VOĆARSTVO

Priredio
Igor D espotović

Kragujevac,2014.
 Voćarstvo

POJAM I DEFINICIJA VOĆARSTVA

Voćarstvo je grana poljoprivrede, koja se bavi

proizvodnjom, uzgojem, zaštitom i prodajom voća.
Cilj je dobiti kvalitetno voće uz male troškove
proizvodnje. Voćari se bave proizvodnjom voća, od planiranja i
odabira sadnog materijala preko prihrane i zaštite do berbe
plodova.
Agroekološki uslovi proizvodnje voća su:
1. klima,
2. tlo i
3. položaj.

Priprema terena i podizanje voćnjaka obuhvataju:

- izbor terena,
- analizu tla i đubrenje,
- izradu plana voćnjaka i
- nabavku kvalitetnih sadnica voćaka.

U voćnjaku se obavljaju radovi obrade tla, zaštite od

vremenskih neprilika, navodnjavanja ioprašivanja.
U voćarstvu koristi se poljoprivredna mehanizacija za
obradu tla, sredstva za zaštitu voćaka, alati za rezidbu, oprema

5
 Voćarstvo
za berbu iskladištenje.
Kada je zrelo ili poluzrelo, voće se bere, skladišti,
razvrstava po klasama i kvalitetu, pakuje se i transportuje do
mesta prodaje.
Voćnjak je tradicionalni oblik voćarstva. U njemu rastu
visoka stabla različite dobi i različitih vrsta.
Plantaže voća su monokulture jedne vrste voća uz
primenu sredstava za zaštitu voća.

VOĆE
Voće spada u posebnu grupu namimica koje se, sa
pojedinim izuzecima odlikuju:
• malom energetskom vrednošću
• velikim sadržajem vode
• malom količinom proteina i masti
• znatnim sadržajem ugljenih hidrata i celuloze
• bogatstvom mineralnih sastojaka i vitamina, kao i
sadržajem drugih hranjivih sastojaka kao što su enzimi,
organske kiseline, antocijani, tanini i dr.
Zbog ovakvog sadržaja, pre svega, mineralnih
sastojaka, vitamina, celuloze, enzima i drugih koji imaju
prevashodno zaštitnu ulogu u organizmu, kao i sadržaju voćnih
šećera koji predstavljaju vrlo pogodne izvore energije, voće i
povrće ima veliki značaj za ljudsko zdravlje.
Voće je bogat izvor vitamina, mada ih, u poređenju sa
povrćem, voće sadrži manje.
6
 Voćarstvo
Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i karotena.
Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih
činilaca.
Vitamin C nije podjednako raspoređen u celom plodu.
Najviše ga ima u Ijusci i ispod nje.
Drugi vitamin po važnosti i količini je karoten. Najviše
ga sadrže: kajsija, ananas, suva šljiva, breskva, Iubenica itd.
U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: K,
E, vitamine B grupe.

Viilk >df4«iu FiiJJ M J

Ir tM n v c fiT i O lirift
v sa (TJrtro ..r*.... ..» 9 .....
i ti 41 11 11 1) i; 1
H ii i'i a a ii a
J.rj * ii . n 8 *3 *
im « » u Oi t n » I.Ž i
n Si 11 >51 n 8 (3 1 *
u e « is i H 8 ir ( c
m X flf . 1) .8 u i i
mn V a .... 1?...... M .......... li S »"i w..
JafMj * a ? II . u » V i a
m .i * * K i 13 8 i.) 1 «
f n iit t lj '« n 4 !( f » 13 13 ;s?

u * 4 ii t a 13 «
f f iA
*M
Oii 1*4 U 1W 13 t

3 m 11 $9 III J« S3 r ~ ■

7
 Voćarstvo

VRSTE VOĆA

Najznačajnije vrste voća koje se gaje u našim krajevi-

ma su:
1. Jabuka,
2. Kruška,
3. Šljiva,
4. Trešnja,
5. Višnja,
6. Breskva,
7. Kajsija,
8. Dunja,
9. Dud,
10. Orah,
11. Smokva,
12. Lešnik,
13. Mušmula,
14. Malina,
15. Kupina,
16. Jagoda,
17. Borovnica,
18. Brusnica
19. Aronija
20. Grožđe

8
Voćarstvo

9
 Voćarstvo

JABUKA
Jabuka (Malus), je rod drvenastih biljaka iz familije
Rosaceae kao i ime za njihov plod (naučno ime ploda je
pomum). Postoji između 25 i 50 vrsta u ovom rodu i preko
7500 kultivara domaće jabuke. Domaća jabuka je listopadno
drvo visine i do 12m, sa gustom krošnjom. Listovi su
naspramno raspoređeni, ovalni sa izraženim vrhom i
nazubljenom ivicom. Cvetovi su bele boje (početkom cvetanja
rozikasti), sa 5 kruničnih i 5 čašičnih listića. Plod sazreva
krajem leta i tokom jeseni.
Domaća jabuka (Malus domestica Borkh.) je verovatno
hibridnog porekla, a nastala je u centralnim delovima Azije.
Njoj najsrodnija vrsta, Malus sieversii, se još uvek može naći
na planinama u Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i nekim
delovima Kine, na visinama između 1200 i 1800 m iznad nivoa
mora. Kako su kroz ovaj predeo prolazili putni pravci koji su
povezivali Kinu sa Bliskim Istokom i Evropom, verovatno su
putnici ti koji su doprineli rasprostiranju jabuke van svoje
domovine. Postoje arheološki primerci jabuka iz Anadolije koji
su stari nekih 8500 godina, mada se još uvek sa sigumošću ne
može govoriti otkuda tu jabuke i da li su ih ljudi uzgajali.
Prvi podaci o kultivaciji jabuke govore o uzgoju u
Anadoliji i severnoj Mesopotamiji u drugom milenijumu p.n.e.
Do 500. god. P.n.e. jabuka je verovatno bila uzgajana širom
Persijkog Carstva. Kada je Aleksandar Makedonski zavladao
Persijom oko 300. god. P.n.e. uzgoj jabuke se proširio kroz
10
 Voćarstvo
grčki (helenski) svet.
Teofrast je razlikovao slatku domaću jabuku i
kiselkaste divlje. Sa razvojem Rimskog carstva razvilo se i
voćarstvo, a domaća jabuka se proširila ka zapadnoj i severnoj
Evropi. Sa širenjem svog areala, domaća jabuka je dolazila u
kontakt sa divljim vrstama roda Malus, često je hibridizovala i
obogaćivala svoj genotip. Takođe je jako brzo zamenila ove
divlje vrste u životu ljudi, tako da su one najpre potisnute a
potom i verovatno iščezle. Ovo bi značilo da jabuke koje su jeli
Kelti, Franci, Gali i druga germanska plemena, kao i Stari
Sloveni, više ne postoje na planeti.
Od 13. veka n.e. jabuke su postale veoma uzgajana
vrsta širom Evrope. Tokom 16. i 17. veka evropski kolonisti
prenose jabuku u Amerike. Sredinom 17. veka prenose je u
Južnu Afriku. Krajem 18. veka počinje uzgoj jabuke u
Australiji i na Tasmaniji. Tako domaća jabuka može zahvaliti
napretku civilizacije na širenju areala.

VRSTE JABUKA

Jabuka je jedna od najrasprostranjenijih voćki u svetu,

ima preko 10.000 sorti. Može biti kisela ili slatka, a po obliku
okrugla, šiljata ili pljosnata. Po boji, jabuke mogu biti crvene,
žute ili zelene, a po glatkoći sjajne i hrapave.
Najpoznatije sorte su: zlatni delišes, jonatan, ajdared, crveni
delišes, greni smit...

11
 Voćarstvo
GLOSTER (NEMACKA)
Plod je krupan do vrlo krupan
mase od 180-260 g
zarubljenokupastog. oblika
slična je Ričaredu. Pokožica
svetlo zelena, u berbi svetlo
žuta, veći deo ploda prekriven
ružicastom svetlocrvenom
bojom, meso bledožuto, sočno,
slatko, blagonakiselo, aromatično. Sazreva polovinom IX
meseca. Bujna je uskopiramidalne krune, cveta srednje rano i
dugo. Osetljiv je na č. Krastavost, posmeđivanje pokožice,
srednje osetljiv na plamenjaču, otporan na pepelnicu i mraz. Na
slabobujnim podlogama M 9 i M 27 može da rodi i do 40t/ha.
Ponekad rađa naizmenično (altemativno). Rezidbom je
potrebno sprečavati jačanje vrsne krune. Oprašuju ga: Elstar,
Akane, Jonatan, Ričared, Spartan, Merloze, Greni smit, Zlatni
delišes.
RIČARED (S.A.D.) Plod je
srednje krupan do krupan,
zarubljenokupast, boja pokožice
svetlozelena do bledožuta,
jarkocrvena boja pokriva celu
površinu ploda. Meso žućkasto,
sočno, sladunjavo i aromatično.
Ričared ima nejkvalitetnije
plodove u grupi Ruž delišesa.

12
 Voćarstvo
Sazreva u drugoj polovini IX meseca. Bujno stablo naročito u
prvim godinama. Cveta srednje rano i kratko. Osetljiv je na
zimske i prolećne mrazeve. Č. Krastavost, nedostatak Mg, Mn i
Zn, gušenje korena, a otporan je na pepelnicu. Dobre rezultate
daje na pođlogama M 9 i M 26, plodnom zemljištu i pri visokoj
agrotehnic; rađa vrlo dobro. Diploidna sorta, oprašuju ga:
Akane, Jonatan, Zlatni delišes, Merloze, Ajdared, Greni smit. U
hladnjači se čuva do aprila. Na trzištu postiže povoljnu cenu.

AJDARED (S.A.D.) Plod

je krupan loptastokolačast,
pokožica žuto zelena
prekrivena većim delom sa
privlačnim crvenilom.
Meso čvrsto, sočno,
beličasto, vinastonakiselo,
kvalitetno. Plod dobro
podnosi rukovanje i
transport odležavanjem dobija na sočnosti i ukusu. Sazreva
krajem IX početkom X meseca. Stablo je do srednje bujno,
srednje rano cveta pogodna za formu vretenast žbun. Cvet je
osetljiv na pozni mraz. Dosta je osetljiva na pepelnicu, srednje
osetljiva na plamenjaču, otpoma na čađavu krastavost. Moguća
pojava jonatanovih pega. Jedna od vodećih i ekonomski
značajnih sorti kod nas. Uvek ima dobru tržišnu cenu. Na
podlogama slabe i srednje bujnosti (M 9, M 26, MM 106) uz
dobru negu daje visoke i redovne prinose. Dobar je oprašivač

13
 Voćarstvo
mnogih sorti, a njega oprašuju: Koks, Oranž, Jonatan, Čadel,
Ričared, Starking, Zlatni delišes, Merloz, Greni smit, Gloster.
Na rano obranim plodovima može se javiti posmeđivanje
pokožice. Plod ne otpada.
MUCU (JAPAN) Plod krupan do vrlo
krupan, zarubljenokupast mase oko
180-360 g. Liči na zlatni delišes, ali je
daleko kvalitetniji. Pokožica je
žutozelena, pojedini plodovi na
sunčanoj strani imaju blago rumenilo.
Meso čvrso, sočno, slatkonakiselo.
Sazreva krajem IX početkom X
meseca. Stablo je bujno širokopiramidalne krune, cveta srednje
pozno. Osetljiva je na zimske mrazeve čađavu krastavost ,
plamenjaču a otporna na pepelnicu i sušu. Triploidna je sorta uz
najmanje dva oprašivaca pored sebe, rano prorodi i redovno i
obilno rađa. Pošto je bujna koristi slabo bujne podloge M 9 i M
27. Oprašivači: Koks oranž, Merloz, Greni smit, Jonatan, Ruž.
Delišes, Starking, Starkrimson, Ajdared i Greni smit.

KOLAČARA (NEPOZNATO
POREKLO). Plod srednje krupan
kolačastog (pljosnatog) oblika, mase oko
120-150g. Pokožica tanka, sjajna, masna
zelene boje koja zrenjem prelazi u žutu.
Veci deo ploda prekriven jarkocrvenim
prugama i mrkim tačkicama. Meso belo,

14
 Voćarstvo
Čvrsto, kiselo, blago aromatično, pogodno u ishrani dijabetičara.
Sazreva polovinom X meseca. Bujna je i dugovečna retke i
loptaste krune, srednje rano cveta, ima krupne, bele cvetove.
Otpoma je prema zimskim mrazevima, a vrlo osetljiva na č.
Krastavost, zreli plodovi lako otpadaju. Ima slabo klijav polen,
triploidna je, treba joj dva oprašivača od sledećih: Zlatna
parmenka, Jonatan, Ruž delišes. Sklona je naizmeničnom
radjanju. Kod nas je još uvek dosta rasprostranjena. Plodovi se
čuvaju do aprila.

ČAČANSKA POZNA
Plod kmpan, loptastokolačast.
Mase oko 210g. Pokožica u berbi
zelenožuta a preko 80% ploda
prekriveno intenzivnim crvenilom.
Meso bledožuto, čvrsto,
sočno, vinastokiselo, aromatično i
ukusno. U čuvanju se poboljšava
kvalitet ploda. Transportabilna. Sazreva krajem IX i početkom
X meseca. Stablo je bujno cveta srednje pozno blago se orezuje.
Nije osetljiva na čađavu krastavost i pepelnicu. Umereno
osetljiva na mraz. Ima pojave gorkih pega. Na slabobujnim
podlogama M9 i M26 umereno rađa. Bolje rezultate daje na
plodnoj zemlji i većoj nadmorskoj visini. Dobro je oprašuju
Zlatni delišes, Jonatan i Melroz.

15
 Voćarstvo
ČADEL Sorta Čačanske
selekcije. Plod srednje krupan do
krupan, loptastokupast. Pokožica
u berbi žutozelena, prekrivena
prugastom svetlocrvenom bojom
po skoro celoj površini ploda.
Meso svetložuto, vinastonakiselo
aromatično, desertno, kvalitetno.
Dobro podnosi manipulacije. Vreme zrenja je treća dekada IX
meseca. Srednje je bujna sorta, cveta srednje rano. Umereno je
osetljiva na čađavu krastavost i pepelnicu. Dobro rađa, čuva se
do aprila. Na podlogama M9 i M26 i u obliku vretenastog
žbuna pogodna za gustu sadnju. Dobro je oprašuje ajdared.
Zbog dobrih odlika ova naša zimska sorta zaslužuje pažnju.

FRIDOM (B.Z.H) Plod je srednje krupnoće, mase oko

150g loptasto-kolačastog oblika. Pokožica je žuta, prekrivena
prugastim crvenilom na oko 60% površine ploda. Meso je krem
belo, čvrsto, fino, nežno, sočno, nakiselo, privlačno, dobrog
kvaliteta i dobro za sok. Sazreva u trećoj dekadi IX i početkom
X meseca. Stablo je bujno, širokopiramidalne krune
srednjeranog cvetanja. Pouzdano je otpoma na čađavu
krastavost dobro podnosi zimske i pozno prolećne mrazeve.
Otpoma na plamenjaču. U Njujorškoj oglednoj stanici ova sorta
nije prskana protiv bolesti 23 godine bez štetnih posledica, što
je svrstava među sorte pogodne za proizvodnju biološki zdrave
hrane. U hladnjači se čuva do januara. Pogodna za industrijsku

16
 Voćarstvo
preradu.
M ELROZ Plod je krupan izduženokolačast,
blagorebrast. Pokožica ploda je glatka, elastična, žutozelena. Na
sunčanoj strani dopunska crvena boja čiji intenzitet zavisi od
podloge, nadmorske visine i osunčanosti. Meso je bledožuto,
čvrsto, sočno, slatkonakiselo. Sazreva krajem IX početkom X
meseca. Stablo je do srednje bujno, srednje pozno do pozno
cveta. Cvet je relativno otporan prema poznim mrazevima, a list
i plod srednje otporni na čađavu krastavost, pepelnicu i
plamenjaču. Plod je osetljiv na gorke pege. Veoma je rodna, a
plodovi lako otpadaju pred berbu. Ako se ne čuva u povoljnim
uslovima plod brzo brašnjavi. Na podlogama slabije bujnosti
M9 i M27 pogodna za gustu sadnju. Diploidna je. Oprašuju je:
Zlatni delišes, Koks oranž, Ajdared i Greni smit. Plod se Čuva u
hladnjačama do kraja maja na temperaturi od 2-3 stepena, do
marta.

JONAGOLD Pogodna je za
niže i srednje terene. Spada
među najkasnje sorte.
Plodovi su krupni i vrlo
krupni, crvene boje, veoma
dobrog ukusa. Odlične
rodnosti. Mnoge sorte su
dobijene od nje.

17
 Voćarstvo
JONAGORED Visoko kvalitetna sorta a nastala je kao
mutacija od sorte Jonagold. Postoji veliki broj klonova i kolor
verzija.

JONATHAN Plod srednj

krupnoće, loptasto koničan,
blago rebrast, privlačan.
Pokožica tačna, bledozelena,
znatan deo površine prekriven
crvenilom slabijeg intenziteta od
Crvenog jonatana. Meso
bledožuto, vinastokiselo izvrsno.
Dobro podnosi prevoz. Bere se polovinom septembra 3-4 dana
posle Crvenog jonatana. Stablo umereno bujno, redovno se
orezuje, srednje pozno cveta. Manje osetljiv na čađavu
krastavost, osetljiv na pepelnicu i gorke pege. Zečevi i glodari
zimi rado napadaju koru drveta. Rodnost kao kod Crvenog
jonatana rano prorodi redovno i obilno rađa podloge M9, M26,
MM106, A2. Lišće i mladari osetljivi na pepelnicu, plod na
gorke pege. Oprašivači: Ajdared, Ričared, Melroze, Greni smit,
Zl. Delišes.
CRVENI JONATAN (JONARED) Mutant Jonatana.
Plod srednje krupan Loptasto koničan prekriven po celoj
površini jarkim crvenilom, privlačan. Meso bledožuto, čvrsto,
sočno, vinasto kiselo, aromatično, veoma kvalitetno. Bere se
kada pokožica dobije bledozelenu boju. Dobro podnosi
transport. Bere se polovinom avgusta 3-4 dana pre Jonatana.

18
 Voćarstvo
Stablo umereno bujno, srednje poznog cvetanja. Oštro se reže.
Manje osetljiv na čađavu krastavost, osetljiv na pepelnicu i
gorke pege, otporan na mraz. Rano prorodi, redovno i obilno
rađa podloge iste kao i kod Jonatana. Oprašivači: Ajdared,
Ricared, Melroze, Greni smit, Džems griv, Koks oranž,
Spartan, Zl. Delišes. Dobar je oprašivač. Traži dobru negu i
zaštitu od pepelnice.
GOLD STAR Vrlo kvalitetna sorta jabuke. Plod
krupan do vrlo krupan, oko 220g. Zelenkasto-žute boje,
ponekad na obrazu narandžaste boje. Sazreva kad i Zlatni
delišes. Pogodna je za srednje i višlje terene. Otpoma na
krastavost. Dobar je oprašivač.
LUNA Podseća na Zlatni delišes, meso je sočno i jako
aromatično. U skladištenju ima tendenciju uvenuća plodova.
Otporna je na krastavost. Pogodna je u toplijim i srednjim
terenima.

ZLATNI
DELIŠES
Plod srednje
krupan do
krupan, mase
od 120-200g
koničnog
oblika, pokožica zelenožuta u skladištu prelazi u slamastožutu.
Meso žuto, slatko, desertno, ali ne bas sjajnog ukusa zbog
dominacije šećera nad kiselinama. Plod osetljiv na transport.

19
 Voćarstvo
Sazreva u drugoj polovini septembra. Kao stablo u početku je
bujan kasnije pod rodom srednje bujan. Cveta srednje pozno.
Cvet otporan na mraz osetljiv je na čađavu krastavost, viruse,
mikroplazme, rđastu mrežavost pokožice. Kod nas se dosta gaji
plantažno, jedna od vodećih sorti. Osetljiv je na prskanje
preparatima na bazi S i CU. Rano prorodi i obilno rađa na
podlogama M9 i M26 kao i na MM106. Diploidna je sorta,
dobar oprašivač, a nju oprašuju: Ajdared, Akane, Gloster, Greni
smit, Jonatan, Melroz, Ricared. Plodovi se proređuju. Postoje
mutanti i sper-tipovi Zlatni delišes Klon "B".

