PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM

SANACIJA I ADAPTACIJA OBJEKTA

OSNOVNE ŠKOLE „BRANKO KRSMANOVIĆ“ SIKIRICA,
IZDVOJENO ODELJENJE U DRENOVCU
NA K.P.BR. 3927 I 3928 KO DRENOVAC

1
 1. UVOD

“Otpad jeste svaka materija ili predmet sadržan u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik
odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom”

Zakon o upravljanju otpadom (Sl. Glasnik RS, br. 36/2009)

Odgovornosti i obaveze vezane za upravljanje otpadom su date u Zakonu o upravljanju

otpadom u poglavlju 5. i date su za proizvođača proizvoda, proizvođača otpada, vlasnika
otpada, prevoznika otpada, operatera postrojenja za tretman otpada, operatera na deponiji, kao
i za kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad Neadekvatno upravljanje otpadom, a posebno
njegovo neadekvatno odlaganje može imati značajan negativan uticaj na zdravlje stanovnika i
životnu sredinu. Neposredno se javlja uticaj na vazduh, podzemne i površinske vode, zemljište i
ugrožavanje bukom.

Kada se radi projektima rekonstrukcije jedno od važnijih pitanja je rešavanje problema otpada
koji se generiše prilikom izvođenja radova. Stoga je neophodno da izvođač radova bude
upoznat sa obavezama koje su predviđene propisima iz ove oblasti i da se pridržava neophodnih
procedura i mera za pravilno zbrinjavanje nastalog otpada

2
Redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom je sledeći:

• prevencija stvaranja otpada i smanjenje korišćenja resursa (zamena inputa, povećanje

efikasnosti iskorišćenja sirovina i resursa, unapređenje procesa, usaglašavanje
proizvoda, unapređeno održavanje opreme ili procesa, zatvaranje životnog ciklusa
proizvoda);
• ponovna upotreba, odnosno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu;
• reciklaža odnosno tretman radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog
proizvoda (tretiranje otpada koji nije moguće više koristiti u postojećem obliku i njegovo
korišćenje u proizvodnji novog proizvoda);
• iskorišćenje odnosno korišćenje vrednosti otpada (spaljivanje uz korišćenje energije);
odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem na način kojim se najmanje šteti
životnoj sredini (samo odlaganje podrazumeva odlaganje na deponiju ili insineraciju bez
iskorišćenja stvorene energije).

Cilj mera koje se planiraju za upravljanje otpadom je da se:

• Uspostavi efikasan sistem za upravljanje otpadom;

• Utvrde podaci o vrstama, količinama i tokovima otpada;
• Smanji količine generisanog otpada i njegovih opasnih karakteristika;
• Maksimalno iskoristi otpad čiji nastanak ne može da se spreči;
• U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i na ekonomski isplativ način odložiti otpad
koji ne može ponovo da se koristi;
• Ostvari saradnje sa predstavnicima nadležnih organa.

Prvi korak kod uspostavljanja efikasnog sistema upravljanja otpadom je da se na osnovu

planiranih aktivnosti izvrši identifikacija otpadnih materija koje mogu nastati izvođenjem radova
(građevinski materijal i metalni otpad, plastika, papir, stare gume komunalni otpad i sl.)

Ključni podzakonski akt u blasti upravljanja otpadom je Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i

klasifikaciji otpada, Službeni glasnik RS, br. 56/10. U skladu sa članovima 7 i 8 Zakona o
upravljanju otpadom, pravilnik predstavlja osnovu za klasifikaciju otpada prema Katalogu
otpada.

3
 2.OPIS PROJEKTA

SANACIJA I ADAPTACIJA OBJEKTA OSNOVNE ŠKOLE „BRANKO

KRSMANOVIĆ“ SIKIRICA, IZDVOJENO ODELJENJE U DRENOVCU NA K.P.BR. 3927 I
3928 KO DRENOVAC

Predmetni objekat po klasifikciji pripada zgradama za osnovno obrazovanje, klase 126321,

kategorije V – zahtevan objekat. Namena objekta je osnovna škola.

2.1.Zatečeno stanje

Na zahtev investitora, prema projektnom zadatku i u skladu sa Informacijom o lokaciji br. 353-
230/17-V-04 koju je izdalo Odeljenje za urbanizam, finansije, skupštinske i opšte poslove
Opštine Paraćin, Odeljenje za urbanizam i imovinsko-pravne poslove, dana 24.04.2017.god.
urađena je tehnička dokumentacija- Projekat za izvođenje za potrebe sanacije i adaptacije
objekata osnovne škole „Branko Krsmanović“ u Drenovcu.

Projekat je urađen prema odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu
vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, Sl. glasnik RS br.
23/2015 od 02.03.2015.,a za potrebe izvođenja radova.

Školski objekat se nalazi na katastarskim parcelama broj 3927 i 3928 KO Drenovac.

Sastoji se iz objekta br. 3 i 4 koji se nalaze na k.p.br. 3927 i objekata br. 1,2,3 i 4 na k.p.br.
3928. Objekti zajedno čine jednu funkcionalnu celinu. Površina parcela na kome je školski
objekat iznosi 12.066 m2. Parcele izlaze na javni put preko parcela: k.p.br. 8732, k.p.br. 3929 i
k.p.br. 3943, sve KO Drenovac.

Glavni školski objekat nalazi se u centralnom delu kompleksa koga čine dve gore
navedene parcele. Teren na lokaciji je praktično potpuno ravan. Predmetni objekat je
maksimalne spratnosti P+1. Objekat je građen u skeletnom sistemu sa nosećim stubovima i
gredama. Fasadni zidovi su izvedeni od opeke i debljine su d=25cm i d=38cm. Unutrašnji zidovi
su uglavnom od giter bloka d=20cm, kao i od opeke d=25cm. Pregradni zidovi su od opeke d =
12 cm i d=7cm.

