1

POSTUPCI UTVRĐIVANJA UZROKA POŽARA I POVREDA NA RADU

POSTUPCI UTVRĐIVANJA
UZROKA I IZVORA POVREDA NA RADU**

UVOD
U razmatranju odnosa koji postoji između čoveka i njegovog rada, odnosno u
interakciji čoveka na radu i elementima radne okoline, sa aspekta kada i u kojim
uslovima može doći i dolazi do nesklada između čovekovih radnih aktivnosti i
funkcionisanja elemenata radne okoline u procesu rada što dovodi do narušavanja
čovekovog integriteta, a najčešće ispoljava se u povredama na radu i profesionalnim
oboljenjima. Narušavanje čovekovog integriteta u radnoj okolini koje se manifestuje
u povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, postaje masovnije razvojem i
modernizacijom tehnologije rada kada se javljaju nove i brojne opasnosti i štetnosti
na radu, odnosno rizici od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Međutim, ni
dalji razvoj tehnologije, uključujući i razvoj proizvodnih snaga koje su nastale
razvojem naučnotehničkih znanja, nisu eliminisani negativni uticaji radne okoline na
čoveka. Naprotiv, takvi negativni uticaju i narušavanje čovekovog integritete dobili su
smo druge oblike Smanjila se opasnost po čovekov fizički , a povećala na njegov
psihički i moralni integritet.

Povrede na radu i profesionalne bolesti kao oblici narušavanja integriteta

čoveka u radnoj okolini i proučavanja njihovog uzroka nastajanja, kao i preduzimanje
mera za njihovo smanjivanje ili eliminisanje predmet su brojnih istraživanje, pre
svega u oblasti društvenih odnosa i zakonodavstva svake savremene države. Iz
navedeni može se izvesti definicija, koja je prihvaćena našim zakonodavstvom, a
koja glasi da je : „Bezbednost i zdravlje na radu obezbeđivanje takvih uslova na
radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu,
profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju
pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenog.

Pri istraživanju uzroka koji dovode do narušavanja integriteta čoveka u

radnoj okolini treba imati komplsksan pristup i treba nastojati da se utvrdi
međuzavisnost interakcija Ujedno treba imati na umu da se pored nastojanja da se
utvrdi opšta uzročnost narušavanja integriteta čoveka u radnoj okolini , mora raditi i
na otkrivanju pojedinih pojavnih oblika te opšte uzročnosti. Jer, otkrivanje tih
posebnih uzročnosti omogućava ostvarivanje bezbednih uslova rada u konkretnoj
radnoj okolini uz puno uvažavanje individualnih osobina čaveka u radnom procesu.
Upravo ovakav pristup u otkrivanju narušavanja integriteta čoveka u radnoj okolini
zahteva interdisciplinarno proučavanje kako uzroka koji dovode do narušavanja
integriteta čoveka, tako i interdisciplinarni pristup u ostvarivanju bezbednih uslova
rada u radnoj okolini. Međutim, interdisciplinarni pristup u istraživanju uzročnosti u

Page 1
 2

ovoj oblasti mora se zasnivati na saznanjima o promenama u sadržaju rada u

konkretnim radnim uslovim i o mogućnostima narušavanja integriteta čoveka koje
nastaju sa promenama sadržaja rada ili radnih aktivnosti.

Od faktora koji su vezani za ličnost čoveka, a koji mogu dovesti do

narušavanja njegovog integriteta, posebno mesto pripada njegovoj nedovoljnoj
sposobnosti za vršenje određenog zanimanja, ili određenih zanimanja.Ta nedovoljna
sposobnost može predstavljari osnov za za neprilagođenost čoveka radu i
elementoma radne okoline u kojoj vrši radnu aktivnost, usled čega može doći do
narušavanja njegovog integriteta, t.j povreda na radu.

1. DEFINICIJA POVREDA NA RADU

Polazeći od promovisanih zahteva celokupna međunarodna i domaća

regulativa ima za cilj da sve vrste povreda na radu i profesionalna oboljenja svede
na najmanju moguću meru u radnim i tehnološkim procesima.
Imajući u vidu činjenicu da u praksi vrlo često dolazi do nepravilne
primene propisa, mera za ostvarivanje bezbednih i zdravih uslova rada pa čak i
opšte priznatih mera vezanih za postupanje poslodavaca, zaposlenih i svih drugih u
ostvarivanju prava i obaveza po osnovu povreda na radu i profesionalnih oboljenja,
cilj je da se nepravilnosti i dileme u praktičnoj primeni i postupanja povodom
povreda na radi i profesionalnih oboljenja otklone u što je moguće većem obimu –
meri.
Prava, obaveze i odgovornosti po osnovu povreda na radu i
profesionalnih oboljenja u domaćem zakonodavstvu zasnovani su na brojnim
međunarodnim dokumentima, kao što su konvencije MOR-a, direktive EU i druga
dokumenta čiji je potpisnik i naša država .
Konvencijom MOR-a br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini («Službeni
list FNRJ» - Međunarodni ugovori», broj 5/56) utvrđeno je da inspekcija rada treba
da bude obaveštena o nesrećnim slučajevima pri radu i o slučajevima
profesionalnog oboljenja u slučajevima i na način koji će biti propisani nacionalnim
zakonodavstvom. (član 14 Konvencije).
Konvencijom M0R-a 155 o bezbednosti i zdravlju na radu, zdravstvenoj
zaštiti i radnoj okolini («Službeni list SFRJ» - Međunarodni ugovori», broj 7/87)
utvrđeni su principi nacionalne politike po kojima:
1. Svaka članica treba, u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u
konsultacijama sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, da
formuliše, sprovodi i periodično revidira jedinstvenu nacionalnu politiku o
bezbednosti i zdravlju na radu, zdravstvenoj zaštiti na radu i radnoj sredini.
2. Cilj ove politike treba da bude sprečavanje nesreća na radu,
profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu koje su posledica rada ili koje su

Page 2
 3

povezane sa radom ili se dešavaju u toku rada, svodeći na najmanju moguću meru,
koliko je to izvodljivo, uzroke opasnosti u radnoj sredini.(član 4.).
Da bi se sprovodila u delo politika iz člana 4. ove konvencije, nadležni organ,
odnosno organi države članice treba da obezbede progresivno obavljanje sledećih
zadataka:
(c) utvrđivanje i primena postupka za prijavljivanje nesreća na radu i
profesionalnih oboljenja od strane poslodavaca i, gde to odgovara,
ustanova osiguranja i ostalih direktno zainteresovanih, kao i izrada
godišnjih statistika o nesrećama na radu i profesionalnim oboljenjima;
(d) sprovođenje uviđaja i anketa tamo gde su nesreće na radu,
profesionalna oboljenja i ostale povrede do kojih dođe u toku rada ili u vezi
sa radom najverovatnije posledica teške situacije,neprimenjivanje mera
za bezbedan i zdrav rad;
(e) objavljivanje izveštaja, svake godine, informacije o merama koje su
preduzete saglasno politici iz člana 4. ove konvencije i o nesrećama na
radu, profesionalnim oboljenjima i svim drugim povredama do kojih dođe u
toku rada ili u vezi sa radom; (član 11.).
Preporukom koja prati Konvenciju br. 155 MOR-a u odeljku IV Mere na nivou
preduzeća, tačka 15 podtačka 2 i tačka 16 (e) bliže je utvrđeno da: „Poslodavci
treba da budu obavezni da vode evidencije koje treba da uključe evidencije o svim
nesrećama i povredama na radu koje se prijavljuju , do kojih dođe u toku rada ili u
vezi sa radom,.”
Aranžmani predviđeni u članu 19 Konvencije treba da imaju za ćilj da
obezbede da radnici: „prijavljuju svaku nesreću, odnosno povredu do koje dođe u
toku rada ili u vezi sa radom,.”

U rizičnim delatnostima, kao npr. u građevinarstvu, posebno je naglašena

obaveza država potpisnica konvencija da nacionalnim zakonodavstvom utvrde
prijavljivanje nesreća i bolesti koje se dogode na radu. Tako je Konvencijom 167 o
bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu (,,Službeni glasnik RS – Međunarodni
ugovori br.42/09) članom 34. utvrđeno da nacionalno zakonodavstvo treba da
predvidi da se, u propisanom roku, nadležnom organu prijave nesreće i
profesionalna oboljenja.
Konvencijom MOR-a u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu br.187.
(,,Službeni glasnik RS” - Međunarodni ugovori”, broj 42/09); kojom se zahteva
uređivanje nacionalnog sistema u ovoj oblasti, posebno se insistira na
ostvarivanju cilja u pogledu prikupljanja podataka o povredama na radu i
profesionalnim bolestima, tako da:
1. Sve članice koje ratifikuju ovu konvenciju obavezuju se na promociju
stalnog poboljšavanja bezbednosti i zdravlja na radu u cilju prevencije
profesionalnih povreda, bolesti i smrtnih slučajeva, kroz razvoj, u dogovoru sa
reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, nacionalne politike,
nacionalnog sistema i nacionalnog programa.

Page 3
 4

2. Sve članice obavezuju se da aktivno preduzimaju korake ka postizanju

progresivno bezbednijeg i zdravog radnog okruženja kroz nacionalni sistem i
nacionalne programe bezbednosti i zdravlja na radu kroz vođenje računa o
principima iz instrumenata Međunarodne organizacije rada (MOR) od značaja za
promotivni okvir bezbednosti i zdravlja na radu.
3. Sve članice, u dogovoru sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i
radnika, imaju obavezu da periodično razmatraju koje bi mere mogle da se pre-
duzmu da bi se ratifikovale odgovarajuće konvencije MOR-a obezbednosti i zdravlju
na radu. (Član 2.).

Nacionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu sastoji se iz:

(f) mehanizma za prikupljanje i analizu podataka o profesionalnim

povredama i bolestima, uz uzimanje u obzir relevantnih instrumenata
MOR-a.
(g) predviđene saradnje sa relevantnim sistemima osiguranja i socijalne
sigurnosti od profesionalnih povreda i bolesti;(član 4.).

Nacionalnim programom mora se:

(b) doprinositi bezbednosti na radu radnika kroz eliminaciju i svođenje

opasnosti - štetnosti i rizika na najmanju meru, do mere do koje je praktično
izvodivo, u vezi sa radnim mestom, u skladu sa nacionalnim zakonom i praksom, u
cilju sprečavanja profesionalnih povreda, bolesti i smrtnih slučajeva i promocije
bezbednosti i zdravlja na radnom mestu.(član 5.).

Konvencijom MOR-a br. 161 o službama medicine rada («Službeni list SFRJ»
- Međunarodni ugovori», broj 14/89) utvrđeno je da i služba medicine rada učestvuje
u analizi povreda na radu i profesionalnih oboljenja, „Osim odgovornosti svakog
poslodavca za zdravlje i bezbednost radnika koje zapošljava i vodeći računa o
neophodnosti da radnici učestvuju u odlučivanju o svemu što se odnosi na zdravlje i
bezbednost na radu, službe medicine rada će imati one od sledećih funkcija koje
odgovaraju i koje su prilagođene profesionalnim rizicima u dotičnom preduzeću: (k)
učestvovanje u analizi povreda na radu i profesionalnih oboljenja. (član 5.)”.

Evropskom socijalnom poveljom , član 3. - 1996. godina, propisano je u

cilju efektivnog ostvarivanja prava na bezbedne i zdrave radne uslove, države
ugovornice se obavezuju, u konsultaciji sa organizacijama poslodavaca i radnika, da:
1) formulišu, primenjuju i periodično razmatraju jedinstvenu nacionalnu
politiku o bezbednosti na radnom mestu, zdravlju na poslu i u radnoj okolini.
Prvenstveni cilj ove politike jeste unapređenje bezbednosti i zdravlja na

Page 4
 5

poslu i prevencija nezgoda i povreda koje se mogu dogoditi na radnom

mestu, naročito putem smanjenja rizika koji su svojstveni radnom okruženju;
2) donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravstvene propise;
3) obezbede primenu takvih propisa merama odgovarajućeg nadzora;
4) unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu za sve radnike,
koja bi imala prevashodno preventivne i savetodavne funkcije.

Rezolucijom Saveta EU od 21. decembra 1987. godine o bezbednosti,

između ostalog, predviđeno je usklađivanje statistike nesreća na radu i
profesionalnih oboljenja.

Direktivom EU 89/391/EES (1989) o uvođenju mera za podsticanje

poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu utvrđena je obaveza poslodavca
da sačini i čuva spisak profesionalnih nesrećnih slučajeva koji su rezultovali time da
radnik nije sposoban za rad više od tri radna dana.

