Aleksandar de Majo-Karate Do Put Starih

Majstora Posveeno senima starih

Ad
Posveeno senima starih majstora, koji su drevnu tradiciju Karatedoa hiljadama godina prenosili sa generacije na
generaciju.
Profesor dr sc. ALEKSANDAR De MAJO
Velemajstor Tradicionalnog Karatedoa
KARATE DO
PUT STARIH MAJSTORA
Izabrani tekstovi Elektronsko izdanje
BEOGRAD MMXI
EDICIJA BUDO
Copyright by Aleksandar De Majo. All rights reserved.
RECENZIJA
Ove godine je svetski KarateDo dobio izuzetno znaajan doprinos kapitalno dvotomno delo BUDO PUT DREVNE
MUDROSTI i KARATEDO PUT STARIH MAJSTORA. U njemu je sabrana kvintesencija tridesetogodinjeg literarnog
opusa profesora Aleksandra De Maja, koji je posveen KarateDou, klasinom Budou i srodnim oblastima. . god.
objavljena je njegova prva knjiga KARATEDO. Knjiga je doivela vrlo zapaen uspeh, kod strune javnosti i kod italake
publike. Ubrzo je usledila druga knjiga, pa trea, etvrta, peta... I sve su, kao po pravilu, doivljavale ponovljena i
viestruko ponovljena izdanja. Tokom godina, profesor je konstantno objavljivao svoje nove knjige, tako da je strunoj
javnosti i svojim itaocima omoguio permanentno profesionalno i struno obrazovanje, pre svega u domenu KarateDoa,
ali i drugih Marcijalnih umetnosti. O izuzetnoj itanosti i popularnosti njegovih knjiga, moe da svedoi i injenica da su one
u rukama vie od . italaca ako u obzir uzmemo samo jednu dravu, u kojoj su objavljene. Objavljujui svoje zapaene
knjige tokom vie od trideset godina, stupio je na sam tron svetske literature posveene KarateDou i srodnim oblastima
danas a i itav niz godina unazad, on je autor najveeg broja knjiga iz oblasti KarateDoa, Marcijalnih umetnosti i Budoa
u svetu. Ova injenica moda nije dovoljno naglaena u savremenom svetu Budoa, u strunoj, ali i neprofesionalnoj
javnosti, a sasvim sigurno nije na adekvatan nain vrednovana. Uz izuzetno potovanje za njegovu autorsku
profesionalnost, profesionalnu uzdranost i linu skromnost, izvesno je da njegovom literarnom opusu valja odati vrlo
znaajno i bezrezervno priznanje, a njemu lino iskazati veliko struno i profesionalno uvaavanje. Sama injenica da je
autor najveeg broja knjiga o KarateDou i srodnim marcijalnim umetnostima u svetu je vrhunski impresivna, i
obavezujua, kako za strunu i iru javnost, tako i za sve instruktore, majstore i uenike karatea, ali i sve organizacije i
strukovne saveze u celom svetu, bez obzira na stilske ili druge odrednice. Njegov ukupni opus, sumarno posmatrano,
jeste nadaleko najstruniji, najreprezentativniji i najkompetentniji u svetskim razmerama, i kao sutinska odlika, i u
relacionom odnosu prema delu ili esto delu drugih autora koji se ovim temama bave. Esencijalni kvalitet grandioznog
opusa koji je pred nama, a iz koga ova knjiga predstavlja reprezentativni izbor tekstova, pre svega je uspostavljanje
novih, savremenih naunih modela tumaenja KarateDoa i srodnih oblasti, u smislu postavljanja vrhunskih naunih i
strunih standarda i profesionalnih kriterijuma pri prouavanju i tumaenju, koji su ne samo nedostini, nego i nedostizivi
za veliku veinu drugih autora literature iz ove oblasti u svetu.
njegovog Poglavara ni drugih Majstora. u ortodoksnom. potpuna praznina. pravi vakuum u domenu strunog
znanja.Profesor Aleksandar De Majo je. Multidisciplinarni diskurs koji je uveo kao standard u svoju literaturu o
KarateDou i Marcijalnim umetnostima. ali i putem drugih edukativnih modela. Svojim literarnim opusom. jedini
zapadnjak. Vrhunske. u domenu svetskog renomena i vrhunskog i istovremeno vrhovnog autoriteta. superiorno
formiranje. profesor Aleksandar De Majo je na samom svetskom vrhu za izvandedne zasluge i vrhunski doprinos
svetskom tradicionalnom KarateDou. jedini zaista nauni i struni pristup koji postoji u domenu ove literature. njegov
ukupni rad predstavlja jedno savremeno. sve do pojave literarnog dela o kome govorimo. Kao digresija nakon to je
literarni opus posveen KarateDou. vrhunski ekspert za tradicionalni KarateDo. klasinom stilu i Ekselencijalni Majstor je
Majstorskog Saveta tog stila. Zvanja i funkcije profesora Aleksandra De Maja koje sam apostrofirao mogu biti javno
publikovane samo kao opta informacija. koja sadri dosta slika. fotografija. kakvog uopte ima smisla da bilo koji drugi
autor objavljuje nekakvu knjiicu. koji je na tradicionalni nain Uveden u Predanje i drevnim inicijatikim ritualom je
Iniciran u Tajnu. postavljeni su sasvim novi standardi i uvedene su sasvim nove norme u tu literaturu. za bojati je se. u
vievekovnoj porodinoj tradiciji jedne od najstarijih plemikih porodica u Japanu. niti javno publikovanje bilo kakvih
informacija o tome. Marcijalnim umetnostima i srodnim oblastima iz pera ovog autora objavljen. ustolienje kompletne
nauke o KarateDou. prvi je i. kao i prouavanju njegove istorije. i u hijerarhijskom smislu. jedini je zapadnjak
Velemajstor tradicionalnog KarateDoa. zaista nedostine za druge autore koji piu na ove teme. odnosno nejapanac.
Marcijalnim umetnostima i srodnim oblastima. ortodoksnog tradicionalnog KarateDoa. U strunom domenu. s obzirom
na reim diskrecije i zakletvu tajnosti. Naunog i strunog pristupa i tumaenja. Vrhunska strunost. koje pretenduje na
naunu utemeljenost i savremeni diskurs sa stanovita pre svega humanistikih nauka. vrhunska eruditivnost i najire
panoramsko znanje su vidljivi ve pri prvom kontaktu sa bilo kojom od knjiga koju je on napisao i objavio. aklamativno
mu je dodeljeno zvanje Hanshi vrhovno velemajstorsko zvanje. i neto obinog . tradicije i filosofije. intelektualizam. jer
je pre njega postojala tabula rasa. koje je u potpunosti nedostajalo u svetu Marcijalnih umetnosti. a koji dosee do
vrhunske epistolarne norme duha vremena i hermeneutikog horizonta savremene naune metodologije. Smatra se da
je dostigao najvii rang ezoterine inicijacije i da je Uzvieni Majstor Unutranjeg Reda tradicionalnog stila. a posebno
njegovoj batini. i tokom njegovog objavljivanja. Time je ono znaajnije. ili knjigu. prema opte rasprostranjenom miljenju.
Postavlja se pitanje nakon objavljivanja ovog dela. utemeljenje. Nije mogue niti je dozvoljeno javno imenovanje tog
tradicionalnog stila.
teksta. mogla ni priblino da bude obuhvaena u potpunosti u jednoj ovakvoj knjizi. ali nipoto nije dovoljno. Pitanje je
zaista smisleno. ili neznalake kvaziideje o sportu ili vetini. nego samo iz dvanaest. verujem i proporcionalan.
prezentovao je injeniki zasnovanu istoriju KarateDoa. naalost. to i takvo literarno delo esto lapidarno naziva
komentarisana slikovnica. Ne svih. i suvereno i superiorno ih primenjuje u svom literarnom opusu posveenom
KarateDou. nestrune istorijske osvrte.. koji bi bio i priblino nauno utemeljen. Ne samo kao vrlo dobronamera
primedba. i samo ne odajem profesoru ve uveliko i odavno zaslueno vrhunsko priznanje. i iji su i znaenje i znaaj .
nauno i struno fundiran. potsetiu na poslovicu da ega se pametan stidi. na svetskom nivou. prvi i jedini u svetu. Kako
drugim autorima literature iz ove oblasti. Na vrlo objektivan nain odreujem mesto ove literature u odnosu na druge iz
ove oblasti. i utemeljio je kompletnu teorijsku misao posveenu KarateDou i srodnim oblastima. i ne veine. Sama po
sebi. Tematska irina njegovog ukupnog opusa nije. i njime su obuhvaene tematske jedinice koje imaju trajnu. Vrlo
reprezentativan. i dajem injenike elemente za apsolutno vrhunsko vrednovanje dela koje je pred itaocem. Nismo do
sada imali prilike da iz pera bilo kog drugog autora ove literature u svetu proitamo iole ozbiljniji pokuaj prezentovanja
istorije KarateDoa. o ijoj literature govorimo. Autor ove knjige. koji se svodi na komentar Eventualno laike. Konano.
koja je ve uveliko i odavno prevaziena. potpuno je suvina. pisane na obian nain. Pa i taj izbor je vrlo sveobuhvatan.
kao rezultat kompetentnih naunih istraivanja. i po prvi put u istoriji KarateDoa. nedostini cilj i vrhunski ideal za
ugledanje. Stvorio je i utemeljio kompletnu nauku o KarateDou. takva knjiga je vie nego nepotrebna. Postavio je
vrhunske standarde i norme u teorijsko miljenje o KarateDou. instruktorima. i Marcijalnih umetnosti uopte. Ne piem
isprazni panegirik. formulisanu sa aspekta vrhunske metodologije savremene istorijske nauke. Autor knjige kojoj imam
ast i privilegiji na napiem recenziju je kreirao. time se lud ponosi. Formirao je analogni kompletan teorijski diskurs. iz
njegovih do sada objavljenih knjiga. majstorima. i moe se postaviti gotovo pred svakog drugog autora zato se uopte
brukati Zato se uopte uputati u avanturu objavljivanja obine knjige. od njegovih prapoetaka do dananjeg dana. koja
predstavlja izbor. sveobuhvatnu teoriju KarateDoa. Literarno delo o kome govorimo predstavlja vrhunski. i moe samo
da predstavlja ponavljanje ve odavno vienog. na nivou vrhunske epistolarne norme savremene svetske naune misli.
dosta obuhvatan. baziranu na najfirmativnijim dostignuima pre svega savremenih humanistikih nauka. Odati priznanje
i izraziti divljenje. tako i svim liderima. niti nalik na nauno utemeljeno poznavanje ove tematike.. pa i zaslueno
vrhunsko potovanje ovom literarnom opusu jeste potrebno. Marcijalnim umetnostima i srodnim oblastima. neprolaznu
vrednost. uenicima. naravno. KarateDoa i drugih Marcijalnih umetnosti u svetu. sledbenicima.
neprolazne vrednosti. tokom vie od trideset godina takoe u kontinuitetu pruao vrhunski pedagoki rad. koje je
neophodno svima koji se KarateDoom bave. jer knjiga koja je pred nama sadri ogromno i prostrano polje autentinog i
vrhunskog znanja. i kome ih je pouio i. I najira javnost ima retku i izuzetnu priliku da se na najautentilniji. u
najsumarnijem obliku. Neki od njih slede put koji im je pokazao njihov uitelj. najstruniji i najreprezentativniji nain
upozna sa svim vrednostima KarateDoa i drugih Budoa. i u smislu istorijskog i u smislu sistematskog razloga. i uenika
njegovih uenika. kome bi trebalo da tei svaki poklonik KarateDoa i Marcijalnih umetnosti. . a posebno KarateDoa. i
stupi na karatescenu. i meu naprednim majstorima KarateDoa. Izuzetno je profesionalno i lino postignue.. doeka da
generacije njegovih uenika. uenicima i sledbenicima KarateDoa i drugih Marcijalnih umetnosti u celom svetu.
istovremeno. ast mi je to sam bio student profesora Aleksandra De Maja. Preostaje nam se da se zahvalimo
profesoru to je priredio i objavio ovako reprezentativno izdanje. kasnije. ali doslovno svim instruktorima. Strunom
usavravanju u domenu KarateDoa. naprednih majstora i uenika KarateDoa. i u najsuperiornijem naunom i strunom
modelu prezentovanja ove vrlo kompleksne grae. Profesionalno i lino. majstorima. mlae majstore.neprolazni. valja
imati na umu injenicu da je profesor. ali sigurno ne sa manjim uvaavanjem. i da sam sve to sam nauio. i zaista je
dosta njegovih studenata. loe se zahvaljuje uitelju. svuda u svetu. neponovljiv i neizmeran doprinos. i uenika njegovih
uenika. a u domenu svetske literature posveene KarateDou i drugim Marcijalnim umetnostima. S obzirom da e uskoro
biti i objavljeno svetsko internacionalno izdanje ove knjige. stasa u instruktore. zapoinju i sopstvenu karijeru. Valja
spomenuti injenicu da je dosta instruktora. Jer. u sadanjoj instruktorskoj garnituri.. ako se doveka ostane uenik
zenizreka. i velemajstor zaista ima pravih razloga da se gordi i da bude vrlo ponosan. Uvek sa ponosom istiem
injenicu da sam njegov uenik. Konano. Edukovao je i struno i profesionalno obrazovao zaista veliki broj instruktora.
nauio od njega. dao je dragocen. i posebna je poast. Shihan Dr Hermann GLOCKNER Internacionalni Majstor
KarateDoa Frankfurt . naprednih majstora i mlaih majstora najznaajnije struno obrazovanje i profesionalnu edukaciju
imalo ast i izuzetnu privilegiju da stekne od doajena o ijem literarnom opusu govorimo. kada u toku svoje karijere. i
njegovih uenika. nedostini ideal strunosti i znanja. bie trajno bogatiji za jedno kapitalno delo. napredne majstore. koje
predstavlja najsvetliji primer za ugledanje i. i optem i vrlo konkretnom. svet Marcijalnih umetnosti. Sa izuzetnim
potovanjem ga preporuujemo svim.
Sveana Zakletva Sa ponosom stupam Na plemenitu stazu Karatedoa Da usavravam venu umetnost Klanjam se
senima starih majstora Koji su drevnu tradiciju Karatedoa Hiljadama godina prenosili sa generacije na generaciju
Divim se vrhunskoj mudrosti I savrenom znanju karatedoa I izraavam mu svoje bezgranino uvaavanje Sa potovanjem
sledim put Samorazvoja. samousavravanja i samodiscipline I posveujem mu svoj ivot Kunem se svojom au i svojim
ivotom Da u skromno i ponizno istrajati na putu kojim se najtee ide rtvujui mu sve. i sebe samog .
.
i marcijalnim umetnostima. koji mu je primarni predmet. reprezentativni tekstovi. Pojedini. u savremenom . koji su
posveeni i ovoj temi su uvreni u izbor tekstova u ovoj knjizi. u smislu da je ve odavno dostigao apsolutni nivo ukupne
sume svih i teorijskih i praktinih znanja. ne bi bilo ni priblino dovoljno da se iscrpe sve mogue ili sve potencijalno
znanje u domenu karatea/karatedoa. tradicionalni karate i tradicionalni karatedo. prvenstveno u mojim knjigama.
shvaenog kao generalni pojam. nego ni sto ljudskih ivota. koje autor sistematino i u kontinuitetu preduzima. koji
postavlja norme i standarde svakog mogueg znanja u datim oblastima.. nego mi nema ni ravnog. ali i drugim
tekstovima. kao i budoa. Kvantum prouavanja tih oblasti. Plaut UVODNA RE AUTORA I Zato ova i ovakva knjiga
Autor je ve duboko zaao u petu deceniju aktivnog prouavanja u kontinuitetu karatea i/ili karatedoa. Ne jedan. pa sve
do velemajstorskog nivoa. sve do dananjeg dana. sutinski obuhvata vie uzajamno pripadajuih. marcijalna vetina i
borilaka vetina.Crpe vodu reetom. Autoritet nad kojim ne samo da nema vieg. Po zvanju velemajstor. Apsolutni
autoritet. ko hoe da ui bez knjiga. Profesionalni i struni autoritet autora tekstova koji su pred itaocem. a injeniki gotovo
neiscrpna oblast.. Nije teorijski mogue znati karate. sa stanovita apsolutne. vrhunski je i istovremeno vrhovni majstor u
hijerahijskom smislu na samom je tronu vrhunskog naunog i strunog znanja. Ekspertski nivo u domenu oblasti o
kojima govorimo mi je apsolutan. koji su objavljivani tokom moje publicistike delatnosti. sam imao prilike da detaljnije
objasnim u vie tekstova. marcijalna umetnost. pa ni na priblinom nivou kvaliteta. jer je sam karate/karatedo jedna
sadrinski izuzetno bogata. vrhunske i vrhovne strunosti i savrene kompetentnosti. kao i pojmova budo. Apsolutni u
smislu i celine i sveobuhvatnosti. na nain da predstavljam vrhunski i istovremeno vrhovni autoritet. Prouavanje
karatea. u pogledu naunog i strunog znanja. karatedo. ali ipak samostalnih oblasti Autor se u kontinuitetu praktino
bavi karateom/karatedoom. predstavlja centralnu temu mog publicistikog opusa. od samih poetaka. budoa i
marcijalnih umetnosti distinkciju pojmova karate. poev od prvog upoznavanja sa tom vrlo prostranom i raznorodnom
oblasti/raznorodnim oblastima. u potpunosti posveenih njegovom prouavanju. a posebno marcijalnih umetnosti
poreklom sa Dalekog istoka.
bie objavljeno.. koja vas vodi ka strunoj raspravi i dijalogu. ne samo da ne misli na istom nivou. postojae u miljeu
karatedoa i srodnih oblasti. mada je i to tano. ili ne objavite. Niko vam nee pomoi. Postojae samo. nego da nijedan od
uesnika. o emu ostali. i morate da se oslonite samo na sebe. ili svi drugi. jer ne moe. Ali i vice versa ako ne uradite. u
jednom irokom polju maepoloenja celog skupa znaenja/smislova. strpljivu i vrhunsku. . Celokupan teret odgovornosti
je na vaim pleima. niti pie i objavljuje bilo ta to se uopte moe uporediti sa vaim radom. I nita vie. Ne samo da nemate
nekakvu. samo na svoje sopstveno nauno prouavanje. bie uraeno. To vas uvodi ne samo u prostore grandiozne
usamljenosti sintagma drevnog zenmudraca. a pogotovo u referencijalnom okviru naunog i strunog znanja uopte.
kvalitativno razliit model naunog miljenja. Ako to napiete i objavite. tada gotovo u magnovenju shvatite da ste sami u
jednom domenu.. pa ni onu pozitivnu. nego i u prostore grandiozne odgovornosti. u domenu odgovarajueg pojmovnog
instrumentarijuma. ak ni malog rastereenja. Autor ove knjige ima sutinski. Jer. ili drugi. Na vrlo linom nivou jedino vi.
nije u stanju da ita razume od onoga to vi ve decenijama vrlo suvereno i gotovo rutinski u najboljem smislu rei mislite.
nego nemate nikakvu konkurenciju. ukupne sume znanja. zaista je neprikosnoven. u savremenom svetu.. u drugim
oblastima ljudskog miljenja.. piete. radite. objavljujete. obrazovnom.. koji inae vai za poznavaoca. I. posmatrano u
svetskim razmerama. Ako jedino vi moete da neto struno i kompetentno uradite.svetu budoa. ne zna. pa i strunjaka.
strunog znanja koje je jedino. znanja i nauke u savremenom svetu. O onome to vi mislite. ne znaju nita. u sutini. ili ak.
ne mogu ni da znaju. u savremenom svetu budoa i u savremenom svetu karatedoa barem dovoljno autoritetno da se
kompetentno i na vrhunski struan nain moe porediti sa analognima. to vas gotovo nagoni na vrhunski ozbiljan pristup.
jedino i iskljuivo ono to vi pustite u postojanje. nee vam pruiti mogunost saradnje. ono to vi uradite. Nije na delu samo
razlika u nivou znanja i strunosti. na adekvatan i primeren nain. to je najstravinije. u kome se jedino vi uopte moete da
nalazite. i o kome jedino vi moete i da mislite. bavite neim na apsolutan nain. znate neto o neemu. a koji i sam
pretenduje na status autoriteta. strunom nivou. na celom svetu niko nije kompetentan ni da uopte progovori. ili svi
ostali. onda je i kompletna odgovornost u tom pogledu na vama. nee postojati. ali i nita manje. po intelektualnom. a
posebno karatea/karatedoa. I kako to uradite. ili bilo kakvu konkurenciju. bie tako uraeno. da ne samo da nemate ni
priblino ravnopravne uesnike u tom domenu. u smislu vieg profesionalnog nivoa i veeg kvantiteta. ne ume.. I nalae
paljivost.. i uz upotrebu odgovarajue naune i strune terminologije. na celom svetu. nego ili uopte ne razume. samo na
svoje znanje. o emu piete. to objavljujete. Moete. Kada vam sazre svesnost da se.. na primarnom nivou posmatranja.
koja korespondira sa analognima u drugim oblastima miljenja. na savremenoj sceni karatedoa i srodnih oblasti.
od samih njegovih poetaka. autentina autorska skromnost. sa jednog naunog i injeniki zasnovanog stanovita.
Literatura posveena karateu odnosno karateima. razliiti. nivo eksperata. sutinski neistovrsni sa glavnim tokovima
literature posveene karateu/karatedou i srodnim oblastima. od znaaja je feedback. Preuzeo sam na sebe obavezu da
celovitu povest/istoriju karatedoa ne samo prouavam i promiljam. a situacija je ista ako u obzir uzmemo i literaturu
posveenu judou. kao posebnu naunu disciplinu i. uveren sam da je na delu prava. obrazovni.. iole smislena i
kompetentna recepcija i mog naunog i strunog rada u domenu kojim se bavim je u potpunosti izostala.. na nain da im
je predmet neto drugo. pojmovno odreujemo i definiemo kao oblast ljudskog miljenja. povratna informacija od strane i
ire italake publike. niti ih je ikada bilo. struno. samom delu primerene profesionalne. moe da bude predmet
odgovarajueg. da publikujem jedno obimnije delo koje je posveeno tom korpusu tema. sociokulturni. Radi se o
sutinskoj i sutastvenoj razlici.Prethodne redove piem bez i same primisli o nekakvoj javnoj gordosti. aikidou. na
objektivnom znanju zasnovano miljenje na temu pojmovnog situiranja ovog fenomena. Na teorijskoj ravni promiljanja.
postavlja se pitanje adekvatne. posebno iz razloga to karatedo poimamo. ali vie i znaajnije od strunjaka iz te oblasti.
Poslednjih godina u kontinuitetu radim na formulisanju i ucelovljenju kompletuma znanja iji je predmet povest/istorija
karatedoa. determiniu i formiraju autentino. i obavezao sam se da ga u dogledno vreme i publikujem.. u cilju
zadovoljavanja intelektualne radoznalosti. koja tek po toj svojoj odrednici. zaista nije potrebno da se time uopte bavi. s
obzirom na adekvatan. Ne doivljavam ovo kao sutinski nedostatak. nego i da je oformim. neutralan uvid u pravo stanje
stvari na savremenoj karatesceni i budo sceni uopte u svetu. tanije zavrnoj fazi rada. Lino sam ovoga bio dosta
svestan. tokom svih ovih decenija u kojima piem i publikujem svoje tekstove. a posebno specijalista. centralno pitanje
svake nauke o karatedou je pitanje po emu je karatedo u stvari karatedo. tokom proteklih decenija. to je takoe od
znaaja. A tek bi isprazno samohvalisanje bilo lieno bilo kakvog smisla. strune i javne recepcije tekstova koje piete i
objavljujete. Tekstovi koje objavljujem su drugaiji. i mnogo ranije. s obzirom da je moje prouavanje i istraivanje te
oblasti u poodmakloj. strunjaka. prouavao povest/istoriju karatedoa. Pojednostavljeno. Ako intelektualni. A s obzirom
da nemate ni iole strunog i kompetentnog sagovornika. Za autora koji je struan i kompetentan u oblasti kojom se bavi.
Ne paradoksalno.. u periodu dok karatedo jo nije bio karatedo. Na tragu prethodne analogije povest/istorija karatedoa
je nauna disciplina koja se na principijelnom nivou bavi sutinskim pitanjima koja definiu. Kako takvih. nudi . kendou.
analognog naunog pristupa. nema. oigledno je. autoriteta nije ni priblino odgovarajui za jednu adekvatnu recepciju
odreenog teksta iz njegove oblasti. dok sam. na delu je zaista prava heteronomija.
pa ak i obian dijalog na ovu temu. koji bi se sumarno mogli odrediti kao popularni.. banalizovanu do
neprepoznatljivosti. kako vidimo. predstavljali nedostian intelektualni napor. Nisu nita.. i ne mogu da budu ni priblino
struni i kompetentni da uopte poimaju. I. niti da se u njih uputaju. karatedo. Oni nita ne govore o autoru ove knjige i o
njegovom delu. omalovaavanja od strane neznalica. naravno... Ta i takva delca nude informaciju. uopte razumeju
pravo znaenje i pravi smisao ove distinkcije. nego i nedostatak bilo kakve recepcije. najkrae izvode. i na njih zaista ne
bi trebalo obraati ni najmanje panje. aikidoi. i govorio sam o sutinskoj razliitosti dve sasvim dijametralno suprotne
kategorijalne ravni. opaske. nema ba mnogo smisla. i adekvatne recepcije u medijima. tradicionalnog karatedoa. pa
do vrhunskih majstora. a da bi im struna i kompetentna rasprava. I to najpovrniju informaciju. Ukazao sam na
primarnu neistovrsnost na drugom mestu u tekstu.. niti naklonjen. i kao autor tekstova iz tih oblasti mu nisam niti
sklon. laiki istoriografski osvrt na te teme.. Oni za takvo neto nisu formalno obrazovani. kompetentnu kritiku..
podrazumeva kompletan teorijski i metateorijski diskurs. nisu. a nekmoli da progovaraju o nauci o tradicionalnom
karatedou. Svi. Lament i inae u kontekstu karatedoa. a koje se samodefiniu kao karatesport. i o onima koji ih
prenose.insajderi u toj oblasti . instruktora. koji je nedostatak. Moda vrlo peorativno govore o njihovim tvorcima. dosta
trajan. Ukazujem na nedostatak recepcije mog ukupnog rada. strune i kompetentne recepcije. i srodne oblasti. koja
nije. ogovaranja. eksperata. crticu. a ne znanje. kendoi. jer drugaije i ne moe da bude. nekoliko ne ba suvislih reenica.
to je krucijalno vano niti bi uopte trebalo da se ovim temama bave. jedino i iskljuivo crtice. Nedostatak ne samo
profesionalne. trenera. Nauno znanje. Ne zauuje ni injenica da... tradicionalnog budoa. evo ve vie od trideset godina
nudim panji javnosti. i ne bih da ponovo ekspliciram argumentacionu ravan za tu tezu. i arijski rumor nisu uopte
recepcija. u oblastima koje apostrofiramo. autorskog dela koje ima za centralnu temu promiljanja tradicionalni
karatedo i ortodoksni. Istoriografija u smislu deskriptivne discipline. ne samo kao malo cininiji uvid subjekti iz domena
karatesporta. diskusija. prvenstveno u domaoj strunoj ja . judoi. a pogotovo ne kritikom misli se na strunu. Spletke.
zaista ne bi ni trebalo da se bave promiljenjem. ali doslovni svi subjekti .. Izraavam ozbiljnu sumnju da autori literature
o karateu i srodnim oblastima u svetu. autoriteta. analogno. poev od poetnika i uenika. originalni. sume znanja koju.
ali i kao svi ostali karatei i. i u domenu nauke o karatedou. i ne moe ni da bude ak ni pomona disciplina jednoj strunoj
istoriji kao nauci. Quod licet Jovi. karikaturu. drugih i srodnih karatea.samo. intrige. koje podrazumevaju tradicionalni
karatedo i karatesport i njemu srodne oblasti. Ovo nije isprazni lament.. Naprotiv.. koja uopte moe da se tako nazove.
non licet bovi. a pogotovo nisu ni struni ni kompetentni.
na koje nisam vrlo temeljito i vrlo detaljno odgovorio. borei se sa budalama. struno i kompetentno progovorim na sve
znaajne teme iz domena koji je predmet mog naunog rada.vnosti nije ni na priblino adekvatan nain vrednovana
injenica da vrhunski ekspert. vrlo temeljito.. ali doslovno svakome studentu. uvek sam im pomagao da razumeju. Ne
poimam sebe kao nekakvog narodnog prosvetitelja. nego to njegov intelektualni i obrazovni nivo dozvoljava. u smislu
upuivanja na pravu sutinu tih fenomena. kao i njihovih pojedinih aspekata. izuzetnog uvaavanja. drim struna
predavanja.. uvek sam rado i nesebino izaao u susret. ukazao na izvornik. ekspertu. majstoru. u potpunosti i bez
ikakve sumnje zasluuju. Donkihotstvo takvog poduhvata. dociram. metodologije. ali i karatistima srodnih orijentacija.
Sa punom profesionalnom odgovornou sam pre . Takav identitet mi je u potpunosti stran. tradicije. zaista mislim da
nema teme ili pojedinanog pitanja. i zaista sam se potrudio da odgovorim na svako. detaljno. ueniku. vrhunskog
vrednovanja. znalcu.. ali i svake druge relevantne oblasti u domenu karatedoa. A posebno sam se uzdravao od
ponekad vrlo privlane sile. I sama ideja prosvetiteljstva je ve odavno prevaziena i uveliko je zastarela. Ne govorim o
odavanju priznanja. instruktoru.. na njihovu pravu prirodu. svih elemenata znanja.. Rekapitulirajui svoje poduavanje u
domenu teorije.. ko eli da ui. naprotiv prezirem ga. moe. svakom. koji su dostupni recepciji i sudu javnosti ve vie od
trideset godina. na odgovarajuem akademskom nivou teorijskog promiljanja. instruktoru.. i svaki njegov aspekt. koje
delo autora ovih tekstova. izvan miljea karatea i srodnih oblasti. u karate miljeu. Ko eli da se obrazuje. autor vie od
trideset knjiga posveenih karatedou. ueniku. Takoe sam lino demonstrirao. struno i kompetentno. u bilo kom obliku.
Jer. ali i strunjaku. Spoljanje priznanje je. a belo belo.. da se uputam u strune i argumentovane rasprave na temu
prave sutine karatea.. kao model metodolokog razmiljanja uopte. kreiranih i pisanih na nain vrhunske savremene
nauke. koja se pojmovno odreuje kao tradicionalni karatedo. nije mi ba blisko. pie o temama koje su sasvim izvan
vizusa panje i pisane rei svih drugih autora analogne literature. i mogao je to vrlo lako i dostupno da uini tokom celog
tog perioda. u svetskim uslovima. koji mi se obratio sa iole suvislim pitanjem iz svih oblasti u kojima sam ekspert.
neprimeren. u tom kontekstu. ko eli da sazna. da karatesportistima i karatevetinarima. Okvir i obim naunog
prouavanja karatea/karatedoa dosta je ekspliciran u mojim knjigama i tekstovima. pokazao. manje sam panje
posveivao nekakvoj masovnijoj edukaciji javnosti. Sa druge strane. sasvim efemerna stvar. majstoru. i iz kojih
objavljujem tekstove. da objasnim sve to je nejasno.. budou i srodnim oblastima. Na umu imam model razmiljanja u
smislu potovanja. Svakom studentu. ili malo strunije prezentovano. sasvim mogue i vrlo verovatno. Zaista ne vidim
svoju ulogu u tome da irokim narodnim masama ukazujem na injenicu da je crno crno. u domenu jedne vrlo iroko
shvaene oblasti. nee veliku pobedu izvojevati Konfuije. i na bilo koji nain. ali doslovno svako pitanje koje uopte ima
smisla.. Autorska i lina skromnost mi nalae da svojim delom.. istorije.
uvek odgovorio na svako pitanje svojih studenata i uenika. vidim da su moji studenti i uenici. Ne postoji faktiki.
formalnoj i manje formalnoj. tokom proteklih decenija. bez obzira na eventualno mogue deklarativne odrednice. da im
je uvek pruio doslovno sve to im je bilo potrebno. Ne bez ponosa. sledbenika. i vee poasti. zaista vrlo nesebino pruao
strunu edukaciju u domenu karatea i srodnih oblasti. iz dana u dan. moji uenici. Autor ovih redova je uveren da je
uvek. Za velemajstora i profesora zaista nema veeg priznanja. naprednije majstore. na najviem nivou. pedagoki i
edukativni rad. Ako bi trebalo i kvantifikovati moj struni. sa znaajnim ugledom i potvrenim vrhunskim renomeom u
svetskim uslovima. jer takvo neto ne postoji. u smislu permanentne i kontinuirane edukacije i obrazovanja majstorskog
i instruktorskog kadra. Sa lepim seanjem sam svesan da sam uvek i dosledno do maksimuma davao. sve iskustvo. u
kontinuitetu. da im postanu ravni. ali i permanentno profesionalno. verovatno najobrazovaniji. i da ih prevaziu. mora se
priznati. ali doslovno uvek sam se odazvao pozivu da . u svakoj prilici. koji su dananji majstori i instruktori. Uvek. sve
znanje. u kontinuitetu.poruivao da se porede samo sa vrhunskim uzansama. u edukaciji majstora i instruktora. A za to
je potrebno pre svega znanje. i uenici mojih uenika. i bez izuzetka. Tokom svih proteklih decenija. i da je sa mnogo
strpljenja i panje. napredni majstorski i instruktorski kadar. stupe u oblast vrhunske konkurencije. vrlo je verovatno da
sam svoje znanje pruio hiljadama uenika. ali i uz jedan dosta realan uvid. struno i lino usavravanje.. koji su bili moji
studenti. pre nego pasivno primanje. i da predstavljaju daleko najstruniji kadar. to to je stvarnost karatea/karatedoa i
srodnih oblasti na tako niskom nivou opteg kvaliteta I ovoj temi sam esto posveivao odreenu panju. i formalna. mislim
da sam zaista pruio sve. Tokom niza decenija. autor ove knjige je. meu majstorima i instruktorima. negovao kod njih
istraivaki duh. barem u ovoj zemlji. Danas je na karatesceni. instruktore.. Posebno je znaajna struna edukacija za
majstore. generacija instruktora i majstora. i da li je za aljenje. ne bez gordosti. Danas sam profesor
karatea/karatedoa. ako ne i jedini koji neto vrede na savremenoj karatesceni i u miljeu budoa i/ili marcijalnih vetina.
Zato je to tako. u svakoj prilici. Da se porede samo sa najboljima. ako stupaju u konkurenciju. i sa zadovoljstvom
nastavljam da edukujem struni majstorski. ali i mnogo panje i ljubavi. nego da sa ponosom i. a posebno majstora i
instruktora. laskajui sebi. prema vrhunskim standardima naunog i strunog znanja. u kontinuitetu tokom vie decenija.
Ovom prilikom ne koristim superlativ marcijalne umetosti. barem ne u domaim uslovima. ali i ona manje formalna
nesebino pruanje vrhunskog znanja mojim studentima i uenicima. a pojedini od tih osvrta/tekstova su nali svoje mesto
u izboru tekstova u ovoj knjizi. o kojima govorimo. doivi i vidi da su njegovi studenti i uenici stasali u majstore i
instruktore. i da su sada oni preuzeli na sebe da edukuju i obuavaju mlae generacije. i da.
Da ne ostanu na nivou regionalnog niti nacionalnog. provincijalnog. Obe odrednice je mogue itati i u klasinom
kartezijanskom smislu pojmova. mesnozajednikog. i kojega oseam i dandanas. Uvek sam svim svojim studentima i
uenicima pruio punu. tanije ispunjavati svakoga dana koji se provede na Putu karatedoa ali i Karatedoa. i bez ikakve
primisli ili rezerve. uvodei ga u areale autentinog. prema Karatedou.. Giri koji se stekne. ako ne u potpunosti da li je to
uopte mogue. u naporima da se uvek i u kontinuitetu usavravaju. i kojega valja asno i dostojanstveno ispuniti. spirit.
Uvek sam svim studentima i uenicima. Svaka misao. Giri koji traje ceo ivot. bilo je u slubi giri. ali i kao dunost. jedino i
iskljuivo sa vrhunskim svetskim uzansama. Giri kojega imamo na umu svakog trenutka svoga ivota. da ne ostanu na
nivou lokalnog. Uporno sam insistirao da sve ispod toga. shvaeno u referencijalnom okviru tradicionalnih antikih
dalekoistonih filosofema je vita comtemplativa bios theoretikos. i da se ogledaju u vrhunskoj konkurenciji na svetskom
nivou. budoa i marcijalnih umetnosti. Do. koji sam osetio od prvog trenutka kada sam stupio u dojo. u smislu duga
asti. uei i usavravajui plemenitu Stazu Karatedoa. i da sam ispunio barem deli obaveze koju imam prema duhu i
tradiciji karatea/karatedoa. Ako sam i malo doprineo da moji studenti i uenici. karate . i preuzima. istoriju. i kome se
odano i bezrezervno posveujemo. Po svojoj sutini. a ono barem u znaajnoj meri uspeo kao profesor. bez ostatka.
tradiciju. ukazujui na vrhunske svetske uzanse. prema plemenitom Putu Karatedoa. svaki postupak. sve to sam radio.
porede i uporeuju samo. ali ne i najmanje vano. sam karatedo. Uvek. Konano. Da razumeju i da usvoje vrhunske
kriterijume autentinog znanja. u stvari. koja traje hiljadama godina u kontinuitetu. majstori i instruktori kojima sam
pruao edukaciju. samoj sutini umetnosti Karatedoa. svakog studenta i svakog uenika. i budoa i marcijaliteta. Istorija
karatedoa je. i svakom studentu i ueniku pokazivao put. prema senima starih majstora. uporno sam se trudio da im i
linim primerom ukaem na nepohodnost da se mere. ali doslovno uvek sam odgovorio na svako pitanje. razumeju
suinu. ali i teoriju da spomenem i nju imao sam ast i priliku da napiem Teoriju karatea kao udbenik za edukaciju i
obrazovanje instruktorskog kadra pre svega karatea/karatedoa. ima mnogo manje smisla. ideju. ali jedan vaan deo.
da poduim i pouim. Sa posebnom panjom sam ukazivao na svetske uslove. na svaku temu iz domena
karatea/karatedoa.objasnim. mislim da sam. Giri poiman i kao dug. da ih to ne bi pasiviziralo. na isti nain. i duhu. od
prvog momenta kada se stupi u dojo. i na vrhunske kriterijume. temeljito i detaljno. i uradio. verno i odano sluio na
Putu kojim se najtee ide. vrhunskog znanja. ivot na Putu Karatedoa u smislu Tao. da sam svoju misiju asno obavio.
obaveza. prema svetloj tradiciji ove umetnosti. ideji.. Nije vita activa bios praktikos. savesno i struno. pravu i
verodostojnu informaciju. Mislim da sam asno. ili barem jedan njegov deo. traei od studenata i uenika da se ogledaju
u tom i takvom miljeu. i sa nepromenjenim intenzitetom. sledei Put. Da sam skromno i ponizno ispunio svoj giri.
niti prvenstveno kao oblik prakse. ukupan korpus znanja je razliit. u kulturni milje i civilizacijski krug dalekoistonih
zemalja. istorija te nauke nije i sama ta nauka. ne moe se rekonstruisati. to mu je vei stepen autentinosti. u sutini i
savremeni. zasnovana je na znanju. Rekonstrukcija au . idejama. Znanje u domenu tradicionalnog karatedoa se.
mogue je ne samo predvideti njegov aktuelni oblik. koji su poznati iz njene istorije. Pa ak ni kao ljubav ili naklonost
prema mudrosti to filos sophia.. konceptima.. biologiji. vei je stepen pouzdanosti. i u kojima se razvijao. u stvari. Jer.
takve.. vai pravilo to starije to bolje. teorijskog miljenja. te neu dalje insistirati na njoj. niti ak predvideti budui/sadanji
njen oblik. bez istorije i. znai na starogrkom. tokom hiljada godina. savremenim prirodnim egzaktnim naukama.
pogotovo ne kao utilitarna ili pragmatina vetina. filosofija sama. moe poimati kao rekonstrukcija. tradicionalni karatedo
je mnogo manje slian. ali i u savremenoj fizici. iskrivljavanja. Nasuprot. Na osnovu prolosti. vrednosno neutralnog.
Tradicionalni karatedo je sav prolost.. pojednostavljenja. slobodno mogu da kaem bez povesti same filosofije. na
primer. u tradiciju. to je vie mogue verna. u povest.do je istovrsan. odnosno sa to je manje mogue neautentinosti. U
sutini. neistovrsni sa istorijskim oblicima te nauke. nego je to jedino i mogue. Pre svega po injenikom znanju. u sutini.
Savremeni oblik pojedine egzaktne nauke ima i razliit predmet prouavanja. Kao generalni princip pri formiranju nauke
o karatedou. A pogotovo ne ukupni korpus znanja i savremena teorijska zasnovanost te nauke. tradicije. istorija
filosofije je. ne postoji filosofija. poetnog. jedino je injeniki i objektivno zasnovano. u stvari. Ne kao paradoks. Zato to je
prvobitna forma autentina. izvornog. kao nekakav praksis. metodologiji. ali po i teorijskoj fundiranosti. originalnosti.
Ovu tezu sam bio slobodan da obrazloim na drugom mestu u tekstu. Tradicionalni karatedo se time samoiskazuje kao
oblik teorije. Bez svoje istorije. Na osnovu prolosti. i sutinski smisaono mnogo blii filosofemi. a sasvim sigurno nije
istovrsan sa. bilo povesti. on sam. naunog prouavanja. savremeni oblici nauke su sutinski razliiti. nauke. Po svojoj
prirodi i po svojoj sutini.. Put prouavanja tradicionalnog karatedoa je put unazad. neretko i suprotan u odnosu na
povesni/istorijski. onog prvobitnog. Filosofija je bazirana na svojoj povesti/istoriji. istorije. i to je samo znanje hronoloki
istorijski starije. Povesni/istorijski fundamenti pojedine egzaktne nauke ne formiraju i njen savremeni oblik. originalnog.
kao oblik miljenja koji je utemeljen u analogne teorijske okvire. filosofija se uopte ne bi mogla utemeljiti kao oblik
ljudskog miljenja. Ne primarno. sa stanovita objektivnog. baziranim na strukturalnoj zakonomernosti matematikog
formalizma. jednom obliku filosofske misli.. etimoloki. a i samo injeniko znanje. to je izvornik stariji. bilo istorije
pojedine nauke.. put u istoriju. generalizacija.. specifian je za sadanja dostignua te. hemiji. Pa i po odrednici da je
njegova istorija. u kojima je prvobitni karatedo i nastao. kao formativni princip svake naune metodologije u njenim
okvirima. prolosti. U egzaktnim naukama.
nego jedino ima smisla.. nekim hipotetikim postupkom tipa arobnog tapia ekstraktovalo. sa naglaskom na
sistematinosti i organizovanosti takvog .. i teorijsku gnoseologiju. Rekonstruisati sistem znaenja/smislova u
tradicionalnog karatedou. konsekventno. ako ne i prvenstveno po njoj. koje se sasvim lepo moe poimati i kao gnosis.
poimane kao klasine. gubitak originalne sutine. kate. kao oblike filosofije saznanja. Ukoliko bi se iz ukupnog polja
znaenja i smisaonog korpusa tradicionalnog karatedoa. kreatora. primordijalni konstituens.. supstancijalno znanje. i
mora poimati i samodefinisati kao stoerni. osnovne zamisli. autora. elemenata. prvobitne. sistematizovano svekoliko
znanje. Kate su autorske tvorevine. ima uopte smisla. eternalna. tvorca. ne bi bilo smisleno su. u stvari. ak i sa
aspekta samoodrivih razloga. a ono barem konsekventno obuhvata. Tradicionalni karatedo predstavlja
sistematizovani oblik znanja.. samo. ne paradoksalno. Tradicionalni karatedo je. tvorca odnosno kreatora te kate. to
znai prolost. Modernizatori u domenu karatea jer u okviru tradicionalnog karatedoa to nije mogue. tanije jasnovienje. i
noetiku.tentine ideje. blii izvorniku. jedino i iskljuivo teorija. udbenike filosofske discipline. i sistemsko znanje. Teorijska
ravan tradicionalnog karatedoa podrazumeva gnosis. univerzalne. Filosofija tradicionalnog karatedoa ako ne
primarno. Potrebno je da se u miljenju vratimo barem nekoliko koraka unazad. i smisla. prvobitne zamisli. originalne
zamisli autora i. i ne samo da ima vie smisla. Ne bi bio/predstavljao nita. u pravom smislu te rei. temeljiti oblik znanja.
Upravo ta. Sa stanovita dovoljnog razloga poiman samo kao znanje. u smislu formiranog sistema miljenja. bez
ikakvog ostatka smisla. i to to udaljeniju od sadanjeg vremena. i prvobitne. Bilo kakvo osavremenjavanje znai
izneveravanje osnovnog smisla. kao korpus ili suma znanja. originalne forme koju je postulirao sam tvorac.
izneveritelji bazine ideje. Ne bi bio ni neto drugo.. ili jasno vienje. I po ovoj svojoj sutinskoj odlici. i epistemologiju.
samoiskazuje kao teorija.. i sam tradicionalni karatedo se moe. pojedine kate. to je od krucijalnog znaaja. kreator te
kate. Vaan aspekt mogui smer miljenja jedne generalne. kao prvenstveno ili ak gotovo iskljuivo kao teorija shvaeno u
originalnom smislu starogrke antike filosofske misli kao vienje.. teorijska misao i oblik teorijskog miljenja. pojedine
wasa i. to je pojedini oblik recimo. tradicionalni karatedo vie ne bi bio to. u referencijalnom okviru klasine antike u
ovom sluaju klasifikatorne filosofske misli. karatedo se vrlo odluno i nedvosmisleno. znai istraiti povest/istoriju. kasnije.
u svom ukupnom korpusu. po svojoj prirodi i po svojoj sutini. teorije karatedoa je uput ka fenomenologiji saznanja.
vanvremena komponenta u bazinom sloju znaenja/smisla tradicionalnog karatedoa predstavlja njegov stoerni. i
autentiniji je.. i jedino rekonstrukcija i znaenja. ili apstrahovalo to znanje. tradicionalni karatedo bi se sutinski mogao i
tako determinisati.
ali verovatno ne i ponajmanje vano. Generalni pristup. Svetonazor. da progovara jezikom savremenih nauka. a
posebno savremena nauka o toj oblasti. poev od najnieg. jednostavno mora da bude utemeljena u adekvatan
pojmovni instrumentarijum. kao i potpunu.modela miljenja i njegove klasifikatorne odrednice. Potovanje povesti/istorije
i tradicije karatedoa je potpuno i apsolutno. Ni karate ni karatedo. Najvaniji aspekt mog prouavanja i angamana u
domenu karatea/karatedoa je formiranje jedne savremene. istovrsne. ali i domena. Utemeljio sam je na principima
vrhunske strunosti. Na naunoj osnovi sam formirao i specifikovao sve discipline kao jedinice nieg reda u odnosu na
sveukupnu nauku. u potpunom skladu i kompatibilni sa metodologijom i optim dostignuima ultrasavremene nauke.
svih poznatih kata koje su u sistemskoj osnovi i u upotrebi u karatedou. modeli i metamodeli teorijskog miljenja kojima
je predmet karatedo jednostavno moraju da budu na analognom nivou adekvacije sa svim drugim savremenim
naukama.. karate/karatedo kao fenomen. uz primerene egzemplifikacije. temeljitu. pogled na svet. U okviru
postuliranja naunog pristupa karateu/karatedou. Verujem u vrlo instruktivne mogunosti ako bi se nauna misao kretala
u pravcu razvoja i promiljanja ovih ideja. pa ni tradicionalni karate. niti poimani kao zbirni fenomeni. vrsta i grupa
tehnika. Na osnovu prethodnih ideja da li se tradicionalni karatedo moe definisati i kao filosofska misao Ili kao
zasebna. samostojne i samostalne nauke o karateu/karatedou. Da bi uopte imao neko i nekakvo mesto u
savremenom svetu. Sistemsku odrednicu tradicionalnog karatedoa sasvim precizno moemo poimati u referencijalnom
okviru pojma episteme. Konano. grupe tehnika. sproveo sam iscrpnu. celokupno znanje i celokupnu zastupljenu grau..
ne . pa do vrhovnog. suverene i superiorne. koji obuhvata sve elemente. filosofema. sve tehnike. metodoloki sam
fundirao i vrlo sam dosledno sproveo organizaciju grae. udbeniki... niti pojedinano. savremenog naunog pogleda na
svet. za sva zvanja. sveobuhvatnu i doslednu sistematizaciju i klasifikaciju svih elemenata. a posebno sam
sistematizovao sistem kata. grupa elemanata. po svim svojim odlikama. celinsku klasifikaciju pre svega svih oblasti i
domena u njegovim okvirima. da bude na jednom optem nivou. sveobuhvatnu sistematizaciju. areala na koje se
odnosi.. formirao sam jedan celovit i sveobuhvatan program polaganja za uenika i program polaganja za majstorska
zvanja.. ije se poznavanje predvia za sticanje odreenog zvanja. a pogotovo ne tradicionalni karatedo. Na kraju.
vrhunskog znanja. Dozvoliu sebi slobodu da i za ovu tezu ponudim odgovarajuu eksplikatornu ravan. i formirao sam je
sa vrhunskom kompetentnou. samostojna. u domenu nauke i naunog znanja uopte. miljeno u tradiciji antike starogrke
filosofske misli. inherentno i imanentno komparatibilne i kompatibilne sa drugim savremenim naukama. adekvatnom
svim drugim naunim oblastima. na drugom mestu tokom izlaganja u ovoj knjizi.
sa epistolarnim normama pre svega duha epohe. opti smisao. posebno u svetu savremene nauke/savremenih nauka.
da se samoukine. karatedo moe da konstituie samo. koja obuhvata vie naunih disciplina. vrlo. Uvodei princip naunosti
u jednu. i predstavljaju krajnje obine. ali primarno sa epistolarnim normama ultrasavremenih humanistikih nauka.
koncipirana je i fundirana to je zaista krucijalno. niti uticaj. i savremenom teorijskom miljenju uopte. karatedo bi se
samomarginalizovao. posebno u domenu teorije. bio bi vrlo. kao jedna jo uvek panje vredna oblast ljudskog miljenja.
karatedo moe da pretenduje na ozbiljnost. Bez utemeljenja u samu sutinu naunosti. A kada autori te i takve literature
pretenciozno ponu da se neuko i nekompetentno uputaju u pokuaje davanja nemutih . tanije naune misli. ali i elju za
banalnom. koji zadovoljavaju ukus i gotovo iskljuivo kierske potrebe. jedino i iskljuivo ako predstavlja predmet
prouavanja jedne suverene savremene nauke ili. Samo. I imaju dosta marginalno mesto u savremenim industrijama
zabave. na bilo kakav ozbiljniji status.. koja se. na odgovarajui. i kao samodefiniui fenomen. Svi drugi karatei nisu
nikada ni imali nekakav smisao. To je literatura ponavljam literatura koja predstavlja porugu smislu. vulgarne oblike
nierazrednog kia. i znanja. sa tendencijom da nestane. barem indirektno doprinelo ovakvom stanju Eksplicitni sud o
celokupnoj lietraturi o kojoj govorimo. ali sa stanovita opteg smisla. Kifenomene. pribliio sam je kriterijumima i
filosofskog modela miljenja. niti pretendovati na njih.maju nikakvu perspektivu. ukoliko nisu prvo i primarno jedna
vrhunski i ozbiljno teorijski fundirana nauka/nauke. posebno ne nauno fundiran. neorganizovanu oblast. Da ne
upotrebim jai izraz. usaglaena na nain da bude potpuno kompatibilna. vrednosni.. jedino i iskljuivo u tom
referencijalnom okviru. poiman i kao telos. koja nema ni jedan jedini kvalitet koji bi je makar i izdaleka pribliio optim
uzansama i epistolarnoj normi strune literature iz oblasti humanistikih nauka. kao nierazredni pojavni oblik u domenu
globalne industrije zabave. ali i u potpunosti usklaena. i tretman u savremenom svetu. nepovoljan. koje se svodi na
neuko komentarisane slikovnice. Svoj smisao. Nauka o tradicionalnom karatedou i marcijalnim umetnostima koju sam
formulisao. pa ni budunost. jedino i iskljuivo kao savremena. i kao jedna oblast ovekovog povesnog/istorijskog
postignua. Samo. iji sam tvorac i utemeljiva. i to po automatizmu. povrne zabave. sutastveni. Da li je samo prekorno
neznanje autora literature ili tanije literature posveene karateima i srodnim oblastima. vrlo. strunosti i kompetentnosti.
do tada dosta haotinu. naivne kioblande i ponekad. predodredio bi samoga sebe. nierazrednom zabavom svojih
konzumenata. vrhunski struna i kompetentna nauka o karatedou. ozbiljan nain objavljuje u savremenom svetu. i
predmetu prouavanja prvenstveno savremenih humanistikih nauka. a sasvim sigurno ne mogu imati nikakav ugled.
metodologije i metametodologije i odgovarajue eksplikatorne ravni. kao nierazredni oblik/vid banalne. vrlo povrnu
legendaristiku. kao kifenomen. sam karatedo moe da se pozicioniora kao neto panje vredno.
pa tokom narednih godina. i bode oi neznanjem. A u domaoj strunoj i iroj javnosti je bio vidljiv jedino nedostatak
literature. a ne samo kao ilustrovanu popularnu knjiicu. pisanog pristupa karateu. Zaista je bilo dosta stvarno
zainteresovanih. Objavljena je u skromnoj formi skripti. ovaploen u Plautovoj maksimi sa dobrim razlogom sam je
izabrao za zaglavlje ovog teksta Crpi vodu reetom. kao po pravilu bi pratila i odgovarajua literarna produkcija. neko sa
strane sugerie. i u kontinuitetu od vie . Bez lane skromnosti. srozavajui im ionako uzuzetno nizak renome koji imaju u
javnom mnenju u savremenom svetu. omean sa vie od trideset knjiga. neuko. Vrlo vaan aspekt naunog.opaski koje bi
mogle da ukau i na neki aspekt izvan elementarne slikovninosti. i opravdanog podsmeha. I profesionalno i lino sam
uvek visoko vrednovao sada ve klasini zahtev svakog znanja i svih znanja. Nije prilika za pre svega akademsku
raspravu na ovu temu. Sa zadovoljstvom sam shvatio da njen ne mnogo reprezentativni izgled. A brukaju i karatee
plural. to je i razumljivo s obzirom na zaista neveliki tira u kome je objavljena. godine. i ve je bio zaao u drugu deceniju
postojanja na ovom tlu. postojao je samo manji broj klasinih dela svetski priznatih instruktora. farsina. ili kao
komentarisanu slikovnicu. aikido. koji vrlo pretenciozno piu svoja delca. kulturologije. i od pojedinih italaca sam dobio
estitke. od . tokom te . Ali je svaki takav pokuaj unapred osuen na neuspeh. kendo. Ti prvi itaoci su mi posebno dragi
i. Ali ja tada kao ni sada nisam uspeo da pronaem odgovarajuu knjigu. edukativnog i strunog angamana autora je
njegova publicistika delatnost. koje su ve stekle odreeno mesto mislim pre svega na judo. odreeni kvantum strune
literature.. nepoznavanjem osnovne istorijske nauke. zaista dostojna prezira. Pisao sam je i objavio imajui na umu
zaista vrlo utilitarne potrebe. I napisao sam je. kada je osnovan prvi karateklub. filosofije. godine. nije vian. Svoju prvu
knjigu KARATEDO sam objavio . nije mnogo smetao njenim itaocima. umnoavana. u kontinuitetu. davana je iz ruke u
ruku. ovom jubilarnom prilikom... u toku intenzivnog rada. ne ume. Razvoj takvog fenomena. ponovo uinim. pisanu sa
stanovita strunog znanja. I objavio sam je. Jednostavno. Karate je ve bio uhvatio korena u naoj sredini.. zaista se
samo brukaju. Padam u iskuenje da pomislim da pojedinim autorima. Polemiko je pitanje da li ne zna. zahvalio sam
se na pohvalama i estitkama. iz neke druge oblasti. ko hoe da ui bez knjiga. Koristim priliku da to. A kada se ipak
ogranie samo na laike istoriografske pokuaje.. od kojih su veina bili moji uenici. I prenoena je dalje. Meutim. ija su se
izdanja ponavljala iz godine u godinu. kopirana je. neznalaki. i u svetskim uslovima. da im suflira da malo obogate
minorne i banalne sadrine njihovih tvorevina. nema ko drugi. namenjenih prvenstveno mojim uenicima. u tim delima
su parodina. to deluje vrlo turo. ali i srodnim oblastima. a tumaenja sa stanovita istorije.. jujitsu. nije sposoban.
pohvale. Lakonski. shvatio sam da ja moram da je napiem. I dospela je u ruke italaca... prepisivana. godine. ali i itav
niz pitanja.. mada smo otada zaista preli dug put. i srodne oblasti.
pozajmio sam mu je. Ubrzo mi je ostalo samo nekoliko primeraka. jer se brzo rasprodala. Taj poetni entuzijazam kod
mojih italaca. koje su u tom trenutku bile u ii panje javnosti. imao sam jednu. zaista ih imam u lepoj uspomeni. sa
idejom da je fotokopira i. Odmah za njom je usledila trea.. Kao kuriozum s obzirom da su mi mnogi i lino traili knjigu.
udbenike najoptijeg univerzalnog sadraja. tokom narednih godina. nekoliko meni dragih osoba me je lino zamolilo da
im dam barem jedan primerak. Reminiscencije su i inae. kapitalna dela. kao zajedniki fenomen. i te knjige jednostavno
nije vie bilo... u smislu zbirnog pojma budo. ja sam davao pojedine knjige. Dao sam mu poslednji primerak knjige.
karatedoa ili marcijalnih . odgovorio sam prema svom profesionalnom i strunom znanju i prema profesionalnoj savesti.
tada ve majstora karatea. I tako je cela stvar malo potonula u vreme. za line potrebe. predstavlja objavljivanje
temeljitijih. davao i svoje autorske primerke. pre vie od trideset godina . Tokom narednih godina. dr Draganom
Janjiem. Drugi. De mortius nil nisi bonum. Konano. Na umu imam pre svega naune. Narednu knjigu Uvod u karate
sam objavio u saradnji sa vrlo bliskim prijateljem i dugogodinjim saradnikom. uenicima. vaniji aspekt moje publicistike
delatnosti posveene ovim temama. naravno. koje nisu u neposrednoj vezi sa aktuelnom popularnou pojedinog
fenomena. Na lini nagovor bliskog prijatelja. malo sete. vrati. i ceo tira je ubrzo razgrabljen.. koja je u rukama itaoca.
Ova knjiga. Moj prijatelj. malo po malo. Ali nije.. koja nije ni malo izbledela. kapitalnih dela. Kada god bih ga sreo.
oglede. prof. Tokom decenija sam objavljivao pre svega knjige. eseje. ija tematska sadrina umnogome ili u potpunosti
prevazilazi sam aktuelni trenutak karatea. od tih nekoliko preostalih primeraka. Sada je ve kasno. jednog od mojih
prvih uenika. strune tekstove. koje vie nije bilo na tritu. nije vie meu nama. naalost. Ali. moram priznati. Taj jedini
primerak knjige mi nikada nije vratio. A na pitanja koja sam tom i drugim prilikama dobio. Knjiga je doivela vrlo dobar
prijem kod italake publike po miljenu autora ovih redova. vrsto mi je obeavao da e to vrlo brzo uiniti. nije bilo mogue
nabaviti je. kao po pravilu. i on mi je nije vratio. studije. da mi je. etvrta. ali i naune. kojima je predmet karate/karatedo.
sa trajnom upotrebnom vrednou. studentima. i uvek ih se setim sa posebnim zadovoljstvom i. Moda ni ja nisam bio
dovoljno odluan da svoj jedini preostali primerak knjige ponovo dobijem I tako su protekle sve ove decenije. ali i linoj
autorskoj etici. ili pojedine od njih.. autor. ponekad prebojene odreenom dozom sete. i doslovno samo jednu preostalu
knjigu. iz ovog domena. takoe je predstavljao jedan od vanih faktora za odluku da nastavim da piem i objavljujem
knjige posveene karateu/karatedou i srodnim oblastima. god. ili grupe fenomena. i marcijalne umetnosti. Selektivno.
predstavlja jubilarno izdanje. posveeno tridesetogodinjici od objavljivanja prvog izdanja te knjige. peta. ja sam
prijateljima. ja. strune tekstove..od trideset godina. ak iznenaujue dobar. preminuo je.
Ovo je. moglo je da doe i do odreenog preklapanja pojedinih tematskih i sadrinskih celina. ako ne destinama hiljada
objavljenih strana. ipak. Svi uvreni tekstovi su takoe izabrani prema kriterijumu trajnijeg znaaja. i mogu se sa
podjednakom aktuelnou itati i danas. to takoe moe da predstavlja lep jubilej. u kontinuitetu. francuskom i nemakom
jeziku. ponekad znala da iznenadi i same autore. i trebalo bi da zadovolji i svrhu panoramskog uvida u celinu svih
objavljenih prvenstveno knjiga. sa prof. budou i srodnim temama. i sasvim i u potpunosti su prevazila aktuelni trenutak
u kome su bila objavljivana. odnosno na uzimanje u obzir samo pojedinih tekstova. Izbor tekstova koji su pred itaocem
je izvren po kriterijumu reprezentativnosti i prema ipak trajnijem znaaju i vrednosti zastupljenih tekstova. jer je. i u vrlo
razliitom obimu. pet izdanja. Trajno. i koja e trajno ostali u batini vrhunske literature iz ovih oblasti. korpusom
obuhvaenog znanja i skupom informacija prezentuju i istovremeno reprezentuju ukupni korpus mog/naeg dosadanjeg
rada. Stoga je izbor bio sveden na redukciju i eliminaciju. To bi se teko dalo izbei i pri mnogo rigoroznijem izboru. i itav
niz godina su bile prisutne u strunoj i iroj javnosti. Uvreni su tekstovi iz dvanaest knjiga. i za sto godina. Pri ovakvoj
koncepciji izbora tekstova koji su uvreni u ovaj izbor. Objavljujui knjige posveene ovim temama u kontinuitetu. moram
priznati. Internacionalno izdanje KARATEKATA je objavljeno i na engleskom. i da ne mogu biti uvreni ni priblino svi
tekstovi kvantitet mog/naeg opusa se meri hiljadama. karatedou. Potranja za pojedinim naim knjigama je. tokom niza
godina. autor. ali i kompletnu informaciju. Nae ukupno zajedniko publicistiko delo posveeno karateu. sa razliitim
ciljevima. veteranom i danas takoe vrlo istaknutim velemajstorom karatea. profesionalne i strune saradnje. za koje
mislim da su reprezentativni. u kome uopte postoji karatedo kao fenomen. i sve dok je sveta i veka. Formiranje jedne
savremene nauke o karateu/karatedou prvenstveno je moje delo. i nae knjige su prodate u ukupnim tiraima od vie od .
u smislu da imaju da ponude itaocu jedan korpus znanja. Bez lane skromnosti. objavio sam vie od trideset knjiga.
marcijalnih umetnosti i karatea/karatedoa. jer su koncipirana i pisana kao temeljito znanje. jer su uveliko i odavno
izdrala probu vremena. o sutinskim i znaajnim temama iz domena budoa. i u knjiarskim izlozima. sa stanovita razliitih
aspekata. to su dela koja imaju trajnu vrednost. Dosta od tih knjiga sam objavio tokom viedecenijske prijateljske.
jubilarno izdanje. primeraka. sasvim je izvesno. imao priliku da o pojedinim temama pie u vie prilika. prvenstveno onih
koje zaista imaju trajniji znaaj. Dosta naih knjiga je doivelo i po etiri. zaista je tokom decenija imalo vrlo zapaenu
recepciji i kod italake publike. Pored teorijskih i strunih rasprava i akademskog prouavanja i . tokom vie od trideset
godina. i istovremeno dobar povod za objavljivanje izbora tekstova iz mojih knjiga. Lino insistiram da italac
prvenstveno posveti panju tim i takvim delima. Jasno je da u ovako koncipiran izbor nisu. dr Draganom
Janjiem.umetnosti. Da svojom tematikom.
izbor koji sam napravio. i da izvri adekvatan izbor za jubilarno objavljivanje. Kao to im je nepoznato i samo postojanje
autentinog znanja. pratei taj publicistiki rad tokom proteklih decenija. i cilju metodoloke organizacije zastupljene grae.
Tematska distinkcija je. bolje je da . kompetentnost. A ne da samo potseti itaoce na tekstove koje su imali prilike da
itaju. Strukturno. jeste. kanaliem i usmerim u pravcu ravnomernije zastupljenosti i tekstova razliitih struktura. koje sam
imenovao delovima. Povod jeste jubilarni. ve odavno objavljene tekstove. i predstavlja nierazredni ki u domenu
publicistike. Veoma esto koriena i zloupotrebljavana metafora da su autoru njegove knjige kao njegova deca. u
pojedinim izabranim tekstovima. vrlo snaan. To im je jedinstvena i vrlo retka i. tematike. ponovo proita svoje. I s
obzirom na razliku u temama. ima pre svega afektivnu vrednost. strunom i vrhunski kompetentnom znanju. i da steknu
jedan pravi uvid u sutinu fenomena karatea. i s obzirom na ukupni obim zastupljenih tekstova. ne samo u domenu
karatea/karatedoa. i literature uope. jeste objektivno jedan od moguih. rekapitulacije. i koji se nalazi pred itaocem. jer
je sva druga literatura posveena ovoj oblasti sasvim bezvredna. prema unapred usvojenim kriterijumima. predstavljala
diferencijalni kriterijum za ovakvo strukturisanje tematskih celina i za primenjenu metodoloku organizaciju zastupljenih
tekstova. a sasvim izvesno jedan od optimalnih. to nije. Konano. Smatram da bi italac ove i ovakvih knjiga trebalo da
dobije i neto vie. samim tim. ali i marcijalne vetine. a u svakom sluaju mnogo i vie i sutinski znaajnije od svearskog i
prigodnog sadraja. i modela i naina pristupa grai. ponudio sam i jedan sloj znaenja. ali sama knjiga. mlae generacije u
miljeu karatea i srodnih oblasti e imati pravu priliku da se i upoznaju. ali i popularne. i prilika bi mogla biti i sveano
obeleavanje jednog znaajnog jubileja. po svojoj prirodi. nego i iz bilo koje druge oblasti. koje prua ova knjiga. kada se
autor suoi sa zahtevom da posle toliko godina. Drugi deo obuhvata tekstove koji imaju za predmet prouavanja karate i
karatedo. pouzdana metodologija izlaganja. esto i potpuno nepoznat. Koncipirana je i zamiljena da prui jedan mogui
uvid u neke relevantne aspekte mog publicistikog rada. profesionalnost. izuzetno dragocena prilika. i da mu je zaista
teko da izabere izmeu njih. Nedostaje joj znanje. sa veom upotrebnom vrednou od pukog jubileumskog izbora. uenost
u najboljem smislu te rei.naunog analiziranja predmeta kojima se bavim. utemeljen na naunom. karatedoa i
marcijalnih umetnosti. a stilistika je autorima te i takve literature nedostian i nedostiziv cilj. Izazov reminiscencije. Ili
barem nije samo to. formirao sam dve celine. Prvi deo obuhvata tekstove i tekstuelne celine kojima su predmet budo i
marcijalne umetnosti. sentimentalne uspomene. koji je prvenstveno informativan po svojoj prirodi. pogotovo strune. po
svojoj koncepciji. strunost. oigledno. znaajnije. niti je prvenstveno to. Na racionalnom nivou postupanja. ali i
elementarna pismenost. Profesorsku sklonost ka voenju rasprave i ka diskusiji na isto akademskom nivou sam morao
da kontroliem.. kao i same obrade grae.. posveenog ovim oblastima. nauka. Svodi se na komentarisane slikovnice i
vulgarno samoreklamerstvo.
.se ukupna graa sistematizuje u dve odvojene knjige. svoju sutinu.. marginalni. na povesnom/istorijskom raskru na
kome su te kulture bile sredinom dvadesetog veka uopte imao . Tek tako promenjeni. i tu. u tim i takvim uslovima. u
kulturnom krugu i u civilizacijskom okruenju. imali da ponude savremenoj zapadnoj civilizaciji I zato bi bilo koji
populacioni sloj. sr. karatedo. ali i drugih azijskih kultura. duh. bila je vrlo paradoksalna i. kendo. ne bi bilo u potpunosti
smisaono opravdano rei karatedoa. sutina.. da ne kaem cininiji. ta je to to su budoi. osavremenjeni oblici doa su..
Rasprostiru slobodno ovaj pojam moete shvatiti i peorativno se u hermeneutiki i civilizacijski vrlo razliite i raznorodne
kulturne miljee. ak i prvenstveno svetske uslove. Niti su do judo. Sistem modifikacija koji su svi do oblici pretrpeli do
sredine dvadesetog veka u sutini se esto svodio na homogenizaciju simplifikacijom. vie bili oni stari... zato se
opredeljujem za termin vetina ili. Japana. ono po emu je to to jeste. tada ve sasvim izvesno modernog sveta.
neoriginalnom. do fenomen uopte. krucijalno razliit od savremene scene karatea i srodnih oblasti. celokupni milje
karatea.. sa modernim oblicima naunog znanja. u kome se obreo.. Hermeneutika distanca je tako velika. ili milje.
naunim pogledom na svet. da budemo malo trezveniji. aikido. tradicija. ili grupa. Pokuavaju je sasvim dobro pojmovno
odreenje. padam u iskuenje da metaforino kaem izofrena. bio je sutinski. Firdusi II Ka skici jedne mogue
hermeneutike Karatedoa Kada sam ja poinjao... jer nijedan do nije nikada uspeo da direktno i neposredno transponuje
i da na iole smislenijem nivou realizuje svoj smisao. da se esto dolazi gotovo do take neprepoznatljivosti. i poeli su da
se ire u kulturnim miljeima nejapasnkih i neazijskih civilizacija. pa i onaj najsporedniji. na ozbiljnu i ireverzibilnu
redukciju smisla. Ako je ovekov san lepi od njegovog ivota. sa svojim modernim vrednostima. netradicionalnom
okruenju. na banalizaciju znaenja. u stvari. onda bi on trebalo da umre. izali iz svoje matine zemlje. pokuavaju da
izvre enkulturalistiki uticaj. u sociokulturnom miljeu savremenog sveta izvan pre svega Japana. hedonistikom
filosofijom egzistencije. ne usuujem se da bez zadrke kaem umetnosti. budoa. i ako na umu imamo svetske uslove.
Ukupna hermeneutika situacija do fenomena u njihovom novom. Niti bi to uopte hteo. utemeljenog na kulturi zapadne
civilizacije. niti je bilo ikakve volje da se tome pristupi. i njenim odlikama.. uopte mogao da razume neto takvo kao to je
bit. A i zato bi. dolaze u vrlo neistovrsna sociokulturna okruenja. niti je savremeni svet. budoa. a budui i sami vrlo
promenjeni. ak borilakih vetina. marcijalnih.
nije se moglo ni pomiljati. u medijima. I da budoa uopte nema. kao opti trendovi koji su. budoi su bili. i predstavljali su
viak smisla. Kakvo bi to uopte interesovanje i moglo da bude. teko da su mogli da raunaju na iole veu panju. budoi bi
se mogli posmatrati i kao svojevrsan relikt prolosti. budoi.bilo kakvo interesovanje za tako neto. i to bez ikakvog
oseanja nedostatka. ne smatraju se oblau koja zasluuje potovanje. Pa ak ni tako osiromaeni.. ali ni svaki od njih
pojedinano. I u periodu kada su stupili na strano tle. Zaista se ne bi nita sutinski izmenilo. na generalni i univerzalno
rasprostranjeni duh epohe.. i sada su se kao nekim udom nali ne u neprijateljskom nego pre u sasvim neutralnom.
vrhunskom autoritetu... banalizovani. koji dolaze iz ranijih epoha. ovaj svet bi bio gotovo potpuno isti. Ni tada govorimo
prvenstveno o sredini dvadesetog veka. ni na jednoj iole relevantnoj instanci. u svesti savremenog oveka zapadne
civilizacije. ali i u odnosu na samo epohalno miljenje.. uivali u domenu tradicionalnih kultura na svom matinom
podruju. nego i sasvim sporedno. uvaavanje. tek su unitili i one najsitnije mrvice mogueg elementarnog uvaavanja
fenomena. a pogotovo ne sada. a pogotovo da ih nema u savremenoj zapadnoj civilizaciji.. znaajniji ili manje znaajan.
A o ugledu. radije koristim termin nezainteresovanom okruenju. takav nedostatak predstavljao i odreeni gubitak.
oigledno je. niti bi nedostatak budoa bilo kome neto posebno znaio. koje predstavlja generalni trend u ovoj oblasti vie
od pola veka.. koji interes bi stajao iza svega toga Jer. Kao i bez mnogih drugih oblasti ljudskog duha. Savremeni svet
bi sasvim lepo mogao i bez njih. kao uveliko i odavno zastareo u potpunosti prevazien fenomen. ali i neistovrsno. kao
po pravilu.. institucijama. u odnosu na pogled na svet. Ve su i sami pretrpeli sutinsku i ireverziblinu redukciju smisla.
vei ili manji.. nije moglo biti ni govora. ne samo kontingentno pratili osportnjavanje. Niti bi to neko posebno primetio.
banalizacija.. A vulgarizacija. koje je sada vrlo teko smisleno nazivati budoom. koji su. U odnosu na primarni tok duha
epohe i epohalnog miljenja. sa kioblandom legendaristike tradicije. ali ni u javnom mnenju. trivijalizacija. pogovoto
trajnijem i postojanijem. nekakva nunost. Pogotovo ne na neki znaajniji uticaj. renomeu. Niti je postojao takav idejni
projekat. budoi su neto ne samo marginalno. budoi nisu neka preka potreba. posmatrani kao zbirni fenomen. kada su
se obreli u kulturnom i civilizacijskom krugu savremenog zapadnog sveta. U svakom sluaju.. na svetonazor. i/ili
posportnjavanje. u domenu drugog kultunog i civilizacijskog okruenja. a tradicionalno su orijentisani. rekli bismo ak i
ne mnogo kompatibilno. ili znanja. ili ak inkopatibilno. niti ak ni metazamisao. pa ni oni najrasprostranjeniji i
najmasovniji. Niti su iole bliski mentalnom sklopu i mentalitetu oveka savremene zapadne civilizacije. A o
akulturalistikom uticaju. a sasvim izvesno ne tradicionalnim . Na umu imamo savremenog oveka zapadne civilizacije.
kao strano telo u uslovima savremene svetske civilizacije. ne uivaju nikakav ugled. Naravno da bi onima koji su u
svetu budoa..
i konstantno idete u istom smeru. nedonoe ili bastard. u savremenom svetu. naravno. koji se injeniki realizovao u
istorijskoj stvarnosti savremenog sveta mrtvoroene. izbaci iz ravnotee iz svog postojanog tradicionalnog i istorijskog
miljea. a pogotovo ne mogu da se zaustave. po principu dovoljnog razloga. vrlo je jasno gde ete zavriti.. da se osvrnu.
Kada se ukine sutina jednog fenomena. banalizacije. optom glupou koja je najrasprostranjenija u savremenom svetu
karatea i njemu srodnih oblasti. Takav ishod je bio ne samo predvidljiv. zaista jesu sunovratili u provaliju. kada se ceo
korpus fenomena izglobi iz svog prirodnog i sebi jedino primerenog sociokulturnog kruga. ali i u predele grubosti.. Lino
sam vie bio razoaran.. koji vas sve vie i vie njoj pribliava. Glupost. povrnosti. I morao je da umre. Jer. besmislenosti.
jer se razvijao prema sopstvenim zakonitostima. A u izuzetno dinaminom i dnevno promenljivom svetu. shvaena kao
nedostatak pameti. Jer ni karatei. prema linom afinitetu. operacija je uspela pacijent je umro. koja je rakrana
savremenih karatea. i iji je rezultat neminovno takav. i to ne samo pronicljivom predviau. u besciljnosti. na drugom
mestu u ovoj knjizi smo ve ukazali na jedini mogui rezultat. trivijalnosti.. kao sudbinski udes. aikidoa.. Prema
automatizovanoj i slepoj sili inercije. Budoi se. to ne moe. u svoju istoriju. koji je takav kakav jeste. u kome svoje
mesto pokuavaju da i karatei pronau. ali i predodreivala tokom barem hiljada godina u kontinuitetu. Zakonomernost
algoritma razvoja tog procesa je bila vrlo jednoznana i iskljuivo jednosmerna. italac moe da razume i usvoji sve tri
odrednice. pre svega u domene kia. ne mogu da stanu. nego je bio i neizbean. nasilja. svim budoima. Smisao ove
teze nee biti naruen. predvidljivi i predvieni rezultat jednog zakonomernog procesa. Ako se pravolinijski kreete putem
iji pravac vodi u provaliju. sasvim dobru definiciju svih karatea plural u savremenom svetu. ili da izabere samo
jednu.budoom. predvidljivom. trajnu i ireverzibilnu odrednicu. tokom svih proteklih decenija. kendou. kao neminovni
ishod su imali njihovo potpuno unitenje. koja ga je i odlikovala. desilo i karate/karatedou. A ako ve danas predstavljaju
go . i zgroen. jer mu je ishodite bilo gotovo preddeterminisano. da se priberu. Ali i njihova popularizacija je vrlo
znaajno doprinela ovakvom. a nakon toga i aikidou. mogu samo napred.. judoa. ali ni svaki pojedinani karate. kendoa.
Definitivnu. a pre njega judou. to se. Samo bi ova odrednica predstavljala. u svoju tradiciju nijedan fenomen. ne mogu
da se vrate u svoju prolost. budoa posmatranih kao zbirni fenomen. ta se uopte i sa kojim razlogom i moglo oekivati
Blagonaklono i vrlo umerenim jezikom. ali i kao nedostatak razuma. Decenije osportnjavanja ili posportnjavanja
karatedoa. sile. i transponuje u sasvim razliit i nedobronameran civilizacijski krug i analogno kulturno okruenje. i
jedinom moguem ishodu. Aktuelni trenutak karatedoa i srodnih oblasti da ih preesto ne apostrofiramo tokom izlaganja
u ovom tekstu samo je oekivani.
pravaca. postojanje u odreenom broju zemalja. kendo.. i njihove zbirne i pojedinane sudbine. Da koristim vrlo blag
izraz... Ovo nije paualna ocena. ta li e ti isti karatei predstavljati sutra. budoi su sportovi. hiljade regionalnih. ne samo
u svesti i poimanju. i po iole veoj masovnosti lanstva. da ih veba ili trenira. to niko ne zna. kola. jednostavno reeno.
lae.. bolje i drugaije niti postoji. budoi. aikido. Na savremenoj karatesceni postoji stotine i stotine drugih kola. a mogao
bi biti ak i dobronameran mogu hipotetiki da zamislim i tako neto. karate. barem po nekoj osnovnoj formi zvanina
registracija. nego i u svakodnevnoj praksi. a i svaki ponaosob. njihovo danas je ve pod velikim znakom pitanja. ili
prekosutra. ne moe da predvidi. pravaca razliitih i raznorodnih karatea. U svesti ne samo neupuenog oveka
savremene svetske civilizacije. vebai. i najkompetentniji insajder. onih koji ipak neto znae. koje predvode i kojima su
lideri diletanti. nastavnici. stilova. niti je uopte mogue.. u savremenom svetu. koji koegzistiraju u savremenom svetu.
taj. koji su na granici anonimnosti i beznaajnosti. pa bi mu valjalo ukazati na greku u miljenju. liene i smisla i osnovnog
znaenja.. niti budunosti budoa. vebaju u vie od zemalja u svetu... A ta e biti sa njima sutra. nastali na osnovu pojedinih
praktinih tehnika iz domena njihovih ukupnih wasa.. formiranih i od strane preko pedeset veih stilova. Jer. Vie ili manje
minornih. Kao egzemplifikaciju. anonimusi. ne moe da zna.. ili da moe da predvidi.. mnogooblini i vrlo raznorodni. niti
se to moe objektivno predvideti. ili predstavljaju vetine. ili ak stotine hiljada klubova ili pojedinanih centara. i/ili kao
ilustraciju sveopte kakofonije koja suvereno vlada na savremenoj karatesceni. kojima se esto pripisuje
samoodbrambeni aspekt. Ovo je injenika istina. valja uzeti u obzir injenicu da se karatei. kao i odgovarajue
organizacije. Spominjem vie od pedeset. Mada savremena karatescena prua utoite i odreenom broju prevaranata.
ega Budoa u tradicionalnom i originalnom obliku zaista vie uopte i nema. tvrdio da zna. Pa ga kao laova valja i
raskrinkati. treneri. da postoji desetine hiljada. kao i za sve one koji su uesnici. manipulatora. Vie. na svim nivoima a u
svetu ih ima na hiljade i hiljade. Ne la . koji je uveliko u petoj deceniji prouavanja budoa. A onaj ko bi eventualno. I ne
moe da zna. kao to su judo. dakle zainteresovani insajderi. i procena rezigniranog tradicionaliste.. oni za koje je on
uopte ikada uo i oni najpoznatiji i najmasovniji. i itav sistem kioblandi koje gotovo kontingentno idu uz to. prostoduan..
kao zbirni fenomen. i svih karatea uopte. ali i na savremenoj sceni srodnih oblasti.. ili ispod nje.. To zaista niko ne zna.
u zavisnosti od tumaenja vie desetina miliona osoba postoji ak i podatak preko sto ili sto pedeset miliona. naravno.
obmanjivaa. koji bi po prirodi stvari ipak trebalo da su barem malo upueniji.milu gluposti i puke besmislice.
nacionalnih. nadnacionalnih i svetskih to najee znai svetskih organizacija. Laskajui sebi da sam vrsan poznavalac
stvari. Ili je neuk. koji vie ili manje veto koriste naziv karate. ipak ne bih stupio na diletantsko tle predvianja budunosti
tih karatea.
Savetujem vam da mu ukaete duno potovanje i izuzetno uvaavanje. budizam. u bilo kom referencijalnom okviru.
najpovrnijem nivou. informacije koje postuliram. prilika koja e vam se. a jedva da je i bilo dostupno. i u tom miljeu.
izuzetna. povrna. koji e formirati sutranju inteligenciju. a to nije samo trivijalna. bile su zaista dosta specifine. Jer
autentilnih vrhunskih znalaca tradicionalnog karatedoa je zaista vrlo malo u savremenom svetu. Uskoro ih vie nee biti
meu nama. koji su bili u obrazovnom procesu. koja je otila iz Japana u svet. Ako vas. ili kao najdragoceniti unikatni
dragulj. urbana omladina. To su bili mlai ljudi. u kontekstu ozbiljnijeg promiljanja fenomena budoa. valja shvatiti kao
skicu za jednu moguu kritiku. Prve generacije koje su zapoele da vebaju judo. yogu. barem neke gimnazijske i
studentske omladine. budoima. a posebno karate. formiranu na nivou principijelne rasprave. Pravo. zaista je
najzaslunija za to to se svet uopte upoznao sa budoom. tradicionalno znanje tanije Znanje.. ozbiljno zainteresovanih.
Ta prva generacija instruktora. Niti uopte. da je pravi rasadnik plemenite mudrosti Karatedoa ili srodnih Budoa.
banalna zabava.mentiram. Na putu ka fakultetskim diplomama. ukazati jednom u ivotu. sledbenika. da mu se obratite
utivo. sudbina vam je zaista bila vrlo naklonjena.. skromno i sa poniznou. i ne smatram bilo kakav lament primerenim.
autentino znanje gotovo da nije postojalo. obasja milost provienja. pogotovo u takvom referencijalnom okviru
savremenog sveta. koja se nekada neim i bavila. i svi su ve u vrlo ozbiljnim godinama. dosta . moda. S obzirom da je
on pravi rudnik najuzvienijeg i najreeg znanja. smatrajui je za ivotnu ansu. koji su se ipak interesovali i za zen. bili su
japanski instruktori. I uvajte ga kao malo vode na dlanu. u kojima je interesovanje naravno. poev od ezdesetih godina
dvadesetog veka. i nekakva metaideja ispraznog kritizerstva mi je u potpunosti strana. ili sudbine. Jedini poznavaoci. i
izvan intencija. i usputno baci pogleda na vas. ortodoksno. i on tanije On. tradicionalnog karatedoa ako nekim sluajem
ikada budete imali priliku da vidite autentinog uitelja tanije Uitelja koji poseduje izvorno. najee samo vrlo povrno za
dalekoistone kulture bilo uhvatilo korena kod jednog. I iz tog razloga sam se vrlo postojano uzdravao da iznosim bilo
koji argumentum ad hominem. smatrajte se izuzetno poastvovanim i posebno privilegovanim. jujutsu. vie volim da
kaem. Pre svega pod uticajem liberalnijih svetskih megatrendova. Jedan sloj na ipak neto viem sociokulturnom nivou.
da mu se obraate ako uopte budete imali takvu priliku. Na umu imam interesovanje koje nije na najbanalnijem. pa i
najgeneralnijem. tokom izlaganja u ovom tekstu. ali i tokom izlaganja u mom ukupnom opusu posveenom ovim
temama. Najprijateljskiji savet koji se moe dati pokloniku ili sledbeniku budoa. koji su se i sami obrazovali. Kao to je u
toj prvoj generaciji uenika. kojim sluajem. Zaista su retki pojedinci. niti uopte umesnim. Koja je nekada neto i proitala.
To je jedinstvena. ivotna prilika. karatedoa. strunjaci koji su imali odreeno znanje. Prethodne injenice. A i sama
zamisao. mudro i razborito iskoristite svoju jedinstvenu priliku. ipak bilo i intelektualaca.
. I na njihovom matinom podruju. niti bi trebalo da ih ima dozvoljavam sebi jo jednu cininu opasku. U stvarnosti. i u
svom najboljem.. Od nje nije ostao ni kamen na kamenu. a nekmoli da stvarno investira panju. koji je bio najvei i
nadaleko najznaajniji izvoznik budoa u savremenom svetu. ili prvenstveno fizike aktivnosti. vulgarnije. Put kojim se
dalje tumaenje kretalo je bio pravolinijski usmeren. i sami poimali i tumaili i kao sportove. gde na umu imamo
prvenstveno Japan. Ono to savremeni oblici ega. ali i gotovo svih drugih karatea. trenera. da bi bilo ko iole ozbiljniji
teko na taj i takav karate. bilo dosta jeretika. Niti moe da prui bilo ta. u najboljem sluaju kao oblike psihofizike
aktivnosti. to je vrlo optimistina i vrlo blagonaklona definicija pre svega karatesporta. ali primetnog sloja mlaih. ovom
modernizacijom je sveden na nivo isprazne rutine. ve je u drugoj. kao sukob dva vebaa. judoa. liene bilo kakvog
stvarnog smisla. mnogo vie nego kao oblike psihofizike aktivnosti.. kendoa. i svuda je lako i trenutno dostupna. i
kompletan ritualni aspekt. karate. autentinih intelektualaca. Karate.. naprotiv. takav kakav je. Ritualna tehnika. i kao
kontaktni sport. a pogotovo u svom najgorem izdanju. u punom znaenju tog pojma. jedva da je i tada bilo u miljeu
karatea.specifinog. Zato bi bilo ko uopte pomislio da uopte investira. ikada i pogleda bacio. i ireverzibilan. aikidoa. Kao
jedna. u uem smislu. u potpunosti je degradirana i devastirana. Pravih. kendo. tek pojedini od njih e. poimane
prvenstveno kao oblike psihofizike aktivnosti. koji vodi poreklo iz vrlo bogate batine pre svega japanske klasine
kulture. pogotovo ne panje vredno. koji postoje u savremenom svetu. zaista nije i ne moe da bude iole privlano i
sasvim malo. izabrana egzemplifikacija vrlo razueni kompleks etikecione tehnike. ne prua nita. to vie nema nikakvih
dodirnih taaka sa tradicionalnim budoima. tanije kao oblik fizike aktivnosti. u tehnikom smislu. i koji su formirali jedan
stoerni sloj znaenja u samom njegovom korpusu znanja. a pogotovo u treoj. Tradicionalna ceremonija je jo samo
ponegde zadrana na nivou ceremonije. ta bi intelektualci uopte i traili u tim oblastima. sada se ve slobodno moe rei. ili
jedva i malo intelektualno nastrojenim osobama. i narednim generacijama instruktora i. Naprotiv. odnosno svedena je
na primenu . i masovno rasprostranjena. koji su utkani u samu sr tradicije i istorije tradicionalnog karatedoa. Danas ih
nema uopte. aikido. na koga najee mislim dok piem ovaj tekst. koji su od okoline poimani kao intelektualci. i stupiti u
redove inteligencije. kao mistici. celokupni etikecioni aspekt/sloj znaenja u tradicionalnom karatedou. udaljeno je od
njih kao nebo i zemlja nude. kada zavre obrazovni proces. i zato bi ulagao svoje vreme i energiju u improvizovanu
diletantsku oljariju. koji su judo. Ponuda u svetskoj industriji zabave je tako velika. kasnije. Vrlo kompleksna ritualna
tehnika. ukinuti su. moe i trebalo bi samo da im bude odbojno. ali i druge azijske kulture. odnosno na te i takve
karatee. po metodu sluajnog uzorka. Karate je poiman i tumaen i kao oblik borilatva. Ni drugi aspekti tradicionalnog
karatedoa nisu doiveli bolju sudbinu. sofisticirana. razuena.
i da je celoukpna reforma bila namenjena prvenstveno toj populaciji. po svojoj volji i odluci.. koji su bili vanvremeni. sa
aspekta savremenije psihologije. Dozvoljavam sebi da.. ali je vrlo neprimeren sportu i drugim oblicima karatea. da e
ikada uopte i dobiti majstorsko zvanje. Do Funakoshijeve reforme. lakrdiju. Ali nikako nije mogue. ak ni hipotetiki.
predstavljali su izabranu elitu. Za tako neto bi mu nedostajalo sve. samo po sebi predstavljalo besmislicu i. na
takmienju. I u tom kontekstu. a sigurno ni efikasno primenljivi u modernoj verziji karateobuke. komparirano sa tim istim
zvanjem u dananjim uslovima Zvanje majstora karatea. i uopte. bilo dosta studenata. konano zvanje majstora ili
instruktora.. lakrdiju. I judoa. Srednjevekovni. ali i u svakom drugom. u kome sensei. birajui rei budalatinu. u najboljem
smislu te rei. Funakoshi je skratio trajanje te edukacije na pet godina. ili karatedoa se ranije sticalo izuzetno. meu
vebaima karatea. Majstori karatea su bili retki.kohai sempai. onih najbanalnijih. i vrsne znalce karatea/karatedoa. to bi
tek predstavljalo farsu... ceremonijalno dodeli majstorsko zvanje. izabranom ueniku. kendoa. od takvog bastarda.
individualci. S obzirom da je meu njegovim uenicima i sledbenicima. nisu bilo vie ni primereni. Vie nema smisaonog
opravdanja govoriti o tradicionalnom odnosu uitelj majstor . ak ni u najluoj mati. retroaktivno napraviti tradicionalni
budo. na obuku. ovaj aspekt reforme je razumljiv. iji je osnovni identitet ipak trener.. naravno. u sveanoj prilici.neto
najpovrnijih ceremonijalnih elemenata. Bili su posebne. poetkom . sa naglaskom na kontaktu. pred racionalni um
itaoca se postavlja uporedno pitanje ta je pre pedesetak godina znaio renome. autoritet. jasno je ta su jedino i mogle
da naue. ak i da se hipotetiki moe zamisliti reverzibilni proces inverzije od sporta ka budou. A ni sistem linog
dodeljivanja majstorskog zvanja. primetim bili su linosti. izuzetne linosti. kandidatu za majstora. po svemu izuzetne
osobe. aikidoa. jedino moe da ima vebaasportistu kao uenika. imajui na umu prvenstveno trajanje univerzitetskih
studija. idiotluk.. kompeticiji. ili hiljade onih koji stupe u dojo. Statistiki. Instruktorsportista. Bacite i najpovrniji .
besmislicu. i da je karate svoju osnovnu bazu zaista imao na univerzitetima. Niti bi tako budalast pokuaj bilo kome pao
na pamet. a nekmoli da pretenduje. klasina edukacija do sticanja majstorskog zvanja je trajala najmanje deset godina.
Od marcijalne umetnosti je bilo mogue uzeti neto elemenata wasa. uope ikada moglo i da pomisli. kroz inicijatiki ritual
i kao poseban simbolin. i nakon rigorozne selekcije. a pogotovo antiki i raniji sistemi edukacije. i napraviti uobiajeni
borilaki sport. koja je vremenski ograniena. jedan od stotine. koji je karakteristian i za tradicionalne budoe. Tako da
sada vie lii na farsu. glupariju. A s obzirom da su mlae generacije uile i od te i takvih generacija instruktora. odnosno
oni koji nisu uzimali u obzir vremenski faktor trajanja uenja. Malo je od onih koji su poinjali da vebaju karate.
veka.uenik sensei .. Ali je to podrazumevalo da se edukacija svede.. u sutini. To je. nakon provere.
znanje.. propusti. organizovano. sa stanovita klasine regulative u tradicionalnom karatedou. niti im obraaju panju.
kolektivna proizvodnja majstora je predstavljala prvi. naravno majstorice karatea. a pogotovo karatedo. osobe u
adolescenciji. Ve decenijama unazad. koje oni niti posebno primeuju. periodini . i trud u kontinuitetu i.. I to je
predstavljalo i novinu i pravu jeres. dananji majstori bi se mogli smatrati jedino majstorima. turo i u skicama
napabireno znanjce najosnovnijih principa i nekoliko banalnih injenica o karateu. i jedino su oni imali ast i privilegiju da
ue plemenitu umetnost. dubinsko poniranje u sebe. asketizam kao celoivotno opredeljenje u okviru koga se
podrazumevatrajni celibat i potpuno oslobaanje od seksualnih poriva. kao sistematski rad na sebi. odlealo. to je
krucijalno. vrlo. sa dosta greaka i propusta u formalnom izvoenju da ne spominjemo druge vane aspekte karatewasa.
ije izvoenje ne lii ni na ta. koji predstavlja megatrend u gotovo svim oblastima u savremenom svetu. a pogotovo
danas. ili nije obraao panju na takve sitnice. na posebnu preporuku. jer su jedino mukarci. ka totalnom srozavanju svih
oblika karatea plural. kaluera i mistika. I da mlae osobe esto brzo i lako dolaze na strune funkcije i vie poloaje u
hijerarhijskom smislu. karatei. bi tek trebalo da ue. karate. Ne bi nikako trebalo da ve budu majstori.. da pouavaju kao
strunjaci. i enska populacija poela da veba karate.. ne daj boe. jer je tokom dvadesetog veka. U populaciji majstora
karatea na savremenoj karatesceni a situacija je ista i u drugim srodnim oblastima mnogo je mladih i vrlo mladih
osoba po godinama. sazrelo znanje. usavravanje ponavljanjem dokan. introspektivni uvidi. u smislu nosilaca zvanja
shodan prvi dan. A tek sposobnost. greke. Vrlo. A u domenu strunog znanja. uvebavanje. Nepunoletne ili jedva
punoletne osobe. A ta tek savremenim majstorima navodnici su vrlo smisleni znai celoivotna svakodnevna meditacija.
imali pristup u dojo tradicionalnog karatedoa. temeljite su vetine ne koristim odrednicu umetnosti. permanentno
vebanje. Meutim. I. u duem periodu. umee da vode vebanje. formalni nedostaci. majstori karatea su obini ljudi. Ko su
dananji majstori karatea Majstori. njihov trener ili. U potpunosti sam svesan procesa akceleracije.. obini. Masovnost je
zaista u potpunosti ila na utrb kvaliteta.. potrebnu za zvanje majstora. Masovna. ili po porodinoj liniji. po prirodi stvari.
u kontinuitetu.pogled na savremenu svetsku karatescenu. Pojava u savremenom svetu ne zavisi od pola. Zahtevaju i
znanje. s obzirom na svoj hronoloki uzrast. da rukovode ciklusom vebanja ili treningom. ili kao nova generacija
svetenika. koji se uopte moe pretpostaviti i oekivati. Elementarno poznavanje bazine tehnike. i sistematizovano. koje
nemaju ni priblinu psihoemocionalnu ni psihosocijalnu zrelost. vegetarijanstvo i celoivotni reimi minimalne ishrane. i
upornosti. nekakav optimum.. vrlo. zavet utanja i negovor kao metod linog usavravanja. niti je uslovljena polom. nije
primerena.. traljavo poznavanje nekoliko uenikih i par majstorskih kata. ili kao nastavljai tradicije. instruktor ili ni sam
nije znao. ili kao naslednici klana. Malo napabirenog skrparenog znanjca je verovatno ono najvie. ali odluni korak.
najee su neuki i u tom pogledu. da u toj populaciji ima ba vrsnih ahista. pa e se glupost. a znanje koji prezentuju je
tako minorno. stila. Oni su proveli neko vreme u sali za vebanje. A naredna zvanja.. koji bi trebalo da ima svoj dojo u
tradicionalnim uslovima. koji samostalno rukovodi obukom. lako.. manjkavo znanje prenositi i na naredne generacije..
neznanje i vrlo nedostatno. Ne verujem. nidan drugi dan. ta dananji peti danovi uopte znaju o povesti. Sposobnost
poduavanja drugih uenika.. gotovo mehaniki. Od sistema karatekata poznaju neke. naivnu. i neku populaciju.
ignoranti. u savremenom karatesvetu se dodeljuju brzo. recimo godan peti dan. ritualistici. Nestalni i povrni subjekti..
polau i zavet celibata. koji su sebe i ceo svoj ivot posvetili Putu tradicionalnog karatedoa. similis simili gaudet. esto
nedostatno. Imae vrlo povrnu. i stekli su to zvanje po mehanilkoj rutini.. ili posveenika gou.. pravca. Koje o karateu da
ne spominjemo karatedo. duhovni aspekt tradicionalnog Karatedoa obuhvata i celibat.. Dovoljno je provesti neko
vreme u sali za vebanje sa dobrim razlogom ne koristim termin dojo.. tradiciji. Niti iko vie obraa panju na njega.
svetenici. a pogotovo ne majstorima. istoriji. koja zahteva pamet. planu. ceremoniji. koji su odabrali tradicionalni
Karatedo kao oblik svoje veroispovesti. lanu. trebalo da budu eksperti A tek o drugim. da je verovatno bolje i da ga ne
prenose drugima. Savremeni majstori karatea su minorne. i zavetovali su se Putu.dugotrajni postovi.. ako ih uopte i
ima. Ne bi trebalo oekivati bilo kakvo znanje u tom pravcu... introvertnom mistikom posveivanju. niti bi te ignorante
uopte trebalo upitati bilo ta iz tog domena. Stazi.. kalueri i monasi velikih institucionalizovanih dalekoistonih religija.
sutra e biti ragbi reprezentativci.. Duhovnost. uspinjanje hijerarhijskom lestvicom zvanja je gotovo zagarantovano.
prekosutra instruktori fitnesa. posveenici. po samoj prirodi stvari. Tradicionalni majstori karatedoa. inteligenciju. Na
alost. ili u bilo kojoj drugoj ozbiljnoj oblasti... pogreno. Dananji peti danovi su kao po pravilu. prema zvanju. Doivotni i
celoivotni. oni razabiraju poneto. kao po automatizmu.. ne bi bilo umesno nee znati nita. naravno. to podrazumeva i
zvanje senseia Vrhunskog majstora. i radi prestia stila. esto i namernici.. Jer. petom. ili barem njegovih serizonijih
oblika. o filosofskom sloju znaenja. iskrivljenu predstavu o tome. beznaajne. potrebno je obezbediti i masovnost. kole..
obrazovanost. ogranizacije.. manjkavo.. mogu da izvedu koliko korektno moda i desetak majstorskih kata. treem. jue
su trenirali boks. i brzo napredovanje. A kvalitet ne samo da je u drugom. sandan trei dan. a i radi prestia te grupacije.
im je eventualno elementarna. masovno. unutaranjim aspektima. znanje. bezbojne osobe. entom. bez ikakvog
renomea i linog ugleda. nego uopte i ne postoji. koji su prekjue trenirali koarku... A ta tek u dananjem karatesvetu
znai. u oblasti u kojoj bi.. bili su. ni uenicima.. usputni prolaznici ja zaista biram rei. i neki majstorski kadar. Od
ukupnog kvantuma karatewasa.. Jer. pravca.. i to sa dobrim razlogom.. pa i via. ali im je celovitost sistema najee
dalek i nedostian cilj. danas su majstori karatea.. imati u okviru te organizacije to vie majstorskih zvanja. i na sra .
Porazno je kada takvo zvanje tanije zvanje ima arlatan. u savremenom karate miljeu Vrlo obinih.. ak svesni ili
profesionalni prevarant. uopte. ovo su izuzetna zvanja. Po pravilu ih prati i zvanje profesora karatea/karatedoa. On je
duboko i trajno u duhovnim sferama. nakon decenija i decenija vrlo uspenog aktivnog rada na edukaciji.motu. a
posebno ne bez nadoknade. A tek obilje. A ako malo poblie pogledate te i takve vrhovne instruktore sa vrlo visokim
zvanjima. koji je lider. manipulator. prosenih ili ispod proseka opte populacije.. u savremenom karatesvetu U
tradicionalnom karatedou i u svim drugim karatedoima. odnosno Karatedoa. i ozbiljnim karatedoima. izuzetno retko.
nekakvih kursista.. A ta li tek znai zvanje sedmi. Kao setna reminiscencija u tradicionalnom karatedou. masovna
pojava nosilaca zvanja deveti ili ak deseti dan. Izabran aklamacijom sebi ravnih. onim to se uopte i moe videti. i
nalaze u savremenim karateima. Takoe vrlo. Velemajstor kome je ukazana najvia ast.. Dodeljuju se kao vrhunsko
priznanje. uzvieni je mistik posveen najviem duhovnom razvoju. Za izabrane. izuzetnom. koji preuzima vrhovnu
dunost i posebnu obavezu da predvodi kolu. za izuzetne zasluge. stil ili pravac. bie vam trenutno jasno da je
masovizacija uzela ogroman danak. zabavama. i zaista izuzetnim pojedincima.. i peti danovi su.. Zabludelih i zalutalih.
vrlo. ive na uobiajen nain. est decenija izuzetnog rada na edukaciji vrhunskih majstora i uitelja stila.. I on je jedan.
privilegija. biete vrlo. za jednu vrlo specijalnu i specijalizovanu elitu. neretko. bave se trivijalnim stvarima. kako vidimo.
za poduavanje karatea/karatedoa ne uzima se novana. vrlo.. i takva je celokupna savremena karatescena. privilegije.
Novac u tom domenu ne figurira.. moe biti samo jedan da koristimo kultnu sintagmu. samo obini ljudi. piju po
kafanama. izabrani. Ili koliko je osoba bez fakulteta. razoarani onim to ete videti.. Dodeljuju se zaista izuzetno. i njima
slini. lakrdiju. ne bi uopte razumeli koncept asti. ili osoba koje piju alkohol Da ne spominjemo ozbiljnije poroke.
Dodeljivanje ovog zvanja je izuzetna poast. smejuriju. diletant. Oni idu po slavljima. . osoba bez drugog zvanja i
zanimanja. kao po pravilu nije ovek ovog sveta. poglavar. vrlo. Koliko je samo meu njima puaa. primus inter pares.
Velika veina njih jede i meso. poduavanje studenata. osmi dan. vrlo. obini. kole ili pravca. niti bilo koja druga
nadoknada. i to veliku i prekornu sramotu. takav je savremeni karatesvet. uenika je poast. Ako imate i najpovrniji uvid
u savremenu politiku dodeljivanja zvanja. i ono je unikatno. celoivotno opredeljen za mistiki put tanije Put Budoa..
vrhovno zvanje se dodeljuje jednom. za izvanredne zasluge.. Lakonski. patrijarh stila.. i u sam broj onih kojima je
dodeljen sedmi ili osmi dan.. koji na tron stupa tek po odlasku prethodnog poglavara ili patrijarha sa ovog sveta.
