Urednik Mirjana Sovrovié Rece evoda Dr Vladeta Jerotié -EL-WIE EIN ABGELEHNTES NDET ingrid Riedel, HANS ONS, 854.4 Ingrid Ridel ZIVETI S BAJKAMA Kako odbateno dete nalazi svoju srecu Preveli s nemackog Nina anackovié i Branislay Milakara Jedon Beograd, 2009.Moja najdraza bajka Angela Sajfert Bila jednom jedna devojéica (jedan detak) od éeti “Taj uzrast karakcerisu dogadaji koji vojéice, odnosno detaka. ri ili pet godina odreduju kasniji Zivot d Tako bi mogla da poéne i vasa bajka. Naravno, ja da je pide poznajem, niti znam vasu Zivotnu istoriju. Mogu, me dutim, navesti primere iz sopstvenoy rapeuta koji bi vam mogli biti od koristi, p zelite, i razjasniti p Ye mogu umesto vas nastavit + niti vas uustva psihote- edto iz. vase Zivotne pric U transakcionoj analizi, éiji je osnivaé ameri jatar i psthoterapeut Erik Bern, radi se s ah injstva pacijenata, koje su sc D0 x¢ajnim za ajihov kasniji Zivot ma i priéama iz d re, mo¥ete pokusati da otkrijete svoju Zivot nu shemu — divotni scenario na primeru bajke Hans Moj jet Kojih se dogadaja seéare iz perioda kada vam je bilo skivljavali sebe u ajbolje da zapisere eetiri ili pet godina? Kako ste tada porodici t: kojoj ste odrasli? Bilo bi sve sto vam padne na pamet. viSe, kako biste potpur razumeli syoju Zivotnu prigu, preporuéujem vam dé avite sa Gitanjem, i pre nego Sto jo3 Ako #elite dajednom progitate ovu bajku, zapifete, po seéan} heratak sadrZaj. Ta prida ¢, u nekoliko ree Ako se tom prilikom prisetite i neke jen ba da bude zaisca kratka nica, samo najbitnije zabele €, porori ta, dakle izmedu 12. i 18. godine, na vas ostavili utisak, zapiti snog komada ili filma koji su u doba pube ulratko, neSto io come. A ako imate volie da dalje straéujete svoj nesvesni Yivorni plan, razmislite koja vam je prifa bila vazna poslednjih godina i postupite s njom kao s bajkama i pritama iz puberteta Konatno, m ti zajedni¢ku temu w baj ci i vaso) pridi iz prethodne dve — tri godin prite iz, pubertet ce istra Tema temi ove poslednje, ili u ¢ adolescencija a biée sli suprotnosti s njom, B esto vreme pobune, iodu aktivira se tedsja za raskidom sa starim i pornatim, Tada u repertoar ponaianja ulaze urodene osobine koje su dotle, zarad Hubas skivane. Ako, dakle, priéa iz detinjstva lekrira iz skorijeg vremena uka- zuju na jednostranost, pa samim tim i na smanjenu iivotnost, resenje se tada move nalaziti u omiljenoj pri &i iz puberteta. Uz pravi poze dene ulog osoba kojoj je u bajkama sve podredeno naziva akinja; ovu ulogu dete, naravno, dode- Sni scenario ili film idu i jasno od = protivnik/protivnica koji otezavaju fivor. U bajka ma se oni najéea¢e pojavijuju u vidu zlog carobnjaka li vestice; dete tako va osobu koja ga najte’ée spurava; spasitelj/spasiteljka. To sw n: stari mudrac ili Zivotinje spremne da pomognu. Ovi Ge dobre vila, Fined s bajkama ulogu dete ponekad dodehjuje baki ili dei koji su dra- gi i puni razumevanja, ali i drugim Jjudima kojim: veveostali likovi bez kojih se ne moze, kao i spored: neoteki kovi. Oni doprinc - odréavanju napetosti i odlaganju zavrset — konaéno, ono Sto je u svakom uebudfjivom scena- riju najvadnije: na kraju se uvek ne’to dobije—princeza princ, blago, a ponckad i sopstveni Zivot Ono sto prigu Gini uzbudljivom jeste to Sto éesto da da je uspeh Ge junak/junakinja na kraju ispasti gubitnici, Sve se dogada kao u 4ivocu, buduti da se scen una osnovu iskustava iz stvarnog #ivota. U pricama iz ranog detinjstva, to jest, iz preda skog perioda, posebno je upetatliva tem voja, U wom dobu deca su ostizan, zauvek proigtan, i da ove vrste i oma prijemé se oko njih dogada: pailjivo posmatca dolaze u dodit, pre svega ma odluke kojih kasnije, uglavnom, vige nisu sv dovivi da se njeg Gi: ,Ja vise nikada neéu po- sna, Na primer, dete ju ozbiljno, moze anja. Ono ée i kad odraste cazmisljati uglaynom racionalno, a drugi ga dak mogu dofiveti i kao bezoseéajno. Ili, videdi da je bolestan i da su zato svi naracito paAljiv u porodici Zesto ma njemu, moe odluditi: ,| ja éu testo biti bolestan, pa ée se dru- gi brinuti o meni Ili oseéa ~ Sto je ponekcad slutaj s detetom koje raste ao najmlade amama ad ode iajvide voli da ono bude uz nju ida ne 2eli da i od nje, pa mote naumit: Ja mu. Najbolje ée biti da nikada s nikada napustiti ma evarno ne odrastem.Ingriel Riel Moguée je da se ovakvo dete razvije u Covel koji Ge iu starosti delovati detinjasto i koji ée ostat zavisan od drugih, na primer od partnera. Zaleljutke koje livljava w porodici — ima ih, naravno, mnogo vie od ovih koje smo ukratko opisali ~ina esnovu kojih se od- luduje 2a ore: crtanim® shemama pona’anja. Ove sheme odlucujuée ‘naj, najpre nesvesni, litni Zivotni plan, buduéi e se detetove os: ije i nadini pona’anja shodno odgovarajugim odlukama. Da bi ovakav Zivotni scenario moglo ,pisati* iz du bine due, dete ée u pridama koje sluSa traziti uzore nekoj njegovoj odluci. Ako mu se, na primer, ne poklanja dovoljno painje, ili nije do- lete izvodi na osnovu ono sno ponasanje nazivamo njegovim ,za- ine rea ji najvite odgovaraj volino voljeno, ono se mod vidi da i odbageno dete moze lege ovu bajku i ako pati identifikovati s bajkom Hans Moj Jez: ix nje pronaéi srecu. Zav holesti primorano da duze osta krevet: i Hans je, naime, jednog dana odjahao n: petlu i Ziveo zadovoljno na vrhu drveca Na taj nagin prite i bajke koje dete slusa u ranom detinjstvu postaju us mut. Ono 1 likove jezhog ne vezano za kudu ili vodilje 2a njegovu tivo coje mu bajka nudi projekeuje unu tragnju potrebu, nadu i yeru u moguénost izbavljenja. Stoga, kada neko poteli da upozna sopstvenu Zivot- nu pritu, on tada treba da zaviri u omiljene bajke iz detinjseva: u njima se ~ 2a razliku od dugackih priga njige — obraduje samo jedna tema Upoznajuéi se s razlifitim 2ivotnim prigama, prime je za dete gotovo uvek najvatnije da usted Veéina-dece éini veoma mnogo za mamu i énjemo d uu tome se sastoji tragika #ivora ~ ona ovaj sadacak ne mogu da ispune, Dete nije kadro da ustedi ida oni bu tha dere ca i maj da brinu jedino oni sami. Ali to i nije dolaska na svet, Ono je rodeno da simo Ziv u, bad kao § biva s junakom/junakinjom u bajei. Hansu Mo da ide svojim putem i nade svoju vo polazi za rukom — on nalazi svoju srecu i konaéno dovodi oca sebi, mada mu ovaj u detinjstvu nije bas bio naklonjen: Sta ste vi uéinili za svoje roditelje? Da li ste Zeleli da dovalj no pad}jivi prema mami kad ju je b bila napeta zato Sto je morala da brine o sestrama i bradi, ili da zaraduj da zarekli da ete uvek biti vredni i da éete uraditi sve ako bi bio ponosan na svoju poslu- cleli da ga rcko narogito reenje imajka bude otac ponosan? Da liste, ida, bili glava, ili k ste se jo8 ta~ ato se od vas o€ekt namu rasteretili, a n zabrinuli. Moida je inu kéer ili svog domisljatog sina, a vi ni rarotarate: 2at0 ste Wve svakci tezak xadatak Svi ovi zahtevi mogu, u tom osetljivom de -éujuce i dovesti do toga da kasnije u tivoru ne budete sposobni da na vreme dobu, delovati ve cenite tezinu zadataka koji vam se postavljaju: iz zavrsiti na vreme, necete se dov aha da ih neceve nodda, kao odrasla osc da irbegnete zapovesti oditelja, pa se sada nemarno odnosite prema svak ‘nom postu, poncito i zanemarujete, i — sasvim adovoljni Invesno vreme u Zivoru éovek mote, s previse ili no ni unositi ipak, jedno ili drugo ~ ako due traje ~ meboajkama Lngrid Ridel Jans Mo} Jez vasa omiljena bajka, vi ste mo- da obdareni izuzetno pouzdanim instinktom: odba ja do neprijatnosti. U svakom sluéaju, to uti¢e na krajnji ishod u divoru i Ovde bi, dakle, bilo vazno postaviti pitanje sopstve nih sklonosti i sposobnosti. Ako ste 1: biste— u prenosnom smislu ~ ostvariti svo nod malo ko moze prona¢i i ih. Sta sebi usk a mislite da fizi geno dete zna kada je vreme da se odvoji od ro ko i steu, Ako ste jos i muzit! ade ée pron adareni — uzgred, momakeje sj ge za umetn! areni, mogli o svira u ‘o stvaranje vi sigurno im: smatrate da je pametnije da gai svojoj svakodnevici. Vaga fantazija sigurno je satkana ako da i vas, bas kao i Hansa Mog Jeta, na krilima rajudi u gajde, I no, da se ite na neko mesto gd previée irlodeni zahtevima dr aga intuicija prepoznati vase pray :di? Me atraktivni pa se, plaseci se da ti odbateni, povk Hans Moj Je! osam godina ostaje iza peci ne zaleci et provodi nekoliko godina usamljen i dete koje tradi reienje u introvertnosti i povlaéenju usebe, U iku od situacije opisane u bajci, u de- i niste mogué a ove bajke jeste introvertnost i kreativnose: Mee a bageno dete pronalazi u sebi ono &to mu je potrebno Ja bude stecrio. Ono ostvaruje snazan kontakt s nesve Suma u kojoj se Hans dugo zadr- ajkom pritodom, koju predstavija kre koje se umnozava. © ovom detetu, dakle, brigu ne vod judska porodica; ono je zbrinuto iz drugih izvora. Kako se ovo uklapa u vasu Zivornu shemu? zdla-vam je, iz nek jo’ kao 20 da mnogo vige vremena provodite sami sa dok s liste, moida, zbog ovih potreba, éesto dru vas iskljudivali iz sv u osamu svog stana varniom Zivouu, medutinr reta na ke lo ol no ese razviti .cski neutotiéni simptomis ono mote postati i autisti¢ no ili shizofreno, ili ée pak prezrivo odbijati Iiude iz svoje okoline i pona’ Ova bajka pole sobc druga deca radije bivala u grupi, Da ti se jogun: kako talenat, kojim je ol d oscalih, dete, pomate da se prevazide usaralje- ie ign niost; zahvaljujuci njemu, to dete pronalazi ljude koji Kakve je to posledice devojticu? dana... Kako ste vi zavesili A oxktili ovu ~ stediénju — regenicu svog Zivotnog 5 is » pribvatiti i voleti. rodena s nekim nedostarkom, Koje ste x koja su pretivela cetku bolest, veoma obdarena nigenja neucralisu, Kako god da je neko satkan, sta god da je u de- tinjstvu pre#iveo, upoznavanje i razvijanje sopstvenih to sti upravo de nicu? ena osnovu tsi prite koje ste ukra sposobnostima kojima se ova 0g ja, onda pailjivo pogledajee da liste ispun nadarenosti nije samo fivotni zadatak koji poriva mma O&ckivanja i Zelite Iii daje da th ispunjavare meee : os _ Takozvana odluéena ili ,zacrtana” shema ponatanja ispunjenje; oni doprinose i tome da pojedinac na kraj tana shema ponatianjd Resnik Hive : 7 predstavjja u detetovim o¢ima optimalnu moguénostingrid Ridel za nuino ovladavanje Zivorom. Ono donosi odluku (@ naginu pona¥anja) tia osnavu okolnosti koje ga okrudu- jw u vlastitoj porodici. Do tog trenutka, ve¢ je davoljno uupoznalo Ijude iz svog okruZenja da mode da proceni nna koji ée nagin zadobiti naj 1 potvedu i na Klonost, buduéi da svako dete tome najvise vezi. Narav- no, to je veoma potrebno i odraslima, ali u detinjstvu, potvrda i naklonost su od zivotnog rnaéaje Za dete je svaka ,zacrtana'" shema ponaianja krea- tivna i predstavlja najbolje moguée res ko se postavi. Odrasli esto tek 1 Mo} enje u ivory, zavisno od t snije primete da im ova baziéna ponaSanja, koja su kao deca scbi zadali, vide ne odgovaraju, da ih sputavaju i stvore prostor za brojnije moguénosti Ja — umesto d u ivotu — predstavijaju neleu vestu zatvora dok nepoznato ispunjava imesto da se otvore 2a nova Poznato pr sigurn strahom, Zavo se ljudi iskuscva— ponekad radije dede starih modela Bajka Hans Moj Jez pokaruje nam da se neobiéar postupak u #ivoru mote pokazati izuzetno svrsishod kei Govek je jedinstven i svako treba da sledi sopstveni neponovijivi razvojni put. Sredinja figura ici jeste deéak koji je pola jez, a pola Covel; zato sna, On se pon: ub je i njegova sudbina pos zato Sto je i sam neobigan. Ne osvrée se na konveneije jaée na petlu, dok svinje nadzire ajeno — na neobiéno i, umesto na kon) sedeéi na drvetu u vadi. Moda i sami prideljujete ovako neéto: da hrabro. nesto — kao sto je uumete Zivot 1 svoje ruke prepustite sudbini. Moglo bi vam biti uzbudljivo da keve namere sudbina i Zivot se § puno poverenja a sa vama i na koji razmotrite nagin moiete osmisliti so vets baghama Teba razmouriti jos jednu nu temu. Exik 0 na opasnost potpadanja pod uti sjeg nesvesnog ,demona’, koji lepo Sto smo izgradili. U com slucaju mogao tunistiei sve postojirizik da dovek ode u jednoscranost, da ivi w feajnostima ili previSe originalno, s namerom da privus é painjus ili pak da se porpuno zatvori i izoluje. Valno je uvek imati na umu da goveka odreduju dve velike sie: jedna od njih deli Zivot i naginje k nje- mu, a druga vodi njegovom napugtanju. Sigmund Frojd na onom za ivotom ili libidom, onom za smréu ili destrudom. ‘Trebalo bi eavamo s obema, buduéi da ane nesvesno jamitu nagoj kontro destruktivni zato . Mnogi liudi su, nazalost, samo- vole sebe, pa bi ova bajka, koja se bavi prihvacanjem sopstvene sudbine — pri Cem gla bit éovek sebe ne odrige nego prihvata sebe izuzetno korisna upravo pjima U sraroj Grékoj, pod regju 7m podrazumeya- Ja se snaga inspiracije — bo¥ansko nadahnuée. Ta snaga ode je simbolizovana sviranjem u gajde, to omogucu- je izlazak iz usamljenosti ‘ Demon kog silu, samo destruktivnu. U ovoj bajci obe sile simboli Zuju o€evi: otac Hansa Mog Jeza koji odb: prvi kralj koji nareduje da Hansa ubiju. Tek od drugog kralja Hans Moj bija priznanje koje, uprkos svo- joj ncobicnosti, zashuzuje. Drugim : a istu reéima, naga najveda snaga mote postati najveé: bost, a tamo gde nam se udini da nasluéuje- moze se potajno kriti velika energija. ‘To svi mi raspolaiemo velikom kolitinom psihie- je ne kako Mo slabost keen ali da moramo povesti raéuna o torIngrid Ridel da je upotiebimo u svoju korist. Ta energija moze nam: pomoéi d Zivot ne spul obogatuje. ‘Tako éemo, ke Biti dobienik ti se porpuno individualno i jedin- no, uz njenu pomos, postati ,dobitnici” divotu anadi raz si sopstven 5 temom, scenarijem sopstvenog Zivota, drugim, vimo priéama koje su nas wivotu dljivom traganju budete vee oma znatifeljni; ono ée vam tako doneti mnogo zado- voljseva. Ingrid Ridel ZIVETI S BAJKAMA Kako odbaceno dete nalazi sretuBajka Hans Moj Jez brace Grim navedena je, 8 xenama, u prevodi Bozidara Zeca i Milana Tabakovic Hans Moj Jez Bio jednom neki se! jak koji je imao i dovoljno pasa nanje. No, ma koliko da je bio bogat, ipak je bilo nesto &o je nedostajalo njegovoj sreci: sa Zenom nije imao dece. Kad bi sa ostalim seljacima odlazio u 2d, oni su mu se rugali i pitali ga zaéto nema dece On se naj ie kuci, rete: — Hoéu da imam dete, makar to bio i je?! Pc strane bilo jez, a sa danje njegova Zena rodi dete, koje je s gornje éak. Kad ona vide dete, upladi se i rece: — Vidii li, tisi nas ukleo. — Nita nam sve to ne pomaie! Dete se mora kr: stiti, samo 7a njega ovakvog ne mozemo naéi kuma rete zabrinuito mut, ali Zena ée na to: Drugadije ga ine modemo krstiti, sem kao Hans Moj Jez. Kad su dete kastili, sve = Zbog bodlji ono se nee moéi lep za u zapecku stavide malo sla Jeza na nju polozige. Majka g je bodljama ubadao, Tako n godina, dasadivai acu koji je priteljkivao da.ono umre: ali Hans nije umro ve¢ je ostajao i dalje da leziIngrid Ridel Jednom prilikom, kad je u gradu bio pazarni dan, scljak se spremao da tamo ode, te Zenu upita Sta da joj donese ‘Malo mesa i nekoliko hlepéiéa i ostalo so vet spada u domacins Zaxim upita sluZavkeu Sta hoée, a ova zatrazi papuée i garape. Na kraju upita Hansa Sca delist Oée - odgovori on ajde Kad se seljak vratio kuéi, Yeni dade ono So joj je upio: meso i hleb i druge sevari, zatim shi#avki— pa puée | Zarape, najzad pode u zapecak ede je bio Hans (oj Jed i dade mu gajde. I kad Hans Moj Jez dode do gajdir Oée, podite u kovaéni jednog petlas onda éu odj vraéaci. Otac se obradova sto da Hansu potkuja petla; i kad je pe Hans sede na njega i odjaha. Sa sabom pot svinje i magarca jer éc, reée, da ih Suva u Sumi, Kad svi oni stigoge u Sumu, petao s njim uzl jedno povisoko drvo, gde je Hans Moj Jez sedeo &uva- i svinje. Tu je