Strategijom Zajednice 2012 - 2018. o zdravlju i bezbednosti na radu EU

posebno se ističe problem nesreća na radu i profesionalnih bolesti.
Nesreće na radu i bolesti povezane sa radom još uvek predstavljaju
težak teret u socijalnom i ekonomskom smislu, tako da akcija za poboljšanje
standarda zdravlja i bezbednosti na poslu nudi velike potencijalne dobitke ne samo
poslodavcima već i pojedincima i društvu u celini.

Posledice nesreća na poslu i lošeg zdravstvenog stanja vezanog za radno

mesto su mnogobrojne i složene. Pošto faktori koji se odnose na radno okruženje
predstavljaju približno jednu trećinu bolovanja, postoji mogućnost da se smanje
bolovanja poboljšanjem okruženja u kome se radi.
Ukupni troškovi nesreća na radu i lošeg zdravstvenog stanja povezanog
sa radom nisu podjednako raspoređeni između različitih aktera. Za žrtve nesrećnih
slučajeva odsustvo sa posla znači niži dohodak, posebno ako je odsustvo dugo.
Troškovi po osnovu gubitka dohotka poosnovupovreda na radu i profesionalnih
oboljenja procenjeni su da iznose 1.18 milijardi eura a ostali troškovi, kao što su
nerefundirani troškovi zdravstvene zaštite ili rehabilitacije, procenjeni su na oko 0.18
milijardi eura u 15 zemalja EU u 2010 – oj godini.1
Poslodavci se suočavaju sa troškovima povezanim za plaćanje bolovanja,
sa gubitkom produktivnosti i sa zamenom odsutnih radnika što bi moglo imati negativan
uticaj na konkurentnu poziciju kompanije. Teret nesrećnih slučajeva i lošeg
zdravstvenog stanja se pruža van obima troškova po osnovu odsustvovanja. Samo mali
deo troškova koji nastaju posle nesrećnog slučaja ili incidenta se pokriva osiguranjem.
Odnos između premije osiguranja koja se isplaćuje i neosiguranih gubitaka se
kreće u rasponu od 1:8 do 1:362. Ovo se opisuje kao efekat ledenog brega gde je
većina gubitaka neosigurana i sakrivena.
1
Statistička analiza socio-ekonomskih troškova nesreća na radu u Evropskoj Uniji, Eurostat.
2
http://www.hse.gov.uk/costs/costs_overview/costs_overview.asp.

Page 5
 6

Jedna grupa koja je posebno pogođena troškovima nesreće na radu jesu mala
i srednja preduzeća pošto ona čine 82% svih povreda na radu i 90% svih smrtnih
slučajeva3. Relativni uticaj je veći nego na uporediva veća preduzeća, ključni radnici ne
mogu da budu lako ili brzo zamenjeni, a kratkoročni prekidi poslovanja mogu da dovedu
do gubitka klijenata i važnih ugovora.
Deo ovog tereta, kao što su troškovi zdravstvene zaštite, rehabilitacije i
isplate socijalnog osiguranja žrtvama nesreća-povreda na radu snosi društvo u
celini. Ukupni troškovi nesreća na radu za privredu EU u najnovijoj godini za koju
postoje raspoložive detaljne informacije (2010.) se procenjuje na oko 55 milijardi eura,
što je jednako 0.64% od BDP za svih 15 zemalja članica EU u 2010. godini. 4 Ova
procena obuhvata samo nesreće na radnom mestu; ostali zdravstveni problemi vezani
za rad nisu uključeni. Prema pregledima, ovakvi problemi izazivaju još veće gubitke
radnog vremena ili troškove zdravstvenog osiguranja. U makro-ekonomskom smislu
troškovi nesreće na radu i profesionalnih bolesti u 15 članica EU kreću se u rasponu od
2,6% do 3,8% od bruto nacionalnog proizvoda (BNP). Prema nekim studijama,
procenjeni troškovi bolesti povezani sa radom po jednom radniku najmanje su tri
puta veći od troškova prevencije5.
Profesionalne povrede i bolesti takođe proizvode različite socijalne posledice.
Povrede uzrokovane nesrećama i zdravstvenim problemima povezanim sa poslom
mogu da dovedu do privremene ili trajne nesposobnosti za rad. Prema jednom ad hoc
modulu pregleda radne snage za 2010. godinu, oko 5% žrtava koje su se oporavile od
nesreće na poslu ne može da se vrati na isti posao. Ograničene šanse za rad često
utiču na funkcije samog poziva kao i na psihološke reakcije i reakcije ponašanja koje
dovode do isključivanja iz društva što ima reperkusije na mnogim nivoima i predstavlja
dodatnu komponentu troškova za sisteme socijalnog osiguranja. Pored toga, neke
grupe, kao što su rad na crno, privremeni radnici, invalidna lica, i mladi radnici suočeni
su sa većim rizikom da će imati probleme sa zdravljem i sa bezbednosnim uslovima na
radu.

OBAVEZE POSLODAVCA U SLUČAJU POVREDE NA RADU ILI

PROFESIONALNOG OBOLJENJA

Obaveze poslodavca po osnovu nastanka povreda na radu ili

profesionalnih oboljenja u potpunosti su inplementirane nacionalnim
zakonodavstvom, odnosno Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni
glasnik RS”, broj 101/05, 91/15 i 113/17 i dr. zakon) i podzakonskim propisima.
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ( ćlan 50) utvrđena je obaveza
poslodavca da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u
pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje
poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje
3
http://sme.osha.europa.eu/
4
Statistička analiza socio-ekonomskih troškova nesreća na radu u Evropskoj Uniji, Eurostat
5
Troškovi loših uslova rada, Evropska fondacija za poboljšanje uslova življenja i rada.

Page 6
 7

zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja
bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana
saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje
u vezi sa radom zaposlenog (član 50 stav 2.).

2. ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU (,,Službeni glasnik RS”,

br.101/05, 91/15 i 113/17 i dr. zakon)

Član 49.
Poslodavac je dužan da vodi i čuva evidencije o:

8) prijavama povrede na radu i prof. bolesti iz člana 50. ovog zakona.

Način vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.

Ovom odredbom utvrđene su evidencije koje je poslodavac dužan da vodi i čuva, a

obrasci na kojima se vodi evidencija, način vođenja i rokovi čuvanja evidencija utvrđeni su
Pravilnikom o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Treba imati u vidu da
se za svaku vrstu evidencije vode posebni obrasci u koje se unose odgovarajući podaci i
koji čine sastavni deo Pravilnika.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu utvrđene
su dve nove evidencije koje vodi poslodavac i to o sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na
radu koja se izdaju na osnovu akta o proceni rizika i izvršenim lekarskim pregledima
zaposlenih u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Evidencije se mogu voditi
i elektronskim putem (osim Evidencije o zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav
rad) u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu.
U Obrazac 1.-Evidencija o radnim mestima sa povećanim rizikom, unose se šifre
opasnosti i štetnosti. Međutim, kada se unesu šifre opasnosti i štetnosti iste je potrebno
identifikovati koje su to opasnosti i štetnosti, na kom radnom mestu i u kom prostoru, npr.
šifra 01-nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili pokretnih delova (zamajci, zupčanici i sl.,
na određenom oruđu za rad, na radnom mestu: rukovalac mašinom, u pogonu...)
Evidencija o zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad (Obrazac 6) se ne
može voditi elektronskim putem već se vodi u pisanom obliku, imajući u vidu da je
osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad jedna od ključnnih mera u cilju sprečavanja
povreda na radu i najčešće služi kao dokaz na sudu da je zaposleni osposobljen za
bezbedan i zdrav rad.
Evidencija o izdatim sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu vodi se na Obrascu
10, a uvodi se radi omoućavanja uvida i kontrole koja sredstva i oprema za ličnu zaštitu se
izdaju zaposlenim prema aktu o proceni rizika, kao i radi praćenja u toku korišćenja tih
sredstava i opreme sa ciljem njihovih pregleda, ispitivanja i održavanja (ispravnosti) u skladu
sa tehničkom dokumentacijom proizvođača ili uvoznika, tehničkim propisima, standardima i
sl..Ova evidencija nema funkciju reversa kojim se dokazuje da je zaposleni primio sredstvo i
opremu za ličnu zaštitu na radu.
Evidencija o izvršenim lekarskim pregledima zaposlenih u skladu sa propisima o
bezbednosti i zdravlju na radu vodi se na Obrascu 13. U Obrazac 13 unose se podaci o
izvršenim lekarskim pregledima u skladu sa Pravilnikom o preventivnim merama za
bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom, Pravilnikom o preventivnim
merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama, Pravilnikom o
preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biološkim štetnostima i dr..

Page 7
 8

Poslodavac je u obavezi da čuva evidencije, odnosno obrasce, i to:

 obrasce br. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 11, 12, 13 i 14 – 40 godina;
 obrasce br. 8, 9 i 10 – šest godina od dana prestanka važenja stručnog nalaza,
odnosno izveštaja;
 obrazac br.7 – tri godine od dana prestanka korišćenja opasne materije.
Pod međunarodnom šifrom (izvora povrede na radu, uzroka povrede na radu i
profesionalnog oboljenja), koja se unosi u obrasce br. 3, 4 i 5 ovog pravilnika, podrazumeva
se šifra utvrđena važećom Evidencijom i notifikacijom o povredama na radu i profesionalnim
bolestima – Međunarodna organizacija rada i međunarodnom klasifikacijom bolesti (MKB),
koju je utvrdila Svetska zdravstvena organizacija.
Upravljanje sistemom bezbednosti i zdravlja na radu, kako na nivou poslpdavca tako
i na nacionalnom nivou, u celini ili u pojedinim delovima, zahteva prikupljanje niza različitih
podataka kojima se može uticati na regulisanje sistema u smislu njegovog poboljšanja.
Zbog napred navedenog važno je voditi evidencije. Kada se vode evidencije u ovoj oblasti i
analizira se stanje treba imati u vidu i vođenje evidencija u oblasti rada, a naročito
evidenciju o zaposlenim licima. Evidencije u oblast rada vode se u skladu sa Zakonom o
evidencijama u oblasti rada.

Član 49a
Poslodavac u evidencijama iz člana 49. stav 1. tač. 2), 3), 4), 9) i 10) ovog
zakona unosi ime i prezime zaposlenog i naziv radnog mesta.
Akti u postupku obezbeđivanja prethodnog i periodičnog lekarskog pregleda
zaposlenog na radnom mestu sa povećanim rizikom iz člana 43. ovog zakona sadrže
podatke o ličnosti: ime i prezime lica, jedinstveni matični broj građana, odnosno
datum rođenja, mesto rođenja i opština, zanimanje, stepen stručne spreme, naziv
radnog mesta i podatke o zdravstvenom stanju.
Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju iz člana 51. ovog zakona
sadrže podatke o ličnosti: ime i prezime lica, pol, jedinstveni matični broj građana,
odnosno datum rođenja, prebivalište, odnosno boravište, stepen stručne spreme,
podatke o radnom mestu i povredi na radu, odnosno o vrsti profesionalnog oboljenja i
o zdravstvenom stanju.
Podaci o ličnosti iz stava 3. ovog člana dostavljaju se na korišćenje
organizacijama nadležnim za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i Upravi
za bezbednost i zdravlje na radu.
Akta koja se ustanovljavaju podzakonskim propisima kojima se uređuju
preventivne mere iz člana 7. ovog zakona ne mogu da sadrže više podataka o ličnosti
od sledećih podataka, i to: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, datum
rođenja, mesto rođenja i opština, zanimanje, stepen stručne spreme, naziv radnog
mesta i podatke o zdravstvenom stanju.

Svi podaci o ličnosti koji se prikuplјaju i unose u evidencije iz člana 49, vode se u
skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Prema odredbama ovog zakona podaci o
zdravstvenom stanju zaposlenog pripadaju grupi naročito osetlјivih podataka.
Pristanak za obradu naročito osetlјivih podataka daje se u pismenom obliku, koji
sadrži oznaku podatka koji se obrađuje, svrhu obrade i način njegovog korišćenja.
Ako davalac pristanka nije pismen ili iz drugog razloga nije u stanju da pristanak
svojeručno potpiše, pristanak je punovažan ako dva svedoka svojim potpisima potvrde da
pismeno sadrži izjavu volјe davaoca pristanka.

Page 8
 9

Član 50.
Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od
nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom
organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu,
povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna
radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje
zaposlenih.

Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od

dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno
oboljenje u vezi sa radom zaposlenog.