Treneri u savremenom karatesportu. predstavlja pravu porugu smislu. i prema znaajnom teorijskom doprinosu. Ali. U
tradicionalnom karatedou. nakon pet. vrlo ovosvetovno. koji svoje uhleblje trae i. sa nekakvim srednjim strunim
kolama. jedinom. slavama. Po tradiciji. uz folk muziku. farsu. pre svega u smislu i smislenosti.
Niti u njihovoj sutini. po principu binarnih opozita. uopte moe poimati.. tradicionalni. pravac. To vie nije. predstavlja
amar dobrom ukusu. ali i svaki drugi karatedo postoji. Kako se ryu stil. iji formalni aspekt preddeterminie sve ostale.
koji jedino ima smisla. tanije formalizovano. Samo.. predstavlja samo po sebi uvredljivu porugu svetu. a pogotovo onih
vulgarnih oblika ili formi koje su bazirane na takmienju. Ne postoji.. sri. savremene naslednike tradicionalnih budoa
predstavlja formalnu vebu. kola. tradicionalnog. borbi.. Samo postojanje karatesporta. ne samo teorijski.. i uz
zatvaranje oba oka pred stvarnou.. u najmanju ruku. i ne samo akademski. forma. i to svi. niti moe da postoji formalna
veba kao smislena tvorevina. u bilo kakvom kontekstu sporta. u okviru karatesporta ali i drugih bastarda koji sebe
poimaju kao moderne. nasilju. u predelima smislenosti. Niti u smisaonoj utemeljenosti ovih fenomena. Ne postoji. ima
bilo kakve dodirne take. i kao sam pojam. ali doslovno sve u njegovom domenu ista forma. u okviru ortodoksnog.. ili
bilo ta. niti kao smislena zamisao uopte. karatea i karatedoa. i karatesporta Banalni. A karatedoi. u njenom
originalnom obliku. i ne moe da bude kata.. vrlo blagonaklono reeno. biti. Forma. forma..Savremeni karatei bi sa
dobrim razlogom mogli da kau O. jedino i iskljuivo kao formalna umetnost. pa sledstveno tome.. samo su. u sam
koncept sporta. klasinog. znailo da postoji neto. i koncepta sporta uopte Lakonski odgovor. mores A ne bi bilo zgoreg
da im to postane i opti moto. i svih karatea. sili. jedino i iskljuivo visoko formalizovani sistemi znanja. tempora O. ne
zadovoljava ni elementarne kriterijume smislenosti. to nije formalno. i njemu srodnih karatea. jer bi to. .. i samo forma
jeste bazini konstituens svakog karatea. kao smislena oblast ljudskog duha. Tako da je sve. tanije na sirovom
borilatvu. barem ne u injenikoj ravni saznanja. Tradicionalni karatedo je visoko formalizovana umetnost. niti sa katom.
Sic Polemiko pitanje koje se postavlja pred kritiku svest i teorijski um objektivnog istraivaa kako se kata. diletantski
odgovor da kata. glasi nikako. uopte uklapa u karatesport.
. tanije. U stvarnosti. To je globalna promena. sveprisutan fenomen. Mlae generacije zaista nemaju senzibiliteta.
sledbenika. Kao generalizacija.. koji za predmet ili. i kao civilizacijski krug. Tradicionalni oblici imaju sve manje pravih.
A sasvim izvesno nemaju gotovo nikakav podmladak. imaju neki oblik tradicionalnih budoa. a manje karatedoa.
brojane. Nemaju ni iole znaajniju populaciju aktivnih. ili aikidoa.. niti negativistika uopte. ali se tu svaka slinost
zavrava. urbani mitovi. a nemaju ni iole respektivan instruktorski kadar mislim na grupu strunjaka. u ta sam sklon da
opravdano sumnjam. Japan je danas mnogo blii civilizacijskom krugu zapadne civilizacije. Postoje vrlo retki pojedinci.
popularni sajt. naivna legendaristika.. i sa ijeg tla vode poreklo pojedini budoi. sa vrlo dobrim razlozima. i krajem og.
pojedinog oblika budoa. koji su poznati iz istorije i tradicije tih fenomena. autentinih tradicionalnih uitelja mislim na
individualce... zaista vie ne postoje. originalnu formu. U kontekstu optih kulturalnih i civilizacijskih megatrendova i u
samom Japanu. najee zali u vrlo ozbiljne godine. deo prolosti i istorije. koji ima osnovu u miljenju. oni vie ne postoje
kao znaajan. kao predloak. i zaista ne podlee nekakvoj vrednosnoj proceni. Kulturoloki. Predstavljaju deo prolosti. u
originalnom obliku.. slobodno se moe rei da su tradicionalni budoi u savremenom svetu reliktna pojava. U samom
Japanu jo uvek postoji nekolicina vrsnih poznavalaca tradicionalnih oblika pre svega iaidoa i kyudoa. a posebno u om
veku. tradicionalni budoi. nego azijskom. a esto ni sluha za tradicionalne oblike budoa. to se dobrim delom odnosi i na
druge azijske kulture iz ije tradicije. koji jo uvek neguju duh. veka. jedne zaista svetle i uzviene tradicije.. Nie III Budoi
u savremenom svetu Japan je takoe. ta. Gete Da biste unitili kulturu. i kao kultura. pretrpeo itav niz vrlo drastinih
promena i sukcesivni niz transformacija. ili judoa. ili kendoa. i osnovu u real . Moda postoji po koji strip. koja je
aktuelna. Ako je ikakve dodirne take ikada i bilo. tradiciju. koji nama.. poznavalaca. nije potrebno da spaljujete knjige.
Hermeneutika situacija savremenog Japana nije ni nalik onoj od pre stotinak. vebaa Zaljubljenika. Niti bi hipotetika
vrednosna procena tog fenomena bila apriorno negativna. uz ne veliko zanemarivanje detalja. eksperata. Dovoljno je
da navedete ljude da ih vie ne itaju. populacione. ili neto vie godina. Istina je najbolji kompliment. moe da poslui kao
najsvetliji primer za ugledanje. u njihovom originalnom obliku. ljudima . Navodim do oblike prema pretpostavljenoj
opadajuoj skali njihove zastupljenosti.
kod generacija koji se njima bave poev negde od sredine . i u potpunosti je marginalizovana.. vrlo udaljena.
intelektualizam. niti u epohalnom miljenju.. Pitanje je da li je to uopte bila i ozbiljna predstava A kako je vreme
proticalo. mora se priznati. kao duhovno nastrojenje. tokom prethodnih istorijskih perioda.noj populaciji majstora i
sledbenika koji ih prouavaju. Jasno je da je i ovaj proces ireverzibilan. postavilo se i pitanje njenog elementarnog
smisla. intelektualni sloj znaenja je u ovim oblastima nestao. da predstaavlja jedan znaajan gubitak. veka. bili gotovo
proskribovani. Bez pretenzija da izraavam nekakvo patetino emotivno aljenje. sluajno je.. ta je predstava zavrena. I
evo. vanvremenog stanovita. To ipak nije bila samo drama. nakon zaista duge istorije. dobio je posebnu akceleraciju
poev negde od sredine . tokom hiljada godina njihove povesti/istorije i duhovne tradicije. i po zavretku jedne vrlo
drevne tradicije. nego je od svih tokova. a pogotovo u tumaenju tradicionalnih budoa. nestanak budoa sa istorijske
pozornice zaista moe da znai i jedno osiromaenje ljudskog duha. i kao mistini/mistiki spiritualizam. Konsekventno. na
savremenoj sceni budoa. povrno. intelektualizam. Nestali su sa istorijske pozornice. Ako ne ranije a takvih nagovetaja
ima. ili samo kao jedan mogui oblik nadogradnje. aktuelno dnevno tumaena kao jedna mogua nadogradnja. Zavesa je
sputena. Duhovnost. intelektualnost. niti da ponovo aludiram na nekakav lament. veka. u bilo kom njihovom vidu. na
poetku . Intelektualnost. usputno protumaena i. intelektualno nastrojenje. rasprostranjene u azijskim civilizacijama. niti
u literaturi. veka. i glavnih i sporednih. meu kojima je bilo dosta sluajnih prolaznika i usputnih na . da je autentina. vrlo
elitistiki element tradicionalnog karatedoa i srodnih budoa. sve vie i vie je gubila na ozbiljnosti. da bi danas. kao
religijska/religiozna posveenost. Nadogradnje na ta Tradicionalni budo bez intelektualne komponente vie ne
predstavlja nita. tradicionalna duhovnost srni stoer.. i kao princip i kao praksa pogotovo mistika praksa. vrlo elitan i.
koju smo u kontinuitetu imali prilike da gledamo tokom skoro celog veka. i prema bilo kojem tumaenju. i ne samo da
ne predstavljaju glavni ili osnovni tok budoa. veka. u poimanju. u oba klasina vida ispoljavanja. konsekventno i u
skladu sa tim. Malobrojni i retki gledaoci. koja je trajala hiljadama godina. konstituens i vrhovni konstitutivni element.
generalni strukturalni princip klasinih tradicionalnih budoa. niti u edukaciji. Taj trend. a ono barem od poetaka ..
Pozorina predstava koja bi se mogla nasloviti i kao poslednji dani i smrt tradicionalnog karatedoa i svih drugih budoa.
duhovna orijentacija. Pri samom kraju.. ne postoji niti primisao. koji sa dobrim razlogom poimam kao generalni
megatrend u destrukciji i devastiranju tradicionalnih oblika budoa. Naravno. predstavljali su jedan specifian. niti u
teorijskoj ravni.. kao da je nekim dekretom preutno i neupadljivo ukinut. u svesti. Kao da je duhovnost. naroito sa
univerzalistikog. zavrena je. nekim arobnim tapiem proterana.
za savremeno miljenje. tradicionalni budoi su. ako u stvarnosti uopte i postoji. autori. Naprotiv tradicionalni karatedo
nema nikakvu perspektivu i nema nikakvu budunost. budi u meni setne reminiscencije. I verovatno e deliti istu sudbinu
sa drugim oblicima nierazredne . da se oivljava duh tradicionalnih budoa. Posveujem mu jednu lepu misao. reditelj. lini
model prenoenja znanja sa uitelja na uenika ipak jedini autentian u svetu tradicionalnih budoa. o istoriji. Lino se pitam
ko su bili njeni akteri. La commedia e finita.mernika. vrlo ravnoduno su gledali predstavu. prvenstveno. koji ni po emu
nema vie nikakvih dodirnih taaka sa tradicionalnim budoima. niti za njih same. Na poetku .. Poslednji gledaoci su se
ravnoduno razili. tradicionalni karatedo i srodne oblasti jedva da postoji. tradiciji i autentinom duhu tradicionalnih
budoa. Tradicionalni karatedo je potonuo u vreme. ne stoji nekakva budunost. Kada je zavesa i konano pala. Svestan
sam. Izbor tekstova zastupljenih u ovoj knjizi i njihovo ponovno objavljivanje. njihove povesti. Iz njega vie nikada nee
izroniti. Samo seanje na njegovu plemenitost i lepotu. i ako ponegde jo mogu i da postoje. I uz najblai i
najdobronamerniji uvid... i uvek u ga se seati sa pijetetom i potovanjem. komedija. poimanog u njegovoj autentinoj.
Sportovi i vetine. Lino ne verujem da u savremenom miljenju uopte i postoji neka posebna potreba. tradicionalni
budoi. a vrhunski znalci su zaista izuzetno retki. Memento mori. ni zviduka. Kao to ne verujem da postoji ak i povrno
interesovanje za autentine vrednosti tradicionalnih budoa. Danas. koje su za predloak imali pojedine elemente wasa
tradicionalnih budoa. naglaeno sam svestan da pred tradicionalnim karatedoom ali i judom. pa ak ni konzerviranja. o
pravoj prirodi.. Po njihovom nestanku. kao informacija.. Pre je to ipak bio vodvilj. Niko nije pustio ni glasa. scenarista.
predstavljaju relikt. kendom. farsa.. Sa njihovim odlaskom. niti bi ona imala nekog posebnog smisla. predstavlja jedan
pokuaj moda i poslednji da se jedan korpus znanja. ouvanja nekih njihovih elemenata. glumci. istorije. Koji ne vrede
nita. kao i srodne oblasti. originalnoj. Svestan sam da pripadam poslednjoj generaciji tradicionalista. u smislu progresa
ili razvoja. vrlo vredan i kao znaajan doprinos svetskoj istoriji ideja. Jer je usmeni. veka... i vrlo melanholina oseanja.
svet tradicionalnih budoa e se u potpunosti ugasiti. opereta i sapunica istovremeno. i znanje. klasinoj formi. i koji nee.
Meni lino e tradicionalni karatedo ostati u vrlo lepoj uspomeni. elja. nije bilo ni aplauza. a tokom procesa
osavremenjivanja su ak i sami sebe dosta dodatno u potpunosti marginalizovali. ivee svoj samostalni ivot. mogu da
preostanu samo nekakvi neautentini zapisi u medijima. namera. i od neumitnog pada u potpuni zaborav. otrgne od
zuba vremena. ipak bili marginalni fenomeni. i tradicije. i istoriji miljenja. njihovog smisla. aikidom. niti mogu da iole
verodostojno progovore o sutini. Naglaeno sam svestan da sam meu poslednjim ortodoksnim velemajstorima
tradicionalnog karatedoa.
. uitelju. nita na ovom svetu se ne moe nazvati mojim. Dolazi uenik uitelju i pita ga Nikada nisam ni u ta verovao.
nikada nisam imao nikog svog. Sic transit gloria mundi. i reci mi ta da radim Uitelj e mu na to Odlazi Gubi mi se s oiju
Ti ima tri vra najboljeg vina.industrije zabave. Pomozi mi.
a od mene trai vodu. preciznije eidetski odreeno. perspektive prolosti. Iaido je tradicionalna umetnost upotrebe
katane. ili se pak susreemo sa dva pitanja. Chanoyu. Tei. ega Osnovno polemiko pitanje je pitanje
diferencijalnog/diferencijalnih kriterijuma koji. zenformi umetnikog odnosno umetnikih praksisa klasifikuje dvanaest
kanonikih oblika Ikebana. Taiko je tradicionalna umetnost sviranja originalnog gonga. nee biti na zemlji. Iaido.. Kyudo i
Karatedo. Sumie. Haiku je tradicionalna umetnost klasinog pesnitva. Origami je tradicionalna umetnost izrade formi od
papira. Kanji Shodo je tradicionalna umetnost klasine kaligrafije. Origami. pojmovno i klasifikatorno odreenje
Karatedoa kao oblika tradicionalne zenumetnosti.. Taiko. Sumie je tradicionalna likovna umetnost slikanja tuem na
vrlo tankom papiru. U primarnom vizusu je istorijski/povesni aspekt pitanja determinisanost. Ikebana je tradicionalna
umetnost pravljenja cvetnih aranmana. determiniu Karatedo kao formu. To je pitanje sistemskog aspekta mi . sa
stanovita povesne/istorijske perspektive. ili vid tradicionalne zenumetnosti. ak i ako ne stugne do njih. No je
tradicionalna umetnost klasine drame. Haiku. definicija. odnosno kao oblik/vid umetnikog praksisa uopte. Tei je
tradicionalna umetnost klasinog araniranja vrtova. No. kao klasifikatorna odrednica. Taoistika izreka PRISTUPNA
BESEDA I Tradicionalne forme Zenumetnosti Klasina estetika teorija u domenu japanskih tradicionalnih zenumetnosti
ili. Kyudo je tradicionalna umetnost upotrebe luka i strele. Kanji. umnogome zavisi i sama potencijalna mogunost
drugog aspekta tog pitanja. ili drugog pitanja koje algoritamski sledi na osnovu ovog prvog. Chanoyu je tradicionalna
ajna ceremonija. Simplifikovano po emu je to Karatedo oblik tradicionalne umetnosti Pitanje ima dva aspekta.
Karatedo je tradicionalna umetnost. Zen koan ta god da radi. Od mogunosti i vrednosti odgovora na ovo pitanje. idi
pravo prema zvezdama.
Ovo ne predstavlja tautologiju.Iaido. ili zato to postoje u njemu sutinski elementi umetnikog praksisa. Konsekventno.
literatura. ve i prema svojoj definiciji. jedan eminentno konkretni praksis.ljenja.. Iaido je tako nedvosmisleno i striktno
pojmovno odreen kao oblik umetnosti. ili na drugo pitanje.. pojmovno odreenje. koje uslovljava klasifikatorno odreenje
Karatedoa kao eminentno i primarno oblika umetnikog praksisa.... eidetsko. Iaido se u klasinoj estetikoj tradiciji
miljenja i. malo vie ili malo manje umetniki. koji bi. Naprotiv. Kendo je vetina maevanja. jedino. kao jednog suverenog i
autentikog vida umetnosti. i postoji samo. Po jasno definisanom principu ili . kendo to nije. na artificijelan. determiniua
i primarno odreujua odlika i istorijski i sistematski razlog osnovnog pojmovnog odreenja Iaido je umetninost. kao oblika
zenumetnosti. oblik umetnosti.. koji ima utilitarnu funkciju i pragmatinu svrhu. njegova sutinska. Diferencijalni kriterijum
je potpuno jasan Iaido je umetnika forma po svojoj odlici da predstavlja oblik. odmah uviamo da u tu klasifikaciju
odnosno kanonizaciju nisu uvreni judo. po analogiji. Iaido je po svojoj sutini oblik umetnosti. i u recepciji i svesti
recipijenata shvaen/tumaen kao oblik umetnosti tradicionalne zenumetnosti. umetniki nain. analogno tome. Pitanje se
postavlja sa univerzalog stanovita. u smislu determiniueg odreenja. na nain da je ono po emu je Iaido .. tanije
pojmovnog odreenja Karatedoa kao oblika umetnikog praksisa. aikido. model... odnosno pojmovnom odreenju.
eidetski odreuje i poima/tumai kao tradicionalna forma zenumetnosti. Govoriti/misliti o moguim gradacijama stepena
umetnostnosti u kontekstu Iaido izlazi izvan razumne upotrebe jezika. ili pojedini njen aspekt. poimanje u strunoj ja .
sutinski je zasnovano na potencijalnom odgovoru pre svega na drugi aspekt postavljenog pitanja. Odgovor na taj
aspekt pitanja. Argumentum ad contrario Iaido je pojmovno odreen. niti injeniki zasnovati. iskljuivo. pojmovnog
odreenja klasifikuje.. Smislena digresija na osnovu samog klasifikatornog odreenja tradicionalnih zenumetnosti.
tumaenja. moda trebalo da budu barem istovrsni Karatedou. odnosno sistemsko pojmovno odreenje Karatedoa kao
umetnosti a ne neega drugog ili drugaijeg. nain.. ukoliko temu o kojoj govorimo poimamo kao odgovore na dva
uzajamno dopunjujua pitanja. poimanja. jedino i iskljuivo na umetniki nain. aut nihil Konsekventno. iz vizusa najoptijeg
pojmovnog odreenja. Ne objanjavamo da je Iaido umetnost zato to je umetnost. kendo. kao naelno eidetsko pitanje.
Aut Caesar. Klasifikatorna odrednica je nedvosmislena.. ali i klasifikatorno definisanje sa aspekta recepcije/tumaenja
fenomena Karatedoa kao oblika umetnosti. istovremeno i samoodreenja. da nisu mogue ak ni neke gradacije u smislu
da je pojedini oblik ove umetnosti. ili na to pitanje ako ga posmatramo kao zasebno pitanje bi trebalo da denotira
klasifikatorno odreenja Karatedoa kao oblika umetnosti..ili ili predstavlja samo.. pojmovno odreenje. ili nije nita. Za
razliku od Iaidoa. ne moe se pojmovno odrediti. i apsolutno jasna Iaido je umetnost upotrebe katane. ekspresije
zenfilosofije.
mada bi moglo i da bude isto. u to preciznijem gaanju iz luka da strela to tanije i preciznije pogodi cilj. Po toj svojoj
odrednici sutastveno se razlikuje od streliarstva. po svojoj prirodi. Filosofska ideja koja determinie i predodreuje
ovakav idejni prosede bliska je po svojoj sutini klasinom zenkoanu.vnosti i u javnom mnenju uopte. aikido. koji upravo
time to je mislei subjekt. nije. definisana i sa stanovita istorijskog i sa stanovita sistemskog razloga.. Utilitarni. da je
primarno to. jer samo po sebi nema nikakvu vrednost. jedna najoptija recepcija. Kao diferencijalna razlika u
streliarstvu je cilj da strela to preciznije i to tanije pogodi metu. iz razloga njihove sutine. i bez ikakve primese dvojbe.
kao tradicionalne forme zenumetnosti. u bilo kom vidu. ne misle. nego da tangira sutinu. on je homo creans. niti kao
umetnike forme uopte. Ili barem ne primarno homo practicus. i ne moe nikada ni da bude oblik umetnikog praksisa.
nije i ne moe da bude injeniki zasnovano. ili ak samo to. Judo. koji ju je odapeo. Propraktino orijentisan cilj Kyudoa
nije da strela pogodi metu.ili. Jer. koji ih.. Taj diferencijalni i istovremeno eliminatorni kriterijum je kumite. ali i kendo i
srodni fenomeni se pojmovno ne odreuju. pojmovno odreuje. jedan oblik utilitarne prakse. i istovremeno emanacija
Synjata Nitenosti. estetski dopadljivog ina gaanja. jedino i iskljuivo. ali istovremeno i nije isto. Ad contrario lepo.
Umetnik Kyudo umetnosti se samodetreminie i kao mislilac. ako nije ispunjen primarni cilj streliarstva da strela pogodi
cilj. estetski dopadljivo gaanje nije. Praksa . nedvosmisleno. u smislu da ih distingvira. ne tumae. i u svesti recipijenata
estetskog procesa koji predstavlja izvoenje u smislu performance samog akta Kyudo umetnosti na
predmetnoprikazivakom planu. U svesti izvoaa Kyudo umetnosti. Kumite koji predstavlja konstitutivni element njihove
prakse. prvenstveno po primeni jasno definisanog i primenjenog diferencijalnog kriterijuma. Svako eventualno drugo ili
drugaije pojmovno odreenje. jer streliarstvo bazira/zasniva svoj smisao. Per definitionem. ali samo kao izvedenice
sekundarnog stepena prekodiranja.. ovo dvoje je isto. jedino i iskljuivo kao oblik umetnosti... tanije primarno homo
creans. miljenje. samoga sebe promovie i kao delatni subjekt. Mogua je estetska nadgradnja. jasno. i svaki drugi. iz
razloga to su to to jesu a ne neto drugo ili drugaije apsolutno diferencira. i ne moe da bude legitimno. iz
najjednostavnijeg razloga to nije tano. sopstvo umetnika Kyudoa. misli. kao eminentno mislei subjekt. u smislu
poimanja lepog. Homo practucus se moe baviti streliarstvom. cilj iznad koga vie nema. i od samog pojma
tradicionalne zenumetnosti i od oblika umetnosti uopte. koje je. ne bi nikako mogao da bude eminentno. Potpuno je
isti sluaj sa Kyudom. Imanentni megistostelos Kyudoa jeste ekspresija umetnikog potencijala i zadovoljenje/ispunjenja
estetskog nagona. koji predstavlja samo. Takoe po principu ili . tanije inodejstvuje u kreativnom procesu umetnikog
stvaranja. a ne homo practicus. tumaenje. Vrhovni cilj. raison d etre. oblik umetnosti upotrebe luka i strele. koji deluje.
i ne moe da bude drugih ciljeva jeste manifestacija Ku Praznine. tumai i vrednuje Iaido kao oblik umetnosti.. samo. bit.
Bili bi simplifikovane. niti poimati. kao oblike tradicionalne zenumetnosti. afirmisanom u tradiciji antike estetike misli.
Upravo ovu tezu emo argumentovati i obrazloiti na odgovarajuem mestu. Karatedo ne samo da ne bi postojao.. Ali
one ne definiu. upravo kao konstitutivni element svoje i teorije. dvanaest klasinih formi. tokom izlaganja u ovom tekstu.
Kumite podrazumeva rad i fiziko vebanje. nego ne bi vie imao bilo kakvog smisla. analogno i konsekventno tome. ni
kendo se ne bi mogli pojmovno odrediti. niti bi mogao da postoji. Bez kata. u osnovnom smislu svog znaenja. Ili ako bi
bile nekakvim nasilnim inom izbaene. kendou. autohtone forme. Prema tom pojmovnom odreenju. ali i verovatno
samo. Ili bi barem ostao tanije preostao od njih neki rudimentarni. Pojam praksa. koje smo eksplicirali na poetku
izlaganja. po automatizmu eliminie iz domena mogueg pojmovnog odreenja kao oblika umetnike prakse. osnovni
oblik. Marcijalne vetine judo. ili univerzalna. sadravali kumite. primeren je kada se na umu ima njihovo osnovno
pojmovno odreenje to su marcijalne ili. aikidoa ili kendoa. aikidou. ili ak i borilatvo kao princip. Pojam praksis poimamo
pre svega u aristotelovskom smislu. I u judou i u aikidou i u kendou postoje kate. ali i kao oblike umetnosti. formirano
tokom njihove povesti/istorije. u smislu nekakvog tehne. kompeticiju.. ako simplifikujemo i redukujemo njihovo
osnovno znaenje. i istorije i prakse. Tehne takoe pojmovno odreujemo. u tom kljuu poimanja/itanja. odnosno starogrke
filosofske tradicije. odnosno svim ipak neumetnikim fenomenima iz domena istovrsnog i... ali i kao potencijalnu
praksu. verovatno istorodnog povesnog/istorijskog korpusa. sa stanovita antike estetike misli. i ostanu to to jesu. Panji
itaoca preporuujemo distinkciju koju pravimo u pojmovnom odreenju tokom ovog izlaganja izmeu pojmova i. misli. ak
dobrim delom i zasnovana na kumiteu. koje time ostvaruju praksu judoa. koje nije primereno samom pojmu umetnosti
sa drugim/drugima. pojmovno odreuje. prilino osiromaene. fiziki kontakt izmeu dve osobe. to predstavlja i njihovo
generalno pojmovno odreenje. i klasina estetika teorija opta. Argumentum ad contrario ni judo ni aikido. redukovane.
A kumite ih. ukoliko ne bi. i koristimo/primenjujemo ga prema pojmovnom odreenju i modelu miljenja primenjenom u
Aristotelovoj Poetici. koji bi podseao na njihove originalne. kao realizaciju principa kompetitivnosti.. koji koristimo kada
govorimo o judou. ak primarno.. poimamo i tokom izlaganja u tekstu taj pojam/termin koristimo u smislu koji je
determinisan u pojmovnom instrumentarijumu antike evropske. ak i borilake vetine. samim svojim postojanjem u
njihovom okviru. kao forme umetnike ekspresije. ni aikido. aikido i kendo bi hipotetiki eventualno mogle da postoje i
ako bi iz njihovog ukupnog korpusa kate bile izostavljene. termina praksis i praksa. U jednom klasinom smislu. jedino i
iskljuivo kao oblike umetnosti. tumai. Tradicionalni Karatedo ne bi. u tom modelu miljenja. misliti. ne odreuju sutinski ni
judo. ni kendo. To je . ali bi postojale na nain da budu.ovih oblasti/fenomena je.
Same te umetnosti. fenomena kao umetnosti. poimane i tumaene kao causa sui.. i da svaki. I na konkretnom primeru
koji predstavlja nau temu. o kreatoru umetniku koji umetnikuje svoju umetnost. da bi uopte mogli da postoje. i uopte
smisleno govoriti. I to vrhunskih. Vrlo esto i samorazumljiva. pa ak i umenost. odnosno oblika umetnosti. o recepciji
umetnosti. Apstrahujui. na vrhunskom nivou. nekakva sposobnost u smislu ability. odnosno da bi se moglo govoriti o
umetnosti kao umetnosti. iznad i istorijskog i sistemskog razloga. bez koje se ne bi mogla ni pojmovno odrediti. uopte
mogle aktualizovati na iole smislenijem nivou i na adekvatnom stepenu kvaliteta. odnosno oblika umetnosti. Status
umetnosti se ostvaruje samo.nekakvo umee. miljene. entog. ni poimati. i samodeterminiua. po svojoj sutini istovrsne
sa svim drugim formama umetnosti.. na nivou opteg pojma. a i sama praksa bavljenja ovim umetnikim formama je
zaista rigorozna i izuzetno zahtevna.. o recipijentima kao realnopostojeim subjektima. vetine. moe se pojmovno
odrediti. a i da bi se oslobodili natruha pojavnog konkretiteta. Dvanaest klasinih formi tradicionalne zenumetnosti su
umetnosti per se. nije . prethodno usavravanih decenijama. Naravno da svaki oblik umetnikog praksisa i ekspresije
podrazumeva odreeni stepen znanja. Tradicionalne zenumetnosti su. umetnost kao umetnost. jedino i iskuljuivo po
utemeljenju sutine njihovog pojmovnog odreenja kao umetnosti. o konkretnom obliku umetnikog praksisa.. odnosno
tog oblika umetnosti. da bi uopte postojali. koji su praktino primenjeni pri stvaranju umetnikog dela. umea i vetine.
praktino znanje. pojmovno odreena i sutinski poimana kao umetnost. striktni.. vetina ili vetost. posmatrano generalno.
na sutinsku odliku po kojoj je umetnost umetnost. o recepciji dela te umetnosti.. pojmovno odreene. Tek po
formulisanju i pojmovnom odreenju nekog. treeg. Fokusiramo panju na jo jednu... o umetnikom delu/umetnikim
delima. kao izvedenica prvog. znanje i vetinu. ni misliti. odreenog. to je sasvim jasno. ali zaista krucijalnu injenicu. da
bi se umetnosti. i iznad svih konkretnih aspekata. banalni larpurlartizam. ili o virtuelnim ili potencijalnim. drugog. Svi
klasini oblici tradicionalnih zenumetnosti podrazumevaju umee. odnosno umetnike forme se realizuju/manifestuju
putem znanja. ni tumaiti. kao umetnost. Ne zastupamo vulgarni. Pogotovo to su estetiki kriterijumi u domenu
tradicionalnih zenumetnosti zaista vrhunski. Ukazujemo na sutinsko pojmovno odreenje umetnosti uopte.
samoodreena je i samodefinisana. reda. ali doslovno svaki oblik/vid umetnikog ostvarenja neminovno i nuno zavisi od
stepena tog umea ili znanja. izvesno i nesporno. koji su potrebni da bi se delo uopte moglo ostvariti. kao i od
prethodno postignutog i dostignutog nivoa vetine. na najkvalitetniji mogui nain. Postoji sutinska razlika u samom
pojmovnom odreenju izmeu umetnosti i vetine da i terminoloki suzimo i izotrimo pojmovno odreenje. Ponovo
argumentum ad contrario bez koje umetnost nije umetnost.. izuzetno su rigorozni.. umea.......
Instruktivni pravac razmiljanja na osnovu dosadanjeg izlaganja e argumentovati tezu da su i judo. dakle umetnike
forme. kojima su predmet sama ta umetnost. te konano. tradicionalnih vetina u njihovom originalnom obliku. ali ne i
najmanje vano. pojam potentia poimamo i koristimo u kljuu tradicije antike filosofske misli.presudno. nego se
pojmovno odreuju kao vetine. aikidou. aikido. Judo. Ne dajemo aksioloko odreenje u domenu teorijskog miljenja. o
modelu miljenja. to preporuujemo i itaocu. nego da mi daju celo Persijsko carstvo. i to ne mogu ni da budu ak ni kao
nekakva. Govorimo o pojmovnom odreenju. Konkretno. I u ovom sluaju. ali i itav niz srodnih oblasti. kojima su te i
takve vetine posluili samo kao polazna osnova. Time oni ne gube ni na ugledu ni na autoritetu. ili u kojima je ostalo
vrlo malo. to predstavlja sutinski razlog za diferencijalnu distinkciju i istovremeno i bazini diferencijalni kriterijum. u
ravni praktinog miljenja. Upravo judou. pojmovno odreeno i prema Organonu. mogle da pretrpe i multiplikaciju
znaenja/smislova. odnosno konkretni oblik umetnosti. su razliiti od umetnosti. Demokrit . zamiljena potentia.
ravnopravno i sasvim legitimno koegzistiraju i tradicionalne vetine.. i kendo. i aikido. originalne sutine tih. niti
donosimo vrednosni sud. marcijalnih vetina ili borilakih vetina. i od svakog oblika umetnosti. Ti fenomeni/te oblasti
nisu oblici umetnosti. Nisu. niti bi nau analizu trebalo shvatiti u tom smislu. kendou i srodnim fenomenima/oblastima. o
umetnikoj teoriji i umetnikoj kritici.. u gotovo neizmenjenom ili malo izmenjenom obliku. i vrlo moderni sportovi. i
gotovo beznaajno malo od prvobitne. Uz puno i duno potovanje prema svetloj istoriji i izuzetno asnoj tradiciji i judoa i
aikidoa i kendoa. poznate iz prethodnih istorijskih perioda. takoe u aristotelovskom smislu. kendo. Vie volim da
otkrijem jednu uzronost. nedostaje umetninost. na savremenoj sceni marcijalnih umetnosti. i da se i modernizuju
putem diversifikacije u doista vrlo razliite i raznorodne oblasti.
po automatizmu zdravorazumskog kvazilogiarenja.Dopao bi se mnogima. Iaido. Kyudo i Karatedo imaju i zvanini
status umetnosti. Karatedo je i oblik ili vid umetnikog praksisa. takoe u aristotelovskom smislu. konkretna klasina
forma tradicionalne zenumetnosti. ima heteronomno poreklo. jedan vid umetnosti. u kojoj je mesto Karatedoa
definisano brojem pet Ovo je ne samo akademsko pitanje koje se postavlja pred klasinu estetiku misao posveenu
tradicionalnim zenumetnostima. umetnosti Karatedoa. niti ak povesnog miljenja. takoe poimana u modelu antikog
starogrkog filosofskog miljenja. primarno je filosofsko pitanje. koje se suvereno i sa punim smislom moe jedino
postaviti sa stanovita teorijskog miljenja. i kao istorijski poznata. Heteronomna geneza umetnosti uopte i.
Heteronomiju geneze umetnikog praksisa Karatedoa smo prezentovali u jednom ranije objavljenom tekstu koji je
uvren u izbor tekstova u ovoj knjizi. Karatedo se ak uobiajeno naziva i Petom Umetnou. ako pod pojmom estetika
podrazumevamo filosofiju umetnosti. kao delatnost. kao . I kao i svaka druga umetnost. a ne sa stanovita konkretnog
istorijskog. sledstveno. fenomenoloki se poima kao nekakva neproisteklost iz same sebe. Latinska izreka II Karatedo
kao tradicionalna forma zenumetnosti Iz tog razloga. da je proistekla iz neeg drugog. I/ili oblik umetnosti. i za tu tezu
smo ponudili odgovarajuu argumentacionu i eksplikatornu ravan. prvenstveno u aristotelovskom smislu. jedan
eminentno umetniki fenomen. ili je i hijerarhijska odrednica I po kom je to diferencijalnom kriterijumu napravljena ta i
takva sistematizacija. kao vienje. Tradicionalni Karatedo je autohtona i autentina umetnost. odnosno estetiko. na
apstraktnom nivou opteg umetnikog praksisa. da se nisi trudio dopasti se svima. Tradicionalna forma zenumetnost
Karatedo primarno je theoria. odnosno umetnikih formi. ali i serioznijih oblika drugih klasinih Karatedoa. Umetnost
Karatedoa. to ne znai. Zato ba petom Po kom su to kriterijumu klasifikovane tradicionalne zenumetnosti Da li
determinacija peto oznaava samo redni broj. delatna forma. pre svega tradicionalnog Karatedoa. ima heteronomno
poreklo. jasnovienje ili jasno vienje. ili forma ili oblik umetnosti. pojmovno odreena univerzalno. Nadpovesno i
nadistorijski. delatni model odnoenja prema svetu.
Takoe prenosimo osnovni model upitanosti filosofija egzistencije ili filosofija egzistencije Zen je i praktina filosofija
ivljenja. ali predteorijsko pitanje. koji ne mora primarno da bude dovren. Pri emu je sam proces/in estetike realizacije.
definie i terminoloki odreuje u Metafizici a posebno u Organonu. Da li je naglasak na prvom ili na drugom delu/pojmu
ove sloenice. praktina filosofija ivljenja ili praktina filosofija ivljenja U prethodnim sluajevima smo imali pred teorijsko
miljenje postavljenu klasinu dilemu. kako ga sam Aristotel pojmovno odreuje. Zen je i filosofija egzistencije. Les arts
de la vie prevodioci na francuski koriste plural.. u smislu eidetsko odreenje tradicionalnog Karatedoa moe konotirati i
naglasak na prvom lanu sloenice. Jer pojmovno. to ne predstavlja paradoks. kao Lebensart u kom sluaju se ne bi
decidno postavilo pitanje mogunosti Lebensart ili Lebensart. koja postoji i kod svih prethodnih odrednica. niti logini
nonsens. a nije nuno da bude ni na jednom od njih. Kao digresija prevodioci ovo vienje zena. koje bi samo pitanje i
sam problem liili autentinog smisla. i iz razloga to po svojoj sutini nije dovriv. ali i samoukidanja. to kao po pravilu znai
zenpraktiara. izvan i iznad mogunosti u smislu potentia verbalne ekspresije koja bi na . ukidanja. ovaj njegov aspekt.
oblik religiozne/mistike svesti. bez velikog uoptavanja. Izvan striktnog okvira teorijskog i udbenikog modela filosofskog
miljenja. Zen je po svojoj prirodi. ali prevodioci na nemaki nikada ne korise sintagmu Das Art des Lebens. to valja
razlikovati of definicije zena kao Way of life. zen je i iznad i izvan referencijalnog okvira klasinog pojmovnog
instrumentarijuma teorijske logike i spekulativne filosofije i. ili proizveo nekakav estetski proces. vid ili oblik to su.
Prema refleksiji prethodnog pitanja da li je primarno oblik religiozne/mistike svesti. konsekventno. u smislu
okonavanja. kao trea alternativna mogunost. suvereno i gotovo po automatizmu i proces/in estetike samorealizacije.
ali i samorealizovao nekakav estetiki objekt. Tradicionalni Karatedo je oblik zenumetnosti i oblik zenumetnosti.
prvenstveno akademske odrednice pojmovno odreuju kao Art of life gde nije decidno odreeno Art of life ili Art of life.in
proces u aktuelnoj stvarnosti koji je samo realizovao. pred samu mogunost distinkcije. predstavlja samo akademsko.
ili dhyana u kljuu klasine dalekoistone filosofske misli. na oba. a u ovom sluaju se pojavljuje jo jedan lan. ili koji barem
nema naglaenu intenciju potpune dovrenosti. ili oblik religiozne/mistike svesti Upravo postulirani ateorijski odgovor bi
se mogao primeniti i u ovom sluaju. na drugom lanu sloenice. Konsekventno postavljamo isti upit praktina filosofija
ivljenja. Zen u zenumetnosti Karatedo se pojmovno odreuje i kao an. po svojoj sutini i po osnovnoj definiciji. odluno i
bez ostatka kao methode u aristotelovskom modelu filosofskog miljenja.. ili oblik religiozne/mistike svesnosti. prema
reima zenumetnika. ipak. ali takoe nije decidno odreeno les arts de la via ili les arts de la vie. Zen je umetnost ivljenja i
umetnost ivljenja. Identina dilema se moe postaviti. dokidanja.
kao fenomena. negovan je u hramovima i manastirima drevnih dalekoistonih religija. i predstavlja sutinski element u
smislu partikulat religiozne svesti i religiozne prakse. I u odnosu na klasini mahayana budizam. a pogotovo njegove
klasine forme. kao fenomen. zen predstavlja vrlo specifinu. Da je Karatedo. koja predstavlja preteu zena. a posebno u
okviru budistike misli i budistike doktrine. nastalih u povesnom i hronolokom smislu heteronomno. povesno istorijski
dosta kasno formiranu. ili neka ranija forma. nije paradoksalno. ili modela budizma. vrlo je verovatno. Mada je ovakav
zahtev vrlo nefilosofian i doima se kao ateorijski. Nastao je kao mistika praksa i istovremeno ak i kao izma. u njihovom
kanonikom obliku. i sam dosta doprineo formiranju prvobitnih oblika religioznosti i formiranju primordijalne religijske
svesti. u Japanu. jainizmu. Verovatno i od same religiozne svesti. pripremljena za objavljivanje u narednoj godini. kao
metaideja ili kao metazamisao. Karatedo predstavlja sutinski element. i iz tog razloga vrlo bliska svim oblicima mistikih
doktrina i mistikih praksi. konstituens ili kanoniku formu u hinduizmu. u drevnim velikim institucionalizovanim
religijama. Kao pouzdano utvreno determinisani fenomen. povesni istorijski oblik religioznosti. U okviru teorijske
fundiranosti povesnog/istorijskog Karatedoa. autentino svedoe o toj i takvoj njegovoj odlici. poistoveuje se sa an
mistinom tradicijom u Kini. pa ni primarno kao oblik umetnosti. Kao po pravilu. iracionalan do same sri. ija je sutina u
biti iracionalna. odnosno Karatedo. nije lo . Ovim temama sam posvetio dunu panju. ali i po teorijskom fundiranju.
verovatno i povesno i hronoloki barem neto stariji od bilo koje formirane religiozne paradigme. koja je u zavrnoj fazi.
Taj povesni/istorijski oblik Karatedoa je i stvoren/nastao je kao elitna i elitistika i umetnost. i obradio sam ih u
odgovarajuem obimu u knjizi TRADICIONALNI KARATEDO.adekvatan nain prezentovala ili reprezentovala njegovu
sutinu. mistika praksa. kao to su koan ili mondo. nenauan. godina. Uvodni karakter ovog teksta i njegov predvieni
obim ne dozvoljavaju dalju elaboraciju ove ideje u njenom razvijenijem obliku. Kasnije se identifikuje. udaljeniji je i od
hinayana i od teravada kole ili pravca. kao sveta umetnost ili sveti kanon. na tlu antikih dalekoistonih civilizacija. Po
svojoj sutini. Zen je oblik religiozne svesti. autohtonu i samosvojnu formu. taj Karatedo predstavlja oblik mistike prakse
i oblik kanonike religiozne svesti. primarni animizam i spiritizam. Tradicionalni Karatedo je. nelogian ili alogian.
Karatedo je i sam oblik religiozne svesti i religiozne prakse. ali ne jedino i ne iskljuivo. koja podrazumeva neki
ranoistorijski fenomen koji je na putu da postane karate. kao nekakva drugost u odnosu na ranije oblike magijske
svesti. ija starost moe da se datira u period od pre vie od . u klasici zena zaista postoji jedan temeljit sloj znaenja koji
je neumski ili preumski. Povest. Primarno. u okviru klasinog mahayanabudizma. i geografski najistoniju. bonpou na
Tibetu. u svojim najranijim oblicima. Karatedo kao Karatedo a ne kao protokarate. istorija i tradicija zena.
ali i velika veina pripadnika. sekularne prakse. ali i vrlo konkretne. u svesti imaju religioznu komponentu samog
Karatedoa. u klasinoj klasifikaciji tradicionalne japanske estetike filosofske misli.. primerenijom prilikom. u smislu
formalizovane i kanonizovane religije. deklarisati kao vernici Karatedo religije. svetenici. veka. i da je Karatedo .
Teorijski se moe argumentovati ova injenica i sa stanovita istorijskog. jeste bio. posmatran i kao povesno/istorijski
fenomen. sledbenika. tako da se mogu sa punim pravom. Veliki Majstori.. u kontituitetu tokom hiljada i hiljada godina
su. lakonski se moe rei da je zen Karatedo. drugom. osnove. i sa stanovita sistemskog razloga. ana i zena. Karatedo
posebno neguje i gaji. izabirali Karatedo kao svoj osnovni. sa dobrim razlogom i sa punim smislom. Primarno.
najrazvijeniji oblik religiozne svesti i mistike prakse. Sto je istovrsno sa identinom tradicijom u drugim civilizacijskim
krugovima. uvari tradicije Karatedoa. jer i sam predstavlja jedan ak vrlo superioran. jasno je.zen. teorijske. kasnije. pa
i poetkom . u njegovom okviru su autentino religiozne osobe. Uitelji. koji su ga u gotovo neizmenjenom obliku prenosili
sa generacije na generacije. Dosta je svetenika u manstirima.. sve do dananjeg dana. ponudim panji italake javnosti.
Prvobitni/prvi znalci. kamentemeljac metateorijske. i duhovnu elitu tokom hiljada godina. kanoniki put religioznog
usavravanja. neke od drevnih dalekoistonih religija i njihovih izmatinih ogranaka. i jeste. poglavari i patrijarsi
tradicionalnih kola i stilova tradicionalnog Karatedoa. majstora. to su izuzetno religiozne osobe i osobe koje su
eminentno religiozno opredeljene.. i da je interaktivni odnos budizam Karatedo predstavljao samu osnovu i u okviru
strukturalnog i u okviru formativnog principa teorijske i idejne osnove tradicionalnog Karatedoa. Bez vika ili ostatka
smisla. njegovih ezoterinih ogranaka. Tokom . u svojoj teorijskoj osnovi i u domenu idejne sutine. sve do dananjih
dana. Po svojoj prirodi. kalueri i mistici. verovatno je da je tradicija mistine prakse Karatedoa u okviru budizma i. u
svim dalekoistonim civilizacijama. . Karatedo jeste eminentno i oblik religiozne svesti. Uzimam sebi slobodu da
argumentacionu i eksplikatornu ravan za ovu tezu. religioznih i izmatinih mistika usamljenika. idejne. koji su.. koji
predstavlja i sociokulturnu. autentini znalci. u ranijim istorijskim periodima. Duhovni stale. idioitnika po usamljenim
planinskim vrletima.. I tradicionalni Karatedo je u tim istorijskim periodima predmet njihovog prouavanja. i kao
fundamentalni oblik religiozne svesti i mistine prakse. tokom hiljada godina. A zen. kao svoju veroispovest i kao put
linog mistinog uzdignua... i intelektualnu. hronoloki ipak najdua. verski jasno profilisane. Kanonski je tradicionalni
Karatedo i formalno zvanino odreen kao oblik zenumetnosti. Posmatrano sa povesnog/istorijskog aspekta. i nije
uzajamno protivreno pa ni neusaglaeno to to taj Karatedo predstavlja istovremeno i oblik religiozne kanonike prakse i
oblik mistike tradicije. srni stoer.giki nonsens. samosvojan oblik mi . a posebno iracionalne metodologije
tradicionalnog Karatedoa.
Tradicionalne forme zenumetnosti imaju na svom izvornom tlu. osobe koje imaju primarno mistiku svest/svesnost.
izmeu iste forme i .. kao Staza ili put ka Prosvetljenju Satori. barem isti status i tretman. poimanog kao oblik religiozne
svesti i kao mistika praksa. predstavlja oblik mistike svesnosti u irem okviru jedne sasvim izvesno religiozne svesti i
religijske svesnosti. vrhovnih majstora. Polemiko pitanje. da su verujui ljudi. u epicentar znaenja i smisla zena. gaiin ali
i ksenos. vrlo tradirane i kanonizovane. I religioznost u smislu religije Karatedoa. Verovatno samo diskurzivna i
analitika svest teorijske misli zapadnjaka. intoizma. jer su vernici u okviru budistike tradicije.. u okviru tradiranih.
primarno i eminentno religiozna. formalizovanih. u poreenju sa istom formom zendoktrine. na religiozan nain. Nije na
delu tolerancija. sa stanovita zen mudrosti pukim umovanjem. Neka ova odrednica poslui kao radna definicija. koje
ima za predmet zen i zenumetnosti. a praktikuje se i dan danas u istoj formi. rasprostranjenih religija i oblika
religijskog verovanja. Naprotiv budizam. Ta mistika tradicija je. akademskog istraivaa fenomena Karatedoa s obzirom
da je zen religija bez boga. kao religijsko opredeljenje i kao oblik klasine religije.. jesu mistici. paralelno postojanje dva
ili vie oblika religiozne svesti.stike svesti i mistike prakse. U domenu klasine filosofske misli. i klasina religioznost u
domenu budizma. uvereni u postojanje neke. koje se postavlja pred um i znanje teorijskog. u okviru zen religiozne
tradicije. Oni su religiozni. Imaju jedno klasino versko opredeljenje. ne samo kompatibilne. u potpunosti su usaglaene.
nekakve transcendencije. to autor ovih redova jeste. ali i u domenu javnog mnenja. klasine estetike teorije. nejapanca.
Zen postoji kao oblik i kao praksa u okviru svojih umetnikih formi. ali su i primarno religiozne osobe.. Ta ista forma
verovatno predstavlja kraljevski put u samu sr. ispoljava se i putem tradicionalnog Karatedoa. u Japanu. po svojoj
prirodi i po svojoj sutini. Zenmajstori bi ovaj upit smatrali sa dobrim razlogom. bez neposredne evidencije o njenoj
egzistentnosti i bez naunog i/ili logikog dokaza o njenom postojanju. u kojim referencijalnim okvirima se situira ova i
ovakva mistika praksa injeniki utemeljeno znanje velika veina znalaca. da su. u smislu antinomije pojam shvaen u
kantovskoj tradiciji miljenja. eksperata. kao put linog duhovnog usavravanja. U stvarnosti. jedino i iskljuivo putem
jednog od oblika zenumetnosti. nego i istovrsne. A na poasnom pijedestalu je zen oblik religijske svesti. trai razliku u
nerazluenom. Povesno/istorijski zen se praktikovao.. prvenstveno kao individualna mistika praksa. u klasinom smislu.
nego su i istovrsni. u teorijskom i u estetikom miljenju. predstavljaju jedno isto. ista forma zena i tradicionalne
zenumetnosti ne samo da su jednaki. odnosno neistonjaka. zena. u istoj su kategorijalnoj ravni. su u potpunom
skladu. koji se ispoljava i praktikuje oba izraza koriste teoretiari i praktiari klasinog zena samo. u smislu da veruju. ili
ak muenjem uma. u okviru intoizma. Klasina povesna/istorijska metodologija zena podrazumeva dva osnovna modela
prenosa saznanja sa uitelja na uenika koan i mondo.
niti da prenebregne. osoba koja eminentno poseduje religioznu svest. Tradicionalni Karatedo kao oblik klasine
zenumetnosti je i ceremonijalna umetnost. Pitanje je sutinsko i determiniue. patrijaraha serioznih kola tradicionalnog
Karatedoa. i nipoto nije samo akademsko. kao kreativni i individualni in. Bez obzira na mogunost da je analitiki i kritiki
um pisca ovog teksta proglasi grekom sintetikog miljenja. teorijski doprinos jednom moguem modelu miljenja. kao
religiozni in ili verski obred. S obzirom da sam opredeljen za savremeni nauni pogled na svet. i svoju umetnost
umetnikuje kao oblik ispoljavanja te svesti. a profesionalno i lino poimam. Tvrdnja je izriita. odnosno estetike.
Karateumetnik ne mora da bude istovremeno i po automatizmu religiozna i religijski opredeljena osoba. koji um
savremenog zapadnjaka ipak ne moe da izbegne. temelj karateumetnosti. Lino mi je od izuzetnog znaaja pitanje
sekularnog modela miljenja Karatedoa. usavravanje jednog eminentno umetnikog oblika ispoljavanja i umetnikog
praksisa. Vrlo praktino pitanje koje se postavlja pred kritiki um istraivaa da li je mogu. sa kojima bi se vredelo upustiti u
smislen i injeniki zasnovan dijalog na tu temu. Sa aljenjem shvatam da neki od mojih sabesednika nisu vie ivi. ne
samo da nema. nego ne moe ni da bude nekakve razlike. koji fundira samu sr. Praktikovanje Karatedoa poimam kao
kreativni in.tradicionalnih zenumetnosti. u obliku tradicionalnog Karatedoa. oblik religiozne i mistike prakse u okviru
neke od institucionalizovanih dalekoistonih religija . tumaim. Naalost. koji putem Karatedoa i kroz Karatedo umetnikuje
svoju umetnost. i jedino u tom referencijalnom okviru ispoljavam svoje sopstvo ili sebestvo sebe. i verujem da moje
teorijsko i filosofsko znanje moe da u znaajnoj meri doprinese decidnom poimanju same teme. Moj bazini identitet u
domenu Karatedoa je bavljenje umetnou. primarno i po svojoj prirodi oblik religioznosti. Vodio sam polemiku. mislim i
vrlo konkretno praktikujem tradicionalni Karatedo kao oblik klasine zenumetnosti. koji po automatizmu iskljuuje bilo
kakvu religioznost. Ovu duhovitu primedbu valja shvatiti i kao jedan spoljanji. poiman kao vid ili oblik tradicionalne
zenumetnosti. i njenom metateorijskom i filosofskom razmatranju. oblik ispoljavanja religiozne svesti. ili oblik
ceremonijalne umetnosti. krucijalne teme iz domena teorije. Kao i na mnoge druge. estetski proces u kljuu filosofije
umetnosti. Ako sam uopte na Putu tradicionalnog Karatedoa. i da li je praktino ostvariv. Da li postoji tradicionalni
Karatedo i kao oblik sekularne svesti i sekularne prakse Ili je sam tradicionalni Karatedo. u bilo kom obliku.
intelektualni dijalog na tu temu sa nekoliko vrhunskih znalaca tradicionalnog Karatedoa. istorije i tradicije
tradicionalnog Karatedoa. koji istovremeno ne predstavlja i oblik religiozne svesti. i vrlo konkretan oblik njenog
ispoljavanja. da li u stvarnosti postoji model autentinog bavljenja klasinom zenumetnosti. da upotrebim Adornovu
sintagmu. ukoliko je nauno i analitiki utemeljen.. jer je vrlo malo onih doajena i poglavara. onda sam karateumetnik.
Takoe sa moguom dis .
i obeleeno je. Ceremonijalni aspekt tradicionalnog Karatedoa je sutinski istovrsan sa analognim u ajnoj ceremoniji.
Ceremonijalnost se. delo. i utemeljen je u samom performance. . signirano je autorskim peatom. tokom estetskog
procesa umetnosti Karatedoa. i o individualnom kreativnom ispoljavanju karateumetnika. kao tradicionalni Karatedo.
bi se sa punim smislom. ali i umetnike kritike. kao metamodel ateorijskog ispoljavanja sutine. I ceremonijalni aspekt
tradicionalnog Karatedoa kao oblika klasine zenumetnosti ga determinie i definie kao performance art to. umetniki
aspekt tradicionalnog Karatedoa se manifestuje. pogotovo na tlu dalekoistonih civilizacija. sutinski razliit. stvara i
istovremeno izvodi.tinkcijom ceremonijalna umetnost ili ceremonijalna umetnost. i tokom kreativnog procesa stvaranja
dela proizvoda te umetnosti. koji je predmet odgovarajue estetike teorije i filosofskog promiljanja. ima apsolutnog
smisla govoriti o individualnoj kreativnosti. U okviru ceremonijalnog aspekta. i da ga objavim u okviru knjige koja e biti
posveena i ovoj vrsti tema. umetniki in ili estetiki proces. i da sve njene vane aspekte elaboriram u odgovarajuem
ogledu na tu temu. naravno. koji je inherentan umetnikoj formi tradicionalnog Karatedoa. Tradicionalni Karatedo je i
oblik performance art. individualizovano i. upravo tog. koji je individualacusamljenik u svojoj umetnosti. kao i optem.
Dalja elaboracija ove teze bi umnogome prevazila i tematske i prostorne okvire ovog teksta. u smislu performance
svoje umetniko delo. Upueni posmatra. jer sama umetnost tradicionalnog Karatedoa predstavlja i oblik ekspresije.
Individualno. pojavni oblik izvoake ekspresije. linog kreativnog izraavanja karateumetnika. Kreativan. po potrebi kao
unikatno individualno delo tog. Ima vrlo jasno postuliran predmetnoprikazivaki plan. Individualno delo koje nosi
prepoznatljiv individualni i lini autorski potpis. karateumetnika. Lakonski zenumetnost se praktikuje kao oblik ili vid
umetnosti. i recipijente. i samo tog autora. neprofesionalnom sudu posmatraa. ekspresivan i izvoaki. kreativni
stvaralac. ceremonijalnom aspektu sumie i ceremonijalnom aspektu klasine kaligrafije. poima. Umetnost. vidljivi
aspekt. kao umetniki praksis. Preuzimam obavezu da je u potpunosti razvijem. vidi i ima u svesti mnogo vie jedan ceo
sloj smisla/znaenje. koji tokom kreativnog procesa. nadasve autorsko. ali i kreativac. ipak prevodim/poimam kao
izvoaka umetnost. neistovrsan u odnosu na samu ekspresiju. linim sigilom autora. ne bez ostatka smisla. odnosi pre
svega na predmetnoprikazivaki plan umetnike forme. umetniki element. i ogleda u sinkretikom obliku te zenumetnosti.
biti svega postojeeg. jeste i kreator. kreatora. i ak ne bez prevodilake nelagode. u smislu njegovog linog estetskog
doivljaja. u teorijskoj i kritikoj ravni u smislu umetnike kritike jasno i nedvosmisleno odrediti i prepoznati.
Karateumetnik. kao individualni kreativni in. Moe se. Ceremonijalni aspekt je spoljanji. poiman u povesnom/istorijskom
referencijalnom sistemu tradicionalnog Karatedoa kao oblika klasine zenumetnosti. mogla i analitiki primeniti na
estetski prosec. Klasina diferencijacija na umetnika.
izlinu tautologiju.. korienih tokom izlaganja u ovom tekstu. Ontiki sloj znaenja i ontognostiki sloj smisla determiniu i
istovremeno definiu tradicionalni Karatedo kao oblik tradicionalne zenumetnosti. umetniki aspekt ili. Predstavljalo bi
nepotrebnu. entog. ta uopte moe da znai u aktuelnoj hermeneutikoj situaciji. posmatranog kao transistorijskog
fenomena. a posebno filosofije umetnosti. da predstavlja oblik umetnosti ili umetnike prakse. ili nije nita. jo preciznije
estetikog miljenja. njegova umetnika priroda.tradicionalni Karatedo.koja se moe tumaiti i sa estetikog i sa estetskog
stanovita. i struni kritiar. njegova umetninost.. i upueni posmatra. koji predstavljaju sr. poimaju i pojmovno odreuju celu
gamu smislova i znaenja. Znalac trai i nalazi sutinu. I kreator umetnosti Karatedoa. sutinu i bit same umetnosti
tradicionalnog Karatedoa. Tradicionalniu Karatedo je eminento autentini i autohtoni oblik tradicionalne zenumetnosti.
to ga sutinski i determinie i definie kao to. umetnikog ina. i povesno/istorijskog i aktuelnog. u skladu sa najboljom
tradicijom filosofskog miljenja kome je predmet umetnost Adorno. poimana kao njegova sutina. Umetninost. treeg.
inherentna toj umetnikoj formi. filosofskog ili. Ono po emu je tradicionalni Karatedo . reda. Linom estetikom miljenju
autora ovog teksta se razvoj miljenja u tom pravcu ini vrlo instruktivnim. savremenog. za savremeni um. moda e imati
misaoni impuls da teorijski produbi pojedine definicije i pojmovna odreenja termina. ije je poreklo u antikoj filosofskoj
misli. ali i generalnog.. tradicija. S obzirom da bi eksplikacija i te teze zaista u mnogome prevazilazila okvire ove teme.
njenu ekspresiju. Tanije tradicionalni Karatedo kao klasina forma tradicionalne zenumetnosti. nego su mu bazini
konstituensi. Estetiku i nadalje dosledno poimamo kao filosofiju umetnosti. jeste njegova umetnika sutina. ali i
ontognostika dimenzija te umetnosti. Recipijent ovog teksta sa strunim znanjem iz oblasti filosofije. a pogotovo da je
forma tradicionalne zenumetnosti. Lakonski to je ontika. koja je u apsolutnom identitetu sa ekspresijom kreativnog
procesa i estetskog procesa. kojim se ostvaruje sama bit karateumetnosti.. drugaije ili razliito. u kljuu modernog
teorijskog. postaviemo sam upit u lakonskom obliku Pojmovna odreenja se vrlo decidno mogu odrediti u kljuu klasine
evropske postmetafizike tradicije miljenja. A tek kao izvedenicu drugog. Vice versa teorija. i nadalje ponavljati da
tradicionalni Karatedo jeste umetnost. . Kao analogni predloak za mogui razvoj miljenja i u tom pravcu. tanije
umetnika dimenzija tradicionalnog Karatedoa nisu samo raison d etre njegovog postojanja. Ili u domenu tradicije
transmoderne estetike ta pojam tradicionalne zenumetnosti Karatedo hic et nunc znai. bit svega postojeeg u domenu
samog postojanja karateumetnosti. a ne kao neto drugo. istorija i ukupna suma znaenja i smislova fenomena
tradicionalnih zenumetnosti je fundirana i na analognima u domenu tradicionalnog Karatedoa. odnosno estetike.
predloiu kritikom i analitikom umu savremenog obrazovanog i strunog itaoca jedan mogui upit.
i uz zatvaranje barem jednog oka. trivijalni. karatesport je nonsens. Vrlo je opravdano. prostoduan. karatesportisti su
priglupi. u stvarnosti. Nipoto dobronameran. dok posmatramo nesuvisli galimatijas koji nosi naziv karatesport. to im je
osnovna i primarna uloga/funkcija. neuki primitivci i prostaci.. stupidarija. kao izvedenica prvog reda na osnovu
ovakvog pojmovnog odreenja. jedini smislen. mogue je i smisleno je utemeljeno. Konsekventno. Sa mnogo blagosti u
pristupu. Plinije stariji III emu jo Karatedo emu jo pesnici u vreme oskudno Helderlin. Jeste objektivni neutralni
zakljuak. neobrazovane. sa naunog. Jedini mogu.Uitelj mora da suzbija mane. Konsekventno. ali nipoto i naivan..
karatesportisti i svi koji se tako deklariu ili sebe poimaju u okviru te i takve definicije. vulgarni. nije vrednosni sud.
karatesportiste poimati kao karatekiere i kao karateprostake. liena bilo kakvog ozbiljnijeg smisla. priglup. besmislica.
odnosno klasifikatorne odrednice su vulgarni kieri. Adornov uvid da je poezija posle Auvica nemogua. U praktinom
smislu. ako se pri njihovom smisaonom odreenju zaista primene najblai kriterijumi.. strunog i vrlo kompetentnog
stanovita. konsekventno.. Sa stanovita estetike teorije estetike poimane kao filosofija umetnosti. krenuti put
razumevanja i. s tim to ova dva upita imaju interferencu semantikih polja. i jedini injeniki utemeljen. po smisaonoj
analogiji. Sa stanovita aksioloki neutralne objektivne nauke. profesionalnog. obina glupost. nii duhom. Helderlin
naglaava jedan od dva uzajamno pripadajua aspekta/vida ovog venog uvida/pitanja. Jer pesnici stvaraju poeziju.. Inae
ne bi bili to pesnici. ki. objanje . karatesportisti su neinteligentne. naivni konstrukt. koja je udaljena od neutralnog
uvida. ili banalni kieri. Ovaj uvid/ova teza nije nipoto aksioloka odrednica. U praktinom smislu improvizovana
diletantska oljarija. Tek na osnovu ove injenice. i jedino je smisleno.. Banalan. moglo bi se dodati da je karatesport i
banalni. neuke osobe. Naslovno pitanje bi se moglo analogno primeniti na sve karatee koji danas koegzistiraju u
savremenom svetu. ali i precizirati emu jo karatedo Taj i takav upit se razlikuju od upita emu jo Karatedo. karatesport
je vulgarni ki. direktno intendira ka sri teme/teze o kojoj raspravljamo. I uz naivnu dobronamernost. ne obazirui se
pritom na same ljude koji su njima optereeni.
Ovako postavljena. na principijelnom nivou ne bi bila.. Poimana samo u contrakljuu smisla i znaenja. zajedniki im je
naziv karate. koja bi bila utemeljena u sutinskom definisanju/odreenju same stvari. da bi njeni akteri. karaterekreacija.
banalno i injeniki netano poistoveivanje. propustom u metodologiji miljenja ili vulgarnim previdom smatrala pravom.
prevaziemo. kvazidilemu tradicionalni Karatedo contra karatesport. uvaavajui princip dovoljnog razloga . Niti mogu da
ih imaju.. mogli da sebi dopuste luksuz elitizma i barem uzajamne ako ne tolerancije. dilema ne dostie analogni nivo
adekvacije u odnosu na nauno znanje teorijsko miljenje iji je predmet karatedo. Argumentaciona i eksplikatorna ravan
izlaganja e biti nauno fundirane i injeniki zasnovane. nekim sluajem. autentinom. ali ne bi imanentno sadravala ni
najmanje potencijala da ponudi konkluzivnu ravan. Na savremenoj karatesceni paralelno koegzistira dosta razliitih i
raznorodnih karatea. disonantne. znanje je razlikovanje. meu ovako neistovrsnim oblastima. Neko se dosetio i naziva
ortodoksni karatedo. karatesport. pogotovo postavljena na nain kako je ekspliciramo. koje meusobno nemaju nikakvih
dodirnih taaka.. koji na njega pretenduju. ta i takva dilema bi. predstavljaju suprotne i meusobno suprotstavljene
fenomene/oblasti. meusobno ne samo ekstremno udaljene. omalovaavanja. Kao to emo na ovoj taki izlaganja ostati
kod ovog razloga. i nije mogua. to bi predstavljalo osnovnu greku u miljenju. Ipak je na karatesceni i dosta novca u
igri. u kojoj bi se mogli potraiti adekvatni odgovori. tradicionalni. verovatno nije potrebno posebno dokazivati. nego i
svih tekstova koje objavljujem tokom proteklih decenija. i izlaganje emo zasnovati na naunom znanju. U najpovrnijem
smislu. moda i mogla da postavi i da otvori odreena pitanja koja pretenduju barem na suvislost. i ukoliko i na osnovu
ove objektivne istine. pojedini usvajaju i koriste u svom nazivu i atributivnu odrednicu originalni ili ee. ak tavie.
odnosno poimaju karate kao kvaziprefiksno odreenje karatevetina. koji pojedini od karatea preuzimaju kao jedinu
odrednicu. Da su na delu deklarativne odrednice. a ne pojmovna odreenja. ali i Karatedo. Prvi razlog je to bi se. bez
uzajamnih trvenja. A naravno. nego i disparatne.nja centralnih tema ne samo ovog teksta. ili pisano kao karatedo ovoj
distinkciji emo posvetiti panju tokom daljeg izlaganja. nego i apsolutno inkopatibilne oblasti. formirajui sloenicu. a ono
barem trpe . karatesamoodbrana. Oni predstavljaju ne samo razliite kategorijalne ravni. da se ne zahteva dodatno
navoenje i drugih. pojedini mu dodaju kvazisufiksno odreenje... i premostimo lanu. poricanja. pojedini usvajaju i
primenjuju originalni ceo naziv karatedo. ako bi se ova kvazidilema. oba posmatrana fenomena tradicionalni Karatedo
i karatesport bi se ak i mogli smatrati i poimati kao da pripadaju istoj kategorijalnoj ravni. Koegzistencija koja bi bila
vrednosno i interakcijski neutralna. a sasvim izvesno nije i ne moe da bude beskonfliktna. ve po samoj svojoj prirodi.
pa se deklariu odreuju kao tradicionalni karate ili tradicionalni karatedo.
ali i umetnike teorije i umetnike kritike samo. Publika koja poseuje manifestacije karatesporta i oekuje da vidi . i moe
da predstavlja predmet promiljenja. ostvarili karateumetnici.. koje teko da imaju. Izvesno je da pojedini aspekti
umetnosti Karatedo mogu da budu. Nauka o sportu. i u svesti recipijenata doivljava kao umetnost. vrednovanja.
Umetnosti Karatedo/karatedo se pojmovno odreuje. Oblik sportske aktivnosti.. kao tradicionalni karatedo i kao
karatesport. Potenciram umetniki doivljaj. teorija. ali uz prethodno metateorijsko pojmovno odreenje tog predmeta kao
oblika samostalne.. lige... kao to su kritiari dela. i da jesu i u vizusu panje. vrednovanje. pa ni elementarno potovanje.
metateorijski misli. poimane kao filosofije umetnosti. umeu vetini. Podlee pravilima. i da predstavljaju predmet
prouavanja i prirodnih ili matematikih nauka. praksi. pojedinih dela karateumetnosti koja su. Ali i umetniki doivljaj.
Umetnost Karatedo pojmovno odreena i terminoloki iskazana kao Tradicionalni Karatedo. umetniki kritiari. Naprotiv. u
toku estetskog procesa. odnosno za vienje karatesporta kao karate sporta.. odnosno kao oblika ili vida umetnikog
praksisa. Sociokulturni nivo na kome je velika veina ovih aktera im sasvim izvesno ne nalae uzajamno uvaavanje. to
su dve ili tri. Umetnika kritika. sportske priredbe. i/ili kao kreativni umetniki in. i odgovarajui referencijalni okvir za
miljenje. Bavljenje umetnou Karatedo je oblik bavljenja umetnou.. Promiljenje. sasvim razliite.. i injeniki zasnovana
jedino u referencijalnom okviru filosofske nauke. Publika koja predstavlja recipijente dela karateumetnosti. muzikoj.
jedino i iskljuivo sa stanovita estetike. imati umetniki doivljaj. poena. predstavljaju odgovarajui milje za karatesport.
emancipovani oblik umetnikog praksisa. metateorija. nego ne pripadaju ni istim kategorijalnim ravnima. poima.
Analogno tome. kritici je jedina merodavna i kompetentna da progovori o valerima i vrednostima. kritika shvaena u
klasinom smislu. krinein.. kao izvedenica od starogrkog pojma kritikos. umetnosti. ili elementarne civilizovanosti u
meusobnim odnosima. predstavlja. ili estetike nauke. pre svega fizika aktivnost. kao suvereni. i umetnike teorije kao
partikulati. znaenjski su i smisaoni antipodi. Karatesport je sport. analogno bilo kom drugom obliku/vidu umetnosti.
odnosno grupa nauka kojima je predmet prouavanja sport je verovatno jedina legitimna za prouavanje karatesporta.
konzumiranjem dela karateumetnosti. Ne samo da nisu istovrsni. istovrsna knjievnoj. i humanistikih nauka. likovnoj.
sistem takmienja. prema istom modelu koji se koriste kada je predmet prouavanja sa stanovita te nauke i neki drugi
oblik/vid umetnosti. umetnika je publika. meusobno vrlo udaljene oblasti. rangiranje.. legitimna. Na isti nain. eminentno
umetnike prakse.ljivosti.. zakonitostima. naravno u njihovom savremenom vidu. i da bi uopte mogle da imaju bilo
kakvih dodirnih taaka. Sportski komentari. predstavljaju analogni i jedini legitimni referencijalni okvir za teorijsko
promiljanje fenomena umetnosti Karatedo. Teorija umetnosti. o dostignutom ekspresivnom dometu. sportske
organizacije. umetnosti Karatedo smislena je. ili ak i vie. poimanje i tumaenje ove oblasti. ostvarenja karateumetnosti.
jedan od borilakih sportova. Recipijenti karateumetnosti znaju da e.
oblik ili vid umetnikog praksisa. da uopte pomilja na bilo kakvu promenu. da se pribliava sportu. kao aktivnost spolja. i
ne bi bilo ba pametno. i ostane samo. sportsko nadmetanje. Teorijski. Umetnost Karatedo ima dugu tradiciju i istoriju. i
na kome jedino i moe da bude. pogotovo ne strukturnu. nego i osnovni smisao. na odustajanje od svoje sutine. To
sigurno nije. A bilo koji takav predlog spolja ne zavreuje ni najmanju panju. Ne samo da nije mogue. karatesporta.
pomire.. umetnika forma.upravo to demonstraciju sporta. na kome je oduvek i bila. i vrlo je naivno uopte pomiljati da
se. koji joj imanentno pripada. u metodologiji. Koji bi i kakav cilj imala tako reprezentativna oblast ljudskog uma i
vrhunski produkt ljudskog stvaralatva. A i postavlja se pitanje zato bi se to uopte inilo U kom cilju bi se naruavala
primarna struktura umetnike strukture karateumetnosti Ne pretpostavlja se valjda nekakvo udvaranje banalnim. jer bi
bilo kakav nestruan. o uasa. Potenciram ovu injenicu. u sri karateumetnosti. u njenoj strukturi. Na pijedestalu po svojoj
sutini. umetnost Karatedo je vrhunski ozbiljna i panje. Umetnost Karatedo je na pijedestalu. niti potrebe. priglupim
oblicima drugih karatea. naravno. Karatedo umetnost mora da bude. Argumentum ad contrario ak i da se hipotetiki
zamisli. na odustajanje od sebe same. jer time moe samo da samu sebe banalizuje. u njenim elementima. moe da i
dalje egzistira kao umetnost. ali i po poimanju. ukidanjem umetnosti Karatedo kao umetnosti. u samoj sutini. neukim..
a sasvim izvesno nije mogue. uz ozbiljne redukcije smisla. Nema nikakvog razloga. nekompetentan pokuaj izmetanja
njene sutine izvan nje same. trenutno i nepovratno rezultirao naruavanjem. ili mrtvo . sportsko takmienje. i jedino kao
to to jeste. bilo ta uopte ini.. nedonoe. imajui na umu jedan banalan. i moe. formalnim principima. u recepciji. ako ne i
spoje. niti bi trebalo. ni da se uopte osvrne na njega. iji je vrlo vredni predmet prouavanja. ali i bilo koju drugu promenu
A nekmoli na banalizaciju. a pogotovo u njenom pojavnom obliku. filosofiji i nauci o umetnosti. jedino i iskljuivo
umetnost. Teko bi bilo zamisliti da bi takva oblast umetnikog praksisa uopte i pomiljala na nekakvo samoukidanje ili
samopromenu u smislu izneveravanja svoje sutine. niti umetnost moe. pojmovnom i sutinskom odreenju u teoriji. u
bilo emu to odlikuje umetnost Karatedo. potovanja i divljenja vredna oblast umetnikog praksisa. naivan i priglup pokuaj
da se ove dve oblasti priblie. Vrlo je nestruno. i samo to. i na bilo koji nain. i nekakav nemogui spoj Karatedo
umetnosti i neke druge forme karatea i. u bilo kom vidu. Ali ni formalnu. bastard. a pogotovo ne karatesportu.
Umetnost je umetnost. a verovatno i potpunim poricanjem. a nekmoli menja. da izgubi ne samo ozbiljnost. Per
definitionem.. nego bi i svaki takav pokuaj bio u najmanju ruku budalast. da uopte pomilja na bilo kakvu strukturnu.
Ponovo ukazujem na injenicu da su antipodi umetnost Karatedo i karatesport najudaljenije i sasvim razliite i
raznorodne kategorijalne ravni. ta bi se time uopte moglo dobiti Hibridna tvorevina liena bilo kakvog smisla. vulgarnim.
i trebalo bi da bude to.
. i publici. Od sporta se moe oekivati da prui sportske sadrine.. jednog kierskog. dobijaju upravo ono to i ele. i ne moe
biti lien. ona nia karatesport od toga ne bi imala ama ba nita. Banalnost i smisao koji se time izraava znai da je neto.
pretencioznog poimanja sporta kao aktivnosti. Apsolutno je jasno da se ne radi o umetnikoj kritici. pa ih ni karatesport
nije. Metaforinost. nekakva teorija sporta. i akterima. neki element.. simbolikog.. kao kierska pretencioznost. prvi je
svedok. terminoloki mogu primeniti pri deskripciji sporta. Svako pominjanje umetnikog u kontekstu karatesporta je
naivna metaforizacija. povrni i priglupi. ali i subjekt u ogrom . sportskih dogaaja i manifestacija. koja eli da posmatra
priredbe i manifestacije karatesporta. organizacije. I insajderi. koji u savremenom svetu samo potuje aktuelna pravila
ekonomske igre. uesnici. Takav budalasti nemuti pokuaj bi samo ugrozio.. sa pijedestala sruio visoku vrednost. tanije
banalna simbolizacija. spoljanjem posmatrau privlanog. Similis simili gaudet. obrazovnog.. da postoji jedna vrlo iroka. i
posrednik. neki potez. Sasvim je jasno da sportska nauka. nevredan ak ni dobronamernog podsmeha. sa stanovita
estetike kao filosofije umetnosti. nalik na umetniki ili. ni da opepeli bilo ta od autentinog i originalnog skupa znaenja i
sistema smislova tradicionalnog Karatedoa. Ako sportisti. neobrazovani karatesportista. i publika. dosta uslovno i uz
znaajnu redukciju znaenja/smisla. vulgarno argonsko izraavanje kiemocija. mediji koji se bave sportom. Svesni smo
da u tom korpusu ideja. publika.. niti to sa umetnou ima. Dobilo bi se neto mnogo gore od niega. kao pojmovi se. Jezik
u sportskom miljeu. ali i svih prateih sadraja. govore o estetici pokreta u karatesportu sada je ve pitanje da li se uopte
moe govoriti o karatewasa. tanije umetniki. Ne bi se dobilo nita. sportske aktivnosti.. kulturnog. osim osnovne sportske
aktivnosti koja im je predmet... pri glorifikaciji sportskih istaknutih linosti. Ne mislim da je ovo nekakva sutinska
zamerka sportu. niti bi trebalo da se uopte bave bilo ime drugim. Ponavljamo to su dve udaljene kategorijalne ravni.
pitanje sa aspekta elementarne zdravorazumske logike emu to Zato bi se uopte u tako neto uputalo Karatesport je vie
nego samodovoljan. centralna tema.roene. mediji koji se sportom bave. simbolinost. niti moe da ima bilo kakve
dodirne take. to se misli i poima u smislu lepog. bastard koji bi predstavljalo pravu porugu svakom smislu.. u
najoptimalnijem tumaenju. i organizacijama koje predstavljaju institucionalne okvire. naruio. I to na nain koji je
primeren sportu. Sport kao industrija zabave koristi i ta i takva sredstva za sopstvenu promociju i za konstantno
poveavanje profita. i mediji. I naravno. publika. intelektualnog. koje naivni.. niti mogu. Koje su karakteristine za sport i
sportsku aktivnost uopte.. i u medijskom pristupu sportu. simplifikovana i dosta banalna simbolika nadogradnja.
estetski dopadljivog. niti pak kapaciteta. ima dosta metaforinog. da lii ili da podsea na nekakvo umetniarenje.. jer
nema nikakvog potencijala da uopte poima teorijsku i idejnu ravan Karatedo umetnosti.
popularnost u optoj populaciji. Bez pretenzija da dajem vrednosni. Globalni svetski karatesport je ak u donjem delu
profitabilnosti. i da izazove podsmeh. Prvo je na scenu stupio semicontact. u svojoj neukosti zamiljaju kao stvarno. ili
bilo kakav drugi sud. povredama. pa ni onaj vrhunski po kvalitetu i po popularnosti. i u odgovarajuem miljeu. jer je to
to jeste sport. to. naravno. i u sportskim sferama. to takoe nije nekarakteristino za sportske. i sa umetnou i umetnikim
nema nikakve veze. kakvih je dosta i u miljeu karatesporta. Ali sport je sport. publicitetu. mada ne pripada samom
vrhu po poseenosti. a to i jeste upravo sportska oblast. banalno. karatesport e imati odreenu sferu sopstvenog
ispoljavanja. pa itava gama sportova i sportia kojima je teko setiti se i naziva.. nije milionski plaen.noj veini drugih
sportova. i moe samo da se izblamira.. u stvari i umetniko. medijska panja.. niti bilo kakve dodirne take. i ini savremeni
karatesport u svetskim uslovima. ne ostvaruju ni priblino visoke prihode. na kojima bi im pozavidele i gladijatorske igre
u Rimskoj imperiji. jedino i iskljuivo u sebi primerenoj oblasti. a pogotovo ne po profitu koji ostvaruje. Ako ostane pri
sebi odnosno kod sebe. Sutastveno.. Reklame. Danas aktuelni i dosta popularni. niti imaju priblino takav nivo
popularnosti. medijska popularnost. kao to to imaju sportisti u najpopularnijim i najbolje plaenim sportovima. ne donosi
ni priblino proporcionalno visok profit kao u vrhunskim najpopularnijim sportovima. veku. Bie u sebi neprimerenoj
oblasti. A to je u stvarnosti u najbolju ruku nekakav pojavni konkretitet. oblast sporta. naravno. Neuki. Ako prekorai
prirodne i samorazumljive okvire. neuko. trebalo bi da trai samo. Moda i iz tog razloga u njemu vlada naglaena
nelojalna konkurencija. i verovatno najekstremniji u tom pogledu. u proseku. a ostvareni profiti su proporcionalno ipak
dosta manji. nije umetnost. manifestacije karatesporta sigurno nisu meu skupljima. Cela organizacija takvih priredbi i
manifestacija je upravo i posveena cilju prikazivanja grube sile.. pukog ogoljenog nasilja. Konano. medijskoj panji. u
stvari prava umetnost. ulaznice za takmienja. na krvi. instruktorski i trenerski kadar. umetniko. predstavljaju
manifestacije grube fizike sile. uz upotrebu i potenciranje gotovo neogranienog nasilja. ne moe da bude umetnost.
autentino. i ne bi ni trebalo da se pribliava tim i takvim sferama. zamiljaju da je lepo u smislu dopadljivo. kao i svaki
drugi. turnire.. bez pretenzija da se ovom temom . pa fullcontact. kao ni cela pratea industrija koja prati karatesport.
Kao smislena digresija tokom viedecenijskog procesa osportnjavanja pojedini karatei su se formirali putem
ugrubljavanja. Prostore svog delovanja i svoje afirmacije karatesport. Zabavljai u industriji karatesporta. K i K. priprosti
ljudi. jer je dobit proporcionalno skromnija. da se dobrano obruka. ali ne samo sportske manifestacije u savremenom
svetu u . pae u krajnje vulgarno. bazirani su na gotovo nekontrolisanom nasilju. i da je to to oni rade. takmiari. u stvari
estetino poimano sa stanovita nauke o lepom. jer su mu nedostupne. U karatesportu nema spektakularih finansijskih
transfera.
sociokulturni nivo subjekata karatesporta je ionako vrlo nizak. sportski strunjaci. Oni zaista nemaju vie nikakvih
dodirnih taaka sa originalnim karateom u njegovoj klasinoj formi. Naravno. Si duo faciut idem. Niti bi to trebalo da ine.
I iz tog razloga. ukazujem na injenicu da sam ove i ovakve oblasti apstrahovao iz korpusa karatea plural. Niti mu je to
struka. da se brukaju na bilo koji nain u kontekstu karateumetnosti. non est idem. nije ni sluajno dovoljan razlog da se
uopte i pomisli na nekakvu istovrsnost izmeu K i K i karatea. ne samo polemiko. koji bi ih mogli pribliiti ako ne sutini.
lakonski preporuujem panji itaoca jedan uvid ozbiljno je pitanje. Bilo kakva paralela. teoretiare umetnosti. kao jedino
smisleno svaka ptica svome jatu. sportska publika.bavim izvan ove digresije. sportisti sami. Ima li u njima jo ikakvih
sportskih elemenata. niti dozvoljavam sebi malo cininiju opasku bi uopte trebalo da zna bilo ta o umetnosti Karatedo.
sportske organizacije. gotovo po automatizmu samo iskazali kao sutinski antipodi. Teko bi se od sportiste ili sportskog
strunjaka uopte i moglo oekivati bilo ta u tom domenu. Bojim se i lien bilo kakvog smisla. K ili K. takva sugestija se ne
bi odnosila na strunjake. kompetentni. umetnost Karatedo i karatesport su se prirodno. bio bi teorijski nezasnovan i
injeniki neutemeljen. Sa dobrim razlogom ne spominjemo karatedo niti tradicionalni karatedo u ovom kontekstu. a
sigurno ne samo akademsko ta su te oblasti Da li su to jo uvek karatei. da li su to ipak bilo kakvi oblici karatea.
Intelektualni. i u tim okvirima bi morao i da ostane. U tom kontekstu sam i ukazao na sutinsku distinkciju izmeu ove
dve tako razliite i raznorodnkategorijalne ravni. Karatesport je sport. tanije quod licet Jovi. A tek Tradicionalni
Karatedo. kompetentne umetnike kritiare. da li su to sportovi uopte. A polemiko je pitanje da li su to jo uvek nekakvi
sportovi. to se odnosi i na sve njegove aktere/uesnike. niti mu znanje uopte dopire do takvih oblasti.. niti mu je
predmet razmiljanja umetnost kao fenomen. nema potrebe da ba javno demonstriraju svoju neukost. Ako nekim
sluajem ponekad neto i nauju o umetnosti Karatedo. da uopte progovaraju o umetnosti Karatedo. Ne verujem da ima
uopte smislenog utemeljenja govoriti o distinkciji izmeu umetnosti Karatedo i. sportisti. Pozivanje na upotrebu nekih
simplifikovanih i nemutih tehnika koje bi mogle voditi poreklo od karatewasa. obrazovni. potrebno je prethodno znanje
o tome. ili poreenje. ponajmanje iole suvisla opaska o tradicionalnoj formi zenumetnosti Karatedo. estetiare. a ono
barem nazivu sporta Da bih ponudio konkluziju ovog dela izlaganja.. emu bi to sluilo Karatesport niti neto zna. makar i
najudaljeniji od njegove povesne/istorijske sutine. I. Da bi se o neemu formiralo miljenja. ili bilo kakav slian pokuaj.. da
se blamiraju svojim neznanjem. non licet bovi. koji bi u oblasti umetnikog praksisa tradicionalnog Karatedoa mogli da
otkriju pravi rudnik dre . Zaista nije potrebno da se time uopte bavi. nisu. niti moe da zna. profesionalne poznavaoce
umetnosti. kao potpuni nonsens. Ili. niti da im takvo neto uopte padne na pamet. i ne mogu da budu struni.. Sa
stanovita prethodne teme nauka o sportu.
Kyudo.. originalne umetnike forme. a u naem jeziku je to zajednika imenica. na odgovarajui nain i na potrebnom
profesionalnom nivou. Ostali nemaju razloga da otvaraju usta. Navedeno kao Karatedo podrazumeva umetniki ili drugi
seriozni vid poimanja pojma.. Za onoga ko ima sve... to sve je nita. sa izuzetno dugom i bogatom poveu/istorijom.
Vedanta Tradicionalni klasini oblik zenumetnosti navodim kao Karatedo u toku izlaganja u tekstu uvek je dat u ovakvoj
transkripciji. vrlo. malo. to oznaava unikatnost. Za generalni pojam. izuzetno je malo intelektualaca. intelektualno
orijentisanih osoba uopte. Analogno Iaido. A takvih je u miljeu karatesporta i u miljeu ostalih karatea zaista vrlo. i na
odgovarajuem nivou znanja. gramatiki je najispravnije karatedo. Za onoga ko nema nita.vrlo. jedinstvenost ili posebnu
priliku leksike upotrebe. Postavlja se pitanje i njihove strunosti i pune kompetentnosti da se bave fenomenom
umetnosti tradicionalnog Karatedoa. u japanskom jeziku do oznaen posebnim ideogramom. s obzirom da je u ovoj
sloenici. .vne. U miljeu savremenih karatea. to nita je sve. ali ne nuno kao tradicionalni oblik zenumetnosti. ne samo
karatesporta. Ako se navodi u obliku Karatedo.
IZBOR TEKSTOVA .
.
jer je to nemogue. kao ceo svet. Smatrajui ih kate najpouzdanijim vodiem kroz skrivene i beskonane lavirinte saznanja
karatea. ovek gubi put do njega.Kada si jednom oinut lepotom neega. a onda vie objanjava. Kata nema sposobnost
razmiljanja niti umovanja. kao sve to postoji. savreni metod uenja. uitelji ih nazivaju najboljim prijateljem na putu
uenja. Ovde pojam boga znai poimanje neeg savrenog i apsolutnog. Neu imenovati ovog instruktora. tako je i svaka
pojedina kata neograniena. Heyting KARATE KATA Uitelji tvrde da kata prvo apue. Upravo to sve je osnovni unutranji
cilj vebanja kate. na putu starih uitelja kojim svi idemo. vebanja i napredovanja. mada to nije religiozna opservacija.
bezvremenskog i neprostornog. ali ono se javlja tek posle vie decenija. za koje je tvrdio da predstavljaju savrenstvo.
mada je veina njegovih rei doslovno preneta. savrenstvo spoja pojedinih elemenata. Kvalitet u ovom domenu ne znai
pronai neto novo ili bolje. ve je tu ovek i njegova kata. savrenstvo duhovnog i fizikog razvoja u karateu. naveo sam ga
da progovori i o katama. Razgovarajui sa jednim savremenim instruktorom. ali boanske atribute da prevazilazi
svakodnevno svesno i racionalno miljenje i postojanje. jer je to njegova volja. savrenstvo pokreta. izvan puke
materijalne stvarnosti. zatim govori. da nas poreenje sa religioznom sveu ne obavezuje suvie. zato ih ne treba menjati
ni u jednoj sitnici. Kata je apsolutna i savrena. Ali kata nije bie. jer je diferencijacija oigledna. jer nema ni boga ni
religije. ve se vratiti na izvor saznanja u prolosti i tradiciji. A. kao i bog. ali savreno mono. Traei ga. savrenstvo
poretka. ali nije predmet religiozne misli. savrenstvo kretanja. gde pojedinac molitvom utie na volju sveprisutnog i
svemogueg bia. unutranja sutina kata nudi upravo to sveznajue i svemono. On sebi na taj nain obezbeuje boanske
atribute. da se ukazuje onome ko uporno i dugotrajno veba to znanje je beskrajno. kao to je neogranien i svaki njen
najsitniji element. ne traei ga. Za razliku od religije. ona ne misli a zna sve. Kata je nezavisni mentalni entitet.
Naravno. U tom se sastoji zenovska komponenta kate. Kate imaju apsolutnu vrednost. gubi ga zauvek a da ga nikad
nije spoznao. posveti tome svoj ivot. ili nikad. Mnogo je upa . savrenstvo tehnike. Kao to je taj put neogranien. ne
postoji bez onoga koji je veba. Bespregledna riznica znanja i znaenja poinje da se otvara. niti logike racionalizacije.
ivot kata zavisi od pojedinaca spremnih da ih vebaju i usavravaju. da svaki element uvek izvede na kvalitativno viem
nivou. njihovu kompeticiju u borbi. budi dareljiv kao palma. Za razliku od toga. Misliti da su karate i kate identini
jednostrano je gledite. svesni da svome karateu ine neprocenjivu uslugu. Budui primarni deo karate sistema. Saadi .
Ekspresija zavisi iskljuivo od njega i on se takmii sm sa sobom. onaj ko veba katu je sam u njoj. da spozna nivo do
kojega je doao i cilj kojemu tei. pojedinac postepeno napreduje ovim putem. usavravajui karate. vremena. da mu
olaka. Usavravajui katu. to je jedan od ciljeva i svrha vebanja kata. Ako ova knjiga i malo tim ciljevima doprinese. budi
uspravan kao empres. Ako ne moe. mada postoje mnogi respektivni dokazi za ovu tvrdnju. usavravajui sebe. da mu
omogui da se osvrne i obazre. Sve kate koje sam prezentovao i sve to sam napisao u ovoj knjizi ima za cilj da mu u
tim naporima pomogne. Ako moe. velika veina kako tradicionalnih tako i savremenih instruktora ukazuje na njihovu
vrednost i ulogu.dljivija i karakteristinija glorifikacija i apsolutna afirmacija kata. po emu ovaj instruktor nije nipoto
izuzetak naprotiv. autor e smatrati da je postigao svoj cilj. a vrlo verovatno i njegov dominantni edukativni metod. i
ulae najvie napora. energije i znanja da razvije kod svojih uenika ljubav prema katama i naviku njihovog
svakodnevnog vebanja. Savremeni svet poima karate kao sukob dva pojedinca.
veku. nogu i celog tela u vidu primitivne igre. Svetom spoljanje realnosti upravljaju demoni i bogovi. bioloku
reprodukciju. ako su na jednu stranu uinjena npr. Dualitet. ta odlika je sauvana u mnogim klasinim katama. superiorna
bia u ijim je rukama sudbina i ivot kako pojedinca tako i zajednice. U misaonoemotivnom svetu lanova primitivne
zajednice verovatno najvanije mesto zauzima mistini. Iole ozbiljnijem posmatrau dualitet drevnih i arhainih kata je
oigledan. pri emu orijentir predstavlja polazna taka. initi osnovu etikog delanja i poimanja takvog pojedinca. sve do
poslednje promene kata. lov i magijskoritualna praksa. imaju svoje ovaploenje u genezi prvobitnih kata. Sve tri
osnovne premise opstanka pripadnika primitivne zajednice vatra. Ona e se reflektovati i u sve kate u bilo kojem obliku.
a prvenstveno kretanja. vrlo je uoljiv nona i runa tehnika se dopunjuju i u ra . ukazujui s jedne strane na slinost
mentalnog doivljaja izmeu drevne mistine i ritualne prakse i prvobitnih kata. Njegova osnovna preokupacija je
bezbedno preiveti. obezbediti hranu. tanije do kulturnoistorijskog razdoblja prvobitnih zajednica. Kretanje ne mora da
bude simetrino. ako postoji kretanje unapred. koja prati gotovo sve magijske obrede i ritualne sveanosti. ali je
prostorno istovrsno. napred i nazad. . to mora biti i na drugu. koja je izvrena u . Kao to e osnovni dualitet zli demoni i
dobri duhovi. postoji i kretanje unazad u prostornom smislu. Hyakudo. i on se ispoljava u vrlo zakonomernoj formi
prisustva i ravnotee pojedinih elemenata. Oni trae elemente njihovog prvobitnog nastanka u pojedinim fenomenima
ritualnomagijske prakse primitivnih zajednica. Kako je pripadnik takve zajednice u ritualnom obredu igre inio isti broj
koraka na jednu i na drugu stranu. a sa druge na hronoloki nastanak fizikog elementa. zatitu. pokreta ruku. tako e ta
dualnost biti prisutna u njegovoj ritualnoj aktivnosti. vek TEORIJE O ZAECIMA I NASTANKU KATA ISTORIJSKI
RAZVOJ I SADANJI TRENUTAK KATA Tradicionalni i ortodoksni teoretiari klasike karatea povlae liniju nastanka kata
sve do preistorije. a to vai i za neke savremene kate. dva iskoraka. izbei prirodne katastrofe i zamke negostoljubive
okoline i divljih zveri. koji e kasnije postati osnovni princip vie dalekoistonih paradigmi i religija. Pripadnik primitivne
civilizacije doivljava svet i stvarnost oko sebe na sinkretian i panteistian nain. obredni element.Pravo lice boga moe
videti samo u licu stranca.
vnotei su. Ako postoje u kati vrlo niski stavovi, postoje i vrlo visoki i to obino isti broj, najee obrnuto simetrini po
rasporedu. Blokirajui niz tehnika se zavrava ofanzivnom tehnikom, posle ega najee sledi novi pravac kretanja dalje
razvijanje ove teze bi mogla biti ipak samo improvizacija. Kate karatesistema nisu u direktnoj vezi sa igrom kao
ritualnim uvodom u bioloku reprodukciju, ve kao magijskoobrednim ritualom, sa umetnou u njenoj sinkretikoj formi. Za
lana primitivne kulture, umetniki, mentalnoestetiki doivljaj je sinkretizovan, jedinstven, nerazluen. On, u stanju suenja i
jake koncentracije fenomena svesti, ritmiki igra uz pratnju jednostavne melodije koja se monotono ponavlja, to jo vie
suava svest, i tu valja traiti osnove fizikog modela kate. Povremeno, po utvrenom rasporedu, on isputa neartikulisane
zvuke to predstavlja zaetak kiai. U stanju transa pojedini pripadnici primitivne zajednice koriste boje, crtajui primitivne i
jednostavne crtee po zidovima peina. To je osnovni artificijelni momenat, mada ima jak magijski prizvuk magijski u
smislu uticaja na budui ulov. Arhaine kate ritualne vokacije potenciraju taj momenat svesni, voljni i namerni uticaj na
bliu ili dalju budunost, to ih svrstava u hermetike operacije ili magijske rituale. Najupadljivija je slinost redukcije
fenomena svesti, koji postepeno prerasta u nadiskustveni doivljaj metasvesne ekstaze i gubitka senzibiliteta za datu,
ulnomaterijalnu stvarnost. Dolazi do pojave komunikacije sa materijalno neegzistentnim biima ili mrtvima, ili simbolikim
snagama nesvesnih delova bia koja se ispoljavaju materijalno. Slinost primitivnih rituala sa arhainom katom je,
moemo rei i u kolektivnom doivljavanju i kolektivnoj svesti uesnika, koje predvodi mag, aman ili vra. Analogija je
oigledna, jer jedino mag kontrolie tok doivljavanja i deavanja za vreme rituala, mada ponekad prvi ili jedini doivljava
stanje transa. On dovodi uesnike do mentalnog uivljavanja koje kulminira pranjenjem, katarzom, to gotovo automatski
dovodi do pranjenja poslednjih ostataka fizike energije, i do iscrpljenosti, esto i obamrlosti. Tu analogija prestaje, jer je
redak sluaj da izvoenje arhaine kate dovede do tog stepena premorenosti, mada je takva pojava poznata ako se kate
rade grupno, a njihovim izvoenjem rukovodi uitelj. Kurzivi ukazju na analogiju sa amanskom tradicijom/praksom.
Meutim, razmiljanje primitivca je prelogino i nepojmovno i on doivljava trans kao neoekivani doivljaj, kao udo koje mu
poklanjaju dobri duhovi ili bogovi. On ih ne percipira kao relativno nezavisne delove sopstvenog nesvesnog bia koji su
personifikovani, ve kao realnost koja nije materijalna. Nematerijalna realnost je predmet iskustva koje nude neke kate
u svom klasinom obliku, a koje su danas retke u praksi. Jasno je da primitivac nije znao za strogu kanoninu i detaljno
razraenu formalnu stranu kata, iz najprostijeg razloga to karate kao sistem nije bio formulisan. Meutim, mnogi
elementi ritualnomagijskih obreda su se reflektovali u bazi arhainih kata i imaju ist arhetipski sadraj, naravno potpuno
izvan svesnih delova bia. Putem drevnih kata se dovodi do uvida, izvlai se
mentalna struktura individue na graninu oblast svesti i materijalizuje se vei broj arhetipova, zajednikih celokupnoj
ljudskoj rasi. Tako arhetip oca, vladara, stareine, autoriteta, kasnije reflektovan u paternalistike religije, potie i biva
prepoznat i pripojen svesnom delu bia ritualnom praksom drevnih kata, pri emu se polje percepcije jednom i zauvek
iri, a pojedinac koji to doivljava izmenjeni je pojedinac. Sutinski, definitivno i trajno izmenjen. U milenijumima i
vekovima koji poznaju razvijeniji nivo rada kata, pojedinac/individualac se vraa, ritualnom praksom, do svoje bioloke i
psihike sutine. Vekovi civilizacije i svesti spadaju sa njegovog uma kao koprene i on se pribliava prediskustvenom
nadulnom doivljaju svojih predaka. U oseanju koje prati rad arhaine kate on vidi odsjaj vatre i osea njenu toplinu. Vidi
masku vraa ili maga i apsolutno se pokorava njegovoj volji. Postaje deo kolektivnog doivljaja koji izraava celim telom,
pokretom, milju, oseajem. Uestvuje u zajednikom transu, pretapajui svoju krhku svest u kolektivni doivljaj na pragu
nadsvesne ekstaze, ponitava formu sopstvenog ega i gubi mo percepcije. Osloboen spoljanje forme postojanja i
pravila ponaanja, ostaje potpuno individualan a istovremeno apsolutno sjedinjen najdubljim vezama sa grupom, sa
magom, sa svetom koji ga okruuje i sa svim postojeim. Tradicionalni uitelji govore da je kata doivljaj boga, gde je on
shvaen u panteistikom smislu, jer se pojedinac poistoveuje sa njim, ali i sa svim postojeim. Upravo iz razloga to ne
misli nita, ne zna nita i nije nita, pojedinac ZNA SVE. Ovaj doivljaj znati sve zadrao se u nekim katama sve do . veka,
kada su i one doivele vrlo korenitu promenu. U milenijumima i vekovima koji nas dele od perioda prvobitne zajednice,
ekspanzija racionalnog, logikog i materijalnog je od opteg kolektivnog doivljaja napravila tajni, skriveni ritual, spiritualni
sistem i religiozno mistinu misao, koja je na Dalekom istoku najzaslunija za ouvanje i razvoj kata u okviru ranih karate
sistema. Vodei poreklo od mdri, religioznih i mistikih obreda fizikih sistema joge, mnoge vebe, kasnije nazvane kate,
predstavljaju jednu ili vie mdri izvedenih u kanonikim, formalnim nizovima. Do doba koje najpriznatiji autoriteti
smatraju dobom nastanka modernog karatea, a to je poetak estog veka nae ere, postojalo je mnogo vebanja koja
predstavljaju prelazne oblike izmeu drevnih obreda i kata u njihovom prvobitnom, originalnom obliku. Seanje na
drevne rituale u delu sveta u kome ivimo takoe nije izbrisano, niti to moe da bude. U svojoj psiholokoj strukturi,
savremeni ovek nosi trag vatri, lova, peine, magijskih obreda... U delu sveta u kome ivimo postoje okretne igre, moda,
nakit... koji su samo simboliki odraz ljudskog naslea iz praistorije. Ako se samo malo osvrnemo na, na primer, kou i
krzno koje zapadnjak vrlo rado nosi, lako emo prepoznati lovca koji dere ubijenu ivotinju da bi je pojeo a njenu kou
ogrnuo titei se od hladnoe, ali i istiui karakteristike svog pola, statusa, starosti i ugleda koji uiva u zajednici u kojoj ivi.
Evidentno je da savremeni ovek ne koristi krzno i kou iz istih motiva, mada je uticaj naslea vidan i asocira nazov
prolosti.
Kako istorija i evolucija ne mogu da se vrate unazad, pojedinac svoju nasleenu psiholoku osnovu zadovoljava i
ispunjava drugim sredstvima, te kou ili krzno najee kupuje, i oni predstavljaju materijalno dobro, deo mode ili prestia.
