci za pojaèavaè sa STK078, STK080, STK082 i STK083

i C12 identièni.
* Ako se ureðaj koristi kao monofonski pojaèavaè, može da se u kolu zvuènika
ugradi osiguraè koji je na slici 4.119 prikazan isprekidanom linijom. To je spori osiguraè (2
sek.) za struju od 1 A. Za ostala kola podaci o osiguraèu su u tabeli na slici 4.123.
* Ako se naparave dva pojaèavaèa za neki stereofonski ureðaj, moguæe je koristiti
samo jedan mrežni transformator sa dva puta veæom snagom, odnosno sa dva puta veæom
strujom sekundara. Spajanje sekundara sa štampanim ploèicama treba ostvariti sa dva puta
po tri žice. Isto tako, spoj sa zvuènicima treba ostvariti sa po dve posebne žice.
* Preporuèljivo je koristiti zvuènike otpornosti 8 W. Ako se koristi zvuènik od 4 W,
struja sekundara mrežnog transformatora treba da je bar 1,5 A, a treba koristiti transformator
sa sekundarnim naponom 2x16 V (ili manje).

4.3.30. STK457 . . . STK465 - 10 - 30 W - hibridni pojaèavaèi snage

Pored hibridnog integrisanog kola STK077, o kome je bilo reci u prethodnom
projektu, proizvode se i druga kola iz porodice STK, koja se razlikuju po velièini izlazne
snage. Elektrièna šema, koja je data na slici 4.124, važi za sve pojaèavaèe iz serije 457 . . .
465. Kao što se vidi sa slike, to su stereofonski (dvokanalni) pojaèavaèi snage.

STK457 - 465
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

0,33 100 0,33

470p

470p
33k 8p 8p 33k

33k 33k
1m 1m
100m 100m
3k3 3k3
47m 47m
100m 100m
1k 330 330 1k

1k 1k
100n 100n
8 8
4E7 4E7

100m

L +Vcc –Vcc D
INPUT INPUT

Slika 4.124. Pojaèavaèi snage sa kolima STK457 . . . STK465

Izmeðu taèke "L INPUT" i mase dovodi se iz predpojaèavaèa levi signal, a izmeðu
taèke "R INPUT" i mase - desni. Otpornost zvuènika je 8 W.
Napajanje je iz simetriènog ispravljaèa. Pozitivan kraj se spaja sa taèkom
obeleženom sa +Vcc, negativan sa –Vcc, a masa sa masom pojaèavaèa (videti sliku 4.125).
Ulazna otpornost pojaèavaèa, merena na uèestanosti f=1 kHz, je Ri=32 kW.
Podaci o naponu napajanja i izlaznoj snazi pojaèavaèa dati su u tabeli na slici 4.125.
Zapazite izuzetno mali faktor harmoniènih izoblièenja, samo k=0,008% u opsegu od 20 Hz
do 20 kHz.
Crtež štampane ploèe je na slici
4.126. Gore je pogled na stranu bakra, a dole
na stranu komponenata. Sve komponente,
+Vcc
osim dva otpornika, su montirane us-
pravno, tako da je ploèica vrlo malih di-
menzija. Zapazite da su otpornici koji su
montirani usparavno nacrtani u obliku
malog kruga sa crtom koja ide do taèke u
–Vcc 220 V
koju se lemi savijeni, gornji kraj otpor-
nika. Slika 4.125. Ispravljaè za pojaèavaè sa slike 4.124 90
 Blok kondenzatori su prikazani na amerièki naèin, kao izdužene elipse.

STK... 1 16

8p 8p
33k 100 33k
471
K5E

0,33
470p + + 470p
0,33

100m 33k 100m

100m 35V 100m 35V 100m 3

33k
+ 3k3
1m 3k3 100m 1m
+ + 330
+ +
330 47m 47m +
+ 1k
10m
1k 1k 100m 1k
100n 100n
4E7 4E7

104
K5E
-Vcc Zvuènik Masa +Vcc Zvuènik
ispravljaèa

Slika 4.127. Štampana ploèica pojaèavaèa sa slike 4.124

STK457 STK459 STK460 STK461 STK463 STK465

Napajanje - maksimalno - [V] ±26 ±31 ±32 ±33 ±38 ±41
- preporuèeno - [V] ±18 ±21 ±23 ±23 ±26 ±28
Izlazna snaga (k=0,008 %) - [W] 10 15 20 20 25 30

Slika 4.126. Podaci za pojaèavaèe sa STK457 . . . STK465

4.3.31. STK433 . . . STK443 - 7 - 30 W - hibridni pojaèavaèi snage

Elektrièna šema pojaèavaèa snage sa ovim kolima data je na slici 4.128, a podaci o
naponu napajanja i izlaznoj snazi su u tabeli na slici 4.129.
Kola iz ove serije se napajaju iz asimetriènog ispravljaèa, što, kao što je veæ
napomenuto u prethodnom tekstu, ima neke prednosti, ali i nedostatke, u odnosu na
napajanje iz simetriènog ispravljaèa. Prednosti su vrlo znaèajne kod pojaèavaèa velikih
snaga sa relativno velikim jednosmernim naponima napajanja.

STK433 - 443
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

12k 47m 100 47m 12k

1000m 1000m
0,47m 390k 220k 220k 390k 0,47m
220m 220m
220k

220k

470p
470p

120

120

1k2 1k2
10m 100m 10m
100n 100n
8 + 8
uL 4E7 Vcc 4E7 uD
-

Slika 4.128. Pojaèavaèi snage sa kolima STK433 . . . STK443 91

 STK433 STK435 STK436 STK437 STK439 STK441 STK443

Napajanje - maksimalno - [ V] 23 27 32 33 39 44 49
- preporuèeno - [V] 20 24 27 30 35 40 44
Izlazna snaga (k=0,008 %)
Rzv=8 W - [W] 5 7 10 10 15 20 25
Rzv=4 W - [W] 7 10 12 14 20 24 30

Slika 4.129. Podaci za pojaèavaèe sa STK433 . . . STK443

4.3.32. Pojaèavaè snage sa 2x2N3055

Svi do sada opisani pojaèavaèi snage su izvedeni u tehnici integrisanih kola. Pre
nego što su se pojavila integrisana kola, pojaèavaèi su izvoðeni u diskretnoj tehnici, tj. sa
tranzistorima, otpornicima, diodama itd. kao posebnim komponentama. Da li se danas, kada
su na raspolaganju mnoga integrisana kola, isplati praviti pojaèavaè snage u diskretnoj
tehnici? Pa, teško je odgovoriti. Možda, ali samo u sluèaju audio-pojaèavaèa izuzetno
velikih snaga, namenjenih ozvuèavanju vrlo velikih ili vrlo buènih prostorija ili otvorenog
prostora.
Bez obzira na prethodnu dilemu, autor ove knjige je odluèio da obradi i jednu šemu
pojaèavaèa snage sa bipolarnim tranzistorima, smatrajuæi: a) da je to korisno jer se i
integrisani pojaèavaèi snage izraðuju po sliènim šemama i b) da može da bude korisno pri
popravkama starijih audio-pojaèavaèa, koje još uvek èuvaju i koriste ljubitelji Hi-Fi ureðaja.
Zahvaljujuæi svojoj velikoj snazi, kao i vremenu u kome se pojavio na tržištu,
tranzistor 2N3055 svakako spada u najpoznatije tranzistore koji su ikada napravljeni.
Koristio se, i još uvek se koristi, u mnogim elektronskim kolima, ali je svoju veliku
popularnost stekao kao komponenta izlaznog stepena audio-pojaèavaèa velikih (za to
vreme) izlaznih snaga. Koristili su ga mnogi proizviðaèi Hi-Fi ureðaja, izmeðu ostalih i Ei-
Niš koja ga je ugraðivala u svoj prvi stereofonski radioprijemnik HSR-48, a Radio klub
"Nikola Tesla" iz Beograda je godinama prodavao u kit kompletu audio-pojaèavaè snage sa
dva 2N3055 kao izlaznim tranzistorima.
R2 R4
470-560k 56-68k 50-60 V
+
R7 R8 T4
1-3k 1-3k BC286
C2
10-47mF
R9 Pizmax=60 W
330-470 T6
2N
C4 T2 R13 3055
100-200mF BC107 10-22

TP R11 R15
470 R10 100-300 0,27-0,47
330-470
R6 C7
2-3k 1500mF

T1
BC212
R16
0,27-0,47
R5
C1 22-100
470nF T5 C6
C5 BC287 100n
100-200p

R1 C3 4
100-200mF R14
270-330k 10-22 T7
2N R18
3055 10

T3 R12
R3 BC286 100-270
0,47-1k

Slika 4.130. Pojaèavaè snage sa dva 2N3055

Elektrièna šema pojaèavaèa snage sa tranzistorima 2N3055 prikazana je na slici

4.130. Može da se kaže da je to standardna šema po kojoj su izvoðeni pojaèavao snage sa
komplementarnim izlaznim parovima tranzistora. U uprošæenom obliku, ova šema je
prikazana na slici 4.131. To je, zapravo, šema prvih pojaèavaèa snage koji su kao T46 i T57
koristili, nekada veoma popularne, komplementarne trnazistore AC187 i AC188. Signal koji
se pojaèava se, preko sprežnog kondenzatora C1, dovodi na bazu (izmeðu nje i mase)
tranzistora T1. Pojaèani signal se dobija na kolektoru (izmeðu njega i mase), odakle se vodi
na bazu T3. Jednosmerna kolektorska struja prvog tranzistora je (pomoæu otpornika R1 i R2)
podešena na velièinu pri kojoj je pad napona na R3 približno jednak 0,7V. Pošto isti toliki
jednosmerni napon treba da postoji i na bazi (izmeðu nje i mase) tranzistora T3, moguæe je
direktno povezati kolektor T1 i bazu T3. Kad bi napon na kolektoru T1 bio znatno veæi od 0,7
V, ta direktna veza ne bi bila moguæa. U tom sluèaju, izmeðu kolektora T1 i baze T3 bi morao
da se ubaci sprežni kondenzator, a jednosmerni napon od 0,7 V na bazi T3 bi morao da se 92
 ostvari pomoæu dva otpornika, na
R78 I1 isti naèin kao što se pomoæu R1 i R2
T46
ostvaruje potrebni jednosmerni
napon na bazi T1. Kao što se vidi, u
R2
NTC
ovom drugom sluèaju su potrebne
R6
C7 još tri komponente (dva otpornika i
M
jedan kondenzator) s tim što je tada
C5
i frekvencijska karakteristika
T1
C1 pojaèavaèa pogoršana (zbog
T57 I2 kondenzatora). Signal koji je
R1
doveden na bazu T3 dobija se
R3 T3 pojaèan na kolektoru. Ako
zamislimo da je umesto NTC
otpornika kratak spoj, tada pojaèani
signal postoji na bazama izlaznih
Slika 4.131. Uprošæena šema pojaèavaèa sa slike 4.130
tranzistora T46 i T57. To su
komplementarni tranzistori. To znaèi da oni imaju iste karakteristike (isto pojaèanje, iste
ulazne i izlazne otpornosti itd.), s tim što je T46 tranzistor NPN, a T57 tranzistor PNP tipa.
Prvi od njih provodi struju kada je napon na bazi veæi od napona na emiteru, a drugi kada je
napon na bazi manji od napona na emiteru. Jednosmerni napon u taèki M, u kojoj su spojena
oba emitera, je jednak polovini napona baterije za napajanje pojaèavaèa. Isti toliki je i
jednosmerni napon na kolektoru T3, odnosno na obe baze izlaznih tranzistora. Znaèi,
jednosmerni napon izmeðu bilo koje baze i emitera izlaznih tranzistora (to je prednapon) je
jednak nuli. Zbog toga kroz izlazne tranzistore ne teèe nikakva struja. Kada se na bazama
izlaznih tranzistora pojavi signal koji se pojaèava, za vreme njegove pozitivne poluperiode
provodiæe gornji izlazni tranzistor (donji æe biti zakoèen), a za vreme negativne poluperiode
provodiæe donji (a gornji æe biti zakoèen). Kao što se vidi, tranzistori rade naizmenièno (za
vreme jedne poluperiode jedan, za vreme sledeæe poluperiode - drugi), a njihove kolektorske
struje (I1 i I2) teku kroz zvuènik u suprotnim smerovima. Jedna od njih pomera membranu
zvuènika unapred, a druga unazad, kao što i treba da bude kada se reprodukuju pozitivna i
negativna poluperioda nekog audio signala. Po tome je ovaj spoj dobio popularan naziv
PUSH-PULL (puš-pul). Zapazite da za vreme poluperiode kada provodi T57, ulogu bateri-
je igra kondenzator C7 koji je napunjen na napon jednak jednoj polovini napona baterije. Za
to vreme on æe, zahvaljujuæi svojoj vrlo velikoj kapacitivnosti, da se vrlo malo isprazni, a
dopuniæe se za vreme poluperiode kada provodi T46 (dopunjava ga struja I1).
Na opisani naèin, tranzistori T46 i T57 rade u klasi B, što, jednostavno, znaèi da kroz
njih ne teèe struja kada nema ulaznog signala. U pogledu efikasnosti, to je dobra stvar. Ali,
tada su izoblièenja koja unose ovi tranzistori nedopustivo velika, pa se radna taèka pomera u
tzv. meðuklasu AB, što znaèi da se kroz tranzistore propušta relativno mala jednosmerna
struja koja teèe i kada nema pobudnog signala. To je, zajedno sa jednosmernim strujama T1 i
T3, ranije pominjana mirna struja pojaèavaèa snage. Pomeranje radne taèke iz klase B u
meðuklasu AB na slici 4.131 je ostvareno ubacivanjem NTC otpornika izmeðu baza izlaznih
tranzistora. Kroz ovaj otpornik teèe jednosmerna kolektorska struja tranzistora T3, i stvara
na njemu pad napona od 1,4 V, tako da je jednosmerni napon na bazi T46 za 0,7 V veæi, a
jednosmerni napon na bazi T57 za 0,7 V manji od napona u taèki M. NTC se montira što bliže
hladnjaku na koji su montirani T46 i T57 (èesto se montira direktno na hladnjak), tako da
"prati" temperaturu hladnjaka. Pri porastu temperature hladnjaka (zbog poveæanja struje
izlaznih tranzistora), otpornost NTC-a se smanjuje, smanjuje se i pad napona na njemu, pa se
smanjuje i prednapon izlaznih tranzistora, što dovodi do vraæanja struje na definisanu
velièinu. Slièna stvar se dešava i pri smanjenju temperature hladnjaka. Sve u svemu, pomoæu
NTC otpornika se ostvaruje temperaturna stabilizacija radnih taèaka izlaznih tranzistora.
Umesto NTC-a, moguæe je koristiti dve redno vezane diode (silicijumske, ako su
takvi i izlazni tranzistori, ili germanijumske, ako su takvi i izlazni tranzistori). Na slici 4.130,
ulogu NTC otpornika igra tranzistor T2, zajedno sa TP, R9 i R10.
Pored temperaturne stabilizacije, u pojaèavaèu na slici 4.131 je izvedena i
stabilizacija jednosmernog napona u taèki M. To je ostvareno tako što desni kraj otpornika
R6 nije vezan za pozitivan kraj ispravljaèa (kao što treba da bude kod PNP tranzistora), veæ
za taèku M. Jednosmerni napon u ovoj taèki, kao što je veæ reèeno, treba da bude jednak
polovini napona baterije. Bez stabilizacije, tokom rada pojaèavaèa, ovaj napon se menja, što
dovodi do pojave izoblièenja. Vezivanjem otpornika R6, kao na slici, ostvarena je tzv.
negativna reakcija za jednosmernu struju. Ako napon u taèki M poène da se smanjuje,
smanjuje se i napon na emiteru T1. To dovodi do poveæanja prednapona tog tranzistora, pa se
njegova kolektorska struja i jednosmerni napon na otporniku R3 smanjuju. Napon na R3 je
prednapon T3, znaèi smanjuje se i struja kroz T3. Manja struja kroz T3 znaèi i manji pad
napona na R78 i NTC, pa napon na kolektoru T3 raste. Znaèi i napon na bazama izlaznih
tranzistora raste, što dovodi do porasta napona na njihovim emiterima, tj. do porasta napona
u taèki M. Zapazite, poèeli smo od toga da se napon u ovoj taèki smanjuje, a završili time da
se on poveæava. Sve u svemu, on ostaje nepromenjen. Na slièan naèin, ako napon u taèki M
93
poène da se poveæava, kolo æe reagovati tako da spreèi to poveæanje. Tako radi negativna
reakcija, ona spreèava promene u kolu. U našem sluèaju, ona spreèava promene jedno-
smernog napona u taèki M, èime se ostvaruje stabilan rad pojaèavaèa.
Reakcija o kojoj je bilo reèi je negativna reakcija za jednosmernu struju. Ali, preko
otpornika R6 se na emiter T1 vraæa i deo izlaznog signala (deo signala koji se, preko C7, vodi
na zvuènik). Time je ostvarena negativna reakcija za naizmeniènu struju. Ova reakcija
smanjuje pojaèanje pojaèavaèa, ali se ipak redovno koristi jer mu istovremeno smanjuje i
izoblièenja (onoliko puta koliko je smanjila pojaèanje), proširuje propusni opseg itd.
Ubacivanjem R5 i C3 postignuto je da je reakcija sve manja ukoliko je uèestanost signala koji
se pojaèava viša, što dovodi do poveæanja pojaèanja u oblasti visokih uèestanosti. (Na taj
naèin se istièu tonovi visokih uèestanosti.)
Na slici 4.130, umesto T46 i T57 sa slike 4.131, su tranzistori T4 i T6, odnosno T5 i
T7. Prva dva su u tzv. Darlingtonovom, a druga dva u
kvazi Darlingtonovom spoju. Na gornjem delu slike hE1 hE
4.132 su prikazana dva tranzistora u Darlingtonovom
spoju, a u donjem u kvazi Darlingtonovom spoju. Kao T4 T46
što se vidi, dva NPN tranzistora u Darlingtonovom spoju
se ponašaju kao jedan tranzistor, èiji je koeficijent T6 hE2
strujnog pojaèanja jednak proizvodu koeficijenata ona hE=hE1 . hE2
dva tranzistora. Na primer, ako je hFE1 = 90 i hFE2 = 30,
tada je koeficijent strujnog pojaèanja ekvivalentnog
tranzistora hFE=90x30= 2700. Ista stvar je i sa tranzi-
storima sa donjeg dela slike 4.132, s tom razlikom da je
ekvivalentni tranzistor PNP tipa. (Tip ekvivalentnog T5 T57
tranzistora, i u Darlingtonovom i u kvazi Darling-
tonovom spoju, odreðuje prvi tranzistor). T7
Kondenzator C6 i otpornik R17 obrazuju tzv.
Zobelovo kolo, o kome je veæ bilo reèi u prethodnim Slika 4.132. Tranzistori u Darling-
projektima. tonovom (gore) i kvazi Darling-
Otpornici R2 i R4 i kondenzator C2 obrazuju tonovom (dole) spoju
NF filter koji spreèava da se deo izlaznog signala vrati na ulaz pojaèavaèa, preko pozitivnog
voda za napajanje.
I na kraju, pitanje sa poèetka: praviti ili ne praviti ovaj pojaèavaè snage? Odgovor je
potvrdan, pod uslovom da veæ posedujete sve komponente sa šeme. U protivnom, odgovor je
odreèan, jer postoje bolja (savremenija) rešenja. Ako se vi, ipak, upustite u avanturu,
prouèite i sledeæe projekte, u kojima je opisana izrada štampane ploèe, hladnjaka itd.
nekoliko savremenijih pojaèavaèa snage u diskretnoj tehnici.

4.3.33. Pojaèavaè snage sa MOSFET tranzistorima

Istorija elektronike je poèela 1906. godine, kada je amerièki pronalazaè Li de Forest
konstruisao prvu elektronsku cev koja je mogla da se upotrebi kao aktivna, pojaèavaèka
komponenta raznih, pa i audio, pojaèavaèa. To je bila trioda koja bi, uz malo pesnièke slobo-
de, mogla da se nazove starijom sestrom FET-a. Ubrzo su konstruisane i tetroda, pentoda,
heksoda itd. i ljudima su postale dostupne, u svoje vreme èudesne, stvari kao što su radio-
prijemnici, magnetofoni, TV prijemnici itd. Prva revolucija u elektronici poèela je 1948. go-
dine kada su Amerikanci Berdin i Bretejn pronašli tranzistor. Svima koji su se bavili elek-
tronikom je bilo jasno da æe ureðaji sa elektronskim cevima uskoro da naðu svoje mesto u
muzejima tehnièkih dostignuæa. To se i desilo, ali i dan-danas, posle tolikih godina, postoje
audiofili, u njih spada i autor ovog teksta, koji tvrde da u zvuku cevnih pojaèavaèa ima neke
lepote koju ne poseduju ni najbolji ureðaji sa tranzistorima ili integrisanim kolima. Da li je u
pitanju nostalgija, ljubav prema starinskim ureðajima ili nešto treæe, ili cevni pojaèavaèi
stvarno bolje rade, to je pitanje na koje autor ovih redova odgovor prepušta èitaocima, sa
napomenom da i danas postoje proizvoðaèi (i kupci, naravno) cevnih audio-pojaèavaèa. Pri
koncipiranju èasopisa "Praktièna ELEKTRONIKA 4", padala nam je na pamet ideja da obra-
dimo i jedan jednostavan audio-pojaèavaè sa elektronskim cevima. Autor je imao na umu
svoj prvi stereofonski audio pojaèavaè sa dve ECC81 i dve EL84, koji je imao prekrasan
zvuk. Odustali smo, ali, ipak, ne u potpunosti. U ovom projektu opisan je pojaèavaè snage sa
MOSFET tranzistorima, koji su po naèinu rada i karakteristikama, mnogo bliži elektronskim
cevima nego bipolarni tranzistori. Na taj naèin dobiæete tranzistorski audio-pojaèavaè èiji
zvuk ima ono "nešto" što poseduju samo cevni pojaèavaèi.
Otpornost obiènih otpornika se poveæava pri poveæanju njihove temperature, pa se
za njih kaže da imaju pozitivan temperaturni koeficijent. Obièni bipolarni tranzistori imaju
negativan temperaturni koeficijent, što znaèi da se otpornost materijala (poluprovodnika) od
koga su napravljeni smanjuje pri poveæanju njihove temeprature, što može da dovede do
njihovog pregrevanja i uništenja. Zbog toga se u svim kolima sa bipolarnim tranzistorima
vrši stabilizacija radne taèke tranzistora (primenom negativne reakcije za jednosmernu 94
struju, èiji ste jedan primer videli u prethodnom projektu). MOSFET-ovi, meðutim, imaju
pozitivan temperaturni koeficijent, pri zagrevanju njihova otpornost (izmeðu sorsa i drejna)
se poveæava. Usled toga, smanjuje se struja ISD (struja kroz MOSFET, od sorsa ka drejnu), pa
se i zagrevanje smanjuje, tako da MOSFET ne može da bude uništen pregrevanjem. (Pazite,
to ne znaèi da je MOSFET neuništiv. Uništiæete ga ako na njegove prikljuèke dovedete
jednosmerni napon koji je veæi od maksimalnog napona koji on može da izdrži, ili kroz njega
propustite struju koja je veæa od maksimalne dozvoljene velièine itd.)
Elektrièna šema pojaèavaèa snage izlazne snage 70 W sa dva MOSFET-a na izlazu
prikazana je na slici 4.133. Tranzistori T1 i T2 obrazuju diferencijalni pojaèavaè. Upo-
trebljeni su tranzistori 2SA872 koji imaju vrlo mali šum, a izdržavaju veliki jednosmerni
napon UCE. Mirna (jednosmerna) struja kroz svaki od ovih tranzistora je oko 0,5 mA. Signal
koji se pojaèava se dovodi na bazu T1, a pojaèani signal se dobija na kolektoru (na otporniku
R4), odakle se vodi na drugi diferencijalni pojaèavaè sa T3 i T4. Na drugi ulaz prvog
diferencijalnog pojaèavaèa (na bazu T2) se, preko R7, dovodi deo izlaznog signala (deo
signala sa zvuènika). Time se ostvaruje negativna reakcija za naizmeniènu struju, pa je poja-
èanje pojaèavaèa dato izrazom
A = (R7+R6)/R6,
što je sa vrednostima kao na slici A = 34, odnosno A = 31 dB.
R16
1 10

