REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

ORGANIZACIJA PROIZVODNO POSLOVNIH
SISTEMA

TEMA: Upravljanje zalihama i skladišta

Predmetni nastavnik: Student:

Prof. Dr Ljiljana Stošić Mihajlović Nemanja Đurić 269/MI

Vranje, novembar 2016. god.

Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

SADRŽAJ:
1. UVOD.............................................................................................................................4

1.1. Poslovni sistem......................................................................................................4

1.2. Proizvodni sistem.................................................................................................5

1.2.1. Proizvodni proces..............................................................................................6

1.2.1.1. Struktura proizvodnog procesa..........................................................6

2. TEHNOLOŠKI SISTEM..............................................................................................7

2.1. Tehnološki proces...................................................................................................8

2.2. Struktura tehnološkog procesa.............................................................................8

2.3. Izbor optimalne varijante tehnološkog procesa..................................................9

2.4. Projektovanje tehnološkog procesa......................................................................9

2.5. Troškovi u tehnološkom procesu........................................................................10

3. OBRADNI SISTEM.....................................................................................................10

3.1. Radna mesta.........................................................................................................11

3.2. Organizacioni oblici radnih mesta......................................................................12

2
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

APSTRAKT

Cilj ovog rada je objašnjenje strukture poslovno proizvodnog sistema u funkciji od vremena.
Istraživanje optimalnog proizvodnog programa od višestrukog je značaja. Ako pri istraživanju
razmatramo raspoložive proizvodne kapacitete tada optimalni proizvodni program služi kao cilj
kome sistem treba da teži.
Ukoliko pri istraživanju uzmemo u obzir i spoljašnje determinante (tržišna i druga
ograničenja) tada je moguće utvrditi „viškove” i „manjkove” kapaciteta i saglasno tome
preduzeti odgovarajuće aktivnosti kako bi se obezbedio opstanak i razvoj sistema uz
najpovoljnije finansijske efekte.

3
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

APSTRACT
The aim of this paper is to explain struture business production system as a function of time.
Investigation of optimal production program of the multiple significance.If we consider in the study of
available production capacity then the optimal production program serves as a goal we should seek to
achieve.
If in the study taking into account the external determinants (commercial and other constraints) then
it is possible to determine the "surplus" and "deficits" capacity and accordingly take appropriate action to
ensure the survival and development of the system with the most favorable financial effects.

4
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

1. UVOD
Kod produktivnih preduzeća, potreba za sirovinama su velike, sa obzirom da proizvode veće
količine robe. U otakvim preduzećima potrebno je obezbediti određene količine zaliha sirovina,
kako bi se proizvodnja odvijala neprekidno. Isto tako, da bi se u svakom trenutku, trđžištu mogla
isporučiti potrebna količina proizvoda, stvaraju se zalihe gotovih proizvoda.
Problem zaliha nije jednostavan. On postaje sve složeniji zbog sve strožijih zahteva tržišta.
Zalihe prouzrokuju troškove: nabavke, kamate, skladištenja, održavanja… Optimalna količina
zaliha je ona koja uz minimalne troškove obezbeđuje neprekidan rad sistema I podmirenje
zahteva tržišta.

U poslovnim sistemima, zalihe se mogu podeliti prema nameni na:

1. Zalihe reprodukcionog materijala (sirovine, potrošni materijal, sitan inventar, ambalaža,
alati…);
2. Zalihe gotovih proizvoda (za neko preduzeće gotovi proizvodi su delovi):
3. Zalihe delova I materijala za održavanje sredstava za rad (zalihe rezervnih delova):
4. Zalihe nedovršene proizvodnje (proizvodi u obradi, montaži ili preradi – polufabrikati).

Za određene modele zaliha potrebno je, između ostalog, odrediti sledeće veličiine:
- Optimalne serije uz minimalne troškove za određeni vremenski period;
- Vreme naručivanja artikla da bi troškovi bili minimalni;

U teoriji zaliha mogu se oblikovati sledeći matematički modeli:

- Dinamički modeli zaliha;
- Statički modeli zaliha.

Prema prirodi problema, modeli zaliha mogu biti:

- Deterministički modeli zaliha;
- Stohastički modeli zaliha.

Proces konvertovanja zaliha (uzimanja sa skladišta I “ trošenja” za potrebe proizvodnje)

može se pratiti tokom bremena t, što predstavlja osnovnu podlogu za upravljanje zalihama.

