Uvod u mali biznis

Priroda malog biznisa

 Malim biznisom se nastoji ostvariti profit

obezbjeđujući proizvode koji zadovoljavaju potrebe
ljudi. Rezultat napora biznisa jesu proizvodi koji imaju
materijalne i nematerijalne karakteristike
obezbjeđujući zadovoljenje potreba i benefite.
 Kada kupite proizvod, ono što kupujete jeste benefit i
zadovoljenje potreba koje omogućava proizvod.
Mekdonalds (McDonald's) hamburger ili sendvič sa
organskom hranom se kupuje da bi se utolila glad.
Porše Kajen (Porsche Cayenne) se kupuje da se
zadovolji potreba za transportom i želja da se
predstavi određeni imidž.
 Biznis – pojedinci ili institucije koje nastoje
ostvariti profit obezbjeđujući proizvode koji
zadovoljavaju potrebe ljudi.

 Proizvod – Dobro ili usluga sa materijalnim

(vidljivim) i nematerijalnim karakteristikama koje
obezbjeđuju zadovoljstvo i benefite.
Šta je sve proizvod?

 Većina ljudi povezuje riječ proizvod sa

materijalnim dobrima – automobil, računar, vekna
hleba, kaput ili neka druga materijalna stvar.
Međutim, proizvod može biti i usluga, kada ljudi ili
mašine proizvode nešto od vrednosti za kupce.
 Npr. hemijske čišćenje, razvijanje fotografija,
pregled kod doktora, gluma filmske zvezde ili
košarkaški igrač.
 Proizvod može biti i ideja. Konsultanti i advokati,
npr. stvaraju ideje za rešavanje problema.
 Cilja biznisa

 Primarni cilj svakog biznisa, pa i malog biznisa, je

ostvarivanje profita – razlike između troškova
proizvodnje i prodaje proizvoda tj. cene koju plaća
kupac.
 Ako kompanija potroši 2 dolara za proizvodnju,
finansiranje, promociju i distribuciju proizvoda koji
prodaje za 2,75 dolara, biznis ostvaruje profit od 0,75
dolara na svaki prodati proizvod.
 Svaki biznis ima pravo da zadrži i koristi svoje profite
po svom nahođenju – u okviru zakonskih ograničenja
– zato što je profit nagrada za preuzimanje rizika u
procesu obezbjeđenja proizvoda.
 Profit

 Profit – razlika između troškova proizvodnje + prodaje

proizvoda i cene proizvoda koju plaća kupac.

 Da bi ostvarili profit, pojedinac ili organizacija moraju

posedovati određene veštine u planiranju,
organizovanju i kontroli aktivnosti malog biznisa, kao i
u pronalaženju i razvoju zaposlenih, tako da proizvode
one proizvode koje će kupci kupovati.
 Malom biznisu je, takođe, potreban marketing ekspert
u cilju saznanja koji su proizvodi potrebni kupcima,
kako bi se proizvodili ti proizvodi, kako bi se odredila
cena istih i kako bi se preduzele aktivnosti na njihovoj
promociji i distribuciji.
 Pored toga, malom biznisu su potrebni finansijski
resursi i veštine u finansiranju, održavanju i
širenju svojih aktivnosti.

 Ostali izazovi koji se postavljaju pred ljudima u

malom biznisu su poštovanje zakona, poslovanje
na etički i društveno odgovoran način, kao i
prilagođavanje ekonomskim, tehnološkim i
društvenim promenama.
Izvor kapitala za mali biznis

 Sopstvena sredstva.
 Kratkoročni zajmovi.
 Hipotekarni zajam.
 Novčana podrška države, vlade, ministarstva ili
lokalne uprave.
 Domaći i strani dobavljači – povoljni uslovi
plaćanja.
 Partnerstvo – zajednička ulaganja.
 Pozajmica od prijatelja ili porodice.
 U cilju ostvarenja i održanja profitabilnosti, mali
biznis mora proizvoditi kvalitetne proizvode,
poslovati efikasno, biti društveno odgovoran i
poštovati principe etike u poslovanju sa kupcima,
zaposlenima, investitorima, državnim organima i
društvom.
 S’obzirom da ovi subjekti imaju interes za
uspešnost i rezultate poslovanja biznisa, ponekad
se nazivaju stejkholderima biznisa.
 U centru slike su vlasnici, zaposleni i kupci;
spoljašnji krug sadrži primarne biznis aktivnosti –
menadžment, marketing i finansije.