Dalje insistiranje na ovoj temi bi predstavljalo poetak dubljih antropolokih, sociokulturnih i psiholokih razmatranja, to
nije cilj ove knjige. Ritualnomagijska praksa, kao prvenstveno nesvesni in veine pojedinaca, bila je samo idejna
polazna osnova kata, tanije protokata. Za zaetke kata u njihovom primitivnom obliku najzasluniji su psihofilosofski
sistemi i drevne religije Dalekog istoka. O zaecima kata, poimanih kao kate, u savremenom smislu pojma, moemo
govoriti tek od onog trenutka kada one postaju predmet vebanja i praktikovanja pojedinaca koji o njihovoj vrednosti i
znaenju imaju punu svest i potpuno znanje o svim aspektima i uticajima ovih vebanja. Na razmei ranih jogasistema,
ranobudistikih i taoistikih izvora, ova vebanja postaju deo religiozne prakse klase ili stalea svetenika ili kaluera. Nije
sluajno to se upravo jedan indijski kaluer Bodhidharma, smatra idejnim tvorcem karatesistema, koji je u svom
prvobitnom obliku prezentovan kao jednostavna meditativna kata koja se danas naziva Sanchin, i koja je poznata u
nekoliko vie ili manje srodnih verzija u vie dominantnih svetskih stilova. Religiozne implikacije ove kate su oigledne, ali
nikako nisu jedine. Najkrae reeno, ona predstavlja Apsolut. Sve to pojedinac zna, misli, ume, osea, eli... kata
zadovoljava te potrebe, jer joj je meditativna poruka neograniena. Iz tog razloga se i naziva Put bez povratka, jer lii na
beskrajno visoku planinu ka njenom vrhu se moe ii, ali se nikada na njega ne stie. Po reima samog Bodhidharme, to
nije ni potrebno, jer to se pojedinac vie uspne, vei su neistraeni horizonti pred njim. Vebajui je, pojedinac se kree
evolutivnom linijom individualizovane psiholoke ravni i, gubei interes i sposobnost percepcije ovozemaljskih stvari,
materijalne realnosti i ulnog doivljavanja, dolazi u nadiskustveno nadsvesno stanje, stanje potpune psihike promene i
nestanka ega, kao i poimanje sebe kao individualnog bia, stanja totalne svesti, to predstavlja simbolikoritualnu smrt,
da bi naredno roenje misli se na spiritualno predstavljalo potpuno osloboenje od okova materije. Redak je primer da
se idejnofilosofski postanak nekog fenomena u toj meri podudara sa kulturnoistorijskim paradigmama jedne
civilizacije, kao to je to bio sluaj sa kineskim i indijskim u tom periodu, to ne bi trebalo previe da zaudi, jer su kate i
nastale pod direktnim uticajem tih sistema, uklapajui se u njih. Arhaine kate toga doba zadravaju mnoge ritualne
elemente. Postoje posebne kate za poetnu inicijaciju, za pojedina godinja doba i religiozne praznike. Kate posveene
nekom od mnogih personifikovanih predbudistikih boanstava ili storije ivota istaknutih junaka i svetaca, promocije u
naprednije stadijume vebanja. Kate koje otkrivaju tajne metode i sisteme vebanja
za postizanje odreenih duhovnih stanja konano klasine ritualne kate religioznih implikacija koje se izvode pri roenju,
smrti ili kao ceremonija. Markantna geneza nekih kata je sigurno njihova narativna funkcija. I boljim poznavaocima
esto nije poznata ova upotreba kata. U doba prvenstveno usmene knjievnosti kada je poznavanje umetnosti pisanja
bila privilegija malog broja ljudi, kate su koriene kao prie, legende, storije, meditativne poruke. Verbalno objanjenje se
moglo izmeniti, zavisilo je od pamenja ili tumaenja pojedinca, to nije sluaj sa katom. Jo od tog doba vodi poreklo
tradicija da se ne menja prvobitni oblik kate, ni iz kojih razloga, jer e kata, u svom originalnom vidu, pokazati pravo lice
kroz vie meseci, godina, decenija... to zavisi od pojedinca koji je usavrava. Ovi dinamiki zapisi, prvobitne kate, imaju
odreenu unutranju i formalnu strukturu. One opisuju vane doivljaje iz ivota svetaca, junaka, istaknutih uitelja. Postoji
poseban jezik i ustaljena pravila po kojima se tumai njihovo znaenje, i to je predmet meditativnih uvida. Kao
kompletne storije, kate govore o putovanjima i to vrlo detaljno, da li je pojedinac iao peke ili ne da li je iao planinskom
stazom, da li je preao reku, plivajui ili preko mosta... Da pomenem samo jednu moguu egzemplifikaciju. Kate govore i
o unutarnjem oseaju osobe o kojoj priaju da li je put bio teak ili lak da li je cilj ostvaren ili ne kako se pojedinac oseao,
ta je mislio, ta je nameravao da uradi a nije uradio. Kate ponavljaju mentalna lutanja, traganja za istinom, krize i tekoe
i obavezno sobom nose unutarnju ideju poruku koju je, navodno, ta linost namenila narednim pokolenjima. Traenje i
shvatanje smisla ove poruke je naporan mentalni zadatak koji zahteva mnogo vremena i energije i pre predstavlja
predmet uvida nego razmiljanje. U klasici tradicionalnog karatea, unutarnja poruka kate je uvek kanonizovana kao
busshin. esto su storije bile posveene istorijskim linostima koje nisu bili svetenici, ve carevi, vojskovoe, istaknuti ratnici
ili legendarni junaci, i njima su pripisivana svojstva nekog od boanstavazatitnika. Poznat je primer kineskog generala
Jiona, koji je u toku svoje karijere imao vie vrlo uspenih vojnikih pohoda. Predanje i tradicija kroz Jion katu govore o
njegovim delima, a sama kata govori o njegovoj taktici i strategiji ratovanja, o ratnom lukavstvu, ali i o njegovim
osobinama i vrlinama, sve to glorifikujui. Interesantno je da je ova kata sauvana i do dananjeg dana i da se esto veba
u okviru savremenog karatea u svom osnovnom, spoljanjem obliku. Nekoliko desetina ili, eventualno, stotina pokreta,
koliko su ovakve kate obino imale, bilo je dovoljno za obimnu mentalnu nadgradnju, jer kate nikada nisu imale samo
ovu funkciju, ve i kompletnu psihofiziku podlogu. iste meditativne kate su obino manje, krae i sa redukovanim
repertoarom tehnika koje nisu raznovrsne esta su ponavljanja jedne ili grupe tehnika u vie smerova a meditativni
aspekt je potpomognut prividnom spoljanjom monotonijom kate. Neke arhaine kate su nastale i na osnovu
posmatranja ivotinja, bilo kao egzistentnih, bilo kao simbolikih. Jasno je da drevna kineska Kata Bogo
moljke vodi poreklo od posmatranja, analogije, uvida, meditacije i asimilacije principa kretanja, borbe, naina ivota ovog
insekta, i to u velikoj meri. Kao pandan ovome Kata Zmaja nije nastala posmatranjem zmaja, i to iz najprostijeg
razloga to ova ivotinja ne postoji. Tehnike i mentalna nadgradnja, odnosno cela kata, predmet su kreativne
imaginacije i simbolikih svojstava koje zmaj poseduje. On oliava mudrost, ali ta mudrost je pasivna. On realno ne
postoji, nije egzistentan u svetu materijalne realnosti, ve je predmet naduulnih vizija halucinogene prirode. Iz tog
razloga i ova kata je duboko meditativna, nije za poetnika, ve zahteva godine specifinog mentalnog rada, izrazito
nadulno iskustvo, lucidnost u umovanju. Obe ove kate su, dodue u promenjenom obliku i sa razliitom funkcijom
poznate kungfu stilu, gde jedan pravac nosi ime Stil Bogomoljke, a ije tehnike direktno asociraju na kretanje ove
ivotinje, u ije prouavanje su generacije majstora uloile mnogo vremena i strpljenja. Od pojave savremenih teoretiara
karatea i srodnih sistema, mnogo je razliitih teorija i tumaenja kako kata, tako i njihove istorije, upotrebe, vrednosti.
Ova pojava datira iz par poslednjih decenija, od nagle ekspanzije pisane rei posveene ovim sistemima. Dobar deo
ovako izloene grae je prilino neupotrebljiv jer je cilj njegovih autora da zagolica matu, mistifikuje, dezinformie ili iznese
potpuno neuverljivo, neproverljivo i nebulozno miljenje . U doba kada se pisana re plaa, javili su se mnogi koji bi hteli
da se i njihovo miljenje uje. Jasno je da o temi koja je predmet ovog poglavlja nije lako bilo ta objektivnije rei, a da to
ne moe da pretrpi ozbiljniju kritiku. Osnovni razlog za to je to o njoj ima vrlo malo pisanih, dakle objektivnih podataka,
jer njen predmet vodi poreklo iz doba kada pismenost nije bila razvijena. Ne samo da nema pisanih nego ni
materijalnih ostataka, dokaza koji bi navodili na trag, i to dobrim delom zbog toga to su kate u okviru karatesistema
nematerijalni elementi, one se izvode i ponavljaju, ali to ne ostavlja trajniji materijalni trag nego to su, eventualno,
tragovi na pesku. I rani pisani spomenici su prilino opskurni, uopteni, nejasni, simboliki, daju samo nagovetaj, a teko je
ponekad utvrditi na ta se zapravo odnose, a mnogo tee je to i nepobitno dokazati. Naravno, tu je prisutna i jezika
barijera, kao mogunost viestrukog tumaenja srednjevekovnih pisama dalekoistonih civilizacija, prevoda tekstova na
neki od svetskih jezika i slino. Evidentno je i to da su mnogi od tekstova izgubljeni, zaboravljeni, izgoreli, nestali... u
nemirnom dobu ratova, ustanaka, nemira i lokalnih razmirica koji su na Orijentu bili poznati milenijumima. Postoji i
mogunost nestrunog ili nekompletnog tumaenja tekstova koji su do ovog veka bili sakriveni po manastirima i
predstavljali su tajnu, ne
da ga ouvaju kroz vekove koji nailaze. u krajnjoj liniji. a imajui mo totalne spoznaje i uvida. ijim nestankom se gubi i
tekst ili neko od njegovih znaenja. dejstvo. Kao ilustraciju toga pozabaviemo se jo nekim tumaenjima nastanka i
razvoja kata koja su poznata teorijskoj misli hermetikih sistema Orijenta. Subjekti bez tih kvaliteta e katu da tumae na
prvi nain i bie u veini. kata predstavlja savrenstvo. Iz tog razloga je jasno da prethodne teze nisu niti jedino. radi
objektivnijih pristupa. Vrlo je upadljiva slinost sa teorijom nastanka tarotkarti. mada miljenja o originalnom
dalekoistonom poreklu kata imaju ozbiljniji prizvuk. vodi do osloboenja od reinkarnacije. do dan danas ispunjavaju tu
svoju funkciju. apsolutni model koji nije podloan nikakvoj promeni. U svom fizikom obliku. neogranienog meditativnog
sredstva koje ljudi neuki i priprosti koriste za kockanje. Instruktori. dok e manji broj individualaca shvatiti pravu sutinu i
vrednost kata. Znaajno je i to da su civilizacije gde su kate nastale udaljenje hiljadama kilometara i da. otkrivenu
malom broju smtrnih pojedinaca. jer su kondenzovale SVE MOGUE ZNANJE. Poznavajui tajne roenja i smrti. oni
odlue da svoje znanje prenesu neukim i primitivnim narodima. autor moe da koristi prvenstveno savremenu literaturu
koja nije u direktnoj vezi sa izvornim podacima. Po hermetikoj teoriji svaka kata predstavlja vrlo iroku oblast. niti
potpuno argumentovano stanovite. Kao meditativni model kata je neograniena. evolutivnog razvoja. mada se mora
priznati da njihov glas nije suvie glasan i da ne dopire daleko izvan tih krugova. ve ih reflektuje u veoj ili manjoj meri.
Znajui da je propast njihove civilizacije blizu. Taj i takav nain i raspored elemenata predstavlja idealan poredak ije
dugotrajno praktikovanje dovodi do usavravanja samog praktiara. uitelji. organizacije i autori koji karate tumae kao
prvenstveno hermetiki sistem. navodno. sledbenici. polje. drevni svetenici stvore sistem sistema odnosno kompletan
sistem prvobitnih kata od kojih svaka predstavlja zaseban a celovit i sveobuhvatan sistem. Po tom uenju kate karatea
predstavljaju naslee iz drevne prolosti. Klasino hermetiko tumaenje kata u potpunosti je u skladu sa tradicionalnim
hermetikim uenjem o istoriji ljudske civilizacije i kulture. kao instruktivan uvid na osnovu tarotkarti nastale su
savremene karte za igranje. Sistem kata je mogao biti shvaen kao skup fizikih vebi koje daju snagu i ine osnovu
borilakog sistema ili kao sistem unutranje psihike evolucije pojedinca. . Nije od sutinske vanosti da li je preanja
civilizacija bila na Atlantidi.. Lemuriji ili su kate stvorili dalekoistoni adaptisvetenici ili pak drevni magovi civilizacije koja
je prethodila egipatskoj. naravno posle dugogodinjeg upornog rada i usavravanja.. Kate. iznose svoje miljenje u
skladu sa tim svojim osnovnim tumaenjem.merno mistifikovanu. hermetikih fenomena i kontrole makrokosmike
energije. koje je neogranieno a koje. iz hermetike civilizacije koja je prethodila ovoj sadanjoj. psiholoke katarze.
Osnovni kriterijum diferencijacije je psihika zrelost i mudrost pojedinca.
as i godinu deavanja. pitanje se postavlja pre poetka rada. ukazujui na vrednosti i nevrednosti. Ovakva i slina
svakodnevna vebanja su predmet iskljuivo hermetikih sistema i tako shvaenog karatea. Pojedinac moe celog svog
ivota da meditira o nekoliko kata ili samo o jednoj kati. Svaka kata ui i praktinim postupcima u svakodnevnom ivotu.
mada to nije jednostavno uputstvo. To savrenstvo se odnosi na pojedinca koji je veba. ali ono nije injeniko. jer im je
horizont znanja neogranien. Na taj nain se koriguje svakodnevno ponaanje i ivotni stavovi. i da nikada ne iscrpi
mogunosti daljih uvida i spoznaja. koji nije naiao na ire prihvatanje. ali tu mogunost poseduje i svaka pojedinana kata
jer predstavlja savrenstvo. on ne moe da navede mesto gde se nalazi niti razlog zato je tu. to govori i o snazi
nesvesnih energija. ve lii na spektar znanja o moguim posledicama i vrednostima onoga to se bira. i sve to moe da
bude. naini ponaanja. Kao posebna vrsta savetnika neke kate imaju svojstvo da. niti ima sposobnost racionalnog i
logikog miljenja. profesiju. hermetike mudrosti i znanja. sve to e biti. ne prepoznaje okolinu niti poznate. Posledica
doivljavanja nadiskustvenih i arhetipskih sadraja je krae ili due gubljenje orijentacije u sadanjosti. ne moe da izgovori i
ne zna svoje ime. on ne percipira sadanji prostornovremenski kontinuum. Veina od njih predstavlja hermetike rituale.
pojedinac ne uvia kauzalni odnos. Ji Dinga ili savremenih kompjutera. naravno u unutranjem glasu pojedinca. U
posebnom. Kate predstavljaju neiscrpni rezervoar okultne. Pospeujui psihiku evoluciju. . osvetle i pojasne neko pitanje
koje interesuje pojedinca. one kanoniki utiru put progresa pojedincu na putu individualne evolucije. sve u skladu sa
hermetikom tradicijom i dugotrajnim uvidom u katu. Kratko vreme posle ovakvih doivljaja. Sve stvorene kate daju
mogunost da se spozna sve. Za razliku od prethodnih sredstava. gde se individualna svest pojedinca ralanjava i gubi.
neiskaziva i neprenosiva. ve mu je priroda transcendentalna. vlada potpuna amnezija za bliske i dalje prole dogaaje.
odabiranje alternativnih postupaka. na samu katu i na njeno vebanje. pa doivljava niz nadulnih utisaka. sfinge. Sistem
kata sadri sve znanje ljudske civilizacije. a odgovor se formira na slian nain i uvek daje potpunu slobodu odluivanja.
Eventualne dileme. Dubljim uvidom u katu pojedinac stie klju za dejstvo u svakodnevnim okolnostima. sve ima svoje
reenje u kati. egzaltiranom stanju svesti koje prati izvoenje ovako shvaenih kata.jer su nivoi meditacije beskrajni. pa i
vrlo bliske osobe.. On je dezorijentisan u umovanju. To znanje obuhvata sve to je bilo. motivi i crte linosti.. starost. ali i
prethodnih. vrlo esto arhetipskog sadraja. pojedinac kida spone sa ulnomaterijalnom realnou i u stanju je jake i izrazite
koncentracije. kao to ima i simboliki sadraj. na do tada nerasvetljene okolnosti direktan odgovor nije poznat. u datoj
materijalnoj stvarnost. poput delfijskog proroanstva. daje lucidne odgovore ako uopte ima mogunost da jasno govori.
individualne ili grupne. sve to jeste. ne zna dan.
Totalna introvertnost i iracionalnost zenuitelja nee nimalo osvetliti ovu oblast. Mnogo tee je shvatiti ili verbalno opisati
ta je to u kati zenovsko i koliko je to zena u kati. mada je ona esto centralna tema nekih japanskih tradicionalno
orijentisanih uitelja. moe da dovede u zabludu neupuenog itaoca. Ova anegdota je poznata u vie verzija. Oslanjajui se
na neproverene i nedokazane atribute hermetikih uenja. Na to jedan stariji uenik dodade Ba je govorljiv ovaj na uitelj.
Sigurno je da dalekoistono hermetiko uenje zen ima vrlo duboke i interaktivne odnose sa drevnim katama. vrlo
markantnu za savremeno doba. dalje insistiranje na ovoj suprotnosti bilo bi bez injenike osnove. vanzemaljci inicirae
proces sazrevanja ljudske rase delimino i time to su podarili ljudima umetnost kata Teorija je savremenog porekla. po
njima. Postoji grupa istraivaa i teoretiara koji ponajvie piju sa izvora Eriha fon Denikena i njemu slinih. menjaju ih
utoliko to. budui da je iracionalan do krajnosti. Meutim. ta je to kata Neuznemiren. ona daje i alibi kao i teorijsku
podrku mnogim sasvim vulgarnim. Otomo mu dade zenovski odgovor Kata je kata. Valjalo bi napraviti skok sa
zenovske klasine iracionalnosti na jednu ultrasavremenu teoriju kata. usudi se da upita lorda Otoma Uitelju. ako ne i
najdublje. koji su kate doveli iz kosmosa Ponavljamo mnogo je slinosti sa hermetikim uenjem a razlika je u tome da su
vanzemaljska bia podarila primitivnom oveku kate u okviru karatesistema da bi uio nepreglednu mudrost. Postoji
jedna anegdota na ovu temu a pripisuje se okinavljanskom lordu Otomo Roshiu. tako da njeno publikovanje. a koja
ima mnogo slinosti sa klasinom hermetikom teorijom. ovo je jedna od najee osporavanih upotreba kata u hermetikom
karateu koji i sam vrlo esto trpi ozbiljne kritike. bez odgovarajue kritike opaske. Iracionalnost kata u njihovom
arhainom obliku je shvatljiva. a koje na objektivnom nivou ne moe da pobije. naivnim i besmislenim tumaenjima. Mladi
uenik koji nije razumevao razloge za uenje kata i veliku briljivost kojom su ga pouavali. poznajui radoznalost ljudskog
uma. Kako je hermetiki uvid u karate apsolutno subjektivan. uitelju iz najpoznatije porodice koja je negovala i
prenosila karate sa generacije na generaciju vie od pola milenijuma. dok . Ovakvo gledite zastupa nekolicina
zapadnjakih poznavalaca. a u njoj se na taj nain objanjava ta je zen ili ta je to vrhunska mudrost i mnogi autori je
navode u ovom ili onom obliku. mada joj je jedino opravdanje da zagolica radoznalost i da raspali matu.Iz razumljivih
razloga.
prisutan je trend da se njihova uloga umanji. Optih pravila ima. energetskog pranjenja kimea.ogromna veina uitelja.
upotrebu i odnos prema katama. a same kate sve vie lie na svojevrsni balet. U Japanu. Jo je jedna pojava znaajna da
bude zapaena u okviru savremenog vebanja kate. Inovacije i promene su bile retke. ili su mu posvetili ivot. poimanja
mesta i vrednosti kata u matinom karatesistemu. ali uvek sa naglaskom na spoljanji. kao i prateeg ritma. taan
redosled kata odnosno majstorskih kata je vrlo polemian. svaka kata se uvebava barem tri godine da bi se razumela
njena unutranja sutina. Ako bismo. mada je za uenike kate on prilino jasan i funkcionalan. broj kata koje pojedinac
poznaje i veba. arhaino tumaenje i vebanje kata. Na izvoenju i erudiciji kata insistira se u zavisnosti od stila. verovatno
i iz razloga to kate predstavljaju deo tradicije i istorije tih kultura. Od kraja . Zato je mogue da se.. slino gimnastici.
tehnika i principa vie kata iri horizont. instruktora. Na taj nain bi i oni koji karate vebaju vie decenija. mada je taj pravac
brojno inferioran i ima tendenciju znatnog osipanja. a nastanak i eventualne korekcije kata su bile delo najistaknutijih
uitelja tog doba. disanja. veka kada su se gotovo iskljuivo vebale kate i to u svom klasinom obliku. hteli da bacimo
pogled na sadanje stanje u pogledu tretmana kata. svih elemenata koji karakteriu savremeno izvoenje kata. Meutim.
nain prezentovanja elemenata. Poznavanje kretanja. formalnih detalja. organizacije. posle svih digresija. otvara
mogunost bre i lake asimilacije novih kata. videli bismo vrlo raznorodno tumaenje. postoji jo uvek i tradicionalno. kao i
irom sveta. Erudicija. Danas je situacija neto drugaija. veku veina kata je izmenjena po svom spoljanjem obliku a jo
veu izmenu su pretrpele u okviru mentalne nadgradnje. Dodue.. u toku aktivnog rada nauili nekoliko ili najvie desetak
kata. Meutim. Po tradiciji. To bi obino bile kate koje poznaje njihov uitelj i oni bi te kate prenosili na svoje uenike.
instruktora i sledbenika smehom ili alom doekuje ovu i ovakve pokuaje interpretacije. u savremenom karateu. to znai
da tradicionalistikih elemenata moe da ima u veoj ili manjoj meri. tehnike. napor koji je potreban ulo . i u malom broju
dalekoistonih regiona. organizuju takmienja u izvoenju kata. jer je nemogue izvoditi napredniju katu ako prethodne
nisu savladane. Danas se i u Japanu. kanoniki model kate. mada to ne vai za sve instruktore. pored kvaliteta njihovog
izvoenja. a njihovi uenici su se tog sistema slepo pridravali. predstavlja poseban kvalitet. poduava spoljanja forma
izvoenja. kretanja. mnogi priznati eksperti tvrde da kate treba uiti redom. te je onaj koji poznaje vie kata superiorniji u
odnosu na onoga koji poznaje manje. U . ali i usavrava principe ve poznatih. gde se ocenjuju elementi izvoenja.
postojbini karatea. kate se vebaju po redosledu sloenosti elemenata. Ovako shvaene kate nailaze na masovni odziv i
kvantitativno irok krug onih koji ih vebaju. najiru erudiciju ipak imaju tradicionalni uitelji sa Dalekog istoka.
ire gledano karatea. najee mladim subjektima nedovrenog emocionalnog razvoja. da prihvate kate tog stila. Meutim.
Kao posledica ovakvog tretmana kata. dok peti danovi poznaju barem nekoliko kata vie iz svog stila i eventualno neke
kate iz drugih. ili pak pojedincima koju su uspeli u karateu zahvaljujui iskljuivo borbi. koji se javno i zvanino odriu bilo
kojeg stila. pa i smisao kate kao metode vebanja. svi ovi kriterijumi su okvirni i nisu sasvim dovoljni za potpuno
precizan redosled uenja. poznaju genealogiju i komparaciju po slinosti i razlici kata svog stila i ostalih. a imajui na umu
injenicu da se radi o pojedincima nikakvog ili nevelikog iskustva u domenu karatea. da kate. jer je kata prvenstveno
odrednica stila. nain. te prethodne stranice valja tako shvatiti kao informaciju a ne kao apologiju ili nametanje bilo ijeg
vienja ili tumaenja kata. druga pak kraa. naroito. Takvo stanje u okviru trenerskog kadra se dobrim delom reflektuje i
na uenike. za sticanje majstorskog zvanja peti dan godan. ili je jedna kata jednostavnija ali sa dinaminim kretanjem i
nekoliko naprednih elemenata. naporu. na primer. ali je to minimum. i njih obino poznaje iole bolji majstor sa treim ili
etvrtim danom. ali je istovremeno i nezamenljiva za vebanje.iti u vebanje je takoe dobar kriterijum. jer je to jedan od
najsigurnijih puteva progresa u karateu. ipak moraju da vebaju tehniku po jednom dominantnom stilu i. od naprednijih
karateka se trai odreena erudicija u poznavanju kata ali i praksa u njihovom izvoenju. Shotokan stil podrazumeva
dvadeset est kata. jer postoje sline kate po sloenosti. a nikako sugerie. naravno uz ispunjenje svih ostalih elemenata.
jer stvaranje sop . Upoznavanje sa danas poznatim miljenjima i tumaenjima u svetu ima prvenstveno za cilj da
objasni. i to u veini ozbiljnih stilova. to zavisi i od njihovog poznavanja i praktikovanja kata. Vrhunski autoriteti
dananjice imaju o tome esto razliito miljenje. model. informie. Postoje treneri koji negiraju iole veu vrednost kata. kao i
oni koji ih precenjuju. Jedan broj poetnika i mlaih uenika najee iz nerazumevanja negira edukativnu vrednost.
eksplozivna i iznenadna. posveujui najvei deo vebanja njima. Pitanje pripadnosti stilu odnosno sportskom karateu ima
mnogo ire okvire od ove teme. jer je jasno da sport karate niti ima svoju originalnu tehniku niti pak sopstvene kate.
obrazac tehnike i elemenata u vebanju. kao i stalnog i planiranog irenja erudicije u ovoj oblasti. u ovom sluaju
Shotokana. barem dominantnijih stilova. Paradoks je i to to uenici karatesporta. kao i erudicija poznavanja tehnika
karatea koja omoguava pristup jednoj kati. Sigurno je da postoje pojedinci sa solidnom erudicijom kata koji su krenuli i
izvan matinog stila ali i oni ije je znanje opskurno. Karate bez kata ne postoji jer one ine njegov kostur. Imajui u vidu
injenicu da je napredak u domenu karatea nemogu bez konstantnog i redovnog vebanja kata. njihovu lepotu i sutinu
valja svim uenicima pribliiti i objasniti i linim primerom delovati u tom pravcu. Tako. te je objektivnije poreenje teko.
mislimo da ih valja pouiti.
Prikazuj stvari onako kako ih zamilja. drevne i tradicionalne aspekte klasinih kata. to ni u kom sluaju ne bi smelo da
negira vrednost osvrta na prolost i pluralizam teorija karate kata. Savremeni karate je prevaziao. jasnog uvida i
saznanja jeste cilj pisanja ove i ovakvih knjiga. kao i vrednosti i upotrebe u okviru karatesistema. bazira na uenju o
zakonomernosti buduih promena. danas gotovo jedino poznat u delu sveta u kome ivimo.. . na razloge i naina
njihovog vebanja. potencirajui efekat fizikog vebanja.stvenog miljenja itaoca. prolosti i metodologije tradicije.. koje
danas predstavljaju deo istorije. a ne onako kako ih vidi. negirao i marginalno odredio gotovo sve klasine. Pablo
Pikaso Ji Ding Knjiga preobraaja drevni arhaini sistem predvianja sudbine.
U sistematizaciji i redosledu nisam se rukovodio hronolokim nastankom pojedinih tumaenja odnosno aspekata. ona za
njega predstavlja skup tehnika i kretanja po odreenom redosledu. U domenu karatekata. Polemino je doba i nain
nastanka ovog aspekta . lini uvid i individualna spoznaja imaju vrednost koja u mnogome prevazilazi ablonizovanu
sistematizaciju te bi. aspekata kata samo verbalno poznajemo i prezentujemo. Takoe je jasno da je bolje da uenik ne
dobije nikakvu informaciju. nego pogrenu ili vrlo povrnu. jer bi takva sistematizacija bila prvenstveno produkt
vrednosnog suda samog autora. svesni smo da oni ponajvie pripadaju istoriji.Onaj koji deluje je delo. bie potrebno da
odreene pojmove okvirno objasnimo. zadovoljavajui se time da njihovi uenice usavravaju spoljanju formu i nain
izvoenja tehnika po modelu. nije susreo sa multiplim tumaenjem niti upotrebom kata koje je uio. Ritualni aspekt
Poinjem svoje izlaganje ritualnim elementima kata i pojedinim ritualnim katama. pri emu bi to bio osnovni i jedini
aspekt. Pominjui veinu aspekata koje savremeni autoriteti priznaju. jedini put koji vodi progresu u domenu kata. Takav
pojedinac poznaje katu u njenom osnovnom fizikom obliku. u toku svog vebanja. takav postupak neminovno
predstavljao propagiranje neijeg miljenja. Predstavljaju predmet rada retkih individualaca koji su svoj ivot posvetili
usavravanju karatea. dugotrajan rad i uvebavanje. fizikom ili tehnikom kanonu kate. Kata kao ritual predstavlja
fenomen izraavanja religioznomistine svesti. Takoe nisam primenjivao ni drugi kriterijum vanost pojedinih aspekata.
Govoriti o aspektima kate u savremenom trenutku moe da deluje i zbunjujue na prosenog poznavaoca karatea i to
ponajvie iz razloga to se on. ak i iz razloga to su neki od njih istorijski prevazieni. klasici i tradiciji vetine. Zenizreka
ASPEKTI KATA Imajui u vidu mogunost da itaocu ne bude u potpunosti jasan naziv ovog poglavlja. mada ovo nije
nipoto njihova dominantna upotreba. Jasno je da su obimna praksa. i u sluaju da se izbegne autorov sud. Savremeni
treneri obino ne insistiraju na produbljenju znanja u ovoj oblasti. tumaenja. izvan prakse ili danas gotovo nepoznati.
ponajvie iz razloga to je najee nemogue sa sigurnou utvrditi redosled njihovog nastanka i primene u praksi. U
savremenom karateu. mi smo prinueni da veliki broj varijanti.
Ritualne kate poznaju neke kole, obino vrlo ortodoksne, tradicionalno orijentisane, dok je u savremenom svetu
upotreba, praksa i poznavanje ovih kata retkost, predmet rada pre izuzetan nego redovan. Ritualne kate su kate sa
posebnom namerom i po svom smislu korespondiraju sa religioznim ritualima pre svega paternalistikih religija, ali
imaju i neke elemente hermetikih rituala. Mali je broj kata koje imaju iskljuivo ritualnu funkciju i koje se koriste samo u
te svrhe. Ako posmatramo, na primer, Katu smrti, vidimo da ona ne lii na veinu drugih kata, odnosno da njen fiziki
model izvoenja nije standardan, to nas dovodi do zakljuka da je to prvenstveno ritualna kata. Kata smrti se izvodi
grupno ili individualno, ali samo u strogo odreenim prilikama. Rad kate van ovih, strogo determinisanih okolnosti,
zabranjen je i smatra se opasnim, destruktivnim po onoga ko ovu zabranu prekri. Po tradiciji, kada im je uitelj na
samrti ili u trenutku njegove smrti, njegovi uenici kontinuirano izvode ovu katu, zajedno sa religioznim molitvama, u
potpunoj tiini. Poslednji put se kata izvodi na sahrani uitelja, velikana, zaslune linosti, kao nemi znak najdublje tuge i
dostojanstvenog bola. Po tradiciji, doiveti ovakvu sahranu, znak je izuzetne poasti. Opratajui se od svog uitelja, svog
duhovnog oca i najboljeg prijatelja, njegovi sledbenici mogu da izvedu i njegovu katu, katu koja mu je bila najdraa, sa
kojom se stopilo celo njegovo bie. Ovakvi elementi prakse i izvoenja ritualnih kata uglavnom pripadaju prolosti.
Simboliki aspekt
Ukoliko prihvatimo ideju da pojedini elementi ili kontinuirani nizovi elemenata, odnosno delovi kate imaju odreenu
simboliku funkciju, vrlo teko je ukazati na put koji vodi uvidu u uzajamnu vezu pokreta, parcijalne tehnike i simbolikog
znaenja. Na ovakvom radu prvenstveno insistiraju meditativne kole karatea, pri emu je konstantna, redovna i
dugotrajna meditacija i koncentrisan napor imaginacije, put uvida koji se ire, te je nemogue iscrpsti njihov opseg.
Meditativni put spoznaje simbola elemenata baziran je na imaginaciji, ali i analogiji koja ne podlee strogim naelima
formalne logike. Ako kao primer uzmemo skup elemenata koje poznaju savremene kate, to jest tri spojena elementa u
kretanju u istom pravcu, meditativna determinacija ovakvog rada vodi ka instruktivnoj analogiji. Prvi meditativni nivo bi
mogao da bude podsvest, svest, nadsvest. Drugi nivo sledi zemlja, nebo, ovek. Naredni, trei nivo ulno ili afektivno
saznanje, meditativno saznanje i totalna spoznaja. Naravno, nivoa ima beskrajno i oni se nadovezuju jedan na drugi.
Dalji meditativni uvid se odnosi na detalje odnosa izmeu pojedinih elemenata.
Uzmimo, na primer, da se sve tehnike izvode u srednju regiju. Analogija govori da je sve to postoji istovrsno, tanije da
i podsvest, i svest, i nadsvest pripadaju sferi dostupnosti oveka, ili da su i zemlja, i nebo, i ovek delovi istog
univerzuma, da se meusobno proimaju, da su istovrsni. Dalje razmatranje bi nas odvelo do naina ispoljavanja
pojedinih slojeva ljudskog bia, a taj uvid baziran je na tome da li je tehnika izvedena otvorenom ili zatvorenom rukom,
ili pak nogom napred, na stranu ili kruno uz kime i kakav kojom brzinom. Raspored tehnika i meusobni odnos toka
pokreta sinhronizacija sa kretanjem i vrsta, i dubina stava odnos stava, kretanja i tehnike... predstavljaju osnov
analogije. Pratei ovako shvaene odnose, uenik stie simboliko znanje o nainu, putu, metodu izranjanja nesvesnih
sadrina na povrinu svesti o izazivanju posebnih stanja suene svesti kada arhetipski sadraj izlazi na prag opaajnih
delova svesnog bia konano, uenik ui da spozna i u dalekoj budunosti eventualno dostigne nadsvesni nivo saznanja,
apsolutnu ili savrenu spoznaju, trajno proirenu samosvest. Ovakav nain pristupa kati je neogranien, jer jedan isti
element moe da ima beskrajno mnogo znaenja u meditativnim sferama, iako u ovom domenu postoji odreeni sistem i
kodeks, tako da je davanje proizvoljnih znaenja relativno ogranieno. Ipak postoji velika individualna sloboda u
meditiranju tokom kate....
Estetikokreativni aspekt
Ovakav nain tumaenja kate pripada prvenstveno istoku, tanije japanskom klasinom karateu. Japanci tradicionalni
tumai karatea, katu smatraju vrhuncem kreativne umetnosti, s obzirom na injenicu da karate u Japanu ima status
umetnosti, pa tek onda vetine ili sporta. Meutim, postoji odreena i izraena razlika i izmeu zapadnjakog shvatanja
pojma umetnosti i umetnosti kata. Globalno govorei, za nae pojmove, svaki kreativni umetniki in, podrazumeva tvorca,
njegovo delo, i konzumente, mada smo svedoci pojave da se ovi elementi u savremenom poimanju umetnosti esto
sinkretizuju, pa se javljaju u nerazluenoj formi, pri emu je autorski pristup uglavnom nadrealan i lucidan. Govorei o
estetikoj funkciji kata, ne mislimo na savremeni eksperimentalni trend kreativnog izraza naprotiv. Pri izvoenju kata
sinkretinost je potpuna a kreator, njegovo delo i konzumenti su totalno nerazdvojivi. Uitelji kau da kao to ovek radi
katu, tako i kata radi oblikuje oveka. U ovom sluaju, umetnost je ovekkatadoivljaj. Vebajui katu, pojedinac je ne samo
uesnik, ve on, privremeno ali aktivno, postaje kata, kao to kata postaje on. Katu mora neko da veba da bi ona uopte
postojala verbalna deskripcija se razlikuje od same kate koja je prvenstveno doivljaj. Estetiki kvaliteti tog doivljaja su
prilino imaginarni, jer ih doivljava sama kata ili
onaj ko je veba. Rad kate nije prvenstveno namenjem za estetiko praenje posmatraa, ve kata radi sebe samu.
Pojedinac po zavretku izvoenja ostaje isti pojedinac, ali on vie nije isti kata je bila kata, ostala kata, ali ona nije vie ista
kata. Japanci oekuju uvek savrenstvo u izvoenju, a, po tradiciji, savrenstvo nije samo spoljanja forma ve ekspresija
unutranjeg mira, savrenstva estetikog doivljaja, dodira beskonanog i neprolaznog koje korespondira sa najdubljim
slojevima ovekove sutine, njegovog unutarnjeg bia koje koristi katu da se izrazi. Meutim, kata poznaje i sopstvenu
egzistenciju, koja nije u zavisnosti od onoga koji je izvodi. Sutina, sr kate je iracionalna i nedostupna je pojedincu koji
potencira spoljanji model i njegove elemente, korektnost, snagu, brzinu, pa i samo formu. Kata ivi kada ovek ivi, pri
emu sigurno moe da vai i obrnuto. Meutim, to nije koegzistencija niti nezavisna egzistencija ve, kako to uitelji kau,
apsolutna egzistencija, to podrazumeva transcendiranje vremena, prostora i date materijalne stvarnosti, poimanje
idejnog kalupa ili, jungovskom terminologijom, arhetipa, jer ista kata kod razliitih linosti uvek stvara istu impresiju,
mada je ona vrlo individualno doivljena. Estetiki ideal nije savrenstvo, jer se ono ispolji ili ne ispolji, niti afektivni
doivljaj, angaovana obrada ili preputanje. U kati valja biti svoj, zenovci bi rekli u svoj svojoj svojosti. Artificijelnost
ustupa mesto spontanosti ali to nije ekspresija minornosti, nije lart pour lart, ve svrhovita, uitelji bi rekli vrhunski
svrhovita aktivnost, jedina istinska aktivnost, jer u njoj uestvuje ovek bez ostatka. Lako upada u oi injenica da su
mnoge iracionalne postavke ovakvog tumaenja vrlo bliske zenu. To je uglavnom tano i verovatno je da nema blie
dodirne take izmeu zena i karatea nego to je estetski kreativni apsolut kata. Japanci tradicionalisti i dan danas neguju
i poznaju spiritualnu umetnost kata kao ekspresiju mudrosti zena. Tradicionalni uitelji predstavljaju pravi rudnik znanja,
mada je sve znanje zena zakopano u dubini oveka. Buenje latentnih snaga koje su oduvek u pojedincu a ne spoljanja
promena ili sticanje injenikog znanja, umetnost je klasinih kata.
Gnoseolokopsihoanalitiki aspekt
Naizgled proizvoljna i besmislena veza izmeu spoznanih moi pojedinca i vebanja kata dobija novu dimenziju u svetlu
ortodoksnih, drevnih uenja o irokom polju dejstva tradicionalnih kata. Interesantno je da i danas postoje pojedinci koji
su vrsto ubeeni da pojedine kate poseduju mo odgovaranja na pitanja, i da ih kate oni vrlo esto konsultuju pri
donoenju odluka. Pre poetka vebanja kate formulie se pitanje, alternativni izbor mo
gunosti, predmet nedoumice, izabrano ponaanje, postupanje i slino. Po zavretku kate se navodno u umu formira
odgovor. Meutim, kao to smo ve istakli, taj odgovor nije injeniki, nije eksplicitan ve lii na itav spektar reenja. On
upozorava, objanjava ali ne navodi pojedinca na neku posebnu alternativu. Mada ovo lii na obino sujeverje koje
koriste slabe i neodlune linosti, uitelju daju kolikotoliko razumno objanjenje. Kako je kata savreni poredak, apsolutni
kanon, ona deluje na nesvesne snage i sposobnosti, te na taj nain ne daje kata direktno odgovor ve to ini, u krajnjoj
instanci, pojedinac sm, a kata se javlja kao medijum, posrednik. Neki uitelji ipak tvrde da kata odgovara a ovek pita,
obrazlaui to time da se pitanja ne mogu formulisati u nedogled. Po tradiciji, zabranjeno je postaviti neozbiljno,
neumesno ili nevano pitanje. Zabranjeno je lano iznoenje injenica kati ili prikrivanje nije mudro unapred implicirati
odgovor jer rezultat nee biti odgovarajui. Takoe je besmisleno dva puta uzastopno postaviti isto pitanje ili uporno traiti
detaljno razreenje odgovora u tim sluajevima kata je nma i sledbenik najee ne dobija nikakav odgovor, ili je on
pogrean. Verovatno je ovo jedan od najvie kritikovanih ali i najvie zloupotrebljavanih aspekata kate. Dokazati njegovo
objektivno postojanje znailo bi naglavce prevrnuti mnoge bazine postavke savremene psihologije i srodnih naunih
disciplina. Lou reputaciju ovaj aspekt duguje injenici da je veoma omiljen i prihvaen dobrim delom meu slabiima,
straljivcima, neodlunima, nesigurnima i bezvoljnima koji i za najmanju odluku trae pomo sa strane, a konsultacija kate
im lii na obeanu zemlju. Meutim, uitelji tvrde da se odgovor raa sam, da on ne dolazi kao posledica svesne akcije, niti
je odgovor identian sa prvom misli koja proe kroz glavu. Odgovor je pre oseaj, unutranje znanje, uvid u do tada
nerasvetljene injenice ili odnose, a ponajmanje banalna vradbina ili neurotina misao. I ovde uoavamo prilinu slinost sa
klasinim istonjakim sistemima proricanja kao to je I Ching ili Knjiga preobraaja. Psihoanalitiku praksu i katu je jo tee
dovesti u vezu. Jasno je da je termin psihoanalitiki dobrim delom neadekvatan, mada se u ovom sluaju moe i nai
odreeno opravdanje, jer vebanje klasinih kata koje je dovoljno uporno i svakodnevno uitelji bi rekli mudro dovodi do
efekta slinih psihoanalitikom tretmanu. Ne retko ovakav rad, ako je dovoljno dugotrajan, dovodi do uvida, pri emu
drevna orijentalna psihologija pokazuje dosta slinosti sa savremenom.
Konzerviranje postojeeg znanja
Da drevni uitelji nisu boravili iskljuivo u nadulnim idealistikim sferama, ve da su imali i te kako smisla za praktino,
argumentuje nam i ova
upotreba kata. Svakome ko se imalo zadubi u prostrani svet karatekata, postaje uoljiva raznovrsnost korienja tehnika,
njihovih verzija i varijanti. Ne samo to, ve i odreena postupnost ali konstantni napredak, sistematino uvoenje novih i
sve sloenijih tehnika i njihovih kombinacija, to vie pojedinac napreduje na lestvici erudicije karatekata. U doba kada
pisana re nije bila poznata iole irim slojevima a pismenost je bila retka, genijalnost drevnih uitelja je sistematizovala,
kanonizovala i konzervirala postojee znanje u sistem kata. Otuda i potie zahtev da se kata ne sme formalno promeniti
jer bi promena originalnog znanja esto znaila i njegovo gubljenje. Alternativa ne postoji da uenik ui savremene
elemente, a da iz knjiga, spisa... sazna sve o tradiciji, istoriji i prvobitnom modelu izvoenja, jer ovakvi dokumenti nisu
postojali. Taj model je iv i prisutan, prenosi se sa generacije na generaciju. Konzervativnost, otpor promeni je
istovremeno i sauvao od zaborava veliku veinu tehnika, mada mlai instruktori mnogih generacija ele da pojedine
elemente sistema promene. Sistem karatekata je bio konzervativan utoliko to izvorno znanje smatra boljim,
proverenijim od trenutnog razvoja saznanja u domenu kata, te da uenik mora da provede decenije vebajui po
originalnim modelima pre nego to donese svoj sud o vrednosti ili efikasnosti ovog naina. Tokom . veka ogromna veina
kata je sutinski promenjena, mnoge tehnike su ablonizovane, tok izvoenja kate je geometrizovan. Mnogi elementi su
pojednostavljeni, vie varijanti jedne tehnike su odbaene a sama tehnika pojednostavljena, tako da se u razliitim
katama sreu potpuno isti elementi. Po tradiciji, svaki element jedne kate je unikatan i nije istovetan tom istom
elementu u drugoj, ve se od njega razlikuje u detaljima sinhronosti, toku pokreta, zavrnom poloaju, toku energije i
energetskom balansu. Ovakav pristup uenju kata u mnogome produava i oteava uenje, koje zahteva veliki napor i
vreme da se sve sitne nijanse i jedva uoljive finese u stotinama varijanti registruju, razumeju i naue. Savremeni
instruktori prezentuju i poduavaju ove promenjene, ablonizovane kate. Veliki deo kata starijeg porekla je izvan
upotrebe i na prste se mogu izbrojati poznavaoci svih suptilnih razlika, detalja i varijanti arhainih kata, od kojih mnoge
imaju vie verzija u zavisnosti od uitelja, kasnijih promena i dodavanja, jer ovako suptilne razlike ponekad zavise i od
fizike konstitucije i naina izvoenja tehnike onoga ko ih prezentuje. U svetu se ne insistira na nijansama i finesama, ve
se rade standardne kate i to na zvaninim takmienjima i polaganjima. Drevne i arhaine verzije kata predstavljaju
predmet teorijskih studija ili prakse pojedinaca.
Narativni storijalni aspekt
Mitoloki i legendarni elementi su bili vrlo izraeni u katama u njiho
da li je zapoeo bitku ili bio izazvan. tanije elemente ponaanja ivotinja.vom kineskom periodu. oponaanje ivotinja se
ovim uopte ne iscrpljuje. naracija je vrlo detaljna i precizna a poseduje konvencionalno uslovljen renik. skup simbola i
ifara koji su izraeni tehnikom. imena nekih kata Gankaku . na putu mogue nabrajanje je gotovo beskonano. ili se pak
direktna linija ne moe sa sigurnou povui. ifrovanom i simbolikom deskripcijom prikazivale mnoge od istorijskih i
legendarnih voa. kasnije u Japan.Gavran na steni svedoe o veoma jakom uticaju koji je ova tendencija imala u pro .
dok u veini velikih. Onomatopejni elementi u kati nastaju u ranokineskom periodu. mada ne uvek u bukvalnom smislu.
tako da svaki od ovih elemenata postaje nadoveansko delo. Pored imaginativnog elementa i izraene glorifikacije.
uveliano i opevano. Danas su ovakve kate konzervirane prvenstveno u kungfuu i slinim stilovima. one su odreenom.
kretanjem. kaluera i junaka. svetaca. vojskovoa. skupom tehnika ili kombinacijama. to je samo ljudsko vienje. da li je
lako pobedio i da li mu je pomogla srea. prvenstveno na tlu drevne Kine. traga. te mnoge kate u elji da komuniciraju
sa apsolutnim poinju da prihvataju principe. tokom vie vekova ovakvo tumaenje kata je bilo dominantno. da li se
dogaaj zbio na reci. frktanju konja ili lupanju krila drala. u planini. koji su svojim delima ostali u trajnijem seanju vie
generacija. Prilino je slinosti izmeu epske narodne knjievnosti i naracija kate. Mada u kasnijim periodima marginalno.
naine kretanja. borbe i povlaenja. Glorifikacija je oita. Onomatopejni aspekt Kao i prethodni. Savremeni kiai i kime u
katama imaju najveim delom korene u oponaanju zvukova odnosno glasova pojedinih ivotinja rikanju tigra. Dolazai na
Okinavu i. i ovaj aspekt smo pomenuli u toku izlaganja o nastanku kate. uspenim pohodima. ve i neke njihove
personificirane odlike. itanju zmije. Meutim. svesna percepcija koje je ova ivotinja naravno liena. Mnogi takvi elementi
su utkani u drevne kineske kate. legendarnim podvizima. dominantnih japanskih stilova zatiemo samo tragove ili
fragmente koji imaju funkciju da oponaaju ivotinje. Sluei kao posebna vrsta zapisa. Specifina odlika ovih naracija je da
se iskljuivo bave pozitivnim junacima. careva. mada se i meu savremenijim katama mogu nai neke narativne kate ili
kate koje vode poreklo od narativnih kata. ali naravno ne samo u kati. Dodue. Starokineske paradigme uzdiu pojedine
ivotinje na gotovo boanski tron. tako da se po spoljanjem modelu narativne kate mogu saznati mnoge pojedinosti da li
je car bio visok ili nizak. Kada kaemo da je lisica lukava. veina kata gubi ova obeleja. brojana nadmonosti ili strategija.
losti. iskusivi ivot relativni. Vrlo je vrsta i uporna veza orijentalnih sistema praktine filosofije i karatea. Metafiziki
metafilosofski aspekt Kao to se planinski orao. pojavni i smrtni. Ovakvo tumaenje je vrlo esto bilo predmet otrih kritika.
Kako je hermetiko tumaenje neretko u otroj kontradikciji sa zvaninim stavovima savremene nauke. mada hermetiko
poimanje kata nije strano tradicionalno orijentisanim uiteljima. posle dugog vremena vraa svome gnezdu. Vraa najzad
samoj sebi. gubitak veze sa datom realnou i potpuno subjektivno doivljavanje imaginativne prirode. snagama i biima
koja se nazivaju demonima. samim tim i za hermetiko tumaenje kata. Gde moe da poiva iznad svih snova i iznad svih
elja. Tome bi valjalo dodati samo to da neke od klasinih kata imaju za cilj promenu stanja svesti kao i doivljaje
nadulnih i nadiskustvenih fenomena. te mrtvima i u vremenskoprostornom smislu udaljenim biima. obino praktiari
hermetike orijentacije ovu aktivnost pomno kriju od oiju javnosti. ali ga mnogi od njih bezrezervno odbacuju. Kata
univerzuma. da bi oslobodili duh od ponovne reinkarnacije. a ni do dananjeg dana nije doivela zvanino priznanje
savremene nauke. Interesantna je injenica da imena mnogih kata svedoe i o ugledanju ali ne samo na ivotinje ve i na
prirodu i ovekov misaoni odnos prema stvarima i pojavama koje ga okruuju Pogled u nebo. Prodor u tvravu.
bogovima. Upaniade Tokom milenijuma i vekova kalueri i svetenici su koristili nepregledno polje iskustva kata da bi
proniknuli u sutinu najvanijih fenomena. U decenijama koje su iza nas nije bilo znaajnijeg porasta interesa za
hermetiku i hermetiko uenje. Hermetika aktivnost je inae vekovima bila tajna delatnost. duhovima. est je cilj ovakvih
kata kontakt i komunikacija sa materijalno neegzistentnim biima. osvojivi visine daleko iznad zemlje. Tako se i dua. a
po . ili sa neimenovanim biima superiorne inteligencije. Hermetiki aspekt Dosta je rei bilo u ranijem izlaganju o
bliskosti i razlikama klasinih hermetikih sistema karatekata. Broj ortodoksnih tumaa kata nije posebno veliki. da bi
spoznali najveu mudrost. dobrim delom i zato to su ovi fenomeni potpuno subjektivni. neproverljivi i nedokazivi
objektivnom metodom. Meu mlaim sledbenicima u Zapadnoj Evropi i SAD ima i pristalica hermetikog pristupa katama.
tako on ui katu po katu. istinsko znanje filosofskih postavki kata u njihovom tradicionalnom znaenju. Videli smo da je
japanski zen imao gotov presudan uticaj. te se o njegovoj pravoj prirodi nita odreenije ne moe tvrditi.. postaje bog.
tragaa najskrivenijih i najsuptilnijih emanacija ovekovog duha. ali potpuno reita kada naie na zahvalnog sledbenika.
Zen im je klasini metod. askete. Meutim. gubi se razlika izmeu objektivnog i subjektivnog. iracionalne i metafizike
teorije. fiziki skup pokreta. uitelji. taoizam. radi vee preciznosti. ali to ne znai da kate ne nose u sebi poruku drevnih
kultura i civilizacija Dalekog istoka. a njegov ego nestaje u njegovoj dotadanjoj formi. Apsoluta i Savrenstva. Tako
dovrene duhovne evolucije. spoznavi tajnu Venosti. taoizam. Kao to ovek otvara listove najsvetlije knjige. ainizam.
kata je nema sa onim sa kojim treba da uti. ideje. sveti ljudi. Mnogo ue polje dejstva od ovog nepreglednog spektra
mogunosti predstavlja arhaini sistem karatekata. jednu granu drveta mudrosti ili jednu stazu koja vodi do vrhanajvie
planine. prihvatanje neke od dalekoistonih filosofskih ili. percipira Sve i zna Sve. Slina situacija vlada i u domenu
karatea. U doba pribliavanja misli i transkulturne relacije istoka i zapada. apsolutnoj orijentisanoj sutini kata. Zenovci
to nazivaju tiina koja odjekuje. kako su ova uenja u odreenom odstupanju u odnosu na ranije istorijske trenutke. mada
je ovo iskustvo izvanredno retko. sa onim ko je ne bi razumeo. Po njihovim reima. gurui. on prestaje da bude
reinkarnirano ljudsko bie i. zen. opipljiv.. pojedinac ita sa stranica kata. Njega dostiu samo retki izabranici sudbine.
klasinih hermetikih misli. kae ortodoksna istonjaka filosofija ovaploena u tradiciji kata. ozbiljni uitelji i sledbenici su
proporcionalno vrlo inferiorni obilju neznalica.sebno kata. miljenja. ivei na Putu i postajui taj Put. na naim meridijanima
se pojavio odreeni broj pojedinaca koji su prihvatili yogu. mahajanski i ortodoksni budizam. Kondenzujui oprene. Tao
je svaka kata a svaka kata je Tao. taloei znanje koje nije injeniko. istaknutiji zenovski uitelji. budizam.. otkrivajui sloj po
sloj mudrosti. arlatana i lovaca u mutnom. patnici. Tog trenutka. to ivot onoga ko se za ovakvu odluku opredeli vodi na
vrlo razliite tokove od uobiajenih za veinu ljudi. za smislom vlastite egzistencije. Jer. karatekate nose sobom ideale
vekova i generacija tragaa za mudrou. Ne poriem mogunost da se pojedinci . Moda je metafilosofija ipak najblia
iracionalnoj. kata se javlja kao medijum izmeu duhovnih avantura i realnosti materijalnog sveta. kata se percipira kao
vrlo stvaran. te on postaje Sve. pa je vrlo mali broj onih koji poseduju validno. naizgled statian i prazan. Ovakav
pristup katama ponajvie znai opredeljenje. into i zen. Celokupno svemogue znanje ljudske rase je navodno saeto u
sistem kata. postaje besmrtan.. sve dok ne utrne ili se ne prosvetli. Beskrajno je i bespregledno iskustvo i tradicija
mnogih filosofskih misli. verski prosjaci i retki fakiri.
to znai da ako postoje dva kretanja u jednu stranu. mnogi savremeni uitelji su vrlo rigorozni. Dobar broj tehnika
kretanja je simetrian. To praktino znai da ako je formalni zahtev u srednju liniju da tehnika bude izvedena tano u
srednju liniju a ne par santimetara u stranu. ali vai i obrnuto neosporan je pozitivan uticaj redovnog praktikovanja kata
na skup pojedinanih tehnika koje pojedinac poznaje. U prilog tome govori premisa da se veina kata zavrava na istoj
taki gde je zapoeta. kao da ne pripadaju ljudima ovoga sveta. na suptilne precizne nijanse visine i prostorne
orijentacije izvoenja svih elemenata tehnike. mada se celokupna riznica znanja i mudrosi ne moe iscrpsti za tako neto
ovekov ivot je suvie kratak. ovo je sigurno jedan od najnapornijih i najdugotrajnijih aspekata kata koji zahteva gotovo
ceo ivot. Vrednost formalne korektnosti dolazi u polje svesne percepcije tek posle viegodinjeg rada i usavravanje
forme izvoenja kate. Oni instruktori i sledbenici koji potenciraju ovo tumaenje kata najee su etiki solidne linosti. prilino
introvertne. jer su i minimalna odstupanja od strogo formalizovanog prostornog kanona kate greke. isti zahtev vai i za
visinu. jer oni predstavljaju apsolutno subjektivno iskustvo. naravno u potpunosti usaglaene sa .iskreno i istrajno
posvete prouavanju i vebanju kata u njihovoj idealistikoj funkciji. a snage i sposobnosti previe ograniene. a odnosi se
na energetski balans i buji. ne nekoliko santimetara pored. rastojanje i kretanje u prostoru. a bez izgraene i oprobane
kvalitetne forme kata je neostvarljiva. a onaj ko katu izvodi mora imati vrlo razvijen oseaj za pravac. tradicionalni
japanski instruktori tvrde vrlo ozbiljne. Zahtev za formalnom korektnou odnosi se na potpunu sinhronost elemenata i
ritma imanentnog kati. ve tano na tom mestu. U svojoj strogosti forme. Na ovom koraku se spotakne veina poetnika i
mlaih uenika jer im se ini da je zahtev za tako rigoroznim potovanjem forme preteran. Tok pokreta kate uglavnom ini
samu katu. to i rezultira povratkom na istu taku na kraju kate. Jasno je da je kvalitetno izvoenje elemenata tehnike
omoguava i olakava rad na katama. Embusen savremenih kata je geometrijski vrlo pravilan. Tim putem se moe ii ili ne
ii. uzdrane i dostojanstvene. nain formiranja emisionih povrina. pri emu je duina stava identina. Formalni aspekt
Ogromna veina japanskih instruktora postavlja stroge formalne zahteve pri izvoenju kata. uglavnom se upadljivo
razlikuju od imitatora u spoljanjoj stvarnosti koji o osnovnim aksiomima iz dalekoistonih filosofija znaju koliko i peinski
ovek o laseru. Meutim. mada je ovakav izbor pre izuzetak nego pravilo. Ozbiljni i zreli u razmiljanju i postupcima.
postoje i na drugu. ali i na sitnije detalje i pojedinosti kao to su potpuna identinost duine stava. kata jeste veba
izgraene forme rada.
Svaka ocena o subjektivnom doivljavanju bi bila besmislena. impresija ak i najprosenije upuenog posmatraa moe da
napravi razliku izmeu rada kate Japanca i vebaa karatea koja to nije. a ostalo je preputeno individualnim odlikama
pojedinca. Ova pojava je vrlo rasprostranjena i javlja se u okviru karatesporta i u okviru karatevetine. neguju je i
razvijaju. Veina tradicionalnih japanskih uenika. stie se utisak da je tu neto drugaije. kako u metodologiji uenja
kata.svim ostalim elementima. to podrazumeva. strpljivost i dobronamernost koje tradicionalni japanski instruktori
iskazuju pri pouavanju forme kata. organizacije ili uitelja. Sigurno je da treba uzeti u obzir i duinu staa. svakodnevno
vreme koje se ulae u rad. Ono to Japanac u kati zna. Kako je savremeni karate vrlo kompleksan fenomen. Impresivna
je upornost. Mada se ne bi tano i objektivno moglo rei u emu je suptilna razlika u pristupu. Meutim. Osoba japanske
nacionalnosti je blia izvoru. takmiar izvodi katu a sudije to izvoenje ocenjuju. za Japanca je kata stvar po sebi koju on
osea. osoba koja nije Japanac mora da razume i ui. tako i u radu svojih uenika. veina savremenih autoriteta iz ove
oblasti prioritet u vebanju kata daju formi. te na osnovu te ocene takmiar zauzima mesto na rang listi. Savremeni svet
je doneo jo jednu inovaciju u ovom domenu a to je takmienje u izvoenju kata. Uglavnom se potenciraju spoljanji
elementi koje eminentni ocenjiva moe da komparira i oceni. kako u svom radu. i pored svega. ovaj sud uglavnom
zavisi od njemu nadreenog miljenja o karateu i odnosa prema njemu. Savremeni aspekt O nastanku savremenih kata
sam davao napomene na vie mesta u toku izlaganja. tradiciju i mentalitet uopte. Elementi po kojima se ocenjuje su
odreeni mada postoje manje varijacije u zavisnosti od kole ili stila. uopte uenika tradicionalnih japanskih instruktora i
sama pomno neguje i usavrava formu kao bitan i neprevazien element napretka na stazi spoznaje mesta i vrednosti
kata u okviru karatesistema. proporcionalni odnos obima vebanja kata i ostalog vebanja. U savremeno doba su vrlo
razliita i raznovrsna miljenja o mestu. Ukoliko prihvatimo injenicu da japanski takmiari postepeno gube primat u
domenu borilakog karatea. Samo opti okvir kretanja i raspored tehnika je odreen. Postoje nejapanski stilovi gde
improvizacija forme predstavlja kvalitet a gde se potencira individualni nain izvoenja tehnika u toku rada kate. ulozi i
vrednosti pojedinih kata i sistema kata. Analogno gimnastici. u nainu rada kate. mada je ova . jer su u njoj mnogi
elementi tradicije i prakse svojstveni japanskom mentalitetu. to se ne bi moglo automatski preneti na izvoenje kata.
tako i u domenu karatesistema. pa ak i odlike japanskog mentaliteta da do perfekcionizma usavrava ono ime se bavi.
Ipak. mada je mentalni stav jedna od taki koje utiu na krajnju ocenu.
kate snage i kate disanja. Razvoj vizualizacije nije niti lak niti kratkotrajan posao. stabilnost i dominantni kvalitet u
odnosu na fiziki spoj tehnika. Sve kate su. snagu. jer dobra vizuelizacija predstavlja produkt vrlo kolovane ispraksirane
imaginacije. Kate disanja vode poreklo od rane indijske joge i tibetanskih tumosistema. Pod katama disanja se
podrazumevaju kate sa naglaenom edukativnom vrednou tehnike disanja. jer disanje odreuje veinu ostalih
komponenti. taj razvojni put je svojstven i sistemu karatekata. gde spoljanji pokreti dobrim delom slue kao pratei
elementi. Sportski aspekt Ovaj sam aspekt ostavio za kraj.razlika donekle ublaena ako se radi o Japancu i ueniku
tradicionalnog japanskog instruktora. pri emu karatevetina postaje i mentalna aktivnost ili. pri emu takmiar doivljava
posebnu vrstu imaginativne realnosti. smatrajui da im to daje posebnu duhovnu bazu. jer e italac u praksi imati najee
priliku da se susretne prvo sa njim. smatrajui ga nebitnim i marginalnim. tome valja prilagoditi i kate. Savremena
kategorizacija kata prihvata podelu na uenike i majstorske i na kate brzine. ali su to sporadine pojave. mada je to
prilino teko uiniti bez ostatka.. Maliciozni pojedinac moe stei utisak da japanski instruktor tradicionalistike orijentacije
nije sve rekao onome ueniku koji nije Japanac. Jedna mala tajna originalnog izvoenja kate je svakako vizualizacija.
Tamo gde se karate veba kao sport. intenzivne koncentracije i stanja negiranja spoljanjih utisaka. meu kojima su
snaga i brzina. Za ovakav rad zapadnjaki mentalitet nema posebnog afiniteta. to moe da znai i jedino sa njim.
karatesport definie katu kao formalnu vebu ili sastav. Podela na uenike i majstorske je i laiku jasna. sledbenik
istonjakog porekla upravo usavravanjem suptilnih razlika i razumevanjem detalja i finesa pokuava da ostvari
superiornost. pri emu su raspored i nain izvoenja gotovo identini ponajvie posmatrau sa strane. U toku svoje isto . u
krajnjoj liniji kate disanja. Tu je kata skup iskljuivo fizikih komponenti odnosno spoljanjih elemenata tehnike. jer svako
mora prvo da naui slova da bi konano itao debele romane. Za vizualizaciju je neophodna potpuna neutralizacija
spoljanjih utisaka. vizuelizacija nosi sa sobom odreene psiholokohermetike primese. Sigurno je da ima i ljubomornog
uvanja znanja. brzinu. u skladu sa svojim mentalnim stavom.. Veina kvalitetnijih istonjakih karatista neretko koristi
vizuelizaciju pri izvoenju kata. Bilo kako bilo. Nasuprot tome. dok se veina japanskih instruktora svesrdno trudi da
svoje znanje prenese uenicima bez obzira bili oni Japanci ili ne. esta i praktikovana i u sadanjim uslovima. da citiramo
neke savremenije teoretiare oplemenjena fizika aktivnost.
tanije karatekate imaju dodirnih taaka sa hermetikom tradicijom. . specifine tehnike disanja u okviru kata su. kako zen.
Iako i danas postoje eksperti. vitalnosti i mentalne koncentracije. sve do potpune kontrole nad radom telesnih funkcija.
Njih poznaje kako yoga. Kako posebne metode disanja izazivaju i specifina stanja svesti. mada postoje u
karatekatama i sasvim specifina i originalna vebanja. veliki poznavaoci tradicionalnih metoda disanja i upravljanja
vitalnom energijom kiem njihov broj nije veliki. koji vebaju slino vebanju u katama. Medicinski aspekt Mudra kineska
izreka kae FIZIKO VEBANJE MOE DA ZAMENI SVAKI LEK. i obratno. jer raznovrsne vebe i tehnike disanja postoje
kako u istonoj tako i u zapadnoj hermetikoj grani. tako i savremena psihika magija ili hermetika u uem smislu. Iz yoga
sistema je u karatekate dolo uenje o postizanju savrenog zdravlja. odreen deo pripada i istoriji karatekata. kao to ima
specifinu tehniku. Postoji prilian broj sledbenika ovih sistema. tehnika disanja kokyuwasa je esto bila najvaniji element
pri vebanju. mada je u okviru yogasistema poetna tehnika disanja najee uvod u mentalne vebe Tokom svoje istorije.
Po tradiciji. Razloge za to valja traiti prvenstveno u tome to uenje ovih metoda takoe zahteva puno vremena i energije
da bi se ostvarili zapaeni rezultati. psihofizike energije. utiu na intenzitet kompletne. kontrola disanja je predstavljala
kamentemeljac metoda ortodoksnih tradicionalnih sistema praktine filosofije dalekoistone civilizacije. I ovde
karatesistem. Od hiljada vebi i njihovih varijanti. pa se relativno mali broj sledbenika reava da sledi ovaj put. tako i
kabala. navodno. omoguavale da sledbenici ine uda. jer disanje karatekata ima dodirnih taaka i slinosti sa mnogim
vebanjima ovih sistema. svaka od njih ima specifino disanje. i da bi promena pojedinca bila kvalitativna i potpuna. ali i
omoguavaju voljnu kontrolu nad telesnim procesima. omoguavale su dugotrajno gladovanje i neometane
meditacije.rije. NIJEDAN LEK NE MOE DA ZAMENI FIZIKO VEBANJE .
.
put preko ponovo objavljenih i prevedenih dela. filosofskih ili religioznih interesa predhodnih istorijskih perioda.
modifikovani ili asimilovani u opirnije filosofeme. Vrlo je malo ouvanih spisa koji nedvosmisleno i autentino govore o
prapoecima vetine. to je bila neretka pojava u nemirnim vremenima interakcije razliitih verskih. a njihova starost je vrlo
polemina i teko dokaziva za iole ozbiljnijeg istraivaa. Spinoza Gde je poreklo svega stvorenog On. dati kao legende.
uz velike primese orijentalne mistike i religioznih konotacija. koja najee ne ide dalje od mutnih nagovetaja. napadima
razbojnikih bandi. Ne postoje materijalni podaci o tanom vremenu i mestu nastanka. zajedno sa manastirima gde su
bili uvani.Telo je jedino mesto istine. ili ne. Pored ovoga. monasi i svetenici ranih dalekoistonih religija i njihovih
izmatinih ogranaka. dok ih je mnogo vei broj u fragmentarnom obliku. Ono malo preostalih pisanih podataka je najee
nepouzdano ili nije sigurno na ta se tano odnose. mnogi od ovih rukopisa su prepisivani i eventualno menjani u skladu
sa trenutnim i tada vaeim filosofskim i religioznim dogmama. ili su pak izgubljeni. Otuda potie i spekulativnost stila i
iracionalistiki vid pristupa deskripciji. Kako postoji odreena vremenska i jaka jezika barijera izmeu drevnih
dalekoistonih civilizacija i savremene kulture. sa velikim digresijama iz oblasti filosofskih i religioznih paradigmi tog
vremena. jedini put je posredni put. On koji sve nadgleda s neba vinjeg. nestali ili spaljeni.. koji su rezultirali gotovo
konstantnim ratovima i ustancima. isposnici. ratnim pohodima velikih vojskovoa. jer vetine srodne poznaju mnogi
drevni narodi tokom istorije ljudske civilizacije. Rig Veda PRAPOECI KARATEA Prapoeci arhainog karatea lociraju se
irom nepreglednih teritorija dveju dominantnih drevnih dalekoistonih civilizacija Indije i Kine. iji sadraj bitno zavisi od .
mitovi. pri emu je najverovatnije da nastanak vetine nije potpuno autohton.. politikih. otcepljenjima i pripajanjima
teritorija. u toku kasnijih perioda. On zna a moda ak ni on odgovor nema. to ne bi trebalo posebno da zaudi ako se
uzme u obzir injenica da su prvi tvorci i prenosioci arhainih elemenata vetine bili usamljeni planinski kalueri. bilo da ga
je sam stvorio.
Ovaj monah pripada malobrojnoj grupi pojedinaca koji su izmenili tok istorije ljudske civilizacije. iz doba vladavine
kineskog cara Huang Tia. valja pribliiti zapadnjakoj terminologiji i racionalnom poimanju. koji je u istoriji poznat kao uti
Imperator. i poetak . i uzima kao orijentaciono vreme nastanka karatea kao sistema. Sa sigurnou se moe ukazati na
sistem Goti. Meutim. n. moe se uz odreenu dozu opreza tvrditi da prvi podaci o prapoecima arhaine vetine koja
prethodi savremenom karateu datiraju iz . . e. u odreenoj meri prezren i anatemisan kako od svetenikog stalea. kao ni
o njegovim ostalim implikacijama. p. uviamo da se paralelno sa ovim sistemom razvijao i rani klasini kineski ples i da
su oni imali mnogo dodirnih taaka. tako i od vladajue plemike klase. laiki sistemi vebanja marcijalnih elemenata. v. iz
kraljevske porodice..n. Po njemu se kraj . sve do . bilo kao puki. tako omiljene drevnim istonjacima. o kojem se malo
toga pouzdano zna. prvenstveno narodi sistem vebanja. pri emu je klasini ples smatran elitnijom vrstom umetnike
ekspresije. koji e mentalnu kontrolu unutarnje energije preuzeti od ranih yogasistema i usavravati je hiljadama godina.
i pored ovakvog stanja. Veina ozbiljnijih teoretiara karatea za tvorca originalnog karatea kao celovitog sistema
smatraju indijskog kaluera Bodhidharmau. ali i drevnih kineskih filosofskih doktrina. Lutajui dalje kroz mrane podrume
ranog istorijata karatea. veka. Na lini poziv kineskog cara. bilo kao sveteniki.e. Indijac po poreklu. Pogotovo se ne
moe nita sigurnije tvrditi o njegovoj rasprostranjenosti i broju onih koji su ga vebali. ali i od tumaenja pojedinih
ideograma i iskustva u prevoenju ovakvih tekstova. Bodhidharma Bodidarma dolazi u Kinu da mu bude lini uitelj.
Upravo ovaj element ukazuje na razvojnu vezu ili barem dodirne take sa arhainim karateom. koji je kaluere svog
manastira vebao u umetnosti fizike ekspresije slino osnovama klasinog plesa. ije metafilosofske deskripcije i
iracionalne spekulacije. po tadanjoj tradiciji da carevi okupljaju mudre svetenike i plemie oko sebe. uz mentalnu
kontrolu unutranje energije.znanja i leksike erudicije onoga ko drevne tekstove ponovo prezentuje. a to svedoi o
injenici da je Bodhidharma uivao odreeni ugled i pre dogaaja koji e uslediti. klasini pukolaiki sistem. koji je on kreirao
prvobitne verzije karatea. U milenijumima koji e doi raznovrsni fiziki sistemi e biti poznati na teritoriji drevne Kine. bio
je verovatno ranobudistiki svetenik i veliki poznavalac ranih yogasistema. v. Pitanje je koliko je ovo bio koherentan
sistem i da li se opravdano moe smatrati prapoecima karatea. I ovo je jedan od razloga to tumaenju podataka iz
najstarijih tekstova valja prii uvek sa odreenom rezervom. Ima indicija da je to bio autohtoni. Drevni spisi pominju
kaluera Padhmasambhavau.
sadrano je u multiploj ekspresiji ovog sistema. koji je bio utemeljen na osnovu arhainih mudri . sistematino. na osnovu
irokog iskustva. jeste. Tradicija dalje tvrdi da za to vreme nije video ni jedno ljudsko bie niti progovorio ni jednu re.
Ovaj Bodhidharmin sistem se naziva Sanchinkata Saninkata. Ovaj sistem je imao za cilj da negira svesno.. hranei se
navodno oskudnim plodovima koje je nudila priroda. nadulni spoj fizikog i mentalnog. totalnog pojedinca. a da je
sintetizovao relevantne valere nepreglednog polja iskustva praktinih filosofskih sistema Dalekog istoka. spoznaje.
jasno. Bilo bi neargumentovano pripisati Bodhidharmi zasluge kao samostalnom tvorcu ovog sistema. tanije reeno.. i
nauku i religiju u osnovnom obliku. Bodhidharma dolazi u sukob sa carevim bliskim i poverljivim ljudima. formulisao.
Meutim.. jer je zamiljena da predstavlja savrenstvo svega postojeeg. Ono to nije uspeo na dvoru. uz iracionalnu
metodiku i transcendentalnu i meditativnu gnoseologiju. a budui nepomirljiv i dosledan nepromenljivosti svog sistema.
po tradiciji. umsko. jer sve to pojedinac moe. biva prinuen da napusti dvor i povlai se u manastir. Sanchin angauje i
telo i svest. Jasno je da je u bazi arhainog karatea utkano vekovno iskustvo indijskih yogasistema.
verbalno.monotonih skupova fizikih pokreta koji su imali medicinsku i filosofsku osnovu. percipira. Sam Bodhidharma
je govorio da novi sistem znai s v e. konsekventno. to znai. provodei veliku veinu vremena u mentalnim sferama i
dugotrajim meditacijama. Bodhidharma pokuava da ostvari u manastiru. ali i nesvesne delove bia. i naziva se
Meditacija u pokretu ili Ostvareni kosmiki um. ubrzo uvia da ostali kalueri ne mogu da prihvate transcendentalnu
mistiku i iracionalne viednevne pasivne meditacije i odlazi iz tog manastira u planine gde. koji su na rani karate imali
najdirektniji uticaj. te bi se valjalo barem osvrnuti na neke od osnovnih izvora i na njihove uticaje pri tadanjoj i kasnijoj
kreaciji karatea. racionalno.. a da potencira idealistiki. Na mnogim drevnim spomenicima ranoindijske kulture
uoavamo tradicionalne asane . Posle devet godina Bodhidharma se vraa u aolin da bi podario svetu reformisani
asimilovani sistem vebanja koji se smatra prvim koherentnim karatesistemom. Po teoriji. ne pod nazivom
karate.Bodhidharma je doao na kineski dvor. i sva savremena vebanja karatea vode poreklo od prve arhaine kate u
originalnom obliku. tanije metafilosofskog. probrao bitno a odbacio nebitno. ali se ubrzo pokazalo da njegov sistem
metafilosofske transcendendalne mistike nije privlaan niti za cara. Istina bi bila da je on katalizovao. eli. kompletnog.
da izaberemo poznatiji naziv koji je danas u optoj upotrebi. niti za njegovu okolinu. ostaje devet godina. koji je danas
ve legendaran meu poznavaocima borilakih vetina Shaolin aolin. Tradicija hathayoge da se mentalno kontrolisanim
fizikim vebama bude via stanja svesti gotovo je direktno transponovana u drevni karate.
redak je dar i sledi posle desetina godina svakodnevnog vebanja i samoudubljivanja. ak i tantristiki orijentisani
elementi figurativno i vrlo eksplicitno sugeriu izrazitu analogiju yoge i drevnog karatea. uenja o nitetnosti svega
postojeeg kako u ulnomaterijalnom svetu. Najvei deo prakse i tehnike disanja originalno je preuzet iz tibetanskih tumo
sistema i iz kasnijih yoga uenja. tanije kasnije razvijeni mahayana mahajana budizam. Posebno impresionira slinost
bareljefa takvih spomenika kao to je Mohenjodaro. a u njego . tako i u mentalnom svetu. Od osnovnih dalekoistonih
religija. To je uenje o Nita koje je Sve.poloaje yoge. Posebno je jak uticaj nihilistike ontologije. kao i kasnije veoma
raireno uenje o metempsihozi reinkarnaciji. gde hiljade likova ine monumentalni materijalni dokaz da je karate
duhovno edo indijske civilizacije. o pozitivnim ili negativnim posledicama svake akcije. Kundaliniyoga ili lajayoga kao
metod direktnog buenja latentne psihike energije. ali i mnogih drugih iz razliitih perioda indijske istorije. Mentalna
nadgradnja fizike osnove arhainog karatea verovatno potie iz metodologije rajayoge raajoga ili Yoge kraljevskog uma.
karate sistem dolazi pod jak uticaj filosofske an kole koja je pretea zena u Japanu i koja je verovatno tokom vekova
izvrila najjai uticaj na metodiku i nadgradnju karatea u njegovim idealistikim postavkama i iracionalnoj praksi. Cela
kosmogonija i iracionalna metafizika ranog karatesistema baziraju na asketskoj praksi drevnih lama. koje direktno
asociraju na stavove u karateu. Ghaniyoga nanijoga je darovala klasinom karateu metod iste i apsolutne volje koja
vodi ekspresiji jedinstva ovekova bia sa univerzumom. koje je ostavilo i vidan trag na arhaini karate u osnovi
monotone didaktike i negiranja mogunosti verbalnog ili nekog drugog modela prenoenja znanja. bio je kamen temeljac
i mnogih kasnijih tumaenja karatea. kako istonjaka tradicija kae. svake misli. dominantna su ideja i osnova mentalne
komponente karatea. ali njen uticaj ima i mnogo praktinije implikacije. um pojedinca do ostvarenja transcendentalnog
stanja nadsvesti ili postupne samorealizacije. na rani karatesistem dominantan uticaj ima budizam. Karmayoga je dala
dosta etikoj podlozi karatea. Metod upravljanja sopsvenom voljom u cilju prevazilaenja sopstvene ogranienosti. svojim
uenjem o ispravnom i pravednom ivljenju. Vrhunsko stanje nadsvesne ekstaze koje yoga tradicija naziva Nirvinkalpa
Samadhi. Nitetnost egzistencije. a jo vie u fizikoj bazi praktikovanja koja sledi razvojni put direktne linije i
pravolinijskog razvoja. Uticaj lamaizma se ne iscrpljuje preuzimanjem tehnike disanja. nala je svoje ovaploenje u
direktnoj afirmativnoj i estatikoj meditativnoj praksi karatea. ak se moe tvrditi da se zadrao u tradiciji ortodoksnih i
klasinih kola karatea i do dananjeg dana. koja gradacijom vodi. Apsurd postojanja ili nepostojanja i apriorna
obmanljivost ulnih uticaja. U toku svog razvoja. Od kineskih filosofskih paradigmi valja pomenuti i taoizam. svakog
dela.
karate dolazi u dodir sa originalnom mnogoboakom paternalistikom religijom domaeg ivlja. Konfuijevog uitelja.
donekle su militarizovali filosofsku transcendentalnu komponentu karatea. ije izreke i misli uitelji drevnih sistema
citiraju i dan danas. u okinavljanskom periodu. savremeni svet je usvojio ove termine. jer je iskljuivo iracionalan i
doivljajno nadiskustven.. into principi su sigurno izvrili jak i dominantan uticaj na blae i fleksibilnije principe poznijeg
karatea. sa kojim se susrela pre mnogo vekova i iju metodiku neguje. od kojih se vrlo retko odstupa. dravu. a i kasnije.
racionalnim umovima zapadne civilizacije. ako ne i nemogue adekvatno zameniti. yame.. svesan injenice da
tradicionalni japanski karate i zen esto dolaze gotovo u identitet. ali i tada. Kodeks asti i vitetva poznat kao samurajski
kodeks Bushido Buido. etiki su principi koje karate preuzima iz paternalistike into religije. Dijalektiko uenje o prirodnom
toku svih procesa. Zen se ui putem neke druge vetine. na emu pojedinci insistiraju.. Interesantan je podatak da se rani
okinavljanski uitelji redovno pozivaju na svoje prethodnike. identini sa japanskim egzercirnim komandama. moralni
dug. Tok vremena. ali i vice versa. Dunost. kinesko tumaenje tehnike i nain rada ostaju dominantni. blizu je i dan
danas uiteljima kineskih i okinavljanskih stilova. obaveza. koja omoguava normalnu komunikaciju i sporazumevanje u
toku vebanja karatea u nacionalnim i internacionalnim razmerama. pretpostavljenog. ast. kao to je karate. da
upotrebimo rei drevnih uitelja. u svom istorijski najmlaem periodu razvoja.. Koliko je militantni uticaj kasnog intoizma
jak... Po reima . sa svakom travkom. gotovo rigoroznim pravilima.. sa rekom i planinom. ve je treba shvatiti kao svetski
prihvaenu i odomaenu terminologiju. kao i originalnu kompletnu japansku terminologiju. oca. Za kraj ovog dela
izlaganja sam ostavio uticaj zenfilosofije. kineska filosofska komponenta.vom okviru Lao Tsea Lao Ce. Meutim. toliko
je prisutno i u metodologiji i mentalnoj nadgradnji gotovo u svakoj moguoj njegovoj ekspresiji. Tao je dominantni
princip postojanja pojedinca. koji stie mudrost uvoenjem Tao u svoj ivot i delovanjem u skladu sa njim. Sigurno je da
je zen ponajvie istonjaki. mentalna komponenta karate dolazi pod uticaj dve japanske religije shintoizma intoizma i
zena. Koliko je zenovsko uenje prisutno u teoriji originalnog karatea. yoi. na karate. umetnosti. koju je vrlo teko. ili.
svedoi injenica da su savremeni termini koji se koriste u metodici vebanja karatea hajime.. umetnost.. individualno
saznajan. u odnosu na pojedinca i njegovu volju. ajna ceremonija ili ikebana. Konano. religije. to znai u skladu sa
suncem i mesecom. ali i najmanje razumljiv nama. koja na pijedestal uzdie autoritet mukarca. cara. iai. da upotpunimo
ovaj pregled. ija je postojbina Kina. o Tao Putu kao dominantnom ontolokom principu ekspresije fenomena. U svojoj
kasnijoj fazi. ali i Sveti duh... kanonizujui svakodnevni rad po vrlo strogim. bez posebnog razmiljanja o kontekstu
njenog militarnog znaenja..
Mnoge mentalne komponente karatea. koje su karakteristine za vetinu. te usavravanje karatea do perfekcionizma.
zen ostaje potpuno izvan polja iskustva onih koji ne idu Stazom. budisti i sl. mada se i danas mogu nai pojedinci. . bio
on tumaen kao mistifikacija karatea. konstantnu introspekciju. dugotrajne meditacije i druge mentalne vebe. Zen. ire
gledano svega postojeeg.samih uitelja zena. zahteva decenije ozbiljnog i upornog rada i odricanja. to predstavlja
komercijalnu oblandu za minorno poznavanje kako ovih sistema. Valja nainiti odreenu analogiju izmeu ove
pretpostavke i Bodhidharmine definicije/determinacije sopstvenog sistema. kao idejno uoptavanje. u svojoj karate
funkciji. Potencirajui nesvesne. potovanju travke. povlaenje od ovozemaljskih stvari. Prosvetlio si se kada ti se to vie
ne gadi.. jednom reju ceo ivot. optuujui upravo racionalnu svest za obmanu i iluziju raznolikosti fenomena. nemogue
mu je pribliiti se akademskim pristupom spolja. Odbijajui bilo vrednosni. kreativne i doivljajne komponente. njega je
nemogue opisati. Sam sebi imanentan. tako i verbalnom objanjenju. Zen i srodni sistemi. opasna mentalna
manipulacija ili na bilo koji drugi nain a takvih tumaenja je bilo i javnih i polujavnih. ali i ivota uopte. nude uenje o
svemogunosti kosmike ekspresije sveprisutne snage. prvenstveno na Istoku. Klasine zenovske determinante karatea
pripadaju u velikoj meri prolosti. Na zapadnoj hemisferi takvi su prava retkost i mnogostruko brojano inferiorni onim
instruktorima. Pravu mudrost si stekao kada prezre ceo svet i sve u njemu. njegovo vreme i angaovanje. Neslavni
primat je sugurno imao interaktivni odnos karate zen. koji poseduju izvorno i validno znanje drevnog karatea. do
spoljanjeg savrenstva izvoenja tehnike tanije reeno. zemlje i mora. zenuitelji ue potovanju ekspresije bilo kojeg vida
egzistencije i kreacije. zahteva sve fizike i mentalne snage pojedinca bez ostatka. potencirajui umetnost ivljenja u
odnosu na sve ostale ekspresije svesnog duha. koje neretko u cilju komercijalizacije pominju i kojima poduavaju
literatura i instruktori pojedinih punktova u svetu. planinskog medveda i zlatne ribice. potovanju neba. tako i samog
karatea. organizacijama koji se verbalno deklariu kao zenovci. prisutni su i danas. cveta i drveta. Ono. Ue identitetu i
istovrsnosti pojedinca i svega to ga okruuje. potovanju insekta i crva. koje se nalazi u najdubljim nesvesnim
strukturama svakog pojedinca. klubovima. bile su podvrgnute javnoj kritici. ostaje nedostupan kako racionalnom
poimanju. bilo kakav drugi sud o pojedincu i njegovom mestu u ovom svetu.
Bodhidharma ga je preneo ostalim kaluerima. ali i modifikuje. Istorija kae da su monasi ovog manastira odlazili u
druge krajeve zemlje. Neke odlike ovakve strogosti i rigoroznosti ostavie traga na kasnije periode vebanja. nego
postaje put uenja i prenoenja religioznog i mistinog znanja. ishodite je Neba i Zemlje. majka je hiljada stvari. izgleda.
Ovi elementi se sastoje od oponaanja kako suptilnih filosofskih principa i idejnih simbolikih komponenti.Zen izreka
Bezimeno. akupunkturu. karatesistem nikada vie nee biti isti. Spoljanja karatetehnika poinje da bazira na asimilaciji
principa dejstva ovih ivotinja i da svojim izgledom asocira na njih. kineski uitelji uvode metodiku poreklom iz klasinog
plesa. na nain na koji su ga i sami prihvatili i razumeli. Sistem ostaje tajna i privilegija svetenikog stalea i nije
prezentovan iroj javnosti. a njegovo vebanje e dovoditi do dugotrajnih stanja iscrpljenosti koja e sluiti kaluerima za
nadrealne vizije halucigenog karaktera. koje u kineskim religijama zauzimaju odreeno mesto. na osnovu kojih e
kasnije nastati katsu i shiatsu u japanskoj tradiciji. U svom narednom periodu. naina borbe pojedinih ivotinja. U
vekovima koji nailaze uenje se iri. Do formiranja sistema koji e potencirati bilo . i asimiluje u sebe mnoge ogranke i
znanja drugih autohtonih sistema drevne Kine. a njegovi glavni nosioci su kalueri i svetenici irom Kine. i oni su ga vrlo
brzo prihvatili. a to je analogija sa pojedinim ivotinjama. koliko i medicinskofiziko vebanje. i on postaje vrlo prostrana
oblast ljudskog iskustva. ili na samo neku od njihovih komponenti. Posle Bodhidharme. irei polje percepcije karatea.
Tao Te Ching KINESKI PERIOD Vrativi se sa novoformiranim sistemom nazad u Shaolin. Elementi tehnike su
nastajali po ugledu na vie ivotinja. ali i savremena akupunktura i akupresura dosta toga duguju i konzervatorskoj ulozi
ovih sistema. irei originalno Bodhidharmino uenje. Asimiluje u sebe originalne filosofske uticaje. tako i oponaanja
ponaanja. mokseologiju i kompletnu herbalistiku. Imenovano. sistem e biti izuzetno fiziki naporan i strog. tradicionalnu
medicinu.
bilo itave grupe. dok drugi izlaze u neto iru javnost. metoda mogua je po dva osnovna kriterijuma teritorijalnoj
pripadnosti i dominantnom principu. svi stilovi se dele na severne i june. emu u prilog govore brojna umetnika dela i
tragovi materijalne kulture. kola konja je uvela udarac nogom unazad dananji ushirogeri i viestruki kiai koji asocira na
njisak konja. preteno sasvim mentalno orijentisani. i kasnije. kola. kiai direktno asocira na urlik tigra. vijugavo brzo
kretanje i slino. Jasno je da fiziki principi nisu dominantni u ovoj analogiji. postaju poznati neto irem krugu ljudi. U koli
tigra. . svaki manastir. kola zmaja je karateu u naslee ostavila misaone forme odnosno metafiziko uenje. po analogiji
na tigrovu apu. Razvojna grana karate stilova se donekle rava po tome to neki od njih. davao po neku specifinost
ortodoksnom uenju. Po teritoriji gde su nastali. Meutim. sa spojenim tehnikama. Ovaj drugi pravac je zasluniji za
izlazak karatea izvan okvira matinog podruja u kasnijem dobu. U odnosu na dominantan princip postoje tvrdi i meki
stilovi. hipnotiki pogled slian zmijinom. toliko i na upornosti i ponavljanju do postizanja uspeha. Javljaju se kole koje
usavravaju princip jedne ivotinje. ali i pojedine stilove okinavljanskog. Severne stilove odlikuje snana tehnika i nona
tehnika. kao npr. gde dominantni faktor pri izvoenju tehnika predstavlja mentalna kontrola kia japanski naziv. simbol
dubine i prostranosti tumaenja fenomena. izdrljivosti i razvoju preteno fizikih komponenti kao baze za mentalnu
nadgradnju. Meki stilovi koriste unutranju vitalnu energiju chi i ili i. Tako Stil bogomoljke insistira koliko na sloenim
lunim pokretima u tehnici. koji je u shaolinskoj sistematizaciji uenja bio zavrna forma uenja kata. doi e neto kasnije.
stilova. japanskog karatea. kola zmije. zmaj je u ivotu istonjaka prisutniji od bilo koje druge ivotinje. Generalna podela
svih ovih pravaca. poznatu iz drevnih uenja akupunkture. jasno je da on nije materijalno egzistentna ivotinja. Ako
uzmemo za primer zmaja. ostaju izmeu zidova manastira. a tehnika se sastoji od snanih udaraca. Refleksija ovih
stilova e biti oita u onim kasnijim kolama na Okinavi i u Japanu. Zmaj je simboliki odraz vrhovne ljudske mudrosti.
razgranati stavovi i stabilno kretanje. gde je svaki stil. to je odlika karaktera ove ivotinje.principe ivljenja jedne ivotinje.
koja koristi itav kiai. Stilovi june Kine su po tehnici meki. Ovde se analogija nipoto ne zavrava. Odlike ovih stilova e se
reflektovati u kate. Tvrdi stilovi baziraju na fizikoj snazi. brzi.
tehnikama izvedenim u skoku. Kempo Drevni stil koji vodi poreklo iz Shaolina. uz mentalnu koncentraciju i jak
naglasak na pratee disanje. Kungfu Po prostornoj rasprostranjenosti predstavlja vrlo dominantan stil. Verovatno jedan
od najstabilnijih stilova. luni. Poznat je i u savremenom svetu. zahvaljujui prvenstveno masovnoj produkciji honkonkih
filmova kungfu tematike. koji bazira na nonim i runim tehnikama. U Japanu je poznat pod imenom Shorinji Kempo i
ima prilian broj pristalica. To je stil sporijih. a uzajamni koliinski odnos ovih tehnika zavisi od pravca do pravca.
polukrunih i prilino snanih tehnika. . Doivljava izrazitu i naglu ekspanziju u savremenom svetu borilakih vetina. ali i
monoj reklamnoj maineriji i propagandi. te pokazuje jake tendencije negiranja pripadnosti originalnom karate sistemu i
tei proklamovanju sopstvenog sistema. i ne potencira visoke none ili letee udarce. Kpakua Stil je verovatno zadrao
najvie kineskih i ranokineskih determinanti. Stil danas doivljava ekspanziju i popularan je na zapadu. pa se esto sree i
pod imenom Shaolin Kempo. Spoljanji pokreti su blagi. sporiji.OSNOVNI STILOVI U KINI Tai chi chuan Najistaknutiji
reprezentant mekih stilova koji u potpunosti bazira na kontorli chia. da bi se istakla ortodoksna pripadnost originalnoj
verziji.
.
u Koreji Taekwondo i Hwarangdo. Imaj vremena za razmiljanje. ali i vice versa. dolazile u interaktivni dodir sa
karateom. geneoloku pripadnost ortodoksnoj liniji razvoja arhainog karatea. kasnije. sigurno je i karate tokom vekova i
milenijuma asimilovao i odreene tehnike i principe. mada je verovatno teko precizno definisati ta je autohtona vetina.
svedoci smo pojave da gotovo svaka od dalekoistonih kultura poznaje barem jedan marcijalni sistem koji ima ili je
imao i mentalnu nadgradnju. SiuLam. umetnosti a posebno knjievnosti.. nisu asimilovali samo karate iz
reprezentativne tradicije kineske kulture. poev od Indoiranske visoravni do Japana. nezavisne od osnovne grane
razvoja karatea. te osnove filosofskih paradigmi i mitologije. Imaj vremena za smrt. bazirane na slinim ili manje slinim
principima kao i bazina vetina. jer su istorijske i modulativne razlike oite. kungfu poseduje i sopstvene varijetete.
transponovali su se iz drevne kineske tradicije u originalnu oki . sigurno je da su one u ovom ili onom periodu.
posmatrajui istorijski konglomerat hiljade stilova. stilove. Tako se. koje su pre nove ere i u prvom milenijumu nove ere
bile poznate na gotovo celoj teritoriji dalekoistonih civilizacija. To je tajna moi. Wushu. ove vetine postoje i dan danas
kao zasebne i kompleksne celine..Budui veoma prostran. Zenmudrac OKINAVLJANSKI PERIOD Pratei hronoloku
razvojnu ekspanziju arhainog karatea u druge dalekoistone civilizacije. pa i parcijalne delove prakse i metodologije
ovih vetina. tradicije upotrebe metala zanati. uitelja i vetina regionalnog i lokalnog karaktera. Generalna razvojna linija
arhainog karatea vodi iz Kine na Okinavu neveliko ostrvo burne i dinamine istorije i tradicije. pravaca. u Indokini razvio
Vietvodao. a svetskoj javnosti sigurno novokreirani stil pokojnog honkonkog filmskog glumca Brusa Lija Jeetkunedo
Ditkundo. u Indoneziji Pentjaksilat. pravce. Polemina je injenica koliko je osnovna razvojna grana kineskog karatea
uticala na nastanak ili tok razvoja ovih vetina koje su. na primer. Ove vetine ni u kom sluaju ne moemo smatrati
obinim stilovima ili kolama karatea. Japan. kasnije Hapkido i sl. od kojih su najpoznatiji Wingtsun. Verovatno
autohtono nastale ili posredno inicirane. mada one pokazuju odreenu istovrsnost. i kao takve se izuavaju. Meutim. To
je tajna mudrosti. generalno posmatrano. Veliki deo usmene i pisane tradicije. od Tibeta do Indonezije. Jasno je da
Okinava i.
Budii na neto niem nivou istorijskog razvoja i na niem sociokulturnom nivou. veka. pravaca. uz povremene prekide u
periodima japanske okupacije. koji je bio manje koherentan i metodian nego prvi i manje je uticao na formiranje
kasnijeg klasinog karatesistema. Tode se veba u manastirima i na dvorovima plemia. Okinavljanski karate se u teoriji
karatea smatra originalnim obrascem karatea a okinavljanski uitelji utemeljivaima karatea kao celovitog sistema.
Oigledno je naglasak na ruke. Ovoj injenici dosta duguje savremeni japanski i svetski karate. okinavljanski karate je
asimilovao i neke tehnike stilova severne Kine. metodike i prakse pojedinih verzija karatea trajala je vie vekova. o emu
e kasnije biti rei. koja je postala dominantna u toku vekova. Karate je iz Kine na Okinavu prenet. stanovnitvo Okinave
je doivelo bogatu kinesku kulturnu batinu kao progres sopstvene socioistorijske svesti. na dunkama i sampanamcima.
dok se on nije uobliio u potpun. i stanovnitvo se postepeno japanizovalo. Interakcija stilova. meditaciju i mentalnu
nadgradnju. Originalni okinavljanski naziv je Tode ili Tote. koji pored spoljanje tehnike karatea poznaje i tehnike
disanja. Kobayashi su poznavali i prenosili umetnost todea baziranu na originalnoj. akupunkturu i mokseologiju.
Lordovska porodica Otomo je sigurno meu najzaslunijim to je tode . dotle su seljaci i ribari poznavali samoodbrambeni
oblik autohtonog vebanja. Budui teritorijalno ipak neto blie Kini. I dan danas je tradicija kole Kobayashi nepromenjen
originalni sistem. kulturni uticaj ove civilizacije u srednjem veku je bio jai. Ovo prenoenje znanja todea je bilo vrlo
hermetino i ostalo je u okviru porodice sve do . uz vrlo verovatno prisustvo i odreenog povratnog uticaja.navljansku.
Pored toga postojale su i trgovake i kulturne veze izmeu Kine i Okinave. to slobodnije etimoloki prevedeno znai
kineska vetina ruku. i nije bio i puka. a sama Okinava je esto prelazila iz kineskih u japanske ruke i obratno.
herbalistiku medicinu i katsu i shiatsu. koja su se borila za prevlast i dominaciju na ovom ostrvu. kako kae tradicija. i
pripada japanskom kulturnom krugu. u modernom smislu. jer e originalni sistem karatea prevazii lokalne i regionalne
okvire i postati prvo japanski a kasnije i svetski kulturni fenomen. Postoje odreene indicije da je na Okinavi postaojao
originalni sistem kojega je kineski karate u mnogome oplemenio i sistematizovao. domaoj podlozi i junokineskoj
tradiciji. nastale na osnovu originalnih akupresionih sistema i tradicionalne masae. Meutim. tako da je danas Okinava
japanska teritorija. a prioritetan uticaj su imale kole june Kine. laika vetina. zatvoren i koherentan sistem. kola. Za
ouvanje arhainih formi i iracionalne metodologije zaslune su dve stare porodice okinavljanskih plemia Kobayashi i
Otomo. sa meuperiodima relativne samostalnosti. osnove orijentalne medicine. Meutim. Dok su sveteniki i plemiki
slojevi gajili umetnost spiritualne nadgradnje todea. to govori u prilog tezi da su june kole izvrile dominantni uticaj.
budui pod protektoratom ili kineskog ili Japanskog carstva.
Budui da su bili plemii. Koristei tode kao sistem fizikog i psihikog tretmana u postizanju i izgradnji pojedinih
komponenti religiozne i mistine svesti. ili sakrivani po nepristupanim manastirima. ekonomskih i istorijskih okolnosti.
preko lanova ove porodice usavravalo je negovalo tode. Tradicija tajnosti i vernosti bila je toliko jaka da su spisi i
manuskripti ili paljeni u tekim i nemirnim vremenima. predstavljaju prilino nepouzdan izvor podataka. postaje sredstvo
nacionalnog osloboenja i element nacionalne svesti kojoj je pretilo nestajanje. mitovima i priama koje su usmeno
prenoene do dananjih dana. negovale su tradiciju todea kao klanovsku ili porodinu tajnu. koji je dobrim delom nasleen
iz Kine. poev od ranog srednjeg veka. i esto su politikim i diplomatskim sredstvima uspevali da obezbede relativnu
autonomiju. ali i razbojnikih bandi. tako i japanske kulture. pa ozbiljnije istraivanje mora da se bazira na legendama.
nije sluaj ponajvie iz razloga to je manastirska tradicija tajnosti bila izuzetno jaka. Svi poznati dokumenti obiluju
lokalizmima i simbolikom koja je neodreena i nejasna ak i za poznavaoca. samuraja bez gospodara. za jedan dui ili
krai period. ako nije lino upuen u regionalnu subkulturu. koje svojim simbolikim jezikom govore ne samo o todeu. To.
usled jakog uticaja kako kineske. Plemike porodice na Okinavi. Iz ovog razloga.sistematino i stalno prenoen sa
generacije na generaciju. Okinavljani nisu ni spominjali tu svoju umetnost pred njima. ronina. pljakaa i agresora svih
vrsta. koji su se odali krai. U to doba oseajui Japance kao agresore. koju su vekovima negovali tradiciju
nepromenjenog karatea. Tode nije. Stanovnitvo ostrva nije bilo bogato ni osnovnim sredstvima za odravanje gole
egzistencije. Oni su poloili svoje ivote nestali su. pretila mu je bukvalno smrt glau. pa je moralo grevito da se bori da bi
uopte egzistiralo. prvenstveno zato da ne bi otkrili tajno oruje borbe protiv osvajaa. pisani dokumenti. najvie podataka i
najpouzdanije podatke mogli su da daju kalueri i svetenici. vie od pola milenijuma. pronosei ga kroz vekove. pored
toga to su malobrojni ili oteeni. koli ili uitelju. Budui da su manastiri bili jedina relativno sigurna mesta srednjevekovne
Okinave. Veliki je broj najistaknutijih majstora i uitelja dao svoj ivot za osloboenje od ugnjetavaa i strane dominacije.
On je vekovima bio poslednje sredstvo za odbranu linog integriteta i imovine od nadmonih i naoruanih osvajaa. Drugi
trend koji valja pomenuti je tradicija stroge tajnosti i bezrezervne odanosti stilu. Od tog doba karate dobija i
slobodarsku tradiciju. sve do dananjeg dana. Tode sistem mu je predstavljao poslednje sredstvo samoodbrane.
meutim. njenu tradiciju i obiaje. vodili su politiku borbu za ouvanje originalnih tekovina ostrva kojim su vladali. Ako bi
bilo opljakano. ali je i posledica drutvenopolitikih. Po tradiciji. Okinavljanski uitelji su odbijali da poduavaju karate bilo
koga ko nije bio istog okinavljanskog porekla. kalueri su davali stroge zakletve utanja i drali ih se. kao i na
komparativnim studijama originalnih kata. ve i mnogim dogaajima okinavljanske istorije i tradicije. tako da svoju .
da postane veliki uitelj. Ma koliko pogled na svet jamabuija bio neprvlaan za obinog oveka. u kontinualnom nizu. Na
primer. pojedinac je mogao da stekne celovitu predstavu. Tradicija kae da je potrebno tri godine uvebavati svaki
stav.umetnost nisu pokazivali neupuenima. tri godine za osnovno kretanje i tri godine za formiranje emisionih povrina.
Varijanti i suptilnijih nijansi tehnika bilo je stotine i stotine. Verovatno je da je ovaj generalni pravac uticao na to da
ortodoksni. Osnovni oblik vebanja u okinavljanskom karateu su kate. a preostale je bitno izmenio i pojednostavio. pa
da uenik tek tada pone da se bavi karateom. imale su i po vie desetina varijanti i bezbroj suptilnih razlika. u kretanju.
toliko je za aljenje to originalno. originalni karatesistem poznaju i prenose japanski planinski kalueriusamljenici
yamabushi jamabui. satima i satima svaki dan. vebala se osnova. Generalni zakljuak bi bio da ova razvojna linija
karatea nije . ali je zato teite obuke stavljano na perfekcionizam kata. Raspored energije i nain tenzije relaksacije je
varijabilan od kate do kate i od elementa do elementa. o kojima postoje mnoge legende na Okinavi. Po drevnim
okinavljanskim uiteljima. ove nijanse su bile suptilno odreene i bilo je potrebno veliko udubljivanje i dugotrajno vebanje
da bi se one osetile i primenile. Tako je pojedinac u toku vebanja uio po tri ili vie godina jednu katu i vebao samo nju.
drugaiji energetski balans i sinhronost odnosno asinhronost sa kretanjem celog tela. da pronikne u sve tajne obimnog
tode sistema. Okinavljanska tradicija poznaje dosta kata. Bazine tehnike. odnosno prihvatila spiritualna nadgradnja
koja je bila nedeljiva od kata. jer ga najeminentniji okinavljanski uitelji nisu prezentovali. desetak prvih godina vebanja.
nijanse pojedinih bazalnih tehnika uz obimnu mentalnu nadgradnju. ve samo mlaem svetenikom kadru. Jedna tehnika
u jednoj kati nije istovetna istoimenoj tehnici u drugoj kati. Meutim. ije je znanje nedostupno za veinu ostalih smrtnika.
kao na primer element koji se danas naziva oizuki. Kate su vebane hiljadama i hiljadama puta. Vebanje borbe nije
postojalo i nije se praktikovalo u dananjem obliku. Tek posle pet ili est decenija svakodnevnog vebanja. baza. bilo da
su nastale kao delo nekog istaknutog uitelja. i nisu se vebale na isti nain ako se rade u mestu. bilo da vode poreklo
direktno iz Kine. a pogotovo u razliitim katama. Period posle dvadesetak godina je stepen pravog poetnika. ili u istoj
kati na razliitom mestu. a pogotovo za savremenog oveka. sokutogeri pretea dananjeg yokogeri u svakoj kati ima
razliit tok pokreta i nain izvoenja. to je bio minimum za sticanje majstorskog zvanja. koje je savremeni karate najveim
delom odbacio. vekovima polirano znanje koje su oni usavravali decenijama svoga ivota. odumire sa njima. Takoe je
za svaku katu neophodno minimum tri godine svakodnevnog vebanja da bi se razumela poruka starih majstora.
prvenstveno borilaka, mada moe imati i ovu upotrebu, ve je dominantna komponenta mistinog, iracionalnog i
spiritualnog vebanja. Ako bismo hteli da rezimiramo osvrt na formu originalne okinavljanske karatetehnike, uviamo da
je ona vrlo sloena, da bazira na upotrebi desetina fizikih i mentanih principa i dejstava, koji donekle variraju od kole do
kole, da je metodika iracionalna, a praksa dobrim delom spiritualna i transcendentalna. Tode predstavlja vrlo iroko
polje ljudskog iskustva i po ozbiljnosti pripada najdrastinijim vebanjima koja zahtevaju vei deo vremena i energije
tokom celog ivota. U okviru onih koji se opredele za vebanje, samo mali broj stigne do vrhunskog nivoa, koji zahteva i
posebnu psiholoku strukturu linosti, pored permanentnog i upornog rada i irokog obrazovanja u domenu mentalnih i
ezoterinih komponenti sistema.
