Univerzitet za poslovne studije

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

BANJA LUKA
FAKULET INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I DIZAJN

CASE ALATI

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Case alati

PROFESOR: DOC. dr Mihajlo Travar

STUDENT: BOJAN PEJAKOVIC

INDEKS br. V-164/11

SEMESTAR: VI

SMIJER STUDIJA: RACUNARSKE I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

BANJA LUKA, maj 2014. god.

[Type text] Page 1

 Univerzitet za poslovne studije

SADRZAJ:

UVOD...............................................................................................................................................................................................4

CASE ALATI ...................................................................................................................................................................................4

Ideja CASE tehnologija: ....................................................................................................................................... 4

POVEĆANJE PRODUKTIVNOSTI U RAZVOJU SOFTVERA POMOĆU SOFTVERA .....................................................4

CILJEVI PRIMENE CASE TEHNOLOGIJE ...............................................................................................................................4

CASE TEHNOLOGIJA...................................................................................................................................................................4

NEKI OD POZNATIJIH CASE PROIZVODA ...........................................................................................................................5

KLASIFIKACIJA CASE TEHNOLOGIJE ....................................................................................................................................6

KLASIFIKACIJA U ODNOSU NA POKRIVENOST.................................................................................................................6

KLASIFIKACIJA U ODNOSU NA FUNKCIJE ...........................................................................................................................6

CASE ALATI ...................................................................................................................................................................................7

REALNI SISTEM KAO NARUČILAC IS-A ................................................................................................................................9

INTERESI I METODIKA RADA PROIZVOĐAČA SOFTVERA KAO IMPLEMENTATORA IS-A ................................9

KONTROLA IMPLEMENTACIJE PROJEKTA SPIS-A ....................................................................................................... 10

CASE ALATI KOJI PODRŽAVAJU SPIS I NJIHOVE OSOBINE ........................................................................................ 12

OSNOVNE OSOBINE CASE ALATA VISIO2003 ................................................................................................................ 13

OSNOVNE OSOBINE CASE ALATA COOL:BIZZ ................................................................................................................ 14

TEMELJNE ZNAČAJKE CASE ALATA ERWIN .................................................................................................................... 17

[Type text] Page 2

 Univerzitet za poslovne studije

OSIGURANJE KVALITETA SOFTVERA ............................................................................................................................... 19

PRELAZNI REŽIM ..................................................................................................................................................................... 21

ODRŽAVANJE ............................................................................................................................................................................ 22

TEHNOLOGIJE KOJE POMAŽU RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA ....................................................................... 23

UPRAVLJANJE IS PROJEKTIMA ........................................................................................................................................... 25

STROGO HIJERARHIJSKI ORGANIZAOVAN TIM ............................................................................................................ 26

ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................................................ 27

LITERATURA: ............................................................................................................................................................................ 28

[Type text] Page 3

 Univerzitet za poslovne studije

UVOD

CASE alati

Programski alati za razvoj aplikacija - softverski inženjering, je stroga primena

inženjeringa, naučnih i matematičkih principa i metoda u ekonomičnoj proizvodnji kvalitetnog
softvera.

Softverski inženjering, kao posebna disciplina, koja se bavi ekonomsko-tehnološkim

aspektima izrade softvera, kao i svaka druga tehnologija, može se posmatrati sa dva aspekta:

Konvencionalna (ručno programiranje, definisanje i dokumentovanje problema i održavanje

sistema)
Nekonvencionalna (CASE)

Tehnike i koraci su slični a suštinske razlike ogledaju se u načinu kontrole, izrade i

održavanja proizvoda (softvera). Kada govorimo o CASE tehnologijama ( ili programskim
alatima za razvoj aplikacija, kako stoji u naslovu ), onda moramo naglasiti da prema zahtevima
i potrebama, samo programiranje se vrši softverski. Sav postupak ćemo razložiti u grupe radi
lakšeg praćenja i pojašnjenja.
Ideja CASE tehnologija:

Povećanje produktivnosti u razvoju softvera pomoću softvera

Inženjersko projektovanje softvera pomoću računara
Softverski proizvod namenjen automatizaciji izrade softvera

Ciljevi primene CASE tehnologije

Povećanje produktivnosti projektanata
Skraćenje vremena izrade softvera
Povećanje kvaliteta softvera
Unapređenje performansi sistema

CASE tehnologija
CASE alati: hardver i softver
CASE metodologija: procedure
CASE enciklopedija: baza podataka

[Type text] Page 4

 Univerzitet za poslovne studije

Kadrovi: oni koji sve to koriste

Neki od poznatijih CASE proizvoda

Cor-Vision, Cortex Corporation
Promod PLUS, Promod INC
Oracle CASE, Oracle Corporation

[Type text] Page 5

 Univerzitet za poslovne studije

Westmount I-CASE, Westmount Technology

Excelerator, Intersolv INC
CASE for Informix, Informix Softvare INC
AD/Cycle, IBM
BPWin
ERWIN
Rational rose
MS Wisio
Matlab CASE
Oracle designer

Klasifikacija CASE tehnologije

1. U odnosu na: pokrivenost faza životnog ciklusa funkcija koje poseduju
2. Klasifikacija u odnosu na funkcije

Klasifikacija u odnosu na pokrivenost

1. Upper CASE – planiranje i upravljanje projektima
2. Middle CASE – analiza i projektovanje
3. Lower CASE – programiranje, testiranje i uvođenje
4. CASE tool – namenjeni pojedinim aktivnostima
5. CASE toolkit – namenjeni pojedinim fazama ili aktivnostima u više faza
6. CASE workbench – integrisana kolekcija CASE paketa kojom se pokrivaju sve faze

Klasifikacija u odnosu na funkcije

1. Alati za planiranje poslovnih sistema – prate informacione tokove između OJ
2. Alati za upravljanje projektima – prate glavne upravljačke aktivnosti, npr. planiranje, procena
vrednosti, resurse, rizik, troškove, kvalitet, standarde, merenja...
3. Alati podrške – dokumentovanje, podrška sistemskom softveru, obezbjeđenje kvaliteta,
upravljanje bazama podataka...
4. Alati za analizu i dizajn – najvažniji alati, omogućavaju kreiranje sistema
5. Alati za programiranje – podržavaju kreiranje programskog koda
6. Alati integracije i testiranja – prikupljanje testnih podataka, analiza izvornog koda i pomoć u
aktivnostima testiranja
7. Alati prototipskog razvoja – služe za izradu prototipa
8. Alati za podršku održavanju – koriste se za reverzibilni inženjering, rekonstrukciju koda i
reinženjering

[Type text] Page 6

 Univerzitet za poslovne studije

CASE Alati

Od samog pocetka osnovni cilj firme bio je da se projektovanju i realizaciji poslovnih

informacionih sistema priđe primenom najsavremenijih metodologija uz korišćenje CASE
(Computer Aided Software Engineering) alata, u čijoj je osnovi naravno “rečnik podataka”.