Sa ciljem objektivnog sagledavanja činjeninog stanja na mestu dešavanja povrede

na radu, a radi utvrđivanja pravog izvora i uzroka povrede na radu, potrebno je da
inspektor rada što je moguće pre izađe na mesto dešavanja povrede, da utvrdi činjenice i
prikupi potrebne podatke. Iz tih razloga, poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u
roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji
rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku
povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od
tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i
zdravlje zaposlenih.
Obaveza inspekcije rada, koja proističe iz Konvencije MOR-a br.81, je pre svega da
odmah ispita stanje na mestu povrede i da preduzme mere u okvirima svoje nadležnosti,
kako ne bi došlo do ponavljanja ili povreda zaposlenih na sličan način, odnosno suština
nadzora po osnovu povrede na radu je preduzimanje mera za bezbedan rad. Jedna od
posebnih obaveza inspektora rada je da poslodavcu pruži pomoć u rešavanju pitanja
vezanih za bezbednost i zdravlje na radu, a time preduzme sve mere za bezbedan rad na
radnom mestu, gde je došlo do povrede.
Prava, obaveze i odgovornosti po osnovu povreda na radu i profesionalnih oboljenja
u domaćem zakonodavstvu zasnovani su na brojnim međunarodnim dokumentima, kao što
su konvencije MOR-a, direktive EU i druga dokumenta čiji je potpisnik i naša država .
Konvencijom MOR-a br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini utvrđeno je da
inspekcija rada treba da bude obaveštena o nesrećnim slučajevima pri radu i o slučajevima
profesionalnog oboljenja u slučajevima i na način koji će biti propisani nacionalnim
zakonodavstvom. (član 14.).
Konvencijom MOR-a 155 o bezbednosti i zdravlju na radu, zdravstve-noj zaštiti i
radnoj okplini utvrđeni su principi nacionalne politike.
Da bi se sprovodila u delo politika iz člana 4 ove konvencije, nadležni organ, odnosno organi
treba da obezbede progresivno obavljanje sledećih zadataka:
(c) utvrđivanje i primena postupka za prijavljivanje nesreća na radu i profesionalnih
oboljenja od strane poslodavaca i, gde to odgovara, ustanova osiguranja i ostalih direktno
zainteresovanih, kao i izrada godišnjih statistika o nesrećama na radu i profesionalnim
oboljenjima.
Preporukom koja prati Konvenciju br. 155 MOR-a u odeljku IV Mere na nivou
preduzeća, tačka 15, podtačka 2) i tačka 16 (e) bliže je utvrđeno da: „Poslodavci treba da
budu obavezni da vode evidencije koje treba da uključe evidencije o svim nesrećama i
povredama na radu koje se prijavljuju, do kojih dođe u toku rada ili u vezi sa radom,.”
Aranžmani predviđeni u članu 19 ove konvencije treba da imaju za cilj da obezbede da
radnici: „prijavljuju svaku nesreću, odnosno povredu do koje dođe u toku rada ili u vezi sa
radom,.”
U rizičnim delatnostima, kao npr. u građevinarstvu, posebno je naglašena obaveza
država potpisnica konvencija da nacionalnim zakonodavstvom utvrde prijavljivanje nesreća i

Page 9
 10

bolesti koje se dogode na radu. Tako je Konvencijom 167 o bezbednosti i zdravlju u

građevinarstvu, članom 34 utvrđeno da nacionalno zakonodavstvo treba da predvidi da se,
u propisanom roku, nadležnom organu prijave nesreće i profesionalna oboljenja.
Konvencijom MOR-a br.187 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kojom se
zahteva uređivanje nacionalnog sistema u ovoj oblasti, posebno se insistira na ostvarivanju
cilja u pogledu prikupljanja podataka o povredama na radu i profesionalnim bolestima.
Direktivom EU 89/391/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti
i zdravlja radnika na radu utvrđena je obaveza poslodavca da sačini i čuva spisak
profesionalnih nesrećnih slučajeva koji su rezultovali time da radnik nije sposoban za rad
više od tri radna dana. Uzimajući u obzir važnost prijavljivanja povrede na radu i
profesionalnog oboljenja poslodavac je u obavezi da opštim aktom, a sagledavajući svoju
organizaciju rada, utvrdi ko je u obavezi da prijavi inspekciji rada i MUP-u povredu na radu
kada do iste dođe.
Definicija povrede na radu i profesionalnog oboljenja utvrđena je čl. 22 do 24 Zakona
o penzijskom i invalidskom osiguranju i članom 33 Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Međutim, treba istaći i činjenicu da u nekon državama postoje i drugačije definicije koje su
uslovljene društvenim odnosima te zemlje.
Prema odredbama čl. 22 do 24 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
„ Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u
prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je
osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim
dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim
promenama fiziološkog stanja organizma”.
Povredom na radu smatra se i povreda koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri
obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je
zaposlen.
Povredom na radu smatra se i povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od
stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na
putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili
kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po
osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.
Povredom na radu smatra se i povreda koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem
prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti.
Povredom na radu smatra se i povreda koju osiguranici pretrpe učestvujući:
1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća;
2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih
zakonom;
3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);
4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg
interesa.
Profesionalne bolesti, u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jesu
određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem
procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.
Treba istaći da je u Republici Srbiji definicija povrede na radu i profesionalnog
oboljenja utvrđena i u članu 33 stav 4 i 6 Zakona o zdravstvenom osiguranju, koja
glasi:
„Povreda na radu, u smislu ovog zakona, je svaka povreda, oboljenje ili smrt
nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog
neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled
rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika
koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na
radu”.
Treba znati da je stavom 5. ovog člana bila propisana i odredba, koji je glasila „Pod
povredom na radu u smislu stava 4 ovog člana ne podrazumevaju se profesionalna

Page 10
 11

oboljenja, kao i povrede pri dolasku, odnosno povratku sa posla.“, međutim po Odluci
Ustavnog suda RS broj I Uz 314/2011, (objavljenoj u „Sl. glasniku RS“, broj 110/12 od 20.
11. 2012. godine) ova odredba je prestala da važi 20.11.2012. godine, što je u praksi
dovodilo do nesporazuma.
Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se
oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu”.
Profesionalne bolesti utvrđene su Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih
bolesti.

Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (u daljem tekstu:

povredna lista), koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koja se dostavlja
Republičkom fondu, odnosno matičnoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja u skladu sa ovim zakonom.
Sadržaj i obrazac povredne liste i način popunjavanja, odnosno dostavljanja, obrade
podataka iz povredne liste, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje povrede na radu,
sporazumno propisuju ministri nadležni za poslove zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.

Treba imati u vidu da je poslodavac u obavezi da prijavi inspekciji rada i opasnu

pojavu u cilju eventualnog postupanja inspekcije rada i preduzimanja mera od strane
poslodavca.
U praksi se pojavljuju nedoumice oko pitanja koja povreda na radu se podrazumeva
kao povreda zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana? U
sagledavanju ovog pitanja treba imati u vidu Preporuku MOR-a, Evidencija i notifikacija o
nezgodama na radu i profesionalnim bolestima, tačka 6.3 Notifikacija o profesionalnim
nezgodama i član 9, tačka 1(c) i (d) Direktive 89/391. Navedenom preporukom se ostavlja
da se nacionalnim propisom uredi pitanje kako se računa termin „više od tri dana”,da li su to
više od tri kalendarska dana ili više od tri radna dana. Direktiva 89/391EES propisuje termin
„više od tri radna dana”. Stavom 1 ovog člana propisan je termin „više od tri uzastopna
radna dana”
Evropska statistika nesreća na radu (ESNR) metodološki pristup odsustva sa
posla evidenciju, po osnovu nesreće na radu, zasniva na konceptu „više od tri
kalendarska dana”.
Prema toj evidenciji i statistici, dan kada se dogodila povreda na radu se ne
računa kao dan odsustva sa posla, već se računaju samo puni radni dani odsustva
zaposlenog sa posla, što znači da se odsustvo sa posla više od tri radna dana računa
od četvrtog radnog dana od dana dešavanja povrede na radu. Samim tim, više od tri
radna dana” znači „najmanje četiri radna dana”, što implicira da samo povrede pod
pretpostavkom rada koji se nije nastavio pre petog dana nakon povrede ili kasnije,
treba da budu ulljučeni u razmatranje. U vezu sa tim, u termin „Više od tri uzastopna
radna dana” računaju se radni dani jedan za drugim, kao npr. kada povreda na radu
nastane u četvrtak i kada su neradni dani subota i nedelja, kao uzastopni radni dani
računaju se petak, ponedeljak, utorak i sreda..
Rok prijavljivanja povrede na radu nadležnoj inspekciji rada je prekluzivan rok.
U postupku primene stava 1 ovog člana može nastati nedoumica kod prijavljivanja
povrede na radu nadležnoj inspekciji rada zbog kvalifikacije povrede na radu (laka – teška).
U takvom slučaju poslodavac je u obavezi da prijavi povredu na radu inspekciji rada (npr.
kada se prvi lekar nije izjasnio uopšte o kvalifikaciji povrede na radu ili kada se prvi lekar
izjasnio da je laka povreda na radu, a kasnije se ista povreda na radu prekvalifikuje u tešku
povredu na radu).
Pored obaveza prema inspekciji rada, ovim članom Zakona o bezbednosti i zdravlju
na radu utvrđena je obaveza poslodavca da povredu na radu prijavi organu unutrašnjih
poslova iz razloga da ti organi istraže da li u dešavanju povrede na radu eventualno ima
elemenata krivičnog dela iz nadležnosti tih organa.

Page 11
 12

Ukoliko poslodavac ne prijavi povredu na radu ili profesionalno oboljenje čini prekršaj
iz člana 69 st. 1 i 2, tačka 30) ovog zakona.

Član 51.
Izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa
radom koji se dogode na radnom mestu, poslodavac dostavlja zaposlenom koji je
pretrpeo povredu, odnosno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i
penzijsko i invalidsko osiguranje.

Sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje

ministar nadležan za rad.

Poslodavac je dužan da na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih

dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o
sprovedenim merama.

Sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar
nadležan za rad.
Poslodavac je dužan da na zahtev i nspektora rada ili predstavnika zaposlenih
dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim
merama
U cilju ostvarivanja prava po osnovu povrede na radu zaposlenog poslodavac je
dužan da sačini propisani izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju i da dostavi
zaposlenom, koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno
oboljenje, kao i fondovima zdravstvenog i penzijsko i invalidskog osiguranja.
Prema odredbama člana 33 stav 6 Zakona o zdravstvenom osiguranju povreda na
radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu.
Sadržaj i način izdavanja Izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju
propisan je Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i
profesionalnom oboljenju.
U praksi ima problema u popunjavanju Izveštaja o povredi na radu, a naročito u
nekim tačkama Izveštaja, kao npr. tačka 48 ili 49, gde je potrebno upisati međunarodnu
šifru vezano za izvor, odnosno uzrok povrede. Međunarodne šifre izvora i uzroka povreda
na radu objavljene su na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i
socijalna pitanja.
Ovaj izveštaj popunjava po pravilu lice za bezbednost i zdravlje na radu, a Izveštaj
overava odgovorno lice kod poslodavca kod koga je zaposleni osiguran u skladu sa
Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Zakonom o penzijkom i invalidskom osiguranju.
Tako npr., za lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene
poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge Izveštaj o povredi na radu overava
odgovorno lice u omaladinskoj, odnosno studentskoj zadruzi. Na isti način postupa se i u
slučajevima povrede na radu zaposlenih u agencijama za privremeno zapošljavanje koje
ustupaju svoje zaposlene drugom poslodavcu - korisniku (navedeno pitanje često se
pojavljuje u praksi, s tim u vezi potrebno je sagledati Instrukciju Ministarstva zdravlja koja se
nalazi u prilogu komentara).
Lekar koji je prvi (i samo on) pregledao povređenog zaposlenog popunjava deo VIII
obrasca Izveštaja , pa i tačku 61 u koju unosi šifru dijagnoze po Međunarodnoj klasifikaciji
bolesti (MKB).
Ako dođe do odstupanja od utvrđenih rokova propisanih ovim pravilnikom, treba imati
u vidu da navedeni rokovi nisu prekluzivni, što znači da prekoračenje propisanih rokova ni u

Page 12
 13

kom slučaju ne može uticati na ostvarivanje prava povređenog po osnovu povrede na radu i
profesionalnog oboljenja.
Potrebno je da se Izveštaj popunjava tačno i nedvosmisleno, što proverava
poslodavac pre potpisivanja. Treba uvek imati u vidu činjenicu da je Izveštaj o povredi na
radu dokument kojim povređeni ostvaruje prava po osnovu povredena radu.
Izveštaj u koji su upisani svi podaci propisani ovim pravilnikom i nalaz i mišljenje
lekara, odnosno zdravstvene ustanove, poslodavac, u roku od dva dana od dana prijema
popunjenog izveštaja, dostavlja filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod koje
povređeni ili oboleli od profesionalnog oboljenja ostvaruje prava utvrđena propisima o
zdravstvenom osiguranju.
Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka
izveštaja, od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke
vraća poslodavcu.
Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan
primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od
njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i
invalidsko osiguranje i jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za Upravi
za bezbednost i zdravlje na radu.".
Izveštaj o profesionalnom oboljenju popunjava lice za bezbednost i zdravlje na radu,
a potpisuje odgovorno lice kod poslodavca. Popunjeni obrazac poslodavac dostavlja
zdravstvenoj ustanovi koja je utvrdila postojanje profesionalnog oboljenja kako bi ta
zdravstvena ustanova popunila odeljak VIII. Ovaj deo potpisuje lekar komisije zdravstvene
ustanove koja je utvrdila postojanje tog profesionalnog oboljenja.
U skladu sa ovlašćenjima iz čl. 61 do 68 ovog zakona, inspektor rada može da
zahteva od poslodavca izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i
izveštaj o sprovedenim merama, a poslodavac je dužan da isti dostavi inspektoru rada.
U skladu sa odredbama čl. 44 do 48 ovog zakona, Izveštaj o stanju bezbednosti i
zdravlju na radu zaposlenih, na osnovu pismenog zahteva, dostavlja i predstavniku
zaposlenih.
U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu utvrđeno
je da poslodavac ako ne izda zaposlenom izveštaj o povredi na radu čini prekršaj (član 69
Zakona).
Član 63.