OSNOVNI STILOVI TODEA
Uechiryu
Ovo je vrlo specifian okinavljanski stil koji je dobio ime po velikom uitelju Kanbun Uechiju umro . On dozvoljava, u
svom savremenom obliku, upotrebu elemenata borbe odnosno kompeticiju. kola je zadrala dosta od klasinih principa.
Ovaj stil ne ostvaruje presti u internacionalnim razmerama i ne alje svoje instruktore da ire uenje Uechikole,
zadovoljavajui se manjim brojem pripadnika koji organizovano i ozbiljno vebaju, bez posebnih ekspanzivnih pretenzija.
Shoreiryu
Arhaian je stil, nastao po ugledu na originalne kineske stilove sporijeg izvoenja tehnike. Osnovna tehnika bazira na
poznavanju razgranate tehnike i metodike disanja i sistemu promene tenzije relaksacije. Koristi se kontrola unutarnje
energije ki i veliki broj vebi koncentracije i meditacije. I na osnovu nekih elemenata ovog stila i njegovog pandana,
Shorinryu, nastae tehnika savremenog karatea. Kao primer savremene tehnike ovog stila moe da poslui Hangetsu ili
delimino Saipa kata, koje poznaje i klasifikuje i savremeni svetski karate.
Shorinryu
Ova kola predstavlja po nainu eksponiranja tehnike suprotnost predhodnoj. Pokreti su vrlo brzi, meki i laki, estetski
dopadljivi, bez upotrebe
ekstremne snage, brzog su i eksplozivnog toka i nagle promene energetskog balansa. Koristi se dinamian kime i
kontinuirano kretanje. Tehnika je sinhrona u savremenoj varijanti stila, ali to nije pravilo. Veoma je rasprostranjen stil,
obuhvata dva osnovna ogranka, danas samostalne stilove Kobayashiryu i Matsubayashiryu.
Kobayashiryu
Arhaian je stil, prenose ga lanovi porodice Kobayashi do dananjeg dana oigledna je slinost sa kineskim originalom.
Matsubayashiryu
Relativno je nepoznat iroj javnosti, a izlazak na svetsku scenu duguje dugogodinjem lideru Shoshinu Nagamineu.
Prevaziavi introvertnost i samodovoljnost okinavljanske prakse, Nagamine je publikovao kvalitetne i obimne radove
posveene svom stilu i javno ga demonstrirao i propagirao. Ovaj aktivni i dinamini uitelj je neumorno radio na
poduavanju drugih ali i na propagandi karatea. S obzirom da nije ni plemikog ni svetenikog porekla, ne potencira
tajnovitost i namernu izolaciju, izbegavajui upotrebu mistifikacije, zadravajui punu ozbiljnost i dobar deo spiritualne
nadgradnje. Tehnika stila je vrlo specifina, luno izvedena, sa viim stavovima, prilino asinhrona i bogata varijetetima.
Stil poznaje i koristi originalne kate u malo izmenjenom obliku.
Otomoryu
Ortodoksni stil koji je dobio ime po porodici Otomo. Danas ga vodi Roshu Otomo Roshi uz pomo ostalih lanova
porodice. Nastao na osnovu severnokineskog stila Hsing I, iz direktne linije sa originalnim Bodhidharminim uenjem,
stil predstavlja deo prolog vremena i tradicije, koja je veoma jaka i dan danas. Ritualna praksa, stroga pravila
ophoenja i ponaanja, te tradicionalna metodika, odravaju se i sad u dojoima ove kole. Bio je poznat i pod nazivom
Mushindo. Tehnika je arhaina, uz potenciranje upotrebe sanchindachi i permanentno vebanje Sanchinkate u
originalnom obliku. Ako ubije jednog oveka, ti si ubica. Ako ubije hiljade ljudi, ti si osvaja. Ako ubije sve ljude, ti si bog.
Marco
ta je ivot osim uma, to prekida tiinu, uma besmislenog porekla, koji e uskoro prestati. W. Gundert
JAPANSKI PERIOD
Sigurno je da proseno upueni pojedinac povezuje pojam karatea sa Japanom. I sam termin karate je japanski.
Etimoloki, KARATE znai prazna aka, mada suptilnije tumaenje ideograma poznaje i prevod umetnost prazne ake. Ovo
nije nipoto bez osnova, jer je karate u Japanu ve decenijama, a i dan danas, zvanina umetnost, jedna od dvanaest
klasinih formi tradicionalne zenumetnosti. O ovome svedoi i internacionalni naziv za te vetine i, samim tim, karate
Martial arts engleski. Karate se uvek pominje kao art to je blie umetnosti nego vetini. Kod nas je odomaen termin
vetina, jer karate u svom umetnikom obliku nema nikakvu tradiciju na naem tlu. Postoji odreena verovatnoa da je
karate bio poznat u Japanu i pre ovoga veka, da su ga doneli planinski kalueri yamabushi, ali da je veban tajno, u
samurajskim porodicama i da je asimilovao i bio asimilovan u originalni srednjevekovni borilaki sistem kumiuchi, na
osnovu kojeg e nastati prvobitni sumo, kasnije jujutsu i judo. Meutim, vrih dokaza za ovu tezu nema, mada je ona
prilino verovatna, pa zvanina istorija karatea smatra da je karate u svom organizovanom obliku uvezen u Japan
poetkom . veka. Japan, a i savremeni svet, se upoznaju sa karateom tada jo nazivanim tode na dve demonstracije, . i
. Obe su delo Funakoshi Gichina Funakoi Giin, legendarnog tvorca savremenog karatea, i na drugoj demonstraciji,
odranoj na Atletskom sletu u Tokiju . godine, javnost se masovno upoznala sa karateom koji je demostrirao Funakoshi
sa grupom sledbenika. Veoma darovit uenik, Funakoshi Gichin je od rane mladosti zavoleo karate i poeo je njime da
se bavi u dojoima najpoznatijih okinavljanskih uitelja tog doba. Vrlo rano je formirao svoju verziju karatea,
potpomognut istomiljenicima. Originalni okinavljanski karate je pretrpeo velike i korenite promene. Korak po korak,
Funakoshi je modulisao novi sistem zasnovan na okinavljanskom uzoru, uz asimilaciju principa i tehnika jujutsu i
starijih formi. Funakoshi je postepeno skraivao tok obuke, izbacujui varijacije i suptilne nijanse i univerzalizujui
tehniku. Uveo je linijsko i pravolinijsko kreta
nje kao dominantno, a veliki broj runih i nonih tehnika je odbacio. Najvee promene doivele su kate. Funakoshi formira i
prezentuje pet Heiankata koje samo asociraju na originalne Pinankate, kojima e se vratiti neki njegovi sledbenici,
mada ih nee prihvatiti u ortodoksnoj formi. Sve kate i mnoge tehnike simplifikuje, ablonizuje i geometrizuje i uvodi
sinhronost i racionalne principe koji se baziraju na saznanjima tadanje fizike i nauke uopte. Veliki deo mentalne
prakse nestaje, a uenika obuka, do sticanja majstorskog zvanja u karateu je koncipirana tako da se moe zavriti u toku
studija, s obzirom da je karate postao predmet vebanja studenata na univerzitetima. Sam Funakoshi je lino iao od
univerziteta do univerziteta i poduavao mnogobrojne sledbenike, pomognut dravnim vlastima koje su prihvatile irenje
karatea meu omladinom i ostalim stanovnitvom. Naglo rastuem ugledu i broju sledbenika karatea u godinama koje
nailaze, doprineo je kako sam Funakoshi, tako i grupa njegovih sledbenika, koja e posle njega preuzeti liderstvo u
karateu. Valja pomenuti Funakoshijevog sina Yoshitakau Joitaka, koji je danas legenda karatea, a koji je i sam dao
veliko praktini i teorijski doprinos originalnom oevom sistemu. Definiui pojedine tehnike yokogeri i sl., bio je uitelj i
prijatelj najeminentnijih instruktora dananjice i nesebino pomagao ocu. Putovao je od grada do grada, poduavajui i
dalje izgraujui sistem karatea. O njegovom umeu u karateu i instruktorskim sposobnostima priaju se legende. Teko
bolestan od tuberkuloze, odlazio je u toku treninga u kraj sale, izbacujui krv, i nastavljao nesmanjenom voljom i
upornou da poduava i produbljuje karate sistem. Prerano je umro skrhan boleu, ostavljajui u seanju generacije uenika,
dananjih instruktora, neizbrisiv trag. Funakoshijev sin Jigo je bio jedan od prvih uenika i najvernijih sledbenika oevog
stila. Gichin Funakoshi, uporedo sa omasovljenjem i teoretskim produbljenjem svog sistema i porastom njegovog
ugleda irom Japana, nesmanjenim tempom popularie karate. Trend militarizacije zemlje ide mu na ruku utoliko to
vlasti pruaju punu podrku njegovim naporima. On u ovoj situaciji potencira japansku verziju karatea, pa ak i mnoge
originalne okinavljanske nazive zamenjuje japanskim, uzimajui termine iz istorije, esto imena drevnih japanskih
careva, ili pak prevodei kineske termine na japanski. Pored sebe ima sposoban i kvalitetan instruktorski kadar koji e
izai u svet i izvriti najveu ekspanziju karatea u istoriji vetine. Proklamujui sopstveni stil, Shotokan, Funakoshi ne
prestaje da popularie karate, oslanjajui se na rastuu grupu kvalitetnih sledbenika. U potpunosti formirajui svoj stil,
nain, metod originalnog vebanja, objavljuje prvu knjigu o karateu koja je ikada javno publikovana, gde izlae osnove
savremene vetine karatea i njene principe. Ona danas predstavlja raritet, a moe se nai posthumno izdanje
KaratedoKyohan koje su publikovali i preuredili njegovi prvi uenici.
Pred kraj Funakoshijevog ivota i posle njegove smrti, dolazi do pojave vie kola, stilova, pravaca... na ijem su elu lideri
koji su ili Funakoshijevi uenici ili uenici njegovih uenika misli se na japanski karate. Tradicionalni uitelji insistiraju na
karateu kao umetnosti, kao metodici uenja zena, kao spiritualnom i transcendentalnom sistemu. Ovaj trend je bio
prilino rasprostranjen u Japanu, ali bez velikog odjeka u drugim zemljama. Mlai instruktorski kadar poinje da menja i
transformie originalne principe, a to naroito vai za instruktore izvan Japana, koji svoju vetinu adaptiraju na uslove
sredine gde se nalaze, u cilju popularizacije i omasovljavanja karatea i linog prestia. Trend da najbolji instruktori i
najistaknutiji lideri odlaze izvan zemlje uhvatio je maha posle Funakoshijeve smrti, a najsnaniji je u drugoj polovini .
veka, kada e ekspanzija karatea postati svetski proces, a japanski instruktorski kadar i japanski karatisti predstavljaju
elitu u domenu kvaliteta. Posle Funakosijeve smrti, njegovi uenici preuzimaju stil, i to njegovi prvi saradnici Shigeru
Egami i Genshin Hironishi, koje bismo danas mogli ubrojiti u instruktore konzervativne orijentacije. Vrlo rano e u SAD
otii Tsutomu Oshima, koji e biti prvi prevodilac Funakoshijeve knjige za englesko govorno podruje. Uporedo sa ovim
trendom, prvenstveno mlai instruktorski kadar e prihvatiti reforme i modernizacije, prihvatiti sistem rangiranja i
takmienja i savremeni sistem organizacije, i ovaj trend je najzasluniji za nastanak moderne verzije karatea, i on e
nastaviti da se razvija posebno u nejapanskom karateu, da bi danas postao dominantni vid vebanja. Paralelno sa
ovim trendom egzistirala je i konzervativnija grupa uitelja i instruktora koji negiraju vrednost borbe kao metoda
vebanja karatea, smatrajui je opasnom novotarijom, bazirajui to svoje miljenje na injenici da je borilaki karate izum .
veka, a da se karate milenijumima pre toga bazirao na arhainim formama vebanja. Ovaj trend podrava dobar deo
bivih samurajskih porodica ili svetenikog stalea, koji vebaju i prihvataju ne samo karate, ve i ortodoksnije vetine kao to
su iai ili kyudo u tradicionalnom obliku. Kao ivi primer ovog trenda moemo ukazati na tradicionalne okinavljanske
majstore vetine, koji se tvrdokornije nego japanski odupiru promenama, vebajui karate na slian nain kao u prolim
vekovima. Interesantan je podatak da prilian broj okinavljanskih majstora, posle nekoliko decenija vebanja karatea,
poinje da usavrava upotrebu kobudo ili malih oruja, koja predstavljaju orua oruja kao to su kon, bo, tembe, sai,
nunchaku, tonfa i sl. a ija je praktina, tanije borilaka upotreba u savremenom svetu bespredmetna, jer predstavljaju
odbrambena oruja od napada superiornim hladnim orujem tipa sablje, koplja.... U doba interkontinentalnih projektila i
laserski navoenih raketa, vebanje upotrebe ovih oruaoruja, ima smisla samo kao asimilacija principa i tehnike,
pozitivnog uticaja na kompletno vebanje karatea, a mnogo je manje moguih praktinih implikacija u realnoj borbi, u ta bi
ponekad hteli da nas
Taj ugled je neokrnjen i dan danas. Pominjemo neke najvanije Shotokan Osnove stila je dao sam Funakoshi. Tehnika
stila je vrlo meka. polukruna. koji je meu prvima izaao iz okvira Funakoshijevog karatea i proklamovao sopstveni stil.
koji odgovar temperamentu i mentalitetu ove nacije.ubede reiseri filmova sa hongkonke proizvodnje sa borilakom
tematikom. Shitoryu Stil je tvorevina Kenwa Mabunija. Tehnike se izvode direktno pravolinijski. estetski dopadljiva i
atraktivna za gledanje. posle Shotokan stila. tumaiti kao Tigar u pagodi ili Udarac ogromnog talasa o dinovsko stablo i
na ovoj dvojnosti je insistirao sam Funakoshi. Univerzalan i human po opredeljenjima. Zenovsko tumaenje karatea. a
ogromnu veinu sledbenika ovog stila ine pojedinci japanske nacionalnosti. Danas je u Japanu i izvan njega poznato
nekoliko veih i desetine manjih stilova ili kola. veku karate bio izloen. ostajui uglavnom deo specifine tradicije i
mentaliteta Japana i pojedinih slojeva u njemu. blaga. a osnovu kata je dao sam Funakoshi. Otcepivi se od
ortodoksnog Shotokanaa. poao je u svetsku ekspanziju u drugom talasu. kao i nadgradnja mentalnog vebanja kao
tradicija karatea. koje je Otsuka sam formulisao. bazirana na savremenim principima biomehanike. a kasniji instruktori
su u manjoj ili veoj meri menjali izvorne principe. iva legenda karatea. tanije zenovske implikacije. njegove religiozne i
mistine implikacije. imajui u vidu njene filosofske. Wadoryu Osniva stila je Hironori Otsuka. Tehnika je meka i uvek
polukruna. Tehnika stila je racionalna. Naziv Shotokan moe se u zavisnosti od fonetikog pristupa. . koji pokuavaju da
negiraju evolutivne promene kojima je u . kretanje je linijsko. stil iji naziv znai Put prijateljstva. ne doivljavaju progres u
savremenom svetu. a nain rada prilino simplifikovan i geometrizovan. Mabuni pojaano japanizira sopstveni stil.
Smatra se klasinim stilom sa razraenom teorijskom bazom i jedan je od dominantnijih svetskih stilova. i u Japanu uiva
poseban ugled. ugleda se na starije izvore i kate starijeg porekla.
spoj mekog i snanog. Tehnika je najblia Gojuryu stilu. Mnogo je toga iz ortodoksne tradicije u osnovi ovog stila. a
njegovi lideri pripadaju grupi konzervativnijih instruktora. to je i razumljivo s obzirom da ga je u potpunosti kreirao
Masutatsu Oyama. Oigledno zagledan u originalne principe Shorei grupe stilova. to se naroito odnosi na SAD i
Zapadnu Evropu. dinamike i dijalektike.Gojuryu Stil vodi direktno poreklo od snanijih okinavljanskih stilova i u direktnoj
je geneolokoj vezi sa njima. Kyokushinkai Zvanino ime stila je Kyokushinkai i na njemu insistiraju klubovi i organizacije
ovog stila. slobodnije prevedeno. ovaj. kojoj je podreen sistem vebanja. koji je dobio nadimak ovek maka. . mada se u
svetu esto naziva i Oyamaryu. Stil je sigurno postigao jedan od najveih i najbrih uspeha po broju pristalica i
popularnosti. po mnogim odlikama grandiozan i samosvojan lider. Osnovna filosofska ideja je odnos take i kruga.
mada je Oyama dao veliki broj specifinih interpretacija. Stil ima dosta tradicionalnih elemenata i originalne prakse.
Goju etimoloki znai. evolucije i trenutka. Osniva stila je Gogen Jamaguchi. Kompeticija je izraena. a vrlo se visoko
vrednuje borilaka tehnika i njena upotreba. ostavljajui za sobom vrlo kvalitetan instruktorski kadar. mada su mu metodi
propagande vrlo savremeni i posve zapadnjaki. lino je irom sveta popularisao svoj stil.
.
Na ovaj nain. postaje srean. Pitajte one koji se nisu vratili. U to doba poinje prva ekspanzija karatea izvan Japana koji.
Osnovna karakteristika ovog doba je odlazak velikog broja kvalitetnih instruktora izvan Japana. Od umetnosti
duhovnog samorazvia postaje prvenstveno vetina koja. dodue. u SAD. stariji elementi naili su na intuitivno odbijanje
svojom metafizikom i metodolokom komponentom. karate bitno menja smisao i ciljeve. Oni koji su se vratili. tako da je
sama vetina doivela itavu seriju lananih transformacija i sukcesivnih ekspanzija populacije. pa sve do pedesetih.
dolazimo do perioda koji se u teoriji karatea definie kao doba savremenog razvoja vetine. Dalji trend transformacije je
potencirao i fizike komponente karatea uz uvoenje kompeticije kao metoda vebe. Ne idi tragovima starih. nisu svi
stilovi podjednako krenuli put ekspanzije izvan matine zemlje. Uitelj sa June gore KARATE U SAVREMENOM SVETU
Pratei dalji razvoj karatea u posleratnim godinama. ve trai ono to su oni traili. Onaj ko ga pomirie. nita ne govore o
tome. uz prisustvo umerenih i srednjih gledita. osamostaljenje i otcepljenje veeg broja istaknutih uitelja i instruktora.
Ovako tumaenje je predstavljalo jeres u odnosu na ortodoksni karate i uglavnom je izazvalo rascep izmeu pojedinih
stilova i u okviru samih stilova. Prva vea transformacija je bila adaptacija spiritualne vetine u preteno fiziku sa
mentalnom nadgradnjom. iracionalni. Posle Funakoshijeve smrti i nakon plejade starijih lidera i osnivaa stilova i kola
karatea. a koji obuhvata pedesetezdeset godina unazad. Karate u tom svom obliku nije mogao da rauna na neku veu
masovnost i iole jau populaciju sledbenika izvan Japana. grupa mlaih instruktora je pola putem reformi i inovacija.
preko mora. doavi u dodir sa kulturama drugaijeg mentaliteta i pogleda na svet. poinje da im se adaptira. Meutim. ali
je fizika komponenta dominantna i . u Zapadnu Evropu i druge delove sveta. zadrava rudimentarne psiholoke
principe.Kau da na dalekom ostrvu. veka. tako da danas veina kvalitetnog instruktorskog kadra stilova koji vre
ekspanziju ivi van svoje domovine Japana. Mentalna nadgradnja. ezdesetih godina . dolo je do odreenog rascepa. I u
samom Japanu. zenovski. razdvajanja dva osnovna pogleda na karate i tumaenja karatea. poznaju tajnu arobnog
praha.
U Japanu koji je svojevrstan to se tie fenomena marcijalnih vetina uopte. posmatrano u odnosu na druga.
Bespogovorna poslunost uitelju i bezrezervna odanost koli i samom karateu silaze postepeno sa scene. Zapadnoj
Evropi i drugde ne poznaju arhaine forme i ne podvrgavaju se rigoroznim zakonima asti i principima ivljenja koje
sobom nosi originalni karate. otro su se usprotivili. arhaini karate uglavnom predstavlja deo prolosti. regres umetnosti
karatea. Zadravajui originalne principe i mentalne komponente.predstavlja osnovu metodoloke prakse. Umesto gotovo
iskljuivog vebanja kata u ortodoksnom karateu. a i dan danas je anatemiu. kao i monotona ponavljanja iste tehnike.
Meu katama je napravljena otra selekcija i vei deo je izbaen iz svakodnevne upotrebe. uglavnom su odbaeni.
mentaliteta iracionalnih . Ovakvo tumaenje karatea ima svoju bazu prvenstveno u Japanu i drugim zemljama Dalekog
istoka. Transformacija metodologije je oigledna. Karate kao fizika vetina ne zahteva vie kompletnog oveka i celokupno
njegovo vreme i energiju. arhaino tumaenje karatea nailazi na odobravanje meu pojedinim slojevima. a njihova
kompletna mentalna nadgradnja je preputena individualnom interesovanju pojedinca. Odnosi unutar vetine su takoe
promenjeni. bar to se tie njegovog metafizikog tumaenja. Modernizaciji i daljem osavremenjivanju karatea. dananje
take gledita. ili i dan danas pripadaju svetenikom staleu neke od dominantnijih dalekoistonih religija. Bazina tehnika je
takoe doivela redukciju. a u obzir je uzimana borilaka primenljivost svake pojedine tehnike. Krajnje naporna
dugotrajna iscrpljujua vebanja. esto samo hobi ili rekreativna aktivnost. bez obzira na njegovu masovnost. Veliki broj
ovih uitelja je drevnog plemikog ili svetenikog porekla. tako i van njega. bitno su simplifikovane. koji se protive
reformama i transformacijama. ablonizovane i geometrizovane. ve da su to pojedinci i da je broj njihovih sledbenika
mali. ustupajui mesto demokratizaciji i liberalizaciji odnosa unutar dojoa.individualci arhaine drutvene svesti. kata i
borilakih elemenata odnosno borbe kao metode uenja karatea i kriterijumu uspeha i nivao uvebanosti. Ovaj trend
odnosno tumaenje karatea kao fizike vetine prisutan je i dan danas i veoma je snaan kako u Japanu. podjednaka
panja se poklanja vebanju tehnika. ortodoksni uitelji karatea u njegovoj arhainoj formi. oni pouavaju i sami vebaju
karate koji se bitnije nije menjao ve milenijumima. a uitelji drevnog karatea i njihovi sledbenici uivaju potovanje i iru
podrku. Posmatrano sa nae. Ne tvrdimo da pojedinci u SAD. deo istorije i deo tradicije. a nije nailo na vee
razumevanje ili prihvatanje izvan ovih kultura. tumaei ih kao propadanje. To su ipak pojedinci . One koje su preostale.
ve postaje deo aktivnosti pojedinca. savremenija tumaenja karatea. u skladu sa japanskim mentalitetom negovanja
tradicije i oivljavanja istorije.
svakodnevno se veba satima i satima do iscrpljenja i preko njega. stav pasivnog posmatraa zbivanja oko sebe.
Tumaenja ove pojave ima dosta i verovatno ne okupiraju previe. kao po pravilu. permanentne nesree. jer implikacije
tog puta uenja prevazilaze kako verbalnu komunikaciju tako i logiku. pa ak ni na vee razumevanje van svog matinog
podruja. Kako su mnoge od prethodnih odlika karakteristine za arhaine vetine i karate. . date ulnomaterijalne
stvarnosti. Bez pretenzija da se uputam u orijentalnu metafiziku. koje potpomau nastanak i razvoj kvalitetnog vebanja.
svakodnevno se dolazi do granica psihofizikih mogunosti i one se prevazilaze snagom volje i vizualizacije. jer ni jedno
od njih ne moe da u potpunosti zadovolji interes u tom pravcu. I neupuenom laiku je jasno da veba ini majstora.
imaginativna iracionalnost. ire gledano mentalne komponente. vrlo je visok nivo kvaliteta vetine koju prezentuju uitelji i
sledbenici ove orijentacije. kao i uloena panja i napor u ortodoksnom karateu ogromni. a fanatizam i rigoroznost. da je
taj kvalitet blizak vrhunskom u svetskim razmerama. racionalnu ekspresiju.. pokuau racionalno da objasnim fenomen
vrhunskog kvaliteta vetine u dananjem trenutku ortodoksnog karatea. ovaj put valja proi. Sledea redukcija smisla i
banalizacija transformacija karatea predstavlja nastanak karatesporta. zadirui u transcendentalno i nadiskustveno.
kao pogled na svet i tumaenje istorije i ivota. prilino su strani kao generalna paradigma. patnje. koji je oigledan i
spoljanjem posmatrau. izazivaju odbojnost u civilizaciji koja je racionalna.. Doivljavanje bola. oveku zapadne
civilizacije.. znai u sportskoj borbi. nema ekspresija. odanost i iracionalnost. nemerljivi. boriti se na stazi znanja i uenja
umetnosti. on to ne moe verbalno da objasni niti logiki da prezentuje. jasno je da tako obiman i svestran rad mora i da
rezultira kvalitetom vebanja. praktina i pragmatina. te bezrezervna poslunost. da bi pojedinac mogao da razume. te
introspektivna orijentacija i pretena negacija fenomena spoljane. apsolutno iskustvo. intuitivno i transcendentalno kao
model saznanja i impresije. Po reima samih uitelja. Ne bi trebalo ni u potpunosti negirati psihike. po kriterijumu
upotrebljivosti u sportskoj to. Ova transformacija je prilino suzila repertoar tehnika koje se vebaju. trpljenje. Da bi
postao sport. gotovo nemutost i spoljanje neizraavanje.komponenti drevnih dalekoistonih civilizacija.. pa se moe sa
sigurnou tvrditi. praksa sportskog karatea je usvojila samo mali broj. pa ponekad i hedonistiki nastrojena. jasno je da
on ne nailazi na odobravanje. nadiskustveno i nadsvesno. verovanje u iracionalno i nadulno. Kako su vreme i trud.
spoznajno. Dananja egzistencija ovakvog tumaenja karatea je dobrim delom neobjanjiv fenomen za nas u zapadnoj
civilizaciji. Od stotine tehnika vetine karatea i hiljada njihovih varijanti i modaliteta. Tada kada razume. U domenu
tehnike izvrena je velika i viestruka redukcija. Ono to impresionira proseno neupuenog pojedinca koji se karateom ili
nekom srodnom vetinom bavi. karate je morao da pretrpi niz veih kvalitativnih reformi u vie domena.
brojan i struan instruktorski kadar. ali istovremeno i najsnaniji i da danas predstavlja jedan od najmasovnijih i
najorganizovanijih u svetskim razmerama. Nastao je pojednostavljen sistem pravila borenja i suenja.mada se u
procesu treninga uenik upoznaje sa neto veim brojem elemenata. On ima milione pristalica. repasa puni i skraeni. a
meuljudski odnosi su reeni na demokratski nain. u skladu sa sportskim trendom. biomehanike. komparira. koji je
dodue izum savremenog Japana. samim tim. Najizrazitije i najuoljivije su reforme koje se odnose na kompetitivni
elemenat. arhaini elementi su izbaeni iz prakse. Osnovni cilj vebanja je postala sportska borba i samodokazivanje i
presti na borilakom polju. Svi ritualni. Takmienje je kompetitivno do maksimuma. Uvedene su teinske kategorije. a
naroito katatimovi. Meutim. istaknuti lider. ceremonijalni. a originalna metodika disanja zamenjena je gotovo u
potpunosti disanjem koje je karakteristino za sportsku aktivnost.. Organizovan je u lokalne. ekipna takmienja. bilo bi
injeniki neopravdano. pri emu se insistira na unifikaciji elemenata kate. koji se jo uvek razvija. pravac. stil. U tom
domenu. to se odnosi i na vebanje kata. Svaka kola. tumaiti karate kao fenomen svetskih razmera prvenstveno kao
sport. brzini i formi. sledbenika. a manje u skladu sa zahtevima toka pokreta i energetskog balansa. kup sistem. Neto
od originalnog disanja je zadrano pri vebanju odreenih kata. ali je ono u rudimentarnom obliku. Originalne vebe
pripreme taiso ne postoje u karatesportu.. klubova. to je najoiglednije u domenu sportskog karatea. centara. Spoljanji
elementi se izvode tako da deluju impresivno po snazi. sportske medicine.. sistem poentiranja i nain voenja borbe.
ocenjivanje vebanje kata. Karate jeste masovan svetski fenomen. koje se ocenjuje i. Kao najizrazitiji primer mogu da
poslue tranje i vebe sa tegovima. Osvrui se samo na bazine odrednice karatesporta i njegovu genezu. Metodika
sporta je postala dominantna u domenu karatesporta i usvojeni su njeni principi i zakonitosti. ve za veinu borilakih
sportova odnosno sportova uopte. najizrazitije su sportske odlike. u skladu sa njima nadreenim socijalnim odnosima
datog drutva. Japan i Japanci polako gube primat. koje objedinjuju rad unutar svojih okvira. formiraju svoj sistem
organizacije... valja istai da je ovaj trend istorijski najmlai. kao i pripremna tehnika koja nije specifina samo za karate.
tako da ih je sada u svetu na hiljade. emu je meu ortodoksnim instruktorima bilo najvie prigovora. nego to e ih praktino
koristiti u sportskoj borbi i sa odreenim katama i njihovim elementima. Karatesport je asimilovao principe fizike. onih
koji ga vebaju gotovo u itavom svetu. regionalne. ali koji ima jae korene izvan Japana nego u njemu samom.
nacionalne i nadnacionalne organizacije. Borba postaje sportska borba sa svim konsekvencama i implikacijama koje
to podrazumeva. i uveo vebanje identino sa ostalim sportovima. Izvor uenja je multipli i decentralizovan. ..
a verovatno i hiljade sajtova sa naslovom karate ili karatedo. Nije redak sluaj da npr. samostalnih klubova i instruktora.
istovremeno paralelno postojanje mnogo organizacija. Svetski karate proces ne samo da je neujednaen i kompleksan.
ozbiljnosti pristupa. Ovakvu ekspanziju i masovnost prati snana propaganda i reklamna aktivnost. pravaca koje vredi
pomenuti iznosi vie desetina.. neorganizovano. i otvorili vrata prilinom broju neznalica. bilo da su ukljueni u nacionalnu
ili neku drugu internacionalnu organizaciju ili ne. iji nivo varira od zemlje do zemlje. Kreui se u talasima. naina i ciljeva
vebanja. upravo ta raznovrsnost uticaja. a njihovi autori su kako Japanci. periodine publicistike. almanaha. ine od
njega kompleksan svetski fenomen. te da ovu bolest karatea proire gotovo po celom svetu. emu je najbolji dokaz
pandemija kungfu filmova hongkonke proizvodnje. od organizacije do organizacije. prirunika.a znanje koje se stie je
vrlo raznorodno. ostavljajui traga u pisanoj rei i filmskoj produkciji. Ipak. te da broj kola. koji su posveeni karateu. u
kojima je banalizacija karatea sigurno dostigla visok stepen. arlatana. samo na teritoriji jednog kontinenta postoje
otvoreni nacionalni ampionati. a tome valja obratiti panju. te pojedini njegovi ogranci poinju da izmiu svesnoj kontroli.
Postoji veliki broj asopisa. ve je stanje prilino nedefinisano i blago reeno. stilova. metoda. da u velikoj meri
komercijalizuju i mistifikuju karate. tumaenja. Danas postoji na stotine. tako i u pogledu kvaliteta samog karatea.
Naglo irenje uticaja i izuzetni porast brojane populacije. i u mnogome zavisi od kluba. tumaenja. oigledno ne bi bio
upoznat sa pravim stanjem stvari. govori i injenica da postoji veliki broj organizacija. Meutim. udbenika. kako u
pogledu kvaliteta instruktorskog kadra. kvaliteta vebanja i pogleda na karate. te sticanje odreenih pozicija i renomea u
oima javnosti. i da pojedini od njih imaju sopstvene organizacije.. tako i predstavnici ostalih nacija gde se veba karate.
od kluba do kluba. pr . Onaj ko bi oekivao kompaktnost i koherentnost u ovako masovnom fenomenu. makar samo
informativno. Savremeni karate je izvrio uticaj i na filmsku industriju. situacija je razliita od zemlje do zemlje. U prilog
tezi da je stanje prilino nesreeno i raznoliko. pa on poinje da deluje samostalno van kontrole neke organizacije.
knjiga.. po sistemu koncentrinih krugova. od instruktora do instruktora. one koje se deklariu tradicionalno i one koje se
deklariu moderno. instruktora. Pored ovoga. amaterska i profesionalna prvenstva.. ekspanzija karatea u svetskim
razmerama je viestruko prevazila hronoloki stariji talas judoa. Ovakvom stanju doprinose i mali stilovi koje proklamuje
pojedinac okruen aicom sledbenika i to iz bilo kojih pobuda. najee minorno i bezvredno. postoje i profesionalne i
amaterske organizacije. minijaturnih anonimusa. doveli su do vrlo arolikog stanja. od organizacije do organizacije i od
instruktora do instruktora. organizacije. ideja. kao i neopredeljene.
koji sa karateom nemaju mnogo dodirnih taaka. konano. na momente groteskna. kada bismo precizno nabrajali. ve da
predstavljaju deo reklamne kampanje i deo dobro organizovanog biznisa.venstva svake od organizacija. a to je i vrlo
teko u SAD i Zapadnoj Evropi. koji stvara profit i puni depove organizatora i menadera. Kako je regulativa veine
organizacija takva da ne moe efikasno da sprei ovakvu pojavu. situacija ponekad postaje komina. komercijalna
prvenstva nevezana za bilo koju organizaciju. Dosledno tumaei ovo stanje. jasno je da. te prvenstva tog kontinenta u
svakom od stilova kojih moe biti i nekoliko desetina. prvenstva malih i nezavisnih. mogli bismo samo u toku jedne
godine da pronaemo barem pedesetak ampiona. gde je ova pojava daleko najzapaenija. Kakva je ovekova udnja
Takva je njegova sudbina Kakva je ovekova sudbina Takva je njegova volja Kakva je ovekova volja Takvo je ovekovo
delo Kakvo je njegovo delo Takva je njegova nagrada Senrigan . Jasno je da dobar deo ovih takmienja i takmiara na
njima nema nikakav poseban kvalitet. od kojih svaki nosi titulu ampiona na primer SAD i sl. a za njegovu etiku i norme
ponaanja obino nisu ni uli.
vrlo uskih subkulturnih zajednica ili grupa lociranih. koji bi mogli da utiu na formiranje javnog mnenja nema.
posmatrano u funkciji teme ovog teksta potenciranu tajnovitost i ouvanje tajnosti u odnosu na uenje karatea i. nain
rada i vrednosti karatea naravno. nepostojanje bilo kakvog miljenja u javnom mnenju koje bi baziralo na poznavanju
realnih injenica. legendaristikog tumaenja. Menjaj ljude. pod konstantnim teretom obezbeenja osnovne materijalne eg
. a njihovo dovoenje u bliu ili dalju vezu sa karatesistemom bi imalo prvenstveno saznajnoanalitiku vrednost.
nepostojanje iole koherentnijeg ili potpunijeg uvida ire javnosti u realne domete. analitiki posmatran sve do
savremenog perioda. predstavlja fenomen polje interesovanja ekskluzivnih. Jasno je da prethodnu tezu valja shvatiti
uslovno. hronoloki posmatrano. pa je razumljivo da pisanih podataka o karateu. naravno. Suzan Zontag KARATE I
SRODNE MARCIJALNE VETINE U JAVNOM MNENJU I U MEDIJIMA Klasini karate. ako se za predmet posmatranja
ima karate kao sistem. konsekventno. koje je baziralo prvenstveno na spekulativnoj faktografiji. to je stvorilo prostor
za nastanak mitolokog i mitomanskog. U doba nastanka arhainog karatea pismenost je bila retka privilegija i graniila
se sa magijskom operacijom. Evidentni prvenstveno akulturacioni interaktivni odnos ovih kultura. okinavljanske i
japanske. ne samo njega. a pogotovo masovne komunikacije morali da budu shvaeni u vrlo specifinom vidu. pa bi
pojmovi kao to je javno mnenje. kao druga determinanta. ne pod tim nazivom i. u kontekstu socioistorijskih i kulturnih
prilika datog perioda Dalekog istoka. odnosno potencijalnih kreatora javnog mnenja. u manastire ili srodne institucije
triju dalekoistonih kultura kineske. ve i evidentno niskim stepenom obrazovnog nivoa ogromne veine populacije
drevnih dalekoistonih kultura. bi pokazivao dve osnovne determinante. i zahvaljujui injenici da velika veina stanovnitva
u datim drutvenoistorijskim okolnostima elitistiki determinisani fenomen karate poima marginalno i.Ne menjaj ideje.
Budui da je uvid javnosti u vebanje karatea bio otean ne samo drutvenoprofesionalnom strukturom njegovih
poznavalaca.
vebaju karate. Razlozima za oteani analitikoobjektivni pristup valja pridruiti i injenicu da su mnogi spisi izgubljeni.
Praktit koji je jezik matematike. to se pisanih podataka tie. a prisutan je i. ovozemaljskih stvari . tehnikih nauka.
odreene pripadnike svetenikog ili plemikog stalea. pri emu je uvod u poznavanje alegorijskosimbolikog jezika
privilegija vrlo uskog kruga u okviru odreene subkulture. Spisi koji govore o klasinom plesu i najstarijim
yogasistemima. Mnogi bareljefi u hramovima. metafore ili simboliki opisi koji mogu da budu jasni pojedincu koji ima
izvorno znanje dalekoistonih filosofskih paradigmi i uenja. koja su ila sve do apriorne glorifikacije i pripisivanja karateu
nadnaravnih moi i gotovo magijskih osobina. Ako i postoje pisani podaci koji se odnose na filosofsku nadgradnju ili
ezoterina medicinska uenja karatesistema. pogrenih i laikih tumaenja. Meutim kako tajanstvenost i namerna izolacija
neretko bude radoznalost. jer je tradicija tajnosti bila do te mere intenzivna da o injenicama iz domena karatea pisanih
podataka esto i nema. to konsekventno znai. skup vrlo naivnih. Kao izuzetak koji potvruje pravilo. eventualno. jasno je
da bi.. slike na staroindijskim vazama. pitanje njihove verodostojnosti je uvek prisutno. a manje kao sistemu praktine
filosofije ili metodu individuaolne psihike evolucije. pisani na sanskritu elitnom jeziku indijske kulture. nemogunost iole
sistematizovanijeg pristupa. klasinoj istonjakoj misli svojstven. kao alegorije. jer su najee dati u formi iracionalnih
filosofskih traktata ili zapisa. za analitiko posmatranje i istorijski pristup. su kao po pravilu. i to prvenstveno kao
sistemu ezoterine prakse.zistencije. zamenjivani dokumentima pisanim u kasnijim periodima po seanju ili poznavanju
ranijih dokumenata. jer su idejne podloge klasinog karatea ostale zabeleene i u arhitekturi. dolazimo do podataka da
je idejni temelj karatea smatran za sveti i uvaavani opus. svedoe o dugotrajnoj istoriji i tradiciji vetine. a mnogo su
nepristupaniji obinom smrtniku.. i time im je dodeljen isti rang kao svetim religioznim ili filosofskim delima. nije korien
kada se pisalo o idejnim preteama karatesistema. iz spisa staroindijske knjievnosti. pri emu nizak nivo pismenosti i
komplikovano ideogramsko pismo nisu najvei problemi. fenomen javnost u ovom kontekstu valjalo podrazumevati kao
dinamiki skup miljenja pre svega onih socijalnih subkultura koje su mogle da poznaju i da. spaljeni. do dananjeg dana
je sauvan ma . nestali. koji se smatraju preteom karatea. kao i crtei ili freske u japanskim manastirima. ozbiljnijeg
istraivaa ekaju jo vee nedoumice i nejasnoe. Posrednim putem.. dekorativni ornamenti kineske ili okinavljanjske
primenjene umetnosti. u kineskom periodu razvoja vetine je oko nje postojala fama. skulpturi i slikarstvu dalekoistonih
civilizacija. trend simbolikoifrovanog modela komuniciranja. to je jasno ako se ima u vidu potencijalna mogunost
umovanja irih slojeva u domenu filosofije i srodnih disciplina u datom istorijskom periodu. idealistikim duhovnim
spekulacijama i vrhunskim knjievnim delima. Evidentno je da se materijalni spomenici ne zatiu samo u pisanoj formi..
Meutim. jer su Funakoshijevi pisani pristupi karateru umnogome i do danas neprevazieni. ambiciozno upotrebiti termin
javno mnenje. karate biva tumaen kao savreni sistem mitologema i praktine filosofije. koja predstavlja posthumno
izdanje i obuhvata ekstrakt Funakoshijevog uenja. kao po pravilu sadre i poentu za uenika. priznat i praktikovan vie
hiljada godina. o emu svedoe i brojna ponovljena izdanja. Gichin Funakoshi. tako da poslednjih decenija na tritu
postoji veliki broj radova posveenih karateu. bio ne samo malo poznat u iole iroj javnosti. o detaljima iz istorije i
tradicije vetine. i taj se trend omasovio.. Indikativno je da je sistem koji je imao stotine hiljada sledbenika. o teorijskim i
praktinim postavkama odreenih elemenata ili analizi parcijalne tehnike. Jasno je da je. u . Posle Funakoshija je velika
veina instruktora svetskog renomea objavila jednu ili vie knjiga. i koji predstavlja delo mnogih generacija uitelja
nastavljaa kineske I HSING kole. preskromno je rei samo pokuaj. pa italac nema priliku da se upozna sa kompletnim
obimom Funakoshijeve pisane rei posveene karateu. lanovi lordovske porodice Otomo. uputstva za reenje problema
ili ideal za ugledanje.. i ona predstavlja sam vrhunac erudicije klasino delo do kojeg je savremenom itaocu mogue da
doe. to je stvar istorijske procene. god. Funakoshi ih publikuje . Knjigu je za englesko govorno podruje preveo i
priredio Tsutomu Oshima. koji. jer je ovaj rukopis bio prezentovan samo naprednim uenicima i bio je namenjen
njihovoj edukaciji i erudiciji. nastao u okinavljanskom periodu vetine. Savremeni italac moe da se upozna sa njima
prvenstveno putem knjige KARATEDO DYOHAN The master text. Manuskript obuhvata i opise doivljaja. Ova knjiga je
i do dan danas ostala neprevaziena i neponovljena u mnogim elementima. Radei na tri verzije knjige o karateu
RENTANGOSHIN KARATEJUTSU i dve verzije KARATEDO KYOHAN. pri pominjanju okinavljanskog perioda. ili
milione. Tehniku i kate u njoj demonstriraju prvi Funakoshijevi uenici. koji predstavlja skup zabeleki o karateu i
njegovim principima. pojedinih uitelja koji su ostali u seanju. pregled ili prezentovanje karatea shvaenog kao sistem od
. i bio je poznat. ali i drugi istaknuti uitelji su ostavili obiman materijal. Na Okinavi. Budui da predstavlja ekstrakt.veku.
U prilog tome govori i injenica da je prvu knjigu posveenu karateu publikovao. direktni Funakoshijev uenik. i to
predstavlja prvi javni pokuaj pisane obrade karatea. njome nisu obuhvaeni neki drugi delovi Funakoshijevog rukopisa
kao to su COMMENTARY ON THE INSTRUCTORS MANUAL ili ESSAYS ON KARATEDO. o evoluciji pojedinih
tehnika ili kompletnih kata i njihovih naziva.nuskript MUSHINDO ROKU. tvorac savremenog karatea. nego ga je
pratilo i izrazito nepostojanje pisane rei. doajeni i vrhunski autoriteti karatea. to se prvenstveno odnosi na originalne
kate u njegovoj interpretaciji. Povezan sa domaom originalnom paternalistikom religijom. naroito putovanja. U tom
pristupu postoje dve osnovne mogunosti da se d presek.
. Takoe je jasno da svaki stil ili kola. Kvantitativna produkcija koja gravitira pandemiji je i razumljiva. imajui u vidu
planetarnu rasprostranjenost karatea i postojei pluralizam njegovih verzija i varijanti. Jasno je da je pisani pristup
karateu ne samo poeljan nego i potreban. kao i istaknutiji instruktor sadanjice. koji omoguava analizu i komparaciju.
ve i po obimu. za tamonje trite.. Kao da pojedinci dobijaju na autoritetu i ugledu ako publikuju knjigu. kao da u
ogledalu oslikava trenutne svetske prilike u ovom domenu. ili vie knjiga iz ove oblasti. Evidentno je da publicistika
delatnost posveena karateu specifino utie na formiranje javnog mnenja. Najbrojnije su knjige namenjene engleskom
govornom podruju. Evidentno je da izuzetno iroka baza karatevebaa. Svetska produkcija knjiga sa budotematikom. i
dela najautoritativnijih pisaca iz ove oblasi su prevedena na engleski jezik. gde apsolutni primat dri karate. japanskom.
uvrsti svoj renome i potvrdi svoj autoritet. a pojedina ostvarenja se meusobno razlikuju ne samo po ceni ili tehnikoj
opremi. barem jednom objavljenom knjigom. tirau. i to prvenstveno iz razloga to u njegovom okviru postoji i odreeni
broj samouka kojima je knjiga jedini ili dominantni izvor saznanja. eli da. pretencioznosti prezentovanja. tako da
instruktor saoptava ono to eli u trajnijoj. Knjige na temu karate su doprinele ne samo afirmaciji karatea. teorijskog ili
praktinog usmerenja. Ovoga trenutka postoji i veliki broj pojedinanih publikacija asopisa i listova posveenih karateu.
Javnost ze .. Mnogo je autora koji su za predmet svog rada uzimali karate i mnogo je napisanih knjiga.. pojedina
grupa tehnika ili neka druga karatesistemu subordinirana oblast. sledi literatura na francuskom i nemakom jeziku i.. s
obzirom na doba u kome ivimo. naravno. ve i porastu broja njegovih sledbenika i pristalica. i to irom sveta. Mnoga
pitanja iz domena teorije i prakse su rasvetljena upravo na taj nain. Nakon Funakoshijeve smrti su objavljene dve
knjige koje nose njegov autorski potpis GUIDING PRINCIPLES OF KARATE i MY WAY WITH KARATEDO.. gotovo u
svim dravama gde se karate veba. starija instruktorska garda nije nipoto jedina koja objavljuje knjige i sarauje u
asopisima. pisanoj formi. ozbiljnosti pristupa. Iz tog razloga su rafovi za knjige u specijalizovanim prodavnicama puni
literature posveene karateu i srodnim oblastima. Meutim. ili da se jednom od njegovih delova obrati panja i osvetli se
svestranije. obuhvatnosti teme.nosno celina. Dela vrhunskih autoriteta se prevode na svetske jezike i najee
predstavljaju prototip monografija o pojedinim stilovima. bilo po stilskoj bilo po nacionalnoj pripadnosti. a u poslednje
vreme i kungfu. Veliki je broj autora kako japanske. kao i konzerviranje znanja. postojanje klubova i organizacija. bilo
da su to kate. pri emu i najpovrniji uvid u tu produkciju ukazuje na znatne i primetne razlike u domenu kvaliteta. tako i
drugih nacionalnosti koji su dali i koji daju svoj prilog pisanoj rei posveenoj karateu. zahtevaju adekvatnu koliinu
pisane rei.
.. Razumljivo je da e pojedinci koji su ve u karateu i koji publikuju knjigu. humane i sline aspekte. Postoji fenomen
kojemu valja obratiti panju. Kao suprotnost se javlja grupa tradicionalno orijentisanih uitelja koji smatraju da je
publicistika u karateu istovremeno i njegova vulgarizacija i banalizovanje. ili se argumentovani efekti vebanja karatea
preuveliavaju. ve i jedinim moguim putem prenoenja znanja u domenu karatea. i nije prejako rei. jasno je da e svaki
iole istaknutiji uitelj ili instruktor imati pretenzija da objavi knjigu. prekognicije ili ak levitacije. objektivno posmatrano.
davati prvenstveno afirmativni vrednosni sud o njemu i da e se. a refleksija je pluraliteta verzija ili varijanti ove vetine.
istiui njene etike. internacionalnim ili stilski determinisanim organizacijama. ak i naivnih ili pogrenih pristupa...
ekspresni kursevi samoodbrane ili trenutno sticanje magijskih ili psihikih moi telekineze. Produkcija knjiga iz ove
oblasti nije imuna ni na dela arlatana i neznalica. TV. siledijstva. a odnosi se na tretman borilakih vetina u sredstvima
javnog informisanja radiju. prvenstveno mladih. koji zajedno formiraju odreeno miljenje. agresivnosti. ali i u usmenim
izvorima obavetavanja. truditi da privuku to vei broj mladih ljudi u dvorane za vebanje. neukih ili povrnih subjekata
kojima je autorstvo nain da sopstvenu minornost potvrde. ili na neki drugi nain prezentuje javnosti elemente svog rada
u domenu karatea. svojim delom. to samo svedoi o multiplicitetu kvaliteta kartea i ozbiljnosti pristupa. tampi ali ne i u
strunim asopisima posveenim borilakim vetinama. tvoraca sopstvenih verzija karatea. Veina svetskih autoriteta
publikuje knjige i objavljuje tekstove u asopisima. I knjige i asopisi posveeni karateu iznose prvenstveno faktografiju
koja pledira u prilog karateu i njegovom omasovljavanju. a to je potvreno i zahtevom trita koje prilino brzo apsorbuje
relativno velike tirae knjige iz ove oblasti.malja gde ne postoji tradicija vebanja karatea i srodnih vetina se upoznala i
ovim putem sa fenomenima koji su poprimili masovni oblik i anticipirali ukus ire virtuelne publike. sistem predrasuda i
iskrivljenih poimanja u svesti javnog mnenja. Neretko se pristupa i nekritiki i karateu se pripisuju moi i sposobnosti
koje on. U doba kada izdata knjiga ili vie izdatih knjiga znai istovremeno i presti izmeu stilova ili organizacija. povrnih.
telepatije. Takoe je evidentno da e knjige posveene karateu glorifikovati i prvenstveno u pozitivnom svetlu slikati
vetinu. naravno. i da publikovanje knjiga ima zapaeno mesto pri vrednovanju pojedinaca i njihovom usponu
lestvicama hijerarhije zvanja i funkcija. nema. bilo u nacionalnim. Kao primer mogu da poslue blicdijete. U ovako
masovnoj produkciji kakva je literarna produkcija posveena karateu postoji i veliki broj nevrednih. . Oni usmeni i
direktni vid prenoenja znanja smatraju ne samo jedinim pravim. uvek ine veinu populacije. iji su autori oigledno zalutali
meu autore knjiga iz oblasti karatea. Misli se na dovoenje u vezu kriminala. meu manje upuenim ili neupuenima koji.
Pojedinac na taj nain dokazuje da ne samo da nije ovladao vetinom. a prekrio je zakonske ili druge norme svojim
agresivnim ponaanjem.. iole veu vrednost i ozbiljnost borilakim vetinama. gotovo apriorno. uspostavljanje
samokontrole i samodiscipline. i takve osobe. ali i druga sredstva javnog informisanja.. nedopustivo niskog stepena
znanja pojedinca koji se odreenom vetinom bavi. kulture. To za posledicu ima tumaenje vetine odnosno sporta kao
puta agresivnosti ili kriminala. mestu. telohranitelji i sl. Tako. neazijskim sredinama. ve da je od njene sutine razumeo
malo ili gotovo nita. Nekoliko objavljenih studija u svetu o borilakim vetinama kao kriminogenom faktoru upuuju na
zakljuak da borilake vetine pozitivno utiu na smanjenje doze agresivnosti. politike. ali i meu lanstvom organizovanih
grupa kriminalaca.sklonosti tui i fizikom obraunavanju i borilakih vetina. kao i naravno. javno mnenje ima iskrivljenu
sliku o ulozi. gde vanserijski pojedinci iz redova borilakih vetina uivaju ogroman ugled i potovanje. Naoruani karateom
ili kungfuom. Poznati su primeri da bande ili grupe kriminalaca apsorbuju kriminalu sklone otpadnike od borilakih
vetina ili organizuju prave kole obuke svojih lanova u siledijskoj upotrebi tehnike ovih vetina. a pojedince koji se njima
bave gotovo intuitivno smatra za osobe sklone fizikom obraunavanju. Ovakvi primeri su evidentni i njih redovno
registruje tampa. prekoraenjem nune odbrane.. koja je prisutna. ali oni predstavljaju pre izuzetak nego pravilo i odraz
su nepoznavanja. Ovo uverenje javnosti je potkrepljeno i prisustvom pripadnika borilakih vetina meu takvim
profesijama kao to su izbacivai u diskoklubovima. borilakih vetina. Valja napomenuti da je situacija dijametralno
suprotna u postojbini borilakih vetina Japanu. kriminalci polaze u krvave obraune gde su frakture lobanje ili udova
uobiajene posledice. vrednosti. Suprotni sluajevi su poznati. kao po pravilu. Veina lidera umetnosti. u nejapanskoj.
snosi i introvertnost instruktorskog kadra. postojanje kukolja u itu. U oima javnosti se poistoveuje pojedinac koji je
uinio nedozvoljeno delo i sama vetina i on se smatra apriori njenim reprezentom. pa i kriminalu. prvenstveno
senzacionalistikog tretmana. nedovoljne upuenosti. gde neslavni primat imaju karate i kungfu. kao posledica ovakvog
stanja i ovakvog. nauke. agresivnosti. a krivicu za ovakvo stanje. ne uivaju vei socijalni autoritet. Meutim. Evidentan je
publicitet koji tampa prvenstveno zapadnih zemalja daje sluajevima agresije ili prekraja zakonskih normi od strane
pripadnika neke od vetina. sklonou ka fizikom obraunavanju. ili barem jedan njen deo. javno mnenje veine neazijskih
zemalja negira.. se aktivno bavi nekom od tradicionalnih borilakih japanskih marcijalnih umetnosti i to predstavlja
jedan od osnova i njihovog profesionalnog uspeha. Preteno negativnom miljenju javnog mnenja doprinose umnogome
... to predstavlja konstantnu sugestivnu poruku upuenu svesti najireg auditorijuma. i ire posmatrano.
u doba vee popularnosti. Zahvaljujui prvenstveno filmskoj banalizaciji i neozbiljnom tretmanu ovih vetina u domenu
filmske produkcije. doprineli su sporijem sticanju drutvenog autoriteta i manjem drutvenom priznanju. odvajali su se
pojedinci koji su krili odreene zakonske norme i. Izuzetno veliki broj pojedinaca koji se karateom aktivno bave. i jujitsu
imaju. a naroito filmu. strune i afirmativne informacije i uzrokuje stagnaciju priliva mladih i najmlaih u sale za vebanje
pojedinih vetina. nasilje. a neretko i u uslovima nestruno voenog procesa vebanja. kao i preteno neozbiljniji pristup
vebanju karatea. to je imalo direktne refleksije u domen javnog mnenja. a i karate. Stoga i ne udi previe injenica da
pojedinci. Iz istog razloga je podmladak u domenu pojedinih vetina ugroen. ali i popularie. Mada brojano viestruko
inferioran karateu. Nesvesni svoje pedagoke funkcije i socijalne uloge. kungfu. retko poele da se aktivno bave nekom
od vetina. Od velikog broja subjekata koji su vebali pod nejednakim uslovima. a nekmoli da ga upute u aktivno
vebanje neke borilake vetine. odnosno javnom mnenju subkulture najee malo upuenih ili neupuenih. a kasnije. Uz
odreene ograde prvenstveno formalne prirode. valjalo bi afirmisati tezu da je film bio i da jeste sredstvo koje je najveu
panju od svih ostalih sredstava masovnih komunikacija posvetilo fenomenologiji borilakih vetina. a koja se odnosi na
tretman pojedinih vetina i vrednosni sud o njima. ne garantuje ni minimum bezbednosti fizikog integriteta njihovom
detetu. Elementi judoa nisu permanentno izvrgnuti periflai i komino niskom nivou tretmana. Postoji odreena
kvalitativna razlika u reputaciji koju pojedine vetine imaju u oima najire javnosti. u oima javnosti. oni iz bilo kojih
razloga toleriu ili podstiu prekoraenje dozvoljenog kontrolisanog kontakta u borbi. grubost. jer nemaju pravu
informaciju o njoj. Kao deo kulturoloke razmene na estetikoj ravni. karakter samoodbrambenih vetina. to se neretko
svodilo na ablonizaciju . pa i oportune paradigme dvaju civilizacija istone i zapadne putem vrlo simplifikovanih
ekspresivnih modela homogenizuje. judo u oima javnog mnenja poseduje odsustvo banalizacije. film je imao
nezahvalnu ulogu da neretko diferencirane. kao to je to sluaj sa karateom i kungfuom na filmskom platnu.i instruktori u
ijoj sali su prisutni krv. to na iole svesnog posmatraa ostavlja muan utisak. Ono malo povrnih impresija koje su mogli
da steknu zahvaljujui tampi. moralne norme i kodekse asti vetine kojoj su pripadali. preteno intelektualnih sklonosti i
preokupacija. a njihovi pobornici se ne smatraju apriorno nasilju sklonim osobama. jer im je neprivlaan banalizovani
fiziki vid vetine kao paravan za agresiju i nepoznavanje njenih pravih vrednosti. samim tim. Na ovaj nain formirano
miljenje potpomognuto nedostatkom punovredne. imaju prilino negativnu reputaciju. Judo. jer se i sami roditelji tee
odluuju da dozvole svome detetu da zapone sa vebanjem. U uslovima masovnosti nije uvek voeno rauna o
pedagokom i psiholokom uticaju. TVu.
gde u vidu imamo prvenstveno Kurosavu. Dati medijum je bio posrednik kojim je legenda o budovetinama krenula put
srca i simpatije mnogih zaljubljenika i sledbenika. ali i povratak u vreme koje je zauvek prolo. Ostali. Kungfu koji je
postao. Svestan pretencioznosti legende koji pria o tradicionalnim vetinama. naivnu glumu i obilje scena masovnog
prebijanja. predstavljaju neprevazieni model transkulturacije i univerzalne komunikacije.. gotovo nikakav napor od
svojih posetilaca. mnogo filmske krvi i banalizovanu crnobelu pravdu. gde izmeu vetina i umetnosti nema prave
razlike. ukoliko su ovi reiseri svojim delom izvrili trajan kulturoloki uticaj. Publika procenjuje vrednost ovih filmova po
kvalitetu i kvantitetu kungfu scena i kungfu tehnike. Marko Aurelije . ovozemaljskim stvarima neuprljanih entiteta
tradicije i duha jedne civilizacije i njene prolosti. ali i estetiki model. priproste dijaloge kao oblandu za predstojei kungfu
obraun. Mizoguija. sadanjeg i budueg. Ne moe se traiti neto od nekoga ko to nema. a ne da bude element u strukturi
umetnike ekspresije. ako ne i dominantniji. japanski istorijski film ovog perioda nudi afirmativnu poemu. Radi istinitosti
prikaza. granica izmeu realnog i imaginarnog. slino kokakoli. Kobajaija. ve u akciju. estetski ideal. Kao da je smisao
potisnut banalnom akcijom ija je odlika da traje. negirajui granice prolog. Mit o vetinama je istovremeno znaio i
afirmativni pristup. nikakvo prethodno obrazovanje niti poznavanje. u svojoj filmskoj verziji. pitkijeg i banalnijeg
avanturistikog kungfu filma. ostvario je fenomen Bruce Lee. veka izvrili prvi filmski enkulturalistiki efekat. univerzalno ili
estetiko. standardni valeri imanentni filmskoj umetnosti i izraajnim sredstvima filma postaju gledaocu marginalni.kojoj
je prethodila banalizacija. vladavine klanova i kodeksa asti. Prezentujui doba i svet samuraja. Umetnost filma ne
postoji u kungfu anru. mada je evidentno da je anticipirao razliitu subkulturnu strukturu konzumenata. Njegov nivo
aspiracije ne dosee u apstraktno. iji filmovi socioistorijske tematike locirani najee u Tokugava period. po trajnosti i
intenzitetu identian. stripovima ili vakaoj gumi. valja prvo istai suprotne primere dela pojedinih japanskih reisera koji su
pedesetih i ezdesetih godina . imitaciju. Meutim. ne trai. jo manje estetski model razmiljanja samo njihov novac u
zamenu za kliirani scenario. naivnu legendu. oguna i jakuza. simplifikovani vizuelni fenomen dostupan svakome ko je
u stanju da plati ulaznicu za neku od mnogobrojnih bioskopskih dvorana koje su specijalizovane za prikazivanje lakeg.
a izraajna sredstva ovoga filma su kungfui. racionalnog i iracionalnog elementa u nadgradnji budovetina.. na slian
nain univerzalizujui. borilake vetine su u ovim delima dobile oreol plemenitosti i humanosti.
dostignutim stepenom na lestvici psihike evolucije. ali i verzije koje tvrde da je karate produkt neke veoma drevne
civilizacije. ve kao prikaz jedne od savremenijih teorija o nastanku karatea hermetikoj teoriji koja ima prilian broj
pristalica meu savremenim karatistima prohermetiki orijentisanim. Ta civilizacija je poznavala i primenjivala
parapsiholoke fenomene telepatiju. ta je tarot Osnovni tarot se sastoji od velike arkane odnosno tarotkarte. astralnu
projekciju i sline. polemikog porekla. odnosno onima koji karate prihvataju prvenstveno kao hermetiki sistem. Saznavi
da civilizaciji preti unitenje koje oni. Najkrae prezentovano. stariji od ljudske rase odnosno postojee civilizacije.
astralnim ili viim sferama. Budui da je bila na superiornom stepenu razvoja. uz sve svoje potencijale. ili su boravili u
nematerijalnim. Adepti su . za razliku od nae koja bazira prvenstveno na proizvodnji materijalnih dobara. Postoje
verzije da je karate donet iz svemira i da je dat ljudima u naslee. psihokinezu. Prvenstvena namena karata je za
meditativnu praksu pri emu. a gotovo neiscrpnu energiju je koristila putem mentalne kontrole makrokosmike energije.
prevazili materijalne okove i po volji su dobijali materijalni oblik.Ako znanje stvara problem. Njihov osnovni zadatak je
bio da neguju spiritualno znanje i vetinu i da se usavravaju u mentlnim disciplinama. tarot je nastao pre nae
civilizacije. Isak Asimov TEORIJA O NASTANKU KARATEA Ovo poglavlje je planirano ne kao istorijat ili injeniki
pristup karateu kao sistemu. ne mogu da spree. sa take gledita dosadanje nauke nepoznate civilizacije. u hermetikoj
civilizaciji. i da je karate stvoren da bi preneo sadanjem ljudskom rodu sve univerzalno znanje koje je postojalo. koja je
prethodila ovoj civilizaciji. to je meditativni uvid vei. kao sistem. njeni pripadnici su bili na visokoj stepenici psihike
evolucije. Po hermetikom predanju. neznanje ga nee reiti. Bili su predvoeni grupom Adepata najvieg reda koji su.
hermetika civilizacija je poivala na razvoju mentalnih komponenti bia. i horizonti mentalnog polja znanja se ire. Ova
teorija bazira na postavci da je karate. Karate bi trebalo da bude produkt rezultat koncentrisane misaone akcije neke.
sa ciljem da ubrza njihovu mentalnu evoluciju. Oni koji se i malo razumeju u zapadnu hermetiku tradiciju. primeuju
naglaenu analogiju sa sistemom tarot.
stanja gubljenja forme ega. savrenu psihiku evoluciju. to je prenoeno sa generacije na generaciju. dok e mudrima da
slue za meditaciju. Savrenstvo njegovo je potpuno. i poi e putem napretka u psihikoj evoluciji. mogu da imaju i
materijalni oblik. . iracionalnospoznajni sistem psihikog razvoja i ekspanzije. Onaj koji ovaj sistem veba. Po predanju.
koje e neukima da slue za zabavu ili za kocku. Kada ga postigne. da pomenemo samo neka od osnovnih. Karatedo je
zamiljen da se veba kao spiritualna umetnost.odluili da ostave narednim civilizacijama sve svoje znanje iz oblasti
hermetike umetnosti i vetine. U njoj. pa e u tom cilju vebati karate. To su tzv. Karatedo predstavlja put mudrosti. Tako
nastaju tarotkarte. da bi postali gospodari svog ivota i gospodari sudbine. oni su Gospodari Sveta. naravno u svom
nematerijalnom obliku. Predvieno je da sve to je karatedo. predstavlja savrenstvo i da omoguava da se oseti spirit
odnosno ideja. transcendentalna stanja. usmeravajui posebne. a vrhovni Adepti svih dosadanjih civilizacija prelaze u
Veliku Belu Lou.. Adepti su stvorili karte neograniene moi. koji e da postanu njegove sluge i svetenici. doivljaje ija je
priroda slina halucinogenoj. ekspanziju svesti. ovekovu sudbinu i izbor. pripadniku nae civilizacije. mudri i plemeniti
osetiti njegovu spiritualnu poruku i zov dubina spoznaje. on postaje Mahatma. Karatedo je kreiran kao apsolutan i
savren sistem. Pouzdajui se u zlo i pohlepu oveku varvarinu. put znanja. Civilizacija je propala. borilaki sistem koji je
funkcionalno operativan. nadsvesnu ekstazu i doivljaj beskonanosti. dok e oni koji su produhovljeni. ali i pojedinaca
koji e da razumeju njegovu sutinu. Tu pripadaju i ritualna i meditativna praksa. Na njima se nalazi svekoliko kompletno
znanje iz oblasti hermetikih sistema. osloboenje od materijalne matrice. oni upravljaju istorijom i ljudskim sudbinama.
Taj sistem moe da zadovolji i zadovoljava sve ovekove potrebe. dinamiku meditaciju ili umetnost karatea. Po toj teoriji.
za otkrivanje nesluenih mentalnih sfera i uspon u psihikoj evoluciji. celokupna vetina i sveukupna mo. tei savrenstvu.
da bi se omoguilo njegovo prenoenje od strane onih koji ne poznaju sve njegove potencijalne dubine. Karate moe da
bude veban kao spoljanji. odabrane pojedince na put psihike evolucije. Da se vratimo analogiji sa karatedoom Vrhovni
Adepti su poznavali pokretnu. Besmrtni. uenik u toku prakse prolazi i doivljava razliita mentalna stanja koncentraciju.
Mahatme koji. niti da se izgubi uvek e biti pojedinaca koji e da ga koriste i tumae kao borilaki sistem. put razumevanja.
Analogija sa tarotom je oigledna. karatedo ne moe nikada da nestane. Svaka pojedinana tehnika je savrenstvo. ali i
kao hermetiki. Tarot je zamiljen tako da bude iren kroz narednu civilizaciju. put razvoja. Zamiljen je kao borilaki sistem
jer e priglupi i ogranieni pojedinci uvek eleti da se bore. za razliku od isto borilakih sistema. Predanje kae da su neki
od istaknutih hermetista imali susret direktni kontakt sa Mahatmom u njegovom materijalnom obliku. Savreni. razvoj
do tada nesluenih spiritualnih snaga. meditativne uvide.. po volji.
Oni ne prihvataju date obrasce ponaanje i reagovanja svoje kulture. osobama kojima se Put Karatedoa ini privlaan.
proli Golgotu i nadili sve to. na primer. a takve je teko nai. kao to uitelji kau. Neke njene verzije su. Tako. jer su neke
od usputnih manifestacija ovih fenomena sline abnormalnim stanjima psihe. prohermetiki orijentisane. ne bi trebalo sa
njima pomeati. oni kritinije uviaju nesavrenstvo. Sigurno je i to da je ona nastala analogno sa savremenijim
trendovima odreenog teorijskog tipa miljenja. jer je apsolutno individualan. iracionalni nain reagovanja. niukom sluaju.
mueniki i nerazumljiv. niti uobiajenu logiku i racionalni progled na svet. u odreenim periodima ne moe da socijalno
funkcionie. i bore se protiv zla. Sigurno je i to da podvrgavanje ovakvom mentalnom radu u periodu od vie decenija ini
ovakve osobe dobrim delom socijalno neadaptiranim i neadekvatnim. a pogotovu u dananjem svetu. Nepotrebno je
napomenuti da su pojedinci koji su spremni da njime idu izuzetno retki. a ni sluajno poistovetiti. jer vode psihikoj
evoluciji i psihikom progresu i ekspanziji. materijalnom realnou. Ni u kom sluaju ova teorija ne obavezuje u znatnoj
meri niti autora niti itaoce ove knjige. mogu da postanu lanovi Velike Bele Himalajske Loe ili Gospodari Sveta. za
odreeno vreme. biti svoj u svoj svojoj svojosti. iako su im neke od spoljanjih manifestacija sline. Evidentno je da linost
podrvgnuta hermetikoj praksi karatedoa. hebefrenije i srodne grupe oboljenja. s obzirom da pripada hermetikom
karatedou i njegovoj doktrini. manijakalnodepresivnih stanja. introvertnost. pod uticajem Denikena i njegovog
misaonog opusa. Neke druge. i tokom istorije ljudske civilizacije. upoznali Pakao i Raj. neki od doivljaja veoma lie na
pojedine fenomene koji se javljaju tokom izofrenije. prosenosti i samozadovoljstva u sebi. ali ih. Budui da tee
savrenstvu. ili da gubi kontakt sa datom. Vano je napomenuti da ovakav tok promene svesti. jer izuzetno mali broj
pojedinaca due vremena izdri na kvalitativnom usavravanju Puta koji su odabrali. svetu materijalnih dobara i
hedonistike filosofije egzistencije. Evidentno je da se ova stanja kvalitativno razlikuju od stanja psihike bolesti. Jasno
je i to da su kvalitet hermetikog karatedoa i njegov kvantitet u velikoj disproporciji. dobrim delom. u jednoj ili vie
inkarnacija. Samo retki i odabrani koji su proli Scilu i Haribdu. tee da se to vie priblie klasici zapadne hermetike
tradicije. i svoje i svoje okoline. koji je predmet spoznaje i intuitivnog uvida. to . taj put je najtei od svih puteva kojima
moe da se ide. jer trai oveka. osloboen od materijalnih stega. i ako predstavlja psihiku evoluciju. da upotrebimo
zenovski izraz. Krajnji cilj ovakve prakse je prevazii ovozemaljska ogranienja i materijalni vid egzistencije postati
Adept visokog ranga i. posmatrau sa strane lii na duhovno rastrojstvo ili ludilo. jer. boravei u iracionalnom svetu
sopstvene imaginacije.odreeni obredi/postupci religioznog karaktera i religiozna sluba. Put je to asketski. Moda je
jedan od preduslova da se poe ovim putem i ve postojea socijalna neadaptiranost.
Svakome ko poznaje ovu grau. dok ozbiljnijeg ili strunijeg pristupa ili pokuaja objanjenja nema. ak i upadljivih slinosti.
nipoto praksu karatedoa. Ajntajn . Ne tvrdim da izmeu tarota i hermetikog karatedoa nema odreenih. ali uz mnoge
neistine.najbolje ilustruje ovde pomenuta analogija izmeu tarota i karatedoa. proizvoljnosti. nerazumevanja i dopune
koje su rezultat kreativnog dejstva njenih poznavalaca. zapadne i istone hermetike tradicije. konsekventno. Odluio
sam se da prezentujem prvu teoriju jer je poznata i kod nas. poto bi ovo predstavljalo nekakav uvod u komparativne
studije tarota i karatedoa i. to je jasno. ne slau sa njom. delimino ili u potpunosti. niti sa ovakvim nainom
prezentovanja teorijske osnove karatesistema. pa se prethodni redovi mogu shvatiti i kao moj skromni doprinos
objanjenju ovog fenomena. u odreenim krugovima. Prethodni redovi predstavljaju samo kratak prikaz jedne teorije.
Postoje ak i teoretiari hermetikog karatedoa koji se. Pametan ovek zna da kae ne znam. i predstavlja prvenstveno
spekulativno pitanje. zadrau se na do sada reenom. Ali.
naizgled. to znai singularnu jedinicu koja obuhvata celokupni tok izvoenja ukljuujui. Meutim. termin karatewasa
podrazumeva jedan element karatewasa shvaene u irem znaenju. a to je sigurno odraz laicizacije. Tako. a njena
smislena komponenta je za um pojedinca neiscrpiva. U svom uem znaenju. one su ispunile svoju svrhu i. on mora da
stane na svaki stepenik da bi se sledei pojavio. specifina tumaenja. suptilne nijanse i razlike. gde se javljaju varijeteti.
jer ga transcendira prvenstveno svojom apsolutnom. minijaturne energetske varijacije. prihvatanja i usavravanja
karatea i. naravno.Postavi sebi nedostine i neostvarive ciljeve.. iole ozbiljnijeg smisla lienu redukciju. Meutim.. mada
ona u savremenom svetu karatea tei da zauzme dominantnu ulogu barem u smislu obima vremena i panje koja joj se
posveuje u svakodnevnom radu. neophodno je svakodnevno dolaziti u dodir sa svim pluralitetom karatewasa. ako ve
valja izneti i vrednosni sud. Prekorevaj sebe to ih nisi ostvario. prvenstveno ukazuje na fiziku dimenziju elemenata
karatewasa. karate poznaje veliki broj tehnika. metasimbolikom i metanoetikom dimenzijom. simplifikacije i.
Bakminster Fuler KARATEWASA Termin karatewasa shvaen u svom optem znaenju predstavlja skup svih
pojedinanih elemenata ili karatetehnika u uem smislu. Jasno je da je karatewasa samo jedan deo kompleksnog i
kompletnog karatepraksisa. postizanje i dostizanje odnosa koegzistencije i ostvarenje stanja paralelnog toka sa
karateom. konano. dok ostale stepenice ostaju iza njega. to bi iole ozbiljnija analiza ustrojstva elemenata karatea
posmatrala kao nedoslednu i neopravdanu. koji se u klasici karatea meri stotinama ili hiljadama to zavisi od kole.
banalizacije nadasve kompleksne i izuzetno prostrane i sveobuhvatne strukture tkiva fenomena karatea. ovako
koncipirana. i pratee i nadograujue elemente i. svaka karatetehnika predstavlja gotovo nepregledno prostrano polje
znaenja. za put uenja. to je jedan o autentinih ciljeva vebanja karatea. koja predstavlja stepenice kojima se sledbenik
uspinje na Putu Karatedoa. . i predstavlja deo Gokatakena. unikatna je po svojoj sutini. u kojem se u argonu
karatejezika najee upotrebljava. funkcionalna upotreba im je iscrpljena.
ukoliko prihvatimo mogunost ontikog pristupa tako sekularizovanom fenomenu kao to je to pojedinana karatetehnika.
autohtone i ontike dimenzije karatetehnike. metanoetike. drevni uitelji se vraaju na elementarne tehnike. i to iz
najprostijeg razloga to su za asimilaciju principa karatewasa i to osnovnih u okviru jednog stila potrebne decenije.
filosofske. Karatetehnika prezentuje pojavne oblike simbolike.. Pojedinac koji bi pokuao da proba vebanje vie stilova.
magijske ali i metafilosofske. i iz tog razloga autoriteti u domenu tradicionalog karatea pristupaju tehnici samo prividno
dihotomno oni posveuju godine. pa preko vrlo sloenih tehnika i suptilnih varijanti. i nakon pet. strasti. bio bi dostojan
saaljenja. gnoseoloke. duni smo da razjasnimo barem osnovno pitanje mogunosti saznanja ontosa karatetehnike. ali
ovog puta u proivljenoj verziji. pa i decenije. metasimbolike. istovremeno ili sukcesivno uenje principa tehnike vie
stilova bi dovelo do toga da se oni sukobljavaju jedan sa drugim. jedne kate.. nakon savrenstva polivalentne
ekspresije punog pluraliteta karatewasa. pre svega. ili Put. Izreka drevnih uitelja kae da tehnika ne slui za to da bi se
iko ikada borio sa drugim ljudskim biem. iracionalni gnostiki metod metaumovanja koji korespondira sa heteroloki
determinisanim bitkom karatetehnika. neminovno bi dospeo u situaciju da neznanjem pokriva neznanje. poev od
najjednostavnijih. gde karatewasa predstavlja samo put. svog stila. karatesport. od kojih svaka predstavlja autentini
izvor suptilnih varijeteta svake pojedine karatetehnike. te bi rezultat bio jadan. psiholoke. dimenzije u okviru
imanentnog u odnosu na sopstveni telos. da rue efekat uenja. krug znanja se ponovo otvara i ponovo zatvara prolazei
ceo ciklus saznanja. za koji put najeminentniji autoriteti klasike karatea decidiraju dubinskopsiholoki uvid kao.
hermetikookultne. Nasuprot tome. usavravaju jedne tehnike. jer je iole upuenijem pojedincu jasno da je ljudski vek
prekratak da bi se upoznale i usavile tehnike. izabranog. ve da se poraze sopstvene slabosti. a pojedinac koji bi
pokuao da kalemi tehniku vie stilova jednu na drugu. Semantiki polimorfna dimenzija svake pojedine tehnike odreuje
tu tehniku kao novum specificum. Meutim. u autohtonom tumaenju. istiui kao nebulozni kriterijum izbora odabir
tehnika iz vie stilova i upotrebljivost u sportskoj borbi. kate i ostala vebanja jednog jedinog. Ideja odbira iz vie stilova
odaje vulgarni laicizam. ije saznanje nije predmet prvenstveno najlucidnijih i do maksimuma iracionaliziranih
komponenti dubokih i arhainih struktura ljudskog duha.tako da postoji gotovo bezbrojni niz mogunosti. . est. ali vebaju
i veliki broj tehnika i njihovih verzija. sedam ili vie decenija svakodnevnog vebanja. Deklarativni izum. strahovi i
neopravdane sumnje. u neprestanoj borbi sa njima. prvenstveno se opet obraajui katama kao idealnim i savrenom
obrascu kanonizovanih karatewasa. dobrim delom je redukovao i simplifikovao tehniku koja je u upotrebi. Pored
apsolutne vremenske barijere. egoizam. a na emu bi ortodoksna teorija karatea insistirala.
ve i jedino vaee. Mrtvoroene je zavrilo u kanti za smee. koji pripadaju iskustvenodoivljajnoj sferi. verovatno iz razloga
da ne pravi smisla liene hidbride tehnike. sabakiwasa tehnike kretanja i drugih i prateih elemenata. Primarni kvaliteti
karatetehnike su tok pokreta i energetski balans. kao i u pojavnom obliku izvoenja. svojom stilskom determinantom.
Kvalitet tehnike jednog stila je neuporediv sa kvalitetom drugog. metodologiju.. progredirajui sistem uenja. koegzistira i
stilski karate. Kao opti rezime ove laicistike postavke bi valjalo rei da borilake efikasnosti na primer tehnike Oizuki
Shotokan stila u odnosu na adekvatni analogon Junzuki Wadoryu stila nije imanentna samim tehnikama. predstavljaju
banalizaciju spiritualne ideje i imanentnog savrenstva. usvaja njegove principe i asimiluje pozitivna dejstva hiljadama
godina proverene karatewasa. kao prvenstveno fizike kategorije.Kako je u domenu praktinih pitanja karatetehnike
miljenje autoriteta ne samo neopozivi kriterijum. Elementi kao to su snaga ili brzina. jer karatesport koristi
stoprocentne tehniku. iskljuuju sportsku determinantu i primarno fizike implikacije. ako i postoje odreene razlike u
domenu toka pokreta. Ne samo iz tih razloga. nijedan od iole ozbiljnijih poznavalaca se ne uputa u avanturu izbora iz
vie stilova. imam puno pravo da tvrdim da sportsko tu . zavisi prvenstveno od naina primene. prostornog rasporeda
energije. dok je osnova razlika u tumaenju. ve njihova borilaka primena zavisi od kvaliteta takmiara i njihovih partnera.
onda je to prvenstveno predmet analitikih studija praktiara karatetehnike. s obzirom da mu je iskustvenosaznajna
ravan jedina podloga za vanost. pri emu je evidentna izuzetna istovrsnost grupa tehnika izmeu razliitih stilova. to
odrednicu izbora iz vie stilova naravno stavlja onde gde joj je i mesto kao mrtvo slovo na papiru. Paralelno sa
karatesportom kao deklarativnim nedonoetom. tehnikama shvaenim u njihovoj sekularizovanoj verziji. od stepena
uvebanosti i borilake efikasnosti. ve deklarativni nonsens. Sa druge strane. energetskog balansa. Kaemo deklarativni.
koje sa izuzetnom upornou neguju tradicionalni uitelji karatedoa. kate. te otprilike jedna polovina karatevebaa veba
karatetehniku po stilskim odrednicama koje. pa bi bilo kakav pokuaj kompariranja pojedinih analognih elemenata bio
lien smisla. jer oni predstavljaju zatvorene celovite strukture iji elementi odgovaraju jedan drugome. osnovnog stava..
ve veba jedan stil. koji su svojstveni Shotokan stilu koji je izvrio pionirski uticaj i koji je uila kompletna trenerska
garnitura. O kriterijumima upotrebljivosti u sportskoj borbi je autor ovih redova ve dao neto opirniju napomenu. U ideji
da se probere najbolje iz vie stilova sagledavamo refleksiju mentaliteta balkanske prostake megalomanije bazirane na
laicizmu i neznanju. a takav postupak ne predstavlja inovaciju niti afirmativni prilog karateu.
Huang Tia uti Imperator. neznalica i lovaca u mutnom. takmiarski i kompetitivni elemenat u okviru savremene vetine...
kao i neujednaen i vrlo raznolik sistem sticanja zvanja.. Gokataken je skup svih grupa vebanja jedne kole ili jednog
stila karatea. gde sportkarate sigurno nije najtemeljitiji i najbanalniji vid kia u okviru odnosno izvan okvira autentinog
karatea. Za tvorca karatea u njegovom formalnoortodoksnom obliku. ve su to. bez moralne vrstine i karakterne snage
da ne samo uvide. a esto i borilaki.e. kao i nizak nivo kvaliteta uenja i vebanja. za kojega imaju afiniteta prvenstveno
pojedinci bez sposobnosti da razlue autentinu vrednost od nametljive nevrednosti ili kvazivrednosti. nasilje i niske
strasti na cirkuskim atrakcijama. . kao i verzije i pravci kao to su fullcontact ili kungfu. zamagljujui autentine vrednosti
umetnosti i kulture. raznorodni izvori uenja uz prisustvo mnotva snagatora.. separiranih pojedinaca. Meutim. gotovo
svi savremeni karatei. Novi Sad. u formi kate koja se danas naziva Sanchin i ouvana je prvenstveno u okinavljanskom
karateu. Uvid. filosofskopsiholoka i druga vebanja koja ine praksis klasinog karatedoa. kako rakrana savremene
kulture ki. i datuju se na oko . krv. ve i afirmiu istinu u karateu ili Istinu Karatea Duh. Ideju. Vidi dr Aleksandar De Majo
TEORIJA KARATEA udbenik za kolovanje i obrazovanje trenerskog kadra. Prvi poeci ili prapoeci vetine karatea
datiraju iz doba drugog od trojice legendarnih careva u drevnoj Kini.. ili pojedinci bez pameti. gde se manipulie karate
u korist punih depova menadera bez morala. neregulisana normativnopravna regulativa i gotovo apriorno
nepridravanje nepisanih etikih pravila i pisanih odredbi. smatra se indijski kaluer budistike religije Bodhidharma .
karakteriu savremenu scenu karatea u svetu..god pre nove er. a sa velikim novanim apetitima. medicinska.maenje
karatea predstavlja klasini i vrlo vidljivi oblik kia u domenu fenomenologije karatekulture.v. svojom pojavom. ni
fenomen karate nije nipoto imun na ovu pojavu koja preti da ugui trake preostale ozbiljnosti u tumaenju i poimanju
karatea u punom pluralitetu i polimorfnosti skupa njegovih dimenzija i aspekata.n. kao konstitutivne elemente
stvarnosti karatea. uz postojanje velikog broja organizacija svih nivoa paralelnih. sui generis. Sila. koji egzistiraju
skoro pet hiljada godina. gde na umu imamo i ritualna. meditativna. ali i nameuom dimenzijom vri snanu ekspanziju..
ali se moe odnositi i na nierazredne forme doivljaja lepog. slikovitog. mogu da. a to je estetsko kao pridev izveden od
nauke o lepom ili miljenja o lepom. profesionalnostruni in vrednovanja. iz razloga to je pojam estetske dimenzije
karatea nezamisliv utoliko to ovde estetsko poimamo prvenstveno u funkciji dva vida miljenja/tumaenja. u okvirima
svog perceptivnog znanja i dometima bilo razumske. bilo umske percepcije. Ovo vodi uvidu u prvenstveno estetsku
dimenziju karatetehnike. budunost je vena. koje bismo. na koja emo se koncentrisati u toku daljeg izlaganja grki
pojam aisthesis poimamo u datom sluaju kao osetljivost ili osetilnost. Kaemo karatetehnike.. procenjivanja. sadanjost
je vena. Jasno je da ovako koncipirani pojam lepog podrazumeva objekat ili predmet koji se tumai i vrednuje lepim u
datom sluaju karatetehnika. odnosno. to se neretko svodi i na jedino. steknu uvid i spoznaju prvenstveno. po mnogim
pozitivnim odlikama. na kome je da vrednuje prethodni objekat kao identian sa okvirnim pojmom lepog u datom sluaju
to su spoljanji posmatrai ili ak izvoa sam. odnosno nain i forma njenog izvoenja. to bi . mogunost percepcije
regulisanog. ekspresivnog. Postavlja se pitanje ta je to estetsko u domenu karatetehnike. posmatraa. K..
podrazumeva pojam lepog. To. slobodno mogli da uvrstimo u poznavaoce. na putu da bude oseano i doivljeno.U
religiji. pre svega. imanentno. kao i sam in vrednovanja. pojavnu dimenziju karatea. u proirenom znaenju. ulno
orijentisanog to. pravilnog. i kod manje upuenog posmatraa. koji e biti bazini pojam drugog vida poimanja. to je njena
pojavnoekspresivna dimenzija. znai tehnikomanifestnu ili linoekspresivnu dimenziju pre svega karatetehnike kao
odraza ili izraza kvaliteta koji je u funkciji linosti. U umetnosti. verifikovanja u estetskom smislu. Okakura Knjiga aja
OD ESTETSKOG KA ESTETIKOM U KARATEU Ogromna veina sledbenika karatea. sledbenika koji se bavi praksom
karatewasa. U datom sluaju to je. stvarnog ili imaginarnog. upeatljivog. Kao to sam ve napomenuo. laicistiki
determinisanom uvidu.
Sloenije i naprednije kate uvode prvenstveno strogu pravilnost energetskog ustrojstva i energetskog toka sloenije
postavke rasporeda. kao i konciznija i sloenija kretanja. podrazumeva odreenu zakonomernu pravilnost i usklaena je a
u poslednjem veku i naglaeno geometrizovana po toku izvoenja ona obuhvata i opisuje krug. ali upotpunjujui raspored
elemenata. ali i usaglaavanja sa osnovnim linijama i ravnima ovekovog tela tehnike se izvode u tano i precizno
odreenu srednju liniju. ravanskom i prostornom rasporedu. uloge. prateeg kretanja..prevazilazilo pojam spoljanji
izgled. obino centralnog poretka i pravilne i odreene udaljenosti od tela. ili su to. ili je u obliku slova H. sloeniji
prostorni oblici. Nain izvoenja pojedinane tehnike je gladak. to neretko znai i identian ili uzajamno suprotan. mek. Sve
pojedinane tehnike u pojedinoj kati podleu strogoj pravilnosti i savrenog su poretka to se tie izbora. predstavlja
sinhronu akciju celog tela. gde je oigledna njihova pravilnost i zakonomernost. simetrinu parabolu. sa istim
energetskim potencijalom. srednje ili donje regije. poloaj nogu. toka izvoenja.. ili do granine linije tela. izvode se u taku
tano odreenu gornje.. simetrinom u prostornom smislu. pravilne pro . koji po linijskom. estetski dopadljiv u smislu to
mu je pravilnost zakonomerna taan poloaj stopala na podlozi i odnos izmeu stopala. ili pak T. pre svega u smislu
unutarnje simetrije. a naroito kolena. tako da sam pokret deluje impresivnije na posmatraa. sa pravilnou u smislu
podjednake energetske zastupljenosti. u odnosu na stopala i trup. Izvoenje karatetehnike poznaje savrenstvo
prostornog rasporeda. krug podjednako energetski optereen na svim takama. mora da bude usaglaen sa
kompozicijom celog stava. tako da je formalna korektnost prvi osnov za kvalitetniji energetski raspored. nagle. sa
adekvatnim kretanjem i istovrsnim promenama osnovnog stava. pak. jer su asimilovale strogu i rigoroznu pravilnost.
sa dinaminom zavrnicom. sa identinim prostornim rasporedom sa obe strane. gde svi delovi tela vre meusobno
dopunjavajue i usaglaeno kretanje. pravu liniju. do usaglaavanja sa poloajem celog tela. Embusen svih karateu
poznatih kata je prostorno pravilan i podreen je pravilnosti u smislu osne ili centralne simetrije to je ili prava linija. ali
identine i pravilne energetske emisije i ritmikog kretanja energetskog napona sa znatnijim rasponom to je
karakteristino za savremeni karate. Posebno kvalitetan estetski doivljaj predstavljaju kate. Svaki stav karatetehnike je
energetski apsolutno izbalansiran. mesta u kati. luk pravilan. Prostorni raspored izvoenja iste tehnike odgovara strogo
odreenom linijskom ili krunom kretanju. polukrug. posmatrana u toku izvoenja od poetka do zavretka. Svaka pojedina
karatetehnika. Svaka pojedina tehnika je energetski izbalansirana. poloaj tela apsolutno je usaglaen sa osnovom
stava koju najee odreuje poloaj nogu i prati strogo odreeni poloaj ruku. put nazad zakonomerno koliko i put napred..
koji uvek i dosledno potuju prostornu simetriju i pravilan. To se u jednostavnijim katama manifestuje kao isti broj
tehnika izvedenih u oba smera istog pravca. ritma. ili prostorno. krst.
to najee ima simboliko znaenje nesvesno. busshin. ali nipoto nije tehnika sama. to je najtanije. Tu pravilnost
ekspresije nipoto ne zavrava naprotiv kate su kanonizovane u smislu da. odnosno izvedena otvorenom rukom ili teka.
u domenu teorije karatea. jer se taj izraz moe nauiti. vidljivim kvalitetom karatetehnike. na primer. na istom pravcu sve
tehnike budu izvedene u istu regiju. Tako bi se. nedekorativnom i. izbora tehnike laka. energetski balans i tok pokreta.
ali ne i aktera. ovaj izraz moe da bude dvojak da polazi od svesti izvoaa ka izvoenju tehnike. i. pored simbolike. sve tri
regije u nizu. o njenom baroknom izrazu u smislu dekorativnosti a to bi opet bilo blisko kifenomenu u domenu
karatetehnike. superordiniranog ili transsekularnog efekta. po energetskom balansu. Takoe je jasno da ovo nije jedini.
ki. koji je svojstven karatetehnici. tei primarno individualnodoivljajnom prihvatanju tehnike.. nebo. konano. adekvatan
element na pandanu tog pravca. kime. kime. i to trenutno apstrahujui elemente kao to su ki. ima i estetsku dimenziju..
predodrediti. gde ovaj pojam tumaimo prvenstveno u njegovom antikom. ili u vidu ritma. lucidnijem izrazu kreacije
karatetehnike. nefunkcionalnom i neefikasnom sa stanovita posmatraa. moglo govoriti o simplifikovanom ili
redukovanom izrazu karatetehnika. odnosno izvedena elom pesnice. svesno percepirati.. ovek.. Evidentni doivljaj
lepog i. Jasno je da ovim mogue nabrajanje pravilnosti i sistematinosti karatetehnike tek poinje. koji rezultira
spoljanjim. kompleksan je utoliko to u ekspresiji tehnike uestvuju stotine parcijalnih elemenata. utiska ili. uvebati. a ni
najvaniji element estetske dimenzije karatetehnike. nivoa izvoenja.. nadsvesno ili zemlja. ili u pravilno progredirajue
rastue. U osnovi. ak i s obzirom na polimorfnost njihovih verzija. izraza. kontstantnih u smislu formiranja jednog opteg.
tok pokreta. i podrazumeva odsustvo svesnosti o samoj tehnici. Zanshin kao zavrni psiholoki doivljaj je na istom
mestu. dominira pojavnoekspresivni element. koji mogu da budu prisutni u oba vida izraza karatetehnike. Imanentni ili
unutarnji vid izraza karatetehnike tei asimilaciji tehnike od strane onoga koji je izvodi. opadajue. i od tehnike ka
njenom izvoau. koje smo ve apostrofirali kao konstitutivne elemente karatewasa. varijanti i tumaenja karatewasa.
Svaki element jednog pravca ima. neizraajnom.stornovremenske modele koncentracije energije i pravilna energetska
pranjenja. ve da su osnove ovakve koncepcije uvida u karatetehniku njena forma. tanije starogrkom znaenju
kalokagathia. buji. energetski balans. U prvom sluaju. ali koji moe da predstavlja osnovu i za performance. o
konceptualnom izrazu ili nadrealnijem. Ogromna veina kate se zatvara odnosno zavrava na istom mestu odakle je i
poela prostorno to. na kome je bio i uvodni i poetni telesni poloaj. nepojavnom. Izrazu u smislu expresion. ako se
polazi od svesti izvoaa ka izvoenju tehnike. u praktinom smislu.. ili u vidu zastupljene tehnike. to pred . svesno.
pionirski uticaj. termin koji ima dosta prostrano semantiko polje. mogao bi da predstavlja dobru . Meutim. pokuaja
negiranja jednih stilskih odrednica drugima. tumaenja. verzija. o njegovom vienju karateizraza. u datom sluaju
karateu. prvenstveno kao umetnost. postojanje dve osnovne komponente umetnosti mimesis i poiesis. ve ono koje
podrazumeva i kreativnu komponentu.. pozvaemo se na samo dva injenika argumenta. termin koji ih oznaava je les
arts martiaux francuski i martial arts engleski. a da je i to vienje mogue. karate kao forma umetnikog izraza je podreen
stilu. mekoa i gipkost forme. u domenu ovakvog tumaenja. kako ga prikazujem u ovom tekstu. ali je polemino pitanje
da li vide karate kao umetnost. u Francuskoj i Engleskoj. to je svojstveno gotovo svim granama umetnosti. U
teorijskom vizusu pojam karatedo je primereniji za poimanje i tumaenje fenomena kao oblika umetnikog praksisa.. ali
mu je primarno znaenje umetnost. ili dela koja su prevedena na ove jezike. Estetika dimenzija karatea podrazumeva
usvajanje barem nekih osnovnih postulata. Matsubayashiryu sloene krivolinijske putanje. Konsekventno tome.
Ogromna veina autora sa pomenutih govornih podruja. pravolinijski tok izvoenja. konfrontacija stilova. te karate
predstavlja jednu od osnovnih formi po takvoj klasifikaciji tradicionalnih zenumetnosti. i gde su i do dananjeg dana
najmasovnije. kao umetniki entitet. u njegovoj matinoj zemlji. supremacija stilskih valera. I dan danas. poznaje takoe
samo kao primer. gde se u oba sluaja javlja art latinska osnova. Naziv za pojam koji je u nas poznat kao borilake
vetine u dvema kulturama gde su one vetine izvrile poetni. U prilog stilskoj viziji karatea kao umetnike forme govori i
postojanje hronolokog. kola.. neoklasicizam.. sa svim konsekvencama takvog tumaenja... manifesti i proglasi o ideji.
sutini i odlikama stila.. pravaca. to je apsolutno analogno istorijskoj i sistemskoj praksi drugih grana umetnosti.. o
karateu se misli i kao o formi umetnikog izraavanja. veoma razuena baza tehnika.. utoliko i karate. te otuda i mnotvo
veih ili manjih stilova. Wadoryu polukruni tok. Shotokan vrstoa izraza. u srpskom jeziku bi to polje moglo da obuhvati i
pojmove kao to su znanje ili umee ali ne repetitivno fiziko umee..stavlja suprotnost u odnosu na prvi vid izraza
karatetehnike. gde pod ovim drugim pojmom poimam pre svega teorijsko miljenje o pojedinom obliku umetnosti.
likovnim umetnostima. Laicistiki posmatrano. ukoliko na primer muzika ili slikarstvo poznaju neoromantizam. analogno
knjievnosti. tumae karate kao art. Pridev estetiki poimam izvedenim od estetike kao filosofije umetnosti. muzici.
Afirmisani stav evropske negativne estetike. sukcesivnog nastanka stilova. Pitanje je koji su to okviri miljenja koji bi
pruili referencijalni sistem estetike za promiljanje fenomena karateumetnosti. Karate vidimo. to znai da poimam
sutinsku razliku izmeu estetskog i estetikog. nadrealizam.
neponovljivost. Ono se poima kao emanacija bitka. s obzirom na transcendentalni karakter individualnog doivljaja u
procesu karateumetnosi. ostvarene u vidu izraza. gde je tehnika shvaena samo kao pojavni element ove umetnosti.
nain umetnikog izraza. izabrani i uslovljeni nain kreativne ekspresije. gde vidimo barem nekoliko mogunosti kao
pravce mogueg razmiljanja. ili. modalitet. a. odnosno tehnikozanatsko u karateumetnosti. . u svakom sluaju. ali i kao
njegovu suprotnost. prezentovanog potencijalnom konzumentu u datoj formi. pluralitet polimorfnih vidova i
jedinstvenost svake pojedine tehnike. a nipoto kao njena sutina. i predstavlja sredstvo. tehnika. shvaen kao sutina
svega postojeeg. i gde bi karateumetnost. njenu prostornovremensku dimenziju. ali i kao primarna svesnost
transindividualnog i transapstraktnog karaktera. sm se bitak emanira. pojedinana svest. ili put vodi od kreatora ka
bitku. u delo kreacije karateumetnosti. gde vidimo dve mogunosti ili je sutina fenomena karateumetnosti u njenoj
doivljajnoj u filosofskom smislu komponenti. Po reima tradicionalnih uitelja karatea. njenu individualnu.poetnu osnovu.
ali svoje puno opravdanje nalazi u domenu karatea. a prvenstveno tu odluku da ona predstavlja odraz kreacije.
predstavljala put ka kui bitka. da bi u samom inu kreaciju u domenu karateumetnosti. Verujemo da je ispred ovog
uvida pre svega posredovani odnos. konkretnog. da se opet pozovemo na pojam klasine estetike. konkretna. To je
njegova karatewasa. to podrazumeva odvojenost od bitka. Ona ispunjava. Pitanje je ta je to mimetiko. to je odomaen
struni termin karatetehnike. da se opet posluimo analognim primerom iz evropske filosofije. u potpunosti odvojenog od
ina svesne spoznaje. izvedenica od starogrkog termina tehn. Poiesis ili metakreacija u domenu same karatetehnike u
uem smislu nije mnogo smislena. prolaznog i trajueg. istorijskog. sistemom gradacije. ili Karatedoa. ali nipoto bitak
sm. u smislu spoznaje bitka. njenu formu. ovaj bio spoznat. Panestetizam zenovske stvarnosti Karatedoa uvodi
krucijalni pojam Ono. blia je istinitosti ova druga mogunost. Klasika zenovske misli odreuje Ono kao nadiskustvenu
transcendentalnu stvarnost koja je bitak sm ali uz heteroloke ontike pretpostavke. U domenu karateumetnosti traimo
izraz bitka i pitamo se za mogunost odnosa karateumetnosti bitak. jer je ona. koji time predstavlja samo odraz bitka.
ali i kao odraz dubinskog unutranjeg artistikog poriva. kao druga mogunost. ve i svest kao epifenomen. da se
posluimo Hajdegerovom predstavom. kao transcendentalno i transapstraktno sutastvo osloboeno od pojedinanog. te
predstavlja sredstvo. tubitkom Hajdeger. kako joj i sam naziv govori. ali i individualizovanu dimenziju i unikatnost.
Predmetnoprikazivaki plan karateumetnosti bi obuhvatao nain izraavanja ili izvoenja. a u smislu identiteta sa bitkom
egzistencije antropoloke vokacije ili. predmetnoprikazivaki plan karateumetnosti. ideje spoznaje i mogunosti spoznaje
gde se pod pojmom svesti ne podrazumeva samo individualna. koje stupa u suodnoenje sa bitkom.
kao jedine mogue transcendencije koja rezultira spoznajom jestebitka ili sopstva kao imanencije. na primer. kao. Ako
bismo se vratili na poetni referencijalni sistem negativna estetika. Pojam umetnike prakse u umetnikom inu karatea je
oigledan karate poseduje i mimetiku dimenziju. da opet koristimo rei drevnih uiteljafilosofa. muzikoj umetnosti dakle.
tvrdnje ili posredne ili neposredne dokaze. On. nepersonificirana sila koja je pre Stvaranja. iz umetnikog doivljaja
karatea. gde je sutina tog odnosa spoznaja Jeste tog bitka. smatramo da je trajno polemiko pitanje mogunosti
adekvatne korespondencije izmeu sopstva i bitka. vraa trajno izmenjena i obogaena uvidom ili uvidima. to je za
procenu dela najvanije. Kako je sadrina tog uvida ili tih uvida transcendentna. Delo u karateu ima dodirnih taaka u
smislu istovrsne prirode sa delom u. U Hegelovom vienju/poimanju umetnosti tri su elementa koji je ustoliuju kreator.
Gnoseoloka negativna estetika bi imala za predmet karateumetnost kao primarni in spoznaje ili saznanja iji je predmet
bitak. dok bi ontoloka negativna estetika imala za adekvatno polje istraivanja umetniku kreaciju kao izraz ili odraz
bitka. u toku kreacije. po mom skromnom miljenju. Problem ili pitanje dela u karateumetnosti predstavlja centralni
problem. ali samo spoljanjem posmatrau. nemogue ozbiljnije promiljati u ovako kratkom osvrtu i. u domenu estetikog
bi delo valjalo uvideti u polju imanencije praksisa karateumetnosti. Da se ponovo posluimo uenjem klasike
karateumetnosti delo u karateumetnosti je kreator sam. Kako smo taj izraz. primarno u polju . Ono se poima kao ontos
kreacije. ima svest da stvara umetniko delo. to je. u smislu umetnikog praksisa. ve mu taj bitak omoguava da stupi u
odnos sa jednim i jedinstvenim bitkom. i to prvenstveno zato to se pod pojmom umetniko delo podrazumeva prostorni
ili vremenski objekat kao predmet percepcije. kreira svoje sopstvo utoliko to ga dovodi u postojei. delo i umetnika
praksa ili in kreacije. i on je taj kome je svojstven umetniki praksis u Aristotelovom smislu rei. i pitanje je da li je
usmeren na delo kreacije.Cilj procesa emaniranja je spoznaja od strane individualnog duha da ne samo to predstavlja
nekakav bitak u ovom sluaju tubitak. U karateumetnosti kreator je vidljiv i decidiran to je karateumetnik koji poseduje
svest da se karateumetnou bavi. jednoj nemimetikoj formi umetnosti. identifikuje ga sa bitkom ili ak bitak identifikuje
sa sopstvom. verbalno neiskaziva i individualnodoivljajna. afirmativni odnos prema bitku. ili je samodovoljan. gde nije
u obzir uzeta apsolutna prezicnost pojmova. a koji u karateumetnosti poseduje specifine oblike/odlike. odredili kao
estetski fenomen karatea. uvideli bismo da su oba njena vida funkcionalna u smislu pribliavanja estetici
karateumetnosti. doivljava i iskuava promenu stanja svesti koja se. ali koja nikada nije stvorena. ija je vrednost uvek i
primarno individualno determinisana. dostupan recepciji posmatraa. to konsekventno znai nepojmovna i
nekonceptualizovana. ili je u stvaranju samom. bez obzira na tumaenje ili efekte.