Kao što i sam naziv preduzeća kazuje “metadata” tj. “podaci o podacima” u doslovnom
prevodu, odnosno “recnik podataka”, “skladište podataka” u stručnom smislu, ukazuje na to
opredeljenje. U početku izbor tih alata je bio skroman, jer su i resursi potrebni za njihov rad bili
skromni. Kako se “snaga i brzina" računara povećavala tako su CASE alati dobijali na svom
značaju.

[Type text] Page 7

 Univerzitet za poslovne studije

Razvoj informacionog sistema obuhvata celovitu i korektnu izradu rešenja za pomoć

poslovanju uvođenjem informaciono-komunikacone tehnologije, koja će na najbolji mogući
način podržati poslovne procese i omogućiti unapređenje poslovne tehnologije organizacije u
kojoj se informacioni sistem razvija. Odgovornost za funkcioniranje razvijenog sistema većinom
pripada naručilacu, odnosno poslovnom sistemu koji finansira razvoj IS-a. Problem koji se
pojavljuje kod razvoja IS-a je taj da poslovni sistem tek kad je informacioni sistem uveden može
uočiti eventualne greške i nedostatke, a to onda znači, da sistem treba popravljati i prilagođavati.
Faza prilagođenja povećava troškove uvođenja, i celokupan odnos troškova i prihoda može dobiti
i negativan predznak. Kako bi se izbeglo povećanje troškova potrebno je razviti sistem kontrole
koji će u fazama pre samog uvođenja informacionog sistema omogućiti naručilacu praćenje i
nadzor nad postupkom. Logički model podataka, kako će biti prikazano u nastavku, može biti
sredstvo kontrole razvoja i korišćenja informacionog sistema. Preduslov, koji pri tome mora biti
ispunjen je da je logički model podataka izrađen kao posebni softverski proizvod u vlasništvu
naručilaca, inicijalno definisan u izradi SPIS dokumentacije ( Strategic Planning of
Information Systems ), primenom CASE alata koji ima mogućnost ne samo automatskog
generisanja baze podataka iz modela podataka, već i automatskog generisanja logičkog modela iz
objekata baze podataka.
Iplementacija SPIS-a
Unapređenje poslovne tehnologije organizacije je moguće postići samo za sistem čiju
poslovnu tehnologiju dobro poznajemo. Organizacioni sistemi uvek deluju radi ostvarenja
unapred zadatog cilja, tako da pretvara ulazne u izlazne veličine stvarajući pri tome dodanu
vrednost. Izrađujući modele poslovnog sistema uvek možemo izraditi dva moguća stanja,
sadašnje i buduće, unapređeno stanje.

[Type text] Page 8

 Univerzitet za poslovne studije

U projektovanju i razvoju celovitog informacionog sistema neke organizacije možemo

identifikovati tri globalne faze razvoja (slika 1). Prva faza obuhvata izradu Strateškog plana
informacionog sistema [1]. Druga faza, koja podrazumeva modeliranje i generisanje baze
podataka s razvojem poslovnih aplikacija i treća faza, koja podrazumeva implementaciju
poslovnih aplikacija i stavljanje novog IS-a u funkciju zajedno čine sprovođenje projekta
SPIS.

Realni sistem kao naručilac IS-a

Svaki realni poslovni sistem deluje na tržištu radi ostvarenja nekog unapred zadanog cilja.
Savremeno orijentisane organizacije obavljanje svojih svakodnevnih poslova ne mogu zamisliti
bez pomoći dobrog informacionog sistema, koji će omogućiti čuvanje potrebnih podataka i
mogućnost njihovog korišćenja u bilo kom trenutku. Zahtevi poslovnih sistema, koji se
postavljaju pred informacioni sistem sve su sofisticiraniji, detaljniji i opsežniji, a cilj je da
informacioni sistem u svakom pogledu odgovara postavljenim zahtevima. Postoje dve opcije kod
uvođenja/poboljšanja informacijske tehnologije u organizaciji: kupovina gotovog rešenja ili
razvoj vlastite posrške. Kriterijumi po kojima se donosi odluka o tome da li će se sistem razvijati
ili kupiti vrlo su različiti. Nekad su to stvarne potrebe koje se definišu i analiziraju pa se prema
tome određuju zahtevi koji se postavljaju na informacioni sistem. U tom slučaju informacioni
sistem se razvija tako da bude u potpunosti prilagođen zahtevima. Nekad se odlučuju na
kupovinu gotovog sistema, najčešće nekog poznatog i već implementiranog u nekoj drugoj
organizaciji, što često dovodi do prilagođavanja poslovnog sistema kupljenom proizvodu. U
svakom slučaju, realni poslovni sistem kao naručilac informacionog sistema mora se pobrinuti da
zahtevi budu jasno definisani, da oni podupiru poslovanje na najbolji mogući način, da unaprede
poslovne procese novim potencijalima i da im uvođenje ili poboljšanje informatičkih sistema
pomogne u ostvarivanju ciljeva poslovanja.