Smisao upravljanja zalihama je da se na osnovu tih informacija, poruči po potrebi nova količina
u cilju održavanja u cilju kontinuiteta proizvodnje.

5
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

2. MODELI ZALIHA SA KONSTANTNOM NABAVKOM

Ovaj model se primenjuje u slučajevima kada je potražnja konstantna (ili približno
konstantna), a dostava zaliha istovremena (trenutna). Ovo bi zapravo bio idealan proces dostave i
konvertovanja zaliha. Na sledećoj slici uporedo su prikazani stvaran (a) i idealan (b) proces
dostave i konvertovanja zaliha.

Slika 1. Grafički prikaz stvarnog (a) i idealanog (b) procesa dostave i konvertovanja zaliha

- Tokom ukupnog vremenskog perioda 𝜏, vrši se periodična dostava koja je određena po

taktu;
- Naknadne, intervetne nabavke nisu predviđene. Nabavke se vrše u konstantnom ritmu
(t = const). Određena količina zaliha q se naručuje odjednom i posle potpunog trošenja
(posle ritma t), odmah pristiže nova, ista količina zaliha (q);

- Nedostatak zaliha nije dopustiv;

- Troškovi skladištenja (odlaganja i čuvanja) zaliha su poznati i linearno zavise od

prosečne količine zaliha;

- Poznata je cena nabavke sa konstantnom periodičnom nabavkom i linearnim trošenjem

zaliha mogu se prikazati i gradički kao na sledećoj slici.

6
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

Slika 2. Prikaz modela zaliha sa konstantnom nabavkom

Sa slike br. 2 vidi se da vreme ritma jednog naručivanja iznosi:

𝜏
𝑡= ,
𝑛
Gde je:
𝜏 - ukupan vremenski period (obično se usvaja godinu dana),
n – broj dostava.

Za bilo koji period t, f-ja troškova jednaka je zbiru troškova nabavke zaliha i troškova
skaldištenja (čuvanja) zaliha. To se može zapisati kao:
𝑓(𝑞) = 𝑘𝑜 + 𝑘1 𝑞̅ ∗ 𝑡[𝑛𝑗],

Gde je:
𝑘0 - [nj] – troškovi nabavke u jednoj dostavi (osim cene nabavke ovde spadaju I troškovi
utovara, prevoza i istovara),
𝑛𝑗
𝑘1 ⌈𝑘𝑜𝑚 𝑡𝑗.⌉ - jedinični troškovi artikla u toku jedne terminske jedinice (obično je to dan).
𝑞
𝑞̅ - prosečna količina zaliha. Sa obzirom na usvojenu linearnost f-je troškova, biće: 𝑞̅ = 2

Za ukupan vremenski period 𝜏, f-ja ukupnih troškova iznosi:

𝑞
𝐹(𝑞) = n * f (𝑞) = n * (𝑘0 + 𝑘1 ∗ ∗ 𝑡) [nj].
2

7
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

Ukupna naručena količina za godinu dana je:

𝑄
Q=n*q ⇒n= .
𝑞

Tako se f-ja ukupnih troškova može izraziti:

𝑞 𝑄 𝑞
𝐹(𝑞) = n * (𝑘0 + 𝑘1 ∗ ∗ 𝑡) = 𝑘0 ∗ + 𝐾1 ∗ * 𝜏 [nj].
2 𝑄 2
𝑄 𝑞
Zavisnost troškova nabavke zaliha (𝑘0 ), troškova skladištenja zaliha (𝑘1 𝑡) i
2 2

ukupnih troškova (𝐹 (𝑞)), može se predstaviti grafički kao na sledećoj slici.

Slika 3. Prikaz zavisnosti ttroškova nabavke zaliha, troškova skladištenja zaliha i ukupnih
troškova

Minimalni troškovi (𝐹(𝑞 ∗ )) dobijaju se kada prvi izvod ukupnih troškova po količini q
izjednači sa nulom:
𝑑𝐹(𝑞) 1
= 0 ⇒ 0 = − 𝑘0 ∗ 𝑄 ∗ 𝑞 −2 + ∗ 𝑘1 ∗ 𝜏
𝑑𝑞 2
Prema tome, optimalna količina zaliha iznosi:

2 ∗ 𝑘0 ∗ 𝑄
𝑞∗ = √
𝑘1 ∗ 𝜏

8
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

Ova optimalna količina obezbeđuje najniže troškove po seriij koji se dobijaju iz izraza:

𝐹(𝑞 ∗ ) = min 𝐹(𝑞) = √2 ∗ 𝑘0 ∗ 𝑘1 ∗ 𝑄 ∗ 𝜏 [nj].