Opravdana je smislenost stava koji bi bazirao na prvom postulatu Lukaeve fenomenoloke estetike Umetnika dela
postoje kako su . apstraktne i transapstraktne forme umetnikog izraza karatea. progovori i o tom skupu pitanja i
problema. njime nisu obuhvaena odreena pitanja za koja smatram da su sutinski znaajna za ovu grau egzistentnost i
prezentnost ontosa karateumetnosti. bit epifenomena dualiteta saznajnodoivljajnog u estetici karatea. a priznaje ono
opto. adekvatan referencijalni okvir u kojem bi valjalo odreivati i u koji bi valjalo projektovati konstitutivne elemente i
valere karateumetnosti. gde na umu imam i prilog za uvod u metaestetiku karatea. nego ni perceptivaca autentinog i
autohtonog umetnikog karateina. ne samo procenjivaa. koja rezultira kreacijom bez kreacije. odnosno tehnike bez
tehnike. kao i druga. ali mogua barem po miljenju potpisnika ovih redova u smislu antitehnike. iskljueni iz
potencijaliteta autentinog umetnikog estetikog doivljaja karateumetnosti. kao dominantni vid svetske estetike. nikada
ne dostiu status relevantnih. ve i sopstva. pojmovno. prirodom samog umetnikog ina karatea. transsubjektivistiki vid
ekspresije karateumetnosti. Karateumetnost je redukovana na karatepraksis utoliko to bi njena mimetika komponenta
izvan predmetnoprikazivanog plana bila nezasnovana. uvideli bismo da su oni.. dovodi u odnos nitetnosti prema
jestebitku da opet upotrebimo Hajdegerov termin. individue shvaene kao egzistencije upuene na put spoznaje. a gde
preostaje jedino afirmativna egzistentnost kreatora na poetku procesa kreacije ili umetnikog ina. Skloni smo da
smatramo da je negativna estetika Negativna estetika je odreena kao ona opta tendencija u filosofiji umetnosti prema
kojoj se egzistencija umetnosti.. smisao i njena funkcija redukuju iz odreene filosofske ideje. jeste iskljuivo individualni
doivljaj. S obzirom na samo informativni karakter osvrta i uvodne pretenzije. s obzirom na ozbiljnost usuujemo se da
kaemo ontosa karateumetnosti. Svesni smo da je estetika dimenzija karatea u potpunosti izvan polja i predmeta
opservacije literature koja se bavi karateom posmatrano u svetskim razmerama i da je ovaj kratki osvrt samo prvi
pokuaj da se. a bez intencije ostvarenja u smislu kreacije dela. Gligorije Zajearanovi. osueni zauvek na stav
spoljanjeg posmatraa koji.svesti kreatora. u tim okvirimja. ali koji doivljaj egzistentnu formu ne samo jastva. analogno
komunikacionoj teoriji umetnosti. Gledaoci ostaju gledaoci. Ukoliko bismo. jer i spoznaja bitka u ovom sluaju znai
nitetnost egzistencije. pri emu dolazi do gnoseologizma ili ontologizma. pa se negira egzistencija. idejno. da bi
autohtonost njegove egzistencije bila dovedena u pitanje u trenutku transcendentalnog mistinog iskustva koje. kao to
je to i konsekvenca odnosa identiteta sa njim. nuno. te autor preuzima na sebe obavezu da se i ovim pitanjima obrati
panja u knjizi koja e svojim obimom i namenom obuhvatiti i opirnije koncipirane teme iz domena estetike karatea.
pokuali da definiemo konzumente dela ili prijemnike sadrine umetnikog dela kojima je ono i namenjeno. dodue.
Nikolai Hartmann ESTETIKA. Beograd . naroito ako se uzme u obzir inovatorska dimenzija iznetih postulata.. a koji bi
pred fenomenoloki predodreenu svest upitnog subjekta premisivno postulirao tvorevine karateumetnosti postoje kako
su one mogune.ona moguna. dijagram kate.. Takoe se postavlja pitanje smislene opravdanosti i utemeljenosti
estetikog vienja umetnosti karatea... a koje tumae nje je ne samo vaee. Hartmanna . kome delanje i dranje one
dvojice predstavlja zagonetku ... Hegel ESTETIKA IIII. nego i dominantno sve do dananjeg dana. se ne pie ni za
tvorca ni za posmatraa lepog. Beograd . te ovaj prilog nauci o karateu i teoriji karatea valja shvatiti prvenstveno kao
obavezu autora da se izrekne istina istina kao rezultat promiljanja i prouavanja karatea.kako ju je ustoliio Baumgarten
. estetika . Beograd . sa gotovo nesluenim mogunostima daljeg nastavka promiljanja ove premise. Embusen je
prostorni raspored izvoenja kate. pri emu bi valjalo navesti rei N. Georg Lukacs HAJDELBERKA ESTETIKA I. .... ve
jedino i iskljuivo za mislioca.. MALE FILOSOFSKE MEDITACIJE.
konstitutivni elementi svake karatewasa pripadaju domenu individualnog karateiskustva i individualne karateprakse.
odnosno otvoreni skup tehnika koje se prezentuju uenicima u toku prvih godina vebanja ili u toku prve decenije
vebanja. upotrebu veeg broja precizno energetski izbalansiranih stavova. kao i upotreba jednostavnijih kata. i pod
rukovodstvom eruditivnog uitelja. mogue dati samo nagovetaje i uputstva o ovim elementima. Budi najzabrinutiji oko
najsitnijih stvari. rasporeda energije i energetskog balansa. pre svega. Zenmajstor Itoku ELEMENTI KARATEWASA
Svestan sam nemogunosti. toka pokreta. njihovih vielanih i kompleksnijih kombinacija. u odnosu elementarnih tehnika
bazalni stav. buji. u pisanoj formi. vrlo stroga i dosledna kanonizacija samih tehnika u odnosu izmeu samih tehnika.
Nasuprot tome. elementarnost i jednostavnost tehnikih jedinica koje se prezentuju.. predstavljaju prvenstveno
predmet iskustvenodoivljajnog u v i d a. . korespondirajui znatnim delom sa dubljim. pri emu su ove deskriptivne
odrednice prvenstveno radne a ne klasifikatorne. Ortodoksna karatewasa se moe analizirati analogno metodolokom
postupku gradacije kao bazina tehnika Kihon i napredna tehnika. Bazina tehnika. predstavlja azbuku karatea. odnosu
pojedinih lanova u kombinaciji. te je. negacija principa sinhronog izvoenja. izvoenje sloenijih tehnika. korienje preteno
mentalnih principa izvoenja kao opozita fizikim protivljenje sili tee.. ili Kihon. Napredna tehnika obuhvata izuzetno
iroku oblast. oseaja za tehniku. Osnovne odlike ovih tehnika su strogo pridravanje formalnih kanona izvoenja. to e rei
nesvesnim strukturama individuuma koji je u interaktivnom odnosu sa entitetom karatea. koji. to zavisi od instruktora ili
uitelja koji poduava tehniku i od njegove erudicije. uz odsustvo i najmanje improvizacije. ili barem znatne ogranienosti
literarnog pristupa u postupku prezentovanja suptilnijih elemenata svake pojedine tehnike bussin.Najznaajnije stvari
uzimaj leerno. Najvee stvari uzimaj leerno. apsolutno individualno determinisanog. negacija koncentracije fizike
snage.
barem desetak ili petnaestak kata. Kyu. poznavanje njihovog toka i smisla.. i elementarna tehnikostruna saznanja
neposredno vezana za aktivno vebanje karatea.. to pogotovo vai kada se na umu ima redosled prouavanja kata..
njihovih verzija. na principijelnom nivou. Majstorska tehnika podrazumeva ne samo iri spektar tehnika i kata. kao i..
stavova i tehnika u njima. Poetnika tehnika je kanonizovana po izboru osnovnih elemenata. koji traju nekoliko meseci.
izgradnja individualnog oseaja za svaku tehniku i doivljaja svake pojedine tehnike. bogatstvo i pluralitet kata. sloeniji
elementi ne usvajaju. suptilne i precizne nijanse. mentalni energetski uvid u svaku tehniku. barem u elementarnom
vidu... ve i odreenu zrelost tehnike. osposobio da prati tok i proces uenja karatetehnike. ali je. i napredniji kvalitetniji
nivo izvoenja. Naprednoj tehnici bi pripadale suptilne nijanse.oseaj.. Jedna prvenstveno normativnoradna podela
karatewasa koja bazira na metodolokom sistemu rangiranja u savremenom karateu bi obuhvatila tri kategorije
poetniku. odnosno po sticanju zvanja .. Poetnika tehnika bi obuhvatala jedan ui skup bazinih elemenata za ije se fizike
osnove pretpostavlja da ih uenik asimiluje u toku karatekole ili karateteaja. elemente kumitea. s tim da se naredni. da
bi se. poimanja ili kombinovanja. dok svi prethodni nisu u punoj formi savladani i asimilovani kao deo rutine u
svakodnevnoj praksi. tehnike u osnovnim kretanjima. kasnije. odnosno uenikih tehnika. a obuhvata i elementarna
znanja o osnovnim principima ponaanja i vladanja u domenu karateprakse. ueniku i majstorsku tehniku. Napredna
tehnika obuhvata. na svom poetnom nivou. i gotovo sve elemente bazine tehnike izvedene uz naprednije.. da bi poela
da se iskazuje u svojoj vrednosti. strogo kanonizovana po metodolokom rasporedu i redosledu prezentovanja. tehnika
mora da odlei. u specifinoj verziji ili kao sistem razliitih tumaenja u toku izvoenja. pored svoje obimnosti. varijeteti.
Ueniki nivo poinje po uspeno zavrenoj karatekoli ili zavrenom karateteaju. . da se laicistiki izrazimo. Ovo je viegodinji
period permanentnog vebanja. jer je za tako neto jedan ivot sledbenika karatea ipak prekratak. razlikovanje istovetnih
ili istovrsnih elemenata od kate do kate ili u razliitim poloajima u samoj kati. da bi individuacija svake pojedine tehnike
poela da se pomalja. gde se pretpostavlja da uenik asimiluje dosta irok obim tehnika. rafinirane distinkcije. to najee
znai suptilnije principe. to sve svedoi da napredna tehnika predstavlja otvoreni skup za iju barem osnovnu asimilaciju
valja utroiti barem pet ili est decenija svakodnevnog rada. i to godinama. elemenata tehnike u sprezi sa stavovima.
kontrola kia pri izvoenju tehnike. to je vrlo vano u izgradnji napredne tehnike. Uenika tehnika je. negirana mogunost
da se taj skup sopstvenim praksisom kompletno obuhvati. doivljaj i.
u svom elementarnom obliku. pluralitet kimea. a da ona pri tome zadri ekspresivnost i. buji se pojmovno odreuje kao
beznaporna priroda fenomena. ve i unutarnjih imanentnih principa vie desetina majstorskih kata. deenergizovana.
doivljaj kia tehnike. i predstavlja predmet prvenstveno meditativnog uvida. saivljavanja i poistoveenja sa parcijalnom
tehnikom. Tano je to da taiso ima najmanje fizikih premisa pri izvoenju. da je upotreba ne samo fizike snage i brzine
redukovana. i nedoueni sledbenici nikada ne mogu da oslobode svoju tehniku od elementarnih fizikih principa. ali i na
tehniku kao kompleksnu. Postoje tri osnovna tumaenja svake pojedine tehnike u uem smislu koja vode poreklo iz
klasike karatea taiso. Tako.Ono to razlikuje majstorsku tehniku od uenike tehnike je prvenstveno stepen usvojenosti i
rutine. dosta se esto. U okinavljanskoj terminologiji klasinog karatedoa. fizike brzine. beznaporna. to je metodoloki
karakteristino. Keiko podrazumeva maksimalni mentalni i fiziki napor udubljivanja. prevladavanje maksimalno snanog
miino proizvedenog kimea. praeno izmenjenim stanjem svesti u smislu maksimalne koncentracije na svaki pojedini
elemenat tehike. tokom evolutivnog progredirajueg razvoja. Renshuverzija izvoenja tehnike se bazira. keiko i renshu.
poznavanje tumaenja tehnike. majstorska tehnika obuhvata. Izvoenje keikoverzije tehnike je. tehnika u taiso verziji
izvoenja izgleda spoljanjem posmatrau laka. Kvalitetno keikoizvoenje podrazumeva prevladavanje fizike snage. Keiko
predstavlja odreenu vrstu idejne suprotnosti u odnosu na taiso. uz istovremeno kretanja put sekularizacije forme i
principa izvoenja. stabilna i osetljiva forma. ali neopravdano. tok pokreta i buji beznapornu prirodu izvoenja. Konano.
izgradnja toka pokreta i poetni uvid u energetski balans. ve svojim sopstvom ukazuju na primer na cikluse i tok ivota i
smrti. poistoveuje sa pripremnim vebanjem.. kao put negacije fizikih elemenata to se kod povrnijih sledbenika na
uenikom nivou svodi na elemente fizike snage i brzine. Kod neukijih sledbenika keikoverzija izvoenja izgleda teko i
zavreno. Buji klasika karatea definie kao beznapornu prirodu izvoenja odnosno negaciju principa svesnog i voljnog
napora pri izvoenju. krunu prirodu i sutinu emanacije feno . osloboena linosti onoga ko je izvodi.. Taiso znai izvesti
tehniku bez tehnike i. a bazira na potpuno izgraenoj i do nivoa unutranje rutine dovedenoj formi izvoenja svih
konstitutivnih elemenata tehnike. kao po pravilu. i poznavanje ne samo toka izvoenja. Kvalitetni taiso je umetnost u
izvoenju karatetehnike. poznavanje i praktikovanje nijansi i suptilnijih razlika. prevazilazeu celinu u odosu na njene
konstitutivne elemente. uz slobodu i neometanost nesvesnih struktura da kreiraju svaku pojedinanu tehniku. na buji i
busshin. pojedine tehnike ne samo da govore simbolikim jezikom. Bussin je simbolika sutina ili iracionalna poruka koja
je imanentna tehnici. a u funkciji poimanja i unutarnjeg oseaja za svaku pojedinu tehniku. jer je tu sledbenik ceo u
tehnici.
ak ni u svom vrhunskom domenu. kao odreena stuktura. ritual u smislu institucionalizovanih ver . potpuno iscrpne. kao
element hermetikookultne prakse. a potpuno joj je strana obuhvatnija teorijska misao u smislu izvedene. mada asnih
izuzetaka ima i u ovoj oblasti. prevashodno naunoanalitiki pristup karateu bude ogranien ili omean stilskim ili bilo kojim
drugim. niti dozvoljava da njegov. kao metaformu. uvek uz uvaavanje kompleksne prirode svake pojedine
karatetehnike. dosledne. i kretanje putem mandale od podsvesnog. pokuaemo da na narednim stranicama damo
jedan okvir ili skicu za jednu doslednu sistematiku. ostavljajui pojedine njene delove sasvim izvan polja opservacije i.
nijedan iole ozbiljniji pokuaj uvida u sistematizaciju postojeih karatewasa. obuhvata ritual kao religioznomistini in.
preko srednjeg do nadsvesnog. Ritualna tehnika Klasini karate je prvenstveno ritualna umetnost i ritualna vetina koja.
Rensu predstavlja nivo oplemenjivanja tehnike i uvid u idejnu i duhovnu supstancijalnu prirodu singularne tehnike. ak i
najautoritativniji autori prezentuju samo inserte iz karatewasa. u svom tradicionalnom obliku. nije dala. gde pod
pojmom grupa imamo na umu zaokruenu celinu ili skup karatetehnika koje su istovrsne po svojim odrednicama.
Svetska literatura iz domena karatea. analitine i diferencijalne sistematike. elemente ili segmente prakse u domenu
karatetehnike koje favorizuju njihov stil ili njihova kola. a jasno su razgraniene od bilo koje tehnike iz druge grupe. kao
elementa nadreene metaduhovne stukture skupa karatewasa. koja obuhvata sve grupe karatewasa. to je vrlo tano
kao generalna odrednica. i sline metafizike ili filosofske ili psiholoke ideje. Misaoni i teorijski obim busshin ideja je
izuzetno veliki u tradiciji karatedoa. potencirajui samo one delove. ritual kao proces ili kao in metamimetike kreacije ili
kreativne geneze. ritual kao model ponaanja i pravila ophoenja. pored evidentne upuenosti na samo
tehnicistikopraktikanstki nivo. i izvan domena saznanja svojih italaca. Kako autor ovih redova ne duguje poslunost
nijednoj koli niti stilu. kao funkcionalnog operativnometodolokog i zaokruenog sistema. to je najei sluaj. ali i srodnih
oblasi. obuhvata dvadeset jasno izdiferenciranih grupa tehnika. Nadstruktura ezoterinih tehnika obuhvata jo jedan
Tetragramaton etiri grupe. kao naslee iz arhaine svesti pripadnika primitivne zajednice. ili one za koje oni sami
smatraju da su dominantni i da im valja dati apriorni i apsolutni primat u literarnom pristupu karateu.mena Mandala.
kao kompleksni obred u sinkretikoj formi. samim tim. Karatewasa. apriorno ograujuim i suavajuim odrednicama.
mada smo svesni ogranienja ovakvog tumaenja. Pripremna tehnika Pripremna tehnika ili kalistenika je grupa tehnika
imanentnih uoj strukturi tehnika namenjenih svakodnevnoj praksi u okviru prvenstveno grupnog vebanja i. redukovan
intenzitet izvoenja. precizan i do ustrojstva idealnog doveden energetski balans.. koja je uproena u svetu karatevetine.
smanjenu frekvenciju ponavljanja u odnosu na klasinu. prvenstveno singularne namene inicijatike rituale. posmatramo
kao element prodora kierske svesti u karatepraksu i kierskog. centralni deo vebanja. promotorne rituale.. ritualnu
praksu kata kao semantiki polivalentnih i morfoloki pluralitetnih entiteta. koji predstavljaju prvenstveno karatekulturu i
pravila kulturnog ophoenja u domenu vetine.skih inova analogno npr. Pored funkcije u karatetehnici u uem smislu. ali
su nain izvoenja i tumaenja specifini i u potpunosti podreeni principima karatetehnke. aksiom karatetehnike. konano.
hrianskom opelu. ezoterine rituale i rituale specifine....... dok druga grupa pripremnih tehnika obuhvata samu
karatetehniku izvedenu na nain pripreme za rad tehnike imaju manju amplitudu pokreta. Dachi Opisno tumaenje ovog
pojma bi bilo stav ili poloaj tela. Dachi predstavlja mirovanje u dinamici i dinamiku u mirovanju. a ponajvie slinosti.. ima
i medicinsku funkciju u smislu usaglaavanja toka energije sa idealnim tokom energije. i podrazumeva savreni. seiza.
Postoje dve osnovne grupe pripremnih tehnika jednu ine vebe koje su izvan polja ue karatetehnike i ne moraju da
pripadaju samo karatetehnici u uem smislu. neposredni in pripremu za osnovni. U savremenom svetu karatea u
neazijskim zemljama je od ritualne prakse ostala gotovo iskljuivo ceremonijalna tehnika rei. barem u svom
fizikopojavnom vidu. . to jedino moemo da registrujemo/razumemo kao kielemente u strukturi fenomenologije
karatekulture.. Dachi karatea vode poreklo iz drugih arhainih sistema drevnih dalekoistonih civilizacija. kao to se iz
naziva moe jasno odrediti ima za cilj utilitarni. Dachi predstavlja osnovni kanon. sportskim sportski pozdrav. negiraju i
zamene npr. to znai primarno lanog i banalnog odnosa prema karatestvarnosti. idealni energetski raspored.. Pokuaj
da se ritualnoceremonijalni elementi u vidu poklona i izraavanju etikecije. pokazuju sa asanama ranih yogasistema
naroito sa asanama Hathayoge i poloajima na tantristikim bareljefima i skulpturama ranoindijske prostorne umetnosti i
arhitekture.
kasnije. U domaoj terminologiji se sree banalizovani naziv gard. Kamae Za razliku od dachi. Sklon sam da smatram
da se nivo kvaliteta i majstorstva u domenu karatetehnike ogleda prvenstveno u kvalitetu izvoenja tewasa. verovatno
nastao iz razloga to ove tehnike imaju u borilakoj funkciji defanzivnu. mada mu time upotreba nipoto nije ograniena.
odbrambenu. kamae je karakteristian prvenstveno za martial arts. Kate ne poznaju kamae dok predstavljaju pravi
rudnik razuenih oblika i vidova dachi. asimilovane u japanski karate. u smislu poetnog poloaja. koristi se kao bazini
element u promeditativnim vebanjima ili u ritualnoj praksi.Pored preventivne i rehabilitacione funkcije. blokirajuu
namenu. pa se u savremenom karateu javljaju kao brojano najmasovnija grupa tehnika. i mogao bi se opisno
definisati kao poloaj ili stav celog tela. Do savrenstva su je dovele kole June Kine. Kamae poznaje obimnu
polimorfnost oblika. i gde je dominantan pokret ruke ili ruku. Kamae uvek predstavlja nadogradnju na neki osnovni
dachi. i one su. Predstavljaju obiman skup tehnika sa obiljem varijanti i mo . Tewasa Analitika odrednica ove grupe
tehnika bi ih shvatila kao grupu tehnika gde se energija u zavrnoj fazi koncentrie i emituje na nekoj od povrina ruku.
dok mu je funkcija specifina upotreba u karatewasa. Ovu grupu tehnika su formirali drevni sistemi prvobitnog
karatedoa. Tewasa obuhvata tri obimne podgrupe. koje imaju rang barem samostalne grupe karatetehnika Ukewasa
Odomaeni termin je tehnika blokiranja. gde je preutni naglasak na poloaju gornjih ekstremiteta. sa kojim gradi
simbiotiku celinu. nastao po laicistikoj vizuelnoj analogiji. jer je jasno da se nijedna karatetehnika ne izvodi samo
rukom ili rukama ili nekim drugim delom tela. U domaoj simplifikovanoj terminologiji se ovo naziva runa tehnika kao
prvenstveno konvencionalni termin.
. pa je ova grupa tehnika zastupljena sa iznenaujue velikim brojem reprezentanata u savremenom karateu. sui
generis. Zukiwasa Zukiwasa je ua grupa tehnika gde se energija koncentrie i emituje na predelu prva dva zgloba
zatvorene pesnice seiken i.. nemogue tano odrediti opisni prevod. Majmun Ispija au Belog Vina. Tehnike iz ove grupe
su. svetski karate. ove tehnike koncentriu najvie energije i predstavljaju grupu snanih tehnika. Geriwasa Odomaeni
termin nona tehnika je neadekvatan utoliko to se ovde energija koncentrie i emituje na nekoj od povrina nogu. najvei
broj tehnika uao u ui skup kumitewasa tehnike borilake primene. nastale po analogiji sa svetom fenomena koji je
okruivao prve karatepraktiare drevnih dalekoistonih kultura. Uchiwasa je pretrpela neopravdano veliku redukciju.
konsekventno. gde je veina naziva nastalo po ugledu na ivotinje. kasnije u japanski i. mada je ta analogija dosta
kompleksna npr. o emu najbolje svedoe njihovi nazivi Gavranovo Krilo.daliteta. kao po pravilu. to vodi poreklo iz
drevne kineske simbolike filosofeme da je zemlja izvor ivota i da na . s obzirom na zaista minimalne praktine vrednosti
u kompetitivnotakmiarskom domenu. Medvea apa. klasifikuju i kanonizuju kate. odakle je transponovana u
okinavljanski. za razliku od prethodne dve grupe. Ozbiljnija tradicija karatea ne insistira na geriwasa. U ovom veku su
inovatori razraivali verzije i preureivali arhaine forme geriwasa. Po teoriji.. Uchiwasa Ovoj grupi tehnika je. Iz tog
razloga je ovo. proporcionalno. dosta uska grupa tehnika.. ali je iz nje. i pored najbolje volje. Ova grupa tehnika vodi
poreklo iz severnih kineskih stilova. dok veliki broj ovih tehnika neguju. tako da danas ipak postoji odreeni skup ovih
tehnika. ovde su ake konstantno skupljene u pesnice. ali je po svom obimu manja od tewasa. u smislu uoptavanja.
koje u ortodoksnoj verziji poznaju obilje povrina na kojima se emituje energija i gde se veina tehnika izvodi otvorenom
rukom. Malj..
s tim da se na uenikom novou prezentuju gotovo iskljuivo tehnike iz ove grupe. a i da se kate neto ree obraaju ovoj
grupi tehnika. koje nudi kungfu film i slini izvornici. Tobiwasa predstavlja izvoenje neke od osnovnih gerewasa u
tobiverziji. borilaka funkcija ovih tehnika je iskljuivo defanzivna. ve ih prezentuju kao elemente demonstracije ili kao
specifinu tehniku. viestruki ili letei elementi geriwasa. jer je upotreba nogu manje prireena ovekovoj fizikoj konstituciji i
njegovom fizikom ustrojstvu. Atraktivni. Veina tehnika iz ove grupe je neto sloenija za uvebavanje i izvoenje i imaju
suptilniji tok pokreta. Geriwasa obuhvata tri grupe ue funkcionalne determinisanosti Osnovna geriwasa Najvei broj
geriwasa je obuhvaen ovom grupom. i one predstavljaju klasiku. Laicistiki termin su udarci u skoku ili udarci u letu. s
tim to postoji veliki raspon u vrsti. uz specifinost da se one koriste za odbranu od adekvatnih geriwasa. Tobiwasa
Tobiwasa predstavlja grupu tehnika sa najmanjim brojem lanova. ve predstavljaju igrariju. pojavnu i povrnu ekspresiju
neznanja i banalnosti protagonista ovih filmova i neozbiljnosti njihovog pogleda na karate i tumaenja ove vetine.
Ozbiljnije karatekole najmanje insistiraju na ovoj vrsti tehnika. Geriukewasa Za razliku od prethodnih. dok bi mnogi
praktiari karatea zaueno podigli obrve pri pomenu geriukewasa. pri ijem izvoenju obe noge naputaju podlogu. s tim to
postoje jednostavnije tehnike gde se energija koncentrie i emituje na jednoj povrini identino osnovnoj verziji ili na dve
iste ili raz . jer se u takmiarskoj praksi gotovo nikada ne viaju geriukewasa. nemaju nita zajedniko sa ozbiljnom
praksom i tradicijom ortodoksnog karatea. ona predstavlja predmet vebanja tek na naprednijem nivou. neravnoteu.
Izgradnja geriwasa predstavlja na fizikom nivou ozbiljan zadatak. stadijumu naprednosti i nainu izvoenja ovih tehnika.
disbalans. oba deskriptivna ili nedovoljno obuhvatna.putanje zemlje znai gubitak. Osnovne geriwasa predstavljaju
predmet rada na svim nivoima u domenu karatezvanja. S obzirom da im je borilaka funkcija prvenstveno teorijska.
poremeaj apsolutne ravnotee jinjang.
juiippon kuite.. i zajedno sa dachi i osnovnom tehnikom ini prvu kompleksnu trihotomiju izvoenja karatetehnike sve su
elementarne tehnike izvedene u nekom od dachi. koji podrazumeva barem elementarnu sabakiwasa. koja je vrlo
specifina za karatetehniku. povrniji. koji poseduju autohtone i autonomne principe izvoenja. Ova grupa tehnika
poznaje vrlo prostranu ravan pojedinanih oblika.. kao i sve elemente slobodne borbe.. neukiji. Kate Umetnost kate je
umetnost karatea. ipponkumite.. sledbenici karatea.. Kumite obuhvata vie metodoloki progredirajuih verzija i vrsta
vebanja sa partnerom bez borilakih pretenzija sambonkumite. Kumitewasa se u domenu karatea razvila tek posle
poetka ovog veka. a nije ni argumentovano.liite povrine na obe noge dvostruka tehnika. jiukumite. pod uticajem
utilitaristikih potreba. oblik praktikovanja. tumaenja i kombinovanja. nain upotrebe. agresivniji. bez obzira na verziju. U
kumiteu je novum jedino tumaenje. bez obzira da li se radi o borbi kompeticiji u domenu vetine. u kontinuiranom nizu
ili zasebno. sportskoj borbi ili nekom drugom obliku samoodbrana. Sabakiwasa Osnovu dinamizma karatewasa ini
sabakiwasa deskriptivni termin tehnika kretanja. inae se u praksi koristi uglavnom identina tehnika iz klasinih i
standardnih grupa karatewasa. i predstavlja inovaciju i istorijski novum u domenu karatewasa. rekao je mudri stari
majstor.. kao i samo vebanje sa partnerom. ako se u obzir uzme makar i osnovna istorijska injenika istina.
Kumitewasa Odomaeni laiki naziv je borilaka tehnika. Evidentno je da borilako tumaenje karatetehnike nije
opravdano. Karatetehnika poznaje dosta razgranat sistem suptilnih razlika i nijansi i irok obim vrsta i podvrsta
sabakiwasa. kao to je evidentno i to da e naivniji. ali su svi principi izvoenja identini ortodoksnoj verziji karatewasa.
koji ne obuhvata puni sadraj ovog pojma. karatetehniku tumaiti i kao sistem borilake namene. jer on podrazumeva sve
vrste tehnika koje se koriste u vebanju sa partnerom.. Ovaj . U savremenom karateu postoji irok spektar ovih tehnika
kao teorijska inovacija.
. pa sam sklon da smatram da svaka kata poseduje o n t o s u smislu primarne nadreene strukture. simbolikim. njenih
principa i nain njene upotrebe. noetikim. drevne i arhaine kate. to najee ne poznaju povrniji sledbenici karatea.. verzija
i suptilnih nijansi. te je u tom obliku veban sve do poetka ovog veka. etikim. ritualnim. ceremonijalne kate. majstorske
kate. ali i transjedinstvenog entiteta svake kate karatea predstavlja polje iskustva i polje saznanja. po reima drevnih
uitelja. stvarno napredovanje i sticanje viih zvanja je eliminatorno uslovljeno poznavanjem i adekvatnim kvalitetom
izvoenja kata. psiholokim.. u polimorfnosti vidova.. i da. Svojim imanetnim filosofskim. sve to se moe biti.. predstavlja
sve. Uvodei kontrolu nad procesom disanja i obiman skup jednostavnijih ili sloenijih vebi disanja. napredne kate.
magijske tradicije. koji im obezbeuju trajnu i apsolutnu vanost u domenu karatewasa i karatesistema. ritualne kate.
transekspresivne idejne sisteme gotovo bezgraninih potencijalnih nivoa znaenja i znaaja. da je puna i potpuna zrelost
tehnike mogua jedino u specifikumu kata. karate je nastao u vidu jedne kate.praktiari su usavravali fiziko i mentalno
zdravlje.. kate predstavljaju prvenstveno put uenja i asimilovanje tehnike u uem smislu.. U savremenom svetu ozbiljno
shvaenog karatea sistem kata ima fundamentalnu ulogu progres tehnike i metodologija baziraju se na progredirajuem
sistemu kata.. kate predstavljaju transcendentalne entitete nadobjektivnog nivoa vanosti. Kokyuwasa Kokyuwasa bi
se mogla tumaiti kao tehnika disanja ili tehnika upotrebe i kontrole toka i ritma disanja u domenu karatewasa. sve to
se moe saznati. sve to se moe doiveti. kamerne kate. brzo i efikasno menjali stanja svesti. eruditivni tumai vetine ili
umetnosti karatea potenciraju. odakle kokyuwasa karatea vodi direktno i pravolinijsko poreklo... Obiman skup
raznovrsnih i raznorodnih tehnika disanja poznaju gotovo svi hermetiki sistemi. sve to se moe misliti. ezoterine prakse.
praktikovali dugotrajne . sve to se moe iskusiti.bi stav mogao da bazira na uvidu u nedvosmislenu injenicu kao
potpuno autohtona i sistemski dovrena struktura. Obiman skup kata pojedine kole ili pojedinog stila imaju vie
podgrupa poetnike kate. Mnogobrojnost i razuenost oblika kompleksnog. to ne samo ozbiljni i panje vredni. gde kao
najuzornije posmatramo tibetanski umo i ranoindijsku yogu... Karate je kao sistem kata prenoen tokom hiljada godina
kroz dalekoistone kulture. ezoterine kate. uenike kate. poznati istoriji civilizacije. aspektima. koje kata u domenu
karatewasa podrazumeva. drevni mudraci .
magijskih.. trajnu i polimorfnu upotrebu u domenu prakse karatewasa.. U klasici karatedoa koriste se svakodnevne
elementarne ili sloenije meditativne tehnike. jungovskim jezikom reeno. kao svesnovoljna ili nesvesnoritualna
komponenta . postiui filosofske uvide. Kao drugi vid meditativne prakse. u cilju razumevanja i prihvatanja
bti.meditacije ili upranjavali postove. bez obzira na tumaenje disanja kao prateeg elementa ili kao nosaa vrednosti
tehnike. sistema meditativna praksa. Teko bi se i jedan jedini aspekt karatetehnike mogao zamisliti bez koncentracije
kao prateeg ili kao natkriljujueg elementa. umetnost. obavezno podrazumeva specifino tehniku disanja. kokyuwasa je
fundamentalni temelj svakog izvoenja karatewasa i svakog smislenog pristupa tehnikama karatea u uem smislu.. U
domenu karatewasa je meditativna tehnika u polju imanencije. pri emu svaka od pojedinih tehnika predstavlja
meditativnu poruku ili meditativni uvid. Tehnika koncentracije Koncentracija kao princip ima punu. sutine. biolokih
struktura i duha ovekovog. i dostiui od strane neupuenog nesluene visine poniranja u sopstvo. punoe i vrednosti
doivljaja karatetehnike. praktinofilosofskih. ezoterinih. O bilo kojoj vrsti vebanja da se radi. sticanja saznanja u oblasti
simbolikoiracionalne dimenzije individualnog ljudskog bia. Koncentracija u uem smislu u domenu karatewasa bi imala
dvojaki vid koncentracija svesti kao konstitutivni element pri svim vrstama vebanja i tokom karateprakse.
Karatetehnika kao vid prakse i kao oblik aktivnosti. bilo da su u dinaminom spoju sa izvoenjem tehnike u uem smislu.
to je u identitetu sa praksom karatetehnike. karatetehnika poznaje katarziko i prosvetljujue dejstvo dugotrajne primene
meditativne prakse. Meditativne tehnike Smisao ili svrha karatetehnike je uvid. Najpouzdaniji konzervatori kokyuwasa
su kate. ili sistem samospoznaje. gde je stavljen puni akcenat na kokyuwasa. Bez obzira na tumaenje ili verziju
karatea.. vetinu. bilo kao samostalni ili ak i dominantni vid vebanja. ono je nezamislivo bez tehnike disanja. pri emu je
put ili metod gotovo svih hermetikih. U originalnom karatedou postoje stotine razliitih vrsta kokyuwasa. U kategorizaciji
kata savremenog karatea postoji grupa kate disanja. rapidni napredak na stazi individuacije. to je posebno bilo
karakteristino za budistiku i hronoloki ranije tradicije. otkrivi medijum izmeu fizikih.
princip koncentracije se odnosi na na primer koncentraciju napora da se savlada i doivi pluralitet svake pojedine
tehnike. Tehnika samoodbrane Analogno nekim srodnim vetinama. crepova. mada sama ideja moi i elje za
utvrivanjem statusa i potvrivanjem moi u svetu materijalne stvarnosti. radi o krajnjoj banalizaciji i vulgarizaciji
plemenite uloge i vrednosti karatetehnike. gde se. odsustvo pune i trajne ozbiljnosti u domenu karatea. ili pak kao
dominantni princip pri sekularizovanom pristupu bilo pojedinoj karatetehnici.. nastao pod uticajem pogrenog tumaenja
u domenu javnog mnenja. Tameshiwari Tameshiwari u karateu je nastala po analogiji na temeshigiri tehniku
presecanja u kendou. maksimalnu koncentraciju na proces vebanja i tok izvoenja. bez prisustva posmatraa. autentini
uitelj karatea nee insistirati na praksi tameshiwari vie od nekoliko puta u toku ivota. praktikuje za lomljenje tvrdih
predmeta cigli. banalnijeg pristupa. koja je platila ulaznice da vidi spektakl. prvenstveno kao ekspresiju moi karatea i
na fizikom planu. sa veoma heterogenim motivima. u potpuno mirnim uslovima. predstavlja koncentraciju volje na
kvalitet izvoenja svake tehnike. cigli iil crepova. a po direktnom ugledanju na judo i jujutsu. bilo vebanju tehnike.
Evidentno je da ovo nije specifina vrsta tehnike. to se. bilo kao conditio sine qua non pri pristupu sistemu
karatetehnika. nerazumevanja ili nedouenosti u domenu ozbiljnog i postojanog pristupa karatetehnici. po pravilu. ve
predstavlja izraz povrnosti. da su karate i srodni sistemi prvenstveno samoodbrambenosne . postoji i tumaenja
karatewasa kao tehnike samoodbrane. ako to uopte i ini. uvek valja dosledno promisliti motive onoga koji se
bavi..kompleksnog karatepraksisa u odnosu na individualni um. tabli leda. valja napraviti odreenu distinkciju kada
uitelj uvodi uenike u tameshiwari nakon godina ozbiljnog vebanja. i predstavljala bi tehniku lomljenja tvrdih predmenta.
koji sa njom stupa u suodnoenje. Sasvim je drugi sluaj sa javnom demonstracijom lomljenja gomile dasaka. Meutim. U
tom smislu shvaen. ili ak publiku. ili eli da se bavi ovom vrstom vebanja.. Bez obzira na praktinu upotrebu ovog
tumaenja karatewasa. dasaka.. to i stvara fiziki efekat probojnosti ili realizuje dinamiku snagu. U svakom sluaju. ve se
koriste one karatetehnike koje koncentriu izuzetno veliku koliinu energije u maloj jedinici vremena i na malom
prostoru. pri emu bi ovakva praksa predstavljala in neznanja. u ozbiljnoj i radnoj atmosferi. to moe da ima i svoje
metodoloko opravdanje. Neretko je sticanje samoodbrambenih sposobnosti i primarni poetni motiv za odluku da se
karate veba. demonstracijom za iri krug posmatraa.
Smatram apsolutno neopravdanim. odbrane od hladnih oruja i slino.. sai. tembe. Kada neuvebana osoba pokua da to
izvede. da se karatetehnika tumai kao tehnika samoodbrane. jer su univerzalno primenjive. a pogodne su za
samoodbrambenu upotrebu i zbog odsustva upotrebe znatnije fizike snage. preko mere marginalne upotrebe klasine
tehnike i u ove svrhe. starijima. potrebno izuzetno mnogo napora. rafinmana u izvoenju tehnike. dodue. uz izvesne
adaptacije. lako povredljivi papir tanane i osetljive strukture se cepa. Kao reprezentativne valja uzeti na primer jedan
od klasinih metoda vebanja mekog i suptilnog toka pokreta hodanje.. izuzetno bliske upotrebi u samoodbrani. mada
sam sklon da smatram da je. Pojedine tehnike su. Meutim. sa razliitom namenom i upotrebom. Specijalna vebanja
Ova grupa vebanja. odajui grubost pokreta.. po definiciji.. policija koriste neke simplifikovane tehnike iz domena
karatewasa kao sistem samoodbrane. mada se mora priznati da se ona ne nalazi u samom vrhu funkcionalnosti sa
samoodbrambene take gledita. zadere ili pocepa. suptilnosti. karatetehnika se moe. kree se u svim pravcima. Cilj
upotrebe ovih tehnika je obino podreen samom vebanju karatetehnike one doprinose razvoju oseaja.. dok je
samoodbrambeno tumaenje karatetehnike uvek laicizacija i neopravdana redukcija smisla karatewasa. iju su upotrebu
negovali majstori karatea kao dopunu ili razradu autohtonih principa klasine karatetehnike. sa stanovita efikasne
samoodbrane. bo tonfa. na ovakvoj podlozi. a zatim i tranje po izuzetno mekom i pokvaenom bambusovom papiru.
stari uitelji su smatrali da je poloio test i da je savladao beznapornu prirodu tehnike i stekao rafinman u oseaju za
tehniku. a nekamo se iole studiozno baviti njima. pripada praksi vebanja karatetehnike a nije samo tehnika karatea u
uem smislu. U grupu specijalnih vebanja bi pripadala i sva mnogobrojna veba .. Meutim. Tek kada sledbenik uspe da
brzo hoda. nedostatak pune energetske kontrole i odsustvo beznaporne prirode tehnike kod tog pojedinca. posebne
slube pojedinih zemalja vojska. kate. prilagoditi i ovoj funkciji. deci. Nemogue je u okvirima knjige ak ni pomenuti sva
mogua specijalna vebanja. naroito. malih oruja orua kao to su kon.vetine. i da se samoodbrambeni efekat moe postii i
lakim i brim sredstvima i metodama. a da je ni najmanje ne otete. Specifinih vebanja. a koja ne pripadaju nekoj od
pomenutih grupa. energije i vremena utroiti u uvebavanje karatetehnike. ima u praksi karatea veliki broj. Iz
okinavljanskog perioda karatea je poznata itava plejada tzv. veba tehniku i. kod onih koji imaju potrebu za ovakvim
pristupom karateu osobama enskog pola.
nja sa makivarom. mitologiju i simbolologiju. imamo prvenstveno na umu Gokataken karatea jednog stila ili kole.
kolske vebe iz domena fiskulture. ostalim umetnostima. po ustrojstvo same tehnike. koji u svom. u stanju je nesvesti.
Ali. ve su i pogubne po kvalitet prvenstveno toka pokreta i. s obzirom da su ove i ovakve tehnike izvan opsega znanja
i. razgranat sistem psiholokog uticaja. bez ikakvog vidljivog znaka prethodne iscrpljenosti.. sna.. u dananjem smislu.
oblika karatea. tetsugetima i slino.. to je u ovom obliku konzervirano u karateu i. ve i stvarno spremni za dalji rad. da
bi. hiromantiju. na primer. Bilo bi dosta opravdano s obzirom na njihovu prirodu i dosta veliki broj.. Vebanja koja uvode
savremeni treneri karatea. metafiziku. obuhvatnoj klasiifikaciji. neznalica i lovaca u mutnom. Tu na umu imamo.
sportskih. Poznavanje upravo pomenute tehnike je u neazijskim zemljama opskurno. koje.. pri emu je jasno da broj
oblasti iz kojih se raa ezoterina karatetehnika nipoto nije iscrpljen. dok veina ozbiljnih uitelja poznaje i priznaje irok
spektar ezoterinih tehnika. astrologiju. kao element vrhunski ozbiljne tradicije i prakse. kolabirao od umora.
relaksacije. Svaka od ovih vrsta tehnika bi se. ne samo da su tetne. ove tehnike smatrati zasebnom grupom tehnika.
velike veine savremenih. koje su rasprostranjene u okinavljanskom karateu. ne samo naizgled preporoeni. bez
obnavljanja energije putem odmora. sistem srodan akupunkturi ili akupresiji. panje. podrazumeva pod pojmom
karatetehnika u uem smislu. a koje majstori sa dosta godina iskustva iza sebe praktikuju posle dugotrajnih napora koji
su doveli do iscrpljenja. bivaju protkane kroz primarnu svest karatekulture i pogleda na svet koji pripada karateu kao
temeljnoj i sveobuhvatnoj stvarnosti... sada je to opravdano rei. naravno. sa punim pravom. posle samo nekoliko
minuta. a poznato je u japanskoj tradiciji kao shiatsu. Ezoterina vebanja Kada koristimo termin ezoterina obeleavajui
ovu izuzetno obimnu grupu tehnika. analogno tome. Dobar primer onoga to se podrazumeva pod ezoterinim
vebanjem je katsu reanimacija ili povratak ne samo vitalnih funkcija. ije je poreklo atletika ili gimnastika. dizanje
tegova.. sutanavarom. hrane. biljnog leenja. nastavili da i dalje vebaju. podlono je delovanju arlatana. sistem
medicinske prakse. mogla smatrati samostalnom grupom tehnika. da ga tako nazovemo. poseduje i praktikuje irok
spektar znanja koje bi prevazilazilo ono to se. njihova sistematizacija ima smisla samo u jednoj ozbiljnoj. sistem
srodan akupunkturi. pomenimo regenerativne vebe. koji koristi upotrebu jagodica prstiju umesto igala klasine
akupunkture. a naroito igre sa loptom. Samo kao primer ezoterine tehnike. u ovom sluaju prakse karate . nemoan je
da se pokrene. kao i sline vebe. iz bilo kojih razloga. modernih. kao vrlo prostrane oblasti. tehnikom domenu. ve i
sposobnosti za nastavak vebanja pojedincu koji je.
pa ak i pomodnih konotacija Arhaini i autentini karate. to manja. a to predstavlja odreenu . uenja. da suzimo
razmatranje samo na jedan parcijalni fenomen. Neka tvoje postignue bude veliko. obuhvata i element pisanog
pristupa njenim pojedinim oblicima.tehnike. karate. Model komunikacije je. predstavljeno putem publikacija periodike..
a to je idealna odrednica. retki izuzeci samo potvruju ovo pravilo. u smislu da je princip proizvoenja ovog
fenomenalnog sloja doveden na nivo samoproizvoenja. primarno diskurzivnog tumaenja posmatranog fenomena.
Fridrih Nie ZATO OVA I OVAKVA KNJIGA ili UVODNA RE AUTORA I Fenomenologija kulture borilakih vetina ili
marcijalnih umetnosti da sa velikom dozom optimizma upotrebim i ovaj termin u svetu. tumaenja. najljubljenije. ue
posmatrano. nesrodnim fenomenima planetarne rasprostranjenosti i aktuelnih. to je. asopisa i knjiga. ve i nekakve
neminovnosti i takvog.. da je pisani.. primarno neverbalan. i rtvuj njoj sve najbolje. literarni pristup ne samo mogu..
najee i kao po pravilu iracionalnih metodolokih postupaka. aktuelna strukturisanost i organizovanost njegova karatea
adekvatna ne samo mogunosti postojanja literarnog pristupa. onda asti ovu sudbinu boanskim astima. dostigao onaj
stepen razvoja i sazrelosti. u upotrebi su neliterarni. po direktnoj analogiji sa drugim. I odmah se javlja upit da li je
fenomen borilakih vetina ili marcijalnih umetnosti i. gde pod pojmom direktni mislimo prvenstveno na usmeni vid
komunikacije i prisustvo barem oba aktera u komunikaciji u toku samog procesa komuniciranja. strukturno
podrazumeva direktan prenos saznanja. vanliterarni i preliterarni komunikacioni sistemi. Konfuije Ako miljenje jeste
tvoja sudbina. takoe.. ovde i sada. sa poiljaoca na primaoca. ve i potreban Pitanje je da li je vaea. u pojavnoj ravni..
Neka tvoja nagrada bude mala. takav nivo rasprostranjenosti i takvu strukturu potencijlajnih konzumenata njegovih
sadrina. to vee.
ovde i sada. redukovano na pitanje dozrelosti recipijenta literarnog pristupa karateu. I onako nedopustivo nizak stepen
obrazovanja i nedostatak ozbiljnije pismenosti kod onih koji vebaju karate. ne vide u knjigama posveenim predmetnim
fenomenima ne samo vrhunski vid prenoenja saznanja. jednu vrstu kulturne navike i potrebe. evidentno je da. .
strunoprofesionalnoj oblasti.. stavova. ni obrazovnom nivou praktiara karatea. Opravdano je i smisleno zapoeti uvod
analogijom struno i profesionalno zainteresovana publika konzumenti odreenih sadrina. gotovo po automatizmu i
inerciji. s obzirom da se radi o specijalizovanoj. shvatanja. domaa situacija nije nipoto bolja naprotiv. u svojoj neukosti.
ukoliko se na umu ima struna literatura. inovacija. posmatrano u svetskim razmerama. trae izvor saznanja mislimo na
savremenu svetsku civilizaciju u pisanoj rei.. tumaenja. oni. Nae je osnovno pitanje. nemaju naviku itanja niti poznaju
prednost brzog i konstantnog pritoka informacija koje prua pisana re. ali i srodne oblasti. vrlo nizak i ispodprosean
uenici radnikih zanimanja. o karateu i njemu srodnim vetinama postoji prilino veliki broj knjiga i asopisa da se
ograniimo samo na primarnije oblike pisane rei. tek po koji student. Takav subjekt je ne samo nespreman da prati
redovnijim nabavkama tekuu produkciju knjiga. Ovaj medijum masovnog komuniciranja. nego ne shvata ni apsolutnu
vrednost i. nunost ovakvog postupanja. nego ni iole potrebnije tivo. na umu imam gotovo kompletne svetske uslove.
uvek jeste. njegovih sledbenika i lanova karateklubova. niti izgraene potrebe za iole redovnijom nabavkom knjiga. o
nemogunosti knjige da predstavlja izvor ne samo saznanja. oni postupaju na taj nain i u svim drugim oblastima. nego i
informacija. u poslednjih par decenija. sledbenici karatea i srodnih disciplina prema knjizi uopte imaju ili ambivalentan
ili otvoreno apriorno negativan odnos. eksplicirano u prethodnom stavu. koji prezentuje karate sa prvim stepenom
prekodiranja. osobe bez nekog strunog zanumanja i bez zvanja. karatepublika nema dovoljni obrazovni i kulturni nivo..
obrazovni. bilo je evidentno da je.vrstu differentia specifica primarno religioznomistinog sloja znaenja u strukturi tkiva
karateumetnosti.. a koje je. Govorei ovo. U jednom neformalnijem ispitivanju socijalne i psihosocijalne strukture grupe
vebaa karatea. rekli bismo. nije vrhunski blizak umu. sproveo autor ove knjige. neobrazovanosti i povrnosti. to knjiga
sui generis. niti italake navike. radi line profesionalne radoznalosti. U doba Gutenbergove galaksije koja podrazumeva
tekst kao komunikacijski medijum i model znaenjske transmisije. podgrejan je nizom meusobno srodnih lanih mitova o
neophodnosti direktnog uenja. Dopustiu sebi tvrdnju da. otkria. izabrane po metodu sluajnog uzorka.. kulturni i
socijalnostatusni nivo jednog statistiki posmatranog proseka ove grupe. konstituiui strunoprofesionalni habitus
recipijenata i postajui dominantni komunikacioni model u posmatranoj oblasti. ona predstavlja dominantni model u
sferi javnosti projektovanih ideja.
eruditivnijeg i dostojnijeg autora. i za trenere ili instruktore. nalepnica. kola. poetnike greke u miljenju. knjievnici..
kritiki. a ne pisci... u kojoj strukturi je primetan pomak ka uskostrunim zanimanjima . i oni su. neukost. jer
korespondiraju sa sveu ovih individuuma. separiranih vrhunskih uitelja. U toj strukturi ima vrhunskih lidera. ak ni
najautoritativniji lideri.. pa sve do idola sa filmskog platna... Kao rezultat toga proizvodi masovne kulture nastali u
procesu homogenizacije. posteri. imaju prou i naglaeni uspeh kod konzumenata iz redova pripadnika ovih vetina..
najee ne pruaju tivo za kojega bi se dalo zakljuiti da je vrhunske ozbiljnosti i na nivou svetskih referenci barem kada
su duhovne nauke u pitanju. polemiki. koji je objavio knjigu trajnije vrednosti i koncipiranu van trenutnog i prolaznog
interesa.. istaknutijih instruktora i/ili sledbenika.. i oni proizvodi e konstantno zamagljivati autentine vrednosti drugih i
drugaije koncipiranih pisanih pristupa koji ne uteuju napor pri usvajanju. ali doslovno nijednog ozbiljnijeg. to je za
umetnost karatea doista porazno. osnivai i doajeni stilova. a taj je uvid i direktan i neposredno izveden. ali i
anonimusa. na alost. laicizam i banalizacija. da takva struktura. autori tekstova. osnivaa i doajena pojedinih
stilova.priuene zanatlije. Iz tog razloga je i jasno. nedovoljna pismenost. U domaim uslovima. prvenstveno instruktori i
treneri koji su krenuli i u avanturu literarnog pristupa. kao i povrnost. Obraamo se profesionalnoj i obrazovnoj strukturi
autora posmatrane literature. patrijarsi pojedinih kola. intonirani. profesionalna i obrazovna. plakati. Takvoj strukturi vie
odgovaraju dajdestirani kisadraji kao to su stripovi. podsmeha vrednih majstora kungfua i njima slinih. ili se javljaju
neopravdane glorifikacije vlastitog stila ili modela vebanja. posmatrano u svetskikm razmerama Prvi oigledni uvid njeni
autori ne pate od prevelike pismenosti i znatnije eruditivnosti.. kao po pravilu. Retko se ko od ovih pojedinaca
profesionalno bavi pisanjem u ovom domenu to je gotovo pravilo u drugim oblastima gde je literarni pristup ozbiljniji i
sadrajniji. smeno i nedopustivo nizak nivo argumentovanja i obrazlaga .profesionalnom bavljenju fizikom kulturom. a
to autor koji i sam objavljuje knjige iz ove oblasti mora da izgovori pod punom profesionalnom i moralnom odgovornou
i nakon doista serioznog uvida. politeorijski. to vai. amblemi. tvoraca vlastitih stilova. a prava su retkost osobe sa
fakultetskim obrazovanjem. posveeni borilakim vetinama.. koji ele najee da prenesu vlastito iskustvo. ili negacija svih
ostalih ili oba istovremeno.. simplifikacije i banalizacije strip. lokalnih ampiona.. Kakva je to literatura koja je posveena
borilakim vetinama ili marcijalnim umetnostima. pomoni i radnici u neposrednoj proizvodnji. profesionalno. Tako. nego
su struno. pravaca. koja je gotovo u potpunosti impregnirana sadrajima novokomponovane kulture. nije nipoto
najpovoljnija sredina za traenje trajnijih i konstantnijih navika redovnog itanja knjiga i asopisa. neintelektualnost.
potpisnik ovih redova ne nalazi nijednog.
. Ideja vodilja je bila . ispraznih i kierskih povika spoznaj samog sebe. potkrepljenog pravim i punovanim argumentima
Kada krenu u objanjenje. prosvetli se. koji i ne pretpostavljaju da postoji ogroman skup tema i problema koji se
postavljaju pred intelektualnu svest i inteligentnog pojedinca . posveuje samo po nekoliko stranica u najboljem sluaju
istoriji karatea. ili o nekim spornim ili nereenim pitanjima posedujui. ali da pri tome. komercijalna oblanda.
konsekventno. tumaenje i vrednovanje. Budui svesan da je ovakav nain argumentovanja odavno odbaen u kulturnoj
antropologiji i kulturologiji. vrstim i stabilnim kriterijumima diferenciranja i konstituisanja grupa. sistematiku
karatetehnike sa njenim jasno izdiferenciranim grupama i podgrupama. dostignua i pravaca savremene svetske misli.
razvijenija.nja. to je najalosnije. elementarno nepoznavanje tekovina. pa im je runa tehnika primerenija i. nego deluje i
smeno. i da istovremeno svoje neznanje i povrnost sakriju iza znaajnih naziva ovih serioznih religijskih i filosofskih
uenja. naivna legendaristika i smuena mistika. povratak svojoj prvobitnoj prirodi i jo mnogo toga drugog.
taoizma.istraivaa i mislioca u karateu i ne. samim tim. u ta veruju. a na nivou objektivnijeg i nepristrasnog dijaloga. na
ta bi vrhunski autoriteti borilakih vetina hteli da se nadoveu. i to njen najobimniji deo. sistematizaciju i. sreemo
objanjenje nije vana niti knjiga niti autor. nestanak strasti. Otuda mnotvo parolakih. autor ovih redova je sebi postavio
zadatak da injenicu koju posmatramo objasni. lakrdijaki nivo. u premisi. zena. samo kao primer. Naprotiv to to oni
nude i. izgraditi duh i telo. Jer. je proizvoljnost.. naivni i banalni tumai. to ne samo da nije ni blizu nivoa
viemilenijumskog nadasve kolovanog filosofiranja u tradiciji dalekoistonih kultura to bi bio analogni referencijalni
sistem. svesnost o njima. jer im nivo znanja i obrazovni nivo to ne omoguavaju. banalni stil izraavanja i argonizacija.
Tako. arlatani. ili nadasve poleminom problemu njegove geneze Koji to od svetskih autoriteta ili autoriteta moe da
kompletnije ili uopte progovori o antropolokim ili sociokulturnim momentima transformacije magijskog rituala u element
karatetehnike Koji od njih ima i samo postojanje ovog problema na umu i koji je od njih spreman i dovoljno znalac da
se upusti u komparativnoantropoloke analize posmatranog pitanja. svetski se autoriteti pokazuju kao neznalice.
Ovakav nivo izlaganja nije ni u blizini na primerbudizma. izvod izvoda u pogrenoj interpretaciji. naravno. odsustvo iole
izgraenijeg teorijskog diskursa ipak je ovo preozbiljan zahtev za literaturu koju promiljamo. tehnicistikopartikularistiki
fakticitet.. diskurzivnom miljenju i diferenciranom jeziku. ui u sutinu tehnike. samo u karateu. smirivanje uma. izbegne
vulgarni laicizam. uz obrazloenje i argumentovanje tog postupka Koji je to od svetskih autora polemisao sam sa
sobom. naravno. razmiljam na principijelnom nivou da su stilovi Severne Kine bogatiji runom tehnikom jer tamo ljudi
jau ... kako protumaiti injenicu da svetska literatura. banalno i naivno savremenijoj teoriji miljenja. pa makar i uopteno
ili okvirno Koji od svetskih autoriteta prezentuje klasifikaciju. ostvarenje na nadsvesnom nivou..
potekle iz perioda filosofije Elemenata. tolerantne i eruditivne. a izuzetno retke tehnike gde obe noge naputaju zemlju
gube kontakt sa njom i one se vebaju samo u posebnim uslovima. Prisutni su samo laiki intonirane glasine.da
objanjenje jedne kulturne pojave. da prezentuje osvrt sa politeorijskih pozicija. samo naizgled sekundarnog nivoa
vanosti. Jednostavan. suprotstavljanja na principijelnoteorijskom nivou. samo po instrukcijama uitelja.. u naoj sredini
toga nema u karateu. Duh palanke da koristimo Konstantinoviev izraz ne . ve samo metodoloka konvencija. sa
merama predostronosti i magijske zatite.. uz prethodnu ritualnu praksu zatite.. naivna tumaenja i podmetanja.
Analogno drugim oblastima. procenama. neemo se uputati u borbu sa vetrenjaama. njenog nastanka i razloge za
njeno opstajanje valja traiti u domenu svesti pripadnika date kulture i. godine. intrige. Niko ne prati ionako oskudnu
produkciju knjiga iz ove oblasti prikazima po asopisima.. jo se nije naao neko dovoljno obrazovan i eruditivan da se
upusti u strunu kritiku literarne produkcije posveene ovoj oblasti. vrednovanjima i tumaenjima. prikaze. Ovakvih je
primera literatura puna. metodoloka postavka funkcionaliste Franca Boasa. poev od pretpostavljene funkcije. oekivali
bismo strunu recepciju. Tako.. da stupa i u dijalog sa samim sobom. Njihovo nabrajanje i razjanjenje svakog
pojedinanog nonsensa bio bi dugotrajan i ne uvek smislen posao. slobodnije interpretirana. jer nadasve prevazilazi
moi jednog oveka i jednog autora. u odreeno doba dana. konkretnog tipa kulture to je.. iz tog razloga. kritein grki
suenje. Trenutno apstrahujui svetske uslove a to nije nunost. a to svedoi o oiglednom magijskom karakteru autentinog
karatea i vidljivim magijskim konotacijama ovakvog postupanja. gubitak veze sa zemljom je gubitak veze sa izvorom
ivota. nema pravog dijaloga. iz tog razloga su retke none tehnike. dijalog i ozbiljne sagovornike. analizi. kretati se ka
pojavnom obliku.. prosuivanje. svest domae arije ne moe da pojmi da postoji neko iole pismen i dovoljno uporan i
dosledan da objavi svoju knjigu.. a naroito strukturaliste Klod LeviStrosa. pa i persiflai i dekonstrukciji gde je to
potrebno kompletnu svetsku literarnu produkciju posveenu ovoj oblasti. sumnji. II Pred ozbiljnog i struno nastojenog
autora postavlja se jedan problem. meseca. neistine. Uvid je polazio od jedne dugotrajnije misli se istorijski filosofske
postavke starokineskih prekonfuijanskih paradigmi. kritike u pravom znaenju tog pojma kritikos. uvek pod okriljem
strukturnih odlika datog. da misli u domenu karatea na nivou savremenijih dostignua svetske teorijske misli. borbe
miljenja. jedini mogui i verovatno jedini smislen zakljuak bi glasio kole Severne Kine stavljaju dominantni akcenat na
runu tehniku da se ne bi gubio kontakt sa zemljom. koja bi se ukratko mogla saeti i ovako zemlja ili Zemlja je izvor
ivota. naravno. da podvrgne kritici. sa sopstvenim ocenama..
analitiki. kao recentnost. pristup karateu tek na poetku.. IV Od autora knjiga o karateu/karatedou se oekuje. magova i
svetenika autentinog karatea. karatea. nauni.. kompilaciju. Meutim. upit o vlastitom odnoenju prema fenomenu kojega
obrauje. istraivanja.. Valja se upitati koja je to religijska. antropologije. Valja obratiti punu panju i sprovesti istraivanje u
oblasti filosofije.. sve zajedno.. a to bi bio elementarni zahtev duha vremena i miljenja epohe.. tek na razmeama
mnogih dilema i upita. sinteze. o vlastitoj poziciji unutar literature kojom se bavi. tek u povoju. shvatanjima.poima
kreativnost. ali nipoto jedine. znakovni sistem diferenciran na kdove signala i simbola. lingvistike. malo je inteligentnih
zapaanja. semiologiju karatea to bi bilo znaajno za samo struktuisanje teorijske misli o karateu. precizne. kulturologije.
Valja pristupiti izradi tane. to je primarno dunost etikog subjekta da se permanentno kritiki. etnologije. s obzirom na
aksiom da o karateu nita novo nije mogue rei. . modela i puteva transmisije pojavnih oblika i znaenjskih jedinica do
konstitucije karatedoa kao entiteta. Kako obuhvatiti karate u miljenju i kako se odnositi prema i ka njemu u domenu
opteg teorijskog razmatranja Sporno je i polemiko pitanje geneze ili geneza ovog fenomena. uopte. naina. u najboljem
sluaju. u okviru koga vidim za objektivnost i istinu najvee opasnosti.. morao bi da shvati da je teorijski. kao i na
izuzetno razgranato polje psiholokog praksisa. komparacije. injeniki zasnovane istorije karatea i povesti stvarnosti i
jestenja ovog fenomena. jer je malo ili nedovoljno pouzdanih zakljuaka. malo je potpunijih uvida. to. izvan su zone
dostupnosti autora literature iz ove oblasti. mistinoreligijska i ezoterinomistina podloga vetine. uenika. etike. ve je
paualno ocenjuje kao plagijat. struni. a naroito domaa literatura oigledno ne. ovde i sada Onako kako to ini svetska. III
Kako se moe i kako se.. neoptereen dogmatikom sporta ili lanou sportocentrizma. objasniti pojavne oblike religijskog
sloja i progovoriti o konstituisanju religiozne svesti sledbenika. u potpunosti nedostaju ak i uvodi i skice za semantiku.
odnosno diskurzivno samoispituje i da vodi polemiki dijalog sa vlastitim znanjem. i to s pravom. To se odnosi i na
okultnu. sme misliti karate. oigledno. ali i sam upit o vlastitom radu. ili. hermetiku i parapshiholoku praksu. s obzirom
da je on. jedan ozbiljan uvid. samo apostrofira neke od moguih teorijskih vizusa. ogledi. ali nipoto ne kompletira
policentrino tkivo strukture promiljanja karatea i moguih diskursa znanja i saznanja o njemu. ekspertski. noetiku. eseji..
estetike.
. teme. zamisli. Mogue je. Neostvarljiv je zadatak da se napie karate. Meutim. prihvate i slede moje intencije.
programe. oigledno. i to iz razloga to se o samo karateu mogu napisati hiljade. Na itaocu sa potpunijim teorijskim
obrazovanjem i sposobnou optijih teorijskih uvida je procena i ocena o uspenosti ovakvog metodolokog postupaka
izgradnje literarnih celina i strunosti i moralne bespotednosti u argumentaciji i obrazloenjima.. nego ni desetine ivota
jednog misleeg subjekta nisu dovoljni za tako grandiozan i beskonaan zadatak. od estetskog ka estetikom u karateu.
naglasiti. teze za razmiljanje. Ovoga trenutka posedujem i konstituiso sam svesnost da je ovaj pristup pristup duha
vremena i epohalnog miljenja. desetine. barem su tu svoju nemogunost iskazali u dosadanjem radu. tumaenja.
sistemom koncentrinih krugova i putem irenja horizonata znanja i prostora znaenja. prezentovanja. od drugih autora
se ne moemo opravdano nadati da e uspeti da razumeju. intencijama. objanjenja.. karate u sredstvima masovnih
komunikacija. ali i putevima stravine odgovornosti. tako da ne samo jedan. konvencionalniji ili standardniji sadraj.
polemike osvrte. neophodan je zadatak da se o karateu promilja. da je pred njim zadatak ije potpunije ostvarenje ne
samo da znatno prevazilazi njegove moi. Tako neke apsolutne novine u promiljanju karatea. kao i kauzalna veza upita
i nivoa objanjenja. gde postoji ravnotea i uzajamna uslovljenost izmeu pojedinanih sutasvenih tematskih jedinica i
programskih celina. pojavljuje se novi. vrednovanja. intencionalno je u smislu formiranja zaokruenih polja saznanja.
zastupljenih u dosadanjem radu. obuhvatiti. kao to su aspekti karatekata. i neophodno je. pomenuti. ali tako da se u
njoj eksplicitira i izloi jedna ili vie tema. Meutim. praktini i pragmatini motivi kojima sam bio prisiljen da se neretko
rukovodim.tumaenjima. a da se tema nikako ne iscrpi. Jer. Malenkost koja je autor ovih tekstova je strunjak sa
najveim brojem objavljenih knjiga iz ove oblasti u svetu i najveim brojem objavljenih strana. opirniji i sveobuhvatniji
istorijat karatea. neke oblasti. rezultirali su posebnim metodolokim postupkom izgradnje vlastitih literarnih celina u ovoj
literaturi svaka knjiga mora da predstavlja apsolutnu novinu. barem ono do sada objavljeno. stotine hiljada stranica. ali
ne i obeshrabrujua svesnost autora.... i ne mogu se ponavljati iz knjige u knjigu. apostrofirati. a to bi bio idealni zahtev
saznanja konzumenata ovakvih tekstova. nego je i sasvim izvan ak i potencijalnih intencija punog i potpunog
ispunjenja. ideje. to ne samo da obavezuje da upotrebimo standardizovani autorski eufemizam ve vodi i u rezignaciju.
Iz tog razloga. rezignantna je. Postaviti sebi takav cilj znai ne razumeti prirodu karatea i prostranost polja znaenja koja
su mu imanentna. dati su samo u jednoj knjizi. kompletno delo ovog autora. sa dominantim mestom u odnosu na
ostali. niti da se promiljanje zavri. u proporcionalnom obimu. potpisnik ovih redova je zapoeo obradu tema za koje. i
pomaljaju se nepregledni horizonti saznanja.. tumaenja.. tumaenja.. Iza jednog ostvarenog zadatka.
a koje nipoto ne bi bilo bespredmetno. plitkih i pojednostavljenih tumaenja.. insistiranje na nabrajanju.
pojavnoekspresivnu. okultni.. nego iime je njegovo postojanje i tike na nae posmatrano podruje. ali se motiv javlja
gotovo u identinom obliku u nekoliko velikih mitova. laiku. psiholoki sloj znaenja u karateu. S obzirom da autor ne vidi
nijednog sledbenika. koje teme se laicima mogu uiniti kao granine ili marginalne oblasti. Ovaj rad prati jedinstvenost i
autohtonost. dodirivanje zemlje daje ne samo punu. neautentinih slojeva znaenja i tumaenja u njegovom okviru.
Otuda i kulturoloke i antropoloke opaske. je to uopte u kojem da primenimo prvi stav Lukaeve fenomenoloke
estenasuprot tome.. obim i nivoe znaenja konstituisae sa nestankom pisca ovih redova. u domenu njegove
konkretnoistorijske ravni. evolucije ili evolucije. svoju konanu formu. to bi moralo da ostane izvan delokruga rada
svakog autora koji pretenduje na elementarnu ozbiljnost i strunost. a i da je ono sasvim izvan intencija proizvoenja
takvih. prezentuju kao centralni ali. samo deo primarne kritike svesnosti prema karateu i u odnosu na karate da suzim
vizus posmatranja. simplifikacije prostora vaenja i znaenja. otuda i osvrti na filosofski. neutralni. Puna je i potpuna
svesnost autora da njegova osnovna profesija u uem smislu. nereeni i neobraeni problemi u teorijskom promiljanju
karatea. koncipiran kao radni osvrt. otuda i utemeljenje karatea u promiljanje i izvoenje konsekventnog miljenja. I
pored gorkih uvida u kiersku. moglo bi da ovaj deo izlaganja. primena metodologije i terminologije savremenijih
duhovnih nauka. Na narednim stranama. kao posledica potpunijeg uvida. u domenu razmea. naivnu i banalnu
stvarnost karatea. naivnih. te je ovaj pravac pokuaj punog prevrednovanja sadraja karatesaznanja i dekonstrukcije
svih spoljanjih. zavisan je u potpunosti od nivoa znanja i strunosti svog duhovnog oca. kao i lingvistiki osvrti. Iskreno
verujem da se sutina problema reava na nivou opte teorijske svesnosti. kompletna pojavna dimenzija svih karatea koji
su danas na svetskoj sceni. otuda i konstituisanje osnovnih istorijskih postulata i argumentovanje pojedinih tumaenja
u sferi povesti karatea. to su Geina deca. ukupna. semiotiki osvrti i simbolikoznaenjska tumaenja. stranputica. u
narednim poglavljima i u narednim osvrtanjima. te bi svaki takav zahvat bio osuen na neminovni neuspeh. i u
evropskom kulturnom krugu. znanja. i upitae se. uenika. odredi i kao samohvalisavi panegirik. malog autoriteta i
negativnog renomea u oima u domenu javnog mnenja. degradacije. paradoksalno. izvan je direktnog upliva znanja. to
je gotovo u identitetu sa njegovim jestenjem ovde i sada. italac e se upoznati sa idejom kako se karate moe misliti i
zato se i tako moe misliti. senzibiliteta. u mitumoguegubitak dodira sa Majkom Zemljom Geom izaziva gubitak snage
dok. jasno je da je ovakvo. erudicije ili teorijskog obrazovanja. . upitae se natprirodnu snagu u jednom mitu. i on je
osuen da se zavri sa prestankom i granicama odreenja i predodreenja njegovog tvorca.. nije publikovanje tekstova o
karateu i srodnim marcijalnim umetnostima. lutanja. dok se. autor se unapred odrie donkihotovske uloge da menja bilo
ta u karateu u domenu njegove stvarnosti. moi i intencija jednog pojedinca. primarno teorijsko promiljanje na optem ili
najoptijem nivou istovremeno i privilegija i osuda. postoji kako Srodnu ili gotovo identinu ideju zatiemozajedno sa
autorom karate u okviru grke mitologije.ostali autori nemaju afiniteta. nastavljaa njegovog dela.
trajanje uslovljeno. Uput na dela iz oblasti estetike i filosofije koja su apostrofirana u uvodnom delu ove knjige Aristotel
NAUK O PESNIKOM UMEU Baumgarten AESTHETIK.. koji su to referencijalni sistemi u kojima se moe najoptimalnije
promiljati. kao i kakva je pozicija onoga koji o karateu promilja i prema karateu i prema vlastitosti. kakvo je po sebi i iz
sebe.. MALE FILOZOFSKE MEDITACIJE Adorno ESTETIKA TEORIJA Hartmann ESTETIKA Hegel ESTETIKA IIII
Heidegger BIVSTVO I VREME Schelling SISTEM TRANSCENDENTALNOG IDEALIZMA .
.
UVEK EMO BITI PRINUENI DA INIMO DVE STVARI DA SE SUSREEMO SA NEPOZNATIM I DA OTKRIVAMO
UVEK NOVU SLOBODU. izvorima. kao nekoherentni i nekonceptualizovani fenomeni. Ritualna praksa kata inicirana
je skupom kanonizovanih kretanja u magijskim obredima. i misliti. jezikom savremenije psihologije.. a ne
istorijskoumetnikog. ostvareni. sa znatnom srodnou i istovrsnou sa ekstatikim stanjima iniciranim u drugim .. ili.
supstancijalnih. iskustvom jestenja konstitutivnih elemenata prvobitnog karatea. preteama. fenomenolokih. toku.
lingvistikih. analogno tome. sa nedvosmislenim usmerenjem ili na totemsku ivotinju. putem simbolike identifikacije. sa
strogo propisanom pravilnou u pravcu.. Henry Poincar SKICA ZA PROMILJANJE AUTENTINE GENEZE KARATEA
Uvek kada karate mislimo i tumaimo kao umetniki fenomen i umetniki praksis. vode direktno poreklo od magijskih
rituala u prvobitnoj zajednici.. imamo na umu u osnovi Adornovu ideju o nesmislenosti pitanja o poreklu umetnosti. Ali
taj bljesak je sve.. ili na ivotinju u iji se pozitivni. sa posebnim akcentom na ekstatikim stanjima. jasno... Miel Fuko
Misao nije drugo do li bljesak u veitoj noi. koja su predmet prvenstveno transmeditativne prakse karatea. a za ta
postoji itav niz direktnih i indirektnih dokaza. promenjena stanja svesti.. Sa odreenom dozom izvesnosti se mogu
odrediti i.. najverovatnije antinomnih mogunosti potpunijeg razreenja koje bi pretendovalo na optije vaenje. Spoljanji
pokreti.BEZ OBZIRA KOLIKO DALEKO OTILI U SPOZNAJI SEBE SAMIH. kao prvenstveno filosofskog. pokretima
tela i ekstremiteta. davao sam opaske u nekoliko do sada objavljenih knjiga. onomatopeja i oponaanje ivotinjskih. O
prvobitnom protokarateu i njegovoj genezi. transcendentnom iskustvu. hermeneutikih. i to istorijskih. ontolokih. nainu
izvoenja. primordijalni elementi prakse ili entiteti koji su u direktnoj ili indirektnoj generikoj vezi sa dominantnim poljima
znaenja.. Pred sobom imamo dihotomiju. pojavna dimenzija prvobitne karatetehnike asocijativna je shema i prikaz..
budui ulov eli uplivisati magijskim sredstvima elementarnim metodama simpatike i morfologne magije.
. Psihoanalitika praksa uvida i intuitivnih modela saznanja.. postupke.. inicijatiki. znaajni i bazini rituali. sui generis.
tehnikopojavnom. smisla i kulturnog miljea. naalost anonimni kineski i okinavljanski uitelji su prevrednovali. horizonte
znanja i nivoe znaenja u oblast tradicionalnog karatedoa. prakse. Bodhidharma je formulisao prvi konkretni entitet
karatea transindividualne i transsekularne vokacije . preuzeti su u osnovne tokove ritualnokultne i ritualnosocijalne
prakse kontinuiteta postojanja karatea.. paradigmatski je jedan od osnovnih ciljeva. grupne i kolektivne determinacije.
pri emu je i laiku jasno da je razvoj karatepraksisa samo jedna mogua struja. Okultna. hermetikom i magijskom sloju
karatea.. i da su ak i znatnije ne samo formulisali. smisla i pojavnih oblika u okviru primordijalnih oblika
karatea.Sanchin katu. biti. kamentemeljac protokaratea. ima kultnu svest. simbolikostorijalnom. praksa. vode poreklo
iz prepojmovnog miljenja primitivca i. ritual. estetiki aspekt karatea. gotovo je direktno transponovana iz analognih
praktinih i ritualnosakralnih postupanja pripadnika primitivne zajednice. povremeno i periodino prolazio. evidentna je
nesporna injenica da pripadniku primitivne zajednice koji obavlja rituale. odabirali. . preuobliavali. okultnooperativnom.
tokom istorije karatea.. Takoe je evidentno da su pojedinci.. to je osnovna praksa u okultnom. metode. individualnog i
individualizovanog iskustva. pravac razvoja kulturnih obrazaca pripadnika primitivne zajednice.. bavi se magijskom
praksom. isto vai. rituala i verovanja. u metodoloke svrhe. u odreenom kontinuitetu vremena. bili kreatori u njegovom
domenu. da se osvrnemo samo na neke od najupadljivijih analogija sa direktnijim modelima transponovanja znaenja.
Padhmasambhava je kreirao Juki..i raznorodnim protomagijskim i animistikim praksama. sigurno ne dominantna.
uvodili ezoterina ili specijalna vebanja. nekognitivnih noetikih prostora koji su dominantno polje saznajnog iskustva u
tradiciji i klasici karatea vie hiljada godina. oigledno da e predmetni fenomen.. istorijski. ak i u sluajevima kada je. i
pored oiglednih i opravdanih analogija i direktno povuenih linija generikog nastanka i kontinuiteta. on je nevoljno i
neintencionalno homo creans. unutranji balans pod protivrenim okolnostima. modalitet ponaanja. posmrtni. naravno.
ve i uobliavali semantiki polimorfne nivoe ekspresije ove umetnosti u toku ovog izlaganja posmatramo gotovo uvek
izolovano. u bilo kojem njegovom segmentu. hermetika u uem smislu i magijska takoe u uem smislu praksa. Meutim..
kao po pravilu. kult.. individualne. i strogo ogranienog vremenskog. pravili sinteze.. menjali akcente od aspekta do
aspekta. prostornog lokalitetskog i kulturnoistorijskog kontinuiteta i rasprostranjenosti. Tradicija mistinog. kroz koja je
primitivni ovek. entitet. promotorni. i za kultnu svest i kultistiku praksu obreda. datiraju iz analognih perioda osvita
ljudske civilizacije. i predstavlja teleoloko usmerenje karatepraksisa u klasici ove umetnosti. nedostaje svesnost o
tome da se bavi umetnikim praksisom protokaratea.
ija estetika nije i. niji oblik. to je saoptavanje diskurzivnim i diferenciranim jezikom. izraena je hermeneutika razlika.
preliterarni model komunikacije.. odnosno upit o uzroku karatea i uslovima da on jeste. na ontiki karakter fenomena
umetnikog praksisa karatea. metodoloki. transindividualnu svesnost. a njen verovatno najdefinitivniji oblik Thedor W.
Adorno je ovu ustoliuje i posreduje smisaoni legitimitet povezanost se nalazi u poslednjoj Adornovoj knjizi ESTETIKA
TEORIJA. u rezultatu. Zato. gravitirajui ka prostorima novih jedinica znaenja.Karateumetnost danas nije identina sa
karateumetnou od pre nekoliko vekova ili od pre nekoliko hiljada godina. s obzirom da mu je promena jedino izvesno
stanje. u cilju ovog poslednjeg. zavrnu redakciju ove knjige. Vraamo se na poetno pitanje antinomiju zato je lieno
punog smisla pitanje o injenikom.. barem je dvojako instruktivna upuuje. u kojem je iskustvo karateprakse uopteno i
prekdirano. kao to kulturnoistorijski status karatea u smislu kontinuiteta vaenja i vrednosti jeste uslovljen i predodreen
povesnim miljenjem ne toliko o karateu koliko u karateu i. prethodi pitanju kako jeste i kako to da uopte jeste. do
punog vaenja dolazi Kasireova ideja o intencionalnosti svakog saznanja i saznanja uopte. U ovom sluaju. tako da
danas karate uvek i dosledno posmatran i tumaen kao umetnost jeste neto ontiko i fenomenalno drugaije u odnoenju
prema karateu nedanas. ve specifina filosofija po sebi. to zato ili prezato. . naprotiv. smisao njegov je uvek
sekundarno izvedena kategorija. ali i uslov jestenja i vaenja misli se na promenu kao osnovni princip miljenja.
objektnopredmetnosaznajno intencionalnu. koji ideju eksplicirao u vie studija. s obzirom da je autentiki jezik
karateumetnosti neverbalni. koje e se konstituisati u samostalne strukturne aspekte semantiki polivalentnog fenomena
karatea. Svesnost o karateu samo je do odreenog nivoa znaenja samoosveenje karatea. Jedina mogua dananja
perspektiva je politeorijski diskurs i metateorijski diskurs u premisi. i to definitivno izmenjeni. bez intencije da neku od
njih dovri ili iscrpi. konsekventno. to je akcentovane vanosti. I ne samo to. ne moe da bude primenjena filosofija.
postoji itav sistem odnoenja karatea kao drugosti u odnosu na prvobitna ili poetna drugost gde je nejednakost ne
samo paradigmatiki princip. ve i apsolutizovani protomodel kreacije u domenu temeljnih ekspresivnih sredstava.
predodreen vrstom i intencijom diskursa ili ak i metadiskursa. sadanjost karatea ostavlja otvorenom sve potencijalne
mogunosti miljenja i tumaenja karatea. poreklu karatea Proces samoosveenja u istorijskom kontinuitetu svesnosti o
karateu naknadno je i retroaktivno pokrenut. modela i puteva karatea. paradoksalno. ukoliko on uopte pretenduje da
bude i oblik umetnikog praksisa.umetnikim praksisom karatea. sa primarnim vizusom . i to viestruko. s obzirom da
Adorno nije za ivota izvrio definitivnu. predmet svesnosti izmenjeni je objekt. Apostrofiram. iz karatea. a ne promenu u
pojavnoj dimenziji karatea. istorijskom. kaemo verovatno najdefinitivnjegovih neidentinih aspekata i znaenjskih polja.
Transfenomenalna pre klasifikatorna nego generalizujua apstrakcija pojavne ravni skupa fenomena koji konstituiu
karate. njegova samorefleksija izgleda determinisana.
.
u argumentacionokonkluzivnoj ravni problema. s obzirom na svesnost da ni karate.Uvek se u dravi valja drati toga da
najmanje vrede oni kojih najvie ima. suenje predmetnog polja. makar i okvirno i osvrtno. novokomponovana kultura.
Da bih izbegao semantike nedecidiranosti optih i ne uvek dosledno diferenciranih pojmova. to. lakonsku i izuzetno
prostranu tajnbekovu odrednicu kia jer u svoje izlaganje uglavnom pojmovno odrediti i usaglasiti prema ovom fe . kao
to su ki.. nipoto nije bio imun na stalnije prisustvo kierskih elemenata. u veoj ili manjoj meri konstituisanih i
konzistentnih i. u polju percepcije i recepcije kierski determinisane svesnosti. to nipoto nisu sinonimi u savremenoj
kulturologiji i. ovom prilikom. sa posebnim naglaskom na barem nerezistentnost njegovih savremenih verzija i vidova
na ovaj kancerogeni fenomen. kao ni veina kulturnih fenomena. znai konvenciju. vie ili manje akcenta sam davao
promiljenju fenomena kia u domenu strukture karatekulture. und. barem dvojako koncipiram svoje izlaganje da
decidiranije ukaemo na pojavne oblike kia u svetu prevashodno savremenog karatea. da barem apostrofno i uputno
ukaem na razloge vaenja odrednice ki u kontekstu pojedinanih pojavnih oblika ili znaenjskih slojeva savremenog ili
savremenih karatea. u poslednjim decenijama oformljenoj nauci o kiu kiologiji. vie ili manje analognoadekvatno
konstituisane i. slobodno mogu rei. ne samo instrumentalnih vrednosti i znaaja. Ciceron U GALAKSIJI KARATEKIA I
Gotovo u svim svojim knjigama o karateu i srodnim borilakim vetinama ili marcijalnim umetnostima. Ovo je
akcentovanje bilo funkcionalno i smisleno sa stanovita adekvatnosti obima teksta i strukture izlaganja u poglavljima i
tematskim jedinicama gde je razmatran fenomen karatekia.. pri emu sam duan da. usvojio sam jedan optiji. radni i vrlo
univerzalni kriterijum. ne samo metodoloki.
nomenu. to nije sasvim paradoksalno.. da uopte znaju da postoji sa rafinmanom dekadencije iznijansiranih hiljada
raznovrsnih varijanti suptilno diferenciranih karatetehnika. Ne radi se o pomacima znaenja ili prevrednovanju
prekdiranju. intuitivni pristup. neopravdano. ve i negiran u vlastitim prostorima autentinosti. ritualnog. To je i jasno. ne
samo degradiran i laicizovan. u svetu savremenog karatea.. jer gladijatori karatea. ne znaju i.. nesmisleno i olako
proglaen za sportsku aktivnost i. samim tim. filosofijski praksisi. s obzirom da je. varijeteta. koja ga smatraju i tretiraju
kao sport. Zamena funkcije i forme je oigledna. tumaenjima i miljenjima ukoliko to nije previe laskava odrednica
karatea. jer je arhaini sistem semiotikih kdova polivalentnog znaenja. Kad smo ve kod tehnike. osloboena smisla i
pretvorena u udarac. da uzmemo samo jedan primer svaka pojedina tehnika. transindividualne introspektivne analize.
to je klasini izgovor kiera i njihovih podraavalaca.. masovnosti.. a to je zamena funkcije i forme. to je. individualnih
tumaenja kao rezultat celoivotne prakse. ritualnomagijski i ritualnoceremonijalni elementi. u praksisu karatetehnike..
pravo je bogatstvo suptilnih razlika. gotovo neprimetnih nijansi u domenu tradicionalne karatewasa. koja predstavlja u
originalnom karateu unutarnju meditativnu poruku.. ve o banalizaciji. blok . Poasno prvo mesto u ovom odreenju bi
pripadalo onih verzijama. ste .. nju je. postala je nepotrebna ili suvina.. pri emu sam ovakav izbor izvrio prvenstveno
da bih izbego neposredni i neposredovani. Takoe sam svesan da bi se velika veina najafirmativnije determinisanih
miljenja o kiu i odreenja kia mogli pre upotrebiti nego primeniti sa neto ili znatnije razliitim pretpostavkama. negirani
su. zadesila verovatno najdrastinija i najtraginija sudbina doivela je klasinu homogenizaciju simplifikacijom termin je u
socijalnu antropologiju uveo Dvajt Mekdonald. i ne moraju da znaju. smislenosti i primarnog znaenja.
moralnovrednosni sud u premisi to bi bila elementarna greka u miljenju. posportnjavanjem ospoljena. kao i vrlo
prostrano semantiko polje mitologijske konstante. gladni ake dolara. brzine obuke.. deintrovertizovana. prestia
vlastitog stila sve klasine odrednice kierske produkcije. sportsku aktivnost ili sportsku disciplinu. Njihova funkcija nije
pretvorena u njihovu formu naprotiv njihova funkcija je nestala. ali i u cilju neophodnog suenja pojmovnih ravni kojima
elim da se pribliim sa dovoljno objektivnom distancijom ili distanciranou. na uvredljiv ali i vrlo banalan nain. ali i sa vrlo
slinim i znaenjski bliskim rezultatom odreenjem pojavnih oblika kia u domenu karatekulture. sitnih.
komunikacijskosimbolikog. u savremenom karateu. laicizacije. dok se na borilitima arenama via samo nekoliko
osnovnih. Vrlo obimna oblast nadgradnje u karateu psiholoka praksa rudimentarne psihoanalitike vokacije. svedene
na nekoliko desetina. simbolikomeditativni uvidi. nestali su. koje su usled neznanja. bilo rezultirano formiranjem vie
stotina osnovnih ili vie hiljada tehnika. i to drastinom simplifikacijom to je jedan od moguih modela homogenizacije.
magijskog.
filmska produkcija na temu borilakih vetina. na primer bez pretenzija da nabrojimo sve. nadrealnu stvarnost.. od kojih
je veinu potpisao kao reiser Aikira Kurosawa. naravno.. ve diskvalifikuje ljude.. reprezentacije. dva kompletna
fenomena ogranka karatea shvaenog pluralitetno kungfu sem vrlo retkih izuzetaka. ake torbe. potrona dobra sa
amblemima. bez simbolikih sadrina i nesublimisanih nivoa znaenja. vrednovanja i obrazloenja. i fullcontact i srodne
vrste karatea sa dominantnim i naglaenim borilakim i kompetitivnim funkcijama. vrlo jedinstveno i neponovljivo
zbivanje.. izuzev nekolicine retkih ostvarenja uglavnom proizvedenih u japanskim studijima. izuzev u izuzetno malom
broju strunih publikacija. crteima. kier ne ume da doivljava vlastite horizonte individualne stvarnosti. kier ne ume da
poima na gradacijski struktuisanoj razini imaginativne i transimaginativne determinacije. a to je trajna i apsolutna
orijentisanost ka individualnosti. istovremeno. trajnijeg znaenja.. jer je nesposoban. sveske. posebno bezvredan i
estetski tetan uticaj imaju pratei proizvodi elementi novokomponovane kulture kao to su kimona. Tu bi pripadali oni
pojavni oblici kia u karateu koji su.reotipna reakcija pri susretu sa prostorima univerzalnijeg smisla i postojanijeg.. za
njega.. vetini karatea. individualitetu i individuaciji. ali ne ezoterina. odvijanje sukoba. saaljenja dostojni pojedinac
savremenog karatesveta. poto se radi o kieru. meditativnih i simbolikih postupanja. pri emu je i najopasnija i
najpodmuklija pripadnost sportu. odea. neobrazovan i neosetljiv. koji su doslovno to izuzeci koji potvruju pravilo. i
najblii niim formama elemenata novokomponovane kulture. da poima metafiziku. on trai spektakl. sa kungfuom na
poasnom pijedestalu. Kier u karateu ne ume. grada. skicama. vrednost autentinog karatea. estetski najniu formu kia u
karatekulturi izuzetno dobro oznaava termin gedit. gde vie nije na delu puka zamena. portretima idola sa vrhova stars
.. on ne raspravlja o principima i idejama. Posebno agresivnu. cilj ili svrha hermetikomagijske tradicije i analognih
metodolokih. Jedna je. nalepnice. ali uiti se ne da. grupe ili organizacije. stila. objektivno merenje poena. on gotovo
nita ne zna. i to na nain da se unapred osujeti legitimitet i pravo na vaenje svim ostalim oblicima jestenja karatea. to je
dosta funkcionalna praksa u domaim karateprilikama. on se do neukusa divi praktinoj akciji na borilitu.. Kier u karateu
je uvek pripadnik mase. klasina protokopija svakog ipak nierazrednog kiera u bilo kojoj oblasti savremene svetske
kulture. masovno i masovistiki je impregnirane svesti on tei unifikaciji. i u tom se cilju neretko slui kvaziideologijom i
politikantskim sredstvima. Karatekier. kao to su. ali takvoj koja se sprovodi uniformisanjem. stvarnost je poen i udarac.
jer je karatekier gluv za tolerantan i uzajamno potujui dijalog. gumice. kluba. kompletni medijalni i transmedijalni
tretman borilakih vetina ili marcijalnih umetnosti. vidljivo i pojavno. bez prethodnog promiljanja. unutarnje. ve zbrka
funkcije i forme. upuenost na identitet sopstva i jastva kao neintencionalni egoideal. a posebno karatesporta. formiran
u anglosaksonskoj kulturologiji..
i to u specifinoj.. valja nazvati pravim imenom. oni samo oponaaju neke ve otkrivene i ustoliene modele ponaanja i
socijalnog ophoenja u savremenom svetu.. nekoherentnih i nekonzistentnih fragmenata i inserata. jer je taj uvid
nemogu. proklamovanje vlastitog stila. prostote. za utehu. koji se uzdiu na pijedestal i odreuje im se.. U metodoloke
svrhe. gluposti i ogranienosti stvar. i to u gotovo najnioj formi. niti im je ishodie u sebi samima. usled neznanja. ciljevi
koje sebi postavlja na momente znae pretenciozno. i hajka na najbolje. prevazienim. neukusnih.. Beznaajni ljudi koji
manipuliu efemernim. tako odreen fenomen karatea proputam kroz filter teorijskog iskustva eminentnog mislioca i
tumaa kia Abrahama Mola. a u cilju postojanijeg optijeg poimanja apstrahujem i neke velike. kao i uglove
posmatranja. nekoherentno i neobrazloeno svih drugih i svih ostalih koje. naivnim. nevrednih. povrnih. ne bazira na
uvidu u kvalitet. Princip akumulacije je vidljiv kao skup perifernih. uzajamno ukidajue razlike. propalih ljudi jo nam je
svima u seanju pokojni hongkonki filmski glumac Bruce Lee i manipulacije oko njegovog lika i imena. masovno. jasno
je. Gedit. kao po pravilu. gedit je. neobrazovanosti i sekundarnog snobizma. konkretnopraktine. ne proistiu sama iz
sebe. razlike u tumaenju. imajui u vidu njegovih pet osnovnih principa za prepoznavanje i odreenje kia.. II Ponovo
posmatram karate kao univerzalni svetski fenomen. a naroito privlana meu karateprostacima i neznalicama.
samoisticanje i negiranje naravno. ali. ide . samoreklamerstvo. vrhunski znaaj. neidentina pripadaju drugoj
kategorijalnoj ravni. to. konkretno. jadnih. verbalno. ponekad. vrednovanja iznutra. a pogotovo nijanse istorijske.
uoptenim. vidljivo. odnosno elementarne oblike samorefleksije. da vrlo blago i dobronamerno tumaim izleti izvan
osnovnog znaenja. sredstva koja koristi da bi se tih ciljeva domogao to je pravo odreenje su u suprotnosti i.
popularno. injenica bez zajednikog imenitelja znaenja. pojavno. kao i kult linosti minornih treneria i instruktora
anonimusa. ponekad su instrumentalnog karaktera u najboljem sluaju. neizvedenoj formi. stvarno. u politiko. U
svetskom karateu vlada princip neadekvatnosti. za ta je karate ovde i sada. jedino i sposoban.. Otuda i toliko bekstvo
ili. ideoloko. tunih i traginih junaka i manipulisanih i jedino saaljenja dostojnih pojedinaca. samohvalisanje. je i
separiranje. pojavne. masmedijalno. nije to nipoto njihov izum. a na momente nebulozno. a ne na etiketu karatea. u
fazi nediskurzivnog miljenja u kojoj jeste. naravno nepostojei. nebuloznim.systema novokomponovanih i novokreiranih
veliina. znai hajka na drugaije tako svojstvena svim mediokritetima. efemerni i svakodnevni moral.praktino. etiko misli
se na banalnim uopteni. kao po pravilu.
u najboljem sluaju metazamisli i potenciraju ulogu vlastite linosti u pretpostavljenom sistemu nebuloza. uspeju da
zavedu ak i po kojeg naivnijeg bednika duhovnog.. i sami veruju u to.. koji. usvajanje. i to ne samo pri povrnijem
posmatranju i promiljanju savremenog karatea. nekvalitetnih. Jo je Maral Mekluan primetio da eksterioracija jednog
ula direktno dovodi do promene iskustva. Princip osrednjosti je koliko oigledan. nego i. to je. kao i velikih adepata.
Demokratinost.. U tom kontekstu valja shvatiti i predimenzioniranje fizike. Prosenost i obinost su i vrhunske
proklamovane in . mistiara. nenadarenih. mlaeg. budista. koji. obmanama i samoobmanama u svojoj tunoj i grotesknoj
situaciji. to nije samo individualnopsiholoka aberacija. lica bez zanimanja i zaposlenja. a nije ni potrebno niti
opravdano posebno ga naglaavati u kontekstu karatekulture. i oigledno lana.. kao po pravilu. osrednjost i prosenost
miljenja. a sasvim van polja promiljanja savremenijih duhovnih nauka da uzmemo znaenjsku oblast analognog nivoa
adekvacije i iz iste kategorijalne ravni. vetako izjednaavanje ve pomenutom homogenizacijom. Meutim. fizioloke
prirode ovekovog bia u odnosu na sve ostale njene dimenzije. nadam se ne za dugo to je optimalna verzija razreenja..
metodom line fascinacije. kao po pravilu znai i neposredovanom. a princip kojega upravo razmatramo je prvenstveno
primenljiv kod nierazrednih umetnikih formi ispoljavanja kia. uitelja zena. vidljivo kao dominacija fizikotaktilnog.
nesposobnih. znaaj i znaenje vlastitih. zalutalih i sluajno pristutni. toliko i nametljiv. ili zalutalog. uobiajenih. na
momente.. neprimernih. nego i opteg. najee prividna a. parolaka i deklarativna. jednakost prava i obaveza. nije uvek
vidljiv..jama i nesmislenim zamislima.. neposrednom to. i to ne samo ulnog. odnosno fizikog uopte. trajnost. kako
savremeni svetski karate samo iznimno poima samoga sebe kao vrstu umetnikog praksisa to mu je. ne samo to druge
uveravaju u postojanost. autetntinost. tumaenja i vrednovanja. Osrednjost po svaku cenu. zajednikog dejstva i
interakcije svih ula. bledih.. kao i naglasak neopravdan na metodikopraktinom. u ovom sluaju. inae autentina bit.
caruju i dominiraju savremenim karatesvetom. ulaze u trenerski i instruktorski kadar. on oigledno nije niti dominantan.
Banalno tretiran i upotrebljen princip sinestezije. neobrazovanih. regulacija uzajamnih odnosa unutar grupe. laima.
mediokritetska obrada kao i recepcija. sluajnih prolaznika i namernika. nesvrenih studenata. kolektivno. paradoksalno.
povrnih. koji operiu sa par desetina odavno prevakanih metaideja bez iole veeg stepena znaenja i meu laicima.
metodoloki princip rada usmeren na masovno. ulnoiskustvenom i pojavnokonkretnom. ne uvek aktuelizovana u
situaciji ovde i sada. masovnost. Savremeni je karate pun promaenih ljudi. grupno.. emocionalno nezrelog
mediokriteta. svoenja talenata i oboavalaca na isti imenitelj i isti rang. jogina. najupadljiviji ak i pri vrlo povrnom
posmatranju savremenih karatea plural.. pretenzije ka napredovanju u hijerarhiji zvanja i organizacionoj hijerarhiji onih
prosenih.
tencije masovnog sporta karatea. Karate je, u savremenom svetu, teio ekspanziji i brojanom rastu populacije to je bio
direktan i pravolinijski put u ki i, evo, on je zavren bojim se da je to, uglavnom, put bez povratka, bez ideje povratka i
bez elementarne svesnosti o pravoj prirodi vlastitog stanja zaaurenosti u ortodoksnim prostorima kia. Da je stanje
upravo takvo, ukazuje nam uiteljica ivota istorija, i to ne monumentalna ili antikvarna, ve kritika Nieove odrednice
stanje i deavanje nikad se ne ponavljaju i nee se ponoviti svaka promena, eventualna i potencijalna, predstavljae
uvek, samo i dosledno novum. Masovni karate odgovara promasovno impregniranoj svesti njegovih konzumenata,
potroaa i uivalaca prosean je i obian koliko i oni sami. Princip komfora vai u savremenom karateu poev od
organizacionog sistema, i to na svim nivoima, pa sve do elementarnih mikrosocijalnih odnosa. Mrtvo more i
voluntarizam upotrebljavam ovaj izraz kao analogni termin za stanje duha, iako je, od dosta este upotrebe u politikom
jeziku, prilino proirenog i relativiziranog znaenja, mada jo uvek pretenduje na stvarno znaenje, klanovi i klovnovi na
njihovom elu, bezvredni ljudi koji se otimaju i gloe oko beznaajnih, transparentnih funkcijica, prigueni oseajii opet Nie i
sitne strasti... sve je tu, u karateu, svetskom, evropskom i domaem intrige, ogovaranja i sitne dogme, zaklanjanje iza
providnog ideolokog ili politikantskog plata, podele interesnih sfera pri emu polja uticaja precizno meusobno odreuju
kako vrhunski svetski instruktori, ali i organizacije, tako i anonimni trenerii na istoj mesnoj zajednici. Prototip i profil
dananjeg poklonika i praktikanta karatea prilino je bezbojan i beskrvan on se plai promene, evolucije znanja, kao i
drastinijih i radikalnijih promena znaenja, smisla, vrednovanja i tumaenja na nove ideje i autentine projekte, zamisli...
ne samo da je rezistentan, ve je prema njima i apriorno negativno orijentisan. Da bi mogao da pothranjuje vlastiti san
o sebi samom, idealizovanu sliku sebe i mit osamovanosti i o sopstvenoj veliini, on mora da bude prvi, jedini ili najbolji
trener, takmiar, majstor... svoje mesne zajednice, svoje zgrade, svog dvorita... to nije puka neuspela i prizemna
duhovitost nego, na alost, istina, tragina, tuna i ironina u isto vreme, za lokalne veliine, autoritete ogranienog dometa
uticaja, samozvance, samoreklamere... kiere po definiciji i istovremeno po sutini vlastite neautentine egzistencije,
pojedince kojima je to jedini, ali doslovno jedini nain da uspeju. Njihov uspeh istovremeno je i po automatizmu i
njihova tragikomedija. Velika veina karatista, ali, na alost, i karateka dananjice mogu da izazovu, kao posledicu iole
temeljitijeg, ozbiljnijeg i diskurzivnijeg miljenja, podsmeh nadamo se ne zlonameran, jer su sami sebe pretvorili u
karikaturu, u grotesku, u lanost, u naivni ki i prolaznu banalnost...
Gicove odrednice prave, autentine ili visoke ni jedan od ovih termina, oigledno, ne pokriva u potpunosti
pretpostavljeno semantiko polje ili vaee i ustoliene umetnosti inherentnih imanentnih i samoodreujuih vrhunskih kritikih
valera i diskurzivnih samoosveenja, a to su hladnoa, nerazumljivost naravno irim, neobrazovanijim i nesenzitivnijim
inscipijentima, odbojnost , polimorfnost znaenja , samodovoljnost u toku prevazilaenja , ozbiljnost , univerzalnost ,
upravo su vrhunski kriterijumi distinkcije karate nekarate ili autentini karate koji jeste i karate koji nije. Sve prelazne
forme, adaptacije, pojednostavljenja u cilju masovnih dopadanja prvi i elementarni zahtev kia je da se dopadne, i to da
izazove masovno dopadanje... predmet su i istovremeno potpadaju pod udar estetikog smeha, onog i onakvog kakav
su u naoj misaonoj i kulturnoj tradiciji osmislili Nie kao nadironiki univerzalni, istinonosni smeh ili Hese kao smeh
besmrtnika. Glas kojim progovara karate, iz tog razloga, i jeste oratio sensitiva perfecta, gde se odrednica sensitiva
protee kroz vekove i milenijume, unosei samo jedan, vrhunski imanentni distinktivni i diferencijalni kriterijum
sposobnost da se oseti, tanije doivi, spozna, razlikuje, interiorizuje to su samo neki inovi u toku estetskog procesa...