U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ima pravo i dužnost da

preduzima radnje kojima se kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu, a naročito
higijena i uslovi rada, proizvodnja, stavljanje u promet, korišćenje i održavanje
sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, opasne materije i dr.,
kao i da:

1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju;

2) sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;
3) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, sredstva i
opremu za ličnu zaštitu, predmete i robu i sl.;
4) uzima uzorke radi analize, ekspertiza i sl.;
5) naređuje merenja koja obavlja druga stručna organizacija kad
poslodavac samostalno ili preko određene stručne organizacije vrši merenja u
odgovarajućim oblastima, a rezultati izvršenog merenja pružaju osnov za to;

Page 13
 14

6) poslodavcima, zaposlenim, njihovim predstavnicima i sindikatu daje

obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o merama čijom
primenom se obezbeđuje izvršavanje ovog zakona na najefikasniji način;
7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i zaposlenog ili
predstavnika zaposlenih obavesti o izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvrđenom
stanju;
8) preduzima druge radnje za koje je ovlašćen drugim propisom.

Član 64.

Poslodavac je dužan da, radi vršenja nadzora, omogući inspektoru rada:

1) ulazak u objekte i prostorije, u svako doba kada ima zaposlenih na

radu;
2) odredi najmanje jednog zaposlenog koji će inspektoru pružati
potrebne informacije i obaveštenja, davati podatke, akte i dokumentaciju;
3) uvid u dokaze o stabilnosti objekta;
4) uvid u primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu na
sredstvima za rad i u radnoj okolini;
5) uvid u sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu;
6) uvid u podatke i evidencije o proizvodnji, korišćenju i skladištenju
opasnih materija.

Član 65.

Inspektor rada dužan je da izvrši nadzor odmah, nakon prijave poslodavca

o svakoj smrtnoj, teškoj ili kolektivnoj povredi na radu, kao i opasnoj pojavi koja bi
mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu, odnosno odmah po prijemu zahteva,
odnosno obaveštenja iz člana 33. st. 3. i 4. ovog zakona.

Kada poslodavac postupi u skladu sa odredbom člana 50 ovog zakona (prijavi

povredu na radu) inspektor rada je dužan da odmah izvrši nadzor (uviđaj povrede na radu)
na licu mesta i ispita okolnosti vezane za izvor i uzrok nastanka smrtne, teške ili kolektivne
povrede na radu, odnosno opasne pojave koja je mogla da ugrozi zaposlene na radu
(opasna pojava jeste događaj kojim su ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život i zdravlјe
zaposlenog ili postoji opasnost od povređivanja zaposlenog).
Inspektor rada postupa u skladu sa upravnim postupkom, prikuplјa podatke radi
utvrđivanja činjeničkog stanja, uzima pismene izjave (ukoliko je moguće) od zaposlenog koji
je povređen, neposrednog rukovodioca, očevidaca i drugih zaposlenih čije izjave mogu
doprineti pravilnom utvrđivanju činjeničnog stanja u vezi sa nastankom povrede, snima
mesto povrede, uzima uzorke radi eventualnog ispitivanja i dr. radi satavlјanja zapisnika o
uviđaju i preduzima mere u okviru svojih ovlašćenja, odnosno donosi rešenje o otklanjanju

Page 14
 15

nedostataka i kada utvrdi nepravilnosti podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka,

odnosno krivičnu prijavu javnom tužilaštvu.

Član 66.

Inspektor rada dužan je da poslodavcu, odnosno zaposlenom naloži

preduzimanje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede, doveli do
nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, odnosno koje mogu sprečiti
nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravlje na radu.

Inspektor rada je dužan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do

ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod
poslodavca, a naročito kad utvrdi:

1) da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog;

2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za
bezbednost i zdravlje na radu;
3) da se ne koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na
radu;
4) da zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, a ne
ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao
lekarskom pregledu u propisanom roku;
5) da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na radnom mestu na
kom radi;
6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvršio radnje koje mu je, radi
otklanjanja uzroka koji dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog,
naložio inspektor rada.

Ako primena mera, odnosno potreba za usaglašavanjem sa propisanim

merama zaštite bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja nedostatak za čije su
otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenih nisu
teže ugroženi, inspektor rada može naložiti poslodavcu da sačini poseban program o
postupnom otklanjanju nedostataka sa utvrđenim rokovima za njihovo otklanjanje.

Inspektor rada može da naloži da se sprovede i opšte priznata mera kojom

se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti rizik po zdravlja zaposlenog, u meri u
kojoj je to moguće.

Page 15
 16

Član 67.

Preduzimanje mera i radnji čijom primenom i izvršavanjem se, u skladu sa

odredbama ovog zakona, obezbeđuje zaštita bezbednosti i zdravlja na radu
zaposlenih - inspektor rada nalaže rešenjem.

Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru nadležnom za

rad, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja kojim je naređena zabrana rada.

Rešenje ministra nadležnog za rad, doneto povodom žalbe, konačno je u

upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Član 68.

Poslodavac je dužan da, u roku koji odredi inspektor rada, preduzme

naložene mere i otkloni utvrđene nedostatke ili nepravilnosti.

Poslodavac je dužan da u roku od osam dana od isteka roka za otklanjanje

utvrđenog nedostatka ili nepravilnosti, obavesti u pismenoj formi, nadležnu
inspekciju o izvršenju naložene obaveze.

XI. KAZNENE ODREDBE

Član 69.

Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj

poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

30) ako odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka,

usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za
unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na
radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, ili
opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih (član 5 0.
stav 1);
31) ako najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana
saznanja, nadležnoj inspekciji rada ne prijavi profesionalno obolenje, odnosno
obolenje zaposlenog u vezi sa radom (član 50. stav 2);

Page 16
 17

32) ako inspektoru rada ne omogući vršenje nadzora, odnosno

ulazak u objekte i prostorije u svako doba kada ima zaposlenih na radu, ili ako ne
odredi najmanje jednog zaposlenog koji će inspektoru rada pružati potrebne
informacije i obaveštavanja, ili ako inspektoru rada ne omogući uvid u dokaze o
stabilnosti objekta, akte i dokumentaciju, primenjene mere bezbednosti i zdravlja na
radu na sredstvima za rad, opremu za ličnu zaštitu na radu ili u podatke i evidencije
o korišćenju i skladištenju opasnih materija (član 64);
33) ako u određenom roku ne otkloni utvrđene nedostatke i
nepravilnosti čije otklanjanje je rešenjem naredio inspektor rada (član 68. stav 1).
Novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj iz
stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.

Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz

stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Iz napred navedenog, nedvosmisleno proizilazi obaveza poslodavca po kojoj

je, kada dođe do povrede na radu njegovog zaposlenog, dužan je da istu odmah
prijavi nadležnoj inspekciji rada radi vršenja uviđaja i istraživanja izvora i
uzroka povrede radi preduzimanja odgovarajućih mera. Prijavljivanje se vrši
najbržim putem (telefon, faks, elektronski), ali o prijavljivanju mora da postoji i
pismeni trag. Istovremeno na isti način poslodavac je dužan da povredu na radu
svog zaposlenig prijavi i nadležnom organu unutrašnjih poslova.
Organu unutrašnjih poslova se prijavljuje iz razloga što uzrok nastanka
povrede na radu može biti iz nadležnosti tog organa (tuča, utvrđivanje nastanka
povreda bez očevidaca i sl.).
Uzimajući u obzir važnost prijavljivanja povrede na radu i profesionalnog
oboljenja poslodavac je u obavezi da opštim aktom, a sagledavajući svoju
organizaciju rada, utvrdi ko je u obavezi da prijavi inspekciji rada i OUP povredu na
radu kada do iste dođe. U određenom slučaju ovu obavezu poslodavac može urediti
i ugovorom o radu , a u skladu sa članom 14. Zakona. Forma prijave povrede na
radu i profesionalnog oboljenja nije propisana.
Inspektor rada je dužan da izvrši uviđaj odmah, nakon prijave poslodavca o
svakoj smrtnoj, teškoj ili kolektivnoj povredi na radu, koja se dogodi na radnom
mestu i u radnoj okolini poslodavca (član 65.Zakona).
Inspektor rada vrši uviđaj povreda na radu u skladu sa zakonom i
propisanim Uputstvom o vršenju inspekcijskog nadzora u slučaju smtne,
kolektivne i teške povrede na radu i preduzima mere u skladu sa svojim
ovlašćenjima.
U slučaj kada poslodavac prijavi inspekciji rada profesionalno oboljenje
inspektor rada je dužan da izvrši nadzor na radnom mestu, odnosno u radnoj okolini
na kom je došlo do profesionalnog oboljenjau.

Page 17
 18

U skladu sa odredbom člana 49. stav 1 tačka 8. Zakona poslodavac, odnosno

lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu (član 40. stav
1 tačka 13 .Zakona) dužno je da vodi evidenciju o prijavama povreda na radu i
profesionalnih oboljenja. Vođenje evidencije propisano je u čl. 13 .i 14 Pravilnika o
evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Službeni glasnik RS”, broj
62/07 i 102/15).

Evidencija o prijavama smrtnih, kolektivnih i teških povreda na radu, kao i

povreda na radu zbog kojih zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna
radna dana vodi se na obrascu 11 u koji se unose podaci, i to:
1) poslovno ime ili firma radnje poslodavca, adresa sedišta poslodavca i pib
poslodavca;
2) povreda na radu koja je prijavljena nadležnoj inspekciji rada i nadležnom
organu za unutrašnje poslove (redni broj iz obrasca 3);
3) datum podnošenja prijave;
4) način podnošenja prijave (usmeno - pismeno);
5) sedište mesno nadležnog organa kome je prijava podneta;
6) ime i prezime lica u nadležnom organu koje je prijavu primilo;
7) napomena.

Evidencija o prijavama profesionalnih oboljenja vodi se na obrascu 12 u koji

se unose podaci, i to:

1) poslovno ime ili firma radnje poslodavca, adresa sedišta poslodavca i PIB
poslodavca;
2) profesionalno oboljenje koje je prijavljeno nadležnoj inspekciji rada (redni
broj iz obrasca 4);
3) datum podnošenja prijave;
4) način podnošenja prijave (usmeno - pismeno);
5) sedište mesno nadležnog organa kome je prijava podneta;
6) ime i prezime lica u nadležnom organu koje je prijavu primilo;
7) napomena.

Kada nastane povreda na radu i profesionalno oboljenje, poslodavac

zaposlenom dostavlja Izveštaj o povredi na radu, odnosno profesionalnom
oboljenju, kao i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko
osiguranje, na propisanom obrascima, koji su odštampani uz Pravilnik o sadržini i
načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i
oboljenju u vezi sa radom („Službeni glasnik RS”, broj 72/06, 84/06 i 04/16)(član
51.Zakona).

Na osnovu navedenog izveštaja zaposleni ostvaruje prava po osnivu

Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05 -

Page 18
 19

ispravka, 57/11,110/12 – US, 119/12, 99/14, 123/14,126/14 – US, i 106/15), i

Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ( „Sl. Glasnik RS”, br. 34/03,
64/04 – USRS, izmene i dopune, 84/04, 85/05, 105/05, 63/06– USRS,
107/09,101/10, 93/12, 62/13, 108/13,75/14 i 142/14).