Interesi i metodika rada proizvođača softvera kao implementatora IS-a

Proizvođači softvera žele prodati svoj proizvod. Njihov cilj je uvek uz što manje truda i uloženog
rada prodati što više i na taj način ostvariti što veći profit. Većina proizvođača ima razvijenu
metodiku rada i ona može biti vrlo različita za pojedine tipove poduzeća. Neki proizvođači imaju
već razvijen velik broj različitih rešenja i u svakom novom poslu pokušavaju iskoristiti već
postojeće programe. Zavisno od toga koliko su puta ista rešenja već implementirana, sam
proizvod svojim imenom i referencama je više
ili manje prihvaćen u realnom sistemu koji proizvod naručuje. Ako proizvod nije globalno
poznat, proizvođači softvera ipak će morati prilagođavati svoj sistem definisanim zahtevima
naručilaca. Međutim, i dalje stoji činjenica da će često bar deo već postojećih aplikacija kao
proizvoda biti iskorišten. Takva parcijalna rešenja nadograđuju se, povezuju u veće ili dele u
manje programe.

[Type text] Page 9

 Univerzitet za poslovne studije

Problemi povratne veze između naručilaca i izvođača tokom implementacije projekta

SPIS-a i posledice
Dva problema mogu nastati pri izvođenju projekta SPIS. Prvi je praćenje proizvođača
softvera, koji može na neki način pogrešiti u samom izvođenju baze koja u potpunosti neće
odgovarati zahtevima sistema. Drugi problem nastaje zbog činjenice da je poslovanje obično
dinamično, pod uticajem okoline, što znači promenjivo, a prema tome mogu se menjati i potrebe
za podacima. Oba navedena problema teško je uočiti pre nego što se stvarno dogode, pa se
najčešće greške u sistemu primećuju tek pri implementaciji novog rešenja, odnosno u drugoj fazi
izvođenja SPIS-a. Posledice koje nastaju zbog neodgovarajuće baze podataka i poslovnih
aplikacija su povećani troškovi i otežano uvođenje sistema. A kad se sistem jednom i uvede, on
neće dati očekivana poboljšanja i rezultate. Novi ciklus poboljšanja informacionog sistema
donosi i nove troškove, a na kraju sredstva koja su uložena najčešće premašuju dobitak. Poslovni
sistem kao naručilac ulaže dodatne napore i finansijska sredstva, napore koji odvlače pažnju od
bitnih problema poslovanja, koje mora nesmetano raditi, iako se menja infrastruktura na kojoj
radi, a to na kraju ne donosi rezultat koji je očekivan.

Kontrola implementacije projekta SPIS-a

Izvođenje projekta SPIS podrazumeva dve faze, kako je to već navedeno na početku, a to
su :
modeliranje i generisanje baze podataka s razvojem poslovnih aplikacija, kao prva faza i
implementacija poslovnih aplikacija i stavljanje novog IS-a u funkciju, kao druga faza.
Razvoj i postojanje novijih alata za izradu logičkog relacionog modela podataka i generisanje
relacione baze podataka, omogućuju podelu druge globalne faze u dve relativno nezavisne
podfaze projektovanja.
Prva podfaza je izrada detaljnog logičkog relacionog modela podataka kao generatora fizičke
baze podataka, a
druga podfaza je izrada poslovnih aplikacija za upravljanje modeliranom bazom podataka.
Izdvajanje prve navedene podfaze projektovanja kao nezavisne faze, poslovnom sistemu otvara
mogućnost kontrole razvoja i implementacije poslovnih aplikacija, čiju osnovu čini detaljni
logički model baze podataka, skladno strateškom planu razvoja IS-a.[7] Smisao sistema kontrole
projekta SPIS je da eventualne greške, nedostatke i dopune uočimo pre nego implementacija
započne. Iz tog razloga Sistem izvođenja projekta SPIS nadograđujemo povratnom vezom unutar
samog sistema i tako nastaje Sistem kontrole izvođenja projekta - SPIS. Ta povratna veza je
automatski generisan novi logički model podataka direktno u elementu izrade baze podataka
(prikazano na slici 2.).

[Type text] Page 10

 Univerzitet za poslovne studije

[Type text] Page 11

 Univerzitet za poslovne studije

CASE alati koji podržavaju SPIS i njihove osobine

CASE je skraćenica punog naziva na engleskom jeziku Computer Aided Software
Engineering što bi u slobodnom prevodu značilo računarski podržani softverski inženjering.
CASE alati su programi koji omogućavaju automatizaciju pojedinih koraka razvoja modela
informacionog sistema kroz životne faze njegovog razvoja. CASE alati obično su koncipirani
tako da je u njima omogućena izrada različitih vrsta modela poslovnog i informacionog sistema.
Snaga savremenih CASE nije u velikom broju različitih modela koje je moguće izraditi, već u
središnjoj riznici ili repozitoriju znanja u koji se unose opisi svih objekata korištenih u
modeliranju. Osim opisa objekata većina CASE alata sadrži i popis i opis svih veza između
različitih objekata, a te se veze održavaju u svim modelima, čime se osigurava konzistentnost i
logička ispravnost modeliranog sistema. Međutim, važno je napomenuti da kvalitet pojednog
CASE alata ne zavisi od broja modela ili veličine riznice koja modele podržava, već isključivo o
svrsi i načinu njegove primene. Dakle, odabrati pravi CASE alat ne znači odabrati onaj koji ima
najviše modela ili onaj koji je trenutno na tržištu najtraženiji, nego je potrebno dovoljno dobro
poznavati poslovni sistem i zahteve na informacioni sistem, kako bi CASE alat na najbolji
mogući način podržao njegov razvoj. U nastavku će biti dat kratak pregled tri CASE alata: Visio,
COOL:bizz-a, te Erwina. Njihove osobine će biti sagledane sa aspekta koji je opisan u ovom
radu, tj. sa aspekta mogućnosti izrade logičkog i fizičkog modela podataka, i automatskog
generisanja fizičke baze podataka iz modela i modela iz fizičke baze podataka. Za svaki alat biće
dat kratki opis osobina samog alata i opis mogućnosti izrade modela podataka kroz tipičan
primer školovanja radnika nekog preduzeća. U primeru je definisano 6 objekata/entiteta i veze
između njih: DJELATNIK i TEČAJ vezani su ŠKOLOVANJEM, DJELATNIK je zaposlen u
nekoj ORGanizacijskoj JEDnici, koja može biti deo druge, a TEČAJ organizuje neka
INSTITUCIJA.

