ŠIPTARI,ARNAUTI I MIRDITI

Postoji gomila teorija o albanskom poreklu, međutim iz nekog razloga jedan deo balkanske
istorije je nekako ostao nezapažen.

Paralelno sa dolaskom Slovena i Bugara na Balkan dospeva narod Mardaita. Kako?

Suočen sa brojnim protivnicima posle smrti svog oca Marvana I, i pored brojnih pobeda, novi
sirijski vladar Abd al-Malik (685-705) bio je prinuđen da sklopi primirje sa Vizantijom, dok učvrsti
svoju vlast i porazi unutrašnje neprijatelje.

Obavezao se je da Vizantiji isporuči 365.000 zlatnika i hiljadu robova, a Vizantija je povukla

12.000 Mardaita.

Džon F. Haldon u svojoj knjizi ,,Vizantija u sedmom veku: Transformacija kulture” to ovako opisuje
:

Zauzvrat, Mardaiti, koji su bili trn u oku muslimanskim vlastima u Severnoj Siriji i Libanu, jer su
koristili svoja planinska uporišta kao bazu iz koje su pljačkali i napadali okolna sela, prebačeni su
u zapadnu Malu Aziju. Vizantijski general Leonitus je krenuo protiv snaga Ibn az-Zubaira, sada i
kalifovog i carevog zajedničkog neprijatelja, u Jermeniju, Iberiju i Kavkasku Albaniju, pustošeċi
velike oblasti i zarobljavajuċi mnoge. To se je dogodilo 688/9.

Primirje na istoku i relativno povoljan položaj carstva, značio je da je Justinijan sada mogao da se
posveti Balkanu. 687/8 trupe su prebačene iz Anadolije u Trakiju, a, veċ sledeċe godina je sam
Justinijan poveo pohod protiv Slovena i Bugara, probivši se do Soluna i pokorivši veliki broj
Slovena vizantijskoj vlasti. Stvarna situacija na Balkanu se ogleda u činjenici da je car morao da se
bori ne bi li se probio od Trakije do Makedonije. Za carstvo je bio najznačajniji transfer velikog
broja Slovena u Malu Aziju, a naročito u Bitiniju i Kapadokiju, gde su izgleda regrutovanu u
provincijske armije, što se vidi po brojnim olovnim pečatima zvaničnika koji su bili zaduženi za
njih. Justinijan je takođe sproveo transfer jednog dela populacije Kipra u oblast Kizika, koja je
pretrpela teške posledice pod arapskom okupacijom 674-6, kao i transfer, veċ pomenutih,
Mardaita na Peleponez, delove jugoistočnog priobalja Male Azije, ostrvo Kefaleniju i oblast oko
značajne luke Nikopolja u Epiru.

I Mardaiti su kao i jedan od najpoznatijih albanskih klanova Mirditi ostali zabeleženi kao
hrišċanski ratoborni gorštaci. Ja verujem da se ustvari radi o istim ljudima, jer pored svih
sličnosti, očigledno da postoji istorijska veza.

Iako se poreklo samih Mardaita ne može sa sigurnošċu odrediti, jedna od teorija je da su

Mardaiti pod imenom Mardi (po nekima ,,ljudi” ili ,,hrabri” ili ,,buntovnici” na persijskom) živeli
još u persijskoj provinciji Mardini (Mardjeni). Po drugima je to bio samo opšti pežorativni termin
koji se je odnosio na sve militantne gorštake i nomade, pre nego na neki određen narod.

Mardi se prvi put pojavljuju kao ratoborno nomadsko pleme koje pokorava Aleksandar
Makedonski. Sledeċi put kao pleme koje pokorava parċanski kralj Fraat, koji deo Marda šalje kao
vojnu posadu zaduženu za čuvanje Alksandrove (kaspijske) kapije (u kavkaskoj Albaniji).

Sami Mardaiti su po preseljenju prvobitno bili veslači vizantijske mornarice, a kasnije su prerasli
u marince, t.j. pomorske vojnike.

Grčki Albanci sebe danas nazivaju Arvanitima, t.j. Arbanitima. Turci Albance nazivaju Arnavutima.

Pretpostavljam da bi oba termina (grčki i turski) mogla da vode poreklo od Arbanuti (Arvanuti).
Grčka reč ,,naut”, kao i arapska reč ,,nuti”, znači ,,mornar”. Nisam baš siguran oko ovog Arba, ali
bi eventualno moglo da se odnosi na stari grčki grad Arba, jugoistočno od Kefalonije. Dakle,
nešto kao ,,arbanski mornari” ili ,,mornari iz Arbe”.

Tu svoju pretpostavku o mornarima bih nadovezao na pojam ,,Šiptar”. Iako to danas zvanično
označava Albance kao ,,sinove orla”, kao Shqiptar, ranije su strani pisci beležili tu reč na razne
načine kao skyptar, skiptar, itd.

S obzirom na prisustvo Gviskardovih Normana, bilo bi logično da su i oni prihvatili taj trend, jer u
normanskom jeziku reč ,,eskipre” vodi poreklo od stare nordijske reči ,,skipari”, što znači mornar.
Genografski projekat bi mogao da da neke odgovore oko albanskog porekla, a voleo bih da neko
ko se malo više razume u haplogrupe da svoje mišljenje.

Poznato je da je E-v13 najbrojnija na Kosovu. Video sam temu u vezi toga na nekom forumu
(potražiċu, ako neko insistira), gde Stiven Bird (tip koji je objavio teoriju o vezi između E-V13 na
Balkanu i u Britaniji), kaže da ga zbunjuje to što Albanci tvrde da su starosedeoci Balkana, a
uprkos tome ,,prema objavljenim genetskim studijama, čini se da je broj varijacija u E3b1a2
genetskim profilima Albanaca nizak u poređenju sa Apulijom (južna Italija) ili Makedonijom. To
obično ukazuje na ,,mlađu” (skoriju) populaciju".

Takođe I1b (I2 ili kako god da se sada zove), koju vezuju za Ilire, Dinarce ili… postoji u Bosni,
Hrvatskoj, Srbiji i Albaniji (tim redom po zastupljenosti), međutim na Kosovu jedva da se javlja.

Ako je E-v13 najbrojnija na Kosovu, a za razliku od Albanije i Srbije ima neuporedivo malo I1b, i
ako se uzme u obzir ono što je Bird rekao, zar to ne bi značilo da je E-v13 naknadno dospela na
Balkan?

Van Balkana, E-v13 se javlja u znatnom broju između ostalog i među Druzinima (Druzima), koji su
zatvorena versko-etnička zajednica koja vekovima ne prima nove članove u svoju veru/narod.
Ratoboran planinski narod, dakle jako slični nekadašnjim Mardaitima i donekle današnjim
Albancima.

https://www.metacafe.com/watch/464010/the_druze_israeli_or_syrian_part_2/