sedeo toliko dugo dok se Zilo. Za sve to vreme 0 ~ odgovori ona. 1 i recite da mi potkuju ati i vie se nikad neu siljati, te narudi 1 bio potkovan, ‘0 stado nije veoma razmni otac nije Guo niSta 0 njemu. Dok je sedeo na drvetu, Hans Moj Jed je duvao u gajde i iz njih se orila veoma lepa muzika. Jednom zalutavii u Sumi, naide cuda kralj i éu muziku. On jo) udi, pa posla slugu da vidi odakle to ona dopire lina drvecu spazi « puta osvrte oko sebe, camo jednu Zivotinjicu koja je litile na petla, a na nje rs bajharne nim ledima je sedeo je i muzicirao, Kralj tada rede sluzi da upita zasto jez tamo gore sedi i da li mna gde je put koji vodi u njegovo kraljevstvo jer je zalutac. Na to Hans Moj Jez side s drveta i prozbori ljudskim glasom da ée kralju pokazati put ako m mu prepisati ono na &ta prvo naide u svor se viati iz Sum Kralj cad pomisli: .To lako mogu uéiniti. Hans Moj Jeé ipak ne ume da éita, pa mogu bez bojazni napisati So Zeli:* On onda uze pero i mastilo pa neito napisa; kad je kralj bio gotov, Hans Moj Jez mu pokaza puc Kralj sreéno prispe kuéi. Njegova kéi, koja ga izda leka ugleda, toliko se obradova da mu polete u susret i poljubi ga. Kralj se tad seri Hansa Mog Jeta i isprita j Sra mu se dogodilo: da je nekoj Gudnoj divotinji napisme- no obeéao kako dae ta Zivotinja sedela na petlu kao na konju i lepo mu- ricitala. Ali, dodade, da zbog onog ito je napisano ne treba da se boji da €e to i dobiti, jer Hans Moj Jez ne ume da éita. Princeza se obradova i rege da je dobro postupio, jer ona ni za Zivu glavu ne bi pc beéa da ée joru kad lati ono Sto kod kuée prvo stetne, i ‘A Hans Moj Jed éuvao je magarce i svinje, bio je i duvao u gajde. No, dogo dise da tuda naide neki drugi kealj sash nnoSama i on je zalutao, te nije znao da se vrati kui jer je Suma bila tako golema. I taj kralj &u kako izdaleka dopire lepa muzika, pa upita alo: uvek veseo, sedeo na drve onosu Sta to moze bit 8 mu da pode i pogleda. Tad glasono’a ode pod drvo i na nj Hans Mo} Cuvam m ut vide peda na ¢ijim ledima se nalazio ga upita éta camo gore radi. sca i svinje; ali Sta vi hoée! Glasono: Glasonofa reée da su zalurali i da ne mogu naci put pokazati put. Tad u kraljeystvo; upita ga da iim mse Hans Moj Je# s peclom spusti sa deveta i ret kcralju da ée mu pokazati put ako ob é pisati ono ito prvo sretne pred zamkom slo2i i napismeno izjavi da ée Hans Moj Jez to Nakon to kaza put prispe u dvor je imao kéer jedinicu, pravu lepoticu, koja mu istr i poljubi, radujuci se Sto joj se stati n pojaha petla pa pode napred i kralju p © se oval sustet, Zag vratio. L daispr ie da se wopite ne vratis pa de kroz jednu vel tovek adade da je, ko upola kao je a upola okom jumu, |i mu je morao obeéati da ée mu za uz prvo stetne pred svojim 2 ! ona bila, te mu je sada zaro Prince: ti i abe om starom ocu 2a Ijut s tim stvorom kad se poj ‘A Hans Moj Jez cuvao je svinje koje su se coliko rarmnoiile da su pre Tad on ne hrede vie da Zivi u Sumi, pa porw one sve scaje u selu, jer dolazi sa tako velikim krdom, dae svako, ko samo podeli, moti da kolje svinje. Kad to du, otac se smrknu jer je verovao da je Hans M Jez odayno skapao. Hans Moj Jez uzjaha petla, potera pred sobom svi- nje u selo, dopustivii da ih seljani kolju. Oh! Klanje i seckanje je bilo takvo » uti na dva éasa cla. Zatim Hans Moj Jez o8 jednom m a mu ispra- kovaénici, a ati. ja éu odjahati iza Zivota se neéu vite v Tad otac pl se Hans vis ukraljevstvo 0 Ija. Medutim, on je naredio ~ ako neko dojai tlu, nosedi gajde, da s pucaju, da i usao u zamak. ad Hans Moj Jez dojaha, na njega jur Li on mamuznou petla, spusti se na kraljev prozor i doviknu So je abeCao, jer €e inage njemu i njegovoj ko bi tako njemu i sebi saéuvala Zivot. Ona se obute u belo, a orac joj di Jivnu poslugu, p imanja. Kzaljeva kei sed a Hans se sa sv petlom nje, pa se zatim oprostise i podose, Kralj j Hans Moj Jez skide princezi lepe haljine i pot dljama bosti sve dok je ne obli krv. Tad joj rece ra vaiu neiskrenost! Vrati ‘A Hans Moj Jez na petlu i nos gajde ha ui kealjevstvo onog, drugog kralja, kome je takode ie naredio - ako se pojavi ncko 2 taj bude dotekan s vojaim po- 1 bude uveden uw om Jezu pozele Hans Moja sedne za kraljevsku trpezu, a njega, te potese da jedu i piju. ne podinku, kealjev: ‘ona se namesti pokra ‘A kad se spusti vete i dode v kcéi se stade Ond: evsku kozu, da hitro dl nje ostanu dok je priskoc plamen porpuno ne pr A kad zvono arkuca jedanaest sobu, odlodi jedevsku k je pored kre ta: tad dodose shu i bacige u va A kad je plamen progutao kozu, Hans Moj J bavijen i u poste imap 2, on pode Kralj posla po svog lekara, koji Hansa tada prema- za dobrim lekovitim mastima i stavi mu melem. Posle ade mlad, lep gospodin. Kad ieva kei to vide, ona se obradova, pa sutradan cado: fz st jeli i pili, i tek se tada valja proslavi svadba, a Hans Mo} arog kralja nasle- di zemlju. Posle nekoliko godina, Hans Moj | nom svom ocu i reée da mu je sin, No, otac odvrati i da je imao jednog koji je rod dljama kao u jeda i da se kri ko je, a otac se obradova i pode s njim u njegovo pode sa fe aj oristuo uw svet. T L kraj mojoj bajci dode, Jer vremena zub sve glode bilo je donje — ema dece, On am sve to éu da imam dete, m sadaIngrid Riel k ne pomake! Dete se p iti, samo za njega ovak ne mozema nadi kuma’, rece zabrinuso mud, al na. 10: Moj J séemo krstiti, sem kao Hans Drugacije gat t ne egaife & Hans Moj Jet. Kakav mode biti detak s takvim ime nom? Kako li'se on oscéa kada ga tako zovu? Ima éud- tih imena koja su proizisla iz roditeljske ideje D na zbog ce im deca moraju biti, ili da jesu, neto posebno. uglavnom neprijatno 2bog tako upadljivo kojeg, se oscCaju boljom ili drugaéijom od drug. Hans je, dodute, éesto ime i zhog, njega se decak ti: sude€i po imenu, on je dete poput sve druge dece, Ali Sta se ktije iza dodatka .Moj Jed"? Ka- ko ée on delovati na decaka? Kad bismo nekoga testo 2vali «Moj veliki Hans" ili »Moj raz! 10 bi znatilo da mu pripisujemo odredenu ulogu odtasli nazivaju dete ; ime stayljaju do znanja da od njega 1 dete pak ose¢a da se pred njega postavljaju pres Isto tako, nazvati dete .Moj mali Hans* ili ali iimati u ve ika sentimentalna o€ekivanja, cakwva i zahtevi. Mo} ¢ ragi Hans", znati prihvatit zis ajim pre keojih ono tesko moze da se invute. Naroéito ovo . ukazuje na posedovanje, na to da neko takvim ¢ vanjem polae pravo na njega. Hans za tog nekog mora da igra odredenu ulogu me sHans Moj Jez upuéuje na nog i bodljikavog, i Hans tu ulog koga je on je#? Upravo za onoga ko ga tako oslovijava Za svoje roditelje koji su ga tim imenom krstili. Bajks ovo ime predlozila majka, rede nekog nak wu prihvata. Ali, za istige da je Jeza tesko moiete ubvatiti, narogito kada nakostre- bi bodlje. tom se moictc i povrediti, Ali zasto se Od Greimekea s: ai iskljudivo u samoodbrani. Jez je, zapravo, veoma ranji va divotinja: donji deo tela mu je neian i gladak i ne seduje oruzje za napad. Kad mu se obazrivo pride, dopusta dodir da oseti da nemamo napa Deci Cesto polazi za rukom da ga wzme Ici pomiluju. Na taj nagin mnogi uspevaju da pripitome jeza ga mlekom i paze kao domaéu Fivotinju, tepajuci mu moj jee" “Tako bi ,Hans Moj Jez" moglo biti i ime odmila, ako bismo imali razumevanja za svog jcia Naia baja, medutim, govori o rod razumeju Hansa Mog Je#a, odbacuju ga zato poteljno dete, zato Sco ne odgovara njihovim ma, On je tako nakostregen i odbojan da majka ne mote, 2 moiida i ne Zeli, da ga doji. On se jedi, zatvar kcrije se iza peéi, potovo da se ne k go i ispoljava osobine autistiénog d Ovi roditelji, prema tome, ime znaju kako bi -jed trebalo da prihvati dete-jeza. U Aivotinj ‘majca-je2 prihvata svoj podmladak bliskim telesnim kontaktom, moglo bi se Zak re¢i s puno neznosti. Ona mora laéke name Jjima koji ne ro nije amisli- ne govori mno- = uglavnom ih bude pet, Sest — majka svako od njih ima njuskom i stavlja ga na stomak gde ono odm: sisa. Novorodenéad su dugatka pet i po tara i teika pernacst do dvadeset per im zatyorene. Sa donje strane su gram rore boje, leda su im siva i nemaju dlaka. Ko3a im je zavegnuta i puna vode. Na kofi se formise pomaljaju sa- od tankih, belih, mekih bodljic: mo oko tti milimetra na ledima, Tokom bodlje se povlage u povidinski sloj kote kak lanja ove co ne bi povredile majku.! arda Greimeka i Bnciklopedie Sisaci', str, 192 i dalje, citrar 28 Dobijanje deteta po svaku cenu tako su roditelji naieg Hansa zaista kaznjeni nje- goyim rodenjem. : Prigajuéi nam predistoriju rodenja ovog decaka, ku na sver, nada bajka se jednom takoreei ono sto prethodi njegovom do u come je njena osobenost -dnautnom psihologijom. Psihologkoj pronicljivosei bai kustvu, nije promakla gnjenica a stemeljenoj na is- od stava roditelj zavisi kakvo Ce deve oni dobiti i kako ¢e ga prihvatit no njihovo} Zelji za deterom, ke no, samosvojno bige. Hans, mnaéno se rada jed- no jedinst ravo, ulazi u pridu kao rezultat potrebe oca-selja taj otac, naime, ne moze vise da podne g ruganje su ‘oseéa socijalni pritisak seda zato sto nema dece. C ali, pre svega, pritisak sopstvene potrebe, zasnovane patrijarhara, da dobije poromlka koji ce naslediti njegovo bogatstvo. A on je na mentalitecu provincijskog veoma bogat. Zato ga sve ovo pogada prvenscveno kao muskarca. Zaito hen ne mote da zaéne dete? U priti spontane elje za detetom, niti radosti ie aja novog, buduceg biéa. Dete se, naprotiy, rada zbog oeve potrel 5 priznanjem. Majka, koja dete treba da nosi i donese ¢ za samopotvrdivanjem i dr enim 29Ingrid Ridel na svet, na pogetku bajke uopste se ne pominje. Nju, o€igledno, niko i ne pita deli li dete. Sva ova zapaanja navode na razmisljanje o okrude- ju u kojem detak treba da se 1odi: re je 0 seoskom pacrijarhacu u kojem Zena nema veliki znaéaj. Deca Kova upuGenost na aca veoma je upadljiva, ba’ kao i njegovo razragunavanje s njim i odvajanje od njeg nu tome majka gotovo da nema nikakvu ulogu; aku ée zato veoma nedostajati iskustvo sa postova nom i jakom ajkom, kao i odgovarajuca majéinska iadriljivost i energiénost. Decak za svoj Zivot moze da zahyvali snaznom pritisku i samoprokletscvu aca éiji je ponos povreden: ,,Ho¢u da imam dete, makar to bio jel Proklerstya ove vrste u bajkama su uvek na; veitaj neteg logeg: ovakve Zelje neotekivano postaju stvarnost. U okolnostima poput ovih motali bismo se éuvati upravo svojih Zeljal Ako nam se éini da se sve t dogada ,samo u bajei ~ to jest, da je neverovatno — ta- da joS nismo shvatili da se ista stvar zbiva i u psihicko} dobronamemne i zlonameme ~ kao plod nasih fancazija, imaju jaku tendenciju da re, Danas éak postoje metode kojima se, terapi) primenom Zelja, posredstvom fantazije i imaginacije, deluje na promenu neéije ivorne situacije u pozitiv- nom i progresivnom smeru. U ovaj ba 0 prkos oj ili: dete moramo imati, pa makat to bio i jed, sbodhjikavi Petar"? (Sto je samo dr tejeda). ,Moramo imati dete, pa makar éula sam skoro jedan sredoveéan bratni ima bilo je izvesnog humora i ironije; ipak, u realnostis noj i sasvim ambivalent vim 1 U nematkom narodu nadimak za anasto, naroguieno dete. - Nap. pre Ziveti s bajhama njima se krila i preterana odluénost, Priroda se najpre usprotivila njihovoj nameri: usledili su, jedan za dru gim, spontani pobaéaji, Kada je dere konaéno doslo na svet, Fc cu odusevljeno prihva- sili, Kasnije su, medutim, poéeli da se éude njegovoj agresivnosti i ncobignosti, ne povezujuci ih s njegovim svet koji je, izgleda, ostavio iznudenim dolaskom Ali, da se vratimo naioj bajci. Seljak je u bajci opi san kao veoma imuéan, Njegova produktivnost i kre- ativnost usmereni su, dakle, na sticanje i nage, vezuije se mnogo toga. vecavanje noseda. Za pojam in ko je simati sreée" sastavni deo ,imanja’, on je imao mediutim, da bogatstvo nije dovolj no za ste: njegovo} sreéi nedostaje dete. Za seljaka i njegovu Zenu bilo bi bolje da su — umesto éto su 2bog svog bola zaureli stay ,dete-po-svaku-cenu ~ samima i pokuali da objasne razloge Sto nemaju de no od reenja moglo bi biti da sudbinu koja im la (bee dece) prevazid ‘ovom shudaju, medutim, kr buduéi da par iskljucivo icli dete, a ne njegovu simbo- ligku zamenu, Simbolitka zamen gla bi se sastojati u obnavijanju veze braénog para posredstvom novos razvoja odnosa, novog angaZmana, Imamo li prava da stanje ber. dece rum kao da je u vezi ovog 0 neplodno? Cesto ~ ali sreée, Odigledno je. acki* (Vere 2st fimo iu prenesenom smislu, to jest tal ne uvek ~ uzrok neplodnosti nekog para mode biti ne-Ingrid Ridel uskladenost ul njihovoj vezi, neuskladenost koja ih w izvesnom smislu kod. U ovom slugaju pareneti se jed- no s drugim ne oseéaju ispunjeno i kreativno; vide su okrenuti posedovanju nego uzajamnom odnosu. Pozna to je da veza koja je iznutra bezivorna i bez radost e kod muskarca i Jene dovesti do neplodnosti, ena, nesvesno, utiée na sopstvenu fiziologiju i postaje nespremna za zaée¢e, dok je muskarac, s druge strane, blokiran u svojoj oplodnoj moéi. U bajei je 08 oabiljno o svojoj deli za decevom, Tad ste do prkosa, do samoprokletseva. dete, ali se, ugledavsi ga, prepadne i istog uenucka prise ti se muzevijevog prokletstva: ,Vidi li, ti si nas ukleo! Ona krivieu za defektno dete pripisuje njemu, Prebaci- aanje krivice medu braénim partnerima zbog, deteta koje ne ispunjava njihova ogckivanja éesta je pojava. U kojoj meri je, medutim, ovo deve uopéte nesreé- no? U bajci se sodvzgo jez, a odozdo det: li jed od glave do pupka, a i ledno i to da ovaj par i ne razgovara ja kod muta ra Zena konaéno rada poveda da je ono, ni manje ni v Deve je, p od pupka deta i se Gini verovathije, s leda jeZ, a spreda pravi rac. U bajkama je ova slika sas 2 die rodenje predstavlja proklerstvo orinja ~ poput magaren konkretna: ikazuju se u bajei Magarence, ili teleta u Kralju junadi ~ ili vidu pécle u vidu styarnih Mnogo je bajk se radaju kao Bivotinje-ljudi i kriju se iza svoje Zivotinj- ske kote. U bajei Razdragani lavi¢ junak nosi laviju ko- du, U bajkama ove vrste uvek ostaje otvoreno pitanje: mote li ne sa ivotinjama-mladogenjama. Junaci 0 je roden sa Zivotinjskom kozom da se preobrazi u pravo Ijudsko bige. To se uvele dogada sa- mo onda kada se on bezuslovno okrene jednoj osobi, Zivesi s bajhama kao i ona njemu. Zivotinjska koéa moze se svuci samo wodnosu uzajamnog pribvatanja njska ko#a, pri tom, nekako uvek odgovara Ijudskom liku mladozenje-fivotinje, iako ga istovreme- no nagrduje. Ne mora, dakle, biti posredi neka telesnia izobligenost ~ mada u ovo} bajci treba razmishjaci i u vom praveu. U naseg deteta-jeza nije posredi roliko tele- sna unakazenost, pre je ona psihitke prirode: ovo dete je naroguieno i odbojno; sklupéa se i ne komunicira Veatidemo se jo’ jednom Grcimekovom opisu pri- rodnog,je#a, kako bismo deéaka ponovo uporedili s, njim i uvideli njihove psihicke i fizitke slienosti: , Nje- ova glava je iduena i zaobljena, oti i une skoljize su dobro oblikovane. Pravi jeZcvi na ledima imaju jednoo- brazan prekriva’ od ubojith Spicastih bod. Specijal- na ledna muskulatura omoguéava im da se sklupéaju nakostrete svoje bodlje" O ponafanju jeta Greimek Jedevi su usamljenici i uglavnom srete sa sebi slitnima. Kada jez Cuje ili namirie éo- veka, naj ili se sklupéa fikéuéi. Tek nakon duieg vremena odmotava se polako i nepoverljiv i jut odmah se sklupéa Clanovima jedne terapeutske grupe dozvolili smo da, prilikom obrade ove bajke, puste masti na volju kako bi stvorili predstava Hansa. Nek su. se najpre porrudili da zamisle njegavo li eg; to je verovatno bila veakeija na éinjenicu da Hansa Mog Je%a olcruzenje ne prihvata. Porom su otkri gove pametne, Zivahne o¢i i radeznali pe svi su ga zamislili u prirodnoj veligini deteta, a kasnije muskarea. Jedna Zena videla ga je kao tetko hendike piran fase wu rastu, {1.8060 Zivo' durno otrdi do sledeéeg slero najmanjem uznemiraya-Ingrid Ridel U jednoj drugoj vetbi, grupa je pokusala da se sta ui polozaj Hansa Mog Jeza. Mnogi su tada osetili intenzivno bockanje po ledima, dok su se drugi, zasti Eeni bodljikavim odelom koje oberbeduje ,zaledinu’, osecali zastiéeno i sigurno. Za nekolicinu bilo je zadovoljstvo to Sto su mogli da se udive u ulogu j da se sklupéaju u bodljikavu lopes i zamisljaju odgo- varajuce situacije u porodici i na poslu. Jedan éovek se tom prilikom setio da su ga kao deéaka zvali ,jed* jer je stalno pokazivao otpor prema nastavniku. Jedna devojka bila je presreéna to je sada sama mogla da Ge na to kada ée se, poputjeda, nakostectiti ii povuei bodlje; u stvarnom divotu to joj nije uvek polazilo 2a rukom, pa su ove reakcije odbrane i samoodbrane ume- le da je iznenade U'svim sluéajevima dolazilo je do udivljavanja u ulogu jeza, pri Gemu se fenomen bodlji prenosio na psihidki plan. Jedna uéesnica, koja je veoma uiivala u zaititnim bodljama, pa éak oseéala i naklonost prema njima, preplageno je upical i koji me anaju kao jeZa mogu i da pretpostave da je meni potrebno neSto vile od distance ~ da mi je potrebna i neZnost?