Primer 1.
Za period od godinu dana poterbno je naručiti količinu od Q = 32000 [kom] određenih sirovina.
Troškovi nabavke jedne serije mogu se smatrati fisknim i iznose 𝑘0 = 2000 [nj]. Jedinični
𝑛𝑗
troškovi skladištenja iznose 𝑘1 = 0,035 [𝑘𝑜𝑚 𝑑𝑎𝑛]. Potrebno je odrediti optimalni obim
porudžbine 𝑞 ∗ , optimalni ritam ( vremenski period) nabavke 𝑡 ∗ I ukupne godišnje troškove
F(𝑞 ∗ ).

Optimalni obim porudžbine:

2∗ 𝑘𝑜 ∗𝑄 2∗2000∗32000 𝑘𝑜𝑚
𝑞∗ = √ =√ = 3165,3 [ ]
𝑘1 ∗ 𝜏 0,035∗365 𝑠𝑒𝑟

Optimalni broj serija:

𝑄 32000 𝑠𝑒𝑟
𝑛∗ = = = = 10,1 ⌈ ⌉
𝑞∗ 3165.3 𝑔𝑜𝑑

Optimalni ritam nabavke:

𝜏 365
𝜏∗ = = = 36,1 [𝑑𝑎𝑛]
𝑛 10,1

Ukuoni godišnji troškovi koji obezbeđuju minimalnu f-ju kriterijua:

𝐹(𝑞 ∗ ) = min 𝐹(𝑞) = √2 ∗ 𝑘0 ∗ 𝑘1 ∗ 𝑄 ∗ 𝜏 = √2 ∗ 2000 ∗ 0,035 ∗ 32000 ∗ 365

𝑛𝑗
𝐹(𝑞 ∗ ) = min 𝐹(𝑞) = 40437,6 [ ]
𝑔𝑜𝑑

3. MODEL ZALIHA KADA JE POTRAŽNJA VEĆA OD ZALIHA

Ovaj model upravljanja zalihama je kompleksniji od prethodnog. Pored redovne nabavke (p),
ovde su predviđene I naknadne, interventne nabavke zaliha (∆𝑞). Zalihe u količini ∆𝑞 su
potrebne radi održavanja kontinuiteta proizvodnje. Ovakav model zaliha grafički je prikazan na
sledećoj slici:

9
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

Slika 4. Model zaliha kada je potražnja veća od zaliha

Na osnovu sličnosti trouglova sa Slike br. 4 vidi se da je:

𝑝 𝑝
𝑡1 = 𝑞 ∗ 𝑡 i 𝑡2 = 𝑡 − 𝑡1 = (1 − 𝑞 ) ∗ 𝑡

Gde su:
𝑡1 - vremenski periodi u kojima se normalno podmiruje proizvodnja,
𝑡2 - vremenski periodi u kojima se troše zalihe od interventne nabanke.
𝑞−𝑝 𝑞−𝑝
U toku vremena 𝑡2 srednja vrednost zaliha iznosi ∆𝑞̅ = , a troškovi iznose ∗ 𝑘2 ∗ 𝑡2 .
2 2

Za bilo koji period t, f-ja troškova jednaka je zbiru troškova nabavke zaliha, troškova
skladištenja zaliha u period 𝑡2 :

𝑃 𝑞−𝑝
𝑓 (𝑞, 𝑝) = 𝑘0 + 𝑝̅ ∗ 𝑘1 ∗ 𝑡1 + ∆𝑞̅ ∗ 𝑘2 ∗ 𝑡2 = 𝑘0 + ∗ 𝑘1 ∗ 𝑡1 + ∗ 𝑘2 ∗ 𝑡2 ,
2 2

Gde su:
𝑛𝑗
𝑘0 - troškovi skladištenja zaliha u period [ ], (označava koliko se novčanih jedinica
𝑘𝑜𝑚 𝑡𝑗
troši za skladištenje jednog komada u određenom period – terminskoj jedinici);