Zato nee bez razloga ameriki sociolog kulture Ralf Liniz uvesti naturalistiku trijadu, zasnovanu na estetskim i estetikim
sposobnostima, na niskoelne, srednjoelne i visokoelne, sa naglaenom inteligencijskom predestinacijom i uz
saznajnoobrazovni faktor kao diferencijator, apsolutno i univerzalno primenjiv. Kako je u njegovom lucidnijem, ali u
osnovi tanom uvidu, gotovo uvek stavljen znak jednakosti izmeu ela i pameti, jasno je da karate danas, ovde i sada,
jeste pasivizirana baza, masa pogodna za manipulacije, stado koje vapije za predvodnikom ili predvodnicima,
efemerna gomila bez vlastitog znanja i kriterijuma dakle oni niskoelni, oni priglupi i bez sposobnosti za minimalni
diskurzivitet, bez obzira ta bi to decidirano podrazumevalo, oni, dakle, koje Dejvid Risman naslovljava sa usamljena
gomila, i poneki meu njima koji su osrednje pametni, a koji su, po definiciji, najprijemiviji za kierske sadrine, i oni su
osnovni konzumenti kierskih proizvoda, oni ija je masovna i uniformna estetska svest uvek, samo, primarno i jedino
kier Prevodei jednu od krucijalnih knjiga o kiu, FENOMENOLOGIJA KIA Ludviga Gica, ska svest. prevodioci Svetomir
Jankovi i Spomenka Stankovi za osobu ogrezlu u ki koriste termin ki
lija kako nisam siguran u opravdanost razloga upotrebe turskog sufiksa ...lija, zadralo sam se kod, u literaturi
dominantnog modela, sa oigledno nemakim sufiksom ...er, to je smisleno i opravdano i s obzirom i na poreklo
reiSeoska bena sanja da postanepojma ki kao izki. Pri tome intendiram ka znaenju dvorska luda. vedenice od
verkitschen, koje je denotirao Herman Broh, a koje je prihvaeno de Montenj Miel u novijoj, a naroito u nemakoj nauci o
kiu. Engleski ameriki termin gedit znai ubre, otpad, izmet... Ideja je izloena u Abraham Moles La Communication et les
mass media, Paris ., i Abraham Mol Ki, umetnost sree, Gradina, Ni MaraalMekluan GUTENBERGOVA GALAKSIJA,
Nolit, Beograd, . Ludvig Gic FENOMENOLOGIJA KIA, Beograd . lat savreni senzitivni govor, definicija pesme kao
umetnikog entiteta Alexandera Gottlieba Baumgartena, tvorca estetike kao filosofske discipline, data u delu
FILOZOFSKE MEDITACIJE ..
Slika nije lake razumljiva od pojma, ali ona sa sobom nosi privid lake razumljvosti i upravo time dovodi u zabludu.
Eugen Fink
OPTA NAELA TUMAENJA KARATEA
I
Smatram da je smislen upit postoji li esencijalni element koji stukturie i/ili konstituie karatetehniku, a sam jeste u
domenu karatetehnike, pripada karatetehnici i odreuje karatetehniku. Uslovno i uz odreenje ograde u smislu negiranja
vrednosne ili dominantne ocene ili procene, takav bi se element mogao dosta opravdano izdvojiti od ostalih osnovnih
elementata koji odreuju svaku, ali doslovno svaku pojedinu karatetehniku i bez kojih ona ne moe da bude podvedena
pod taj pojam, a to je tok pokreta. Osnovna i najoptija distinkcija je pokret tok pokreta, pri emu osnovni formalni
zahtevi odreuju sam pokret tehnike. Postoji jedno odstupanje, razlikovanje dve grupe tehnika od svih ostalih grupa to
su Dachi i Kamae, koji, ve jednom zauzeti, nemaju pokret tehnike, ali ne samo da poznaju, ve su i utemeljeni na
unutranjem toku pokreta. Sa druge strane, tok pokreta je ona baza ili podloga na koju i na osnovu koje se konstituiu
svi ostali osnovni elementi karatetehnike ki, energetski balans, buji, kime... dok je busshin spiritualna sutina tehnike ili
unutarnja poruka filosofskosimboliki element koji ne zavisi direktno od toka pokreta, ve je uslovljen i uzrokovan
tehnikom kao celinom, a koju ne odreuju samo osnovni ovde pomenuti elementi. Ukoliko je pokret tehnike vidljiv,
utoliko je tok pokreta predmet individualnog i individualizovanog iskustva, ali takvog koje je utemeljeno na
univerzalnim obrascima ovekove prostorne i telesne egzistencije. Tok pokreta u karatetehnici sutastveno je razliit od
toka pokreta u na primer baletu, umetnikom klizanju ili ritmikoj gimnastici, gde postoji tehnika kretanja i pokreta,
estetski dopadljivih spolja, usaglaenih, ritmikih, skladnih, energetski usavrenih... koji predstavljaju ekspresiju bilo
pretpostavljenog unutarnjeg doivljavanja, bilo svojevrsnih oseaja, bilo deavanja uzrokovanog
spoljanjim inicijantima muzika, ritam..., to svedoi o primarno fizikoj prirodi toka pokreta u ovim vidovima estetske
komunikacije. Moramo, pre nastavka izlaganja, da ustoliimo svesnost o tome da je problem dualiteta materija contra
duh, fiziko contra psihiko, spoljanje contra unutranje... razmatran u nierazrednim vidovima prolovekovnih i ranijih
profilosofski orijentisanih miljenja, dok danas, u domenu ozbiljnijeg miljenja, predstavlja anahronizam, s obzirom na
polimorfnost i sloenost pravaca miljenja dvadesetovekovnih duhovnih nauka, a posebno filosofije. To se, naravno,
odnosi i na epohalne horizonte miljenja i u . veku. Ukoliko smo, iz metodolokoradnih pobuda, u situaciji da koristimo
termine kao to su materijalno, ulno, fiziko, spoljanje odnosno duhovno, umsko, psihiko, unutarnje..., i to inimo
upotrebljavajui ih gotovo kao sinonime, onda na umu imamo pre svega prezentnost odreene sfere vansubjektivne
stvarnosti, odreene eksteriorizacijom ula i predmetnosaznajnom ravni jestenja i bivanja, za razliku od intersubjektivne
stvarnosti ili transindividualne svesti da koristimo Huserlov termin. Evolutivni lanac ivotinja prvobitni ovek dananji ovek
nedvosmisleno ukazuje na injenicu da je svesni, voljni, planirani, usmereni... tok pokreta usvravan tokom evolucije, to
se naroito odnosi na period konstituisanja oveka kao vrste, od prvobitnih hordata ovekovih predaka do homo
sapiensa. Suavajui polje razmatranja na ovaj evolutivni tok, uviamo dinamino kretanje toka pokreta iz sfere
nesvesnog, nagonskog, sluajnog i nevoljnog ka njoj komplementarnoj svesnog.... ovekovi daleki preci su poznavali
tok pokreta uslovljen deavanjem u spoljanjoj sredini i nagonskom komponentom i, paralelno sa razvojem svesti, a
posebno sa razvojem fenomena individualizovane svesti, samosvesti i uma, tok pokreta, delimino i nepotpuno, prelazi
u domene viih mentalnih formacija i ustoliuje se kao element postojanosti ovekove panje, samosvesti o vlastitoj
telesnosti i prostornosti, fizikom i materijalnom ili obrnuto bivanju u svetu, u prostoru i vremenu... Tako nevoljni pokret
otresanja i osloboenja od fizike napetosti izraene kroz niz kratkih, nesinhronih i nesimetrinih pokreta to je odlika
nagonske, prirodne sutine ovekove prelazi u suptilnije, rafiniranije voenog toka pokrete sedanja, ustajanja, leganja
mada se ne radi o istoj vrsti i istoj kategoriji pokreta, to je samo sluajno izabrani primer. Meutim, tok pokreta
savremenog oveka, pripadnika vrste homo sapiens, ukoliko on homo sapiens nije posebno uveban i posebno
obuavan u tom domenu, dosta je neprecizan, grub, neartikulisan i nesuptilan u odnosu na potencijalne prostore
mogunosti koje nudi i kanonizuje autentina karatetehnika. Ovakav kakav jeste, tok pokreta je, jasno, funkcionalan u
radnjama, postupcima, kretanjima... koji su predodreeni i smisleni za oveka ovde i sada, i u tom je smislu prirodan,
odnosno adekvatan stukturi stvarnosti, materijalne, fizike, pa i fizioloke, oveka u prirodi i oveka u kulturi, oveka ovih
milenijuma i, da ponovimo, oveka ovde i sada. Dozvoljavam sebi tvrenje da je kompletum karatetehnike projektovan i
konstituisan za daleku budunost ljudskog roda. Karatetehnika je, u fi
nalnoj. s obzirom da klasina karateteorija decidirano veruje u metempsihozu reinkarnaciju. konsekventno. idealnom
putanjom spaja taku i taku.. to je. tok pokreta je sinhron. potpuno adekvatnim promenama u domenu individualne
svesti. potpuno je individualan i predmet je linog oseaja za tehniku. vode u regres. Evidentno je da. bila i prva teorijska
trijada u promiljanju karatetehnika.. iracionalnim iskustvom ili postoji. sila. odnosno sam tok pokreta. pravilno asihron
ili imaginativno nesinhron. Dosadanji uvidi kao rezultat dosadanjeg izlaganja vode nas ka punom upitu o tumaenju
karatea putem karatetehnike.. svojim tu .. u toku toka pokreta prelazi se isti put za isto vreme. unitenje. Do sada
apostrofirani tok pokreta ima direktnu funkciju da na preteno fizikom nivou usavri ljudsku jedinku i osposobi je za
suptilnije i rafiniranije bivstvovanje u eterinim. Nadsvesti. okultnih ili hermetikih uenja. to su klasini termini mistinih.
grubost. kao metoda ili sredstva mada su oba termina neadekvatnog znaenja za ono to elim da prezentujem na putu
Individualne psihike evolucije da upotrebim Jungov termin. uslovljen je specifinim. puno i potpuno je mentalno voen. u
potpunosti pripadaju ovoj determinanti i. naravno. Tumaenje karatetehnike kao puta odnosno Puta ka vrhunskim
formama egzistencije. ukoliko je tok pokreta prvenstveno mentalni doivljaj element. Uproeno i pojednostavljeno
koncizno izloeno. ogromni deo savremenog svetskog karatea.. i praen specifinim. uslovljen svesnou o samome sebi.
Tok pokreta karatetehnike preciznom. i jeste. Jasno je da je ovde upotreba u direktnoj povezanosti sa funkcijom.
zavrnoj formi a na taj nain konstituie i svoj puni i vrhunski smisao projektovana za eterino. mentalnim sferama
egzistencije. to bi. Snage Zla ili Putanje Mraka. karatesport takoe.. to su.. zadatak kojega valja ispuniti tokom mnogo
ili barem vie ciklusa raanja i umiranja. disfunkciju. borba. dilema je kakva je autentina upotreba karatetehnike kao
strukture i karatetehnike kao pojedinane forme parcijalne tehnike. samo eruditivni ekspert moe da proceni postojanje
ili nepostojanje izraenog toka pokreta kod druge osobe koja izvodi karatetehniku i to kod one iju tehniku poznaje
uenika. u savremenijim verzijama karatea ukoliko postoji akceleracija ili usporavanje.. predstavlja prvu mogunost.
takoe po klasinim okultnim ili hermetikim teorijama. oni su proporcijalni jedinici vremena. pada u varvarstvo i divljatvo.
suptilno. analogno ovom tumaenju. Kao suprotnost ovog tumaenja je staza involucije.. praen ili kontrolisan. verovatno.
Iluminacije... na Stazi ili Putu do Prosvetljenja... nasilje. vrhunskog senzibiliteta i neuporedivo diferenciranijeg u
domenu oseaja i oseanja. uz prisustvo pune zakonomernosti i pravilnosti. dve su opte mogunosti a tertium non datur.
agresija. a posebno i naglaeno ogranci kao to su fullcontact i kungfu. i to se jednom zauvek konstituie bez obzira na
varijacije u kvalitetu. kao i borilaka vetina. rafinirano i precizno bie oveka daleke budunosti. ili jo nije dostignut nivo
toka pokreta u vlastitoj tehnici. krv. Satorija. to vai za sve jedinice vremena izuzev zavrnice. vrlo prefinjeno. gotovo
samosvestan. da se u ovom osvrtu zadrimo samo na nekim osnovnim odlikama toka pokreta.
nepripadanje. II Jedan od imanentih paradoksa karatetehnike koji vai na njenom materijalnom nivou ekspresije je
njena mentalna. trajna. nadahnuti imoralist Nie namenio autentinim misliocima. Takva dugogodinja. genijalni Nieov
uvid.. Sasvim lakonski cilj ili odredite su sa moralnovrednosne take neutralni oni su sa one strane dobra i zla.. u
pojedinim fazama rada. gotovo stravinog mentalnog iskustva. u odnosu na okolinu i.. prostore bez smisla i izvan
saznajne ravni karatea. sumnjienja. u datom sluaju. pod uticajem nadasve munog. tei tome da ga omalovai. mrnjom i
prezirom prema vlastitom biu.. na alost neizbena u vebanju karatetehnike. odbojnost. to rezultira autodestrukcijom
najee na simbolikom nivou. neprijatnog. i to putem uvida da koristimo psihoanalitiki termin. oslabljen iznutra i gonjen
grozniavom mrnjom i jalovim sumnjama. da ga izvrgne ruglu ili podsmehu. kao muitelja ili ak delata koji preti psihikom
ustrojstvu i fizikom integritetu jedinke. samoprezir i samoodbacivanje. lutanje. unitenje. vlastitom radu i tehnici. . to je..
negacija. Ukoliko i prihvatimo pojednostavljenu distinkciju etike determinisanosti ovekove na dobro i zlo.
samodestrukcije. pa sve do suicidalnih tendencija ili shizoidnih epizoda. prema vlastitom telu. prezir. ovo drugo je
polje u kome karatetehika u ogranienom opsegu ije smo granice ve apostrofirali nalazi svoje trajno utemeljenje.
destrukcija. Emocionalna matrica karatetehnike polazi od mrnje mrnja je usmerena prema osobi koja vodi proces
vebanja tehnike a koju uenik percipira. imoralnost. u drastinijim sluajevima. trajnijih kompleksa znatno nie vrednosti.
kojega je. ispoljenja i vrednovanja.. koja mu eli zlo. uenik osea mrnju prema vlastitoj linosti i prema vlastitom sopstvu
da upotrebimo Hajdegerov izraz. podozriv u sve i ne veruje ni u ta. Uvida kao rezultata kvalitativnog skoka unutranjeg
usvajanja toka pokreta tehnike. da mu zatvori autentine prostore znanja i da ga zlonamerno uputi u sumnju. sve dok
se primarne strukture svesti i individualnog duha kvalitativno ne promene. tanije psiholoka/emocionalna utemeljenost
u predelima vrednosno odreenim kao zlo... konstantna i permanentna praksa ustolienja i bivanja u predelu zla. kao
osobu nastrojenu protiv uenika. sumnje i destrukcije je samo metotoloka forma uenja i samorazvia. kao okrutnu. on je
upuen na stazu protiv svih i protiv svakog ponaosob. uviamo ga kod praktiara a nipoto praktikanata karatetehnike. u
ovoj kulturi. Ispred njega su dugi periodi rezignacije. bekstva u amoralnost ili. samounitenja i samonegiranja. surovu.
nevericu. u najboljem sluaju. uenik osea mrnju.maenjem i upotrebom vrednosno neutralne karatetehnike. dodue. u
odnosu na svet kao celinu.
prebivao je u predelima grupnog. uloga i vrednost karatea Upravo na taki uvida u datost jedinstvenosti. apsolutno
razliito od svih ostalih. Gde je tu mesto. ali i katarze. doslovno svako. to je za nae razmatranje poentirano.. upuuje i
odreuje ljudsku jedinku kao differentia specifica u odnosu na sopstvenu vrstu. kulturu.. bez obzira na istoriju. a moda i
previe uopteno tako prezentovati. kazne. vodi ga isti Mag ili Sensei.III Francuski mislilac or Bataj je primetio da je
ljudska vrsta obdarena irim dijapazonom mogunosti od bilo koje druge vrste oveku stoji na raspolaganju. Preesto
smetnemo s uma injenicu da je svako ljudsko bie. preivljavao rituale smrti i rituale roenja. stupio u karateritual sa
saplemenicima. prvenstveno individualne. ali. ve i govora. Upravo u potenciranju individuuma specificuma putem niza
progredirajuih uvida u vlastito sopstvo. svesno te razliitosti. odluivanja. ali i koje moe da postoji.. tok pokreta
karatetehnike i sam karate kao epifenomen pripadaju domenu kulture i suprotstavljeni su. vodi. manje ili vie. doba.
pored mogunosti ii ili odstupiti i prefinjena mogunost ta bi bilo kad bi. razliiti. domenu prirodnog i posebidatog. Iz tog
razloga. ali on nije isti njegov uvid samo je njegov. i mogunost ukoliko se uini to i to najoptija odrednica eksperimenta.
rituale krivice. samim tim. dosta implicitno. epohu ili drutvo. jedinstvene vlastite egzistencije. jer je neminovno osueno
na razliitost da ne ulazimo u polemiko pitanje o aksiolokim konotacijama ovog stava. Upravo ove poslednje dve
mogunosti pripadaju i domenu karatea ne samo karatetehnike. kree se oko iste vatre. Moda je neskromno. u
zajednikom obredu simbolikomagijske vokacije. samim tim. razliitosti od svih ostalih egzistentnih i potencijalno
egzistentnih jedinki. pripadnik prvobitne zajednice je. bez obzira na prisutne zamke razvodnjavanja znaenja. uasa. Svi
komunikacioni sitemi . On. koje je postojalo. u istom magijskom ritualu. nestaje sa njegovom smru. doivljavao sline ili
gotovo identine simbolike sadrine i stupao u odnoenje sa njima gotovo na identian nain kao i ostali uesnici u ritualu. ini
iste pokrete. da je ono. gde se karate prezentuje i deklarie kao jedna od mogunosti ni sa ime uslovljene tenje ka bitku
elingova odrednica slobode. Paradoksalno.. jestenje i bivanje neponovljene i neponovljive. verbalno je neprenosiv na
drugoga i logiki neobjanjiv u domenu ne samo jezika. odnosno odvojeni su od njih i. odvojeno od svih drugih ljudskih
bia. strahova. pa ak i kolektivnog nesvesnog. njegovo saznanje ostaje njegovo i samo njegovo potentno u ivotu. ili
Uitelj karatea. karate. Koji je to opti cilj ili zahtev koji karate postavlja pred oveka kao bie koje poseduje mogunost
izbora i. pre desetine hiljada godina. vrstim nitima zajednike egzistencije i sudbine povezan sa ostalim uesnicima.
postoji ili koje e postojati. neponovljivosti... to su neslueni prostori i horizonti slobode. uvida i osloboenja.. i upravo
zbog nje.
Ali oni su bezvredni u ZLA. Veberov izraz vanvremenskog. idealni tip da koristimo M. u domen objektivnog duha.. on
ne veba ni radi ega. razonorodne i neparalelne. razliite. upuivanje na univerzalno. u nekoj smislenoj. poznaju muziku.
marginalna je figura u odnosu na svaku ontologiju izuzev vlastitu. Tako. ili vrhunski tano. karatea. Ali. sezonskim.
tanije. arhetipsko. metaforika prekdiranja. to je sjajno. ukoliko lucidnije prihvatimo da takva postoji. pokuaji prevoenja u
transindividualnu ravan. pogrebnim. primordijalno iskustvo. put ka individuumu. individualnosti i individuaciji jeste
dominantna determinacija svakog ne samo reenja... vanprostornog. da postoji samo jedan deo univerzuma koji se
sigurno i neopozivo moe promeniti. Perfekcionista u svojoj kati ne veba publike radi. odreeni spostvenim/vlastitim
iskustvom i na vlastito sopstvo upueni pojedinci. jedinke.. odnosno nainiti boljim TO SMO MI SAMI. svaki od miliona
uenika.. jedne forme provedene kroz potpuni proces apstakcije. uenici karatea u inicijatikim. Moda se na kraju ovog
izlaganja valja setiti Hakslijeve opaske iz VRATA PERCEPCIJE. preciznije njenog izvoenja potpuno je u polju
imanencije. Desetine hiljada godina nakon toga. Nije zagonetka traganja za smislom jedini. planinski kaluer
yamabushi pri iracionalnom simbolikom uvidu u busshin.. okinavljanski uitelj u transcendentalnom stanju negacije
vlastitog sopstva i materijalne realnosti u meditativnom iskustvu karatetehnike. conditio sine qua non svake iole
ozbiljne teorijske misli posveene fenomenu ili skupu fenomena koji su predmet naeg izlaganja. jeste jedan Niko. ve i
svakog postojeeg i svakog mogueg. niti spoljanjeg efekta radi. pretpostavljenog njegovog promiljanja. ritualima svi oni
su individualci na sopstvenom/vlastitom putu.. Oni su dobri ljudi. sledbenika. koji je.. lica i linosti. niti u sferama
konkretnog jestenja i status kvoa. sadrina stvarnosti karatetehnike odnosno. istorijskog i faktikog momenta lienog
karateke. ak. poznavalaca. a verovatno nije ni primarni sloj filosofije oveka u teoriji karatea. jer intencionalnost samog
ina izvoenja negira smisao izvoenja. bie je koje svoje opravdanje trai da li uvek i nalazi u dijalektici vremena i u
procesu Promene nikada u predelima ovde i sada. kineski svetenik ili kaluer u stanju mistinog jedinstva sa izabranom
formom ivotinje ili nadulnim simbolskim entitetom. konkretnosti. ka individuumu. upuen je vlastitim sumnjama na
puteve. pojavnosti.simbolike. Beograd. samo su manjevie uspeni ili neuspeni pokuaji transpozicije njegovog
individualnog iskustva. ali vrlo indirektnoj relaciji sa Odisejevim lukavim predstavljanjem Ja sam Niko. nadulne i
nadiskustvene vokacije. odnosu na one koji Fridrih Nie S ONE STRANE DOBRA I .
busshin. pojedinane karatetehnike. najvaniji. onda sama forma predstavlja osnov njene estetske dimenzije. odnosno
onaj na osnovu koga i iz koga je tek mogue govoriti o izvoenju i izgradnji karatetehnike. postoji nekoliko optijih pravila.
preciznih i za svaku tehniku specifinih. Ovidije OSNOVNI FORMALNI PRINCIPI IZVOENJA KARATEWASA Strogo i
dosledno kanonizovana forma je aksiom izvoenja karatewasa karatetehnike. univerzalnih formalnih zahteva. barem
tokom poetnih deceniju ili dve decenije vebanja. logiki smislene i verbalno izrazive. zakonomernost i unutarnja
pravilnost forme su egzaktno dokazive. ve poetni. aksiom ne toliko u smislu to je istina koja se ne dokazuje koliko u
metodolokoradnom smislu. osnovni. energetski balans. kao apsolutno dominantni vid poimanja karatetehnike. kao ne
samo konstitutivni element. Meutim. primarni. ve je rezultat empirijskog iskustva i javlja se kao predfaktor za
elementarne odlike karatetehnike tok pokreta. Objanjenje i usvajanje ovih principa predmet su rada pri neposrednom
prezentovanju tehnike. osnovni element pri edukaciji u praksi karatetehnika. ali i kompletuma karatetehnika.
Prihvatimo li karate kao primarno formalnu vetinu ili formalnu umetnost. pri emu je njihov uzajamni odnos differentia
specifica date tehnike. Kanoninost. Svaka pojedinana karatetehnika postavlja ispred pretendenta na asimilovanje i
razumevanje barem nekoliko desetina zahteva. buji. Iz tog razloga je forma onaj elemenat ije se primarno usvajanje i
asimilovanje u vlastitu praksu vebanja podrazumeva. . relevantno kao bazini. to je u metodolokom procesu uenja i
uvebavanja osnovne. ki. konkretne i pojedinane tehnike... Forma karatetehnike nipoto nije niti sluajna. niti
proizvoljna.Konfuije Nita nije korisnije od onih vetina koje nikakve koristi ne daju. i iskustveno su prezentni samo u
neposrednom dodiru sa prostorima vaenja te.
kole ili pravca. Poloaj tela Pri izvoenju tehnika. koncentracije.. ali tada najee simetrino. U prostorno neutralnim
vebanjima. pogled je prav odnosno upuen pravo napred. mada to nije decidirano pravilo na primer Tensho. u ritualnim
i ritualnoceremonijalnim vebanjima. istovremeno sa njom upuuje i svoj pogled u bilo kome pravcu. a samo izuzetno
izvoenje tehnike koga sledi pogled. u visini je oiju. u vebanjima bez prostornog kretanja.. tano i striktno predvienim
pravilima izvoenja karatetehnike i ne podlee proizvoljnoj upotrebi. pogled moe da ide neposredno ispred tehnike u
datom pravcu.sveobuhvatnih kanona. kao i u srodnim okolnostima. Kate nude oba ova modela. to je opaajno polje ne
samo svesti. ritualnoceremonijalnom vebanju. . pokuaemo da apostrofiramo pojedina univerzalnija i najoptija formalna
naela karatetehnike Pogled Svesni injenice da onaj ko veba karatetehniku. U pomenutim vebanjima. Kvalitetnija
verzija upuivanja ovog pogleda je gledanje bez vienja. koji bi pogledom bio registrovan. ovovekovnih
dvadesetovekovnih prvenstveno japanskih stilova pri emu odrednicu ovovekovni valja shvatiti i kao prezentnost u
savremenom svetu karatea. kao i u veini drugih. u visinu i predeo svojih oiju. Odreena su generalna pravila koja
pripadaju celom ogranku kola.. ire posmatrano. uviamo puni paralelizam ova dva deavanja tehnike i gledanja.
odnosno odsustvo svesnosti o postojanju predmetnog sveta ispred sebe. Uzimajui u obzir prvenstveno klasine
kanone Shotokan stila i. pogled je takoe neutralan upuen je u daljinu. Pri izvoenju tehnike izvan pravca napred a
ponekad i u tom pravcu. to je napredniji nivo pri izvoenju nekih tehnika. stilova ili pravaca.. najee jednog stila. prazno i
neispunjeno. Koristi se u vebanju meditacije. U zavisnosti od vrste i nivoa vebanja.. gotovo da ne postoji svesnost o
njemu. koji ustoliuju sr. zavrnom. smer i nivo izvoenja tehnike. beznaporan je i nenametljiv. barem kada na umu
imamo savremeni karate. ili da potpuno sinhrono prati izvoenje tehnike. na poetku i kraju pojedinih kata. a koji je
optimalni model formiranja uvida u generikoklasifikatorne dimenzije problema stilske podeljenosti i separiranosti u
oblasti karatetehnike. pogled prati pravac. mada bi se odreene paralele i komparacije mogle izvesti i interstilski i
transstilski. u pripremnom. sutinu forme tehnike. Zatvaranje oiju odnosno odsustvo bilo kakvog pogleda predstavlja
pre izuzetak nego pravilo u savremenom karateu. najee formiranom po hronolokogeografskom principu. ve i u ulnom
pogledu.
samim tim. Chudan od vrata do pojasa i Gedan od pojasa nanie. Take u koje se izvode tehnike po regijama su takoe
strogo kanonizovane imamo na umu prvenstveno Kihon i kolsku tehniku u yodan regiji. u karatetehnici i teoriji
karatetehnike. Pri neutralnim vebanjima. suprotan i sinhroni poloaj na primer levi poluotvoreni u desni poluotvoreni i sl.
Ogroman broj tehnika se izvodi u srednju liniju. nivo pleksusa solarisa. a samo deo izvan nje to su najee naprednije
tehnike. kao po pravilu. Izvoditi tehniku u . u chudan regiji. manje u bonu. to je. idealno zamiljenim. izuzev za specifine
niske ili vrlo niske tehnike. Govoriti o linijskom izvoenju tehnika znai biti svestan da se veina tehnika izvodi u istoj liniji.
Linijski raspored vebanja tehnika je u savremenom karateu geometrizovan. Regija linija . to vai i za ravanski raspored.
trup vri pratee.. u praksi vebanja. dok je u elementarnim sabakiwasa pravilo da se prelazi u identini. sa paralelnim
kukovima i ramenima. ali i formalni zahtev svake tehnike koja bazira na tim principima. u toku najveeg broja vebanja.
tako da uvek postoji jedna dominantna linija i jedna dominantna ravan izvoenja tehnike. u gedan regiji je to visina
genitalija. Prelazak iz jednog od ovih poloaja u drugi predstavlja element sinhronog rada u izvoenju tehnike. a princip
kod uchiwasa je odreen za svaku pojedinu tehniku. tako da tei najniem energetskom nivou. kod sabakiwasa.. od
poetka do kraja. Konvencionalno je. ljudsko telo podeljeno na tri regije Yodan glava do vrata. kao po pravilu. to je
visina vrha brade ili korena nosa. elementarne zukiwasa se izvode uz zatvaranje kukova prelazak u zatvoreni poloaj.
dakle. koje predstavljaju retkost u katama savremenijeg karatea i. u zavisnosti od upotrebljene tehnike. trup je.
sinhrono kretanje najee suprotnog smera. Prav poloaj trupa je gotovo univerzalno pravilo u svim dachi.ravan Izvoenje
svake pojedine tehnike je propisano u odnosu na regiju.. polu otvoreni kosi kukovi i otvoreni kukovi. koja se u argonu
karateterminologije nazivaju zatvoreni kukovi. ili uzajamno savreno usaglaen geometrijski linijskoravanski raspored.
pri izvoenju tewasa.spoljanjem posmatrau je vidljiv dominantni pokret ekstremiteta. Prethodna odrednica vai
prvenstveno za Kihon i kolsku tehniku. Kao najoptije pravilo. elementarne ukewasa sa otvaranjem kukova prelazak u
otvoreni poloaj. naroito kod viih i sa irom amplitudom pokreta. Osnovni poloaj trupa po horizontalnoj ravni u
karatetehnici je kanonizovan u tri osnovna poloaja. Svi dachi u karateu imaju ili puni linijski. prav. a zavrnica je
posebno akcentovana. ili puni ravanski. gde se poloaj trupa i njegovo kretanje pri izvoenju tehnike kanonizuju uz
svaku pojedinu tehniku. Regije se uvek podrazumevaju prema vlastitim. dok su principi izvoenja tehnike na
naprednijem nivou sloeniji i ne podleu ovako pojednostavljenim pravilima. Jedan izuzetak predstavlja geriwasa gde. ili
elementi tehnike sa naprednijim principima tumaenja. liniju i ravan.
prostornost i masu delova tela.. liniju kretanja.. grudnu kost. Sabakiwasa karatea takoe poznaje i podrazumeva. Yoko
zuki. na optimalnoj udaljenosti. idealna linija i s p r e d tela. sredina jagodice stopala. adamovu jabuicu.. ili raspored
izvoenja dinamike tehnike u vie linija iste ravni. kamae.. taku izmeu skupljenih kolena. promenu stava u okviru iste
linije ili linijski raspored kretanja poetne i zavrne faze ili take prostorno posmatrano.. srednji deo spoljanjeg brida
stopala. vrh srednjeg prsta. prostorni raspored i orijentaciju teh .. ona bi spajala take kao to su teme. zamiljena.liniji
znai da postoji imaginarna. zamiljena. tako da prostorni raspored tehnika obuhvati jednu njenu taku u zavisnosti od
regije. s obzirom na postojanje duine i irine stava. centar genitalija. lanak na nozi.. kuk. Strogo je odreeno i
kanonizovano koji deo ekstremiteta povrina emitovanja ulazi u optimalnu taku srednje linije na primer taka izmeu
prvog i drugog zgloba pesnice. Na telu. pretpostavljena. Srednja linija Srednja linija je zamiljena idealna linija osne
simetrije optimalno i standardizovano shvaenog ovekovog tela. u svojim jednostavnijim oblicima. Bona linija Bona
linija tela obuhvata teme. U savremenom karateu je broj tehnika koje se izvode u bonu liniju drastino inferioran u
odnosu na tehnike koje se izvode u srednju liniju tela. srednji deo ramena. Ravanski raspored Ravanski raspored
tehnike podrazumeva poloaj tela u ravanskom rasporedu. optimalnu razdaljinu za pretpostavljenu duinu izvoenja
svake pojedinane tehnike. Srednja linija u koju se izvode tehnike je projektovana. koren nosa. to je karakteristino za
statine elemente tehnike dachi. Yoko geri. Jasno je da je ovde pojam ravan uzet aproksimativno. sredina ela. pupak.
taku izmeu sastavljenih nonih lanaka i taku izmeu sastavljenih peta. idealna linija u kojoj se tehnika kree. Bazine
zukiwasa su osnovni reprezentanti pravog i punog linijskog izvoenja tehnike. lakat ukoliko je ruka priljubljena uz telo.
zamiljena bona linija izvoenja tehnika je projektovana od tela na potrebnu. srednji deo uveta. vrh brade. idealna.
realno izvoenje tehnike podrazumeva vei ili manji stepen podudarnosti sa tom linijom. Imaginarna. spoljanji deo
kolena.
. Naprednije tehnike. koji bi gotovo u potpunosti pripadali bonoj ravni. prednjom ravni. unazad iz centralne take. to sve
svedoi da je princip sinhronosti ogranienog polja primenljivosti i da je uslovljen tumaenjem i vrednovanjem tehnike.
lakat. kao i kuk i centralna taka pete zadnje noge su u istoj ravni. Na primeru Kokutsudachi kolska verzija. Tehnika se
izvodi u potpunosti u srednjoj ravni. napredniji nivo izvoenje elementarne tehnike. tako i shvaene kao skupa
Gokataken. jednovremenost izvoenja . i to sve poev od pripremnog poloaja pa do finalne faze. Za to vreme.
Jednovremenost zauzimanja stava i izvoenja tehnike.. vansinhronog izvoenja po obrnutoj ili nepotpunoj sinhronosti.
Najei je prostorni raspored tehnike u prednjoj ravni Kihon i kolska tehnika a rei u bonoj i u kosim ravnima. na primer.
naprednije kate.. i to u okviru Kihona. i generalna je odrednica izvoenja karatetehnike u savremenom karateu. s
obzirom na dvodelnu. zglob ake i prsti prednje ruke. Za adekvatan primer izvoenja tehnike u ravni. delimino sinhronog
izvoenja. kao idealne odrednice. reprezentativan je Ushirogeri. ali takoe u toj istoj ravni u praksi to bi znailo u njenoj
neposrednoj blizini. i kose ravni pod uglom od u odnosu na pravac poloaja tela. deskripcija bi izgledala otprilike ovako
prsti. obuhvata vie pojmova i predstavlja jednovremeni poetak i kraj izvoenja odnosno kretanja svih delova tela u
tehnici. Naprednija tehnika poznaje i itav sistem drugih ravni izvoenja tehnike izvan prave. tako da ta ravan bude
idealno zamiljena. poetnike i kolske tehnike. uvode princip asinhronog. Sinhronost Sinhronost je konvencionalni
termin koji bi trebalo da oznai istovremenost ili jednovremenost izvoenja karatetehnike. ona je u istoj ravni ali ne i u
istoj liniji. Sve vreme kretanje noge. jednovremenost izvoenja tehnike u uem smislu i promene stava.. Sinhronost.
postavljanje zglobova tela u istu ravan i odgovarajui poloaj tela. oba prolaska kroz hikiashi i nazad. Kod izvoenja bilo
koje tehnike moe se idealno utvrditi projektovana ravan putanje tehnike i svih prateih kretanja. koleno i kuk prednje
noge. ali i dobar deo stilova karatea izvan Shotokana i njemu srodnih stilova. mentalno kontrolisana i asinhrona
izvoenja tehnika gde je sinhronost deplasirana i gde se ne postavlja pitanje sinhronosti. ali nipoto u istoj liniji izvoenja.
Poznate su.nika. zglob ake. ali i oba ramena.. za razliku od na primer stava Kibadachi ili Shikodachi.. Pretpostavljeni
ravanski raspored pri statinim elementima karatetehnika znai. teorijski. bone i polukose ravni. kako svake pojedinane.
Ovaj bi stav bio obuhvaen tzv. telo vri nenametljivo sinhrono kretanje u suprotnom smeru. sloeniju krivolinijsku
putanju.
a moda nije ni primarno formalni princip. striktno i apsolutno podrazumeva jednovremenu i istovremenu zavrnicu
postojanje finalne faze. da pomenemo i neki praktini primer. Odnos dachi . nivoa postignutog saznanja pojedine
tehnike. Elementarna sinhronost znai da svi delovi tela koji uestvuju u izvoenju tehnike istovremeno zaponu kretanje.
da jednovremeno sinhrono vre kretanje.wasa tehnika kod viestrukih tehnika. individualnog oseaja za tehniku na nivou
vieg majstorskog zvanja. mekim tehnikama gde se energija koncentrie i emituje na nekoj od povrina otvorene ruke.
adekvatan po toku pokreta gotovo savrenim. u rezultatu. Tako je. Pravi. to je odlika veine kolskih tehnika. usaglaenost
i istovrsnost toka i rasporeda kia. naravno. jer je najveim delom element standardizacije i kanonizacije uzajamnog
odnoenja pojedinih grupa karatetehnika. ali optimalnim momentima radi se o vrlo malim. ili jo ranije u fazi uvebavanja.
idealna odrednica. i da u istom. Optimalnost i idealnost su u ovom sluaju. Takav bi se isti zahtev odnosio i na tehniku
u uem smislu i promenu stava. kolske tehnike i bazalnih kombinacija odgovarajuih stilova karatea. da se ne bi ugrozio
puni balans tehnike. odnosno odnosa toka pokreta i energetskog balansa. kao to je i za svaku pojedinu tehniku
optimalan. lak i sa izuzetnim buji. nivoa vebanja. suptilno iznijansiranim razlikama u vremenu. diferencirano i
prefinjenije tumaenje tehnike vodi ka uvidu o jedinstvenosti i unikatnosti sinhronosti svake pojedine tehnike. koje ta .
autentini zahtev za sinhronou znatno je selektivniji on podrazumeva zapoinjanje kretanja pojedinih delova tela u
razliitim... pa ak i vlastitog. Ovo je. uenikom i mlaem majstorskom nivou. Kanonski je odreen optimalni skup tehnika za
svaki pojedini stav. kao i uvidu o primenljivosti principa sinhronosti u zavisnosti od vrste i klasifikacije tehnike.. ali
strogo. Takoe postoji i odstupanje u jednovremenom poetku i zavretku utoliko to se pripremna faza tehnike u uem
smislu zauzima tek po zavretku prve faze promene stava. visok stav sa kvalitetnim energetskim balansom bliskim
savrenom. lakim. kao i energetskih postavki i energetskog balansa. i dosledno i apsolutno istom momentu zavre to
kretanje. niti u domenu Kihona. idealan jedan stav ili mala grupa srodnih stavova.svih to znai obe komponente dachi .
Drugo znaenje elementarne sinhronosti je jednovremeno izvoenje tehnike u uem smislu i promene stava.wasa Odnos
izmeu dachi stava ili poloaja tela i neke od wasa tehnike u uem smislu nije samo.. Sve ovo ne znai da bi trebalo
popustiti u striktnosti i rigoroznosti zahteva za sinhronou na poetnikom. analognog nivoa adekvacije buji. U svakom
sluaju. posledica empirijskog uvida. koja se u na primer kolskoj tehnici modifikuje tako to se promena stava zavrava
neto ranije. da pomenemo samo osnovne kriterijume za dovoenje u uzajamnu vezu dachi i wasa. neposredno pred
finalnu fazu tehnike.
bila je to klasina antipropaganda karatea.. samo je imaginacija i erudicija drevnih uitelja ogranienje za uvide u tom
pravcu. Ne alim se to ljudi ne znaju ko sam. skoro mazohistiko uivanje u patnji i bolu. Po svom anru.. tuu.
individualno.koe. Umesto istine ili dokumenata.. gotovo ropski odnos podreenih uenika prema instruktorima. sve vie
nas odreuje. nasilje. Remon Rije Stiem sam. ispred srednje regije. istinu uti o tome da prolaznik sam besmrtni. koji je
posveen istom stilu.. Hakuin NAPREDNI KARATE Prolo je nekoliko decenija od kad smo imali priliku da gledamo film
Gospodari smrti. nekritiko divljanje i uivljavanje a bilo je i pojedinaca koji su naputali predstavu pre njenog zavretka. in
koji se ponavlja. na ovaj dokumentarni. u junom delu grada. na filmu. ili o tome ima vrlo maglovitu predstavu. Ona je
rezultirala iskustvima kanonizovanim u autentinim katama gde i nai uvidi. trebalo da reprezentuje karate odnosno
Kyokushinkai stil. jer Kyokushinkaistil ima veliki broj pristalica i uenika. odgovaraju po energetskom balansu takoe
potpuno uravnoteene tehnike u uem smislu. bivaju tueni bambusovim tapom To je bila karikatura . kada je ovo jedan
od reih u to doba pokuaja propagande karatea u medijima. jer proseni gledalac ne zna da stilovi u karateu uopte
postoje. tanije kvazidokumentarni nain U ovom filmu se moglo videti mnogo toga to bi. ali i specifino. prvenstveno..
prezentovana je zaeerena bajka. energetski idealnom.. trenerski i instruktorski kadar razasut po svetu. Zato je to tako.
grubost. neverica. grubost. sa punom i potpunom energetskom ravnoteom. izvedene u blizini tela. navodno. to bi bio.
imaju naglaen buji. la. dokumentarni film o karateu. gladijatorstvo.. Samo duh starog drveta. a ne samo ovog stila.
surovost. krv. stilu Masutatsu Oyame. sam i zalazim. Meutim. kao po pravilu. a to je udesni karate.
Samoreklamerstvo. Valjalo je prisustvovati projekciji ovog filma i posmatrati reakciju publike smeh.. realnosti dananjeg
karatea. savrenom stavu Sanchindachi. koji uenici bilo da pravilno izvode tehniku ili ne. Ovaj film ini idejnu celinu sa
prethodnim. Na filmskom platnu smo videli nasilje. veba i razume karate na nain koji je slian onome koji je u filmu
prikazan. teorijskodiskurzivno iskustvo moraju da budu utemeljeni. legenda koja je vrlo providna. ali koji su bazirani na
jednom delu stvarnosti. Simptomatino je to da veina tih pojedinaca ui. tanije o Kyokushinkaistilu.
. nespretnu i naivnu samoreklamu. u cilju samoreklame. lanih i iskonstruisanih ciljeva. moramo i moemo jedino da
kaemo da to nije karate i da to nee nikada biti predmet rada karatea koji prezentujemo. Taj spektakl apsurdne borbe
je trebalo da se odri na Havajima. aspekte i indicije. bio je prizor medveda koji. odbojno. propratni komentar kae da se
karatista sprema i dalje. negativnu reakciju veeg dela publike. pa bi prizor borbe oveka i tigra mogao da zagolica
njihove otupele mozgove i ula. Meutim. scena je delovala bizarno. izbegavanje nasilja. ve su. ubio nju. i sa karateom
je imalo vrlo malo veze.. ne bi li privukli panju neim neobinim. da bi. Pripreme su trajale ..koje. ali i irem krugu ljudi oko
njih. izazivala je negativne asocijacije i. Vrhunac groteske je bila scena borbe sa medvedom. omamljen nekom jakom
drogom i. Postoje dve izreke koje su esto pominjali okinavljanski uitelji karatea PLEMENITOST JE SUPERIORNIJA
OD SILE i NIKADA NIJE PRVO NAPRED U KARATEU . Tome u prilog govori i upravo navedni primer. izgubio je
najvie sam karate. to se oigledno primeivalo po tome da nije mogao da ogrebe protivnika karatistu. razvijaju uenjem
Kyokushinkaistila. naravno. grubosti i siledijstvo dosadili javnosti u odreenoj meri. niti bilo koje tome slino vebanje.
potencijalnih sledbenika i uenika. snanim udarcima u telo bespomone ivotinje. dobroudan i miroljubiv. Pravo je udo da
nije bila jo otrija i negativnija. demonstracije i slinih nebuloznih. koji nisu stigli da se upoznaju sa pravim vrednostima
karatea. sve ee pribegavaju ivotinjskom carstvu. kao i reklamu. ali i oseaj za ukus i meru onih koji su snimili ovaj film i
dozvolili da on ode u javnost.. razumljivo. Posle svega. koje se. videvi karikaturu. Film koji smo pomenuli je prikazan
nepripremljenim gledaocima i jasno je da je reakcija bila takva. karatisti. Ameriki karatista W. jadno. sa njegovom
idejom i sutinom.Williyamson je izazvao na dvoboj medveda da bi dokazao svoje izuzetne sposobnosti. Kako su
uzajamne borbe. imaju i mnoge unutarnje. propagiranja karatea. to bi uesnicima. niti u mogue posledice. odustali i ne
poevi da se karateom aktivno bave. Panegirinog komentara i posebne najave kao vrhunske scene filma odnosno
vrhunca ovekovih moi. poinje da se povlai. izvaenih noktiju. Ne elei da ulazimo u sve socijalne. a karatista skae oko
njega. etike. kao totalna negacija smisla. izgubio je odreeni broj pristalica. najverovatnije obezbedilo odreene prihode.
uzdranost. plemenitost. ne elei sukob niti borbu. oigledno. ezoterinije implikacije u primeni karatetehnike i u samoj
metodologiji vebanja. Kao vrhunac farse. i to onih sa dubljim depom i zasienih svakodnevnim atrakcijama.karatea.
psiholoke. Pre vie decenija u javnosti je publikovano da je japanski majstor karatea Mimoru Jamamoto izazvao na
dvoboj bengalskog tigra. vie da bi mu privukao panju. pored ovih spoljnih. ali on nipoto nije jedini. budui da su Havaji
svetski turistiki centar. sa karateom savremenog doba koji je iz originalnog nasledio humanost. Otuno i nestvarno je
delovao medved. Izgubio je na renomeu i ugledu u javnosti. jer mora da nae jo jaeg protivnika.
i da se sam suprotstavi tigru. kao i vreme svemonih rimskih imperatora koji su narodu davali panem et circenses.
renome i poloaj vetine kojom se bavi karatea. krenuo putem slave. malo ugleda i popularnosti. ivot oveka niko nije
pokuao da zatiti. ivot tigra titi odreena organizacija. koji se dokazao i samodokazao. prosenim karatistima. ta preostaje
neafirmisanim. a mnogi elementi su ak i identini.. a sve uz uee mnogih koji su oekivali prilinu materijalnu korist i
reklamu. ali sluajevi koji su alarmantni i pozivaju na akciju. da savlada tigra. odnosno dominaciju oveka nad prirodom
na tom. samo ne bi trebalo smetnuti sa uma da je vreme robovlasnitva prolo. o devalviranoj i nihilizovanoj vrednosti
karatea i ljudi koji se njime bave. ivot oveka je podreen ekonomskom interesu i reklami. ime. makar i iz razloga da
zatiti interese. ulogu klovna i tragine figure. Svi elementi za uspean. ve da su ovo sporadini sluajevi. koji je prihvatio.
to ni jedan pojedinac iz te mase ne bi mogao. koji ima visoko majstorsko zvanje. izuzetnih sposobnosti. Jamamoto.
neupueni i proseno upueni. pa ak i organizacije i institucije od kojih u mnogome zavisi razvoj i opstanak karatea. strah
i divljenje mase koja ga mrzi zato to se odvaio da se samostalno suprotstavi tigru. pojedinca koji izaziva primitivne
emocije. surovost. Ohrabrujue je jedino to da karate nije iskljuivo cirkuska predstava u vie zemalja gde se veba.
prihvati da uestvuje u pomenutom spektaklu i njemu slinima. rastrgnut ili unakaen. Jamamoto prihvatio ovu ulogu. kao
i o mestu i ulozi karatea u odreenim subkulturnim sredinama. krvav spektakl su se stekli novac. da razmisli o
mogunosti da on bude povreen. Vrlo slino gladijatorima Rimske imperije. kojega je valjalo izgladneti pred borbu da bi
bio opasniji protivnik. Izgledalo je da e do ovog apsurdnog mea doi. napora i energije uloio u rad. direktno
intervenisalo. to je i duan po strogom nepisanom moralnom kodeksu. Simptomatino je to to je M. iz humanih pobuda.
radoznalost. mada nije neverovatno da je. ali se umealo Drutvo za zatitu ivotinja koje je. jer taj ovek mora da
samostalno i svesno preuzme taj rizik. najvulgarnijem i najbanalnijem nivou. moda ne bi trebalo da se tako nekritiki
preputa nevrednostima koje mu se nude. bojei se za ivot tigra i duevne patnje koje bi on mogao da pretrpi Ma koliko
ovo neto govorilo i o mentalitetu drutva u kome se ovaj spektakl ipak NIJE odrao. Neugodno je to to javnost.
Pojedinac koji je toliko vremena. poevi da se karateom bavi. i to za malo novca i malo reklame. Indikativno je to da
kada i takav pojedinac. vrlo esto dobijaju ova . buci. javno mnenje. bio je nabavljen i tigar. da dokae dominaciju
razuma nad pukom snagom. pokretanje javnog mnenja i rasprostranjenog sistema reklamiranja.. kad im se nude
ovakvi uzori. ipak eli da on pobedi. pristao da bude centralna figura ovog kominog i alosnog galimatijasa. kritiku. i sam
manipulisan. u kriznim situacijama. osudu.uz svu pompu i reklamu. galami i gunguli prepunoj lovaca u mutnom. ugled.
i koja. on mnogo vie govori o apsurdu i besmislu. Zauujue je to to je M.
a njeni prsti gledaju pod uglom od. i tako u nedogled. umesto da se kae oizuki ili zenkutsudachi. verbalna konfuzija.
pokuaj da se daju i neke opaske sa psiholokog. razjasni i linim primerom pokae. u kontinuitetu. eventualno. poto
takvih ima prilian broj. neka to bude oizuki. Jer to nije udarac put napred. Ako bi neko hteo da dosledno da naziv
jednoj bazalnoj tehnici. tihih i introvertnih umetnika karatea i zaljubljenika u karate esto nemoan da protiv ovakvih
pojava neto radikalno uini. jer ona ima i neke verzije. da moram da poem i da se borim protiv lai. iako je i ovo vrlo
manjkav opis. i da bi opis prvenstveno zavisio od verbalnih sposobnosti pojedinca. da se afirmie. Shvatio sam da sam
duan neto karateu i njegovoj ideji. a naroito ako bi se pokuala da napravi konvencija. Moda sukob sa smislom dostie
vrhunac u nekim vulgarizovanim pokuajima da se uvek i dosledno koristi domaa terminologija. dok je glas veine onih.
jer akciju ove tehnike izvodi celo telo. Galimatijas i komplikacije. poluistina i iskonstruisanih istina. To nije ni udarac
put napred elom stegnute pesnice. a sve negativne pojave objasne i. bez elje da se njihovo postojanje negira ili
umanji. u stvari karate. da svaki pojedini trener ne opisuje verbalnu tehniku. i kako on pozitivno deluje na mnoge
aspekte ovekove linosti i ovekovog ivljenja. tekstovi koji su ponekad i izrazito edukativno orijentisani. energija se
koncentrie i emituje na elu pesnice seiken. I pored ovog objanjenja. jasnoe i preciznosti. ako se eli preciznost. koji se
prezentuje poetnicima i predstavlja jedan od fundamenata bazine tehnike. neistine i namernog iskrivljavanja injenica.
pa bi moralo da se naglasi da je to stav gde je prednja noga savijena u kolenu pod uglom od devedeset stepeni a
zadnja ispravljena. da moram da uinim neto da se u javnom mnenju promeni miljenje. osude. jer se sve ove radnje
izvode sinhrono. da bi se oni prevladali. naiao bi na tekoe u pogledu tanosti. ve da se sa realnim tekoama i
problemima uhvati u kotac.. Posebno je problematian termin prednji stav jer moe da se odnosi na vie stavova. Otuda i
ova. objasni. uenik nije u potpunosti siguran da se misli ba na pomenutu tehniku. da se kae i demonstrira. makar i
malo.kve informacije. Kompletnija deskripcija bi morala da glasi dugaki pravolinijski udarac put napred koji se izvodi
elom pesnice uz kontraakciju ruke i uz prelazak iz jednog dubokog prednjeg stava u drugi. publicistika delatnost..
Element zukiwasa se samo laiki poima kao udarac. da se karate razume i objasni. a opis moe da se odnosi i na neke
sline tehnike. i ona ima poseban tok. spletki.. ta je to. jer je verovatno da se ni dva ista opisa ne bi nala.. Moda je .
sociolokog i etikog aspekta. sliveno..
odluio sam da sledim sopstveni put. da e dobiti informator. da se i dalje zalaem za afirmaciju karatea kao humanog..
kompletnu knjigu. date bez iijeg uplitanja ili suda koji ne bazira na kritikim i realistikim uvidima. tradiciju. a verovatno i
mudrije rei oizuki. shvatajui i prezentujui dijalektiku razvoja vetine. Istina pre svega Valja rei istinu o karateu. edukator.
iji bi se intenzitet samo pojaao ako se u obzir uzmu tehnike komplikovanijeg toka i naina izvoenja. Smatram da e
pojedinac imati najvie koristi od ovakvog pristupa realne. Ne odstupajui od sopstvenih principa proklamovanih u
svojim knjigama. jer se znanje karatea stie vebanjem. istinite i strune informacije. regionalne. injenikih. neke lokalne.
udbenik. Moje do sada objavljene knjige su ve u rukama stotina hiljada italaca. imam punog opravdanja da idem dalje.
popularne. savremenosti i istorije. Seneka . nainu korienja. da metodom slinoj komparativnoj kaem neto o prolosti i
sadanjosti karatea. eleo sam i elim da dam i sopstveni doprinos karateu.. eleo sam da prezentujemo upravo to jedan
deo prakse i tradicije. polazei od istorijskih. nikako pukim deklarativnim izjavama. ne negirajui ni tradiciju ni
savremenost.. klanovske ili staleke interese. osnova. realnih. niti to moe ijedna do sada napisana knjiga. upornou.
svoje originalne metode i vebanja. Sledim sopstveni put i svoju zamisao. o njihovoj vrednosti. o ljudima koji se njime
bave. praksu. jer svaki pojedinac koji se njime bavi ima puno pravo da sazna i da zna ta je to karate.ipak lake.. Iza
mene je odreeno. za svetske uslove obimno delo u oblasti publicistike posveene marcijalnim umetnostima i karateu.
Karate kao sistem ima svoju istoriju. praktina vebanja. korektno i poteno napisano tivo. o njegovom putu i o njegovoj
istini. mestu.. strpljivou i predanou. Umesto da piem panegirike ili da ponavljam deklarativne izjave. umesto stvarati
ovakve probleme. verujui u to da e italac imati odreene praktine koristi. teorijska razmatranja. od kojih su mnogi
najverovatnije ve izgradili svoje miljenje i svoj sud o njima.. ali i savremenu dananju verziju koja je dominantna u delu
sveta u kome ivimo. moe da izgubi budunost.. delove prakse koju je on poznavao tokom istorije i koju poznaje danas..
Ako otvori raspravu izmeu prolosti i sadanjosti. Jasno je da knjiga koju imate ispred sebe ne moe da odgovori na ovo
pitanje. plemenitog i ozbiljnog sistema rada i vebanja. a ne da propagiram ili da kritikujem neije vienje karatea.
prezentujui neke njegove bazine aspekte. o interaktivnom odnosu teorije i prakse u domenu vetine.
.
kao sveobuhvatni sistem. veka FILOSOFIJA. Praktina filosofija karatea je iskljuivo i duboko iskustvena. ak i danas.
spiritualnom iskustvu. jedini pravi uitelj. sva postojea i sva mogua pitanja. tokom svoje istorije. Za iskustvo se smatra
da je najvaniji uitelj. logiko saznanje.. misao. zadovoljavao vie raznorodnih potreba i bio razliito tumaen.Jednim
udarcem sam razbio ogledalo. nadiskustvenom pri emu ovo ne predstavlja nekakvu simplifikovanu definiciju. voa i
savetnik. transcendentalna spoznaja bazirana na meditativnom iskustvu. Oni mogu da upute ili poue. karate koji je i
taj naziv dobio mnogo kasnije je predstavljao sistem intuitivne meditacije. UMETNOST. Ova oblast ne bi mogla ni da u
potpunosti bude obraena jer je karate. Ova tema nema za cilj da prikae istorijski razvoj karatea. I sada je Veliki Put
postao ist. jedino egzistentno. Sutina saznajnog metoda karateprakse je iracionalna. prisutna su razliita. da se sa njim
poistoveti.. U trenutku formiranja. general iz . Produkt je uverenje da re. onome to je jedino vano. Hojo Tokiyuri.. U
doba kada je stvaran. karate je zamiljen da bude apsolut. Tokom svog istorijskog nastanka. Trideset sedam godina
discipline. Uitelji u ljudskom obliku su samo pokazivai puta i za istinski preobraaj i kreaciju oni su nemoni. ali ne mogu
da ive ume . niti da se pretencioznije uputa u pojedine periode njegovog razvoja. nadulnom. karate je imao za cilj da
transcendira sve poznate spoznajne moi. da ponemo iz poetka. nikada ne mogu da se priblie sutini. esto i suprotna
tumaenja karatea ali. i to moda vie nego ikad. U svom prvobitnom obliku. i to postajui i sam pitanje i dovodei onoga
koji ga veba u situaciju da i sam postane pitanje.. transcendentalnom iskustvu. praktinofilosofski sistem iracionalne
osnove koji je bazirao na transcendentalnom. VETINA. jedini put. karate tei da d odgovor na sva pitanja.
ptici. Nadograujua odrednica ovakvog stava bi bila biti i svoj i niiji. To znai ii kao vetar. da bi unutarnji potencijaliteti
isplivali na povrinu. konsekventno tome. Istonjaci to nazivaju biti nigde i svuda. suncu. Iracionalna praksa karatea
bazira na dvojstvu iracionalnih premisa to je njen edukacioni problem i model dvojstvo prerasta u jedinstvo ali i. da bi
se ovek poistovetio sa sobom samim. uvek put napred ka svojoj ideji. poao putem odnosno Putem. i svako od njih
mora da bude spreman da ga dostojanstveno i valjano proivi. besmislena ovo je naravno iskustvo. ka smislu svom. da
ga dovede u potpunu nedoumicu ili opasnu privlaeu blizinu racionalnog besmisla. ka uu svom. a ne umovanje.
svakom mravu. uenik poinje da razume sebe. Drugi polaritet odreuje smisao svakoj misli. jer se tako upoznaju i nebo i
zemlja ceo univerzum se otvara i pojavljuje u svojoj sutini.. U starijim verzijama karatea omiljen je filosofski stav
pasivnog posmatraa. pa je i sama besmisao. a ni mogue. i uvek biti svoj i poznavati sebe i iza sebe. To znai iveti.
bezrezervne odanosti i bespogovorne poslunosti. i njihovo znanje. vice versa. Mudrost praktine filosofije karatea
bazira na njenoj nemutosti. biti dubok i miran kao voda. jer bolji izraz ne postoji. biti slobodan od svega to je spoljanje.
Potujui ivot jedne travke. Kada kriza linosti dostigne kulminaciju tada i samo tada problem i njegovo reenje se
deavaju. Tradicija potovanja bazira na mistinoreligioznom odnosu bezgraninog potovanja. a uenik svoj. jedinstvo
prelazi u dvojstvo. mir. ali ne u anarhinom smislu. moru. a sve vreme je u borbi. izmirio sa sudbinom i ivotom i. i to
sam. njihov put. iracionalnosti. U karateu svih perioda vlada kult potovanja. Borba u svetu dvojstava preti da razori
um. u svom pravom liku. predstavlja apsurd. kretati se kao njen tok. To deavanje donosi slobodu. poinje da ivi. To
prvenstveno znai biti slobodan. ali koji posmatra nemeanjem pomae to deavanje odnosno tok postojanja. u sukobu..
da bude svoj. a ne igrati ulogu u pozoritu ivota. .sto uenika to nije potrebno. Besmislen je jedino pokuaj da se
intelektom doe do iracionalne sutine to je muenje uma. sve je besmisleno. Um ne nalazi reenje niti razreenje. u tekoi
iz koje nema izlaza. mudrost. isprazno troenje vremena. uenik potuje ceo univerzum i ivot kao sveprisutni univerzalni
fenomen. da se nikada ne vrati. da ga oslabi. Upravo deavaju. svakoj travi. jer je to put bez povratka. spoznaji.
posmatraa koji je prisutan da sve vidi i sve spozna. razreenje. a uvek biti tu i biti svoj. To znai ne zavisiti ni od koga i
ne dopustiti da bilo ko zavisi od tebe. besplodno rasipanje snage i puko. U zenovskoj sutini. Potovanje dolazi posle
uvida i predstavlja njegovu posledicu. drvetu. izvan pojavnosti. jer oni imaju svoj ivot. naavi mir svoj i ideju svoju.
antinomija. ima li neeg besmislenijeg od besmislica o besmislu. bez pomoi i bez aljenja. Potujui svoje uitelje. da ga
uniti. bilo gde. nebu.
Sloboda od umovanja.Vladajua paradigma savremene zapadnjake civilizacije smatra da svaki ovek ima pravo na svoj
ivot. vere. da se istie. prihvatanje svoga ja. i da ih valja probuditi. Poniznost. novcu. Ti pojedinci su oseali sukob u
sebi. od briga. stavljajui na oltar karatea sve to su imali.. Uitelji govore da se pravi ovek raa tek kada dugo i uporno ide
Putem.. Kao iracionalna praktina filosofija. mirno i dostojanstveno. Uenik prolazi kroz nihilistiku fazu razmiljanja i
odnose prema svetu. da brani svoje pravo.. a pozivanje na nekakvo sopstveno pravo ismejano. Uitelji govore da nije
vano kada e neko umreti. egzistenciju i neegzistenciju. stupi na stazu svog ivota. prua stanovite mogunosti dejstva.
Generacije majstora su nosile u sebi prvobitnu ideju i poruku. poetak uvianja. kada tokom ivota proe hiljadu nevolja.
prolaznost. sumnju. Kada u praksi svakodnevnog ivljenja dokae da je postao i ostao ovek. pretrpi hiljadu uvreda i
prevazie hiljadu tekoa. darujui ideji sve. Pravi ovek miran je ovek. i mali broj ljudi ga proe. kao i snage i vere.. a njeni
majstori su uivali ugled i pove .. radom i odricanjem. Ovo je teak. smatrajui to za svoju dunost i obavezu.
dostojanstven. majstori su ostavljali za sobom sve i posveivali se jedino i iskljuivo vetini. Oni su rtvovali nasilje. krene
put svog cilja. pa i ivot svoj. upornou. luksuzu. vera. da uvek poputa i da se u svakome moe probuditi ideja. Teei
savrenstvu. postajui njeni svetenici. to odista jeste. bez rei i bez aljenja. ideje i sudbine kada se ostvari i potvrdi bez
gordosti i samohvalisavosti. Slabost i neukost govore oveku da se takmii. odreujui sebi u njemu tek neznatno mesto a
to je. kau uitelji. poniznost. kada ostavi lai i iluzije. dobije hiljadu bitaka. plemenit. na individualnu slobodu odluivanja. a
pravo na njega se stie tek verom.. i reavali su ga ivotom svojim. miran i pouzdan. boriti se na putu i istrajati u onome
to je najtee za istrajanje. snaga. samim tim to je roen kao ovek.. naporan i neizvesan put. ve da je dotle iveo asno. ist
od svega. dostojanstva. Egoizam biva sruen. poteno i dostojanstveno tako da i sebi i drugima moe da uvek pogleda u
oi. Bila je posebna ast uiti vetinu spiritualnu umetnost. skromnost i strpljenje su osobine i oruje onih koji slede Put
Karatea i veruju u njegovu ideju. oveka u kojega su verovali i za ije dobro su iveli. karate se ne obazire na ivot ili smrt.
upornost. Drevna karate tradicija smatra da je ivot dar. Uitelji svojim primerom dokazuju ovu istinu. Vetina je
negovana i prenoena sa oca na sina. dugotrajan. sa svetenika na svetenika i bila je tajna umetnosti. Vetina je ivela i
bila je potovana.. egoizam. hrabro. sukob prolaznosti i ideje. jedini mogui i jedini pravi nain ivota dostojan oveka. da
smatra da. da svojata. apsoluta. Jasno je da je umetnost ili vetina sa ovakvom filosofskom podlogom bila hiljadama
godina usavravana i negovana. u ime mira. Uitelji veruju da svaki ovek ima u sebi dobrog. slavi. strasti i strahove i.
dobro. kad ostavi iza sebe sve lane snove o moi. Uitelji govore da se ovek uvek menja. od razmiljanja o posledicama.
na sopstveni nain miljenja.
predstavlja uopten pojam. Za borce. Ve sam napomenuo da karate tei da se identifikuje sa savrenstvom. ve se javljaju
zajedno. Na stazi karatedoa duh potenja i istine je vekovima unazad vladao u vetini i bio je potovan i negovan. Neto je
sloenije objasniti karate shvaen kao umetnost. Umetnost borbe sa samim sobom je dignuta na pijedestal. Ovde se
umetnost javlja u nerazluenoj sinkretikoj formi. u dodiru sa savrenim. Uitelji tvrde da. U teoriji i praksi umetnosti je
uobiajeno da postoje kreator. izgleda da se nita nije desilo. najistiji ritual. iveti ili umreti. Kako karatepraksa ima za cilj i
da transcendira prolazno i promenljivo i da se poistoveti sa venim i apsolutnim. Ko ne moe da spozna i razume
nesavreno. idealom. i onda umiru ili ive tu je razlika neznatna jer je unutarnja borba zavrena. nameui se sama kao
vrhunski estetiki doivljaj. i oni koji ga doivljavaju. Uitelji govore o savrenstvu karatea jer. jer je borba njihov ivot.
sloboda slobode. u tehnici i u umu. ali i mentalni doivljaj estetikog savrenstva.. Ovo trojstvo predstavlja idealno. vano
je jedino boriti se iznutra. pojedinac ima estetski doivljaj lepog. Posmatrajui njegov rad. U atmosferi moe da se oseti
ozbiljnost. dovreno karatesavrenstvo. jer su jedino tada oni svoji. aspekata ili vidova ispoljavanja. iznutra jedini
apsolut. Ovakvo tumaenje predstavlja novi nivo krativnosti i estetskog i estetikog doivljaja. Ovako determinisano
savrenstvo ima vie. pogotovo to u delu sveta u kome ivimo ne postoji niti takva niti slina tradicija. nisu retki pojedinci
koji bivaju fascinirani ovakvim doivljajem. Veoma je neprecizno rei samo savrenstvo. i sa svojom sudbinom u rukama.
i ne samo estetike prirode proizilazi iz samog . u borbi za ideju. u transcendentalnoj ravni. ostvarenje. Savrenstvo se
ogleda u oveku. To je sveta smrt. Borba sa samim sobom znai ostvarenje. prisustvo apsolutnog. i sam ovek doivljava
savrenstvo. i oni je kreiraju i doivljavaju istovremeno. doivljeni ivot. jer je podrazumevano savrenstvo mogue samo u
nesavrenstvu. apsolut je pokazao svoje lice. potpuno. da ga razume. kada su na ovakav nain prihvatili njenu sutinu i
ideju.. potpuno osloboenje. nije bilo vano. delo. to se deava. sami sa sobom. Savrena umetnost termin koji oni koriste
da upute na sutinu onoga to se radi. Ovo miljenje bi mogli da povvrde oni koji su posmatrali nekog od vrhunskih
eksperata marcijalnih umetnosti. pri emu ova tri nisu odvojena. doivljavaju i patnju i razreenje. jer su negovali potenje i
sluenje istini. nikada nee doiveti savrenstvo. a potovanje kodeksa asti neminovno za svakog borca. Doivljaj estetike.
Bila je najvea ast umreti u borbi sa samim sobom. apsolutom. kada se desilo. da ih uslovno tako nazovemo.renje.
istinu. nain miljenja i delanja. Jasno je zato su borci karatea doveli do savrenstva umetnost unutarnje borbe. a ipak. da
se poistoveuje sa njim. Onaj koji je praktikuje je istovremeno i kreator i delo i onaj koji ga doivljava. venog.
nerazlueno. pogled na svet i ivotno opredeljenje. Karatepraksa negira ovu trojnost.
Sasvim je jasno i razumljivo da su prethodna tumaenja karatea potpuno nepoznata sportu. delo. svetu i vremenu u
kome ivimo. na njegovu misao. Broj tehnika je bitno redukovan. jer se sa njenom idejom poistovetila. iako to moe tako
da izgleda onome koji ih ita. Kad je karate poeo da bude tumaen kao sport i samo kao sport. Uspostavljena harmonija
vri direktan uticaj na celokupnog oveka. i da je oduvek imao. i da je ovek integralni deo te harmonije. nazivaju
modernizacijom karatea. pre svega. Ortodoksna karatepraksa predstavlja vrhunski vid harmonije. premda to nije u
potpunosti svestan doivljaj. napomenuti da karate ima. koriste se one i samo one koje su efikasne sa take gledita
sportske borbe. Generalno posmatrana karatepraksa je zadrala samo spoljanje pokrete karatea. u ovom ili onom
obliku. Postavlja se problem ta je to sport karate O ovom fenomenu je malo iscrpnijih strunih analiza ili ozbiljnijih
tumaenja. to se tie kvaliteta. Na ovom mestu naglaavam da prethodni redovi nisu polemiki orijentisano tivo. Postavi i
sport. sva ostala tumaenja u tom kontekstu su odbaena. Sve ostalo to je pratilo karate je negirano i odbaeno dok je.
gotovo je nemogue napraviti uspenu i doslednu komparaciju. iz njegovog najdubljeg bia. Za nastavak izlaganja je
relevantno da se okvirno odredi ta je u karatesportu ostalo od karatea odnosno od njegove klasike i tradicije. oni se
separiraju i individualno praktikuju karate negovan hiljadama godina. jer se radi o dva u prilinoj meri sutinski
distancirana fenomena. koje je nemogue porediti bez velikih ograda i ogranienja. sve vie smanjuje. Zagovornik sam
miljenja da lini stav autora ne sme da se pretvori u javni moralnovrednosni sud u njegovim publikacijama. karate je
doiveo. na ovakvu karateosnovu. oni koji ga sprovode. Tokom svoje istorije. da ivi u harmoniji. i to ne sve. Sistem
reformi i promena. i jo odreeni. karate .oveka. njegovim prilagoavanjem savremenim uslovima ivota. Proglaavajui .
unutarnje bie. postojanje. manji broj tehnika koji se. koja i sama podlee trojnosti opaanja ovek. nain tumaenja. i
socijalnu dimenziju. na njegovo potpuno. harmoniju harmonije. Taj fenomen ne moe da se lano prikae. Tu se.
pridodata praksa koja je svojstvena sportu. vek crnim vekom karatea. naivnih objanjenja ili nerazumevanja.
meuljudske odnose i njihovo regulisanje. Valja. blii ovekovom biu. meutim. poimanje vrednosti i mesta karatea.
Postoje uitelji koji tvrde da je ovo propast karatea. um i praksa. Estetiki doivljaj je mnogo intenzivniji. Kvantitativna
prednost je na strani prvog tumaenja. vremenom. da je sm harmonija. da pravi karate vie ne postoji izuzev u retkim
dojoima obino njihovim. Uitelji govore da je sve to postoji podlono harmoniji. bez njihovog filosofskog tumaenja. misli
na metodologiju i metodiku. urbanoj sredini. Uitelji govore da se savrenstvo ogleda u harmoniji. veliki broj manipulacija
i zlonamernih tumaenja. da harmoniji tei i da je samim sobom ostvaruje.
i onaj ko je stvorio takav trenerski kadar. u krajnjoj liniji. sport karate. to je jo simptomatinije treneri pojedinih klubova.
psiholokoj praksi. siledijstvo a to je.refleksija bede propalih ljudi i bivih siledija. dobrim delom. a to se tolerie. Problem
je u tome to karate redukovan na oblik sporta daje odreenu mo. bez obzira na nivo samokontrole i samodiscipline ili
ranije ispoljenu agresivnost. daje mu se oruje u ruke. alosno je ovakvo stanje. odnosno teorijski. na ulicama i slinim
mestima. fiziku agresiju i siledijstvo u kafanama. kompleksni fenomen. putem svojih institucija i odgovarajue
ragulative. ili gorile. Krivi su oni koji rukovode takvim radom i vebanjem koji mogu da dovedu do zloupotrebe. socijalno
neadaptiranih linosti i mediokriteta koji. neretko znai izjaviti da ste snagator ili siledija. u najboljem sluaju agresivna i
tui sklona i vina osoba. Praksa to neretko negira. Ueniku se prua znanje i mo. Metodoloko je stanovite da e se. Dokaz
za to su neke neeljene pojave koje su. a kada uenik isti princip primeni na ulici ili u kafani to je siledijstvo siledijstvo za
kojega je odgovoran onaj koji je uenika tome nauio i. Polemiko je pitanje da li je. nekima od njih. Evidentno je da
krivica za ovakvo stanje postoji. i on tu funkciju uspeno ispunjava hiljadama godina ali. oni koji zanemaruju obavezu
da vode rauna o uenicima. dalje nabrajanje bi nas daleko odvelo. efikasno onemoguio zloupotrebu karatea. Nije
nemogue videti krvave obraune i sukobe. omoguava egzistenciju. okrenut prvenstveno individualcima i individualnom
uticaju. ove karakteristike izgubiti i da e pozitivne crte linosti prevladati. ipak. u kojima se koriste karatetehnike. u
sluaju da doe do zloupotrebe u vidu drutveno nedozvoljenog ponaanja. jer im takav nain rada obezbeuje osnovna
sredstva za ivot ili donosi dodatni deparac i time. Danas karate moe da ui gotovo svako. o njihovim osobinama i. jeste.
i u kojoj meri. koja bi zamaskirala njihov udeo u krivici. Evidentno je i to da mnogi karatisti legalno rade kao uvari. Ta
mo u rukama nesavesnih znai agresiju. izbacivai. izuzev eventualnih kasnijih pravnih sankcija. Zamisao da karate
vaspitno deluje je. i pored svih suprotnih rei i uveravanja pojedinaca koji vode sportski karate. naroito. ali je. naglaeno
prisutne. karakternim devijacijama ili psiholokim karakteristikama koje bi mogle da potenciraju agresivne porive i crte
linosti.. iako pravi krivci pokuavaju da nametnu kolektivnu odgovornost. bez mogunosti posebne kontrole. Formalno i
regulativno.je imao razliit stepen vanosti i vrstu uloge i funkcije u pojedinim socijalnim strukturama. a pri tome su
lanovi ili. nasilje. Izjaviti danas da ste karatista. ima dosta primera gde sve ostane na zamisli. izuzetna. Na treninzima
karatea se dozvoljavaju grublji sukobi da bi se razvio borilaki duh. u procesu treniranja. socijalni fenomen i socijalni
problem. po mnogim valerima. brutalnost. ipak. ako mu to zdravstveno stanje dozvoljava. svojatajui sport i .
Moda bi mnogi mogli da uvide da put kojim idu nije put karatea. verovatno ne znajui ni sam ta je to. U postojeem
stanju je ak dosta teko razabrati ito od kukolja. da naue neto o miru. dok svi oni koji trae put da se realizuju. Nije li to
sramota za trenere i majstore karatea Nije li to jo vea sramota za onoga koji je takav trenerski kadar formirao.
pogrenih i neadekvatnih pojedinaca. zato to im ovakvo stanje obezbeuje visoke i lake zarade i nekakav status ili
poloaj. uskogrudih ili sebinih interesa. pomau propagandu nasilja. podrazumevamo loe uslove za rad. da se prevazie.
najblae reeno neorganizovano stanje podravaju. oni koji poduavaju karate svojataju bilo ta to bi predstavljalo idejni
paravan za sopstvenu bedu. odlaze razoarani jer ih o tome niko nije ni pokuao da ui. I tako se krug zatvara. mnogo je
neznanja. upornosti. ovako. Produbljenje ovog polemikog osvrta bi predstavljalo agitaciju za neko od tumaenja
karatea. Moda. to nam nije cilj. vere. Bilo je vie pokuaja da se ovakvo stanje sprei. i da je mnogo valjanih i plemenitih
ljudi prolazilo njegovim putem putem istine. lou strukturu lanstva. odricanja. ali je jo alosnije to da oni. ne znajui da je
karate. gde. arlatanstva i nestrunosti. Ne znajui to. mire sa postojeim stanjem Moda bi mnogi mogli da se zastide. eleo
sam samo da osvetlim neke aspekte sadanjeg trenutka u razvoju karatea. minornost i neznanje. agresiji. bio i
filosofija. i umetnost. neukusu i neukoj masi. da u karateu ne gospodare novac. posveujui mu sebe. ko im je omoguio
da rukovode treninzima Nije li to sramota za sve one koji se. jer u karateu ostaju oni koji tee nasilju. ako karate sam
sebi ne pomogne. humanosti. spoznaje Putem. nepoverenja i nerazumevanja. siledijstvu. dogmatskih i protiv karatea
uperenih tumaenja i objanjenja. To je dunost onih koji su stvarni subjekti karatea jer. Stanje je alosno. kada bi pravi
ljudi sa ljubavlju vodili karate. tokom svoje istorije. Moda bi mnogi mogli da priznaju svoju ili svoje greke. koja eli krv.
niko ne moe da mu pomogne. monopolistike ambicije pojedinaca. cirkuska predstava. Prodaje im se svata. iako neke
od ovih odrednica ipak nisu samoobjektivne. da kaem par rei o problemu ili problemima koju su prisutni i aktuelni. a za
to daje novac. plemenitosti.. mnogo licemerja. sila. agresije i siledijstva. linih.. a njegove posledice trpe najvie oni koji.
siledijstva. Ti problemi postoje i nee biti reeni sami od sebe. atrakcija. koji iz karatea crpe profit. Moda. neregulisani
status karatetrenera. ve put nasilja. elja za vlau. Evidentno je da postoje i objektivne okolnosti koje idu na ruku
ovakvom stanju. naivnih. a ponajmanje karate. hronoloki raznolike i velike grupe. nestrunost i neadekvatnost
trenerskog kadra. negovali njegovu ideju i plemenitost. agresije.. pogrenih. Nadam se da ovo nee ostati samo napi .
optu apatiju i nezainteresovanost da se postojee stanje kvalitativno promeni. i vetina. pre svega. povlaivanje kiu. krv..
ne znajui nita o plemenitoj ideji i ulozi karatea.uzimajui sport kao paravan. Suvie je bede. i dostojanstvu. iz bilo kojih
razloga. puni poverenja dolaze da ue karate.
.
. iracionalnoj praktinoj filosofiji. prvenstveno psihofilosofski determinisano polje dejstva. Seneka Slabo pobeuje jako.
ali i kritika.sane rei jer. metodologiju i ideju. nitu u njegove brojne metafizike. Savitljivo pobeuje kruto. osvrnuu se na
neke njegove metodoloke postavke. kao to je to njegova metodologija. neka mi bude dozvoljeno da simplifikujem. No
niko ne moe tako postupiti. tradicije i prakse pojedine verzije ili shvatanja karatea. metodologija rada ima odreeno
mesto i naglaenu vrednost. Klasika budizma vidi razreenje ove dileme kao katarzu moralnog istunstva.. Verovatno je
malo fenomena u domenu karatea koji ga tako detaljno i slikovito reprezentuju. njihov cilj bie ispunjen. Nastali
istovremeno. Metodologija karatea je poznata u karateu od trenutka njegovog nastanka i razvijala se uporedo sa njim.
Zen i karate se ne poklapaju u potpunosti iz najprostijeg razloga to karate nije isto to i zen. Svoje osnovne postavke
zen asimiluje iz budistike doktrine o patnji po kojoj. ako i jednog valjanog pojedinca podstaknu na razmiljanje. Tao Te
Ching METODOLOGIJA KARATEA U teoriji i praksi karatea. Slavu prepusti drugima. Ona je neretko bila i predmet
pokuaja manipulacije. istovrsnog. Tradicionalna karatemetodologija je gotovo identina metodologiji zena. ali i zen moe
biti praktikovan i bez karatea odnosno. duha. kyudoa. i obuhvata ire. imali su zajedniki razvojni put. patnja egzistencije
je neminovna. koje su vezane za nastanak. jer su i tok i kraj egzistencije neizvesni. to ne bi trebalo da zaudi. jer je
oblast karatea bitno ira od zenovskog pristupa. Ne uputajui se u istorijat i tradiciju zena. klasine karatemetodologije.
dobroinstva. s obzirom da zen i drevni karate imaju mnogo toga zajednikog. etike i druge implikacije. prvenstveno iz
razloga to je nedeljiva od ideje. analogno tome iaidoa. . razvoj i sutinu originalne. Nema nikoga ko to ne bi znao.
Krivicu preuzmi na sebe. psiholoke.
a ne intelektualnog poimanja. Beskonanost. unutarnje spoznaje. dostojanstvo i strpljenje. Spoznati sebe osnovni je
postulat. idealnom obliku nadegzistencije uma. Nihilistiki ton spoznaje zena ogleda se u negiranju egzistencijalnog
postojanja fenomena. Sve je istina i nita nije istina. karateprakse. ali su izvrili snaan interaktivni uticaj na klasiku
karatea. trpljenje i hrabrost. prvenstveno metafilosofska odrednica. to u praksi zena dobija potpuni smisao i
opravdanje. spoznajnoj formi. Patnja egzistencije je prisutna i neminovna je sve dok se pojedinac ne vrati svome
izvoru. tradicionalni karate crpi mnoga uenja. intelektualnog pristupa. krajnji cilj zenovske i. Za razliku od nauke.
spoznaja sebe je nemogua bez nesebe. verbalnog. Praksa karatea je duboko iskustvena i neprenosiva na drugoga.
Spoznaja u zenu je identina saznanju. svome pravom ja. kome suprotstavlja pojam iracionalne. ali u subjektivistikoj
verziji. Govorei o Putu. Cilj meditacije je spoznaja. racionalnog. pravdi i ideji. iracionalna meditativna praksa ima
sopstvene snane korene i odreeno dejstvo. naunog. Uzimajui u obzir i negativni ekstrem. u iracionalno iskustvo. i
beskonanost. i um. Oni govore da Put ne moe da se misli na njemu se moe biti ili ne biti. uitelji ukazuju na realnost.
Negirajui prolazno i objektivno. naroito onom iz ortodoksnih biblijskih izvornika. transcendentalnoj praksi. Kako je ova.
pri emu je subjektivnost iracionalna ali apsolutna. zen nudi i veruje u iskustveni put. Kad uitelji govore o istini. zen tei
potpunoj spoznaji celokupnog spoznaja uma je nemogua bez neuma. o Putu. nesvesnom saznanju Beskonanog.
Nasuprot ovom. Iz ove postavke. sebi samom. racionalnom razreenju. zen potencira Apsolut. odricanje. taoizam uenje
o Tao i zen nisu identini. intuitivnu spoznaju. ali i ideja. onoga koji spoznaje i ono to on spoznaje. zen uvodi sintetiku.
Smatrajui iluzijom sve to se moe spoznati. praktinu realnost koja je odvojena od verbalnog ili racionalnog pristupa
ukazuju na iskustvenu realnost ili realnost kreacije imaginativni vid egzistencije. poslunost. ako ovek eli da spozna
Put. iracionalnoj. Umesto analitikog metoda. Za spoznaju istine potrebna je spoznaja neistine. da ga iznutra obuhvati.
Apsolutnog ili momentalnog. Dodue. analogno. Transcendentalna praksa. spoznaji na primer pojedine tehnike u
karateu. Egzistencija je apsolutno subjektivna. Zen meditacija odnosno transcendentalno iskustvo su identini za obe
grane. Stara zenovska istina kae da jedna slika vredi hiljadu rei. u emu se donekle poklapa sa ranohrianskom
ideologijom. a kvalitet tog iskustva je iracionalan. predmet iskustva. izuzetno ju je teko verbalno pribliiti
pojedincu.specifinog milosra i pratanja. o katarzi. uitelji ukazuju na veru. oni misle o Tao. Put karatea istovetan je sa
Tao Putem. svome biu. zen se vraa arhetipskoj predstavi. a za spoznaju sveta neophodna je spoznaja sebe. o
bezbolnom razreenju. kad govore o veliini i bedi ljudskog uma i tragediji njegove egzistencije. Zen negira vrednost
loginog. ovek i Put ta dva entiteta moraju da postanu identini. da bi se pojedinac po .
uitelji ele da im ukau na put do razreenja. . iskustveni ovek. U zenovskoj verziji. vreme i prostor. imaginativne i
filosofske odrednice Tao. smisao. u trenu kad nesvesno demonstrira svoje prisustvo i snagu. nevezano za nekakve
dublje psiholoke ili filosofske implikacije. do problema sopstvene egzistencije. bez aljenja i bez rei. ali u tome je
skrivena poruka. niti dodir sa nesvesnim. Mnogi od onih koji se interesuju za karate ne znaju mnogo o ovoj temi.mirio
sa onim to ga okruuje. ideje. U antikoj zapadnoj civilizaciji. Put karatea ima u sebi elemente etike katarze. Budui da je
sport racionalan. da doivi unutarnje oslobaanje. Nemogue je baviti se tradicionalnim karateom. Sportska metodologija
postaje i karatemetodologija. strahovima i strastima. jeste i bie. na putu da se od sebe samog stvori potpuni ovek. i da
bez osvrtanja. svojim unutarnjim problemima. da doivi spoznaju. u lice istine. Budui iracionalna. on ne prihvata
iracionalne. da ih dovedu do problema sebe. bezvremenskog. njegov neodvojivi deo. spoznaja nije svako iskustvo.
Umem da ekam. da dela ne mislei i da misli ne umujui. pogleda u svoje lice. da ostvari ideju.. U savremenosti.
mukama. ideju ideje. nauno odreen. doivljeni ovek. mir. na ulazu u Delfijsko proroite je stajao natpis gnothi seauton.
ideja. vera. ist od svega. a ne baviti se sobom samim. eleo sam samo da obratim panju na neke osnovne elemente
metodologije klasinog karatea koji su u samoj sri tradicije karatea. zenovska praksa se moe shvatiti samo u
magnovenju. dostojanstvo. Podvrgavajui svoje uenike naporu. odricanju i psihikim patnjama. koje valja razumeti u
magnovenju. a zabranjeno voe izaziva misteriju i radoznalost. prema legendi/tradiciji. Govorei o zenu i o Tao. da se
oslobodi svih okova i ljutura i da. bezprostornog iskustva. da prekorai sve granice i sve ograde. uma. Samim tim. To
rezultira neustraivou od ivota i smrti i mirenjem sa svime to je bilo. uenik moe da ostvari. Umem da gladujem. um. Tad
i samo tad. sigurnou i verom u sebe i svoje snage.. pri emu je uticaj uitelja slian psiholokoj odnosno psihoanalitikoj
praksi. bez oholosti i drskosti. to znai istina. poe put napred. Umem da mislim. red. beskonanost. spoznaja sebe
postaje farsa iza koje se krije mnogo toga. kao i estetikog doivljaja. uz odreene specifinosti koje zahteva karate. ve
odreena negacija stvarnosti i vremena ona se deava u beskonanosti i nosi atribute beskonanog. da ostvari sebe.
Uitelji mogu da govore rei. Jasno je da onde gde se karate veba kao sport zen nema nikakvu ulogu. Razbijanju
misterije i okvirnom zadovoljavanju radoznalosti ovaj tekst daje svoj skromni doprinos. ideja. Uenje o Putu i sport ne
mogu nikako da se istovremeno primene. logian. ili da delaju.
.
to se smatralo fundamentalnim delovima ivota i vebanja iole kvalitetnijeg karateke. prilino beskorisno. Pojedini
majstori na Okinavi su znali da rad zaponu sa izlaskom sunca. Svetenici u srednjevekovnom Japanu su odlazili u
manastire i deceniju ili dve posveivali usavravanju posebne vebe da tapiem za jelo pogode muvu u letu. pragmatino
posmatrano. a da ga . tako i kod svojih uenika. kalueri bi smatrali da su. religioznim i mistinim elementima. Na ovoj i
ovakvoj tradiciji baziran je kasniji rad na sistemu nazvanom karate.Hese Ko poznaje druge. kako svojim sopstvenim.
Poznato je da su planinski kalueri u manastirima u Kini i Japanu ceo svoj vek provodili u meditacijama. Taj drevni.
esto su postilil i gladovali danima. nainu ivota i vebanja. sve u skladu sa tada vaeim religioznim paradigmama. iako je
ono. Na Okinavi rad na karateu je bio ispunjen ritualnom praksom. da su jeli retko i malo. nadiskustvenim mentalnim
sferama. a na putu do vrhunskih stanja religioznomistine ekstaze. ulnoj odnosno afektivnoj zagaenosti. prouavanju
svetih spisa. uinili neto da ga prevaziu. koja je neretko bila duhovna emigracija iz ovog. a da su vrlo malo vremena
posveivali svetovnim fenomenima. mentalnom vebanju i usavravanju. Tao Te Ching REIM IVOTA I RADA Stari
majstori su veliku panju pridavali reimu... prosvetljen je. dovodei do savrenstva suptilno vebanje na ovozemaljskom
planu. materijalnog sveta. Tek kada bi uspeli da svaki put. rada. poseduje znanje. boravei u nadulnim. da su oslobodili
svoj duh robovanju materijalnoj stvarnosti. Ko poznaje sebe. nepogreivo pogode muvu u letu. simbolikom edukacijom.
po mnogim svojim osobinama svojevrsni pristup karatevebanju i njegovoj ulozi u sopstvenom ivotu vrlo je blizak nainu
ivota i poimanju sveta i svoje uloge i mesta u njemu inteligencije i svetenika drevnih dalekoistonih civilizacija. Od ovog
vebanja je napravljen itav ritual...
. to je svojevrsna negacija klasinog. bivaju potisnuti. jer svako jue i sutra su jednom bili danas. mesec i sl. istonjaci
karateuitelji u svom radu planiraju i potenciraju jedan dan. vebanje karatea je praktikovano ujutru. karate je potencirao
borilaki vid. i to nedeljama. kau uitelji. ukoliko nije bitno socijalno neadaptiran ili psihiki i emotivno nezreo.. to nije bilo
potencirano od strane drevnih uitelja i svetenika naprotiv. Iz doba kada karate vri prodor u ovosvetovnost i vri uticaj na
militarne. na svim mestima. est je bio sluaj da ovakav rad zahteva od pojedinca odreenu. u zatvorenom prostoru dojou
ili izvan. ratnikovojnike sisteme i obuku. koji je potencirao materijalne vrednosti i materijalnu stvarnost. metodologija
vebanja i rasporeda rada. a nije ni fiziki niti mentalno pripremljen.. koji je ispunjavao najvei deo dana i zahtevao je
znatne napore. elienje. Svaki dan bi trebalo da bude rad jer. karate je izvrio ekspanziju u savremeni svet i. iscrpljujue.
a to je do punog izraaja dolo na poetku . Sa ovakvom tradicijom i istorijom reima ivota i vebanja. podloan pojedinac.
neretko i grubo. a upravo to trai drevno pravilo o reimu vebanja. Istonjak ne osea sutra kao neto vremenski odreeno.
gotovo bez prestanka. koji su bili istovremeno i zvanine egzercirne komande u japanskoj vojsci. da veba karatedo
filosofski sistem iracionalnih odrednica. mate. nou. karate poprima neto od militarne. ustaljenog poimanja vremenskog
toka.. Kao deo vojne obuke. u prirodi. Kao primer mogu da poslue termini koji se koriste u toku vebanja kao odrednice
za rad yame. kao sukcesivni redosled dana. hajime. postoji mnogo danas. a takva tradicija ne postoji na zapadu.
potpun. Dok je u dananjim uslovima uobiajeno planiranje na nedelju. ivot onoga koji mu se posvetio bio je u najveoj
meri odreen radom na karateu. individualnost i njen razvoj su bili potencirani.. emu je i klimatski faktor dao odreeni
doprinos. jer savremeni ovek teko moe da veba onda kada oseti za tim potrebu i to na mestu gde se nae. navodno. ve
kao ponovljeno danas. veka... posledica svih prethodnih dana i njihovog uticaja i toka... disciplinu. Na taj nain.. u
samom poetku te svoje ekspanzije. morao je da pretrpi odreene promene i adaptacije. poslunost. ak i odreeni vid
gubitka pune individualnosti. ali koje se uvek razlikuje od danas. godinama. Metafizike i iracionalne komponente u
vebanju.zavre sa njegovim zalaskom.. Kao to je svaki dan rezultat. i on sam mora da bude ispunjen. uenik je uvek i
svuda sa svojim karateom i put do poistoveenja sa njim mu se ukazuje. to je ponajvie zavisilo od stila ili od uitelja.
Osnovni period po kojem tradicionalni istonjaki uitelji planiraju i vrednuju rad je dan. Vebanje je esto bilo i vrlo
naporno. gotovo svu raspoloivu energiju. U civilizacijama gde je nastao karate. bolno. ili e biti danas. Na taj nain.
preko dana. Retko e se nai po .. dan bez rada dan posta. U okviru drevnog karatea. Jasno je da savremeni ovek ne
moe. mesecima. disciplinovane i uniformne komponente. uvee. kao i nain brojanja. marginalnu ulogu u odnosu na sve
ostale aktivnosti.
makar taj nesvakodnevni rad po obimu bio vei.. za tri godine imae planinu. okvir. uitelji savetuju svakodnevni rad.
naroito za pojedince sa majstorskim zvanjem. Majstori karatea bi. jer karate. esto se pozivajui na Konfuijevu izreku
Svaki dan odnesi po jednu korpu. vei na kvalitet odreenih osobina linosti. prilino teko da se navikne na svakodnevno
vebanje. instruktori klubova ili organizacije. odreene pripremne tehnika. kao osnovni model. kao prirodna aktivnost. ali
je njihov broj mali u odnosu na broj onih koji se karateom bave. disciplinu. koji imaju neki drugi nain sticanja prihoda.
valja da dobije tu komponentu redovnosti odnosno svakodnevnog praktikovanja i zato da se ovek i njegov organizam
potpuno adaptiraju na karate. to utie pozitivno ne samo na kvalitet rada. skup elemenata. trebalo da rade karate svaki
dan. po reima drevnih uitelja. bazalnu tehniku. a to je tee ako se ne veba svakodnevno. koji svoje prihode ostvaruju u
domenu karatea. U svakom sluaju. a valjalo bi da. tok pokreta.jedinac koji sve svoje vreme posveuje karateu. koji e da
se uvebavaju. a ambiciozniji i ee. Svakodnevni rad stvara odreenju naviku. funkcioneri organizacija i slina zanimanja..
energetski balans i buji. makar i iz banalnog razloga to mora sebi da obezbedi materijalnu egzistenciju a to karate
najee nije. poto je ova vrsta vebanja u savremenom karateu najee individualna. Ovakav pristup radu je. To znai
napraviti celovit sistem. eventualno nekoliko kata ili vie. to zavisi od nivoa pojedinca. obavezu koju valja svakodnevno
ispuniti. Takvi pojedinci misli se na instruktore. to im donosi materijalnu egzistenciju. uvek u isto vreme. a naroito
zapadnjaku. njegovih pretenzija u domenu karatea. neke bazalne kombinacije. Takoe i kvalitet rada. zrelost u izvoenju
tehnike koja se ogleda u oseaju za tehniku. a i da vebanje ne bi bilo haotino. umnogome zavise od reima vebanja a.
vebanju karate barem dva puta dnevno. Ovo ima odreene prednost nad svim ostalim rasporedima rada. Uzimajui u
obzir i onaj rad koju ulau u svoju osnovnu delatnost rukovoenje vebanjem. volju. Postoje i profesionalci u domenu
karatesporta to su elitni takmiari po turnirima. Kako je prosenom pojedincu. vidimo da je kvantitet njihovog rada najee
vei nego kvantitet rada amatera ili sledbenika. po reima uitelja. kao i njihov raspored. to dovodi do toga da se za taj
rad utroi priblino ista energija i isto vreme kad god se veba. u sluaju da pojedinac ima mogunosti da ovakav reim
prihvati. vrlo usklaen sa prirodom. U tom programu bi valjalo da svi elementi tehnike budu zastupljeni. i to po nekoliko
sati. predstavlja submaksimalno optereenje za tog pojedinca. kao i kvalitetna forma i konstantni nivo rada. redovitost.
po preporuci veine eminentnih poznavalaca. jedan rad koji e se uvek praktikovati. po intenzitetu. svakodnevno i u isto
vreme. ovako planirani rad bi valjalo prezentovati nekom . Takav svakodnevni rad sadri. najbolje se stiu i najlake
neguju svakodnevnim vebanjem. uitelji savetuju da se stvori jedan obim. ali uz potenciranje nekih bazinih vebanja
koja se mogu praktikovati stalno. zavrni rad i neto individualnog izbora. u zavisnosti od nivoa.
to je tee shvatljivo za nas na zapadu. Vrednost ovako usvojenog rada je moda tee saglediva u prvom trenutku. isto
vreme. a esto ni proklamovani cilj. koje svoje korene ima u prebudistikom periodu karatea.. bez vidljivog zamora.
Okvirno reeno. isti intenzitet. koji pozitivno utie na njegove psihike i fizike procese. Ovakav elementarni rad. ritualnog
svakodnevnog vebanja je jo uvek prisutna na istoku. moe da se radi bilo kad. Forma nije ista. raspoloenje. potencirati
ili izostaviti neto. koja je esto iracionalna. Praksa drevnog. koncipirati pogrean uzajamni odnos pojedinih grupa
tehnika. a koje najveim delom zavisi od pojedinca. hiljade kata. baza je na koju se nadograuje ostalo vebanje. i ovaj
se rad ee i vie verbalno objanjava. izdrljivosti. Da bi demonstrirali prevlast duha nad telom pojedini instruktori su svoje
uenike podvrgavali konstantnim viednevnim napornim vebanjima. pogotovo kad se ima na umu da su veina od njih
vegetarijanci. jer savremeni pojedinac koji veba voli da zna zato veba i kakve to efekte donosi. isti napor. Cilj
tradicionalnog karatea je dobrim delom iracionalan. na brdsku zaravan. intenzivna.. on moe da kreira sopstveni
svakodnevni planirani obim vebanja. fizikoj kondiciji direktno. pa se postavlja pitanje odakle im energija za takve
poduhvate. a nipoto slave ili drugih spoljanjih efekata eljni pojedinci koji su potpuno nepripremljeni za tako neto..od
instruktora eksperata pre poetka svakodnevnog vebanja. Valja razumeti da ovakva viednevna vebanja mogu da rade
samo iskusni pojedinci. na vrh planine.. Svakodnevno vebanje ovde opisano. Danas se uglavnom negira metafizika
komponenta ovog vebanja a potencira fizioloka. ali su efekti vrlo slini. da pozdrave sunce i iskau uvaavanje i
potovanje novog dana. Pitanje je da li je neto sutinski promenjeno u pogledu ovakve prakse od drevnog karatea do
savremenog karatea. ako se propusti uvebavanje u uobiajeno vreme. Takve demonstracije se obino koriste i za
samodokazivanje. posebno u Japanu. ali ovaj sistem je baziran na drevnom iskustvu. iako neke od njenih elemenata
uvode i uitelji na zapadu. ve je fizika komponenta u funkcijii mentalne. kvalitetu rada koji ne bazira na snazi. U istom
cilju su izvodili i viednevne demonstracije na kojima su radili desetine hiljada tehnika. oseaju za tehniku. sline uslove.
iako su vebanja u domenu ovog poimanja karatea esto naporna. isti raspored. proveru . Drevni uenici su ujutru izlazili
na obalu mora. iako se ovaj rad praktikuje svuda i na svakom mestu. a ovakav rad tei da doprinese kvalitativnom
napretku. koji se praktikuje svakodnevno.. potencira upravo iste vebe.. jer je vrlo lako zalutati u ovoj vrsti rada. od
nivoa na kojem je on i faze rada u kojoj se nalazi. Kako je to savremenom pojedincu tee pristupano. pod kontrolom i
nadzorom uitelja. najmanja je mogunost greke ako se taj rad bazira na bazalnoj tehnici i obuhvata veinu najvanijih
grupa vebanja a prilagoen je individualnom radu pojedinca. radnu sposobnost. dugotrajna.
rade po principima karatetehnike. nou. Optereeni iskljuivo tehnikom karatea. izvodi neku od tehnika. igara sa loptom. i
nikakve sportske ili isto fiziki orijentisane elemente ne prihvataju. kao i njihov tok pokreta nitavan. ovakva vebanja su
pogubna za oseaj za rad tehnike a naroito za tok pokreta. kree se. a da tu svoju aktivnost svesno ne percipira dok mu
se na to ne obrati panja. i ponekad asocira na balet.formacije. u njegovom domenu nailazimo i na mnoga druga
vebanja upotrebu tranja. ima skromnije mogunosti za praktikovanje drugih fizikih vebanja. Na fizikom planu
posmatrano. sa posebnim unutranjim doivljajem. uticaj trajnog dejstva karatetehnike na te nesvesne stukture . vebe
snage. razgovara. u poslednje vreme omiljenih dizanja tegova u cilju razvoja snage. Vrlo je teko osloboditi se ovakvog
rada. U kasnijim fazama vebanja. U domenu tog shvatanja. sve to rade. Uenik bi trebalo da se saivi sa
karatetehnikom i da je intenzivno doivljava mesecima i godinama da bi razumeo dubinu i poruku tehnike. i svaka
svesna akcija da se eventualno otkloni ovakav rad je opasna po bazinu primenu svesno i namerno vebanje tehnike.
analogna je osnovnim postavkama karatetehnike. bez uplitanja svesne volje. dodavanje predmeta. Uitelji tvrde da je
oseaj za tehniku pojedinaca u karateu redukovanom na sport. pa ak i sasvim nesvesne aktivnosti se izvode po
principima karatetehnike. sve je tehnika. jer je on posledica uticaja na nesvesne delove bia. Zato nije nemoguno videti
uenika da. izdrljivosti i. i pozitivni je napredak. pri svakodnevnoj delatnosti. Njihov rad je rad karatea. uitelji ponajvie
negiraju vebe dizanja tegova i igre sa loptom odnosno. van domena karatea. gde ni presti ni reklama nemaju
zanemarljivu ulogu. Za razliku od ovoga. kvalitativni nivo u radu karatetehnike. ak i u snu. to je po energetskim
principima karatetehnika i u skladu je sa stavovima ili bazinom tehnikom. sve to karateka radi to je karatetehnika. ire
gledano. bilo da hoda. Posmatrajui savremeni karate. Uitelji tvrde da ovakvu praksu ne bi trebalo negirati niti se boriti
protiv nje.. Posmatrajui pojedinca koji se bavi klasinim karateom. ona se doivljava nesvesno uvek danju. Po tom
uenju. hodanja. pa ak i najbanalnija kao to je sedenje. uenici prolaze kroz periode kada je rade potpuno nesvesno i. u
irem smislu naravno. uviamo da njegov rad ne bazira na fizikim komponentama koliko na izvesnom oseaju. a vrlo esto
je i bezuspena. onaj ko veba samo karate dominantno vebajui karatetehnike. to je po reima uitelja. Uitelji koji vebaju i
poduavaju tradicionalno orijentisani karate negiraju i odbacuju ovakvu praksu..vrednosti svog rada ili u sline svrhe.
radei bilo ta. zato to je usko specijalizovan. a mnogo ree iz drugih razloga. bilo koje drugo vebanje osim karatea.
kasnije. Svaka fizika akcija. . ve je jednostavno pustiti da se razvija i kanalie sama. ako se vebanja karatea shvata kao
kompleksni psihofiziki rad. Kad stoji. skup pokreta estetiki orijentisan. stoji ili ak spava. ustajanje. hoda.
moemo da uvidimo odreenu dominaciju mentalnih komponenti pogled. psihikom doivljaju kojega prati fiziki kontinuitet
tehnika koje ne baziraju prvenstveno na snazi. nite elemente bilo kojeg drugog sporta ili vebanja. Jasno je da je za
ovakav pristup potrebno vei deo energije . Ovakvi pojedinci su i na poetku i u toku aktivnog vebanja bili svesni
prednosti i ogranienja ovakvog pristupa. da bi. ve i svih srodnih sistema na istoku.To posebno dolazi do izraaja ako se
posmatra karateka kada veba kate. U delu sveta u kome ivimo teko je zamisliti pojedinca koji se aktivno i intenzivno
bavi karateom pored redovnih profesionalnih. nita ne poznaje iz domena sporta ili fizike kulture on ne zna nijednu igru
sa loptom. ivotni vek im je. odreeni socijalni status izvan karatea. pa i karatesport za mlade. a nisu retki sluajevi da se
i osnovna egzistencija i druge aktivnosti trae izvan ovih okvira. poeli da se aktivno bave svojom osnovnom profesijom.