4
Međuspratna konstrukcija je od pune armirano-betonske ploče nepoznate debljine. Krovna
konstrukcija je drvena, a krovni pokrivač je izveden od falcovanog crepa osim u delu iznad
fiskulturne sale koja je pokrivena SALONIT pločama. Iznad učioničkog dela krov je viševodni,
dok je iznad svlačioničkog dela, kao i iznad fiskulturne sale krov dvovodni. Konstrukcija objekta
je očuvana. Na objektu postoje oluci. Oko objekta postoje betonski trotoari.

Postojeća spoljašnja stolarija je izvedena od drveta sa duplim zastakljenim krilima. Deo

stolarije sa južne strane učeničkog dela je zamenjen novom stolarijom izvedenom od
aluminijumskih profila. Unutrašnja stolarija je drvena. Ulazni portali su sa vratima su izvedeni od
metala i jednostruko zastakljeni. Na postojećoj drvenoj i metalnoj spoljašnjoj stolariji su
primetna oštećenja koja su nastala usled upotrebe i dotrajalasti.

Zidovi su malterisani, krečeni i u mokrim čvorovima obloženi keramičkim pločicama. U

hodnicima i učionicama zidovi su obloženi drvenom i plastičnom lamperijom.

Podovi su obloženi laminatom, keramičkim pločicama, vinaz pločicama i vinilom.

Detaljnije dato u grafičkim prilozima.

Osim iznad fiskulturne sale gde je izveden spušteni plafon od lamprije, u ostalim
delovima objekta nema spuštenih plafona.

U okviru kompleksa nalazi se pomoćni školski objekat koji se sastoji od objekata broj
1,3 i 4, a čija je namena produženi boravak. Objekat je spratnosti P+0. Glavni ulaz u objekat je
sa južne strane. Funkcija, numeracija i površine svih prostorija su naznačene u ostalim prilozima
uz ovaj tehnički opis. Krovne ravni su izvedene po sistemu viševodnih krovova, sa falcovanim
crepom kao pokrivačem.

Uvidom na licu mesta, kao i na osnovu izjava korisnika utvrđeno je sledeće: Temelj
objekta je izveden od kamena i nabijenog betona koji je spravljan neposredno od prirodne
mešavine šljunka „moravca” i cementa. Konstruktivni zidovi su zidani punom opekom d=25 cm.
Zidovi su povezani horizontalnim serklažima od armiranog betona. Pregradni zidovi izrđeni su od
opeke debljine d=12cm. Međuspratna konstrukcija između prizemlja i tavanskog prostora je
izrađena od drveta. Krovna konstrukcija na objektu je od četinara II klase. Kao pokrivač je
korišćen falcovani crep.

Spoljašnja stolarija na većem delu objekta je izrađena od drveta i zastakljena

dvostrukim ravnim staklom, dok je na delu objekta koji je renoviran drvena stolarija
demontirana i zamenjena PVC stolarijom. Unutrašnja vrata su drvena, dimenzija prema
grafičkom prilogu.

5
 Na delu objekta postoji spušteni plafon od trske i maltera, dok je u delu objekta koji je
renoviran plafon izrađen od gips-kartonskih ploča. U objektu su zidne i plafonske površine
omalterisane i finalno obrađene krečenjem polikolorom. Vrste podova za svaku prostoriju
naznačene su u posebnom tabelarnom prilogu uz ovaj izveštaj. Fasada je omalterisana i
završno obrađena hirofom.

Veći deo objekta je u lošem stanju koje je prouzrokovano prokišnjavanjem objekta.

Usled prokišnjavanja došlo je do pojave oštećenja na krovnoj konstukciji, mađuspratnoj
konstrukciji, kao i na podovima koji su izrađeni od drveta. Takođe je došlo do pojave vlage u
prostorijama. Drvena stolarija je u lošem stanju i potrebno ju je zameniti. Zbog stanja u kome
se nalazi, objekat se ne koristi punim kapacitetom, već se koristi samo manji deo objekta.
Potrebno je predvideti sve potrebne radove na sanaciji, kako bi kompletan objekat bio u
funkciji, takođe potrebno je prilikom novih radove izvršiti adaptaciju i funkcionalnu
preraspodelu prostorija, kako bi objekat bio u skladu sa svim potrebama korisnika.

U okviru kompleksa se nalazi i objekti broj 5 i 6 na k.p.br. 3927 KO Drenovac. Objekat

broj 5 je predviđen za rušenje. Objekat broj 6 je hidroforsko postrojenje, koje ostaje u funkciji i
ovim projektom planiraju se radovi na sanaciji fasade objekta.

2.2. Obim intervencije

Nakon obilaska-pregleda objekta i izloženih zahteva Investitora (između ostalog, i projektnog

zadatka koji je priložen ispred ovog tehničkog opisa) urađen je projekat sanacije i adaptacije
objekata Osnovne škole „Branko Krsmanović“ u Drenovcu.

U skladu sa mogućnostima zatečenog objekta i planiranom namenom, predviđeni su sledeći

radovi:

U skladu sa projektnim zadatkom i zahtevima Investitora urađena je tehnička

dokumentacija za sanaciju i adaptaciju objekata. Postojeća namena prostorija unutar glavnog
objekta nije menjana, dok je pomoćni objekat pretrpeo manje izmene u cilju povećanja
funkcionalnosti, a sve u skladu sa potrebama korisnika.

2.2.1.Glavni školski objekat sa fiskulturnom salom

Projektom je predviđena promena podnih i zidnih obloga u prostorijama unutar objekta, a

sve u skladu sa namenom prostorija. S obzirom da fasada objekta nije izolovana, planirana je
izrada termoizolacije fasade od kamene vune debljine 15cm, kao i ugradnja termoizolacije od
kamene vune debljine 20cm na tavanu.