[Type text] Page 12

 Univerzitet za poslovne studije

Osnovne osobine CASE alata Visio2003

Visio je CASE alat, u sklopu MS office paketa, koji u svojoj tipičnoj instalaciji pruža
mogućnosti izrade različitih modela. Svi dijagrami pripadaju jednoj od 16 kategorija, ili tipova
modela. Korisnički orijentisani interfejs, jednostavno korišćenje simbola za crtanje i primeri
različitih modela omogućavaju korišćenje alata i osobama koje poseduju manju količinu znanja o
projektovanju informacionih sistema. Na slici 3. prikazan je izgled početnog interfejsa za izradu
modela. Izrada modela podataka moguća je u kategoriji za izdradu dijagrama pod nazivom
Database crtanjem Database Model Diagram-a. Dijagram sadrži standardne opcije za izradu
entiteta, atributa
entiteta, ključnih atributa entiteta i različitih vrsta veza. Na slici 4. prikazan je primer
Entity Relationship Model (ERA) modela izrađenog u Visio alatu.

Visio ne pruža mogućnost izrade repozitorija različitih modela, što znači da nema niti
horizontalne niti vertikalne povezanosti modela. Prenos modela u druge programe omogućen je
samo u svrhu prezentacije (word, excel, powerpoint) što znači da pomoću ovog CASE alata nije
moguće niti automatsko generisanje baze podataka ni obrnuti postupak automatskog generisanja
modela podataka iz baze podataka. Dakle nije moguće izdraditi model u navedenom alatu koji bi
se koristio za primenu logičkog modela podataka kao sredstva za kontrolu proizvođača softvera,
kako je to opisano u ovom radu.

[Type text] Page 13

 Univerzitet za poslovne studije

Osnovne osobine CASE alata COOL:Bizz

COOL:Bizz CASE alat razvilo je poduzeće Sterling software 1994. godine. Mogućnosti
izrade različitih modela potrebnih za oblikovanje prikaza poslovnog i informacionog sistema
osobina je i ovog programa. Za razliku od Visio alata, COOL: Bizz nema toliko korisnički
orijentisan interfejs, budući da se dijagrami biraju sa liste i se unutar svakog dijagrama pojedini
objekti takođe biraju sa liste opcija. Iz tog razloga je ovaj alat namenjen stručnjacima koji
poznaju metode i tehnike modeliranja poslovnih procesa te poslovnih podataka. Slika 5.
prikazuje početni interfejs za izradu dijagrama.

[Type text] Page 14

 Univerzitet za poslovne studije

Snaga ovog alata odražava se kroz postojanje jednistvene riznice za sve modele jedne datoteke.
Jedinstvena riznica sadrži popis i opis svih objekata koji su element bilo kog modela sadržanog u
pojedinoj datoteci, ali ona takođe sadrži i opis i popis svih veza među pojedinim objektima. Time
je osigurana logička i formalna konzistentnost svih modela.
Izrada logičkog modela podataka moguća je pomoću ERA (Entity - Relation - Attributes)
dijagrama. Dijagram sadrži standardne opcije za izradu entiteta i veza među entitetima, a za svaki
izrađeni objekt postoji mogućnost unosa dodatnih svojstava kojima se oni definišu. Na slici 6.
prikazan je primer ERA modela izrađenog u COOL:Bizz alatu .

[Type text] Page 15

 Univerzitet za poslovne studije

Iz ERA modela moguće je automatski generisati fizički model podataka (DSD – Database
Schema Diagram), odnosno relacijski model koji u sebi sadrži sve potrebne elemente za
generisanje fizičke baze podataka, pokretanjem opcije «Populate from Entity Relationship
Diagram».Relacijski model obuhvata i primarne i sekundarne ključeve i asocijativne tipove
entiteta za rešavanje veze više-više u ERA modelu. Za svaki entitet moguće je upisati i dodatna
svojstva pa ga tako detaljnije definisati. Moguća je i povratna veza između logičkog i fizičkog
modela podataka. Unutar modula za izradu ERA modela potrebno je pokrenuti opciju «Populate
from Database Schema Diagram». Na slici 7. prikazan je ekran iz DSD modula koji pokazuje
opciju generisanja fizičkog modela podataka iz logičkog modela

[Type text] Page 16

 Univerzitet za poslovne studije

Na temelju fizičkog modela podataka generiše se DDL – Data Definition Language kod,
koji definiše strukturu baze podataka. Navedeni kod čita odabrani program za generisanje baze
podataka i na temelju njega predefinira fizičke relacione sheme baze podataka i veze među
njima. Tako generisanu bazu podataka moguće je puniti stvarnim podacima iz poslovnog
sistema. Ako se tokom vremena promeni neka stavka ERA, odnosno DSD modela moguće je
sinhronizovati bazu podataka novim relacijsim shemama ili atributima. Zaključno, alat
COOL:Bizz ima opciju generisanja fizičkog modela podataka iz logičkog, i na temelju fizičkog
modela generisanje baze podataka u odabranom programu, međutim opcija reverznog postupka
nije moguća. Dakle niti COOL:Bizz, pored mnogih prednosti koje nudi kao CASE alat ne
podržava koncept kontrole izvođenja SPIS projekta na temelju logičkog modela podataka.

Temeljne značajke CASE alata Erwin

ERwin alat, odnosno punim nazivom AllFusion ERwin Data Modeler razvilo je poduzeće
Computer Associates International. Ovaj CASE alat služi za kreiranje i održavanje logičkog i
fizičkog modela podataka te za generisanje njima pripadajuće fizičke baze podataka. Interfejs je
korisnčki orijentisan, međutim rad sa ERwinom zahteva visoki nivo poznavanja postupaka
modeliranja podataka. Na slici 8. prikazan je početni interfejs za izradu dijagrama.