Posmatrajui karateku tradicionalistu. gotovo kao po pravilu. da ima kvalitativni oseaj za karate i svaku pojedinu
tehniku. mora da tome posveti barem dve ili tri decenije. ali manje aktivno. Tek kada pojedinac proe period prve
mladosti i ue u etvrtu ili petu deceniju ivota. bilo da ostaju u nekoj od institucija tog sporta. posle odreenih godina
bavljenja. Takvi pojedinci vebaju najee u mladosti. Vladajue je shvatanje da je sport. ostaje jedino kao rekreativna ili
slina aktivnost. a to bi bilo i tee izvodljivo. Jo jedna tema u okviru ovog poglavlja koju bi valjalo dotai. pa se povlae iz
aktivnog bavljenja. izraz lica. i slino. prestali da se aktivno bave karatesportom i. aktivno se bavei karateom. Tek u ovo
doba tehnika karatea i sam karate dobijaju zrelost i punou. a to je duina vebanja karatea u odnosu na trajanje ivota
pojedinca. brzini i slinim fizikim faktorima. bilo da se jo odreeno vreme bave trenerskim pozivom. Svoju sportsku
odnosno takmiarsku karijeru oni odravaju do kasnijih tridesetih godina. Sportista karatista se u tome bitno ne razlikuje
od veka drugih sportista. a onaj koji se karateom bavi moe da razume i prihvati finese. izuzev nje. ili neke druge
umetnosti. bilo da su je pre stekli ili je tek stiu. govore o odreenom suenju fenomena svesti. iako nije nemogue. a kada
se doe u zrelije ivotno doba. ta preokupacija gubi na intenzitetu. bilo produbljeno. nalae drugaiji pristup.. Drevni uitelji
prvu decenijudve smatraju za stadijum uenja i prilagoavanja karateu. To je obino doba kada oni stiu porodicu.. a
pojedinac koji eli da se njime aktivno i ozbiljno bavi. kao i doba njegovog prihvatanja. porodinih i drugih obaveza. i
postupaju u skladu sa tim. kao po pravilu. da bi njegovo shvatanje karatea. neto krai od prosenog. Tradicija ne samo
karatea. i oni ga ne interesuju. nijanse. nain rada. on moe da uiva i odreeni socijalni status na osnovu toga. naroito
onih koji se bave borilakim sportovima. odreenoj iracionalnoj koncentraciji. Karateka je do te mere potencirao
karatetehniku da on. obino negde posle tridesete ili koju godinu vie.
kojim se obino bave vie od pola veka. kendoa. i moi pojedinca da putem karatea kreira svoj ivot i gospodari njime.
sedamdesete. aikidoa. Onaj koji eli da bude gospodar svega. iaia. tek tada je pojedinac u potpunosti spreman da
poduava napredne uenike svim tajnama i ezoterinim uenjima. Ta norma od pola veka ili vie je odrednica za kvalitet
mentalnih uenja i. nije ba na vrhuncu. po ovom shvatanju. i nema ni izbliza onu bodrinu niti mentalni stav koji imaju
stari uitelji karatea i srodnih vetina. Zenizreka . tokom svoje prakse na putu karatea. mogu da upoznaju pravu dubinu.
agilni i ili u dobu u kojem veina ljudi u naoj civilizaciji pati od bolesti ili starakih tegoba.. tek oni karateke koji su.
Iznenaujue je to da instruktori karatea. posmatran sa fizike take gledita. Po ovakvom shvatanju. sr karatea.. ostaju
mladoliki. izuzev retkih pojedinaca koji najee ive i rade u prirodi. Ovaj fenomen uitelji pripisuju moi karatea.
osamdesete ili ak i starije godine. funkcionalno sposobni. i objanjavaju to iracionalnom verom u mo karatea. neka
svemu bude sluga. daleko od industrijskih naselja. doli u svoje ezdesete.tokom celog ivota uloiti u karate i vebanje
karatea. mada njegov rad.
.
savremena civilizacija jo uvek poznaje glad ali. pa bi nekakav digest iz svega toga. dobije svoje opravdanje. internetu.
i to vrlo naglaeno gotovo u svim postojeim medijumima. kalorijama od nedavno dulima. Moda bi se udno dalo
razumeti to da autor. jer autor nije profesionalno vezan za tu oblast. Za ivot uzimaj samo ono najnunije. zatim raniih
budistikih izvora.. mogla bi da se pronae uticajna razvojna nit izmeu teorije i prakse ishrane u klasici karatea i
najranijih yogaizvora. O tome danas ima obilje injenica i njih je mogue nai i u periodinoj i dnevnoj tampi.... karate. Zato
emo pokuati da neto vie panje posvetimo praktinoteorijskom pogledu na ishranu. Danas i mala deca znaju dosta toga
o belanevinama. kao to su yoga. a ponovljen u ovoj knjizi. lamaizam. ali ako imamo na umu i savremeno. DIJETA.
izgladnelost i glad su pre izuzeci nego li pravilo.. njihovom dejstvu. i drevno.Od ivota uzimaj samo ono najistije. u delu
sveta u kojem ivimo. mastima. ortodoksnog budizma. koji datiraju iz preupaniadskog perioda. vitaminima. Okvirno
posmatrano. GajatalHakim ISHRANA. u tim okvirima. na televiziji. istonjako saznanje o uticaju hrane na celokupno
bitisanje pojedinca. GLADOVANJE.. a poreklom su iz drevnih indijskih Veda. ugljenim hidratima. to se naroito odnosi
na bazine postavke ove grae. ranijih zenovskih izvora. pa se problem ishrane praktino svodi na problem pravilne
ishrane. planira temu o ishrani i njoj srodnim problemima. zapadnjako. Gledite i saznanja savremene nauke o ishrani
uopte nutricionistike i njoj srodnih disciplina. taoistikih izvora drevne Kine. ova tema moe da. bio puki pleonazam i
verovatno bi trpeo od odreenih subjektivnosti ili improvizacije. u okviru knjige kao to je ova. okinavljanske
filosofskoreligiozne prak . koji je dominantan u domenu klasinih sistema istonjake misli. namirnicama koje su njima
bogate i sl. uglavnom je poznato i javno publikovano i popularisano. Jer.
i zena kao najizrazitijeg pokreta i religijske dogme svesti feudalnog Japana u srednjem veku. ali i rigorozan. celokupnu
delatnost. Od hrane koja se preporuuje prvenstvo imaju itarice. kafe. ni premalo. baziraju na istim osnovama. ni
previe. kontrolisani. vrlo bliske. O tome govori i izreka Uvek ostavi treinu stomaka praznu da duh ima gde da boravi..
sumirau samo neke njene osnovne postavke. alkohola i droga ovo poslednje vai verovatno zato to je droga bila
poznata i rasprostranjena pre vie hiljada godina i na Dalekom istoku. da tvorci i stalni sledbenici ove teorije u praksi
kalueri. u vreme kad je ova teorija nastala. blagi. a i nepotrebno. to znai biljnih supstanci u umerenim koliinama i na
odreenoj mentalnofizikoj aktivnosti. to je u skladu sa filosofijom negiranja spoljanje stvarnosti i sistematskog guenja
elje za spoljanjim ivo . Ovo se da razumeti kada se ima u vidu da je osnovni prehrambeni proizvod mnogomilionskih
zemalja Dalekog istoka upravo to itarice. s obzirom na to da oni veinu vremena provode u molitvama ili meditaciji.
celokupni sistem ishrane je vrlo jednostavan. ne piju alkohol. ali u njoj teorija ishrane ima dominatno mesto. svetenici.
sveti ljudi. sve do kasnobudistikih mahayanskih izvora u Japanu. na zapadu. ova teorija tvrdi da uvek valja uzimati
dovoljno hrane. na maksimalnoj upotrebi prirodnih. koja je ezoterini deo teorije ishrane.. Jasno je da neemo poimenice
pratiti tok svakog od pomenutih dalekoistonih uenja o hrani i ishrani kroz sve ove periode. povre i oraasti plodovi.
Teorija makrobiotike nije iskljuivo teorija ishrane ve se odnosi i na svakodnevnu aktivnost. Ortodoksna teorija
makrobiotike bazira na vegetarijanstvu na kojega u se kasnije posebno osvrnuti.. To bi bilo vrlo teko. voe. Takoe je
interesantno za nas.tine misli. koji smo navikli na tri ili etiri obroka dnevno. i to neljutene. Naime. najee pirina. a imaju
dovoljno energije da obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti. meala se uzajamno. Kako sama teorija ima vie verzija i
varijanti. Odreenu vrednost teorije makrobiotike moemo da shvatimo i iz uenja o umerenosti. a kako istorijski podaci o
autentinosti i verovatnosti malo interesuju proseno upuenog itaoca. jer su ta uenja vrila uzajamne interakcije..
izbegavaju zaine. Ovakvi pojedinci ne jedu meso. postizanje i odravanje prirodnog zdravlja. Ukratko. Kao osnovna
paralela moe da poslui to da na zapadu postoji vie dominantnih teorija ishrane koje su. Dodue njihov utroak energije
je mali. u sutini. niti emo se truditi da egzaktno odredimo vremenskoprostorni kontinuum u kojem je to uenje nastalo i
razvijalo se. po ovoj teoriji. sveti prosjaci i njima slini jedu samo jednom dnevno i to prilino malo. Klasina teorija
makrobiotike zabranjuje upotrebu duvana. a javnost je najee zainteresovana za praktinu mogunost kvalitetne ishrane i
dijete. mahunarke. nisam insistirao na tome. a pokreti su im smireni. Na istoku je dominantna teorija makrobiotike.
saimala se. jer je preterana telesna teina postala novi bauk savremene zapadne civilizacije.. odnosno fiziki nepokretni.
kada biljnu hranu jedu ivotinje biljoderi. Kao poseban problem u okviru ove teme se gotovo namee vegetarijanstvo. blii
je svetom cilju. Oni koji se bave ili su se bavili nekom od marcijalnih umetnosti imaju ipak neto jau ishranu. kao monog
izvora energije od kojega zavisi proizvodnja hrane. religioznih ili nekih drugih razloga. Vegetarijanstvo u teoriji
makrobiotike ima korene u jednoj drevnoj dalekoistonoj teoriji. asimilujui pranu univerzalnu energiju. Vrlo uproeno
reeno. Pitanje je ta je to uopte hrana i zato je pojedinac prinuen da je koristi. Na taj nain. kao i razlozi za ovakvu
odluku. Kako veina pojedinaca. ne poseduje ovu mo. banalno i.tom. uzvieniji je na lestvici individualne psihike
evolucije i etike katarze. ukoliko ne pripadaju ovom staleu. nosei sobom zasluge ili grehe ovozemaljskog ivota. da
direktno od suneve energije podmiri deo potreba energetskih posebnim metodama disanja. u susret sa sudbinom. in
smrti je razreenje. verovatno ne tako esto kao isposnici. Postoji jedna implikacija u klasici yoge da to pojedinac manje
i ree jede. da jede. oni su prinueni da se hrane. ali i ovek. kree put iste duhovne egzistencije. Ne oseajui bilo kakvu
obavezu prema idealistikim postavkama ove teorije. kao poslednjeg fizikog balasta. U tom uenju. umrla individua
ostavlja iza sebe ovaj svet i sve to je spoljanje. Pratei razvoj suneve energije. ljudi koriste sunevu energiju u njenoj
prvoj transformaciji u biljkama. ne samo na zemlju i tu energiju u tom. koja najverovatnije vodi poreklo od najstarijih
indijskih izvornika. da jedu. a u okviru yoge se zadrala i do dananjeg dana. jer od tog trenutka. a vei deo energije
koristi direktno. ali se esto pridravaju postova i gladovanja iz medicinskih. filosofskih. do duhovne egzistencije. Upravo
ove ivotinje biljojede jede . to je ve nii kvalitativni nivo. i to velika. oslobodivi se fizikog tela. i stvorili su uenje o
sunevim transformacijama ili o transformacijama suneve energije. Ranoindijski mislioci su uvideli kauzalnu vezu
izmeu hrane i energije u oveku. ulno. Prosenom pojedincu moe da izgleda udno to da se neko odrie konzumiranja
mesa. dolazimo do druge transformacije. a svoju punu primenu je nala u ranim yogasistemima. sunce direktno alje
energiju na zemlju naravno. i to da unose u sebe ve jednom transformisanu sunevu energiju jedui biljke. autoru
prethodni redovi slue da makar i okvirno upotpune ionako turo iznetu teoriju. za spoljanjou uopte. prvobitnom obliku
koriste prvenstveno biljke. fiziko. prevazilaenju svega to je spoljanje ili materijalno. Pojedinac koji je kod sebe razvio
posebne psihofizike moi yogi moe. sa jedne strane. to je naravno samo jedan deo uenja o prevazilaenju
ovozemaljskog materijalnog ivota i preziranju spoljanjosti. i sunca. da bi pojedinac dospeo do viih nivoa egzistencije.
iskustveno.
kaluera. Njihovo meso ovek ne jede. religiozni. da tako izaziva karmu. Ovo poglavlje je planirano da obuhvati i teme
dijete i gladovanja. da je bila dominantna teorija i praksa ishrane sve do aktivnijeg dolaska zapadnjaka na podruje
Dalekog istoka. Objektivno reeno. postalo univerzalno vaei metod . danas nema mnogo pristalica. na zajednikom
postojanju i ivljenju sa biljkama i ivotinjama. zajedno sa klasikom filosofske misli. nee da bude slobodan od karme i
veitog ciklusa raanja/umiranja.. osim u redovima svetenika. Drevno uenje da ovek ne sme da ubije ivotinju da bi je
pojeo. Dijeta metod redukcije ishrane dugo je poznat ljudskoj civilizaciji kao medicinski. harmoniju sa Prirodom. od
kada ona gubi uticaj. ubijenih ivih bia. da e biti kanjen od strane prirode i da. filosofsku i religioznu ulogu. dijete. Vano
je napomenuti da je ova teorija imala vrlo jak uticaj u prolosti. Pojedincima na zapadu izgleda sasvim prirodno da jedu
meso jer postoje takvi obiaji i tradicija. dananjem istoku ih je sve manje. kao i sa celokupnom prirodom. koje ovek
jede. a ima ih ak i na zapadu. uzimajui sunevu energiju u njenoj drugoj transformaciji. takva vrsta hrane meso. Kakav
nivo zdravlja moe da oekuje neko ko se hrani leevima Kako teorija makrobiotike insistira na plemenitoj koegzistenciji
svih ivih bia na ovoj planeti. iako su i danas mnogobrojni pojedinci. ubijanje ivotinja uopte. nee biti u stanju da spozna
sutinu. Po ovoj teoriji. gotovo intuitivno pribegavaju smanjenju koliine hrane koju unose u organizam. to je. redovnika
veine dalekoistonih religija i poznavalaca neke od marcijalnih vetina koji su bliski najtradicionalnijim izvorima.. i malo
je vegetarijanaca na zapadu. Ona na taj nain pripada prolosti i predstavlja deo prolosti. ona zabranjuje jedenje mesa.
drevnim pravilima ponaanja. analogijom i generalizacijom. opasno je i pogubno.. U drevnom. gladovanja. Pored
ovoga. psihikim oboljenjima i sl. bez agresije ili unitavanja. bioloki posmatrano. jer je i sam. mistini in.
mistinoreligioznom pogledu na svet u dalekoistonoj civilizaciji. ivotinja koja moe da jede meso biljojeda. koji veruju u
ovu teoriju i potuju i primenjuju njena pravila. nevredno i optereujue za oveka. ono mu je ogavno izuzev u izuzetno
tekim prilikama dugotrajne gladi. i na savremenom. nainom miljenja i nainom ivljenja. takav je mentalitet i to je vaea
paradigma.ovek. jer na taj nain unitava svoje dostojanstvo. Moda je uzrok tome i to to bolestan ovek. dijete i
gladovanja imaju odreenu medicinsku. koje se hrane ivotinjama biljoderima. postoji jo jedan razlog koji objanjava
vegetarijanstvo kao princip. kao pojedinac niskih saznajnih moi. kao i bolesna ivotinja. Svaki pojedinac koji se hrani
mesom zatvara sebi vrhunske puteve individualne psihike evolucije. Meso to su leevi ivotinja. Trea transformacija
suneve energije su ivotinje mesoderi. pogledom na svet. Sve poznatije odnosno velike ili institucionalizovane religije
uvode postove.
mudraca. gladovanje ima svoje opravdanje. i transponovala se u poznate religije. vitalnosti. tu. mistike ili medicinske
zdravstvene prakse. Pojam posta i dijete u religiji i filosofiji takoe je mogue objasniti time to dugotrajno gladovanje
obino redukuje aktivnosti odnosno svakodnevnu aktivnost i upuuje pojedinca na traganje u duhovnim sferama. Sam
Buda je. koja za milione ljudi znai ivot. naravno uz celokupan nain ivota koji ti pojedinci vode. Drugi argumenat koji bi
se mogao pomenuti u prilog teorije povremenog gladovanja je posebno mentalno stanje koje prati gladovanje.
mislilac. a ine to i dandanas. Ovo pogotovo vai za svetenike. meu kojima prednjae asketski sistemi. Veina drevnih
hermetikih sistema poznaje raznovrsne dijete. Praktinofilosofski sistemi. praktikovani i odobravani. uz umerenost i
disciplinu koje primenjuju. kojima je ovakva metodologija bila vrlo privlana i praktikovali su je hiljadama godina.
prirodni put za odravanje dugovenosti. pa bi se teko dalo razumeti to da se pojedinac svesno i namerno odrie hrane.
Moda bi se ipak valjalo osvrnuti na to zato su milioni ljudi tokom istorije uvodili namerno i svesno gladovanje.
potencirali su kako dijetu. uitelja . ima neega. Tradicija gladovanja i dugotrajnih postova je poznata. prvenstveno kao
deo religiozne. periodino. ali i u drugim delovima sveta. i u judaizmu. Bez elje da se dublje uputamo u filosofske
postavke teorije gladovanja. na Dalekom istoku hrane esto nije bilo dovoljno ni da se svi prehrane. i u islamu.gurua. iji
je broj godina veliki. iako istaknuti revolucionar. U savremenom svetu nije rasprotranjena. to e rei velikoj veini religija
tokom istorije ljudske civilizacije. svakoga dana jeo samo dve banane i to u dane kada nije postio. i u budizmu. dakle.
planirano gladovanje je najbolji. duhovna elita toga doba strogo se pridravala propisa o postovima. U toku du . Kako je
u posmatrano doba religiozna paradigma bila vaea drutvena paradigma. pridravao dugotrajnih postova. u svim
zemljama Dalekog istoka. dravnik i politiar. kaluere i srodne profesije. vitalnosti i visprenosti uitelja. kao i razne oblike i
duine gladovanja. i kraih postova od nekoliko dana ili samo jednog dana. navodno. Sve Mahatme se pridravaju
dugotrajnih godinjih postova. Navodno. Sudei po mladolikosti. U skladu sa tumaenjima drevne istonjake medicine.
prvenstveno na istoku. post i dijeta su bili prihvaeni. tako i due ili krae postove gladovanja. Gladovanje je put zdravlja
kau stari uitelji. i ne postoji vee interesovanje za takvu praksu kod ire populacije. Po tradiciji veina svetih ljudi. Jer.
Verovatno je da je ideja namernih i planiranih postova i dijeta nastala u sam osvit civilizacije. jer je poznata i u
hrianskoj religiji. mladosti i aktivnosti do u duboku starost.drevne medicine. valja naglasiti da su najverovatnije dva
osnovna razloga doprinela tome da gladovanje bude do te mere rasprostranjeno.. Poznat je primer Mahatme Gandija
koji se. ivotne sposobnosti u krajnjoj liniji.. moda. i u lamaizmu. u doba nakon prosvetljenja.
U tom stanju delovi nesvesnog sadraja prodiru u svest. Kada se gladovanje planski. koji u potpunosti dominiraju nad
ostalim delovima bia. po reima uitelja. multipla stvarnost. Analogno tome. fenomeni su istone. ova metodologija je bila
u praksi hiljadama godina. bio taj ovek roen na istoku ili na zapadu. Kako je sutina hermetikih sistema postizanje
odreene psihike evolucije. a vrlo ive psihike slike dominiraju opaajnom sferom. nekim sebi imanentnim zakonima.
mogue je primetiti i neke pozitivne posledice u domenu snage volje i odlunosti onoga koji ga primenjuje due vreme. na
taj nain. Jer. namerno. U tim gladovanjima ne dolazi do bitnijih primena u fenomenu svesti ve. a u skladu sa multiplom
realnou. svesno. dijeta. ulne halucinacije. to u mnogome kompenzuje nedostatak hrane. kreativno. Svaka komparacija
bi morala da krene od te polazne osnove i da uvek ima na umu istorijski uslovljene razlike i slinosti dveju civilizacija i
njihovih tradicija. na istoku je ova problematika pod direktnim uticajem praktinofilosofskih sistema. dominantnih
paradigmi drevnog istoka. dobrovoljno izvodi. Ishrana. Takvo gladovanje je obino praeno uzimanjem veih koliina vode.
navikama. ovakva se praksa izbegava.. a poznata je i danas. u dananje doba. nevezano za materijalno postojei svet
ili dati vremenski trenutak. moda i stanja fiziolokog i mentalnog smirivanje. i u njemu pojedinac dolazi do uvida.
konano. i to ne samo hermetike jer. pa se gladovanje praktikuje najvie nekoliko dana. Vrednosni sud bi takoe bio bez
injenike osnove i lien smisla. U hermetikim sistemima srodnim karateu. iracionalne evolucije. do pojaane
introvertnosti. stepenu razvoja medi .. eventualno. U takvom stanju svesti mogue su najrazliitije vizije i doivljaji.
pogledu na svet i na oveka. Shvatajui nain na koji ova tema obraena. ali i zapadne tradicije.gotrajnog gladovanja
dolazi do posebne redukcije fenomena svesti. odreene inercije uobiajene ivahnosti i veselosti. gubi se oseaj za
postojei vremenskoprostorni kontinium. ona dela po drugim. refleksivnosti. U stanjima dugotrajnog gladovanja javljaju
se posebne vizije. i u takvim stanjima svesti linost je izmenjena. Fizika aktivnost se redukuje a oseaj sopstvenog tela
zamire i gubi se. To je stanje. gladovanje. svaki pojedinac mora da jede da bi fiziki egzistirao... moemo da uvidimo da
je ova problematika na zapadu reena u skladu sa naukom i njenim dostignuima. U svakom sluaju. obogaujui psihiku
fenomenologiju. mogunost negativnih posledica najmanja. Uvid u svakodnevnu realnost je suen i esto ga nadvladaju
posebni psihiki doivljaji. ovakva vebanja valja primenjivati po sugestiji i pod kontrolom iskusnog uitelja jer je. ukoliko se
ispred njega ne stavi vie ograda i ako se ne uzme u obzir ovekova univerzalnost. ali i tradiciji. ishrana je dobrim delom
podreena i onome to se u odreenom regionu moe proizvesti.
ponos. jer joj je priroda deskriptivna. iako ni jedna od ovih odrednica nije potpuna. Ukoliko ovek osea giri. Nije neuo .
ponos i samopotovanje. Tada se javlja dug. ili moe nekoga drugoga povrediti na taj nain. Istonjaki mentalitet smatra
duevnu patnju i bol najteim zamislivim patnjama i bolom pa. Japanska pesma GIRI DUG. Termin giri se uslovno
prevodi kao moralna obaveza ispunjavanja dunosti. ali moe da bude ogranien i samo prema samom sebi. giri znai
gubitak dela slobode. volji ovekovoj kao elementu njegove svesnosti.. Dug je shvaen kao oseaj giri se moe oseati ili
ne oseati. pokuaemo da rasvetlimo neke od njih. u skladu sa tim. on mora da ga plati. ogranienje slobode. dug postaje
imperativ delanja. po bilo koju cenu da za to plati. da se bori i da mre.. Ako se osea. kao unutarnja obaveza ili njeno
oseanje. dostojanstvo. slobodne volje. jer je to jedini put da se zadri samodostojanstvo. asti. mesto ili nain.nije ovek.
OBAVEZA. ispoljenja i primene. giri znai najtei teret. to predstavlja veliko psihiko optereenje. nevezano za vreme. ta
znai teret i zato najtei U svojoj primarnoj formi. Termin dug ima specifino znaenje dug je istovremeno i prema sebi i
prema nekome drugome. U poeziji se giri obino prevodi kao dug. On radije rtvuje ivot svoj. ni jedna cena nije
prevelika. slobode odluivanja. ponosu. Doslovno. Da bi se dug platio. To se osea kao teret. Neraskidivo je vezan za
ast. Radije mre. jer postoji saznanje da giri postoji.cinske nauke i. ovek bez duga. Sve istine dolaze od posmatranja
prirode. ne postoji ako se ne osea. Giri je fenomen vrlo blizak praktinoj filosofiji karatea i pripada idejnoteorijskoj
osnovi tradicije i istorije karatea. ovek bez dunosti. dostojanstvo. DUNOST.. nego to gazi svoju re. Dug znai povratiti
ast. nego ast svoju. giri je najtei teret. zapadna civilizacija ne poznaje adekvatan pojam odnosno termin za prevod za
japanski termin giri. jer se ispunjenje giri moe traiti uvek i u svakom obliku. Iz tog se razloga i smatra najteim teretom.
u krajnjoj liniji. Jer. Anon Jakuza zna samo da slua. Kako ovaj pojam odnosno ovaj fenomen ima vie nivoa znaenja.
Jedinka moe da bude povreena u svom dostojanstvu. razmiljanja i odluivanja.
Ispunjenje duga postaje egoideal. sneg. ako to ispunjenje duga zahteva. u Raj i Pakao. dela tela i slino.
samorealizacije. Re odnosno obeanje se moraju ispuniti. ovek mora da bude spreman da rtvuje sve to ima. kopnom ili
morem. u Strani sud. Dug je sveta obaveza a njegovo ispunjenje postaje ivotni cilj. koje tek treba da se dogode.
imanja. kao osloboenje od briga ovozemaljskog ivota koji je staza iskuenja i provere unutarnje snage i vrednosti. da
se odrie. kao jedini astan i dostojanstven izlaz iz te situacije. Strane su duevne patnje onoga koji nije platio svoj dug ili
koji nema snage ili hrabrosti da to uini. da se rtvuje. da je prelazio hiljade kilometara kroz pustinje. Vera u giri ima
neke od ovih odrednica. ma sa kakvim posledicama po onoga ko ih je . svrha i cilj ivota. ali je ona u svojoj sutini
iracionalna. Sasvim je svejedno da li se u to ulau godine. doivljava prezir i odbacivanje svojih najbliih i okoline i gubi
se u samosaaljenju. Ortodoksni hriani verujuju u nebeski ivot. pojedinac mora da bude spreman da trpi. decenije ili
ceo ivot dug mora da bude plaen. u krepost i poniznost u odnosu na Boga. To je u skladu sa oseanjem da iveti ili
umreti to nije odvojeno. ma pod kojim okolnostima. odlunost. Ne postoji vera u pakao i raj. biti ovek odnosno pravi
ovek. odnosno ako ne ispuni svoj dug. dom. na stazi svog ivota. Ukoliko na to nije spreman. Plaajui svoj dug i idui
putem da ga plati. Postoji i verovanje da o svom dugu ne bi trebalo nita nikome rei. nain samorealizacije. veruje se u
giri. da pati. Da bi ispunio giri. Po tradiciji. porodicu. i sasvim je svejedno da li se ivi ili ne vano je platiti svoj dug.
katarze i spoznaje. Samurajski kodeks asti bushido propisuje ritualno samoubistvo. kao put odlaska u raj. Tada se
javlja oseaj sopstvene slobode. niti strah od kazne ili nada u nagradu. sepuku. imati svrhu i razlog postojanja. Giri se
prihvata bez straha. da bi platio dug. Pojedinac mora da plati dug ak i ako to za njega znai materijalni ili duhovni
gubitak gubitak najbliih osoba. led. odnosno da se dug uva kao najvea tajna sve dok se ne ispuni. Giri ima imanentnu
snagu. aljenja ili rezerve. on gubi i samopotovanje i socijalni status. Verovanje u giri ima i religioznomistinu. Potrebna
je velika snaga. pojedinac je na stazi sopstvene evolucije. Oni veruju u vrlinu i umerenost. ovek bez duga nije ovek.
Da bi ispunio dug. ak i ivota.biajeno da je pojedinac ostavljao sve to je imao. ivot ili smrt razlike nema. duhovnoj i
etikoj katarzi. Jednostavno. egu. povratiti ast i samodostojanstvo biti ovek i biti svoj. in ispunjenja duga je in
osloboenja. Veruje se da giri nosi sobom jedini put. Put ka ispunjenju duga postaje jedini mogui nain ivljenja. Tradicija
takoe nalae da pravi ovek svoj dug plaa sam. ali i lucidnost da se za plaanje duga poloi ivot. socijalnog statusa i
pozicije. ali i metafiziku komponentu. Ispuniti giri znai svoj ivot ispuniti plemenitou. neuznemirenosti. pa ak i ivot svoj.
Data re takoe predstavlja giri. posed. potencijal koji vodi individualnoj psihikoj evoluciji. mira.
da verno i dostojanstveno ispunjava zadatke i ciljeve. Evidentno je da je giri kao tvorevina. Prethodni redovi su
posveeni delu tradicije giri. a njegovo ispunjenje ne zahteva toliko rtava niti napora. koji su dali osnovna obeleja
ovome fenomenu. pravde i dostojanstva. Veza izmeu etike tradicije odnosno njenog reprezentanta giri. u preziranju
ivota i smrti. u Put posveenih. U meuvremenu. kao i jedan od konstituenasa into religije. Giri i ovek tu nema razlike.
nepristupaan i nerazumljiv. u muke. Giri je produkt samurajskog pogleda na svet. a bio je primenjivan od strane
samuraja i nekih drugih drutvenih slojeva jakuza i sl. Staza karatea obuhvata u sebi i giri. Ova dunost je neizbrisiva. i
unutarnjoj snazi. rtvuje ono to se trai. Onaj ko nije spreman da prihvati giri i ivot sa njim. Sasvim je razumljivo da je
zapadnjaku giri. njegovo prihvatanja odbojno a delovanje nejasno. da bez rei i bez aljenja trpi. svaki karateka ima giri
prema karateu. Re znai obavezu. sve to se moe. spasenje. izvrio je uticaj na formiranje giri. pati i trpi i u njega veruje.
nepokolebljivoj volji da se giri ispuni. iracionalan. Iz tog razloga nisam ovoj temi pristupio opir . da se bori i odrie. i
mada znajui da to znai moda i dobrovoljni odlazak u smrt. ovek ija re ne vredi njega nema. a meuljudske odnose
odreuju prvenstveno pravne regule. dobrim delom. i ne odnosi se samo na karate. plaajui svoj dug prema sebi
samom. i dostojan je prezira i saaljenja. giri je uvek prisutan i svaki poklonik karatea je duan i obavezan da u ime
karatea. ovek koji gazi svoju re nije ovek. Giri je kanonizovan u moralnom kodeksu drevnog Japana. Giri i oseaj giri su
alogini i iracionalni. da je njeno ispunjenje vodilo u ropstvo. do kraja svojih mogunosti. ovek koji ne osea giri. u smrt.
on je izgubljeni ovek. on svoju re ipak ispunjava. odnosno dok u toj borbi i patnji ne sagori njegov ivot. za njegovu ast.
Cilj giri je spremnost da se uvek i u svakom trenutku poloi sve to se ima. Za giri se ivi i umire.dao. a teorija klasike
karatea uenje o giri. za njega se bori. Po tradiciji. i pripada osnovnim filosofskoreligioznim postavkama karatea.
unutarnju snagu koja garantuje ispunjenje. emu je razlog njegova iracionalna podloga. jer vera u giri donosi
osloboenje. U delu sveta u kojem ivimo vladaju pragmatina naela korisnosti i hedonistika filosofija ivljenja. na Stazi
karatea. u propast. On ga stie zajedno sa prvim znanjem koje dobija a gubi tek sopstvenom smru. Poznati su primeri
da je sopstvena re bila toliko sveta. da pati. Giri je ezoterini deo individualne etike i zadire u iracionalne komponente
linosti. Da ispuni ono to mu karate istina nalae. Po tradiciji. dobrim delom. pa ak i ivot svoj. u slubi giri odnosno istine.
budui da je i sam. istonjaka filosofema sa vrlo irokim aspektom dejstva. Giri se esto javlja u ivotu. u Istinu. taj nikada
nee biti uveden u Svetu tajnu. Za onoga koji je re zadao smatra se da mu re valja ispuniti. to ne znai da ga ne bi
trebalo ispuniti. kao filosofija praktinog ivljenja. re vezuje vie nego elini lanac a njeno ispunjenje je svetinja. trajna i
neprenosiva na drugog. I zen. dostojanstvo i odbranu. i klasike karatea je oigledna.
pa samim tim ne pretenduju da dublje i studioznije ulaze u objanjenje giri. niti u polemike i rasprave o njegovom
mestu. I daj mi mudrosti da razluim to dvoje. Marko Aurelije . Kako je ova graa bliska tradicionalnom karateu o kojemu
su.nije. dunost mi je da napomenem da su one u potpunosti primenljive i u ovom kontekstu. Daj mi snage da izdrim
ono to se ne moe promeniti. u okviru teme. davane samo okvirne opaske. znaenju i vrednosti. a njen obim i sadrina
imaju informativni karakter. Daj mi hrabrosti da promenim ono to se moe promeniti.
Pod ispravnim ivljenjem se podrazumeva ispravna. on postaje slobodan. i ne samo njima. Karma veruje da svi ljudi
nastaju etiki neutralni. niti zli. i ta dilema slabi njegove snage. istinitog i lanog. o suprotnosti ekstrema. Osnovna teorija
karme ne eli da dublje zalazi u to zato se pojedinac. lepu i runu. Karma bi se okvirno mogla da odredi kao etiki princip.
Sa adajom adaja. Zlo i dobro su potencijalno svojstveni oveku i on ih iskustvom prepoznaje. spekulativno je pitanje.
Karma je staza ispravnog ivljenja. Kolika je tu uloga socijalnih. snaan. opredeljuje za zlo ili dobro. u odreenoj situaciji.
on predstavlja njen temelj i idejnu bazu. neodvojivi delovi filosofske misli i praktinog ivota u istonjaka. Pojedinac ivi u
veitoj dilemi izmeu lakeg i teeg. to je primarni sukob izmeu elje i ideje. Teorija karme smatra da ovekova slabost i
neodlunost imaju svoje korene upravo u toj dilemi. dobru i zlu. kojima karma predstavlja datu. Simplifikovano. ve da
praktinim metodama utie da pojedinac uvek tei dobru. Kad se ta dilema razrei. ini da pojedinac mora da se bori i sa
samim sobom.Sa Budom Buda. sistem poimanja dobra i zla. Karma bazira na poimanju dvojstva. objektivnu realnost.
a kolika uloga psiholokih faktora.. a svoju teorijsku osnovu crpe iz jingjang modela poimanja sveta.. Karma i zakon
karme su sutinski. Kako je zakon jedinstva suprotnosti odnosno njegova elementarna. prolaznosti i venosti. relativnog
i apsolutnog. To . Karma i zakon karme predstavljaju deo praktine filosofije Dalekog istoka i deo prakse svakodnevnog
ivljenja. idealizovana i mistina verzija osnova karme. a verovanje u dejstvo i zakon karme pogled na svet i religiozni ali
i ateistiki odnos prema sebi kao subjektu date realnosti. niti dobri. U sri uenja o karmi nalazi se shvatanje da sve to
postoji apriorno ima dve svoje strane svetlu i tamnu. misli dobro i ini dobro. Zenizreka KARMA SUDBINA I ZAKON
KARME Uenje o karmi je imanentno velikoj veini hermetikih sistema Dalekog istoka. Sa gladnom aveti gladna avet.
tanije ista misao. na uenju o dvojnosti. isto delo i ista re. moan. pravednog i nepravednog. Upravo ova poslednja
dvojnost suprotnost dobra i zla ini idejnu postavku karme.
Zakon karme nalae bezrezervno verovanje. Karma ima dva polariteta pozitivni i negativni. konsekventno. i predstavlja
praktinu metodologiju ivljenja.znai idejnost. apriornu pozitivnost na vie nivoa egzistencije. a zabranjuje injenje zla.
Osnova uenja o karmi je zakon karme. Vratimo se na dilemu da li initi zlo. Niko i nikada nije izbegao karmi. odricanje.
Pojedinac na zapadu. on otvori prozor i ubija nepoznate ljude. poniznost. Po teoriji. teorija karme je dobila u
karmayoga sistemu. a potenciraju unutarnje duhovno bogatstvo i ravnoteu. pravo da zahteva i uzme ono to mu
pripada. U svakodnevnom ivotu. trpeljivosti i strpljenju. Karmayoga je mentalna grana yoge koja govori o ljudskoj
sudbini o karmi. Poreenje je dovoljno slikovito i ilustruje pogled na svet i nain reagovanja dve geografski udaljene i
komplementarne civilizacije. moe da oekuje karmiku nagradu ali dobro ne sme da se ini radi oekivanja karmike
nagrade. spoljanju stvarnost. ve iz unutarnje elje i snage. Ovo je samo osnovna postavka. sklon je da smatra da ovek
ima pravo na svoj ivot. put ostvarenja. ali se u tom stanju negiraju razlike izmeu dobra i zla pa je. od ovoga postoji
iznimka u stanju nirvane odnosno vrhunske nadsvesne ekstaze. Put karme je put ideje. u svojim refleksivnim osvrtima
i svakodnevnoj misli. Introvertna i pasivna sutina klasinog karatea govori o miru. Ovako determinisani univerzalni
ideali i egoideali pripadaju istonjakim praktinofilosofskim uenjima. ili initi dobro. Ukoliko uini dobro bie mu dobrom
uzvraeno. on zatvara prozor. dok su karmika doktrina i zakon karme neto sloeniji. Karma deluje uvek i na svakoga. i
tako sebi omoguiti neku korist. Najpraktinije metafiziko i praktino ostvarenje. pojedinac moe da ini dobro ili zlo.
askeza. Bekstvo odnosno pokuaj bekstva od . injenje i propovedanje dobra bez obzira na okolnosti.. nedelanju.
interes. takoe bez obzira na okolnosti. zlo nemogue uiniti.. ve na sve to postoji. Ovo znai da je put nazad put istine.
put istine. pravo da ga kreira. kao i iz opredeljenja da se ono ini. Karatedo odnosno karateput bazira na uenju o karmi
i prihvata karmu i zakon karme kao vitalne delove svoje etike osnove. Pojedinac koji se trudi da ini i ini dobro.. niti to
moe. Moda zato u karateu postoji izreka nikada prvo napred. kad istonjak Japanac poludi. lano. koji zanemaruju
spoljanjost. Postoji jo jedno slino poreenje kad zapadnjak poludi. put pravde. jer je karma opti zakon koji vlada u
univerzumu i ne odnosi se samo na ljude. patnja. trpljenje. Karmika nagrada i karmika kazna su apsolutne uvek sustiu
onoga ko ih zaslui. samodovoljnost. uzima ma i ubija samoga sebe.. povlasticu i slino. pa ma kakve to konsekvence
imalo. jer je onda nepotpuno. jer je ovo mentalno stanje nitetnosti egzistencije. ako uini zlo i trpee zlo. put povratka.
Karmayoga je introvertna i pasivna u odnosu na realnost. Osnovne osobine sledbenika karmayoge su skromnost.
Karma implicira da se odgovor na metafiziko pitanje sopstvene egzistencije ne daje reima niti milju. kojega se valja
pridravati i kojega valja sluati. razlog njegovog postojanja. udobnosti. Karma predstavlja akciju koju pojedinac
subjektivno doivljava kao nagradu ili kaznu. To nije racionalni odnosno svesni nivo. i zato. ve je blie subjektivnom
umu. i ujedino smatra ovaj put ispravnim i dostojnim oveka. da na njega deluje. To praktino. dobro. i to tako da bude
adekvatan nanetom bolu i da bude prilagoen psihikoj strukturi onoga koji ga je naneo. blii je oveku. ma kakva svesna
akcija bila ali to nije savest. Karmika nagrada se ne oekuje ona se prima mirno. Karmika kazna se mora istrpeti i
izdrati. ivotom svojim i aktivnom milju svojom. nosi njegova obeleja. karmika kazna je manja.. nesvesnim unutarnjim
delovanjem koje se uvek aktuelizuje. da umire u njemu da je karma ovek sm. karmika kazna i nagrada se ostvaruju
imenentnim. Karma je unutarnja. pravda odnosno istina odnosno dobro je ono to on najdubljim svojim biem smatra
pravdom. Postoji drevna istonjaka izreka onaj na koga zakon polae pravo. Karma u sluaju takve dileme propisuje
odricanje od datog interesa. konstantnim delom. koje je on doiveo kao duhovni bol ili materijalni gubitak. i pokuati da
se to ispravi. nesvesna struktura . karmika kazna e nanosiocu doneti duhovni bol ili materijalni gubitak. sam ih izvrava
i trpi. Savest moe da donese kajanje. tanije da to njemu predstavlja slian bol ili gubitak. mehanizam karmike kazne i
nagrade blii su najdubljim podsvesnim strukturama.. dostojanstveno i sa puno poniznosti. to moe da bude i posledica
nedovoljnog uvida i nedovoljne ak . Karma se ne podudara ni sa pisanim ni sa obiajnim pravom. su decidirani kao
apsolutne subjektivne kategorije i relacije i kao takve ih valja potovati i sluati. njegovo najdublje ja. znai da ako je
nekome naneto zlo. blii je dobrom. to pojedinac to dostojanstvenije ini. samim tim. I karmika nagrada i karmika kazna
su imanentni oveku i on ih nosi u sebi. Karma je uvek prilagoena kvalitetu i intenzitetu uinjenog dela i pogaa iste
strukture i to u onoj meri u kojoj su prvobitnom akcijom bile pogoene. Odgovor na pitanje sutine ivota daje se celim
ivotom i smim sobom ali dalje insistiranje na ovome ne bi prevazilo nivo spekulativne idealistike. ve delom. istina.
ublauje. iz inertnosti i slinih pobuda. elje. niti sa saveu. pa se i kazna. istinskog oveka. istinom i dobrim. Savremenijim
renikom reeno.oseaj pojedinca za dobro i zlo. Za pojedinca. griu savesti. Ideja apsolutne pozitivnosti esto ne
prevazilazi ideologiju konstantnog pozitivizma. nemir. Pravda.karme je takoe karmiki prekraj i bie kanjen. Ako se to
uradi nesvesno nenamerno. valja ispitati kome je nanet boli ili zlo. Karma zabranjuje da se bilo ko povredi ili da mu se
nanese bol. Moda prethodni redovi govore u prilog tome da karma ivi u oveku. da se raa iz njega. elju da se zlo otkloni
ili njegove posledice umanje. Drugo bie ne sme da se povredi radi zadovoljenja svog interesa. elje.
Karma ima u sebi elemente mistinog i filosofskoreligioznog sistema i pogleda na svet . nije ni dostupno ni pristupano
savremenom oveku koji ivi u zapadnoj civilizaciji. koncizno i kratko. pa nain obrade ovog poglavlja duguje dosta svojih
elemenata i ovoj odrednici.cije. da upoznam itaoce sa jednim delom tradicije. Obim i sadraj teme su samo okvirni i ne
pretenduju da budu detaljniji i opirniji pristup to. niti da dajem svoj kritiki sud. ostvarenju ja ne kao individualne
personalizacije. Pored ovog valja napomenuti da je autor roen i da ivi u zapadnoj civilizaciji. Svestan sam toga da je
uenje o karmi istonjaka filosofema. Takoe valja biti svestan da uenje o karmi. ve kao kompletne personalizacije. pa
izraavam elju da ovo poglavlje i ovakav pristup obradi teme budu analogno tome adekvatno tumaeni. pri emu je
kvazimentalni. pogled na svet. dao sam kratak prikaz prvenstveno filosofskog etikog uenja.koji je jedan od temelj
drevnog karatea karatea koji i sam predstavlja obiman i koherentan sistem. moe da bude predmet polemikog osvrta
poznavalaca ove oblasti. Govorei o karmi sudbini i zakonu karme. Takoe je markantno da prilian broj individua veruje
u karmu. a nipoto da propovedam karmu. a na sline analogone nailazimo i u zapadnoj hermetikoj tradiciji. ideje i sveta
u sebi samom. kao realizacija linosti. teorije i prakse klasike karatea. odnosno nedostatka linog naprezanja u eljenom
pravcu. i ima u sebi elemente mistinog odnosa prema svetu i mistinog poimanja sveta. izloim samo osnovne postavke
teorije o karmi i zakon karme. u veoj meri od srodnih uenja. ali u obimu koji ne prevazilazi informativni nivo. Da bi se
saoptina velika istina. pokorava joj se i svesno doivljava njeno dejstvo. a esto i odbojno deluje na njegov racionalni
duh. Hakuin . u odreenoj meri. intelektualni pristup laki i jednostavniji od mentalnog napora i mentalnog udubljivnaja
koji vode etikoj katarzi i spoznaju. Cilj mi je bio da prezentujem i. koje predstavlja jednu od odrednica tradicije i teorije
klasinog karatea. treba govoriti to manje.
Njihova celokupna delatnost se svodi. teoriju dimenzija u arhainim istonjakim hermetikim sistemima. Zamislimo svet
koji egzistira samo u jednoj dimenziji odnosno bia koja poznaju samo jednu dimenziju. tanije umreti za tri godine.
nazovimo ih jednodimenzionalna bia imaju jedino i samo tu mogunosti kretanje po jednoj liniji. ne lezi pored ene i ne
prepusti se blagodeti sna. Paradigmatski je pojedinac u savremenom svetu adaptiran da opaa i dela. van je njihove
moi percepcije odnosno izvan vremenskoprostornog kontinuuma u kojem egzistiraju. No kako svaka prava linija ima
dva smera. ve samo i iskljuivo od onog bia koje doivljava . smrt na tri godine ili. Osnovni nain njihovog kretanja bi bio
prava linija koja vodi u beskonanost.Ne sedaj za trpezu. Ovo je samo osnovno okvirno znaenje. Taj prelaz sa jednog
na drugi smer date linije predstavlja kvalitativni skok. ali to nije klasina prekognicija u parapsiholokom smislu. a vreme
kao superordinirani kvalitet poima kao etvrtu dimenziju pogotovo od Ajntajnovog doba. teorijski gledano bi ta bia
mogla da se kreu i u jednom i u drugom smeru datog pravca prave linije. Aristotel SAN NIN GOROSHI U klasici
karatea postoji versko. Njihov svet percepcije i iskustveno poznaje samo te dve radnje sve to je izvan toga. Da bismo
bolje objasnili senrigan i njegovu povezanost sa sannin goroshi. i to takav koji ne moe da bude percipiran od strane
ogromne veine ostalih jednodimenzionalnih bia. na kretanje po liniji i na mirovanje. u slobodnijem etimolokom
prevodu. mistino poimanje sanningoroshi i nadiskustveno verovanje u njegovu snagu i dejstvo. Kompletno teorijsko i
praktino miljenje je usklaeno sa ovakvim pogledom na svet i poimanjem univerzuma. Sanningoroshi znai. i teorijski i
praktino. valja se barem ukratko osvrnuti na tzv. Senrigan znai gledati u budunost. a da prethodno nisi pomislio na
smrt. a koristi se i uz senrigan. tanije egzistira u domenu tri prostorne dimenzije. Ta.
koja su svesno i namerno izazvana i moraju se uiti. Istonjaki hermetiki sistemi smatraju moguom spoznaju. Za ostala
takva bia to se deava u vremenskom bezdanu i nema odreenu vremensku komponentu. Ta dvodimenzionalna bia
imaju mogunost kretanja u jednoj ravni. U stanju odreene unutranje komunikacije. prelazak u treu dimenziju. mada se
realnost te egzistencije razlikuje od puke materijalne realnosti koji percepira obian ovek . samim tim. a njegove odlike
uoljive. jer ima iste kvalitete kao i prelazak u treu dimenziju u dvodimenzionalnom svetu. Analogno ovome. Evidentno
je i to da slinu teoriju poznaju i zapadni hermetiki sistemi. jer nemaju mogunost spoznaje druge dimenzije. izuzev
onoga koji taj skok doivljava. Evidentno je da to da istonjaki hermetiki sistemi smatraju svet jednodimenzionalni bia
realno egzistentnim. koji takoe poznaju svet jednodimenzionalnih bia gnoma. kao i mogunost njegove spoznaje.
analogno tome. postojalo u dve dimenzije i imalo dve dimenzije. jer nisu poznata obinom smrtniku. pa i bia koja ive u
njemu. jer analogija sa ovom postavkom ini sr objanjenja sanningoroshi. svet jednodimenzionalnih bia jeste
egzistentan. analogno. Naredni plan bi bio plan dvodimenzionalnih bia odnosno svet u kome postoje samo dve
dimenzije. Spoznaja sveta jednodimenzionalnih bia pripada odreenim. I sve to postoji u njemu bi. odnosno naputanje
ravni se smatra nemoguim i nemogue ga je sa strane percepirati. Sasvim je jasno da jednodimezionalna bia ne mogu
da percepiraju dvolimenzionalna. koju dvodimenzionalni svet ne poznaje i. jer za njih takvo postupanje nema
vremensku komponetu i izmie moi percepcije svih ostalih dvodimenzionalnih bia. Upravo ova ideja o uticaju ima. Na
odreenom nivou upravljanja univerzalnim planovima. u jednodimenzionalnom svetu. Na ovo bi valjalo obratiti panju. U
dvodimenzionalnom svetu. ne moe da percipira. jer tu za njih vreme staje ne tee dalje.neupueni laik. promena smera
kretanja mora da se deava u drugoj dimenziji. ono moe da se vrati na . odnosno boravka na posebnim planovima
univerzuma idealne svesti. maksimalno koncentrisanim stanjima duha.tu promenu. To je kvalitativni skok. Zato Zato to
se taj kvalitativni skok deava u treoj dimenziji. odnosno u nekim stanjima nesvesne ekstaza. komunikaciju i uticaj na
odreenom nivou individualne psihike evolucije na njega. svoje opredmeenje u teoriji o sanningoroshi. jer ravan sadri u
sebi b e z b r o j imanentnih pravih linija. Dvodimenzionalna bia imaju mogunost kretanja u svim pravcima i smerovima
u ravni i mogunost spoznaje svega to se deava u d v e dimenzije. Naputanje ravni je kvalitativni skok i
dvodimenzionalna bia ga doivljavaju kao neto nemogue. kada dvodimenzionalno bie stekne sposobnost kretanja u
treoj dimenziji.
kao i bilo koji prostor univerzuma. u Neuro Lingvistikom Programiranju. jer se moe nauiti. pri emu se vreme samo
uslovno poima kao peta dimenzija. koja ima slina svojstva kao prethodne tri. kreui se u njoj. altajske. jedino i iskljuivo
kao kontinuum prostorvreme. Ovo je slino poimanju Univerzalnog uma. Na taj nain pojedinci mogu da percepiraju
prolost. jer trodimenzionalni prostor ima u sebi neogranieno mnogo beskrajnih ravni. to i saopti. i to u bilo koju taku
dvodimenzionalnog sveta odnosno u bilo koje vreme. koje ljudska ula ne opaaju. da se po povratku u trodimenzionalni
svet. Odnosno. Tako Hoking postulira da verovatno postoji ili deset. sadanjosti i budunosti. uma koji poseduje sve
znanje svih do sada postojeih civilizacija. u svaku taku u kontinuumu prostorvreme. savremena fizika takoe poznaje i
priznaje postojanje etvrte prostorne dimenzije. vreme ne postoji kao zasebna dimenzija. Dolazimo do
trodimenzionalnog sveta. iako je potencijalno imanentna svim ljudskim biima. jer su izuzetno malih dimenzija. ili pak
obavetenja dobijenog u trodimenzionalnom svetu. bez da se do tih injenica dolo standardnim putem. Dakle. slinog
naem. pojedinac ima mogunosti da sazna sve o svemu to je bilo. analogno prethodnim odnosima izmeu dimenzija. ili
ak prostornih dimenzija. odnosno da se kree po dvodimenzionalnom svetu po volji. koristei ulazak u treu dimenziju i
izlazak iz nje. a u miljeu savremene primenjene psihologije. odnosno da se znaju injenice iz prolosti. naravno.
Trodimenzionalni svet predstavlja kvalitativno vii nivo u odnosu na dvodimenzionalni. budunost. jeste. nego samo.
Senrigan znai upravo tu mo da se boravi u etvrtoj dimenziji. i vode poreklo iz drevnih amanskih tradicija. To je ujedino
i sutina senrigana. Pojedinci mogu. i . Kasniji kvantni fiziari nobelovci. kao i sa bilo koje prostorne take. bilo to
prostorna ili vremenska taka posmatrano sa stanovita trodimenzionalnog sveta. Njena osnovna odlika je to da
ogromna veina trodimenzionalnih bia ne moe da spozna niti da stupi u nju. Tanije. bie bilo gde da se dogodi. sa
aspekta kvantne teorije. Tu bia imaju sposobnost percepcije tri dimenzije i dogaaja koji se deavaju u
trodimenzionalnom svetu. izuzev retkih pojedinaca iz dvodimenzionalnog koji imaju sposobnost da povremeno borave
u njemu. to je Vremenska staza.dvodimenzionalni plan postojanja. Analogni pojam u zapadnoj hermetikoj tradiciji je
Akaa hronika. Samim tim trodimenzionalni svet ima kvalitet vie od dvodimenzionalnog i dvodimenzionalna bia ne
mogu da ga spoznaju. To je mo koju poseduju retki pojedinci. boravei u etvrtoj dimenziji da. U skladu sa Kvantnom
teorijom polja. i celog univerzuma. Po hermetikoj tradiciji postoji i etvrta prostorna dimenzija. jer etvrta dimenzija sadri
u sebi bezbroj treih. ili moe da se dogodi. Pojam i termin su savremene odrednice. putem opaanja ili iskustva.
sadanjost. ukazuju na eksperimentalno potvreno postojanje i veeg broja prostornih dimenzija. dospeju u svaku taku
tree dimenzije.
mnogi pojedinci su ili put ovog cilja. koja se dodue svojom metodologijom i pristupom razlikuje od naunog. u svom
teorijskom obliku. Sanningorashi. bez obzira na ontiki kvalitet ili vremenskoprostorni kontinuum. magija odnosno
hermetizam. a ne uticaj u etvrtoj dimenziji. Tokom istorije civilizacije.. U izvornom obliku sanningoroshi znai umreti za
tri godine odnosno proricanje datuma i asa smrti nekoj osobi koja je smrt zasluila. njihova re je imala odreeni znaaj.
To je nov kvalitativni nivo i upoznaje se na vrlo visokom stepenu individualne psihike evolucije. da svoj ivot bazira na
potovanju univerzuma i njegovih zakonitosti. ali to ve prevazilazi predmet ovog poglavlja. nanevi veliku nepravdu ili
zlo. da utie na nju. Hiljadama godina mozgaju individualni umovi i mataju o tome da postignu senrigan . koji se nalazio
pred vratima sopstvene smrti. Upravo ta univerzalnost i rasprostranjenost predstavljaju razlog zato sam uvrstio ovaj
tekst u knjigu. da sudbinu svoju sazna. njegovog uma i univezuma. Nauka. da izraze svoj spiritualni uticaj na
budunost. Kako karate. Poznat je primer karateuitelja koji je rekao Ja u umreti sada. filosofija. mnogi su tvrdili i da su
ga dostigli. pa makar na tom putu savlaivali sedam neistina svakog dana. Odrednica senrigana je o svemu
egzistentnom odnosno univerzalno egzistentnom. To je njen naziv u domenu karateteorije. a jasno je da ta tenja
nema samo jedan naziv. danas prihvaenog metoda i pristupa. ako nisu imali drugog naina za to na
raspolaganju.Znanje o Svemu Egzistentnom.drugih dalekoistonih.. da moe sve. samim tim. Kako su pojedinci koji su
davali ovakve senrigane obino bili poznati karateuitelji i bili osobe od izuzetnog autoriteta. To znai ne samo boravak u
etvrtoj dimenziji. Ova sposobnost je univerzalnoljudska. a da je onaj kojega je smrt obeleila. pre svega. kako uitelji
karatea kau do istine valja doi. koja ide iz nesvesnih delova bia. to i znao. ovekov subjektivni um moe da doe do tog.
ne mora da se naziva istonjakim odnosno japanskim terminom senrigan. ve i uticaj na trodimenzionalni svet izvren u
etvrtoj dimenziji. Savremena psihologija bi verovatno dala neto drugaije tumaenje ove pojave. ali. esto u trenucima .
Postoji veliki broj legendi koje tvrde da se smrt zaista i dogodila u zakazani as. ali zapamti ti e umreti mesec dana
posle mene. najverovatnije kao konstantnu sugestivnu poruku. dodue kanonskog a ne injenikog znanja u odreenim
situacijama i uz ispunjenje odreenih uslova. moda su to samo izrazi ovekove tenje da zna sve. Strah od smrti bi doveo
do smrti. znai kvalitet vie od senrigana. ovaj deo karateteorije bi predstavljao doprinos praksi univerzalnog sveznanja
i. i to veliki majstori karatea. svemoi. U karatepraksi su sanningoroshi koristili izuzetno. Legenda kae da je samuraj na
koga se odnosilo ovo proroanstvo odista i umro mesec dana posle toga. tei da d univerzalni prikaz i objedinjenje
oveka. a naroito ako je bila data kao senrigan. kao sveobuhvatni nain ivljenja. Lapidarna izreka se pripisuje
zarobljenom karateuitelju sa Okinawe.
tako da doe do njegove destrukcije i to u tano. utie na pojavu smrti. i imala je odreeno dejstvo na krvnike.pred
sopstvenu smrt. uenik ui sanningoroshi tek odreeno vreme posle promocije u majstora karatea i na odreenom. U svim
ranije navedenim primerima je najpoznatiji sanningoroshi odnosno smrt za tri godine. Ovo znaenje najee
podrazumevaju meditativne. razvijenijem stadijumu individualne psihike evolucije. sanningoroshi tumae i kao smrt za
tri godine. Tu je rok krai. Sanningoroshi su poznavali i sledbenici ninjutsu ninje. Prvi korak u vetini poznavanja ljudi je
potpuno introspektivno. smrt za pet godina. Prema ovoj teoriji. a naroito one na Okinawi. Sama vetina ninjutsu ima
ezoterini ogranak koji ui o sanningoroshi. uenik sanningoroshi a majstor karatea moe da stupi na stazu poznavanja
ljudi. vetina poznavanja ljudi predstavlja iracionalnu spiritualnu umetnost koja je duboko. Evidentno je to da ovakvo
tumaenje sanningoroshi ima najvei broj pristalica. Ova teorija budi interesovanje i golica radoznalost. tradicionalne.
smrt se moe izazvati u bilo koje doba. preteno fizika energija. Ezoterino. ve naete sopstvenom saveu. koji su
neophodni za majstorat u karateu. kao to je u legendi koju sam pomenuo na poetku ovog poglavlja. Smatralo se da se
tako moe da utie na unutarnju energiju samog organizma. unapred odreeno vreme. sadanjoj nauci nepoznatim
zakonitostima. ali nipoto samo na njih. onaj koji je to zasluio. ali to ne mora da bude pravilo. Poznat je i goningoroshi
tj. Ovaj i neki drugi fenomeni klasike karatea predstavljaju omiljene teme manje ili vie ozbiljnih poznavalaca
parapsihologije i njoj srodnih oblasti. ali taj period moe da bude i znatno krai. U zapadnoj civilizaciji je ova tehnika
poznata pod nazivom tehnika vibracionog dlana. Po tradiciji. metafilosofsko znaenje sanningoroshi je tri snage
ovekovog uma ili vetina poznavanja ljudi. Smatra se da nekakva. ili skrivio. zlikovce ili propale samuraje. i to mnogo
krai nego to je to po tradiciji uobiajeno. a to je u ninjutsu dolo najverovatnije sa okinavljanskih izvora. umire zato to na
njega dejstvuje spiritualna energija ki onoga koji odreuje sanningoroshi. Po klasinom shvatanju karatea. U ovom
sluaju neophodan je i fiziki dodir izmeu onoga ko odluuje o sanningoroshi i onoga koji ga prima. pri emu postoji vei
broj vie ili manje meusobno slinih objanjenja njene prirode. sutinski iskustvena. Da li je tome razlog spektakularnost
pomenute teorije potpomognuta platom kvaziorijentalne mistike Vrlo je verovatno da je tako. Tek posle vie serija
dugotrajnih dubinskih uvida. ozbiljnije kole karatea. meditativno upoznavanje samog sebe. Tradicionalne kole karatea.
svog najdubljeg ja. Smatra se da ta energija deluje po nekim. . ali mentalno kontrolisana. insistiranje na ovome bi bilo
bespredmetno. U ovom sluaju. ali se stie utisak da su joj to najvee vrednosti. Kako ova publikacija nije namenjena niti
kritici niti apologiji parapsihologije i ovde iznetih analognih teorija.
Ovo trojno ustrojstvo je veoma esto u majstorskim karatekatama i u praksi karatea. razbojnicima. On ih prihvata ili
odbacuje. nadiskustvenoj spoznaji i iracionalnom iskustvu. i da ne bi bio zaveden spoljanjim ponaanjem. akcije.
Izuzetno su retki. ali. strahovima i strastima. Kako je cilj sanningoroshi da spozna totalnu. profesionalne delatnosti.
rase. univerzalnu ljudsku prirodu. niti ideologijama. na primer svest. Sasvim je jasno da u ovakvom tretmanu istina nije
iskljuivo injenika. akcijom. meu svetenicima. niti na saznanje iz domena materijalnoegzistentne. koje je neretko
alogino. intuiciji. niti istinom. Vetina poznavanja ljudi je duboko individualna i iracionalna. Tradicija kae da je potrebno
mnogo godina i hiljade ljudi da bi uenik razumeo sr sanningoroshi. Tradicija kae da uitelj karatea pre nego to pone bilo
koga da ui. istina se u ovom domenu nikada ne svodi samo na injenice. univerzalni um. meu bogatima i siromanima. i
do onoga to predstavlja njegovu najdublju individualnost njega samog. a da je sam ve porazio radost. koji proistiu iz
unutarnjeg bia.. Jedna stara okinavljanska mudrost kae Jedan um tri istine. naroito onome ko ui da shvata njihovo
znaenje. produhovljenima i banalnima. Svako tumaenje podlee trostrukoj obradi. Evidentno je da sanningoroshi ima u
sebi dosta od zenovskog odnosno ranozenovskog metoda. osmeh. strahove i strasti u svojoj duu. date realnosti.
brigu. Upoznati oveka to je najvea umetnost i ne moe da se iskae reima. i doi do oveka samog. otkriva se celim biem.
kada se pojave. mora prvo sam sebe da naui.. slua i dela. ili maskom koji ogromna veina pojedinaca nosi. da dela sa
mnogim ljudima. On mora da razgovara.Sanningoroshi ima tri nivoa. meditativnom elementu egzistencije i potenciraju
du . Nije zavisna od injenica. niti od delanja. analogno istini transponovanoj iz realnosti. sanjarima i praktiarima. gest.
da bi prouio i razumeo sutinsku. Sanningoroshi smatra da ovek nije ogranien injenicama... sredine. uenja. Sutina
ovoga je prodreti ispod svih koprena. pola.. niti da se prenese na drugoga. da uvek trai uzrok rei.. pokret ruke. Vetina
spoznaje ljudi bazira se na interakciji. Samo introvertno orijentisane osobe mogu da iscrpe spoznaju drugoga do
kraja.. posvest. da ivi pored njih. dela. kao svojstvo ljudske prirode. ali to nije on. Zatim on odlazi meu ljude da gleda.
kukavicama i hrabrima. pametnima i glupima. Univerzalna istina. potpuniju istinu. doi do univerzalne ljudske prirode
koja je svojstvena svakom pojedincu. godina. govore sve. i oni su odraz ljudske sutine. um. racionalno nerazumljivo.
jer su okrenute misaonom. a da ne bude zaveden spoljanjim ponaanjem. sa njihovim radostima i brigama. reima.
vaspitanja. Uenici sanningoroshi moraju da se kreu meu svim vrstama ljudi. razliitih kulturnih nivoa. delom. praktinu
istinu koja vodi put mudrosti. ali je za to dovoljan pogled. vere.. nadsvest ili ovek.
Dodirnih taaka.. psihologija. mada su evidentne i stanovite razlike. prolaznog i trajnog.. utanjem ili reima. kao to i
zenovska obuka na momente asocira na psihoanalitike odnosno psiholoke metode u odreenim takama. preivljavaju
patnju. Umetnost sanningoroshi je deo iracionalnog filosofskomistinog. ideji svog postojanja. pa otuda i dodirne take.
potpuno pribliavanja sebi. prvenstveno filosofske postavke i odnosa prema stvarnosti. Iole upueniji italac e da primeti
izvesnu podudarnost upravo opisanih uenja i nekih elemenata psihoanalitike i uopte psiholoke prakse. koje proizilaze
najveim delom i iz osnovne. ali one ne predstavljaju predmet razmatranja ove knjige. glad. Vrlo uproeno reeno. a
nikako kao praktini ogled iz tih oblasti. naravno u istom cilju. ima. bavi se pokuajem objanjenja gotovo identinih oblasti
kao i zen nesvesnim subjektivnim umom. da se uputi na stazu njegovog ivota. Poznavati unutarnje nesvesno bie
uenika znai istovremeno poznavati nain. i kao takvom mu valja odrediti mesto i okvire. esto dolaze u sukob. Njihov je
zadatak spoznaja ljudi i oni u slubu tog zadatka stavljaju sve svoje znanje i moi. ako je potrebno i svoj ivot. uglavnom.
Ovo je najbolji put za dubinsko. kao deo tradicionalnog karatea. Vrlo esto uenici sanningoroshi reaguju na neuobiajeni
nain. religioznog pogleda na svet. doivljavaju bol. kao i poimanje sveta koje u osnovi ima iracionalni metod
nadiskustvene spiritualne spoznaje. metod. put. prividnog i pravog. Sanningoroshi je od neocenjive koristi uiteljima
dok vode uenike putem unutarnje psiholoke evolucije i meditativnog napretka. ui. . Jedan od naina primene
sanningoroshi je u filosofskospiritualnom radu na putu karatea. Autorski pristup ovim oblastima valja shvatiti samo u
funkciji boljeg. naroito modernijih. prezreni i odbaeni. Naroito u prvom delu ovog izlaganja sam govorio o nekim
oblastima kao to su hermetizam. gotovo identina zenovskoj obuci. put razumevanja ljudske sutine. niti kao
komparativni pokuaj... Kako je karate integralna umetnost. a u cilju da doznaju neto vie.hovno bogatstvo i harmoniju
na raun spoljanjeg rasula i siromatva. nepraktino. I ova metodologija je bliska. bivaju ismejani ili oterani. na stazu
saznanja. psihoanaliza kao jedan od trenutno vodeih pravaca u savremenoj terapeutski orijentisanoj psihologiji. inei
tako da izazovu reakciju svog sagovornika ili osobe u ijem se drutvu nalaze. O ovoj problematici je objavljeno nekoliko
ozbiljnijih studija. esto se uenici ove vetine ponaaju suprotno do uobiajenog nelogino.. ovo je jedan od fundamentalnih
ciljeva karateprakse i karatetradicije mnogih kola. Uenici sanningoroshi na svom putu spoznaje ljudi. preciznijeg i
jasnijeg objanjenja osnovne teme ovog poglavlja. njemu najblii i najprihvatljiviji. uz primetnu razliku i u metodologiji i u
metodici. teorijom uvida ili spoznaje.. psihoanaliza. put razlikovanja spoljanjeg i unutarnjeg. da se uenik na najbolji
nain. a pogotovo ne kao vrednosni sud. suprotno zdravom razumu.
.
mukotrpan i uporan posao i. kojom je dovedena do individualnog savrenstva. malodunost. volje. upotreba i tumaenja.
Ona je pre odraz unutranjeg.. Stari majstori kau da ovek ne veba tehniku da bi pobedio svoje protivnike. unosi i
doivljava svoj ki duu. egoizam. kao to nepogoda moe da uniti useve grad. spiritualnog iskustva. iskustveni rad.
Originalni naziv je karatewasa. kia ili sua. oholosti. Kvalitetna tehnika nije posledica potpuno svesne akcije. jer je
vebanje tehnike istinski kreativan rad. idui tim putem. da ovek pone da uvia sebe i svoje mesto u svetu. uproeno i u
kratkim crtama teoriju dimenzija. kao i u nekim. doivljeni rad. Na taj nain stie uvid u plemenitu ideju i poruku drevnog
karatea i u njegovu humanost i mudrost koja transcendira vreme. vebajui tehniku.. rada. vie ili manje srodnim
oblastima. jer mu oni donose ivot. odricanja. ovek strpljivo eka njene plodove. strahove. Stari majstori smatraju da je
ovo odlian put. Da valja uloiti mnogo truda. vremena. nego sa njima sofistima u istini. snage. krize volje. Marko
Aurelije Bolje je biti sa Platonom u zabludi. Stari majstori govore da je tehnika potpuno individualna i individualno
prilagodljiva. Karatetehnika ima mnogo dimenzija. Svaki pojedinac unosi sebe u tehniku. Obraujui zemlju. Uiti i
uvebavati tehniku je dugotrajan. ponekad bliskim i naunim sferama. mentalne rutine. Naravno. euforiju.U prvom delu
izlaganja sam izneo. Mnogo je ljubavi. Aristotel TRADICIONALNA KARATEWASA U domenu karatesistema
najuoljivija je njegova spoljanja dimenzija. ve sopstvene slabosti. strasti. pojedinac moe da oekuje plodonosne efekte
svog rada. sumnju i egoizam. upornosti. posebni elementi ije uvebavanje dovodi do napretka u sferi karatea. ako ne i
vie nego u obradu zemlje. egoizam i nepromiljenost. neuvianje ili nestrpljenje. koja je poznata hermetikim sistemima
istoka i zapada. pojedinac ide putem da porazi slabost. postojanost i nestrpljenje. odbojnost. Postoji jedna stara
analogija koja kae da je vebanje karatetehnike isto to i obraivanje zemlje. Uvek postavljaj pitanja na koja su odgovori
nemogui. fizika ekspresija a to je karatetehnika. Tehniku ine pojedinani. tako i vrednost karatetehnika mogu da unite
oholost. u vebanje tehnike isto. upor . Isto tako. Na tom putu ogromna veina pojedinaca doivljava ispade emocija.
volje.
trenutno miran. iako ga tek povrno poznaju. Tehnika predstavlja mentalno ogledalo onoga ko je veba. emotivno
pranjenje. Majstori kau da se ovek i tehnika ogledaju kao nebo i more. pa i najmanji oblik. navike. Deava se samo ako
pojedinac neguje tehniku. rezignirane ekspresivnu. Karatetehnika je kao more . to je vidljivo samo na tren.. u svaki.
sveprisutna. ako tehnika postane on sam taj identitet rezultira sa okugi. postojan. da li ima briga.. beskrajno duboka i
beskrajno mona. Stari uitelji to nazivaju okugi trenutni doivljaj ideje tehnike. Potrebno je mnogo nege. i to svaki.
trenutnom neumskom spoznajom spiritualne ideje karatea. Tako je i sa tehnikom potrebno joj je mnogo toga.
deavanja. jer taj rad i on postaju jedno. da li je umoran ili odmoran. pa i najmanji pokret. ta ga mui i okupira. pre je
oseaj nego misao. rasejan ili koncentrisan. Ova mo ljudskog uma je negovana u tradiciji karatea i bila je cenjena . tako
se sve to ovek doivljava ogleda u njegovoj tehnici. nepogreivo odrede da li je neispavan. upornost. Kao to se svaka
promena na nebu ogleda u moru.. Upravo ta dinamina promena stanja ini spoljanje ponaanje pojedinca. Tako moe da
se lako uoi da neurotine osobe imaju grevitu. Individualnost karatetehnike je takva. kiovit.. Veliki eksperti karatea su u
stanju da. da se pazi na nju. iz njega mogu da provale snegovi. mirne osobe stabilnu. ist. da se o njoj vodi rauna.
gledajui pojedinca kako radi tehniku. u nju se sve uliva i iz nje sve izvire. isprekidanu. formalno korektnu tehniku
uravnoteenog toka. oseajem za svoju tehniku. Ona je kao nena biljka. veliki. Stari majstori tumae sve pojave. esto
imajui bolji uvid u trenutnu situaciju od njega samog. relativno izbalansiranu tehniku kraeg toka. uporan. mutan.
uloeno u svaku pojedinu tehniku. oluje... praktinoj misli. da li je zdrav. More uvek oslikava nebo.beskrajna. i ine
karatetehniku.. jer je ta biljka osetljiva vrlo lako moe da uvene a teko ju je dovesti do cvetanja. samo u magnovenju.
zalivanja. moan.nosti. kau mnogo toga o njemu da li je dobar ili zao. odakle dolazi i kuda ide u filosofskom smislu. da
tehnika oslikava pojedinca u potpunosti. to je pre doivljaj nego ist kognitivni uvid. panje. i veoma je osetljiva..
neraspoloen. osobine. svojom tehnikom. ako tehnika predstavlja njega i vie od njega. ona je od njih primarno
sazdana. ko je.. neravnotea. uvebava je uporno. dinaminu. odricanje. neujednaenu tehniku. gladan. To se deava ili ne
deava. strpljivo i sa voljom. u njegovom radu. Sve crte linosti i osobine pojedinca ogledaju se u njegovoj tehnici. kada
tehnika procveta. Simboliki reeno. a teko ju je razviti. transcendentalnim uvidom. Nebo i more imaju odreenu
simboliku u istonjakoj mitologiji. lako moe da nazaduje i da propadne. filosofiji. da li ivi svojim normalnim tokom ili je
neto promenjeno. Veliki eksperti imaju i tu mo da. munje i gromovi ogromna besciljna energija. ali da moe da bude i
prepun oblaka. Karatetehnika mora da se neguje. Istonjaci govore da je ovek isto kao i nebo. Ti elementi rad..
beskrajan. amorfna. gledajui pojedinca. nerazlueno.
poistoveujui je sa ovekovom sutinom.. u usamljenosti. pridajui joj materijalno nadegzistentno dejstvo i mo. predstavlja
uvid meditativno znanje.kao vodi i putokaz do uenikovog srca. ti vebaj est puta kae Shoshin Nagamine. pre svega. i
on busshin nastupa kao posledica. da se krene put njega.. metodinog i stalnog vebanja pojedine tehnike. pre svega..
trpljenju. Pojedine tehnike govore o nastanku ivota ili smrti. esto su uitelji savetovali. o sutini sveta. Veliki je broj onih
koju su svoj ivot posvetili vebanju tehnike. Ako on veba tri puta. od njene lepote i snage. da bi stekao uvid u busshin.
Stari uitelji veruju u magijsku mo karatetehnike. On nastupa tek posle viedecenijskog rada. nikada je ne
upotrebljavajui ovde se podrazumevaju i kate. to donosi zavet da se poe putem savrenstva. kako prevazii prepreku ili
tekou. ali poznajui ljudsko srce i dubinske ekspresije karatetehnika. energetskom balansu. veliine. Tako pojedine
tehnike govore o tome kako se ponaati u kriznoj situaciji. ili pre svega kate. bujiu. o saznanju stvarnosti. do njegove
misli i ideje. istine. upornosti i. Osetiti savrenstvo. Ovo se naziva busshin ili spiritualna ideja tehnike. na stupnju kada
je ona u potpunosti usvojena i poto je roen individualni oseaj za nju. kao i simbolino znaenje. da se uspe.
Karatetehnika ima primarnu tradiciju u karateu i filosofsku poruku. kakav nije . toku pokreta. Svaka od pojedinih
tehnika ima za cilj da predstavi jedan ili vie elementarnih postulata praktine filosofije. univerzalnosti karatetehnike.
nainu izvoenja. ideje. govori o odricanju. Za busshin se kae da je to sunce kia jer je neraskidivo vezan za iracionalno
poimanje i kontrolu toka kia. elji da se razume.. Moda je teko zahtevati od pojedinca da uvebava stotine razliitih
tehnika. Jasno je da je ta poruka na simbolikom. kako savladati napor ili dostii postavljeni cilj. pomalo savren.
odbacuje se ili negira. Naravno. Videti savrenstvo. to je i nemogue. Doiveti njeno savrenstvo znai biti i sam. snage i
moi i. Mi smo danas svedoci pojave da se tehnika konstantno simplifikuje i rapidno reducira. pa je za njeno tumaenje
neophodno da uenik ima sposobnost iracionalne spoznaje. to donosi elju da se ono doivi. ali mogu da predstavljaju i
neto sloeniju poruku. savet. odbaenosti. Generacije mladih karateka nemaju mogunosti da osete ili upoznaju nita od
prostrane oblasti karatetehnike. Sve to izlazi iz tog kalupa. da bi se to bre i lake usvojila... iracionalnom nivou
poimanja. praktinu mudrost. To je predmet svakodnevnog vieasovnog i napornog rada. Stari uitelji govore da vebanje
tehnike dovodi do savrenstva. upozoravali ili korili uenike i ne znajui injeniku istinu. upornog. Busshin tehnike se
ogleda u celokupnoj tehnici njenoj formi. Ovo govori o cilju. ako on veba samo nekoliko puta nedeljno. Oni su osetili
neto od plemenitosti. bezgraninoj ljubavi za karate i o predanosti karateu..
Taiso Taiso znai izvesti tehniku odnosno pokret kao ideju.. a kasnije izneta podela je jedna radna hipoteza teorije
karatea. napornog i maksimalno optereujueg dela vebanja . postoje tri vrste. Prava je retkost sresti osobu sa irim
horizontima i odreenom erudicijom poznavanja karatetehnika. banalnije take gledanja. niti praktikovan i popularisan u
strunim krugovima. kao i praktikovanje veine manje poznatih ili ezoterinih tehnika nije i ne moe da bude predmet rada
u obinim karateklubovima ili centrima. ali to nipoto nije tako. pa je i razmatranje vrste tehnika samo uslovno. koji
apriorno. odnosno onaj element ili faktor koji se pri uvebavanju ili prezentovanju vie potencira u odnosu na ostale.
prilino skuene okvire. U uem smislu shvaen. Uzimajui sve ranije izneto u obzir. Taiso se moe shvatiti u uem ili irem
smislu. aproksimativno govorei. Takoe sam ve napomenuo da je kvalitet tehnike strogo individualan i individualno
prilagodljiv. VRSTE TEHIKA TAISO. odreuju ki. kime i kokyu. na nain koji sam upravo spomenuo. praktikujui i one
tehnike koje su nesvrsishodne. naina izvoenja tehnika i to su taiso. Verovatno je da je ova pojava karakteristina za
stanje velike veine marcijalnih umetnosti u zapadnom svetu koji je pradigmatski.uobiajen u sredini u kojoj ivimo. ali je
alosno to da je veoma mali broj pojedinaca. taiso znai izvoenje osnovne karatetehnike ali samo tehnike. KEIKO.
izgledalo bi gotovo lieno smisla govoriti o vrstama tehnika. Kompleksni faktori koji odreuju jednu tehniku su takoe
individualni i predstavljaju predmet iskustva. U osnovi. predstavlja okvirnu a ne sutinsku odrednicu prakse
karatetehnika. Kada se govori o vrsti tehnike misli se na aspekte. Taiso insistira na formi i toku pokreta. ipak.. Jasno je
da poznavanje genealogije pojedinih tehnika. ali i prokompetitivno ogranien. nain izvoenja. poimanja. naravno sa
puke. Ovako shvaen taiso predstavlja odreeni deo svakodnevnog rada u klasici karatea i po pravilu se izvode pre
centralnog. koji se interesuju da svoje znanje proire i iskustvo prodube. racionalan i prokompetitivno orijentisan. bar
kada se podrazumeva kontekst velike veine pojedinaca. gotovo intuitivno odbacuje. RENSHU Govorei o vrstama
tehnika moramo uvek da imamo na umu da jednu karatetehniku. keiko i renshu. a doivljava uticaj iracionalne i
individualizirane dimenzije istonjake vetine. i da steknu uvid. bez upotrebe vee snage ili izraenije brzine. koja
prevazilazi standardne.
Evidentno je i to da to je kola tradicionalnije orijentisana.. ak i u odnosu na zdravlje. kokyu. ali to umnogome
prevazilazi ueniki nivo. razgibavanja. skup svih vebanja u karateu koja ne pripadaju istoj karate tehnici. kao i oseanje
vitalne energije kia. teko mogue.. to je bazini zahtev pri izvoenju taiso.. brige. pojedinac upoznaje irok spektar kimea.
ali mogu da predstavljaju uvod ili pripremu za karatetehniku. taiso znai. ali i to da se vebanje taiso bitno razlikuje od
sportskog pojma zagrevanje ili razgibavanje. i u toku same. i to iz najprostijeg razloga to bi oni vrlo teko mogli da
prihvate drugaiji. koristi pri radu sa poetnicima. to je u praksi svakodnevnog vebanja dosta retko. i da predstavlja
odlian metod u preventivi i rekonvalescenciji mnogih oboljenja. pojedine tehnike taiso. Ovde se intenzitet kimea
menja. jer bi drugaiji postupak bio destruktivan. kime. koji su danas formulisani uglavnom kao hathayoga. kao glavno
vebanje. gde bi izlaganje maksimalnom optereenju pri radu tehnike takoe bilo besmisleno. iscrpljen. U jednom irem
smislu posmatran. odredini deo i element tehnike. Krajnji domet kvaliteta taiso je buji. a ponekad i zdravstveno
neopravdano. Kada se ovo savlada. kia. kao ponovna adaptacija na redovno izvoenje tehnike. jer ga prati. neispavan.
Taiso se koristi.. to taiso vie asocira na modifikovanu yogu. u svom elementarnom obliku. umerene ali konstantne
vrste kokyuwasa. esto su vebe taiso same sebi cilj. u najirem smislu te rei. prihvatiti je kao sastavni. pa ak i opasno.
Klasika karatea smatra da je ovo istinski napredak. samim tim i odravanje kontinuiteta deliminog optereenja koji
dovodi prirodno do posebne. Forma tehnike odreuje samu tehniku. Ovo je rad koji ne zahteva posebni telesni napor
ali zahteva postojanu koncentraciju. pored prethodnog.. na odreenom viem nivou. beznaporna prirodna tehnika.
Kvalitetan taiso zahteva i mentalnu kontrolu toka pokreta.i ili posle njega. Stari uitelji tvrde da taiso znai idealan tok
kretanja vitalne energije. Naredni zahtev je kontinuirano izvoenje tehnike. Postoji veoma irok spektar vebanja taiso od
kojih veina vodi poreklo iz ranijih yogasistema. pri emu su respiratorni organi konstantno optereeni. strahove. da
otklanja nervozu. kao to su uslovno reeno vebanje zagrevanja. Formu valja osetiti i udubiti se u nju. gotovo
neminovno se javlja mentalni doivljaj toka pokreta a kasnije i kontrola toka pokreta. sa istim principima ki. Vebajui
taiso.. koji se razlikuje od ostalih naina izvoenja karatetehnike. same su sebi dovoljne. kao i da vraa prirodno zdravlje.
i tokom . Takoe se efikasno koristi kod osoba koje nisu odreeno vreme vebale. oseanje kia vitalne energije. Ove vebe
su u karateu veoma specifine i ne predstavljaju samo pokrete. i kada je pojedinac bolestan. ve se izvode na nain slian
karatetehnici. Taiso kao nain rada se neminovno.
Energetski gubitak je. Kako je keiko tehnika izuzetno naporna. Tokom rada keiko pojedinac nije u potpunosti svestan
samog rada. jer buji garantuje kvalitet ove tehnike. ovakav rad. Keiko znai maksimum brzine. mogu da ga izdre bez
tetnih posledica. Dugotrajno uvebavanje keiko tehnike obino vodi do uvida u energetski balans. snani kime smenjivan
potpunom. Po ovome vidimo da taiso predstavlja. Kako je ovo posledica uvebanosti i prakse. zbog ovakvog naina
rada. jer predstavlja idealni model kvalitetnog a nenapornog vebanja i predstavlja put sopstvenog usavravanja. kao i
dobru plunu ventilaciju. U klasici karatea postoje mentalne vebe pripreme koje su nevidljive . po svim svojim odlikama.
koje je dostupno svima i veoma je potrebno pojedincu kao psihofizikoj celini. kako individualni. ve je okrenut
unutarnjim zbivanjima u domenu same karatetehnike.izvoenja razliitih tehnika. dovedene u odgovarajue psihofiziki
stanje i. kojega mogu da ponu gotovo odmah ili posle nekoliko minuta taiso. nije preporuljivo dugotrajno i esto
ponavljanje keiko tehnike pri pojedinanom vebanju u sluaju bilo kakve abnormalnosti kao to je bolest. ve se uvek kree
izmeu ta dva ekstrema. tako i svake pojedine tehnike. snage i obino dinamike. Izvoenje keiko zahteva dinaminu
kokyuwasa i sposobnost korienja veih koliina kiseonika za kratko vreme klasinu aerobnu sposobnost. Takvi pojedinci
su u latentnom stanju spremnosti i nikada nisu sasvim nepripremljeni za rad karatea. Ovakav rad predstavlja napor za
pojedinca. Keiko predstavlja intenzivnu nesvesnu mentalnu aktivnost koja je praena spoljanjom aktivnou. grupu
umerenog vebanja. ili uvid u samu sutinu tehnike stvara se individualni oseaj za tehniku koji je blizak intuiciji. niti je na
nuli. veliki. iako dobro uvebani karateke koriste minimalni taiso koji predstavlja dovoljni uvod za rad keiko. totalnom
energetskom prazninom. U ovom sluaju dominira moni. dinamikom. Keiko Keiko predstavlja tehniku izvedenu uz
maksimum psihofizikih napora. ritma sopstvenog disanja ili pogleda. preporuuje se jedino osobama koje su.
prethodno nevebanje i slino. iako ima i izuzetaka. naroito kada due traje. ali gotovo nikada nije maksimalan. to
kretanje kimea je dosta blago. Keiko dolazi tek posle taiso. neispavanost. Taj prelaz. Kvalitetni keiko znai i poznavanje
toka pokreta i buji. procesom vebanja.
Da bi napredovao. navika i potreba u toj meri da je preduslov za normalno psihofiziko funkcionisanje pojedinca.
Uvebavanje keiko se obino radi periodino. gubljenje pojma o vremenu i vlastitom identitetu. muka. unutarnja potreba
da se taj rad obavi i to u onom obimu i u ovom vremenu u kome je to uobiajeno. konstantno izostaje u toku vie dana.
pojedinac mora da poveava i obim i spektar vebanja. da sporo misli. naglo mravljenje i slabljenje celog organizma. da
osea intenzivnu glavobolju. U apstinencijalnoj je krizi. Jasno je da ovakav rad zahteva odreenu snagu volje..
Evidentno je i to da pojedinac osea potrebu da stalno poveava kvantitet vebanja jer. da kvalitativno oplemenjuje
vebanje. da u kontinuitetu dodaje nova vebanja. Najvea opasnost od nevebanja preti pojedincu ako poznaje i
godinama redovno praktikuje keiko. i senzacije intenzivnog i paraliueg bola. pojedinac doivljava neprijatne. Ukoliko
rad izostane. a kasnije i dezorijentacija. to sve manje zadovoljava njegove potrebe. pored opisanih. gotovo neizdrive
glavobolje. moe da preraste u potrebu. apatino. drhtavica i treperenje u telu. Ako je pojedinac dugo vremena navikao
na svoj reim rada. Taj rad postaje rutina u pozitivnom smislu. mogu da se jave. tromo. poznajui iz sopstvene prakse
negativne senzacije . bezvoljno. pored svih pozitivnih efekata na psihofizikom planu.. ili ne veba iz drugih razloga.
slabi mu mo reagovanja i sposobnost uvianja jednom reju. naravno u pozitivnom smislu. Jedna od posledica ovakvog
rada je i navika. nerazluivi deo njegove linosti. dosta vremena. ali konstantno. konstantni napadi jake. gaenje.. to
posmatrau izgleda kao da je pojedinac nepripremljen poeo odmah da radi. za odreeno vreme.. Posle viegodinje
prakse da se redovno i esto upranjavaju keikovebanja. to je jo gore. neprijatne epizode halucinogenog karaktera. a
vreme je da se on obavi. na primer svaki dan ili svaki drugi. napora. prethodno nauenih i usvojenih. povraanje i oseaj
odbojnosti prema hrani. nedelja. da se nastavi sa tim vebanjem. nenormalno reagovanje. odrava ve postignuti kvalitet.
Ako nije u mogunosti da veba. javlja se i navika. Ako se takav rad spoljanjim sredstvima onemogui jer je teko zamisliti
da ga sam pojedinac prekine. bol u celom telu. to stvara odreenu naviku. periodi promene depresivnog i agresivnog
stanja i ponaanja. pojedinac moe da se oseti loe. nego samo. koja.. ako se zadri na istom nivou. da poveava broj
uvebavanja ranijih. ak i bolne senzacije. pa taj rad izostane ili. pa je verovatno da odreen broj vrhunskih karateka
poznaje i koristi ove vebe pre rada. pritisak u glavi. renshu i mentalna vebanja rituale i slino. posle odreenog perioda.
dodajui sve sloenije vebanje i istovremeno poveavajui obim vebanja. on je u loem psihofizikom stanju. u zavisnosti od
nivoa napretka u radu karatea. odricanja. a vrlo su efikasne za onoga koji ih koristi.spoljanjem posmatrau. Oni postaju
deo pojedinca.. razdraljivo. nain ponaanja. da se teko koncentrie.
a i u nekim svojim ranijim publikaci . spiritualnog saznanja i individualnog uvida. to je. Otkrivanje ove poruke i ovog
znaenja je put izvoenja renshu tehnike. mentalni uvid. jedine postojee realnosti. Valja napomenuti da su sve ove
posledice privremene i nestaju sa zapoinjanjem uobiajenog vebanja. a samostalno samo pojedinci koji imaju iza sebe
dugotrajnu praksu u tom domenu. po svojoj prirodi. u kom sluaju ono moe da bude trajno i otporno na poznate naine
leenja.makar i jednog proputenog vebanja. Kod renshu dominira unutarnji oseaj za tehniku i doivljaj busshin. ako
duhovno rastrojstvo nije uzelo maha. kod nekreativnih se budi uspavana kreativna potreba. svetova multiple
halucinogene vizije. iracionalna spoznaja. Renshu ima takav uticaj na linost da se kod nematovitih linosti javljaju
izrazite i bujne imaginativne senzacije. naravno. Kako je ovo predmet rada na vrlo napredom stadijumu i daje
mogunost svesnog manipulisanja unutarnjim biem oveka. mogu da se jave i mentalni poremeaji. mentalno poimanje
tehnike. Ovo vai. posledice su jo neprijatnije. a u tom cilju se esto koriste i kate. da bi postale samo neprijatna
uspomena kada se dostigne priblino raniji nivo kvaliteta. alternativne mogunosti egzistencije. ovakav rad praktikuju
iskusni uitelji. Renshu u svom primarnom obliku predstavlja savrenstvo i harmoniju svih elemenata tehnike idealnu
tehniku. Renshu Renshu tehnika je prvenstveno mentalna disciplina u domenu karatea. pri emu se gubi oseaj za
materijalnu realnost i kontakt sa datom stvarnou.iracionalna lucidnost. ali prvenstveno iracionalne crte linosti. pa i
totalno duhovno rastrojstvo. svetova njegove unutranjosti. gde imaginativni doivljaj nadulne spoznaje i iracionalne
kreacije dobijaju kvalitet realiteta. Kako ovo produbljuje mentalno iskustvo i potencira kreativne. Pojedincu se otvaraju
vrata do tada nepoznatih svetova. Renshu predstavlja posebnu vrstu intuitivnog. Izvoenje renshu otvara karateki novo
polje mentalnog iskustva na nadulnom nivou. dominantnim kvalitetom karateprakse. nestajui sa njegovim progresom.
klasika karatea smatra renshu istinskim kreativnim napretkom. kod racionalno orijentisanih . iskustvene kreacije.
Klasika karatea tvrdi da svaka tehnika ima svoju unutarnju poruku i simbolino znaenje. imaginativna kreacija. njene
spiritualne snage i poruke. OSNOVNI ELEMENTI KARATEWASA U toku dosadanjeg izlaganja. Napredni renshu
doivljaj znai odreeno ekstatiko stanje svesti.
energetski balans. Tek kada ki pone da cirkulie po volji. ali boljom formom. Dolazi do harmonije tela. doivljeni tok
pokreta. umom i univerzumom. Unutranji vid. pojedinac moe vrlo brzo i lako da utvrdi koji je od njih dvojice vie usvojio
i izgradio tok pokreta. ve pokuaj da se d jednostavna deskripcija ovog elementa. nezavreno. po klasici teorije karatea.
uma i pokreta. buji i busshin.. esto se deava da je kod osoba koje potenciraju najee brzinu i snagu tehnike. ali je ona
isprekidana. tokom svakodnevnog vebanja.. snagu. saznanje. ispunjenog pokreta odreene tehnike. on nije u direktnoj
zavisnosti ni od jednog od spoljanjih elemenata.jama. javlja se kao posledica dobar. osvrnuo sam se i na neke
elemente karatetehnike. Spoljanji vid karate tehnike se odnosi na formu i nain izvoenja. u harmoniji sa telom. Kako je
ovo primarno unutarnji elemenat. Tok pokreta je mentalni doivljaj tehnike. stare vie hiljada godina. nezgrapno. Moe da
se desi da karateka radi formalno korektnu. Takoe se esto dogaa da karateka sa manjom brzinom i snagom tehnike.
posebno emo je obraditi. Tok pokreta je predmet iskustva. . deluje nervozno. dinaminu nepokretnost. potpunog.
usaglaena tehnika. Spoljanji posmatra moe vrlo efikasno i lako da proceni kvalitet neije tehnike posmatrajui tok
pokreta. Tok pokreta moe da se primarno oseti. Valjalo bi se ozbiljno pozabaviti unutarnjim vidom karatetehnike.
grubo njoj nedostaje iole kvalitetan tok pokreta. tok pokreta neizgraen. To je oseaj. a njegov rezultat je izuzetno meka.
sinhronost odnosno asinhronost. jer zavisi od mentalnog doivljaja kia. neusaglaen sa tehnikom. glatka. Tok pokreta je
u karate doao iz drevne hatha yogatehnike. Tok pokreta Tok pokreta je prva mentalna komponenta karatetehnike.
svaka karate tehnika ima dva vida spoljanji i unutranji. brzinu. doivljaj glatkog. ima mnogo kvalitetniji. za ta nije
potrebno neko posebno dugotrajno iskustvo u ovom domenu. ine tok pokreta. uravnoteen i harmonian tok pokreta.
jednostavno posmatrajui njegovu tehniku. Posmatrajui dvojicu karateka. jasno je da je nemogue strogo odvojiti
spoljanji i unutranju vid tehnike. Iz ovako determinisane postavke. pri emu ovo nije ni u kom sluaju definicija. Naelno
govorei. elegantnog. snanu i brzu tehniku. Smatrajui ovu temu temom od posebne praktine vanosti. Kvalitetan tok
pokreta donosi smirenost. Jasno je da sm tok pokreta bazira na dubokoj formi. ve oni zajedno ine kompletnu
karatetehniku. stabilnosti i iskustvu u vebanju tehnike.
tanije na metaracionalni nain. ispuni. a tokom kompletnog izvoenja tehnike. jer to zahteva meditativnii uvid u svaku
pojedinu tehniku. Onaj koji je mudar. Beskraj. da bi posle toga tekla kao iroka. prihvata. tehnika sma. svoje ostvarenje.
Jasno je da idealno izbalansiran raspored nije prisutan u veini tehnika. Energetski balans je ostvarenje ove ideje na
nivou oveka. ova analogija tehnike i reke predstavlja edukativni metod toka pokreta u drevnom karateu. Po teoriji. on
mora da ume da kontrolie ki. oseti. blii ili dalji od idealnog. postepeno vodei pojedinca ka sve sloenijem razvojno
progredirajuem naprednijem balansu. i na kraju se ulila u more. jedinstvo. Ozbiljan napor oekuje pojedinca na putu
harmonije energetskog balansa. Energetski balans je stanje. Poznavati i doivljavati energetski balans se moe samo
posle dueg perioda koncentracije na tehniku i meditativnog uvida u nju. da bi na kraju postao sastavni deo tehnike. da
bi se doseglo veno i apsolutno. esto koriste ovu grupu tehnika da bi upoznale uenike sa idejom i primenom
energetskog balansa na praktinom primeru. doivljavajui i ostvarujui tako svoju slobodu. Oseaj energetskog balansa je
dokaz kvalitetne tehnike i on se javlja tek nakon niza godina rada. da ga doivi. doivljava ga i ostvaruje. stapanje sa
univerzumom. Saznati energetski balans znai i pomiriti se. u svim delovima tela. apsolutnim. ve je promenljiv u
zavisnosti od tehnike. on ga uvia. njeno savrenstvo. optim. prihvatiti. nadiskustveni doivljaj. Energetski balans je slian
oseaju punoe. da ui. spora ravniarska reka. tehnika sa idealnim energetskim balansom je teishowasa ali ne sve. Kao
mentalni . Energetski balans Energetski balans je naredni stepen ispoljenja harmonije u karatetehnici. Kako stari uitelji
smatraju da bi pojedinac trebalo da ivi u harmoniji i jedinstvu sa svim to ga okruuje. Energetski balans je dobrim
delom izvan domaaja racionalnog iskustva i predstavlja iracionalnu spoznaju. eli da promeni taj tok. U tradicionalnim
kolama u prolosti. Svaka karatetehnika ima svoj energetski balans. savrenstvu. Tako se i tok pokreta ui. Neke kole
tradicionalno orijentisane.Stari uitelji govore da u poetku karatetehnika tee kao brzi planinski potok. prilagoava mu se.
idealnom poretku. Stari majstori govore da sve to postoji u prirodi postoji u harmoniji. prihvata i saznaje na prelogian.
oseaj da u svakom trenutku izvoenja tehnike postoji ista koliina i raspored vitalne energije kia. energetske ispunjenosti
u koju je uneta harmonija. Kate predstavljaju savrene modele za saznanje i praktikovanje energetskog balansa.
snagom volje prevazii prolazno i trenutno. Da bi pojedinac osetio energetski balans. Harmoniju. osnovni edukativni
metod uenja toka pokreta je Tensho kata. taj odnos meu entitetima. da upravlja njime. prilagoava. u Savrenstvo. Onaj
ko nije mudar.
Buji se razlikuje od tehnike do tehnike. U drevnom karatedou. Energetski balans je stav dinamike komponente tehnike
i javlja se tek i samo tada kada je tok pokreta u potpunosti usvojen i esto praktikovan. koje izgledaju kao posledica
prakse. On se u spoljanjosti manifestuje odmerenim i primarno doivljenim tehnikama. da pomenemo samo najvanije.
pri emu uvid u mogunost i nain izvoenja buji znai istovremeno i uvid u samu tehniku. Osea se harmonija. Pojedinac bi
trebalo da bude iskusniji poznavalac da bi osetio. kao i doivljaja i kontrole kia na ve uveliko ovladanom nesvesnom
nivou. ali to nije puka fizika snaga. Uvid u buji obino sledi tek po doivljaju nadsvesne ekstaze i uvek ga prati posebno
stanje svesti. savreno harmonino. gledajui nekoga. njenu filosofsku sutinu odnosno simboliki sadraj busshin. bez
dodatka bilo koje odrednice. toka pokreta. postajui sve tehnike. ali pojedinac nema oseaj da troi energiju.. postajui
sve. osnovni edukativni model za uenje energetskog balansa je Sanchin kata. a odnosi se na beznapornost.
imaginativnu prirodu.doivljaj. beznaporna priroda fenomena. svaki pokret. ija je posledica svaka izvedena tehnika.
Osea se energija uloena u tehniku. mentalnog uvida i kontrole tehnike. ve pre spoznajnu. ponekad i halucinogena
stanja. apriorno. Termin buji znai. bez elje da se . totalne energije. energetskog balansa. Zenovski orijentisani uitelji
tradicionalnog karatea posebno insistiraju na ovom fenomenu. postajui tehnika i vie nego tehnika. ve sma tehnika radi
tehniku. Buji Buji se javlja kao kvalitativni rezultat nadilaenja spoljnog i unutarnjeg balansa. to se i deava. Stari uitelji
govore da sve to postoji.. specifian je. etimoloki. Rad prate smirenost i ozbiljnost. odmerenost i kontrolisanost.
ponitenje forme i obima ega oslobaanje nesvesnih snaga i sadraja. on nema halucinogenu. beznapornu prirodu svake
tehnike. Spoljanjem posmatrau tehnika koja je izvedena sa buji izgleda glatko. Rad tehnike sa buji moe da predstavlja
i veliki utroak psihofizike energije. pojedinac ovo doivljava na nadulnom nivou. unutarnja ravnotea. njenu sutinu. i
predstavlja meditativni vid egzistencije. Buji znai biti slobodan i biti svoj. poistoveujui se sa njom. Njegova svest je
toliko suena da poima samo tehniku. jer je blizak zenovskoj metodologiji i doivljaju stvarnosti. jednostavno postajui.
iako ovakvo njegovo prezentovanje nije ni izdaleka potpuno. vidljivo usklaeni u jedinstvo. u kojoj je meri ovaj savladao
energetski balans. Ovde vie pojedinac ne radi tehniku i ne percepira je. i izuzetno harmonini. nenaporno.
sunce greje. sutine. Poznavati busshin tehnike znai osetiti. Moi. savreno. Busshin Busshin je filosofskosimbolika
poruka. njegovim problemima i njihovom reenju. deavanje dejstva . Harmonija je prisutna i sve to postoji je podreeno
univerzalnoj harmoniji. Biti. Busshin moe da bude filosofska poruka i simboliki vid edukativnog metoda. da govori o
oveku. predstavlja poistoveenje oveka i univerzuma. filosofsku poruku univerzuma. a akcija se deava. to je i
razumljivo kada se ima u vidu elementarna arhajskomeditativna priroda i geneza ovog elementa. Koliko su poetnike i
uenike tehnike u veini standardnih stilova sline ali ne sve. istini. ekstremno iroko polje primene i dejstva svake tehnike.