RUŽIČASTI DELIŠES
Plod srednje krupan do krupan,
zarubljenokupasti, mase od 135-
200g. Pokožice ružičaste. Meso
žućkasto, sladunjavo specifične
arome. Plodovi grupisani u grozdove.
U običnim uslovima brzo brašnjave.
U hladnjači se čuva do marta. Dobro
podnosi rukovanje i prevoz. Sazreva
u drugoj polovni septembra. Stablo je
bujno posebno u prvim godinama. Cveta srednje rano i kratko.
Osetljiv je na zimske i prolećne mrazeve, čađavu krastavost,
nedostatak Mg, Mn i Zn, gušenje korena, a otporan na
pepelnicu. Meso ploda sklono slatkavosti. Postoje mutanti
Ružičastog delišesa boljih osobina. Oprašivači: Zl. Delišes,
Jonatan, Akane, Melroze, Greni smit. Gaji se na slabobujnim

20
 Voćarstvo
podlogama.
GRENI SMIT
(AUSTRALIJA) Plod je krupan,
zarubljenokupast, mase oko 200g.
Pokozica debela, cvrsta, zelena sa
krupnim belim tackama. Meso je čvrsto,
rskavo, sočno, beličasto, slatkonakiselo,
osvežavajuće slabe arome, osrednjeg
kvaliteta. Sazreva u drugoj polovini X
meseca. Stablo srednje bujno do bujno.
Cveta pozno i dugo i ima veoma dug period vegetacije. Otporna
sorta na mrazeve, umereno osetljiva na čađavu krastavost i
pepelnicu, otporna na plamenjaču, udare grada, osetljiva ja na
viruse i mikroplazme. Sa bezvirusnim kalemovima i podlogama
M9 i M27 pogodna za zasnivanje gustih zasada, gde rano
prorodi i rađa veoma dobro i redovno. Diploidna je sorta i
dobar oprašivač, a nju oprašuju: Spartan, Gloster, Jonatan, Ruž
i Zl. Delišes, Ricared, Ajdared, Melroz. Plod se čuva do
februara, meso ploda sklono slatkavosti.
GALA Sazreva u ranu jesen. Plod je srednje veličine,
crvene boje, hrskava, veoma dobrog slatkonakiselog ukusa.
Atraktivna jabuka. Dobro se skladišti.
FUJI Jedna od najkasnijih sorti, atraktivna sa visokim
prinosima. Odličnog ukusa. Plodovi su srednji do veliki crvene
boje, a da bi postigli veličinu potrebno je proređivanje. Dobra je
za skladištenje.

21
 Voćarstvo
TOPAZ Češka je sotra, spada u novije. Kasnija je
jabuka umerene rodnosti, krupnih, crvenih, atraktivnih plodova,
nakiselog ukusa. Otpoma je na krastavost i pepelnicu jabuke.
ŠAMPION Češka je sorta odličnog ukusa. Uklapa se u
svim oblastima posebno na većim nadmorskim visinama.
Plodovi su krupni crvene boje.
SIRIJUS Češka sorta visokog kvaiiteta. Sređnje rana
sorta rađa obilno i redovno, plodovi su srednje veličine,
zelenkasto-žute do žute boje. Meso je čvrsto i veoma sočno,
topi se, jako aromatično, odličnog ukusa. Plodovi se dobro
čuvaju. Sorta je otpoma na krastavost i blago osetljiva na buđ.
Pogodnaje zatople i srednje pozicije.
SELENA Češka sorta. Odlikuje se dobrim ukusom i
atraktivnim izgledom. Otpoma na krastavost.

Jabuka u ishrani

Jabuka nema veliku energetsku vrednost pa je

pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima,
vitaminima i drugim korisnim sastojcima.

Nutritivni sastav:
Jabuka,100g:

K alorija 52
Ukupno masti 0,2g
Zasićene masti O.lg

22
 Voćarstvo
H olesterol Omg
Natrijum lm g
Ugljikohidrati 13.8g
D ijetna vlakna 2.4g
Šečeri 10.4g
Proteini 0.3g
Kalcijum 6mg
Kalijum 107mg

tali sastojci:
• belančevine (u manjem obimu)
• biljna vlakna
• biljne masti
• vitamin A
• vitamin B
• vitamin C
• gvožđe
• eterična uija
• kalijum
• kalcijum
• karotin
• magnezijum
• minerale
• natrijum
• oligo elemente
• organske kiseline
23
 Voćarstvo
• pektin
• proteine
• sumpor
• ugljene hidrate
• fluor
• flavonoide
• fosfor
• hlor
• celulozu
• šećer (fruktozu i glukozu)

JABUKA KAO LEK

Jabuke su vrlo su važne za negu zuba, zato ih je najbolje

jesti sirove i neoljuštene, jer se grickanjem sveže jabuke čiste
zubi voćnim sokom iz jabuke, a i cela usna šupljina.
Sirove oljuštene jabuke trebalo bi da izbegavaju osobe
koje pate od dijareje, gastritisa i ulkusa. Međutim, pečene ili
kuvane jabuke su lek za ove tegobe. Zbog sadržaja pektina
jabuke su dobre u eleminicaji viška holesterola i izlučivanja
štetnih matreija iz organizma, pa je dobro da ih konzumiraju
osobe koje pate od oboljenja jetre i bubrega, kao i za lečenje
anemije. Protiv anemije svako jutro na gladan stomak pojesti
jednu narendanu jabuku prelivenu sokom od limuna, kašikom
meda i kašičicom soka od drenjina ili bokvice.

24
 Voćarstvo

Jabuka može da pomogne kod dijabetesa tipa 2,

visokog holesterola, astme, zatvora, groznice, lošeg varenja,
suvog kašlja, raka, kardiovaskulame bolesti, čira, gušavosti,
dijareje, ateroskleroze i reumatoidnog artritisa. Jača tanko i
debelo crevo, jetru, organe za varenje, kardiovaskulani sistem i
krvne sudove.

25
 Voćarstvo
Jabuka može pomoći u lečenju nekih bolesti i
tegoba:
• avitaminoza
• alergije
• angina pektoris
• arteroskleroza
• bolesti želuca
• bolesti zuba, grla i ždrela
• bronhitis, prehlade i grip
• visok krvni pritisak
• gojaznost
• gubitak koncentracije
• zatvor
• infektivna oboljenja
• infarkt
• jačanje imunološkog sistema
• kašalj
• mamurluk
• nadutost
• neke vrste raka
• nervoza
• osteoporoza
• otežano mokrenje
• povišeni nivo holesterola
• problemi sa varenjem
• problemi sa želudcem
• problemi sa nervima

26
 Voćarstvo
• problemi sa krvnim sudovima
• problemi sa cirkulacijom
• protiv UV zračenja
• razdražljivost
• sinuzitis
• smanjenje umora
• stabiliše crevnu floru
• tromboza

UZGOJ JABUKE

Uslovi u kojima uspeva jabuka

Jabuka je široko rasprostranjena voćna vrsta jer se

veoma dobro prilagođava prirodnim uslovima područja gajenja.
Ima je i visoko u planinama i u rečnim dolinama. Uspešno se
gaji na temperaturama od -25 do +35 stepeni. Ipak, bolje
podnosi umereno hladna područja od onih u kojima vladaju
velike vrućine. Njena osetljivost na izuzetno visoke ili niske
temperature zavisi od faze razvoja u kojoj se nalazi.
U fazi zimskog mirovanja može da izdrži temperature i
od -40 stepeni, dok u fazi formiranja pupoljaka dolazi do
oštećenja na svega -4 stepena. Cvetovi i tek formirani plodovi
su najosetljiviji na izloženost niskim temperaturama i
izmrzavaju na svega -1 stepen.
Kao i kod šljive i drugih voćnih vrsta, najvažniji
27
 Voćarstvo
preduslov za uspešno gajenje jabuke predstavlja kvalitetno
zemljište. Pošto koren jabuke prodire duboko u zemlju, bitno je
da zemljište bude duboko i propustljivo. Najpogodnija su slabo
kisela zemljišta (Ph 5,5 do 6,5).
Uz odgovarajuću pripremu zemljišta, za proizvodnju
jabuke odgovaraju i smonice. Za ovu namenu ne odgovaraju
zabarena, teška i pseudoglejna zemljišta.
Pre podizanja zasada jabuke, sa odabrane parcele
obavezno uzeti uzorke zemljišta za analizu njegove proizvodne
sposobnosti. Uzorci moraju biti sa dve dubine: prvi od 0-30 cm
i drugi od 30-60 cm. Za analize zemljišta je zadužena
Poljoprivredna struČna služba, koja će vam na osnovu dobijenih
rezultata dati preporuke za odabir odgovarajuće parcele,
najpovoljnijeg zemljišta, kao i preporuke za pripremu zemljišta
za podizanje zasada jabuke (dodavanje kreča, đubrenje, oranje,
freziranje...).
Pošto jabuka nakon sađenja na istom mestu ostaje duži
niz godina, konačnu odluku o podizanju zasada ove voćne vrste
treba prepustiti stručnjacima.

Priprema zemljišta

Priprema zemljišta za podizanje jabučnjaka

podrazumeva krčenje, čišćenje i ravnanje terena. Sa zemljišta je
potrebno povaditi panjeve, ukloniti kamenje i korove i tek onda
preći na ravnanje i rasturanje đubriva. Za ovu svrhu se koriste i

28
 Voćarstvo
organska i mineralna đubriva. Preporuka je koristiti goveđi
stajnjak u količini od 20 tona po hektaru.
Od mineralnih hraniva koriste se fosforna i kalijumova
đubriva, koja se dodaju na dubini od 40 cm i to 60 kilograma po
hektaru fosfornih i 120 kilograma po hektaru kalijumovih.
Nakon rasturanja đubriva radi se duboko oranje na
dubini koju određuje tip zemljišta i konfiguracija terena
(poželjno je oranje obaviti na dubini od 40-60 cm).
Najbolje je vršiti oranje u septembru ili oktobru, kada
je zemljište umereno vlažno i lako za obradu.

Sadnja jabuke

U zavisnosti od oblika krošnje zavisi i rastojanje

između sadnica. Na rastojanje između sadnica utiče i bujnost
sorte i podloge, klima, zemljište, planirane agrotehničke mere,
odnosno raspoloživa mehanizacija.
Kod jabuke postoje tri načina formiranja krune:
prirodni, veštački i poluveštački.
Prirodni oblici se formiraju bez uticaja čoveka i u
praksi se nazivaju ,,u slobodnom porastu”.
Poluveštački način form iranja krune su
karakteristika poluintenzivne voćarske proizvodnje. Učešće
čoveka kod njihovog oblikovanja je značajno, uz uvažavanje
prirodnih tendencija koje ispoljava vrsta, odnosno određena

29
 Voćarstvo
sorta. U ovu grupu uzgojnih oblika se ubrajaju obična piramida,
etažna piramida, poboljšana etažna piramida, vretenasta
piramida, kombinovana piramida i slične.
Veštački uzgojni oblici se obrazuju uz znatno učešće
čoveka i u veiikoj meri odstupaju od prirodnih sklonosti vrste,
odnosno sorte. U ovu grupu spadaju: pravilna i nepravilna
palmeta kosih grana, vretenasti žbun, vitko vreteno i njegove
modifikacije i drugi.
U novijim zasadima kod nas i u svetu, veštački oblik
krune se najčešće primenjuje.
Kod poluveštačkih sistema gajenja grane su slobodno
razvijene u prostoru. Osnovne grane krošnje se razvijaju pod
uglom od 45 do 60 stepeni. Donje grane se razvijaju pod
manjim uglom. Osnovne grane su veoma slične jedna drugoj i
granaju se naizmenično na svakih 50-80 cm.

Stajsko đubrivo

30
 Voćarstvo

Izbor sorte za gajenje

Danas u svetu ima preko 10 000 sorti jabuka, pa je
preduslov za uspešnu proizvodnju pravilan izbor sorte.
Kod izbora sorte treba voditi računa o agroekološkim
uslovima u kojima će se gajiti jabuka. Postoje sorte koje
uspevaju u svim sredinama ali ne daju svuda dobar kvalitet
plodova. Sorte jabuke koje se preporučuju za gajenje u našim
voćarskim regionima podeljene su po vremenu zrenja na:
Letnje sorte: starkova najranija (Stark earliest), vista
bela (Vista Bella), mantet (Mantet), crveni džems griv nojman
(Erich Neumann Roter James Grieve), prima (Prima).
Jesenje sorte: samered (Summerred), akane
(Akane=Primrouge), elstar (Elstar), klonovi gale.
Zimske sorte: džonagold (Jonagold) i njegovi crveni
mutanti (jonagored, dekosta, vilmuta, red jonaprins), ričared
(Richared Delicious), zlatni delišes (Golden Delicious),
odnosno njegovi klonovi (klon B i rainders), melroze
(Melrose), ajdared (Idared), crveni delišes (Red Delicious) i
njegovi klonovi (hapke, red čif-kampspur), čadel (Čačanski
delišes), Fudži (Fuji) i njegovi klonovi, greni smit (Granny
Smith).

31
 Voćarstvo

Nega jabuke

Neposredno posle sađenja treba skinuti etikete sa

sadnica i orezati ih. Orezivanje treba raditi u proleće, bez obzira
kada je jabuka posađena. Rezidba podrazumeva skraćivanje
jednogodišnje sadnice do visine koja je predviđena za visinu
debla. U toku zime preporučuje se jedno zimsko prskanje od
bolesti i štetočina.
Zemljište u mladom jabučnjaku treba održavati
redovno. U toku vegetacije preporučuje se plitko oranje
(tanjiračama ili drugim kultivatorima). Ovo raditi u više navra-
ta, što zavisi od količine padavina i vremenskih prilika.
Preporučuje se obrada zemljišta posle svake obilnije
kiše kako ne bi došlo do formiranja pokorice. Dublje oranje se
obavlja u jesen sa kojim se vrši i zaoravanje đubriva.
Mladi zasad obavezno zaštititi od glodara, prvenstveno
od zečeva i miševa. Najbolje, ali i najskuplje, jeste ograđivanje
pletenom žicom. Sadnice se mogu zaštititi slamom ili talasastim
kartonom koje u rano proleće obavezno treba ukloniti. Zaštita
od glodara se efikasno vrši i postavljanjem specijalnih ili
improvizovanih mrežica oko svakog stabla (mrežice koje se
koriste u građevinarstvu).

Đubrenje jabuke
Đubrenje u mladom jabučnjaku ima poseban značaj.
Njime se obezbeđuje pravilna ishrana biljaka a time i njen
32
 Voćarstvo
dobar rast i formiranje organa za razmnožavanje. U ishrani mla-
dih voćki najbitniji hranljivi element je azot. Pravilno i redovno
dodavanje azotnih đubriva dovodi do redovnog i obilnog
plodonošenja.
Ipak, prevelika količina azotnih đubriva će
prouzrokovati velike štete kod jabuke. Najčešće dolazi do
produžetka vegetacije, prirasti ne uspevaju da sazru u jesen i
može doći do njihovog izmrzavanja.
U prvoj godini posle prijema sadnica (u maju) obavlja
se prihranjivanje KAN-om u količini od 80 do 100 g po stablu.
Đubrivo se rastura ravnomerno oko jabuke na površini od oko
0,8 m2 i zatim zatrpa prekopavanjem.
U drugoj godini se rastura po 70-100 g oko svakog
stabla NPK đubriva (10:12:16). Početkom marta stabla se
prihranjuju sa 80-100 g KAN-a.
U trećoj godini za osnovno đubrenje koristiti 100-120 g
po stablu NPK (10:12:26) i 100 g KAN-a za prihranjivanje.
U četvrtoj godini za osnovno đubrenje se koristi 120-
150 g kompleksnog NPK đubriva i 110 g KAN-a.
Za stabla jabuke u rodu količina đubriva bi trebalo da
se određuje u skladu sa projektovanim prinosima i na osnovu
analize sadržaja azota, fosfora i kalijuma u listu. Može se reći,
orijentaciono, da jabuke u rodu prosečno, godišnje, iz zemljišta
iznose sledeće količine makroelemenata:
• 40-60 kg azota (N)
• 20-50 kg fosfora (P205) i
• 100-150-200 kg kalijuma (K20)

33
 Voćarstvo
Po pravilu osnovno đubrenje se mora obavljati svake
godine i to posle berbe (oktobar - novembar, dok je lišće još
aktivno) da bi se stvorila dovoljna rezerva hrane potrebna za
cvetanje i zametanje plodova. Za prihranjivanje koje se obavlja
u martu i delom u maju, koristiti 200-300 kg KAN-a/ha. Za
osnovno đubrenje koristiti 700 kg/ha NPK.
Treba imati na umu da jabuke vrlo povoljno reaguju na
đubrenje kalijumom i azotom kao i na folijamu prihranu.
Fosfor veoma povoljno utiče na formiranje cvetnih
pupoljaka, a time i na pravilno zametanje i sazrevanje plodova.
Za kisela zemljišta, koja su u najvećoj meri zastupljena u našim
voćarskim regionima, neophodno je dodavanje fosfornih
đubriva.
Velike potrebe jabuka ima za kalijumom, posebno u
prvim godinama razvoja jer on povoljno utiče na rast i razvoj
biljke. Fosfoma i kalijumova đubriva treba dodavati u jesen i to
što dublje i bliže korenovom sistemu. To se najbolje postiže
jesenjim zaoravanjem.
U toku uzgojnog perioda jabuke, pravilno je đubriva
rasturati za svaku pojedinačnu biljku. Kada je zasad u punoj
rodnosti, đubriva se rasturaju po celoj površini voćnjaka. U
periodu pune rodnosti za prinos od 40 tona po hektaru potrebne
su sledeće količine đubriva:
• azotno đubrivo: 21% nitromonikal 600-700 kg/ha
• fosfomo đubrivo: 18% superfosfat 200-250 kg/ha
• kalijumovo đubrivo: 48% kalijum sulfata 300-350
kg/ha.

34
 Voćarstvo

Održavanje zemljišta u jabucnjaku

Zemljište u mladom jabučnjaku treba održavati

redovno u rastresitom stanju i bez korova. U praksi se najčešće
zemljište održava u obliku jalovog ugara (čisto oranje): jedno
duboko zimsko ili jesenje oranje i više obrada u toku vegetacije.
Dubina jesenjeg ili prolećnog dubokog oranja ne treba da bude
dublja od 12 cm.
Da bi duboko oranje bilo što uspešnije potrebno je
svake godine menjati pravac oranja: jednom uzduž, druge
godine popreko; takođe, treba menjati dubinu oranja: prve
godine pliće, u drugoj na većoj dubini. Na ovakav način se
sprečava zbijanje zemljišta. Poželjno je iz godine u godinu
menjati i način oranja na slog i na razdor.
Obrada zemljišta tokom vegetacije je veoma značajna u
cilju sprečavanja nastajanja pokorice i kako bi se uništili
korovi. Ovu operaciju treba obavljati pliće, na dubini od 5-7
cm. Najčešće se za te radove koriste tanjirače ili kultivatori.
Broj obrada zavisi od vrste zemljišta, od vremenskih uslova i od
toga da li postoji mogućnost za formiranje korova.
Kod terena sa većim nagibom ne preporučuje se samo
čista obrada. Na takvim terenima zemljište se obrađuje
kombinacijom jalovog ugara i ledine. Održavanje zemljiŠta
samo u obliku ledine nepovoljno utiče na razvoj voćaka zbog
nedostatka vlage u zemljištu, zbog čega se preporučuje ova
kombinacija. To se postiže tako što se između biljaka u redu

35
 Voćarstvo
radi čista obrada, a između redova biljaka se ostavlja uzani
travnati pokrivač. Posle dve do tri godine ledina se razorava, a
prostor između biljaka u redu se zatravljuje i tako naizmenično.
Ukoliko u jabučnjacima i pored redovne obrade dođe
do formiranja korova, neophodna je primena hemijskih
sredstava (herbicida). Za suzbijanje jednogodišnjih korova pre
nicanja može se koristiti Goal (3-4 1/ha u zasadima starosti do 4
godine, a u starijim od 4 godine od 5-6 i/ha). Ovo prskanje
treba izvršiti tokom marta.
Za suzbijanje korova u toku vegetacije mogu se
koristiti: Galop ili Agram (2-3 litra po hektaru), Glifol (4-5
litara po hektaru) ili Bonacu za suzbijanje ponopca i divlje
kupine u dozi od 1 litar po hektaru prskane površine. Prilikom
prskanja ne tretirati celokupnu površinu već prskanje vršiti
samo u pantljikama širokim oko 2 m.
U mladim voćnjacima gajenje kultura u međurednom
prostoru je veoma korisna mera.
Time se poboljšava toplotni režim zemljišta,
obezbeđuju se veće količine vlage u zemljištu, sprečava se
pojava korova. Preporučuju se mahunarke (pasulj, grašak),
povrće (beli i crni luk, lubenica, salata, spanać, kupus,
krastavac, paradajz), a od industrijskih biljaka se preporučuje
uljana repica.
Ne preporučuje se gajenje biljaka koje imaju dubok
korenov sistem i veliku potrošnju vode. Tu spadaju kukuruz,
lucerka, soja, šećema repa.
Preporučuje se gajenje useva za zelenišno đubrenje tj.

36
 Voćarstvo
Gajenje useva koji će se zaoravati i to je veoma koristan metod
održavanja zemljišta u voćnjaku. Time se povećava sadržaj
hranljivih materija u zemljištu. Biljke posejane u jesen se
zaoravaju početkom maja, a one posejane u proleće krajem
avgusta. Zaoravanje treba da bude plitko, na dubini od 10 cm.
Obično se radi rotofrezama ili diskosnim plugovima. U
voćnjacima u kojima se radi navodnjavanje usevi se mogu sejati
dva puta godišnje i oba puta zaorati. Time se postiže veliko
povećanje sadržaja organske materije u zemljištu.

