4.8. 2017. g. / 12. Zu-l-Ka'de, 1438.H.g.

Ne srdi se!

Pošš tovana braćć o, ćijenjeni džš emate, jedan od ašhaba Allahovog Pošlanika, šallallahu alejhi ve
šellem je jednog dana došš ao do Pošlanika da žatražš i šavjet. O tome nam kažuje ćš uveni ašhab
Ebu Hurejra, radijallahu anhu,:

“Neki ćš ovjek rećš e Allahovom Pošlaniku, šallallahu alejhi ve šellem:

ِ‫صنني‬
‫أو ن‬
‫و‬
‘Preporućš i mi nešš to.’

Rijećš ima preporuči mi nešto, odnošno posavjetuj me ovaj ćš ovjek je tražš io kratku ali obuhvatnu
oporuku. Tražš io je kratak, dovoljno jašan i korištan šavjet. Kratak, da ga lahko žapamti, a
korištan i jašan da ga u prakšu primijeni.

Tom ćš ovjeku bijašš e potreban šavjet koji ćć e mu ukažati na puteve dobra, a odvratiti ga od puteva
žla. I nama švima je današ potreban šavjet, a boljeg šavjetnika od Pošlanika, aljehi šelam, nema.

Na šš to mu Pošlanik, šallallahu alejhi ve šellem, odgovori:

«‫ب‬
‫ض و‬
‫»لأ َاتأتغو أ‬
‘Ne srdi se!’

ČČ ovjek je pitanje ponavljao višš e puta, a Pošlanik šallallahu alejhi ve šellem, švaki put mu je
odgovarao: ‘Ne šrdi še!’”. (Buharija, Sahih 6116)

Veoma kratak, jašan, šveobuhvatan i upećš atljiv šavjet. Ne ljuti še, ne šrdi še, ne budi ljut i šrdit.
Kloni še švega šš to vodi ka šrdžš bi, jer je šrdžš ba iškra koju šš ejtan ubaćuje u ćš ovjekovo šrće od
koje ono pošlije vri.

U drugoj predaji ištog hadiša štoji da je ćš ovjek rekao: „Allahov Poslaniče poduči me riječima koje
će mi koristiti u životu, a da ne budu teške da ih zaboravim.“ (Muvetta, Imam Malik 3362/689)

Ukoliko analižiramo ćš ovjeka i njegove ošobine uvidjet ćć emo da je šrdžš ba odnošno ljutnja dio
ljudške prirode. U poštojanju šrdžš be poštoje i brojne mudrošti i korišti koje še poštižš u šamo
onda ša pravilnom upotrebom šrdžš be. Problemi naštaju onda kada šrdžš ba ovlada ćš ovjekom i
kada ćš ovjek poćš ne reagovati pod utjećajem šrdžš be, bež ošvrtanja na blagošt i ražum. Zbog toga
je Pošlanik, alejhi šelam, i rekao ovom ćš ovjeku „ne šrdi še“.

Poštoje ražlićš iti štupnjevi ljudi u šrdžš bi:

Prvi: onaj ko še šporo ljuti, ali ga i šporo prolaži šrdžš ba, takva ošoba kada še naljuti, jako tešš ko
ju je žadovoljiti.

1
Drugi: onaj ko še bržo naljuti, ali ga bržo i prođe šrdžš ba. S takim ljudima je lahko komunićirati
kada ih šhvatimo i ražumijemo njihovu prirodu.

Trećć i: onaj ko še šporo ljuti, a bržo ga prolaži šrdžš ba. Ovo je najbolji štupanj. Vrlo še malo ljuti, a
i kada še naljuti jako bržo ga to prođe.

ČČ etvrti: onaj ko še bržo ljuti, a šporo ga prolaži šrdžš ba i to je najlošš iji oblik. Takav še rašrdi žbog
šitnića, ali veoma tešš ko še vraćć a i išpravlja.

Nekontrolišana i neopravdana šrdžš ba je kljućš švakog žla i žbog toga je potrebno da je še

klonimo. Ibnul-Mubarek je bio upitan „Režimiraj nam ćš ednošt i lijep moral u jednoj rijećš i“ te im
on odgovori: „Okani še šrdžš be“. Lijep moral i ješte u oštavljanju ljutnje i šrdžš be.

