ПРОГРАМ ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЗА 2013/14.

ГОДИНУ

УВОД

Политика заштите потрошача је једно од приоритетних подручја на путу постизањa бољег

квалитета живота свих грађана. Заштита потрошача је утемељена Уставом РС у којем се у члану 53.
каже да Република Српска обезбјеђује заштиту потрошача. На овим темељима Народна Скупштина
Републике Српске је донијела Закон о заштити потрошача у Републици Српској („Службени гласник
Републике Српске“ број 6/12 )који је ступио на снагу почетком 2012. године. Доношењем закона
област заштите потрошача је у великој мјери усаглашена са прписима ЕУ и смјерницама
Уједињених нација.
Са друге стране, усклађивањем стандарда заштите потрошача са стандардима ЕУ у циљу
ефикасније заштите потрошача и функционисању тржишне привреде, Република Српска даје
допринос испуњавању обавеза које је БиХ преузела потписивањем Споразума о стабилизацији и
придруживању. Испуњавање преузетих обавеза зависиће од даљег јачања административних
капацитета као и од провођења прописа и надзора, како на нивоу БиХ , тако и на нивоу Републике
Срппске.
Законом о заштити потрошача и другим прописима који у себи садрже одредбе о заштити
потрошача, стварају се и унапређују услови за успостављање и функционисање слободног и
уређеног тржишта што је у највећем интересу потрошача. Истовремено, потрошач утиче на
пословну политику привредних субјеката и подстиче конкурентност на тржишту. Да би се позиција
потрошача оснажила и заштитила на тржиту, свака одговорна држава доноси одређене програме
и проводи политику заштите потрошача којима се унапређују њихова знања о потрошачким
правима у најширем смислу, како би потрошачи могли доносили исправне одлуке приликом
куповине производа и услуга.
Законом о заштити потрошача, Република Српска је преузела основна права потрошача и
ближе уредила поједине сегменте на овом подручју. Преузимањем директива ЕУ о заштити
потрошача, овај Закон је у високој мјери усаглашен са европским стандардима, и као такав је
створио погодан правни амбијент за заштиту потрошача као економски слабије стране, која је у
неповољнијем положају на тржишту у односу на трговца. Тако су у Републици Српској обезбјеђени
услови за функционисање како владиних, тако и невладиних институција, односно независних
организација потрошача, што омогућава успостављање и остваривање активне политике заштите
потрошача.
Закон о заштити потрошача дјелимично je усклађен са 11 ЕУ Директива и 1 Препоруком
Европске Комисије, и то:

1. Директива 92/59/ЕЕЗ о општој безбједности производа / Council Directive 92/59/EEC of 29 June

1992 on general product safety
2. Директива 88/378/ЕЕЗ о безбједности играчака / Council Directive 88/378/EEC of 3 May 1988 on
the approximation of the laws of the Member States concerning the safety of toys
3. Директива 85/374/ЕЕЗ о приближавању закона и других прописа држава чланица у вези са
одговорношћу за производе са недостатком / Council Directive 85/374/EEC of 25 July 1985 on the
approximation of the laws, regulations and administrative provisions of the Member States
concerning liability for defective products

1
4. Директива 98/6/ЕЗ о заштити потрошача при истицању цијена производа понуђених
потрошачима/ Directive 98/6/EC of the European Parliament and of the Council of 16 February 1998
on consumer protection in the indication of the prices of products offered to consumers
5. Директива 2005/29/ЕЗ о непоштеној пословној пракси привредних субјеката према
потрошачима на унутрашњем тржишту којим се допуњују Директива Савјета 84/450/ЕЕЗ,
Директиве Европског парламента и Савјета 97/7/ЕЗ, 98/27/ЕЗ и Регулатива ( ЕЗ ) број 2006/2004
Европског парламента и Савјета (,,Директива о непоштеној пословној пракси,,) / Directive
2005/29/EC of the European Parliament and of the Council of 11 May 2005 concerning unfair
business-to-consumer commercial practices in the internal market and amending Council Directive
84/450/EEC, Directives 97/7/EC, 98/27/EC and 2002/65/EC of the European Parliament and of the
Council and Regulation (EC) No 2006/2004 of the European Parliament and of the Council (‘Unfair
Commercial Practices Directive’)
6. Директива 85/577/ЕЕЗ за заштиту потрошача у случају уговора склопљених ван пословних
просторија /Council Directive 85/577/EEC of 20 December 1985 to protect the consumer in respect
of contracts negotiated away from business premises
7. Директива 97/7/ЕЗ о заштити потрошача код склапања уговора о продаји на даљину /
Directive97/7/EC of the European Parliament and of the Council of 20 May 1997 on the protection of
consumers in respect of distance contracts
8. Директива 93/13/ЕЕЗ о одредбама које се противе начелу савјесности и поштења
( неправичним одредбама) у потрошачким уговорима/ Council Directive 93/13/EEC of 5 April
1993 on unfair terms in consumer contracts
9. Директива 90/314/ЕЕЗ о путним аранжманима, аранжманима за одморе и аранжманима за
организована путовања/ Council Directive 90/314/EEC of 13 June 1990 on package travel, package
holidays and package tours
10. Директива 2008/122/ЕЗ о заштити потрошача у погледу појединих аспеката временски
подијељеног коришћења непокретности, дугорочних производа за одмор, препродаје и
размјене / Directive 2008/122/EC of the European Parliament and of the Council of 14 January 2009
on the protection of consumers in respect of certain aspects of timeshare, long-term holiday
product, resale and exchange contracts
11. Директива 199/44/ЕЗ о одређеним аспектима продаје робе широке потрошње и пратећим
гаранцијама / Directive 1999/44/EC of the European Parliament and of the Council of 25 May 1999
on certain aspects of the sale of consumer goods and associated guarantees
12. Препорука Комисије од 4. априла 2001. године о принципима рада тијела за вансудско
рјешавање потрошачких спорова / Commission Recommendation of 4 April 2001 on the principles
for out-of-court bodies involved in theconsensual resolution of consumer dispute.

Законом о заштити потрошача у Републици Српској промовисана су основна права

потрошача , и то:

1. право на задовољење основних потреба, ово право подразумијева доступност најнужнијих

производа и услуга, као што су храна, одјећа, обућа, стамбени простор, вода, електрична
енергија, здравствена заштита, образовање и хигијена,
2. право на безбједност, односно право на заштиту од робе и услуга које су опасне по живот,
здравље, имовину или животну средину, односно чије је посједовање или употреба
забрањена,
3. право на информисаност, односно право на располагање тачним подацима неопходним за
разуман избор међу понуђеном робом и услугама,

2
4. право на избор, што подразумијева могућност избора између више робе и услуга, по
прихватљивим цијенама и уз гаранцију квалитета,
5. право да се чује глас потрошача, односно право да посредством удружења за заштиту
потрошача буде представљан и да учествује у раду надлежних органа која рјешавају питања од
интереса за потрошаче,
6. право на правну заштиту, односно право да захтијева заштиту у законом предвиђеном
поступку у случају повреде права, и право на накнаду материјалне и нематеријалне штете коју
му причини трговац,
7. право на образовање, односно право на стицање основних знања и вјештина неопходних за
правилан и поуздан избор робе и услуга, као и знања о основним правима и обавезама
потрошача и начину њиховог остваривања, и
8. право на здраву и одрживу животну средину, односно право на живот и рад у окружењу које
није ризично по здравље потрошача.

За остваривање прокламованих права потрошача одговорни су субјекти који учествују у

доношењу Програма за заштиту потрошача, који се доноси за период од двије године. Програмом
се утврђују циљеви политике заштите потрошача, начин и динамика остваривања тих циљева,
субјекти овлашћени за реализацију програма, финансијска средства и други елементи значајни за
остваривање заштите потрошача.
Министарство трговине и туризма, као носилац заштите потрошача из области трговине,
туризма и угоститељства сарађује са свим другим носиоцима на изради Програма као
координатор, те исти предлаже Влади Републике Српске на усвајање. Програм се доноси у
сложеним привредним условима што сигурно има одраза и на остваривање права потрошача, због
чега је посебно важан сегмент рада субјеката који врше надзор и заштиту права потрошача.

ДИО I - Развој система заштите потрошача

Резолуција број 39/248 из 1985. године, којом је Генерална скупштина Уједињених нација
донијела смјернице о заштити потрошача, подстакла је земље чланице на законско уређивање
овог подручја, те формирање и развој институција који ће ефикасно штитити права потрошача.
У Сједињеним Америчким Државама 1972. године донијет је Закон о заштити потрошача на
основу кога је успостављена посебна Савезна комисија за сигурност потрошачке робе, а од раније
су постојали за лијекове и поједине врсте хране ФДА (Food and Drug Administration) елементи
система јавне контроле квалитета због одсуства стандарда у америчком правном систему.
Европске државе потписнице Уговора о оснивању Европске заједнице, потписаног у Риму
1957. године, донијеле су крајем 1973. године Европску повељу о обавјештавању и заштити
потрошача с њиховим правима, која се састоје од права на заштиту економских интереса, права на
заштиту од опасности за живот, здравље и имовину приликом стицања производа и услуга на
тржишту, права на правну заштиту и подршку државе, права на обавјештавање и образовање
потрошача, те права на удруживање са сврхом заштите њихових интереса, права на представљање
у тијелима која одлучују о стварима од интереса за потрошаче. Од тада до данас, на овим
принципима у Европској заједници је настало богато законодавство заштите потрошача.
Од доношења те Повеље започиње период у којем ЕУ придаје све већу важност овој
проблематици. Земље чланице ЕУ област заштите потрошача уређују бројним актима и
прилагођавајући је условима модерног тржишта, константно је подижу на све већи ниво. Уговором
о Европској унији (Уговор из Мастрихта), којим је измијењен Уговор о оснивању Европске
заједнице, политика заштите потрошача постаје службена политика ЕУ. Уговором из Амстердама о

3
измјенама Уговора о оснивању Европске заједнице, чланом 153., наводи се да се права потрошача
заснивају на неколико основних права уграђених у националне политике њених чланица, а то су:

а) заштита здравља и сигурност потрошача,

б) заштита економских интереса потрошача,
в) информисање и едукација потрошача,
г) право на надокнаду штете,
д) удруживање, заступање и учешће потрошача у циљу остварења својих права и
ђ) право на правну заштиту потрошача.

Заштита потрошача је посебно динамично подручје које је у ЕУ подвргнуто доношењу

учесталих нових мјера, стога би требала представљати основу за усклађено дјеловање свих нацио-
налних тијела на подручју заштите потрошача, владиних и невладиних организација. С обзиром на
ширење подручја дјеловања уједињењем европских држава, ЕУ је својим земљама чланицама
дала директиве за стварање јединствене политике за она подручја која су до тада била искључиво
у националној надлежности. У складу с тим, јавила се и потреба за прописивањем правних
одредби које декларишу уважавање основних људских права, што је једно од главних начела
дјеловања ЕУ.
Извјештајем о Стратегији ЕУ за заштиту потрошача 2002-2006., који је резултат отвореног
дијалога између држава чланица у оквиру Зелене књиге заштите потрошача из 2001. године,
Европска комисија је утврдила бројне заједничке циљеве у осигуравању несметаног дјеловања
тржишта и постизању високог и јединственог нивоа заштите потрошача. Европска Стратегија
заштите потрошача за период 2002-2006. одређује три кључна циља:

- висок заједнички ниво заштите потрошача;

- ефикасно извршавање прописа заштите потрошача, нарочито кроз надзор тржишта, управно и
извршно судјеловање, приступ потрошача подацима о услугама и непрехрамбеним
производима те приступ механизмима за вансудско рјешавање спорова;
- укључивање организација потрошача у обликовање и провођење политике заштите потрошача,
те у друге политике Уније које се тичу интереса потрошача.

Европска комисија је 6. априла 2005. поднијела Извјештај COM (2005) 115 final, 2005/00 42
COD Европском парламенту, Савјету ЕУ, Европском економско-социјалном одбору и Одбору регија.
Овим Извјештајем се предлаже успостављање новог, заједничког програма Уније на подручју
јавног здравства и заштите потрошача за период 2007-2013., који представља наставак и
надоградњу постојећих програма јавног здравља и заштите потрошача, а уједно и уводи
удруживање програма на ова два подручја. Усклађењу политике заштите потрошача може
допринијети предложено стратешко усмјерење удруживања свих за потрошаче релевантних
подручја, која су у бројним државама чланицама, врло разграната и институционално подијељена
на различите ресоре унутар министарстава, због чега ће процес удруживања моћи позитивно
утицати на развој тог сада врло разгранатог подручја.
Европска Стратегија заштите потрошача за период 2007-2013. одређује пет кључних циљева:

- бољи надзор над тржиштем и боље националне политике заштите потрошача;

- боља регулатива из области заштите потрошача;
- боља примјена регулативе и бољи механизми за обештећење потрошача;
- боље информисани и заштићени потрошачи и
- стављање потрошача у срж других ЕУ политика и регулатива.

4
 За провођење мјера у оквиру новог заједничког програма, Европска комисија предлаже
удвостручавање средстава, што потврђује велики значај који признаје политици заштите
потрошача, као једној од политика за реализацију Лисабонске стратегије и Стратегије ЕУ за
континуирани развој. Европска комисија новом стратегијом уводи заједничку политику заштите
потрошача, с обзиром да јасна правила и досљедно провођење закона имају за резултат
повјерење потрошача и конкурентно домаће тржиште, без обзира на то гдје се потрошач или
компанија налази. У складу с тим, у оквиру нове стратегије, најављује ревизију већине важећих
директива о заштити потрошача у смјеру постепеног прелаза од мјера „минималне“ према
мјерама „максималне“ хармонизације. Такође, Европска комисија жели достићи првенствено
висок степен интеграције заштите потрошача у друге политике ЕУ и користи заједничког тржишта
за потрошаче довести до максимума. Конкретну корист од предности заједничког тржишта,
морали би имати не само привредни субјекти, него и потрошачи у свом свакидашњем животу,
како с обзиром на већи избор роба и услуга, нижих цијена и доступности, тако и с обзиром на
основне услуге.
Савремено тржиште омогућава широку понуду уз потребно постизање високог и јединственог
нивоа заштите потрошача, како бисмо Републику Српску и БиХ припремили за равноправно
наступање на јединственом тржишту ЕУ. То подразумијева стварање јединствене и квалитетне
институционалне структуре као основа провођења ефикасне заштите потрошача, чиме би
Република Српска и БиХ показала да заслужује повјерење потрошача на конкурентном
заједничком тржишту уз јасна правила и досљедно провођење закона, без обзира, гдје се
потрошач или привредни субјекат налазе. Да би се све то могло остварити потребна су и значајна
материјална средства која би на крају довела до значајне користи, не само привредним
субјектима, него и потрошачима у њиховом свакидашњем животу, с обзиром на већи избор робе
и услуга уз бољи квалитет и ниже цијене.

ДИО II - Носиоци заштите потрошача у Републици Српској

Како би се обезбиједила што квалитетнија реализација политике заштите потрошача,

неопходно је укључити велики број субјеката који ће бити одговорни за њено провођење. Чланом
120. Закона о заштити потрошача, одређени су субјекти одговорни за заштиту потрошача у
Републици Српској, како слиједи:

1. Влада Републике Српске,

2. Министарство трговине и туризма,
3. други републички органи управе у оквиру своје надлежности утврђене законом који уређује
стварну надлежност органа управе,
4. агенције и регулаторна тијела у оквиру своје надлежности у складу са законом којим се
уређују њихове надлежности, органи јединица локалне самоуправе,
5. Привредна комора Републике Српске и Занатско-предузетничка комора,
6. удружења за заштиту потрошача,
7. образовне институције и медији,
8. Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске и други надлежни инспекцијски
органи,
9. Омбудсман у осигурању и
10. Омбудсман за банкарски систем.