* ‘vom mest pastajemo svesni ambivalent Stitnog odela; ono, medutim, nije moguée odsteaniti dokle god je osoba je Na’ pripovedat ingleda, blagonaklono gledao na jefa. U to se mozemo uveriti uporedujuci njegov opis Hansa Mog Jeza s pona¥anjem stvarnog jeZa (ovo po- nje. naravno, treba shyatiti u prenosnom smislu) neobignost deéaka-jeza roditelji reaguju krajnje negativno. Oni, odigledno, veoma drée do konvencija, svoje sredine. Sta ée re¢i Iiudi? Sta da se potne s takvim Oni smatraju da je neophodno da se dete kesti i dobije ime. Naravno, obred krétenja mora se obaviti zastitnika koji bi se zalagao za dete i zastupao ga pred Bog stvo prvobitno i zamisljeno), roditeli se ne usuduju da ‘tafe: toliko im, naroéito ocu, dete izgleda kao neito \everovatho. Moida bi se Zak i na’ao neko ko bi hvatio dete, samo da su oni Zeleli da ga potraie. Bu- duéi, medutim, da se stide sopstvenog deteta, oni od uselu, ali ku 1m i Ijudima (kao éto je kum. samog poéetka doptinose njegovoj izo! Ime predlaze majka, Ona, kao pod nekom prisilom, veruje da ga ne mode nazvati drugatije do Hans Moj Jez. Samim tim, rizikuje se da detak i za sve druge postane Hans ,Njihov" Jez. KrSten tim imenom i obe- nikome ne moie izgledati drukéijc mo ime nameée mu ulogu iz koje leien njime, on vi don on vite ne mode da U drami Andora Maksa Frida dogada se nesto slig- no, Mladié Andri je, shodno predrasudama koje 0 Je vrejima imaju judi iz Andore, a koje aemaju nikakvo san kao Jevtejin. Mladié 08 sv realno utemeljenje, okarakte pri tom i nije Jevrejin, ali mu je ova uloga, up: nu, dodeljena zauvek, Nai Jevrejin Andri: ime i uloga koji su ga na kraju koStali Zivota.Prokdetstvo predrasude Kad su dete krstili, sveitenih reve: , Zbog bodlji ona se lepo stavivi u krevet.* Stoga u aapechn staviie ne i Hansa Mog Jeza na nju polative. Majka g6 nije mogla dojiti, jer je bodliama wbadao. Tako capecku dete lebala oxam godina, dasadiv% oct koji ijkivan da ono umre; ali Han i dalje da leki u zape nece mor malo sta jetIngrid Radel Sveitenik, koji je u to doba bio moralni presuditelj u selu, iztite vigeznaénu presudu: «Zbog svojih bodiji on ne mote spavati u krevetu." Na prvi pogled, ova iz- java zvudi razumno. Medutim, kad boje razmislimo, re% je 0 sasvim subjektivnoj presudi s dram sledicama, Z! jenice da nema normalan krevet, pre svega krevet ljubavi, mladié biva proklet i osuden da leZi iza pedi. Ova presuda jedne Nad-ja instance prati ga sve do stvarnog ,kreveta ljubavi", u kojem ée biti doneca konaéna odluka 0 tome hoée li on zatt ostati u bodljikavoj kazi. S a pokazu- je kakve opasne posledice ~ narodito u uspostavljanja meduljudskih odnosa —mogu imati adbijanje i Zigoss- nje u najranijem detinjstvu, Nailazimo, porom, na jos jednu, takode fundamentalnu tvrdnju koja, poput pre- sude, moze vremenom dovesti do te’kih posledica po detetoy razvo). Ovo danas modemo i nauéno dokazati kod starijih Zivotinjskih vrsta: ,Majka ga nije mogla dojiti jer je bodljama ubadao.” Pitanje je da li je Hans tokom podoja zaista povredi- yao majlu, ili je to bila samo njena predrasuda, poput ‘one o imenu (on bi se ,mogao" zvati samo Hans) ili o nemoguénosti da se 7a njega pronade kum. U grupi koja je zamiiljala Hansa, jedna Zena je, ipak, pokutala da ga podoji. Bila je, pri tom, veoma besna na Hansovu majku sto je tako rano odustala od dojenja i Huta na sveitenika koji je ~ poput zle vestice = protekao ,nakostresenom' decetu loSu buduénost. Ona je uspela da ga podoji tako Sto mu je najpre SaSolji- la neini stomak, sve dok se nije opustio, odtogusio se i sam poteo da sisa. Nije je ni na koji naéin poveedio, »Biti nepodojen‘ predstavija za neku deci primarno iskustvo: nikad ne biti sasvim sit, sasvim prihvaéen renikova 38 sasvim zbrinut. To iskustvo kasnije mote biti osnoy za pojavu bolesti zavisnosti: ovisnici, naime, pokuSavaju da svoje nikad zadovoljene primarne potrebe nadome- ste alkoholom, drogom ili lekovima. Cak i veze u koje kasnije stupaju, a koje se zasnivaju na ligavanjima iz tanog detinjstva, mogu zadobiti svojstvo zavisnosti Vie od samog dojenja — za ira, uostalom, postoje bo gate zamene — ovoj deci nedostaje kontakt s majkom, ona prijamost koju dete oseéa dok ga majka doji. Taj nedostatak mode biti uzrok mnogim bolestima, poput, peruti, psorijaze ili neurodermatitisa. Buduéi da mu je nednost ove vrste uskra¢ena, dete ostaje lideno iskustva telesnog kontakca, a to ofeéuje njegovu sposobnost us- ppostavljanja vere. Naravno, deretu koje je nezno prifva- éeno i kome majka ili ocac pruzaju flaticu sa hranom ne nedostaje telesni kontakt i ono moze dobro da se razyija, Na osnovu savremenih psiholoskih shvatanja, us slugaju Hansa Mog Jeda sve je islo ka tome da dete postane veom: 0 i, narocito, da kasnijew Zivotu bude li§eno sposobnosti da ostvari kontake ili ljubav 1 pravi jefevi potpuno su upuéeni na majéino doje- nje i odgovarajuéu hranu. Prema Greimekn, oni piju ,gesto i mnogo, ali ne samo vodu nego uglavnom raz- bladeno mleko". O notmalnim odraslim jezevima-mla- duncima Greimek pie: Uzbudeni mladi piste dok se grabe za majéinu sisu." Nai Hans Moj Jed ligen je ovog telesnog kor 5 majkom; osam godina leti iza Sporeta ,dosadivsi ocu koji je prideljkivao da on umre; ali Hans nije umro, vee je ostajao i dalje da leti u zapecku.* Deakovo leZanje pokazuje do koje mere je on po stao paralisan i depresivan; 2a rante godine Zivota, n: ime, sve do osine, karakteristiéna je potreba za kreta jetIngriel Rid jem, kori8éenjem udova i uspostavijanjem kontalcca sa syetom i Jjudima, Jedna devojtica, koja je odrasla 1a usamljenom seaskam imanju, pri¢ala mi je kako je, sa éetiri godine, stavila ranae na leda i podla da ytrais jude", Prihvatili su je na susednom, prilitno udalje- nom salaiu i vratili je kuéi. Smisao putovanja bio je ispunjen: nasla je ljude Hans Moj Je#, medutim, ostaje da leti iza §poreta, i tone éetiri nego osam godina. Iza toga se, f krije elememtarna potreba za toplinom, a toplota pe- €i mogla bi biti jedina, mada nedovoljna, zamena za toplinu koja mu je uskracena: toplinu majke, toplinu roditelja Tu ledanju iza peti opaza se slitnost s pravim jezevi- ma koji vole toplotu: ,Jezevi vole toplo, U zagtejanim prostorijama oni veora brzo otkrivaju izvor toplote i tamo miruju; napolju se ponekad sunéaju. O¥ive tek kada im temperatura tela malo poraste, Dan prespava- ju u svom skrovigeu, Samo u izuzetnim slucajevima naéi ée se neki je# iavan svog zaklona. Tokom dnevnog sna, jed JeZi uspavanih misiéa, uglavnom polusklapéan i okrenut na stranu, tako da mu sc vide glava i nog ali, ako ima toplu podlogu, on ¢e se na njoj sasvim opruditi. Bodlje su mu pri tome oprufene unazad. Kad mu neko narusi mir, jez i bodle ili se za dok spava preko agréi, nakosu sklupéa. Ako dodimete pitomog j dana, on ée se brzo probuditi, pruziti udove, zevatt i écSati se zadnjom nogom, Je mode nogom da dohvati sve delove tela." Sasvim je moguée da je na’ pripovedaé u ponaianju Hansa Mog Jeéa oslikao ponasanje jezeva u toku dana Moguée je, medutim, ida mu je kao primer posluzilo njihove ponasanje tokom zimskog sna. Prvih osam go- wjkama dina tivota Hans i provodi w nekoj visti zimskog sna zbog emocionalne hladnoée koja viada u roditeljskoj kuGi. .Spremnost za zimski san aktivira se u jesen, ka- da srednja temperatura varduha iznosi jo’ samo plus 8 do 10 stepeni. Kada se toplota spusti na kritiénu vred- nost, oni se ukopavaju i sklupéaju. ‘Tokom zimskog sna svi Zivotni procesi su smanjeni. Za to vreme, jea prilikom razmene materije oslobada manje toplote i sve se vise hladi, sve dok ne dostigne temperaturu svog okeuienja, Medutim, u wenutku kada se, u zimskom snu, femperacura tela Zivotinje spusti na visinu izme du Sestog i jednog i po stupnia, ponovo se-ukljuéuje regulator toplote. Ova minimalna temperatura sluZi kao stedstvo 2a budenje. Pri velikoj hladnoéi, koja jos i dugo traje, dogada se da se ~ zbog poveéane razmene ia, ubreanog, disanja i pulsa ~ celesna tempera- veoma #ivahan. Jet pu iz cura jeZa podigne; on tada postaj uzimskom snu ne reaguje na Sumoye, a na jati dodir samo se jo§ vige slelupéa.” 3 Iz navedenog opisa saznajemo mnogo o Hansu Mom Jeiu koji osam godina spava iza pedi. Lon, u uenurku kada mu postane hladno, moze da reaguje unutrainjim impulsom 2a budenjem koji ga vrada u iivot, Odba Gito ofevo odbacivanje, Orac je umoran i Zeli da dete umre. Ovakve Zelje su, naravno, nesvesne ine priznaju se, ali nisu retke, Kad neko toliko Zeli dete, kad mu ovinstvo sludi kao stedstvo da bude jo cenjeniji i po- nosniji, a porom se razogara i stidi zbog svega, tada se moie javiti Zelja da se zauvek oslobodi dete Tra preerane brige 2a dete i neptestanog strahova- nja od katastrofe koja bi ga mogla zadesiti ponekad vanje ovog dleteta veoma je brutalno, naro-Ingrid Ridel se kriju'2elja za smréu i oseéanje krivice. Za dete je dobro kada mu roditelji orvoreno mogu reéi da im je dodijalo. Kad imaju decu s kojom dele Zivot, udi s tim moraju raéunati. Roditelji koji sebi pov dopuitaju negativna oseéanja prema devecu, koji mogu 1nja da ne porigu, koji ne sputavaju bes i juenju, omoguéuju svom deteru da uzestvuje u njihovim os éanjima i da, bez prevelikog straha i ose¢anja keri adovoljstvo, Na taj nacin titi prostor za poritivna oseéanja, toplinu i naklonost, kao i za uzajamnu radost. Priznavanje ambivalentnih oseéanja zapravo je sastavni deo zdravog zajednickog ivota roditelja i dece Sa Hansom Mojim Jezom, medutim, stvati stoje drugaéije: roditeji s njizm gotave uopite ne razgovara- jus ne pokazuju oseéanja, éak ga i odbijaju. ,Ako nasta- vii da vri8tié dok kupujem, ja mogu samo da pus kolica iti ée8 se orkotrljati nizbrdo", rekla je jedna Zena 2 grupe svom deteru. Dete koje slusa ovakve pretnje oseéa majéinu skrivenu éelju da ono umre, uprkos to me tc pravdala da nij Sei ovi pritisci optereéuju i nadeg Hansa. Ipak, on ire, Bez obzira na to Sta mu sve roditelji Zine, detetu date su clemenearna vitalnost i Zivotna snaga, Zivoc mote biti blokiran sa razligitih strana, ali on neposredno, sam od scbe, izbi Uprkos sveopstoj rezignaciji nastaloj usled optereéuju- ih Zivornih uslova us detinjseva — uslova koji, prema onome 3to danas znamo iz psihologije, za posledicu mogu imati razbijanje dusevnog sklopa jednog deteta ~ova bajkca uéi nas da se u svakom biéu ivor ponovo ada, O bezgraniénoj voli cezahvaljujuéi kojima ona uspevaju da prelive uéasne eno moie se stvo- ona kasni tako mislila. z svakog Coveka, Zivotom i hrabrosti de- Dive s bajhama iske u najblizem porodiénom krugu, ali i u ratu i drugim nevoljama, moglo bi se napisati znaéajno po- glavie ljudske istorij. I u slutaju naseg Hansa dogada se €udo: on predivljava uprkos rome sto niko ne vodi aéuna 0 njemu Ova nepojmijiva izdrdljivost i otparnost preuzcti su od pravog. je brojne skodljive materije, Grcimek navodi kako jet mote da izdrfi i ono Sto druge Zivotinje ne bi mogles o fjudima da i ne govorimo. Jed se ne plasi ni otrovnih ivotinja koje 2ak i sisari izbegavaju. Mote da pojede i, kao i Spanskih mi oftovanja vredna a: i on je otporan veliku koliéinu orrovnih gund. dica, Uji otrov kanfaridin dovodi do gusenja, Desetina grama kanfaridina mote ubiti 25 Ijudi, ali samo jed- nog je#a. On jede péele, bumbare i ose, ne obazirudi se na njihove ubode. Jet koga su ujele 52 pécle nije imao nikakvih problema. Uopite uzev, jed je iznenadujuce orporan na razligice ocrove, Cijanovodoniénu kiselinu podnosi u koligini koja bi za nekolike minuta ubila pet mataka, a sparalizujuei“ ouov mode podneti u sedarr puta veéoj Kolitini od éoveka Nas ptipoveda, dakle, srazlogom je svom junak i stomak jeda kome ne smera ono sto bi lo. Kada mu postane suvige hladno, jek da se probudi iz svog letargiénog zimskog sna,Slobodno izraziti Zelju bio pazarni dan, 0 upita ita dat joj donese. Malo guide." Kada se je Fupia: meso, bleb carape, nay idade muIngrid Ridel I ovde se dogada neito neoéekivano. Kada ovog de ja — doduse, poslednjeg u porodici, Zak i Skinje ~ otac upita odstakne ga izrazi svoju prvu i jedinu Zelju, u njemu se budi volja Yivorom, On taéno zna ca iz dubine biéa Zeli, a to je osobina koju do sada kod njega nismo upoznali. 