Buji predstavlja i odnos tragedije i lepote. njen ivot i njenu sutinu. o bolu. on mora da se. Busshin je vezan uz tehniku
od njenog nastanka i tei da prezentuje sveobuhvatnost. tako i buji predstavlja totalnu harmoniju. identifikacije sa
iracionalnim predmetom karatetehnike. Doivljaj. njenu tajnu. to znai pribliiti sebe ideji tehnike. unutarnje znaenje svake
tehnike. Jedan izgraen. savreno dejstvo. hteo to ili ne. zagonetka. munja seva. obrati stilskom karateu. veba sa
ozbiljnijim pretenzijama u domenu karatea. unikatnosti postojanja. Doivljaj buji je doivljaj identiteta. i uvek se javlja kao
poruka. sloenijim tehnikama. toliko je naprednija tehnika odraz specifinosti jedne kole ili stila.. Kako meu svim
deavanjima vlada harmonija. pravdi. Znati.beznaporno. glatko. eli da se bavi naprednijim. akcije. Hteti. bez elje da se
bilo ta promeni. Vetar duva. Buji je savrena akcija..desi ili ne desi. harmoniju na nivou univerzuma. lice i nalije istine.
simboliki data ideja koja trai tumaenje ili meditativni osvrt. apriorno deavanje. svojoj ideji. U krajnjoj liniji. Evidentna je i
oigledna injenica da je busshin primarno element ortodoksne tradicije karatea i da je izvan opsega panja ogromne
veine vebaa izvan ovako determinisanih tumaenja karatea. kia pada to je deavanje. Postati.. NAPREDNA TEHNIKA
Ako pojedinac. Busshin ima simboliki nesvesni uticaj koji izranja na povrinu svesti u posebnim stanjima. i predstavlja
predmet iskljuivo meditativnog uvida u tehniku. teorijski potpun i praktino proveren stil obino poz . deavanje
poistoveenja. razumeti dubinu i vieslojnost poruke i ideje tehnike. o patnji i njenom poreklu. ideji. ali i sebi samom.. ali
moe da bude i edukativne prirode. bez aljenja i bez rei. jer akcije nema.
i praktikuju se u skladu sa njima. svrha. krunu tehniku. Jer. put nazad. specifini kime i njegovo tumaenje i slino. sve
kole poznaju odreeni broj ezoterinih tehnika i tehnika koje se prezentuju na naprednijem nivou. pored optih. uz manje
tekoe. a u domenu tewasa tehnike elom pesnice put napred. da se kole odnosno stilovi mogu da raspoznaju i tumae i
na osnovu ovakvih tehnika odnosno kata. predstavljaju tumaenje. bazinim. i specifian vid kiai. teorijsku studiju
mogunosti tehnike koju je dao neki istaknuti uitelj. kako karate vrlo esto potencira individualnost. organizacija. na
stranu. pa ih valja i zasebno praktikovati. u domenu tehnike.. poetnik ili uenik. akademik. a nain izvoenja. uitelji ili
akademici. po nainu interpretacije. modalitet. to se vrlo esto svodi na varijacije optijeg tumaenja tehnika koje su
poznate veini stilova. bio on poznat istoriji karatea ili ne. bazino i kolsko kretanje koje je u njihovoj funkciji. Kako
napredniju tehniku prezentuju eksperti karatea. Moglo bi da se kae. i to njihovo tumaenje prihvata odreena grupacija.
postoje kole koje. verziju. upotreba. pravolinijskim ili krunim. kolikotoliko uspeno adaptira na tehniku neke druge kole
ili stila. varijantu. ako se ne radi o prvobitnoj. vie insistiraju na pojedinim grupama tehnika. koji je savremenik ili
pripada istoriji. Ova vrsta tehnike zavisi vrlo esto i od interpretacije. ima iskustvo. to je vrlo esto. uz odreenu rezervu. u
skladu sa ustaljenom praksom i tradicijom. tumaenjem najistaknutijih uitelja iz prolosti.naje sopstvene poetnike i
uenike tehnike.. arhainoj. pogotovo ako se radi o slinim ili istorodnim kolama ili stilovima. sloene su za razumevanje i
izvoenje. ali i onih koji imaju starije poreklo. improvizovanom. mogue je odrediti stil ili kolu. poglavar stila. podleu
osnovnim psihofizikim i idejnim principima datog stila.. u skladu sa bazinim postavkama te kole. Na taj nain. ili
specifine kiai. a izvoenje teh . te se tehnike javljaju u katama i uzete su iz neke od kata.. niim ili viim stavovima. pa ak i
tada. tehnike bridom dlana u blokirajuoj funkciji. moe da se. nain interpretacije. Veina kola ima. poznaje na primer
geriwasa izvedene u prostornom smislu put napred.. a najee vrhunski poznavaoci. rodonaelnik nacionalne ili
nadnacionalne organizacije je obino pojedinac koji se itav niz decenija bavi karatepraksom i koji. a vebaju se i izvan te
kate. ili pak u katama starijeg porekla koje su pretrpele neke izmene ili predstavljaju tumaenje. forma. elipsoidnim
kretanjima. To znai da velika veina savremenijih stilova. barem u njihovoj savremenoj verziji. pratei stav koji se koristi..
Pored toga. asocijacija. rutinu i dovoljno iroku teorijsku i praktinu osnovu da interpretira vrhunsku tehniku. Te tehnike
najee vode poreklo od arhainih i drevnih tehnika. jasno je da ta tehnika u odreenoj meri prolazi kroz prizmu njihovog
tumaenja karatetehnike i naina njenog izvoenja.. ili. situacionom ili pak formalno odreenom toku pokreta. jedan
pojedinac. jer im je potencirana vanost.. Jedan vrhunski poznavalac. kao osnovni model rada tehnike. samim tim. to
se najuoljivije vidi u katama koje su karakteristine za tu kolu. drevnoj tehnici koja je dobila novi vid ili tumaenje.
Meutim.
.
Odrednice pojma dojo zasluuju neto vie prostora i panje. direktne i trenutne iracionalne spoznaje nitetnosti. prenoi
ovde. Do znai i to da se tei etikoj. judo. U leksici japanskog jezika analogni termin je Do. a taj postupak napretka..
Evidentno je i to da do u svom nazivu sadre mnoge umetnosti ivljenja kao to su kyudo. Naziv poglavlja se sastoji od
dve rei DOJO i BONTON. napretku iracionalne samorealizacije. ali i put odlaska i put povratka istovremeno. otidi a da
ne sedne. Sokan DOJO i BONTON Ovo poglavlje je planirano tako da u svom okviru obuhvati jednu oblast.
psiholokih. ta je bonton. Vei tehnika je sve. iako je i ovakav prevod termina ogranien.. Kineska antika filosofska misao
za isti pojam koristi termin Tao po emu je nastala filosofema Taoizam. nain katarze putem nihilizovanog ontolokog
saznanja. hapkido. vreme koje se provede vebajui. koja je esto zanemarivana ili marginalno shvaena u domenu vetine
u delu sveta u kome ivimo. Do Jo etimoloki znai Put i Mesto. Do je Put. estetikoj i kontemplativnoj iracionalnoj spoznaji
i kvalitativnoj pro . jer moe da deluje odbojno na racionalnu svest. ma koliko bilo formalno odreeno. koji ima i
elemenata religioznog. Ako si iz niskog stalea. aikido. prezentovanje tehnike je uglavnom pod uticajem individualnog
naina izvoenja i tumaenja te tehnike. u nitetnost materijalne egzistencije. Perl Bak u delima iz Kineske trilogije odreuje
Tao kao sveti duh. otputi se istog dana. utapanje u nirvanu. ali i vrlo praktinih implikacija. Do u ovom sluaju znai da je
Put vaniji od spoljanjeg efekta. tanije Put bez povratka. odnosno da u ovakvom tumaenju vetina duhovno dominira
nad materijalnim. ivot uz vebanje klasike karatea i ne samo karatea esto se naziva Put ili Staza. Zenkanon Ako si gost
visoka roda. Ako si iz srednje klase. ali i dinamiki iracionalni metod. ipak predstavlja individualni odraz zamiljene
idealne tehnike. Ljudi nisu nita. bilo da se to odnosi na jedan stil ili da se posmatra globalno. Vei je mnogo vanija od
ljudi. Do ima vie filosofskih. Jasno je da je ovde dato objanjenje bitno pojednostavljeno i da ni priblino ne obuhvata sve
filosofske odnosno psiholoke implikacije Puta. Do je i odlazak. ire posmatrano karatetehnike i njenih bazinih principa u
celini. Do istovremeno predstavlja i idealizovani kanonizovani nain napretka u radu neke od vetina ili umetnosti.
Tradicionalni karate bazira na individualnoj psihikoj evoluciji. mistinog i iracionalnog poimanja stvarnosti. kendo.
goshindo. poznato je.nike.
Jo znai Mesto. Do se poima u posebnom psihikom stanju srodnom transu. ivot onoga koji sledi do je do. tako tvrdi
najsvetlija tradicija. Do odnosno Put i ivot odnosno Staza. Tako se dolazi do trojstva ovek odnosno Um. etike i estetike
katarze. ali je do tu shvaen kao Put. sinagoge. . nitetnosti materijalne forme. ovek doivljava do i sledi do. Po tradiciji.
mistino i iracionalno. pri emu termin jo oznaava pojam mesto. dojo je hram karatereligije i slui za karatepraksu i
karaterituale. nitetnost. Spoznaja do je iracionalna a postizanje do ima vie nivoa. tako to vetine imaju imanentnu. Jo
ima vie filosofskih odnosno metafizikih odrednica. analogno tome i za karate. Dojo je sveti prostor.meni. potovan kao
izuzetan. beskonaan i nepovratan. unutarnju Stazu Do. Do i vetine nisu ni u jednoj bitnoj taki odvojeni. Kako nas
ostale odlike tradicionalnog poimanja jo ne obavezuje suvie. put kojim se najtee ide. kao Nain. fanatizovan.
Ceremonijalna i etikeciona tehnika ima u svom okviru kompletan sistem pojedinanih rituala i ceremonija kojima se
iskazuje strahopotovanje dou. spoljni pokret i spoljanji efekat samo nain. iracionalizovani spoznajni metod. Vebajui
klasiku vetine. ali i do je njegov ivot. Polira ljudski duh. obratiemo panju na sloenicu Do Jo. Ne postoji do bez ivota ali i
vice versa. Tek kada je ovo troje u jedinstvu. ritualnoj aktivnosti u njemu i Adeptima. Prvosvetenicima i Patrijarsima
Senseima koji rukovode ritualnim simbolinovima u njemu vebanjem karatedoa. imaginarnog. prostora i materije. lik u
ogledalu unutarnjeg. Magovima. metod. a da su fiziki. nitetnosti i neegzistentnosti vremena. dobrim delom iz razloga
to je poimanje do ulno nadiskustveno. klasika marcijalnih umetnosti smatra dojo za hram. najdui put. iracionalnog. Do
se vezuje za vetine. Do i ivot pribliavaju se znaenjskoj identifikaciji. Do je nerealna realnost. kao Staza. U
tradicionalnom karateu dojo je ekvivalent hrianskom. Preciznije odreeno. To je sakralni prostor za razliku od profanog.
Iz tog razloga prilian broj istonjakih uenika vetina ulazi u dojo sa strahopotovanjem i poniznou. osveen svetlou i
znanjem. za razliku od nadegzistencije odnosno do. istonjakom poimanju pagode. introvertnog. alogian. jevrejskom i
muslimanskom pojmu crkve. Hriani u crkvi vide boji hram. koje je posledica duhovne katarze i svesti o nitetnosti
egzistencije. Tanije. jer do bez vetine i vetina bez do ne postoje. katarza. Do je neogranien. mesto gde se ui i
ostvaruje. Materijalna egzistencija dolazi na nivo subegzistencije. ivot sa do i za do je filosofskomistini obrazac
ponaanja i poimanja stvarnosti iji je metod iracionalan. damije. jo je mesto gde se ostvarujue do. Pojam Do odnosno
Tao je jedan od centralnih u presavremenim filosofemama dalekoistone teorijskofilosofske misli. ispunjava se do.
Drevne karateke u dojou vide mesto ovekovog odnosno duhovnog proienja. prostor uopte. sveti prostor gde se
odravaju verska odnosno religiozna sluba i praksa. a njegove filosofske odrednice nemaju analogni ekvivalent u
zapadnjakoj.
uvek je tu da dela na najbolji nain. U dojou je sakupljeno sve znanje. Oni su meusobno neodvojivi. hoda.Postoji i
analogija izmeu hrianskih. dojo predstavlja Univerzalni Um. Mlada biljka jaa i raste zahvaljujui plodnom polju i suncu
iznad njega. Bez njega. uitelji japanskog porekla obino intoreligije ili Budizma. Retki su uitelji koji dosledno sprovode i
insistiraju na ovom kodeksu ponaanja. odreene kole karatea u dalekoistonim kulturama imaju sopstvenu religiju. Vrlo
esto lider neke tradicionalne kole nosi titulu patrijarha odnosno prvosvetenika. i odraz linog mistinog odnosa prema
stvarnosti i potovanja i poniznosti prema mestu koje se smatra svetim. U savremenim uslovima prilino se retko
uenicima prezentuju sve tradicionalne implikacije dojoa i retko se od njih trai mentalni napor udubljivanja u ove teme.
sa druge strane. sva vera. razgovara sa samim sobom i obraa se samome sebi. Ova analogija nas ne obavezuje vie
od inoformativnog nivoa. muslimanskih crkvenih bogosluenja i verskih rituala i prakse u tradicionalnom dojou. Samim
tim. niti bi mlada biljka izbila na svetlost dana. ali to nije pravilo. i senseia u karateu. Iz tog razloga i ne navodimo
kompletnu etikeciju ponaanja u dojou. uitelji u ovim kolama su ili svetenici ili kalueri. rabina. jer po mnogim svojim
determinantama i same predstavljaju religiozni pogled na svet. Da bismo ovo ilustrovali. stvarajui svoje delo.
jevrejskih. Umetnik. Simboliki osvetljeno. dobrim delom. Pikaso . i to uz prilian napor u traenju. moe sve. Sensei je kao
sunce vidi sve. Danas se pod dojom podrazumeva svako mesto gde se veba neka od vetina pod vostvom instruktora
odnosno majstora. Uenik simbolizuje to seme i zato mnoge kole insistiraju na simbolikoj smrti. Mnogi tradicionalni
uitelji imaju i sveteniko zvanje. Evidentan je i odreeni stepen analogije izmeu svetenika. jer je ona. Seme nie i raste.
seme nikada ne bi proklijalo.. mada uoavanje ove podudarnosti moe da doprinese uvodu u komparativnu misao
posveenu temama koje su predmet ove knjige. ritualnom inu nestanka. sa jedne strane. posluiemo se jednom
analogijom Dojo je kao plodno polje. sva mo.. kao to su sensei i dojo neodvojivi. U njega se baca seme. pa se on sve
ree moe pronai u svakodnevnoj praksi.
.
kao konstanta zapitanosti ovekovog uma. nitavilo. Relacija izmeu ovih struktura predmet je uglavnom svesnog uvida.
na primer da li postoji apsolutna egzistencija. na koja je nemogue odgovoriti na svesnom nivou funkcionisanja
odnosno racionalno. podsvest.. postoji li apsolutno dobro i zlo. valja se barem okvirno osvrnuti na istonjako poimanje
mentalne strukture oveka. jer pojedinac u budnom stanju percepira samo sadrinu/elemente sopstvene svesnosti.
najpoznatiji istonjaki termini za to su nirvana i satori. racionalno praktino ponaanje odnosno delovanje. iako je ovaj
termin samo uslovan. priblino.Iluzija je prosvetljenje. ego i superego ili. . kao produkt. smatrajui pojam duha mnogo
irim i sveobuhvatnijim. svest i uslovno drutvenu svest ili savest. zen na osnovu kasnijih yoga uenja. odakle dolazimo i
kuda idemo.. bilo istonjaki. Prosvetljenje je iluzija. Kasnije. imaju u svojoj teoriji uenje o posebnom stanju duha
nadsvesnom stanju. Osnovna odlika svesnosti je racionalnost odnosno logikokauzalni model saznanja i. stanje
nitetnosti. Sva budistika uenja imaju za krajnji cilj gubljenje svesti o sopstvu. Savremena psihologija od Frojda na
ovamo pominje tri osnovne strukture id. postojanje u nepostojanju. pomirenosti sa svetom. bilo zapadnjaki. uvek je
sveprisutna. kao to su.NADSVESNA EKSTAZA Svi hermetiki sistemi. Tu uglavnom nema otre podele na substukture
kojima bi uloga bila jasno izdiferencirana. Na zapadu. Buda SATORI . ta je sutina ivota i smrti. Nirvana je deo
budistikog religioznomistinog uenja. Istonjaka hermetika tradicija govori o duhu a ne o linosti. Problem racionalnog
uma je u tome to postoje nekakva pitanja. ljudskom umu najdraa. Da bi se uopte mogao shvatiti sadraj pojma ovog
termina. eksplicira satori kao krajnji cilj transcendentalne prakse. Kantova trijada ko smo. Konano. i znai utrnue.
praznina. antiegzistencija.
nefenomenoloki spoznajni nadefekat preplavljuje um. Sve to je bilo. niti reima. u besmisao egzistencije i ideje
egzistencije i ideje o egzistenciji. vie od ivota. da bi se polo put nazad. kada oseti bol i patnju ovoga sveta. Na tom
putu mnogi su odustali. Za to su potrebne godine ili decenije. On ivi u teskobi. neminovno nesrena. Problem i ovek
doive svoje razreenje u nadrealnosti. savren u svojoj nesavrenosti. ali celim biem. i misao sama je mogua jer jer
nadegzistentna. videti i nevideti. niti delom. nestalo je svi strahovi. itavim svojim biem. Katarza je potpuna. rukama sa
kojih tee krv. oni mogu samo da ukau. Muenje uma je uasno. uvid u besmisao egzistencije. a ponajvie samim sobom.
oseti sebe kao bolnu krvavu goruu ranu. koja sadri bezbroj realnosti. Satori znai probuenje. samim sobom.
beskonanost smu. Kida se veza sa materijalnom stvarnou i logikom postojanja.Obian smrtnik. osetiti i neosetiti. hteo
to ili ne. znai otvoriti oi. a izlaz se ne vidi. uti i neuti. To reenje je i reenje i nereenje istovremeno. jer svaki ovek uvek
plaa svoj dug. jer ga nema ako oveka nema. budinosti i potencijaliteta sve je mogue jer sve je misao. Tu uitelji ne
mogu da pomognu. mnogi su propali ili su se izgubili u lanoj predstavi sebe.. strahu. optereujue. ovek je neogranien i
savren. ako ne misli. radosti. socijalni status. prosean ovek nikada ne uspe da na njih validno odgovori. Tad i samo
tad nastupa subjektivni doivljaj satori. a njegova egzistencija je. u zavisnosti od psihike zrelosti uenika. totalne slobode
svesti nestanka. Zenovski uticaj ima za cilj da ukloni sve vetake koprene preko lica. Briu se granice izmeu mogueg i
eljenog. ivotu se ne moe dati odgovor milju. samo ako uloi napor u to. Tu se misli prvenstveno na doba. od njegovog
uspona na lestvici na stazi individualne psihike evolucije. on tada dri ivot svoj i sudbinu svoju golim rukama. brige. Taj
put on je najtei od svih puteva kojima se moe ii. sav jad.. uvid u neegzistentnost duha i materije. suvino. uvid u
neegzistentnost sebe. Kada jednom od misli o sebi doe do problema sebe. put ideje. Po tom uenju sve ili bilo ta je
nepotrebno. prosvetljenja. put sebe samog. To je apsurd. akcije ili neakcije. Tad i samo tad to se desi ili ne desi. rasu.
da parafraziramo Budu. Fenomen svesti se gubi a nadsvesni. ali ne i da vode. pol. sve elje i sve misli. profesionalnu
delatnost i sline spoljanje ovekove odrednice. moda moe delom. veru. Doivljavajui sebe kao realno neegzistentnog i
svoju . uvid u sveprisutno nita i u afirmativni apsurd. Taj put znai sve. svoga uma iako ovo nije razlueno. jer joj je kraj
neizvestan a tok nepredvidljiv na njih se ne moe uticati svesnom akcijom. jer se smatra da svaki ovek moe da postane
svoj u svoj svojoj svojosti. jer bi to bilo besmisleno. besmisao ivota ili smrti. sadanjosti. izmeu prolosti. vie od oveka.
Ako ovek misli o tom putu nije na njemu. ali je njegova najvea prepreka on sm. Hiljade je prepreka koje uenik mora da
savlada. Niko nita ne dobija ako prethodno nita ne prui. bedu i gorinu koji se mogu doiveti. opet nije na njemu. jedino
postojea.
i ovek je neogranien. i ona sama je neograniena. ija je egzistencija nedefinisana i redefinisana. svoj identitet. koji je
neogranien. postojae i moe da postoji. od svega to postoji. u Nita. poznato i priznato. u afirmativnu/negativnu
apsolutnu beskonanost. U stanju ponitenja forme ega.uitelja Za svog ivota budi mrtav mrtvicijat. prosvetljenom oveku.
svemonu slobodu. samo jedna teorijska odredba koja u praksi gubi vanost. Mo spoznaje beskonanosti pripada
totalnom. postoji. ovek koji je prevaziao i ivot i smrt i egzistenciju i neegzistenciju. ekstatikog nadhalucinogenog
poimanja. jer se poistoveuje sa njima. slobodu od slobode same. Satori predstavlja vrhunsku radost i vrhunsku tugu.
Um je misao i misao je um. ali ne nihilistiku slobodu. kao besmisao. gubei sopstvenu egzistenciju u fenomenolokom
smislu. sa Biem. svoje bioloke i socijalne odrednice i postaje sve. iracionalne spoznaje identiteta sa totalitetom.
potpuni ovek. i um je neogranien. neogranienu slobodu. sa Beskonanim. besmisla koji vodi u slobodu. ali je to pre
nadsvesni oseaj slobode neegzsitentnosti granica. od svoje egzistencije. stapajui se sa Venim. Logika i razum nestaju
na raun kreacije. sa Univerzumom. postojee i moe da postoji postoje sveto. nerazlueno i beskonano. Priroda i
Univerzum i Svet. kao i definitivno osloboenje od radosti i od tuge. I ini sve to hoe. neegzistentna. Sve to je postojalo.
dezorganizacija ili vulgarni hedonizam. ovek um samoga sebe doivljava kao apsurd. Javlja se i oseaj potpunog
besmisla. Totalna svest ovde komunicira sa univerzumom. imaginacije. a duhovni svet materijalnu. mirenja sa
nepostojeom egzistencijom se potvruje nepostojanjem sopstvene egzistencije. Sledbenik gubi svoje ja. postaje i Bog i
Sotona. ve kreativnu. To stanje identiteta. postojalo je. Posluajmo rei zen. sa Apsolutom. od svoje misli. dragoceno i
svetlo. i svet materijalni i svet duhovni. i oni postaju jedno. materijalni svet dobije duhovnu dimenziju. Ne postoji vie ja i
mislim odnosno um i misao. Nadiskustvena spoznaja negira postojanje bilo kog vremenskoprostornog kontiniuma.
osloboenje od sopstvenog ja koje bi percepiralo radost ili tugu. Vreme je postalo besmislica a prostor apsurd.misao
kao neegzistentnu. sve e biti dobro Ovo izgleda kao duhovna anarhija. To je doivljeni ovek. kreaciju koja je pretvorena
u Sve. ogranienja ili zabrana. .
tako da je ovaj sadraj sasvim individualan. istovremeno. moe da se doivljava prolost. Prosvetljeni. jer je on sve.
sadanjost. Boriti se ili ne boriti se. on je svoj gospodar i svoj sluga. Mahatma. on je postao sveti ovek Buddha. sa
pojaanom psihikom slikom i intenzivnom snagom doivljaja. jedina postojea stvarnost. za to namenjenih kata. znati i ne
znati. Valja biti a ne gledati. U stanju nadsvesne ekstaze. Biti svoj i niiji. onaj koji se bori i koji se ne bori. postojati i ne
postojati. koji postaje neegzistentan. a umreti da bi se rodilo. iako bazira na univerzalnoj podlozi arhetipske riznice
oveanstva. koji ivi ili koji ne ivi. ali postoje i neke savremenije karatekole koje insistiraju na teoriji nadsvesne ekstaze.
Materijalni svet se gubi. Stanje je vrlo slino budnom snu. moi i nemoi. Isti je. a i da se u njemu aktivno uestvuje. ume
sve. jer eleti znai i neeleti. Ogranien je onaj koji eli i onaj koji ne eli. biti ili ne biti on zna da tu nema razlike. Svi
vremenski trenuci se slivaju u jedan. . boriti se znai i neboriti se.Po tradiciji. spoznati. ne ide nikuda a sve zna. da je to
isto posmatrano sa druge strane. Simboliki sadraj je izuzetno bogat i raznovrsan. koje svoju praksu i uenje svode
gotoo iskljuivo na stazu ka doivljaju nadsvesne ekstaze. a iveti znai i neiveti. Satori. Iluminat. jeste i kad nije. a tako
razliit. Teorija o satori je veoma stara i pripada tradiciji i drevnom karateu. i to paralelno ili sliveno u jedno. ili otii da bi
se dolo ili doi da bi se otilo. On razume. a osoba koja ga doivljava identifikuje sadraj slian halucinogenom. Sadraj moe
da bude dinamian ili relativno stabilan. Sadraj nije misao. svest i kritiki odnos prema stvarnosti bivaju neutralisani. uz
vizualizaciju i vibraciju odreene mantre monotonog zvunog sadraja koji deluje sugestivno i reducirajue na fenomen
svesti. ali ne moe biti razumen. Obino umom onoga koji to stanje doivljava promie sadraj arhetipskog odnosno
simbolikog karaktera. on je poistoveen sa umom. nepostojei u svoj svojoj punoi. fenomen svesti je bitno redukovan a
ulnomaterijalni svet postaje neegzistentan. Njegova materijalna egzistencija se nastavlja. iveti ili umreti. ali arhetipska
komponenta dominira. Vremenskoprostorni kontinium se gubi. Mudrac. gubi se subrealnost ulnih utisaka i
materijalnog sveta. zna sve. ne pripada nikome do samom sebi. ne gleda a sve vidi. To je problem ugla posmatranja.
roditi se da bi se umrlo. U veini sluajeva. stanje nadsvesne ekstaze se postie ponavljanjem vie karatetehnika po
odreenom ritmu ili ponavljanjem posebnih. misli i kad nemisli. uiti. U stanju nadsvesne ekstaze se gubi barijera izmeu
svesnih i nesvesnih delova bia. dela i kad nedela. pri emu se on doivljava kao nadrealnost. a ostati neegzistentan.
kojega se valja osloboditi. ulni opaaju nestaju. jer to je Prosvetljenje. Buenje. moe sve. ivi i kad neivi. ali on vie nije
ovek ovoga sveta. ne slua a sve uje. budunost i imaginativna realnost koja se nikada nije desila i nee se desiti.
ve bazira na kreativnom iskustvu. bede. bazira na oseaju. Vrhunska umetnost u stanju nadsvesne ekstaze je
neverbalna komunikacija sa osnovnim. Na taj nain se dolazi i do Univerzalnog znanja ili arhetipske riznice Kolektivnog
saznanja ljudske rase. pred lice dvojnosti Univerzuma i uzima kljueve svoje sudbine u ruke. kao to su Voda. nema ni
Dobra ni Zla. tako da on ne prihvata saznanje. samo to njihov intenzitet postaje apsolutan. i trajan i prolazan biti
Priroda. Dobro dela. on postaje Dobro. arhetipskim ili fundamentalnim nadsimbolima koji odreuju univerzum. iz svoje
ideje nastati i u njoj nestati. prihvatanje. jada i gorine. ni zemlje ni neba. Ovo iskustvo moe da vodi i do bola. priznaje i
vidi. A tad i samo tad.U stanju nadsvesne ekstaze moe da se komunicira sa svim osobama. spoznaju iracionalnog
iskustva koje se budi iz oveka. i samo Zlo potuje. biti i svemoan i nemoan. ni prirode ni uni . i sve to je ona biti priroda i
vie.. Prirodu samu. mirenje i ponitenje sopstvene egzistencije. i samo za Zlo zna. nestati u njoj i raati se iz nje.
nestanak forme ega. Ova komunikacija moe da znai i identitet. i bol je bol jedine egzistentne pojave i jedina mogua
spoznaja datog doivljaja. nema ni prostora ni vremena. On postaje Apsolutno Zlo i ini Zlo. mentalne komunikacije. pri
emu je doivljaj kontakta sa njima nadulni doivljaj totalne. nastanka i nestanka. i jeste Zlo. dela Zlo i misli Zlo i jeste Zlo.
Dobro ini. Priroda. te vie nema onoga koji pati i oseanja patnje. njenu ideju. a ne na pamenju ili znanju. taktilni i ostali
ulni aspekti doivljaja prerastaju u totalni mentalni doivljaj. nemogue je razluiti jedno od drugog. poistoveenje.. koje
takoe nema injeniku niti materijalnu podlogu. ve su pre spoznaja. u gru i u bolu. Apsolutno Dobro i jeste Dobro i samo
Dobro zna. njega vie nema. iz ideje. njenu sutinu i sr. u utrobi sebe samog.. postojeim ili imaginarnim. Tada pojedinac
stupa pred lice Dobra i Zla. snagu i mo. Vizuelni. ni svetlosti ni tame. Vatra. ve se ono raa iz sutine. apatiju i
nepriznavanje materijalnog sveta kao egzistentnog. ve je patnja patnja i samo patnja. Otac. postaje Dobro i veruje u
njega i samo u njega. i da donese mentalno rastrojstvo i dezorganizaciju linosti. jer je jedinka u totalitetu svojih
parcijalnih delova i poistoveena je sa univerzumom. biti i priroda i nepriroda. prihvatanju. Spiritualno znanje odnosno
iskustvo odnosno doivljaj su u identitetu. spoznaji. apsurdu sveznanja. neafektivni oseaj. patnje. razlog njenog
postojanja. iz univerzuma. sluni. metamorfoza je potpuna. iracionalni doivljaj. Ovaj doivljaj moe da bude izuzetno
upeatljiv i neprijatan. Biti voda bolja odrednica ne postoji. Informacije nisu injenikog karaktera. iz uma. naravno posle
doivljaja nadsvesne ekstaze. U ovoj metamorfozi. nitetnosti egzistencije. biti svuda i ne biti nigde. To znai saznati sve
univerzalne tajne prirode. Jedinka postaje patnja sama. Dobro vidi i spoznaje. poznatim i nepoznatim. gubljenju
identiteta. jer jeste Dobro. Dobro misli.
svemona Apsolutna egzistencija. i opet ga nema. iznad materije i duha. i telo njegovo i dua njegova i um njegov
postadoe Njegovi. . jer je on video Onoga to Jeste. i opet nastane umre da bi se opet raao. to je posledica neznanja i
dezinformisanosti u ovoj oblasti. i uini ono to je On uinio. A tada on.verzuma sve je nestalo. i bude Um. Ljubav
njegova prema Njemu je beskrajna. iznad prirode i univerzuma. ali on ljubav vie ne osea. sluga i brat. ponizan u
razumevanju. i bude Sve. ili se imaju pogrene informacije. poev od arhainih pa do ultrasavremenih. osmehu. i sazna
isto to i On. Nesaznatljivo. On je iznad vremena i prostora. Ova oblast je tabu tema. gde se esto i izbegava da se
prezentuje. i rodi se. Smatrao sam da od ove teme ne bi trebalo pobei. Ovo poglavlje je govorilo o jednoj oblasti koja
je neretko vrlo loe. jer iste rei izree. jer su umiranje i raanje van njega. i bude Ideja. a one istinu donee. Njegova jedina
odrednica je to da Jeste. i bude u njemu. niti je samo formalno obraditi. ni prema karateu. I bude On. i prestane da
bude Nita. onoga koji Jeste. on je vena i beskonana. Negovo Ime i Lik uze. on moe sve i zna sve. i mir. jer mu je Uvid
bio beskrajan. nepostojee. Tema moda deluje odbojno ili mistino za racionalni. Beskonano. pred licem Njegovim.
spoznaji daleko. prolazno. Um. moda i zato to je vrlo mali broj pojedinaca koji mogu da se nazovu njenim
poznavaocima. Tada spozna ta je Bog a ta ovek. podie glavu i stade izgovarati rei. I on postade svetenik Njegov.
Takoe je na takvo stanje uticala i neprivlanost odnosno bespotrebnost tumaenja ovog elementa prakse odnosno
tradicije karatea. budizam i ogromna veina hermetikih sistema. A onda on. jer predstavljae Zakon Njegov. a jo je manji
broj onih koji su spremni da daju svoj doprinos razjanjenju ove teme. Upravo zato sam se i poduhvatio da o ovome
neto vie kaem. staje pred lice onoga koga ima. i umre. bez iole dubljeg uputanja u njenu sutinu. Jedno u niemu. i onaj
koga nema se utopi u njegovim oima. duu Njegovu i Um Njegov. zlonamerno ili neuko protumaena u strunoj literaturi. i
bude Istina. I potovanje njegovo je beskrajno. tada spozna Istinu. sve je postalo neegzistentno. kao i nekritikog
odbacivanja onoga o emu se ne zna mnogo ili gotovo nita. i rodi se da bi ponovi umro. i slogu. On je Apsolutno. jer on
spozna Njega. Jedno u Svemu. i dostojanstvo. To ne bi bilo poteno ni prema itaocima. i ode iz njega. i bude Nita. i
prestane da bude Sve. Telo Njegovo. jer klasina teorija karatea poznaje i priznaje Satori i nadsvesnu ekstazu. netano.
jer oni postadoe Jedno. i pogleda u sunce. Jedno u Jednom. i blagostanje. savremeni um. i bude onde gde je i On bio.
kao i yoga. koga nema. Ideju. ni prema ovoj knjizi. jer te rei behu Njegove i njegove. svemu daje ideju i smisao.
jer stanje nadsvesne ekstaze ne pripada samo karateteoriji niti praksi drevnog karatea. pa ak i u klinikoj praksi u
savremenoj psihologiji. koji bazira na hermetikom doivljaju nadsvesne esktaze. iracionalni i u manjoj meri podleu
verbalnom objanjenju. ili su fikcije u sklopu religioznih uenja. jer su individualnonadiskustveni. nije nemogue da su
odreeni. Naziv je uzet uslovno. . izazvati kod veine ljudi normalne psihike konstitucije. pomenuo i Apsolutnu
Egzistenciju to je.Tema jeste deo tradicije i klasike karatea. pa sve ovde izloeno tako valja i shvatiti. to je koincidencija
sa predmetom ovog poglavlja. a izgleda da se neki aspekti mogu pronai i u istim religioznim sistemima i mistinim
praksisima. obraujui fenomen nadsvesne ekstaze. i odreenog doivljaja Apsolutnog u stanju nadsvesne ekstaze.
Bogojavljanja. adekvatno obueni. jer predstavljaju pre svega mentalne doivljaje ija je priroda slina halucinogenoj po
psihoanalitikoj teoriji i mogu se. tokom istorije filosofije. i polemiko je pitanje da li su opisani sluajevi deo hermetikog
vebanja i doivljeni u stanju nadsvesne ekstaze. Hriansko uenje esto pominje pojavu Boga u materijalnom obliku tzv. a
kasnije naivno protumaeni. koji nema mnogo znanja iz ove oblasti. u ovom kontekstu. jer su. naivno ili tendenciozno
protumaeno nadsvesno iskustvo pojedinaca koji su imali struno znanje. uz odreeni rad. lani. to u potpunosti
prevazilazi teme i aspiracije ove knjige. Pomenuti procesi i doivljaji su delimino poznati. Opaska je data da razgranii
dogmatski. ve i prohedonistiki orijentisanom savremenom oveku. i strana je ne samo sportu. bila i jedna od teorijskih
odrednica boga. Pomenute teme imaju svoj racionalnije objanjeni ekvivalent u savremenijoj psihoanalitikoj teoriji uvida
odnosno Jungovoj teoriji arhetipova i simbola. odnosno da je jedan deo opisanih doivljaja fikcija a drugi pogreno. ve i
svim hermetikim sistemima vrednim pomena. i imali doivljaj boga. svojom sutinom. logiki orijentisanom. Oni manjim
delom predstavljaju mistinoreligioznu praksu. Sagledano iz drugog ugla. Nije nemogue da su oba sluaja verovatna.
Moda je problem u tome to istonjaki hermetiki sistemi iracionalno poimaju i simboliki prezentuju svoju grau. a njihovo
doivljavanje je iskljuito subjektivne prirode. pa i priznati u psihoanalitikoj teoriji. Postoji analogija sa hermetikim
uenjem. koja prate posebna stanja svesti onih koji to doivljavaju. ne podrazumeva nuno teistiki koncept boga. mada
postoji i odreena pozitivna korelacija. boanstva uopte. idealistiki doivljaj boanske egzistencije bez ikakvog dokaza za
to. Takoe sam. Pod pojmom Apsolutne Egzistencije se. Jasno je da bi nastavak i razvoj misli u ovom pravcu
predstavljao neminovno uvod u studije interakcije hermetizma i religije. pa je ona strana i manje razumljiva oveku
racionalnog uma. za to unapred pripremljeni pojedinci.
.
kreirao je vebu ruku koja je kasnije nazvana Sanchin. energija.. pri emu joj je sutina. gde nema kia. Vodi.. sauvanu do
dananjeg dana u tradicionalnim kolama. Ki je vezan za karate od njegovog nastanka. Vatri. Etru. odnosno
akupunkture i moxeologije. Sanskritski naziv je prana. njeno kretanje. i bazira na tenzija relaksacija principu. . Po
arhainoj staroindijskoj filosofemi. kanala i ventila po kojima se kree. Ki ima poseban sistem meridijana. Svaki od
meridijana odnosno kanala odgovara nekom od elemenata prirode u starokineskoj filosofiji Vazduhu. Buda Za one koji
oseaju. priroda ispoljavanja ista. Prema tradicionalnoj doktrini akupunkture. po tano odreenom rasporedu i po tano
odreenom vremenskom ritmu. Radakrinan KI DOIVLJAJ I KONTROLA Sve istonjake marcijalne umetnosti poznaju ki.
Bodhidharma. ivotna sila. posebna fluidna psihofizika energija koja u potpunosti proima spoljanji model ovekov
njegovo telo. U zapadnjakoj fenomenologiji je teko nai ekvivalentni pojam. ve metod energije. univerzalna energija je
jednoobrazna javlja se i u makrokosmosu i u mikrokosmosu.Najvei bol je pri roenju i pri smrti. a razlog tome moe se
traiti ak i u multiplosti aspekta i nivoa njegovog ispoljavanja. Za one koji misle. Fiziki aspekt kia poznat je vie hiljada
godina pre karatea i predstavlja jedan od kamenatemeljca ranih postulata yoge i orijentalne medicine. i predstavlja
prvobitnu katu karatea. Ki nije fizika energija. ivot je prava komedija. u oveku kao jedinki. Prvobitni karate predstavlja
metod kontole i upravljanja tokom kia. ali i svakog drugog oblika ivota. ivot to je ki. Ki se stie roenjem a gubi smru.
ljudskog. nema ni ivota. Tvorac karatea u modernom smislu. Ki japanski ili chi kineski predstavlja ostvarenje ivotne
sile ili univerzalne energije na nivou mikrokosmosa odnosno. u funkciji karatea. ivot je prava tragedija. Zemlji. ti
meridijani postoje na anatomskom nivou tela.
Ti pokreti. Ki mora da se oseti. Prvi doivljaj kia je izuzetno ekspresivan i prati ga oseanje blaenstva. da se saivi sa
njim. . neharmoninog protoka kia. uravnoteujui ga uticajem na neku od taaka koje su. u zavisnosti od poloaja. Doivljaj
kia je poklon. smer. a posebno Chigong. doivi. nije svesni doivljaj. direktno ili indirektno vezane za meridijanski sistem.
Ove dve grane svojom praksom direktno ili indirektno utiu na tok. Tehnika i ki postaju nerazlueni i. Ki se vezuje za
tehniku. a dovoljno je mala neravnotea i nemir u toku uvebavanje da se ovaj oseaj izgubi ili poremeti. koja bazira na
dinamici i stalnom usaglaavnju disharmonije. Oseaj kia u tehnici u mnogome zavisi od toka pokreta i energetskog
balansa.. Tradicionalni karate smatra ki bazinim elementom tehnike. Za doivljaj kia su neophodni vera i upornost.. Ki
ima apriornu. On mora da postane vodi tehnike. posle godina takvog vebanja. proima je. kao i od posebnog
psihofizikog stanja. ak i kad se to eli. omoguava vitalne procese i odranje materijalne egzistencije. prirodi
najadekvatniji tok kia. uproeno reeno. prijemivost da se oseti doivljaj kia. Na postavkama ovog uenja baziraju
akupunktura i moxeologija. godinjeg doba. meseeve mene. nemogue je odvojiti jedno od drugog. sami po sebi.
shvaene kao totalni. Ovo ilustruje uenje drevne kineske filosofije da je ovek totalni ovek. Ki mora da tee uvek u za to
odreenom pravcu. do bolesti. psihofiziki poremeaj. intenzitet.Ki je dvopolan odgovara yinyang uenju o ustrojstvu sveta
pri emu ki fluktuira od yina ka yangu i obratno. To kretanje kia ini ivot. predstavljaju idealan raspored toka kia i imaju
sposobnost da uravnotee odnosno da dovedu u harmoniju taj tok. nagrada za veru. spokojstva i mira. dolazi do
disharmonije. prvenstvenu prirodu. odnosno protok kia u oveku predstavlja harmoniju. Prvobitne tehnike
karatesistema imaju i medicinsku ulogu. Ki se moe doiveti jedino u sasvim mirnom i koncentrisanom stanju svesti. jer
su oni posledica nepravilnog. Doivljaj kia je mentalni doivljaj i duboko je iskustvene prirode. baziraju svoju praksu
gotovo iskljuivo na kontroli i voljnom upravljanju kiem. iako doivljaj kia. veliko strpljenje i mentalna otvorenost. i vreme
toka kia u nekom njegovom delu. da bude odreenog intenziteta. savrena harmonija. Poznavaoci kineske tradicionalne
medicine tvrde da mogu da lee sve bolesi i poremeaje. Neke kineske kole karatea Taichichuan... jer predstavljaju
savreni. doba dana. on vodi tehniku i daje joj kvalitet. Potrebno je puno prakse i iskustva da se ki uvek i po elji doivi.
njen osnov. Stari uitelji govore da je tehnika bez kia bezvredna i da je to puko troenje snage u prazno. upornost i
odricanje. ve pripada transcendentalnoj praksi karatea. Ki znai i harmoniju. kao i psihofizikim uticajem kokyuwasa
tehnike disanja na ivotne procese odnosno protok kia. dobrim delom. u odreeno vreme i sa datim polaritetom ako to
nije sluaj.
veba cela grupa teishotehnika i tehnike otvorenim rukama. Sa racionalne take gledita ova reakcija je besmislena.
Karateka u veini kriznih. na jednom seminaru. po svojoj sutini. Zato postoje mnoge metode a posebno kate imaju
naglaenu ovu funkciju i upotrebu.. oito iznenaen naivnou pitanja i suoen sa nemogunou da konceptualizuje odgovor.
delanja. a ne sledstveno logici ili razumu. Tradicija karatea tvrdi da je ovakva reakcija manifestni oblik kia. Podsvesno.
Ova oblast pripada naprednijim studijama i prilino je teko objanjiva pojedincu koji nema oseaj kia. Murakami.
okolnosti. u stvari. a to nije ni nuno. ako uje iznenadnu buku. alarmantnih ili trenutno nepoznatih situacija deluje na taj
nain. Jednom. usaglaena i mentalno kontrolisana.. oveka i njegovog uma. a to ga vodi ka kontroli kia. Sve kate u
svom primernom obliku zahtevaju oseaj i kontrolu kia. koji je obino u interakciji i pozitivnoj korelaciji sa tokom kia.
Spoljanjem posmatrau to izgleda kao glatka. tanije presvesno. Ki simboliki znai savrenstvo i harmonija. ranije steeno
iskustvo. Ki je totalitet. meka.. jer mu je to usvojeni nain ponaanja. ako je tehnika potpuno korektna i ima kvalitetan tok
pokreta.. koje je sporije. jer se na dlanu nalazi mesto taka emisije kia i promene polariteta. Pretpostavljam da je mislio
upravo na ovaj aspekt karateprakse. doivljena tehnika sa izgraenim tokom pokreta. jedinstvo sa univerzumom. Veina
starih...the death ballet. on uvek reaguje na taj nain. ovo je odlika majstorskog nivoa. Veliki majstori postupaju po kiu.
koji mu je mnogo puta pre datog doivljaja obezbedio efikasnu reakciju. otkrovenje. Ki se najlake kontrolie u bazinoj
tehnici. Karatemajstor moe uvek da oseti ki i njegova tehnika odie duhom kia. trenutno je i efikasno. jer je taj tip
reakcije postao stereotip i javlja se pre akcije svesnog dela bia. Preporuka je velikih majstora da se u tom cilju. samo
se nasmeio i rekao balet smrti . ali se moe i svesno percepirati. a psihologija bi tretirala ovu pojavu kao upotrebu
ranije nauenog fiksiranog modela ponaanja u nespecifinim okolnostima. jednog od najveih uitelja tradicionalnog
karatedoa ta je to. njegovu dinamiku i ritam. i da podlee nesvesnim delovima bia. Vano je naglasiti da je priroda kia.
karate. na doivljaj kia Onaj ko ima mentalnu kontrolu svojih tehnika i doivljaj kia on osea ki u prostoru. to usporava
dejstvo. iracionalna. jer uzima u obzir injenice. i nemogue je iskljuivo svesno uticati na njega.. totalitet energije.
tradicionalno orijentisanih majstora reaguje i u svakod . Nije retkost videti dobrog majstora karatea kako reaguje brzim
zauzimanjem stava ili karatepokretom. spiritualnu mo. pre dosta godina. Dejstvo kia je bre. tok i snagu. harmonino. i
neto je lake osetiti osetiti njegovo prisustvo i tok. ugleda jaku svetlost. iako ga ne prati svesna percepcija. doivi
opasnost u saobraaju.. ponaanja. Ki predstavlja i nain miljenja.Po tradiciji. Ki dolazi pre svesnog razmiljanja. jedan
uenik je upitao Tecui Murakamija. U marcijalnoj umetnosti ki znai posebno mentalno stanje.
Ki je i oseaj. razmeui se i hvalei se time. individualni doivljaj koji je verbalno neprenosiv. spiritualno saznanje. kada se
pokua svesna spoznaja i analiza. jer spoznaja kia pripada individualcima. akcija. slobodi delanja. u svojoj misiji po
svetu. Ako neko misli da osea ki on ga verovatno i osea. kreativna sloboda. dela. pripada iracionalnoj sferi spoznaje i
gubi se kada se o njemu umuje. Termin ki se esto prevod sa spirit odnosno duh ili dua. O kiu ue mnoge legende i
mnogi uitelji. Oni samo prate njegovu volju. pri emu je ki iracionalno iskustvo. ne shvatajui da ki znai i skromnost. kada
ovek umuje. itanjem. umovanjem. na drevnom istoku. donosi dosta toga novog i. niti tajno oruje takmiara u koliini
razbijenog tvrdog materijala. Ki se smatra za udo. a od nje se udaljava uenjem. njemu slinih i srodnih oblasti. re to je
ki. osloboenje linosti. biti svoj. a njegova materijalna manifestacija je. ali i da je tehnika put da se oseti ki. njegovoj
imaginativnoj i iracionalnoj prirodi. jer ki nije definisan. dobrim delom. da bi se osetio sopstveni spirit ili sopstveni duh.
potpunu kontrolu. izazivala strahopotovanje. univerzalna dua. ali i drugih. ovek ideje i ovek puta. da predstavlja njen
osnov. spoznaja. njegovo nerazumevanje. razmiljanjem. jer je posledica kia. tvrde da poseduju ki. misao. tako da se i
ki manifestuje i tu je kraj. ve pri . Ova idealistika postavka nas ne obavezuje suvie. a karatetehnika se na alost.
Postoje i oni koji. jer izmeu njih i kia nema vie razlike oni su postali jedno. koji nema elju da se samoreklamira.
Izuzetan je estetiki doivljaj posmatrati osobu koja veba na primer katu. Identifikacija sa kiem znai istovremeno i
njegovu vrhunsku spoznaju i savrenu. ali je pojedincu na zapadu teko da dosledno pojmovno obuhvati ki. Ki je blizak
zenfilosofiji praktinoj filosofiji iskustvene spoznaje.. ki dela u njima. Njihovo ponaanje je iracionalno. individualna
imaginacija dovedena na stepen univerzalno vaeeg. drskosti ili bezonosti. Time se eli da naglasi da je ki sloboda. Kao
te se zensutina moe spoznati u bljesku munje ili nikad. kontrolu i unutarnji mir. biti ovek bez strasti i strahova. jer je ki
duboko individualan. Delati po kiu znai biti slobodan. Uitelji tee intuitivnosti. predstavlja transcendentalno iskustvo. a
ne umovanju. Ki nije mistina besmislica. a koja je upuena u mentalanu kontrolu kia. reakcije. jer ki. Akcija. nije
determinisan.. jer su blii kiu. Karate. Ki je deo teorije i prakse tradicije karatea i drevnog karatea. Ki ivi kada ovek ivi.
Uitelji govore da sutina je kia istovetna sa sutinom karatetehnike. univerzalni vodi.nevnim prilikama samo kroz ki. veba
masovno. ne injenika intuicija. Metafiziki odnosno metagnoseoloki aspekt kia je univerzalna spoznaja. zapadnjaku
nerazumljivog. sutina ljudskog bia. usled svoje iracionalne prirode. rei. kia vie nema. Ki predstavlja takav fenomen da
vera u ki znai ki. u svojoj naivnosti. Ki je ista dinamika. oseaju. su posledica intervencije toka kia i ne podleu
racionalnom modelu saznanja i reagovanja. delo metod ideje ovih fenomena i njihova iracionalna sutina. Njihove
odluke. Svako dalje insistiranje je negacija kia. nain reagovanja i miljenja.
tako i istona hermetika tradicija. rodio se kompleksni tumosistem koji je prvobitna podloga disanju u svim kasnije
formiranim karatesistemima. Po usamljenim i udaljenim manastirima. praktinofilosofskim. filosofske i naune misli toga
doba. u miru i tiini stoletnih uma. za koju je bio nerazluivo vezan hiljadama godina. Ova stara tradicija je bila poznata
svim religioznim. Drevni karate kao hermetiki sistem duguje prvobitno uenje o disanju drevnoj tradiciji Tibeta i Kine.
Nije to pojava samo u kontekstu fenomena kia. svetenici lame. kole. iniciranu tumaenjem dobronamernih ili onih koji
svoje minorno znanje odnosno neznanje pokuavaju da nekritiki nametnu. Pre vie hiljada godina. Moda je to valjan
razlog da se pokua da se ki. Praksa da je mentalno vebanje bazirano na kontroli disanja.. kako zapadna.pada
humanom. odnosno posebnim tehnikama i metodama disanja. pismenosti. nosioci kulture. U praktinoj filosofskoj misli
drevnih dalekoistonih civilizacija disanju je posveivana puna panja i mnoge specifine metode disanja su koriene u
mistinoreligiozne ili transcendentalne. koja dominira u odnosu na ostale. ali to ve prevazilazi okvir ove teme.
kolikotoliko. Dejstvo na fizikom ili psihofizikom planu je najoigledniji primer za to. na nekoliko hiljada metara
nadmorske visine. Upravo lamaizam odnosno tumo predstavlja prvobitnu mentalnu osnovu prakse disanja. Zenkoan
KOKYUWASA Spiritualne elemente disanja poznaje drevna. mentalnotransendentalnim i srodnim sistemima ovih
regiona i negovana je vie hiljada godina. metodi. teorijskopraktina osnova disanja u tibetanskim metafizikim
sistemima. u doba prapoetka sistema koji e se kasnije ujediniti i polarizovati u karate. . neistinitu ili unapred odbojnu
predstavu. plemenitom i dostojanstvenom sistemu karateu. Primarni eksperti i poznavaoci ovih. jer gotovo kompletan
karate pati od te i takvih boljki. koji jeste i koji e biti. tada uglavnom tajnih metoda disanja. Verovatno je da su svetenici
lame obraali toliko panje na disanje i zato to je disanje na tim visinama vrlo specifino. mistinim. osvetli i objasni onima
koji o tome imaju pogrenu. Gotovo svi hermetiki sistemi. u znatnom obimu obrauju disanje kao psihofiziki fenomen i
na tome baziraju veliki deo vebanja. su lame ili svetenici kalueri. religiozna je filosofema lamaizma. kao i njegovoj
praksi. pravci. a boravak na vrhovima planina posebno deluje i na fizike i na mentalne komponente ovekovog bia. Na
disanje u prvobitnom karateu su najznaajniji uticaj izvrili upravo kalueri.. ali i vrlo praktine svrhe. Jedino sam ja onaj
koji je bio. nije ni danas nepoznata ovim sistemima naprotiv.
mogle da levitiraju. Neegzistencijom. venog. matovitog prepriavanja bez realne podloge i slinih elemenata. bili
potisnuti. Iz tih izvora potie ideja o kontroli fizikih procesa. lake je razumeti nastanak i razvoj mentalnih i fizikih vebanja
tumosistema i transcendentalnu tradiciju disanja drevnih lama. uz specifine tehnike disanja i veliko iskustvo i praksu u
ovom domenu. metod je usporenog. U ovakvoj socijalnoj klimi i tradiciji. specifinu tehniku disanja i metode. to vodi
kontroli mentalnih procesa oveka. Svi procesi su bitno redukovani. njegovog bia i duha koji mu je imanentan.
neprolaznog. prima i doivljava sadraje iz nesvesnih delova bia. Verovatno je da u tome ima i preterivanja. do danas
nauno uglavnom nepotvreno.. gotovo neverovatno dugo.. kao i fenomen svesti. Lame svakodnevno provode vie sati
fiziki nepokretni u jednom istom poloaju to predstavlja i osnovu asanama u mentalnoj praksi yogasistema. spona
izmeu fizikog i mentalnog. isprekidanog disanja odnosno zadravanja daha. da bi se uzvisili do Apsolutnog. ulno..
kontemplaciji. Lame. Kako su lame. podaci su opskurni. najee koristili mentalna vebanja. nain da se fizika
komponenta podredi mentalnoj.pa je razgranati sistem tehnika disanja dobrim delom predstavljao i adaptaciju na te
uslove. Danas je Tibet deo teritorije Republike Kine i najveim delom je tradicija svetenikog stalea potisnuta. za nae
savremene pojmove. da naputaju materijalni oblik svoga tela. da mentalno putuju u prolost i budunost. tee da prevaziu
i negiraju fiziko. neke lame su. i pored odreenih istraivanja koja su sprovedena na temu lama i njihove filosofske misli.
U tom uenju. i ujedno najee primenjivano. nain. disanje je klju. u meditaciji. Koristei posebne mentalne tehnike.
ovozemljsko. proirene samosvesti. Najmarkantije uenje o disanju. naravno. u krajnjoj liniji. slino obamrlosti i ukoenosti.
ali je izvesno i to da su spiritualni potencijal i spiritualni razvoj lama bili na vrlo visokom stepenu. dok su ostali elementi
praktine kulture i civilizacije. Sveteniko zanimanje je postalo neomiljeno i sve manje potrebno. Nekada je vie od deset
procenata odraslog stanovnitva Tibeta obavljalo sveteniku funkciju i podvrgavalo se dugotrajnim mentalnim
vebanjima.. legendi. u svojoj svetenikoj praksi. jasno je da su oni do savrenstva doveli neke od metoda disanja koji e
kasnije ui u temelj nauke o disanju i prakse disanja u drevnim karatesistemima. Ovaj metod stvara odreeno pasivno
fizioloko stanje. pripremale se za duhovnu emigraciju iz ovog sveta. a pojedinac koji ovo stanje izazove ulazi u polje
transcendentalne svesti. u svojim filosofskoreligioznim uenjima. odricanje od ovozemaljskih zadovoljstava i. a
pogotovu tehnika i tehnologija. O mnogim metodama iz ovog domena. teei da se poistovete sa Nirvanom Nitavilom.
kao i to da su oni ostvarili u praksi ideju o disanju kao fizioloki i mentalno vitalnom procesu. kao i o nekim tajnama
lama. navodno. to je. dugotrajne postove. Danas su podaci o tome esto neprecizni i polemini. senzorne deprivacije
ulne gladi. trajnog. to je predstavljalo element tibetanske tradicije sve do poetka ovog veka. a sveteniki stale se ra .
Danas se tibetanska religiozna. u sve iroj primeni yoge na istoku i zapadu. to je i osnov prvobitne ka . to se u
mnogome odnosi i na disanje.. ali i obratno. Disanje i relaksacija su danas. svojom metodologijom. Disanje u
yogatradiciji i praksi ima zavidno mesto. to je i razumljivo s obzirom na porast opte. ali i u zapadnoj hermetikoj tradiciji
koja ulazi u ire slojeve. najvie korieni elementi. da izazivanje odreenog mentalnog stanja dovodi i do njemu
adekvatnog fizikog stanja. A i savremeni svet na poetku . i koja mora da se. Poznato je da drevni karatedo veliki deo
svoje prakse duguje ranim yogasistemima. Dalajlama. ve u sinkretikoj. prilagoava masovnosti. a sveteniki stele je
viestruki brojno redukovan. vrhovni duhovni poglavar tibetanske religije. teko bilo razluiti ta je ist yogasistem a ta
karatedo. drevna filosofska misao zadrala po usamljenim planinskim manastirima i veim centrima. U karatesisteme je
iz yoge prenet skup uenja o uticaju na mentalne komponente i fizike procese tehnikama disanja. U praksi je do
maksimuma razraena ideja o disanju kao elementu koji spaja fiziko i mentalno. a naroiti tehnike i tehnoloke kulture tog
regiona. ali postoji postojana interakcija. potpuno kontrolisano disanje. To je i razumljivo s obzirom da je karatesistem
nastao na iskustvu yogasistema i vekovima je koristio njegovo iskustvo i praksu.pidno osipa. u doba neposredno
posle nastanka karatedoa kao sistema. Akcenat koji je dat tehnici disanja i njenoj upotrebi gotovo je isti i kod
mentalnih i kod fizikih disciplina yoge. ako ne i poasni pijedestal. jer veina vebanja fizikih i mentalnih ogranaka yoge
koristi raznovrsne metode disanja u svakodnevnoj praksi. Rani yogasistemi su verovatno izvor najbrojnijih tehnika
disanja u originalnim karatesistemima. jer se oni nisu javljali u eksplicitnim formama. Metod kojim ovo moe da se
postigne je usavreno. moemo rei da izmeu fizikog i mentalnog ne postoji sutinska razlika. pored meditativnog. i pored
poziva kojega je dobio od zvaninih kineskih vlasti. Kako yogi ele da celokupnu stvarnost svoga sopstva spoznaju i
kataliu. Neke grane yoge ga uzimaju za svoju centralnu postavku i kljuni i osnovni metod u praksi.. ideja ranih
yogasistema je da se uticajem na fiziku sferu moe izazvati unapred planirano i kontrolisano dejstvo u mentalnoj sferi.
jer je religiozna svest najveim delom potisnuta u drutenopolitikim uslovima i ideolokoj klimi koji sada tamo vladaju.
Pojednostavljeno parafrazirajui yogateoriju. dok su izgubili dobar deo svoje prvobitne ortodoksne namene. u
izgnanstvu je i ne vraa se na Tibet. mistina. veku posveuje ovoj postavci odreenu panju. pri emu su i mnoga uenja bila
zajednika. koje obino ima mnogo vaniju ulogu nego to je uloga katalizatora. uz ogradu da je. veka nema ba mnogo
afiniteta za ortodoksne religiozne i mistine paradigme. Kao to fiziki procesi utiu na mentalno stanje. a ti manastiri su
prvenstveno predmet znatielje turista i naunika. tako i mentalni procesi utiu na fiziko savremena nauka tek u . u
zavisnosti od regiona i uitelja.
. Do tada ezoterino i iracionalno. a.. preko Kine. i uticaj na teoriju i praksu disanja. ritam i kontrola disanja na tok svesti
i mentalne procese. Na mentalnom planu se koluje i potencira uticaj disanja na misaone procese. takoe nastao na
teritoriji drevne Kine. Smatrajui oveka samo deliem prirode koja ga okruuje. koristi i potencira snano i odseno disanje.
drevna kineska tradicija u domenu praktinofilosofskih sistema je uinila kvalitativni korak napred u razvoju tehnike
disanja.rateprakse. . to je i razumljivo kada se ima u vidu injenica da je sam karatesistem nastao na teritoriji drevne
Kine i da je bio pod vrlo jakim uticajem kineske praktinofilosofske misli. karatekole su bile sistemi adaptirani po
analogiji na neku od ivotinja. pri emu je tehnika disanja dobijala nove komponente sve do . U doba kineskog perioda
razvoja karatea.. halucinogenih efekata. tako je i disanje bilo adaptirano idejnim. veka. U ovom periodu je takoe korien
razgranat sistem tehnika i metoda disanja koje su uticale na promenu mentalnih stanja. kako su kole u to doba nosile
naziv Tigra. Konja. simbolikim kvalitetima svake od ovih ivotinja. ovekovom okolinom. Veliki i konstantni uticaj na
teorijske. U originalnom karateu su se sauvale vebe disanja sve do . kao i raspored. sve do . uticaj vibracija ciklusa
udisaj/izdisaj.. Zmaja. finalizovano glasnim uzvikom kiai koji asocira na urlik tigra. a prema drevnoj kineskoj simbolici.
kasnije. stigao na Okinavu. bilo da su predstavljali kombinovani sistem vie ivotinja. a odatle u Japan. logini zavretak
zapoete akcije disanja. spolja posmatrano. Kineski period karatea. izazivanje transcendentalnih stanja. veka. toliko je
slinosti pokazivao u fizikim metodama dejstva. kola Zmije koristi konstantno drhtavo i itavo disanje koje se zavrava
zvukom slinim siktanju zmije. da je razume i da je oponaa. taoizam. Tako kola Tigra neguje. i ako je karate proao
veliki prostorni i vremenski put kroz dalekoistone civilizacije da bi. da pomenemo samo neke od ciljeva prakse disanja.
Koliko je karate imao iracionalniju filosofsku osnovu od praktino orijentisanih yogasistema. trajao je vie hiljada godina.
psihofiziko razdraivanje u cilju koncentracije energije i korienja energetskih izvora i potencijala do maksimuma. veka.
a naroito na praktine tehnike disanja u karateu su izvrili uitelji drevne Kine. posebnih afektivnih momenata. praksom
pratei kinesku filosofsku misao tog doba i. Iz ovog perioda se uz tehniku disanja javlja i kiai koji je prirodni. simbolikih
naina. asocira na nain disanja pojedinih ivotinja. bilo da su usavravali samo jedan od osnovnih. omoguavanje
dugotrajnih faza nesmetane meditacije. teila da se poistoveti sa prirodom.. samim tim. Bazina kata. Zmije.. produenje
perioda koncentracije. njenim neodvojivim elementom koji sa svime to postoji predstavlja idejnu i sutinsku celinu. ali je
bazirala na prvobitnim yogasistemima i malo je promenjena u idejnoj osnovi. karatedisanje dobija vrlo praktian vid i. a
gotovo istovetnost u tehnici i metodama disanja. Karatetehnika je progredirala u ovom periodu isto koliko i disanje jer
je. uticaj i koliine udahnutog i izdahnutog vazduha.
valja konstatovati da.Taoizam. okinavljanskog perioda uenja. kao i iracionalni uvid. Svojom ekspanzijom na Okinavu
karate je dobio i u kvalitativnom i u kvantitativnom pogledu. jedno bez drugog nemogue. sada ve moemo rei
kokyuwasa nije bitno promenila. nostalgino poreenje. uz puno potovanje tradicije i prvobitne ideje karatea.
indukovanog mahayanskog ogranka budizma. ka Japanu. poznog. simbolizam i nesvesna analogija poinju da
dominiraju praksom disanja u teoriji karatedoa. iz ovog perioda. kao prilog svojoj tehnici. ka RyuKyu arhipelagu i.
izvrio je vrlo jak uticaj na sam karate. romantino i. veka pre n. koji se prostorno irio ka istoku i jugu kineske teritorije.
Umesto direktne.e. posebno. tek kasnije japanski uitelji karatea. neformalno odreeno. Bez poznavanja tehnike disanja
je nemogue izvoditi fiziki pokret odnosno pojedinanu tehniku. Drevni okinavljanski karate potencira prvobitnu katu
Sanchin. iako je u svetu uloga okinavljanskog karatea jo uvek prilino podreena onoj koju ima japanski. karate na
Okinavi dobija. iracionalnu dijalektiku taoizma niti njene relativistike postavke. a pravilno uenje tehnike zahteva i
upoznavanje adekvatnog disanja. Taj uticaj je bio do te mere temeljan da je taoistiki pogled na svet prenoen dobrim
delom i putem karatea. kasnije. prividno slobodnije. U ovom uenju o disanju uitelj bi neretko govorio da reka tee
neprekidno. preneseno iz Kine na Okinavu. kao i sinhronost izvoenja tehnike disanja. fiziki orijentisane prakse drevnih
kola karatea u Kini. Postajui fiziki vrlo naporan. Tehnika disanja dobija odreenu zrelost koju najbolje ilustruje injenica
da se prvobitna uloga. kao indirektnog produkta sinteze i taoistike misli i. tokom vekova. Idejna i praktina novina koju
disanje duguje okinavljanskom periodu karatea je koherentan sistem fiziki orijentisanih regenerativnih vebi. Ono
postaje neto prirodnije. Zenovsku komponentu u karatepraksi dovode do punog izraaja tek kasnokineski. od ua ka
izvoru ili da kia pada neprekidno sve dok je sunce ne zameni. Okinavi. pri emu je karatesistem samo deo onoga to je.
Kako je taoistika filosofija u velikoj meri bliska nereligioznom panteizmu. ime se doprinos ovoj oblasti ne iscrpljuje.
kasnije. inicirani starijim uenjem iz kineskog i. Potencirano je jedinstvo tehnika disanja i izvoenja karatetehnika tako da
je. a da su je okinavljanski majstori karatea usavrili do perfekcionizma. karate se zadrao vekovima.
Padhmasambhavina interpretacija vodi poreklo protozenovska uslovljenost i odreenost karateprakse. kompletan
sistem vebanja za regeneraciju i brz oporavak posle najnapornijih sekvenci rada. simbolizam. okinavljanski i. ulaze u
praksu disanja. a posebno na njegovu praksu. a samim tim i . Ne uputajui se u idealistiku. po reima drevnih
okinavljanskih majstora. ponekad. iscrpljujui sistem koji bazira na dugotrajnim i zamornim vebanjima. poev od . a
postoji i dandanas. i da je ovo blisko istorijskim prapoecima zena. ali i iracionalna. U svojoj postojbini. Iz ovog perioda
je poznato vrlo specifino disanje za svaku katu. filosofska paradigma zlatnog doba drevne Kine.
nain kojim se postie eljeno poboljanje i promena. ija je prvenstvena uloga da poue nekim tehnikama disanja. nain
voljnog uticaja na kompletnu psihofiziku linost. tako se i uticajem. Medicinski aspekt. Tehnika disanja . kao i na sve
fizioloke i mentalne procese. koje predstavlja i odraz fiziolokog stanja. ali i mentalno umoran. jedan deo tog znanja i
zauvek nestao iz karateprakse. budui i ratniki. raslojavaju mu se osnova i praksa. pri emu je ovo imalo odraz i u
tehnici disanja. razgranjava. u toku rada ili posle njega. Okinavljani su dali fundament kokyuwasa i japanskog i
savremenog karatea. udbenici disanja. tada dobija svoju punu primenu u praksi. koji je adekvatan toj kati. Kada se
ove dve komponente usaglase spoljanji model. Postoje odreene drevne kate koje su vebane na Okinavi. ali i to da
neki okinavljanski uitelji i majstori i dandanas poznaju dobar deo sistema regenerativnog vebanja.vrlo specifian ritam i
nain disanja. a kako ovakva praksa dolazi iz starijih izvora nego to su okinavljanski. Posebnu oblast ovih vebanja
obuhvata regenerativno vebanje koje ima za cilj da brzo i efikasno povrati u radu utroenu energiju. Kao posledica
tradicije tajnosti na Okinavi i analognog dominantnog pogleda na svet. Mnoge stare kate su. a demonstrirana su.
prazan. vraanje vitalne snage. iscrpljen. do uvida. Kao to disanje u potpunosti odraavaju i mentalno i fiziko stanje
pojedinca. nain rada kate i tehnika disanja dolazi do razvoja posebnih mentalnih komponenti. Po teoriji okinavljanskog
karatea. Okinavljanski majstori karatea su poznavali sistem vebi disanja uz minimalne fizike pokrete ili bez njih.
svojom i fiziolokom i mentalnom komponentom je u direktnoj vezi sa disanjem. pojedincima koji su bili na odreenom
nivou vebanja i prenoena su sa generacije na generaciju. ali i aktivni regulator. tanije kvalitativnim spojem tehnika
disanje. Iz tog razloga je verovatno da je sa nestankom drevnih uitelja. dobrim delom i bazina funkcija ove kate. metod
leenja i oporavka. blizak teoriji akupunkture. voljnom kontrolom disanja koja se postie karatetehnikom. to je. Kata i
disanje postaju nerazdvojiva celina. kojima je sistem tehnika kasnijeg porekla. bio fiziki. kojima bi se energija brzo i
gotovo kompletno povratila. Utemeljivi sistem kasnije nazvan karate. borilaki i spiritualni sistem. uenja i vebanja ovog
tipa su retko otkrivana i prezentovana javnosti. moe da uspeno utie na mnoge mentalne i fizike procese. da se
posluimo psihoanalitikim terminom. U Japanu se karate. Posebno je zanimljiv sistem disanja koji ima za cilj brzu
obnovu energije. to je omoguavalo dalje vebanje bez oseanja iscrpljenosti ili bitnijeg sniavanja kvaliteta rada. Nain
rada na Okinavi je esto bio toliko naporan da je pojedinac. i on tu doivljava intenzivni uticaj zena. na kompletno
psihofiziko stanje. praktino. uz zakletvu utanja. stvoren da bi se ostvario kompletan psihofiziki doivljaj. uticaj tehnike i
prakse disanja na ki je direktan.
a bazira na iskustvu ranijih perioda. da bi neko mirno disao mora prvo da produbi mir u sebi. Metodologija je esto
iracionalna tehnika disanja se ui pod vodopadom. perfekcionistiki orijentisana karika u lancu karatetehnike i
karateprakse. esto vodio idejnoj sutini. Ibuki disanje je kompleksno i ima vie modaliteta podgrupa. verbalno objanjiva
komponenta. na vrhu planine. u nainu disanja. ali je evidentno da. i dolazio bi posle razmiljanja. za teoretiare.
mentalna otvorenost. misionari karatea. da razume i bude razumen.. iracionalno. Starije je nogare disanje. legendi.
Udisa . jer odgovara nizu tehnika izvedenih u kontinuitetu ili neposredno jedna posle druge. Poev od ovog doba se
potenciraju suptilne razlike. po reima uitelja. u skladu sa tradicijom da se postojee uenje ne menja i da se tei drevnom
izvoru. po reima japanskih uitelja. doivljeno disanje. i danas polemine. pria. Iz kasnijih izvornika doznajemo neto iz
teorije disanja koje se koristilo u katama. Upravo suptilne razlike u izvoenju. intenzitetom. do njenog savrenstva je
vodio vrlo dug put. ve ovo ini kanonizovano disanje. jer je taj uvid. na reci. metafizikoj ideji tehnike ili skupa tehnika. po
nekom suptilnom detalju razliiti nain disanja koji je diferenciran od drugih. na momente ambivalentan. nauiti do
savrenstva. o onome to je ueno kao asimilacija. ali bliska tradiciji i mentalitetu sredine. bili su putevi uenja iracionalne
prakse kokyuwasa. kao oseaj. Udisaj je vremenski bri od izdisaja koji je isprekidan. Svaka kata. jer je to bilo pravo
disanje. mitova. Suptilnost i rutiniranost. praktino disanje. neizvestan i opasan. Tehnika disanja se sastoji iz dve
osnovne grupe ibuki i nogare. koje najee kvalitetom. i pojedinci iz starih samurajskih porodica poznaju i pouavaju
tehniku disanja putem ukazivanja. dugotrajno vebanje i oseaj za najtananije finese. ignorisanja i utanja. koje vodi
poreklo iz kineskih i okinavljanskih kata i ono je sinhrono sa izvoenjem tehnike. analogija. ritmom. u potpunosti
odgovara fizikoj bazi pokreta.ini nerazdvojni deo prakse karatea i idejnu celinu sa tehnikom. do stepena nesvesnog
praktikovanja. Uitelji kau da tek mirno disanje jeste disanje. tehnika disanja u zenovskom karateu dostie savrenstvo.
tehnika bez disanja je nemogua. Uitelji karatea. Zen i karate slinosti i razlike su. razlikovao je kvalitetnog karateku od
prosenog. Oigledno je jedinstvo toka pokreta i disanja. pri emu spektar disanja nije ispunjen. analogino. u oseaju za
kokyuwasa. Po reima japanskih uitelja. Budui manje pristupana i nerazumljivija. esto je cilj uenja bilo da se prihvati
specifini. a kvalitetno disanje se upoznaje tek sticanjem oseaja za svaku pojedinu tehniku. Uenje je bilo simboliko.
planinski kalueri i svetenici. svaki pokret u kati ima svoj nain disanja koji je unikatan i kojega valja osetiti. koji dolazi
posle generalnog uvida u tehniku i sticanja oseaja za nju.. nain izraza. Po reima samih uitelja valjalo je proi po ivici
sablje i vratiti se i to bez razmiljanja o disanju. kao racionalna.
Zen izreka . praktinofilosofska odnosno mistina misao dalekoistonih civilizacija. jedan od delova prakse karatea i
karatetehnike koji je najee sledio sudbinu sistema kojemu pripada i da se adaptirao razvoju i promenama svog
matinog sistema. prvenstveno u domenu stilskog karatea. kao to je to religiozna. a za to nije ni bilo potrebe. mogu da
kaem da je tehnika disanja. ujno ili ne. Ovoj grupi disanja pripada i izdisanje uz kiai koji je izgubio svoju onomatopejnu
komponentu i direktno je podreen izdisanju od njega zavisi u intenzitetu i trajanju i predstavlja prirodnu posledicu
naglijeg izdisanja kroz usta. koji posveuju odreenu panju posebnim metodama disanja kao i ezoterinim vebanjima.
trenutnom stanju pojedinca. barem u njegovom bazinom delu. nije bilo mogue posvetiti posebnu panju irokoj oblasti
ljudske kulture i misli. jednostavno. Kada su ice instrumenta napete. tokom kratkog istorijskog preseka koji je ovde
dat. Ove dve vrste disanja su izvrile dominantni uticaj na teoriju i praksu disanja u savremenom karateu. ne uje se
nita. pa je teorijska graa vrlo koncizna i pojednostavljena. i u primarnoj je funkciji objanjenja osnovne teme ovog
poglavlja. Ono je u prilinoj meri simplifikovano i banalizovano. Postoje uitelji.nje moe da bude bre od izdisanja ili
jednakog trajanja. Savremeni karate je malo toga preuzeo od drevnog uenja o disanju. Japanski karate poznaje i vie
razliitih vidova specifinog disanja adaptiranog uslovima izvoenja svake pojedine tehnike. prati tehniku i trenutne
aerobne mogunosti pojedinca. nameni tehnike. Nain disanja je kanonizovan i. Takoe je indikativno da. Rezimirajui.
kokyuwasa.
u njegovoj transcendentalnoj praksi. koncentrisati. devet. Prvi i osnovni korak u uenju ovog rituala je da se usvoji i
praktikuje ovaj ritam disanja uz ovaj reim izvoenja tehnike bazine. Rad tehnika valja saimati. korektno i kontinuirano
izvoenje grupa istovrsnih tehnika po tano odreenom ritmu izvoenja i disanja. koriste ponekad i ponavljanja naizmenino
za svaku tehniku. to znai da moe da se praktikuje skoro iskljuivo uz vebanje odreene karatetehnike. obino bazalnu
tehniku. Onaj koji govori. Tehniki deo ini kompletno. ne govori... Vrhunski poznavaoci ovog rituala. Ritual se vezuje uz
jednostavniju. est. istih tehnika naizmenino. gledanje u cilju opaanja spoljanje stvarnosti. pri izvoenju petnaest ili
dvadeset grupa tehnika u toku jednog rituala. Svako vee optereenje od devet odnosno dvanaest tehnika u jednom
nizu. To znai . moraju u potpunosti da se odstrane. spojeni u celinu. koliko i sama grupa tehnika. Valja uiniti konstantni
mentalni napor da se u toku rada izvode samo tehnike i pratee disanje svih suvini pokreti. Tao Te Ching RITUAL
ZLATNE ZMIJE I ZELENOG TIGRA Ritual Zlatne zmije i Zelenog tigra je jedan od bazinih. ali to ne mora da bude
pravilo. ne zna. moe da predstavlja ozbiljniji napor. pri emu svakoj od tehnika odgovara jedan udisaj i jedan izdisaj i od
ovog pravila ne sme da se odstupi. predstavljaju kompletni ritual. osnovnih rituala u praksi klasinog karatea. adepti
karatea.Onaj koji zna. ta to praktino znai U ritualu Zlatne zmije i Zelenog tigra izvodi se obino tri. Sam ritual se sastoji
iz tehnikog i vizuelnog tanije reeno vizualizatorskog dela koji. On ima veoma irok spektar upotrebe i pripada grupi
takozvanih radnih ritual ili tehnikih rituala. Tek kada su ritam izvoenja i reim disanja usvojeni. to predstavlja napor
nedostian za veliku veinu prosenih karateka. Pauza izmeu pojedinih grupa izvedenih tehnika traje isto onoliko udisaja
i izdisaja. otresanje u cilju oputanja. prelazi se na sledei korak. hodanje i slino.
U odreenom trenutku bi trebalo vizualizovati da se zmija munjevito i direktno uputila put nekog od ekstremiteta koji
izvodi tehniku. ponekad. kada je ceo tok rada miran. ali kvalitetno izvoenje ovog rituala to negira. Najbolji pokazatelji
da je dosadanji rad bio uspean je porast mira. ali je to u odnosu na onoga koji ui ovaj ritual daleko od istine. pa i due.
to je samo tehniki nivo. njene oi i zube. Izvesno je da je ovo praeno izrazitijim gubitkom psihofizike energije. prelazi se
na mentalna vebanja. potpunu neuznemirenosti i.od samog poetka izvoditi tehniku i samo tehniku sa direktnim
prelazima iz stava u stav. ali tehnika uvek mora da bude malo bra od zmije. tehnika mora da bude u toj meri
savladana da nijedan od nje . slobodno i samostalno. neuznemirenosti u svakodnevnom ivotu. Pri tome on stoji u
pripremnom stavu. bez uplitanja svesne volje ili namere. to obino poetniku predstavlja tekou. nego da se usvoji
tehnika i ritam disanja. a u pauzama pratiti sopstveni ritam disanja i udubiti se u njega. Valja vizualizovati dugaku.
Poetno mentalno vebanje ovog rituala se sastoji u vizualizaciji. gladak i. to je zmija bra. Zmiju valja osetiti. Ovako kako
je opisano. u unutarnjem oku je videti. Zmija pokuava da ga napadne. Kad je sve prethodno u velikoj meri savladano.
koje esto moe da traje mesecima. Ako se svesno rukovodi zmijom i tehnikom. Dve su odrednice koje ine ovu fazu
izvoenja kvalitetnom Kao prvo. kako se lagano njie i gleda onoga koji veba u oi. gde je to potrebno. ujede. pre svega.
nevezano za odluku. Ovo naizgled ne predstavlja posebnu tekou. Ovo je oekivano. izgleda da valja zmiju podsticati
na kretanje. U ovom delu uvebavanja rituala poinje se sa vizualizacijom Zlatne zmije. razmimoilaenja sa okolinom sa
kojom ivi. da bi izbegla zmiju. Odgovor na to je tehnika koja trenutno biva izvedena. moe da se pree na uvoenje
mentalnog dela vebanja. kao i introvertnost. Naime. Vrlo esto je potrebno vie vremena i napora da se unese mir i
ozbiljnost u ritaul. blistavosjajnu zlatnu zmiju. kojoj prethodi kvalitetna i trajna koncentracija. a dopustiti tehnici da bude
izvedena bez uticaja volje. ne reaguje na spoljanje efekte i na spoljanju stvarnost. otvoriti se prema njoj. to je i tehnika
bra. spreman da izvede tehniku. spokojan. planirano stanje. samoj zmiji valja dopustiti da napadne kad ona to zaeli.
znake odreenog nesnalaenja. malo pre zapoeta i izvedena nego to zmija stigne. da vizualizuje brz pokret. u trenutku.
To je voljno reenje ovog rituala. debelu. Najvanije je zadrati jasnu i otru psihiku sliku zmije koje se munjevito kree. Tek
kada je ovo u potpunosti savladano. Kvalitativno superiorniji intuitivnospiritualni nivo zahteva doivljaj koji nije upravljan
voljom i ne podlee kontroli toka svesti. Osoba koja se podvrgnula ritualu Zlatne zmije i Zelenog tigra pokazuje znake
odreene smirenosti. neuznemiravan spoljanjim ili unutranjim uzrocima.
valja joj dopustiti da ostvari svoju zamisao. da ujede. tok pokreta i energetski balans. za vreme ovog rituala. Valja uoiti
da se. izazivajui kognitivne i afektivne pojave nematerijalne prirode. ali gui spoznaju objektivno date stvarnosti.
Kompletni ritual se sastoji od bekstva od napada zmije i suprotstavljanja napadu zelenog tigra. poev od vizuelnih.
Materijalni svet se gubi a fenomen svesti bitno redukuje. ona napada. u dejstvo. To je problem koncentracije. slunih.
njegovo ja oformljeno i pretvoreno u akciju. Valjalo bi biti makar malo bri. Kako je ovakva vizualizacija nadulna i.
Akcija izvoenja tehnike ne sme da bude svesna. Ovo jeste prilian fiziki i mentalni napor. koji prestaju da vre bilo kakav
uticaj na ula. malo superiorniji. to pogotovo vai za ravnoteu. Ako je zmija bila bra. Ovakav nain izvoenja rituala
zahteva posebno psihiko stanje. ni kao protivnik. koji predstavljaju normalnu posledicu ekscesivnog utroka psihofizike
energije. Na ovom nivou moe da se javi nekoliko greaka. nadulnom stanju egzistencije. kao i za formu izvoenja.
gotovo istovre . Ona jednostavno postoji i ona ujeda. ulno nadiskustvena kao psihofiziki doivljaj. malo efikasniji. U tom
stanju valja videti i osetiti zmiju. Doivljaj zmije je slian halucinogenom doivljaju i prate ga svi kvaziulni efekti. a
pogotovo ne kao neprijatelj.. Najvea je ta da se intenzitet doivljavanja menja. alogine u odnosu na jedinku i nevezane
za dati vremenskoprostorni kontinium. Karateka boravi u svetu nadmaterijalne egzistencije i opaa materijalno
neegzistentna bia. brz. Ovakva praksa otvara horizonte nesvesnog.. i srodnih. ili da se nasilno izaziva njena
vizualizovana egzistencija. realnoegzistentnog sveta i okoline. Taj tigar se vizualizuje kao prilino veliki. materijalno
posmatrano. uti je kako se njie. ona ne eka i ne stoji. pri emu doivljava niz paranormalnih pojava. Zmija i tigar
napadaju sukcesivno. sa razjapljenim eljustima. Kompletni ritual uvodi u mentalno vebanje i vizualizaciju zelenog
tigra. odnosno da se zmija vie ili manje esto gubi. osetiti njeno kretanje kroz prostor i osetiti sebe. Zmija se ne osea ni
kao prijatelj. koje ne postoje na materijalnom nivou egzistencije.nih elemenata ne bude naruen. pri emu valja osetiti taj
ujed. sadraj nesvesnih delova bia prodire na povrinu svesti. kao i nesvesnih delova bia onoga koji veba. posle kojega
slede periodi iznurenosti i oseaj psihofizike praznine. toliko da se opasnost izbegne. Ona predstavlja posledicu dejstva
nesvesnih delova bia. jer je mo percepcije od strane uesnika u ritualu ogranien iskljuivo na nadulni doivljaj ritualne
priroda svodi se na kompeticiju sa zlatnom zmijom. pokretan. karateka nalazi u posebnom. Druga odrednica je poten
odnos prema sebi i svom radu. odraz sutine onoga koji veba.
ideji. cveta. jer realni. i na njih moe da se utie. on se eka. travke. potoka. da predstavlja pribliavnje ishodu.meno. u
areni. muku. da joj se suprotstavi. Vana je i napomena da se ni tigrov napad ne izaziva. borca do ishoda. i uvek sam i
naputen. poruku namenjenu i bedi i prolaznosti i samoi. jer je smrt tu. svakodnevni ivot donosi samo opasnost. do
razreenje. borca u ivotu. pored njega. nije injeniki utemeljena. ali veito na belezi. do ideje. da bude makar mrvicu
efikasniji i bri od nje. ukoliko se radi geriwasa. neba. poruku o plemenitosti. ak i smrtna. Oni smatraju da kada ovek vie
ne moe da pobegne od zmije i da zaustavi tigra. realni. da mu se pribliava zadnji as. koje svaki pojedinac mora da
prevazie ili da izdri. Valja izbei zmiji po ranije izloenom postupku.. ali se zna kraj. da je to kraj materijalne egzistencije.
Tako i ritual ima svoju sutinu i svoju poruku. vizualizacija zelenog tigra i njegovo zaustavljanje u napadu znai smrt i
borbu protiv smrti. on nosi njegova obeleja. sloeniji nain rada moe da predstavlja ozbiljniju potekou i osobama koje
imaju odreeno iskustvo u vizualizaciji. Ako je pojedinac mentalno otvoren i spreman. Poreklo rituala je verovatno
veoma staro. gde pogrean potez znai kraj a dobitak produetak agonije. ali istovremeno presresti tigrov napad. stvarni.
stene. jer ona pripada svakome umu. veito u areni ivota svog. Ritual ima pretenziju da iskae univerzalnu istinu. istinu
koju ni jedan um ne moe u potpunosti da spozna. apsolutnu istinu koja ne podlee kritici. dinamika i sloenija
vizualizacija i valja utroiti dosta vremena i strpljenja da bi se pravilno i korektno nauila. Pojmovi kao to su ivot ili smrt
dobijaju ovde dinamiko nadrealno znaenje u stanju vizualizacije. Tu je pojedinac oi u oi sa svojim ivotom i svojom
smru. da je njegovo vreme otilo u nepovrat. predstavlja situaciju u kojoj svakog trenutka vlada opasnost. snazi i
dostojanstvu savrenog individualca. postojei. Simboliki. Mnogi stari uitelji baziraju na ritualima ovog tipa svoj
edukativni metod iracionalne prakse karatetehnike. brzo da se povue put nazad. sloboda od neizvesnosti njenog toka.
i to na taj nain to e izvedena tehnika da presretne tigra. istinu sunca. mora. istinu ivota i univerzuma. U ritualu se
koristi naprednija. Oni postaju opipljivi. sutini. da joj se dostojno suprotstavi. istinu pojedinca i individualca. U njemu
zatiemo elemente . da zaustavi njegove eljusti i tako onemogui njegov napad i. usamljenosti i izdvojenosti. nevolju i
neizvesnost. Ovakav. drveta.. alegorino. On je izmeu njih. To. tigar e sigurno da doe i nita ga nee spreiti da svoj
napad izvede do kraja. ali i lepote i plemenitosti u borbi kojoj se ne zna samo tok. i uvek protiv. Stara izreka kae da na
koga zakon polae pravo. i pojedinac mora da bude u stanju da je izbegne.
Ritual se retko praktikuje i sve manji broj pojedinaca poznaje njegovu praksu i njegove tajne. jer ovaj na savremeni
svet sa osmehom ili prezirom slua o ovome ili ovakvim fenomenima. Ne bi se trebalo uputati u simboliko objanjenje
boja niti simbola koji se javljaju u ritualu jer to. nije dominantno nad razumskom formom delanja Zar doivljaj
nesvesnog nije predmet i savremene psihologije. Na alost. Zar to nije dobar nain za uenje brzog i trenutnog poetka
izvoenja tehnike kao to je to zamiljeni ujed zmije U tradiciji.. relikviju prolosti. vreme mistinoreligioznog odnosa prema
svetu doivljava teke dane. i to ne samo teorijski. . ovo je odlian nain da se praktino i efikasno uenik naui da izvodi
bazalnu tehniku bez zastoja ili usporenja. sadri i ovakve elemente i predstavlja relikviju jednog doba i pogleda na svet.
dodue potpuno bezopasnog rituala. Smatrao sam za potrebno da oni koji se bave naprednijim oblastima karatea
upoznaju.. deo tradicije i klasike. pored svoje edukativne vrednosti. i to bez etiketa ili unapred datih odrednica. koji je
mali broj. pored svoje mistinookultne prirode i psiholokog uticaja. oseanja. Zar nije dobar udarac u tigrovu eljust. Ovaj
ritual. Ritual Zlatne zmije i Zelenog tigra jeste spiritualni fenomen. prevazilazi interesni nivo italaca. Takoe je jasno da
vizualizacija ima posebno naglaenu ulogu pri veini hermetikih rituala. Pravi poznavaoci. svoje ideje. Jasno je da ove
kole imaju simbolike i vizualizatorne rituale. ili na sreu. simbole dvaju kola karatea u drevnoj Kini. odnosno trenutno
zaustavljanje tehnike uz moni kime Zar motivacija koja bazira na ujedu zmije ili napadu tigra nije efikasna da mobilie
ogromni deo raspoloive psihofizike energije i usmeri je u eljenom pravcu i na eljeni nain Zar osloboenja od dominacije
elemenata svesti nad akcijom ne ini tu akciju svrsishodnom.. a ne u cilju puke praktine primene ovog. shvaenom kao
hermetiki sistem. istonjaka tradicija bi odgovorila potvrdno. predstavlja i dobar edukativni sistem za uenje bazine
tehnike. svog ja. ne samo u karateu. On jeste deo drevne. Teko je nai eksperte koji umeju da poduavaju ovom ritualu
na iracionalni nain. bez dogmatskog ili ogranienog pristupa.. bez sumnje. beznapornom. sa nadulnom podlogom i
nadiskustvrenim doivljajem. psihofizike vokacije. posebno psihoanalitiki orijentisane Na veinu ovih pitanja. rezignirani i
uvreeni postojeim stanjem i odnosima koji vladaju u svetu karatea. i to e i da ostane. pa prethodne redove valja
shvatiti i kao doprinos objanjenju dela tradicije i prakse drevnog karatea. retko upuuju bilo koga u elemente rituala.
tradicionalne metodologije. simbole zmije i tigra. pri emu je ovo izuzetno efikasno i za geriwasa. kao i elemente
osnovnih ideja ivotinja koje su im simbol. efikasnom. Valjalo bi samo skrenuti panju na jednu implikaciju ovog rituala.
Ovakav ritual. idealnom Zar osvajanje sebe samog.
Moda. Rinzai . kakav sam i bio. bio sam bedan. kada sam prosvetljen. I dalje sam bedan. Stupio sam na stazu..
bedan sam. Hyakujo Pre nego to sam stupio na Stazu. Sada. Moda jedino tigar u dungli.. Prosvetlio sam se.Nijedno
bie nije tako usamljeno kao samuraj.
Tri su prizme kroz koje valja gledati srebrna. Nema je ako je vidim. jer se samo u suncu raa. jer to nije dogaaj. Ono
dolazi samo.Pomozite uenim ljudima da podnesu teret probuene svesti. bez volje. U dubini te tame se ne ulazi svelog
uma niti svetlog srca. Tamna je dubina beskraja. niti se u njega utapa. Zeleno je van onoga to znam. jer se sjajem
svojim od tame razlikuje. Vano je biti. Zlatno je boja sunca. kao venost. U zelenu pagodu ovek biva zatvoren. kao
plima. Telo je srebrno. Doiveti zelenu prizmu. To je slabost bez trunke snage. Utopiti se u zlatnu prizmu. zlatan. jer se
ona rastvara i nje nema ako je mislim. Svetlost ili tenost ili dim. Vano je oseati. bez elje. niti oseaj. to. Vie lii na zelenu
misao. jednostavno. Srebro pagode mora da se razrui. jer misao ne postoji. Znao sam da je prolost razorena. zlatna i
zelena. zlatno. Tek u srebrnoj prizmi on izlazi na svetlo dana. zeleno. Misao ze . Srebrna pagoda je zatvorena. Ona
se ispunjava zelenim. jer ga nema. to uopte ne bi dolo. ne moe se proi kroz njega. Kada bih znao da dolazi to. zlatne.
Kroz zeleno se ne prolazi. Proi kroz srebrnu prizmu. Um je srebrn. Srebrno je boja tame. Zeleno boli i vrea. U zlatno
se moe potonuti do kraja. moe se samo proi kroz njega. Znao sam i da moram ali ta to moram oseao sam da to tek
dolazi. Lajbnic INICIJACIJA udan je mrak pagode. U zlatnu pagodu se ne moe utopiti. zelen. Savreno sam prazan i
oekujem to. Oi su srebrne. budunost nedokuiva. Znam da mora da bude tu. Nema prolosti. Ona je tu. iza beskraja.
Smrvljen njome. To je. udna je slabost ljudska. U tom mraku hiljade je mrakova. zelene. nema budunosti. bez mene.
Taman je ljudski um. U srebrno se ne moe utonuti.
dovoljna sama sebi. njena hladnoa pee i boli i ree i opija i prazni. svi trenuci postojanja i bivanja staju u nita. u nita.
Samo se raa. sa smru. u beskrajnu traku koja promie. nisam nigde. Njihova misao boli. iz uma. Pored mene i zelene
zvezde na kojoj sam raspet. svetlo. i sve menja i svemu daje smisao. strahovi. Beskrajno dugo me vodi. prah. brige.
Zamara. Boga bez Imena. Jedino njegovo lice je stalno.. mrak. slobodna misao. ljudi koje sam poznavao ili sretao.
Bledo. propasti u Propadanje. drhtavo hladna. hladna. Nestaje sa urlikom. Mrak. Njegova ruka me dotie i on mi daje..
Jedina je. Postajem pepeo. razvejan sam. ima me negde. Sasvim. u Pratanje. Srebrna zvezda dolazi iz daljine. Vrela
crvena krv lije i odnosi snagu. Sagoreo sam. Sve je to nita. iz ruku. bez znanja. Znam da bi trebalo da pijem. jer
njihova misao je i moja misao. Nije ni venosti ni praznina. Nema me. Boga koji ne postoji. Bez mene. reima. u Kraj
Krajeva. Posle svega sam nita. U meni je srebrna zvezda. senka. Totalno prazno. van neba. ima me na zemlji. u
prostor. sa enjom. samo odjekuje. Traje eonima. iz nosa. beskrajna. u misao bez trajanja. I utapa se u Vreme.
Sasvim. mene. Prazno. Sada sam gde je smrt. Celokupni tok postojanja i tok misli do trenutka kada sam legao u
Ritualni Koveg i nestao iz sveta u kome sam do tada iveo. Oseam da treba da ga pratim i teturam za njim. Oni misle.
od ivota. tek njegov glas ini da ustanem. konana i definitivna. iza njega. sve. Velika. To je kraj. nade. Beskrajno je
vrela. Ceo ivot. Ona izmie telu. ali se moe propasti u njega. Opet smrt. kroz neku tamu. Bez oblika. Zvezda mi . sa
krvlju. Moja je. Prevazilazi sve to postoji. Beskrajno se raa.. To nije smrt. sati. rukama. u vodi. prazna. Ja ne mogu. u
Ideju. Nisam ni na zemlji. u mene. poimanje. ne postoji. sa bolom. Vodi me u zvuk. Postoji samo pogled i misao u
pogledu. iz uma. Moja krv lije iz usta. Propadam u pesak. sa besom. od uma. Pijem prah i dim sunca i meseca. ni na
nebu. Zelena zvezda se raa iz oiju. Taj san to je jedina realnost. forma. i gledam u lice venog Boga. Ceo ivot. ni u
vodi. u Prostor. Jedina vana stvar je uhvatiti neuhvatljivu srebrnu zvezdu. a pobei se ne moe. Lepa je. kroz vazduh.
sve elje. misao moje misli. i vraa se i promie. stremljenja. umu. Ne vidim im lica. Prevazilazi vreme. beskrajno daleke i
prazne. To je smrt. u vreme. Izmeu nas je provalija. privid. gustu svetlost. svi dani. Pred oima gustna mraka. I pijem.
na nebu. slobodan od sveta. ali oni su tu. ja gorim. sloboda tela. od sebe. ni misao. Ceo svet gori i zvezda gori.lenu do
beskrajno zelenog. ni tela. i sve rui. To je smrt smrti. Zlatna zvezda se nastanjuje odmah. Ne traje. Pijem poudno
svetlost koja boli i magli vid. kroz more. ne govore. To je Pie Mudrosti. Oni su doli. Beskrajno prazni um. Teak je i
dugotrajan san bez uma. elju. Potpuno. To je prazni beskraj. misao i trajanje. Od nje se bei. minuti. Beskrajna smrt.
svi dogaaji. iz ela.. vatra je u meni i oko mene. u Veliki Oprotaj.
Oko Trona su senke. Um svoj i Veru svoju. Molim za ivot jer sveti je dar za izabrane. a jedna . moja braa. San jednog
oveka i njegov ivot su dve strane istog. ali njega ima.Dovodim oveka. i Delo njegovo. jer je ve umro.Ti. ti koji si patio i
eznuo. Zahvaljujem na uenju koje je bilo sveto i na mudrosti kojom sam darovan. Molim za hleb. jer je nema. platio
sam dug vei od svih i poneo teret tei od svih tereta. Traim onu koja nije poela. sada si sve ostavio iza sebe samog.
koji si umro kao ovek da bi se rodio kao Bog. Ti koji me dovede ovde. koji je umro kao ovek da bi se rodi kao Bog.Ti
koji sada gleda u Lice Boije. Ti. koji si umro kao ovek da bi se rodio kao Bog. Dovodi me pred njihovo lice. sedi na
Tron Svetlosti i stavi Krunu Mudrosti. Zahvaljujem za istinu koje sam bio edan. koji vidi bez pogleda. Molim za
univerzum jer ga nema da mene nema. koji si mrzeo i morao. jer je ponovo roen. Tron je okrenut ka njihovom licu.
najsvetiji od svetih. Dovodim ga pred vae lice da umre. koji zna bez misli i moe bez pokreta. pred Mir. vodu i postelju
jer su mi sveti. i da se rodi. Ako moja malenkost ne zasluuje ni zraak svetlosti. meu njima nema razlike. Molim za
svetlost da me izbavi iz tame. pred Blagost. Za probuenog. ali u meni. Obeavam da u pomoi travi da raste i ptici da
peva. misao koju misli. primi znake svoje od Boga svoga. Obeavam da u pomoi suncu da sija i reci da tee. lica. nee
se zavriti.gori na elu. ujem sebe kako progovaram Vi. Molim za sebe da budem spaen i za ljude da budu ljudi. Moram
li rei da sam zahvalan Po svojoj patnji. ali u meni. To su moji najverniji drugovi. Molim za oveka jer retko viah takve.
Ti. Kunem se svim to postoji. ona nestaje. po svom bolu i svojoj enji. Tek pred Njegovim Licem ona postaje
nepostojanje i vraa se u Vreme. a traje. Molim za mudrost da odagna glupost moje malenkosti. i Gospodar i Uitelj. ivot
i kraj. postojalo je i moe da postoji da ovek moda i nije tu. vodu koju pije. brao moja nova. Kunem se da borba bie
sveti zakon a predah greh. . Zahvaljujem na milosti i dobroti koja me je obasjala boanskom svetlou. Dovoljno je biti.
Voli ga kao svog Oca. . Vi velom prekriveni. Neka ti put bude ist i plemenit i misao pokorna i uzviena. Potuj stazu
kojom hoda. Biti na Tronu zgusnute svetlosti. odnosei me. Obeavam da u biti. i Misao njegovu. Sve stvari imaju
poetak. Donesi mene meni samom. mnogo njih koji ekaju posveenje. Potuj Boga svog i lice njegovo. Neka ti Mudrost
bude i Sudija. svog Brata. gledajui u Lice Svoje. kada je mislim.Koga nam dovodi. moj san. jer je Vreme njeno. Kada
je gledam. Beskrajno se zahvaljujem na uenju u koje sam iniciran. ti sveti od najsvetijih . onda da zauvek ostanem u
tami. . ona nestaje.
.ti si bog .ti si bog .. Svaki trenutak koji se raa u njegovoj misli postojaniji je od njega.ti si bog .Ja. u va um.ti si bog .
samo je nemisao.ti si bog. brat va.ti si bog . sin va i sluga va. Zato. . . kaite rei moje glasom mojim i misao moju milju
vaom. Njegova boanska i ljudska priroda to je privid sna. kada bude noen moj koveg... u vae lice i vae oi. . sve to
misli. On je neOn. gledam u njegovo svetlo lice.. Vi najsvetiji od svetih. Vea je teta mleko kad se pokvari. jer ga
nema..ti si bog . samo je nedelanje. zahvaljuje se onaj koji je umro kao ovek da bi se rodio kao Bog. Meseev Prah.
brao moja nova. Ja koji sam umro kao ovek da bi se rodio kao Bog. Postojanje.ti si bog . zahvalnou i odgovornou. i ne
reci teta.ti si bog koju ste mi darovali. u njegove oi. Sve to dela. i ti koji si me ovde doveo... brao moja nova. ne plai.je
granica on sam. u svoj um. Iluzija. o vi najsvetiji od svetih. Na dan moje smrti. ti koji si me ovde doveo i vi. i prihvatam
od vas svoju prirodu ljudsku i boansku. Primam je od vas sa poniznou.. davi mi najvei poklon koji se moe dati.
................... Od estetskog ka estetikom u karateu ...................................................... Teorija o nastanku karatea
.......................................................... Ti misli tamnica..... gladovanje .................................................. Aspekti kata
................ Prapoeci karatea ...................................................................................... Zato ovakva knjiga ili Uvodna re
autora .................. Elementi karatewasa
............................................................................................................................................................................................
.............................................................................. . Izbor tekstova Karate kate ............................... Ishrana..................
Giri dug.............................................................................. Uvodna re autora
............................................................................................................................................................................................
..................... a to je poetak................................................ Teorije o zaecima i nastanku kata............. Reim ivota i rada
................... Skica za promiljenje autentine geneze karatea ............................................................................. Pristupna
beseda ........................................................... Napredni karate
................................................................................................................................. Metodologija karatea
.................................................................. Osnovni stilovi Todea ...................................... Okinavljanski period ..........
........................................................ U galaksiji karatekia . Japanski period
........................................................................................................................................... istorijski razvoj i sadanji
trenutak kata ................................................................................................................................
dijeta............................................................................ umetnost............ Filosofija........ vetina.................................. Zar
sunce i mesec nestanu kad zau Koje to seme ne nikne kada se u zemlju baci Pa zato onda sumnja u seme ovekovo
Rumi SADRAJ Recenzija ...................... Karate u savremenom svetu ...... obaveza.......Ti misli kraj............ Kineski
period ............................................... dunost............ Karatewasa ......... Sveana Zakletva ... Osnovni formalni principi
izvoenja karatewasa .......... Opta naela tumaenja karatea ............................................... .............. Karate i srodne
marcijalne umetnosti u javnom mnenjui u medijima ..................................... Osnovni stilovi u Kini ...... a dua je
slobodna postala............................................................................................................
..... renshu ............................. Dojo i bonton ......................................................... Osnovni elementi karatewasa .......
keiko...................... Kokyuwasa ... Ki doivljaj i kontrola
........................................................................................................................................... Tradicionalna karatewasa
................................................................................... Sanningoroshi ..... Satori nadsvesna ekstaza
..................................................................................................................................................Karma sudbina i zakon
karme ............................................................. ................................................................................. Vrste tehnika
taiso.......................
.... Kraj je vrlo bitan za sve stvari... ALEKSANDAR De MAJO Profesor.. doktorat iz opte filosofije......... Vrhunski
svetski strunjak za teoriju i istoriju tradicionalnog Karate . studija............... dr sc. Jedini zapadnjak nejapanac koji je
tradicionalnim Inicijatikim ri tualom Uveden u Tajnu drevnog ezoterijskog uenja tradicionalnog Karatedoa........
knjievnik............. publicista i prevodilac.. Dan of Traditional Martial Arts Grandmaster of Traditional Karatedo
Doctorate of Philosophy in Traditional Martial Arts Postdoctoral Degree of Philosophy in Martial Arts Science Senior
Professor of Philosophy in Martial Arts Science Senior Professor of Martial Arts Education Vice President of IUHMAE
Velemajstor je tradicionalnog Karatedoa..... dok torat iz socijalne psihologije...... Vrhunsko obrazovanje iz oblasti
knjievnosti.................. Dan of Traditional Karatedo ...... psihologije i humani stikih nauka... eruditivni znalac
tradicionalnog Karatedoa u svetu.. Odrao je vie stotina predavanja..Ku Dan ......... Hagakure Biografska beleka
Prof..... predava....... zvanje profesora univerziteta za pred met savremena knjievnost.................................... Inicijacija
.... eseja i ogleda..... Autor knjige i vie od naunih i strunih radova. Doktorat iz savremene knjievnosti... Najvei ivi
ekspert.....Ritual zlatne zmije i zelenog tigra . INTERNATIONAL UNIVERSITY of HIGHER MARTIAL ARTS
EDUCATION Hanshi ...
. Drugo izd. . Beograd PRINTING. .doa. . . Budou i Marcijalnim umetnostima. De Majo. VASI Korektura teksta JELICA
LUI tampa DATACOPY Beograd Tira primeraka CIP .Beograd A. . MOMILO IGI Recenzija Dr HERMANN
GLOCKNER Likovnografika obrada MIROSLAV LJ. Karate Do put starih majstora izabrani tekstovi / Aleksandar De
Majo.. Izdaje Prof. Tvorac savremene nauke o tradicionalnom Karatedou i utemeljiva savremene teorijske misli
posveene tradicionalnom Karatedou. str. . dr ALEKSANDAR De MAJO Urednik Prof.