5
 Наведени субјекти учествују у изради Приједлога Програма за заштиту потрошача у
Републици Српској за 2013/14. годину, у оквиру својих надлежности. Влада, на приједлог
Министарства, усваја Програм за заштиту потрошача у Републици Српској.

1. Министарство трговине и туризма РС

Законом о заштити потрошача у Републици Српској се на једном мјесту регулишу бројна

питања која се односе на заштиту потрошача и усклађује се законска реулатива из области заштите
потрошача са европским законодавством.
На основу Закона о заштити потрошача у Републици Српској, Министарство трговине и туризма
је током 2012. године донијело Правилник о облику, садржају и начину вођења Евиденције
удружења за заштиту потрошача („Службени гласник Републике Српске“ број 44/12), Правилник о
критеријумима за расподјелу финансијских средстава за рад удружења за заштиту потрошача
(„Службени гласник Републике Српске“ број 33/12), Правилник о облику и садржају Књиге
рекламације („Службени гласник Републике Српске“ број 71/12), Правилник о садржају и изгледу
обрасца о једностраном раскиду уговора о временском коришћењу непокретности у туризму
(„Службени гласник Републике Српске“ број 83/12), Правилник о садржају стандардних
информативних образаца за уговоре о временском коришћењу непокретности у туризму
(„Службени гласник Републике Српске“ број 83/12) и Правилник о критеријумима за овлашћивање
удружења за заштиту потрошача за заступање потрошача у потрошачким споровима пред
Одбором („Службени гласник Републике Српске“ број 109/12). Доношењем поменутих
подзаконских аката Министарство је у потпуности испунило своје обавезе предвиђене чланом 155
Закона.
Министарство као ресорно надлежно за област заштите потрошача у Републици Српској је
субјект одговоран за заштиту потрошача у области трговине и услуга у трговини, као и у области
туризма и угоститељства.
Законом о трговини Републике Српске ("Службени гласник РС", број 6/07 и 52/11), уређују се:
услови за обављање трговине и облици трговине, услови за обављање трговинских услуга, начин
образовања цијена, трговачка евиденција, нарушавање конкуренције, забрана ограничавања
тржишта, привремене мјере ограничења тржишта, надзор, као и друга питања од значаја за
обављање трговине на територији Републике Српске.
Законом о регулисању цијена ("Службени гласник РС", број 106/09), уређује се начин и услови
формирања цијена производа и услуга, контрола и праћење цијена од стране надлежних органа
на тржишту Републике Српске, мјере непосредне контроле цијена у случају значајних поремећаја
на тржишту и друга питања од значаја за област цијена.
Током 2012. године донесен је Закон о недопуштеном оглашавању („Службени гласник
Републике Српске“ број 52/12), којим се штите трговци од нелојалне конкуренције на тржишту у
области оглашавања, што ће у крајњој линији бити корисно и за потрошаче.
Стратегијом развоја трговине у Републици Српској за период до 2015. године, предвиђено је
унапређење заштите потрошача у Републици Српској, кроз јачање партнерског односа свих
субјеката одговорних за њихову заштиту.
Такође, у области туризма и угоститељства током 2011. године донесен је Закон о туризму
("Службени гласник РС", број 70/11) и Закон о боравишној такси ("Службени гласник РС", број
78/11), као и бројни подзаконски акти. током 2010. године донијет је Закон о угоститељској
дјелатности ("Службени гласник РС", број 15/10) и Закон о јавним скијалиштима ("Службени
гласник РС", број 15/10), којима су предвиђена нова законска рјешења у погледу стандардизације
и професионализације, што ће утицати на већи ниво заштите потрошача.

6
 Народна скупштина Републике Српске усвојила је и Стратегију развоја туризма Републике
Српске за период од 2011. до 2020. године којим се кроз остварење предвиђених циљева и
задатака предвиђа и виши ниво заштите потрошача.
Такође, у сектору угоститељства и туризма током 2012. године донесен је Закон о измјенама и
допунама закона о угоститељству ("Службени гласник РС", број 57/12), као и бројни подзаконски
акти.
Од важнијих туристичких субјеката потребно је напоменути да у Републици Српској поред
Туристичке организације Републике Српске постоји и око 30-так туристичких организација
општина/градова, које су као општинске јавне установе задужене за обављање промотивних
активности у туризму. Такође у Републици Српској као носиоци организованог туристичког
промета дјелују и туристичке (путничке) агенције, од чега око 25 агенција су регистровне као
организатори туристичког путовања (туроператери), а око 50-так као посредници у организацији
туристичког путовања (субагенти). У области угоститељства у Републици Српској је регистровано и
категорисано око 180 угоститељских објеката за смјештај (хотели и мотели и сл.) и око 5000
угоститељских објеката за исхрану и пиће (кафане, ресторани, барови, дискотеке и слични
објекти). У области заштите потрошача у туризму потребно је обезбиједити спровођење одредаба
Закона о заштити потрошача у сегменту дјеловања туристичких агенција и њихових обавеза према
корисницима услуга. Законом је заштићен потрошач-корисник услуга туристичких агенција, док
потрошачи у туризму и угоститељству своја права у области осигурања остварују путем тренутно
важећих прописа у Републици Српској, т.ј. корисник угоститељских услуга је заштићен у погледу
прописивања обавезних минимналних, општих и посебних услова, вођења књиге утисака, у којој
потрошач има право приговора на пословање угоститеља, обавезне интервенције инспекцијских
органа у случају основаности приговора, путем обавезне категоризације којом се стандардизује
квалитет услуге у објектима поједине врсте, прописивањем обавеза угоститеља у погледу
утврђивања норматива хране и пића, обавезног издавања рачуна, обавезног увођења HACCP
(Hazard analysis and critical control points) стандарда у поступку припремање хране и сл. У току је
измјена Закона о туризму у правцу пооштравања одговорности туристичке агенције у сегменту
сповођења групних туристичких путовања, као што су ђачке екскурзије и то увођењем додатног
обезбјеђења у случају нереализације или дјелимичне реализације екскурзије у виду посебне
банкарске гаранције. Надаље законом ће се обезбиједити јединствени садржај општих услова
путовања, као и прописати унифицирани образац уговора о извођењу ђачке екскурзије.
Стандардизација представља општи приступ и опште начело у туристичкој понуди, посебно у
модерном туризму када су туристима потпуно познати стандарди и најчешће представљају
основно опредјељење за путовање знајући шта их на том путовању очекује.
Када је ријеч о категоризацији угоститељских објеката за смјештај битно је напоменути да не
постоје утврђени ЕУ стандарди, из разлога што су навике становништва, односно домаћих туриста
у свакој земљи различите, као и географско-климатске и друге карактеристике. Приликом израде
Правилника o категоризацији угоститељских објеката и условима за разврставање хотела у
подврсте („Службени гласник РС, бр. 118/12) у обзир су узете препоруке Свјетског удружења
хотелијера. Ентитетски правилници који третирају предметну област скоро у потпуности су
усклађени.
Министарство трговине и туризма има активну сарадњу са удружењима потрошача из
Републике Српске којима је основни циљ пружање помоћи потрошачима у реализацији својих
права и интереса , подизање свијести и степена образовања потрошача. Срадња Министарства и
удружења се одвија и кроз пружање финансијске подршке удружењима суфинансирањем
материјалних трошкова, финансирањем пројеката , те кроз припрему Програма за заштиту
потрошача у Републици Српској.

7
 2. Републичка управа за инспекцијске послове

Републичка управа за инспекцијске послове врши послове инспекцијског надзора и друге

повезане стручне послове, па тако и у области заштите потрошача (у најширем смислу те ријечи)
обавља такве послове. Инспекцијски надзор који се односи на заштиту потрошача врше и
инспектори у јединицама локалне самоуправе. Најважнији пропис којег инспектори примјењују у
провођењу инспекцијског надзора је Закон о инспекцијама у Републици Српској ("Службени
гласник Републике Српске", број: 74/10, 109/12 и 117/12). Инспекцијски надзор има за циљ
остваривање и заштиту јавног интереса, а врши се предузимањем инспекцијских мјера и радњи
како би се утврђено стање и пословање ускладило са прописима. Инспекцијски надзор се врши у
погледу придржавања низа материјалних прописа, па тако и прописа којима се уређују општи
услови обављања дјелатности (регистрација, одобрење за рад, рјешење, сагласности, друго
одобрење надлежних институција, предмет пословања, сједиште и назив), храна у
спољнотрговинском и унутрашњем надзору, санитарно-хигијенско стање објеката у којима се
врши призводња и промет хране, трговина, угоститељство, туризам, услуге, заштита потрошача,
цијене, мјерне јединице и мјерила, интелектуална својина, квалитет и безбједност
непрехрамбених производа, фитосанитарна област (заштита здравља биља, средства за заштиту
биља, сјеме и садни материјал, ђубрива и оплемењивачи земљишта), примарна биљна
производња, заштита пољопривредног земљишта, подстицаје у пољопривреди и руралном
развоју,шуме и шумарство, ловство, националне паркове, репродуктивни материјал шумског
дрвећа и грмља, здравствену заштиту животиња, заштиту и добробит животиња, ветеринарску
дјелатност, ветеринарске лијекове и додатке, воде, енергетике, енергента, опреме под притиском,
рударство и геологију, јавне путеве и друмски саобраћај, станице за технички преглед возила,
жељезнице и жељезнички саобраћај, водни саобраћај, поштански саобраћај, телекомуникације,
планирање и уређење простора, грађење и грађевинарство, грађевинске материјале, заштиту
животне средине, екологије, управљања отпадом, запошљавање, рад и радне односе, безбједност
и здравље на раду, здравствене дјелатности, лијекове и медицинска средства, љековите воде,
воде за санитарно-рекреативне потребе, предмете опште употребе, надзор над санитарно-
хигијенским условима објеката, нејонизујуће зрачење, хемикалије и биоциде, социјалну,
породичну и дјечју заштиту, предшколско, основно, средње, високо образовање и образовање
одраслих, ученички и студентски стандард, културу и дјелатности из области културе, спорт,
заштиту од пожара, експлозивне материје, запаљиве течности и гасове, као и остале опасне
материје. Инспекцијски надзор над примјеном Закона о заштити потрошача у Републици Српској
("Службени гласник Републике Српске", број: 6/12) или прописа донесених за његово спровођење
врши Републичка управа за инспекцијске послове посредством републичких инспектора
надлежних за вршење инспекцијског надзора у одговарајућој области, односно надлежних
инспектора у јединицима локалне самоуправе у одговарајућој области, у складу са законом.
Сектор Инспекције за храну у унутрашњем надзору извршила је укупно 716 контрола, од којих
су 46% биле неуредне. Разлог овако високог процента неуредности лежи у чињеници да је у
области здравствене исправности и квалитета хране објављен велики број прописа које субјекти
из различитих разлога нису испоштовали, те чињеница да субјекти у општинама без локалног
инспектора занемарују прописане обавезе. Највећи број неправилности констатован је у
објектима који се баве производњом пекарских производа. Наложене су превентивне мјере док је
у једном случају забрањена употреба сировина које се користе за производњу пекарских
производа. Због лоших хигијенско-санитарних услова и коришћење неадекватних сировина за
производњу пекарских производа издати су прекршајни налози. У промету је затечено и уништено
око 374 килограма хране која је неприкладна за људску употребу. Најчешћи разлози забране

8
промета и уништавања хране су стављање у промет хране којој је истекао декларисани рок
употребе или ненавођење рока употребе, непостојање декларације на једном од језика у
службеној употреби (декларација на страном језику) и промјена сензорних својстава хране. У тим
случајевима инспектори су забрањивали промет хране и вршили уништавање. Такође је
утврђивано нередовно испитивање сировина и готових производа, те необављање редовних
санитарних прегледа лица која рукују са храном и лоши хигијенско-санитарни услови у објектима
који се баве производњом и прометом хране. Сектор Инспекције за храну у спољнотрговинском
надзору вршило је преглед пошиљки увозника односно овлашћених шпедиција, те је извршено
узорковање хране са већим ризиком неисправности и достављено на лабораторијску анализу и то:
дјечја храна; адитиви; лако кварљива храна; храна за посебне прехрамбене потребе; храна за
смањење тјелесне тежине. Вршена је и анализа хране на радиоактивност, на микотоксине,
резидуе пестицида. По налогу министра пољопривреде, шумарства и водопривреде инспекција за
храну је извршила узорковање месних и млијечних прерађевина у малопродајним објектима из
увоза и том приликом је узет 31 узорак на лабораторијску провјеру здравствене исправности. Од
тога је узето 19 узорака млијека и производа од млијека и 12 узорака производа од меса. Сви узети
узорци након лабораторијске провјере здравствене исправности су оцијењени као здравствено
исправни. У спољнотрговинском надзору узето је 3697 узорка хране на лабораторијску провјеру
здравствене исправности, при чему је 81 анализа било неуредна. Укупна количина хране
стављене ван промета је око 144 тона, од тога је уништено око 57 тона, враћено пошиљаоцу око 47
тона, те након додатног декларисања стављено је у промет око 40 тона. Што се тиче врста
неисправне хране, ради се о млијечним производима, поврћу, сировинама за производњу
освјежавајућих пића, месним производима, кондиторским производима, зачинима. Разлози
неисправности су најчешће пропусти у декларисању производа, затим микробиолошка
неисправност, хемијска неисправност и промијењена сензорна својства. Укупна количина сточне
хране стављене ван промета је око 85 тона од тога је уништено 25 тона, враћено пошиљаоцу 60
тона. Инспектори за храну су доста времена провели утврђујући присуство неисправне хране и
материјала који долазе у контакт са храном на основу обавјештења која су пристизала са
европског RASFF-a и из других извора, као што је: Атропин у чају од корјена чичка, који је
поријеклом из Албаније, а преко Хрватске увезен у БиХ. Том приликом, инспектори су затекли у
промету и уништили 12 амбалажних јединица по 50 грама и 6 амбалажних јединица по 70 грама
спорног чаја; повлачење недовољно означеног безалкохолног пића – сирупа, различитих окуса,
поријеклом из БиХ, а које се повлачи са тржишта Шведске и Финске; појава Salmonella spp у
мљевеном црном биберу поријеклом из Вијетнама, а који је дистрибуиран у БиХ преко Њемачке;
повлачење хране MILUPA, прерађена храна на бази житарица за дјецу са навршена 4 мјесеца,
вечерња млијечна кашица са прелазним млијеком, житарицама и бананама, повучена са тржишта
Републике Хрватске; повлачење намаза од маслина „Дида Божа“, произвођача Herness
international, због повећаног садржаја епоксидног сојиног уља са словачког тржишта; повлачење
биодјечије кашице кроз пахуљице од 3 врсте житарица (Bio-babybrei 3-korn) , произвођач Holle,
Babyfood GmBh, Швицарска-храна повучена са тржишта Хрватске; појава смрзнутих јагода
увезених из Кине у Њемачку као могући узрочник гастроентеритиса код дјеце и адолесцената у
Њемачкој; обавјештење од Министарства пољопривреде Републике Хрватске о повлачењу
производа свјеже вучена тијеста, листови за питу, савијаче произвођача Clarum, Standard, Rial
Merkator, Fine food, Grano doro, Marinero i B brend, S budget свјеже вучено тијесто, и Klara због
присуства адитива натамицина Е 235 који није допуштен у овој категорији производа; обавјештење
о појави Salmonellae enteritis у смрзнутим пилећим прсима из Румуније а које се налазе на
тржишту БиХ; обавјештење о филетима туњевине из Шпаније преко Италије дистрибуираним у
БиХ, произвођача Pescnortmar s.l. Spanija, увозник за БиХ „Морски сан“ д.о.о Сарајево.