𝑛𝑗
𝑘1 - troškovi skladištenja zaliha u period 𝑡1 [ ].
𝑘𝑜𝑚 𝑡𝑗

10
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

Za ukupan vremenski period 𝜏, f-ja ukupnih troškova iznosi:

𝑝 𝑞−𝑝
𝐹 (𝑞, 𝑝) = [𝑓 (𝑞, 𝑝)] ∗ 𝑛 = (𝑘0 + ∗ 𝑘1 ∗ 𝑡1 + ∗ 𝑘2 ∗ 𝑡2 ) ∗ 𝑛 [𝑛𝑗].
2 2

𝜏
Zamenom izraza za 𝑡1 i 𝑡2 i n = , dobija se:
𝑡

𝑄 𝑝2 (𝑞 − 𝑝)2
𝑓 (𝑞, 𝑝) = 𝑘0 ∗ + 𝑘1 ∗ ∗ 𝜏 + 𝑘2 ∗ ∗ 𝜏 [𝑛𝑗],
𝑞 2𝑞 2𝑞

U f-ji kriterijuma postoje dve nepoznate> q i p, pa treba naći njen minimum i po jednoj i
po drugoj. Vrednosti q i p za koje f-ja troškova postiže minimum, predstavljaju optimalna rešenja
𝑞 ∗ i 𝑝∗ . Ona se dobijaju tako što se nalazi prvi izvod f-je kriterijuma i izjednači nsa nulom za
svaku nepoznatu. Kada se prvi izvod traži po promenjivoj q, dobija se:

2 ∗ 𝑘0 ∗ 𝑄 𝑘1 + 𝑘2
𝑞2 = + 𝑝2 ∗ ( ).
𝑘2 ∗ 𝜏 𝑘2

Slično tome, kada se prvi izvodi traži po promenjivoj p, dobija se:

𝑘2
𝑝=𝑞∗ .
𝑘2 + 𝑘2

Zamenom vrednosti za p u jednačinu po q i sređivanjem, dobija se:

2 ∗ 𝑘0 ∗ 𝑄 𝑘2
𝑞∗ = √ ∗ √ .
𝑘1 ∗ 𝜏 𝑘1 + 𝑘2

ili nakon sređivanja:

𝑘2
𝐹(𝑞 ∗ , 𝑝∗ ) = min 𝐹 (𝑞, 𝑝) = √2 ∗ 𝑘0 ∗ 𝑘1 ∗ 𝑄 ∗ 𝜏 ∗ √ [nj].
𝑘1 + 𝑘2

Primer 2:
Optimalni program proizvodnje jednog proizvoda za period od godinu dana iznosi Q = 44000
[kom]. Za izradu ovog proiyvoda troši se material šiji su fiskni troškovi nabavke u jednoj dostavi
𝑛𝑗
𝑘0 = 8300 [𝑛𝑗]. Jedinični troškovi održavanja zaliha iznose 𝑘1 = 80 [𝑘𝑜𝑚 𝑚𝑒𝑠]. Sa obzirom da
je potražnja veća od zaliha, dozvoljene su i interventne nabavke čiji su troškovi 𝑘2 = 320 [nj/kom
mes]. Za ovaj slučaj potrebno je odrediti:

11
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

- Optimalni obim redovne (𝑝∗ ) I interventne (∆𝑞 ∗ ) nabvke u vremenskom interval t;

- Dužine vremenskih perioda u kojima se normalno podmiruje proizvodnja (𝑡1 ∗ ) I perioda
u kome se troše zalihe od interventne nabavke (𝑡2 ∗ );
- Optimalan broj ciklusa u toku godine;
- Minimalnu vrednost f-je kriterjuma.