Proces navodnjavanja

Navodnjavanjem se pozitivno utiče na redovno i obilno

rađanje, kao i na kvalitet plodova. Kod navodnjavanih voćaka
plodovi su obično krupniji, ujednačeniji, jače obojeni.
Navodnjavanje treba obaviti pre nego što se javi
manjak vlage u zemljištu. To se najlakše određuje na osnovu
slabijeg rasta lišća, žućkaste boje i njegovog uvijanja.
Prilikom navodnjavanja veoma je važno voditi računa o
količini vode koja se dodaje. Suvišno navodnjavanje može da
pogorša osobine zemljišta, ali i smanji kvalitet plodova jabuke.
Neblagovremeno i nedovoljno navodnjavanje može da
ostavi trajne štete u zasadima.
Navodnjavanje u velikoj meri zavisi od količina
padavina i njihovog rasporeda u toku godine. U našim
klimatskim uslovima orijentaciono je potrebno oko 500 kubika
37
 Voćarstvo
vode po hektaru. Periodi kada je navodnjavanje potrebno su
sledeći:
• desetak dana posle precvetavanja
• početak obrazovanja cvetnih pupoljaka i intenzivnog
rasta plodova (početak jula)
• dvadesetak dana pred berbu.
Voda koja se koristi za zalivanje treba da ima
temperaturu oko 20 stepeni. Mora biti čista i zdravstveno
ispravna. Kod zasada jabuke mogu se primenjivati različiti
sistemi navodnjavanja (brazdama, veštačkom kišom...) ali je
najisplativiji i najbolji sistem kap po kap.
Kod navodnjavanja brazdama kopaju se zalivne brazde
u koje se uliva voda. Nedostatak je neravnomerna raspodela
vode duž voćnjaka.
Kod navodnjavanja veštačkom kišom se pomoću
raspršivača voda izbacuje u vazduh u vidu kapljica. Kod
modernijih zasada se za navodnjavanje primenjuju i podzemne
cevi. Kod nas je ovaj način veoma redak zbog veoma visokih
troškova ulaganja.
Preporuka je da se u voćnjacima navodnjavanje vrši
sistemom kap po kap. Navodnjavanjem se na ovaj način postiže
ušteda vode i obezbeđuje kvalitetniji i obilniji rod. Zahvaljujući
tome visoka finansijska ulaganja u izgradnju ovog sistema se
veoma brzo otplate.

38
 Voćarstvo

Rezidba jabuke u rodu

Svake godine rezidbom treba obnoviti 20-30% rodnog
drveta, kako bi voćka redovno i obilno rađala. Mlade voćke po
pravilu treba slabije orezivati. U periodu formiranja oblika
krošnje rezidbu svesti na najmanju meru. Rodnu granu sa
rodnim grančicama svake četvrte do šeste godine obnoviti.
Preporuka je da se svake godine sa rodnog drveta
obnovi 1/4 do 1/6 rodnih grančica.
Rezidba se izvodi zimi u periodu zimskog mirovanja
(od novembra do aprila) kada nema pojave jakih mrazeva.
Rezidba može da se obavlja i leti i to je takozvana rezidba na
zeleno. Zimska rezidba se obavlja kada je drvo golo, bez lišća,
pa je samim tim raspored grana u krošnji nakon rezidbe daleko
pregledniji. Kod jabuke se razlikuju nekoliko vrsta rodnih
grančica:
• kratke (krute) rodne grančice, predstavljaju kratke
priraste bez vidljivih bočnih pupoljaka i sa rodnim pupoljkom
na vrhu. Formiraju se u toku jedne ili više vegetacija stvaranjem
lisnih rozeta.
• tanke (kopljaste) rodne grančice su prirasti dužine do
15 cm sa jasno izraženim internodijama, sa razvijenim bočnim
pupoljcima i rodnim pupoljkom na vrhu. Bočni pupoljci su
obično vegetativni, a mogu biti i meŠoviti. Formiraju se u toku
jedne ili više vegetacija.
• vite rodne grančice su duge 15-50 cm i najčešće samo
na vrhu imaju rodni pupoljak.
Kod nekih sorti (zlatni delišes), često se u vršnom delu

39
 Voćarstvo
ove rodne grančice javljaju bočni rodni pupoljci koji daju
kratke obrastajuće priraste.
• duge rodne grančice su jači prirasti (preko 50 cm),
koji na sebi nose uglavnom bočne mešovite pupoljke. Ove
rodne grane kod nekih sorti (džonagold, gloster) često
predstavljaju osnovu plodonošenja.
Ništa manje značajno je poznavati razliku u starosti
rodnih grančica, odnosno prepoznati jednogodišnje,
dvogodišnje, trogodišnje i višegodišnje rodno drvo. Ova podela
je bitna zbog određivanja načina rezidbe koja se upravo zbog
toga ne sme izvoditi šablonski.
Nerodne grančice, takozvane vodopije, koje se
formiraju iz spavajućih pupoljaka, obavezno treba uklanjati do
osnove. Isto tako sve kržljave, polomljene, osušene grane ili
grančice, treba uklanjati do osnove.

Saveti pri rezidbi

• Rezidbu raditi kasno tokom perioda mirovanja kako
bi se izbegla oštećenja od hladnoće
• Prekraćivanje treba obavljati do samog pupoljaka
• Uklanjanje treba obavljati do same osnove grane koja
se ukianja
• Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta
zasenjeno drvo preobrati u rodno tokom samo jedne godine.
Ovakvu rezidbu treba vršiti nekoliko godina
• Prilikom rezidbe koristiti oštar alat koji treba
prilagoditi debljini grane. Ručne makaze upotrebljavati za male

40
 Voćarstvo
grančice, makaze za rezidbu za grane srednje veličine i testeru
za velike grane
• Ukoliko je rezidbom došlo do jačih rana, potrebno ih
je dezinflkovati 5% rastvorom plavog kamena i premazati
kalem voskom ili bitumenom.

Bolesti i štetočine
Najštetnije bolesti koje napadaju jabuku su čađava
krastavost, pepelnica, a od štetočina smotavac, jabukin
cvetojed, zelena lisna vaš... Zbog toga je veoma važna pravilna
i redovna upotreba hemijskih preparata za zaštitu jabuke od
prouzrokovača bolesti i štetočina.

41
 Voćarstvo

Bakterijska piamenjača Jabukin cvetojed

Jabukin smotavac Šteta od smotavca

42
 Voćarstvo

Berba jabuke

Zrelost jabuke pri berbi direktno utiče na sposobnost

njenog čuvanja, zbog čega je od ključne važnosti berbu obaviti
kvalitetno, brzo i u pravo vreme. Obično važi pravilo da ako se
berba obavi pre pune zrelosti to je bolje njeno čuvanje.
Međutim, ukoliko je do berbe prerano došlo, jabuke će imati
neprijatan i kiseo ukus. Jabuke koje se oberu nakon pune
zrelosti mogu imati bolji ukus ali će njihovo čuvanje biti teže i
kratkotrajnije. Zbog toga je za određivanje optimalnog
momenta berbe jabuke potrebno iskustvo ili pomoć stručnjaka
na terenu.
Berbu jabuka treba obaviti kada je napolju suvo vreme i
voditi računa da ne traje duže od đeset dana. Ne preporučuje se
berba rano ujutru, jer plodovi mogu biti vlažni od rose. Ukoliko
su izuzetno visoke temperature u toku dana, berbu treba
prekinuti u periodu od 13-15 časova.
Za berbu su najpovoljnije takozvane kengur torbe, koje
imaju otvor na dnu kroz koji se ubrane jabuke prazne u palete
ili drugu ambalažu. Bilo da se berba obavlja u kengur torbe,
gajbe-jabučare ili drugu ambalažu, plodove treba lagano
spuštati jedan na drugi, a kengur torbe prazniti veoma pažljivo.
Potrebno je voditi računa o tome da jabuke koje se beru
nemaju oštećenja. Brati zrele plodove bez fleka i oštećenja.
Ubrane plodove nikako ne gomilati jedan na drugi u više redo-
va, već u korpu ređati samo nekoliko jabuka jednu na drugu. Da
bi se sprečilo prenošenje štetočina i gljivica koje izazivaju
43
 Voćarstvo
truljenje, posebno brati voće koje ima fleke ili je „načeto”.
Takve plodove treba upotrebiti što pre, zajedno s opalim
voćem.
Prilikom skladištenja jabuka potrebno je da se uradi
klasiranje, odnosno odvajanje po kvalitetu. Neophodno je
ukloniti plodove koji su počeli da trule ili su ih napaie štetočine.
Prostorija u kojoj je temperatura od 2 do 8 stepeni i u kojoj je
vazduh vlažan predstavlja najbolji prostor za skladištenje voća.
Jabuke koje mogu da se skladište treba u jednom redu poređati
u plitke gajbice. Preporuka je da se poređane jabuke ne dodiruju
između sebe. Jabuke i drugo voće skladištiti odvojeno od
krompira i drugog povrća. Prilikom skladištenja voditi računa
da gajbice budu složene pravilno, da ne upadaju jedna u drugu i
da ne dolazi do gnječenja plodova.
Prilikom berbe posebnu pažnju treba posvetiti higijeni
ruku berača i čistoći ambalaže. Nije preporučljivo da je
obavljaju osobe koje imaju kašalj. U suprotnom, njihov rad je
moguć samo uz korišćenje zaštitne maske. Isti slučaj je i sa
osobama koje imaju kožne bolesti na rukama. Njima je rad
dozvoljen samo uz korišćenje rukavica. Ova pravila se ne
odnose samo na berbu jabuka već i na drugo voće.

44
 Voćarstvo

KRUŠKA

Kruška spada u red najrasprostranjenijih vrsta voćaka.

Ona je čoveku služila kao hrana još u neolitu, u doba dok je
živeo na sojenicama, pre više od 20.000 godina. U to doba
gajena je zajedno sa jabukom u suptropskom pojasu, u
severozapadnim predelima Himalaja. Kasnije se proširila u
neke oblasti Irana, Kavkaza, gornjeg toka Tigra i Eufrata. Preko
Male Azije i Grčke preneta je u Evropu i na ostale kontinente.
Zbog toga se s pravom smatra da je Azija domovina
kruške, ali da je na njenoj domestikaciji najviše urađeno u
Evropi, gde se ona od davnina sretala u šumskim populacijama
i livadama.
Prve pisane podatke o gajenju kruške srećemo kod
antičkih pisaca (Homer, Plutarh, Teofrast i dr.).
U našoj zemlji kruška se gajila vekovima, još od
vremena pre Nemanjića. Danas je ona posle šljive i jabuke
najvažnija voćka i značajan izvor prihoda stanovništva. Kruška
je zadobila značajno mesto u ukupnoj strukturi voćarske
proizvodnje zahvaljujući pre svega svojim izuzetno kvalitetnim,
mnogostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni
sazrevanja i potrošnje.
Sveži plodovi kruške u sebi sadrže i do 20% suve
materije, 9-15% ukupnih šećera, 0,30-0,60% organskih
kiselina, 0,80-1,50% celuloze, znatne količine tanina, pektina,
mineralnih materija, vitamina i drugih biološki značajnih
45
 Voćarstvo
supstanci. Oni su stanovnicima severne Zemljine polulopte na
raspolaganju od druge polovine juna do kraja aprila, kao hrana
koja okrepljuje, a vrlo često i kao lek (posebno u ishrani
dijabetičara).
Od plodova kruške prave se vrlo kvalitetni proizvodi:
sokovi, bebi kaše, kompoti, marmelade, džemovi, rakija i dr„ te
je ona i značajna sirovina u industriji prerade.
Nažalost, proizvodnja ove izvanredne voćke poslednjih
decenija suočava se sa nizom problema vezanim uglavnom za
osetljivost sorti prema prouzrokovačima bolesti (bakterijskoj
plamenjači, čađavoj krastavosti i dr.), koje ugrožavaju rodnost
kruške i zahtevaju povećanu upotrebu hemijskih zaštitnih
sredstava, čime se poskupljuje gajenje, a istovremeno smanjuje
zdravstvena bezbednost plodova, što sve skupa ovu proizvodnju
i u svetu i kod nas čini manje pogodnom investicijom u
poređenju sa proizvodnjom drugih vrsta voćaka (jabuke ili
breskve na primer).

46
 Voćarstvo

VRSTE KRUŠKE

JUNSKA LEPOTICA ( ITALIJA) Plod je sitan,

masa oko 60g. Pravilnog kruškastog oblika, ravne površine a sa
sunčane strane blago crvena. Meso je belo slatko, nedovoljno
sočno. Vreme zrenja kraj VI početkom VII. Drvo je srednje
bujno. Obilno rađa, ranog cvetanja. Osetljiva je na pozno
prolećne mrazeve u cvetanju pa ponekad podbaci u rodu.
Plodovi po zrenju brzo gnjile. Sa dunjom kao podlogom ima loš
afinitet pa joj treba posrednik pri kalemljenju. Zahteva kraću
rezidbu i to u otvaranju cvasti. Oprašuju je: Košija, Morteni,
Junsko zlato, Julska šarena.

47
 Voćarstvo
SANTA MARIJA Plod je
srednje krupan do krupan mase
oko 170g. Pokožica u zrenju
dobija limun žutu boju, a sa
sunčane strane je prekrivena
lepim rumenilom. Meso je
sočno, fino topivo, aromatično,
prijatnog ukusa. Sazreva
polovinom VIII meseca. Stablo
je bujno izuzetno rodno, srednje poznog cvetanja. Srednje je
osetljiva na pozno prolećne mrazeve u cvetanju, osetljiva je na
č. krastavost i štetne insekte. Zbog velike rodnosti neki je "zovu
i fabrika krušaka". Kalemi se na dunju MA, može i na
oskorušu. Orezuje se kasno i to blago. Oprašuju je Žifardova
m., Hardijeva m., Moretinijeva, Košija, Krasanka.

BOSKOVA BOČICA
(BELGIJA) Plod je krupan mase
od 200 do 250g. Oblikom podseća
na bocu po čemu je i dobila ime.
Pokožica ploda je suva, hrapava i
ima rđastu prevlaku, koja je
isprskna tačkicama. Meso je belo,
topivo, bez kamenih ćelija, sočno,
izvanrednog kvaliteta. Sazreva
polovinom IX meseca. Stablo je
srednje bujno i rodno, dugih rodnih grančica, pozno cveta.
Srednje je osetljiva na pozno prolećne mrazeve. Osetljiva na
48
 Voćarstvo
insekte, posebno na krušknu buvu. Sa dunjom pri kalemljenju
nema dobar afmitet pa je potreban posrednik najbolje
kaluđerka. Dosta zastupljena u našim plantažama zbog
kvalitetnih plodova. Oprašuju je: Vilijamovka, Klapova,
Fetelova i još neke sorte.

FETELOVA
(FRANCUSKA) Plod je
srednje krupan do krupan
mase oko 190g oblika
konično izduzenog kao
labudov vrat. Pokožica je
zelenožuta, a u zrenju
slamastožuta i poprskana
rđastim tačkicama. Meso
sočno, ukusno, osrednjeg
kvaliteta. Plodovi se beru 15
dana ranije od punog zrenja. Sazreva polovinom IX meseca.
Stablo je srednje bujnosti i dobro rađa. Srednje faze cvetanja.
Osetljiva je na zimske i prolećne mrazeve pa se preporučuje za
gajenje u toplijim oblastima. Osetljiva je na bakterijsku
plamenjaču. Najbolje je kalemiti sa posrednikom jer sa dunjom
nema najbolji afinitet. Rano prorodi i redovno rađa, plodovi se
dobro drže na granama u zrelosti. Partenokarpna je. Oprašuju
je: Vilijamovka, Konferans, Hardijeva.

49
 Voćarstvo
KALUĐERKA (FRANCUSKA)
Plod je krupan do vrlo krupan mase
koja varira od 180-250g, izduženog
oblika. Pokožica debela sa rđastom
prugom isprskana svetlim tačkicama.
Meso ploda je polutopivo, sočno,
siromašno kiselinama. Sazreva
početkom X meseca. Stablo je bujno,
piramidalne krune, srednje-rano cveta.
Otporno je na pozne mrazeve, sušu i
štetočine, delom osetljiva na čađavu
krastavost, plodovi skloni opadanju.
Ima odličan afmitet sa dunjom pri
kalemljenju pa se često koristi kao posrednik pri kalemljenju.
Kod nas je dosta raširena jer ima obilne rodnosti i krupne
plodove. Partenokarpna je. Nije probirač zemljišta, plodovi joj
se dobro i dugo čuvaju. Oprašuju je: Krasanka Trevuša,
Hardijeva, Andre desport itd.

VILIJAMOVKA,
BARTLET (V. BRITANIJA)
Plod je krupan mase oko 200g.
Kruškolik, nepravilnog
izduženog oblika, kvrgave i
neravne površine isprskane
mrkim pegama. Pokožica
ploda zelena a u zrenju prelazi

50
 Voćarstvo
u žutu. Meso krembelo, sočno, slatko, topivo, muškatnog
mirisa, odličnog kvaliteta, pogodna za sve vidove prerade.
Vreme zrenja treća dekada i kraj Vlll meseca. Stablo srednje
bujnosti dobro rađa, srednje pozno cveta, daje cvetne pupoljke i
na vrhovima grančica. Osetljiva je na pozno prolećne mrazeve,
bakterijsku plamenjaču i štetne insekte (kruškinu buvu i lisne
vaši). Vilijamovka je stara engleska sorta, kod nas vodeća. Sa
dunjom nema najbolji afinitet pa se kalemi preko posrednika.
Partenokarpna je (PARTENOKARPIJA JE OSOBINA NEKE
SORTE DA ZAMEĆE PLODOVE BEZ OPLODNJE
ODNOSNO BEZ PRISUSTVA OPRAŠIVAČA). Bere se dve
neđelje pre zrenja i čuva do 5 meseci u hladnjači. Opračivači:
Klapova, Trevuška, Krasanka, Drustvenka, Konferans, Boskova
bočica,kleržo, Zifard i jos neke.

