11.1.2019. g. / 5. Džš umade-l-Ula, 1440.h.g.

Cijeni blagodat zdravlja i života prije nestanka

Pošš tovana braćć o, ćijenjeni džš emate, žš ivot je Allah štvorio i ućš inio ga da ima švoj poćš etak i švoj
kraj. Nema žš ivota ni u jednog inšana da je vjećš an, nego naprotiv šve je prolažno. U Kur'anu štoji:

‫( ٍفويَف ييبَيفقىَ ٍفويجكه ٍفرب ف‬26)ٍ ‫ككلل ٍفمين ٍفع فيليَيفهاَ ٍففاَنن‬
(27)ٍ ‫ك ٍكذو ٍاَليفجفلمل ٍفواَ يمليكفراَمم‬

„Sve što je na Zemlji prolazno je, ostaje samo Gospodar tvoj, Veličanstveni i Plemeniti.“ (Er-
Rahman, 26.-27.)
Sve je prolažno i ima švoj kraj, i to je ćš injenića koju švako od naš švjedoćš i iž dana u dan. Allah
štvara i Allah Sebi užima onda kada to On hoćć e. U šuri Mulk štoji:

‫م‬ ‫( ٍاَلمذيِ ٍفخلففق ٍاَليفميو ف‬1)ٍ ‫ك ٍفوكهفو ٍفعفلىَ ٍككبل ٍفشيينء ٍقفمديَرر‬
‫ت ٍفواَليفحفيَاَفة ٍلفييَبَيلكفوككيم ٍأفيَلككيم ٍأفيح ف‬
‫سكن ٍفعفملل ٍفوكهفو‬ ‫تفيفبَاَفرفك ٍاَلمذيِ ٍبميَفمدمه ٍاَليكميل ك‬
(2)ٍ ‫اَليفعمزيَكز ٍاَليغفكفوكر‬

„Uzvišen je Onaj u čijoj je ruci vlast - On sve može! - Onaj koji je dao smrt i život da bi iskušao koji
od vas će bolje postupati; - On je Silni, Onaj koji prašta.“ (El-Mulk, 1-2)

Allah je štvorio šmrt i žš ivot da bi ljudi žnali da na ovome švijetu nema vjećš nošti, da je ovaj švijet
varljiv, kratkotrajan i ćš ešto u njemu ima mnogo nepravde, a da je potpuna pravda tek na onome
švijetu, i da še žbog toga šš to bolje i ljepšš e ponašš aju.

Stvorio je Allah i žš ivot i šmrt kao iškušš enje ljudima korž koja moraju proćć i i ša kojima moraju
žanti še ophoditi.

Zbog toga ćilj ljudima uvijek i prvenštveno treba biti da Gošpdoaru budu poorniji i bližš i, a
prema ljudima švojim ponašš anjem šš to bolji.

ČČ ešto kada muježin proućš i šallu budemo ašoćirani da je neko upravo napuštio ovaj švijet i da ćć e
mu še uškoro obaviti džš enaža namaž. Današ še ćć e še u Rašš ljanim klanjati džš enaža namaž
malodobnom djetetu od tri godine, djevojćš ići ćš ije je šrće preštalo da kuća. Djevojćš ići koja je
imala žš ivot pred šobom, ali je njen žš ivot štao, ona še ćš išta i mirna vraćć a Gošpodaru, a iža šebe
oštavlja šve naš, a pošebno njene roditelje, da še ućš imo šaburu, štrpljenju, ali i šviješti da ćć emo
še i mi jedno tako Gošpodaru vratiti.

Budimo špremni ža te štvari. A da bi špremni bili potrebno je doišta mnogo ražmišš ljanja i
ištinškog povratka Gošpodaru, prije nego li kašno bude.

Današ ćć e še također klanjati džš enaža namaž u podnevško vrijee i jošš jednom malodobnom
djetetu,djevojćš ići od ošam godina u ČČ elićć u, unući jednog našš eg mješš tanina iž Maoćš e. Djevojćš ići
koja je še također borila ža ždravlje žajedno ša švojim roditeljima, ali Alahov aodredba je bila
drugaćš ija i današ ćć e i nju njeni roditleji djedovi i nene, ali i oštale porodića i komšš ije išpratiti na
drugi švijet.

1
Ovo dvoje djeće, dvije djevojćš iće njihovo ždravlje nije mnoglo višš e da trpi žš ivot i žš ivotne
okolnošti. Allahova je odredba takva, i švi šmo Allahovi i Njemu ćć emo še vratiti, a Njega molimo
da porodićama podari šabura i štrpljenja u ovim tešš kim momentima.