ERwin alatu moguće je izrađivati logički, fizički ili i logički i fizički model istovremeno. Logički
model sadrži entitete, atribute koji opisuju entitete, veze među entitetima i primarne i sekundarne
ključeve. Fizički model sadrži informacije o fizičkoj bazi podtaka, kao što su tipovi atributa u
relacijskim shemama, ograničenja, indeksi kao veze na druge relacione sheme, denormalizirane
tablice i slično. Logičko fizički model sadrži elemente i jednog i drugog modela. Na slici 9.
prikazan je primer logičkog modela podataka izrađen u ERwin-u.

[Type text] Page 17

 Univerzitet za poslovne studije

Svaka datoteka sadrži riznicu u kojoj su zapamćeni popis i opis svakog entiteta. Za svaki
entitet postoji skup podataka o atributima koji ga opisuju (uključujući i primarni i sekundarni/e
ključeve), o vezama prema drugim entitetima, o ugrađenim procedurama i okidačima za te
procedure i sl. Na temelju fizičkog modela podataka automatski je moguće generirati i fizičku
bazu podataka u koju se posle toga upisuju poslovni podaci. CASE alat ERwin, za razliku od
prva dva navedena alata podržava i obratnu proceduru, a to je generisanje fizičkog, odnosno
logičko/fizičkog modela podataka automatski iz fizičke baze podataka. Taj postupak naziva se
reverzno inženjerstvo, a slika 10. pokazuje opciju u Erwinu koja to omogućava.
Reverzno

[Type text] Page 18

 Univerzitet za poslovne studije

Osiguranje kvaliteta softvera

Osiguranje kvaliteta softvera obuhvata različite tehnike koje sve imaju za cilj da
pomognu proizvodnji kvalitetnog softvera koji u isto vreme zadovoljava i polazne funkcionalne
zahteve i organizacione zahteve kompanije. Ovde će biti reči o osiguranju kvaliteta softvera za
vreme razvoja informacionog sistema.
Korišćenje jedne od strukturnih metoda za razvoj sistema uz podršku nekog od pogodnih
alata za pisanje softvera (CASE) je od najveće važnosti za razvoj kvalitetnog softvera. Ove
metode i alati omogućavaju rano otkrivanje grešaka što znatno pojeftinjuje postupak osiguranja
kvaliteta softvera. Greške u softveru koje se ne otkriju odmah pošto se učine kasnije je sve
skuplje i skuplje otkrivati i korigovati. Na sl. 15.2 prikazana je zavisnost cene da se ispravi
greška od trenutka kada je ona učinjena i ispravljena. Grafik pokazuje da će ispravljanje greške
koja je učinjena u ranim fazama razvoja sistema, npr. za vreme analize specifikacija sistema,
koštati sto puta više nego da je ona ispravljena u samoj fazi analize specifikacija. Ako su za
vreme analize specifikacija učinjene krupnije greške softver koji se kasnije piše na osnovu takve
pogrešne analize sistema je najčešće beskoristan. Možda on i funkcioniše ali ne i onako kao što je
to bilo predvidjeno.
Glavni metodi osiguranja kvaliteta softvera u ranim fazama njegovog razvoja su pregledi
i inspekcije. Pregledi pojedinih manjih delova projektne dokumentacije koja može da sadrži
rezultate analize, projektovanja i programiranja vrše periodično gropa sastavljena od manjeg
broja ljudi (komisija) u prisustvu autora materijala. Pregledi obuhvataju:
Preglede specifikacija, gde komisija traži i identifikuje greške, omaške i nejasnoće u dijagramima
toka podataka, rečnicima podataka i drugim komponentama specifikacija.
Preglede dizajna (projekta), pri čemu komisija studira strukturne mape i pseudokodove
pojedinačnih modula.

Preglede programa, kada komisija pažljivo pregleda listinge programa.

Preglede testova, kada se vrši provera testova kojima se testira softver.
Za poboljšanje efektivnost pregleda važno je da se oni zvanično u kompaniji ustanove
kao postupci za osiguranje kavaliteta softvera.
Inspekcija je slična pregledima ali se oslanja na formalnije metode potrage za
eventualnim greškama. Prilikom inspekcije komisija proverava dijagrame toka podataka ili
samog programa služeći se pripremljenom listom na kojoj su navedene moguće greške i njeni
uzroci. Obično jedan od inspektora izgovara na glas značenje pojedinih linija koda, a ostali
gledaju da li ono što je napisano zaista to izvršava korektno.
Testiranje je jedan od najvažnijih postupaka koji se moraju izvršiti pre puštanja novog
sistema u rad. Testiranje podrazumeva da se ceo sistem ili samo neke od njegovih komponenti
puste u probni rad i da se u procesu eksploatacije sistema otkriju eventualne greške. Ovaj
postupak se obično temeljito priprema. Pre svega donosi se plan testiranja koji odredjuje redosled
kodiranja i testiranja pojedinih modula sistema. Zatim se odredjuje procedura testiranja pri čemu
se za svaku fazu odredjuju ulazni podaci i očekivani podaci na izlazu modula. Rezultati testiranja