CRVENA VILIJAMOVKA,
RED BARTLED (V.
BRITANIJA) Plod je
približnog oblika i veličine kao
u standardne sorte Viljamovke
stim što je cela površina
pokožice prekrivena lepom
crvenom bojom i što ima malo
slabiji kvalitet mesa od
standardne Viljamovke. Stiže
2 do 3 dana posle standardne Vilijamovke. Osobine stabla su
takođe iste kao kod standardne Vilijamovke. Crvena

51
 Voćarstvo
Vilijamovka je nastala od standardne Vilijamovke spontanom
mutacijom pupoljka, širi se od 1945 god. Dosta je tražena na
tržistu, ali nije za veće zasade jer joj se često gubi crvena boja
ploda. Podloge i oprašivaci su isti kao kod standardne
Vilijamovke.
KLAPOVA - Poreklom iz S.A.D. Plod srednje
krupnoće, mase od 80-100g. Jajastog oblika. Pokožica
zelenkastožuta sa sunčane strane prekrivena lepim difuznim
rumenilom. Meso je belo, topivo, slatko, prijatno za jelo.
Sazreva u prvoj polovini VIII meseca. Stablo je srednje bujno
ujednačene rodnosti, srednjeg perioda cvetanja. Otpoma je na
pozno prolećne mrazeve, pa se gaji i na većoj nadmorskoj visini
do 800m. Osetljiva je na vetrove, traži zavetrinu. Sa dunjom
nema dobar afinitet pa se na nju kalemi preko posrednika.
Plodovi su ujednačeni po krupnoći. U zrenju puno opadaju pa
se zbog toga moraju brati 10 dana pre zrelosti. Oprašuju je:
Vilijamovka, Drustvenka, Konferans, Hardijeva, Klerzo,
Trevuska, Boskova bocica.
KONFERANS - Poreklom iz Engleske. Plod je
krupan, prosečne mase oko 230g. Plod pravilno kruškolik nešto
izdužen, pokožica u zrenju zelenožuta, bez crvenila na sunčanoj
strani. Meso je bledožuto, puterasto, slatko, aromatično i
prijatno za jelo. Plod se bere ranije svetlo zelen. Sazreva krajem
IX meseca. Drvo je srednje bujno i veoma rodno, cveta srednje
rano. Osetljiva je na pozno prolećne mrazeve, drvo je
prilagodljivo različitim uslovima. Obilno i redovno rađa.
Plodovi se beru ranije i to u momentu kada iz zagasito zelene

52
 Voćarstvo
boje pređu u svetlo zelenu, a vrh semenke dobije mrku boju.
Oprašuju je: Vilijamovka, Klapova, Boskova bocica, Krasanka,
Trevuska, Hardijeva itd.
LUKASOVA - Plod je krupan, kožica je žutozelena, sa
malo rđe oko peteljke i pri dnu. Meso je žućkastobele boje,
sočno, topivo kiselkastoslatkog ukusa, blago izražene arome.
STARKRIMSON - Poreklom iz S.A.D. Plod je
srednje krupan do krupan, mase oko 190g. a pojedini plodovi
dostižu i 250g. Oblikom podseća na Klapovu od koje je i
postala. Pokožica po formiranju ploda tamnocrvena, zrenjem
postaje svetlija. Meso je krem belo, topivo, prijatnog ukusa.
Sazreva polovinom VIII meseca. Stablo je bujno i razgranato,
dobro rađa, pozno cveta. Otpoma je na poznoprolećne mrazeve,
osetljiva je na štetočine, plodovi po zrenju brzo gnjile. Zbog
atraktivne crvene boje kojom je prekriven ceo plod zanimljiva
za okućnice i manje površine, može se gajiti u manjem obimu.
Sa dunjom ima delimičan afmitet. Dobro i redovno rađa.
Oprašuju je: Stark delises, Trevuska, Vilijamovka, Boskova
bocica, Grand sampion.
ZIMSKA DEKANTKINJA - Plod je srednje
krupnoće do krupan, pokožica zelena. Meso fmo, topivo,
aromatično, odličnog ukusa. Sazreva krajem X meseca. Stablo
je srednje bujnosti, ranog perioda cvetanja. Osetljiva je na
pozno prolećne mrazeve u periodu cvetanja i na štetne insekte.
Bere se pre pune zrelosti u kasnu jesen kada nije za jelo,
odležavanjem u hladnjačama i skladištima naknadno dozreva.
Partenokarpna je što znaci da je sklona zametanju plodova bez

53
 Voćarstvo
oplodnje. Oprašuju je Krasanka i Hardijeva m.
KRASANKA - Poreklom iz Francuske. Plod je srednje
krupan do krupan pojedini plodovi mogu biti veoma krupni i
dostići 500g. sferičnog je oblika, širi nego duži. Pokožica
zelena, rapava, isprskana rđastim tačkicama, u zrenju
žutozelena. Meso belo, topivo,sIatkonakiselo, veoma kvalitetno.
Sazreva početkom X meseca. Stablo kalemljeno na dunju je
slabe bujnosti. Srednjerano cveta. Osetljiva je na pozno
prolećne mrazeve, sušu, moniliju kao i na bakterijsku
plamenjaču. U kišnoj jeseni plodovi trule. Ova sorta na dunji je
kvalitetnijih plodova, plodovi ranije i bolje sazrevaju i voćka
ima kraći period vegetacije. Bere se ranije u svetlozelenoj boji
pokožice, odležavanjem dozreva i dobija na kvalitetu. Dobar je
oprašivac a nju oprašuju: Vilijamovka, Klapova, Hardijeva,
Klerzo, Konferans, Pakams trijumf.
MONŠALAR - Poreklom iz Francuske. Plod je
krupniji, mase preko 190g. pravilnog kruškastog oblika. Sa
sunčane strane prekriven po polovini pokožice lepim difuznim
crvenilom. Meso je beličasto, veoma slatko, aromatično, topivo,
prijatnog ukusa. Sazreva polovine VIII meseca. Stablo je
srednje bujno, veoma rodno, rano cveta. Osetljiva na
poznoprolećne mrazeve u periodu cvetanja. Osetljiva je ne
Štetne insekte i virusna oboljenja. Sa dunjom nema nejbolji
afinitet pa je treba kalemiti preko posrednika. Ova stara
francuska sorta veoma dobro rađa i ima lepe plodove ali nije
mnogo raširena zbog osetljivosti na virusna oboljenje koja
deformišu plodove.

54
 Voćarstvo
DRUŠTVENKA - Plod je krupan do vrlo krupan,
zatupasto kuglastog oblika. Pokožica je sivozelena i zrenjem
prelazi u zelenkastožutu a na sunčanoj strani je narandžasto
crvena. Meso ploda je sočno, ukusno i kvalitetno. Sazreva
pocetkom IX meseca. Stablo je srednje bujno, grane rastu pod
oštrim uglom, poznog je cvetanja. Otpoma je na pozni mraz u
cvetanju, osetljiva na bakterijsku plamenjaču, traži osunčane
površine. Sa dunjom kao podlogom nema najbolji afmitet pa se
kalemi preko posrednika. Plodovi su skloni povećanom
junskom opadanju, a u zrenju su osetljivi na uboje i uđarce.
Oprašuju je: Klapova, Vilijamovka, Konferans.
KARMEN Potiče iz Italije. Plod je krupan, pravilnog
kruškolikog oblika. Stablo je srednje bujnosti. Rano prorađa.
Sazreva u prvoj polovini avgusta. Osnovna boja ploda je
žućkasto-zelena koja je 30-40% površine prekrivena crvenom.
Meso ploda je bele boje, čvrsto, slatko, sočno i odličnog ukusa.
Plodovi se dugo čuvaju u hladnjači. Za vreme čuvanja još više
proširuju crvenu boju plodu koja mu dodaje atraktivan izgled.
ARAPKA, KANTARKA, ZIMNJAČA (B.Z.H) -
Nepoznato poreklo. Plod je veoma krupan, prosečne mase
320g. a pojedini plodovi dostižu težinu i do 500g. Oblikom
podsećaju na đule od kantara po cemu je i nazvana. Pokožica
debela, kožasta, mrkorđasta. Meso je u berbi tvrdo, trpko i
zrnasto, nije za jelo. Sredinom zime kada omekša, osvežavajuće
je nakisela, aromom podseća na Takušu. Sazreva u drugoj
polovini X meseca. Stablo slabo do srednje bujno srednje faze
cvetanja. Otpoma je na čađavu krastavost, ne podnosi vetrovita

55
 Voćarstvo
mesta gde plodovi otpadaju.Stara domaća sorta kruške koja je u
iščezavanju. Kalemi se na sejancu divlje kruške ili oskoruši.
Triploidna je sorta što znači da joj je neophodno prisustvo od
najmanje dva dobra oprašivača. Ne iziskuje nikakvu hemijsku
zaštitu, pa je dobra za proizvodnju B.Z.H.

GAJENJE KRUSKE

Osnovni uslovi za gajenje

Za gajenje kruške važni su klimatski elementi (svetlost,
toplota, voda i vlažnost, vetar). Najpovoljnije vreme za sadnju
kruškeje jesen.
Za uspešno gajenje kruške minimalna dubina aktivnog
slojajeoko l,5-2,0m.
Od fizičkih osobina značajna je i struktura
zemljišta. Struktura zavisi od odnosa gline i peska. Na nju utiče
i količina kreča u zemljištu, kao i organskih materija. Za
uspešno gajenje kruške najbolja je mrvičasta struktura. Ovu
strukturu treba čuvati, zato čto ona može da se uništi preobilnim
navodnjavanjem, navodnjavanjem zaslanjenom vodom ili
obradom vlažnog zemljišta teškim mašinama. Za uspešno
gajenje kruške zemljište treba da sadrži bar 3% blagog humusa.
Najbolja su slabo kisela zemljišta, čija je pH vrednost oko 5,0-
6,5.
Od pojedinih tipova zemljišta, za uspevanje kruške su
56
 Voćarstvo
značajni:
• černozem,
• gajnjača i
• aluvijalna zemljišta.

Manje odgovaraju lesivirana zemljišta, a loša su

pseudoglej tj. podzolasta zemljišta. Nepovoljna su i plitka i
zaslanjena zemljišta.
Vlažna, teška zemljišta su hladnija, pa se teže obrađuju.
Obrada je moguća samo u određeno vreme. Ako se ne obavlja
pravovremena obrada, kruška će razvijati plitak korenov sistem.
Tako će biti osetljiva leti prema suši a zimi prema mrazu.
Nasuprot tome laka zemljišta su redovno topla. Ako
se redovno obavlja đubrenje i navodnjavanje kruška dobro
napreduje i plodonosi.
Kruška je izrazito heliofitna biljka. Intenzitet
svetlosti u krušiku zavisi i od položaja zasada, od nadmorske
visine, od reljefa i ekspozicije terena, od blizine većih vodenih
površina itd.
Jedan od faktora rastenja i razvića voćaka je i
temperatura. Kruški najviše odgovaraju vinogradarska
područja. Ona voli umerene letnje temperature, zato što visoke
nepovoljno deluju na kvalitet i održavanje plodova. Kod nekih
sorti se javljaju i ožegotine lista, plodova i kore debla. Od
niskih temperatura najviše stradaju cvetni pupoljci, cvetovi i
zametnuti plodovi. U fazi cvetanja potrebna je srednja dnevna
temperatura od 10 stepeni, a za početak obrazovanja cvetnih

57
 Voćarstvo
pupoljaka neophodna je srednja dnevna temperatura od 15
stepeni. Kritična temperatura u fazi cvetanja je od -1 do -2.
Uopšteno aktivnost korena je najbolja pri temperaturama od 15
do 18 stepeni.
Važno mesto u gajenju kruške pripada vodi. U
nedostatku vode plodovi otpadaju, cvetni pupoljci se ne
formiraju, smanjuje se prirast vegetativne mase, rezerve
hranljivih supstanci su manje. Kruške podmiruju svoje potrebe
za vodom iz padavina i navodnjavanjem. Potrebe kruške za
vodom variraju u zavisnosti od vrste, sorte, starosti zasada,
rodnosti, faze vegetacije itd.
Mlado stablo troši srazmerno više vode nego stablo na
početku plodonošenja. Stablo u rodu troši više vode od onog
koje nije rodilo. Potrebe kruške za vodom se povećavaju sa
porastom srednje vegetacione temperature.
Za proizvodnju kruške vetar je u većini slučajeva
nepovoljan klimatski činilac. Njegov uticaj zavisi od jačine,
pravca i učestalosti, kao i od fiziološkog stanja voćke u
momentu pojavljivanja. Štetno dejstvo vetra je jače ukoliko je
njegova brzina veća. Dejstvo vetra je povoljno samo o
izuzetnim slučajevima kada on sprečava preteranu vlažnost
vazduha, pa se tako smanjuje pojava gljivičnih oboljenja,
umanjuje opasnost od poznih prolećnih mrazeva itd.

58
 Voćarstvo

Priprema zemljišta

U nizu mera koje sačinjavaju pripremu za sadnju

sadnica treba, pre svega, izvršiti čišćenje od: kamenja, panjeva i
žila, šumskog drveća ili starih vocaka, tmja, žbunastog drveća,
a naročito od dotrajalih voćaka. To bi, ukoliko se ne uradi,
ometalo i samu sadnju sadnica kruške, njihovo uspevanje, kao i
dalju obradu zemljiŠta.
Vađenje panjeva i raznog drveća može se obaviti i
ručno, ako su manje površine, pomoću buldožera, na većim
površinama. U navednim slučajevima nameće se potreba
ravnanja i nivelisanja površina. Na površinama oštrijeg reljefa
prave se kanali za oticanje vode, da bi se ublažila erozija.
Ukoliko je površina mnogo strma, najbolje je da se izgrade
terase. Na zemljištima sa visokom podzemnom vodom treba
pristupiti drenaži. Ovakva zemljišta samo izuzetno se koriste za
gajenje kruške.
Za intenzivnu proizvodnju kruške pH vrednost
zemljišta treba da se kreće od 5,0-6,5. Ako je vrednost pH niža
od 5,0, treba obaviti kalcifikaciju (dodavanje kreča): za laka
zemljišta do 2 t/ha, za srednje teška do 4 t/ha i za teška
zemljišta do 5 t/ha. Zemljište, takode, treba da sadrži oko 3%
humusa, najmanje 5 mg lako pristupacnog P205 i 20 mg lako
pristupačnog K20. Ukoliko je sadržaj tih komponenti manji,
potrebno je izvršiti humifikaciju (dodavanje humusa),

59
 Voćarstvo
fosfatizaciju (dodavanje fosfora) i kalifikaciju (dodavanje
kalijuma). Da bi se količina humusa povećala za 1% potrebno
je, na dubini od 0-40 cm, uneti oko 50 t zgorelog stajnjaka po
hektaru, u narednih 3-4 godine, ili samo pre sadnje, a u
sledećim godinama primeniti zelenišno dubrivo, što se najčešće
i čini.
Da bi se u zemljištu povećao nivo lakopristupačnog P i
K, potrebno je, takode na dubinu od 0-40 cm, uneti 60 kg P205
i 120 kg K 20 po hektaru, odnosno 320 kg/ha kompleksnog
NPK đubriva, u kome je odnos elemenata 0:15:30. Osnovno,
agromeliorativno đubrenje treba izvoditi tako da se polovina
planiranih količina đubriva zaore pre rigolovanja, a druga
polovina rasturi u momentu rigolovanja.
Rigolovanje kruške se vrši na dubinu od 50-70-100 cm,
i to u julu i avgustu za jesenju sadnju, i do kraja decembra za
sadnju u proleće. Izrigolovano zemljište nije poželjno odmah
ravnati, već ga treba ostaviti najmanje mesec dana da se
potpuno slegne. Nakon toga se vrši fina priprema zemljišta za
sadnju: tanjiranje, ravnanje i kopanje jamica. Izbor sistema
gajenja kruške koji će se sistem gajenja izabrati zavisi, pre
svega, od veličine planiranog krušika, konfiguracije terena, tipa
zemljišta, mogućnosti navodnjavanja, izbora sorti i podloga,
kao i vrste i obima planirane mehanizacije, što je sve od značaja
za rentabilnost proizvodnje.

60
 Voćarstvo

Sadnja kruške

Razmak - rastojanje i odstojanje izmedu stabala.

Pravilno odredivanje razmaka izmedu krušaka
najpovoljnije utiče na njihovo uspevanje. Razmak treba da
obezbedi normalan i maksimalan razvitak krune, tako da ona
bude dovoljno osvetljena, a zatim da stablo ima zadovoljavajući
hranljivi prostor. U savremenoj voćarskoj proizvodnji na
hranjivi prostor kruške, koji se određuje rastojanjem između
voćaka u redu i redova voćaka, utiču mnogi činioci, ali
najvažnijisu: sorta krušaka, oblik i način formiranja krune,
podloga, reljef, položaj, osobine zemljišta, primenjena
mehanizacija i sl. Kruške se moraju saditi na dovoljnom
rastojanju, tako da na jedinicu površine stane najveći mogući
broj sadnica, ali da se time ne stvori zasenjivanje koje bi
nepovoljno delovalo na prinose. Rastojanje za krušku ne sme da
bude ni premalo, ni preveliko, jer se u prvom slučaju pogoršava
kvalitet ploda, a u drugom smanjuje prinos po jedinici površine.
Razmaci sadnje zavise od odabrane podloge i od
gajenog oblika stabla.
Uobičajena nega
Redovno održavanje obuhvata proređivanje plodova,
đubrenje i zalivanje, kao i proveravanje štetočina i bolesti. Svi
postupci slični su kao i kod jabuke.

61
 Voćarstvo
Posle prirodnog odbacivanja plodova sredinom leta
preostali rod proredite tako da na mestima ostane po jedan plod
(ako je voćka veoma rodna) ili dva ploda (kod slabije rodnosti).

Prihrana, zalivanje i malčiranje

Stabla zalivajte i đubrite prema potrebi. Stajsko đubrivo
ili mineralna đubriva primenjujte prema potrebi. Pregledajte
voćke i proveravajte da li se menja boja listova. To može da
uputi na nedostatak hranljivih sastojaka. Tokom vrućih, suvih
leta obično ćete morati da zalivate.
Voda se primenjuje najefikasnije upotrebom rupičastih
creva, a kod utvrđivanja nivoa vlage u zemljištu vrlo su
dragocena svrdla za tlo.
Posebno je važno da kruške imaju dovoljno azota: da bi
se zadržao potreban nivo u vegetativnoj sezoni, u proleće
primenite 35 g/m2 amonijum-sulfata. Tokom proleća malčirajte
novoposađene biljke.

Reziđba kruške
Zahtevi i načini orezivanja slični su kao i za jabuke, ali
kruške posle stvaranja roda podnose jače orezivanje. Kruške
rađaju pretežno na dvogodišnjim ili starijim granama. Stvaranje
rodnih izbojaka na kruškama obično je produktivnije nego na
jabukama i na odraslim stablima. Zato treba redovno da se
proređuju. Mali broj krušaka rađa na vrhovima grančica.

62
 Voćarstvo
Za stvaranje kordonca ili palmete oblikovanje i
orezivanje sprovode se kao i kod jabuka. Oba gajena oblika u
umerenim krajevima orezuju se izmenjenim sistemom Lorette,
a u toplijim podnebljima potpunim sistemom Lorette.
Lepeza se oblikuje na isti način kao i kod breskve, ali
kada se utvrdi, orezujte je kao lepezu kod jabuke. Kruške bi
trebalo da se orežu 2 ili 3 nedelje ranije nego jabuke, kada
mladice pri osnovi odrvene.
Kada se razvije bujan rast na štetu rodnosti, orežite
korenje tamo gde je to izvodljivo, ili preduzmite kao krajnje
rešenje prstenasto zarezivanje kore.

Zbunast oblik gajenja

Početno oblikovanje i orezivanje isto je kao i kod

jabuka . Nekoliko sadnica krušaka (npr. 'Doyenne du Comice')
ima uspravan habitus. Kada orezujete bočne provodnice, secite
ih do pupoljka koji teži ka spolja. Mladice koje su uspravne
povežite prema dole pre nego što pri osnovi sasvim odrvene. To
je početni deo oblikovanja kojim se omogućava širi ugao rasta.
Orezivanje na vrlo bujnim stablima posle druge godine trebalo
bi da bude mnogo lakše. Kada stablo slabo raste, nove bočne
izbojke skratite na 5-6 (ili manje) pupoljaka.
Nekoliko sadnica koji nose plodove na vrhovima
grančica (npr. 'Jargonelle' i 'Josephine de Malines') treba da se
orežu zbog obnavljanja, kao što je to opisano kod jabuka koje
na taj način donose plodove. Odrasla stabla koja rode na rodnim

63
 Voćarstvo
izbojcima traže znatno skraćivanje rodnih izbojaka i
proređivanje, kao i povremeno proređivanje grana zimi.

Patuljasta piramida

Na sadnici s bočnim izbojcima orežite posle sadnje

provodnicu na 50-75 cm od nivoa zemljišta i skratite sve bočne
izbojke na 15 cm. Uklonite sve slabe ili niske bočne izbojke.
Prvog leta skratite rast bočnih izbojaka i sve nove bočne
izbojke na 5 ili 6 listova do pupoljaka usmerenih na dole. To
podstiče vodoravan rast i ranu rodnost. Sve bočne izbojke
skratite na 3 lista. Sledeće zime provodnicu skratite tako da
ostavite 25 cm novog rasta, režući do pupoljka koji je sa
suprotne strane od prošlogodišnjeg pupoljka. Narednih godina
provodnicu orezujte do pupoljka (na suprotnoj strani od
prošlogodišnjeg). Kada provodnica dosegne željenu visinu,
pred kraj proleća skratite je do jednog pupoljka rasta sezone
koja je u toku.
Kada se stvori početna osnova, skoro sva orezivanja
izvodite od sredine do kraja leta, a u zavisnosti od sezone i
područja. Sav nov rast na vrhovima glavnih provodnica skratite
na 5 ili 6 listova.
Važno je da izbojci pre orezivanja odrvene; zato
postupak traje 3 ili 4 nedelje i neki izbojci neće biti spremni za
orezivanje do početka jeseni. Mladice dugačke 15 cm ili one
kraće nemojte da orezujete.

64
 Voćarstvo
Skratite sve bočne provodnice na 6 listova novog rasta,
a sve izbojke drugog reda skratite na jedan list iznad osnovne
grupe listova. Sve izbojke koji rastu direktno iz glavnih grana
skratite na 3 lista. Ako se pojavi sekundaran rast, nemojte
orezati nekoliko izbojaka da bi u njih doticali sokovi - kao kod
jabuka.
Osnovni postupak kod zimskog orezivanja jeste
skraćivanje glavne provodnice, što je već objašnjeno, a u
narednim godinama pomalo se skraćuju i proređuju rodni
izbojci. Ako sistem rodnih izbojaka postane pregust, stablo gubi
snagu i može da se zametne mnogo sitnih plodova.

Štetočine i bolesti
Kruške mogu da napadnu ptice, zečevi i kunići, ose,
vaši, gusenice malog mrazovca, palež kruške, mušica šiškarica
plodova, krastavost i monilija. Mušica šiškarica lišća kruške
stvara bubuljice na listovima, a grinje šiškarice prouzrokuju
crnosmeđe lisne fleke i zakržljale listove. Neke kruške, npr.
'Conference', mogu da razviju partenokarpne plodove
valjkastog oblika, koji mogu da nastanu od delimične oplodnje.
Plodovi rastu, ali su izobličeni. Obavezno omogućite stablu
pogodne oprašivače i napravite skloništa za insekte oprašivače.