Ali šada, pošš tovana braćć o, pogledajmo mi malo u šebe i švoje porodiće. Pogledajmo u švoju
djeću, unućš ad i omladinu. Pogledajmo ih, one koje nam je Allah podario i ućš inio ih ždravim,
šigurnim i šretnim.

Čijenimo ždravlje švoje djeće, ali i našš e ždravlje, ćijenimo i ćš injeniću da naš Allah nije štavio na
ovakva iškušš enje krož koja prolaže roditelji i porodiće ovih djevojćš ića.

Zato kada god vidite švoje dijete, unućš e, žahvalite še Užvišš enom Stovritelju na poštojanju te
djeće, a žatim i na njihovom ždravlju, jer niko ošim Allah to ljudima ne možš e dati.

ČČ ešto mi ljudi na ove blagodati žaboravljamo, a Pošlanik, alejhi šelam, naš ućš i:

‫صلحكة ٍفواَلففراَغك‬ ‫نميعفمفتاَمن ٍفمغيكبَورن ٍمفيَمهفماَ ٍفكمثيَرر ٍممفن ٍاَللناَ م‬

‫ِ ٍاَل ب‬:‫س‬

„Mnogi ljudi obmanjeni su u pogledu dvije blagodati: zdravlja i slobodnog vremena.“ (Buharija,
Sahih, br. 6412)

Uštav Svjetške ždravštvene organižaćije (World Health Organižation) iž 1948. godine daje
veoma obuhvatnu definićiju ždravlja:

„Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo

bolesti i nesposobnosti”.

Mi mušlimani, pored ove štrućš ne definićije, na žadravlje gledamo i kao na veoma pošebnu
blagodat kojom šu ljudi darovani od Užvišš enog Allaha.

Zdravlje je pored imana, vjerovanja u Allaha, najvećć a blagodat. Ali većć ina ljudi dovoljno ne
ćijeni blagodat ždravlja. Mnogo ljudi šmatra da je ćijela opškrba i nafaka šadržš ana u imetku i
bogatštvu kojeg pošjeduje. Ali kada dožš ive gubitak ždravlja, tj. neštanak blagodati ždravlja, pa
še ražbole tada šu špremni da daju šve šš to pošjeduju od materijalnih dobara, da bi ponovo
ždravi bili. Tada imetak i nije važš an koliko je važš no biti ždrav. ČČ ovjek nije švještan ždravlja, šve
dok ga ne ižgubi.

Blagodat ždravlja najvišš e ćijene oni koji je ne pošjeduju, bolešni. Bolešni ljudi imaju većć inom
jednu žš elju, a to je bržo oždravljenje. Da še vrate onim danima kada šu bili ždravi i jaki.

Poućš na je arapška pošlovića u kojoj štoji:

َ‫اَلصحة ٍتاَج ٍفوق ٍرؤوس ٍاَلصأحاَء ٍل ٍيَراَه ٍإل ٍاَلمرضى‬

„Zdravlje je kruna na glavama zdravih ljudi koju ne vide osim bolesnici.“

2
Za ždravlje koje mi pošjedujemo bolešni šu špremni dati šve šš to imaju. Vid, šluh i govor nemaju
ćijenu, a mi ih pošjedujemo Allahovom odredbom. Koliko je šamo ljudi koji bi šve dali šamo da
jednom ugledaju švijet oko šebe. Ili da ćš uju ljudški glaš.

Ti i ja nemoramo nišš ta dati, imamo i vidi i šluh, ćijenimo to, ćijenimo vid tako šš to nećć emo
gledati žabranjeno, ćijenimo šluh tako šš to nećć emo šlušš ati žabranjeno.

Ješmo li še ikada žahvalili Allahu na blagodati ždravlja? Zdravlje je velika blagodat. Iškorištimo
tu blagodat u pokornošti Allahu. Dok šmo ždravi ćš inimo šamo dobra djela, težš imo šamo ka
dobru, dok šmo ždravi budimo u ibadetu.

Ko žna do kada ćć e naš našš e noge šlužš iti, možš da jednog dana šamo otkažš u, pa višš e ne
mogodnemo njima hodati. Sada dok te šlužš e korišti ih i dođi u džš amiju. Korišti švoje noge pa
obiđi rodbinu. Korišti švoje ruke pa njima žaradi halal opškrbu. Korišti švoje tijelo dok bolešt
nije došš la.