1 osle slu- Gajde su elementarni penta ment sa nizom tonova koje vole deca. Na njima se mo- gu svirati i setne i vesele melodije, Pogodne sui za sol druStvu, za igru. Ovaj ins nski muziéki instru: sviranje, i za svira oy ment mode da razgali, a nekada davno sludio je za ogla Savanje rata, Sviranje u gajde zahteva svu snagu pluéa, dime deéak mote da ,izduva’, izbaci iz sebe sve sto ga blokira, Sto mu je skoro oduzelo glas, Pomocu njih moie Fingi, Gnaista ga csi all tameaeai éeinjuza drustvom i Zelju da u tom drustvu ima neku ulogu. Greimek navodi da jed, kad oseti uzbudenje i pretnju, tesko dise, a kad se nade u v prodorno pisti. U onih osam godina koje je proveo iza peti Hans je zapravo razvio ose¢aj za ono Sto mu nedo- staje, a Sto mofe da ga spase: sam sebi propisuje neku ipije. Ova bajka mode nas navesti da imo o tome u kojoj meri dere koje je blokirano us razyoju mode pomodi scbi syiranjem na nekom in- pija muzikom sloboditi o: ikoj opasnosti, vestu muzitke razmis strumentu, U takyim sluéajevima, te se i preporucuje Hans dobija gajde bez ijedne reti; kao da otac de- li da poklonom nadoknadi odsustvo kontakta, To se kod nekih roditelja neretko dogada. Ali, da ne bismo sve posmatrali negativno: Hansova jedina Zelja, koju mu otac ispunjava, menja celokupnu si veoma neobitna, narodito zato Sto se javlja u porodict 46 Zivetis bajhama us kojoj se sve svodi na materijalne styari: majka nema nijednu Zelju za sebe, vet trazi ymalo mesa, nekoliko hlepéiga i ostalo sto spada u domaéinstvo". Ovde nije ret 0 njenoj nesebignosti: pripovedaé zapravo nagla- Sava njeno potpuno predavanje ulozi domatice. Ona ne postoji 2a sebe, pa ne mofe ni da stane uz sina; 0 moguéoj protivtezi ocu da i ne govotimo. Sluskinja, opet, Zeli nedto od odeée, papuée i éarape. U svemu tome Hansova Zelja deluje veoma svojeglavo i osol no: muzi¢ki instrument, gajde jeteva zapata oseéaj za muzikt sstalom, Greimek i ‘ak i pripitomljeni vi snaino se treaju i sklupéaju kada zatuju evréanje i mljackanje. Oni br2o uée da prate odredeno zviida nje i pevusenje Sta uoptte znati sposobnost da se izrazi Zelja postalo mi je jasnije tek kada mi je jedna Zena, majka nekoliko dece, na potetku terapije priznala da ne zna ni koja joj boja najdraia; toliko se malo bavila svojim potreba 1a i oseéanjima, I ona je prvobitno bila odbaceno de te. Zato ne mozemo dovolino naglasit u kojem odbageno dete prvi put ispoljava sopstveni Sivouni impuls i izrazava sopstvenu Zelju. Kao terapeut, susrela sam se isa Covckom koji je, pun utisaka, prigao o tome kako je, kao kasno rodeno i nedeljeno dete u veliloj porodici sa hendikepiranim ocem, usamljenié- ki provodio detinjstvo sedeéi na jabukovom drvetu i uéeei sam da svira u frulu, Kad je odrastao, znao je da vide od dvanaest razlititih fr Druga jedna Zena ispritala mi je da je roditelisko odbijanje uspevala da prevazide jedino tako Sto se, 2a- boravijajuci na sve, predavala sviranju na klaviru. Svi- e, na koje su njeni roitelju podetku gledali blago: naklono, buduci da im je om \éaj trenutka svira ala.obdarenim devetom, prouzrokovalo je veliki sukob u porodici u trenutku kada je ona odlucila da za Zivotni poriv izabere muziku. Post prepreka, zbog jih se deset godina morala baviti poslom koji ne voli, konaéno se, skoro kao éetrdesetogodisnja Zena, ipak izborila i obrazovala za poziv muziéara. Ovakvom od- Jukom bila je razumno zavréena i njena terpija. Ona jj je bila ncophodna, buduéi pritiskom roditelja vodila prazan Zivot koji joj nije odgovarao, sve dok se nije vratila svom prvobitnom izboru. Hans zaista dobija gajde. Posto je Zeni i sluskinji predao ono sto su poiclele, orac odlazi iza peti i daje mu eljeni instrument. Na osnovu svega ovoga, sasvim no da su se prema Hansu u porodici odnosili kao prema najmanje vaznom — manje vabnom éale i od shu Sskinje. Ipak, otac mu ispunjava prvu ielju 1 razligico su do- s ledi u zapeéku: 2a vecinu Ucesnici nage grape za imaginac ivljavali Ginjenicu da je bilo relativno dobro, buduci je tamo bar bilo roplo, a oni (kao jeéevi) nisu ni znali 2a nesto bolje Dye uéesnice duboko su se uziv dotivljava u svom skloniscu dol posmatra ita se oko njega dogada i kako se u njemu zatinje Zelja dase ion ki nagin uw ono sto Hans ae dina uéesnica smatrala je da, sluiajuéi oca kako rituje za Zelje majke i sluskinje; Hansa mudi strah da on nece ni doéi na red, da ¢e ga previder otac i njey ato ose- eli. Ginjenicu a. dodivjava kao jeza naklonoséu éaolakéanje aon oca ovde oslovijava sa vi, spontani izraz njegove velike # nakon tolikog zanemarivanja. Na ovom mestu u mnogih utesnika izranjaju gorka seéanja na roditelisko zanemarivanje. Neki od njih jo’ upita § 4B jednom su profiveli ispunjenje najvedih Zelja — u vidu fline, na primer — to je za njihovu buduénost imalo ogroman znacajIngrid Ridel Dogada se neéto iznenadujuce. punjenje one jed- ne ielje, iskazane na o¢ey podstic bilo je dovoljno da obrabri nadeg Hansa. Drugu ielju on sada izrige sam »O8e, podite ukovaénicu i zamolite da mi potkuju jed nog petla; onda éu odjahatii vige se nikada neéa v ti Ova Hansova Zelja sasvim je ambivalentna. Sta li c w onih osain godina dogadalo w njemu iu kakyu ku to sazrelo? Oe": da li je to potiskivana ne- ja ovog d: syemu ili gorka ironija? Da li je predustov njegovom aka za ocem, koja izbija u napustanju kuée samo to da mu se pruzi neophodna pomoé? Ovaj detak od samo osam godina ne tradi od oca nigta vige od toga. On cli da ode, ney i po magli, i to otvoreno ka: Ip vi se vrlo rano osamostaljujus ,Ve¢ kera- jem treée nedelje oni koriste 2 gnezdo; kasnije prare majku xdnu priliku da napuste poéinju da traze hranu di cokéuéi; majka mu od- uri u susret, kratko ga onjudi i nastavija da zajedno s njim is ostalima traZi hranu. Kada se mladi osamostale, majka ih otera iz zajedni¢kog staniéta.* Orde se objagnjava da mladi jed ni upravo zato Sto ih je majka pazila, Naiem Hansu sve to nedostaje. On odlazi zato sto mu je kod postalo suviée hladno. Hans ne gajiiluziju o tome da is- ed nu o&evog adbojnog stava. Naprotiy, povinuje se nagonu koji ga budi i koji mu ne dozvoljava da zauvek utone u 2imski san. Ipak otac mu mora prudit bi se uopite usudio da krene: mora nurediti da se pot kuje petao, bas kao ito se odraslom sinu, koji napusta kuéu, potkiva konj. ,Potkovati" jednog mladog konja mati, zaptavo, zaStititi njegova kopita od poploganih Ake jedan z: ane, on 2vié postaju samostal- panje je anati i pron bar ne’to, neki minimum, da cu Zivesi s bajl betoniranih drumova koji vode u daleki svet. Ovom degaku p mote da ga odvede daleko od ku¢e. Na izvestan natin, aglaSava se ~ i to je zaista ditljivo — da on nifta drugo aziva svojim osim petla ~ ni mladog magarca, kao Sto je sludaj kod siromaénih grékih i curskih mladi¢a, ni mazgu; o konju da ine je Zivotinja koju mode da jaée i koja potrel bai petla, pa jo¥ Zelii da ga potkuju? Pe ée i prvi jutrom budi, on je simbol budenja i istajanja. Petao predstavija snagu koja na’eg Hansa uspeva da izvue iz zapecka, koja ga budi i podstié se pokrene pre no Sto nepoyramo zamte na tom bez ljubavi. Hans vige ne #eli da propada u zapecku, da tamo umre, i petao zato predstavlja njegovo Zivorno budenje. S budenjem, pojavljuje se i potreba za orijen acijom. | ona je oli¢ena u petlu, buduéi da on poka- zuje i vreme na krovu, te sve neb Perao je, uz to, i naglaseno muska #ivotinj je i ume da se naroguil i postane yeoma agresivan, na- tocito prema muskim suparnicima. Dobro su poznate opasne borbe petlova u kojima leti perje; opet, prema syom jatu, petlovi su dobrocudni i zarieniéki nastro jeni. Prema tome, petlov ponos, njeg’ resivna sna- za koja je naiem Hansu coliko nedostajala dok je kao paralizovan lezao u zapeéku, ili ju je usmeravao protiv set di se u znaku petla. Otac samo treba da mu = natedbom da se petao potkuje ~ tu snagu porvrdi nim zemljama petlove za ista potkivaju stavijajuci pravce i vetrove. uéini je upotrebljivom. U ju borbe opremaju tako sto ih im noti¢e kao mamuze. a0 je i simbol seksualnosti. ‘To bi mogao predsta- vijati i'w ovor sluéaju, buduéi da je Hansu neophodIngrid Riel na snaga da bi se razvio u mutkarca, Zelja da mu se porkuje je dotle bilo odredeno sasvim je prikladna za jednog ogodisnjaka i potpuno razumljiva. Ono so nije tako lako razumeti jeste éinjenica da se ova prva, lako calnost pretvara u konaéno iseljenje cuée. Otac se, medutim, tome ne protivi, i na isti nalin ~ ponekad i nesvesno ~ pospesuju Zein svoje dece da ih napuste, otvoreno podsticuci ak i njihovu agresivnost, U pridi Paduda Ingeborga Bs mana, devojéici odusevijenoj jahanjem taj sport biva zabranjen zato sto u Skoli nije bila dovoljno dobra, a hanju se nije narodito pridriavala skolskih p pisa. Nakon toga ona potpuno prestaje da komunicira i duhovno se povlati iz coditeliske kuée Hans Moj Jet, medutim, snagu crpe iz prkosne od- ke da napusti roditelje i da predivi. Gesto, lakée je iveti .uprkos neéemu neg Hansov ponos i njegova ida napusti mesto u zapecku koje mu osm jobijena, sai itejske vee se raduje 10 ée se osloboditi sina. Pojedini roi pr wwarad" netega. Bude nost izazvani, pre svega, ofevim odbojnim ponasanjem. Agresivnost je najveéa snaga aga odluki koju protiv depresije moZemo mobilisat koju crpemo iz opravdanog besa najde- peutsko sredstvo protiv paraliguce i se utudenosti. Cak i kada pacijent u naizgled opravdanom besu prekin da éc to uciniti, priliv vicalnosti koja ume da prodrma dotadatnjeg depre: Stetom samouniStav rapiju, ili zapreti odnosi prevagu nad svakom Hans Moj Jet dobija svog potkovanog petla, na njega poput viteza (bezbroj je na koje deca zamisljaju ovog petla) i ~ iseljava se. Njegovo ,,jezev sko* ponaSanje, pasivna naroguéenost koja prikriva Ziveti sbajkama veliku ranjivost, upotpunjeni su sada smeloéu da jay no bude agresivan, ponosan i da postuje sebe. Uz to, dobija i dotle nepoznaru slobodu kretanja. Za razlilku od jela, koji puzi po zemlji is mukom se penje, koji se spoto krreée klecavim nogama, pri €emu mu stomak skoro dodiruje zemlju, petao Hansu omoguéava da izdigne iznad zemlje — u ovom sluéaju iznad proble- ma, depresie i dotadainje uloge. Ako je? ispusta sam pitece zvuke — skidi tele u samrtnom strahu, toliko da sve treéti — perao moie da kukurite ~ da upozori, probudi, i tako pomogne pri orijentaciji. Dok jez moze samo da se Stiti, tako Sco se nakostresi, petao je kadar i da napadne. Sa petlom, Hans postaje sposoban da napadne i ageabi nckoga. Time se i objasnjava neobiéan tok do- gadaja u bajci, Kad pomislimo na to da Hans do sada rita nije dobijao ak ni majéino mleko) i da niga nije umeo sam da uzme, iznenadimo se kako sat hi. Ne pitajuéi nikoga, uzima iz ofevog stada sv magarea da ih éuva u Sumi. Da li ih je ukrao? On je, odigledno ne pitajuci, .pustio da podu za njim kao da se to razsime samo po stbi. Kao neko ko je dotle bio us- kkragen u svemu emocionalnom, kao i materijalnom zumeva. Upravo da se rako nedto pods. ije se psihitki i firidk razlog po- pre svega, razl = smatrao oj wuskracenosti“ lusvesne krade kod dece i mla potkradanje roditeljaKod majke prirodeIngrid Riel Uporedimo sada nos dignjeg detaka s nasim Hans: aver jer sam dei malan razvoj jednog devewo m. Meni pripada sav nogao bi reéi razvijeni devetogoditnjak. On je obiéno razborit i samostalan. Ako skola i roditeljska k probleme, on u tom uzrastu neée imati ne prenose da mote da iztazi sopstvenu li ost, a évisto vezan za oca i majku da 2 ga stid ni da poljubac primi, ni da ga je, uprkos svim preprekama, zadriao dobrog razvoja. Lon je, poput ostalih deverogodis kate: pripads ceo svet." Medu w oce i majku, on v ja ima u o€insko-matei sam fiyor, Hans je viSe dete neposredn svojih. rod potinje da se os: time ito se predaje Sumi i jednom nsko u prirodi, u yveliki njoj, drvetu éija mu krognja pruda ast omogucava pregled i u éij vati kao di sheanjuju veli stovremeno, pusta di ma i udubljenjima ispod korenja luca okolo i lov." Mali jet divi u v u ophodenju s okolinom. Dovoljno je autonomai Tako ne moze to tako da ime: na njega svoje ipak dovolino da se na njih moze osloniti i da Zeli da 2adr#i njihovu Ijubav. On se jo stidi kada mu se ,Jaku no¢” poieli uz poljubac di. Na’ Hans sve ove delove aka, mogao da m, razotaran i Siroki sver’, u 0g fivora nego nja na athetipsku sliku oca i majke skom divetu w u, Cja mu visi mote uljulj- ga nosi si Je? provodi dan u rupa- eta i stena, Nod im Sumama s dubokim Sibljem gde je, ne samo noéu nego i danju, u potrazi za hranom. ,Po zemiji se kreée us kratkim skokovima, drii se odred nama iprazja." Sitnouhi je mote se na nih puteva i p. je se po gra. Five! ima stati, stepama i kultivisanom zemljistu, na obroneima stednjih i visokih planina, dve do ti hiljade n bunastog di orske visine, gde ima nisk to Ziyi u ogradama obraslim biljkama i gustim fivim ogradama, pukotinama u stent i vecem drvedu Oblast u kojoj lovi p u krugu oko njegovog skrovista. Prilikom svog krsra- renja dedi se ustaljenih seaza; re Veran je jednom mestu i esto svoje dnevno skrovi zadréava godinama.* Postoji legenda, jo8 od vremena Plinija, 0 tome da je, moze da se penje na drveée; me- dutim, ako mu ,nakon brojnih neuspeénih pokusaja uspe da se popne na poredane sanduke ili na zid, on se jednostavno skorrlja niz drugu stranu i sklupéa se. Nakostresene clastiéne bodlje ublazavaju pad. PokuSajmo da zami: jumi, On godinama sedi na vrhu drveta, a pri p nju uvek mu pomate petao. Moda on i nije toliko udaljen od mesta ut kojem je roden: ipak, dovoljno je daleko da orac 0 njemu ne zna nista, ,Za sve to vre ¢ otac nije Zuo nica o njemu, navodi se u baje da je deéak, uprkos potpunom dalje upuden na njega. Majka sei he pominje. Otac se o njemu ne brine. Ipak, degak ga, ava aa ta) zakjugak navodi nas Enjenia astire se dve do ti storine meta 1 naviku. mo Zivot Hansa Mog om. opisw ose oéevom odbijanju ne zabe da pripovedaé pominje oca. Sta u psiholo: ‘mati ova situacija i kako se Hans u njoj oseéa? On se- di na visokom drvetu — petao mu uvek moze pomo¢i dasside s njega i da se na njega popne—i éuva magarca i svinje. U bajkama je éesta pojava da se junaci penju -vo kad su u teskoj situaciji ili kad im je ntacija da bi prediveli. Tako je i s Anu- >in bajlee Zemijané koladid. iz .og polo- na visoko potrebna Skom, junakiIngrid Ride aja Hans ima pregled Siroke Sumske oblasti, i tot detaljna da ée:zalutalom kralju kasnije moéi da pokaz put. Ako je Suma predscava kolektivno nesvesnog koje mu pruza ucotiste, u kojem se konsteligu arheripsko materinstvo i athetipsko o¢instvo pritode, prostrani, acni Zivot, tada visoko drvo predstavija jed no izdignuro mesto na ke 2 i zemlje, Hans postepeno postaje svestan sebe i svog polozaja, podinje da se orijenti8e. Na taj nadin, drvo mu audi ncku vistu ofinstva, sveob) em on kao da lebdi izmedu I posveéeni aman, duhovni vod plemena, mnogo vremena provodi na visokom drveéu koje predstavlja m a izmedu nebeskih i zemaljskih sila. On tamo dobija inspiraciju za sop- decak biv a, da post svoga unutranjeg kealjeystva, On istrajava u ov0j situacii dok ne dode vreme za temeljnu promenu Svih tih godina, medutim, on nije bio pasivans bavio se dvema po i svedtenik svog co postedo stveni put, | n: bude vladar u porvan da carstvu, pre sy n wobl sopst bnim delatnosrima, a obe su od njega zahtevale da povefe aktivnost s opustenosén, rad s do: pustanjem da se stvari do} strane, Cuvao je stado,.s druge, bavio se muzikom hvaljujuci sv st ju nove, one roditelji nisu podsticali, snage su mu potrebne da kao jez, narogusen i najezen kakav jeste, postane jednoga da sbay, k posoban za vezu i a preu: ne odgovornost. U tom period on stige osnoy a modi koje su mu potrebne da, svim énim uslovima uprkos, bude steéan. Hans & = radi, dakle, nedto to je danas veo reek # ima éobana koji i po vetru ki8i ostaju uz svoje seado, jo’ ima éuvara koza i krava. Ove delacnosti smatraju se danas meditativnim i goto vo tuvek se idealiauju ipal, pastire svinja i magaraca 0 kojima g iva da po ja, uobiajeno pre sto godina, zaista se p Sumama, sverlim hrastovim Sumama koje su bile pune 4ixova, oni svinja. U Suma kod Kasela, «i kojima se uglavnom odigrava radnja ba wort bajka je najemo, Cuvanje svi- aktikovalo u jene lar ki braée Grim, jo$ postoji nekoliko statih painjaka za €uvanje stada. Mora da je bila prava vet velika stada na tim razbacanim visoravnima. Za tako neSto bila je neophod ja, budaost jednog petla veliko seeplienje, uziv 7 i i, pre posobnost da se bude sam, Cak ni u bajkama nije re riranju stada nego io bdenju nad vlastitim unutrasnjim snagama, snagama u animal- nom, Zivotinjskom obliku, onima koje joS nisu postale sasvim Jjudske. euvati samo o na U bajei foringel i Jorinda Joringel mora da éuva ovce jeri ood jen od t veé se i sam presabira, dolaai sebi uéedi da pravilno soveama, moida isa svojim, previge naivnim sovéijim mozgom’, dobija du gui sobnost 2a emocionalnu vezu, kojom konaéno moze da spase Jorindu. U bajei Gi devojka 1 pozetku mora da fuva gusk Iubomorna sluskinja podvalila i prevarila je s mlado: njom. Ona mora da nauéi da savlada gusku u sebi da bi sc konaéno mogla udiveti u ulogu kraljice Za problem koji pastir mora da savlada biona je i cba da éuva. U bajci Hans Maj hog, zaaranosti svoje neveste Jorinde (On pri tome ne dri samo ove na okupu m hovnu sn: rica, nesyesna ylraljica posto joj je vesta Zivotinja koje on Jel on éuva magarca i svinje. Za razliku od dr naka, koji su na éuvanje stada osudeni, on ov:Ingrid Ride Zivesi sbajhama bira sam. Magarci su jogunaste Zivotinje, sposobne da nose i podnose, veoma izdriljive ik oskudnim uslovima. Na pr coru Sredozemlja gy ljudi bave zemljoradnjom, magarci su i dan-dana zamenjivi kao Zivotinje koje nose terct, a daju i mleko, Smatraju ih, medutim, ,vatrenim", pohotn plodnim #ivotinjama. Zato se, sjedne strane veru s Dionisom, bog 5 , dovode 10g Fivota, a sa druge sa Saturnom, koji opterecuje sudbine, Prema tome, na Seg, Hansa Saturn optereéuje nu Dionis daruje neukrotivu vitalnost. On je od obo jice primio deo. Zeli i jedno i dr 3k jogunastu snag vitalnost koje su, bududi d: njega jo u primarnoj form #inom i tovarom, dok , istrajnu Stivu, ali i diviju roditelji nisu & new: sat U ovom periodu Hans mora nautiti da savladuje jo- gunaste, neukroéene snage ,magarca’ u sebi, bai kao i svoje nefeljene reakcije, razumevajuti sebe i saoseca juéi sa sobom. Te snage—jacina i izdr/bjvost — potom se mogu razviti kao prave snag he tada é¢ on moti da, pored osobina koje je dobio od Saturna, razvija oretivkjavanja. 