65
 Voćarstvo

Berba i sklađištenje
Vreme berbe vrlo je važno, a posebno za sadnice koje
dozrevaju pred kraj leta i na početku jeseni. Ako plodovi
predugo ostanu na stablu, sredina će im omekšati i postati
braon. Uberite ih čim primetite prve znake promene boje kožice
od tamnozelene do svetlije zelene. Ukoliko niste sigumi, plod
lagano podignite i okrenite. Ako se lako otkida, on je skoro zreo
i vrhunac ukusa treba da postigne za nekoliko dana. Ako
peteljka puca, pričekajte nekoliko dana.
Berbu obavite u više navrata, jer svi plodovi ne
dozrevaju u isto vreme.
Da bi razvili pun ukus, plodovi kasnih sadnica i onih
koji rastu u hladnijim krajevima treba da se ostave na stablu
dok ne budu zreli.
Kruške ostavite u gajbicama i kutijama na hladnom
mestu. Nemojte da ih umotavate jer će meso izgubiti boju.
Plodovi kasnih sadnica pre upotrebe treba da odstoje: držite ih
1-2 dana na sobnoj temperaturi i jedite kad im je meso kod
peteljke na lagan pritisak mekano. Tada bi i ukus trebalo da
bude najbolji.

66
 Voćarstvo

SLJIVA

Šljiva (P ru m is d o m e s tic a ) je voćka iz porodice šljiva

(p r u n o id a e ) koja naraste do 8 m, a ćiji plod predstavlja voće.
Plodovi se jedu sveži, sušeni ili se prerađuju u pekmez i rakiju
(šljivovica).
Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom
između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj
sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj
Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi,
severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Sevemoj Americi.
Sve sorte svrstane su u dve grupe (kojima je dat
taksonomski rang podvrste):
1. cepače ili prave šljive, subsp. d o m e stic a , koje se
karakterišu odsustvom tmja, zelenobelim kruničnim listićima,
spljoštenim košticama, koji se lako odvaja od „mesa" ploda;
2. turgunje ili trnošljive, subsp. in sititia (L.)
C.K.Schneider, koje imaju tmje, Čisto bele krunične listiće,
okruglaste koštice za koji je sraslo meso ploda.

67
 Voćarstvo

Šljiva u ishrani

Nutritivni sastav:
Šljiva (lOOg):

K a lo r ija 46
U k u p n o m a s ti 0 .3 g
Z a s ić e n e m a s ti O .l g
H o le s te r o l Om g
N a t r iu m Om g
U g lje n ih id r a ti U .4 g
D i je t a ln a v la k n a 1 .4 g
S e ć e ri 9 .9 g
P r o t e in i 0 .7 g
K a lc iju m 6m g
K a liju m 157m g

Od vitamina ima najviše beta-karotena (provitamin A),

vitamina C, vitamina E, folne kiseline, niacina i vitamina B6, te
obilje minerala: prvenstveno kalijuma, zatim fosfora, kalcijuma,
magnezijuma, natrijuma, gvožđa i bakra.
Šljiva sadrži i topljiva dijetna vlakna (pektin) koja
deluju blagotvomo kod sniženja holesterola u krvi i zatvora.
Šljive uz još neke vrste voća (jabuke, višnje, kruške, marelice)
68
 Voćarstvo
prirodno sadrže sorbitol - šećerni alkohol koji se koristi kao
zamena za šećer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda
namenjenih dijabetičarima i ostalim osobama koje smeju
konzumirati ograničene količine šećera. Sorbitol ima 60 %
slatkoće šećera, sadrži manje kalorija od šećera, dobro zadržava
vlagu, ima prikladnu kristalnu strukturu i ne izaziva karijes. U
obliku koncentrisanog soka, suve šljive koriste se kao prirodni
zaslađivač, boja, pojačivač ukusa i sadrži konzervans.

Lekovito dejstvo:
Ovo voće je bogat izvor kalijuma i fosfora, gbožđa,
magnezijuma, kao i karotena, vitamina C i E. Šljive sadrže i
pigment antocijana koji je važan u prevenciji anemije. Pored
toga u šljivama ima dosta ugljenih hidrata, glukoze 51%,
fruktoze 14% i saharoze 31%.
Jabučna i limunska kiselina u kombinaciji sa voćnim
šećerima daju dobar ukus ovom voću. Biljna vlakna sadržana u
šljivama igraju važnu ulogu u regulaciji pravilnog rada creva,
pa su dobre (i sveže i suve) protiv hroničnog zatvora. Šljive
pomažu kod dijabetesa, poremećaja rada jetre, zatvora, raka,
ateroskleroze, reumatoidnog artritisa, gušavosti, dehidracije,
neuroloških poremećaja, umora i osteoporoze. Jačaju jetru,
krvne sudove, organe za varenje, koštani sistem i debelo crevo.
Dijabetičarima se preporučuje oprez jer sadrže znatne kiličine
šećera. Sušene šljive su im zabranjene, a sveže mogu jesti u
malim količinama dok nisu prezrele. Protiv hroničnog zatvora

69
 Voćarstvo
pre spavanja pojesti 15-20 suvih šljiva. Dobar je i kompot od
suvih šljiva u koji treba dodati i suve smokve.

VRSTE ŠLJIVE

Čačanska Iepotica
Nastala 1961 u Čačku,
priznata 1975, a zaštićena
1991. godine. Prorodi u
drugoj ili trećoj godini.
Tolerantna je prema šarki
šljive. Sazreva srednje
rano (krajem jula ili
početkom avgusta). Ovo
je jedna od najboljih
stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Dobro podnosi
transport. Postiže visoku cenu na tržištu.

, stenli (Stenley) Stvorena je u

SAD. U Srbiji se gaji od 1956.
godine. U savremenim zasadima
šljive u Srbiji je vodeća sorta.
Sazreva u drugoj polovini
, avgusta. Rano prorodi, redovno i
*A f obilno rađa i tolerantna je prema
virusu šarke. Plod se koristi za
potrošnju u svežem stanju, sušenje, rakiju i druge oblike
70
 Voćarstvo
prerade. Sveži plodovi ove sorte se izvoze.

Čačanska rodna Stvorena u

Čačku, priznata 1975, a
zaštićena 1991. godine.
Sazreva krajem avgusta.
Koristi se kao stona sorta, za
razne oblike prerade, a
posebno za sušenje. Veoma je
rodna. Jedna je od ekonomski
najznačajnijih sorata u novim
zasadima u Srbiji.

Valjevka Stvorena u
Čačku, priznata 1985, a
zaštićena 1991. godine.
Sazreva krajem avgusta i
početkom septembra.
Koristi se za sušenje i
druge vidove prerade,
stonu upotrebu i sl.

Valerija Stvorena u Čačku, a priznata 1987. godine. Sazreva

krajem jula i početkom avgusta. Stona je sorta lokalnog
značaja.

71
 Voćarstvo
Čačanska rana Stvorena u
Čačku, a priznata 1975.
godine. Sazreva početkom jula.
To je rana i rodna stona šljiva,
krupnih i kvalitetnih plodova
koji trpe transport. Na tržištu
postiže visoku cenu.

Kalifornijska-plava
(California blue) Stvorena je
u SAD. Sazreva sredinom jula.
Koristi se kao stona šljiva i za
preradu.

Čačanski šećer Stvorena u Čačku, a priznata 1975. Sazreva

krajem avgusta i početkom septembra. Vrlo je pogodna za
sušenje i daje suvu šljivu odličnog kvaliteta.

72
 Voćarstvo
Crvena ranka Sazreva od
kraja jula do do prve polovine
avgusta. Boja mesa prema
zrelosti ploda ide od
crvenoplave do plavocrvene
boje. Prema stepenu zrelosti
meso takođe menja boju od
žutozelene u zlatnožutu.

Domaća šljiva Smatra se da

je domaća šljiva nastala
hibridizacijom između
trnjine i džanarike. Do danas
je proizveden veliki broj
sorti (kultivara) domaće
šljive, preko 2000. Gaji se u
čitavoj Evropi izuzev
krajnjeg severa, severnoj i
južnoj Africi,
severozapadnoj Indiji,
istočnoj Aziji, Sevemoj
Americi.

Trnošljiva Kad autora koji se bave taksonomijom roda Prunus

preovlađuje mišljenje da je trnošljiva nastala kao i domaća
šliiva, u prošlosti, spontanom hibridizacijom između trnjine i
džanarike. Duže je u kulturi nego domaća šljiva, od koje se

73
 Voćarstvo
razlikuje po nešto sitnijem lišću, maljavim mladim grančicama,
nešto većem prisustvu trnja, naročito u juvenilnom stadijumu, i
po plodovima, koji su u tmošljive relativno sitniji, loptasti, sa
okruglom košticom (endokarpom), koja više liči na košticu
cmog tma (tmjine) nego džanarike. Sorte šljiva gajene u Srbiji.

Požegača
(madžarka,bistrica)
Prastara odomaćena sorta,
kroz istoriju
najzastupljenija među
sortama šljiva u Srbiji,
smatra se najkvalitetnijom
sortom šljive uopšte, mana
su joj samo relativno sitni
plodovi, ali veliki problem
u njenom gajenju predstavlja izuzetno izražena osetljivost
prema virusu šarke šljive, koja ugrožava sam opstanak sorte.

Uslovi u kojima uspeva šljiva

Savremena i rentabilna proizvodnja šljive može
uspešno da se ostvari samo ako se voćnjaci podižu na
struktumim, dubokim i plodnim zemljištima, na blago
zatalasanim pobrđima sa povoljnim svetlosnim i toplotnim
režimom i u reonima gde nema jakih vetrova. Davno je
napuštena teorija da tamo gde ništa drugo ne uspeva treba

74
 Voćarstvo
podizati zasade šljive.
Šljivi pogoduju duboka, plodna, rastresita, dobro
propustljiva, srednje teška, blago kisela zemljišta, sa sadržajem
humusa od 4-5%, koja sadrže 0,20% N, 8-10 mg P205 i 18-20
mg K 20 na 100 g vazdušno suve zemlje.
Za gajenje šljive najviše odgovaraju tereni od 200 do
750 m nadmorske visine. Najpogodnije su severne,
severoistočne i istočne ekspozicije na kojima duvaju blagi
vetrovi. Sljiva uspeva na područjima gde se temperature u toku
godine kreću od -25 do +35 stepeni. Pošto cveta u prvoj
polovini aprila, veoma je osetljiva na kasne prolećne mrazeve,
pa zasade nikako ne treba podizati u dolinama reka i
zatvorenim vrtačama u kojima je veća verovatnoća pojave
mrazeva.
Za uspešno gajenje šljive veoma su važne i padavine i
njihov raspored tokom godine. Na početku vegetacije kada je
najintenzivniji porast organa potrebne su velike količine vode.
Ukoliko dođe do sušnih letnjih meseci, plodovi će biti sitni,
slabog kvaliteta i može doći do masovnog opadanja pred berbu.

Priprema zemljišta za sadnju

Po pravilu sadnja šljive se obavlja u jesen i to što

ranije. Pre sadnje šljive zemljište treba očistiti od panjeva, žila,
kamenja, koje treba odneti van parcele kako ne bi došlo do
ometanja rada mehanizacije.
Nakon čišćenja terena po celoj površini rasturiti 40 do
75
 Voćarstvo
50 tona po hektaru stajskog đubriva, pa uraditi duboko oranje
na dubini od 40-50 cm. Duboko oranje se obično radi tokom
septembra ili početkom oktobra. Neposredno pred sadnju po
parceli rasturiti 500-600 kg po hektaru NPK đubriva 10:12:26
+3 Mg ili 8:4:24.
Sadnja šljive na dosta strmim terenima se obavlja u
rupe, prečnika 80 cm i 50-60 cm dubine.
Novi zasad šljive nikako ne podizati na parceli sa koje
je sveže iskrčena šljiva ili neka druga voćka. Potrebno je
odmarati zemljište nekoliko godina. Ukoliko to nije moguće,
onda za zatrpavanje sadnica koristiti novu, baštensku zemlju.

Izbor sorte i sadnica

Za koju sortu šljive ćemo se opredeliti zavisi pre svega

od namene plodova i područja u kojem će se podizati zasad. U
našim klimatskim uslovima prednost se daje sledećim sortama:
čačanska lepotica, stenlej i čačanska rodna.
Cačanska lepotica je pogodna za svežu potrošnju,
stenlej za svežu potrošnju i sušenje, dok je čačanska rodna
najkvalitetnija univerzalna sorta.
Za zasnivanje zasada treba koristiti jednogodišnje
sadnice preporučenih sorti okalemljenih na sejancu džanarike.
Sadnice moraju imati propisanu etiketu koja garantuje
ispitanost sorte i podloge i zdravstveno stanje (da su bez
prisustva šarke šljive). Sadnice treba isključivo nabaviti u
renomiranim rasadnicima koji garantuju dobar kvalitet. Sadnice
76
 Voćarstvo
nikad ne treba nabavljati na lokalnom tržištu, od neproverenih
rasadničara. Sadnice moraju biti dobro razvijene (najmanje 130
cm visine i 0,6 cm debljine na 1 m visine) sa 3-5 zdravih i
dobro razvijenih korenova dužine 20cm, bez vidljivih
mehaničkih oštećenja i dobro sraslim spojnim mestom.
Poželjno je obezbediti sadnice sa prevremenim razgranjenjima
čime se utiče na povećanje rodnosti i davanje roda već u prvoj
godini nakon sadnje.

Način sadnje

Neposredno pre sađenja sa sadnica treba ukloniti sve

oštećene i polomljene žile. Sve ostale žile malo skratiti oštrim
makazama, da preseci ne budu kosi, već što manji kako bi došlo
do bržeg zarastanja. Tanke žile ne treba dirati, a one koje se
ukrštaju obavezno ukloniti. Pre spuštanja u zemlju sadnice
potopiti u smešu svežeg goveđeg stajnjaka, sitne zemlje i vode
(1 kilogram stajnjaka, 2 kilograma sitne zemlje i 1 litar vode).
Time se postiže brže zarastanje rana i bolje vezivanje za zemlju.
Prilikom postavljanja sadnica u jamu, voditi računa da
su žile pravilno raspoređene na sve strane. Posle toga, korenov
sistem nagrnuti slojem sitne zemlje, blago i pažljivo nagaziti i
staviti oko 10 kg dobro zgorelog stajnjaka. Obratiti pažnju da
ne dođe do kontakta žilica sa stajnjakom zbog mogućeg
negativnog efekta. Preko stajnjaka se ponovo stavlja sloj
zemlje, dobro se nagazi i izravna sa površinom terena.
77
 Voćarstvo
Preporuka je da se nakon toga na svaku sadnicu stavi jedna do
dve šake NPK đubriva koje se prekrije tankim slojem zemlje.
Šljiva se može gajiti u jednoj vertikalnoj ravni i u
slobodnom prostoru. Koji sistem gajenja će se primeniti zavisi
pre svega od planiranih agro i pomotehničkih mera i prirodnih
uslova područja u kojem se uzgaja.
Dominantan uzgojni oblik novopodignutih zasada šljive
treba da budu kombinovana piramida i u izvesnom procentu
kotlasta krošnja, sa rastojanjem 5 x 4 m, što uslovljava više
činilaca: relativno skromni uslovi za navodnjavanje,
posedovanje značajnih zemljišnih površina, ustaljene navike
proizvođača i drugo. Za ovaj uzgojni oblik potrebno je 500
sadnica po 1 ha.
Manji broj proizvođača, uglavnom onih koji raspolažu
sa povoljnim uslovima (dobro zemljište, mogućnost za
navodnjavanje i drugo) treba opredeliti za neki od intenzivnijih
uzgojnih oblika, a najčešće jednu od varijanti vretenastih
uzgojnih formi, sa rastojanjem 4 x 2,5 m, odnosno 1.000
sadnica po lha. Pravci redova treba da budu sever-jug, dok kod
strmijih terena pravac reda treba da bude pod uglom od 90
stepeni u odnosu na pad terena.

Đubrenje šljive

Đubrenjem se popravljaju osobine zemljišta i stvaraju

povoljni uslovi za razvoj voćaka. Đubrenje treba obavljati
organskim i mineralnim đubrivima. Organska đubriva (stajnjak)
78
 Voćarstvo
treba koristiti svake treće ili četvrte godine. Količina od 30.000
kg po 1 ha se rastura po celoj površini i zatim plitko zakultivira.
Od mineralnih đubriva se koriste kompleksna (NPK)
đubriva za osnovno đubrenje i azotna za prihranjivanje.
Osnovno đubrenje se obavlja posle berbe, od oktobra do
decembra, tako što se propisana količina rasturi oko voćaka i
uzduž redova u mladim zasadima, odnosno po celoj površini u
rodnim šljivicima. Prihranjivanje azotnim đubrivima se obavlja
na isti način početkom marta i eventualno polovinom maja.
U prvoj godini posle prijema sadnica (u maju) obavlja
se prihranjivanje KAN-om u količini od 80 do 100 g po stablu.
Đubrivo se rastura ravnomemo oko šljive na površini od oko
0,8 m2 i zatim zatrpa prekopavanjem.
U drugoj godini se rastura po 70-100 g oko svakog
stabla NPK đubriva (10:12:16). Početkom marta stabla se
prihranjuju sa 80-100 g KAN-a.
U trećoj godini za osnovno đubrenje koristiti 100-120 g
po stablu NPK (10:12:26) i 100 g KAN-a za prihranjivanje.
U četvrtoj godini za osnovno đubrenje se koristi 120-
150 g kompleksnog NPK đubriva i 110 g KAN-a.
Za stabla šljive u rodu količina đubriva bi trebalo da se
određuje u skladu sa projektovanim prinosima i na osnovu
analize sadržaja azota, fosfora i kalijuma u listu. Može se reći,
orijentaciono, da šljive u rodu prosečno, godišnje iz zemljišta
iznose sledeće količine makroelemenata:
• 40-60 kg azota (N)
• 20-50 kg fosfora (P205) i

79
 Voćarstvo
• 100-150-200 kg kalijuma (K20)
Po pravilu osnovno đubrenje se mora obavljati svake
godine i to posle berbe (oktobar - novembar, dok je lišće još
aktivno) da bi se stvorila dovoljna rezerva hrane potrebna za
cvetanje i zametanje plodova. Za prihranjivanje koje se obavlja
u martu i delom u maju, koristiti 200-300 kg KAN-a/ha. Za
osnovno đubrenje koristiti 700 kg/haNPK. Treba imati na umu
da šljive vrlo povoljno reaguju na đubrenje kalijumom i azotom
kao i na folijamu prihranu.

Rezidba šljive

Šljiva rađa na jednogodišnjim rodnim grančicama, pa

ih zbog toga treba redovno obnavljati. Na osnovu rodnih
gračica na kojima donose rod, sve sorte Šljive su podeljene u tri
grupe:
• U prvu grupu spadaju sorte koje uglavnom donose rod
na jakim, dugim mešovitim rodnim granama. Ove grane pored
cvetnih imaju i drvne pupoljke. Iz drvnih pupoljaka se obrazuju
kratke rodne grane za narednu godinu. Tu spadaju sve američke
i kineske sorte šljive (kineska šljiva, šljiva kajsija, američka
baštenska, čikaška šljiva, munsonijska, pacifička šljiva...).
• U drugu grupu spadaju sorte koje donose rod na
kratkim jednogodišnjim rodnim grančicama koje se nalaze na
dvogodišnjim (požegača, imperijal, aženka, ana špet...) ili
starijim granama (stenlej). Ovde spadaju sve evropske sorte
šljive i naša požegača.
80
 Voćarstvo
Sorte iz ove grupe kasnije stupaju u rod i sklone su
neredovnom rađanju. Zbog toga je potrebno češće
podmlađivanje i zamena rodnih granćica.
Za ove sorte nije neophodna intenzivna rezidba kao za
sorte prve grupe. Ako se blagovremenom rezidbom ne vrši
obnova rodnih grančica, šljiva počinje da rađa svake druge
godine. Prilikom rezidbe treba ostaviti dovoljan broj
jednogodišnjih prirasta kako bi se na njima sledeće godine
obrazovale kratke rodne grančice.
Kod ovih sorti šljive grane obično rastu uspravno i
gusto. Da ne bi došlo do odumiranja grančica unutar krune i
ogoljavanja nižih delova, rezidbom krunu treba stalno
proređivati. Uklanjaju se grane koje zagušuju krošnju, kao i one
koje se ukrštaju ili rastu uspravno. Polomljene ili osušene grane
se uklanjaju do osnove.
Rezidba zavisi i od namene plodova. Sorte za svežu
potrošnju treba jače orezivati i prorediti plodove, kako bi imali
bolje uslove ishrane i bili krupniji i boljeg kvaliteta. Sorte čiji
su plodovi namenjeni za industrijsku proizvodnju ne moraju se
tako intenzivno orezivati.
• U treću grupu spadaju sorte koje donose rod na
mešovitim i kratkim rodnim grančicama i na majskim
buketićima (mirabela, crvena ranka i svi tipovi džanarike).
Rano donose rod i obilno rađaju (zbog toga što donose rod na
svim rodnim grančicama). Kratke rodne grančice i majske
kitice žive 2-6 godina, a najbolji kvalitet roda daju u drugoj i
trećoj godini.