6
2.2.1.1.Rušenja:

- sva spoljna i unutrašnja stolarija će se demontirati.

- demontaža krovnog pokrivača

- demontaža postojećih podnih obloga

- demontaža postojećih zidnih kermičkih pločica

- demontaža zidnih obloga od lamperije

- razna štemovanja i probijanja za potrebe izgradnje potrebnih instalacija

2.2.1.2..Građevinski radovi na objektu u celini:

Projektom sanacije i adaptacije predviđeni su sledeći radovi:

Krov: Predviđena je zamena krovnog pokrivača od falcovanog crepa, komplet sa letvama, kao i
pregled celokupne krovne konstrukcije uz eventualnu zamenu ili popravku oštećenih elemenata.
Novi krovni pokrivač od falcovanog crepa se ugrađuje preko novopostavljenih letvi ugrađenih
preko podloge koje sačinjavaju kontraletve i sloj OSB ploča. (prikazano u grafičkom prilogu).
Takođe je predviđena zamena postojećeg krovnog pokrivača iznad fiskulturne sale, odnosno
demontaža postojećih SALONIT ploča, njegovo odlaganje u skladu sa važećim zakonima i
propisima i ugradnja novog krovnog pokrivača od krovnih sendvič panela izrađenih od TR lima i
ispunjenih kamenom vunom debljine 20cm. Predviđena je i ugradnja kamene vune debljine
20cm sa svim pripadajućim slojevima na ploči iznad tavana učioničkog i svlačioničkog dela
objekta. Demontaža postojećeg krovnog pokrivača od Salonit ploča se vrši u skladu sa
Pravilnikom o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest ("Sl. glasnik RS", br. 75/2010).

Fasada: Predviđena je ugradnja termoizolacije od kamene vune debljine 15cm na svim

fasadnim zidovima sa završnom obradom od završnog dekorativnog maltera.

Stolarija: Predviđena je zamena kompletne stolarije, kako unutrašnje, tako i spoljašnje. Na

objektu se ugrađuje nova spoljašnja stolarija izvedena od aluminijumskih profila sa
termoprekidom, odnosno šestokomornih PVC profila i to: Ulazna vrata i svetlarnici od
aluminijumskih profila, odnosno prozori od PVC profila.. Unutrašnja stolarija je izvedena takođe
od aluminijumskih profila, samo bez termoprekida.

Podovi: Predviđena je demontaža svih podova komplet do konstrukcije. U učionicama se

ugrađuje vinil u rolnama koji svojim karakteristikama odgovara predviđenoj nameni. U
pomoćnim prostorijama, kao i u mokrim čvorovima se ugrađuju nove keramičke pločice uz
prethodnu izradu hidroizolacije podova.

7
Parket koji je ugrađen u fiskulturnoj sali, a koji je znatno oštećen se menja novim monolitnim
parketom minimalne debljine 21mm na odgovarajućoj potkonstrukciji od štafni. Podovi u
glavnom hodniku na prizemlju i na spratu, kao i trpezariji se oblažu keramičkim pločicama.
Stepenište se oblaže novim keramičkim pločicama.

Zidovi: Predviđena je demontaža postojeće obloge parapeta zidova od drvene i plastične

lamperije, zatim raparacija oštećenih delova zidova, a onda i gletovanje i krečenje istih. U
pomoćnim prostorijama planirana je demontaža postojećih keramičkih pločica, njihovo ponovno
malterisanje, sa ugradnjom adekvatne hidroizolacije, a zatim i oblaganje zidova novim
keramičkim pločicama.

Plafoni: Predviđeno je gletovanje i krečenje postojećih plafona. U fiskulturnoj sali predviđena

je demontaža postojećeg spuštenog plafona od drvene lamperije i ugradnja novog spuštenog
plafona od vatrootpornih gips-kartonskih ploča. Nakon ugradnje gips-kartonskih ploča plafon će
se gletovati i krečiti.

2.2.2.Pomoćni školski objekat

Projektom je predviđena adaptacija i sanacija kompletnog objekta.

2.2.2.1.Rušenja:

- sva spoljna i unutrašnja stolarija će se demontirati.

- demontaža krovnog pokrivača

- demntaža stare krovne konstrukcije

- demontaža drvene međuspratne konstrukcije

- rušenje trošnih zidova

-probijanje zidova za formiranje novih otvora (prozori, vrata)

- demontaža postojećih podnih obloga

- demontaža postojećih zidnih kermičkih pločica.

- razbijanje betonske ploče

- razna štemovanja i probijanja za potrebe izgradnje potrebnih instalacija

8
2.2.2.2. Građevinski radovi na objektu u celini:

Projektom sanacije i adaptacije predviđeni su sledeći radovi:

Krov: Predviđena je izrada nove drvene krovne konstrukcije. Novi krovni pokrivač od
falcovanog crepa se ugrađuje preko novopostavljenih letvi ugrađenih preko podloge koje
sačinjavaju kontraletve i sloj OSB ploča. (prikazano u grafičkom prilogu). Predviđena je i
ugradnja kamene vune debljine 20cm sa svim pripadajućim slojevima na ploči u tavanu iznad
kompletnog objekta.

Fasada: Predviđena je ugradnja termoizolacije od kamene vune debljine 15cm na svim

fasadnim zidovima sa završnom obradom od završnog dekorativnog maltera.

Stolarija: Predviđena je zamena kompletne stolarije, kako unutrašnje, tako i spoljašnje. Na

objektu se ugrađuje nova spoljašnja stolarija izvedena od aluminijumskih profila sa
termoprekidom, odnosno šestokomornih PVC profila i to: Ulazna vrata i svetlarnici od
aluminijumskih profila, odnosno prozori od PVC profila. Unutrašnja stolarija je izvedena takođe
od aluminijumskih profila, samo bez termoprekida.