1 dionizijsku stranu, Al wladuje silovice seksualne impulse koji se u pogerku mogu éiniti sasvim neoburdanim, tada ba’ on, zbog teike sudbine koja mu je zapala, mode biti obdaren inom Bivotnom rado8éu i fudnjom za previvljava- njem. Tako se kasnije u bajei i navodis yI bio je uvek Ali Hans ne éuva samo magarca nego i svingje, ke imetici da énva ono Sto su mu u miraz zapravo pripadaju njegovom ocu. Ovde treba da Hans mora da na dali roditelji: optereCenje, koje u isti mah predstavlja i8ans Svinje su veoma plodne Zivotinje, koje éoveku sluze pre svega 2a ishranui, One nerasito jedu i tove se, pa zato, na primitivnom nivou, predstavljaju orelorvore nje aspekta hranjenja i materinskog. Cest svinja donosi sreéu, a postoji i fraza yizyukao si prase™ goditak), Kod velikih bogin Demetra, svinja je bila sveta Zrev katemo da ater! tva kao to je a Yivorinja. U patri- jjamia, poput judaizma i islama, oznaée- na je kao netista, sve u odbranu patrijarhalnog kulta U naioj svakodneviei svinja se, mnogo nepo: povezujes prljavétinom, u psihiékom, kao i u smislu, Ako dete koje se zaprijalo naz onda za nekog ko je u moralnom smislu nediste savesti amo prasetom, kaZemo da je ,velika svinja. Moda je ,svinju", m nu neztelost zanemarenog detaka, Hans, u prenosnom smislu, zadréao u sebi. To ¢e se i pokazati kasnije, kada primitivno i sadis i bude oterao odbijenu princezu. Uovom sludaju, medutim, éuvanje svinja pozitivan motiv, buduei da predstavlja bavljenje primitivnim ama u sebi, detakovu, jos neulkr se zasiti i bude jalnim dobrima. Svinja, Zelje da, jednc Nebi nas iznenadilo ~ io tome smo razmisljali— da enu, teinju da ka mateti- odraz, tu, ion ima ,svinju (ree), rihvacen, je ovaj de! alkohol i drogi, kompenzujuci na taj naéin svu hranu ja mu je bila uskracena. | ve svega, postati nezasite, pot ma samo traziti majku koja bi k, s takvim preduslovima, postao ovisan 0 sa fenama m Pr dne; mogao jeu a konaéno podojila nnematkom govornom jeziku bukvalno se kate: Imam. svinju’, fea anati: Imam sredu", — Nap. prevIngrid Ridel Pomenuti-mladié, koji je bio kasno roden i odbaten od porodice, u terapiji se utehu osim u flauti, da je od pubertew sta devojke, a da nijedna nije mogla da ga zadavolji i uto li njegovu dugevnu glad. Drugi mladié, crna ovea u uglednoj porodici medu veoma obd: braéom, zbog oseéanja odbazenosti postao je kockar. Poznato je da brojna odbacei naizgled bravo, na odredeni natin, nikad prihva pate od simptom: zimanja hrane; o velikom broju ovisnih io da ni u emu nije nasao enim sestrama i deca ~ esto azmazena, a1 ili ne “ran dovoljas alkoholu i drogi da i ne govorimo. Sva ta deca pate od istog osnovnog sindroma: neprihvaéenosti i nepowvrde- osti od 1 krajeva, jedan vid latentne suicidalnost, il samoubistvo na ra Isti sindrom nedos ene suicidalnosti d Litelja, Navedene slike bolesti obut a krije se i iza manifesene 20 i mladih i odraslih: uslovno} privrienosti, ka oseéanju sigur- ceinja ka nosti kod majke, oseéanju kajese —u slutaju d: zakake — m za samonestajanjem u kriku majkee sour Nai Han ostaje dol a. Njegova odluka da éuva magarca i svi ¢ preokrenuti u teénju ka smrti, u Ze medutim, oubistvo; on ¢ izvréava aspolozen i baca se na reSavanje proble- ogeve a prezivljava- tih proble- » rekosmo, tivotinje — vide je od dosetke: to je strat nja. To pokazuje da mu je i otac patio od is koje simbolizuju ove Zivotinje, Kao § svinja postovitno asocira na .imanje sree". Ocac ima sreée da poseduje materijalna dobra, ali nema sreée vinju‘) u odnosima — mode se pretpostaviti ~ najpre da je on nedosta adovoljstva pokusao da nadoknadi sa Jenom, tak emocional potam i sa sinom. V 64. preterano se a na uveéanju dobara. U vezi s ovim je i o€evo preterano insistiranje da dobije sina. Moéda je on bio jedan od onih koji, zbog tainog otaja. a smisao Zivora, iz porismutog straha od angal koje je Erih From nazvao manom protiv smrti. nja uodnosu ti, zapotinj Hlansoyo Cuvanje svinja u vezi je s njegovim njem problema potrebe 2a ishranom, materinskom encijal 2 koji mu omo séavaju da gom itealnim pi nade zadovolstvo u ovoj delarnosti. Boraveéi dugo u Sumi, na drvetu, sa svinjama i magarcima, Hans i satr postaje pomalo otac i majka i uéi da brine o sebi. Sve bi se ovo, medutim, odigravalo na elementarnom, prim ivnom nivou Cistog predivljavanja da nije reé o neg om, neem Sto tih godina predstavlja njege stvarni Zivot: muzika i muziciranje na gajdama neobiéTerapija sviranjem u gajdeIngrid Ridel Ovu sliky zaista bismo morali da zamislimo: na de edi zapostavijeni detak, koji vodi raéuna o sebi, s povecim stadom maga- raca i svinja oko sebe, i muzicira. al orila se veoma lepa muzika’, dodaje p kako ne bismo pomisli da ovaj samouki sviraé uve¥bava diletantsku muz i kako mu nigta ne polazi za rukom tinih trigarija. Ne, ovaj des povedaé nifta, de éak se razume u on radi. Dugogodignjim strpljenjem, oslugkivanjem i svojih melodija, nandio je da se izrazi pomoéu muri- ke, da ,izduva" svoja oseCanja, da ih ,ispusti iz mehat T-same gajde lige pomalo na de¢ji trbuh, naduvavaju se poput dereta; to simbolizuje ono detinje u ov g Coveka: on neoptereéeno poksazuje svoj bol i sva spolozenja. Ispoljavanje emocija motda mu je ahvaljujuéi come, dobijao je dovoljno va |. T vise od toga: on urlao, Sto je mokda moguée u terapiji praiskonskog (primalnog) krika, veé je svoje emocije kreativno ob likovao, stvorivl od njih muziku. Jo’ jednom se po- kazuje da kreativnost u krizama predstavlja sredstvo zabteva tebno je éima duvati ivljavanje. Sviranje u gajde, uostal ju ustima i pl ne koje se ol remen rukama pumpati medini pisak. Na taj natin cuke postaju vette, a plu Osnovu o i jednoligni prat on istovremeno oblikuje pentatonskom muzikom, kao sluéaj u dece i ljudi praiskonskih kuleura. Tako se stvaraju melodija, rcam i mera koji omoguéavaju da a jagaju, ton, ali'se se haotitan oseéajni Zivot ukroti i razjasni Na ovom mest: mozemo uporediti ronove koje pro- izvodi stvami jed s onima koje na svojim gajdama stva ra Hans »Kada je je? uzbuden, onda Greimek navodi: 68 Ayjno frktanje i coktanje, zvuke kc lama. U besu ili strahu on na pumpanje medine na ga glasno frk¢e, dok u velikoj opasnosti kreSti.* Naia istrazivacko-imaginaciona grupa s velikim se interesovanjem bavila ishodom Hansove prige i nom koje je on proveo na drvenu sa gajdama i tivo zak iz. roditeljske kuée i grupe ut kojoj nije bilo ne; to se Haba a iveli su kao oslobo kuéu svojih roditelja zbog nepodn © koja je tamo vladala. Ta Zena videla je kako se — sa stadom Zivotinja koje se neprestano uveéa- va iispred koga ponosno ide ona, kao da vodi vojsku. poput neke Jovanke Orleanke — iseljava iz. rod jake kuée, Ona je, medutim, imala potrebu da ode mnogo dalje, to dalje od nje. Iéla je 0 Cr god je prolazila sa svojim ogromnim adenjem posmatrali. U njenoj iku od Hansove, kontakt s rodite- ako niz Dunay, nog mora, i kud g stadom hudi su je sa & Jima nije obnovijen Drvo kao mesto za stanovanje i spavanj azilo se u Sumi u Ba vojke pobudilo seéanja na kaludersku nim lukovima, kuda se uvek pela kad bi se uZelela slo bode. Gajde su u jednoj fantaziji bile od meke kode i po- ine ne samo za muziciranje spavanje, Jedan od élanova grupe svirao je na ajima éale na irsku i istogno nego i za grejanje i 7: une melodije koje su pa vropsku muziku; to ga je rasteretivIngrid Ridel 1 pomisli: .To lako mogu wéiniti. Hans Moj ne ume da éita, pa mogu bez boj On onda stilo pisa; kad je kralj bio goton, Hans May Jet nu pokaza put foe srecno p vispe Auch. Njegova kéi, koja ga izdaleka gla, toliko obradova da mu polete w susret i poljub: id seté Hen se dogodilo: da je nekoj bw ono So kod be na pet ga. Kralj se tinjl obeéao & prepisao preo sretne, é da je ta divotinja sedela hao na konju i lepo muzicirala, Ali, dodade, da fe napisano mi bog onog oj da ée to i . Princesa je dobro postupio, er oma ni za xiv lawn ne bi poila uiumu. dobiti. jer Hans Mo} Jez ce obradova i rece di Nakon dugog perioda vezbanja kako da oseéanja, za Hansa dolaze godine ra sama od sebe, okoné eta: iznenada se, fa izolacija koju je sim izabrao = pored njegove kuée na drvetu prolazi jedan kraj Taj se kralj izgubio u Sumi i obradovao se kada je €uo = znak da u ovoj divjini ima ljudi koje m da pita za saver. Pokusajmo da — znajuéi Hansovu po- rodiénu predistoriju — zamislimo situaciju w kojoj se nalazi deal: jedan mutki autorites, p ra oca, koju sada dodivijava na nov i drugatiji nadi prolazi pored njega, koga je otac zanemario. On ov izgubljenom krabja, mote ptutiti negto 80 cijalna figu- snovu sopstvenog iskustya. bi ga moglo spasti: moze mu pokazati p Pre ljevi iz, uuglavne , moramo utvediel §ta znagi to kad se kera- sro je est motiv u bajkama. Ktaljevi se be u Sumi. Suma, izmedu ostalog, pred. Zivesi s bajhama stavlja i oblast nog, Upravo kraljevima, najvi sim predstavnicima svesti i vladajuéih vrednosti, preti esvesnom, Oni se u nj asnost da se otigledno, ne snalaze. ,Biti nesvestan" u suprotnosti je s njihovom funkcijom, Umesco da se posredscvom nesvesniog bolje orijentisu, oni ga izbegavaju. Tako u ovo) oblasti éesco ostaju upadljivo neiskusni. Cinjenica da su: mogli da se izgube «Sumi, u nesvesnom, pokazu je da suse dotle rukovodili jednostranim, racionalnim ptincipom koji su i predstavljali. To je, uostalom, inio kc 0 svom sin donosio na i Hansov otac kada je 0 osnovu ustaljenih a, predstava i normis na taj havin odredio je deéakov odnos prema sebi. PridrZa vajuéi se ovih normi, dosledno ih sledcéi, dogada se da se kralj izgubi. Moramo se zapitati sca za Hansa znaéi to sto moie izgubljenom kralju da pokate put. naéi da je on bolje orijentisan od najveceg autoriteta uzemlji, Zivot u Sumi, wdodira sa Zivotinjama i uz muziku, neobiéan je i ne uklay e savreme- nog Zivljenja. Medutim, Hans, koji je usled Zivocnil orkriva ovo naiz tetkoga primoran da ta divi, ponov gled potcenjeno mesto. Sedamdesetih godina XX veka svi oni koji su Ziveli ukomuna kceativno-meditativnom Zivotw u pricodi bili su predmer podsmcha. Njih su esto krit kKovali pripadnici vladajuéeg drustvenog sloja. Danas, usted ekolodke krize, vode- ma i ted smatraju ih neophodnim za predivljavanje Covecanstva. Do pre nekoliko godina pojedine grupe koje su kroz meditaciju pokuavale da prodru do nesvesnog u cove- ku i koje su se zalagale za oxbiljniji pristup tumagenju su poruzi kao skupine zalu- snova i fantazija, izIngrid Ridel denila. Sta dotivljava Hans kada se na zabaéenom me- stu pojavi neko ko pred: trenutku dezorijentisan cavlja autoritet, a ko je w tom 1n da sebi pomogne, vimo. Hans je kadar da auten on, bez imalo nom iskustvu koje je stekao kroz patnju. S: ronije, moze reéi: ,Gospodine kralju, ja mogu da Vam no, u njemu rastu samopourdanje i svest 0 sopstvenoj vzednosti: prvi put je nekome po- treban. Ljudi koji kau: ,Ja nikome nisam potreb Canje nepostojanja vrednosti uvek se iznova podsti Takav stav je opasan i tciko se prevazil danas, kod mladih koji nemaju posao i smatraju da ni su potrebni ovom drustvu. Samo saznanje, dak je nckome potreban predstavija 2a nageg Hansa veliluu Sansu, Tumatedi na nivou subjekea, kralj se kao Hansova unutrainja figura, na primer figura iz snova, U tom sluéaju, 0 mogla bi ukazivari ‘na unutra’nju preorijentaciju: Nadja, koje je na osno vu iskustva 5 ocem obeletilo Hansa, gubi dotadainju orijentaciju, a nove vrednosti omoguéuju da se u me- ja pri tome pubi drugim reéima, Maju s sto sopstvenoj vrednosti testo n.* Na ovaj natin, o narotito duvremenu razvija njegovo ja, Nad nadmo i tradi da se Ja dalje orient Hans je sam sebi postao otac Hans je spreman da odmah pomogne kraljuy, ali postavlja izvesne uslove. Kao dete koje se u Zivotu ,ope ko‘, on nita ne pruéa bez nadoknade: anaje vrednost stvari. Zivor ga je uéinio 1 Kaop ii da mu da prvo Sto stetne kada se vra ‘elji da se spase, kealj mu to obeéava i, navodno, potpisuje obeCanje. On, medu otivuslugu, on od kralja tr kuéi. L ma tim, nikada nije je Hans Moj Je2 nepismen, Kad prva u susret izlazi ki obe¢anja da st a i oni 2aj fh Hansu ne¢e pridrzavati mao nameru da ga ispuni: znao je da 10 kuGi, kralju odhuéuju da seKralj koji ne razotarava ou iinje, A Hans Moj bio je uvek veseo, sedeo cae | de No deed x da sale | nad nnaide neki drugi kraljsa slugama i glasonoiame i jer i on je zaluiao, te nije j se vrai je iuma bile. tako golem | aj kal cu leka dopire lepa muzika, \ 1 Sta to i) ogleda. Tad da pode i P noia ode pod drva ‘na njemu vide petla na dijim ledima se nalasio dans Moj Jet. Glasono- Sa ga upita Sa tamo gore radi. .Cunam magar vi hocete?™ svinje Glasonosa reée da su 2a butali i da ne mogu naci pus u kraljevstvo; upisa ga da li im moze pokaza- 4 put. Tad se Hans IM Jee s petlors spusti sa a ‘ai rece starom bralju dl put ak e mu pokobeca da ée mu pr hom. Kralj se s tim sloii i napismeno izjavi da ée Hans Moj Jez to i dobiti. Nakon toga, on pojaha p napred i kralju pokaza put, te se ovaj healjeustvo. Kad prispe w dvoriite zam, radost, Kralj fi onus iserba we sus la pa pode 1, zagrli ga i poljubi, radujudi seit je sestari otac vratio. Upita ga bud ion joj tada is lo pa da se uopite ne vvati: pa dodade da je, nicu, prav lepoticn, koja la je tako dugo tumarao, szalurao é kako je malo ned je lazio kroz jednu veliku sumu, neko upola kao jes a pola kao é iui na peti — sedeo nat povisokom drvetu, le cpo mucicirajuci. On mau je pomogao i pokazao at morao obetati da ce mu dati ono ta pruo sreine pred svofim b ali ms je x cambor. Kral reée da je to Princera ga pote tetiti i obeéa da ée, svom si rado poéi s tim stoorom kad. vat lub se pojavi. Hans Moj Jez nije ni pomisijao da moie doci do ne- gativnog razvoja dogadaja. Otlako se steo sa kraljem, kkade bajka, bio je .uvek vesco". Izgleda da je nagem Hansu poraslo samopouadanje jer je u susretu s prvim kkraljem shvatio da, zbog izuzemog iskustva u Sumi, nekome ipak moge biti Koristan: Zak ga i jedan autori- tet, koji ne zna kako da pomogne sebi, mora upitati za avet. Nije se prevario: dogodilo se da jos jedan kalj valuta. Hans pomaie i njemu. Kralj daje re’, ovaj put valjano: ,On mu to prepisuje." Stari izraz .nekome 8to prepisati* upotrebljavamo danas uglavnom kada se izdaje recept za lek. Za Hansa je susret s kraljem bio zaista lekovito ii ustvo. Uprkos njegovom nepoverenju Ziveti i razenju protivuslus ne reaguje sumnjicavo, veé nastupa s poverenjem prema Hansu. Prema tome, nepoverenje, poput onog ispoljenog prilikom prv sreta s kraljem, nije Hansu dato jednom za svagda: ne odnosi se na sve autoritere i sve Ijude ine mora se uvek j iznova negativno konstelisati, Obrué mote biti probijen, i wo jednim jedinim dokazom poverenja. (Bas kao ito je i oevo ispunjavanje jedne jedine Pelje oslo- bodilo Hansove nesluGene snage — a dovoljna je makar jedna takva da se krene pravim putem). Posredsevom ova dva kralja, u Hansu se aktiviraju dva athetip, ‘onaj Sto odbija i razogarava ponovo se prvom kralju, a onaj sto uliva poverenje i budi nadu u dotle neprotivljene snove — u drugom. Strogo uzevsi, athetip oca nema samo dva lica; reé je o tome da