81
 Voćarstvo
S obzirom đa redovno i obilno rađaju potrebno je
povremeno podmlađivanje rodnog drveta. Kod ovih sorti
rezidba se može izvoditi svake godine, sem u slučaju kada su
prethodne godine prorodile i stabla počinju da slabe.
Rezidbu šljive raditi u proleće kada prođe opasnost od
pojave mrazeva. Izdanci koji su izbili iz podloge se uklanjaju
do osnove. Ukoliko je rezidbom došlo do jačih rana, potrebno
ih je dezinfikovati 5 % rastvorom plavog kamena i premazati
kalem-voskom ili bitumenom.
Najčešći oblik krune koji se sreće kod nas jeste
poboljšana piramidalna kruna, kojoj treba dati prednost u
odnosu na ostale (vaza i ostale).

Održavanje zemljišta
Održavanje zemljišta služi za popravku osobina
zemljišta, kako bi se obezbedila obilna rodnost i visok kvalitet
plodova Šljive. Pod tim se podrazumeva održavanje zemljišta u
rastresitom stanju i bez korova. Posebno je važno da se
zemljište održava u periodu do berbe. Za tu svrhu se koriste
rotofreze i tanjirače ili kultivatori na dubini od 4-10 cm, više
puta u toku proleća i leta.

Navodnjavanje šljive
Navodnjavanje je veoma korisna mera kod šljive jer
utiče na normalan rast biljke, rodnost i kvalitet plodova.
Godišnja količina padavina u našim sredinama je uglavnom
dovoljna da podmiri potrebe šljive za vodom, ali je raspored
82
 Voćarstvo
padavina u toku godine neodgovarajući. Stoga je navodnjavanje
neophodno. Zalivanje treba obaviti pre nego što se pojavi
nedostatak vlage u zemljištu, odnosno pre nego što lišće počne
da se suši i uvija. Zasade sa sortama koje kasnije rađaju
(čačanska rodna, stenlej, valjevka, požegača) zalivati od sredine
jula pa do kraja avgusta. Orijentaciono je potrebno oko 500
kubika vode po hektaru. Ovu količinu vode dodati u 3-5
zalivanja. Preporuka je da se prvo zalivanje obavi krajem juna,
a svako sledeće obaviti na 15 dana. U izuzetno sušnim
godinama zalivanje je potrebno obaviti i u fazi cvetanja.

Bolesti i štetočine

Šljiva je veoma osetljiva na izazivače različitih bolesti i

štetočine, pa je veoma važno primeniti pravilnu zaštitu kako ne
bi došlo do smanjenja prinosa i lošijeg kvaliteta plodova.
Zaštita mora biti redovna i pravovremena i da ne zagađuje
životnu sredinu.
Većina sorti šljiva je veoma osetljiva na virus šarke.
Protiv virusa šarke i drugih virusnih bolesti ne postoje mere
koje će ih u potpunosti sprečiti. Najbitnije je sprečiti širenje
ovih virusa izborom zdravog sadnog materijala i sorti koje su
otpornije na ove viruse. Takođe, važno je zasade postavljati na
većoj udaljenosti od mogućih izvora zaraze.
Često se dešava da mlada stabla šljive budu napadnuta i
oštećena zbog napada glodara, pre svega miševa i zečeva.
Najpraktičnija je zaštita talasastim kartonom koji se postavlja
83
 Voćarstvo
pred zimu i uklanja rano u proleće. Takođe, odlična zaštita se
ostvaruje stavljanjem mrežice. Protiv miševa se preporučuju
razne mišolovke koje se postavljaju u rupe u blizini stabla.
Za zaštitu mladih stabala šljive od mrazeva preporučuje
se zavijanje stabla talasastim kartonom. Time se pravi
termoizolacija stabla, koju je u proleće potrebno ukloniti. Jedan
od načina zaštite stabla jeste krečenje, koje, pored zaštite, daje
lepši izgled šljiviku.
Zaštita od poznih prolećnih mrazeva je znatno teža.
Najčešće se primenjuje zadimljavanje. U tu svrhu se koristi dim
guma, vlažna trava, mokra strugotina...

Plam enjača šljive Rogač šljive Monilinija

Šarka šijive Šljivine ose

84
 Voćarstvo

Berba šljive
Berba šljive je veoma važna operacija koju je potrebno
obaviti kvalitetno i brzo. Berbu treba obaviti u roku od nekoliko
dana. Prosečno, jedan radnik dnevno može nabrati oko 300
kilograma plodova. Berba se može obavljati ručno ili trešenjem.
Vreme berbe treba da odrede stručnjaci na terenu. Takođe
vreme i način berbe zavisi i od namene plodova. Ručno se beru
plodovi namenjeni upotrebi u svežem stanju. Ručna berba je
najkvalitetniji i najskuplji vid berbe. Trešenjem se beru plodovi
za preradu i sušenje.
Trešenje se može obaviti ručno ili specijalnim
mašinama tresačima.
Ne preporučuje se najprimitivniji metod berbe šljive
mlaćenjem motkama, jer se na taj način oštećuju plodovi,
pupoljci, rodne grančice.
Plodove ne treba brati po vlažnom i kišovitom
vremenu, niti rano ujutru jer su vlažni od rose. Ukoliko su
izuzetno visoke temperature u toku dana, berbu treba prekinuti
od 13-15 časova.
U toku berbe plodove treba odvajati po kvalitetu.
Plodove II kvalitetne kategorije treba koristiti za različite
vidove prerade. Obrani plodovi se stavljaju u drvene ili
plastične gajbice. Posebnu pažnju treba posvetiti higijeni ruku i
čistoći ambalaže.

85
 Voćarstvo

MALINA

Malina (lat. - Rubus idaeus) je biljka porodice

Rosaceae. Poznata je od davnina kaolekovita biljka. Zovu je
još i himber (od njem. - Himbeere). Višegodišnji žbun sa
uspravnim, zeljastim stablom. Listovi složeni od 3-7 listića,
dlakavi. Cvetovi beli sa dugačkim cvetnim drškama, sakupljeni
na vrhovima grana ili u pazuhu listova u grozdaste cvasti.
Plodovi su
mnogobrojne
koštunice koje su
spojene razraslom,
sočnom cvetnom
ložom crvene, ređe
žute boje.Malina je
trajna biljka
grmastog oblika.
U prvoj godini izbiju do 2 metra visoke mladice, koje
do zime odrvene. U drugoj godini ove mladice razgranjuju se,
cvatu i donose plod. Stabljikaje okrugla i obrasla čekinjastim
bodljama. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 3 do 5
Iistića koji imaju dugačku peteljku, dok su listovi sa strane
skoro sedeći na peteljci. S gornje strane listovi su svetlozeleni,
a s donje strane pokriveni gustim dlakama. Po rubu su pilasto
nazubljeni. Cvetovi su bele boje i pravilni. Plod je crven i
sočan, nalik kupini; ima ugodan miris i sladak ukus. Listovi,
takođe, ugodno, ali slabije, mirišu..
86
 Voćarstvo

Malina u ishrani

Nutritivni sastav:

Malina (lOOg):

• Kalorija 52
• Ukupno masti 0.7g
• Zasićene masti
O.lg
• Holesterol Omg
• Natrijum img
• Ugljenihidrati 11.9g
• Dijetalna vlakna 6.5g
• Šećeri 4.4g
• Proteini 1.2g
• Kalcijum 25mg
• Kalijum 151mg

Lekovito dejstvo:
Sadržaj lekovitih sastojaka
Plod maline u sebi sadrži:
• belančevine
• biljna vlakna
• bioflavonoide

87
 Vočarstvo
• vitamin C
• vitamin E
• vitamine B
• glukozu
• eterična ulja
• organske kiseline (limunsku, salicilnu, elaginsku i
jabučnu)
• pektin
• pentozu
• pentozan
• proteine
• saharozu
• tanine
• flavanol
• folnu kiselinu
• fruktozu

Plođ ima jako antioksidantsko i antikancerogeno

dejstvo. Pošto plod maline u sebi sadrži dosta lekovitih materija
i jakog je antioksidanskog dejstva, deluje povoljno na
organizam:
• jača imunološki sistem
• kao diuretik
• kod avitaminoze
• kod bolesti usta, grla i pluća
• kod dijareje
• kod menstrulanih problema

88
 Voćarstvo
• kod nervoze
• kod problema sa jajnicima (čaj)
• kod povišene temperature
• kod šećerne bolesti
• na bolesti (infekcije) kože
• na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja
• na upale i infekcije bubrega, bešike i mokraćnih kanala
• normalizuje krvnu sliku
• poboljšava koncetraciju
• poboljšava cirkulaciju,itd.

VRSTE MALINE
Ukrštanjem i kalemljenjem dobijeno je više sorti, a
poznati nazivi su: malina, crvena jagoda, crvena kupina,
planinska malina, pitoma kupina...
Sorte maline (crvene maline) mogu prema važnosti da
se podele na sledeće grupe:
1) sorte maline za proizvodne zasade: Vilamet
(Willamette), Miker (Meeker), Gradina, Moling eksploit
(Malling exploit);
2) sorte maline lokalnog značaja: Krupna dvorodna,
Moling promis (Malling Promise), Podgorina, septembar,
Heritidž (Heritage);
3) perspektivne sorte maline: čilkotin (Chilcotin),
Čilivok (Chillivvack), komoks (Comox), hajda (Haida), nutka

89
 Voćarstvo
(Nootka), skina (Skeena), titan (Titan), tjulamin (Tulameen) i
maski (Matskyue), dvorodna sorta otem blis (Malling Autumn
Bliss).

Izbor područja za uzgoj maline

U našim klimatskim uslovima malina najbolje uspeva
na područjima od 400 do 800 m nadmorske visine. Takođe
postoje primeri uspešnog gajenja maline i na nadmorskim
visinama ispod 200 m i iznad 1100 m. Ne pogoduju joj rečne
doline i uvale gde može doći do izmrzavanja i drugih oštećenja
usled zadržavanja hladnog vazduha, ili do gušenja korena usled
zadržavanja vode nastale naglim topljenjem obilnih snegova.
Najbolje rezultate malina pokazuje na sunčanijim,
dobro provetrenim područjima sa blažim nagibom terena (od 5
do 10% pada), i na severoistočnim i severozapadnim stranama
brdsko-planinskih područja.

Za koju sortu maline se opredeliti?

Najzastupljenija sorta maline u Srbiji, je Vilamet
(Willamette), dok su u manjoj meri, sa svega 10 %, zastupljene
sorte Miker (Meeker), Tjulamin (Tulameen) i druge. Izbor sorte
zavisi i od namene maline, jer je Vilamet najpogodnija sorta za
smrzavanje, Tjulamin je pogodan za gajenje u zaštićenom
prostoru (plastenicima) i prvenstveno je namenjen potrošnji u
svežem stanju. I Miker i Tjulamin sazrevaju oko sedam dana
90
 Voćarstvo
posle Vilameta. Imaju krupne plodove, slatkog i aromatičnog
ukusa. Prema dosadašnjim rezultatima, obe sorte su pokazale
zadovoljavajuće rezultate kod nas.
Srbija ima potencijale za proizvodnju maline u periodu
od 6-7 meseci, od početka maja pa do sredine novembra. To se
postiže uz kombinaciju jednorodnih i dvorodnih sorti (rađaju u
jesen iste godine), različitih nadmorskih visina i uz
najsavremenije tehnološke postupke. S obzirom na činjenicu da
je zabeležen konstantan rast tražnje za svežim plodovima,
postoji i sve veće interesovanje za dvorodnim - jesenje
rađajućim sortama. Kao najinteresantnije su se pokazale Polka
(Polka), Polana (Polana), Himbo Top (Himbo top), dok je
Heritidž (Heritage), zbog kasnijeg vremena berbe, manje
interesantan.

Priprema zemljišta za sadnju

Pripremu zemljišta za sađenje maline, ukoliko je
moguće, treba početi dve godine ranije. Pod pripremom
zemljišta se podrazumeva uništavanje korova, vađenje panjeva i
žila, uklanjanje kamenja... Uništavanje manje zakorovljenih
zemljišta može se odraditi dubokom obradom. U slučajevima
veće zakorovljenosti višegodišnjim korovima obavezna je
primena neselektivnih (totalnih) herbicida. Nakon 25-30 dana
od primene herbicida se može pristupiti obradi zemljišta.
Najkašnije 20 dana od tretiranja se može očekivati uginuće
korova, nakon čega se može krenuti sa dubokim oranjem.
Preporuka je da se duboko oranje obavlja mesec dana pred

91
 Voćarstvo
sadnju i to na dubini od 30-40 cm.
Nakon uređenja i čišćenja zemljišta sledi popravka proizvodne
sposobnosti zemljišta. Đubrenje zemljišta zavisi od njegovih
prirodnih osobina, što će pokazati analiza. Đubrenjem će
zemljište biti obogaćeno organskim materijama i dovešće se u
stanje dobre iskorišćenosti mineralnih elemenata.
Ako su zemljišta jako kisela (pH 4,0-5,0) potrebno je
izvršiti kalcifikaciju, sa ciljem da se smanji kiselost i poboljša
struktura. Kod blago kiselih zemljišta (pH 5,0-6,0) ovu meru ne
treba vršiti, već u toku nekoliko godina unositi u zemljište
fiziološki alkalna đubriva. Za kalcifikaciju se najčešće koriste
mleveni krečnjak na lakšim, a živi (negašeni) kreč na teškim
zemljištima u količinama koje zavise od veličine kiselosti.
Orijentacije radi, da bi se pH vrednost povećala za 0,7,
potrebno je uneti 4,0 t mlevenog krečnjaka u obliku CaC03 na
lakšim, ili oko 2,16 t kreča (negašenog) na težim zemljištima.
Planirane količine materijala za kalcifikaciju unose se u
zemljište u dva do tri navrata, i to pre dubokog oranja 2/3
predviđene količine, a 1/3 neposredno pred plitko oranje.
Neophodno je da se pri unošenju sredstava za kalcifikaciju
unose i odgovarajuće količine organskih đubriva (stajnjak,
glistenjak, zelenišno đubrenje) kako bi mikrobiološkom
aktivnošću karbonati mogli biti razloženi delovanjem ugljene
kiseline (H+ + HC03-).
Neposredno pred sadnju obavlja se plitko oranje
tanjiranjem ili freziranjem.

92
 Voćarstvo

Sađnja maline
Malina se može saditi u toku jeseni i proleća, ali je
jesenja sadnja bolja i prihvatljivija. Jesenjom sadnjom malina se
adaptira na uslove sredine tokom zime i u vegetaciju ulazi
sasvim spremna. U slučaju prolećne sadnje, postupak je
potrebno obaviti najkasnije do kraja marta.
Sadnja maline treba da se obavi u besprekorno
pripremljenu parcelu. Pre sađenja na izdancima se odstranjuju
sve oštećene i polomljene žile, a korenov sistem se potapa u
kašastu masu napravljenu isključivo od sveže goveđe balege,
ilovače i vode (2kg ilovače, lkg balege i lkg vode). Ova mera
je naročito potrebna za prolećnu sadnju (slika 40).
Sadnja maline se obavlja ručno. Pri sadnji žilice se
pravilno raspoređuju duž reda, pažljivo se zatrpaju sitnom
zemljom, koja se lagano utaba i prema potrebi zalije sa 2-3 litra
vode. Zemljište oko zasađene sadnice se ne sme previše utabati,
da se ne bi stvorila pokorica koja otežava izbijanje izdanaka na
površinu. Nakon završene sadnje oko svake sadnice treba
rasturiti oko 20-30 grama mineralnog đubriva. Posađene
izdanke prekratiti najviše na 20-25 cm na oko 2-3 pupoljka. To
prekraćivanje obaviti u proleće pre kretanja vegetacije bez
obzira kada je sadnja obavljena.
Koje rastojanje između redova i u redu odabrati zavisi
od sistema gajenja, bujnosti sorte, načina održavanja zemljišta u
međuredom prostoru i raspoložive mehanizacije.
Potrebno je obezbediti dovoljno prostora između
redova za neometano košenje, prskanje i berbu.

93
 Voćarstvo
Načini sadnje kod najčešćih sistema gajenja:
• Sistem pantljike: rastojanje između redova se kreće
2,5-3 m , a u redu 0,30-0,50 m.
• Sistem žive ograde-špalira: razmak sađenja je 2-2,8 m
između redova i 0,25-0,5 m u redu.
Kod maline se kao najpogodniji pokazao sistem špalira,
koji se sastoji od stubova i žice. Stubovi mogu biti od
armiranog betona, drveta ili gvožđa i postavljaju se na
rastojanju od 8-10 m (drveni na 6 m). Stubovi se postavljaju u
zemlju i to drveni na dubinu od 50 cm, a betonski na 70 cm.
Visina stubova iznad zemlje kreće se od 1,8-2,0 m. Na
stubovima se najčešće postavljaju dva reda pocinkovane žice.
Prva na 80-90 cm iznad zemlje, a druga na 150-160 cm iznad
zemlje.
Postavljanje stubova i žica treba uraditi u prvoj godini
nakon sađenja maline.
Negom i zaštitom u prvoj godini potrebno je zasad
pripremiti da već u narednoj godini donese najmanje 70% od
roda u godinama pune rodnosti. U tom cilju u toku prve
vegetacije preduzimaju se sledeće mere:
• održavanje zemljišta u rastresitom stanju i stanju
optimalne vlažnosti,
• prihranjivanje zasada azotnim mineralnim đubrivima i
• zaštita zasada od bolesti, štetočina i korova.

94
 Voćarstvo

Đubrenje maline
U proizvodnji maline đubrenje predstavlja veoma
važnu meru, bez koje se ne mogu ostvariti kvalitetni i visoki
prinosi. Malinu je potrebno đubriti organskim i mineralnim
đubrivima, a obavezna je prihrana i azotnim đubrivima.
Od organskih đubriva najbolji je dobro zgoreo stajnjak
(goveđi i ovčiji) u količinama 10-15 t/ha, ako se đubri svake,
odnosno 20-30 t/ha, ako se đubri svake druge godine i
glistenjak. Ova đubriva se rasturaju u trake (0,5 m sa jedne i 0,5
m sa druge strane reda špalira) u rano proleće, odmah nakon
vezivanja izdanaka.
Prihranjivanje azotnim đubrivima je neophodna mera i
radi se u dva do tri navrata u proleće, od kretanja vegetacije do
kraja maja. Za tu svrhu u našima krajevima zbog kiselosti
zemljišta najbolje je koristiti KAN u količini od 400-450 kg.
Rasturanje đubriva ne vrši se na celoj površini
malinjaka, već duž redova maline, nakon čega je obavezna
obrada zemljišta (okopavanje ili duboka obrada).
Đubrenje maline azotnim đubriva je potrebno izvoditi
veoma oprezno jer unošenjem većih količina azotnih đubriva od
preporučenih nanose se velike štete malini u vidu truljenja
ploda, lomljenja izdanaka, češće pojave bolesti i štetočina...
U slučaju pojave oštećenja na nadzemnim delovima
biljke treba vršiti prskanje preko lista (folijarna prihrana). Pored
najvažnijih elemenata, ova vrsta đubriva sadrži i biljne hormone
za ubrzavanje rasta. Prihrana preko lista se radi istovremeno sa
prskanjem protiv bolesti i štetočina.

95
 Voćarstvo
Ako se folijarno prihranjivanje vrši istovremeno sa
prskanjem, rastvor se priprema po sledećem redosledu: voda +
folijarno đubrivo + insekticid + fungicid = rastvor za tretiranje.

Bolesti i štetočine maline

Malinu napada veliki broj parazita i štetoćina, što može

dovesti do propadanja zasada ukoliko se neredovno i nepravilno
primenjuju mere zaštite. Zaštitu maiine treba izvesti tako da ona
odgovara zahtevima kupaca, da se dobijaju zdravi plodovi i da
se ne uništava životna sredina.

U venuće pupoljkafdidim ela) sa S ušenje izdanaka

k arakterističnim sim ptom im a na ija jv a n n
L eptosphaeri-om i
m aiininom muvom

96
 Voćarstvo

Malinina buba Malinin cvetojed

Navodnjavanje maline
Kako se malina kod nas uglavnom gaji u brdsko-
planinskim područjima gde ima dosta padavina, a i temperature
nisu visoke, do cvetanja nema posebnih potreba za
navodnjavanjem.
Navodnjavanje se vrši od početka do kraja berbe u 3-4
navrata.
Rezidba i vezivanje maline
U proleće pre kretanja vegetacije, bez obzira kada je
sadnja maline obavljena, posađene izdanke prekratiti najviše na
20-25 cm (na oko 2-3 pupoljka). Nakon toga izdanak maline
treba ostaviti da se nesmetano razvija. U martu druge godine,
kada prođe opasnost od mrazeva vrši se orezivanje. Uklanjaju
se svi slabi izdanci, tako da u žbunu ostane 5-7 najsnažnijih,

97
 Voćarstvo
dobro raspoređenih izdanaka. Izdanci koji su ostavljeni za rod
skraćuju se na visinu od 120-170 cm (oko dva pupoljka iznad
žice), toliko da bi mogli da ostanu uspravno pod teretom roda.
Izdanke sa prevremenim bočnim grančicama treba
ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez bočnih grančica,
ujednačene debljine i bez prisutnih znakova oboljenja.
Prilikom vezivanja izdanaka voditi računa da oni imaju
vertikalan položaj i da ne dolazi do njihovog ukrštanja.
Posle berbe, u drugoj polovini jula, dvogodišnji izdanci
(oni koji su doneli rod) se orežu do zemlje, da bi se obezbedilo
dovoljno prostora za porast novih izdanaka i da bi se smanjila
pojava bolesti i štetočina u malinjaku.
Kod dvorodnih (jesenje rađajućih) sorti nema potrebe
za postavljanjem naslona, a nakon berbe vrši se košenje
celokupnog nadzemnog dela biljke.