Podovi: Predviđena je demontaža svih oštećenih podnih obloga i njihova zamena novim
kvalitetnijim. Takođe predviđeno je rušenje postojeće podne betonske ploče koja je oštećena i
izrada nove lako armirane betonske podne ploče, preko koje se izvode slojevi hidroizolacije,
zatim termoizolacije (stirodur 10cm), kao i cementna košuljica kao podloga za izradu podnih
obloga. U prostoriji za boravak i kancelariji se ugrađuje vinil koji svojim karakteristikama
odgovara predviđenoj nameni. U pomoćnim prostorijama, kao i u mokrim čvorovima se
ugrađuju nove keramičke pločice uz prethodnu izradu hidroizolacije podova.

Zidovi: Predviđeno je rušenje postojećih trošnih zidova, kao i probijanje otvora za montažu
novih vrata i prozora. Novi zidovi (fasadni koji se zidaju na mestu postojećih, kao izrada novih
nosećih i pregradnih zidova u skladu sa novim funkcionalnijim rasporedom. Noseći zidovi zidaju
se od giter bloka d=25cm, dok se pregradni zidovi zidaju od opeke d=12cm. Predviđeno je
obijanje zidnih pločica sa ostataka zidova, kao i obijanje trošnog maltera, priorema i kompletno
malterisanje unutrašnjih strana zidova, a zatim gletovanje i krečenje istih. U mokrim čvorovima i
čajnoj kuhinji zidovi se u punoj visini oblažu keramičkim plčicama na lepku uz prethodno
tretiranje hidroizolacionim sredstvima. Fasadni zidovi se oblažu kamenom vunom debljine 15cm
u skladu sa uputstvom proizvođača, a zatim završno obrađuje završnim dekorativnim malterom.

9
Plafoni: Predviđena je izrada nove fert tavanice. Fert tavanica se sa donje strane malteriše, a
zatim gletuje i kreči. Preko nove tavanice, u tavanskom prostoru postavlja se sloj termoizolacije
od kamene vune debljine 20cm, sa ugradnjom parne brane (PVC folija) ispod i paropropusne,
vodonepropusne folije preko kamene vune.

Prilazni trem: Kalo bi se omogućio nesmetan pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim
osobama ispred glavnog ulaza formira se ulazni trem sa prilaznim stepeništem i prilaznom
rampom. Rampa je nagiba 8.3% izrađuje se u skladu sa važećim pravilnicima i ograđuje
metalnom dvovisinskom ogradom. Ulazni trem sa stepeništem i rampom se oblaže protivkliznim
keramičkim pločicama otpornim na atmosferske uticaje.

10
 3.VRSTE OTPADA
U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, otpad se može klasifikovati na više načina:

Po izvoru nastanka otpad se deli na :

• industrijski,
• komercijalni,
• komunalni otpad

Po osobinama otpad se deli na:

• inertan,
• neopasan
• opasan otpad).

Klasifikacija i evidencija otpada se vrši radi sagledavanja vrsta (poreklo nastanka, hemijski
sastav i karakter) i količina otpada. Ovaj korak u uspostavljanju upravljanja otpadom je
neophodan zbog:

- definisanja i dimenzionisanja problema otpada;

- definisanja mera upravljanja otpadom;

- praćenja i kontrole realizacije mera upravljanja otpadom;

Pored gorenavedenog sistema klasifikacije, može se primeniti i sistem klasifikacije materijala u

skladu sa mogućnošću za njihovu ponovnu upotrebu. U sklau sa navedenim, možemo razlikovati
sledeće kategorije:

– materijal koji se može ponovo koristiti. Ova kategorija obuhvata materijale i delove postojeće
opreme koji se mogu ponovo koristiti u orginalnu svrhu, za rezervne delove ili se mogu prodati
kao materijal, a ne kao reciklažni materijal. Ovi materijali ne sadrže opasne materije koje bi ih
klasifikovale kao opasan otpad.

– materijal za reciklažu. Ova kategorija obuhvata materijale i delove postojeće opreme koji se
ne mogu ponovo koristiti u orignalnu svrhu, ali se mogu upotrebiti kao materijal za reciklažu.
Ova grupa takođe obuhvata sve materijale koje investitor ili korisnik objekta može samostalno
koristiti. Ovi materijali ne sadrže opasne materije koje bi ih klasifikovale kao opasan otpad.

– standardni građevinski i otpad od rušenja. Ova kategorija uključuje sve materijale nastale u
toku izvođenja radova, a koji ne spadaju u dve prethodne kategorije. Ova kategorija uključuje
standardne građevinske mešavine, ili zasebne frakcije betona, cigala, pločica i keramike, zemlju
iz iskopa i drugi otpad koji se može transportovati na deponiju.

– opasan otpad. Ova kategorija uključuje sav opasan otpad koje je nastao kao posledica
izvođenja radova na gradilištu.

11
U tabeli 1 je u skladu sa Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Službeni
glasnik RS“ br. 56/2010) prikazana lista otpada:

Табела 1

GRAĐEVINSKI OTPAD I OTPAD OD RUŠENJA (UKLJUČUJUĆI I ISKOPANU

7
ZEMLJU SA KONTAMINIRANIH LOKACIJA)

17 01 beton, cigle, crep i keramika

17 01 01 beton

17 01 02 cigle

17 01 03 crep i keramika

mešavine ili pojedine frakcije betona, cigle, pločice i keramika koji sadrže
17 01 06*
opasne supstance

mešavine ili pojedine frakcije betona, cigle, pločice i keramika drugačiji od onih
17 01 07
navedenih u 17 01 06

17 02 drvo, staklo i plastika

17 02 01 drvo

17 02 02 staklo

17 02 03 plastika

staklo, plastika i drvo koji sadrže opasne supstance ili su kontaminirani opasnim
17 02 04*
supstancama