dva edena aspekta odgovaraju Hansovim dozivljajime ca: jeu skog arheripa. Soba athetipa oca Hans se susreée u istim okolnostima. Prema tome, nada da se mod konstelisati nero drugo od onoga &to je imao kod rode nog oca ipak nije ugasena. L nada, verovatno zato {to u sebi nosi opstu arheripsku predstavu oca. Susret sa figurom oca u pojavi drugo keralja za Hansa se, konaéno, ispostavlja kao pozitivan U svakom sluéaju, veé nakon susreta s prvim kraljem i saznanja da nekome moze biti potreban, njegova vera uu sebe raste. kealj pokuusava da ost da mu sin umre: odmah da ga napadnu bajonetima éim se pojavi. Prvi kralj osli kava negativne aspekre oca, one koje Hans jos ne moze da prizna sebi, to jest da ima oca koji mu Zeli smrt koji ne deli da se on oieni, $ druge strane, deugi kralj mu je zahvalan i prihvathiv kao figura ati potajnu Zelju Har vogo o povratku nareduje koji dedi reéZa preokretanje toka Han- icku i nije pocrebno vise. evima i njihovim obeéan ma, postiée se U meds Ei kakve ée biti posledice ovih sus éali, prvenstveno ato Sto j 1 iim tokom pripovedanja sami ne znaju- Dni su ga ipak 0 nekog, ko je kadar da drugima pomogne u nevolji 80 poieli, modi da ko jer je verovao da je He ‘Hans Moj feiIngrid Riel id otae plati da se petao opet potkuje, veseo sto se Hans vite nebe vratati Hans shvata da se vreme koje je proveo u Sumi pri blizava kraju jer su mu krda postala tako velika da su preplavila Sumu. On odluguje da se veati u selo i ma i ljudima pokate svoj uspeh: ,Pokazaéu ja Oni mu nisu dali nigea, a on dolazi sa diavin krdlom i moze ih sve nahraniti. Stekao je veliko samo- po zdanje, ima Sa da ponudi i yco" mode da im dé. ~Razodaranje u nekog ili mrZnju prema nekome mogu da prevazidem tek onda kad prestanem da se oseéam ko Zrtva, kad, naprotiv, sama imam nes m ko sam’, reée mi nedavnc jedna dena, Jedna leraelka ispritala mi je da je estala da mrzi tek kad ezultate ix svoy Tek oda mu pruzim ili mu poh a ili cezultate rada 0", navodi u odnosu na narod klini a sama mogu da dam nes aje oseéanje og koji nam je naneo toliko zla. Za Hansa je, medutim, ipak vaino da sam, bez spo- IjaSnjih uticaja, oseti da je divotw u gumi dotao kraj Jedan ¥ivotni period se zavriava i on se mora oslobodi- ¢ ako ti i Zivotinja koje je poveo sa sobom i koje su éudesno namnofile. On na taj nacin napus aspekte svoga bia ke magarcima, fragmente svojih roditelja u sel su otelotvoreni u injama i Oni su tokom mirovanja u Sumi postali plodonosni, vate no plodonosni, ali sada je doflo vreme da ih uéini ko risnim, da ih podeli, dé seljanima da ih zakolu: doslo Ziveti s bajkaroa je vreme za sveéani obed na kojem ée uéestvovati svi Tako se bar nada, Susret s krs pektive i dao : n okruzenju. Sada je Hjudi i s jnovepe 0 odvijati ui da drevuj Jedna v nela svoju dotadasnju egzistenciju. ica u imaginativnoj grupi te8ko je pod- u svinje morale biti poklane zarad snage koja je time dobijena; prihvatila je taj éin samo kao neéto sto se mora udiniti radi Zrtve. Za nju, situa- ja jo8 nije bila dovoljno sazrela za promenu i odvaja nje. Relativan mir i ,autarkiénost® steécni boravkom u Sumi kod majke prirode, mo} na sebe i svoja oseéanja (mu post koncentracije Kupljanje bili su ba’ ono Sto je njoj tada tuebalo. Kada je, pra- tei tok bajke, trebalo da se otrgne, bila joj je potrebna a. Mogla je d neizmetna st uije samo uz vel patnje, korak po korak, poistovecujudi se sa Hansom i uufivljavajuei se u rok bajke. Za nju je bilo vai jena primeru bajke i nauéila— da prepozna Sta u bajei »dorige" nju samu, ada se pri tom ne Za Hansa, klanje svinja predstavlja Exevu koja so- li da pok ma sela ko je i Sta ume, Sta moie da ponudi od onc ito je sam dobio, Da je promena zaista neophodna, iskazuje se je odjednom postala ako puna da F da divotinjama. Sreéan je onaj ko mode da kaze da mu bom pov a dva naéina: 3 s vide is colikim e ana § je neka Zivotna faza ispunjena tako da se sve prelival Hans sada prvi pur do: divljava Sta znati biti sit, buduei da to kao de Situacija je zrela za novu faz znao, Zeli to da prostavi ako da u dogadaju udestvuje celo sclo, celokupno okrwzenje iz njegovog detinjstva Istovremeno, dolazi sa poslednjom Zeljom svome ocuGije se arhetipske slike odigledno 1 jo’ jednom bori za odin: es ocu na navin za koji smatra da ¢e ga najpre pri 5 poritivnim predzna posle susreta s princezom, Dokao je biti: s materijalnim dobrima koja donosi na poklon, kao gost. Uzgred, jez je u Japan gatstva, zavidetku faze divota provedene u Sumi — pod ini simb\ oki n velike majke prirode koja ga je sasvim ispu: nila, podojila i snabdela snagom i ose¢anjima — te na kon podrobno opisane epirode s kraljevima, moglo se pretpostaviti Sta je slede¢e: Hans.je vet kadar da keraljevima ode u posetu. ‘Ali, shodno sopstvenom psi- n o€ito ne mode drugatije nego da kod pri jo8 jednom stoéi s kompleksom oca u s holo se, pre no Sto Zalwvaljujuci onome Seo dono- sii Sco ima da ponudi, osea se bogatijim od oca i nad a. Zato se usuduje da krene éun sa svim onim poni2enjima koja je od oca i Ijudi iz sela dotiveo. Odlaskom u selo, mladié je Zeleo da trijumfuje, da pokaze da ne samo da nije umro ne go jeéalen da zadobij oscupak dovodenja ogromno ‘ota na selui ¢ slim dato dvo moénim u adnosu nan u obra 10 i stvorio. Ipak, on jos jednom pokusava ev naklonost i traZi pomirenje. Njego a.u oéevo dyor kao da da Fimeren je nadinu 3: jedeleo da se dokate d 0 asledi Kakva razlika u odnosu na prigu 0 bludnom sinu iz Biblije! U biblijskoj prigi, sin odlazi iz 0 obebeden ogromnim nasledstyom i sve procerd: vréava kao tuvar svinja; natrag, u ogevu kuéu, ga glad! Za razliku 0 Hans je otifao kao pro- sjak, a vratio se dovodeti ocu krdo svinja, dovoljno veliko da nahrani celo selo. Fabula ove bajke predstavlja suprotnost biblijskoj pridi o bludnom sinu. U priéi, predani otac bezreze= vyno hita u susret izgubljenom sinu, dok je u bajci ne prikosnoveno verni sin onaj ko hita ka iz docu. Hans veruje da postupa ispravno upravo samo o materijalnim 7a ofevi 0 $10 varima, njegov otac razmi’ On se éuk i pred celim selom zalai Ova bajkca je, od samog poéerka, porodiéna priéa, s posebnim naglaskom na motivu imena i ranga u okvi- rima seoskog socijalnog okruzenja. Od potetka je ret radi presti st © porodiénom problemu: sin se rada samo Sin snosi posledice i Zeli da se iskupi uprkos svemu On jo veruje da bi mogao ‘omekati ogevo sree ako mu donese nesto ime je ovaj zaokupljen. Hans sanja samo o tome da ova gozba sa posckom, koju omoguéava on, svojim krdom, bude pr va na kojoj ée biti priznat takav kakav jeste i na kojoj imeée muziciranja na gajdama. To je gozba na kojoj on Zeli da nastupi dionizijski, da mu ito mu je uinjeno na ée pokazati svoje u dotadasnji ney ane ve- cli postanu prijacelj. Prirediv. abe san je mnogih sicomasnih Ijudi ili studenata na jednoj takvoj zabavi predstave u velikom stilu, istro’e preko svojih moguénosti, nekad éakei 2a ceo semestar unapred. Hans, medutim, ne ide jh moguénostit on se ne razmece buduél da , Heleci da 1. Ponosan na sti da priredi zaba cu s idejom 0 zabavi za selo, ote yerovao da je Hans M odayno mrtav.“ Ovakvom reakcijom otac prireduje Hansu najgore moguée razo- Zatanje. Doduse, gozha sa klanjem ipak se organizu ali ton bajke nagovedtava skrivenu agresivi: 85sort Ridel akciju na Hansova osedanja: opsirno je opisano veliko Klanje i kasapljenje Zivotinja, uz uzvike Oh! Nakon otevog odbojnog stava prema poldonu, od goabe i ni je ostalo nigca osim klanja. Doduée, mozda se u ono vreme, kada je bajka nastala, ovakyim opisom ielelo d nizijsko izobile. ,Posek i jeste nazi liku kulenu gozbu sa klanjem (Ikasaplienjem). Mozem samo pretpostaviti kako je to izgledalo nekad, tokom Kclanja svinja pra ma Oh!*, uz njihovu eile i vrisku pomedane sa sviranjem u gajde i uzbudenim gl a. Smislu ovog dogadaja na najbolji nas agin priblitava sklop = gorba uz pokolj (Schlacht-Fest: gozba, ali povezana sa Klanjem, koju je Hans Yeleo da priredi selu i da mu na taj nagin uzvrati dobronamernoséu, ali, istoyremeno, zadovoljavajudi i svoje agresivne impulse. [spostavla se medutim, da ova Hansova ponuda ne dopire do oca i da joS ne postoji moguénost da i otac bu Hans neée promeniti oca tako sto ée mu se prila éarati di nog uzvi sovima selja njihovo dvostruko znaéenje diti i razmisljati u materijalnim ji seljaekim okvitima N kraju bajke, medutim, on ée padi od sasvim dru- jh vrednosti: postace kealj, sto znagi da je sasyim svoj ~ kralj je simbol tovekovog Sep emu ne zavisi od oca. U vreme gozbe, medutim, otac aj stari, onakay kakav nam je prikazan na poéerku bajke. Bajka nam stalno ponavija da je na deéakova vezanost za oca psiholodki razumjiva: sin kome je da predstavljao problem posebno j ia ~i da vige ni je i dalje rac nek * Posek, na nematkom ,Metzgete", oznaéava period Klan} slavljes kod nas se ob vija.u okvita fire porodice i 2esto se naziva i syinjokeolja. — Nap. svinja koji se obavlj 86 ipak, otac, svojim ponavljanim odbija- nnjem, nenamerno utige na to da ga se detak konatno oslobodi. Jo su tei za sina okolnosti 1 kojima to od- hijanje nije oigledno veé prikriveno, naroéito ako je prikriveno izveStaéenom Ijubazno8éu. Ambiyalentne scene poput ovih w baj javijuju u veri s negativaim roditeliskim kompleksima. ‘ako jedan student, koji je w zavadi s ocem, prita da za svaki BoBié neizostayno mora otputovati kuéi, kako bi yoslednji put ubedio oca da vite nege dolaziti, Zasco bi zbog toga jo8 jednom iSao kuéi? Da bi jos jednom bio odbijen? Da bi razdor uéini jo’ tetim? Da se jo’ la se tu zaista vise a ne mote udiniti? Rea je, verovatno, 0 ovom poslednjem; iza toga, medu- tim, kere se nada da je ponovno pribliZavanje moguée mora da ode kuéi i jasno saopiti oc ée primati novac od njega, umesto da novac bee reéi vraéa. Ovakvi poks wvanja odnosa gotovo uvek ustovijavaju nov razvoj dogadaja, kao i nova poyredivanja, sto na kraju dovodi do odvajanja Raskinuti vezanost dece, odnosno odraslih sinova uvek se po: jednom uveri recimo, i aX stvari iu terapiji. Ta od if trate ak i zamene 2a majku ili oca, crate ljude koji su siromaini ose su im bili i roditej Samo u odnosu s takvim osobama, naime, sebiénim odbojnim poput njihovih roditelja, mogli bi dobiti dokaz — koliko god se jo paradoksalnim ~ da ibojan Covek moze biti podstaknut da nekoga pri- hhvati. I samo takav dokaz opovrgao bi ranije iskustvo one dece koju su njihovi roditelji odbacili. Sto se tig ashetipa oca, ut svakkom deretu konstelisan je i pozitivni njima kaootac. Zahvaljujuci tom pozitivnom oginskom aspekcu, bajka i njen junak Hans Moj Jez uspevaju da istraju do samog izbavljenfa. Jed do oslobadanja ¢ seta optinjenosti jednim od ro celja To su éuda koja se u terapiji povremeno dagadaju. Do ajih, medutim, dolazi samo ako se dete prethodno © lo tog dela roditelja u sebis sledi odvajanje i tek se tada moze konstelisati nesto novo. Tek kada ptestane besmisleno da pridobija oca, decak moze stati na sop we noge i post integrisan u staru podelu uloga u poroditnoj igri: on, neko noy, neko ko vise nege bit naime, vise nije spreman da prihvata ulogu koja mu je umladosti dade probit nadin, Tek kada se stvarno odvoje, deca éesto ponovo postaju veoma privlagna za svaje roditelje. Roditelji ta- da primeéuju da njihove stare projekcije na osamostale nu decu nisu vite opravdane, da ne odgovaraju situaciji inisu svrsishodne. Kada roditelji prihvate samo sina, tads oni ion m mo’ lu njega, prilvacenog nostalnog, i njih, kao novootkrivenih roditelja kao Hansov otac nije ni mogao znati sta znaci ena, Led se mi i samo nia taj 4 iz starog klinéa; tada se uspostavi nov odnos iz: u Jjudskom obligju; znao ga je samo kao neprijatno stvotenje, kekvo Hans ~ noseéi na sebi peéat komplel bio. Sta za Hansa operenost nastala zbog nere’en sa oca i buduéi devijantan — i j kompleksa sazn le im scenama bajke koje ut susreée sa Zenskim biéem, n feli da se ozenii J njima se on prvi princezom koj Da bismo razumeli scemu Hansoyog susreta s prvim kraljem i princezom koji ga, uprkos nje moi ocu, tako Zestoko odbifaju, treba da se upozniamo voj ranijoj po- sa priom u celin Hans Moj Jeé odjahaa ue on je naredio — ako neko do 2 s0i na njega odmah puc boda kako niposto ne bi usao u zara. I stoarno, kad Hans Moj fet dojaba, na njega jurnuse ha kapije idov eda ono it njegouaj kéeri dodi glave. sebi sacwvala Zivot. Ona se obuie u belo, a orac joj dade anja. Kraljeva kéi mi gajdama estopreg, divnex posluge, par de u kacije, a Flans se sa svojimn p hvaj nije, pa se zatim oprostise i podoie 89je mislio da keer nikad vite neve videti. Abi ipa drugacije, jer kad od grada malo edmakese, Hans Moj ne i pace je hodhiama bosti sve dok je ne neiskrenost! Vrati sel Ja te ne Selim!" Tim retima je otera bud lt. i kre. Tad joj rete: To je nagrada ea vasu Kada sam sa studentkinjama razgovarala o scent t kojoj Hans svlati odeéu s princere i Zestoko je povre- duje svojim bodljama, one su se veoma uznemitile Po njima, bajka govori o silovanju kao o nes podrazumeva, gotovo kao o primeru pravedne kazne bog neiskrenosti kralja i njegove kéeri. Scudentkinje su zastupale stav da bajka — buduéi da ne osuduje silo- vanje nego ga, naprotiv, prikazuje kao login cu preksenog obeCanja — podrZava opasan scksistitk moral koji muskarcu daje veéa prava u odnosu na dene Ipak, namera bajke nikako 1 opravda.silovanje, Hans, dodusc, svlaci princezi halj- nu, i to belu ~ princeza se zaodenula ,u nevinost’, u jako uopste nije imala nam: m ito se bila da ovom scenom u dase veleza taj njegov postupak mode znaéiti i svlaéenje njene pritvorne fasade, maske. Potom je, medutim, uba- da svojim bodljama. Modemo samo da zamislimo ovaj zageljaj koji je nju veoma povredio, fizi ostamotio je u o¢ima drugih. Ona je bila ynarudena za Wvaj motiv je tim inom Hans ki i psihidk, i 0 Zivot’. U skladu s tadaSnjim moralor mole se tumaéiti i tako kao da tuzeo nevinost’. Pretpostavke studentkinja naklonje- nih feminizmu ipak nisu bile pogresne Ali itz opisom ove scene pripovedad zaista fell da pokaie? Iugleda, ipak, da mu nije cilj da dr#i moralne pridike. To su o: ma morala je isprigana iz Hansove pers i pripovedaju tako dz zadrie gl ber. unoSenja perspekriva sporednih lik le i moje studentkinje. Ako ste dovanjem pretpostavili da u bajei ne~ reli njenu poencu. Ba ve. Bajke se, uopste, iéte glavnog junaka, U naioj onda niste ra a bajci pozadina Hansove porodiéne p aéin da se ovaj Sokantan, sadistihi poscupak pre ma princeri dovede u veru s njeg On vim razve je prikazan kao karika u lancu Hansovog razvoja. Pre- ma tome, nazin na koji je opisana scena poniéavanja princeze mote se opravdati jedino pretpostavkom da ona predscavlja ajunakovom putu ptema odbacivanju Zivotinjske koze. Sctimo se da je Hans imao i negatiyan odnos prema majei koja mu je neizbeinu stanicu ula ime, Majka je, medutim, predstavljala prvu sliku koju je Hans formirio 0 éeni, Sada se pojavijuje devojka, mlada ena, i on je opet odbijen. Majka ga nije mogla dojiti jer se plafila da bi je mogao ubosti Zbog bodlji su ga odbijali svi, Zaki pre no ito je nauditi b ~ojke od koje je toliko o¢ekivao, a kof ubadanjem nje, on gini upravo ono éto su mu dotle samo pripisiva Ii, Hans se svet taj ko odbija: ,Vrati se! Ja te ne Selim! Moguée je da se prineeza oseéa ,naruZenom 2a ceo Zivot* i zato 310 i tako sto menja uloge, pa je sada on uu svojoj osveti, devojku, Hans pon majla ava i sopstvenu vom mestu mozemo uoéiti komponente Han sovog kompleksa oca pro} keer, kompleksa nabijenog negativnom ener pomenutu scenu posmatramo samu za sebe, moe nas covanog na kralja in oIngrid Radel iriticati to Sto obe¢anje. Ké tim, opravda -va postaje kei, iako je otac onaj ko kei javlaéi deblji kraj". Pail je da kei koja je vezana za oca ispasta njegove grehe, U svakom sluéaju, buduéi da se primeri ~ otac prodaje kéerku da bi spasao sopstven j vremena, nema ih mnogo ni u bajkama. Ipak, acik predstavljeni kao negativni likovi u odnosu r Fivot — ne javljaju Cesto u porodid iologiji onog, stite se tisake da konceptu bajke od; budu Han- sa. Prva Zena u Han: wom Zivotu mora na svojoj kos i ono negativno u njemu, mora istrpeti bol koji tei. Ona strada od bodlji njegovog kompleksa. Za razliku od slavija s klanjem koje je bilo i socijalni tin, ovde u prvi plan izbija samo njegova agresija, koju je ranije savrSeno kontrolisao, Buduel da su se ove bajke nekada pripoved gde se najmanje jednom dogodilo da mladié na sligan nain yizbode" devojku koja bila — Sto je bila sramota za momka, ali pre sv su mu naneli ror le-t seoskoj sredini, devojku.