L
Os.1 2

2A
3 R8 R11 T6
U R3 100 100 2SK133 D
47k T5
C1 D 2SC
10m 1N4001 1085E C8 C9
G S 100n 100m
R13
R1 T1 T2 100
2k2 2SA872 2SA872 R7
33k
32 V Grec

R12
A 47 C7
C3 T7 47n
R2 C2 47m R9 2SJ48
32 V 47k 470p S
12k
C4 R15
C12 R6 6n8 10
1k TP
4700m 1k R14 G D
100
4
220 V
B C5 C6
27p 27p

C13
4700m T3 T4
2SC2547E 2SC2547E C10 C11
100n 100m
R4 R5
3k9 3k9
R10
100

C Os.2 5

2A

Slika 4.133. Pojaèavaè snage sa MOSFET tranzistorima

Tranzistor T5, zajedno sa diodom i otpornicima R8 i R11, je malošumni izvor kon-

stantne struje. On i otpornik R12 i trimer TP predstavljaju kolektorsko optereæenje tranzi-
stora T4, na kome se dobija pojaèani signal koji se, preko R13 i R14, vodi na gejtove izlaznih
tranzistora T6 i T7.
Za vreme pozitivne poluperiode signala na gejtovima T6 provodi a T7 je zakoèen.
Tada struja teèe od taèke A , kroz Os.1, T6 (od D ka S), kalem L i zvuènik, do taèke B. Za
vreme negativne poluperiode signala T7 provodi a T6 jezakoèen. Tada struja teèe od taèke
B, kroz zvuènik, kalem L, T7 (od S ka D) i Os.2 do taèke C. Mirna struja izlaznih tranzistora
je 50 mA.
Reaktivna otpornost zvuènika prouzrokuje nestabilan rad na višim uèestanostima,
što se kompenzuje otpornikom R16 i kalemom L, i otpornikom R15 i kondenzatorom C7.
Mrežni deo pojaèavaèa se sastoji od mrežnog transformatora T, mostnog usmeraèa
(Grec), kondenzatora C12 i C13, i topljivih osiguraèa Os.1 i Os.2. Jednosmerni napon is-
pravljaèa je ±44 V. Naizmenièni napon na sekundaru transformatora treba da je 2x32 V, a
struja sekundara treba da je 2 A. Snaga transformatora treba da je P= 2x32x2 VA = 128 VA,
ali je bolje da ona bude veæa, recimo P = 160 VA.
Ispravljaè, zajedno sa osiguraèima, se pravi kao poseban sklop koji se sa tri debele
bakarne žice povezuje sa pinovima 2, 4 i 5. Zvuènik se dvema žicama spaja sa pinovima 1 i 4,
ali je bolje da se spoji sa pinom 1 i taèkom u kojoj su zalemljeni donji kraj C12 i gornji kraj
C13.
Ako se prave dva pojaèavaèa (za stereofonski ureðaj), struja sekundara i snaga
transformatora treba da su dva puta veæe.
Osnovni tehnièki podaci o pojaèavaèu su dati u tabeli na slici 4.134. Zapazite
izuzetnu frekvencijsku karakteristiku, u opsegu od 20 Hz do 20 kHz pojaèanje je konstantno. 95
 2
Napon napajanja +
– 44 V/2 A
Izlazna snaga >75 W, sin, na 4 W 2SK133

Impulsna izlazna snaga >300 W

Propusni opseg 20 Hz -20 kHz, 0 dB T6 100
2SK133
Osetljivost 0,65 V R Na
Ulazna impedansa 47 kW kalem L
Klir faktor <0,01 (20 Hz - 20 kHz) R13
100
R
S/N (Signal/Šum) 120 dB
R7

Slika 4.134. Osnovne karakteristike pojaèavaèa R

snage sa slike 4.133 R=0,22W/10W R 2SJ48

Veæa izlazna snaga može da se ostvari paralel-

T7 100
nim vezivanjem izlaznih tranzistora, kao što je prika- 2SJ48
zano na slici 4.135. Da bi se spreèilo oscilovanje,
otpornici oznaèeni sa R moraju da budu zalemljeni R14
100
direktno na nožice tranzistora, a vodovi koji idu ka
ploèici moraju da budu što kraæi. Struja ispravljaèa 5
treba da je 4 A. Maksimalna izlazna snaga (pri
ulaznom signalu od 1V) je 125W. Slika 4.135. Paralelno povezivanje
Na slici 4.136 je prikazan izgled štampane MOSFET-ova
ploèice pojaèavaèa sa slike 4.133, gore je pogled na stranu štampe, a dole na stranu
komponenata. U stopice obeležene brojevima 1, 2, 3, 4 i 5 su zalemljene nožice (pinovi) na
koje se leme žice kojima se ploèica spaja sa ispravljaèem, zvuènikom itd. Ovi pinovi mogu

R16/L1

1 C7
D
R15

Os.1 2
T6
R11
R3

R6

R8

R7

A C8 D

3 C1 G
Na izlaz +
prethodnog
stepena T5
D

+
C3 +
R2
R1

C9
T2
R12

R13
R9

C4

4
B R14
C2
C5 D T7

Os.2 T1 T3 +
G
TP
C
5 C11
C10

R10
R4

R5

C6

T4

96
Slika 4.136. Štampana ploèica pojaèavaèa sa slike 4.133
da se kupe kao i sve druge komponente ali mogu i da se naprave od bakarne žice preènika oko
1 mm. Sigurnije rešenje je da se pinovi ne korite veæ da se krajevi žica leme direktno na
stopice.
Fotografija pojaèavaèa sa slike 4.133 je na slici 4.137.
Ugaonik, na koji se montiraju izlazni tranzistori i hladnjak, je napravljen od
aluminijumske ploèe dimenzija 89 mm x 76 mm, debljine 4,5 mm. Na gornjem delu slike
4.138 su date dve projekcije ugaonika sa rasporedom rupa koje na njemu treba izbušiti. To je
umanjena slika ugaonika.
Na donjem delu slike je raspored rupa u razmeri 1:1. Preko ove slike treba staviti
poluprovidnu hartiju i olovkom prekopirati centre svih rupa. Zatim tu hartiju staviti na
aluminijumsku ploèu, podesiti da se donja i leva ivica slike i ploèe poklapaju, vrhom šila
ubosti u centre svih rupa i izbušiti rupe.

2SK133
2SJ48

G
G D
D

Slika 4.137. Fotografija pojaèavaèa sa slike 4.133

89 mm
15 35,5
4,5 mm
22

10
30
,5

51
13
,5

4.5
11

25
45 o
30
,5

Ukupno 11 rupa

8 mm

3,5 mm

Slika 4.138. Aluminijumski ugaonik sa slike 4.137

Elektrièna izolacija izmeðu kuæišta izlaznih tranzistora 2SK133 i 2SJ48 i

aluminijumskog ugaonika se ostvaruje tako što se izmeðu njih ubacuju liskunski izolatori
koji imaju isti oblik kao podnožje tranzistora koje je prikazano na gornjem delu slike 4.138. 97
Montaža tranzistora je prikazana na slici 4.139. Na štampanu ploèicu se prvo stavi
 aluminijumski ugaonik, a u rupe od 8 mm se po-
Matica
stave plastiène podloške, koje treba da spreèe
Podlo{ka
spoj preko zavrtnjeva. Zatim se stavi liskunski
izolator koji je sa obe strane premazan tankim
Tranzistor slojem silikonske paste (bele boje) koja provodi
toplotu, pa tranzistor èije se nožice proture kroz
rupe na ugaoniku i štampanoj ploèi. Zatim se
Liskunski
izolator proture zavrtnji, stave podmetaèi i stegnu mati-
ce. Tranzistor treba da stoji kao na crtežu u do-
njem delu slike 4.139, na kome su alumi-
Aluminijumski
ugaonik nijumska ploèa i plastièni podmetaèi prikazani
u preseku.
Plasti~na podlo{ka
Kada se uverite da su oba tranzistora na
svojim mestima, zalemite nožice (G i D) za sto-
pice kroz koje ste ih proturili.
[tamapana
plo~a
Uverite se da nema pomenute gal-
vanske veze. Uzmite Om-metar i na najveæem
Zavrtanj
mernom opsegu proverite da li je otpornost iz-
Plasti~na meðu aluminijumska ploèe i kuæišta oba tran-
podlo{ka
zistora beskonaèno velika. (Ako proveru vrši
4,5
mm na gotovom ureðaju, onda prvo otkaèite zvuè-
8 nik i izvadite oba osiguraèa.)
mm
Podešavanje i puštanje u rad
Matica Tranzistor
Ako to veæ niste uèinili, izvadite
Podlo{ka
Liskunski Aluminijumski
osiguraèe iz njihovih ležišta. Time ste
izolator ugaonik pojaèavaè odvojili od ispravljaèa. Ukljuèite
ureðaj i izmerite jednosmerni napon na
kondenzatorima C12 i C13, on mora da bude u
granicama od 40 V do 50 V, recimo 45 V.
Podlo{ka
[tampana
plo~ica Zavrtanj Plasti~na
Iskljuèite ureðaj iz mreže i, pomoæu otpornika
podlo{ka
od 1 kW, ispraznite C12 i C13. Izmeðu lemnih
taèaka sa kojima su spojene nožice kuæišta u
Slika 4.139. Montaža MOSFET-a
koja su smešteni osiguraèi zalemite po jedan
otpornik 100W/5W, tako da sada umesto
Plastiènu podlošku osiguraèa imate otpornike. Klizaè trimera TP
možete i sami da
4,5 naparavite od neke stavite u krajnji desni položaj (okrenuti ga do
mm plastiène cevèice èiji kraja u smeru kretanja kazaljke na satu.) Uklju-
je unutrašnji preènik
8
mm malo veæi od 3 mm, a èite ureðaj i vrhom prsta proverite temperaturu
spoljašni jednak ili otpornika. Ako se ne greju, sve bi trebalo da je u
malo manji od 8 mm. redu. Iskljuèite ureðaj, stavite osiguraèe u nji-
hova kuæišta i ponovo ukljuèite ureðaj. Ako je-
dan od osiguraèa pregori ili se bilo koja kompo-
nenta previše zagreva (to proveravate vrhom
prsta, kao što je objašnjeno u P.E. 2), odmah
ISKLJUÈITE ureðaj i pokušajte da pronaðete
grešku, o èemu æe kasnije biti više reèi.
Ako je sve u redu, proverite, pomoæu univerzalnog instrumenta sa preklopnikom u
položaju za merenje jednosmernog napona, napon izmeðu prikljuèaka 1 i 4, on ne sme da
bude veæi od ± 0,1 V.
Sada æemo da podesimo mirnu struju pojaèavaèa. Iskljuèite ureðaj, skinite otpornike
100W/5W i stavite jedan osiguraè u kuæište, a umesto drugog osiguraèa prikljuèite univer-
zalni instrument sa preklopnikom u položaju za merenje jednosmerne struje. Ukljuèite
ureðaj i pažljivo okreæite klizaè trimer potenciometra TP u smeru suprotnom smeru kretanja
kazaljke na satu dok instrument ne pokaže struju od 50 mA. Posle oko desetak minuta
proveriti da li je struja i dalje 50 mA i, ako je potrebno, podesite je na tu vrednost.
Na kraju, prikljuèite zvuènik. Ali, pazite, kraj jedne od žica kojima se zvuènik spaja sa
štampanom ploèom treba spojiti sa nožicom broj 1, a kraj druge sa taèkom koja je što je
moguæe bliža taèki sa kojom je spojen srednji izvod na sekundaru mrežnog transformatora (a
ne sa nožicom 4). Najbolje je da kraj te druge žice spojite sa taèkom u kojoj su spojeni
(zalemljeni) odgovarajuæi krajevi kondenzatora C12 i C13 (taèka B).
Napomene:
* Kalem L se, prema slici 4.140, mota preko otpornika R16, èija je otpornost 10 W a
snaga 2W. Koristi se bakarna, lakom izolovana žica preènika oko 1 mm. Sa krajeva žice se
oštrim nožem skine izolacija, ti delovi se kalajišu i nekoliko puta omotaju oko nožica
otpornika i zaleme.
* Ako na ulaz pojaèavaèa prikljuèujete potenciometar za regulaciju jaèine, njegova
otpornost ne sme da bude manja od 47 kW, a prikljuèuje se izmeðu nožica 3 (klizaè) i 4 (kraj 98
koji ide na masu).
Zalemiti Zalemiti

2SC2457 2N5550
2SC1085 2N5401

E E
C B 5 mm
B C
R16
10W/2W
a. b. c.
11 zavojaka bakarne
`ice pre~nika 1 mm Slika 4.141. a - raspored nožica, b - zamena
mesta B i C, c - montaža tranzistora
Slika 4.140. Kalem L namotan na
otporniku R16
* Zamene tranzistora. Ovaj pojaèavaè je prilièno star ali se "odlièno drži za svoje
godine". Zbog toga postoji moguænost da neke od tranzistora ne možete da nabavite. Ali, kao
i u sluèaju veæine drugih tranzistora, postoje zamene. Umesto 2SA872 može da se koristi
2SA1016, umesto 2SC2547E - 2N5550 i umesto 2SC1085E - 2N5401. Pri korišæenju
zamena treba imati u vidu da 2N5550 i 2N5401 imaju drugaèiji raspored nožica. Problem se
sasvim lako rešava savijanjem nožica, tako da kolektor (C) i baza (B) zamene mesta.
* Kao i sve tranzistore male i srednje snage, T1, T2, T3 i T4 treba montirati tako da se
njihova donja strana nalazi na oko 5 mm od štampane ploèe.
Kada se uverite da pojaèavaè radi kako treba, glave zavrtnjeva kojima su fiksirani
izlazni tranzistori treba zalemiti za bakarnu foliju ispod njih. Time se smanjuje tzv. prelazni
otpor (otpor kontakta izmeðu zavrtnja i bakarne folije), koji tokom vremena može da se
poveæa usled oksidacije.
I, na kraju, evo i liste komponenata pojaèavaèa.

LISTA KOMPONENATA

POLUPROVODNICI R9 12 kW/0,5 W, ugljenoslojni

D1 1N4001 R15 10 W/4 W, žièani
T1, T2 2SA872 R16 10 W/2 W, ugljeni
T3, T4 2SC2547E/2N5550 TP 1kW, horizontalni
T5 2SA1085E/2N5401
KONDEZATORI
T6 2SK133/2SK134
C1 1mF/100V
T7 2SJ48/2S149
C2 470 pF, keramièki
OTPORNICI, 1%,0,25 W, metaloslojni C3 47 mF/63 V
R1 2,2 kW C4 6,8 nF, polikarbonski
R2, R3 47 kW C5, C6 27 pF, keramièki
R4, R5 3,9 kW C7 47 nF, keramièki
R6 1 kW C8, C10 100 nF, poliester
R7 33 kW C9, C11 100 mF/63 V
R8, R10, R11
R13, R14 100W * Svi elektrolitski kondenzatori
R12 47W su za uspravnu montažu.

RAZNO
Štampana ploèica, bakarna, lakom izolovana žica dužine 20 cm, preènika oko 1 mm,
5 nožica (pinova), 4 plastiène podloške, 2 liskunska izolatora TO3 i odgovarajuæi
zavrtnji.

4.3.34. Pojaèavaè snage sa TDA2030+BD907/BD908 - 40 W

Integrisano kolo TDA2030 je jedno od kola kod kojih je ostvaren spoj izmeðu
kvaliteta, kompaktnosti i niske cene. Pojaèavaè snage sa ovim kolom opisan je u projektu
4.3.6. Njegova maksimalna izlazna snaga je bila 14 W. Po skoro istoj šemi uz dodavanje još
dva snažna tranzistora, može da se ostvari pojaèavaè èija je izlazna snaga skoro tri puta veæa.
Elektrièna šema takvog pojaèavaèa snage je prikazana na slici 4.142.
Signal koji se pojaèava dovodi se, preko sprežnog kondenzatora C2, na neinvertuju-
æi ulaz kola tj. na nožicu 1. Za vreme pozitivne poluperiode signala koji se pojaèava, izlazna
struja integrisanog kola teèe kroz R4, a za vreme negativne poluperiode kroz R5. Dok su
padovi napona na R4 i R5 manji od 0,7 V tranzistori T1 i T2 su zakoèeni i ne provode struju.
To znaèi da sve dok izlazna snaga integrisanog kola nije veæa od 2 W (na zvuèniku od 4 W),
T1 i T2 ne rade.
Kada struje kroz R4 i R5 postanu veæe od oko 477 mA, padovi napona na
99
otpornicima postaju veæi od 0,7 V i tranzistori T1 i T2 provode struju: za vreme pozitivne
 R3
56k 12...44V
+

C1 R1 R4 T1
R2 BD908 C5 C8
47m 56k 56k 1E5 D1 220n 1000m

U 1
5
D1, D2
1N4001 C7
2200m
C2 4
220n TDA2030A
2
C3 D2 R6
3 220n 56k
R8
1
4E

R7
1k8 C6
220n
R5 T2
1E5 BD907 C4
10m
-

Slika 4.142. Pojaèavaè snage sa TDA2030 i tranzistorima BD908 i BD907

poluperiode T1, a za vreme negativne T2.

Pri malim ulaznim signalima nema mirne struje kroz T1 i T2, ali je ima kroz integri-
sano kolo, tako da su izbegnuta tzv. "crossover" izoblièenja.
Temperaturnu stabilnost celog pojaèavaèa obezbeðuje integrisano kolo jer je ono
temperaturno stabilisano.
* Napon napajanja pojaèavaèa je u granicama od 12 do 44 V.
* Maksimalna izlazna snaga pri koe-ficijentu harmoniènih izoblièenja k = 0,1% je
22 W sa zvuènikom od 8 W, odnosno 40 W sa zvuènikom od 4 W.
* Mirna struja je oko 40 mA.
* Koeficijent korisnog dejstva (efikasnost) je h= 64%.
* Sa manjim otpornostima otpornika R4 i R5, T1 i T2 æe se ukljuèivati pri veæim
strujama odnosno pri veæoj izlaznoj snazi integrisanog kola.
* Snaga R4 i R5 je 1W.

BD907 TDA2030A BD908

D2
D1
1E5
K.S. +
1E5 220n
C7
2200m
1E

10m +
220n

220n
56k

56k

56k

56k
1k8

47m
+
+
220n
1000m

- +
Ulaz
Ispravljaè

Slika 4.143. Štampana ploèa pojaèavaèa snage sa slike 4.142

4.3.35. Hi-Fi pojaèavaè snage 250 W

I ovo je jedan "Old-timer", iz vremena kada je velike izlazne snage bilo moguæe
ostvariti samo u diskretnoj tehnici. To je pojaèavaè snage izveden sa snažnim tranzistorima 100
2N3773, maksimalne izlazne snage 250 W. Elektrièna šema je na slici 4.144. Tranzistori T1 i
T2 su aktivne komponente diferencijalnog pojaèavaèa, a T3 pogonskog stepena. T4 se
montira na hladnjak na kome su i sva èetiri izlazna tranzistora, tako da "prati" promenu
temperature hladnjaka. Pri tim promenamama menja se njegova otpornost, što dovodi do
odgovarajuæih promena napona baze tranzistora T7, èime se ostvaruje stabilizacija mirne
struje izlaznih tranzistora. T6 i T5 su aktivne komponente elektronskog kola za zaštitu
OS1
10A
+Vcc

R3 R8
3k9 1k2 T7
BD243c

R9
1k8

ZD1 R4
8V2 8k2 D6 T9 T11
2N3773 2N3773
TP1
1k C5 T6
47m BC237 R18
150
IN C1
(Ulaz) 4m7 C2
10m
R15
1k2 R17 R19
R1 150
2k2 82 R23 R25
R6 0E33 0E33
39k D3 OUT

T1 T2 R24 R26
BC212 BC212 R7 D4
1k8 R20 0E33 0E33
R2 R10 C7 150
39k 220 T5 R16 33n
C3 BC212 1k2
10m T4
BD139

C6 TP2 R21
GND 470n 100 150

R12 D5 T8
220 BD244C
C4
470p

T3
BD243C T10 T12
D1 2N3773 2N3773
D1...D6=1N4148 R22
R5 R11 82
1k8 D2 10 OS2
10A
–Vcc

Slika 4.144. Pojaèavaè snage 250 W sa 4x2N3773

pojaèavaèa od kratkog spoja na izlazu. T7, T9 i T11 su u Darlingtonovom, a T8, T10 i T12 u
kvazi Darlingtonovom spoju, o kojima je veæ bilo reèi u projektu 4.3.32.
Pomoæu trimer potenciometra TP1 se koriguju razlike u koeficijentima strujnog
pojaèanja tranzistora T1 i T2, tako da jednosmerni napon izmeðu taèke u kojoj su spojeni
R25 i R26 i mase bude što je moguæe manji (nekoliko mV). To se radi tako što se izmeðu
taèke koja je na štampanoj ploèi obeležena sa OUT (Izlaz) i taèke koja je obeležena sa GND
(Masa) prikljuèi multimetar, sa preklopnikom u položaju za merenje jednosmernog napona.
Klizaè trimera TP1 se pažljivo pomera dok instrument ne pokaže što je moguæe manji napon.
Pomoæu trimera TP2 se podešava mirna struja pojaèavaèa na velièinu od 60 mA do 80
mA. Ovo podešavanje se vrši tako što se jedan od osiguraèa izvadi i umesto njega prikljuèi
multimetar, sada sa preklopnikom u položaju za merenje jednosmerne struje. Klizaè
potenciometra TP2 se pažljivo pomera dok instrument ne pokaže da je struja u pomenutim
granicama.

NAPOMENE:
* Pre prvog povezivanja pojaèavaèa sa ispravljaèem, proverite da jednosmerni
napon na izlazu ispravljaèa nije veæi od oko 50 V, a umesto osiguraèa stavite otpornike
otpornosti oko 50 W, snage 5 W. Njih æete skinuti i vratiti osiguraèe tek pošto obavite
pomenuta podešavanja pomoæu TP1 i TP2.
* Ispravljaè se pravi po šemi na slici 4.145. Snaga mrežnog transformatora je 350 W,
a napon sekundara je 2 x 33 V. U sluèaju stereofonskog pojaèavaèa snaga transformatora je
750 W, a kapacitivnosti elektrolitskih kondenzatora su 10000 mF/63 V. Osiguraèi su za 6,3 A,
a za toliku, ili veæu, struju treba da je i Grecov usmeraè. Za stereo pojaèavaè to bi mogao da
bude Grecov us-meraè KBPC2502. U tom sluèaju osiguraèi su za 10 A. Pozitivan kraj isp-
ravljaèa se na štampanoj ploèi spaja sa taèkom oznaèenom sa +Vcc, negativan sa –Vcc, a
nula sa GND.
* Zvuènik se, prema slici 4.147, prikljuèuje izmeðu taèke OUT i taèke GND, ali je
bolje ako se kraj koji ide u taèku GND zalemi u stopicu u kojoj su, na posebnoj štampanoj
ploèici, spojeni elektrolitski kondenzatori od 4700 mF.
* Zvuènik se prikljuèuje tek kada su obavljena ranije opisana podešavanja pomoæu
TP1 i TP2.
* Štampana ploèa je prikazana na slikama 4.146 i 4.147.
* Na slici 4.147 je nekoliko kratkospojnika koji su prikazani debljim linijama.
* Kroz èetiri rupice iznad i ispod osiguraèa OS1 i OS2 se provlaèe nožice nosaèa
osiguraèa. 101
 * Hladnjak za T9, T10, T11 i T12 MT
220V/2x33V
se montira pomoæu aluminijumskog uga- 350W
(700W)
onika, na isti kao hladnjak pojaèavaèa sa Grec
KBPC2502
MOSFET-ima na slici 4.137. Horizon- 33 V
talan deo ugaonika (istog oblika, ali veæih + +Vcc

dimenzija kao ugaonik na slici 4.137) se

stavlja na štampanu ploèu, a na njegovu -
33 V 4700m 220n
63V
gornju stranu se montiraju T9, T10, T11 i 63V
A
T12. U sredini se montira T4. Naravno, GND
izmeðu tranzistora i aluminijumske ploèe 220 V
su liskunski izolatori premazani sa obe
220n
strane silikonskom pastom, a koriste se i 4700m
63V
63V
izolacione plastène pološke (kao na slici
-Vcc
4.139).
*Tranzistori T3, T7 i T8 su Slika 4.145. Simetrièni ispravljaè
montirani na posebnim malim hladnja-
cima, kao što se vidi na fotografiji na slici 4.148.
* Otpornici R13 i R14 ne postoje, umesto njih su kratkospojnici.
* Pojaèanje pojaèavaèa je dato izrazom A=(R6+R7)/R7, što sa vrednostima kao na
slici iznosi A=23, odnosno A=27 dB. To je nešto malo manje od tipiène vrednosti pojaèanja
za pojaèavaèe snage. Pojaèanje može da se poveæa promenom otpornosti R6 i/ili R7, ali treba
biti vrlo oprezan jer to može da dovede do oscilovanja pojaèavaèa.