Pravilno i nepravilno odabiranje i vezivanje izdanaka u proleće

Vezivanje izdanaka vršiti pomoću debljeg ili PVC
kanapa, tako da se jedan kraj kanapa vezuje za stub na početku
reda, a zatim se klupko protura u omču oko žice i oko izdanaka,
98
 Voćarstvo
zateže se duž žice i vezuje sledeći izdanak. Vezivanje ne treba
prekidati do kraja reda, već se kraj kanapa vezuje za krajnji stub
u redu. Nakon berbe, uporedo sa orezivanjem izdanka koji su
doneli rod do zemlje, kanap odvezati sa stuba na kraju reda i
obmutim redosledom krenuti u odmotavanje. Na ovaj način se
isti kanap može koristiti više puta za ovu namenu.

Berba maline

Vreme berbe maline se utvrđuje na osnovu zrelosti i

osobina ploda, ali i od namene plodova. Najsigumiji pokazatelj
da je plod maline sazreo za berbu jeste njegovo lako odvajanje
od cvetne lože i da se pri tom ne gnječi. Plodovi se beru bez
cvetne lože i peteljke. Malinu treba brati svaki dmgi dan u toku
sezone, a ako je vreme vrlo suvo i toplo onda se preporučuje
svakodnevna berba. Plodovi se pažljivo beru kako bi se izbeglo
oštećenje a zatim se lagano spuštaju u ambalažu. Berba se
izvodi sa tri prsta (kažiprst, palac i srednji prst) sa dlanom
okrenutim na gore.
Najbolje vreme za berbu maline u toku dana je rano
izjutra i kasno popodne. Sezona berbe u našim uslovima traje
od sredine juna do sredine jula, što bi se znatno produžilo
uvođenjem dvorodnih sorti. Orijentaciono je za 1 hektar
površine potrebno angažovati od 13 do 15 radnika.

99
 Voćarstvo

KUPINA
Kupina (E u batu s F ocke), pripada grupi jagodastih
voćaka ili sitno jagodastih voćaka.
Kupina raste kao veliki grm do čak 3m visine, s dugim
i savijenim granama. Postoji narodno verovanje da kupina može
osetiti ima li na mestu na kojem raste podvodnih voda. Ako ih
ima donja strana listova će biti glatka. Cvetovi su beli, do belo-
roza smešteni na lažnom štitcu, plod je sočna crna kupina.
Cveta od maja do juna, ukus mladih listova je gorkasto slatkast,
a ploda aromatičan, sladak i sočan.

Kupina u ishrani
Nutrirtivni sastav:

Kupina (lOOg):

K a lo r ija 43
U kupno m a sti 0.5g
Z a sićen e
O .lg
m a sti
H o le ste ro l Omg
N a trij Im g
U g lje n ih id ra ti 1 0 .2 g

100
 Voćarstvo
D ije ta ln a
5 -ig
vla k n a
Š e ć e ri 4 .9 g
P ro te in i ] .4 g
K a lc ij 29m g
K a lij 162m g

Lekovito dejstvo:
Kupina je veoma lekovita, ne samo meso ploda kupine,
već i njeno dlakavo lišće puno je supstanci koje imaju lekovita
svojstva. Listovi kupine sadrže eterična ulja, tanine i kiseline.
Čaj od listova kupine deluje ublažavajuće kod uplala sluznica u
nosnoj šupljini i ždrelu. Kupine sadrže više kalcijuma od
malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos
ograničen. Svo bobičasto voće karakteriše visoka koncentracija
antikancerogenih materija, pa se ovo voće preporučuje u
prevenciji nastanka tumora. Kupine su fikasne u terapiji upale
101
 Voćarstvo
grla, angine, laringitisa, a koriste se i za ispiranje usta u slučaju
upale sluzokože. Spolja se koriste u lečenju rana.
Sok i meso zrelih bobica prave su karotenske bombe
koje štite osetljive telesne ćelije od slobodnih radikala. Na taj
način kupine jačaju naš imuno sistem, i to ne samo zbog
visokog udela vitamina C, Bioflavonoidi se sakupljaju u
voćnom mesu, gde je njihova količina 10 puta veća nego u
isceđenom soku i zato se preporučuje naročito za decu i one
osetljivog zdravlja da što više jedu sveže kupine. Istovremeno
vežu bakar. Previsoka koncentracija bakra može dovesti do
nemira i psihičkih poteškoća. Delotvome supstance koje se
nalaze u kupinama jačaju vezivno tkivo i zidove vena, čime se
usporava proces starenja, smanjuju tegobe sa venama i
hemoroidima.

VRSTE KUPINE
Poznato je preko 100 vrsta kupina i sve su podjednako
lekovite, dakle ne možete pogrešiti.

Cačanska bestrna (C a c a k T h ornless ) - Ova sorta je

stvorena u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u
Čačku, Nastala je ukrštanjem sorti D irk se n T h o rn lles h B la c k
S a tin . Pripada grupi poluuspravnih sorti. Ukrštanje je izvedeno
1984. godine, a selekcionisana je 1987. godine. Zri od
poslednje trećine jula do kraja avgusta. Plodovi su izuzetne
krupnoće, preko 9gr, izduženo cilindričnog oblika, sjajno cme

102
 Voćarstvo
boje, čvrsti sa izraženom aromom, veoma kvalitetni. Odlične je
transportabilnosti. Otpoma je prema napadu gljivične bolesti
koja izaziva žutu rđu listova i letorasta (K u e h n e o la u red in is).
Blek saten (B la c k S a tin ) - Američka je i vrlo rodna
sorta (preko 20000kg/ha), krupnih izduženih plodova prosečne
mase oko 7,4gr, a pojedinačni plodovi dostižu 9g. Pokožica je
cma i sjajna dok joj se u punoj zrelosti sjaj gubi. Cveta i zri
ranije za 5-10 dana i ima kraći period sazrevanja od sorte
Tomfri. Izdanci su bez bodlji, prilično jaki, uspravni i bujni. U
poređenju sa ostalim sortama bez bodlji pokazala je najveći
stepen otpomosti prema izmrzavanju izdanaka i bolesti žute rđe
lista i letorasta.
Tornfri (Thornfree) - Stvorena je 1956. godine u SAD
od hibridne kombinacije US 1410 (Breinerd X Morthon
Thornless) XYS 1414 (Morthon Thornless X Eldorado).
Plodovi su vrlo privlačni, srednje krupni do krupni, zaobljeni do
tupo konusni, crni, sjajni, pogodni za upotrebu u svežem stanju,
sa dobrim tehnološkim svojstvima. Meso je slabo nakiselo i
malo trpko. Plodovi sazrevaju krajem jula i početkom avgusta.
Berba traje oko 40 dana. Izdanci izmrzavaju na temperaturama
nižim od -18°C. Otporna je prema didimeli i antraknozi.
Delimično je osetljiva prema žutoj rđi lista i letorasta.
Dirksen tornles {D ir k s e n T h o rn le ss ) - Stvorena je u
SAD. Nastala je složenim ukrštanjem sorti ((Merton Thomlessh
(Merton Thornless h Eldorado)) h Darrow) h Thomfree. U
proizvodnji je od 1974. godine. Samooplodna je sorta. Zajedno
sa sortama Hal tomles i Smutstem, Dirksen tomles čini 28%

103
 Voćarstvo
svetske produkcije bestrnih sorti kupine. Plod je sitan do
srednje krupan, loptasto izdužen, dužine 25 mm i 20 mm širine.
Ima sjajno crnu boju koja donekle prelazi u violetno plavu.
Plodovi su kvalitetni, aromatični, sočni, slatkonakiselog ukusa.
Pogodni su za potrošnju u svežem stanju i različite vidove
prerade. Odlične je transportabilnosti. Nema osobinu vraćanja
boje. Žbun je bujan sa jakim, poluuspravnim izdancima koji su
dužine preko 3m. Ranostasna je sorta, zadovoljavajuće
rodnosti. Zri od polovine jula. Berba se rano završava. Veoma
je osetljiva prema žutoj rđi (K u eh n eo la u red in is), Ijubičastoj
pegavosti kupine (S e p to c ita ru b ro n im ) i sivoj plesni (B o iry lis
cin erea ). Relativno je otporna na izmrzavanje. Zbog dobre
rodnosti, otpornosti na niske zimske temperature i postojanosti
boje ploda posle berbe, preporučuje se kao jedna od vodećih
sorti u kupinogorjima Republike Srbije i Republike Srpske
Hal tornles ( H u ll T h o rn le ss ) - Stvorena je u SAD.
Nastala je složenim ukrštanjem (US 1487 h Darrovv)
hThornfree. Priznata je 1981., a u proizvodnji je od 1983.
godine. Kod nas je malo zastupljena. Odlikuje se
samooplodnjom, visokom rodnošću i dobrim kvalitetom
plodova. Plod je srednje krupan do krupan, veličine oko 5gr,
čvrst, sjajne crne boje, kvalitetan. Koristi se za svežu potrošnju
i različite vidove prerade. Obrazuje veliki broj snažnih izdanaka
koji su dužine 4-5m. Čak i u starijim godinama eksploatacije ne
dolazi do smanjenja životne sposobnosti izdanaka kao ni do
smanjenja prinosa. Pripada tipu poluuspravnih sorti.
Tetraploidna je sorta (2 n = 4h =28). U našim uslovima cveta 7

104
 Voćarstvo
đana posle sorte Dirksen tornles, a 7 dana pre sorte Tomfri.
Srednje je kasne do kasne epohe sazrevanja. U našim uslovima
berba s e o dvija o d p očetka t reće dekade jula i završava u
drugoj polovini avgusta. Uspeva da iznese celokupan rod.
Odlikuje se otpornošću prema niskim zimskim temperaturama.
Kvalitet plodova, visoka rodnost i otpomost na najznačajnije
bolesti i štetočine su preporuka za masovnije uvođenje u
proizvodnju ove sorte u našoj zemlji i okruženju.
Smutstem (S m o o th s te m ) - Stvorena je u SAD. Nastala
je slobodnom oplodnjom sorti ((M e rto n T h orn less h (M erto n
T h orn less h E ld o ra d o ))h D a rro sv h T h orn free. U proizvodnji je
o d 1966. godine. Samooplodna je sorta. U našu zemlju je
predstavljena zajedno sa sortom Tornfri, ali je znatno manje
raširena.
Tornles himalaja ( T h o r n le s s H im a !a y a ) - Nastala je
mutacijom istoimene sorte Himalaja sa bodljama. U našu
zemlju je introdukovana među prvim sortama kupine. Plod je
srednje krupan do krupan, težak oko 5gr, okruglastog oblika i
sjajno crne boje. Meso ploda je mekano, aromatično, slatko
nakiselo i osvežavajućeg ukusa. Pogodan je za potrošnju u
svežem stanju i razne vidove prerade. Žbun je veoma bujan i
polupuzećeg rasta. Otporna je prema niskim temperaturama.
Pod s negom može d a izdrži i 30 °S. Sazreva dosta kasno i ima
dug period berbe oko 40 dana. U našim u slovima p očinje d a s
azreva u t rećoj d ekadi jula, a berba obično traje do kraja
avgusta. Otporna je prema verticilijumu, lisnoj pegavosti
(S e p to ria ru bi), a osetljiva je na antraknozu. Preporučuje se za

105
 Voćarstvo
gajenje u amaterskim zasadima (na okućnicama), a u
proizvodnim kao prateća sorta.
Džordžija Tornles (G e o r g ia T h o rn less) - Stvorenaje
ukrštanjem sorti U SD A 1 4 4 5 h E a rly June, u S AD-u 1958.
godine, a priznata je i razmnožena 1967. godine. Plod je
krupan, zatupasto kupastog oblika, sjajno crne boje, čvrst i
veoma ukusan. Sazreva rano. Izdanci su bujni, dugački,
poluuspravni, razgranati (sa 10-15 bočnih grančica)..
Džinovka (G ig a n te d e ll G ia rd in o ) - Selekcionisana je
u Italiji, a introdukovana je u našu zemlju sredinom
sedamdesetih godina. Plod je sitan do srednje krupan,
okruglastog oblika sjajno crne boje i d obrog kvaliteta. Pogodan
je za različite vidove prerade (topla prerada i smrzavanje). Žbun
je umerene bujnosti i rodnosti. Izdanci su puzeći i bez bodlji.
Lišće je peršunasto, stalno zeleno sa srebmastom nijansom.
Zbog atraktivnog izgleda često se gaji kao ukrasna biljka
dvorištima i vrtovima. Sazrevanje plodova počinje oko 20.
avgusta (istovremeno sa sortom Tornfri) i traje do kpaja
septembra. Bere se u 7-8 navrata. Relativno je otporna prema
suši i najčešćim fitopatogenim bolestima. Preporučuje se za
gajenje u amaterskim zasadima a po potrebi i kao prateća sorta.

Priprema zemljišta
Priprema zemljišta za podizanje kupinjaka obuhvata:
uništavanje korova, vađenje žila i panjeva, oranje i poravnanje
zemljišta. S obzirom da je kupina višegodišnja biljka, kao i
zbog velikog broja biljaka po jedinici površine, priprema

106
 Voćarstvo
zemljišta treba da se obavi pravilno i blagovremeno. Ako se za
podizanje zasada koriste jače zakorovljena zemljišta sa
višegodišnjim otpomim korovima, potrebno ih je, u leto koje
predhodi sadnji uništiti, jer je to kasnije teško izvodljivo i dosta
skupo. Za ovu svrhu najčešće se koriste herbicidi na bazi
G lifo s a ta (G lifol, G lifo sa t, G lifo sa v, P ir o k o r i sl.).
Kada je u pitanju vreme tretiranja zemljišta na kome se
planira podizanje zasada kupine, pravilo je da se u junu ili
početkom jula meseca, posle skidanja predkulture (detelina,
lucerka, strna žita i dr.), zemljište plitko uzore i istretira nekim
od totalnih herbicida. Mesec dana posle tretiranja zemljište se
ponovo plitko uzore. Kupina je veliki potrošač hranljivih
materija iz zemljišta. Meliorativno đubrenje se vrši
kombinovanim unošenjem organskih i mineralnih đubriva.
Potrebne količine đubriva se određuju na osnovu proizvodne
vrednosti, odnosno proizvodne sposobnosti zemljišta i zahteva
kupine za hranljivim supstancama, što se utvrđuje pedološkom i
agrohemijskom analizom.
Od organskih đ ubriva za ovu namenu najbolji je i
najčešće se koristi dobro zgoreli stajnjak u količini od 40 do 60
tona/ha, što je u zavisnosti ođ proizvodne sposobnosti zemljišta
i kvaliteta stajnjaka. Pri đubrenju stajnjakom treba imati na umu
sledeće:
- Da bi se sadržaj humusa uvećao za 1% na dubini od
40cm potrebno je u zemljište uneti 50 tona dobro zgorelog
stajnjaka po hektaru (jednokratno ili u periodu od 2-3 godine).
Veoma je važno da stajnjak bude bez sadržaja semena

107
 Voćarstvo
korovskih biljaka.
- Ako se meliorativno đubrenje izvrši sa 50 tona
zgoreiog stajnjaka po 1 ha u zemljište će se uneti 250 kg N, 125
kg R205, 325 kg K20 i 9 tona organskih materija
- Dejstvo stajnjaka traje 3-5 gođina. U prvoj godini se
iskoristi 40%, u drugoj oko 30%, a od t reće pa do pete ostalih
20-30%.
Uporedo sa organskim, u zemljište se unosi i određena
količina mineralnih đubriva sa povećanim sađržajem kalijuma,
a bez hlora. U praksi su dobre rezultate pokazale sledeće
formulacije NPK: 8:12:26 + 3% MgO, 8:16:24, 8:15:20 i
slično.
Ako je zemljište na kome se planira podizanje zasada
kupine kiselo (rN<5), neophodno je izvršiti kalcifikaciju, sa
ciljem da se poveća rN vrednost odnosno smanji kiselost. Sa
smanjenjem kiselosti istovremeno se poboljšava struktura i
proizvodna sposobnost zemljišta.
Za kalcifikaciju se koriste razni materijali alkalne
reakcije, a najčeŠće: mleveni krečnjak(SaSOz), mleveni dolomit
(CaC03 h MgC03), živi - negašeni kreč (SaO), gašeni kreč
(Sa(ON)2).

Sađenje kupine
Kupina se sadi od oktobra do aprila, ali najčešće se sadi
u jesen i rano s proleća. Jesenje sađenje kupine ima više
prednosti u poređenju sa prolećnim. Sadnice zasađene u jesen
ne oskudevaju u vlazi, a na temperaturi zemljišta iznad tačke

108
 Voćarstvo
mržnjenja one tokom zimskih meseci razvijaju korenov sistem.
Prolećno sađenje se preporučuje za hladnije krajeve gde
se zemljište preko zime zamrzava, te bi u njemu zasađene
sadnice s jeseni mogle da stradaju.
Za sađenje se upotrebljavaju samo garantovano zdravi i
sortno čisti izdanci kupine, koje imaju dobar korenov sistem.
Izdanci kupine najbolje se primaju ako se posade odmah posle
vađenja. Međutim, ako su sadnice (izdanci) ranije izvađene i pri
transportu isušene, treba žile odmah po prispeću potopiti u vodu
i ostaviti ih u njoj 24 sata i zatim saditi.
Pre sađenja žile se skrate za 1/4 svoje dužine, a
oštećene sasvim odseku. Posle toga žile se potope u razređenu
kašastu smešu goveđe balege i ilovače.
Kupina se može gajiti u obliku različitih sistema
uzgoja. Najviše je u primeni sledeći uzgojni sistem:
• sistem žbunova sa kvadratnim rastojanjem 1,5 x 2m,
što zavisi od bujnosti sorte. Ovaj način se primenjuje na manjim
površinama
• sistem žbunova sa pravougaonim rastojanjem 2,5- 3m
x l,2-2m, što zavisi od bujnosti sorte i načina obrade
• sistem žive ograde (špalira). Po ovom sistemu kupina
se sadi na rastojanju 2,5-3m x 0,8-l,2m. Ovo je najbolji sistem i
kod njega se postiže manji utrošak radne snage, laka zaštita,
veliki prinosi i dobar kvalitet.

109
 Voćarstvo

Nega kupine
Kupina ima relativno plitak korenov sistem, a stvara
veliki broj izdanaka i daje visoke prinose po hektaru. S toga
njenoj nezi treba posvetiti punu pažnju, naročito u pogledu
obezbeđenja dovoljnih količina hranljivih materija, vode i
svetlosti.
Nega kupine obuhvata sledeće agrotehničke mere:
obrada zemljišta, uništavanje korova herbicidima, đubrenje,
orezivanje i zaštita od bolesti i štetočina. Svrha svih ovih mera
je da se obrazuje dovoljan broj snažnih, rodnih izdanaka koji su
u stanju da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova.

Đubrenje
S obzirom na to da kupina stvara veliku vegetativnu
masu svake godine i obilno rađa, zahteva i redovno đubrenje
organskim i mineralnim đubrivima. Ako je pri osnovnoj obradi
unesena potrebna količina organskih materija, onda treba svake
treće godine đubriti sa po oko 30000kg/ha stajnjakom, a
kompleksnim mineralnim đubrivima svake godine. Unošenjem
organskih materija u zemljište poboljšava se njegov vodni,
vazdušni i toplotni režim. Da li će se stajnjak primenjivati ređe i
češće, zavisi od toga kako se kupina razvija: ako je bujna,
stajnjaka treba manje i ređe i obmuto.