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na

radnom mestu (u daljem tekstu: izveštaj) poslodavac popunjava u pet primeraka.

Poslodavac popunjava izveštaj na propisanom obrascu tako što odmah, a

najkasnije u roku od 24 časa od časa saznanja da je došlo do povrede na radu ili
profesionalnog oboljenja, neposredno upisuje sve podatke propisane ovim
pravilnikom.

Nakon što upiše sve podatke propisane ovim pravilnikom, poslodavac, bez
odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od časa upisa podataka, svih pet
primeraka izveštaja o povredi na radu dostavlja zdravstvenoj ustanovi, odnosno
lekaru koji je prvi pregledao poverđenog zaposlenog, radi unošenja nalaza i mišljenja
lekara, odnosno zdravstvene ustanove.

Međutim, kada se radi o profesionalnom oboljenju, poslodavac takođe,

najkasnije u roku od 24 časa od časa upisa podataka, svih pet primeraka
izveštaja o profesionalnom oboljenju dostavlja zdravstvenoj ustanovi koja je utvrdila
postojanje profesionalnog oboljenja, u cilju upisivanja svog nalazа i mišljenja.

Lekar koji je prvi pregledao povređenog, odnosno zdravstvena ustanova koja

je utvrdila profesionalno oboljenje upisuje u izveštaj nalaz i mišljenje u roku od dva
dana, od dana njegovog prijema i popunjeni izveštaj dostavlja poslodavcu bez
odlaganja, a najkasnije narednog dana.

Izveštaj u koji su upisani svi podaci propisani ovim pravilnikom i nalaz i

mišljenje lekara, odnosno zdravstvene ustanove, poslodavac, u roku od dva dana od
dana prijema popunjenog izveštaja, dostavlja filijali Republičkog fonda za
zdravstveno osiguranje kod koje povređeni i oboleli od profesionalnog oboljenja
ostvaruje prava utvrđena propisima o zdravstvenom osiguranju.
Filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje overava svih pet
primeraka izveštaja, od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a
ostale primerke vraća poslodavcu.
Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje
potrebe, jedan primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u
roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja
filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i jedan primerak
izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za Upravi za bezbednost i zdravlje
na radu.

Page 19
 20

U skladu sa članom 49. stav 1 tačka 3. Zakona poslodavac , odnosno lice za

bezbednost i zdravlje na radu je u obavezi da vodi i čuva evidenciju o povredama na
radu i profesionalnim oboljenjima.

Vođenje evidencije propisano je u čl. 5.i 6. Pravilnika o evidencijama u

oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Službeni glasnik RS”, broj 62/07 i 102/15).

Evidencija o povredama na radu vodi se na Obrascu 3 u koji se unose podaci,

i to:

1) poslovno ime ili firma radnje poslodavca, adresa sedišta poslodavca i PIB
poslodavca;
2) ime i prezime povređenog;
3) vreme nastanka povrede na radu (datum, dan u sedmici, čas);
4) radno mesto na kome se povreda dogodila;
5) vrsta povrede (pojedinačna ili kolektivna);
6) ocena težine povrede (laka, teška, smrtna povreda na radu, odnosno
povreda na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna
radna dana);
7) izvor povrede na radu – materijalni uzročnik (međunarodna šifra);
8) uzrok povrede na radu – način povređivanja (međunarodna šifra).

Evidencija o profesionalnim oboljenjima vodi se na Obrascu 4 u koji se unose

podaci, i to:

1) poslovno ime ili firma radnje poslodavca, adresa sedišta poslodavca i PIB
poslodavca;
2) ime i prezime obolelog od profesionalnog oboljenja;
3) naziv radnog mesta na kome je oboleli od profesionalnog oboljenja radio
kada je utvrđeno profesionalno oboljenje;
4) dijagnoza i međunarodna šifra profesionalnog oboljenja;
5) naziv zdravstvene ustanove koja je izvršila pregled obolelog od
profesionalnog oboljenja;
6) stepen telesnog oštećenja;
7) preostala radna sposobnost obolelog od profesionalnog oboljenja za dalji
rad.

Rok čuvanja evidencije o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima je

trajno, što je propisano Uredbom o kategorijama registraturskog materijala s
rokovima čuvanja („Službeni glasnik RS”, broj 44/93).

Ako dođe do odstupanja od utvrđenih rokova propisanih ovim

pravilnikom,treba imati u vidu da navedeni rokovi nisu prekluzivni, što znači da
Page 20
 21

prekoračenje propisanih rokova ni u kom slučaju ne može uticati na ostvarivanje

prava povređenog po osnovu povrede na radu i profesionalnog oboljenja.

Organizacije nadležne za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje

dužne su da ministarstvu nadležnom za rad dostave podatke o povredama na radu,
profesionalnim oboljenjima, oboljenjima u vezi sa radom i invalidima rada najmanje
jednom godišnje i to najkasnije do 31. januara naredne godine za prethodnu godinu,
a na zahtev ministarstva nadležnog za rad i u kraćem roku.

Definicija povrede na radu i profesionalnog oboljenja izvedena je Zakonom o

penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakonom o zdravstvenom osiguranju, međutim
treba istaći i činjenicu da u nekon državama postoje i druge definicije koje su
uslovljene društvenim odnosima te zemlje.

1.ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU

(„Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 – US, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr.
zakon, 63/06 – US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 I 142/14).

II OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Član 10

Obavezno osigurana lica (u daljem tekstu: osiguranici), u smislu ovog zakona,

jesu:
1) zaposleni (u daljem tekstu: osiguranik zaposleni);
2) lica koja samostalno obavljaju delatnost (u daljem tekstu: osiguranik
samostalnih delatnosti);
3) poljoprivrednici (u daljem tekstu: osiguranik poljoprivrednik).

Ako lice istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova iz stava

1. ovog člana, osnov osiguranja određuje se na taj način što postojanje osnova
osiguranja po prethodnoj tački isključuje osnov osiguranja iz naredne tačke.

Član 22

Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika

koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla
po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim
mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela,
iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Page 21
 22

Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1.

ovog člana, koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije
raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen.

Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1.

ovog člana, koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili
obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu
preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo

neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme
obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.

Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz st. 1. do

4. ovog člana, koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu
zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti.

Član 23

Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način predviđen u

članu 22. ovog zakona koju osiguranici pretrpe učestvujući:

1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća;

2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih
zakonom;

3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);

4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg

interesa.

Član 24

Profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu određene bolesti nastale

u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada
na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti

pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1.
ovog člana, utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog
osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog fonda.

Član 25

Page 22
 23

Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo
na invalidsku penziju:

1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom

bolešću;

2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod

uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života
propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 1) ovog
zakona i da ima navršenih pet godina staža osiguranja.

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU („Službeni glasnik RS”, br. 107/05,

72/09-dr. zakon, 88/10 i 99/10, 57/11, 119/12, 45/13– dr. zakon, 93/14, 96/15 i
106/15).

2. Pravo na zdravstvenu zaštitu

Član 33 (став 2)

Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu ili profesionalne

bolesti obuhvata zdravstvenu zaštitu u slučaju nastanka povrede na radu ili
profesionalne bolesti koja se obezbeđuje na primarnom, sekundarnom i
tercijernom
nivou.
Povreda na radu, u smislu ovog zakona, je svaka povreda,
oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao
posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt
nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do
povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu
od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu.
Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se
oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom
mestu.
Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (u
daljem tekstu: povredna lista), koji je pod neposrednom ili posrednom
kontrolom poslodavca i koja se dostavlja Republičkom fondu, odnosno
matičnoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
u skladu sa ovim zakonom.
Sadržaj i obrazac povredne liste i način popunjavanja, odnosno dostavljanja,

Page 23
 24

obrade podataka iz povredne liste, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje

povrede na radu, sporazumno propisuju ministri nadležni za poslove zaštite zdravlja i
bezbednosti na radu.

PRAVILNIK O SADRŽAJU I NAČINU IZDAVANJA OBRASCA IZVEŠTAJA O

POVREDI NA RADU, PROFESIONALNOM OBOLJENJU I OBOLJENJU U
VEZI SA RADOM

(,,Službeni glasnik RS”, br. 72/06,84/06 i 04/16)

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuje se sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o

povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koji se dogode
na radnom mestu.

Član 2.

Izveštaj o povredi na radu sadrži:

1) podatke o poslodavcu;
2) podatke o licu određenom za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca;
3) podatke o zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu (u daljem tekstu:
povređeni);
4) podatke o neposrednom rukovodiocu povređenog;
5) podatke o radnom mestu i poslovima povređenog i vremenu i mestu
nastupanja njegove povrede na radu;
6) podatke o očevicu;
7) podatke o povredi na radu i merama bezbednosti i zdravlja na radu koje su
primenjivane na radnom mestu na kojem je povređeni radio;
8) nalaz i mišljenje lekara koji je prvi pregledao povređenog.

Član 3.

Izveštaj o profesionalnom oboljenju sadrži:

1) podatke o poslodavcu;
2) podatke o licu određenom za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca;
3) podatke o zaposlenom koji je oboleo od profesionalnog oboljenja (u daljem
tekstu: oboleli od profesionalnog oboljenja);
4) podatke o neposrednom rukovodiocu obolelog od profesionalnog oboljenja;
Page 24
 25

5) podatke o radnom mestu, poslovima i vremenu koje je oboleli od

profesionalnog oboljenja proveo na radu na tim poslovima;
6) podatke o vrsti profesionalnog oboljenja i merama bezbednosti i zdravlja na
radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je oboleli od
profesionalnog oboljenja radio;
7) nalaz i mišljenje Ustanove koja je utvrdila postojanje profesionalnog oboljenja.

Član 5.

Izveštaji o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa

radom koji se dogode na radnom mestu izdaju se na Obrascu izveštaja o povredi na
radu (Obrazac 1) i Obrascu izveštaja o profesionalnom oboljenju (Obrazac 2), koji su
odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Obrasci izveštaja propisani ovim pravilnikom štampaju se i izdaju u formatu
A4.

Član 6.

Izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa

radom koji se dogode na radnom mestu (u daljem tekstu: izveštaj) popunjava se u
pet primeraka.
Izveštaj popunjava poslodavac tako što odmah, a najkasnije u roku od 24
časa od časa saznanja da je došlo do povrede na radu, profesionalnog oboljenja i
oboljenja u vezi sa radom, u odgovarajući obrzac neposredno upisuje sve podatke
propisane ovim pravilnikom.
Nakon što upiše sve podatke propisane ovim pravilnikom, poslodavac, bez
odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od časa upisa podataka, svih pet
primeraka izveštaja dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled
povređenog, utvrđeno profesionalno oboljenje ili oboljenje u vezi sa radom, radi
unošenja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene
ustanove.
Lekar koji je pregledao povređenog, odnosno zdravstvena ustanova koja je
utvrdila profesionalno oboljenje ili oboljenje u vezi sa radom upisuje u izveštaj nalaz i
mišljenje u roku od dva dana, od dana njegovog prijema i popunjeni izveštaj
dostavlja poslodavcu bez odlaganja, a najkasnije narednog dana.

Član 7.

Izveštaj u koji su upisani svi podaci propisani ovim pravilnikom i nalaz i mišljenje
lekara, odnosno zdravstvene ustanove, poslodavac, u roku od dva dana od dana
prijema popunjenog izveštaja, dostavlja filijali Republičkog fonda za zdravstveno

Page 25
 26

osiguranje kod koje povređeni ili oboleli od profesionalnog oboljenja ostvaruje prava
utvrđena propisima o zdravstvenom osiguranju.

Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka

izveštaja, od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale
primerke vraća poslodavcu.

Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan

primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od
njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republičkog fonda za
penzijsko i invalidsko osiguranje i jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu
nadležnom za Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.".

NAČIN POPUNJAVANJA IZVEŠTAJA O POVREDI NA RADU

Obrasci uprilogu !!!

U praksi ima problema u popunjavanju Izveštaja o povredi na radu, a naročito

u nekim tačkama Izvrštaja , kao npr.tač. 34 ili 35 kada je potrebno upisati
međunarodnu šifru vezano za izvor, odnosno uzrok povrede. Ovaj izveštaj
popunjava, po pravilu lice za bezbednost i zdravlje na radu, jer je to deo njegovih
redovnih radnih aktivnosti.

Lekar koji je prvi (i samo on) pregledao povređenog zaposlenog popunjava

deo VIII , pa i tačkе 42 и 43 u koju unosi šifru dijagnoze po Međunarodnoj klasifikaciji
bolesti (MKB 10).