[Type text] Page 19

 Univerzitet za poslovne studije

se pažljivo proučavaju i arhiviraju. Za potrebe testiranja softvera postoji niz kvalitetnih alata koji
povečavaju efektivnost procesa. Kod testiranja softvera razlikuju se pet nivoa:
Testiranje modula - pošto se moduo kodira, vrši se njegov pregled i testiranje sa unapred
odredjenom procedurom
Testiranje integracije – kada se svi moduli kodiraju i individualno testiraju integrišu se
u program. Proces integracije se vrši tako što se u celinu uključuju jedan po jedan moduo i tako
delimično formirani program sa ograničenom funkcionalnošću se testira. Postupak se nastavlja
sve dok se ne integrišu svi moduli.
Sistemsko testiranje – sistem se provera u odnosu na specifikacije koje definišu njegovu
funkcionalnost i to u okruženju i pod uslovima koji odgovaraju onima koje će važiti u praksi.
Vrše se provere na maksimalno opterećenje sistema kao i na kompatibilnost sistema u odnosu na
sisteme u njegovom okruženju. Procedure za kontrolu i oporavak iz vanrednih situacija se
takodje testiraju. Isto tako kao što se testira sistem tako se kontroliše i proverava njegova prateća
tehnička dokumentacija. U sistemsko testiranje softvera spada i tzv. beta test koji se koristi da bi
se otkrile greške u ranim izdanjima softvera. Takav još potpuno neprovereni softver daje se
odredjenim korisnicima koji ga kroz praksu testiraju. Kompanija čiji je taj softver proizvod
sakuplja primedbe i zamerke korisnika i tek nakon ispravke uočenih grešaka izdaje komercijalnu
potpuno testiranu verziju softvera.
Atestiranje – sistem se testira da se proveri da li su zahtevi svih korisnika zadovoljeni.
Pri tome se promenjuje više testova od kojih svaki proverava odredjeni aspekt funkcionisanja
sistema. Svi rezultati testiranja beleže se i arhiviraju.
Instalaciono testiranje – ako je atest vršen pre nego što je sistem instaliran i pušten u rad
potrebno je izvršiti završno atestiranje, ali ovog puta u realnom okruženju. Tek posle toga sistem
je spreman za rad naravno ako je testiranje prošlo bez problema.

[Type text] Page 20

 Univerzitet za poslovne studije

Prelazni režim
Posle izvršenog atestiranja novog sistema mora se početi planirani prelazak sa
starog na novi sistem. To se može uraditi na četri načina koji su prikazani na sl. 15.3. Paralelna
konverzija je najsigurniji prelazni postupak. Stari i novi sistem rade istovemeno sve dok se ne
stekne dovoljno iskustva sa novim sistemom kada se stari gasi. Mana ovog postupka je što je
obično skupo imati dva sistema u paralelnom radu. Direktna konverzija sa starog na novi je
najrizičnija i naravno zbog toga najskuplja. Ovaj postupak podrazumeva da se u jednom trenutku
stari sistem potpuno zameni novim. Postepena konverzija zamenjuje stari sa novim sistemom po
fazama koje su odredjene ili hardverom ili organizacionim i funkcionalnim podelama u
kompaniji. Pilot konverzija isto tako postepeno zamenjuje sisteme pri čemu se na početku uvodi
samo jedan deo novog sistema koji služi kao ogledni primer. Na osnovu početnog iskustva dalja
konverzija sistema se izvodi lakše.
Završna faza razvoja sistema se obavlja za vreme njegove eksploatacije. Cilj ove
faze koja se nazva postimplementaciona faza je da proceni kako karakteristike sistema u
operativnom stanju tako i u celokupan postupak razvoja.

[Type text] Page 21

 Univerzitet za poslovne studije

Održavanje
Informacioni sistemi u eksploataciji se moraju održavati. Održavanje podrazumeva proces
modifikovanja informacionog sistema da kontinualno zadovolji zahteve koje postavljaju
kompanija i korisnici. Postoji velika razlika izmedju održavanja hardvera i softvera kako u ceni
tako i u zadacima. Zadatak održavanja hardvera je da obezbedi punu funkcionalnost svim
uredjajima u sistemu. Obično se ovaj deo održavanja poverava serviserima kompanije čija je
oprema kupljena. Sistemsko održavanje podrazumeva održavanje aplikativnog softvera.
Održavanje aplikativnog softvera obuhvata svako modifikovanje softvera koje se radi posle
njegove prvobitne instalacije. Cena ovih modifikacija obično dvostruko prelazi cenu razvoja te
iste aplikacije.

Održavanje softvera zapravo se sastoji iz tri aktivnosti:

Usavršavanje – poboljšavanje i modifikovanje sistema tako da zadovolji nove zahteve korisnika
i nove potrebe kompanije.
Adaptacija – promena aplikacija zato da bi se one prilagodile na nove hardverske i softverske
platforme.
Korekcija – ispravljanje gršaka koje su otkrivene prilikom eksploatacije sistema.
Postupak održavanja softvera ide u tri faze. Pre svega da bi se softver modifikovao
njegova struktura se mora razumeti da bi se identifikovali moduli koje je potrebno menjati. Sama
izmena koda modula mora se izvršiti tako da te promene ne utiču na ostatak sistema. Posle svake
izmene svaki moduo se mora ponovo testirati i to prvo izdvojen iz sistema, a zatim i u okviru
celog sistema.
Održavanje softvera je skupo jer ga je teško razumeti naročito ako je slabo dokumentovan
ili je pak zastareo. Ovaj drugi problem se javlja naročito ako je softver pisan na nekom od
programskih jezika koji se više ne koriste u savremenoj praksi. U tom slučaju broj znalaca tih
programskih jezika se drastično smanjuje. Drugi razlog skupoće održavanja softvera leži u
potcenjivanju ljudi koji održavaju sistem i njihovog posla. Još uvek se smatra da je posao razvoja
„plemenitiji“ od posla održavanja. I treći razlog je najčešće veliki broj promena koje je potrebno
izvršiti u softveru da bi on bio ažuriran prema potrebama kompanije i korisnika.