9
 Сектор тржишне инспекције свакодневно у редовним контролама вршио је надзор над
примјеном закона и контролисала да ли се привредни субјекти придржавају одердби прописа, као
што су: издавање рачуна, обавеза истицање продајних цијена, декларисање производа,
посједовање гаранције и техничког упутства, оглашавање производа и услуга и друго. Тржишна
инспекција поступа по конкретним пријавама које потрошачи упућују инспекцији у вези су са
остваривањем појединачних права потрошача и најчешће се односе на неприхватање
рекламација потрошача за разне врсте производа и услуга (технички производи, одјећа, обућа и
друго), подијето је 29 захтјева. По свакој конкретној притужби инспекција је вршила контролу. У
свим случајевима гдје се утврдило да је захтјев потрошача оправдан, односно да је трговац
неоправдано одбио захтјев потрошача, инспектори су донијели рјешења којима су субјектима
контроле наложили да поступе у складу са одредбама закона и да омогуће потрошачу
остваривање његовог права. Налоге инспектора извршили су субјекти контроле. У 2012 години
републичка тржишна инспекција је извршила 6.653 контроле. Од укупног броја контрола 1.820 је
било неуредних (27%). Инспектори су предузели 1.250 управних и 1.439 прекршајних мјера. Од
1.250 предузетих управних мјера било је 911 отклањања неправилности, 34 одузимања робе
намијењене промету и пружању услуга без документације о поријеклу и 305 забранa обављања
дјелатности, забрана промета робе која није била декларисана у складу са прописима, није
посједовала гарантне листове, техничка упутства, због истеклог рока трајања и забрану употребе
мјерила јер иста нису верификована од стране надлежне институције. Инспектори у редовним
контролама дјелују превентивно и предузимају мјере у циљу отклањања недостатака, те на тај
начин спрјечавају да дође до повреде права потрошача. У поменутом периоду Републичка
тржишна инспекција је ван промета до отклањања недостатака на роби (непотпуне декларације,
недостатак гарантних листова и техничких упутстава), ставили робу у вриједности од 1.023.412 KM.
Тржишни инспектори у спољнотрговинском надзору контролисали су квалитет непрехрамбених
производа, као и контролу квалитета моторних горива. Узето је 238 узорака непрехрамбених
производа, углавном предмета опште употребе за лабораторијску провјеру контроле квалитета
(декларација). Број узетих узорака моторних горива је 64, а узорковање моторних горива је
извршено према прописаном Програму утврђивања усклађености квалитета течних нафтних
горива од стране Министарства индустрије, енергетике и рударства у Влади Републике Српске.
Сектор Тржишне инспекције је са Агенцијом за надзор над тржиштем БиХ и надлежним
инспекцијама Федерације БиХ и Брчко дистрикта БиХ провео заједничкe пројекте надзора према
Закону о општој безбједности производа и то: надзор дјечијих ходалица, колица и креветаца.
Према Наредби о безбједности машина надзор над косилицама за траву, кружним и ланчаним
пилама и ручним брусилицама. На основу Наредбе о нисконапонској опреми надзор електричних
свјетиљки опште намјене, електромагнетној компатибилности надзор штедних сијалица.
Сектор ветеринарске инспекције у области производње и промета сировина и хране
животињског поријекла извршио је укупно 460 инспекцијских контрола од којих је неуредних било
20%. Највише неуредности односило се на примарну производњу на фармама, откупним
мјестима, дистрибутивним центрима, као и производњу и промет сировина и хране животињског
поријекла у клаоницама, месницама, тржницама, складиштима увозника и сл. Налагане су мјере
отклањања недостатака и успостављања система самоконтроле субјеката и праћења сљедивости
хране, контрола декларација са посебним акцентом на означавање свјежег меса, у складу са
законским одредбама, гдје је потребно поред основних података на декларацији, додатно
навести и датум клања, као и регистрацијски број објекта за клање. Контролисано је узорковање
од стране произвођача у складу са прописаним критеријумима, као и поступци повлачења са
тржишта производа који нису задовољавали прописане здравствене услове. Осим републичке
ветеринарске инспекције наведене контроле вршене су и путем градских/општинских инспектора
који су вршили контроле по захтјевима странака, пријавама и притужбама грађана и налагали

10
мјере за стављање ван промета производа који нису испуњавали прописане услове у погледу
здравствене исправности и означавања. Сектор ветеринарске инспекције је вршио појачан надзор
по Наредби Министарства о појачаној контроли и узорковању сировина и хране животињског
поријекла у унутрашњем промету поријеклом из увоза, у складиштима увозника, као и Наредбе о
обавезној контроли на ензоотску леукозу говеда на клаоницама прије клања, поријеклом из увоза,
на клаоницама које кољу животиње из увоза. У складу са прописаном процедуром провођења и
праћења мониторинга резидуа у живим животињама и производима животињског поријекла,
републички инспектори вршили су контроле и узорковање код субјеката у општинама које немају
општинску инспекцију. Сектор ветеринарске инспекције учествовао је у провођењу активности за
припрему ФВО инспекције који подразумијева усклађивање инспекцијских процедура и стварања
других услова за извоз млијека и других производа у земље ЕУ. У складу са налазом ФВО
инспекције која је провјеравала сектор перадарства, донесен је Акциони план за отклањање
уочених неправилности, који предвиђа доношење недостајуће легислативе у првом реду тзв.
„Хигијенског пакета“, као основа за успостављање стандарда у области производње хране и
усклађивање пословања субјеката који се баве храном животињског и биљног поријекла. У том
смислу неопходно је усагласити службене контроле са наведеним захтјевима. У склопу активности
Дирекције за европске интеграције, путем Тaiex инструмената за техничку помоћ у транспозицији
легислативе ЕУ, започело се са интензивним провођењем едукација инспектора везано за
безбједност хране и хигијенски пакет.
Сектор здравствене инспекције у спољнотрговинском надзору контролисао је предмете опште
употребе и хемикалије односно биоциде. Узета су 744 узорка предмета опште употребе за
лабораторијску провјеру здравствене исправности. Првом анализом у овлашћеним
лабораторијама, утврђена је неисправност код 22 пошиљке од којих су 19 прихваћене а у 3 случаја
је захтјевана друга анализа (суперанализа). Суперанализом је у једном случају потврђен налаз
прве анализе а у два случаја побијен. Укупан број неисправних пошиљки из увоза у 2012. години
је 20 (0,1%), од којих су 2 враћене, 10 уништено а код 8 наложено додатно декларисање. Од 7
неисправних пошиљки дјечјих играчака, у једном случају је доказан недозвољени садржај фталата,
у једном непријатан мирис, у једном миграција хрома, у једном лако скидање боје и у два лако
извлачење косе са главе лутке. Испитивање садржаја фталата у играчкама, осим у наведеном
случају показало је уредне резултате. Од 6 неисправних пошиљки посуђа и прибора за јело, у 4
случаја су доказане визуелне промјене након потапања у разблажени раствор сирћетне киселине
и миграција мангана, у једном оштре ивице а у једном непотпуна декларација. Код 4 неисправне
пошиљке средстава за одржавање чистоће у домаћинству утврђени су недостаци података у
декларацији, који се односе на дозирање и заштиту руку. Код двије неисправне пошиљке
козметичких средстава утврђени су недостаци у погледу упутства за извођење пробе осјетљивости.
Код цигарета је била спорна декларација због додатне ознаке „extra“, која није дозвољена. За ову
пошиљку је накнадно поднесен захтјев за уништавање. Након информација у штампи да шамон за
дјецу „Косили“, македонског произвођача садржи материје штетне за здравље дјеце, здравствена
инспекција је узела узорке шампона, купке, беби креме и влажних марамица тог произвођача и
доставила их овлашћеној лабораторији на испитивање. Испитивање садржаја формалдехида у
производима, као спорног параметра исправности, обавио је Градски завод за јавно здравље,
Београд, а осталих елемената здравствене исправности (микробиологија, тешки метали, pH,
органолептичка својства) Институт за јавно здравство Републике Српске. Резултати испитивања
свих узорака били су уредни. Сектор здравствене инспекције је на основу обавјештења путем
RAPEX-a из продаје повукао 1.194 комада дјечје играчке са магнетима, која је увезена у Републику
Српску, а због опасности од гутања магнета. Путем RAPEX-a је стигло и обавјештење о
неисправности дјечје козметике познатог произвођача због садржаја ентеробактерије, те је из
промета повученa количина од 81 комад. Истицањем обавјештења на продајним објектима,

11
потрошачи су информисани да могу вратити купљене производе. Увозник једне серије дјечјих
цуцли у којима је у Мађарској утврђен недозвољени садржај резидуа пероксида је сам из промета
повукао 48 комада цуцли и купце обавијестио да могу вратити купљени производ. У складу са
потписаним Споразумом између Агенције за надзор над тржиштем БиХ и Републичке управе за
инспекцијске Републике Српске, узето је девет узорака дјечјих играчака и производа за дјецу
(колут и мишићи за пливање, сиперак), ради испитивања на садржај фталата. Од укупног броја
узетих узорака, пет узорака су били исправни а код четири је доказан недозвољени садржај
фталата. Свим субјектима, код којих су утврђени неисправни узорци, наложено је да обавијесте
потрошаче о поврату и повлачењу несигурних производа са тржишта у складу са Упутством о
начину обавјештавања потрошача и повлачењу несигурних производа, што је и урађено. Све
затечене количине неисправних играчака и производа су уништене (323 комада). Сектор
здравствене инспекције утврдио је значајне неправилности у области производње и промета
лијекова и медицинских средстава што се тиче одсуства магистра фармације за вријеме рада
апотеке, издавање лијекова без љекарског рецепта, недозвољено прометовање лијекова у
специјализованој продавници, неусаглашеност секундарног паковања лијекова јер су примарно
намијењени за тржиште Републике Србије и непоштивање радног времена апотеке. Инспекција је
превентивно дјеловала пред сезону купања, достављајући упозорење свим пословним субјектима
који имају базене и који користе хемикалије и биоциде за припрему и дезинфекцију воде за
купање да морају прибавити одобрење за употребу хемикалија/биоцида, да хемикалије морају
бити одобрене од стране Министарства здравља и социјалне заштите и прописно обиљежене.
Упозорење да све хемикалије морају бити одобрене, упућено је и добављачу хемикалија у
Федерацији БиХ, који снабдијева већину базена у Републици Српској.
Фитосанитарни инспектори су у спољнотрговинском надзору прегледали укупно 9268
пошиљки које подлијежу обавезном фитосанитарном прегледу и извршили су 231 узорковање.
Утврђене су три неуредне пошиљке меркантилног кромпира из Србије, од чега у двије пошиљке
утврђено је присуство бактерије „Ralstonia solanacearum“ проузроковача смеђе трулежи кромпира
и бактериозног увенућа парадајза, док је у једној пошиљци меркантилног кромпира утврђено
присуство „Globodera rostochinensis“, жуте кромпирове цистолике нематоде. Фитосанитарни
инспектори су забранили увоз наведеног меркантилног кромпира и пошиљке су враћене
пошиљаоцу. Инспктори су спроводили Програм посебног надзора (систематске контроле)
карантинских штетних организама на кромпиру у БиХ, чија је реализација узимања узорака
вршена на присуство Латентне инфекције: Ralstonia, Clavibacter i Synchytrium и то меркатнтилни
кромпир 14 узорака и сјеменски кромпир 13 узорака, док је на присуство Globodera rostochiensis i
G. Pallida узето 13 узорака меркантилног и 6 сјеменског кромпира. Сектор Фитосанитарне
инспекције је у сарадњи са Управом БиХ за заштиту здравља биља импементирао Програм
посебног надзора (системске контроле) за пет карантински штетних организама на кромпиру у
БиХ.
Стање из надлежности грађевинских инспектора у области производње стратешких материјала
(бетона и асфалта), а на основу дјеловања републичке урбанистичко-грађевинске инспекције у
ранијим периодима, знатно се побољшало.
Тренутно стање из надлежности водних инспектора није задовољавајуће, јер је веома лоша и
недовољна снабдијеваност здравствено-исправном водом нарочито у неурбаним насељима.
Инспектори нису у могућности предузимати инспекцијске мјере због нерјешеног имовинско-
правног статуса водоводног система у неурбаним насељима. Овим се нарушавају основни
критерујими-принципи универзалности услуге и једнакости приступа и третмана свих потрошача.
Недостатак материјалних средстава које не могу издвојити саме локалне заједнице, за ову
намјену, представља кључни проблем. И поред донесеног Закључка Владе Републике Српске, број:
04/1-012-2483/08, којим се обавезују локалне заједнице да ријеше проблем водоснабдијебања

12
руралног становништва, није се много урадило на овим проблемима потрошача. Такође, није
боља ситуација ни кад је у питању пречишћавање и одводња отпадних вода. У Републици Српској
постоје само два уређаја за пречишћавање урбаних отпадних вода, која су у функцији. Због свега
наведеног, јасно је, да је број неуредних контрола, у области вода, јако велик. Са становишта
заштите животне средине, битно је напоменути поред наведених проблема, да се не поштује
еколошки прихватљив проток, да се у појединим случајевима не врше се мјерења захваћених
количина вода (немају уграђене водомјере или су исти неисправни). Ови проблеми су нарочито
изражени приликом контрола објеката: водовода, рибњака и проточних хидроелектрана.
У Сектору техничке инспекције, област електроенергетике – дистрибуција електричне енергије
извршено је 397 контрола. Утврђене неправилности односиле су се на мање недостатке везано за
техничку исправност електро-енергетских објеката тј. редовност њиховог одржавања, вршења
периодичних мјерења и испитивања, примјену техничких норматива и заштите
електроенергетских објеката. На ТС и ДВ који су у функцији преноса електричне енергије није било
већих хаваријских стања и застоја у преносу енергије. Техничка исправност дистрибутивних ТС, ВН
и НН водова још увијек није на задовољавајућем нивоу, посебно у удаљеним сеоским подручјима
и ако су од стране дистрибутивних предузећа уложени велики напори за њихову санацију. У
области термоенергетике - опрема под притиском, прегледано је 8914 боца за пропан-бутан гас од
тога код 64 боце утврђене су неправилности. Неправилности и недостаци опреме под притиском
углавном се односе на недостатке констатоване при спољашњем прегледу (промјена облика и
геометрије посуде, лоша антикорозиона заштита и сл.), затим при унутрашњем прегледу
(недовољно очишћене површине како би се могло сагледати стање варова и основног материјала,
појаве деформација), те при испитивањима под притиском хладном воденом пробом
(пропуштање воде). У извјештајном периоду није се десио ни један ванредни догађај (хаварија,
повреда на раду и сл.) изазван неисправношћу опреме под притиском.

3. Министарствo здравља и социјалне заштите

Здравствене услуге у Републици Српској обављају се у складу са Законом о здравственој

заштити ("Службени гласник РС" брoj 106/09).
Права и обавезе грађана у остваривању здравствене заштите регулисана члановима 17. до 33.
Закона.
Стручни рад здравствених установа и здравствених радника подлијеже унутрашњем и
вањском стручном надзору, регулисан члановима од 126 до 134. Закона.
Надзор над радом здравствених установа обухвата: унутрашњи надзор, стручни надзор,
надзор над законитошћу рада и аката и инспекцијски надзор.
Инспекцијски надзор над провођењем закона и других прописа из области здравства врши
здравственo-санитарна инспекција, а управни надзор над њиховим радом врши Министарство
здравља и социјалне заштите РС.
Законом о здравственом осигурању ("Службени гласник РС" бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03 и
17/08) и Закон о измјенама и допунама Закона о здравственом осигурању ("Службени гласник РС"
бр. 1/09 и 106/09) регулисана су права осигураника – корисника здравствених услуга. У поступку
остваривања наведених права, примјењују се одредбе Закона о општем управном поступку.
У првом степену рјешава надлежна служба Фонда здравственог осигурања у мјесту
осигураника, а у другум степену Фонд здравственог осигурања. Против коначног акта Фонда, може
се покренути управни спор. Значајно је напоменути да осигураници управаљају Фондом
здравствене заштите преко својих представника у управном одбору Фонда.