Potrebno je da se Izveštaj popunjava tačno i nedvosmisleno, što proverava

poslodavac pre potpisivanja.Treba imati u vidu činjenicu da je Izveštaj o povredi na
radu dokumenat kojm poređeni ostvaruje prava po osnovu povrede.

Izveštaj o profesionalnom oboljenju popunjava lice za bezbednost i zdravlje

na radu, a potpisuje odgovorno lice kod poslodavca. Popunjeni obrazac poslodavac
dostavlja zdravstvenoj ustanovi koja je utvrdila postojanje profesionalnog oboljenja
kako bi ta zdravstvena ustanova popunila odeljak VII. Ovaj deo potpisuje lekar
komisije zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje tog profesionalnog
oboljenja.

IZVOD IZ EVIDENCIJA I NOTIFIKACIJA O POVREDAMA NA RADU

I PROFESIONALNIM OBOLJENJIMA
-MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA-
-MOR KODEKSI PRAKSE-

Page 26
 27

I IZVOR POVREDE

1. MAŠINE

11 Pogonske mašine ili generatori, osim električnih mašina

111 Parne mašine

112 Motori sa unutrašnjim sagorevanjem
113 Ostalo

12 Prenosnici
121 Prenosne osovine
122 Remeni, kablovi, remenice, zupčanici, lanci, zupčanici prenosnika
129 Ostalo

13 Mašine za obradu metala

131 Prese
132 Strugovi
133 Glodalice
134 Brusilice
135 Mašine za sečenje
136 Mašine za kovanje
137 Mašine za valjanje
139 Ostalo

14 Mašine za obradu drveta i sličnih materija

141 Kružne testere
142 Ostale testere
143 Glodalice za drvo
144 Ravnjače za drvo
149 Ostalo

15 Poljoprivredne mašine
151 Žetelice, uključujući i kombajne
152 Vršalice
159 Ostalo

16 Mašine za rad u rudniku

161 Podsekačice
169 Ostalo

19 Ostale mašine koje nisu svrstane na drugom mestu

191 Mašine za zemljane radove, ekskavatori, bageri i sl. (osim prevoznih
sredstava)

Page 27
 28

192 Mašine za predenje, tkanje i ostale mašine u tekstilnoj industriji

193 Mašine za preradu prehrambenih proizvoda i pića
194 Mašine za izradu hartije
195 Štamparske mašine
199 Ostale mašine

2. SREDSTVA ZA TRANSPORT I VERTIKALNI PRENOS

21 Mašine za dizanje
211 Kranovi
212 Dizalice i liftovi
213 Čekrci
214 Vitla
219 Ostalo

22 Šinska prevozna sredstva

221 Međugradske železnice
222 Šinska prevozna sredstva za rudnik, otkop, kamenolom, industriju,
dokove
229 Ostalo

23 Drumska prevozna sredstva (bez šinskih prevoznih sredstava)

231 Traktori
232 Kamioni
233 Tegljači
234 Motorna vozila koja nisu svrstana na drugom mestu
235 Zaprežna vozila
236 Vozila na ručnu vuču
239 Ostalo

24 Vazduhoplovi
240 Avioni, helikopteri i sl.
25 Prevozna sredstva za vodeni saobraćaj
251 Prevozna sredstva za vodeni saobraćaj sa motorom
252 Prevozna sredstva za vodeni saobraćaj bez motora

26 Ostala prevozna sredstva

261 Vazdušni prenosnici sa kablom
262 Mehanički prenosnici, osim vazdušnih prenosnika sa kablom
269 Ostalo

3. OSTALA SREDSTVA

31 Sudovi pod pritiskom

Page 28
 29

311 Kotlovi
312 Sudovi pod pritiskom - bez ložišta
313 Cevovodi i oprema pod pritiskom za cevovode
314 Boce za plin
315 Kesoni, ronilačka oprema
319 Ostalo

32 Peći, ložišta, sušnice

321 Visoke peći
322 Peći za prečišćavanje
323 Ostale peći
324 Sušnice
325 Ložišta

33 Rashladni uređaji

34 Električne instalacije i mašine, osim ručnih električnih sprava

341 Rotacione mašine
342 Električne instalacije
343 Transformatori
344 Komandni i kontrolni aparati
349 Ostalo

35 Ručna električna oruđa

36 Ostala oruđa, instrumenti i sprave (bez ručnih električnih oruđa)

361 Ručna oruđa sa mehaničkim pokretanjem, sa izuzetkom ručnih
električnih oruđa
362 Ručna oruđa bez mehaničkog pokretanja
369 Ostalo

37 Lestve, pokretne rampe

38 Građevinske skele

39 Ostala oprema koja nije svrstana na drugom mestu

4. MATERIJALI, SUPSTANCE I RADIJACIJA

41 Eksplozivi

42 Prahovi, gasovi, tečnosti, hemijski proizvodi (sa izuzetkom

eksploziva)
421 Prahovi

Page 29
 30

422 Gasovi, pare, dim

423 Tečnosti koje nisu svrstane na drugom mestu
424 Hemikalije koje nisu svrstane na drugom mestu
429 Ostalo

43 Leteći delovi

44 Radijacija
441 Jonizujuća radijacija
449 Ostalo

49 Ostale materije i supstance koje nisu svrstane na drugom mestu

5 RADNA SREDINA

51 Spoljna sredina
511 Atmosferski uslovi
512 Prostori za rad i prolazi
513 Voda
519 Ostalo

52 Unutrašnja sredina
521 Podovi
522 Ograđeni prostori
523 Stepeništa
524 Ostali prostori za rad i prolazi
525 Otvori na podu i zidovima
526 Faktori sredine (svetlo, ventilacija, buka, temperatura i sl.)
529 Ostalo

53 Sredina pod zemljom (u rudnicima, tunelima, podrumima, podzemnim

skladištima itd.)
531 Zidovi i krovovi otkopa, tunela i sl.
532 Tlo (podovi) podzemnih otkopa, tunela i sl.
533 Čelo podzemnih otkopa, tunela i sl.
534 Otkop
535 Vatra
536 Voda
539 Ostalo

6 OSTALI UZROČNICI KOJI NISU SVRSTANI NA DRUGOM MESTU

61 Životinje
611 Žive životinje

Page 30
 31

612 Životinjski proizvodi

69 Ostali uzročnici, na drugom mestu nepomenuti

7 RAZVRSTANI UZROČNICI

II UZROK POVREDE

1. Pad osobe
11 Pad osobe sa visine (drvo, zgrada, skela, merdevine, mašine, vozila) i
u dubinu (šahtovi, jarci, iskopi, rupe u zemlji)
12 Pad osoba na istom nivou

2. Udar padajućeg objekta

21 Klizišta i urušavanja (zemlje, stena, kamenja, snega)

22 Rušenje (zgrada, zidova, skela, merdevina, gomile robe)
23 Pogođen objektima koji padaju za vreme rukovanja njima
24 Udar objektima u padu, koji nisu drugačije klasifikovani

3. Stajanje na, udaranje u ili pogađanje objektima, osim objekata koji

padaju
31 Stajanje na objektu
32 Udar o stacionarni objekat (osim udara koji su posledica ranijeg
pada)
33 Udar u objekat u kretanju
34 Udar objekta koji se kreće (uključujući leteće fragmente i delove),
bez objekata u padu

4. Uhvaćen između objekta

41 Uhvaćen u objekat
42 Uhavaćen između stacionarnog i objekta koji se kreće
43 Uhvaćen između objekta u kretanju (osim objekta u letu ili padu)

5. Prenaprezanje ili naporni pokreti

51 Prenaprezanje dizanjem stvari
52 Prenaprezanje guranjem ili vučenjem objekata
53 Prenaprezanje pri rukovanju ili bacanju stvari
54 Naporni pokreti

6. Izlaganje ili kontakt sa ekstremnim temperaturama

60 Izlaganje vrućini (atmosfera ili okolina)

Page 31
 32

61 Izlaganje hladnoći (atmosfera ili okolina)

62 Kontakt sa vrelim supstancama ili objektima
63 Kontakt sa vrlo hladnim supstancama ili objektima

7. Izlaganje ili kontakt sa električnom strujom

8. Izlaganja ili kontakt sa škodljivim supstancama ili radijacijom

81 Kontakt udisanjem, ingestijom, ili apsorpciom škodljivih supstanci

82 Izlaganje jonizujućem zračenju
83 Izlaganje zračenju koje nije jonizujuće

9. Ostale vrste povreda, koje nisu na drugom mestu klasifikovane,

uključujući povrede koje nisu klasifikovane zbog nedostatka
dovoljnih podataka.
91 Ostali uzroci povreda koji nisu na drugom mestu klasifikovani
92 Povrede koje nisu klasifikovane zbog nedostatka dovoljnih podataka

Radi utvrđivanja činjenica vezanih za nastanak porede na radu, a na osnovu

prijave poslodavca inspektor rada dužan je da odmah izađe na lice mesta i
sprovede uviđaj svake smrtne, kolektivne i teške povrede na radu. Inspektor rada o
toku uviđaja sačinjava zapisnik u skladu sa Zakonom o državnoj upravi („ Sl. Glasnik
RS”, broj 79/05, 95/10).
Zapisnikom utvrđuje uzrok i izvor povrede, propuste u primeni propisanih
mera vezanih za nastanak povrede i donosi rešenje kojim nalaže otklanjanje
napravilnosti i nedostataka, odnosno podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog
postupka , a može podneti i krivičnu prijavu javnom tužilaštvu.

VRŠENJE UVIĐAJA –NADZORA POVODOM POVREDE NA RADU

Na osnovu čl. 15, čl.30. i čl 32. stav 1. Zakona o državnoj upravi ("Sl.glasnik
RS" br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010) i člana 48. Zakona o radu državnih službenika
("Službeni glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010), direktor Inspektorata za
rad, donosi

UPUTSTVO

O VRŠENJ U INSPEKCIJSKOG NADZORA U SLUČAJU SMRTNE, KOLEKTIVNE

I TEŠKE POVREDE NA RADU

Page 32
 33

1.0 OPŠTE NAPOMENE

1.1. Inspektor rada je dužan da izvrši nadzor odmah, nakon prijave poslodavca o
svakoj smrtnoj, kolektivnoj ili teškoj povredi na radu (u daljem tekstu: povreda), koja
se dogodi na radnom mestu i u radnoj okolini poslodavca.

1.2. Inspektor rada je dužan da izvrši nadzor odmah po saznanju da se dogodila

povreda (prijava MUP-a, tužilaštva, zdravstvene ustanove, prijave povređenog lica ili
člana njegove porodice, dojava i dr.).

1.3. Inspektor rada je dužan da izvrši nadzor u slučaju povrede zaposlenog, kao i
lica koje ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa zakonom.

1.4. Ovim uputstvom propisuje se način i postupak vršenja inspekcijskog nadzora u

slučaju povrede zaposlenog.

U slučaju povrede drugog lica koje ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu,
inspektor rada će nadzor vršiti prema datim uslovima koristeći pojedine
(odgovarajuće) delove ovog uputstva.

1.5. Nadzor obuhvata radnje u postupku utvrđivalja stanja primenjenih propisanih

mera bezbednosti i zdravlja na radu u vezi sa nastalom povredom i sastavljanje
zapisnika.

1.6. U postupku nadzora inspektor rada: pregleda opšte i pojedinačne akte,

evidencije i drugu dokumentaciju; saslušava i uzima izjave od očevidaca nastajanja
povrede, od zaposlenog ili drugog lica koje je pretrpelo povredu, od odgovornih i
zainteresovanih lica; vrši uviđaj na mestu nastajanja povrede (radna okolina, radno
mesto, sredstvo za rad i dr.), pregleda sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i
opasne materije koje je povređeni koristio; kao i preduzima druge radnje za koje je
ovlašćen, a koje su u vezi sa nastalom povredom.

2. POSTUPAK NADZORA

OPŠTI PODACI

2.1. Inspektor rada uvidom u rešenje Agencije za privredne registre utvrđuje puno
poslovno ime i sedište poslodavca, osnovnu-pretežnu delatnost poslodavca, naziv i
adresu ogranka u koliko se povreda dogodila u takvom delu privrednog društva,
lične podatke za zastupnika i direktora ako je poslodavac sa svojstvom pravnog lica,
odnosno lične podatke za preduzetnika.

Page 33
 34

Ovom prilikom se utvrđuje PIB i matični broj poslodavca.

2.2. U postupku nadzora se utvrđuje tačan dan i vreme prijave povrede od strane
poslodavca, odnosno saznanja da se povreda dogodila, podaci o licu koje je prijavilo
povredu, način organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu kod
poslodavca, kao i utvrđuju lični podaci lica za bezbednost i zdravlje na radu.