Rešenje:
Optimalni obim potražnje:

2∗ 𝑘0 ∗𝑄 𝑘1 + 𝑘2 2∗8300∗44000 80+320 𝑘𝑜𝑚

𝑞∗ = √ *√ = √ ∗ √ = 975,2 [ ]
𝑘1 ∗ 𝜏 𝑘2 80∗12 320 𝑠𝑒𝑟

Optimalni obim redovne nabavke:

2∗ 𝑘0 ∗𝑄 𝑘2 2∗8300∗44000 320 𝑘𝑜𝑚

𝑝∗ = √ *√ = √ ∗ √ = 780,2 [ ]
𝑘1 ∗ 𝜏 𝑘1 + 𝑘2 80∗12 80+320 𝑠𝑒𝑟

Optimalni obim interventne nabavke:

𝑘𝑜𝑚
∆𝑞̅ = 𝑞 ∗ − 𝑝∗ = 975,2 − 780,2 = 195 [ ]
𝑠𝑒𝑟

Dužine vremenskih perioda:

𝜏 𝑞∗ 975,2
𝑡∗ = = ∗ 𝜏= ∗ 12 = 0,266 [𝑚𝑒𝑠] = 8 [𝑑𝑎𝑛]
𝑛∗ 𝑄 44000

𝑝∗ 780,2
𝑡1 ∗ = ∗ 𝑡∗ = ∗ 0,266 = 0,213 [𝑚𝑒𝑠] = 1 [𝑑𝑎𝑛] 𝑖 15 [ℎ]
𝑞∗ 975,2

Optimalan broj ciklusa u toku godine:

𝜏 12
𝑛∗ = = = 45,1 [𝑐𝑖𝑘]
𝑡∗ 0,266

Minimalna vrednost f-je kriterijuma:

𝑘2
𝐹 (𝑞 ∗ , 𝑝∗ ) = min 𝐹 (𝑞, 𝑝) = √2 ∗ 𝑘0 ∗ 𝑘1 ∗ 𝑄 ∗ 𝜏 ∗ √𝑘 =
1 + 𝑘2

320
F (𝑞 ∗ 𝑝∗ ) = min 𝐹 (𝑞, 𝑝) = √2 ∗ 8300 ∗ 80 44000 ∗ 12 ∗ √80+320 = 748964 [nj]

12
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

4. ZALIHE NEDOVRŠENE PROIZVODNJE

Planiranje struktura i obima nedovršene proizvodnje kod tehnoloških, linija posebno je

značajno sa aspekta održavanja ritma linije. Kod prekidnih (ponavljajućih) sistema, količina
zaliha nedovršene proizvodnje raste srazmerno sa vremenom trajanja Colusa i intenzitetom toka.
Usled toga, nameće se potreba za većim površinama za smeštaj ovih delova, a potrebna su i veća
obrtna sredstva jer rastu i ukupni troškovi rada sistema.
Kod neprekidnih sistema proizvodnje, ukupna količina zaliha nedovršene proizvodnje zavisi
od broja radnih mesta, njihove složenosti Ii ritma rada linije. Sve tehnološke zalihe, transportne
zalihe, obrtne zalihe, rezervne zalihe, zalihe podešavanja, zalihe za opravku. Za sve njih je
zajedničko što imaju istu f-ju: obezbeđenje kontinuiteta proizvodnje i održavanje ritma
prizvodnje. Zbog toga je potrebno planirati obim i strukturu zaliha na radnim mestima i celoj
liniji, tj. Potrebno je odrediti obim nedovršene proizvodnje.

5. SKLADIŠTENJE

Da bi se obezbedio kontinuitet procesa proizvodnje neophodno je formirati zalihe sirovina i

rezervnih delova. Isto tako, u cilju kontinualnog snabdevanja tržišta, kao i u slučaju iznenadne
potražnje, neophodno je stvarati zalihe gotovih proizvoda. Zalihe sirovina, rezervnih delova i
gotovih proizvoda moraju se zaštititi, čuvati i kada je potrebno dopremiti i opremiti, pa je
neophodno da za to bude obezbeđen određeni proctor. Taj proctor predstavlja skladište.

Skladištenjem se rešavaju brojni problemi od kojih si najznačajniji:

- Obezbeđenje kontinuiteta proizvodnje i prodaje;

- Snabdevanje potršača u zahtevanom roku;
- Čuvanje i zaštita sirovina i gotovih proizvoda od oštećenja i gubitaka;
- Poboljšanje kvaliteta proizvoda (na primer: dozrevanje alkoholnih pića, sušenje voća i
slično…)

Skladištenje u proizvodnim organizacijama između ostalog, podrazumeva organizovanje

rada sa sirovinama, poluproizvodima, repodukcionim, materijalima i gotovim proizvodima.
Osim toga, skaldišti se potrošni material, sitan inventor, alat rezervni delovi za mašine, gorivo i
mazivo, ambalaža i otpadni material.