17 03 bituminozne mešavine, katran i katranski proizvodi

17 03 01* bituminozne mešavine koje sadrže katran od uglјa

17 03 02 bituminozne mešavine drugačije od onih navedenih u 17 03 01

12
17 03 03* katran od uglјa i katranski proizvodi

17 04 metali (uklјučujući i njihove legure)

17 04 01 bakar, bronza, mesing

17 04 02 aluminijum

17 04 03 olovo

17 04 04 cink

17 04 05 gvožđe i čelik

17 04 06 kalaj

17 04 07 mešani metali

17 04 09* otpad od metala kontaminiran opasnim supstancama

17 04 10* kablovi koji sadrže ulјe, katran od uglјa i druge opasne supstance

17 04 11 kablovi drugačiji od onih navedenih u 17 04 10

17 05 zemlјa (uklјučujući zemlјu iskopanu sa kontaminiranih lokacija), kamen i iskop

17 05 03* zemlјa i kamen koji sadrže opasne supstance

17 05 04 zemlјa i kamen drugačiji od onih navedenih u 17 05 03

17 05 05* iskop koji sadrži opasne supstance

17 05 06 iskop drugačiji od onog navedenog u 17 05 05

17 05 07* otpad koji spada sa gusenica koji sadrži opasne supstance

17 05 08 otpad koji spada sa gusenica drugačiji od onog navedenog u 17 05 07

13
17 06 izolacioni materijali i građevinski materijali koji sadrže azbest

17 06 01* izolacioni materijali koji sadrže azbest

17 06 03* ostali izolacioni materijali koji se sastoje od ili sadrže opasne supstance

17 06 04 izolacioni materijali drugačiji od onih navedenih u 17 06 01 i 17 06 03

17 06 05* građevinski materijali koji sadrže azbest

17 08 građevinski materijal na bazi gipsa

17 08 01* građevinski materijal na bazi gipsa kontaminirani opasnim supstancama

17 08 02 građevinski materijal na bazi gipsa drugačiji od onih navedenih u 17 08 01

17 09 ostali otpadi od građenja i rušenja

17 09 01* otpadi od građenja i rušenja koji sadrže živu

otpadi od građenja i rušenja koji sadrže PCB (npr. zaptivači koji sadrže PCB,
17 09 02* podovi na bazi smola koji sadrže PCB, glazure koje sadrže PCB i kondenzatori
koji sadrže PCB)

ostali otpadi od građenja i rušenja (uklјučujući mešane otpade) koji sadrže

17 09 03*
opasne supstance

mešani otpadi od građenja i rušenja drugačiji od onih navedenih u 17 09 01 i 17

17 09 04
09 02 i 17 09 03

14
Tabela 2.

Indeks br. Jedinica Količina Građevinski i otpad od rušenja

mere
17 01 Beton, cigle, crep i keramika

17 01 03 m2 1.289 Crep

17 01 07 m³ 131,2 Mešavine ili pojedine frakcije betona,

cigle, pločice i keramika
17 02
17 02 01 82 Drvo
17 02 02 1,2 Staklo
17 02 03 4 Plastika
17 05 04 25 Zemlja i kamen
17 06
17 06 05* m2 325 Salonit ploče (аzbest)
17 09
17 09 04 m2 24 Mešani otpad od rušenja
17 04 Metali
17 04 05 kg 2.400 Gvožđe i čelik
17 04 07 kg 100 Mešani metali

15
 4.PREDLOŽENE MERE I AKTIVNOSTI U UPRAVLJANJU
OTPADOM
Neadekvatno upravljanje otpadom, a posebno njegovo neadekvatno odlaganje može imati
značajan negativan uticaj na zdravlje stanovnika i životnu sredinu. Neposredno se javlja uticaj
na vazduh, podzemne i površinske vode, zemljište, biljni i životinjski svet.

Stoga je sav otpadni materijal koji nastane u procesu izgradnje (komunalni otpad, građevinski
materijal i metalni otpad, plastika, papir, stare gume i sl.) neophodno propisno sakupiti,
razvrstati i odložiti na za to predviđenu i odobrenu lokaciju.

Za vreme građevinskih radova, obavezno je odvojeno sakupljanje i priprema sledećih ostataka

za reciklažu/ponovnu upotrebu:

• Mineralnog građevinskog otpada, kao što su cigle, crep i beton

• Drvni otpad

• Staklo

• Metalni otpad

• Ambalaža (karton,plastika)

• Iskopana zemlja

U cilju pravilnog upravljanja nastalim otpadnim materijama izvođač radova je u obavezi da se

pridržava zakonom propisanih mera koje su navedene u ovom poglavlju. Ukoliko odvojeno
sakupljanje na mestu nastanka nije izvodljivo, pomešani otpad od građenja i rušenja se može
predavati u reciklažni centar radi sortiranja i pripreme za reciklažu.

4.1.Razvrstavanje otpada
Razvrstavanje otpada je postupak određivanja vrste otpada prema poreklu, karakteru i
kategoriji otpada. Preporuka je da se razvrstavanje vrši odmah na mestu nastajanja otpada
kako bi se pravilno uskladištio na mestu privremenog skladištenja. Određivanje karaktera
otpada (opasan/neopasan) se određuje na osnovu raspoloživih podataka (MSDS obrasci) na
osnovu čega se dodeljuje pretpostavljeni šestocifreni broj (‘’kod’’) otpada iz Kataloga otpada.
Katalog otpada je sastavni deo Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada
(“Službeni glasnik RS“, broj 56/2010). Operater je dužan da kod akreditovane laboratorije izvrši
ispitivanje otpada koji je opasan ili prema poreklu, sastavu i sl. može biti opasan.