Ovom prilikom se utvrđuju lični podaci zaposlenog (zaposlenih) koje je od strane

poslodavca određen da inspektoru pruža potrebne informacije i obaveštenja, daje
podatke, akte i dokumentaciju, kao i ovlašćen da potpiše zapisnik o izvršenom
inspekcijskom nadzoru, ili lični podaci za lice koje je prisustvovalo nadzoru, odnosno
uviđaju na mestu dešavanja povrede.

2.3. Inspektor rada nadzorom utvrđuje:

2.3.1. lične podatke povređenog, zaposlenog: prezime, ime oca (ili jednog od
roditelja) i ime; datum, mesto i opština rođenja; mesto stanovanja i jedinstveni
matični broj građana (JMBG),

2.3.2. zanimanje, odnosno vrstu i stepen stručne spreme, ukupan radni staž
zaposlenog i radni staž zaposlenog na poslovima na kojima se povredio,

2.3.3. radno-pravni status zaposlenog:

- da li je poslodavac sa zaposlenim zasnovao radni odnos (na neodređeno ili

određeno vreme), odnosno da li je zaključio ugovor o radu i da li ga je prijavio na
socijalno osiguranje;

- da li je poslodavac sa zaposlenim zaključio drugi ugovor u smislu Zakona o radu,

za koje poslove je poslodavac zaposlio odnosno radno angažovao zaposlenog i od
kada;

- ako je zaposleni mlađi od 18 godina posebno se utvrđuje da li je radni odnos

zasnovan u skladu sa zakonom;

2.Z.4. da li je poslodavac imao obavezu da donese pravilnik o organizaciji i

sistematizaciji poslova i da li ga je doneo; da li je zasnivanje radnog odnosa odnosno
raspoređivanje zaposlenog na poslove izvršeno u skladu sa uslovima utvrđenim
Page 34
 35

navedenim pravilnikom, odnosno da li je izvršeno u skladu sa stručnom spremom

zaposlenog;

- ako je zaposleni invalid rada, utvrđuje se da li je raspoređivanje na poslove

izvršeno prema preostaloj radnoj sposobnosti i stručnoj spremi;

2.Z.5. U postupku nadzora utvrđuje se po kom osnovu zaposleni obavlja posao na

kome je pretrpeo povredu, u smislu:

- da li je isti obavljao kao redovan i stalan posao u okviru poslova utvrđenih

ugovorom o radu ili drugim ugovorom po osnovu kojeg je radno angažovan;

- da li postoji radni nalog (usmeni - pismeni) za obavljanje istih poslova, ako postoji
utvrđuju se lični podaci lica koje je izdalo – potpisalo nalog;

- da li je posao obavljao samoinicijativno, po sopstvenom nahođenju.

2.Z.6. lične podatke za direktora, odnosno preduzetnika i drugih odgovornih lica

(zaposleni koji organizuju i rukovode procesom rada povređenog zaposlenog), kao i
očevidaca dešavanja povrede kao lica koja su neposredno pratila i zapazila način
povređivalja.

2.4. Nadzorom se utvrđuje dan kada je nastala povreda (datum i dan u nedelji),
vreme nastanka povrede, radni čas od početka rada zaposlenog i radna smena,
organizaciona celina, objekat, prostorija, zatim utvrđuje se mesto nastajalja povrede,
odnosno radno mesto, oprema za rad i vrsta posla koji je zaposleni obavljao u vreme
nastajalja povrede; sačinjava se kratak opis nastanka povrede na radu.

3.UTVRĐIVANJE ČINJENIČNOG STANJA NA MESTU NASTANKA POVREDE U

POSTUPKU VRŠENJA NADZORA

3.1 U postupku nadzora inspektor rada vrši uviđaj na mestu nastajanja povrede i tom
prilikom u zavisnosti od izvora i načina nastajanja povrede:

3.1.1. pregleda i opisuje zatečeno stanje na mestu povrede sa bližom identifikacijom

i opisom stanja sredstva za rad i radne okoline;

Page 35
 36

Z.1.2. utvrđuje položaj povređenog i ostalih zaposlenih koji su se zatekli u

neposrednoj blizini mesta povrede, položaj materijala i sredstva za rad u
neposrednoj blizini tog mesta;

3.1.Z. utvrđuje da li su na mestu povrede, odnosno radnom mestu i u radnoj okolini

sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu propisane kako propisima iz oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, tako i aktom o proceni rizika (čl. 9. st. 1. i čl. 11.
Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, u daljem tekstu: Zakon),

3.1.4. pregledom i demonstriranjem rada (po potrebi), utvrđuje da li je sredstvo za

rad, koje je izvor povrede, ispravno, odnosno održavano u ispravnom stanju i da li su
na istom sredstvu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu, kao
i da li je korišćeno u skladu sa namenom (čl. 15. st. l. tač. 6. i čl. 23. i čl. 35. Zakona).

3.1.5. utvrđuje ispravnost odnosno zaptivenost opreme za proizvodnju, punjenje,

merenje i kontrolu, sa cevovodima za napajanje, razvođenje i transport opasnih
materija, zatim sudova, sistema i drugih uređaja u kojima se nalaze opasne materije,
kao i ispravnost ventilacionog sistema.

3.1.6. po potrebi fotografiše ili skicira mesto povrede.

3.2. Ukoliko se povreda na radu dogodila na oruđu za rad, inspektor rada na osnovu
dokumentacije i ličnog uvida utvrđuje:

3.2.1. da li poslodavac za opremu za rad, koja je izvor povrede, raspolože

propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za upotrebu i održavanje i da li su
na istoj opremi obezbeđene sve mere za bezbednost i zdravlje koje su određene
tom dokumentacijom i u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu,
tehničkim propisima i standardima (čl. 24. zakona),

3.2.2. ako se povreda dogodila na opremi za rad koja podleže obavezi preventivnih i
periodičnih pregleda i ispitivanja od strane pravnog lica sa licencom, utvrđuje se da li
je izvršen takav pregled i ispitivanje, i da li je tom prilikom konstatovano da su na
istoj opremi za rad primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu,
odnosno da li je ista bezbedna za upotrebu – korišćenje (čl. 15 st. 1. tač. 7. Zakona i

Page 36
 37

odredbe od čl. 2. do 8. Pravilnika o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i

ispitivanja uslova radne okoline).

3.2.3. kada je povredu izazvala oprema za rad koja ima rukovaoca (dizalica,
viljuškar, građevinska mehanizacija i dr.), utvrđuju se lični podaci za rukovaoca,
njegova stručna sprema, zdravstvena sposobnost, stručna osposobljenost,
osposobljenost za bezbedan i zdrav rad, kao i osnov obavljanja tih poslova (po
ugovoru o radu ili drugog ugovora u smislu Zakona o radu, samoinicijativno, ako je
po posebnom nalogu utvrditi lične podatke za lice koje je izdalo takav nalog i dr. (čl.
130 Pravilnika o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad),

3.3. Ako je nastala povreda u uzročnoj vezi sa korišćeljem opasnih materija,

inspektor rada u postupku nadzora:

3.3.1. vrši tačnu identifikaciju opasnih materija, koje se koriste u tehnološkom

procesu na radnom mestu, odnosno mestu nastajanja porede i po mogućstvu
utvrđuje opasnu materiju koja je izazvala povredu,

3.3.2. utvrđuje da li poslodavac za te opasne materije raspolaže propisanom

dokumentacijom na srpskom. jeziku za njihovu upotrebu, odnosno pakovanje,
transport, korišćenje i skladištenje i da li je obezbedio sve mere za bezbednost i
zdravlje na radu koje su određene tom dokumentacijom i u skladu sa propisima o
bezbednosti i zdravlju na rau, tehničkim propisima i standardima (čl. 24. Zakona) i da
li je zaposleni namenski koristio opasne materije (čl. 35. Zakona).

3.3.3. utvrđuje da li je poslodavac na radnom mestu, odnosno mestu nastajanja

povrede vršio propisana ispitivanja uslova radne okoline od strane pravnog lica sa
licencom i da li su na tom radnom mestu izmerene veličine, naročito hemijskih
šetnosti, u dozvoljenim granicama, odnosno da li su primenjene mere za bezbednost
i zdravlje na radu (čl. 15. st. l. tač. 7. Zakona i odredbe od čl. 9 do čl. 21. Pravilnika o
postupku pregleda i ispitivanja ...),

3.4. Inspektor rada u postupku nadzora procenjuje da li je korišćenje sredstava i

opreme za ličnu zaštitu na radu od strane zaposlenog u uzročnoj vezi sa
nastajanjem povrede, odnosno da li je od značaja za sprečavanje nastanka povrede,
pa s tim u vezi utvrđuje:

Page 37
 38

3.4.1. da li je poslodavac i na koji način utvrdio koja sredstva i oprema za ličnu

zaštitu na radu pripadaju zaposlenom za vreme rada,

3.4.2. da li je poslodavac zaposlenom izdao na upotrebu utvrđena sredstva i opremu

lične zaštite na radu, da li je povređeni za vreme rada (nastajanja povrede) koristio
ta ili neka druga sredstva lične zaštite (i koja), odnosno utvrđuje da li su sredstva
lične zaštite namenski korišćenja (čl. 17., 23. i 35. Zakona),

3.4.3. da li poslodavac za ta sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu raspolaže

propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje i
da li su na istim sredstvima primenjene sve mere za bezbednost i zdravlje koje su
određene tom dokumentacijom i u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na
radu, (čl. 24. Zakona);

3.5. Nadzorom se utvrđuju podaci vezani za osposobljavanje zaposlenog za

bezbedan i zdrav rad i to:

3.5.1. da li je zaposleni osposobljen za bezbedan i zdrav rad na poslovima, odnosno

radnom mestu na kome je došlo do povrede (čl.15. st. 1. tač.4. čl. 27., 28. i čl. 29.
Zakona),

3.5.2. da li je postojala potreba, ako jeste, da li je poslodavac izvršio dodatno

osposobljavanje (i na koji način) zaposlenog za bezbedan i zdrav rad na poslovima,
odnosno radnom mestu na kome je pretrpeo povredu, odnosno da li je u pismenoj
formi obavestio zaposlenog o rezultatima procene rizika na radnom mestu na kome
se povredio i o merama kojima se rizici otklanjaju, odnosno da li je zaposlenom
izdao posebna uputstva za rad, ako je do povrede došlo na radnom mestu na kome,
po prirodi posla, preti neposredna opasnost od povređivalja ili zdravstvenih
oštećenja (čl. 30. i 31. Zakona).

3.6. Uvidom u akt o proceni rizika i ostalu dokumentaciju, inspektor rada utvrđuje da
li se zaposleni povredio dok je radio na radnom mestu sa povećanim rizikom,
ako jecte dodatno utvrđuje:

Page 38
 39

3.6.1. da li zaposleni ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje određenih

poslova na tom radnom mestu ili za upotrebu rukovanje opremom za rad na kojoj je
nastupila povreda, odnosno da li je poslodavac zaposlenom pre početka rada na tom
radnom mestu (opremi za rad) obezbedio prethodni lekarski pregled, kao i periodični
lekarski pregled u toku rada (čl. 16. i 43. Zakona).

3.6.2. da li je vršena periodična provera osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad na

način i po postupku kako je to utvrđeno aktom o proceni rizika (čl. 28. st. 3. Zakona).

3.6.3. da li je povredu na tom radnom mestu izazvala opasnost ili štetnost koja je
utvrđena aktom o proceni rizika i da li su na tom radnom mestu sprovedene sve
mere koje su utvrđene istim aktom u cilju sprečavanja, otklaljalja ili smanjenja rizika,
odnosno u cilju potpune ili delimične eliminacije utvrđenih opasnosti i štetnosti tog
radnog mesta.

3.7. Inspektor rada utvrđuje da li je zaposleni u procesu rada primenjivao propisane

mere za bezbedan i zdrav rad, da li je obaveštavao poslodavca o nepravilnostima,
štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi na radnom mestu koja je ugrozila njegovu
bezbednost, odnosno koja je u vezi sa nastalom povredom, utvrđuje postupanje
poslodavca nakon primljenog obaveštenja, kao i da li se zaposleni, u vezi napred
navedenog, obraćao nadležnoj inspekciji rada (čl. 35. i 36. Zakona).

3.8. Ako se povreda dogodila u oblasti građevinarstva, odnosno na gradilištu

inspektor rada u postupku nadzora, pored napred navedenog, utvrđuje:

3.8.1. da li je poslodavac inspekciji rada prijavio početak radova i dostavio propisan

elaborat o uređenju gradilišta, odnosno da li je poslodavac izradio elaborat i da li
postoji na gradilištu (čl. 18. st. 2. zakona).