13
 Фонд здравственог осигурања редовно проводи активности на образовању потрошача о
њиховим правима из здравственог осигурања, а успостављена је и јединствена телефонска линија
за Републику Српску "1371", путем које осигураници могу да се информишу о својим правима и
пријаве појаву кршења њихових права. Поред тога, Фонд здравственог осигурања у финансијском
плану за сваку годину, планира средства за финансирање или суфинансирање пројеката који,
непосредно или посредно утичу на остварење циљева који се односе на развој и већу доступност
здравствене заштите и развој обавезног здравственог осигурања.
У Републици Српској примјењује се Закон о лијековима и медицинским средствима
("Службени гласник БиХ“ број 58/08). Надлежни органи у смислу овог закона су: Министарство
здравља и социјалне заштите Републике Српске, Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ
(„Службени гласник БиХ“ број 58/08). У Републици Српској је у примјени Закон о апотекарској
дјелатности РС ("Службени гласник РС“ број 119/08 и 1/12). Закон обавезује све магистре
фармације да примјењују смјернице Добре апотекарске праксе, које обезбјеђују квалитет услуга у
апотеци а које као стручну литературу мора имати свака апотека.
Према овом Закону магистри фармације су у оквиру фармацеутске заштите дужни да врше
промоцију здравља односно здравствено васпитање у вези са очувањем и унапређењем здравља
правилном употребом лијекова и медицинских средстава.

4. Министарство индустрије, енергетике и рударства

У Републици Српској на снази је Закон о електричној енергији („Службени гласник Републике

Српске“, број 8/08-Пречишћени текст, број 34/09 и 92/09 и 1/11), и Закон о енергетици („Службени
гласник РС“ бр. 49/09). Законом је уређен електроенергетски сектор, електропривредне
дјелатности, развој тржишта електричне енергије и институција за регулисање тржишта, општи
услови за испоруку електричне енергије, те планирање и развој, изградња, реконструкција и
одржавање електроенергетских објеката.
Из наведеног законодавног оквира веома битно је издвојити постојање Регулаторне комисије
за електричну енергију Републике Српске.
Одредбама Закона о електричној енергији дефинисане су надлежности Регулаторне комисије
за енергетику Републике Српске у вези са заштитом купаца. Овим одредбама је прописано да је
Регулаторна комисија надлежна за:

• регулисање квалитета услуге и тарифа, имајући у виду интересе купаца и потребе предузећа за
испоруку електричне енергије,
• обезбјеђење транспарентног и недискриминаторског понашања на тржишту електричне
енергије,
• доношење мјера за спречавање злоупотребе монополског положаја корисника дозвола
издатих од стране Регулаторне комисије,
• учешће у рјешавању спорова и постизању споразума између купаца и дистрибутера и
снабдјевача електричном енергијом и
• обезбјеђење и других индиректних циљева заштите купаца приликом прописивања услова
дозвола за обављање одређене електроенергетске дјелатности.

Питање заштите купаца електричне енергије је обрађено у Директиви 2003/54/ЕЗ. У Анексу А

ове Директиве наведене су мјере за заштиту купаца које обухватају: право на уговор који садржи,
између осталог, унапријед дефинисане услове снабдијевања, квалитет понуђене услуге, обавезу
правовременог информисања купца, право на надокнаду и обештећење, рјешавање спорова и
друга питања, обавезу благовременог обавјештавања о условима и начину промјене цијене,

14
обавезу информисања о цијенама и тарифама под стандардним условима, право на избор начина
плаћања и информацију о праву на универзалну услугу за купце електричне енергије.
Регулаторна комисија је кроз одредбе Општих услова за испоруку и снабдијевање
електричном енергијом обезбиједила посебан облик заштите крајњих купаца електричне
енергије, а посебно угрожених купаца, у погледу мјера помоћи да се избјегне искључење и мјера
заштите крајњих купаца у удаљеним подручјима. Овим одредбама су прописани услови под
којима се купац може искључити са мреже, процедура искључења, а посебно је прописана
забрана искључења у дане државних празника, дане викенда или дане када не ради услужни
центар корисника дозволе. Такође, забрањено је искључење крајњих купаца који користе електро
- медицинску опрему за одржавање здравља. У случају екстремно хладног времена, обустава
испоруке се може примијенити само као крајња мјера.
У циљу обезбјеђења равноправности и недискриминације крајњих купаца у погледу услова за
прикључење објеката на дистрибутивну мрежу, Регулаторна комисија је донијела Правилник о
методологији за утврђивање накнаде за прикључење на дистрибутивну мрежу, те одобрила
типове прикључка и накнаде за прикључење на дистрибутивну мрежу.
Тарифним ставовима за кориснике дистрибутивних система и тарифним ставовима за
неквалификоване купце електричне енергије у складу са одредбама Правилника о тарифној
методологији и тарифном поступку, које Регулаторна комисија утврђује, обезбијеђено је да цијене
електричне енергије буду утврђене на основу унапријед дефинисане методологије, засноване на
објективним критеријумима, објављене прије примјене и примијењене без дискриминације.
На основу одредби члана 28. Закона о електричној енергији, Регулаторна комисија је
надлежна да по захтјеву странке рјешава спорове на тржишту електричне енергије у вези са:

• правом на напајање електричном енергијом,

• правом приступа на дистрибутивну мрежу,
• обавезом испоруке електричне енергије,
• тарифама по којима се енергија испоручује,
• застојима у напајању електричном енергијом,
• одбијањем испоруке електричне енергије и
• квалитетом напајања електричном енергијом.

Влада је крајем 2007. године усвојила један шири, системски програм мјера у циљу заштите
социјално угрожених категорија становништва у Републици Српској, под називом Програм заштите
социјално угрожених категорија потрошача електричне енергије. Програм се континуирано
проводио 2008.г., 2009. г. и 2010. године, међутим Буџетом за 2011, као и 2012. годину нису
предвиђена средства за субвенције социјално угроженим категоријама – потрошачима електричне
енергије. Управо због тога је Народна скупштина донијела закључак којим је задужила Владу
Републике Српске да у року од шест мјесеци, анализира и предложи начин на који би се из
прихода које остварије „Електропривреда Републике Српске“ могла издвојити средства за
субвенционисање дијела трошкова електричне енергије социјално најугроженијих потрошача.
Влада Републике Српске је на 73. сједници донијела Одлуку о расподјели нето добити МХ „ЕРС“ –
Матично предузеће а.д. Требиње, остварене у 2011. години из које је издвојено 8,5 милиона КМ на
име дивиденде. На тај начин су ова средства постала расположива за кориштење у сврху
субвенција за електричну енергију социјално угроженим потрошачима електричне енергије. Током
2012. за прва три квартала субвенционисан је износ од 120 kWh мјесечно по кориснику
субвенције, док је за четври квартал од преосталих средстава исплаћено по 167 kWh мјесечно по
кориснику субвенције.
Укупни ефекти у току четири године провођења су сљедећи:
 у току четири године дозначено 29,677 милиона КМ, и то:

15
 у 2008. години 5,598 милиона КМ,
 у 2009. години 7,702 милиона КМ,
 у 2010. години 7,977 милиона КМ,
 у 2012. години 8,400 милиона КМ.

 субвенционисано од почетних 31.000 до садашњих 49.000 корисника,

Важно је напоменути да је предметни социјални Програм инициран и Меморандумом о

разумјевању о социјалним питањима у контексту Уговора о успостављању Енергетске заједнице
Југоисточне Европе, чији је потписник и Босна и Херцеговина (поштујући члан 3 (5) Европске
Директиве о електричној енергији и гасу -2003/54/ЕЦ и 2003/55/ЕЦ, гдје се посебно наглашава
потреба заштите социјално угрожених потрошача и предвиђа обавеза доношења социјалног
програма заједно са провођењем процеса преструктуирања и приватизације у
електроенергетском сектору и либерализацијом тржишта електричне енергије и природног гаса),
те је ово један од разлога за детерминисање самог назива овог социјалног Програма, као и његове
реализације путем Министарства индустрије, енергетике и рударства.
Репрограм потраживања за утрошену електричну енергију је провођен четири пута. Задњи
циклус је провођен у периоду од новембра 2011. до фебруара 2012. године. Покретање циклуса
репрограма је резултат опредјељења Владе да помогне у очувању радних мјеста, уз уважавање
тренутне ситуације у којој се налази привреда и грађани, те имајући у виду превасходни интерес
електродистрибуција да се регулишу заостала потраживања по основу дуга како би се избјегло
искључење потрошача са дистрибутивне мреже. Условима репрограма је обезбијеђено да не буде
угрожен интерес, нити текућа ликвидност електродистрибутивних предузећа. Према
расположивим подацима МХ „Електропривреда Републике Српске“ привреда и становништво
имају значајна дуговања за утрошену електричну енергију која у укупном износу премашују 300
милиона КМ. Условима репрограма дефинисани су и карактеристични купци, привредна друштва
која се баве водоснабдијевањем, здравствене институције, буџетски корисници, јединице локалне
самоуправе и привредна друштва за која ће право закључивања уговора под посебним условима у
функцији олакшавања услова пословања и стимулативног подстицаја за опстанак и унапређивање
производног програма утврдила Влада.
Услови репрограма за карактеристичне купце су веома повољни, заостала потраживања ових
купаца се измируку у највише 120 мјесечних рата (период до 10 година) уз отпис неплаћене
камате настале до 31.12.2009. године.
Резултати проведеног четвртог циклуса репрограма су сљедећи:

1. Укупна репрограмирана дуговања износе 50.266.547 КМ

2. Од укупно 10.019 склопљених уговора, 9.063 уговора су склопљена са потрошачима из
категорије домаћинства.
3. Укупно 956 уговора склопљено са потрошачима из осталих категорија, на укупно 38.351.841
5. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде врши управне и друге стручне

послове који се односена: заштиту и коришћење пољопривредног земљишта; заштиту
пољопривредног биља и производа од узрочника болести, штеточина и корова; производњу и
промет сјемена и садног материјала, едукацију пољопривредног произвођача, производњу и
унапређење, узгој и селекцију сточарства; прехрамбену индустрију; идустрију сточне хране;
индустрију пића; ветеринарску дјелатност; здравствену заштиту и идентификацију животиња;

16
контролу хигијенске исправности и квалитета сировина и производа животињског поријекла до
момента стављања у промет, сточне хране, воде за напајање животиња; унапређење производње
у шумарству, узгој, заштиту, уређивање и унапређивање шума, стање дрвног фонда; експлоатацију
шума; пошумљавање деградираних и изданачких шума, голети и крша; комуникацију у шумама;
ловство и ловну привреду; интегрално управљање амбијенталним водама; припремање и
доношење планова и основа; биланс вода; спровођење заштите од штетног дејства вода;
одређивање услова и издавање дозвола за захватање и коришћење вода; спровођење и
организовање контроле квалитета вода; предузимање мјера за обезбјеђење воде за потребе
водоснабдијевања становништва и индустрије; хидромелиорације; функционисање републичког
хидрометеоролошког завода и противградне заштите РепубликеСрпске; пружање информација
путем медија и других видова информисања о свом раду и врши друге послове послове у складу
са законом и другим прописима Републике Српске и Босне и Херцеговине.
С обзиром на надлежности које су горе наведене и дата визија министарства да “Република
Српска буде економски јака, здрава животна средина са очуваним ресурсима, развијеног аграра и
задовољних произвођача и потрошача", проистиче и значајна улога Министарство пољопривреде,
шумарства и водопривредеу заштити потрошача. Најважнији правни прописи које имплементира
министарство, а који доприносе заштити потрошача су: Закон о храни ("Службени гласник РС" број
49/09) којим се уређују права и одговорности надлежних органа у вези са храном и храном за
животиње произведене у Републици Српској или увезене и стављене у промет у Републици
Српској, основ и општи захтјеви за висок ниво заштите, хигијене, квалитета и здравствене
исправности хране и хране за животиње, те обавезе су бјеката у пословању са храном и пословању
са храном за животиње, о питањима хигијене и здравствене исправности хране и хране за
животиње. Један од главних циљева је да се обезбиједи „Висок ниво заштите живота и здравља
људи и заштита интереса потрошача.
У прошлој 2012.години 22 корисника су остварила подстицајна средства намјењена за увођење
система квалитета и безбједности хране. Законом о генетички модификованим организмима
("Службени гласник РС" број 113/08) уређују се услови ограничене употребе генетички
модификованих организама у затвореним системима; формирање Савјета за биолошку сигурност
Републике Српске; вођење регистaра о затвореним системима за ограничену употребу генетички
модификованих организама и овлашћеним лабораторијама, те управни и инспекцијски надзор. У
Републици Српској на снази су и сљедећи закони који имају значајнију улогу у заштити потрошача:
Закон о сточарству ("Службени гласник РС" број 34/06 и 16/11),; Закон о пољопривреди
("Службени гласник РС" бр.: 70/06, 20/07,86/07 и 71/09), Закон о органској производњи хране
("Службени гласник РС" број 12/13), Закон о ветеринарству у РС ("Службени гласник РС" број 42/08
и 6/12), Закон о водама ("Службени гласник РС" број 50/06 и 92/09),Закон о заштити природе
("Службени гласник РС" број 113/08), Закон о заштити здравља биља у РС ("Службени гласник РС"
број 25/09), Закон о вину и ракији ("Службени гласник РС" број 71/09), Закон о биоцидима
("Службени гласник РС" број 37/09), Закон о ловству ("Службени гласник РС" број 60/09), Закон о
рибарству ("Службени гласник РС" број 72//12).
6. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију

Производња грађевинских материјала, као дио привредне области грађења и индустрије

грађевинских материјала, мора се заснивати на условима прописаним техничким правилницима
који се доносе према одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, као основним
материјалним прописом којим је у Републици Српској уређена област грађења. Грађевински
производи морају имати техничке карактеристике којима се обезбјеђују битни захтјеви за објекат у
погледу механичке отпорности и стабилности, заштите од пожара, хигијенска и здравствена

17
заштита, заштита животне средине, заштита од буке, енергетска ефикасност и безбједност током
употребе, а објекат мора бити пројектован и изграђен тако да се постигне безбједност објекта у
цјелини и сваког његовог дијела посебно. Техничке карактеристике грађевинског производа
морају бити такве да уз прописану уградњу у складу са намјеном грађевине и уз прописано,
односно пројектом одређено одржавање, подносе све утицаје уобичајене употребе и утицаје
околине, тако да објекат у који је уграђен током пројектованог рока употребе испуњава битне
захтјеве за објекат.
Техничке карактеристике грађевинских производа битне за објекат прописују правилницима и
техничким прописима, уз примјену одговарајућих стандарда, а грађевински производи,
материјали и опрема могу се употребљавати, односно уграђивати само ако је њихов квалитет
доказан атестом овлаштеног лица, односно тијела.
У 2012.години успостављен је правни оквир за стварање адекватних услова за безбиједност
грађевинских производа кроз доношење Закона о грађевионским производима („Службени
гласник Републике Српске“, број 5/12) који је усаглашен са Уредбом (ЕУ) бр. 305/2011 Европског
Парламента и Вијећа од 9. марта 2011. године која прописује усаглашене услове трговине
грађевинским производима и укида Директиву Вијећа 89/106/ЕЕЗ. Такође, у складу са одредбама
поменутог Закона донесено је и објављено свих пет правилника неопходних за примјену овог
закона и то:

1. Правилник за доношење техничког одобрења („Службени гласник Републике Српске“, број

93/12);
2. Правилник о начину спровођења поступка за оцјењивање усаглашености грађевинских
производа(„Службени гласник Републике Српске“, број 93/12);
3. Правилник о издавању овлашћења за доношење докумената о усаглашености грађевинских
производа(„Службени гласник Републике Српске“, број 93/12);
4. Правилник о означавању грађевинских производа („Службени гласник Републике Српске“, број
93/12);
5. Правилник о контролном поступку за грађевинске производе(„Службени гласник Републике
Српске“, број 93/12).