Goran Banjanoviè
Slovenija

Slika 4.146. Štampana ploèa pojaèavaèa sa slike 4.144 - pogled na stranu lemljenja

Na fotografiji nema
aluminijumskog ugaonika
i hladnjaka.Tranzistori
OS1
T9, T10, T11 i T12 su na
svojim mestima, ali nisu
T3 sa ni fiksirani ni zalemljeni.
hladnjakom Njih treba montirari kao
što su montirani FET-ovi
na slici 4.137
R23

T11
Slika 4.148. Fotografija štampane
ploèice sa komponentama pojaèa-
vaèa sa slike 4.144 102
 T12
T11 T9 T4 T10

OUT

R23 R25 R24 R26

R19
R18

R17
R20
R21
R3
T3 T7 T8

TP1 TP2

R9

R8
R11

R10
R15
ZD1

R12
R22
C4

C6

D5
R4

D1
D2

D6
OS1 OS2
+
C5
R6 T6 T5
C2 + D3 R14
R7
R5

R1
D4 R13
+ C7
+
+Vcc R2 -Vcc
T2 T1 R16
+ C1
C3 GND

Na
pred-
pojaèavaè

Na Na Na
ispravljaè ispravljaè ispravljaè

Slika 4.147. Štampana ploèa pojaèavaèa sa slike 4.144 - pogled na stranu komponenata

LISTA KOMPONENATA POJAÈAVAÈA

R10, R12 220 W/0,25W
POLUPROVODNICI
D1...D6 1N4148 R11 10 W/0,25W
ZD1 Zener dioda; R13, R14 K.S. - kratkospojnici
8,2 V/0,25W R15, R16 1,2 kW/0,25 W
T1, T2,T5 BC212 (BC308) R17, R22 82 W/0,25 W
T3, T7 BD243C R18...R21 150 W/0,25 W
T4 BD139 R23...R24 0,33 W/5W
T6 BC182 TP1 1 kW, horizontalni
T8 BD244C TP2 100 W, horizontalni
T9...T12 2N3773 KONDEZATORI
OTPORNICI C1 4,7mF, ELKO
R1 2,2 kW/0,25 W C2, C3 10 mF, ELKO
R2, R6 39 kW/0,25W C4 47...100 pF, keramièki
C5 47 mF/63 V, ELKO
R3 3,9 kW/0,25W
C6 470 nF
R4 8,2 kW/0,25W C7 33 nF
R5, R7 1,8 kW/0,25W
R8 1,2 kW/1W * Svi elektrolitski kondenzatori
R9 1,8 kW/0,5W su za uspravnu montažu.

RAZNO
Štampana ploèica, bakarna, lakom izolovana žica preènika oko 1 mm za
kratkospojnike i, osiguraèi i nosaèi osiguraèa, 8 plastiènih podloški, 4
liskunska izolatora TO3 i odgo-varajuæi zavrtnji, tri mini hladnjaka za T3, T7 i
T8, aluminijumski ugaonik i hladnjak za T9...T12.

103
 4.3.36. Velika snaga
Šesdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, u vreme Titove Jugoslavije, jedan
od najpopularnijih audio'pojaèavaèa meðu mnogobrojnim rokenrol muzièarima bio je legen-
darni "Maršal", pojaèavaè sa èuvenim izlaznim pentodama EL34. Jedan deo tih pojaèavaèa
su bili originali koje je proizveo njihov konstruktor Džimi Maršal. Ostali, a njih je, izgleda,
bilo više od originala, su bili napravljeni u kuænoj radinosti, od domaæeg materijala. Neki od
njih su bili tako vešto napravljene kopije da ih je bilo nemoguæe razlikovati od originala.
"Maršali" Miæe Pacova iz "Amigosa" bili su, na crnom tržištu, èak i skuplji od originala, jer je
Miæa, verovali ili ne, davao doživotnu garanciju.
Da li original ili kopiju, nije važno, tek "Maršal" je koristila i èuvena rokenrol grupa
"Zabranjeno pušenje". I, na jednom od nji-
Pojaèavaè hovih nastupa desilo se da je nekoliko hiljada
snage
20...40W slušalaca uporno èekalo, a koncert nikako da
poène. U neko doba, sa velikim zakašnjenjem,
Pojaèavaè na bini, danas bi rekli na stejdžu, se pojavio
Predpojaèavaè snage pevaè grupe Dr Nele Karajliæ i, snuždenim
Ulaz 20...40W
glasom, rekao: "Dragi prijatelji, od svirke ne-
ma ništa, crko nam "Maršal". Svi prisutni su
Pojaèavaè
snage zanemeli jer su bili ubeðeni da je Nele rekao
20...40W da je crko maršal. A jedini maršal u Jugoslaviji
je bio maršal Tito. Postojala je èak i parti-
Pojaèavaè zanska pesma "to je nama naša borba dala, da
snage
20...40W imamo Tita za maršala". Nele je primetio da
nešto nije u redu, pa je objasnio da nije u
pitanju maršal nego "Maršal" i publika se
razišla. Ali, ubrzo je stigla milicija, to vam je
PAŽNJA! današnja policija, i "Zabranjeno pušenje" je tu
Zvuènici na ovoj slici moraju da rade noæ provelo u zatvoru, u kome je, inaèe, za-
u fazi, što znaèi da njihove membra- branjeno pušenje.
ne moraju da se istovremeno kreæu
Èemu ova prièa u struènoj knjizi, pi-
napred i istovremeno nazad, na šta
ukazuju i taèke pored njih. Ovo, tzv. taju se neki èitaoci. Pa, prvo zato što je inte-
faziranje zvuènika je opisano u 7. resantna, a drugo da bude uvod u prièu o tome
glavi ove knjige kako se konstruišu pojaèavaèi velikih snaga
koji ne smeju da crknu. To se radi tako što se
Slika 4.150. P=P1+P2+P3+P4 više pojaèavaèa snage sa integrisanim kolima
veže u paralelu, kao što je prikazano na slici
4.150. Ukupna snaga je jednaka zbiru snaga
svih pojaèavaèa. Pojaèavaè je mnogo pouzda-
niji od samo jednog pojaèavaèa iste ukupne
snage jer je mala verovatnoæa da se svi poja-
èavaèi istovremeno pokvare. Ako crkne jedan
ostali nastavljaju da rade. Snaga je manja,
ukupni efekat je nešto pogoršan ali, što kaže
naš narod, bolje išta nego ništa. Pored toga,
prednost je i u tome što se koriste zvuènici ma-
njih snaga, koji se lakše nabavljaju a i jeftiniji
su, svi zajedno, od jednog zvuènika vrlo ve-
like snage.
He, he. Nele i maršal Tito

4.3.37. Pojaèavaè bez zvuènih skretnica

Vrlo kvalitetan audio-pojaèavaè ne znaèi mnogo ako na njega nisu prikljuèeni isto
tako kvalitetni zvuènici. Za vrlo kvalitetnu reprodukciju muzike je važno da frekvencijska
karakteristika i pojaèavaèa i zvuènika bude ravna u opsegu od 30 Hz do 15 kHz. Kod
pojaèavaèa, to se lako ostvaruje. Ali, na žalost, to nije sluèaj i sa zvuènicima. Jednostavno, ne
postoji zvuènik koji æe sa istom efikasnošæu da reprodukuje sve tonove iz gore navedenog
opsega. Rešenje je u korišæenju više zvuènika od kojih æe svaki "biti zadužen" za jedan deo
potrebnog frekvencijskog opsega. Na primer, u sluèaju tri zvuènika mogu da se koriste
niskotonac (woofer) koji ima ravnu karakteristiku od 30 Hz do 300 Hz, srednjetonac
(midrange) koji ima ravnu karakteristiku od 300 Hz do 3 kHz i visokotonac (tweeter) koji
ima ravnu karakteristiku od 3 kHz do 15 kHz.
Ovi zvuènici se vezuju u paralelu, ali ne direktno veæ preko tzv. elektriènih skretnica.
To su elektrièni filtri sastavljeni od kalemova i kondenzatora. Prvi od njih je NF filter koji na
niskotonac propušta signale (napone) èije su uèestanosti manje od 300 Hz, drugi je filter
propusnik opsega uèestanosti koji na srednjetonac propušta signale èije su uèestanosti veæe 104
od 300 Hz a manje od 3 kHz i treæi je VF filter koji na visokotonac propušta signale èija je
uèestanost veæa od 3 kHz. O ovim filtrima æe kasnije biti više reèi, za sada recimo da se oni
lako proraèunavaju ali prilièmo teško realizuju. Glavni problem je u tome što kalemove u
filtrima treba sami da napravimo, a instrument kojim bi merili induktivnost se teško nalazi.
Ali, postoji jedan drugaèiji pristup ovom problemu. To su aktivni filtri koji se reali-
zuju pomoæu otpornika, kondenzatora i operacionih pojaèavaèa. Na slici 4.151 je elektrièna
šema trosistemskog pojaèavaèa snage preuzetog iz aplikacija poznatog proizvoðaèa
elektronskih komponenta SGS-Tomson. Upotrebljena su tri pojaèavaèa snage TDA2030A
koja sa otpornicima i kondenzatorima na ulazu obrazuju tri aktivna filtra. Prvi od njih
obrazuju integrisano kolo, dva otpornika od 22 kW i blok kondenzatori od 33 nF i 18 nF. To je
NF filter koji na izlaz, na zvuènik, propušta signale èije su uèestanosti niže od 300 Hz. Pri
tome se ostvaruje i potrebno pojaèanje A=(3,3+0,1)/0,1=34. U sredini je aktivni filter
propusnik opsega uèestanosti koji obrazuju integrisano kolo i otpornici i kondenzatori na
ulazu. Ovaj filter propušta na zvuènik signale èije su uèestanosti veæe od 300 Hz a manje od 3
k Hz. Pojaèanje je A=(2,2+0,1)/0,1=23. Poslednji je VF filter koji na zvuènik propušta
signale èije su uèestanosti veæe od 3 kHz. Njegovo pojaèanje je takoðe A=23 ali mu je izlazna
snaga dva puta manja od filtra u sredini, jer se koristi zvuènik od 8W.
Što se tièe snage, po teoriji bi u ukupnoj snazi kompletnog pojaèavaèa, trebalo da
pojaèavaè niskih uèestanosti uèestvuje sa 50 %, pojaèavaè opsega uèestanosti sa 35 % i
pojèavaè visokih uèestanosti sa 15 %. To u sluèaju našeg pojaèavaèa nije ostvareno u
potpunosti jer se imala u vidu èinjenica da je efikasnost zvuènika za srednje i visoke
uèestanosti za oko 3 dB veæa od efikasnosti niskotonaca. Time je, jednostavno govoreæi,
postignuto da je u onome što slušalac èuje ostvaren odnos 50%/35%/15%. U konkretnom
sluèaju, u zavisnosti od efikasnosti upotrebljenih zvuènika, podešavanje odnosa snaga može
da se ostvari promenom pojaèanja srednjeg i donjeg pojaèavaèa. To se postiže promenom
otpornosti otpornika sa zvezdicom (2,2 kW).
+36 V

1E5 BD908
NF filter D1 220n 2200m
f c =300 Hz
u NF 1m 22k 22k 5
1 D1, D2
1N4001
2200m
18n 4 220n
680 33n
TDA2030A
2
D2
1E
100m 3
4E
22k 100

BD907 Woofer
3k3 1E5 220n (Niskotonac)

220n +36 V
Filter propusnik opsega u~estanosti
f c 1 =300 Hz, f c 2 =3 kHz
D1
100n 100n
22k 22k 5
1
2200m
3n3 1n8 4
3k3 6k8 TDA2030A
2 D2 1E
4E
100m 3
Midrange
100 2k2* (Srednjetonac)
220n

220n +36 V
VF filter
f c =3 kHz
22k D1
3n3 3n3
5
1
2200m
+36 V 4
12k TDA2030A
2 D2 1E
8E
22k 47m 3
100 Tweeter
2k2* (Visokotonac)
220n
100m
22k

Slika 4.151. Trosistemski pojaèavaè snage

Pokrenite ELECTRONICS WORKBENCH,

pa pogledajte primere 4.151a, 4.151b i 4.151c
105
 ISPRAVLJAÈI ZA AUDIO-POJAÈAVAÈE
5.
Ispravljaèi se koriste za napajanje audio-pojaèavaèa elektriènom energijom. Za
normalan rad audio-pojaèavaèa nije neophodno da jednosmerni napon na izlazu ispravljaèa
bude stabilisan pa se stabilizatori ne koriste, a potrebna stabilnost se postiže upotrebom
kondenzatora velike kapacitivnosti.
Elektrièna šema ispravljaèa za pojaèavaè sa asimetriènim napajanjem prikazana je
na slici 5.1. On se sastoji od mrežnog transformatora MT, mostnog usmeraèa sa èetiri diode
(Grec), elektrolitskog kondenzatora C1, blok kondenzatora C2, osiguraèa Os, prekidaèa S i
kabla sa utiènicom preko kojih se na primar transformatora dovodi mrežni napon od 220 V.
transformator. Njegove glavne karakteristike su sekundarni napon Us i
* Mrežni transformator
struja sekundara Is ili snaga P. Veza izmeðu ovih velièina, koja omoguæava da se, kad su
poznate dve izraèuna treæa, je: P=Us .Is. Pošto savremeni integrisani pojaèavaèi snage imaju
koeficijent korisnog dejstva oko 65 %, snaga transformatora treba da je za oko 50 % veæa od
maksimalne izlazne snage pojaèavaèa. U sluèaju pojaèavaèa klase D, èiji je k.k.d oko 85 %,
snaga transformatora treba da je za oko 15 % veæa od maksimalne snage pojaèavaèa. Napon

Mrežni C1 MT
transformator
Mostni Is (MT)
usmera~
(Grec)
Osiguraè
+ (Os) S
+ -
Us S

C2 C1

Grec
C2 Os
220 V
* U s i I s su efektivne vrednosti napona i
struje sekundara.

Slika 5.1. Asimetrièan ispravljaè: levo - elektrièna šema, desno - komponente

sekundara transformatora treba da je oko 75 % jednosmernog napona ispravljaèa.

* Grec
Grec. U praksi se Grecovim usmeraèem nazivaju èetiri diode u zajednièkom
plastiènom kuæištu iz koga izlaze èetiri nožice obeležene sa plus, minus i dve male sinusoide.
Izmeðu nožica sa sinusoidama se vezuje sekundar mrežnog transformatora a izmeðu druge
dve kondenzatori, kao na slici 5.1. Osnovne karakteristike Grecovog usmeraèa su napon,
koji treba da je veæi od jednosmernog napona ispravljaèa, i struja, koja treba da je veæa od
jednosmerne struje koju pojaèavaè vuèe iz ispravljaèa.
U sluèaju velikih struja ispravljaèa èesto se umesto Grecovog usmeraèa koriste èetiri
snažne diode, kao što je bio sluèaj u ispravljaèu na slici 4.119.
* Kondenzatori
Kondenzatori. Kapacitivnost elektrolitskog kondenzatora C1 se raèuna po obrascu
I1
C= × 50 000 mF
U1
u kome su U1 i I1 jednosmerna struja i jednosmerni napon ispravljaèa, izraženi u voltima
odnosno u amperima.
Kondenzator C2 služi za potiskivanje VF napona koje u provodnicima elektriène
mreže indukuju razni radio-predajnici, automobili, elektrièni ureðaji i mašine itd. Njegova
kapacitivnost je nekoliko stotina nF.
Radni naponi oba kondenzatora moraju da budu veæi od jednosmernog napona
ispravljaèa.
Struja osiguraèa, koja je ispisana na njemu, treba da je nešto veæa od maksimalne
velièine struje koju pojaèavaè vuèe iz ispravljaèa.
Na slici 5.2 je elektrièna šema tipiènog ispravljaèa koji se koristi za napajanje poja-
èavaèa sa simetriènim napajanjem. Na njegovom izlazu postoje dva jednosmerna napona 106
istih velièina od kojih je jedan pozitivan a drugi negativan u odnosu na taèku (0) koja se spaja
sa masom (GND) pojaèavaèa. Sekundar mrežnog transformatora ima dva istovetna namo-
taja. Poèetak jednog od namotaja je spojen sa krajem drugog. To je taèka A na slici 5.2. Za
ovakav transformator se u praksi kaže da ima izvod na sredini sekundara. Napon US1 treba da
je malo veæi od 70 % napona U1. Snaga transformatora treba da je za oko 50 % veæa od
maksimalne izlazne snage pojaèavaèa (za pojaèavaèe koji rade u meðuklasi AB) odnosno za
oko 15 % (za pojaèavaèe u klasi D).
Radni naponi kondenzatora treba da su veæi od U1.
Na slici 5.3 je prikazano kako u
simetriènom ispravljaèu mogu da se iskoriste + Us
dva posebna, ista transformatora, umesto
jednog sa slike 5.2. Naizmenièni naponi na
0
US1=US2
U1=U2
US1
Osiguraè
(Os1) A
+ Us
U1
US2
0
-
U2
-
220 V
Osiguraè
(Os2) 220 V

Slika 5.3. Simetrièan ispravljaè sa dva

Slika 5.2. Simetrièan ispravljaè mrežna transformatora

njihovim sekundarima su jednaki naizmeniènom naponu na jednoj polovini sekundara na

slici 5.2, a snage jednoj polovini snage.
Ako se trasnsformator pravi premotavanjem nekog starog mrežnog transformatora,
sekundar se mota bifilarno: oba sekundara se motaju istovremeno (sa dve žice odjednom), a
srednji izvod se dobija spajanjem poèetka jednog sa krajem drugog namotaja.
Što se tièe praktiène realizacije, ispravljaè je moguæe realizovati kao potpuno
nezavisnu jedinicu i jednosmerni napon sa njegovog izlaza, pomoæu dve (tri) deblje bakarne
žice, dovesti na ploèicu na kojoj je audio-pojaèavaè. Može i da se Grecov usmeraè,
kondenzatori i osiguraèi smeste na štampanu ploèu na kojoj su komponente audio-
pojaèavaèa, kao što je uraðeno u projektu 4.3.29.
Na slici 5.4 je prikazano kako od asimetriènog ispravljaèa èiji je izlazni napon U
može da se naparavi simetrièan sa naponima U1=U2=U/2. Otpornosti otpornika R1 i R2 su
jednake i treba da su što manje, što zavisi od maksimalne struje i velièine napona
asimetriènog ispravljaèa. Na primer, ako je izlazni napon ispravljaèa 24 V, a njegova
maksimalna struja 2 A, tada se na izlazima ispravljaèa dobijaju naponi U1= +12 V i U2= –12
V. Ako su otpornosti otpornika 18 W tada kroz njih teèe struja od 0,7 A, a za pojaèavaè koji se
napaja iz ovog ispravljaèa preostaje 1,3 A.
Snaga otpornika treba da je jednaka ili veæa od snage P=U 2/4R. U našem primeru
snaga treba da je veæa od 8 W.

+ Ovo je dobro samo kao privre-

meno rešenje, pri eksperimenti-
U1 R1
sanju i sl. Treæina, pa i više, snage
Asimetrièan 220 V ispravljaèa se uludo troši na
0 U ispravljaè zagrevanje otpornika R1 i R2.
U2 R2

-
R1=R2=R
U1=U2=U/2
Slika 5.4. Simetrièan ispravljaè

PRIMERI PRAKTIÈNE REALIZACIJE

6. 107
 Prvi korak u realizaciji audio-pojaèavaèa je usvajanje odgovarajuæe elektriène šeme.
Na vama je da se odluèite za neki od opisanih predpojaèavaèa (ili miksetu, ako vam je
potrebna), kolo za regulaciju jaèine, kolo za regulaciju boje tona, pojaèavaè snage i
ispravljaè, i da ih povezete u kompletan audio-pojaèavaè. To se ostvaruje na naèin koji je
prikazan na slikama 6.1 i 6.2.
Na slici 6.1 je blok-šema kompletnog audio-pojaèavaèa koji se napaja iz asime-
triènog ispravljaèa. Nastala je tako što su izlazi svih stepena spojene sa ulazima narednih
stepena. Sve mase su spojene i povezane sa minus polom ispravljaèa. Takoðe i svi pozitivni
vodovi su spojeni i povezani sa pozitivnim krajem ispravljaèa. Kao što se vidi, samo je
pojaèavaè snage spojen direktno sa pozitivnim krajem ispravljaèa, ostali su spojeni preko NF
filtara sa po jednim otpornikom i kondezatorom. Ovi filtri spreèavaju da se deo pojaèanog
napona sa izlaza pojaèavaèa vrati na ulaz nekog od stepena, što bi dovelo do nestabilnog rada,
pa èak i dooscilovanja pojaèavaèa. Pored toga, otpornici služe i za smanjivanje, ako je
potrebno, jednosmernog napona na potrebnu vrednost. Otpornost otpornika je reda kilooma
a kapacitivnost kondenzatora od nekoliko do stotinak mikrofarada, optimalne vrednosti se
sasvim lako nalaze eksperimentom.

+
Kola za
Pred- regulaciju Pojaèavaè
u NF pojaèavaè napona Pojaèavaè
jaèine i snage Ispravljaè 220 V
(Mikseta) boje tona (po potrebi)
-

Slika 6.1. Povezivanje stepena (blokova) audio-pojaèavaèa sa asimetriènim napajanjem

Na slici 6.2 je blok-šema kompletnog audio-pojaèavaèa koji se napaja iz

simetriènog ispravljaèa. Kao što se vidi, za napajanje pojaèavaèa snage se koriste oba napona
iz ispravljaèa, a za napajanje ostalih stepena samo pozitivan napon. I negativan se koristi ako
u tim stepenima postoji i neki operacioni pojaèavaè sa simetriènim napajanjem.

+
Kola za
Pred- regulaciju Pojaèavaè
u NF pojaèavaè napona Pojaèavaè
jaèine i snage Ispravljaè
(Mikseta) boje tona (po potrebi) 0

Slika 6.2. Povezivanje stepena (blokova) audio-pojaèavaèa sa simetriènim napajanjem

6.1. Najjednostavniji audio-pojaèavaè

Elektrièna šema najjednostavnijeg audio pojaèavaèa data je na slici 6.3. Mnogi od
èitalaca neæe se složiti sa njegovim nazivom. Ima i jednostavnijih, reæi æe oni. Ima, to je taèno,
ali su oni mnogo skromnijih moguænostu ili u pogledu osetljivosti, ili izlazne snage ili
izoblièenja itd. Zahvaljujuæi pojaèavaèu snage sa kolom TDA7052 èije su osnovne
karakteristike:
1. Izuzetna stabilnost rada
2. Ugraðena zaštita od kratkog spoja na izlazu
3. Nije potreban hladnjak
4. Mala potrošnja, I0=4 mA (pri UB=6 V)
5. Nema "klik"-ova pri ukljuèivanju/ iskljuèivanju
6. Naponsko pojaèanje 39 dB
7. Izlazna snaga Piz=1,2 W
8. Vrlo širok opseg napona napajanja 3V...18 V, tipièno 6 V,
ovaj pojaèavaè bi trebalo da se zove "Najjednostavniji, odlièan audio-pojaèavaè.
Napon baterije (ispravljaèa) iz koga se pojaèavaè napaja elektriènom energijom se
nalazi u granicama od 3 V do 18 V. Proizvoðaè kola TDA7052 preporuèuje napon napajanja
od 6 V. Pri tom naponu, mirna struja pojaèavaèa je samo I0=4 mA, što ga èini pogodnim za
napajanje iz baterije. Mi smo se odluèili za bateriju od 4,5 V.
Napajanje iz baterije ima svojih prednosti ali i nedostataka. Mada baterija dugo traje
ako je reprodukcija tiha, glavni nedostatak u odnosu na napajanje iz elektriène mreže je mno-
go manja ekonomiènost. Za napajanje iz elektriène mreže može da se koristi jednostavan
ispravljaè koji se sastoji iz mrežnog transformatora, Grecovog usmeraèa i elektrolitskog 108
 R3
1k
+
C2 C4
100m 100n
R2
4k7 1 8
R1*
820k C5 Baterija
220m 4,5 V

TDA7052
2 7 R4
C1 470
10m C3
470n 3 6
8W
3W LED S
T
(BC547) 4 5
Ulaz
P
47k
log

Masa
a.