3.8.2. uvidom u evidenciju formiranu na gradilištu utvrđuje se da li je poslodavac

zaposlenog upoznao sa sadržinom posebnog elaborata, odnosno upoznao sa
načinom izvođenjaradova i merama zaštite na radu (čl.13. Pravilnika o sadržaju
elaborata o uređenju gradilišta).

Page 39
 40

3.8.3. da lije poslodavac, odnosno izvođač radova na radnom mestu, odnosno na

mestu na kome je došlo do povrede, sproveo mere bezbednosti i zdravlja na radu u
skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta, odnosno mere bezbednosti i zdravlja na
radu utvrđene propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u oblasti
građevinarstva (čl. 18. st. 3. Zakona, Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju
građevinskih radova).

3.8.4. U zavisnosti od uzroka, izvora i načina nastajanja povrede i eventualne

situacije da više poslodavaca dele isti radni prostor i da se to stanje dovodi u vezi sa
povredom, utvrđuje se da li je poslodavac sa ostalim poslodavcima zaključio pismeni
sporazum o načinu ostvarivanja saradnje u vezi primene mera za otklanjanje rizika
od povređivanja i o određivanju lica za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera
(čl. 19. Zakona).

4. SASTAVLJANJE ZAPISNIKA O NADZORU (UVIĐAJU)

4.1. Inspektor rada u toku vršenja nadzora vodi (sastavlja) zapisnik u skladu sa
odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

4.2. Zapisnik o izvršenom nadzoru u vezi povrede. potpisuje inspektor rada i lice
(lica) koje je učestvovalo postupak nadzora, odnosno lice (zaposleni) određeno od
strane poslodavca da inspektoru pruža potrebne informacije i obaveštenja, daje
podatke, akte i dokumentaciju, kao i ovlašćen od strane poslodavca.

4.3. Zapisnik se vodi (sastavlja) u potrebnom broju primeraka, od kojih se dva

primeraka uručuju poslodavcu.

4.4. Po izvršenom inspekcijskom nadzoru u vezi povrede na radu, načelnik odeljenja

/ šef odceka je dužan da primerak zapisnika i drugih spisa (rešenje, zahtev, prijava i
dr.) dostavi direktoru Inspektorata za rad.

4.5. Inspektor rada, u skladu sa utvrđenim činjenicama koje su doprinele nastanku

povrede na radu, preduzima sledeće:

Page 40
 41

 donosi rešenje kojim nalaže otklanjanje utvrđenih nedostataka, odnosno

zabranjuje rad na radnom mestu za vreme trajanja okolnosti koje su dovele
do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog,
 nalaže izmenu akta o proceni rizika kada utvrdi da mere koje su propisane
aktom o proceni rizika za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu
odgovarajuće, odnosno kada iste nisu sprečile nastanak povrede na radu;
 podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa u zapisniku
konstatovanim odgovornostima za utvrđene povrede Zakona,
 podnosi prijavu za pokretanje krivičnog postupka.

5. PRELAZNE I ZAVRŠNE NAPOMENE

5.1. Danom stupanja na snagu ovog uputstva prestaje da važi Uputstvo o vršenju
uviđaja u slučaju smrtne, kolektivne i teške povrede na radu 164-02-18/2001-04 od
11. 01. 2001. godine.

Mr Simo Kosić, dipl.maš.inž.

U Beogradu, oktobra 2018 god.

Page 41
 42

PREGLED KRETANJA POVREDA NA RADU OD 2005. DO 2017

GODINE

У периоду јануар – децембар 2017. године, инспектори рада су

извршили 919 инспекцијских надзора поводом смртних, тешких са
смртним, тешких, колективних и лаких повреда на раду и то:

 23 надзора поводом смртних повреда на раду :

o 9 у делатности грађевинарства,
o 5 у делатности индустрије и то:
 2 у делатности прераде дрвета
 1 у делатности производње прехрамбених производа
 1 у делатности производње метала, машина и друге опреме
 1 у делатности производње и дистрибуције електричне
енергије, гаса и паре

o 3 у делатности саобраћаја и складиштења

o 2 у делатности пољопривреде, шумарства и риболова,
o 2 у комуналној делатности и рециклажи,
o 1 у делатности трговине на велико и мало,
o 1 у делатности личних услуга

Page 42
 43

 16 надзора поводом тешких повреда на раду са смртним

исходом:

o 6 у делатности грађевинарства;
o 5 у делатности индустрије и то:
 2 у делатности производње метала, машина и друге опреме
 2 у делатностипроизводње хемијских производа, гуме и
пластике
 1 у делатности производње и дистрибуције електричне
енергије, гаса и паре

o 3 у делатности пољопривреде, шумарства и риболова

o 1 у делатности саобраћаја и складиштења
o 1 у делатности уметности, забаве и рекреације

 14 надзора поводом колективних повреда на раду:

o 6 у делатности индустрије и то:

 3 у делатностипроизводње хемијских производа, гуме и
пластике
 1у делатности производње метала, машина и друге опреме
 1 у делатности прераде дрвета
 1 у делатности производње папира и штампања

o 3 у делатности грађевинарства
o 2 у делатности трговине на велико и мало
o 2 у делатности пољопривреде, шумарства и риболова
o 1 у делатности државне управе

 817 надзора поводом тешких повреда на раду:

o 420 у делатности индустрије и то:

 128 у делатности производње метала, машина и друге
опреме
 70 у делатности производње прехрамбених производа
 56 у делатности производње хемијских производа, гуме и
пластике
 49 у делатности прераде дрвета
 27 у делатности производње неметалних минерала
 23 у осталој прерађивачкој делатности
 18 у делатности производње електричне опреме
 17 у делатности производње папира и штампања
 17 у делатности производње тектила, коже и обуће
Page 43
 44

 8 у делатности производње и дистрибуције електричне

енергије, гаса и паре
 7 у делатности производње метала, машина и друге опреме
o 116 у делатности грађевинарства
o 48 у делатности здравства
o 44 у делатности трговине на велико и мало
o 38 у делатности пољопривреде, шумарства и риболова
o 31 у делатности образовања
o 29 у комуналној делатности
o 28 у делатности саобраћаја и складиштења
o 16 у финансијској делатности и услугама
o 11 у делатности државне управе и осталим делатностима
o 10 у делатности услуга смештаја и исхране
o 9 у делатности информисања и комуникација
o 8 у делатности уметности, забаве и рекреације
o 5 у делатности личних услуга
o 4 у делатности рударства

 49 надзора поводом лаких повреда на раду:

o 25 у делатности индустрије
o 6 у делатности грађевинарства
o 5 у делатности трговине на велико и мало
o 4 у делатности пољопривреде, шумарства и риболова
o 3 у делатности услуга смештаја и исхране
o 2 у делатности саобраћаја и складиштења
o 1 у комуналној делатности
o 1 у делатности информисања и комуникација
o 1 у делатности образовања
o 1 у делатности уметности, забаве и рекреације

Анализа смртних повреда на раду,

које су се догодиле током 2017. године

- повреде на раду се најчешће дешавају у делатности грађевинарства

и индустрије (61% од свих смртних повреда на раду пријављених
инспекцији рада догодило се у наведеним делатностима и то 39
% у делатности грађевинарства и 22% у делатности индустрије),
- запослени, који су смртно страдали на раду, су мушког пола (повреде
на раду се најчешће дешавају у високоризичним делатностима и то на
тешким физичким пословима, на којима су углавном запослене особе
мушког пола);

Page 44
 45

- у 80% случајева повреде су се догодиле у првој смени (највећи број

послова се организује у дневним сменама – нарочито у
грађевинарству);
- 52% смртних повреда на раду догодило се код лица која су у
старосној доби од 36 - 45 година;
- 48% смртно страдалих на раду је завршило III степен стручне спреме,
а 30% је завршило IV степен стручне спреме;
- најчешћи узроци смртних повреда на раду су пад са висине (у 39%
случајева), струјни удар (у 22% случајева), ударац предметом у
покрету (у 22 % случајева), покретни делови машине (у 17 %
случајева);
- најкритичнији дани за смртно повређивање били су среда (26%), као
и понедељак (18%), петак (17%) и уторак (13%), и радно-правни
статус запослених код којих је наступила смрт услед повреде на раду
је:
- 70% смртно страдалих је имало заснован радни однос (уговор о
раду на одређено или неодређено време)
- 30% смртно страдалих је радило «на црно» (Лица која послодавци
ангажују без уговора о раду (рад ''на црно'') углавном обављају
повремене и привремене (сезонске) послове и ступају на рад без
претходног упознавања са технологијом рада, при чему се недовољно
води рачуна о њиховој стручној квалификацији за обављање тих
послова, као и о њиховом оспособљавању за безбедан и здрав рад.
Такође, послодавци лицима које ангажују ''на црно'' врло ретко
додељују на употребу и коришћење адекватну опрему за личну
заштиту на раду. Последица свега наведеног јесте повећан ризик од
повређивања код лица која раде ''на црно'', на шта недвосмислено и
указују подаци о повредама на раду).

АНАЛИЗА СМРТНИХ ПОВРЕДА НА РАДУ, ТЕШКИХ ПОВРЕДА НА РАДУ СА

СМРТНИМ ИСХОДОМ И ТЕШКИХ ПОВРЕДА НА РАДУ И ЛАКИХ ПОВРЕДА,
према делатности, узроку, извору повређивања, старосним групама,
степену стручне спреме, радно-правном статусу страдалог, делу тела,
полу, данима у недељи, сменама у којима су задобили повреду

Смртне повреде на раду у 2017. години

Page 45
 46

Page 46
 47

Page 47
 48

Page 48
 49

Page 49
 50

Тешке повреде на раду са смртним исходом у 2017. години

Page 50
 51

Page 51
 52

Page 52
 53

Page 53
 54

Тешке повреде на раду у 2017. години по делатностима

Колективне повреде на раду

Page 54
 55

Лаке повреде на раду

Упоредна анализа извршених инспекцијских надзора поводом смртних

повреда на раду, за период 2007. – 2017. године

Најчешћи узроци повреда на раду

Инспекцијским надзорима у области безбедности и здравља на

раду, утврђено је да послодавци у потпуности не спроводе одредбе Закона
о безбедности и здрављу на раду и подзаконских прописа.

Анализом узрока и околности због којих је дошло до повреда на

раду, утврђено је да су најчешћи узроци повређивања следећи:

Page 55
 56

- небезбедан рад на висини и на непрописно монтираним скелама;

- некоришћење прописаних средстава и опреме за личну заштиту на раду
првенствено рад без заштитног шлема и заштитног опасача;
- рад у непрописно обезбеђеним ископима;
- непримењивање основних начела организације извођења радова;
- одступање од прописаног и утврђеног процеса рада;
- непрописна сарадња (координација) учесника у раду,
- неправилан - непрописан рад са опремом за рад;
- неоспособљеност за безбедан рад ангажованих на раду;
- непотпуно спровођење мера безбедности и здравља на раду на
местима рада;
- ангажовање знатног броја необучених лица која раде на ''црно''.

Имајући у виду да су најчешћи узроци повреда на раду небезбедан

рад на висини, некоришћење прописаних средстава и опреме за личну заштиту
на раду (рад без заштитног шлема и заштитног опасача), као и рад у
непрописно обезбеђеним ископима, циљ спровођења свих превентивних мера
у области безбедности и здравља на раду јесте елиминисање или смањење
опасности и штетности у процесу рада, што се, поред осталог, постиже и
коришћењем средстава и опреме за личну заштиту на раду.

Примена средстава и опреме за личну заштиту на раду треба да

смањи или да елиминише могућност повређивања или обољевања, а не да
отежава рад или да повећава ризик од истих. Наменско коришћење средстава
и опреме за личну заштиту на раду (заштитни шлем, заштитни опасач за рад на
висини, заштитне наочаре, антифони, заштитне рукавице, заштитна обућа и
др.) умногоме доприноси спречавању повређивања запосленог.

Такође, нека лица која су задобила смртне и тешке повреде на

раду у делатности грађевинарства нису имала закључене уговоре о раду. Лица
која послодавци ангажују без уговора о раду (рад ''на црно'') углавном обављају
повремене и привремене (сезонске) послове и ступају на рад без претходног
упознавања са технологијом рада, при чему се недовољно води рачуна о
њиховој стручној квалификацији за обављање тих послова, као и о њиховом
оспособљавању за безбедан и здрав рад. Последица свега наведеног јесте
повећан ризик од повређивања код лица која раде ''на црно'', на шта
недвосмислено и указују подаци о повредама на раду.

Page 56
 57

Page 57