На овај начин створен је законски оквир којим се прописују услови, поступак и процедуре
оцјењивања усаглашености и доказивање употребљивости грађевинских производа у Републици
Српској, као услова за њихово стављање на тржиште, дистрибуцију и употребу, у мјери потребној
за испуњавање битних захтјева за објекте одређених посебним прописима, спровођење управних
и других поступака, те да се с тим у вези одреде права и обавезе органа републичке управе,
правних и физичких лица.
Наиме, постоји више услова које нека фирма треба да испуни да би њен производ могао бити
извезен у земље ЕУ, као што су нпр. функционалост, изглед, повољна цијена, рок испоруке,
неопходан квалитет за ту категорију производа, адекватан маркетинг и друго. Ови услови нису
законски и обавезујући, али ипак, већина привредних друштава мора их испунити да би
обезбиједила свој дио тржишта. Поред ових, постоје законски и обавезујући услови за пласман
производа на унутражње тржште ЕУ, и то са становишта заштите здравља и сигурности грађана.
Иако је ријеч о слободној тржишној утакмици, Република Српска је дужна да доноси законе и
прописе којима се штити здравље и живот људи, домаћих животиња, околина и интереси
потрошача. Прије пласирања производа на тржиште потребно је за одређене групе производа
спровести процедуру оцјењивања усаглашености са одговарајућим важећим техничким
прописима из домена сигурности.

18
 Такође, у ситуацији смо да поједини произвођачи грађевинских производа из Републике
Српске који своје производе извозе ван подручја БиХ морају скупо плаћати цертификате за
квалитет производа акредитованих лица из држава окружења, које су своје прописе за ову област
већ усагласиле са законодавством ЕУ и које имају национална тијела за стандардизацију и
акредитацију, да би своје производе могли пласирати на тржиште земаља ЕУ или земаља
окружења.
Доношење овог закона је у циљу заштите права потрошача, заштите квалитета грађевинских
производа који се производе или се користе у Републици Српској из увоза, те ради стварања
могућности да грађевински производи произведени у Републици Српској могу бити извезени на
тржиште земаља ЕУ или земаља окружења које нису још чланице ЕУ.
Такође треба напоменути да надлежност овог закона обухвата и обавезе према протоколу
PECA – Протоколи европског споразума о оцјењивању усаглашености и прихватању индустријских
производа (Protocol to the European Agreement on Conformity Assasment and Acceptance of
Industrial Products). PECA протоколи су билатерални споразуми између земље кандидата за
чланство у ЕУ која је потписала Европски споразум и Европске заједнице. Сврха PECA протокола је
уклањање техничких баријера у трговини индустријским производима. Дјелокруг PECA је
успостављање законских оквира за узајамно прихватање индустријских производа и узајамно
признавање резултата оцјењивања усаглашености индустријских производа на које се примјењује
закон ЕУ и еквивалентни закон земље потписнице PECA протокола.
Област комуналне дјелатности уређена је кроз доношење Закона о комуналним дјелатностима
(„Службени гласник Републике Српске“, број 124/11) као и Закона о гробљима и погребној
дјелатности („Службени гласник Републике Српске“, број 31/13).
Доношење новог Закона о комуналним дјелатностимаприступило се у циљу јасног дефинисања
начина формирања цијена комуналних услуга, уређивања јединственог систем наплате
комуналних услуга за сва ЈКП на нивоу локалне заједнице, увођења солидарне одговорности за
све чланове породичног домаћинства, увођење рока застаријевања за комуналне услуге у трајању
од три године, увођење прекршајне одговорности за нелегалне кориснике комуналних услуга и
радипооштравања казни за оне који нарушавају функционисање система давања комуналних
услуга и слично.
Највећи проблем у овој области представља чињеница да је организовање и обављање
комуналних дјелатности јавни интерес, због чега јавна комунална предузећа немају пуну слободу
и могућност за формирање цијена својих услуга, с обзиром на то да на њихове цијене сагласност
дају надлежни органи јединица локалне самоуправе. Због тога се као највеће питање поставља
начин на који се може успоставити баланс између тржише цијене пословања засноване на строго
економским показатељима са једне стране и са друге стране јавног интереса и контролисања
цијена услуга због заштите социјалних категорија грађана. Додатни проблем представља и покушај
појединих јавних комуналних предузећа које под нереално високом и неоправданом „економском
цијеном“ често покушавају прикрити своје субјективне и објективне проблеме, као што су лош рад
управе и менаџмента, велики губици у мрежи, старе и превазиђене технологије, неоправдано
велик број запослених и лоша квалификациона структура запослених, сматрајући да их корисници
комуналних услуга морају плаћати само зато што немају алтернативу.
Овим законом настојала се уредити и обезбиједити равноправна заштита права корисника
комуналних услуга, али и јавних предузећа и давалаца комуналних услуга, те јасно дефинисати
које су њихове међусобне обавезе.
Поред наведеног, овим законом се обавезују јединице локалне самоуправе, даваоци
комуналних услуга и корисници комуналних услуга да примјењују дугорочне мјере као минималне
захтјеве који се односе смањење коришћења енергије и прелажење на коришћење енергије из
обновљивих извора, те стварају услове за енергетски ефикасно коришћење зграда, побољшавање

19
енергетских карактеристика зграда и смањивање утицаја на животну средину, према начелима и
динамици утврђеној прописима о енергетској ефикасности и заштити животне средине у
Републици Српској, чиме се овај закон усаглашава са прописима ЕУ у дијелу који се односи на
енергетску ефикасност.
У складу са одредбама Закона о комуналној дјелатности јединице локалне самоуправе доносе
одлуке којима се уводи обавеза плаћања комуналне накнаде, одређују основи и мјерила на
основу којих се утврђује висина накнаде у зависности од степена опремљености насеља
комуналним објектима и уређајима заједниче комуналне потрошње и квалитета и стандарда
комуналних производа и услуга.
Поред наведеног Закона о комуналним дјелатностима, Законом о гробљима и погребној
дјелатности уређена је област гробља и погребне дјелатности као посебне комунална дјелатности.
Законом о гробљима и погребној дјелатности уређује се наведена област у погледу јасног
дефинисања гробља, начина планирања, дефинисања објеката и садржаја гробља, њиховог
облика и димензије, изградње и управљања гробљима, коришћење гробља и начина стицања
права над гробним мјестима те одржавање гробља. Приликом израде Закона о гробљима и
погребној дјелатности намјера обрађивача била је да се уреди стање у овој области те да се
креира позитивна подлога за рјешавање предметне материје, а у складу са историјским, вјерским,
обичајним и другим традицијама овог подручја.
Међутим, с обзиром на бојазан која је изражена у поступку усвајања овог Закона у погледу
примјене законских одредби као и то да је и Међурелигијско вијеће БиХ разматрало текст закона и
указало на потребу отклањања недоумица у погледу заштите уставом загарантованих вјерских
права и слобода, а имајући у виду чињеницу да приликом израде текста Закона ни у једној фази
није постојала намјера да се предметним законом ограничавају или нарушавају права и слободе
загарантоване чланом 28. Устава Републике Српске, то је у 2013.години планирана израда Закона о
измјенама и допунама закона о гробљима и погребној дјелатности.
Кроз измјене и допуне текста отклониће се све недоумице у примјени закона на начин да се
створи што јаснији законских оквир којим се обезбјеђује заштита слободе вјероисповијести те
слободе у вршењу вјерских послова и вјерских обреда загарантованих чланом 28. Устава
Републике Српске, односно кроз измјене и допуне створиће се нормативно-правни оквир којим ће
се додатно прецизирати област дефинисана одредбама овог закона, а све у циљу отклањања
недоумица у примјени и обезбјеђивања заштите Уставом загарантованих права и слобода.
Стамбена област представља изузетно значајну и комплексну област с обзиром да обухвата
прописе којима се уређује не само поступак изградње стамбених објекатаи обезбјеђивања услова
за живот и рад у истим,него и касније коришћење и одржавање стамбених јединица због чега је
ова област уређена кроз већи број законских и подзаконских аката.
У погледу законског оквира који се односи на изградњу стамбених објеката исти је уређен кроз
одредбе Закона о уређењу простора и грађењу. Првенствено је потребно напоменути да је
Народна скупштина Републике Српске на 26. редовној сједници одржаној 23. априла 2013.године
усвојила текст Закона о уређењу простора и грађењу и да се ускоро очекује ступање на снагу овог
закона. Овим Законом уводе се значајне олакшице у области коју исти регулише, а у погледу саме
изградње поједностављен је поступака и процедура издавања дозвола које обухвата:

1. скраћивања рокова за издавање дозвола (код издавања локацијских услова и грађевинске

дозволе рокови за издавање смањени су са 30 на 15 дана),
2. прецизирање и повећање броја објеката за који није потребна грађевинска дозвола (јасно
дефинисање помоћних објеката и увођење нових објеката),
3. смањење броја корака и потребних докумената (за индивидуалне стамбене и индивидуалне
стамбено-пословне објекте чија је бруто грађевинска површина мања од 400 m2, осим за

20
 сложене објекте у смислу овог закона, који се граде на подручју за које је донесен
спроведбени документ просторног уређења или на ванурбаном подручју, за издавање
грађевинске дозволе нису потребни локацијски услови чиме се скраћује рок за добијање
дозвола за грађење и употребу и самим тим и трошкови поступка, а на ове објекте се односи
око 70% од свих поднесених захтјева за дозволе, што истовремено растерећује и олакшава рад
органа управе који издају дозволе),
4. продужење рока важења грађевинске дозволе са садашње једне на 3 године, што смањује
обавезе инвеститора али растерећује и рад органа управе који издаје дозволе.

Такође, унесене су нове одредбе којима се смањују трошкови издавања дозвола:

1. одредбе којима се прецизно дефинише обрачун накнаде за уређење грађевинског земљишта

према стварним трошковима утврђеним документом просторног уређења,
2. јасно дефинисање износа ренте према степену развијености општине чиме се подстицајно
дјелује на улагања у неразивијене и изразито неразвијене општине,
3. умањење трошкова ренте за накнаду коју инвеститор већ плаћа приликом претварање
пољопривредног у грађевинско земљиште, чиме је елиминисано плаћање по два основа.

Кроз одредбе овог Закона на јединственим принципима уређује се и знатно поједностављује

легализација бесправно изграђених објеката, (за индивидуалне стамбене и индивидуалне
стамбено-пословне објекте чија је бруто грађевинска површина мања од 400 m2, осим за сложене
објекте у смислу овог закона, као и за објекте јавне инфраструктуре накнадна грађевинска и
употребна дозвола издаје се истим рјешењем чиме се скраћују рокови и смањује број потребне
документације, предвиђају се попусти за одређене категорије становника (породице погинулих
бораца, ратне војне инвалиде и сл.), могућност плаћања трошкова легализације на рате или
обвезницама).
Додавање одредби које се односе на енергетску ефикасност зграда створају се услови за
стимулисање коришћења енергије из обновљивих извора, смањење трошкова укупне енергије и
смањење штетних утицаја објеката на животну средину, а такође Закон је од стране IFC World Bank
Group организације оцијењен као пропис којима се побољшавају услови пословања.
Након ступања на снагу Закона приступиће се изради подзаконских прописа којима ће се
прецизније уредити ова област.
Питање коришћења и одржавања стамбених јединица регулисано је кроз одредбе Закона о
одржавању зграда („Службени гласник Републике Српске“, број 101/11). До доношења Закона из
2011.године ова област била је уређена Законом о одржавању стамбених зграда из 2002. године.
Основни и суштински разлог за доношење сасвим новог закона у овој области настао је као
неминовна посљедица након доношења Закона о стварним правима („Службени гласник
Републике Српске“, бр. 124/08, 3/09 и 58/09) којим је на потпуно нов начин одређен појам и
дефиниција својине на посебном дијелу непокретности која је названа у истом закону „етажна
својина“. Потом су утврђени услови и начин настанка етажне својине, као и промјене на својини,
промет, диоба, судска заштита и престанак, као и узајамни односи етажних власника, те укњижба
тог права у јавним регистрима непокретности.Након утврђивања појма и свих елемената за
функционисање етажне својине као засебног дијела у оквиру стамбене зграде као подијељене и
дјељиве цјелине, нужно се наметнула потреба за дефинисањем појма заједничких дијелова
стамбене зграде који искључиво служе не за њихову самосталну употребу, већ за потребе
коришћења, управљања и располагања засебних дијелова, тј. етажне својине, односно да као
споредна ствар служи свим потребама етажних дијелова као главне ствари.