— mozemo zamislici kakav je efekat gla imati. Ona nas podstide da razmiiljamo o tome zaito Hans Moj Jed Lini cako nekto, Ljudi koji Zive na sclu mogu u ovoj bajci videti kako se Hans oduvek bo. ris odbacivanjem i kako mu to tedko pada, pa mogu azumeti njegovo preterano raz Odbacivanje od ove princ smirt iako mu je on jednom spasao Zivot, za Hansa je previte. I on odluéuje da se osveti Evo primera koji bi mogao pojasniti tu hendikepiranog mladiéa koji hramlje zbog povredenog kuka, a dija se majka bavi umetnoséu, odbija prva de yojka kojom je fasciniran, Duboko povreden, on po- kuiava da joj se osveti tako ito narusava njen dobar aranje i na Fe, Giji otac Zeli njegoy obudu reme je glas: prita pred skolskim drugov aje ede jo8 uéenik) kako je ona ykutva" i omalov god stigne. Tek u slex ja, otkrivamo da je ipak moguée da Hans oj epizodi bajke, s pojavjivanjem kéer 1 sa Henom 2 prvom kralju nije imao pet, Hans bi naleteo na b: i bio bi ubljen. Petao mu omoguéuje da se izdigne iznad uacijes njegovo uzletanje predstavija snagu koju dobio. lako mu ometaju pristup, F ai do kea vih odaja i, preteti, prisiljava oca da mu preda kéer. On ovde demonstrira hrabrost naspram otvorene agresij. Deluje veoma zastraiujuée kada on, uprkos naredbi da se na njega puca, poéne i sim da preti. Kralj je zbog toga porpuno prestravijen i irtvuje kéer da bi s vot ~ postupak neuobigajen za oca, koji sovim ocem. Bududi da mi, Gitaoci, poznajemo Hansa — znamo da osim gajdi 2, orufja i da ne jake nikakvog borbenog Moj Je# uspos Da prilikom dola onete kraljeve str veStava slignost sa H: petla — u prvi mah ne strahujemo za divor kralja i njep Primedujemo samo da nas ju- nak iznenada krece u napad i da ume da zapretis zat zbog osvere nad kraljevom kéeri -gova pretnja i ostvaruje. Uostalom, i ko lose kako je kralj u svojim negativnim projekcijama zamiiljao. Kralj je bio svestan nosti da vige nikada ne vidi kéer koju je Hans 0 zauvek oteti ili éak i ubiti, Uprkos svemu, on a ocu, doduie, po- Tans je, medutim, v iéenu, Za nekoga ko dovivi siruaciju u Ijuceno da i ju. Setimo ut je daje vredenu i po kojoj je mogzo biti ubijen nije sasvim i sam bude spreman na opasnu protivreakIgri Riel se samo prete¢eg ponasanja mladih koji su bil vijani i naéina na koji se to psiholoski objasn Hans, medutim, ne deli nikoga da ubije Bilo je interesantno vider tu veri s ovom scenom zamitljaju i kako se ose€aju Zene u iskustvenoj grupi. Sve su se unele u Hansovu ul alogu Ieraljeve kéeris u njima se rodio strasan bes prema neis- krenom kralju, za dije su krivotvoreno pismo saznale jo tokom scene u Sumi. Isprovacirala ih je kraljeva pomisao da je Hans analfabeta i da ne razume’. Bes je bio usmeren prvenstveno na kralja. Jedna od Zena tako je destoko vikala na njega ~ misleCi u ton trenutku na svog oca, ali i na Sefa— da se taj lik (oca, kcralja) u njoj zaista uplasio, a ona prvi put od potetka obrade bajke doila do ,vazdubat’ i osetila se slobodnije. Prilikom ponoynog éitanja bajke ona nika- ko nije mogla da shvati da se ovde upottebljava indirekmni govo bio p Kaaljevu kéer, izuzev samo" : taj nadin izrazavanja za nju je, jedno- stay jednom sluéaju, nije ,izbo- Ia nijedna od Zena koja se bila unela u ulogu Hansa samo su je slale nat cu, ip @ su snazno dod: identifikuje s ocem i ne tazvija sopseveni identi tet. Oseéale su stid zato Sto su, postedstvom te identi- ikacije, protivljavale problem sopstvene zavi ai sopstvene nesposobnosti za-veru s iz re zavisnosti proizilari od ucesnica bio est0k da je o princeau i pri tom osetila olakéanje 94 Hans je prihvaéen Hans Moj Jed na petlu i nosed 0 drugog kraj ak hraljevston kome je takode pokazao 1i neko kao Hans put. Ali ovaj je naredio Moj Jed, dla taj bude da ike , Ziveo! Ziveo!" bude weden w Kada ga kraljeva kei vide, uplasi se jer je vrlo éudno glediao, ali pomisli da nema hud nego da wéini ono ito je ocu obetala, Zato Hansu Mom Jeéu port cu, a on se s njom venta Tada je H. Moj Je& morao s sk trpectt, ond se namesti ostalima da sedne pakraj njega. te pocefe da jedu i piju. 95Ingrid Ride U ovo} sceiti bajke Hans Moj Jed konaéno dolazi do kralja koji se ispravno ophodi prema njemu i do kraljeve kéeri koja zaista hoée da stupi u vezu s njim. Stigli smo do odlucujuceg mesta. Dogada se ono Sto sem nost: Hans konaéno moze da skine svoju jedevsku ko- 2u, Razmislimo jo8 jednom o tome 8ta bi koa mogla éiti. Posredstvam koze obavljaju se interakeija sa 1a dogoditi ~ naizgled nemoguée postaje stvar- spoljasnjim s Onima sa predcbelom ili pretankom koZom kontakt s okolinom i ljudima je otezan. Prevelike ope! ne mogemo prediveti. Meduljudski odno i neznosti, prenose se koZom i pr Osobs koja umesto fine ljudske koze ima badlje zaiti¢e na je njima, ali zbog njih ne moze da spozna neZnost m, znojenje i smrzavanje, ali i disanje. tine kode , dodirivanja <0 nje se primaju. Hansova situacija, meducim, menja se ako Sto, korak, avak #ivora pod staje izliSan. Na potetku ove scene, prvi put w’bajci, Hans biva pozyan za sto da sa drugima jede i pije. Pri- likom slavlja s posckom, on sam je pozvao celo selo, ali zajednicki obed u bajci se ne pominje. Kod drugog keralja, medutim, podrazumeva se da on mora" sest po korak, n skim oklopom po- nica, jedno za sto, Kada se zasniva 2 vo zajednié: ko obedovanje postaje veoma vaino. Zajednicki ruéak za Hansa je presudan éin, Ulazeti u ovu situaciju, on ve ono Sto je stek ita bajka: izdrijivost, hrabrost ppoznato, all i svoja razoéa anja i osvere. Ipak, sada je prvi put prihvacen onakay kakav jeste, Sto porvrduje i dobrodoslica s pucanjem iz orudja i poklici: ,Ziveo!* K kontrast prema ranijo sposobnost da se upusti u ogevoj Zelji da umre, ili u odnosu na naredbu p: ga napadnu! Mozemo samo da zamislimo kralja da shajkara kakva promena nastaje u poimanju fivota éoveka koji, odbacivan kao Sto je to bio Har alnosti nazdravija, Medutim, nijedan preokret situacije nije za Hansa toliko znaéajan kao Zinjenica da je kraljeva kei sprem na da stupi u vezu sa njim, iako je sve teéko, Ona se ne zavarava, niti pro Zeljeni lik naprotiv, vid a koliko je to jekeuje na njega svoj n kakay jeste. Jako Ol: zatire od Hansovih bodlji ~ to je otigledno — regena je dao kome masta nego s njim, ko i i koji u samoodbrani moie i povredi. Ona sagledava situaciju u ke razliku od Hansove majlee koja je, i p ne #elie 72 detetom, smatrala da on ne bi »mogao" ni da pride njenim grudima, kraljeva k strahu od ajega, Zcli da joj se on p ana Sta sve U sust¢ rcem moie da doxivi leu krever bas s njim. Ne, dakle, sa nel svrlo éudno izgledat, koji aprimio asobine je se nalazi, iprkos svom iZi ida mu se ti. Ona 2eli da sp ovim Da bi Hans moga iz osnova da se promeni, podsti caj mora doi spolja, od druge osobe. Niko nas ne moze je uverii w ko se, uprk ‘0 od onoga ko je iskren prema na nae mane i usuduje se da nam na njih ukaze, upusta u vezu s nama, Samo pred akvom osobom mozemo prestati da se prikrivamo: Iskrena zahvalnose drugog kralja prema Hansu koji mu je pomogao u nevolji menja sve, prekida u nost u koju se on do tada zatvarao. Prvi put Hans se izneverenim, Kralj dobro ana ca je Hans 2a njega uéinio kada je izgubio orijentaciju i zalutao u su- mi. Hans je bio kadar da pomogne kralju zato Sto je ~i i kroz nju—tu Sumu dobro upoznao. Kraljeva zahvalnose jeste nesto novo i veliko u Hanso- sam se probija 7Ingrid Riel vom Zivotus to je jedno novo iskustvo, obecanje koje née bici prek¥eno. I vi8e od toga. On je cdnigki sto i prihvaéen onakvim kakav jeste. A ova Zena, prineeza, usuduje se da se upusti u svaku opasnost sa njim. Vratimo sc sada Hansu i preduslovu koji on mora da ispuni da bi se promena dogodila. Doilo je dakle, da uéini neéuveno, neito gto niko osim njega node uiniti: da sim skine dotadasnju kodu. U ne kim bajkama, dodu’e—u Magarencetu brace Grim, il austriskoj bajei Kra junaku koji okleva, ili je namere, oduzme ili €ak sagori on met ~ deSava se ajbolje ou koju ivremeno odlobio. Ako se to, medutim, ne uéini 10 vreme, patnja onih koji su tim ginom pogode putan, neko dru; wotinjsku ko ni, a koji joi nisu dorasli ovom razobliéavanju, samc c produit, a t avuceni bige teZi i komplikovaniji. dogadaja za sve koji su u njega Kako od jeza postaje Covek 1 se spusti vele i dodte vre / Je poten, rt shi afe Miegerath Beco, ale jap opine idee thee hakvo xo. Onda od plasiti i di joj on nege ucinisi tind sluge, kojé ée bdeti pred odajorn. Sluge su imale da pred vratima zaloée velikw uatre i, kad Hans Moj Jed ude u sobu da ti boraj kreveta odlozi jezeosku kok, dat hitro prick kokn u varru i pored nje ne proguta. sn dok je plamen potpunoIngrid Ridel Hans se sada:nalazi na novom terenu koji su mu inceza. Ipalk, renjem, omoguéili kralj i du svojim po kor: do tada nij no Sto se sretne s princezom, treba da skit sku iz. rod iskusio: pi Aivotinjsku koZu. Poput odluke o odla jske kuée, i ova dolazi iz dubine njegavog ne potiva samo na spoznaji 0 nosti k Posta biéa, Ona, me dobronamernosti in alja i prince vija se pitanje da li je bez pozitivae promene predstave promene do koje je doglo nakon n kraljem, odlaganje Zivotinjske koze sopite bilo moguée. Upravo taj sustet omogucio je da- oc ji razvoj poritivne predstave oca. U svakom shuéaju Dotrebno je mnogo stage i odluénosti da bi se sagorela vska ko#a: velika yatta i jo’ muskaraca o spaljivanje treba da obave 1 nadgledaju. Uo: jek je — zbog bodlji koje podsecaju na zrake ~ 11 Mesopotamiji i centralnoj Azifi, po etvor u Africi, smatran sunéevom Zivotinjom, Zaro je motiv vyeru s vatrom i nastankom ci vo ret 0 preobraiaju naieg d Ovde je zap Hansa w civ ultivisanog toveka, koji ko aagno integrige svoju divotinjsku stranu i postaje poe puno liudsko bige, Na ovom mescu bajkca jasno kage: ilo ga, osim njega samog, ne moc osloboditi te koe Niko ne mote i niko to i ne Gini umesto njega. Ipak, Hans je svestan opasnosti da moe potcleti da ponovo vrati tu kozu, uprkos tome Sto ju je sam odbacio, U dno varijanti ove bajke, Grimovom Mag opasnost je akutna, Hans traZi éetvoricu mu: kako bie saguvao od povratka na staro. Povod za ova rabru odhuku jeste vera s kraljevom kécri. Kada mu ona izrazi svoju bojazan, on joj kaze da ne treba da se plati. Samo njoj prevazilazi njegovu snagu: oslobada se onoga Sto ga je sputavalo da se priblidi Ijudima — kode jeda, koja mu je bila i jedina su bila sastavni jubay kadar je da uéini neitvo sto stita. Nakan muénih odbijanja, koja 1 nn, kako bi veza bila mogu- 0 njewovog Ziv s se usudu je da bude ranjiy, nezasti éa. Hansova hrabrost d bi pri come povredio sebe — pokazuje se i kao reéenje svih njegovih zivotnih problema. To se mote postic coplini njegovil emocija i vrelini strasti koju oseéa prema princezi. Vee odbaci kozu jeZa— éak i ako samo omoéu vatre, koja odgoy na potetku bajke vanje neophodna toplora, mak. aznajemo da je Hansu za predivlja- iu vidu pedi, Sada gori on sam; vatra oslikava jacinu njegovih oseéanja prema Zeni koja se usudila da ude u vezu s njim, Ako padljivo éicamo, videcemo da on kotu odlaie pre no a se odbacivanje kote ost zene On bolje repusta Sto se vatra razgorela, zbog ¢ mote razumeti kao spontani odgovor na hrak njim kre na u kakvoj je ona sti da bude povre Igovor, jo8 pre n ugom, predstavlja radik 1¢. On prvi podnosi Zetvu, Gini koja tizikuje d i kada se a njegovim bodljama zo Sto su se pribliili jedno jan korak samopromene ka- prvi koral se raista razgorcva i u njemu se bi shanizam kojeg 0 to ucini, vatra strast koja ukla- ka zblizavanju, Tek po’ aga snost od nakna postavljajudi po primorava sebe da ostane pri svojoj odluciOpekotine A kad zvono otkuci jedanaest tasoua, on pode w sob odlodi jekeusku host, stavljajudi je pored kreveta: tad dodoie sluge, brzo je iznerose é bacise u vatru. A kad je plamen progusao ke Sek je dedao je u postelji imatuci Ijudiko abligh posla po svog I fas koji Hansa iii Hansa Lehovitim mastima i stavi mu melem, Posle soga Hans pobel gospodin. Kad ka pat suradan redosnt ustadoie, On da su jeli i pili, i tek se cada vg He no proslavi svadba, 4 ralja nasledi zemlju, ans Moj Jez od starogPrema mom misljenju, najuzbudljivija u ovom do- gadaju jeste dinjenica da Hans, uprkos svojimn distim ve da zbog toga pocrni, izgleda da se vatra dogada napolju, dalje od nje- ela kota ostavlja tragove i na njemu, Kako d 0 ovaj decalj? On poka bajka realna, da ono Sto nam sovog preobrataja ne dolazi jeftinim om. Hans se oslobada jezevske lak ove licnosti uj da je luzifa: do madionit: kote — svog za¥titnog znaka — koja mu je, onako ne. Znom i ranjivom, bila jedina zaStita, Na taj na otvara, prepusta se, dopusta da bud povsediv. Zato je i povreden, zato ga boli. .Ko se jednom opege, be#i od vatre", kaze poslovica. Ovo dete, medutim, koje sew Zi- vou vee ,opeklo*, uspeva da savlada plailjivost,iako se pri tome sve rane ponovo pozleduju i postaju vidljive eno, Gime bi se njegova dedja trauma samo potvrdila. Kod 0 deca bi Jos jednom, ono se izlaze opasnosti da bude o: mnogih odzaslih, koji sx aeni, prime- Eujemo da se ne pr uvuée pod koZu i porpuno ih obuzme vo, buduéi da su se, u Zelji da budu prihvaéeni, jednom veé opekli. Hans se usuduje da koja ga je pratila i pekla dita da pridobije oca, uskrac nije ad prve neveste, nadasve, strah od onoga Sco bi se sada moglo dogoditi ~ sya njegova ranjivost, mota se ja jo’ jedno Inom pokuka. Bol tudan wud og Hivota — u st za Ijubay majke, odbija- uovom inu samooslobox inaneti mu teske opekorine. Iza toga je moral stajat jaka Zelja da konatno postane k da skine bod! 2e- au koja rizikuje kao odgovarajuéeg partnera, da je prihvati naroi oi svi drugi Iu ibude sposoban za ljubay; da prihva 2 ga, uprkos bodljama, voli i prizna zato to je upoznao sebe kao nekoga ko je mogao da nemilostdno izbode i povredi prvu princezu, onu ko ja ga nije prihvatila. Za razliku od ranijeg ponasanja, kkada je viSe voleo da povredi nakostresenim bodljama » da sam bude povreden, sada se pojavljuje njegova druga priroda (nova kota) Tokom jedne psihorerapije upoznala sam pac je beznadedno bio uvuéen u zadarani krug uzajamnog px vredivanja, Oboje su kao deca doziveli teSko odbijanje od roditclia. Da bi predupredili potencijalno odbijanje druge strane, oni su se uveée, kada je trebalo da se pri- bliée, ophodili jedno prema drugom prezrivo i hladno Tngledalo im je nemoguée da jedno drugome otkriju svoje nezno, tanjivo mesto, da na taj nacin upozore parmnera na Einio im se kao bolja z Za razliku od ovog para, i mada jo$ nije mogao znati kako Ge proteéi prva bratna noé i da li ée ¢ princeza odbiti, Hans prvi skida svoju bodljikavu opre mu. Ali, time Sto se osmelio on prekida s jezevskim ponaganjem. Zrevuje svoje za kon, dopustio d: kako mu ona u bio je lep i beo® nost. Ishitreni sprvi udarac a itno odelo da bi, napo godi ljubav, da bi iskusi d ko#u. Medutim, umesto 1 ade »Bio je kao ugalj crn® Posto je dopustio da bude ranjiv, on zaista i biva po- eden. Njegove stare rane izranjaju i peku do bola ee dotadasnje Zivone povrede irnenada su op: dode mu da Kada se takay Zovek prepusti oseéanjim zaplaée nad proveklim Yivotom. Nenadano, iz. nj navira en i on prvi pur priznaje kako je bolno bilo, kako je i dalje bolno sve ono Sto su mu udinili Ranije je Sada Hans oscéa izgorela mesta svog biéa, svog Fivo: fe t0 prikrivao i oporo i hrabro ,gutaoid Ridel ta, oseéa se ctno. U terapijama poput bioenergetike, masaie ili terapije dis nim telesnim doditima mogu se osloboditi blokirana oseéanja, sto éovelca tera na ncobuzdani plaé koji dovodi do emotivnog prainje nja. Verovatno Ge i Hans jednom morati da se isplate pred svojom Zenom Kao terapeut, ponckad i sama nailaz iskustva: vokom terapije neko konaéno uspe da se i ili se, mozda, prvi put poveri drugom coveku, terapeutu, odlodi jedevsku sliku o sebi, napusti kozu neranjivog, onog ko se sam probija. Kada takav éovek na slitna oty Sto podrazumeva i odbaci- ptvi put prihvati pomog esto ga preplavi veliki bols vanje .jeZevske" kod stara predstava o sebi hrabrom, nai Na mene su snaan utisak ostavljali prizori liu wski ponos* kako bi dopust ne im. Jedna mlada od di koji odlat svoj jez nekome di im se priblizi i pomog Zena ovako je iskazala to oseéanje: ,Mislim da najpre moram postati ranjiva da bih uopéte mogla da divim Do sada sam uvele samo kod drugih zapazala to da se ne Stite, éak i kada su bili ranjivi, i to sam smatrala slaboséu, Sada mi se, medutim, éini da ovo mote biti i jaka strana liénosti Coveku se ne mote istinski pridi, niti se on sve dok ne ,dopusti da bude ranjiv®. Ali Sta n Covekom, s itis jednim takvim, dim Hansom i njegovim opekotinama? Ir ove situa ije ne moc odmah dodi do susteva aja bra partnera, Coveka's opekotinama, pai onim di ‘odmah prihvatiti, éak i ako ga mnogo vo- nsu je terapija, i to terapija koja jeza njega uvek predstavljala problematiénu oj bajci kralj angazuje ajpre potrebne vonu i neuralgi¢nu tatku. U 04 106 lekara koji Hansa neguje lekovicim mas potetku stavlja nam se do znanja Sta 7: ea: ne dobiti n odbijan melemi nadoknaduju nesto od nedno ma. Veé na ‘i imati kodu {jivo izabrani kontakea i mi- lovanja éega ga je majka ligila, Hansovo crnilo znadi a on, uprkos odstranjivanju ivotinjske kote, jo’ nije potpuno izbavljen. Ipak, zahvaljujudi neznosti, nestaju i poslednji tragovi ove kote Jedna mlada Zena, koju je otac psihidki m je dugo odbijala mutkarce (samo musko telo bilo joj je odbo ino), sanjala je kako miluje golo musko telo. Od tog tremutka menja se njen cima: nakl prema muskat nost i neBnost postaju joj pribvatlive, Mu ci koji su, zhog negativnog uticaja oca, 1 njenim ogima, kao i njenim oseéanjima, izgledali kao fivoti ‘je, ponovo su, zahvaljujuéi njenim nebnim rukama zadobili Iiudsko obligje, Kraljev lekar, bad kao i Hansova nevesta, pomate nagem junaku da se u novo} i pravoj ko#i dobro ose éa. Lekar omoguéuje Hans da svojoj nevesti pruZi nost i da je od nje primi, Mazan lemima, ili kakva druga terapija e ili kupke, mogu | edelotvornim me- la koja uk ma koji su, poput keiu, ma Hansa, veoma ranjivi ili veoma otvo moi, Hans je jo8 s odmah mogao dijumima te i suvis iljan odnos. U takvim sta neophodno je da se najpre upozna sopstveno la se u njemu dobro ose€a. To Sto kota postaje crna podseéa i na pos pke u stupnjem pretapa- ijala koji rok trcba dla se opleme. m stadijumu, materijal postaje cenji ledao, buduei da neéistoéa potinje alhemiji: tamo se erno sr tra pry ja, pred anja ma ni. U ovom, pr nego So je ranijeIngrid Ridel aes da se indvaja i adbacuje. To se na poderku terapije do da mnogima: oni sc sami sci éine mraéniji, crnji negativniji nego pre, ‘To je zato Sco su poteli ispravnije da sagledavaju sebe i Sto tek sada u punoj me ogekivao se s napetaiéu. Neki od ud se poistovetili sa Hansom da su v straha, sanjali kako skidaju j snica noé je provela budna je ika voliko su noé pre, ne bez evsku kofu, Jedna ut ie osecila da je k as da i ona, dok je sa svojim partnerom, skine svoju kotu jeda. | Jednaz éuju svoje senke, netisto¢e i ofiljke. Oni vide koje su tokom Zivora zadobili, Sva Hansova nesposob- nost da voli i bude voljen, koja je odredila njegov do: tadasnji Zivot, iacanja u ovom stadijumu kao ra vige da posumnja u sebe. Njegovo stanje ne bi treb: adler na ufivela se u ulogu jed teka da njen mu? odsti kako on to radi i kako se pri tome povreduje ~ a ona | a zatim predano neguje i uspeva da ga izleéi svojom \ nednogtu. e partnerke koja ni bodlje — prateci predstavljati ka Taj mladi éovek sto visokog ps od kraljevom Geri, oseéaj otaja, i ima izgleda da je do- aljen. za to! ion ne zna bije ove noti, ali on je ako malo pripr inost i prefinjenost malo su. mu pozna ab Odstranjivanje i sagorevanje kode mugno pr ars vaju evi ose¢ajuci pri tom i fizieki bol. Najstranije su \ces dofiveli oni koji u realnom #ivoru jo’ nisu bili kadei da skinu svoju 2aétiemn kod ju je u svojoj fantaziji skinuo preko glav Jedna mlada naspram kraljeve k kako da se ponaéa sa telom i dusom jedne Zene. Mora biti da je pun strepnje i straha. Moda je to razlog Sto na stradu postavlja Getvoricu mugkarea ~ Gitavu budna mueynost ~ samo da bi spredio sebe da se, jadikuju ad, i rabtita. svoje jeFevske kote dan uéesnik a, koja se udivela u ulogu jeza, stoji ri, koja ga se vise plasi nego $10 ga ro Sto ji obed: a pristojnom i korektnom, al ipak wom", kao ito je bila i prva ra, jer je jo zavisna od oca, a partnera ne sagledava objektive Sataljeva je, Zeli da bude korcktan prema njoj, pa neée da je povredi, i samo zbog toga, uz. ve c, skidla sa sebe kodu jeda } je naklonjena sam ence pripd o jednom ada je sa Zenom, on skida agareéu koZu, dok se danju opet plasljivo u nju wlagi, On jo8 nije u moguénosti da javno i pravu pritodu, ali se usuduje da je pokaée svojoj Zeni Energitan i dobronameran tast-kralj pomaze mu da Kralj dopuita da koza sagor abe svoju stane uz syoje pravo bi U famtazii ove Zene 1o¢ava se najpre korektan od- | nos prema sopstvenom Zen jeu princeri. Ona da je sopstvenu oseéa pokea- joj bi Zcleo So u mladom goveku, koji se iva reakeiju sliénu panici, kom aspektu koji prepoz a ga povreduje, buduéi lupu kravu koja je se prepusti. U petodnevnom tretmanu im koja se iz dana u dan u fantazijama sv jivala u razvoj dogadaja sa Hansom, posledn na kojem je trebalo da bude odbaéena jezevska koZa venost, tu nativne radne gr er zavisna od oca, datle porcenjival i prema ajoj se odno co sila s nipodastavanjem. ‘ U njoj, bodljikavi jez Hans, icli samo da rektan prema ,glupoj kravi", koja se takode 09,ibolno da se odrekne ovog, do tada tako uobiéajenog potcenjivanja njegalnje i nipodastavanja sebe Na taj natin ova mlada Zena uspeva da prihvaci sopstvenu Zenstvenost, koju je oStetio otac, a to ée joj omoguéiti diferenciran odnos s muskim pa Samo se u bajci ovaj proces mote sprovesti u jednoj samo je u bajci dovaljna jedna noé da se izlege opekorine. Ovo vremensko preciziranje ne bi re- balo shvarati suvie bukwalno. Ba Zcli da naglasi a se ialeéenje zbiva u jednom potest; nakon Sto je tnerom. jedingj nog ns zauzeo novi stav i istinski adbacio koiu jeza, do njega dolari veoma brzo. U bajci se pripoveda: Kad kra vadan vadosn Aci 10 vide, ona ustadose, Onda su jel i pili, i tok se tada svadba, Venéanje je dakle, dya puta proslayljano. Cini je vaino da shvatimo da kraljeva kéi svog muza ila sasvim sama, Mnoge dene veruju da muta izletiti samo Ijubavlju. Ljubomorno nadgledaju ih mu- adova, pa valjana proslavi a se de¥ava ~ éak i kada je reé 0 terapiji njih eva — kako se slugajno ne bi umelao neko tredi, U rornoj prigi poput Hansove, u kojoj je neko otecer , ubay nije dovoljna da se sve dovede u reds potreban je, izvesno vreme, i stt ni nadzor. Na: Sto je nad Hans ja melemima edu njega i kraljeve kéeri — saopStava nam je mogué. Kal je ovde poritivan ota a njegov zet treba da preduzme u veri s opekotinama i ko organizuje sprovodenje lekarskog tretmana. Prome na lika oca ka pozitivnom ovde je i porvrdena Terapija s uspehom mofe podriati odnos ljudi koji su spremni dase, popur nageg Hansa i princeze, upuste odnos ii bajkea — pos bududi da je on taj ko ima spreman avet, ko u o7biljnu vezu. Ovakvi Ijudi oseéaju kada su partner ili partnerka spremni jedno za drugo, ali u sebi treba da promene jos mnogo toga, kako ne bi dodlt u isk ne da svojim problemima oprerete partnera ili ih éalk na njega projekcuju. Bi oni u ovom stadijumu priblitavanja trafe str moé, terapiju, kako bi obradili ono to buduée parterstvo, sto bi ga, x da im je ta) odnos vagan 11 po- vie opteretti avo, sasvim sigurno pije maza- pa je seari reretilo. Hans i princeza su, posle jem, odigledno naéli nazina da se *bli ji Hansu predao kraljevstvo. Bajka to saop n retenicom, sto znati da ée Hans postati, ni manje ni vide, vrhe otitet u zemlji, prema kojem ée se drugi upravljati, Drugim redima, biée kra On se pokazao veoma sposobnim da prewzme od vornost, pa mu je, za razliku od junaka veéine dru, bajki, kraljevstvo predato odmah, Pravo da preuzme kraljevstvo nije mu predato na- kon kraljeve smrti, Hans je uverio kralja u svoje spo cava jed- sobnosti jos na pogetku, kada mu je pomogao da snade u Sumi. Cinjenica da Hans postaje kralj znati i zemilji sada predstavlja to- vek kome je poslo za rukom da se preobrazi, koji jet siromagan i odbaéen, koji nije visokog roda, ni bogat, ni razmaien, koga niko nije étedeo, ali koji je hrabro u sopstve do skidanja svoje zaStitne, jezevske ko- 1 lignost sposobnu za vezu da novu, najveén vrednost u krenuo dalj priéu i sopstveni razvoj, do samog, kraj konaénog izrasta odgovornast.Dovodenje oca kuéiCinjenica da Hans, na kraju, uspostavlja kontakt s ocem veoma je vaina. Problem s ocem utisnio je na letio i opteretio, da on ne tome 8to je u meduvreme- njega tako snazan peéat, tako ga je upadljivo nu postao kralj, ne uspeva da ga se konatno oslobodi. Ipak, zbog onakvog razvoja svojih najvecih moguéno: sti — zbog kra bi — on mote da se nada r ovog, dotle neresiveg problema, U sval proti ée nekoliko god enju smiriti dokle god otac ne postane sastavni deo jegov ca postaje vazno tek ka da dode trenutak da i sam postane’ orac Hans ima razloga da se nada: on je sada po drugi Zovek. Postao je kralj jedne zemlje, psiholosk = postao je su spodar u kudi svoje psihe. On je taj kome je, zahvaljujudi razvoju vrednom paznje i neraustavljivom orksivanju Sopstew (sebe samog), po- slo za rukom da zaisca skine svoju searu kodu, Ono za time je ter uticalo na to da bude odbaceno dete, zbog éega su se roditeli netrp: \jivo ponaéali prema njemus, razreieno je i podignuto do nivoa njegove samostalnosti i sigurnosti. Hans je potpuno promenjena osoba. Ali, ne i njegov otac novo éuti kako taj Covek, upitan za sina, u pocecku tvrdi da ga nikada nije imao, kao da i sam veruje 1 to, Onaj ko se u bajkama, nakon uvodnih redi .Bio jednom jedan..." prvi pominje, éesto je zaptavo osoba Jobodenju baj ivora, Prihvatanje Veoma je teikeo po ojo} jc potrebno izbayljenje io dijem ‘ka i pripoveda, U nagu aveden ,bogati sea’, otac, i bajka se nedvosmisteno krece w pravcu njegovog izbavljenja, te#i ka njegovoj promeni. Ona u tome 0s na sebi: priéu ovog seljaka uvodi kao m4 Zivetisbajkama prvw i dovodi je do kraja, Zato je modemo Citati i kao razvojnu pricu seljaka koji je nosio u sebi jeza kao sop- seveni problem. Ovo bi istovremeno bio i briljantan pri- mer koji pokazuje kako problemaritna deca u porodici ni problem svojih roditelja, oraju izneti na sopstvenim plecima. Pren , otac naieg Hansa trebalo bi da bude nakostreseni seljak, s bodljama okrenutim prema sebi. Nije onda ni do sto je takvim svojim stavom izazivao zadirkivanje suseda i Sto je njegov sin svesno postao onakav kakav mu je otac moida nesvesno bio: nakostresen, Isti takav bio sam i ja, sinulo je jednom ocu kad mu se uditelj poialio na njegovog jogunastog sina Otac naieg Hansa, medutim, nije hteo da ima nifta sa ovljevim jezevskim osobinama. Moda je, kao reak- ciju na svoju ,bodljikavost’, trpeo ybockanje* seljana Moida je co razlog za konstelaciju jezevskih osobi 1 njemu 9 se ovakav nadin razmiljanja i ne mote do kraja sprovesti, bilo bi korisno ovu bajku ditati kao pripovest ijaSnju pricy jednog oca. pretaciju ove bajke, medutim, odludila sam se, svega, zbog prige 0 razvoju jednog deéaka koga je orac odbacio; posredsevom nje se, naime, na o¢igledan nagin i kritigi pr ost raavojnih odnosa, dok razmisljamo 0 Hansovoj sudbini, S osvrtom na unutrainju i spol Za je 2208 Pore najveéo) aspekte sopsty taknuti smo da iznova pronalizimo divomne priée, Nekome se mote dopasti samo kraj bajke, kada se sizgubljeni* otac via¢a u novi sinovijey Zivot, Na kraju uspeinih terapija moze se dogoditi da sc ,ugrozena‘ osoba vrati roditeljima, ali promenjena i suveren bi ovac i majka, uz kéerku ili sina, i sami mogli napra- takoingrid Ri Viti joS neki korale u vlastitom razvoju. Ovo je veoma ctko, ali nije nemoguée. Mote se dogoditi da roditeli i odrasla deca iznenada opet imaju jedni drugima ita da se vrati uzajamna nal dr od drugih ne ogekuju vise ono to su nekada oekiva li, ponovo mogu postati privlaéni jedni drugima. Do toga dolazi u fazi kad odrasli sin ili kei spoznaju da im sodicelji vige nisu potrebni i da mogu fiveti bez njih Na taj nacin otvaraju se vrata za novi susret generacija. ta moraju zauvek orpisati predstavlja gubirak i kidanje Zivorne price — dak onost. Posto Ako se oraci majka 2a néiniti samo u sluéaju kad se drug je upadljivo odsustvo bilo kakvog pominja- nja Hansove majke. Ona 2a njega nije bila glayni pro. blem, ali nije umela ni da mu, kao protiveezu ocu, ponudi ita pozitivno. Umesto nje, uz njega sada staje de ije ne moze. Zena, kxraljeva kéerka, kraljica. 1 svoje sclo vraéa dva puta: prvi put sa svinjama i magascima, drugi put kao kralj sa kraj ed sebe. Oba puta u njegovim Zivornim okol- vom biéu zapazamo znatajne promene. poruka ove bajke, ali i mnogih drugih este moda to da neuobigajena sudbina posebne ugro- Zenosti koja je dodeljena Hansu moze predstavljati iis korak, poriy na put koji vodi mnogo dalje no Sto bi ga bis Kc. U bs ie iu Fivoru aod nje, ak ivotnu snagus, 2a nostima i nj odveo. ¢ neprestano potv a od porodice ili odg mobiligu izuzetno moénu hvaljujuéi kojoj posraju kadra da vi no i vigim nivoom svesti — nadrastu svoju porodicu. Ona éesto preuzimaju ulogu savetodavaca u porodici i mogu da pomognu u razreSavanju zapedijanih porodié ruko ~ i postov nih situacija. L kvim porodicama mlad: ito pe g Hansa, iz autsajder Eesto uspostavlja izt ljiv odnos s onima koji su se, poput nai 1g polodaja rar vili u samostalne lignosti, kao da w njima oseéa no vrednosti, novi princip buduénosti. Tu novu ju, koja naslede bivSi ,autsajder™ koji je p: oki isti poroditni model, snai: ekinuo tok do nuo u rekavanje problema.Sadrizaj Ingrid Ri Kako odbageno dete nalazi stecu Hans Moj Jel 9 Dobijanje deteta po svaku cen 29 0 predrasu 7 b | rapija sviranjem u gajde Kad se kraljevi iegube 7 hej lee sa posckom 2a celo sek 3 Kako oa je postaje tovel, Opekotin Dovodenje aca kuiIngrid Ridlet ZIVETIS BAJKAMA FEDON Kaperan Mitina 5 Beograd sa iedavata Mirjana Soveovie diz kenge + ilu Milica Midi lekvura Ljubica S Rade Dumado. tampa Rotografika Subs159.2902.7 821,112.2,09-344 Tp 12.2:09-344 IpuneB, 821.112.2-344 PHYLEM, Voerps, 195 Zier bajkama : kako odbadeno dete nalaci svoju steén I Ingrid Ridel; preveli s nemazkog Nina Janackovie i Bransey Makara. - Beograd + | Fedon, 2009 (Subutica: Rotografika). - 117 sce: | ise Gibliote a/ [Redo Prevad dela: Han ingrid Riede Tis, Iaxo6 (186 Tus, Buen (1786- SSSR-AD 1698