[tampana
plo~ica
C4
104 +
C2 TDA7052
P
TDA7052

0 m 35V 1000m 35V 1000m

C1 C3
470
n +

+
+

1000m
Buksne C5
T R1, R2, R3, R4
LED S
Grec

b.

Slika 6.3. Najjednostavniji audio pojaèavaè: a - elektrièna šema, b - komponente

kondenzatora. Na ploèici su stopice u koje se leme nožice usmeraèa, a kondenzator je C5,

èiju vrednost treba poveæati na 1000 mF. Sekundar mrežnog transformatora se spaja sa
taèkama 1 i 2. Stopica u koju je zalemljen + usmeraèa treba, pomoæu komada žice (to je
kratkospojnik K.S.) spojiti sa stopicom u koju je zalemljen desni kraj R3.Prekidaè S treba
vezati u kolo primara transformatora.
Na slici 6.4-a je izgled štampane ploèice a na slici 6.4-b je prikazan raspored
komponenata na ploèici.

+ +
T
C1 C4
Ulaz
R1
+

Grec C2 C3
+ 1
+

+ R2 + C5
(4,5V...9V) 2
R3

K.S.
a. b.

Slika 6.4. a - štampana ploèica, b - raspored komponenata na štampanoj ploèici

* Na slici 6.5 je prikazan stvarni izgled ploèice sa komponentama i vezama sa

prekidaèem, potenciometrom i buksnama na koje se dovodi signal koji se pojaèava. Prikazan
je i Grecov usmeraè koji nije potreban kada se pojaèavaè napaja iz baterije.
*LED dioda i otpornik od 470 W se koriste samo ako se ureðaj napaja iz ispravljaèa.
(Struja LED diode je prilièno velika, veæa od 10 mA, pa bi ona znaèajno uticala na vek
baterije).
* Potenciometar za regulaciju jaèine se montira na prednjoj strani kutije u koju su
smešteni ploèica, zvuènik i baterija (ili ispravljaè). Ako je ploèica montirana u blizini
potenciometra, ne dalje od desetak centimetara, za veze izmeðu potenciometra i ploèice
mogu da se koriste obiène žice. U suprotnom ako je ploèica daleko od potenciometra, treba
koristiti mikrofonski kabl.
* Pojaèavaè, zvuènik i baterija (ili ispravljaè) se smeštaju u zajednièku kutiju koja je
prikazana na slici 6.5. Na prednju ploèu se montiraju potenciometar i neka jednostavna
utiènica (može i èinè) za koju posedujete i utikaè. Ako nemate utiènicu, možete da koristite
obiène buksne (kao što je na slici 6.5). Za dovoðenje signala koji se pojaèava na ulaz
pojaèavaèa treba koristiti mikrofonski kabl. Ako se u tu svrhu koriste obiène izolovane žice,
one treba da su što je moguæe kraæe.
Na prednjoj ploèi je i buksna obeležena sa +. Ona je, prema slici 6.3-a, komadom
žice, spojena sa stopicom u koju je zalemljen levi kraj R3. Ova buksna se, ako je to potrebno,
koristi za napajanje elektriènom energijom elektronskog ureðaja iz koga se dovodi signal na
pojaèavaè.
Kada se koristi ispravljaè, na prednjoj ploèi je i LED dioda. 109
 Na
zvu~nik Prednja strana
kutije

C1
104

TDA7052
+
C2 470n

C800
B40

5.62

20
m
Na sekundar
mre`nog
transformatora
(ako se koristi)

+ 4,5 V _
Slika 6.5. Praktièna realizacija i merenje mirne struje pojaèavaèa sa slike 6.3

* Pre nego što se upustite u izradu ploèice proverite da li rastojanja izmeðu stopica
odgovaraju komponentama kojima raspolažete (naroèito C5) i, ako je potrebno, izvršite
korekcije.
* Neposredno pred montažu i lemljenje, dobro oèistite bakarne linije i stopice
komadom vlažne krpe zamoèene u neko praškasto sredstvo za èišæenje. Komponente
montirajte na ploèicu i lemite ovim redom: kratkospojnik, otpornici, integrisano kolo,
kondenzatori, provodnici kojima se ploèica spaja sa zvuènikom, baterijom i prekidaèem i
mikrofonski kabl (ako ga koristite) ili provodnici za povezivanje sa ploèicom.
* Nemojte da koristite minijaturne zvuènike jer oni imaju vrlo mali koeficijent
korisnog dejstva i vrlo lošu reprodukciju tonova niskih uèestanosti. Koristite zvuènik snage
veæe od dva vata i preènika membrane veæeg od deset centimetara.
* Proverite jednosmerni režim rada predpojaèavaèa. Izmerite jednosmerni napon na
gornjem i donjem kraju R2. Ovaj drugi napon treba da je približno dva puta manji od prvog.
Razlika ova dva napona podeljena sa 4,7 je kolektorska struja tranzistora u miliamperima.
Ako je napon na donjem kraju R2 znatno manji od potrebne vrednosti, poveæajte otpornost
R1, a ako je veæi smanjite je, dok ne ostvarite da bude približno jednak polovini napona ma
gornjem kraju R2.
Tranzistor koji smo mi koristili imao je koeficijent strujnog pojaèanja hFE=420 pa je
napon na gornjem kraju R2 bio 4,1 V, a na donjem kraju 2,1 V i kroz tranzistor je tekla struja
nešto veæa od 0,4 mA. Pošto æe koeficijent hFE vašeg tranzistora sigurno biti ili veæi ili manji
od 420 trebalo bi da izvršite opisano podešavanje. Šta da rade oni koji ne poseduju instrument.
Najbolje bi bilo da ga nabave, a, ako to nije moguæe, treba da se prekrste i ukljuèe ureðaj.
Zatim treba da na ulaz pojaèavaèa dovedu neki NF signal iz kasetofona, CD plejera,
kompjutera i sl. i slušaju. Ako im se reprodukcija dopada i nijedna komponenta se ne
pregreva, sve je u redu.
Provera pojaèavaèa snage TDA7052 se svodi na merenje njegove mirne struje, koja
bi trebalo da je oko 5 mA. Otvorite prekidaè S, a preklopnik na instrumentu stavite u položaj
za merenje jednosmerne struje (kao na slici 6.5). Vrhovima sondi dodirnite nožice prekidaèa
i na displeju instrumenta æe se pojaviti broj koji predstavlja struju u miliamperima. Ako je to
približno 5 mA, sve je u redu. Pomerite klizaè potenciometra tako da bude iznad krajnjeg
donjeg položaja pa dodirnite prstom ulaz u pojaèavaè. Iz zvuènika treba da se èuje brujanje
uèestanosti 50 Hz.
* Ako pojaèavaè ne radi dobro ili ne radi uopšte, pokušajte da na osnovu merenja
pronaðete kvar. Proverite da li je neka bakarna linija prekinuta, ili se dve susedne linije
dodiruju (ili su spojene komadiæem kalaja koji je pao sa lemilice pri lemljenju), da li su svi
spojevi dobri, da nisu neki od elektrolitskih kondenzatora, tranzistor, Grec ili integrisano
kolo montirani naopako itd.
* Ploèicu, pomoæu dva mala zavrtnja za drvo prièvrstite za prednju stranu kutije tako
da su veze sa potenciometrom i buksnama što kraæe. Izmeðu ploèice i prednje strane treba
postaviti dva odstojnika, tako da je ploèica odmaknuta nekoliko (recimo 10) milimetara. 110
(Odstojnici su dve cevèice dužine oko 10 mm. Zavrtnji za
prièvršæivanje se provuku prvo kroz rupe na ploèi, pa kroz
cevèice i onda ušrafe u stranicu). Posle toga spojite zvuènik,
prekidaè, bateriju itd.
* Ceo pojaèavaè sa baterijom treba smestiti u neku
lepu kutiju, recimo kao na slici 6.6, i dobija se mali aktivni
zvuènik koji treba da ima svaki ljubitelj elektronike.
Pomoæu njega mogu da se traže greške i kvarovi u audio-
pojaèavaèima, radio-prijemnicima i sliènim ureðajima koji
+
u sebi imaju i audio-pojaèavaè, testiraju radio-ureðaji itd, o
èemu æe biti reèi kasnije. Ulaz

Slika 6.6. Aktivni zvuènik Masa

LED S P

6.2. Audio-pojaèavaè za kompjuter

Pri korišæenju audio-pojaèavaèa koji se dobijaju uz kompjuter lako se zapaža
njihov vrlo loš kvalitet reprodukcije, naroèito u oblasti niskih uèestanosti. To nije
ništa neoèekivano jer su ovi pojaèavaèi smešteni u male kutije, pa su im i zvuènici
malih dimenzija i nesposobni za reprodukciju tonova niskih uèestanosti. Dodavanje
spoljnih zvuènika veæih dimenzija ne rešava problem jer su snage pojaèavaèa suviše
male. Na pojaèavaèima "kineske" proizvodnje obièno piše da je frekvencijski opseg
20 - 20000 Hz, a snaga više desetina pa i stotina vati "PMPO". Ono prvo nije taèno, a
drugo je obièan trgovaèki trik. Pravo rešenje je dobar pojaèavaè sa dobrim zvuènici-
ma. Tek sa njima æete moæi da uživate u muzici sa kompjutera. Pojaèavaè ne mora da
bude kompletan, nepotrebni su i predpojaèavaè i regulacija jaèine i boje tona, sve te
stvari se obavljaju pomoæu zvuène kartice i odgovarajuæeg softvera (WinAmp).
Odluèili smo se za pojaèavaè snage sa kolom TDA1517 objavljenom u èeš-
kom èasopisu "Praktick« elektronika". Autor je Jaroslav Belza. Elektrièna šema je na
slici 6.7. Oznake na njoj su bile na èeškom i engleskom, a mi smo "da bi ceo svet
mogao da razume", dodali i na srpskom.
Praktièna realizacija je prikazna na slici 6.8. Na njoj se vidi i zašto smo ovaj
pojaèavaè uvrstili u knjigu. Dopalo nam se što je pojaèavaè smešten u obiènu
kartonsku kutiju dimenzija 110x85x85 mm. Za praktiènu realizaciju pojaèavaèa i
ispravljaèa su korišæeni komadi univerzalne štampane ploèice. Dimenzije ploèica su
25x25mm (pojaèavaè) i 60x30 mm (ispravljaè). Hladnjak je pravougaoni komad
lima koji služi i kao ojaèanje zadnje strane kutije. Zvuènici su povezani preko letvice
sa èetiri štipaljke. Veza sa zvuènom karticom je preko mikrofonskog kabla sa dva

VF
filter

Jaroslav Belza
Czech Republic

/ ulaz

napajanje

/ izlazi

zvu~nici

/ {tipaljke
izlaz na aktivni subvufer

utiènica za slu{alice 111

 Slika 6.7. Pojaèavaè snage za kompjuter

provodnika (L i R) i oklopom (GND) i mikrofonskog

Oklop Donji
krajevi No`ica No`ica
stereo utikaèa koji je prikazan u do- kabla potenciometara br. 2 C3 br. 5 C4

njem levom uglu slike 6.7. Veze su os-

tvarene savitljivim (licnastim) žicama
razlièitih boja, što olakšava poveziva- +C8

nje.
[tipaljke 2 i 4
* Izlazna snaga pri Rzv=4 W i Uti~nica
za subvufer
Uti~nica
izoblièenjim od k=0,5 % je 2 x 5 W, za slu{alice

što je sasvim dovoljno za normalne Slika 6.9. Povezivanje sa masom

kuæne potrebe.
* Pri crtanju štampanog kola treba voditi raèuna o masama, o èemu je veæ bilo
reèi. Prema autoru ovog projekta, povezivanje sa masom treba obaviti prema skici na
slici 6.9.

Slika 6.8. Pojaèavaè sa slike 6.7: a - pojaèavaè sa ispravljaèem u kartonskoj kutiji,

b - pogled u kutiju odozgo, c - ploèica sa pojaèavaèem

6.3. Subwoofer (sabvufer)

Ovaj pojaèavaè je namenjen zagriženim ljubiteljima kompjuterskih akcionih igara,
u kojima ima pucanja, eksplozija, sudara vozila i sliènih stvari koje prate razni, vrlo jaki
zvukovi. Uèestanosti prvih harmonika ovih zvukova su manje od 100 Hz, pa ih proseèni
pojaèavaèi koji idu uz kompjutere vrlo slabo reprodukuju, što kvari ukupni utisak pri igri.
Rešenje je dodatni pojaèavaè velike snage koji pojaèava tonove vrlo niskih uèestanosti, koji
se popularno naziva sabvufer.
Elektrièna šema jednog sabvufera je prikazana na slici 6.10. Njegove graniène
uèestanosti su fd=10 Hz i fg=100 Hz. Na utiènicu J1 se dovodi signal iz zvuène kartice u
kompjuteru, a na J2 se prikljuèuje postojeæi pojaèavaè.
Sabiranje signala iz levog i desnog kanala se obavlja pomoæu otpornika R1, R2 i R3.
Otpornici R4 i R5 i kondenzatori C1 i C2 sa pojaèavaèem obrazuju aktivni filter.
* Pojaèanje može da se promeni promenom otpornosti otpornika R6.
* Gornja granièna uèestanost može da se promeni promenom otpornosti R4 i R5 i
kapacitivnosti C1 i C2, a donja promenom kapacitivnosti C3.
* Prema analizama u EWB-u, sa R4=R5=27 kW, C1=3,3 nF, C2=1,8 nF i C3=100
mF, graniène uèestanosti pojaèavèa su fd=20 Hz i fg=23 kHz. Ako na ovaj pojaèavaè, preko
utiènice J2, prikljuèite pojaèavaè sa slike 6.7 dobiæete izvanredan stereofonski pojaèavaè za
muziku sa kompjutera. Da bi se ostvario stereofonski efekat, pri postavljanju zvuènika treba
voditi raèuna samo o zvuènicima sa slike 6.7. Oni treba da su tako postavljeni da vam muzika
iz jednog kanala dolazi sa prednje leve, a muzika iz drugog sa prednje desne strane. Zvuènik
sa slike 6.10 može da stoji bilo gde u sobi.
* Ne zaboravite, potreban vam je zvuènik za niske uèestanosti, snage oko 30 W. Ako
koristite zvuènik manje snage, treba da pazite da jaèina signala koji dovodite na ulaz
pojaèavaèa ne preðe vrednost pri kojoj se ostvaruje izlazna snaga koja je veæa od snage
zvuènika. Zaštita od ove moguænosti se postiže smanjenjem osetljivosti sabvufera. To se
ostvaruje poveæavanjem otpornosti R1 i R2. 112
 27k +36 V

Na zvu~nu
karticu
27k 27k 1E5 BD908
100m D1 220n 2200m

1m
R4 R5 5
1 D1, D2
1N4001
27k 27k 2200m
4 220n
R3 C1 C2 TDA2030A
680 47n 33n
R1 R2 C3 2
27k 27k D2
1E
470m 3
4E
J1 J2 100
R6 1E5 BD907 220n
3k3

Minijack
3,5 mm
Na postojeæi
poja~ava~ P iz je 25 W (k=0,06 %)
odnosno 30 W (k=0,5 %)

Slika 6.10. Subvufer - audio-pojaèavaè vrlo niskih uèestanosti

6.4. mAmp (mikro Amp) - siæušni pojaèavaè

Na slici 6.11 je elektrièna šema jednog, vrlo malog (mikro na grèkom znaèi vrlo
mali) pojaèavaèa snage sa integrisanim kolom TDA2822M. Glavne karakteristike ovog kola
su vrlo širok opseg napona napajanja (od 1,8 V pa sve do 15 V) i mala mirna struja (oko 6 mA),
što ga èini veoma pogodnim za primenu u prenosnim stereofomskim ureðajima (radio-
kasetofonima, raznim plejerima i sl.). Specifiènost ovog pojaèavaèa je u tome što se napaja iz

M
mAmp TDA2822

Jaroslav Belza 2002 http://www.belza.cz

Slika 6.11. Mikro audio-pojaèavaè

kompjutera naponom od 5 V, koji se uzima preko GAME PORT-a. Ova utiènica ima 15
nožica, kao što je prikazano na slci 6.12. Napajanje se uzima sa nožica 1 i 4. Za to je potreban
odgovarajuæi 15-o polni utikaè.

Slika 6.12. Levo - raspored nožica GAME PORT-a, desno - 15-polni utikaè (Canon 15M)

Druga specifiènost ovog ureðaja je u tome što su otpornici i kondenzatori SMD

komponente pa su zalemljeni na strani ploèice na kojoj su bakarne stopice i linije.
Praktièna realizacija pojaèavaèa je prikazna na slici 6.13.
* Ploèica na slici 6.13-b se dobija tako što se ploèica sa slike 6.13-a okrene s leva u
desno.
Zv. Zv. Napajanje
D L + -
R8 C8 C4

D
Ulaz

Masa

a. b.
R7 C7 C3 P1 113
 SMD otpornik Jedna do 6 no`ica SMD
(223=22 kW) potenciometra kondednzator

Uti~nica za Tandem potencimetara

slu{alice (dva u istom ku}i{tu)_
c. d.
^in~ uti~nice Zv. Zv.
za zvu~nike D L

f.
Slika 6.13. Praktièna realizacija pojaèavaèa
sa slike 6.11.
a- štampana ploèica, b -raspored kompo-
nenata, c - pogled na stranu štampe, d - po-
gled na stranu komponenata, e - pogled u
e. kutiju odozdo, f - pojaèavaè sa zvuènicima

6.5. Pojaèavaè snage sa LM3876T (LM3886*)

Evo šta u uvodu svoje DATA SHEET za kolo LM3876 kaže njegov proizvo-
ðaè, èuvena kompanija National Semiconductor iz još èuvenije Silikonske (silici-
jumske) doline u Kaliforniji.

LM3876 Overture™
Audio Power Amplifier Series
High-Performance 56W Audio Power Amplifier w/Mute
The LM3876 is a high-performance audio power amplifier capable of delivering 56W
of continuous average power to an 8 W load with 0.1% THD+N from 20Hz–20kHz.
The performance of the LM3876, utilizing its Self Peak Instantaneous Temperature
(°Ke) (SPiKe™) protection circuitry, puts it in a class above discrete and hybrid amplifiers by
providing an inherently, dynamically protected Safe Operating Area (SOA). SPiKe protection
means that these parts are completely safeguarded at the output against overvoltage,
undervoltage, overloads, including shorts to the supplies, thermal runaway, and
instantaneous temperature peaks.
The LM3876 maintains an excellent signal-to-noise ratio of greater than 95dB (min)
with a typical low noise floor of 2.0 mV. It exhibits extremely low THD+N values of 0.06% at the
rated output into the rated load over the audio spectrum, and provides excellent linearity with
an IMD (SMPTE) typical rating of 0.004%.
Features
@ 56W continuous average output power into 8 W.
@100W instantaneous peak output power capability
@ Signal-to-Noise Ratio D95 dB(min)
@An input mute function
@Output protection from a short to ground or to the supplies via internal current
limiting circuitry
@Output over-voltage protection against transients from inductive loads
@Supply under-voltage protection, not allowing internal biasing to occur when
|VEE| + |VCC|W 12V, thus eliminating turn-on and turn-off t ransients
@11-lead TO-220 package
@Wide supply range (20V - 94V)
Applications
@Component stereo
@Compact stereo
@Self-powered speakers
National
@Surround-sound amplifiers
@High-end stereo TVs
Semiconductor
114
 To je, kao što rekosmo, samo kratak uvod. Sledi još 22 stranice formata A4 sa
elektriènim šemama, dijagramima, uputstvima, proraèunima i mnogo drugih korisnih stvari
20 mm koje omoguæuju da se kolo iskoristi na najbolji moguæi
naèin. Autor savetuje svoje èitaoce da svakako odu na
Internet adresu
www.datasheetcatalog.com
17,5
mm
i sa nje skinu podatke o kolu i da ih pažljivo prouèe.
Kad ste veæ na Mreži, pokrenite Google i
potražite sajtove na kojima se pominje reè LM3876.
Dobiæete hiljade adresa, pretražite ih i naæi æete hiljade
kolega ljubitelja elektronike od kojih možete da
1 11
nauèite mnogo lepih i korisnih stvari.
Elektrièna šema pojaèavaèa snage 56 W, izve-
Slika 6.14. Dimenzije kola LM3876 denog sa kolom LM3876T, data je na slici 6.15. To je
manje-više standardna šema pojaèavaèa sa snažnim operacionim pojaèavaèem u neinver-
tujuæem spoju.
Pojaèanje napona je A=(R4+R5)/R5=23=27 dB, što je tipièna vrednost za pojaèa-
vaèe snage, a može da se promeni promenom otpornosti otpornika R5 i/ili R4.
* Svi otpornici su metal-film otpornici snage 1/4 W sa tolerancijom od 1 %. Izuzeci
su R6 i R7 èije su snage 1W.