21
 Кроз одредбе Закона о одржавању зграда и Правилника о упису у регистар заједница зграда
дефинисани су услови за формирање и регистровање етажних заједница које чине сви етажни
власници једне зграде и која кроз активности редовног и инвестиционог одржавања обезбјеђује
коришћење и одржавање посебних и заједничких дијелова зграде у циљу стварања адекватних
услове за живот и рад.
Питање успостављања права својине на посебним дијеловима зграда у државном власништву
уређено је кроз одредбе Закона о приватизацији државних станова („Службени гласник Републике
Српске“, број 118/11), Закона о државним становима на којим не постоји станарско право
(„Службени гласник Републике Српске“, број 98/11) и Закона о приватизацији пословних зграда,
пословних просторија и гаража („Службени гласник Републике Српске“, број 98/04,71/10 и 30/12).
Поменутим законима створени су законски оквири за престанак станарског права и стицање права
својине као и престанак права закупа на гаражама, пословним просторима и зградама у државној
својини.
У 2013. години у овој области планирано је доношење измјена и допуна Закона о
приватизацији државних станова како би се ова област прецизирала у погледу јаснијег
дефинисања начина плаћања откупне цијене стана путем обвезница.
Уложен је огроман напор да се кроз донешене законе који регулишу заштиту животне средине
обезбједи нови модеран приступ, једна нова филозофија управљања животном средином, онаква
како је Европа и развијени свијет већ увелико имплементира, у циљу очувања и заштите животне
средине, заштите здравља а самим тим изаштите потрошача.Кроз утврђене циљеве промовише
се низ активности и дјелатности који ће се примјењивати на све елементе животне средине
(ваздух, вода, земљиште, флору и фауну, пејзаж, изграђену животну средину) али на један
цјеловит – интегралан начин.
Законима су утврђена начела заштите животне средине и то:
 начело одрживог развоја,
 начело предострожности и превенције,
 начело замјене,
 начело интеграције
 начело сарадње и подјеле одговорности
 начело јавности и приступа информацијама и
 начело загађивач плаћа
Законима су утврђене надлежности и одговорности свих субјеката а системом планирања,
поред осталог, обавезују се предузећа да донесу своје програме управљања животном
средином.Законом о заштити животне средине планирано је доношење Стратегије заштите
животне срединекојом се дугорочно одређују циљеви и управљање животном средином, што је и
у складу са обавезама које су прихваћене на Самиту у Јоханесбургу. То значи да ће се у наредном
периоду кроз одрживи развој респектовати животна средина као темељна компонента тога
дугорочног планирања. Управо, кроз интегрални дугорочни приступ водећи рачуна о социјалном
(запошљавање), економском и еколошком аспекту могуће је планирати одрживи развој кога
прихватају све земље свијета а што је од посебне важности за Републику Српску и БиХ.
Министар надлежан за заштиту животне средине, на основу донешених закона из области
заштити животне средине, доноси подзаконске акте којим прописује све активности везане за
еколошке дозволе, одредбе за спречавање несрећа већих размјера и стандарде квалитета
животне средине. Министар утврђује подзаконским актом граничне вриједности и стандарде за
врсте постројења или дјелатности у складу са најбољим расположивим технологијама и
савременим научним достигнућима како би се утицаји постројења на животну средину спријечили

22
или свели на најмању могућу мјеру. Тако је донесен и Правилник о еко-ознакама у циљу
означавања еколошких производа широке потрошње, прије стављања у промет.
У циљу означавања еколошких производа, предузећима који испуњавају услове , додјељује се
ЕКО-Ознака у циљу означавања производа који се пуштају у промет.
Очито је да су усвајањем сета закона о заштити животне средине у Републици Српској, те
постепеном припремом подзаконских аката створени правни оквири за све неопходне активности
у сфери заштите животне средине и одрживог развоја а самим тим и заштити потрошача.
У европској и свјетској пракси се већ годинама користе нови приступи у производњи као што је
,,чистија производња,, или ,,најбоље расположиве технологије,, (БАТ). За разлику од класичне
производње која рјешава посљедице (обрада - збрињавање отпада на крају процеса) чистија
производња рјешава проблеме кроз избјегавање настајања отпада на извору, кроз организационе
мјере и модификацију процеса.
Термин ,,чистија производња,, је први пут дефинисан крајем 1990. године од стране УН
Програма за животну средину као: ,,Чистија производња је континуирана примјена интегралне,
превентивне стратегије на процесе, производе и услуге ради побољшања ефикасности и смањења
ризика по људе и животну средину,,. У индустријским процесима чистијом производњом се
осигурава уштеда сировина, енергије и воде, смањује употреба опасних и токсичних сировина,
смањује се количина и токсичност свих емисија и отпада на извору, и за вријеме производног
процеса што такође директно утиче на заштиту потрошача.
БАТ (најбоље расположиве технике) према официјалном Журналу ЕЦ дефинишу се као
најмодерније и ефикасније методе за смањење загађења и управљачки системи за смањење
емисије. БАТ индикатори служе као оцјена доспјелости неког индустријског загађивача у процесу
испуњавања ИППЦ Директиве.

7. Министарсво финансија

Примјеном измјена и допуна закона о банкама, микрокредитним организацијама и лизинг

друштвима у Републици Српској остварен је већи степен заштите права и интереса корисника
банкарских услуга кроз одредбе којеуређују: информисање корисника у преговарачкој фази путем
стандардног информационог листа, обавезне елементе уговора о кредиту и осталим банкарским
услугама, услове за измјену уговорених елемената, процјену кредитне способности, начин и
поступак закључивања уговора о кредиту, извјештавање корисника, одустанак и пријевремену
отплату кредита, остваривањем права приговора корисника и друго.
У област и заштите корисника финансијских услуга значајну улогу има дјеловање Омбудсмана
за банкарски систем у оквиру Агенције за банкарство Републике Српске, чији рад на разматрању
приговора и обавјештењу корисника, константно унапређује и проширује сарадњу са даваоцима
финансијскихуслуга, доприноси рјешавању спорних односа на најбржи и најефикаснији начин,
утиче на побољшање квалитета односа између корисника и даваоца финансијских услуга, те
доприноси успостављању информатичко-техничке подлоге у циљу додатног информисања
корисника и даваоца финансијских услуга.
У оквирима сарадње са мисијом Свјетске банке у Босни и Херцеговини, Омбудсман за
банкарски системје учествовао у припреми Акционог плана за заштиту потрошача у секторима
банкарства и микрофинансирања у Босни и Херцеговини, који спроводи канцеларија Свјетске
банке и презентован је на радионици у Сарајеву 27.02.2012. године, у чијем раду је учествовао и
Омбудсман. Такође, Омбудсман за банкарски систем је имао и учешће на радиниоци Свјетске
банке у Босни и Херцеговини за Омбудсмане финансијског сектора, која је одржана у Сарајеву
30.10.2012. године, на којој је презентовао резултате свога рада у протеклом периоду и на којој су

23
расправљана практична питања и размијењена примјењива знања, уз учешће предсједника
међународног удружења Омбудсмана финансијског сектора ИНФО и представника главног
медијатора за финансијски сектор из Арменије.
Поред наведеног, у сарадњи са Међународном финансијском корпорацијом IFC у Босни и
Херцеговини, Омбудсман за банкарски систем је учествовао у припреми Студије IFC о задужености
грађана, дајући приједлоге за потпуније спровођење анкета и анализу резултата о задужености
становништва, те учествовао на презентацији резултата студије на округлом столу који је одржан у
Бањалуци 19.11.2012. године. Успјешно окончање напријед наведених активности допринијело је
да Омбудсман за банкарски систем, 11. децембра 2012. године буде примљен у чланство
International Network of Financial Services Ombudsman Schemes (INFONetwork).
У Ресору за финансијски систем Министарства финансија, у оквиру сектора осигурања, заштита
потрошача се проводи непосредно кроз активности Агенције за осигурање Републике Српске и
преко Омбудсмена у осигурању, у складу са Законом о друштвима за осигурање („Службени
гласник Републике Српске“, бр. 17/05, 1/06, 64/06 и 74/10). Канцеларија омбудсмена у осигурању
смјештена је у оквиру Агенције за осигурање, а дјелује самостално, независно и у своје име, а
формирана је са циљем да се спорови и несугласице настале из основа осигурања рјеше на брз,
ефикасан и неформалан начин, вансудским путем. Одлуке Омбудсмана су необавезујуће
препоруке и дуги акти којима се посредује у циљу мирног рјешавања спорова. У циљу квалитетне
примјене усвојеног Кодекса пословне етике друштава за осигурање, Омбудсман у осигурању је
донио и двије опште препоруке. Путем медија, јавност и осигураници обавјештавани су о
могућностима ефикасније заштите и остваривања права насталих из уговора о осигурању,
подношењем приговора Канцеларији омбудсмана у осигурању.
Омбудсмaн је у сарадњи са Стручним службама Агенције Републике Српске припремио и
издао информатор под називом осигурање од ауто одговорности који је објавњен на интернет
страници Агенције Републике Српске у поводу свјетског дана заштите потрошача у 2012. години и
исти је штампан у 2000 примјерака, те подјељен грађанима у циљу информисања о обавези
закључивања уговора о осигурању од аутоодговорности, као и о информисањању о правима и
начину њиховог остваривања у случају настанка штете проузроковане употребом моторног возила.
Упознати смо са чињеницом да Агенција за осигурање Републике Српске и Канцеларија
омбусмена у осигурању имају план активности у области заштите потрошача, као и да је Законом о
друштвима за осигурање, Агенцији за осигурање Републике Српске, дато овлашћење за доношење
подзаконских аката.
Будући да су чланови Радне групе представници Омбудсмена за банкарски систем и
Омбудсмена у осигурању, они ће доставити детаљније податке о планираним активностима у
периоду 2013-2014. година везано за заштиту потрошача, у оквиру њихове надлежности.
У оквиру осавремењавања и унапређења заштите потрошача, овај ресор ће у поступку измјене
закона из области осигурања посебно посветити пажњу регулаторног уређења и овог сегмента.

8. Омбудсман за банкарски систем

Закон о банкама Републике Српске, одредбом члана 98. став 2. (“Службени гласник РС“ број
44/03, 74/04 и 116/11) дефинише корисника финансијских услуга, у смислу овог закона, као

24
физичко лице које ступа у однос са банком ради коришћења услуге у сврхе које нису намијењене
његовој пословној односно комерцијалној дјелатности.

Омбудсман за банкарски систем Републике Српске, у складу са Законом о Агенцији за

банкарство Републике Српске (“Службени гласник РС“ број 67/07 – Пречишћени текст и 40/11), (у
даљем тексту: Омбудсман) има слиједеће oсновне задатке:

 пружање информација о правима и обавезама корисника и давалаца финансијских услуга,

 разматрање приговора корисника финансијских услуга и давање одговора, препорука и
мишљења, те предлагање мјера за рјешавање приговора,
 праћење и предлагање активности за унапређење односа између корисника финансијских
услуга и финансијских организација банкарског система Републике Српске,
 испитивање активности на финансијском тржишту ради заштите права корисника
финансијских услуга,
 посредовање у мирном рјешавању спорних односа између корисника финансијских услуга и
финансијских организација банкарског система Републике Српске,
 давање смјерница или препорука у вези са посебним стандардним условима или
активностима за примјену добрих пословних обичаја у пословању финансијских организација
банкарског система Републике Српске,
 предлагање Управном одбору Агенције за банкарство Републике Српске доношења аката у
области заштите права корисника финансијских услуга,
 сарадња са другим надлежним органима и обављање других радњи и послова из области
заштите права корисника финансијских услуга.

Омбудсман за банкарски систем спроводи процедуре у складу са одговарајућим законским

актима и посебно Правилима поступања Омбудсмана за банкарски систем Републике Српске по
обавјештењу или приговору корисника финансијских услуга која се примарно примјењују у
поступку посредовања (медијације), а ради мирног рјешавања спорних односа корисника и
давалаца финасијских услуга. Уколико је рок за одговор финансијске организације истекао без
давања одговора или је незадовољавајући за корисника по његовом приговору или обавјештењу
се од финансијских организација захтјева изјашњење о свим наводима и о релевантној перавној
аргументацији, као и о правној основаности одређеног поступања организације, са циљем израде
потпуних одговора или мишљења или приједлога за покретање поступка посредовања. У овим
поступцима је искључено наметање обавезујућег рјешења странкама, а сам поступак се води уз
изричит пристанака страна у спорном односу (начело добровољности).
Најважнији прописи који се примјењују у раду Омбудсмана за банкарски систем Републике
Српске:
- Закон о Агенцији за банкарство Републике Српске (“Службени гласник РС“ број 67/07 –
Пречишћени текст и 40/11),
- Закон о банкама Републике Српске (“Службени гласник РС“ број 44/03, 74/04 и 116/11),
- Закон о микрокредитним организацијама (“Службени гласник РС“ број 64/06 и 116/11),
- Закон о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" број 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и
"Службени Гласник Републике Српске“ број 17/93, 3/96, 39/2003 и 74/04),
- Закон о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник РС" број 6/12),
- Закон о заштити потрошача у Босни и Херцеговини ("Службени лист БиХ" број 25/06),
- Закон о унутрашњем платном промету (“Службени гласник РС“ број 52/12),
- Закон о платним трансакцијама (“Службени гласник РС“ број 12/01) и
- Закон о мјеници ("Службени Гласник Републике Српске“ број 32/01).

25
 Правила поступања Омбудсмана за банкарски систем Републике Српске по обавјештењу или
приговору корисника финансијских услуга (“Службени гласник РС“ број 111/11)

9. Омбудсман у осигурању

Правни основ за успостављање и дјеловање Омбудсмана у осигурању садржан је у одредби

члана 25. Закона о друштвима за осигурање („Службени гласник РС“, број: 17/05, 01/06, 64/06 и
74/10) и подзаконским актима:
Правилнику о омбудсманима („Службени гласник РС“, број: 101/07 и 10/09), Правилима
поступка омбудсмана у осигурању („Службени гласник РС“, број: 10/09), и Кодексу пословне етике
друштава за осигурање у Републици Српској који је у примјени од 01.04.2009. године и доступан
на службеној интернет страници http://www.azors.rs.ba/azors/ombudsman.html ). Циљ увођења
Омбудсмана у осигурању је заштита права и интереса осигураника, корисника осигурања и трећих
оштећених страна у случају спорних односа насталих из уговора о осигурању, од стране независних
и непристрасних лица, на брз, ефикасан и неформалан начин вансудским путем. Посредовање
Омбудсмана обухвата различите радње које се предузимају ради рјешавања спора вансудски, па
тако доноси препоруке, појединачнe, опште или организује, састанак – посредовање/медијација у
ситуацијама када оцијени да је то најпогоднији начин у конкретном случају.

10. Привредна комора Република Српска

Привредна комора Републике Српске (у даљем тексту: ПКРС), Законом о заштити потрошача
наведена је као један од носилаца заштите потрошача, односно субјект одговоран за заштиту
потрошача. Истим Законом Комора је надлежна да обезбједи вансудску заштиту права потрошача
формирањем органа за арбитражно рјешавање потрошачких спорова.
Управни одбор ПКРС, на сједници одржаној 30.01.2013. године, усвојио је Правилник о
Арбитражном одбору за потрошачке спорове ПКРС, којим је прописан начин рада Арбитражног
одбора, избор чланова, правила и трошкови поступка пред Одбором. Такође, Управни одбор на
истој сједници усвојио је и Одлуку о висини и начину плаћања трошкова пред Арбитражним
одбором за потрошачке спорове ПКРС. Оба акта објављена су на интернет страници Коморе.
Јавни конкурс за избор чланова Арбитражног одбора, објављен је 19. марта 2013. године, на
интернет страници Коморе, али до сада није запримљена ниједна пријава.

11. Министарство саобраћаја и веза

У складу са Законом о заштити потрошача у Републици Српској, Министарство саобраћаја и

веза надлежно је за услуге од општег економског интереса, и то: услуге телекомуникација,
поштанске услуге, услуге јавног превоза путника у градском, приградском и међуградском
саобраћају, услуге аутобуских станица, услуге превоза путника у жељезничком саобраћају.
Телекомуникационе услуге представљају веома важан сегмент економских услуга од општег
интереса.
У Републици Српској на снази је Закон о телекомуникацијама ("Службени гласник РС" број
19/96). Надзор над провођењем овог закона и прописа донесених на основу овог закона, врши
Министарство саобраћаја и веза, док инспекцијски надзор врши инспекција за телекомуникације.