[Type text] Page 22

 Univerzitet za poslovne studije

Tehnologije koje pomažu razvoj informacionih sistema

Dve relativno nove tehnologije obećavaju da poboljšaju produktivnost razvoja
informacionih sistema i poboljšaju njihov kvalitet. To su:
Alati za dizajn softvera ponoću računara - CASE (Computer-Aided Software
Engineering). CASE alati automatizuju mnoge faze razvoja softvera
Objektno-orijentisani dizajn (OOD – Object-Oriented Design). Njegova glavna
karakteristika je da omogućavaju ponovno korištenje već napisanog softvera (software reuse).
Služeći se ovim postupkom inženjer softvera piše softver u vidu komponenti koje se arhiviraju u
softverske biblioteke i koje se kasnije po potrebi mogu ponovo koristiti.
CASE alati pomažu inženjerima softvera i programerima da planiraju, analiziraju,
dizajniraju, programiraju i održavaju informacione sisteme. Glavna prednost ovih alata je što oni
nude sveobuhvatnu pomoć ljudima koji se bave razvojem softvera.
Najbolji CASE alati pomažu korisnicima prilikom izrade kompletnog seta specifikacija
zahteva, sa svim dijagramima toka podataka i definicijama svih entiteta koji se smeštaju u rečnik
podataka. Neki od njih idu i dalje i pružaju mogućnost kreiranja strukturnih mapa sistema. CASE
alati su bazirani na: poznatim metodologijama za razvoj softvera (strukturna metoda),
programskim jezicima četvrte generacije tzv. neproceduralnom programiranju i grafičkom
korisničkom interfeisu (GUI).
Važno je napomenuti da CASE alate ne čine samo alati koji pomažu u prvim fazama razvoja
sistema kao što su analiza i projektovanje (sl. 15.5). U CASE alate ubrajaju se i generatori koda
čiji je zadatak da popune i završe program koji je dat samo okvirno. Ovi alati su naročito pogodni
za brzi razvoj sistema metodom izrade prototipa. Pomoću njih se prvo brzo izradi korisnički
interfeis i specificiraju se izgledi ekrana kao i format izveštaja koji su predvidjeni za štampanje i
sve to u kooperaciji sa korisnicima sistema. Zatim generator koda, koji je deo CASE alata,
automatski izradi potreban programski kod.

Glavni deo CASE lata predstavlja tzv. informatička arhiva. To je centralna baza podataka u kojoj
se skladište rečnici podataka. Dakle, ona sadrži sve informacije o sistemu koji se razvija kao što
su npr. početni planovi, entiteti koji se pojavljuju u dijagramima protoka podataka, programe, pa
čak i podatke o menadžmentu tog razvojnog projekta. CASE alati olakšavaju snalaženje u masi
podataka tako što prate relacije izmedju pojedinih dokumenata. Na primer, oni su u stanju da
odmah povežu programski kod sa onim delovima analize i projektovanja koji se odnosi baš na taj
programski kod. Isto tako CASE alati automatski proveravaju kompletnost i konzistentnost svih
proizvoda razvoja sistema. To omogućava da se sistem modifikuje u bilo kojoj fazi razvoja bez
bojazni da će modifikacija uneti nekonzistentnost. Ovi alati značajno poboljšavaju održavanje
sistema. Pre svega, oni pomažu pri dokumentovanju softvera i celokupnog procesa razvoja.
Svaka naknadna promena u zahtevima korisnika može se propagirati sa nivoa specifikacija
zahteva, preko DFD dijagrama do odgovarajučih programskih modula. Neki složeniji CASE alati
podržavaju tzv. inverzno inženejerstvo. Početni dokumenat kod inverznog inženejerstva je
program pomoću koga se može eventualno doći do specifikacija sistema. Ovaj postupak je
naročito koristan onda kada se poseduje programski kod ali se nezna na šta se on odnosi. Zadatak
inverznog inženjerstva je da otkrije specifikaciju početnih zahteva.
CASE tehnologija je znatno doprinela ubrzanju proizvodnje softvera. Ipak to je složena
tehnologija čija upotreba zahteva obrazovane korisnike. Ta složenost CASE alata doprinela je da

[Type text] Page 23

 Univerzitet za poslovne studije

oni još nisu toliko prihvaćeni u kompanijama koliko bi trebali sudeći samo po njihovim
performansama.
Objektno-orijentisani razvoj sistema (OOD) koristi model zasnovan na objektima koji
odgovaraju entitetima realnog sveta. Svaki objekat modela nosi u sebi atribute i metode. Atributi
su karakteristike objekata, a metodi su načini kojima se mogu menjati vrednosti nekih od
atributa. Svi objekti su samo instance klasa koje genaralno opisuju objekte. Dakle, pomoću
objektno-orijentisanog razvoja sistem se opisuje kao skup objekata koji medjusobno deluju.
Pored toga što pri opisu sistema koristi analogiju realnog sveta prednost objektno-orijentisanog
razvoja je i u tome što omogućava formiranje biblioteka kako softverskih komponenti tako i
komponenti specifikacija. Pomoću ovih biblioteka projektanti mogu graditi nove sisteme
koristeći stare komponente. Sa OOD olakšan je prelaz izmedju faza razvoja sistema je re se i
analiza i dizajn i programiranje koristi istom objektno-orijentisanom metodologijom. OOD je
posebno pogodna za razvoj grafičkih korisničkih interfeisa, kompleksnih aplikacija na bazi
klijent server arhitekture gde se različiti objekti mogu dodeljivati ražličitim procesorima kao i
multimedijskih aplikacija koje sadrže objekte različite prirode kao što su tekst, zvuk, slike i
video.