16
Nakon konačnog selektovanja, otpad će se čuvati u vrećama (npr. izolacioni materijal), kako bi
se sprečilo rasipanje, ili u kontejnerima (otpadni metal, plastika, drvo i sl.) koji su određeni
strogo za tu namenu. Proizvođač, odnosno vlasnik otpada koji se koristi kao sekundarna
sirovina ili za dobijanje energije, razvrstava, klasifikuje navedeni otpad nastao njegovom
delatnošću, na propisan način i čuva do predaje licu koje vrši sakupljanje i/ili licu koje vrši
transport navedenog otpada, odnosno licu koje vrši njegovo skladištenje i/ili tretman.
Proizvođač, odnosno vlasnik otpada, predaje navedeni otpad sakupljaču i/ili licu koje vrši
transport, odnosno licu koje vrši skladištenje i/ili tretman navedenog otpada, sa kojim je
prethodno zaključio ugovor, a koje poseduje dozvolu izdatu od strane Ministarstva za zaštitu
životne sredine. Transport otpada mora da prati dokumentacija o kretanju otpada.

4.2.Pakovanje otpada
Pakovanje otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina se mora izvršiti tako da zapremina i
težina pakovanja budu ograničene do minimalne adekvatne količine, a da se istovremeno
obezbedi neophodan nivo sigurnosti za prihvatanje i transport upakovanog otpada. Materijali
koji se koriste za pakovanje moraju biti proizvedeni i dizajnirani na način da se smanji uticaj na
životnu sredinu prilikom daljeg rukovanja sa istim. Pakovanje mora biti takvo da sadržaj opasnih
materija u samom materijalu za pakovanje, bude sveden na minimum. Pakovanje opasnog
otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije vrši se na način propisan
zakonom kojim se uređuje prevoz opasnih materija i ratifikovanim međunarodnim ugovorima u
oblasti prevoza opasnih materija u železničkom, drumskom, pomorskom, vazdušnom saobraćaju
i unutrašnjim plovnim putevima.

4.2.1.Obeležavanje upakovanog otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina vrši se

stavljanjem natpisa koji sadrži naziv i sedište ili registrovani znak generatora otpada, naziv i
indeksni broj otpada u skladu sa propisom kojim se uređuju kategorije, klasifikacija i ispitivanje
otpada. Upakovan opasni otpad treba da bude obeležen vidljivo i jasno. Postupak skladištenja,
pakovanja i obeležavanja opasnog otpada vrši se u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja,
pakovanja i obeležavanja opasnog otpada (“Službeni glasnik RS“ broj 92/2010).

4.2.2.Kretanje otpada - Upakovan i obeležen otpad - sekundarnu sirovinu prati Dokument o

kretanju otpada, odnosno Dokument o kretanju opasnog otpada:

4.3.Dokument o kretanju otpada

Prema Zakonu o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“ br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016) na
osnovu člana 45 kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada, osim otpada iz
domaćinstva. Vlasnik otpada je dužan da klasifikuje otpad pre otpočinjanja kretanja otpada i
popunjava dokument o kretanju otpada ili dokument o kretanju opasnog otpada.

Kopije dokumenata o otpremi otpada se moraju čuvati sve dok se ne dobije primerak
popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca kojim se potvrđuje da je otpad
prihvaćen.

17
Ako vlasnik otpada u roku od 15 dana ne primi primerak popunjenog Dokumenta o kretanju
otpada od primaoca, pokreće postupak provere kretanja otpada i o nalazu izveštava nadležno
ministarstvo.

Izvođač radova ima obavezu da čuva kompletirani Dokument o kretanju otpada najmanje dve
godine. Obrazac Dokumenta o kretanju otpada je štampan uz Pravilnik o obrascu dokumenta o
kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje („Službeni glasnik RS“ br. 114/2013).

4.4.Dokument o kretanju opasnog otpada

Na osnovu člana 46. Zakona o upravljanju otpadom kretanje opasnog otpada prati poseban
Dokument o kretanju opasnog otpada koji popunjava vlasnik i svako ko preuzima opasan otpad
od privrednog društva, a koji je propisan Pravilnikom o obrascu dokumenta o kretanju opasnog
otpada, obrascu prethodnog obaveštenja, načinu njegovog dostavljanja i uputstvu za njihovo
popunjavanje ("Sl. glasnik RS", br. 17/2017). Obrazac Dokumenta o kretanju opasnog otpada
sastoji se od šest istovetnih primeraka od kojih prvi primerak predstavlja prethodno
obaveštenje.

Obrazac prethodnog obaveštenja se dostavlja isključivo elektronski Agenciji za zaštitu životne

sredine unosom u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja, najmanje 48 sati
pre započinjanja kretanja otpada. Bez unetog prethodnog obaveštenja u zakonski propisanom
roku, Dokument o kretanju opasnog otpada nije moguće kreirati.

Prethodno obaveštenje je moguće odjaviti najkasnije zaključno sa predviđenim danom početka

kretanja opasnog otpada. Ukoliko proizvođač, odnosno vlasnik otpada, u navedenom periodu ne
odjavi prethodno obaveštenje, a kretanje otpada ne započne, potrebno je da se pismeno obrati
Agenciji sa izjavom.