26
 Законом о комуникацијама БиХ ("Службени гласник БиХ" број 31/03), остварени су важни
циљеви новог регулаторног оквира Еуропске уније, као што је доношење технолошки неутралне
регулативе те потпуно одвајање регулације програмских и других садржаја од регулације
телекомуникацијске инфраструктуре и преноса информација, а такође су уграђени одговарајући
механизми који осигуравају поједностављење приступа телекомуникацијском тржишту, јачају
конкуренцију, стварају подлогу за конвергенцију телекомуникацијских услуга с услугама
информацијског друштва, дјелотворније штите кориснике услуга, потрошаче, те осигуравају
примјерену заштиту личних података и приватности корисника услуга. Тим законом је успостављена
независна институција - Регулаторна агенција за комуникације (РАК), која предвиђа успостављање и
функционисање заједничких и међународних комуникационих средстава.
Чланом 4. истог закона успостављени су регулаторни принципи телекомуникација којима су
заштићени интереси свих корисника телекомуникационих услуга у смислу доступности тих услуга,
њиховог квалитета и цијена. Основни задатак у подручју пружања јавних услуга је потпуно
усклађивање прописа надлежних из ових подручја с чланом 36. Закона о заштити потрошача у БиХ,
који се односи на начин обрачуна и наплату обављених телекомуникационих услуга.
Поштанске услуге у Републици Српској регулисане су Законом о поштанским услугама
Републике Српске ("Службени гласник РС" број 30/10).Овај закон је усклађен са актима Свјетског
поштанског савеза и са директивама ЕУ и Савјета Европе, чиме је успоставњено јединствено
тржиште, укинут је монопол јавном поштанском оператеру и извршена либерализација поштанских
услуга. Надзор над провођењем овог закона и прописа донесених на основу овог закона, врши
Министарство саобраћаја и веза, док инспекцијски надзор врши инспекција за поштански саобраћај.
Поштанске услуге значе услуге преноса поштанских пошиљки и све друге услуге које су
наведене у номенклатури поштанских услуга. Законом о поштама БиХ („Службени гласник БиХ“ број
33/05) утврђују се основна питања организације и функционисања поштанског саобраћаја у Босни и
Херцеговини и поштанског саобраћаја с другим земљама. Поштанске услуге врше се у складу са
условима који су утврђени законом, општим и посебним условима за вршење поштанских услуга,
актима поштанских оператера, као и на основу ратификованих, односно потврђених међународних
конвенција, других међународних аката и уговора. Оснивањем Агенције за поштански саобраћај
БиХ, као регулаторног тијела правно-статусно одвојеног од оператера поштанског саобраћаја, један
је од основних елемената регулаторног оквира установљеног поштанским директивама Европског
парламента и Савјета Европе.
“Превоз у друмском саобраћају,као витална дјелатност развијала се и развија се знатно брже
од других видова саобраћаја. Све ово тешко је замисливо уз административно ограничавање развоја
дјелатности превоза у друмском саобраћају.
Уважавајући потребу рационалније организације превоза у друмском саобраћају, те уједначавању
услова за вршење превоза у друмском саобраћају,нарочито у погледу приступа дјелатности, те
усаглашавању са европским смјерницама и уредбама, које уређују област превоза у друмском
саобраћају овај закон омогућује ефикаснију примјену, чија рјешења ће омогучити органима
управе ефикасније управљање у области превоза у друмском саобраћају.
Закон је посебну пажњу посветио корисницима услуга превоза –потрошачи у сљедећем:
1. доступност јавног превоза у друмском саобраћају свим корисницима под једнаким условима,
2. вршење превоза у друмском саобраћају на начин кијим се обезбјеђује максимална
безбиједност путника, као и редовност превоза,
3. транспарентност услова и поступка, као и резултата усклађивања и регистрације редова
вожње , те јасно разграничење надлежности органа који проводе поступак и рјешавају по
захтјевима превозника,
4. несметано одвијање дјелатности превоза у друмском превозу,
5. обезбјеђење једнаких услова за вршење превоза у друмском саобраћају за све превознике.

27
 Прецизно уређена овлашћења инспектора, прописана овлашћења у поступању инспектора,
проширена овлаштења на контролу техничке исправности возила, здравствене прегледе возача,
контролу вршења јавних овлаштења, примјену одредаба општих аката јединица локалне
самоуправе и одузимања возила такође омогучавају квалитетно провођење овог закона, а самим
тим омогућава потрошачима квалитетну услугу“.
Напомињемо да је у Републици Српској на снази Закон о превозу у друмском саобраћају
Републике Српске („Службени гласник републике Српске“,број 111/08 и 50/10).

12. Удружења потрошача у РС

Удружења потрошача као носилац заштите потрошача су удружења основана у складу са

законом којим се уређује оснивање и правни положај удружења, а чија област дјеловања је
остваривање заштите потрошача. Надлежности удружења за заштиту потрошача одређене су
чланом 125. Закона о заштити потрошача у Републици Српској.
Удружења потрошача у Републици Српској представљају врло битан субјект у систему
заштите потрошача јер имају улогу посредника између потрошача и надлежних органа, инспекција
и других субјеката у РС којима је законом прописана обавеза заштите потрошача, а све у циљу
заштите појединачних и заједничких интереса потрошача.
У Републици Српској дјелује осам удружења за заштиту потрошача, уписаних у одговарајућу
евиденцију коју води Министарство трговине и туризма Републике Српске, а то су:

1. Удружење грађана "Покрет потрошача Републике Српске", Бања Лука,

2. Удружење потрошача "Звоно", Бијељина,
3. Удружење грађана "Оаза", Требиње,
4. Удружење грађана "ТоPeeR", Добој,
5. Удружење грађана "Дон", Приједор,
6. Удружење грађана "Златица", Зворник,
7. Удружење грађана „Иницијатива за одрживи развој“, Дервента,
8. Удружење грађана „Центар за афирмацију младих“, Шековићи.

IV – ЗАКЉУЧАК

Програмом за заштиту потрошача Републике Српске за 2013/14. годину су одређени

приоритети на подручју заштите потрошача који су у складу са преузетим обавезама из Споразума
о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Босне и Херцеговине. Читав процес
јачања система заштите потрошача зависиће од спремности свих носилаца заштите потрошача на
извршавању утврђених задатака и поштовању наведених рокова.
Реализација овог програма у Републици Српској утицаће на јачање администартивне
заштите потрошача, подизање јавне свијести о значају заштите потрошача, допринијеће да
потрошачи у Републици Српској постану активни учесници у остваривању и заштити својих права.

ДИО IV - Планиране активности институцијa за 2013/2014 год. које се

односе на област заштите потрошача

28
 МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ И ТУРИЗМА РС
Временски оквир у
Очекивани
Р. којем се активност
Активност резултат/ Носилац
б. реализује
Циљ/Сврха
2013/2014 год.
Пружање финансијске
подршке удружењима Подстицање развоја и Министарство Континуирано
кроз суфинансирање дјеловања удружења трговине и туризма РС
материјалних потрошача-праћење
трошкова рада рада удружења
1.
удружења намјенским
буџетским
средствим,анализа
извјештаја о раду
удружења
Финансирања Министарство
пројеката намјенским Подизање јавне трговине и туризма Трећи квартал
буџетским средствима, свијести потрошача о РС у сарадњи са 2013/2014. године
2. које реализују правима и њиховој удружењима за
удружења за заштиту заштити заштиту потрошача у
потрошача на основу РС
јавног конкурса
Подршка удружењима Стварање услова за Привредна комора РС
за заштиту потрошача пружање помоћи и и Занатско- Континуирано
у вансудском подршке предузетничка комора
3. рјешавању спорова потрошачима у РС у сарадњи са
при арбитражном остваривању њихових Министарством
одбору права вансудском трговине и туризма РС
заштитом
Организовање радних Унапређење права Министарство
сасатанака са потрошача корисника трговине и туризма
носиоцима заштите услуга од општег РС у сарадњи осталин
потрошача – економског интереса ресорним Континуирано
4. пружаоцима услуга од министарствима,
општег економског субјекти – даваоци
интереса услуга и удружења за
заштиту потрошача у
РС
Размјена информација Унапређење сарадње Министарство
и заједничке са локалном трговине и туризма,
активности на заједницом надлежни органи који
примјени закона о одлучују о правима и Континуирано
5.
заштити потрошача у обавезама потрошача
РС у вези формирања економских услуга на
савјетодавних тијела локалном нивоу,
удружења потрошача

29
 Праћење рада Министарство
Евидентирање кршења удружења за заштиту трговине и туризма РС
права потршача у РС потрошача на пољу у сарадњи са Континуирано
6. пружања помоћи удружењима за
потрошачима у заштиту потрошача у
рјешавању РС
потрошачких спорова
Одржавање Размјена искустава из Министарство Четврти квартал
Конференције о области заштите права трговине и туризма РС 2013/2014. године
7.
правима потрошача у потрошача са осталим
РС носиоцима
Обиљежавање Информисање Министарство 15. март 2013/2014.
Свјетског дана заштите потрошача о њиховим трговине и туризма РС године
права потрошача правима и оцјена
8. стања заштите
потрошача у РС

 Средства за реализацију активности предвиђена су текићим грантом за заштиту потрошача у

износу од 100.000,00 КМ за 2013. год.
 Планирана средства за 2014. год. – 100.000,00 КМ

РЕПУБЛИЧКА УПРАВА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ РС (РУИП)

Временски оквир у
Р. Очекивани резултат/ којем се активност
Активност Носилац
б. Циљ/Сврха реализује
2013/2014 год.
Контрола
безбједности дјечјих Контроле предмета
Спречавање присуства
играчака, козметике и опште употребе из увоза
на тржишту и
других предмета ће се обављати код сваке
повлачење из промета
опште употребе, увезене пошиљке 2013 и
1. предмета опште РУИП
инспекцијским 2014. године. Контроле на
употребе који нису
прегледима и унутрашњем тржишту
безбједни.
испитивањем у локалне инспекције ће
акредитованим обављати континуирано .
лабораторијама
2. Контрола квалитета Спречавање присуства РУИП Контрола квалитета
лијекова и на тржишту и лијекова и медицинских
медицинских повлачење из промета средстава ће се обављати
средстава присутних у лијекова који не у свакој контроли апотеке
апотекама и испуњавају прописане и специјализоване
специјализованим услове квалитета или продавнице као једна
продавницама им је протекао рок провјера у унапријед
употребе припремљеној листи

30
 провјера овух овјеката.
Постићи циљ да свака
Контрола издавања здравствена установа Контрола издавања
рачуна за пружене пацијенту изда рачун за рачуна, као редовна
3. РУИП
услуге у здравственим пружену услугу, издати провјера ће се обављати
установама лијек или купљену континуирано .
другу врсту робе
Највећи степен заштите
потошача,имовине и
животне средине у
сегментима: сигурности Проактивни надзор у
непрехрамбених континуитету 2013 и 2014
Планирање и
артикала, године.
извршење
квалитета,начина Реактивни назор по
проактивног и
употребе,гаранције; захтјеву потрошача и
реактивног надзора у
4. сигурност у домену РУИП сазнања од других
сарадњи са
цијена свих производа и субјеката надзора или
потрошачима и
свих услуга; кориштење дистрибутера
Удружењима
жига и декларације у (произвођача),
потрошача
складу са наведеним континуирано .
својствима, поштовање
права потрошача у
домену рекламација
производа.
Лабораторијска Повремено према
провјера Већи степен РУИП процјени ризика и у
усаглашености усаглашености складу расположивим
производа са производа са финансијским средствима
дефинисаним захтјевима
5.
захтјевима
Узорковање и
достављање на
лабораторијско
испитивање
6. Сарадња са Боља комуникација и РУИП Континуирано
удружењима размјена информација
потрошача и другим са свим носиоцима
надлежним заштите потрошача
институцијама.
Размјена
информација путем
међународних
система за брзо
обавјештавање (RASFF,
RAPEX) Одржавање
сталне комуникације и
интензивирање исте у

31
 одређеним
околностима
Информисање
потрошача кроз
медијско Објективно и
представљање правовремено
7. РУИП Повремено по потреби
планираних и информисање
реализованих потрошача
инспекцијских
активности
Потпуно примјењиви
прописи кроз давање
Боља сарадња између
мишљења и
предлагача прописа и
8. иницијатива за РУИП По потреби
инспекцијских органа и
измјену прописа из
примјенљивији прописи
области заштите
потрошача
Провођења кампања Едукација и подизање РУИП По потреби
путем масовних свијести потрошача и
9.
средстава трговаца о правима и
информисања обавезама
 За узорковање и циљано испитивање предмета опште употребе у 2013. години је планирано
3.500,00 КМ а у 2014. години 5.000,00 КМ.

МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ РС

Временски оквир у
Р. Очекивани резултат/ којем се активност
Активност Носилац
б. Циљ/Сврха реализује
2013/2014 год.
Усклађивање са другим
прописима,
прецизирање
Доношење Закона о одређених одредби, те
Министарство
измјенама и допунама уважавања иницијативе
1. за измјене и допуне од
здравља и Јули 2013
Закона о здравственој
социјалне заштите
заштити стране
правних лица и
појединаца

2. Именовани Обезбјеђивање Министарство Континуирано

заштитници права дословног поштовања здравља и
осигураних лица у права из обавезног социјалне заштите
свим пословницама здравственог осигурања
ФЗО; у сврху да пацијенти Фонд
(Заштитници права су своја права остварују на здравственог
свакодневно присутни најлакши и осигурања
не само у најједноставнији начин. Републике Српске

32
 пословницама Фонда,
већ и у здравственим
установама и
апотекама)
Испитују се ставови
пацијената у вези са
Министарство
условима лијечења,
Спровођење редовних здравља и
односом медицинског
мјесечних анкета са социјалне заштите
особља, организацијом
пацијентима у
3. домовима здравља и
рада у здравственој Континуирано
Фонд
установи и сл. у сврху
болницама здравственог
побољшања пружања
осигурања
здравствених услуга
Републике Српске

Водичи кроз права из Процес Фонд

здравственог информисања здравственог
4. Континуирано
осигурања осигураника о њиховим осигурања
правима Републике Српске
Израда водича кроз
права из здравственог
осигурања (12 водича
- о пријави на
здравствено
осигурање, правима у
болници и домовима Фонд
Процес информисања
здравља, праву на здравственог
5. осигураника о њиховим Континуирано
избор доктора, праву осигурања
правима
на медицинска Републике Српске
средства, продужену
медицинску
рехабилитацију,
лијечење изван РС,
праву на лијекове и
др.)
Израда брошуре о Успостављање Фонд Континуирано
ФЗО РС интерактивнијег односа здравственог
6. на енглеском језику са осигураним лицима осигурања
Републике Српске

МИНИСТАРСТВО ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА РС

Временски оквир у
Р. Очекивани резултат/ којем се активност
Активност Носилац
б. Циљ/Сврха реализује
2013/2014 год.
1. Програм заштите Заштита социјално Министарство Друга половина 2013.

33
 социјално угрожених угрожених категорија индустрије, године
категорија - становништва према енергетике и
потрошача обавезама из рударства у
електричне енегије Меморандума о сарадњи са
разумјевању о Министарством
социјалним питањима у рада и борачко
контексту Уговора о инвалидске
успостављању заштите и
Енергетске заједнице Министарством
Југоисточне Европе, здравља и
чији је потписник и социјалне
Босна и Херцеговина заштите.
(поштујући члан 3 (5)
Европске Директиве о
електричној енергији и
гасу -2003/54/ЕЦ и
2003/55/ЕЦ

 Према прелиминарним информацијама дивиденда Владе по основу власништва у МХ „ЕРС“

Матично предузеће а.д. Требиње за прошлу пословну годину износи 4.773.642 КМ. Из
наведених средстава ће се проводити програм заштите соц. угр. категорија, иако овај износ
може покрити око 50 % потреба (субвенционисање око 50.000 потрошача са 120 kWh мјесечно).

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ РС (МПШВ)

Временски оквир у
Р. Очекивани резултат/ којем се активност
Активност Носилац
б. Циљ/Сврха реализује
2013/2014 год.
Доношење Закона о Отклањања потешкоћа
сточарству са примјеном и -
1. усаглашавање са МПШВ 2013
прописима/праксом у
ЕУ
2. Доношење Закона о Отклањања потешкоћа МПШВ 2013
храни са примјеном и -
усаглашавање са
прописима/праксом у
ЕУ
1. Све референтне
лабораторије које
испитују узорке
радиће у складу са
међународнопризна
тим процедурама и
мораће бити

34
 акредитоване.

2. Овластиће се
референтне
лабораторије за
поједине врсте
испитивања, које ће
нарочитообухватати
област хране и
хране за животиње,
али и друге аспекте
као што је здравље
животиња и биља
који су укључени у
ланац хране,
односно тамо где
постоји потреба за
прецизним
аналитичким и
дијагностичким
резултатима.