C1
3m3 R2 C3 C6 OS1
22k 1 100n 220m 2A
10

MT
u NF 3 220V/2x26V
LM3876T 150VA

9 4 4x
R4 R6 1N5401 26V
R1 7 22k 2E7 R7
22k 10 L
8 +35 V
+ S

26V
Nožice 2, 5, 6 i 11 R5 8W
se ne prikljuèuju 1k
C7 4700m
C5 100n
22m 0 G
220 V
C2 C4 C8
22m 4700m
100n 220m

R3 OS2 ––35 V
22k 2A

Slika 6.15. Pojaèavaè snage sa kolom LM3876T

* Elektrolitski kondenzatori su za napon od 50 V, ili veæi. Preporuèljivo je, ne i oba-

vezno, da C6 i C8 budu brzi, tantalski kondenzatori. Kao i uvek kad su u pitanju integrisana
kola, kondenzatore C3 i C4 treba montirati što je moguæe bliže nožicama 1 i 4.
* Kalem ima induktivnost L=0,7 mH. On se, prema uputstvima datim u vezi sa
slikom 4.140, pravi tako što se bakarna žica namota preko otpornika R7. On ima 10 zavojaka
bakarne emajlirane žice, preènika 0,5 mm. Sa krajeva žice se odstruže izolacija i oni zaleme
za nožice otpornika, mada je moguæe i da se izbuše još dve rupe za kalem. Ovaj pojaèavaè ne
radi u klasi D, kalem služi da spreèi da na zvuènik stigne neki parazitski VF napon, koji se ne
èuje ali može da ošteti zvuènik.
* Napon napajanja nije kritièan, može da bude i nešto manji ili veæi od ±35 V.
To znaèi i da napon sekundara mrežnog transformatora može da bude nešto veæi ili manji od
26 V. Snaga transformatora je oko 80 W (za jednokanalni pojaèavaè), a oko 150 W (za
stereofonski). U svakom sluèaju, treba imati na umu da jednosmerni napon napajanja ne sme
da bude veæi ± 45 V.
* Da bi se smanjila termalna otpornost, preporuèljivo je da se kolo montira na
hladnjak bez liskunskih izolatora. U tom sluèaju mora da se ima u vidu da æe jednosmerni
napon (u odnosu na masu) na hladnjaku biti jednak –35 V, pa hladnjak ne sme da dodirne
metalnu kutiju u koju je, ako je, smešten pojaèavaè. (Metalna kutija se uvek spaja sa masom
pojaèavaèa i sa nultim provodnikom iz šuko utikaèa, ako se takav koristi.)
* Nešto veæa snaga može da se dobije ako se umesto LM3876 koristi LM3886. Ova
dva kola su pinkompatibilna, sa jednom malom razlikom. Nožicu 5 kola LM3886 treba spo-
jiti sa nožicom 1, èime se na nju dovodi pozitivan napon napajanja, što se u sluèaju veæ
napravljene štampane ploèice ostvaruje komadom bakarne žice.
* Pojaèavaè nikada ne testirajte bez hladnjaka jer æe vrlo brzo da se pregreje. U tom
sluèaju æe se automatski ukljuèiti kolo za zaštitu i iskljuèiti pojaèavaè, ali je to stvar koju ne
treba testirati, osim ako za to imate neki dobar razlog.
* Štampana ploèica i fotografija ploèice sa komponentama je na slici 6.16. To je
stereofonski pojaèavaè sa dva LM3876, povezanih prema slici 6.15. Kritièno mesto na
štampi je suženje bakarne linije na koje ukazuje zvezdica na gornjem delu slike. Problem se 115
lako rešava tako što se na taj deo pomoæu lemilice nanese malo deblji sloj kalaja. Na isti naèin
mogu da se i ostali delovi štampe podebljaju i uèine sposobnim za provoðenje jaèih struja.
Na ploèici postoje dva kratkospojnika. Jedan je sa strane komponenata, on spaja
nožicu 1 levog LM3876T sa gornjim krajem levog osiguraèa OS1, a drugi je sa strane bakra,
on spaja nožicu 1 desnog LM3876T sa gornjim krajem desnog osiguraèa OS1. Ovaj drugi
kratkospojnik je prikazan isprekidanom linijom. Linija je izlomljena radi bolje preglednosti
slike, u stvarnosti to je komad prave žice preènika 1 mm i dužine oko 2 cm, èiji se levi kraj
lemi dirktno na jednu od nožica nosaèa osiguraèa, a desni na nožicu 1.
* Ako je ispravljaè daleko od pojaèavaèa, tada provodnike kojima su zvuènici
povezani sa masom (nacrtani isprekidanim linijama) treba povezati sa taèkom G, u kojoj su u
ispravljaèu spojeni elektrolitski kondenzatori.
* Fotografija u donjem delu slike 6.16 ne odgovara u potpunosti štampanom kolu
iznad nje. Razlika je u tome što je na štampi R2 okrenut nagore a C1 malo pomeren udesno.
* Osetljivost ovog pojaèavaèa, to je velièina ulaznog napona pri kojoj se ostvaruje
izlazna snaga od 56 W, je oko 0,9 V, što znaèi da može da se prikljuèi direktno na zvuènu
karticu u kompjuteru. Ako se pojaèavaè koristi za pojaèavanje signala èija je velièina znatno
manja do 0,9 V, neophodan je i predpojaèavaè, èije pojaèanje treba da je jednako ili veæe od
A=0,9/Uul. (Uul je efektivna vrednost napona koji se pojaèavaèa.)
* Na fotografiji na slici 6.16 oba kola LM3876T stoje ukrivo jer su njihove nožice
provuèene kroz stopice ali još nisu zalemljene. One se leme tek kad se kola montiraju na
hladnjak i ovaj postavi u svoj položaj.

*
C4 LM3876T C4 LM3876T

R3 R3
R5

R5
C3 C3
R4 R4
OS2
OS1

OS1

C8
OS2

+ C8 +
+ +
C2 + C2
R7+L

R7+L

-
R6

R6
R2

R2

+ C5 + C5
C6 + + C6 +
R1 R1
+
C1
C7 C7 C1

8E 8E
uL +35V 0 -35V uD

R2

Slika 6.16. Pojaèavaè snage sa kolima LM3876T

6.6. Audio-pojaèavaè za mobilni telefon, MP3 plejer . . .

Ovaj audio pojaèavaè snage je napravljen da bi se preko njega ostvarila glasna
reprodukcija (preko zvuènika) muzike sa malog prenosnog vokmena koji je imao izlaz samo
za slušalice. Naravno, isti pojaèavaè može da se koristi i za glasnu reprodukciju sa malog
prenosnog radio-prijemnika, kasetofona, radio-prijemnika u mobilnom telefonu, MP3
plejera i sliènih ureðaja koji imaju malu izlaznu snagu, a poseduju prikljuèak za slušalice. To 116
je pojaèavaè snage èija je elektrièna šema data na slici 4.43. Izgled štampane ploèice je na
slici 6.17, a fotografija praktièno realizovanog pojaèavaèa je na slici 6.18.

TDA4935

+ C4 +
C2 R2
C7
R1

C1 C9
C6
C3
C8

C5

Desni Levi
zvu~nik - + zvu~nik
Na
vokmen

Slika 6.17. Štampana ploèica pojaèavaèa sa slike 4.43

Ovo je tzv. terminal za prikljuèivanje zvuènika.

Kablovi koji dolaze od zvuènika ne moraju da imaju
nikakve konektore. Sa vrhova kablova se‚ u dužini
od oko 1 cm, skine izolacija i oni se utaknu i "uštinu"
u terminal.
O ovakvim utiènicama bilo je reèi i u tekstu u
vezi sa slikom4.58. Na izvor audio signala

Slika 6.18. Fotografija audio-pojaèavaèa za vokmen

U donjem delu slike je utikaè kojim se pojaèavaè spaja sa vokmenom. Dve uvijene
žice u desnom delu slike idu na ispravljaè, a u levom delu slike je sklop u koji se utaknu dva
puta po dve žice koje idu na zvuènike. (Na slici su utaknute i priljuèene samo dve žice koje
idu na jedan od zvuènika. Druge dve nisu prikazane.)
Pojaèavaè, zajedno sa ispravljaèem, treba smestiti u neku kutiju odgovarajuæe
velièine. Na njenoj zadnjoj strani treba napraviti otvor i montirati utiènicu (sklop u levom
delu slike) za zvuènike. Sa zadnje strane treba da je i otvor kroz koji prolazi gajtan na èijem je
kraju utikaè za 220 V, a može i kuæište za osiguraè. Na prednjoj strani kutije treba montirati
prekidaè za 220 V i LE diodu kao svetlosni indikator ukljuèenosti ureðaja i probušiti rupu
kroz koju izlazi oklopljeni kabl sa utikaèem za vokmen.
Na slici 6.17, utikaè za vokmen je, preko oklopljenog kabla, spojen direktno sa
štampanom ploèicom. To nije dobro rešenje ako pojaèavaè želite da koristite i u neke druge
svrhe. Bolje je da na prednjoj strani kutije montirate neku utiènicu, a nju pomoæu
oklopljenog kabla povezete sa ploèicom. Za povezivanje sa vokmenom tada æete koristiti
oklopljeni kabl koji na oba kraja ima po jedan utikaè.
* Ako pojaèavaè ne radi kako treba, izmeðu oba njegova ulaza i mase treba dodati po
jedan otpornik od nekoliko desetina kW.
117
 6.7. 2x4.3 + 4.10 + 4.43 + 5.1=kompletan jednostavan audio-pojaèavaè
Ovaj projekat je primer kako se od blokova opisanih u prethodnim glavama formira
kompletan pojaèavaè. Povezivanjem dva predpojaèavaèa sa slike 4.3, potenciometra za
regulaciju jaèine sa slike 4.10, pojaèavaèa snage sa slike 4.43 i ispravljaèa sa slike 5.1 dobi-
jen je kompletan pojaèavaè èija je elektrièna šema prikazana na slici 6.19.
Kao što se vidi, potenciometar za regulaciju jaèine se nalazi iza predpojaèavaèa. To
je dobro rešenje ako signal koji se pojaèava ima vrlo malu amplitudu, reda velièine nekoliko
milivolti. Ovaj mali signal je vrlo osetljiv na šum pa ga treba odmah pojaèati, pre bilo kakve
dalje obrade. Medjutim ako signal ima amplitudu reda velièine više desetina milivolti, ili
veæu, postoji opasnost od zasiæenja predpojaèavaèa pa je bolje da potenciometar bude na
samom ulazu u pojaèavaè.
C14
100m R15*
1k

R12 R14
68k 5k6

T11 C8
C11 BC107
22m C12 100m
22m 47k C3, 220n
log
C6
C1 220n C9
C2 C7
R11 1000m 220n 220n 1000m
15k
R13
1k C13
470m
ZL C4 C5 ZD
R1 R2
4W 1W 100n 1000m 1W 4W
C24
100m R25*
1k

R22 R24
68k 5k6 MT
Grec
T12
C21 BC107
22m C22 + -
22m S

R
47k
log C10
R21
15k LED
R23
1k C23
470m

220 V

Slika 6.19. Kompletan jednostavan audio-pojaèavaè

Fotografija praktièno realizovanog pojaèavaèa je na slici 6.20 a crtež na slici 6.21.
Na prvoj ploèici sa leve strane su oba predpojaèavaèa, a na sledeæoj pojaèavaè snage. Na
slici 6.21 komponente su prikazane svojim simbolima da bi mogla da se lepo vidi i štampa.
Zapazite da na njima postoji i po jedan kratkospojnik. Onaj na ploèici sa predpojaèavaèima je
prikazan isprekidanom linijom. Ploèica sa pojaèavaèem snage je malo izmenjena ploèica iz

Slika 6.20. Fotografija audio-pojaèavaèa sa slike 6.19 118

 prethodnog primera. Dodat je još jedan elektrolitski kondenzator od 2200 mF (plave boje) i
Grecov usmeraè u èetvrtastom kuæištu (crne boje, desno od dodatog kondenzatora).
Potenciometri za regulaciju jaèine su u zajednièkom kuæištu, a sa ploèicama su
povezani oklopljenim kablovima.
U desnom delu slike je mrežni transformator. Njegov sekundar je sa dve žice spojen
sa Grecom na ploèici pojaèavaèa snage, a sa primara, udesno, idu dve žice ka osiguraèu,
prekidaèu i utikaèu koji nisu prikazani. Snaga ovog transformatora je 20 W, a napon
sekundara 12 V. Za ostvarivanje pune snage TDA4935 treba korisriti transformator znatno
veæe snage i sa veæim naponom sekundara.
U donjem levom uglu je utiènica za jedan zvuènik, a u donjem desnom delu za drugi.
To su utiènice starijeg tipa (koje su se našle "pri ruci") a koje se danas reðe koriste. Odmah do
leve utiènice je dvostruka "èinè" utiènica preko koje se dovode signali koji se pojaèavaju.
Hladnjak je napravljen od komada aluminijumske ploèe debljine 1 mm, mada je
bolje koristiti deblji lim, recimo od 4 mm. Ipak, najbolje rešenje je fabrièki proizveden
rebrasti hladnjak koji se montira na ranije opisan naèin.
Na slici 6.21 je prikazan jedan od naèina na koji pojaèavaè sa slike 6.20 može da se
smesti u kutiju. Na ovoj slici pojaèavaèu sa slike 6.20 su dodati balansni potenciometar, koji
je neophodan za pravilan rad stereofonskog pojaèavaèa, prekidaè kojim se pojaèavaè
ukljuèuje i iskljuèuje i LED dioda sa zaštitnim otpornikom R. Slika 6.21 je umanjena.
Stvarne dimenzije kutije u koju je smešten pojaèavaè su 19cmX12 cm. To su širina i
dubina kutije. Njenu visinu odreðuje visina mrežnog transformatora.
* R3 i C3 na ploèici sa predpojaèavaèima obrazuju NF filter o kome je bilo reèi u
tekstu u vezi sa slikom 6.1.
* Hladnjak je prièvršæen za dno kutije pomoæu dva zavrtnja i dva odstojnika (dista-
ncera) dužine oko 10 mm. Ispod hladnjaka u dnu kutije je izbušeno više rupa kroz koje struji
vazduh za hlaðenje. U tu svrhu je i u zadnjoj strani kutije izbušeno više rupa. I ploèica
predpojaèavaèa je takoðe, pomoæu zavrtnja i odstojnika, prièvršæena za dno kutije.
Da bi vazduh mogao da struji kroz kutiju, na njenoj donjoj strani treba prièvrstiti
neke nožice, tako da dno kutije bude izdignuto desetka milimetara iznad površine na kojoj
stoji pojaèavaè.

^in~ uti~nica Uti~nica za Uti~nica za

desni zvu~nik levi zvu~nik

Hladnjak

C3 C2
+ C4 +
C1 R2
C2
C7
R1

R1 C1 C9
C6
R2 R3
C3
C8

C5

KS
KS

Grec
C10
+

- +

Mre`ni
transformator

LED
Potenciometar za Balansni
regulaciju ja~ine potenciometar R Prekida~

Slika 6.21. Crtež kompletnog pojaèavaèa sa slike 6.19

FESTINA LENTE @URI SE POLAKO

119
 6.8. 2x4.10a+2x4.1+2x4.12+2x4.3+4.43+5.1=kompletan audio-pojaèavaè
Elektrièna šema kompletnog audio-pojaèavaèa sa slike 6.22 dobijena je
povezivanjem šema sa slika iz naslova ovog projekta.
Ukupno pojaèanje napona je:
A=48.0,054.72.32=6000=75 dB.
Maksimalna izlazna snaga po kanalu je Pizmax=12 W. U tom sluèaju napon na
zvuèniku je
Uiz max = Piz max × Rzv = 12× 4 = 7V,
pa je osetljivost pojaèavaèa:
Uulmin=Uizmax/A=7V/6000=1,2 mV.
To je preterano velika osetljivost, pojaèavaè æe da reaguje i na sasvim male napone
koji se, pod dejstvom razlièitih elektriènih polja, indukuju u provodnicima na ulazu u
pojaèavaè. Da bi se to spreèilo, potrebno je da se pojaèavaè smesti u metalnu kutiju a ova
poveže sa uzemljenjem u šuko utikaèu, da veze izmeðu komponenta u predpojaèavaèu budu
što kraæe i da se za veze sa ulaznom utiènicom i sa potenciometrima koriste mikrofonski
kablovi. Ako se ipak pokaže da je pojaèanje suviše veliko, ono može da se smanji
poveæavanjem otpornosti R* i R**. Poveæavanjem ovih otpornosti poveæava se strujna
negativna reakcija što ima svoje dobre strane jer se primenom negativne reakcije smanjuju
izoblièenja, proširuje frekvencijski opseg, poveæava stabilnost pojaèavaèa itd.

Predpojaèavaè Regulacija boje tona Pojaèavaè

(A1=48) (A2=0,054) (A3=72)
6V 9V

3k3
100m 100m 1k8
3k9
15n 68k
10k
33n 10k
2,2m
560k 10k
100k 100k 2,2m BC
lin lin 107
R**
22
2,2m BC 330n 47k
107 1k
100k R* 1k
log 22 150n 1k
470m
uL
uD 15n
3k9
10k
1k8
33n 10k
68k 3k3
2,2m
560k 10k
100k 100k
lin lin

330n 2,2m BC
2,2m BC 1k 107
107 1k 22
100k 22
log 150n
47k

1k
470m

100m
220n

MT
220V/16V
220n 4 x BY550-50 100W
1000m 220n 220n 1000m

20 V
16 V
4W 1W 1W 4W
100n 1000m 1k8
2200m
LED

Pojaèavaè snage Ispravljaè

(A4=32)
220 V
Slika 6.22. Kompletan audio-pojaèavaè 120
 6.9. Pojaèavaèi snage sa TDA2822, BA5406, TDA2009A i TDA7053A
U ovom projektu su date elektriène šeme, osnovni podaci i fotografije
nekoliko pojaèavèa snage. Sve fotografije su preuzete iz èeškog èasopisa "Amaterski
RADIO".
Na slici 6.23 je elektrièna šema pojaèavaèa snage sa kolom TDA2822.
Osnovni podaci o pojaèavaèu su u tabeli, a fotografija pojaèavaèa i izgled štampane
ploèe su na slici 6.24.
Na slici 6.24-a je izgled dvostrane štampane ploèice, levo je pogled na štamp-
ane veze sa gornje (TOP) strane, a desno na štampane veze sa donje (BOTTOM)
strane. Sve komponente su sa gornje strane, a njihov raspored je prikazan na slici
6.24-b. Fotografija ploèice sa komponentama je na slici 6.24-c, a zvuènika na 6.24-d.
* Slika 6.24-d je umanjena, u stvarnosti zvuènici su znatno veæih dimenzija
nego što sugeriše slika.

Izlazna snaga........................>500 mW/kanal

Propusni opseg....................20 Hz do 50 kHz
THD+N..........................<0,2 % pri 250 mW
<1 % pri 750 mW
Pojaèanje...............................20 dB do 40 dB
Napajanje....................................3 V do 12 V
S/N................................>80 dB pri A=20 dB

Izobli~enja (%)
3...12V 3
-
100m 100n f=1 kHz
100 VB=6 V
2 Rzv=4 W
100m
10m
2
1
10k TDA2822 1k 4R7
7
+ 1
0,2 0,4 0,6
8 Izlazna snaga (W)
-
10m 470m
100n
Izlazna snaga (W)

6 470m
+
3 Rzv=8 W
5 1,0
10k -
0,8
1k Rzv=4 W
4R7
0,6
4

0,4
100m
100
100n 0,2

2 4 6 8
Napon napajanja (V)

Slika 6.23. Stereo pojaèavaè snage sa TDA2822

a.

121
b.
 U1
U2
Masa

+ -
c. 3...12 V d.
Slika 6.24. Stereo pojaèavaè sa slike 6.23. a - dvostrana štmpana ploèica, b - raspored
komponenata, c - fotografija ploèice sa komponentama, d - zvuènici

Na slici 6.25 su raspored nožica integrisanog pojaèavaèa snage BA5406, elektrièna

šema i tabela sa osnovnim elektriènim karakteristikma stereofonskog pojaèavaèa snage sa
ovim kolom.
Prema tabeli, tipièno pojaèanje napona je
A=46 dB=200,
pa se puna izlazna snaga od 4,2 W na zvuèniku otpornosti 4 W ostvaruje pri pobudnom
signalu èija je efektivna vrednost Uul=20 mV. Ako tolika osetljivot nije potrebna, pojaèanje
može da se smanji poveæavanjem
otpornosti otpornika R*. Ova otpornost +
ne sme da bude veæa od 1 kW, tada je poja- 5...12V
-
1000m 100n
èanje A=27=29 dB. 1
47m 470m
3
Na slici 6.26 je fotografija poja- 2
èavèa izvedenog po šemi sa slike 6.24-b 2m2 47m
5 4 220n ZL
na dvostranoj štampanoj ploèici. u 3R
L
R* 2R2
30 mm 120

24 4,7 BA5406

2m2 47m 470m

BA5406 10
8
14 3,6
uD 11
47m
9 220n ZD
8 3R
6 12 7
R* 2R2
120
47m 47m
2,54
a. b.

c.
Slika 6.25. Stereo pojaèavaè sa kolom BA5406: a - raspored nožica
kola, b - elektrièna šema, c - najvažnije karakteristike 122
 Slika 6.26. Praktièna realizacija pojaèavaèa sa slike 6.25-b

Na slici 6.27 su elektrièna šema i fo- Osnovne karakteristike

pojaèavaèa sa slike 6.27
tografija audio pojaèavaèa sa integrisanim
kolom TDA2009A. Dimenzije štampane Napajanje........................................24 V
ploèice su 58 mm x 38 mm. Sa K1, K2 i K3 Izlazna snaga......................12,5W/kanal
Propusni opseg..............20 Hz do 50 kHz
su obeleženi konektori, preko kojih se na Izoblièenja (THD)............0,2 % pri 7 W
ploèicu dovode NF signali koji se pojaèava- 1 % pri 12,5 W
ju (K1), napajanje (K2) i prikljuèuju zvu- Pojaèanje.......................................36 dB
ènici (K3). Propusni opseg............20 Hz do 80 kHz
Hladnjak na fotografiji je dovoljan Ulazna otpornost.........................200 kW
samo pri manjim izlaznim snagama. Z punu Mirna struja.................................60 mA
snagu od 2x12,5 W, on mora da je veæi.
K2
+
8 V...28 V
-
1000m 100n
9 2200m
8
2m2
1k3
5
4 100n 4
K1 K3
uD 220m
uL 18 1
TDA2009A

2m2 2200m 4
Nožice 7 i 11 se ne koriste. 1 10
Njih možete i da odseèete
1k3
seèicama, ako vam to
100n
olakšva crtanje štampanog 2
kola i sl. 6 3 220m
Pin 7 - N.C.
18 1 Pin11 - N.C.
22m
123
 K1 K2 K3
Slika 6.27. Pojaèavaè snage sa TDA2009A

Na slici 6.28 su elektrièna šema i fotografija pojaèavaèa snage sa kolom TDA7053A,

o kome je bilo reèi u projektu 4.3.15.

053A
TDA7 n.c. 1 16

n.c. + 1m
2 15
8
n.c. 3 14 TDA7053A
TDA7053A

uL 470n
-
10k
4 13
Rs 220m
5 kW 100n
5 12 +
+
5k 5k
uD 470n
n.c.
6 11
Rs 8
uL uD
5 kW
7 10

8 9

27k
+
1m 220m
4,5...18 V
10k
-

Slika 6.28. Pojaèavaè snage sa TDA7053A

Na slici 6.29 su prikazani štampana

ploèica i fotografija pojaèavaèa.
Na slici 6.30 je dijagram koji je
dobijen pomoæu analizatora spektra izlaz-
nog signala. Uèestanost ulaznog signala je 1
kHz, a izlazna snaga 0,5 W. Amplituda dru-
gog harmonika je za oko 45 dB manja od
amplitude prvog harmonika. Slika 6.29. Štampana ploèica i foto-
grafija pojaèavaèa snage sa TDA7053A
0.0
U -10
20 log 1 = 45 dB
U2 -20

U -30
log 1 = 2,25
U2 -40

U1 -50
= 178
U2 -60

-70
U1 = 178 × U 2
-80

-90
Slika 6.30. Spektar
izlaznog signala -100
30 50 70 100 200 300 500 700 1k 2k 3k 5k 7k 10k 20k
Frequency (Hz)

124
 DODACI
7.
7.1. Projektovanje štampane ploèe
U "Praktiènoj ELEKTRONICI 1" pod nazivom "Komponente i praktièna realiza-
cija elektronskih ureðaja" detljno je opisan postupak projektovanja i izrade jedne jedno-
stavne štampane ploèice. Ovde æe biti dat kratak opis projektovanja štampane ploèice
složenijih elektronskih ureðaja kakvi su i audio-pojaèavaèi.
Mnogi ureðaji, pa i audio-pojaèavaèi, kada se praktièno realizuju nemaju tako dobre
karakteristike kakve su imali "na papiru". To se naroèito odnosi na ureðaje sa integrisanim
pojaèavaèima koji imaju veliko pojaèanje, širok propusni opseg i veliku ulaznu otpornost.
Uzrok lošeg rada audio-pojaèavaèa može da bude i loše projektovana štampana ploèa. Kod
pravilno projektovane ploèe pasivne komponente su logièno rasporeðene oko integrisanog
kola, nema tzv. zatvorenih petlji, bakarne veze su dovoljno široke, a kondenzatori koji pred-
stavljaju kratak spoj za naizmeniènu struju imaju potrebne karakteristike i postavljeni su na
odgovarajuæa mesta. Osnovne stvari o kojima treba voditi raèuna pri projektovanju štampa-
ne ploèe audio-pojaèavaèa su:
*Sve komponente treba tako rasporediti da veze (bakarne linije koje ih meðusobno
povezuju) budu što je moguæe kraæe.
* Voditi raèuna da bakarne linije preko kojih se signal koji se pojaèava dovodi na
ulaz integrisanog kola (ili na bazu tranzistora) i bakarne linije kojima se pojaèani signal sa
izlaza integrisanog kola (ili izlazne elektrode tranzistora) vodi na sledeæi stepen, ili na
zvuènik, budu što je moguæe više udaljene jedne od drugih i da ne budu paralelne. Korisno je
i da se, ako je to moguæe, izmeðu ulaznih i izlaznih bakarnih linija, nalazi bakarna linija koja
je spojena sa masom.
* Nožice svih komponenata (otpornika, kondenzatora, tranzistora, itd.) treba da su
što kraæe. To znaèi da sve komponente treba montirati što bliže ploèici, a višak nožica odseæi
seèicama.
* Ulazni signal od prikljuènice na kutiji u Pogledajte stranu 88.
koju je smešten pojaèavaè do štampane ploèe
treba dovesti preko oklopljenog kabla.
Oklopljeni kabl se koristi i za vezu izmeðu ploèe Izrada štampane ploèice detaljno je
i potenciometra za regulaciju jaèine, balansa i opisana u knjizi "Praktièna
regulaciju boje tona. realizacija elektronskih ureðaja", a
u skraæenom obliku u odeljku 7.13.
* Uzemljenje treba izvesti u "samo jed-
noj taèki", koja je, inaèe, spojena sa negativnim
polom ispravljaèa. Lep primer takvog uzemlje- Provodnici kojima se jedno-
nja je štampana ploèa na slici 4.44-b. Kao što se smerni napon sa ispravljaèa
vidi, uzemljenja se zrakasto spajaju u taèku koja dovodi na štampanu ploèicu
je, komadom deblje žice, spojena sa negativnim treba da su što deblji i što
polom ispravljaèa. Sa ovom taèkom su, pose- kraæi, tako da imaju što
bnim linijama, spojeni donji krajevi kondenza- manju otpornost.
tora od 220 nF, kondenzatora do 1000mF i 100 mF
itd. Bakarne linije koje sa masom spajaju nožice 4 i 6, a kroz koje teku velike struje su
proširene. Dalje poveæanje njihovog strujnog kapaciteta može da se ostvari tako što se na
njih lemilicom nanese isloj kalaja.
Šta da se radi ako uzemljenje u jednu taèku nije moguæe ostvariti, što je èest sluèaj
kod složenijih ureðaja? Tada na ploèici, deo bakarne folije koja æe biti povezana sa
negativnim polom ispravljaèa treba da bude što veæa, u obliku ostrva koje, negde uže negde
šire, prekriva veæi deo ploèice. Takva je, na primer, ploèica sa slike 4.23.