[Type text] Page 24

 Univerzitet za poslovne studije

Upravljanje IS projektima
Upravljanje velikim softverskim projektima ima tri aspekta: procena napora i sredstava
koje treba uložiti da bi se razvio sistem, planiranje projekta i organizovanje razvojnih timova.
Generalno govoreći projekti se započinju sa relativno malim brojem ljudi u početnim
fazama razvoja sistema. Za vreme faze programiranja i testiranja znatno se povećava broj
učesnika u projektu. U kasnijim fazama opet dolazi do smanjivanja broja ljudi koji su na
projektu. Za odredjivanje potrebnog vremena za razvoj sistema
kao i troškova postoji nekoliko metoda. Pre svega gruba procena se može izvršiti na
osnovu uporedjivanja sa prethodnim već završenim sličnim projektima. Kao alternativa može se
prvo odrediti kriterijum ili mera za procenu veličine projekta pa sa njome izmeriti razvojni
projekat. Jedna od mera koja se češće koristi je broj linija koda. Treći način procene koristi se
tzv. funkcionalnim tačkama u ranoj fazi razvoja sistema. Procena troškova i vremena se vrši na
osnovu broja i složenosti ulaza u sistem, izlaza iz sistema, upita ka bazama podataka ili pak broju
tabela ili fajlova u sistemu.
Kada se procene potrebno vreme, trošak i resursi za razvoj sistema onda se pristupa izradi
vremenskog plana ili rasporeda projekta. Projekat se podeli u faze koje se dalje mogu deliti na
podfaze i pojedinačne aktivnosti. Glavne aktivnosti se završavaju kada su postignuti glavni
ciljevi koji obično rezultuju u izradi nekog dokumenta bilo da su to specifikacije bilo programski
moduli.
Glavne tehnike koje se pri tome koriste su PERT metoda i gantogrami. PERT/CPM
metoda koja svakoj aktivnosti dodeljuje odredjeno trajanje i redosled. Ceo projekat se može
prikazati mrežom aktivnosti koje počinju i završavaju se sa nekim od glavnih dogadjaja. Ovi
mrežni dijagrami nose informaciju o trajanju aktivnosti i njihovim relacijama. Na osnovu PERT
metode može se proceniti ukupno vreme potrebno za završetak projekta i vremena početka i
završetka pojedinih aktivnosti. Isto tako PERT dijagram ukazuje koje su aktivnosti kritične (one
koje se moraju završiti tačno u roku da ne bi kočile ceo projekat) i koliko nekritične aktivnosti
mogu kasniti. Gantogrami su grafički način prikazivanja rasporeda aktivnosti razvojnog projekta.
Informacije koje se mogu dobiti pomoću gantograma nisu toliko opsežne kao one koje nose
PERT dijagrami. Ipak gantogrami koji aktivnosti prikazuju u vidu bar-grafika se često koriste,
naročito kod jednostavnijih projekata sa manje aktivnosti, jer su lako razumljivi.
Večina softverskih projektnih zadataka iz oblasti razvoja i održavanja izvode se pomoću
projektnih timova. Sastav projektnih timova varira od faze projekta koji se izvršava kako u broju
tako i po profesijama ljudi koji su zastupljeni. Na početku razvoja tim čine uglavnom sistem
analitičari dok se pri kraju on sastoji pretežno od programera. Ustanovljeno je da timovi ne smeju
biti brojniji od deset ljudi, zato što razvoj informacionog sistema kao vrlo složenog proizvoda
zahteva izuzetnu komunikaciju i koordinaciju izmedju članova tima. Ovde će biti spomenute dve
organizacione strukture projektnog tima koje pretstavljaju ekstremne krajnosti. Najčešće se u
praksi organizacija timova vrši po nekom srednjem modelu, koji predstavlja kombinaciju dva
osnovna modela.

[Type text] Page 25

 Univerzitet za poslovne studije

Strogo hijerarhijski organizaovan tim

Vodja projekta je obično izuzetan stručnjak u oblasi razvoja informacionih sistema, tzv. glavni
programer, koji lično definiše specifikacije početnih zahteva i programira glavni deo softvera
Njemu pomažu ostali članovi tima medju kojima su pomoćni programer, glavni administrator
koji je odgovoran za menadžerski aspekt projekta, softverski bibliotekar koji je odgovoran za
dokumentaciju i verzije softvera i drugi članovi tima, uglavnom programeri.
Svi članovi tima odgovaraju neposredno glavnom programeru, vodji projektnog tima.
Ovakav način organizovanja je naročito pogodan za velike projekte koji koriste poznate
tehnologije, dakle, za klasične razvojne projekte.
Demokratski tim
Svi članovi tima imaju istu odgovornost za odvijanje projekta i odnosi izmedju njih su
neformalni.
Komunikacija izmedju članova ovakvog tima je mnogo veća nego izmedju članova
hijerarhijskog tima.
Članovi tima imaju zaduženja koja im se po potrebi mogu zameniti drugima.
Često se odluke donose konsenzusom.
Kako je vrsta posla jako dinamična važno je d a se sačuva tzv. grupna memorija.
Vrlo je važna uloga biblotekara projekta koji održava sve informacije o projektu.

Ovakav način organizovanja mnogo je bolji kod manjih projekata koji koriste nove tehnologije,
dakle, kod istraživačkih projekata.

[Type text] Page 26

 Univerzitet za poslovne studije

Zaključak
Strateško planiranje informacionog sistema obuhvata dugoročno planiranje korisnog
učinka IS-a i upotrebe IT u poslovanju, u sklopu strateškog planiranja razvoja poslovnog sistema
kao celine, a uključuje rad internih stručnjaka poslovnog sistema u kojem se SPIS provodi i
eksternih stručnjaka koji poznaju metode i tehnike modeliranja poslovnih procesa i projektovanja
informacionih sistema. Poslovni sistem kao naručilac i proizvođač softvera kao izvođač imaju
različite interese kod izvođenja SPIS-a. Naručilac želi dobiti što bolji proizvod, izrađen na taj
način da na najbolji mogući način i uz minimalne troškove podupire njegov rad. Proizvođač
softvera želi prodati svoj proizvod uz maksimalnu dobit i minimalne napore. Zbog toga što
interesi nisu ujednačeni, često razvijeni informacioni sistem ne daje tražene rezultate. Greške i
neujednačenost zaheva i rešenja koja bi trebala odgovarati na zahteve često se uoče prekasno,
kad je sistem već uveden i ne podupire poslovanje na najbolji mogući način. Sistem kontrole
izvođenja SPIS-a podrazumieva povratnu vezu unutar samog izvođenja projekta SPIS-a i time
omogućava ranije otkrivanje nepodudaranja u zahevima i rešenju. Povratnu vezu čini logički,
odnosno logičko/fizički model podataka, iz kojeg se automatski generiše baza podataka, ali je
omogućen i reverzni inženjering, što znači da je moguće i iz baze podataka automatski generisati
novi logičko/fizički model podataka. Neki CASE alati podržavaju opisani sistem kontrole, a u
ovom radu je pokazan CASE alat ERwin kao najbolje rješenje za praćenje navedenog postupka.

[Type text] Page 27

 Univerzitet za poslovne studije

Literatura:

Brumec, J.: Strategic Planning of Information Systems

COOL:Bizz: Model manager help

Vidačić, S., Brumec, J., Tomičić, M.: Logical model of the database as means od
informationa system usage and development control

[Type text] Page 28