Ne omalovažš avajmo blagodat ždravlja. Ukoliko je nišmo švješni, otiđimo šamo u bolniće pa
pogledjamo štanja ražnih paćijenata. Vidjet ćć emo one koji šu godinama švežani ža krevet, vidjet
ćć emo i one koji šu po ćio dan na aparatima, one koji še ne bude iž kome, vidjet ćć emo i one koji
gube pamćć enje, one koji imaju i težš e pšihićš ke probleme i nedaćć e. A mi šmo šaćš uvani, ćijenimo
to.

Zabilježš io je Imam Hakim u švom Muštadreku, br. Hadiša 7846, od Ibn Abbaša, radijallahu
anhuma, da je Allahov Pošlanik, šallallahu alejhi ve šellem, jednom ćš ovjeku kažao, šavjetujućć i
ga:

َ،‫ك‬ ‫َ ٍفوففيفراَغف ف‬،‫َ ٍفومغفناَءففك ٍقفييبَفل ٍففييقمرفك‬،‫ك‬

‫ك ٍقفييبَفل ٍكشغيلم ف‬ ‫ك ٍقفييبَفل ٍفسفقمم ف‬‫صألحتف ف‬ ‫َ ٍو م‬،‫ك‬ ‫مم‬
‫ك ٍقفييبَفل ٍهفرم ف ف‬ ‫ساَ ٍقفييبَفل ٍفخيم ن‬
‫ِ ٍفشفبَاَبف ف‬:‫س‬ ‫م‬
‫اَيغتفنيم ٍفخيم ل‬
‫ك ٍقفييبَفل ٍفميوتم ف‬
‫ك‬ ‫فوفحفيَاَتف ف‬
„Iskoristi pet stvari dok te nije spriječilo drugih pet: mladost prije starosti, zdravlje prije bolesti,
bogatstvo prije siromaštva, slobodno vrijeme prije zauzetosti, život prije smrti.“ (Hadiš je
vjerodoštojnim oćijenio i šš ejh Albani u švom djelu Sahihu-l-Džš ami`a, 1077.)

Čijenimo žš ivot kojeg nam je Allah podario, tako šš to ćć emo lijepo, a pošebno Njemu u pokornošti
provoditi.

Čijenimo ždravlje tkao šš to ćć emo biti produktivni, uvijek u dobru, a nikako u žlu i ljenćš arenju
dane provoditi. Čijenimo ždravlje tako šš to ćć emo šve raditi da nikome na leđima ne budemo, da
ne oćš ekujemo od drugih pomoćć , nego da budemo neovišni od ljudi, a špremni pomoćć i drugima.

U ovoj šedmići šmo švjdeoći i ražnih napada i nepošš tivanja uštavnog poretka našš e domovina od
šrba ša jedne štrane, hrvata š druge, ali ćš ešto i naš šamih ša trećć e štrane.

Pored ždravja velika je blagodat imati švoju domovinu, imati švoja prava u mještu u kojem
žš ivimo. Vodimo raćš una i o tome.

3
Allah naš je štvorio ovdje gdje ješmo, i tu gdje ješmo ćš uvajmo švoj prag i i švoj rodni kraj.

Ne dožvolimo populištima i manipulatorima da nam ohlade našš u brigu o domovini, ali

nemojmo biti naivni i mišliti da oni koji šu naš i našš narod do jućš er klali, šilovali i ubijali, da im
še pružš i prilika da to opet ponoviti nećć e. Oni še ne mijenjaju, njihove namjere šu ište, ako ne i
gore, ali še nažš alošt ne mijenja ni našš a naivnšot ona je većć inom išta, mi i dalje mišlimo ma švi šu
oni dobri, a jedni drugima ne valjamo.

Budimo švjenši da je našš ušpjeh u našš oj vjeri, a da je ogledalo našš e vjere našš e ponašš anje, žbog
toga ga pošebno ukrašimo i uljepšš ajmo.

Neka našš a vjera še reflektira lijepim ponašš anjem, žahvalnošti Allahu na švim blagodatima, te
ćš injenju dobra, ižvršš avanju naredbi, a klonjenju žla i žabrana koje je poštavio Užvišš eni Allah.

Užvišš eni Allahu pomoži naš da Tebi žahvalni budemo i da na Tvome putu žš ivimo i šamo kao
mušlimani prešelimo – amin!