7.2. Proraèun hladnjaka

Najvažnija karakteristika svakog hladnjaka koji se koristi za hlaðenje nekog
integrisanog kola ili tranzistora je njegova toplotna (termièka) otpornost Rh-a. Tako, na 125
primer, u Conrad-ovom katalogu za hladnjak sa slike 4.37 dimenzija 88x35x37 mm stoji da
mu je termièka otpornost 2,8 oC/W.
Velièina potrebne termièke otpornosti hladnjaka se izraèunava po obrascu
Rh-a=(tj–ta)/P –Rj-c–Rc-h,
u kome su:
tj - temperatura kristalne ploèice na kojoj je napravljeno integrisano kolo. Ako se
temperatura poveæa iznad ove vrednosti kolo biva uništeno ili se iskljuèi ako u njemu postoji
termièka zaštita.
ta - temperatura okoline (ambijenta) u koju hladnjak zraèi toplotu,
P=0,75°Pizmax,
Rj-c - termièka otpornost od kristalne ploèice do kuæišta integrisanog kola, odnosno
do rashladnog krilca na kolu, ako ga ima i
Rc-h - termièka otpornost od kuæišta do hladnjaka.
Podatke tj i Rj-c daje proizvoðaè integrisanog kola, a velièinu ta usvaja korisnik.

Obièno se usvaja ta =60oC, jer se pretpostavlja da je to maksimalna moguæa temperatura

vazduha u kutiji u koju je smešten pojaèavaè. Velièina Rc-h zavisi od toga kako kuæište
naleže na hladnjak, da li se koristi pasta, da li se koristi podmetaè i sl. Obièno je Rc-h =1oC/W.
Primer:
Za kolo TDA1010A proizvoðaè daje podatke: tj=150 oC i Rj-c=10 oC. Ako je napon
napajanja 14,4 V i otpornost zvuènika 2 W, tada je, prema tabeli na slici 4.80, maksimalna
izlazna snaga Pizmax=6,4 W, pa je P=0,75°6,4 W=4,8 W. Ako mi usvojimo da su ta=60 oC i
Rc-h =1 oC/W tada je: 100

R h-a=(150– 60)/4,8 –10 –1=7,75 oC/W. (oRC/W) h-a 80

70
60
Sada treba pogledati katalog 50
proizvoðaèa hladnjaka i pronaæi hlad- 40
njak koji ima termièku otpornost 7,75 30
oC/W, a odgovara nam po dimenzijama Aluminijum
20
i ceni.
Postoji i moguænost da sami
izradimo hladnjak od aluminijumskog 10
8
lima. Za pronalaženje njegovih dimen- 7
l
(mm )
zija treba koristiti dijagram sa slike 7.1. 6
5 0,5
U našem primeru (R h-a =7,75 4
oC/W), pa ako koristimo lim debljine 1 1
3
2
mm, biæe nam potreban komad èije su 5
2
dimenzije 9,2cmx9,2cm. Mnogo je pra-
ktiènije ako se hladnjak savije tako da 1
zauzima manja prostora, recimo kao na 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
a (cm )
slikama 5.53, 4.61 i sl. Osnovna stvar je
da njegova površina ne bude manja od Slika 7.1. Zavisnost termièke otpornosti
2
2 aluminijumske ploèe u obliku kvadrata od
izraèunatih 9,2 cm . dužine stranice kvadrata
Oni amateri koji imaju više poverenja u eksperiment nego u komplikovane pro-
raèune, za proraèun termièke otpornosti hladnjaka koriste jednostavnu formulu
50
Rh - a = ,
A
u kojoj je A površina hladnjaka u kvadratnim centimetrima.
U našem primeru je R h-a= 7,75 oC/W, a to se, prema prethodnoj formuli, ostvaruje
hladnjakom u obliku ploèe èija je površina
A=(50/Rh-a)2=(50/7,75)2=42 cm2,
što je znatno manje od površine izraèunate pomoæu dijagrama na slici 8.1.
Temperatura silicijumskih tranzistora i integrisanih kola ne bi trebalo da je mnogo
veæa od 100 oC. Mnogi od njih lepo rade i na višim temeperaturama, ali je bolje da se sa tim ne
eksperimentiše, a još bolje je i da oni rade na nižim temperaturama.

Dodirnite hladnjak prstom i ako možete da izdržite to

je siguran znak da je sa hlaðenjem sve u redu.

7.3. Zvuènici 126

 O zvuènicima, kutijama u koje se oni smeštaju, skretnicama, itd. napisano je stotine
knjiga i èlanaka po raznim èasopisima. Ovde æe o njima biti mnogo manje reèi, samo ono
najneophodnije za praktiènu primenu.
Zvuènik je poslednja karika lanca koji predstavlja kompletan audio-pojaèavaè, a
svaki lanac je jak onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika. Ne vrede mnogo kvali-
tetan mikrofon, gramofon, CD plejer, pa ni audio-pojaèavaè, ako se na njegov izlaz prikljuèi
zvuènik koji nema odgovarajuæe karakteristike. Osnovne su snaga i otpornost zvuènika.

7.3.1. Snaga zvuènika

Snaga zvuènika se odreðuje po pravilu "ŠV-TB" (Što Veæa - To Bolje). To praktièno
znaèi da na audio-pojaèavaè èija je maksimalna izlazna snaga, recimo, 5 W može da se
prikljuèi zvuènik èija je snaga jednaka ili veæa od 5 W. Može li zvuènik èija je snaga 50 W?
Može, samo se ne treba nadati da æe izlazna snaga biti veæa, ona æe biti onolika kolika je snaga
pojaèavaèa, a to je u našem sluèaju 5 W, ali æe reprodukcija biti kvalitetnija.
Usko povezana sa snagom zvuènika je i njegova efikasnost. To je broj manji od
jedan koji pokazuje koliki se deo elektriène energije koju pojaèavaè predaje zvuèniku pre-
tvara u akustièku energiju. Po pravilu, što god su dimenzije zvuènika manje, manja je i njego-
va efikasnost, pa zvuènike malih dimenzija, naroèito one minijaturne, ne treba koristiti gde
god to nije neophodno. Èak i u prenosnim ureðajima treba koristiti zvuènike veæih dimenzija
jer æe tada, uz istu izlaznu snagu pojaèavaèa, reprodukcija biti glasnija i kvalitetnija, pogo-
tovu u oblasti niskih uèestanosti.
Šta bi bilo ako bi na pojaèavaè prikljuèili zvuènik èija je snaga manja od maksimalne
izlazne snage pojaèavaèa? Jednostavno, kao i u sluèaju svih komponenata koje su preoptere-
æene, zvuènik bi pregoreo. To može da se izbegne ako se pomoæu dugmeta za regulaciju jaèi-
ne podesi da izlazna snaga pojaèavaèa bude manja od snage zvuènika, ali je to vrlo teško
proceniti sluhom. Zumirajte

7.3.2. Otpornost zvuènika

Otpornost zvuènika treba da je onolika kolika je naznaèena na elektriènoj šemi
pojaèavaèa snage. To je najèešæe 4 W ili 8 W, ali postoje i zvuènici veæih otpornosti.
Može li na pojaèavaè koji je projektovan za zvuènike od 4 W da se prikljuèi zvuènik
veæe otpornosti? Može, ali æe tada maksimalna izlazna snaga pojaèavaèa biti onoliko puta
manja koliko je otpornost zvuènika veæa.
A obratno, može li da se prikljuèi zvuènik èija je otpornost manja od predviðene?
Može, ali nije preporuèljivo jer postoji opasnost da pregori ili pojaèavaè snage ili ispravljaè
ili zvuènik. Ako baš mora da se prikljuèi, treba biti veoma obazriv i potenciometrom za
regulaciju jaèine podesiti da izlazna snaga pojaèavaèa ne bude veæa od snage zvuènika.
Ako je potrebna neka posebna velièina otpornosti zvuènika, to može da se ostvari
rednim ili paralelnim vezivanjem zvuènika standardnih otpornosti. O tome æe biti reèi u
sledeæem poglavlju.

7.3.3. Povezivanje zvuènika

Više zvuènika se smešta u istu kutiju i povezuje u celinu u dva sluèaja: a) da bi se
ostvarila veæa snaga i b) da bi se dobio ekvivalentni zvuènik koji pokriva celo èujno podruèje.
Snaga ekvivalentnog zvuènika je uvek jednaka zbiru snaga upotrebljenih zvuènika, a
njegova otpornost zavisi od naèina na koji su zvuènici povezani.
a) Na slici 7.2-a je prikazano kako se rednim vezivanjem dva ista zvuènika otpor-
nosti R dobija ekvivalentni zvuènik dva puta veæe snage i dva puta veæe otpornosti. Na
primer, ako vam je potreban zvuènik èija je snaga 20 W a otpornost 8 W, a na raspolaganju su

R R R
R R
Na izlaz
pojaèavaèa
R R R

Re =2R Re =R/2 Re =R
Re =R
a. b. c. d.
Slika 7.2. Povezivanje zvuènika: a - na red, b - u paralelu, c i d - mešovito
vam dva zvuènika snage 10 W i otpornosti 4 W, povežite ih po šemi na slici 7.2-a i dobiæete
šta vam je potrebno.
U obrnutom sluèaju kada raspolažete sa dva zvuènika èija je otpornost, recimo, 8 W, a
potreban vam je zvuènik otpornosti 4 W, vežite ih u paralelu, kao na slici 7.2-b i dobiæete
ekvivalentni zvuènik dva puta veæe snage i dva puta manje otpornosti. 127
 Moguæe je koristiti i redno-paralelno vezivanje, kao na slici 7.2 - c. Na primer, ako su
na toj slici otpornost svih zvuènika 4 W a snaga 15 W, sva èetiri zvuènika se ponašaju kao
jedan zvuènik otpornosti 4 W, snage 60 W.
Na slici 7.2-d je prikazano kako je autor ovih redova pre više godina, u vreme kad se
teško dolazilo do kvalitetnih zvuènika velike snage, rešio problem jednog bas gitariste kome
je bio potreban zvuènik od 120W/4W. Na tržištu je bilo zvuènika od 15W/4W i njihovim
vezivanjem prema slici 9.1-d dobijen je zvuènik od 135W/4W, što je bilo bolje nego što je
trebalo.
b) Da bi se ostvarila Hi-Fi reprodukcija, zvuènik treba da bude sposoban da reprodu-
kuje sve tonove èije se uèestanosti nalaze u opsegu od 20 Hz do 15 kHz. Na žalost, takav
zvuènik ne postoji. Zvuènici koji dobro reprodukuju niske i srednje uèestanosti nikako, ili
vrlo slabo, reprodukuju tonove visokih uèestanosti, i obrnuto, zvuènici koji dobro
reprodukuju tonove visokih uèestanosti vrlo loše reprodukuju tonove niskih i srednjih
uèestanosti. Zato se kvalitetne zvuène kutije prave tako što se u istu kutiju ugraðuju dva
zvuènika, jedan za niske i srednje i drugi za visoke uèestanosti, koji se povezuju u paralelu.
Ali to nije jednostavno povezivanje kao na slici 7.2-b. Pored zvuènika koriste se i tzv.
elektriène skretnice. To su elektrièni filtri èija je uloga da signale (struje) niskih i srednjih
uèestanosti usmere u jedan, a signale visokih uèestanosti u drugi C
zvuènik, tako da svaki od zvuènika reprodukuje tonove za koje
je "specijalizovan".
Najjednostavnija elektrièna skretnica može da se ostvari Z1
Z2
pomoæu samo jednog kondenzatora, C na slici 7.3-a. Struje Na izlaz
visokih uèestanosti preko C odlaze u visokotonac Z2. Za struje pojaèavaèa

zal i N
a~ v jop- idua
niskih i srednjih uèestansti rektivna otpornost kondenzatorra C
je znatno veæa od otpornosti Z1, pa struje tih uèestanosti teku
kroz Z1. Velièina kapacitivnosti ovog kondenzatora zavisi od
otpornosti i graniènih uèestanosti zvuènika, a nalazi se u
granicama od nekoliko mikrofarada do nekoliko desetina 7.3-a. Najjednostavnija
mikrofarada, i može da se naðe eksperimentom. elektrièna skretnica
Elektrièna šema složenije, ali i bolje, skretnice, koja se sastoji od dva kalema i
jednog kondenzatora, prikazana je na slici 7.3-b. Kalemovi se motaju bakarnom, lakom
izolovanom žicom preènika 1 do 2 mm (što zavisi od snage pojaèavaèa) na kalemskom telu
od debljeg kartona napravljenog prema skici na slici.
50 mm
L2 L1 - 150 zav.; f1,2 mm
25 mm
L2 - 90 zav.; f1,2 mm
Z1 Z2
Z1=4W/20W
Na izlaz
pojaèavaèa Z2=4W/2W
zal i N
a~ v jop- idua

C2=10mF/100V, 25
bipolarni mm
L1
C2

7.3-b. Elektrièna skretnica

Pored zvuènih kutija sa dva zvuènika (kao na slici 7.3), postoje i zvuène kutije sa tri
zvuènika: za niske, za srednje i za visoke uèestanosti. I oni su meðusobno povezani
odgovarajuæim elektronskim skretnicama.
Pri svakom povezivanju više zvuènika, bilo onom na slici 7.2 ili onom na slici 7.3, treba
obratiti pažnju da svi zvuènici budu u fazi. To znaèi da pri radu, membrane svih zvuènika
treba da se zajedno kreæu napred-dnazad. Nikako ne sme da se dozvoli da neke membrane
idu unapred, a neke druge, u isto vreme, idu unazad, jer se tada zvuèni pritisci koje ovi
zvuènici stvaraju meðusobno poništavaju, što dovodi do velikog smanjenja jaèine
reprodukcije.

a. b. c. 128
 7.4. Paralelno povezivanje zvuènika: a - elektrièna 7.5. Redno povezivanje
šema, b - pravilno povezivanje, c - nepravilno zvuènika

Kao primer, na slici 7.4 je prikazano pravilno i nepravilno povezivanje dva zvuènika
vezanih u paralelu. Na slici 7.5 je prikazano ispravno povezivanje zvuènika vezanih na red.
Lako je pravilno povezati dva ista zvuènika kao što su to oni na slikama 7.4 i 7.5. Šta
da se radi ako su u pitanju dva (ili više) zvuènika razlièitih konstrukcija, kao što su oni na slici
7.6? Jednostavno, povežite ih kako bilo, a zatim izmeðu ulaznih provodnika kojima se zvu-
èna kutija prikljuèuje na izlaz pojaèavaèa, kratkotrajno prikljuèite bateriju od 1,5 V. Posma-
trajte membrane zvuènika, sve treba da se pomere ili unapred ili unazad. Ako se jedna od
membrana pomera u suprotnom pravcu, zamenite mesta žicama
koje su zalemljene na ušice tog zvuènika i sve æe biti u redu. Kao
primer, na slici 7.6 je prikazan pogled u unutrašnjost kutije u
kojoj su smešteni zvuènici i skretnica sa slike 7.3-b. Baterija od Z2
1,5 V, kojom se proverava ispravnost povezivanja, se
kratkotrajno prikljuèuje izmeðu provodnika a i b. Ako se jedna
c d
membrana kreæe u napred a druga u nazad, treba odlemiti žice c i
d, pa žicu c zalemiti za desnu, a žicu d za levu ušicu gornjg
Z1
zvuènika.
O fazi mora da se vodi raèuna i pri izradi dve zvuène
kutije za stereofonski audio-pojaèavaè. Zvuènici u obe kutije,
kao i same kutije, treba da su potpuno isti. Ako se u svakoj od
kutija koristi dva, ili više, zvuènika, svi moraju da budu u fazi, o
èemu je veæ bilo reèi. Pored toga, i zvuène kutije moraju da me- L2 L1
C
ðusobno budu u fazi. Pogledajmo to na jednom primeru. Recimo
da smo dve zvuène kutije izradili prema slici 7.6. Žice a i b su, a
radi lakšeg snalaženja, razlièitih boja, recimo a - crvena i b -
crna. Zvuène kutije postavimo jednu pored druge i (pomoæu b
žica a i b) ih prikljuèimo na pojaèavaè. Na ulaz pojaèavaèa 7.6. Faziranje razlièitih
prikljuèimo izvor audio-signala i slušamo neko vreme. Zatim zvuènika
jedan zvuènik otkaèimo. Ako je jaèina zvuka u prostoriji postala slabija, sve je u redu. U
suprotnom, ako se je jaèina poveæala, u jednoj kutiji treba zameniti mesta žicama a i b.
Sve ovo može da se obavi i jednostavnije. Spojite obe crvene i obe crne žice, pa
izmeðu njih kratkotrajno prikljuèite bateriju od 1,5 V. Ako je sve u redu, membrane svih O fazi se vodi raèuna i pri
povezivanju fabrièki izra-
ðenih stereofonskih poja-
zvuènika, u obe ku tije, pomeriæe se u istom smeru. Zumirajte
èaaèa i zvuènih kutija. To je
sasvim jednostavno jer su
žice koje izlaze iz kutija u
PVC izolaciji razlièitih bo-
ja, najèešæe crvene i crne, a
istih boja su i plastiène po-
luge koje se pritiskaju i ot-

7.4. Provera i puštanje pojaèavaèa u rad puštaju kada se vrh žice

ugura u otvor tzv. terminala.

1. U stvaranju knjige uèestvuje više ljudi, od kojih svako, ukljuèujuæi i autora, može
da pogreši, naroèito pri crtanju elektriène šeme i štampane ploèice. Izostavljanje samo jedne
taèke koja pretstavlja spoj na elektriènoj šemi je greška koja može u potpunosti da onemo-
guæi rad pojaèavaèa. Slièno je i sa crtežom štampane ploèice, izostavljanje samo jedne bakar-
ne linije skoro sigurno znaèi da taj pojaèavaè neæe da radi. Zato prvo, koliko možete, pro-
verite elektriènu šemu, a zatim sa njom uporedite štampanu ploèu. Na primer, ako su na
elektriènoj šemi spojena tri otpornika, na crtežu štampane ploèe mora da postoji bakarna
linija koja spaja stopice u koje su zalemljeni po jedan kraj svakog od ta tri otpornika. Ista
stvar je i sa svim ostalim komponentama. Svi spojevi koji postoje na šemi moraju da postoje i
na štampanoj ploèi.
2. Kada napravite štampanu ploèicu, proverite pomoæu ometra ili neke zujalice
(jedna od njih je opisana u prvoj knjizi Praktiène ELEKTRONIKE) da li možda ne postoji
spoj izmeðu dve vrlo bliske linije, stopice i linije, dve stopice i slièno.
3. Proverite da li su svi otpornici dobro zalemljeni i da li imaju potrebne vrednosti.
4. Da li su elektrolitski kondenzatori postavljeni kako treba s obzirom na njihov
polaritet (+ i -)? O ovome naroèito treba voditi raèuna kada se radi o kondenzatorima u
ispravljaèu, kao i drugim kondenzatorima velike kapacitivnosti
5. Proverite da nisu možda zamenjena mesta anode i katode kod dioda ili mesta
emitera i kolektora kod tranzistora? Ovakva greška može da se napravi i pri montaži mnogih
integrisanih kola, naroèito onih u DIL pakovanju. Kod ovih, obratite pažnju na kružiæ utisnut
u telo kola, nožica najbliža njemu je nožica 1.
6. Pre nego što ispravljaè povezete sa pojaèavaèem proverite velièinu jednosmernog
napona. On treba da je nešto veæi, recimo za oko 20%, od potrebne vrednosti. To je zbog toga
što je ispravljaè u praznom hodu. Kada ga prikljuèite, poteæi æe struja, i napon æe se, zbog pa-
da napona na diodama i otpornosti namotaja transformatora, smanjiti na potrebnu vrednost.
7. Prvo povezivanje ispravljaèa sa pojaèavaèem obavite tako što æete izmeðu njih da
ubacite jedan (kod asimetriènog napajanja) ili dva (kod simetriènog napajanja) otpornika
otpornosti 50 do 100 W, snage nekoliko vati. Posle toga, izvršite potrebna podešavanja i kada
se uverite da je sve u redu uklonite pomenute otpornike. O puštanju u rad pojaèavaèa bilo je
više reèi u nekim od prethodnih projekata.
8. Preporuèljivo je, ako je na raspolaganju neki stabilisani ispravljaè, da se jedno- 129
smerni napon napajanja postepeno poveæava. Pri tome, treba, pomoæu ampermetra, provera-
vati koliku struju vuèe pojaèavaè.Ona bi trebalo da je, kada se dostigne pun napon napajanja,
nešto malo veæa od mirne struje pojaèavaèa snage I0. Ako je jednosmerna struja koju
pojaèavaè vuèe iz ispravljaèa znatno veæa od I0, naroèito pri manjim naponima napajanja, to
je siguran znak da nešto nije u redu.