Skladište sirovina obično se nalazi u blizini početka proizvodnog procesa kako bi se izbegli
nepotrebni troškovi transporta, Iz istih razloga skladište gotovih proizvoda treba, po mogućnosti,
locirati na kraju proizvodnog procesa. Skladišta ostalih materijala, poluproizvoda I predmeta koji
se koriste u industrijskoj proizvodnji, nalaze se u sklopu navedenih skladišta ili u samim
proizvodnim objektima (međufazna skladišta). Skladišta sa zapaljivim materijalima (goriva,
maziva, boje, lakovi…) grade se posebno iz bezbedonosnih razloga.

13
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

Da bi se u celini, uspešno rešili problem skladištenja sa logističkog aspekta, neophodno je na

adekvatan način rešiti sledeće zadatke:

- Odrediti lokaciju skladišta;

- Odrediti veličinu prostora za skladištenje;
- Osmisliti manipulaciju i kretanje materijalnih dobara u okviru skladišta.

5.1. Lokacija skladišta

Kada je utvrđena neophodnost postojanja skladišta, najpre treba odrediti njegovu
lokaciju. Od lokacije skladišta direktno zavise troškovi transporta na relaciji: skladište sirovina –
proizvodni pogon – skladište gotovih proizvoda. Ako je objekat skladišta podignut na mestu koje
nezadovoljava optimalne uslove, negativni efekti usled toga ostaju do kraja radnog veka
preduzeća. Zbog svega toga , određivabhe lokacije skladišta spade u veoma važne zadatke.

Kod malih i srednjih preduzeća, skladišta se uglavnom lociraju pod istim krovom sa
proizvodnim pogonima. Skladišta imaju smer tehnološkog procesa, a skladišta gotovih proizvoda
na kraju procesa. Jedan slučaj skladištenja kod malih i srednjih preduzeća prikazan je na sledećoj
slici.

Slika 5. Prikaz jednog slučaja skladištenja kod malih i srednjih preduzeća

Kod velikih preduzeća, skladišta su posebni objekti odvojeni od proizvodnih pogona. U

ovim slučajevima, lokacija skladišta se određuje tako da udaljenost skladišta od proizvodnih
pogona bude što manja. U tu svrhu koriste se metoda težišta I metoda težinskog rastojanja.

14
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

5.2. Metoda težišta

U dispozicii kompleksa preduzeća postavlja se koordinatni seistem O, X, Y što se može
videti na sledećoj slici:

Slika 6. Prikaz primera postavljanja koordinatnog sistema u dispoziciji preduzeća

Gde su:
𝑃𝑖 - i-ti proizvodni pogon;
𝑄𝑖 - količine materijala i-tog pogona od ordinatne ose;
𝑥𝑖 – udaljenost i-tog pogona od ordinatne ose;
𝑦𝑖 - udaljenost i-tog pogona od apscisne ose;
𝑇 – težište sistema sa koordinatama 𝑥𝑇 , 𝑦𝑇 .

Za svaki proizvodni pogon odrede se coordinate težišta i pretpostavi da se u težištu nalaze

ukupne težine materijala koje pogon troši. Težište celog sistema određuje se preko obrasca:

∑𝑛𝑖=1 𝑥𝑖 ∗ 𝑄𝑖 ∑𝑛𝑖=1 𝑦𝑖 ∗ 𝑄𝑖
𝑥𝑇 = ; 𝑦𝑇 =
∑𝑛𝑖=1 𝑄𝑖 ∑𝑛𝑖=1 𝑄𝑖

Nanošenjem dobijenih koordinata u koordinatni system O, X, Y, dobija se težište sistema T

(𝑥𝑇 ; 𝑦𝑇 ) i to je tačka koja predstavlja optimalnu lokaciju skladišta.

15
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

Primer 3.
Preduzeće u svom krugu ima tri proizvodna pogona u kojima se, radi obavljanja proizvodnog
procesa, troši dekapirani lim. Potrošnja lima po pogonima je sledeća: 𝑃1 - 30t, 𝑃2 - 45 t, 𝑃3 – 60
t. Radi stavranja neophodnih zaliha lima, preduzeće namerava da podigne objekat za
skladištenje.
Utvrditi optimalnu lokaciju budućeg skladišta primenjujući metodu težišta, ako je proctor
preduzeća pravougaonog oblika približnih dimenzija 200 x 140 m, a rastojanja pojedinih pogona
su:
- Od zapadne ivice prostora: 𝑃1 − 160𝑚, 𝑃2 − 140𝑚, 𝑃3 − 60𝑚
- Od južne ivice prostora: 𝑃1 − 20𝑚, 𝑃2 − 80𝑚, 𝑃3 − 100𝑚.