 Vlasnici obezbjeđuju resurse – novac ili kredit – da

bi započeli biznis. Zaposleni su odgovorni za rad
koji se odvija u okviru biznisa. Vlasnici upravljaju
samim biznisom ili zapošljavaju ljude koji će
realizovati ove zadatke.
 Npr. predsednik General Motorsa nije vlasnik, već
zaposleni koji je odgovoran za upravljanje svim
zaposlenima na način da se ostvaruje profit za
investitore, koji su stvarni vlasnici.
 Konačno, i najvažnije, glavna uloga biznisa jeste
zadovoljenje potreba kupaca. Ljudi i sile koje su
van kontrole organizacije – pravne i regulatorne
sile, ekonomija, konkurencija, tehnologija, kao i
etička i društvena odgovornost – sve imaju uticaja
na dnevno poslovanje biznisa.
Ciljevi malog biznisa

 Ostvarivanje maksimalnog profita (dobiti);

 Ostvarivanje maksimalne profitne stope (stope
dobiti);
 Maksimalno mogući i ekonomski racionalan rast i
razvoj preduzeća;
 Povećanje vrednosti preduzeća (bogatstva
vlasnika preduzeća).
Najuspešniji preduzetnici
Bil Gejts

 Prvi na listi je Bil Gejts (53), čovek koji je bio

najbogatiji na svetu od 1995. pa sve do 2007.
godine, kada je na jednu godinu izgubio titulu od
Vorena Bafeta.
 Gejts je bio jedan od osnivača „Majkrosofta” pre
35 godina, ali je 2007. godine napustio kompaniju.
 Student Harvarda, bez diplome, koji je davno
obećao „kompjuter na svakom stolu, u svakoj
kući”, sada je više zainteresovan za humanitarne
akcije koje ostvaruje preko fondacije sa suprugom
Melindom. Sa njom i troje dece živi u velelepnoj
kući, pored jezera Vašington.
Voren Bafet

 Drugo mesto zauzima Voren Bafet (78), „težak” 37

milijardi i vrlo zanimljiva ličnost. Sin je političara i
brokera iz Omahe (država Nebraska), ali je počeo
da radi već sa 11 godina, kada je platio i prvi porez.
 Vlasnik je investicionog fonda Berkšir Hetavej
(Berkshire-Hathaway) i zbog sposobnosti da
predvidi berzanske trendove dobio je nadimak
„Prorok iz Omahe”.
 Godinama unazad najavljuje da će, posle svoje
smrti, sve što ima biti podeljeno u dobrotvorne
svrhe.
Karlos Slim Helu

 Treći je Meksikanac Karlos Slim Helu (69),

„vredan” 37 milijardi dolara.
 U julu 2007. godine, ovaj meksički industrijalac,
sin libanskog emigranta koji se bavi
komunikacijama, najviše bežičnom telefonijom,
stigao je do čela liste, ali je godinu, ipak, završio
na trećem mestu, da bi se tokom 2008. godine
popeo na drugo mjesto.
Lorens Elison

 Suosnivač softverskog giganta, Orakl (Oracle),

Lorens Elison (64), je četvrti na listi sa 22,5
milijardi dolara.
 U posljednjih 4 godine, njegova kompanije je
obavila 49 akvizicija (merdžeri), šireći se na svim
poljima kako bi zadržala konkurentnost na tržištu.
Sam Lorens (Lari) Elison je rodom iz Čikaga, gde
je studirao fiziku ali nikada nije diplomirao.
Kompaniju Orakl je osnovao 1977. godine, a
kompanija je počela da se kotira na berzi 1986.
godine, jedan dan pre nego što je to učinio
Majkrosoft.
Ingvar Kamprad

 Peto mesto zauzima osnivač švedskog lanca

prodavnica namještaja, IKEA, Ingvar Kamprad (83),
sa 22 milijarde dolara. Ingvar Kamprad se još kao
tinejdžer bavio „biznisom“, prodajući šibice, ribu,
olovke, čestitke i slične sitnice.
 Nameštaj je počeo da prodaje 1947. godine, a prvu
prodavnicu IKEA je otvorio 1958. godine (ime IKEA
sadrži inicijale njegovog imena, kao i prva slova
imena farme i sela gde je odrastao). Penzionisao
se 1986. godine, mada i dalje radi u kompaniji kao
savetnik.
 Kompanija IKEA je danas prisutna u 36 zemalja i
prodaje više od 9.000 artikala.
DOBRE STRANE MALOG BIZNISA

 Primamljivost i dostupnost.
 Tržišna prilagodljivost.
 Inovativnost i motivacija.
 Mogućnost zapošljavanja.
 Mogućnost samozapošljavanja.
 Kooperativnost s velikim.
 Veća učinkovitost.
 Psihološke pogodnosti.
LOŠE STRANE MALOG BIZNISA