7.5. Elektronska zaštita zvuènika

Izuzetno kvalitetni zvuènici su i izuzetno skupi, pa je svakako korisno ako se preduz-
mu mere da se zaštite od ošteæenja. Do ošteæenja može da doðe iz dva razloga: prvi je preve-
liki izlazni signal pojaèavaèa (tako da je izlazna snaga pojaèavaèa veæa od snage zvuènika), a
drugi je pojava velikog jednosmernog napona na zvuèniku (usled kvara u pojaèavaèu). U oba
sluèaja u zvuèniku pregoreva kalem i on biva uništen. (U takvom sluèaju, najbolje je kupiti
novi zvuènik, mada postoje i majstori koji znju da razmontiraju zvuènik i zamene ošteæeni
kalem. Jeda od njih je i, veæ pominjani, Miæa pacov iz "Amigosa".)
Elektronskim kolom èija je šema prikazana na slici 7.7 ostvaruje se zaštita zvuènika
u oba pomenuta sluèaja. Kao što se vidi, zvuènik je na pojaèavaè prikljuèen preko relea, koje
je, dok je sve u redu, zatvoreno i pojaèavaè normalno radi. Kada nastane alarmantna situacija,
tj. kada se na izlazu pojaèavaèa pojavi veliki jednosmerni ili naizmenièni napon, rele se
otvara i odvaja zvuènik od pojaèavaèa.
NF signal sa izlaza pojaèavaèa se ispravlja Grecovim usmeraèem i stabiliše
jednostavnim stabiizatorom sa tranzistorom BD241. Stabilisani jednosmerni napon se
koristi za napajanje logièkog kola CD4010. U ovom kolu se nalazi šest neinvertujuæih poja-
èavaèa (bafera) koji su obeleženi sa ICa ... ICf. Kada se na izlazu pojaèavaèa, izmeðu taèaka

AUDIO-
u iz
POJA^AVA^

2 1N
BD241
A 4001 47
Rele
12V

2k2 16
4x1N4001
1000m 8
ZD
12V
1N4148

R* 470k 1N4148 2M2

4k7

100k 220k 470k 1N4148

B
ICa ICc ICd

220n

470k
ICe 16 9

100k 47k CD4010

ICb
1N4148 1 8
20k 10M ICf
220n

7.7. Kolo za elektronsku zaštitu zvuènika

1 i 2, pojavi bilo jednosmerni bilo naizmenièni CD4010

napon, kiji su veæi od neke unapred definisane ve-
lièine, u taèki A se pojavi dovoljno veliki jedno- VDD NC
smerni napon, koji aktivira Šmitova okidna kola.
U taèki B se dobija jednosmerni napon koji akti-
vira rele, kontakti relea se otvaraju i zvuènik biva NC VSS
iskljuèen.
Kontrola preoptereæenja se vrši pomoæu
potenciometra od 20k. Kolo je najosetljivije na
preoptereæenje kada je klizaè potenciometra u
krajnjem donjem položaju. Zaštita u tom sluèaju
reaguje pri uiz=10 V. Pomeranjem klizaèa na gore osetljivost kola se smanjuje, tako da, kada
je otpornost izmeðu kilzaèa i gornjeg kraj potenciometra 2 kW kolo reaguje pri uiz=19 V. To
znaèi da, ako se koristi zvuènik otpornosti 8 W, zaštita može da se podesi u opsegu od 12,5 W
do 45 W, ako se koristi zvuènik od 4 W, u opsegu od 25 W do 90 W. Veæe snage mogu da se
postignu sa veæim vrednostima otpornika R*. Dva puta manje vrednosti izlaznog napona se 130
ostvaruju korišæenjem relea za 6 V.
* Štampano kolo sa svim komponentama se ugraðuje u kutiju sa zvuènikom.
* Provera rada je vrlo jednostavna. Na ulaz kola, bez zvuènika, izmeðu taèaka 1 i 2,
se dovede jednosmerni napon od, recimo 15 V. Klizaè se iz svog krajnjeg gornjeg položaja
pomera nadole dok rele ne "škljocne".

7.6. Oklopljeni (širmovani) kabl

Svaki elektrièni provodnik u obliku žice predstavlja manju ili veæu (što zavisi od
njegove dužine) prijemnu antenu u kojoj se, pod dejstvom elektromagnetnih polja koja
stvaraju razni radio-predajnici i razni elektrièni ureðaji i aparati, indukuju elektrièni naponi.
Ovi naponi, kada se pojaèajaju, èuju se u zvuèniku kao pucketanje, brujanje, šuštanje, itd.
Zbog toga sve bakarne linije koje spajaju komponente, kao i nožice svih komponenata, treba
da su što je moguæe kraæe. To naroèito važi za pretpojaèavaè. U tom smislu, kao veza izmeðu
utiènice na kutiji audio-pojaèavaèa (u koju se, preko odgovarajuæeg kabla i utikaèa, dovodi
signal koji se pojaèava) i štampane ploèe ne može da se koristi obièna bakarna žica. U tu
svrhu koristi se oklopljeni (širmovani) ili, kako se èesto naziva, mikrofonski kabl.
Najjednostavniji oklopljeni kabl ima dva provodnika: unutrašnji u obliku obiène bakarne
žice izolovane PVC izolacijom i spoljašnjeg u obliku mreže od tanke žice ispletene oko
unutrašnjeg provodnika.
Postupak obrade krajeva oklopljenog kabla prikazan je na slici 7.8. U spoljnom pla-
stiènom (PVC) omotaèu kabla, na rastojanju od oko 1 cm od kraja, se vrhom lemilice,
"ureže" u krug kanal koji dopire do žièane mreže (slika 7.8-a). Zatim se taj deo izolacije,
pažljivo, da se ne ošteti mreža, skine pomoæu seèica ili, ako vam to ne smeta, noktima palca i
srednjeg prsta. Sada kabl izgleda kao na slici 7.8-b: na "svetlo dana" se pojavio spoljni
provodnik u obliku mreže. Vrhom šila ili nekog sasvim malog šrafcigera, mreža se rasprede i
sve žice se upredu zajedno, kao na slici 7.8-c. Vrhom lemilice se na izolaciji unutrašnjeg
provodnika takoðe ureze kanal i deo izolacije skine tako da se, u dužini od nekoliko mili-
metara, pojavi "gola" unutrašnja žica. Vrhovi Kanal napravljen PVC
vrhom lemilice izolator
unutrašnje žice i upredene mreže se kalajišu, i
kabl je spreman za ugraðivanje.
Na slici 7.8-d je prikazan obraðen kraj
Žièana a.
kabla koji ima dva unutrašnja provodnika sme- mreža
štena unutar zajednièkog žicanog omotaèa, koji (spoljni
provodnik)
se koristi u stereofonskim ureðajima.
Pri korišæenju oklopljenog kabla treba
voditi raèina da samo jedan kraj spoljnog provod- b.
nika, ili poèetak ili završetak, bude povezan sa
masom, kao što je uraðeno na slici 11.3-a. Ovde je "Gola"
unutrašnja
utiènica montirana na kutiju od izolacionog žica PVC
izolator
materijala, a potreban spoj sa masom je ostvaren c.
preko spoljnog provodnika kabla. Ali, ako je
utiènica montirana na metalnoj kutiji, a ova se
obavezno spaja sa masom, tada vezu izmeðu
spoljnog provodnika i utiènice treba prekinuti.
Na slici 7.9 su prikazna dva naèina na d.
koji se oklopljeni kabl prikazuje na šemama, 7.8. Obrada krajeva oklopljenog
kabla
Štampana
ploèica Ako rastojanje
izmeðu taèaka koje se
Oklopljeni Oklopljeni
povezuju nije veæe od
kabl kabl oko 10 cm, veza može
da se ostvari i obiènim
žicama.

Utiènica
a. b.

7.9. Šematske oznake oklopljenog kabla

7.7. Bajpas (bypass - premošæenje) kondenzator

Na mnogim crtežima elektriènih šema pojaèavaèa sa integrisanim kolima, da bi
slika bila jednostavnija, ne prikazuje se mrežni deo ureðaja (ispravljaè) i bajpas kondenzator.
Ali, prikazan ili ne, bajpas kondenzator je uvek neophodan. U tu svrhu koristi se ili keramièki
disk kondenzator kapacitivnosti od 47 do220 nF, ili tantalski kondenzator kapacitivnosti 1 mF. 131
Nožice ovog kondenzatora treba da su što kraæe a jedan njegov kraj se lemi u stopicu koja
treba da je što je moguæe bliža i spojena sa stopicom u koju se lemi nožica integrisanog kola
na koju se dovodi pozitivan jednosmerni napon iz ispravljaèa. Drugi kraj kondenzatora se
lemi u stopicu koja je povezana sa masom, tj. sa negativnim polom ispravljaèa. Kao što se
vidi, bajpas kondenzator je vezan paralelno elektrolitskom kodenzatoru na izlazu ispravljaèa
+
ali ne bilo gde veæ što je moguæe bliže integri/
-sanom kolu. Na slici 6.28 bajpas konden- 100n

zator je kondenzator od 100 nF, spojen 1 8

jednim krajem sa nožicom broj 5.

TDA7052
2 7
Ako u ureðaju postoji više integrisa-
nih kola, svakom od njih treba dodati pose- Bypass 3 6
ban bajpas kondenzator, mada, po nekad, po- capacitor
4 5
sao vrši i samo jedan zajednièki. Kada ovih
kondenzatora nema, to se manifestuje kao os-
cilovanje pojaèavaèa. Ako je uèestanost osci-
lacija niska to se èuje kao zvuk vrlo slièan
brodskom dizel motoru (motorboating), nešto kao "plamp, plamp, plamp, ...". U sluèaju da je
uèestanost oscilacija visoka, ništa se ne èuje (ali može da se vidi pomoæu osciloskopa), a
pojaèavaè ili radi vrlo loše ili uopšte ne radi.

7.8. Pojaèavaè, ipak, ne radi stabilno

Pažljivo ste proèitali celu knjigu. Pridržavali ste se svih saveta i napomena datih u
razlièitim projektima, a pojaèavaè koji ste napravili ipak ne radi dobro, veæ pokazuje znake
nestabilnog rada. Ne oèajavajte i ne odustajte. Na vašu nesreæu (ili sreæu, nikad se ne zna)
postali ste jedna od mnogobrojnih žrtava èuvenog Marfijevog zakona: "Ako nešto može da
krene loše - krenuæe." Evo nekoliko saveta koji æe vam, nadamo se, pomoæi:
* Smanjite ulaznu otpornost pojaèavaèa na najmanju vrednost pri kojoj on normalno
radi. To se ostvaruje tako što se izmeðu ulaznog prikljuèka (na mnogim slikama to je taèka
obeležena sa Uul) i mase veže otpornik. Za poèetak probajte sa otpornikom od 100 kW, pa,
ako problem i dalje postoji, sa 47 kW, 33 kW , itd. Tako, na primer, ako pojaèavaè sa slike 6.27
ne radi stabilno, otpornike reba vezivati izmeðu levog kraja kondenzatora od 2,2 mF i mase.
* Ako pojaèavaè ne radi dobro zato što osciluje na visokim uèestanostima, dodajte
izmeðu ulaznog prikljuèka i mase mali blok kondenzator. Velièina kapacitivnosti ovog
kondenzatora zavisi od velièine otpornosti izvora audio signala koji se pojaèava, ali se ona
lako nalazi eksperimentom. Poènite sa kondenzatorom
VF
prigušnica vrlo male kapacitivnosti, recimo 22 pF, pa sa veæim, sve
dok pojaèavaè ne poène da radi dobro.
* Efikasno suzbijanje oscilovanja na visokim
uèestanostima može da se ostvari i tako što se, prema
slici 7.10, na red sa zvuènikom veže VF prigušnica.
Ona se pravi tako što se na mali štap ili cevèicu od fe-
ritnog materijala namota desetak navojaka lakom izolo-
vane bakarne žice preènika 1-2 mm ili se bakarna žica
više puta provuèe kroz cevèicu od feritnog materijala.
* U pojaèavaèima kod kojih je ostvarena
negativna reakcija (kod kojih se deo izlaznog signala
7.10. VF prigušnica na izlazu vraæa na invertujuæi ulaz) treba poveæati reakciju (i time
pojaèavaèa smanjiti pojaèanje) u oblasti visokih uèestanosti. To se
ostvaruje tako što se paralelno otporniku koji je spojen sa izlazom pojaèavaèa dodaje blok
kondenzator male kapacitivnosti (22 pF, 47 pF, 100 pF... dok pojaèavaè ne proradi kako
treba). Na primer, na slici 6.23, blok kondenzatore treba dodati paralelno otpornicima od 1k,
koji su spojeni sa nožicama 1 i 3. Još je bolje ako se ovi kondenzatori spoje sa nožicama 1-8 i
3-5.
* Preènik žice kojom se mota prigušnica sa slike 7.10 se raèuna po formuli:
I zv ( A)
d (mm) = .
8
Na primer, ako je maksimalna velièina struje kroz zvuènik Izv=5 A, prigušnica se
mota žicom preènika:
5
d= = 0,79 mm
8

7.9. Zašto se preko mog audio-pojaèavaèa èuje program lokalnog radio-predajnika ?

Kao što je veæ ranije napomenuto, u prostoru u kojem živimo postoje VF
(visokofrekventna) elektromagnetska polja koja stvaraju razni radio-predajnici. Pod 132
dejstvom ovih polja u svim elektriènim provodnicima (žicama, bakarnim linijama na štam-
panoj ploèici, nožicama tranzistora, otpornika, kondenzatora, itd.) se indukuju VF elektrièni
naponi koji su utoliko veæi ukoliko su provodnici veæih dimenzija. U audio-pojaèavaèuma
koji imaju vrlo veliko pojaèanje, ovi elektrièni naponi bivaju pojaèani, a pomoæu nekog od
tranzistora izvrši se detekcija, kojom se iz VF napona izdvaja informacija (govor, muzika)
koju radio-predajnik emituje. U daljem delu pojaèavaèa informacija biva pojaèana i reprodu-
kovana preko zvuènika.
Ako se i vama desi opisana pojava, evo liste moguæih rešenja problema:
a) Pri konstrukciji štampane ploèe trudite se da bakarne veze izmeðu komponenata,
naroèito onih na ulazu pojaèavaèa budu što kraæe; za vezu izmeðu utiènice i štampane ploèe,
kao i izmeðu ploèa, ako ih ima više, koristite oklopljeni kabl (èiji je oklop uzemljen na samo
jednom kraju); pri lemljenju se potrudite da to uradite lepo i èisto (kao što je opisano u
Praktiènoj ELEKTRONICI 2") i vodite raèuna o
uzemljenju, o èemu je veæ bilo reci. VF
prigušnica
b) Ako je pojaèavaè veæ sagraðen, a iz
+
zvuènika se ipak èuje program neke radiostanice, C
smanjite ulaznu otpornost pojaèavaèa za VF sig- C
nale, tako što æete, prema slici 7.11, izmeðu ulaz- -
nog prikljuèka i mase da dodate keramièki kon-
denzator C, èija kapacitivnost treba da je što ma-
nja ali ne veæa od 300 pF, a na red sa ulaznim pri-
kljuèkom VF prigušnicu induktivnosti oko 10 mH.
Nju možete da napravite koristeæi otpornik snage
1 W kao nosaè na koji æete da namotate, u 7.11. PotiskivanjeVF smetnji
nekoliko slojeva, više desetina navojaka tanke, pomoæu prigušnice i kondenzatora
lakom izolovane, bakarne žice, èije æete
krajeve da zalemite za nožice otpornika. Broj navojaka može da bude znatno manji ako
kalem ne motate na otporniku veæ na malom valjku (ili cevèici) od feritnog materijala.

7.10. Klasa D
O karakteristikama pojaèavaèa tzv. klase D bilo je reèi u projektu 4.3.28. Ovde æe, u
kratkim crtama, biti izložen njegov princip rada.
Uprošæena elektrièna šema je prikazna na slici 7.12. Izlazni tranzistori T1 i T2 rade
kao sinhronizovani prekidaèi: za vreme jedne poluperiode signala na gejtovima, T1 provodi,
a T2 je zakoèen, a za vreme sledeæe poluperiode je obrnuto, T1 je zakoèen, a T2 provodi.
Kada je tranzistor zakoèen, struja kroz njega je jednaka nuli, a kada je otkoèen, napon izmeðu
sorsa i drejna je vrlo mali, praktièno jednak nuli.
Pojaèavaè se sastoji od komparatora koji pogoni MOSFET-ove T1 i T2 koji rade kao
prekidaèi. Komparator ima dva ulaza. Na jedan se dovodi trougaoni napon uT, a na drugi au-
dio signal uNF. Uèestanost trougaonog napona mora da bude mnogo veæa od uèestanosti audio
signala. Na izlazu komparatora (izmeðu taèke A i mase) dobija se signal (napon) uA, koji je
uA= –E za uNF>uT i
uA=+E za uNF<uT.
Napon uA se dovodi na gejtove oba tranzistora, koji rade u spoju zajednièkog sorsa.
Kada je uA= –E, T1 se ponaša kao zatvoren prekidaè, pa je napon u taèki B uB=+E. Kada je
uA=+E, T2 se ponaša kao zatvoren prekidaè, pa je uB= –E.
Naponi uNF, uT i uB prikazani su na slici 7.13. Na ovoj slici, uèestanost trougaonog
signala (uT) je 300 kHz, a uèestanost audio signala (uNF) je 15 kHz.

uA uB
2E
E
uT T1

+
L
Komparator A B
-
u NF C
T2 u iz E

2E

7.12. Uprošæena elektrièna šema pojaèavaèa snage u klasi D 133

 Na slici 7.14 je prikazan spektar signala uB. Ovaj signal se, preko NF filtra, koji
obrazuju kalem L i kondenzator C, prenosi na zvuènik, kao što je prikazano na slici 7.15.

u NF u T uB
+E

–E

7.13. Talsni oblici signala (napona) u pojaèavaèu na slici 11.6

Granièna uèestanost filtra je veæa od 15 kHz, a znatno manja od prekidaèke
uèestanosti, pa filtar vrlo efikasno potiskuje sve VF komponene signala uB, i na njegovom
izlazu postoji samo prvi harmonik, a to je napon istog oblika kao audio signal na ulazu.
Isprekidana linija na slici je prenosna karakteristika filtra. To je zavisnost odnosa uiz/uB od
uèestanosti. Granièna uèestanost ovog filtra, definisana padom pojaèanja od 3 dB, je 30 kHz.
Amplituda (V)

Prenosna karakte-
ristika LC filtra

15 270 300 330 555 585 600 645

f (kHz)

7.14. Spektar signala uB

uB

L
t

uB u iz
C
u iz

7.15. Filtriranje napona uB

Tranzistor kao prekidaè

Tranzistor radi kao prekidaè kada se na njegovu upravljaèku elektrodu
dovede dovoljno veliki napon, koji æe da ga odvede ili u zasiæenje (tada se
tranzistor ponaša kao zatvoren prekidaè) ili u zakoèenje (tada se ponaša kao
otvoren prekidaè).
Kada se na gejt idealnog MOSFET-a na slici 7.16-a dovede veliki
negativan napon, tranzistor se ponaša kao otvoren prekidaè na slici 7.16-b, a kada
se dovede pozitivan napon, kao zatvoren prekidaè na slici 7.6-c. Ako tranzistor
posmatramo kao malu elektriènu grejalicu, njegova snaga je P=U°I. Ali, kada
tranzistor radi kao prekidaè, ili je U=0 ili I=0, pa je P=0.
I I=0 I

U U ILI U=0

P=U°I P=U°0=0 P=0°I=0

a. b. c.
7.16. Idealan tranzistor kao prekidaè 134
 U sluèaju stvarnog tranzistora (sl. 7.17) situacija je malo drugaèija. Ipak,
snaga je vrlo mala jer je u sluèaju na slici 7.17-b struja I vrlo mala, a u sluèaju na
slici 7.17-c je napon U vrlo mali. A mala snaga disipacije toplote, kao što kaže onaj
što namiguje na slici 4.114, znaèi da može da se koristi hladnjak malih dimenzija.
Vrlo mala
struja
I I

Vrlo mali
U U ILI napon

Vrlo velika Vrlo mala

otpornost otpornost

P=U°I P– vrlo mala P– vrlo mala

a. b. c.
7.17. Stvaran tranzistor kao prekidaè

Vrlo mala otpornost na slici 7.17-c se naziva

otpornost zasiæenja. Ona se u podacima koje daju
proizvoðaèi tranzistora obeležava sa Rsat.

7.11. Aktivno kolo za regulaciju boje tona po oktavi

Oktava je opseg uèestanosti kod koga je najviša uèestanost dva puta veæa od
najniže. U muzici najniža oktava je od 27,5 Hz do 55 Hz, sledeæa od 55 Hz do 110 Hz, pa od
110 Hz do 220 Hz ... i, na kraju, od 7040 Hz do 14080 Hz. Ukupno postoji devet oktava. U
praksi, prilikom razlièitih obrada zvuka, potrebno je da se regulacija, isticanje ili potiskiva-
nje, tonova vrši samo u okviru jedne oktave, recimo u opsegu od 880 Hz do 1760 Hz. Tipièno
aktivno kolo za regulaciju po oktavi prikazano je na slici 7.18. To je kolo èija se amplitudska
karakteristika znaèajno menja jednostavnim pomeranjem klizaèa potenciometra. Kada je
klizaè u sredini, amplitudska karakteristika je ravna sa pojaèanjem A=1=0 dB. Kada se kli-
zaè iz srednjeg položaja pomeri ulevo, kolo postaje aktivni filter propusnik opsega uèesta-
nosti, a kad se, iz srednjeg položaja pomeri u desno, kolo postaje aktivni filter nepropusnik
opsega uèestanosti. Karakteristika za sluèaj da je klizaè u krajnjem levom položaju je na slici
7.19 obeležena sa 1, a karakteristika za sluèaj kada je klizaè u krajnjem desnom položaju sa 2.
Proraèun se vrši tako što se:
1. Usvoje vrednosti otpornosti potenciometra R5 i maksimalnog pojaèanja A0.
2. Naðe kapacitivnost C2 iz tabele na slici 7.18, u kojoj je f0 uèestanost na kojoj je
pojaèanje maksimalno.
3. Izraèunaju velièine:
C1=10C2,
R1=R2=R5/(3A0-3) i
R3=R4=10R5.

fo (Hz) C2 fo (Hz) C2

32 18 nF 1000 560 pF

64 10 nF 2000 270 pF

125 4,7 nF 4000 150 pF

250 2,2 nF 8000 68 pF

500 1,2 nF 16000 36 pF

7.18. Aktivno kolo za regulaciju boje tona po oktavi 135

 7.19.Karakteristike kola sa slike 11.12

U praksi se najèešæe usvaja:

R5=100 kW i A0=4 , pa su
R3=R4=1MW i
R1=R2=11,1 kW,
i proraèun se svodi na uzimanje podataka iz tabele.
Maksimalno pojaèanje je dato formulom:
R5
A0 = + 1,
3R1
pa, ako je potrebno, može da se poveæa ili smanji menjanjem otpornosti R5 i R1. Pri tome treba
imati u vidu da se pri poveæavanju/smanjivanju pojaèanja A0, smanjuje/poveæava propusni
opseg B. Postoje, meðutim, i šeme po kojima je propusni opseg isti za sve filtre.