4.5.Skladištenje otpada
Otpad se skladišti na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na
lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada. Skladištenje otpada vrši se na način koji minimalno utiče
na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Skladište otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina može
biti otvorenog ili zatvorenog tipa, ograđeno i pod stalnim nadzorom. Prostor na kom se vrši
skladištenje otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina mora biti namenjen za obavljanje
aktivnosti skladištenja. Za privremeno skladištenje sekundarnih sirovina, generator otpada može
koristiti prostor koji mora da poseduje sledeće:

- stabilnu i nepropusnu podlogu sa odgovarajućom zaštitom od atmosferskih uticaja

- sistem za sprečavanje nastajanja udesa

- sistem za potpuni kontrolisani prihvat atmosferske vode sa svih manipulativnih površina

18
- sistem za zaštitu od požara, u skladu sa posebnim propisima Skladištenje otpada u tečnom
stanju mora se vršiti u posudi za skladištenje sa nepropusnom tankvanom koja može da primi
celokupnu količinu otpada u slučaju udesa (procurivanja), dok se skladištenje otpada u
praškastom stanju vrši na način kojim se obezbeđuje zaštita odzaprašivanja okolnog prostora

Izvođač radova može deo otpada da odloži na lokalnu deponiju u skladu sa Uredbom o
odlaganju otpada na deponije (Službeni glasnik RS, br. 92/10). Uredbom su između ostalog
opisane procedure za prihvat otpada na deponiji i ispitivanje radi utvrđivanja usaglašenosti sa
graničnim vrednostima. U skladu sa Aneksom 4 uredbe, posebni tokovi inertnog otpada, kao što
su npr. beton, cigle, keramika, staklo, zemlja i kamen iz građevinskih radova i operacija rušenja,
mogu se odlagati na deponiju u posebnim okolnostima bez prethodnog ispitivanja ukoliko je
operater upravljanja deponijom odredio lokaciju za odlaganje ove vrste otpada.

4.6.Upravljanje opasnim otpadom

Za potrebe organizacije upravljanja opasnim otpadom koji se generiše ili se može generisati
obavljanjem radova na rekonstrukciji dela objekta OŠ “Branko Krsmanović” u ovoj tački date su

smernice za upravljanje pojedinim vrstama opasnog otpada ili otpada za koji se pretpostavlja da
ima opasan karakter.

4.6.1.Ambalaža kontaminirana opasnim supstancama

Prilikom izvođenja radova na rekonstrukciji dela objekta, može se generisati određena količina
otpadne ambalaže koja sadrži opasne materije. Pre svega se ovo odnosi na otpadnu ambalažu
od boja (poludisperzija) koje će se koristiti za farabanje plafona i zidnih površina. Takođe,
određena količina otpadne ambalaže koja ima opasan karakter će se generisati nakon završnog
lakiranja ovopostavljenog parketa. Nakon iskorišćenja, predmetna ambalaža će se skladištiti u
privremeno skladište otpada do predaje na zbrinjavanje ovlašćenom operateru. Za potrebe
skladištenja opasnog otpada potrebno je postaviti priručni magacin na lokaciji izvođenja radova.
Magacin mora biti zatvoren, natkriven i obezbeđen od pristupa neovčašćenih lica.

Pre predaje otpada ovlašćenom operateru, za ovu vrstu otpada postrebno je kod akreditovane
laboratorije pribavićemo izveštaj o ispitivanju otpada. Ukoliko se izveštajem o ispitivanju kod
ovlašćene laboratorije utvrdi opasan karakter otpada, isti će se predavati ovlašćenom operateru
uz prethodnu najavu kretanja otpada nadležnom organu i popunjavanje Dokumenta o kretanju
opasnog otpada.

19
4.7.Građevinski otpad kontaminiran opasnim supstancama
Imajući u vidu obim radova i vrstu materijala koja se uklanja, ovom prilikom mogu se generisati
različite vrsta opasnog građevinskog otpada. Prilikom rada na uklanjanju vinas pločica, sobzirom
na to da u ovom trenutku nije poznat način lepljenja pločica (bitumen, lepak i sl.) može se
pretpostaviti da ova vrsta otpada može imati opasan karakter.

4.8.Građevinski otpad koji sadrži azbest

Opasan otpad nastao uklanjanjem “SALONIT” ploča potrebno je zbrinuti u skladu sa
Pravilnikom o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest ("Sl. glasnik RS", br. 75/2010) kojim su
predviđene mere za sprečavanje raznošenja azbestnih vlakana i prašine u životnu sredinu
preduzimaju se pri sakupljanju, transportu, skladištenju, tretmanu ili odlaganju azbestnog
otpada.

Azbestni otpad se pakuje pre transporta tako da se spreči raznošenje azbestnih vlakana i
prašine u životnu sredinu.

Azbestni otpad se pre odlaganja tretira postupcima površinskog očvršćivanja ili solidifikacije ili
uništavanjem azbestnih vlakana, tako da se spreči raznošenje azbestnih vlakana i prašine u
životnu sredinu.

Transport azbestnog otpada do mesta odlaganja vrši se bez pretovara.

Kontejneri ili ambalaža za pakovanje azbestnog otpada moraju biti vidljivo označeni, u skladu sa
propisima kojima se uređuje prevoz opasnih materija.

Slabo vezani azbestni otpad pakuje se u odgovarajuću nepropusnu ambalažu.

Skladištenje azbestnog otpada sprovodi se na način da se spreči raznošenje azbestnih vlakana i

prašine u životnu sredinu.

Azbestni otpad se pre odlaganja pakuje i prekriva na način da se izbegne raznošenje azbestnih
vlakana i prašine u vazduh ili izlivanja tečnosti koje sadrže azbestna vlakna.

Konačno odlaganje otpada koji sadrži azbest vrši se pod kontrolisanim uslovima (podzemno
skladištenje u rudnicima, na deponiju i drugo), u skladu sa posebnim propisom.

Azbestni otpad odlaže se na deponiju pod uslovima i na način da:

1) bude odložen u posebne kasete, vidljivo označene i namenjene odlaganju azbestnog otpada,
odvojeno od ostalog otpada na deponiji;

2) dnevno prekrivanje bude vršeno na način da se tokom prekrivanja spreči oslobađanje

azbestnih vlakana u životnu sredinu;

20
3) nakon zatvaranja kasete gde je odložen azbestni otpad, budu zabranjene bilo kakve dodatne
aktivnosti (otvaranje kasete, kopanje, bušenje i drugo) kako bi se sprečilo oslobađanje
azbestnih vlakana i prašine u životnu sredinu.