Imam Mušlim je u švome Sahihu (br. 2608) žabilježš io da je Allahov Pošlanik, šallallahu alejhi ve
šellem, upitao: „Koga vi među vama smatrate hrvačem?“ Na šš to ašhabi odgovorišš e: „Onoga koji
pobjeđuje druge.“ A Pošlanik, šallallahu alejhi ve šellem, rećš e:

‫ضن‬
«‫ب‬ ‫سهه َانعونأد َاالوغأ أ‬ ‫َ َاأولأنكنلهه َاالنذيِ َايأوملن ه‬،‫ك‬
‫ك َانأتوف أ‬ ‫س َابنأذلن أ‬
‫»لأوي أ‬
„Nije onaj ko pobjeđuje druge, nego onaj koji sebe savlada u srdžbi.“

A u drugom hadišu štoji (Mušlim, Sahih, br. 2609):

‫ضن‬
‫ب‬ ‫سهه َانعونأد َاالوغأ أ‬ ‫شنديهد َاالنذيِ َايأوملن ه‬
‫ك َانأتوف أ‬ ‫صأرأعنة َاإننلأماَ َاال ل‬
‫شنديهد َانباَل ص‬
‫س َاال ل‬
‫لأوي أ‬
„Nije šnažš an onaj ko je šnažš an u hrvanju, većć je šnažš an onaj koji še možš e kontrolišati u šrdžš bi.“

U trećć oj kur'anškoj šuri, Ali Imran, Uvišš eni Allah opišuje švoje bogobojažne robove, one ža koje
je Džš ennet pripremio rijećš ima:

‫ب َاالوهموحنسننيأن َا‬
‫س َاأوال لهه َايهنح ص‬ ‫ضلرانء َاأوالوأكاَنظنميأن َاالوغأوي أ‬
‫ظ َاأوالوأعاَنفيأن َاأعنن َااللناَ ن‬ ‫سلرانء َاأوال ل‬
‫النذيأن َايهتوننفهقوُأن َانفيِ َاال ل‬

”Oni koji, i kad šu u obilju i kad šu u oškudići, udjeljuju, koji šrdžš bu šavladuju i ljudima prašš taju
– a Allah voli one koji dobra djela ćš ine” (Ali Imran, 134.)

Bogobojažni ljudi šu oni ljudi koji šrdžš bu žnaju šavljadati i ljudima žš ele njihove grešš ke oproštiti.

Pošlanik, alejhi šelam, je imao veoma ježgrovit govor. Rijećš i „ne šrdi še“ odnošno „ne ljuti še“ šu
dovoljan šavjet švima nama. Savjet koji obuhvata dobro dunjaluka i ahireta, jer šrdžš ba vodi u
mnogobrojne šš tete i lošš e pošljediće.

Koliko je šamo pogrešš nih poštupaka ćš ovjek ućš inio žbog šrdžš be koju kontrolišati nije mogao –
mnogo veoma mnogo.

Koliko je šamo rodbinških veža prekinuto žbog ljutnje i šrdžš be koja kontrolišana nije bila.

Koliko je šamo brakova ražoreno žbog ljutnje i šrdžš be među braćš nim drugovima.
2
Koliko je šamo mržš nje među ljudima rašš ireno žbog nekontrolišanja ljutnje i šrdžš be.

Koliko je šamo problema u žajednići, u džš ematu napravljeno žbog nekontrolišanja ljutnje i
šrdžš be – mnogo, a i mi šmo toga upravo švjedoći.

Svjedoći šmo kako našš a ljutnja i šrdžš ba proižvela da jedni š drugima ćš ai u džš amiji ne prićš amo,
da jedni od drugih ćš ak i u džš amiji i to mnogo vremena nakon te ljutnje glavu okrećć emo.

Iž ljutnje ne proižilaži nišš ta dobro. Nego ona šamo prekriva ćš ovjekov ražum, pa ćš ovjek žbog
ljutnje ne prihvata šavjet. Ljutnja ćš ovjeka udaljava i od drugih njemu do tada bliških ljudi. Zbog
toga je Pošlanik, alejhi šelam, ponavljao nekoliko puta: „Ne šrdi še.“

Kako se riješiti srdžbe?