Rešenje
Prvo se uradi tlocrt kruga fabrike koji se predstvai u koordinatnom sistemu O, X, Y sa
koordinatama svih pogona što se može videti na sledećoj slici.

Slika 7. Prikaz fabrike predstavljen u koordinatnom sistemu

Koordinate težišta sistema:

∑𝑛𝑖=1 𝑌𝑖 ∗ 𝑄𝑖 𝑥1 + 𝑥2 𝑄2 + 𝑥3 𝑄3 160 ∗ 30 + 140 ∗ 45 + 60 ∗ 60

𝑥𝑇 = 𝑛 = = = 109𝑚
∑𝑖=1 𝑄𝑖 𝑄1 + 𝑄2 + 𝑄3 30 + 45 + 60

∑𝑛𝑖=1 𝑌𝑖 ∗ 𝑄𝑖 𝑦1 + 𝑦2 𝑄2 + 𝑦3 𝑄3 20 ∗ 30 + 80 ∗ 45 + 100 ∗ 60
𝑦𝑇 = 𝑛 = = = 75,5𝑚
∑𝑖=1 𝑄𝑖 𝑄1 + 𝑄2 + 𝑄3 30 + 45 + 60

16
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

Optimalna lokacija skladišta za lim nalazi se na udaljenosti 109m od zapadne ivice i 75,5
m od južne ivice fabričkog prostora.

5.3. Metoda težinskog rastojanja

Veliki nedostatak metode težišta je u tome što se ne uzima u obzir udaljenost proizvodnih
pogona od potencijalne lokacije skladišta. Radi preciznijeg utvrđivanja lokacije skladišta,
poterbno je koristiti metodu težinskog rastojanja.

Ova metoda ima tri faze:

- Odredi se lokacija skaldišta pomoću metode težišta;

- Odrede se rastojanja svakog pogona do skladišta (𝑟𝑖 );
- Izračunaju se coordinate sistema prema obrascima.

5.4. Veličina prostora za skladištenje

Kada se izabere optimalna lokacija skladišta, neophodno je odrediti njegovu veličinu.
Veličina skladišta se određuje tek pošto se izvrše proračuni zapremine robe (materijala) koja se
skladišti, odrede tehnike rukovanja i utvrde uslovi čuvanja. Nakon toga se određuje površina
osnove skladišta, raspoređuju se stubovi, pregradni zidovi, transportne staze…

Ukupna površina prostora za skladištenje može se odrediti prema izrazu:

𝑆 = 𝑆𝑚 + 𝑆𝑝 + 𝑆𝑡𝑠 + 𝑆𝑜 + 𝑆𝑎𝑠

5.5. Manipulacija materijalom

Manipulacija materijalom obuhvata sledeće aktivnosti:

- Prijem amterijala. To je prva aktivnost u vezi sa manipulacijom amterijala. Prijem

materijala obuhvata istovar i raspakivanje materijala.

- Kvantitativna kontrola materijala obuhvata istovar i raspakivanje materijala. Proverava

se prispela količina materijala i upoređuje sa naručenom količinom. U slučaju da se
količine ne slažu, vrši se reklamacija isporučiocu.

- Kvalitativna kontrola materijala. Uzorak materijala se kontroliše prema fizičkim

nedostacima, sastavu, tehničkoj dokumentaciji, starosti…

- Prijem u skladište. Materijali moraju biti uskladišteni tako da se pri tome ne deformišu i
ne oštećuju. Limovi i slični komadi koji se slažu jedni na druge mogu biti naslagani
toliko da se ne preture. Burad ne smeju biti složena jedno na drugo jer se ne oštećuju.
Šipkasti materijali moraju biti oslonjeni na dovoljnom broju oslonaca da se ne bi
deformisali.

17
Nemanja Đurić 269/MI
Seminarski rad Predmet: Upravljanje zalihama i skladišta

6. ZAKLJUČAK

18
Nemanja Đurić 269/MI