 Mogućnost propasti.
 Nedostatnost kapitala, informacija i stručnosti.
 Psihološke neugodnosti.
 Preduzetnička etika.
 Niže plate.
 Kompjuterska nepismenost.
 Viši rizik.
 Kratkoročni ciljevi.
 Radno intenzivni.
MALI BIZNIS PREMA UKUPNOM BROJU
ZAPOSLENIH

 SAD: do 1500 zaposlenih; računarska industrija.

do 1000; prehrambena industrija, proizvodnja
sportske opreme do 500 zaposlenih.
 Austrija, Belgija, Holandija i Velika Britanija: do
100 zaposlenih.
 Francuska: do 500 zaposlenih.
 Japan: prema grani delatnosti: od 50 do 300
zaposlenih.
 Švedska:200 zaposlenih.
 Švajcarska: male kompanije do 49 zaposlenih -
srednje kompanije do 499 zaposlenih i velike
kompanije više od 500 zaposlenih.
MALI BIZNIS U SVETSKIM RAZMERAMA

 Austrija: učestvovanje malih kompanija u ukupnom

broju kompanija (bez onih iz područja poljoprivrede)
je 99%, osiguravaju 55% radnih mesta i ostvaruju
50% ukupnog društvenog proizvoda.
 Belgija: male kompanije predstavljaju 98% svih
kompanija, od čega je 85% onih s manje od 10
zaposlenih.
 Francuska: male kompanije do 500 zaposlenih čine
99,9% svih kompanija, radno angažuju 66,8% svih
zaposlenih, ostvaruju 53,6% društvenoga proizvoda,
a u ukupnim investicijama učestvuju sa 55,1%.
MALI BIZNIS U SVETSKIM
RAZMERAMA

 Holandija: male kompanije ukupnom broju

učestvuju sa 98,5%, od čega je njih 90% sa manje
od 10 zaposlenih, ostvaruju trećinu
nacionalnog dohotka i radno angažuju 37%
radnika.
 Švajcarska: male kompanije do 49
zaposlenih učestvuju sa 97,1% u ukupnom broju
kompanija
 MALI BIZNIS U SVETSKIM
RAZMERAMA
 SAD: male kompanije do 10 zaposlenih
učestvuju sa 88,9% u ukupnom broju kompanija , one
koje imaju 20 zaposlenih sa 91,3%, do 100
zaposlenih sa 99,1%, a kompanije do 500
zaposlenih sa 99,8%.
Značaj preduzetništva u svetu

 Malo i srednje preduzetništvo je ključni znak

rastuće ekonomije. Ono je pravi pokretač razvoja,
ideja, inovacija i napretka za svoje finansijere i
zaposlene.

• Mali preduzetnici su osnova evropske ekonomije.

Oni su ključni izvor zapošljavanja i plodno tlo za
poslovne ideje.
Značajni podaci
 U Evropskoj zajednici:
 egzistira 18 miliona malih i srednjih preduzeća, što
je 99,8 % svih privrednih subjekata.
 9 od 10 privreddnih subjekata zapošljava manje od
10 radnika, a među njima je 50% one man/woman
band.
 zapošljavaju 66% svih zaposlenih, odnosno 117
miliona osoba;
 ostvaruju 56% ukupnoga prihoda;
 svake godine se registruje 2 miliona novih
preduzeća.
 sveke godine se zatvori 1,6 do 1,8 miliona
preduzeća, što je 9-10% ukupnog broja subjekata.
Američki san

 Posluje gotovo 25 miliona malih i srednjih

preduzeća.
 Glavni su izvor novih radnih mesta, zapošljavaju
75% ukupne radne snage.
 zaslužni su za 55% svih inovacija
 ostvaruju 47% svih prihoda SAD ekonomije
 predstavljaju udeo od 96% američkih izvoznika
Pozitivne strane malog biznisa

 Povećavaju konkurenciju, a time i efikasnost cele

privrede.
 Pokretač su novih radnih mesta i restruktuiranja
privrede.
 Omogućavaju zadovoljenje preduzetničkih pobuda
te povećavaju socijalnu i ekonomsku mobilnost
stanovništva.
 Predstavlja značajno sredstvo tehnološkog
razvoja.
 Sastavni su deo mreže oko velikih preduzeća, te
utiču na gobalne promene u nacionalnoj privredi.
Pitanja za diskusiju

 Cilj malog biznisa?

 Šta je neophodno da bi se ostvario profit?
 Stejkholderi u malom biznisu?
 Da li posedujete preduzetnički gen?
 Zašto se ugledati na one koji su najbolji?
 Šta treba učiniti da biste bili različiti i drugačiji u
odnosu na druge?
KRAJ