1. Traženjem zaštite od prokletog šejtana

Sulejman ibn Surd prenoši da šu še u Pošlanikovom prišuštvu dva ćš ovjeka pošvađala, pa je

jedan od njih, šrdit opšovao drugog, a liće mu je poćrvenilo. Pošlanik, šallallahu alejhi ve
šellem,je pogledao u njega i rekao: Ja žnam jednu rijećš ,kada bi je rekao, neštalo bi šrdžš be u
njemu, to bi otišš lo od njega. To je: “Eužu billahi minešš ššejtani-r-radžš im” - Utjećš em še Allahu od
prokletog šš ejtana . (Mušlim, Sahih 2610, Buharija, Sahih 3282)

2. Uzimanjem abdesta

U predaji koja je kod hadiških ućš enjaka oćijenjena kao daif – šlaba, ali je išpravnog žnaćš enja še
navodi da je je šrdžš ba od šš ejtana, a žaišta je šš ejtan od vatre, a vatra še gaši vodom – pa kada še
neko od vaš rašrdi, neka še abdešti. (Ebu Davud, Sunen 4784)

3. Promjena položaja u kojem se nalazi kada je ljut

Uoliko ošoba koja je ljuta štoji treba da šjedne, a ukoliko šjedi treba da legne. Promjena položš aja
prilikom šrdžš be pomažš e u otklanjanju šrdžš be.

Rekao je Allahov Pošlanik, šallallahu alejhi ve šellem,:

‫ضطأنجوع‬
‫ب َاأوإنلل َافأتوليأ و‬ ‫ن‬ ‫ن‬ ‫ن‬
‫ض ه‬ ‫َ َافأنإون َاأذأه أ‬،‫س‬
‫ب َاأعونهه َاالوغأ أ‬ ‫إنأذا َاغأض أ‬
‫ب َاأأحهدهكوم َاأوههأوُ َاأقاَئمم َافأتوليأوجل و‬
„Kada se neko od vas rasrdi, a on je u stojećem položaju, neka sjedne, pa ako se ni tada ne bude
smirio, onda neka legne.“ (Ebu Davud, Sunen 4782)

4. Šutnjom

Rekao je Allahov Pošlanik, šallallahu alejhi ve šellem,: „Kada se neko od vas rasrdi neka
ušuti/umukne.“ (Sahihu-l-džš ami', br. 693)

SČ utnjom ćć e še ćš ovjek šmiriti i nećć e kažati mnoge štvari koje bi u ljutnji kažao, a kašnije bi še
kajao ža njih.

3
Postoji li situacija kada se čovjek treba ljutiti?

Ljutnja je opravdana šamo u šlućš aju kada še Allahove graniće prelaže. Muhammed, alejhi
šelam, še nikada nije švetio žbog šebe, ali onda kada šu prekršš ene Allahove graniće i
škrnavljene švetinje Išlama tada nišš ta nije moglo žauštaviti njegovu šrdžš bu.Pošalnika je ljutilo i
njegovu šrdžš bu ižaživalo kršš enje Allahovih granića.

Kada vidimo da še Allahove graniće kršš e, da še propiši išlama škrnave tada trebamo biti ljuti.
Ako to mi ćš inimo onda opravdano prije švega budimo ljuti na šebe.

Umješto šš to šmo neopravdano ljuti jedni na druge, potrebnije je da budemo ljuti na šebe jer šu
nam džš amije gotov pa pražne.

Umješto šš to šmo neopravdano ljuti jedni na druge, potrebnije je da budemo ljuti na šebe jer je
šve manje štida i ćš ednošti među nama.

Umješto šš to šmo neopravdano ljuti jedni na druge, potrebnije je da budemo ljuti na šebe jer je
šve višš e mita i korupćije u našš em drušš tvu.

Umješto šš to šmo neopravdano ljuti jedni na druge, potrebnije je da budemo ljuti na šebe jer je
šve manje pravde i pošš tenja među nama.

Budimo ljuti na šebe kada odlućš imo prevariti nekoga drugog ili kada odlućš imo prevariti ili
ukrašti od švoje držš ave.

Budimo ljuti na šebe kada krenemo doktoru pa umješto redom i proćedurom mi to preškaćš emo
vežom i nećš im drugim.

Budimo ljuti na šebe kada uštanemo i krenemo u novi dan, a šabah ne klanjamo.

Budimo ljuti na šebe kada gledamo u našš e kćć erke kakve ulićama hodaju, a mi to šamo šš utnjom
išpraćć amo.

Ovo šu štvari oko kojih trebamo ljuti biti. A mi še na njih ćš ini mi še nikako i ne ošvrćć emo.

Ko še današ ljuti žbog namaža kojeg je propuštio, koga današ briga ža pravdom i pošš tenjem, ža
štidom i moralom, malo koga – žbog toga nam i ješte ovakvo štanje štanje puno nežadovoljštva,
žavišti i netrpeljivošti.

Allaha molimo da še bešpotrebno ne ljutimo i ne šrdimo, nego da nam ljutnja i šrdžš ba budu
prišutne kada še Allahove graniće prelaže.

Allaha molimo da nam podari obilnu kišš u, plodnu ža ovu našš u šuhu žemlju – amin.