7.12. Grafièki ekvilajzer

Grafièki ekvilajzer je audio Hi-Fi kontrolni ureðaj koji korisnicima omoguæuje da
vide i kontrolišu oblik frekvencijske karakteristike stereofonskog audio-pojaèavaèa. Celo-
kupno audio podruèje, od 30 Hz do 15 kHz, se deli na odreðen broj opsega i za svaki od njih
koristi posebno kolo za regulaciju, koje je opisano u prethodnom odeljku. Broj opsega se
kreæe od tri, kod jednostavnijih ureðaja za masovnu potrošnju, do èak tridesetjedan, kod
profesionalnih studijskih ureðaja. Ovde æe biti razmatran šema ekvilajzera sa deset kola za
regulaciju po oktavi, kojima se vrši isticanje ili potiskivanje komponenata muzike iz deset
opsega koji približno odgovaraju muzièkim oktavama. Kada se vrši obrada (pojaèavanje,
snimanje, direktno emitovanje i sl.) neke muzike koju stvara više izvoðaèa, pa se, iz bilo kog
razloga, muzika jednog od njih èuje ili nedovoljno jako ili suviše slabo, ovim kolom to može
da se koriguje tako što se u opsegu u kome se nalaze komponente muzike tog izvoðaèa
pojaèanje smanji ili poveæa. Inaèe, razloga zbog kojih može da doðe do opisane pojave ima
više. To su loše akustièke karakteristike prostorije u kojoj se vrši snimanje, loše karakteri-
stike prostorije u kojoj se vrši reprodukcija, loši ili loše postavljeni mikrofoni pri snimanju,
nedovoljno kvalitetni zvuènici pri reprodukciji itd. Ekvilajzerom se svi ti nedostaci otkla-
njaju, tako da je ukupna frekvencijska karakterisitika svih ureðaja zajedno, od prostorije u
kojoj se muzika izvodi do, da tako kažemo, uha slušaoca, ravna. Ali, slušalac može, a to se
najèešæe i dešava, da tu ukupnu karakteristiku promeni u skladu sa svojim potrebama i
ukusom.
Elektrièna šema grafièkog ekvilajzera sa deset aktivnih kola za regulaciju po oktavi
sa slike 7.19 prikazana je na 7.20. Svi otpornici su proraèunati uz usvojene vrednosti R5=100
kW i A0=12 dB, vrednosti C2 su uzete iz tabele u prethodnom odlejku i C1 izraèunato po
obrascu C1=10C2. Frekvencije unutar opsega na kojima su pojaèanja maksimalna su 32 Hz,
64 Hz, 125 Hz, 250 Hz, 500 Hz, 1 kHz, 2 kHz, 4 kHz, 8 k Hz i 16 kHz.
Dva pojaèavaèa u levom gornjem delu slike imaju jedinièno pojaèanje. To su
razdvojni stepeni èija je uloga da spreèe uticaj prethodnog i sledeæeg stepena na aktivne filtre.
Dvostruki preklopnik služi za ukljuèivanje/iskljuèivanje ekvilajzera iz
pojaèavaèkog lanca.
Kompletan ekvilajzer je realizovan sa tri integrisana kola OPA4227. U svakom od
njih se nalazi po èetiri operaciona pojaèavaèa. Moguæe je koristiti i druge operacione
pojaèavaèe, pogotovu one sa više od èetiri kola.
Potenciometri pomoæu kojih se vrši potiskivanje/izdizanje su tzv. klizni, a ne
rotacioni i montiraju se na prednju ploèu ureðaja na naèin prikazan na slici 7.21. Pomeranjem 136
klizaèa nagore pojaèanje se poveæava, a pomeranjem na dole - smanjuje.
U stereofonskim ureðajima postoje dva ekvilajzera, po jedan za svaki kanal, pa na
prednjoj ploèi postoje, jedna pored druge dve grupe potenciometara sa slike 7.21.
Položaj dugmadi na slici 7.21 daje vizuelnu predstavu o obliku frekvencijske
karakteristike ureðaja, odakle potièe njegovo ime grafièki ekvilajzer.

7.21. Prednja ploèa gragièkog ekvilajzera

7.20. Grafièki ekvilajzer 137

 7.13. Izrada štampane ploèice
35 mm
Projektovanje i izrada štampane ploèe detaljno
su objašnjeni u P.E. 2 ("Praktièna realizacija elek-
tronskih ureðaja"). Ovde æemo da razmotrimo kako se 25
mm
pravi ploèa èiji je crtež veæ gotov. Kao primer, uzeæemo
ploèicu èiji je crtež na slici 7.22-a. Njene dimenzije su
35mm x 25mm.
a. Štampano kolo se pravi od kaširanog perti-
nakasa ili vitroplasta, tj. od tanke ploèe (debljine oko
a.
1,5 mm) od izolacionog materijala, na koju je sa jedne A 35 mm
strane nanešen tanak sloj bakra. Od ploèe kupljene u
prodavnici elektronskih komponenata, koja je prikaza-
na na slici 7.21-a, treba odseæi deo dimenzija 35 mm x
25 mm. U amaterskim uslovima, seèenje se svodi na
prelamanje. Prvo se, prema slici 7.21-b, na strani ploèe
na kojoj nema bakra, obeleže taèke A i B. Na njih se
KANAL
postavi lenjir, i vrhom šila ili odvrtke nekoliko puta, uz
pritiskanje, prevuèe od taèke A do taèke B, tako da se u
ploèi ureže kanal, dubine oko 0,5 mm. (Taj kanal je na B
35 mm
slici prikazan isprekidanom linijom). Kad je kanal go- b.
tov, ploèa se stavi na ivicu stola, kao što je prikazano na JEDNA DRUGA
RUKA RUKA
slici 7.21-c. Kanal je sa gornje strane, bakarna folija sa
donje. Jednom rukom, (dešnjaci levom, levaci de- KANAL

snom), ploèa se pritisne uz sto, a drugom pritisne deo

koji treba da se odlomi, i on se - odlomi.
Bakarna
strana
Slika 7.21. "Seèenje" ploèice: a - ploèa kaširanog PLO^ICE
pertinaksa, b - obeležavanje, c - lomljenje
IVICA STOLA
c.
Na odlomljenom komadu se ureže novi kanal na rastojanju od 25 mm, i odlomi
komad dimenzija 35mm x 25mm. To je naša ploèica.
b. Bakar mora da bude potpuno èist i sjajan, jer se samo u tom sluèaju nagrizanje i,
kasnije, lemljenje obavlja i brzo i lako i dobro. Ako vam se èini da je on veæ dovoljno èist,
verovatno niste u pravu. Ploèa je u radnji provela neko vreme i površina bakra je sigurno
manje ili više korodirala. Èišæenje se najefikasnije obavlja pomoæu nekog praškastog
sredstva za èišæenje (VIM, Elektron i sl.) koje se u domaæinstvima koristi za èišæenje šporeta,
sanitarija itd., ali savim dobri su i soda bikarbona, deterdžent za pranje rublja, pa i kuhinjska
so i sl. Uzmite komad krpe, nakvasite je vodom pa dobro iscedite i zgužvajte je u oblik
loptice. Lopticu zamoèite u prašak i njime trljajte bakarnu površinu, dok ne "sine k'o u gori
sunce". Posle toga, pazite da bakarnu površinu ne dodirujete prstima, inaèe æete je isprljati.
c. Ploèicu, sa bakrom na gore, stavite ispod lista hartije na kome je nacrtano
štampano kolo, taèno ispod crteža. U našem primeru to je crtež na slici 7.22-a. Pazeæi da se
ploèica ne pomeri, vrhom šila se probode hartija kroz centre svih stopica. Pri tome, šilo se
dobro pritisne, tako da na bakarnoj površini ostaju dobro uoèljivi ubodi. Kad se sa ovim
završi, ploèica treba da izgleda kao na slici 7.22-b: na njoj treba da bude onoliko uboda
koliko ima stopica. Ako na crtežu ima mnogo stopica, ploèica æe se ipak pomeriti, i tada sve
treba poèeti od poèetka. U takvim sluèajevima sliku štampe treba kopirati, iseæi je i pomoæu
dva komada lepljive trake zalepiti je na ploèicu.

a. b. c.
Slika 7.22. Precrtavanje ampane ploèice: a - crtež, b - ploèica sa ubodima šila,
c - crtanje stopica i linija

d. Crtanje stopica i linija na ploèici obavlja se pomoæu flomastera otpornog na

kiseline. On se prepoznaje po tome što miriše na alkohol i prodaje se u knjižarama kao "flo-
master za pisanje po staklu". Proverite ga, napišite (u knjižari, posle je kasno) nešto na staklu,
plastici i sl., saèekajte par sekundi, pa probajte da to obrišete vrhom prsta. Ako se ne skida -
flomaster je OK. Ipak, ova proba nije 100% sigurna, mnogo je sigurnije ako flomaster kupite
u prodavnici elektronskih komponenata. (Naravno, naglasite prodavcu da vam je potreban
flomaster za crtanje štampanih kola). Vrhom flomastera, oko svakog uboda na ploèici na-
crtajte kružiæ preènika izmeðu dva i tri milimetra. Flomasterom radite lagano, tako da sloj 138
boje koja ostaje na ploèici bude što deblji. Pazite da oko svakog uboda ostane malo ostrvo od
bakra. Zatim, gledajuæi sliku 7.22-a, pažljivo i polako, nacrtajte i sve linije. One ne moraju da
imaju potpuno isti oblik kao linije na slici 7.22-a, pogotovo ne moraju da budu onako
"izlomljene". Debljina linija je oko jednog milimetra, ali ni to nije obavezno, one mogu da
budu i malo tanje i mnogo deblje (gde je to moguæe). Bitna stvar je da se tokom crtanja ne
spoje susedne stopice ili linije, odnosno da se ne ostvare spojevi i veze kojih na crtežu nema.
Ako se to ipak desi, žiletom ili nekim malim oštrim odvrtaèem ostružite viškove boje. Na
slici 7.22-c je prikazan poèetak crtanja, nacrtano je nekoliko stopica i nekoliko linija. Crtanje
štampe je gotovo kada na bakarnoj foliji imate sliku istu kao slika 7.22-a.
e. Sledeæi korak je nagrizanje, odnosno odstranjivanje bakra koji nije pokriven bo-
jom sa ploèice. Za to se koristi mešavina hlorovodoniène kiseline (HCl), oksižena (H2O2 - vo-
donik peroksid) i vode (H2O). Ne koristi se èista hlorovodonièna kiselina veæ njen 35%
rastvor koji se prodaje pod nazivom sona (ili solna) kiselina, a koristi se u domaæinstvima za
èišæenje kada, lavaboa i sl. Vodonik peroksid se, pod imenom oksižen, prodaje u apotekama,
parfimerijama i kozmetièkim radnjama. Prodaje se u koncentraciji od 30% (superoksid), ili
manjim (8 - 12%).
Sona kiselina i oksižen su dosta agresivne teènosti, naroèito opasne za oèi i sluzo-
kožu, pa pri radu sa njima treba biti oprezan. Najbolje je da sa njima radite u kupatilu, ili
nekom mestu u neposrednoj blizini tekuæe vode. Ako vam neka od ovih teènosti kapne na
ruku, neku metalnu alatku ili odevni predmet, odmah ih operite vodom.
Mešavina se pravi neposredno pre nagrizanja, a po završenom nagrizanju se baca.
Na dno suda od plastike, stakla, porculana i sl. stavi se ploèica sa bakrom na gore, i sipa sona
kiselina tako da prekrije ploèicu (sl. 7.23-a). Zatim se u nju dodaje oksižen, koji se iz flaše
sipa direktno iznad ploèice. Kolièina oksižena koji se dodaje zavisi od njegove koncen-
tracije, kao i od koncentracije kiseline. Znaèi, sipajte malo oksižena, podignite malo levi pa
desni kraj posude, da se teènosti izmešaju, i posmatrajte ploèicu. Smeša je providna, i ako
bakar posle desetak sekundi poène da menja boju, nagrizanje je poèelo. Pri tome iz teènosti
izlaze mehuriæi kojih treba da bude malo više nego u èaši sveže kisele vode. Ako je mehuriæa
malo, dolijte još oksižena. Pri dolivanju, pazite da ne preterate, jer ako mehuriæa ima previše,
teènost æe poèeti da se zagreva i može da uništi boju. S vremena na vreme, ušiljenim štapiæem
od drveta ili plastike, podignite jedan kraj ploèice, tako da teènost koja je bila na površini
ploèice sklizne, i na njeno mesto doðe nova teènost.

OKSI@EN

SONA
MEHURI]I KISELINA

PLO^ICA
a (crte` je sa gornje strane) e.
Slika 7.23. Izrada tampane ploèice: a - nagrizanje u sonoj kiselini uz
dodavanje oksižena, b - gotova ploèica
Nagrizanje je završeno kada na ploèici nema više bakra koji nije bio zaštiæen bojom.
Podignite štapiæem jedan kraj ploèice, saèekajte da se teènost ocedi, uhvatite ploèicu šti-
paljkom za veš i dobro je operite u tekuæoj vodi. Boja se skida trljanjem, pomoæu veæ pomi-
njane loptice od vlažne krpe zamoèene u neki prašak. Na ploèici æe se pojaviti bakarne
stopice i linije.
e. Ako ste pri crtanju vodili raèuna da u centru svake stopice ostane ostrvce nepokri-
veno bojom, posle nagrizanja u centru svake stopice æe biti malo udubljenje. Kroz ta
udubljenja, koja "vode" burgiju, treba izbušiti rupice preènika 1 mm. (Znatno je bolje ako su
rupice preènika 0,8 mm, pa i manjeg, jer se tada nožice komponenata lakše i lepše leme,ali se
burgije ovog preènika teže nabavljaju, a mnogo lakše lome). Pri bušenju, ispod ploèice treba
svakako podmetnuti komad deblje šper ploèe ili komad ravne daske od nekog tvrdog drveta
(bukovina, hrastovina), a ne komad stiropora ili nešto slièno. Ne pritiskajte bušilicu suviše
jako, jer æe burgija na drugoj strani ploèice da odvaljuje male komade.

Lomljenje je mnogo puzdanije, bez

opasnosti da ploèa pukne ukrivo, ako se
kanal ureže sa obe strane.

139
 Electronics Workbench

Oscilloscope X
Expand Ground
Time base Trigger
0.01 s/div Edge
X position 0.00 Level 0.00
Y/T B/A A/B Auto A B Ext
Chanel A Chanel B
5 V/Div 2 V/Div
Y position 1.20 Y position -1.40
AC 0 DC AC 0 DC

Electronics Workbench (Radni sto za elektroniku, u daljem tekstu EWB) je program za

analizu rada razlièitih elektriènih i elektronskih kola, koji korisnicima omoguæuje da, pre nego što se
upuste u nabavku komponenata i praktiènu realizaciju nekog ureðaja, izvrše kompjutersku analizu
rada tog ureðaja i provere da li su njegove karakteristike onakve kakve se oèekuju prema prethodnom
proraèunu i, ako je potrebno, izvrše korekcije elektriène šeme i vrednosti upotrebljenih komponenata.
Na primer, u sluèaju ispravljaèa, EWB omoguæuje da se ispravljaè detaljno analizira, da se vide oblici i
izmere velièine svih napona i struja, izmeri opseg promene izlaznog napona, uticaj promena mrežnog
napona i velièine struje potrošaèa na velièinu izlaznog napona, menjaju komponente i njhove
vrednosti itd. Jednostavno, program omoguæuje da se na elektriènoj šemi ispravljaèa izvrše sve
moguæe provere i testovi, ukljuèujuæi i one koje u stvarnosti ne bi smeli da probate zbog opasnosti od
trajnog ošteæenja komponenata. Ista stvar je i sa ostalim elektronskim ureðajima, audio-pojaèavaèima,
radio-prijemnicima, alarmima itd.
Uz svaku od knjiga Praktiène ELEKTRONIKE (PE1, PE2, PE3...) idu i folderi PE1-EWB, PE2-
EWB, PE3-EWb... u kojima se nalaze simulacije elektriènih šema iz dotiène knjige, raðene u EWB-u. Ovi
folderi su u folderu EWB SIMULACIJE - PRIMERI na poèetnoj strani sajta. Uputstvo za korišæenje
EWB-a je u knjizi ELECTRONICS WORKBENCH. Ovo mini uputstvo je namenjeno èitaocima koji
nemaju vremena da èitaju uputstvo, a žele da pogledaju PE1-EWB, PE2-EWB, PE3-EWB...

Program Electronics Workbench možete da skinete sa Interneta, sa nekog od sajtova koji nude
Free Download. Jedan od njih, aktivan u vreme pisanja ovog teksta, je ovaj ispod. Kliknite na:
http://oprekzone.com/download-ewb-electronic-workbench-5-12-free/

Dakle, pokrenite program i na upozorenje Culd not open file kliknite na dugme OK. Na ekranu
je slika X. To je virtuelni laboratorijski radni sto na kome se crtaju i analiziraju elektriène šeme
elektronskih ureðaja. Zapravo, to je gornji deo stola u kome su linija (polica) sa menijima, linija sa
alatima i linija sa bibliotekama.
Menu Bar ZOOM Tool Bar
Open (linija sa menijima) (linija sa alatima)

Transistors Libraries
(Biblioteka sa (linija sa Pauza
tranzistorima) bibliotekama) Glavni
prekida~

140
 Slika X. Deo radne površine (radnog stola) EWB-a
Kliknite na svaki od menija i prouèite šta je "na jelovniku". Stavite vrh kursora na svaku od
ikona u liniji sa alatima, saèekajte da se pojavi ime biblioteke pa kliknite i pogledajte šta je u njoj.
Kliknite na ikonu Open. Na ekranu se pojavljuje prozor Open Circuit File. Kliknite na Drives i
pronaðite gde se nalaze folderi PE1-EWB, PE2-EWB, PE3-EWb... . Otvorite folder koji vas interesuje
i kliknite dva puta brzo na fajl koji želite da otvorite. Ako, recimo, tako postupite i u PE3-EWB dva
puta kliknete na fajl "01.Jednostrani 1.ewb", na ekranu æe se pojaviti elektrièna šema jednostranog
usmeraèa. Ako je slika zbrkana, uhvatite za gornji deo prozor Description i pomerite ga na neko
zgodno mesto. Isto uèinite i sa osciloskopom i, ako je potrebno, sa šemon, tako da dobijete lepu,
preglednu sliku. Ako je suviše sitno, zumirajte. Prvo postupite po upustvu u prozoru Description, a
onda probajte sve šta vas interesuje. Kad završite, ponovo kliknite na ikonu Open pa dva puta na fajl
"02.Jednostrani 2.ewb" itd.
Autor savetuje èitaoce da, dok èitaju knjigu (PE1, PE2, PE3...), imaju pred sobom na ekranu
monitora šemu o kojoj je reè u knjizi i da postupe po uputstvu iz prozora Description, ali i da probaju
sve drugo što im padne na pamet u vezi sa tom šemom.
Ako ste nešto menjali na slici i to što ste napravili želite da saèuvate, kliknite na File, pa na
Save As..., dajte novo ime i snimite ga gde želite. Ako to ne želite, na pitanje Save changes . . . kliknite
na No.

Najèešæe korišæeni postupci pri analizi kola iz foldera PEX-EWB su:

* Poèetak analize - kliknite na glavni prekidaè. Zaustavljanje - kliknite na Pause.

* Proširenje slike osciloskopa - kliknite na dugme Expand na slici osciloskopa. Smanjenje
slike - kliknite na dugme Reduce.
* Promena vrednosti komponenata (otpornosti, kapacitivnosti, napona izvora itd.) - kliknite
dva puta na komponentu pa na dugme Value.
* Pomeranje klizaèa potenciometra - pritisnite na tastaturi na dugme na kome je slovo koje se u
nazivu potenciometra nalazi u uglastim zagradama. Pomeranje u suprotnom smeru se ostvaruje tako
što se prstom leve ruke pritisne dugme Shift a prstom druge ruke dugme u uglastim zagradama.
* Pomeranje komponenata - stavite kursor na komponentu, pritisnete levo dugme, pomerite
komponentu i otpustite dugme.
* Brisanje - kliknete na ono što treba obrisati pa pritisnete dugme Del na tastaturi.
* Dovodjenje instrumenata na ekran - kliknite na ikonu biblioteke Instruments, stavite kursor
na željeni instrument, pritisnite desno dugme na mišu, pomerite instrument gde želite i otpustite
dugme.
* Povezivanje komponenta - stavite vrh kursora na kraj prikljuèka komponente, tako da se
pojavi mali crni krug, pritisnete levo dugme i pomerite vrh kursora do vrha druge komponente, tako da
se i tu pojavi mali crni krug, i otpustite dugme.
* Povezivanje komponente sa veæ nacrtanim provodnikom - stavite vrh kursora na kraj
prikljuèka komponente, tako da se pojavi mali crni krug, pomerite vrh kursora na provodnik, tako da se
i tu pojavi mali krug, i otpustite dugme.
* Opis komponenete - kliknete na komponentu pa na dugme sa znakom pitanja u Tool Bar-u.
* Okretanje komponente - kliknete na komponentu pa na dugme Rotate, Flip Vertical ili Flip
Horizontal u Tool Bar-u.
* Zaustavljanje analize i posmatranje napona na osciloskopu - kliknete na dugme Pause (ispod
glavnog prekidaèa) pa na dugme Expand (na osciloskopu) i pomerite sliku.
* Merenje napona osciloskopom - pomerite kursor 1 na vreme koje vas interesuje i proèitajte
velièinu napona u prozoru "Napon"
* Merenje uèestanosti - podesite kursor 1 na neki maksimum napona, podesite kursor 2 na sle-
deæi maksimum i u prozoru "Perioda" proèitate periodu T. Uèestanost se izraèuna po obrascu f = 1/T.
* Posmatranje talasnog oblika struje osciloskopom - u granu kroz koju teèe struja ubacite I/U
pretvaraè (Current-Contolled Voltage Source iz biblioteke Sources) a na njegov izlaz prikljuèite
osciloskop. Napon na izlazu I/U pretvaraèa je istog oblika kao struja.
* Zatvaranje prozora Description - kliknite na X u gornjem desnom uglu. Otvaranje - pritisnite
istovremeno dirke Ctrl i D.
* Zatvaranje programa - kliknite na File u Menu Bar-u pa na Exit.
* Upoznavanje sa osciloskopom. U PE1-EWB\Otpornici otvorite fajl "00. Osciloskop.ewb",
kliknite na glavni prekidaè pa na dugme Pause, pa na dugme Expand (na osciloskopu). Isprobajte sve
što može da se uradi prema oznakama na slici XX.
141
 Kursor 1 Kursor 2 8V, 50 Hz

Pomeranje slike
Perioda
Vreme

Napon

Pode{avanje Pode{avanje Pode{avanje Smanjenje slike

vremenske baze osetljivosti kanala A osetljivosti kanala B

Slika XX. Proširena slika EWB-ovog osciloskopqa

prodavnica elektronike

Elektronske komponente, alate, pribor i

www.viser.edu.rs
mnoge druge stvari možete da kupite u Tražite posao?
"Vremeplovu". Pogledajte njihov katalog: Ovo je pravo mesto.
http://www.vremeplov.co.rs/ https://www.mikroe.com/jobs/

Svaki dinar je dobro do{'o.

Ako ste imali neke koristi od ove kwige,
pomozite odr`avawe i daqi napredak
ovog sajta. Donirajte koliko mo`ete.
Pogledajte "Ako, kako donirati"
na po~etnoj strani.

142
 4

AUDIO-POJAÈAVAÈI
za ozvuèavanja, CD plejere, MP3 plejere, vokmene, radio-prijemnike, kasetofone
i sve sliène ureðaje kod kojih treba ostvariti glasnu reprodukciju preko zvuènika

1k
1m
3k9 R*
5 1k
330n 100n
7
9
2,2m 1
150n

560k 2
TDA2611A
15n
33n

2,2m
330n

100m 220p 470

4 m
6 22n
3
BC n.c.
107 8
3E3
22m

Karakteristike zvuka i audio-pojaèavaèa, blok šeme, elektriène šeme i štampana kola

pretpojaèavaèa, mikseta, kola za regulaciju jaèine i boje tona, pojaèavaèa snage,
snage, ispravljaèi za audio-pojaèavaèe, primeri praktiène realizacije, povezivanje
zvuènika, provera, puštanje u rad, dodaci . . .

Prednja korica štampane verzije AUDIO-POJAÈAVAÈA

143
 Serija knjiga "Praktièna ELEKTRONIKA" je namenjena svima koji žele
da sami, svojim rukama, naprave ispravljaè, audio-pojaèavaè, radio-
prijemnik, radio-predajnik, alarm i mnoge druge elektronske ureðaje.
Knjiga koju držite je èetvrta iz serije, a posveæena je praktiènoj
realizaciji audio-pojaèavaèa.

R3
1k
+
C2 C4
100m 100n
R2
4k7 1 8
R1*
820k C5 Baterija
220m 4,5 V
2 TDA7052 7 R4
470
C1
10m C3
470n 3 6
8W
3W LED S
T
(BC547) 4 5
Ulaz
P
47k
log

104 +
Masa
TDA7052
0 m 35V 1000m 35V 1000m

470
n +
+

+
1000m

+
+

T
C1 C4
Ulaz
R1
+

C2 C3
+ Grec
1
+

R2
+

+ (4,5V...9V) C5
2
R3

K.S.

C1
104
TDA7052
+

C2 470n
C800
B40

Zadnja korica štampane verzije AUDIO-POJAÈAVAÈA

144
 Pogledajte VIDEO klipove
u vezi sa ovom knjigom.

4. PE4 - Audio-pojaèavaèi
PE4a - EWB - Složeni signal
https://youtu.be/mayRd8gNLFk
PE4b / EWB - Najjednostavniji predpojaèavaè 1
https://youtu.be/AZHAXjaLJko
PE4c - Najjednostavniji predpojaèavaè 2
https://youtu.be/nZggCcehqj0
PE4d - Pojaèavaè snage sa LM86
https://youtu.be/iOayaJsLrsY

144