Azbestni otpad odlaže se na deponiju, bez prethodne analize eluata u skladu sa zakonom kojim
se uređuje upravljanje otpadom i posebnim propisom, ako:

1) ne sadrži druge opasne materije, osim čvrsto vezanog azbesta;

2) obuhvata građevinski otpad koji sadrži čvrsto vezani azbest i ostali čvrsto vezani azbestni
otpad.

Ako na deponiji ne postoji izgrađena posebna kaseta za odlaganje azbestnog otpada, azbestni
otpad do konačnog odlaganja, skladišti se u radnom prostoru deponije kako bi se sprečilo
raznošenje azbestnih vlakana u životnu sredinu

Otpad treba predati preduzeću ovlašćenoj za preuzimanje ovog otpada. Dokumentaciju o

generisanom i predatom otpadu (dokumenta o kretanju otpada i evidenciju otpada) treba držati
na gradilištu.

4.9.Upravljanje neopasnim otpadom

Tokom obavljanja radova na predmetnom objektu (zemljanih radova, radova na demontaži i sl.)
generisaće se različite vrste neopasnog otpada (građevinskog otpada, komunalnog otpada i sl.).
Najstrožije je zabranjeno odlaganje frakcija neopasnog otpada u kontejnere za komunalni otpad
ili njihovo mešanje sa opasnim otpadom.

4.9.1.Građevinski otpad i otpad od rušenja

Obavljanjem radova u prizemlju i potkrovlju predmetnog objekta (generisaće se neopasn otpad
od građenja i rušenja i to: razlčite frakcije betona, kamen, zemlja i sl.) Pored ovih vrsta otpada,
generisaće se i materijali koji se mogu ponovno koristiti za isti ili sličnu namenu.

Rušenjem zidova (gipskartonske ploče, beton, beton sa pločicama), demontažom armirano

cementne košuljice poda, rušenjem ab ploča i trotoara, stepeništa, rušenjem keramičkih zidnih i
podnih pločica i sl. generisaće se otpadni beton, otpadni gips, otpadne pločice i sl. Ukoliko je
moguće, ove frakcije potrebno je razdvajati prema vrsti materijala (beton, gips i sl.) a kada to
nije moguće, ove vrste otpada sakupljati u kontejnere koji će biti postavljeni na lokaciji
gradilišta. Navedene vrste otpada potrebno je predavati ovlašćenom operateru (npr. razvrstane
frakcije betona, crep i sl.), a u slučaju mešanja frakcije betona, cigle, crepa, keramike i sl,
odnosno u slučaju nemogućnosti odvajanja frakcija, isti se može predavati na deponiju
građevinskog otpada.

Demontažom unutrašnjih drvenih vrata i prozora, generisaće se otpadno drvo (iverica, paneli i
sl.) i otpadno staklo. Za potrebe sakupljanja ove vrste otpada mogu se koristiti “big-bag” vreće
(opiljci i manji komadi drveta) ili odgovarajući kontejneri zapremine 5m3.

21
Tokom zemljanih radova vršiće se iskop površinskog sloja, mašinski iskop materijala i tom
prilikom, generisana količina zemlje, kamena i ostalih frakcija će se sakupljati i formiraće se
gomile (kupe) materijala čime će se sprečiti njihovo raznošenje i rasipanje. Ovu vrstu materijala
(pod uslovom da nije kontaminirana opasnim materijama) nakon završetka radova, koristiti za
nasipanje okolnog zemljišta ili istu transportovati na deponiju komunalnog otpada na kojoj je
operater može koristiti za potrebe prekrivanja tela deponije. Transport iskopanog materijala
vršiti vozilima koja poseduju propisane koševe i sistem zaštite od prosipanja materijala.

Prilikom rušenja betona generisaće se i određene količine otpadnog metala (gvožđe i čelik). Ova
vrsta otpada će se skladištiti na betonskoj podlozi ili unutar kontejnera zapremine koje će na
lokaciji skladišta postaviti ovlašćeni operater sa kojim će biti sklopljen ugovor o poslovnoj
saradnji. Nakon punjenja kontejnera, odnosno generisanja adekvatnih količina otpada, lice
zaduženo za upravljanje otpadom će obaveštavati operatera o potrebi preuzimanja otpada.

4.9.2.Otpadna ambalaža koja ne sadrži opasne supstance

Priliko raspakivanja materijala koja će se koristiti za ugradnju (pločice, izolacija i sl) mogu se
generisati otpadna papirna i kartonska ambalaža, plastična ambalaža i drvena ambalaža.
Otpadna papirna i kartonska i plastična ambalaža će se odvojeno sakupljati na delu skladišta
neopasnog otpada u opremu koju će postaviti ovlašćeni operater. Otpadne drvene palete
skladištiti na nepropusnoj podlozi skladišta neopasnog otpada. Navedene vrste otpada će biti
predavane ovlašćenom operateru uz popunjavanje Dokumenta o kretanju otpada.

4.9.3.Komunalni otpad
Na lokaciji gradilišta biće postavljen standardni kontejner za čvrst komunalni otpad. Preuzimanje
i odlaganje generisanog komunalnog otpada od stane komunalnog preduzeća će se vršiti
redovno na osnovu naknadno utvrđene dinamike. Celokupne količine zaostalih otpadnih
materija komunalnog porekla, potrebno je bezbedno ukloniti sa predmetne lokacije, a obaveza
je nadzornog organa da vrši kontrolu zabrane odlaganja odvojeno sakupljenih frakcija
neopasnog i opasnog otpada u kontejnere za komunalni otpad.

22