3. Овлашћене
референтне
лабораторије ће
успоставити
јединствене
стандарде,критерију
ме и смјернице у
области
лабораторијског
испитивања, а кроз
референтне методе
осигурати исти
стандард код свих
лабораторија
укључених у систем
службене контроле.

Отклањања потешкоћа
са примјеном и -
Измјене и допуне
3. усаглашавање са МПШВ 2013
Закона о ловству
прописима/праксом у
ЕУ
4. Доношење Услови и начин МПШВ Континуирано
потребних примјене поједини
подзаконских аката одредби закона

35
 по усвајању закона
Подстицајна средства
Увођење цертификације
за увођење система
и стандарда добре
квалитета и
пољопривредне праксе Агенција за
5. безбједности хране Континуирано
на имањима и аграрна плаћања
пољопривредних и
цертификације органске
прехрамбених
производње
производа
Подршка органској Цертификована Агенција за
6. Континуирано
производњи производња аграрна плаћања
Подстицајна средста
Агенција за
7. за збрињавање Заштита природе 2013
аграрна плаћања
отпада
Подстицајна средства Заштита прироре и Агенција за
8. 2013
за порибљавање рибљег фонда аграрна плаћања
Премија осигурања
примарне Заштита произвођача и Агенција за
9. Континуирано
пољопривредне потрошача аграрна плаћања
производње
Подршка за Акредитација
опремање овлаштених
лабараторија за лабараторија које су у
контролу квалитета поступку акредитације Агенција за
10. 2013
пољопривредних и аграрна плаћања
прехрамбених
производа од
значаја за Републику
Подстицајна средства Спровођење
за заштиту животиња дијагностичких мјера
опасних заразних Агенција за
11. 2013
болести и Акредитација аграрна плаћања
овлаштених
лабараторија
Подршка увођењу Заштита и безбједност
Агенција за
12. нових технологија произвођача и 2013
аграрна плаћања
потрошача
 Средства за реализацију активности предвиђена су планом али нису тачно дефинисана

МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ РС

Временски оквир у
Р.б Очекивани резултат/ којем се активност
Активност Носилац
. Циљ/Сврха реализује
2013/2014 год.
1. Примјена донесених Унапређење рада у Министарство за Континуирано
законских и области грађевинарства просторно
подзаконских аката: уређење,

36
 - издавање
овлашћења за
вршење техничког
прегледа,
- издавање
овлашћења за
оцјењивање грађевинарство и
усаглашености екологију РС
грађевинских
производа и
означавање
грађевинских
производа знаком
усаглашености
Измјена Закона о
гробљима и погребној
дјелатности и
доношење
подзаконских аката
(Правилник о начину Примјена законских и
одређивања подзаконских аката из Министарство за
димензија, изглед и комуналне области од просторно
2. уређење дијелова стране републичких уређење, Континуирано
гробља, објеката и органа управе и органа грађевинарство и
припадајућих управе јединица екологију РС
простора, Правилник о локалне самоуправе
садржају и начину
вођења гробишне
евиденције, вођење
регистра умрлих лица
и потребни обрасци)
Доношење Закона о Министарство за
Дефинисање начина
измјенама и допунама просторно
плаћања откупне цијене
3. Закона о уређење, 2013
државних станова путем
приватизацији грађевинарство и
обвезница
државних станова екологију РС
Министарство за
Извјештај о стању
Информисање јавности просторно
животне средине у
4. о стању у области уређење, Континуирано
Републици Српској и
животне средине грађевинарство и
ФБиХ (БиХ)
екологију РС
ОМБУДСМАН ЗА БАНКАРСКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Временски оквир у
Р. Очекивани резултат/ којем се активност
Активност Носилац
б. Циљ/Сврха реализује
2013/2014 год.

37
 Нормативна дјелатност:
Припрема приједлога
смјернице у вези са
основом и стандардним
условима уговарања
интеркаларне камате као
обавезе корисника.
Сектор ће предложити
промјене:
Усвајање и примјена Закона Орг.
Одлуке о минималним
1. о измјенама и допунама јединица 2013
стандардима за
Закона о банкама Републике Омбудсман
документовање кредитних
Српске
активности банака
и усаглашавање:
Правила поступања
Омбудсмана за банкарски
систем Републике Српске
по обавјештењу или
приговору корисника
финансијских услуга
2. Поступање по
приговорима и
обавјештењима
корисника, правно
аналитичка обрада
приговора и обавјештења
корисника финансијских
услуга у сврху оцјене
њихове оправданости,
израда захтјева за
изјашњење давалаца
финансијских услуга,
препопорука или
приједлога сектора за
расправљање спорног
односа, израда одговора
корисницима
финансијских услуга о континуирано по приговору Орг. Континуирано
оправданости приговора или обавјештењу јединица
или обавјештења, са Омбудсман
образложеном примјеном
важећих прописа и
препоруком или
приједлогом сектора у
вези са даљим
поступањем

38
 - Посредовање у
мирном рјешавању 2014
спорних односа
израда обавјештења о
састанку за посредовање,
уговора о посредовању,
одржавање одвојених
састанака са странкама у
поступку посредовања,
припрема и израда
споразума о нагодби
странака у поступку
посредовања, израда
аката о обустављању
поступка посредовања и
њихово достављање
странкама.
- Припрема садржаја за
успостављање 2014
информатичке подлоге за
потпуније информисање и
обавјештавање корисника
и давалаца финансијских
услуга у оквиру портала
Агенције
- Предузимање
активности потребних за
промоцију приједлога
споразума којем
приступају појединачне
финансијске организације
у вези са прихватањем
препорука Омбудсмана у
спорним односима мале
вриједности
3. Припрема приједлога за
конципирање финансијске
едукације становништва
ради подршке тијелима
надлежним за израду
стратешког документа у
овој области и промоција
добрих пракси и поступка
мирног рјешавања
спорних односа
- Израда одговора и
мишљења на упит и

39
 захтјев корисника и континуирано и по потреби Орг. Континуирано
финансијских јединица
организација и других Омбудсман
институција у вези са
примјеном прописа,
сарадња са канцеларијама
међународних
организација у Босни и
Херцеговини на
унапређењу регулаторног
оквира и припреми
анализа и прегледа у
области заштите
корисника финансијских
услуга, припрема
приједлога мишљења и
ставова Агенције по
питању примјене прописа
у пословима основне
дјелатности (у оквиру
дјелокруга послова
сектора.
 Као ванредне активности сектора могуће је и предузимањи радњи неопходних за поступање
надлежних организационих дијелова Агенције у припреми примјене корективних механизама у
случају повреда прописа из области заштите корисника финансијских услуга
 Средства за реализацију активности у оквиру редовног финансирања из средстава Агенције за
банкарство РС

ОМБУДСМАН У ОСИГУРАЊУ РС
Временски оквир у
Р. Очекивани резултат/ којем се активност
Активност Носилац
б. Циљ/Сврха реализује
2013/2014 год.
Рјешавање по редовна активност Омбудсман у Редовна активност
поднесеним осигурању
1. приговорима и
покренутим
поступцима
Сачинити и Смањивање броја Омбудсман у До краја 2013
предложити нови подзаконских ради осигурању
подзаконски акт – лакшег сналажења,
2. радни наслов прецизније, јасније
Правилник о прописивање поступка
омбудсманима у
осигурању
3. Израда нових Олакшати подобним Омбудсман у По доношењу

40
 образаца у вези подносиоцима осигурању подзаконског акта –
сапокретањем покретање поступка, у очекивано до краја 2013
поступка код складу са новим
Омбудсмана у Правилником
осигурању
Израда нове брошуре- Едукација грађана о Омбудсман у
Информатор о имовинским осигурању и
4.
имовинским осигурањима службе Агенције 2013
осигурањима
Израда Водича за Инф. о могућностима и Омбудсман у
вансудско рјешавање предностима осигурању
5. 2014
спорова из осигурања вансудског рјешавања
спорова из осигурања

Израда нове брошуре- Едукација грађана о Омбудсман у

Информатор о животним осигурањима осигурању и
6. службе Агенције
2014
животним
осигурањима

ПРИВРЕДНА КОМОРА РС
Временски оквир у
Р. Очекивани резултат/ којем се активност
Активност Носилац
б. Циљ/Сврха реализује
2013/2014 год.
Пријава довољног броја
Понављање конкурса
кандидата за чланове
за избор чланова ПКРС Јун – Септембар 2013. г.
Одбора (12 чланова)
1. Одбора
како би исти могао да
функционише у пракси;

- Именовање Комисије
за избор чланова
Одбора (пет чланова);
- Припрема приједлога
одлуке о избору
чланова Одбора;
- Именовање чланова
2. Избор чланова Одбора
Одбора од стране
Управног одбора ПКРС
ПКРС Јун – Септембар 2013. г.
на приједлог Комисије;
- Спремност Одбора да
рјешава потрошачке
спорове;

3. Бржи, краћи,
ефикаснији и јефтинији

41
 начин рјешавања
Рјешавање потрошачких спорова,
евентуалних спорова са тенденцијом Континуирано у
пред Одбором изналажења ПКРС зависности од
комрпомисног рјешења поднесених тужби
за стране у спору;

- Подизање свијести о
правима и обавезама
трговаца и потрошача и
- Крај 2013. – почетак
механизмима заштите
2014. год.;
потрошачких права;
Промоција - Промоција Одбора и
4.
алтернативних начина потрошачких права у
рјешавања оквиру пројекта Коморе ПКРС
- Септембар 2013. год.;
потрошачких спорова за заштиту домаће
путем Одбора производње - „Наше је
боље“;

Проналажење
Промоција активности финансијских средстава
Одбора у оквиру ПКРС код међународних
- Истраживање
путем пројектних институција и других
потенцијалних
активности организација и
ПКРС организација/фондова за
пројеката у БиХ, са
и подношење апликације –
циљем обезбјеђивања
5. други носиоци крај 2013. године;
средстава за
заштите - Почетак писања
организовање већег
потрошача пројектне апликације и
броја промотивних
подношење апликације
активности (округли
-почетак 2014. године;
столови, флајери,
брошуре...);

 Оглашавање на интернет страници Коморе, оглашавање у једном дневном листу на територији

РС – 400,00 КМ
 150,00 КМ/поступку
 Израда промотивних материјала (флајера) ,Зависи од буџета Пројекта

МИНИСТАРСТВО САОБРАЋАЈА И ВЕЗА РС

Временски оквир у
Р. Очекивани резултат/ којем се активност
Активност Носилац
б. Циљ/Сврха реализује
2013/2014 год.
1.
Организовање Спречавање нелегалног Министарство 2013
састанака са превоза саобраћаја и веза,

42
 јединицама локалне Републичка
самоуправе управа за
инспекцијске
послове,
Јединице локалне
самоуправе

Информисање грађана Министарство Предвиђена активност се

Штампање летака и о значају техничких саобраћаја и веза; спроводи у одређеном
2. плаката прегледа возила, са периоду, пред годишње
аспекта безбједности одморе (јуни-септембар);
грађана у саобраћају;

Информисање грађана Министарство Периодична активност,

о предностима саобраћаја и веза; која се проводи у
коришћења јавног септембру, у оквиру
Снимање и емитовање
превоза и о обиљежавања
3. радијског џингла
посљедицама Међународне недјеље
коришћења нелегалног мобилности;
превоза

 Штампање летака и плаката - 5.000 КМ

 Снимање и емитовање радијског џингла - 150 КМ

МИНИСТАРСТВО УПРАВЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ РС

Временски оквир у
Р. Очекивани резултат/ којем се активност
Активност Носилац
б. Циљ/Сврха реализује
2013/2014 год.
Суфинансирање Информисање
пројеката/програма потрошача о
Удружење
удружења грађана условима и начину 2013. година (трећи и
1. грађана
чија је примарна остваривања заштите четврти квартал)
дјелатност заштита својих прва
потрошача
2. Иницирање Имплементација Закона Јединица 2014. година
активности о заштити потрошача Локалне (континуирано)
јединица локалне самоуправе
самоуправе
у погледу спровођењу
одредби Закона о
заштити потрошача
које су наведеним
законом дате у
надлежност

43
 јединицама локалне
самоуправе

 Средства за реализацију активности - Средства текућег гранта за удружења од јавног

интереса,Средства текућег гранта за фондације и удружења грађана
 Удружење Покрет потрошача, као удружење од јавног интереса ,примило јеу 2012. години из
одговарајућег гранта 19.800,00 КМ. Наведени грант за 2013. годину умањен је за 50%.

УДРУЖЕЊА ПОТРОШАЧА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Временски оквир у
Очекивани
Р. којем се активност
Активност резултат/ Носилац
б. реализује
Циљ/Сврха
2013/2014 год.
Јачање организационих и
Подизање квалитета
људских капацитета Удружења за заштиту
рада удружења за
1. удружења за заштиту потрошача Континуирано
заштиту потрошача у
потрошача у РС у РС
РС
Оцјена достигнутог
нивоа Удружења за заштиту
Конференција о
имплементације потрошача у РС у Конференцију
примјени Закона о
2. Закона и разматрање сарадњи са осталим одржати до
заштити потрошача
приједлога носиоцима заштите септембра 2014.
у РС
евентуалних измјена потрошача
и допуна закона
3. Информисање и Подизање нивоа Удружења за заштиту Континуирано
едукација потрошача и свијести потрошача у потрошача
других учесника на сљедећим у РС у сарадњи са
тржишту производа и областима: осталим носиоцима
услуга путем: -Продаја производа и заштите потрошача
-одржавања радионица, пружање услуга,
-учешћа наТВ и радио -Одговорност и
емисијама, гаранција за
- јавних принтаних производ и услугу,
медија и штампања -Услуге од општег
промотивних економског
материјалиа, интереса: комуналне
приручника, савјетника, услуге, електрична
брошура, летака и др. енергија,
телекомуникације,
здравствене услуге,
финансијске
услуге, ...
-Подаја на основу
уговора на даљину

44
 (продаја путем ТВ,
радиа и принтаних
материјалса),
-Електронски
инструменти
плаћања,
- Квалитет и
безбједност хране
-Туристички пакет
аранжмани и
временско
коришћење
непокретности у
туризму,
-Носиоци заштите
потрошача, њихови
задаци и
одговорности,
-Правна заштита
потрошача.

Одржавање радионица
на Медицинском Удружења за заштиту
Информисање
факултету, у средњим потрошача
здравствених
медицинским школама у РС у сарадњи са
4.
и удружењима радника о правима Министарством
2014
медицинских сестара и пацијената здравља и социјалне
техничара о правима заштите РС
пацијената.

Информисање
Праћење цијена и
потрошача о
примања, те
цијенама, квалитету, Удружења за заштиту
израчунавање
5. контротли и потрошача Континуирано
потрошачке корпе и
безбједности у РС
куповне моћи
производа и услуга.
становништва РС-а
Обиљежавање дана
потрошача у свим
градовима РС гдје
Јединствено
постоје удружења за Удружења за заштиту
6. обиљежавање Свјетског 15. март 2013/2014
заштиту потрошача потрошача у РС
дана заштите потрошача
јединственом
акцијом у тржним
центрима
7. Пружање савјета и Посредовање у Удружења за заштиту Континуирано
помоћи потрошачима у рјешавању потрошача у РС

45
 споровима са
потрошачких спорова
трговцима
Промовисан рад
Унапређење међусобне Удружења и
сарадње удружења за утврђени стандарди Удружења за заштиту
8. Континуирано
заштиту потрошача на (уједначеност) потрошача у РС
ентитетском нивоу квалитета рада
Удружења

МИНИСТАР

Маида Ибришагић-Хрстић, дипл.инж.арх.

46