Orezivanje kupine
Bez obzira kad je obavljena sadnja, u proleće ili jesen,
u proleće se sadnica skrati na 20-30cm, a ako su izdanci slabiji
110
 Voćarstvo
(tanji), onda se skrati na 15-20cm. Time se podstiče razvoj
korena i adventivnih pupoljaka iz kojih treba da izrastu što jači
izdanci. U toku vegetacije izdanci obično dostižu 2-3m visine.
Radi pravilnog razvića žbuna preporučuje se da se avgusta do
osnove saseku prošlogodišnji (stari) izdanci, kako bi
ovogodišnji imali više svetlosti i prostora za rastenje. Rezidba
kupine u rodu obavlja se u dva navrata: u proleće i posle berbe.
Prolećna rezidba izvodi se kada vremenske prilike
dozvoljavaju i prođe opasnost od prolećnih niskih temperatura,
a to je u našim ekološkim uslovima krajem marta. Tada prvo
treba izvršiti proređivanje izdanaka, pri čemu se nedovoljno
razvijeni i oštećeni izdanci uklanjaju do zemlje. Na slabijim
žbunovima koji uspravno rastu, za rod se ostavlja 5-6 izdanaka,
a na bujnim žbunovima i puzećim sortama po 8-12. Ako se
kupina gaji po sistemu žive ograde, onda se proređivanje vrši
tako što se na svaki dužni metar ostavi 8-12 izdanaka, u
zavisnosti od sorte i razvijenosti izdanaka. Ostavljeni izdanci
koji će iste vegetacije dati rod skraćuju se na visini l,5-l,8m,
što sve zavisi od njihove bujnosti. Tokom vegetacije kupina
obrazuje mnogo prostranih prevremenih izbojaka mladara, tako
da se već u toku leta jako razgrana. Ovo razgranjavanje je
naročito izraženo kada su leta sušna. Ovi prevremeni izbojci se
rezidbom skraćuju, a neki se zakidaju odnosno pinsiraju na 3 -
4 pupoljka. Pinsiranje prevremenih izbojaka potencira
uspravniji porast izdanaka i veću rodnost iduće godine.
Posle završene berbe kupinu treba u osnovi saseći sve
prošlogodišnje izdanke koji su u ovoj godini doneli rod. Tom

111
 Voćarstvo
prilikom treba odstraniti sve oštećene i suve izdanke, izneti iz
kupinjaka i spaliti.

Bolesti i štetočine

Pegavost lista kupine (S e p to r ia r u b i w est.) Ovo je

najčešća bolest kupine, koju izaziva parazit S e p to ria rubi, a
manifestuje se naročito na listu, mada napada i sve nadzemne
delove. Na naličju lista se u proleće pojave pege koje se
postepeno šire i lišće se suši. Napadnuti mladari su krivi, Cela
biljka zaostaje u porastu i razvoju, manje rađa a plodovi su
slabog kvaliteta.
Rđa lišća (P h r a g m id iu m r u b i- id e a e ) Ovo gljivično
oboljenje manifestuje se u početku proleća na naličju lista u
obliku narandžastih pega, koje u toku leta pocrne i prekriju
čitavu lisku. Obolelo lišće se suši i opada. Protiv ovog parazita
štiti se prskanjem preparatima Penncozeb, Mancozeb, Dithane
ili sistemik Tilt.
Antraknoza (Plectodiscella veneta burk.) Antraknoza
kupine je naročito prisutna i vrlo opasna bolest, naročito nanosi
velike ekonomske štete u kišnim godinama. Parazit napada
izdanke, cvetove i plodove. Na izdancima izaziva okruglaste
gomilice sive boje, a u napadnutoj cvasti se razvijaju plodovi
samo s jedne strane. Oboleli plodovi su deformisanog oblika i
slabog kvaliteta.
Od insekata koji mogu da oštete kupinu i u velikoj meri
smanje predviđeni rod su: Malinina buba, Staklokrilac je
112
 Voćarstvo
leptir koji liči na osu. (Simptomi prisustva ove štetočine su
venjenje i sušenje izdanaka kupine), Malinin rezač je kao
odrastao imago leptir, čije gusenice izvesnih godina mogu da
umanje rod kupine i za 50%.

Berba kupine
Ukupno vreme sazrevanja i berbe plodova kupine u
jednom zasadu traje po pravilu između 30 i 40 dana. Plodovi ne
sazrevaju jednovremeno već sukcesivno, zbog čega se berba
vodećih komercijalnih sorti u našim uslovima obavlja u 5-7
navrata. Kupina se bere u tehnološkoj zrelosti, odnosno kada
plod ne daje otpor beraču prilikom otkidanja sa peteljke.
Određivanje prave zrelosti pri berbi plodova kupine je posebno
važno jer se zrelost plodova direktno odražava na promenu boje
plodova prilikom smrzavanja.

113
 Vočarstvo

VIŠNJA

Višnja (Prunus cerasus) je vrsta drvenastih skriveno-

semenica, i naziv za njene plodove (koji se koriste u ljudskoj
ishrani kao voće). Pripada familiji Rosaceae, rodu Prunus (kao i
badem, breskva, šljiva, kajsija), a podrodu Cerasus. Prirodni
areal rasprostranjenja obuhvata veći deo Evrope i jugozapadnu
Aziju.Višnja se gaji na savremenim plantažama i njeni plodovi
se koriste za spravljanje: sokova, džemova, kompota, slatka od
višnje, ili se u smrznutom stanju čuva za spravljanje raznih pos-
lastica (kremova, sirupa, sladoleda...). Pored toga od višnje se
pravi i rakija (višnjevača).

Višnja u ishrani

Nutritivni sastav:
Poput ostalog voća, višnje su siromašne mastima,
kalorijama i natrijumom, a obogaćeni su vitaminima i
mineralima poput vitamina C, vitamina B i kalijuma. 100 g
smrznutih višanja osigurava samo 46 kcal. Višnje se mogu jesti
sveže, kuvane, konzervirane, a zahvaljujući metodi brzog
dubokog smrzavanja u njima se može uživati tokom cele godine
bez bojazni od smanjenja nutritivne vrednosti.

114
 Voćarstvo
Lekovito dejstvo:

Višnje sadrže biljni pigment koji je moćni antioksidans u

prevenciji srčanih oboljenja i tumora. Najveći sadržaj u
višnjama je ugljenih hidrata i glukoze. Višnje su bogat izvor
kalijuma. Imaju visok procenat vode oko 84%, a sadržaj
belančevina je jako nizak. Masti nemaju. Zbog sadržaja vinske,
jabučne i limunske kiseline, kao i vode deluju jako
osvežavajuće na organizam. Višnje sadrže vitamin C i vitamine
B grupe, kao i kobalt, što je pogodno za smanjivanje krvnog
pritiska, za jačanje krvnih sudova, posebno kapilara. Zbog
sadržaja antocijana (biljnog pigmenta), koji se nalazi u celom
plodu višnje pogodan je u prevenciji raka, kao i za Iečenje
anemija. Sadrži i kumarin koji ima sposobnost da smanjuje
gustinu krvi pa su višnje dobre u prevenciji arteroskleroze i
malokrvnosti.
VRSTE VIŠNJE
ČAČANSKI RUBIN Plod srednje
krupan do krupan, okruglastog
oblika, tanke sjajne pokožice, tamno
crvene boje. Meso je nakiselo i
pomalo trpko, sok je rubin crvene
boje. Ako su kiše u zrenju plodovi
pucaju. Vreme zrenja kraj VI početak
VII. Stablo je srednjebujno, rastresite krune, obavezno je
orezivanje. Otporna na prolećne mrazeve, letorasti i pupoljci

115
 Voćarstvo
otporni na moniliju. Cvet je lep sa velikim kruničnim listićima.
Iako je ova sorta samoplodna pri oplođenju ostane dosta
neoplođenih cvetova što je osobina sorte Kereške od koje I
potiče. Može se gajiti u homogenom zasadu.

ŠUMADINKA Sorta koja ima

nejkrupnije plodove među višnjama.
Plod krupan do veoma krupan, mase
oko 6,5g. zatupasto srcast, pokožica
crvene do tamno crvene boje, meso
polučvrsto, sočno ukusno sok obojen.
Vreme zrenja kraj prve decade VII
meseca. Stablo polupatuljasto široke
krošnje, pogodno za berbu. Otporna na mraz i sušu, nije mnogo
osetljiva na bolesti i štetočine. Počinje da rajđa prve godine pri
sadnji i redovno rađa, ima obilnu rodnost. Samooplodna je, ima
lepo dekorativno stablo. Pogodna je za industrijsku preradu i
ima malu košticu.
MAJSKA VIŠNJA (NEPOZNATO
POREKLO) Plod srednje krupnoće
okruglasto srcastog oblika, pokožica
sjajna, intenzivne rubin crvene boje.
Meso polučvrsto, sočno, slatkonakiselo,
aromatićno, sok je crvene boje. Sazreva
početkom VI meseca, stablo srednje
bujno do bujno. Otporna na štetočine a
dobrim delom na biljne bolesti, cvetovi osetljivi na mraz. Rano

116
 Voćarstvo
prorodi i dobro i redovno rađa. Pored majurke najranija sorta
kod nas, samoplodna je, dobar je oprašivač za druge sorte
približnog vremena cvetanja. Plodovi sazrevaju istovremeno.
REKSELE Zri krajem juna meseca. Plod je nešto
sitniji od hajmanove konzervne i kreće se oko 5 g. Mezokarp i
sok imaju malo izraženu trpkost. Odlično i redovno rađa, a
grane manje ogoljavaju nego kod hajmanove konzervne.
HAJMANOVA KONZERVNA Sazreva krajem juna
meseca. Plod je krupan (5,5g), tamnocrvene boje, dobrog
kvaliteta, namenjen isključivo preradi. Rađa redovno i obilno
svake godine. Izraženo je ogoljavanje grana.
K E L E R IS 14 - Danska sorta koja zri kasnije,
početkom jula. Plod je srednje krupnoće (4-5 g). Meso ploda je
kiselo i prijatne arome. Stablo je male bujnosti, uspravne
krunesa dosta sitnih oborenih grana. Cveta kasno. Samooplodna
je i odlične rodnosti.
ERDI BOTERMO Zri krajem juna. Plod je krupan,
oko 6 g, slatko nakiselog ukusa i prijatne arome. Može da se
konzumira u svežem stanju. Veoma je rodna.

Marela
Marela je hibrid trešnje i višnje. Stablo podseća na
trešnju, a oblik ploda na višnju. Sorte marela se ne mogu
oprašivati međusobno. Što se tiče štetočina, bolesti, podloga za
kalemljenje itd. sve što je navedeno za višnje važi i za
merele. Opisali smo sorte koje su najviše zastupljene kod nas.
KRALJEVSKA SLATKA (B.Z.H.) - Plod je srednje

117
 Voćarstvo
krupan, mase oko 4.6 g. Srcolikog oblika, pokožica jasno
crvene boje. Meso sočno, slatko nakiselo i prijatne arome. Kao i
sve marele, za sada se ne prerađuje industrijski. Sazreva u 3.
dekadi V i početkom VI meseca. Stablo srednje bujnosti. Rano
cveta, osetljiva na kasne prolećne mrazeve, otpoma na bolesti i
štetočine. Nedovoljno samooplodna, uz oprašivača kao što je
majska višnja, daje odličan rod. Zreli plodovi se dugo drže na
granama (do 15 dana) što nije slučaj kod ostalih sorti. Dobra za
slatko, svi plodovi ne sazrevaju istovremeno.
LEPA OD SATNEJA (B.Z.H.) - Plod srednje
krupnoće, prosečne mase oko 5g. Okmglasto srcastog oblika,
pokožica sjajna, svetlo crvene boje. Meso sočno, slatko
nakiselo, veoma prijatne arome. Plodovi osetljivi na transport.
Vreme zrenja polovinom VI meseca. Stablo srednje bujno,
piramidalne krune, liči na trešnju. Otporna na sušu, malo
osetljiva na mraz, plodovi pucaju u kisnim godinama. Srednje
stasna, samobesplodna sorta, dobro je oprašuju višnje Reksele i
Hajmanova konzerva, a od trešanja Lionska rana. Rano prorodi,
i dobro i redovno rađa.
KRALJICA KORTENZIJA (B.Z.H.) - Plod je
krupan do vrlo krupan mase oko 8g. Ovalno srcast. Osnovna
boja pokožice ćilibarno žuta išarana svetlim rumenilom, šarena,
veoma atraktivni plodovi. Meso vrlo sočno, slatkonakiselo,
ukusno. Plodovi osetljivi na transport. Sazreva polovinom VI
meseca, odmah iz Lepe od satnea. Stablo kržljavo do slabo
bujno. Osetljiva na mraz, ako se zakasni sa branjem plodovi
brzo propadaju. Osrednje je i neuredne rodnosti. Zbog

118
 Voćarstvo
krupnoće, lepote i ukusa plodova, cenjena je i omiljena kod
voćara. Dobra za potrošnju u svežem stanju i za spravljane
slatkog. Sok bezbojan. Samobesplođna, oprašivaci: Majska
višnja i trešnja Kasinova i Lionska rana.
POZNA MARELA - Plod srednje krupnoće, prosečne
mase oko 5g. Okruglasto srcastog oblika, pokožica tanka,
glatka, sjajnocrvena. Meso je sočno, slatko nakiselo, veoma
aromatično. Sazreva u drugoj polovini VI meseca. Stablo
srednje bujno i robusno. Srednje osetljiva na mraz, otpoma na
sušu i biljne bolesti, osetljiva na moniliju. Dobra osobinajoj je
što joj plodovi dobro podnose transport. Rano prorodi i ima
dobru rodnost. Samobesplodna je, oprašuju je Majska višnja i
trešnje Kasinova i Lionska rana.
OSENČANA MARELA - Plod je krupan, prosečne
mase oko 6g. Okruglasto srcastog oblika, pokožica je
svetlorumena i sjajna. Meso je slatkokiselo i ukusno. Sazreva u
drugoj polovini VI meseca. Stablo srednje bujno, kasno cveta,
nije mnogo osetljiva na poznoprolećne mrazeve. Dobre je
rodnosti i podesna za potrošnju u svežem stanju, kao i za neke
vidove prerade. Plodovi joj ne sazrevaju jednovremenom.
Oprašivac je Majska višnja.

119
 Voćarstvo

Ekološki uslovi za gajenje višnje

U pogledu ekoloških činilaca višnja je vrlo skrornnih

zahteva.
Višnja se uspešno gaji pri temperaturama između
+35°C i -25°C. Problem predstavljaju niske temperature u
pozno proleće, kada dođe do pupoljenja i c vetanja. U fazi
zatvorenih cvetova u čašičnim listićima oštećenja nastaju pri
temperaturi -4 do -7°C, a pri otvorenim već pri -1,2°C.
Cvetovi višnje su otpomiji prema poznim prolećnim
mrazevima nego cvetovi trešnje. Sorte višanja se razlikuju u
pogledu osetljivosti na niske temperature pa o tome treba voditi
računa pri izboru lokaliteta i sorti. Osetljive sorte mogu da
stradaju već na -22 do -24°C, a izdržljive podnose i do -35°C.
Neke vrste višnje podnose i do -40°C. Redovno navodnjavanje
u našim uslovima neophodno je svuda gde je godišnja suma
padavina manja od 500mm, dopunsko gde je 500-750 mm, dok
u reonima sa 750-850 mm, nije neophodno. Stabla višnje
dobijena iz izdanaka su osetljivija na sušu.
Najpovoljnije pH vrednosti zemljišta za višnju su pH 6-
7. Značajne površine pod vrlo dobrim zasadima višnje nalaze se
i na terenima na kojima je pH vrednost 5.0-6.0, ali i 7.0-8.0.
Može se dakle reći da je višnja dosta tolerantna što se tiče pH
vrednosti zemljišta.

120
 Voćarstvo

Podizanje zasada višnje

Priprema zemljišta za podizanje zasada na ravnim i

blago nagnutim terenima gde nije potrebno terasiranje se sastoji
u: unošenju stajnjaka, rigolovanju, razmeravanju i bušenju ili
kopanju rupa za voćke.
U zavisnosti od snabdevenosti zemljišta neophodno je
da se unese pre rigolovanja odgovarajuća količina stajnjaka u
količini koja može da varira od 20 do 100 t/ha. Naša zemljišta
su u većini slučajeva siromašna humusom pa se voćari trude da
unesu makar 40-50 t/ha.
Rigolovanje se obavlja plugovima rigolerima koje vuku
jaki traktori. Dubina oranja zavisi od terena i vrste zemljišta
(kreće se od 70-1 OOcm). Rigolovanje se obavljajula meseca, da
bi se zemljište spremilo za sadnju krajem oktobra, početkom
novembra.
Višnja se gaji u obliku poboljšane piramide, vaze ili
palmete sa kosim granama. Rastojanje između osnovnih grana
kose palmete iznosi 50-60cm što zavisi od bujnosti sorte i
podloge. Visina debla je različita, što zavisi od načina berbe, a
obično se kreće od 0,5 - l,2m Ako je berba mehanizovana,
onda je potrebno i duže stablo.
Izbor oblika krune za višnju zavisi od osobina sorte,
odnosno kombinacije sorta/podloga i planiranog načina berbe.
Kod slabo bujnih sorti na sopstvenom korenu Oblačinska)
najčešće se primenjuje modifikovana iramidalna kruna malih
dimenzija.
121
 Voćarstvo
O đetaljnoj rezidbi višnje, više možete pronaći u našem
izdanju "Rezidba voća".

Đubrenje višnje
Đubrenje višnje treba izvoditi redovno i na vreme. Za
normalan rast i razvijanje naročito povoljno deluju azotna
đubriva.
Za đubrenje višnje preporučuju se sledeće orijentacione
norme hraniva:
Odnos između azota (N), lako pristupačnog fosfora
(R205) i lako pristupačnog kalijuma (K20) treba orijentaciono
da bude 1:0,4:0,8. Znači, da orijentaciona norma đubriva u
čistim hranivima po lha višanja treba da bude: 150kg N : 60kg
R205: 120kg K20.

Bolesti višnje
U odnosu na druge voćne vrste višnju manje napadaju
bolesti i štetočine, pa ipak nekih godina izvesni paraziti i
štetočine nanose znatnu štetu i umanjuju prinos višanja.
Štetočine višnje: trešnjina muva, višnjin surlaš, lisne
vaši, gubar, dudovac, itd. Bolesti višnje su rešetavost lišća,
pegavost lišća, monilija (palež cveta i grančica).

122
 Voćarstvo

Berba višnje
BERBA visnje je jako bitna s obzirom na njenu
višestruku namenu. Momenat berbe zavisi od namene pa se
preporučuje svakodnevno merenje suvih materja neposredni
pred berbu. Višnja se bere između fiziološke i tehnološke
zrelosti kada plod dobije intenzivno crvenu boju sa
svojstvenom aromom mirisom i ukusom za datu sortu. Plod
višnje sazreva istovremeno pa berbu treba obaviti u što kraćem
vremenskom intervalu. Prilikom berbe ne sme se dozvoliti da
plod prezri i omekša jer brzo puca pri čemu gubi najkvalitetniji
deo, a ne sme biti ni zelen što znači da sadržaj suvih materija
nije zadovoljavajući.

123
 Voćarstvo

TREŠNJA
Trešnja (ranije črešnja od lat. c e ra sia ) listopadna je
drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni
plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Najčešće je visoka
oko 20 m. U Evropi se sve ređe može naći u prirodi pa je ova
vrsta drveća danas ugrožena. Trešnja je pripitomljena i ima
veliki značaj u voćarskoj proizvodnji.

Trešnja u ishrani
Nutritivni sastav:
Trešnja (lOOg):

K a lo r ija 57
U kupno m a sti 0 .2 g
Z a sićen e
O .lg
m a sti
H o le ste ro l Omg
N a triju m Omg
U gJjenihidrati I6 g
D ije ta ln a
vla k n a 2 .1 g

S e ć e ri 1 2 .8 g
P ro te in i llg
124
 Voćarstvo
K a lciju m 13m g
K a liju m 222m g

Lekovito dejstvo:
Bogate su antioksidansima koje nazivamo flavonoidi
(posebno antocijanidi i proantocijanidi). Flavonoidi su boje,
nalazimo ih i kod drugog tamnog voća, a imaju ulogu vezivanja
slobodnih radikala. Mnoge degenerativne bolesti (mrena na
oku, Pakirsonova bolest, ateroskleroza) povezuju se sa
oštećenjem tkiva koje uzrokuju slobodni radikali. Flavonoidi,
pogotovo oni u trešnji, prirodna su protivupalna sredstva,
ublažavaju simptome alergije i astme. Ujedno jačaju kolagen,
gradivnog tkiva kao što je hrskavica i tetiva. Trešnje sadrže
celulozu pa dobro regulišu probavu, a zbog velikog sadržaja
vode i kao im olakšavaju izbacivanje vode iz organizma, pa
tako poboljšavaju rad bibrega, žuči i jetre. Trešnje imaju i
najveću količinu C vitamina u odnosu na ostalo koštičavo voće.
Zreliji plodovi tamnije boje sadrže veću koncentraciju
antocijana i imaju veće antianemijsko delovanje. Protiv reume,
svakodnevno osam dana po tri puta dnevno, piti po čašu soka
od svežih trešanja. Trešnja je dobra kod problema sa
ejakuiacijom, loše krvne slike, gušavosti, kamena u bubregu,
raka, lumbaga, upale, bolesti srca, slezine i problema sa
perifernim nervnim sistemom.

125
 Voćarstvo

VRSTE TREŠNJE
Sorta Bing je jedna od najstarijih
sorti koje se još uvek gaje. Plodovi
sorte su krupni. Meso je čvrsto i
hrskavo, slatko i sočno, veoma lepe
arome. Iako ima veoma kvalitetan
plod ova sorta takođe ima slabosti u
pogledu gajenja. Niske zimske
temperature mogu predstavljati
problem, kao i osetljivost cvetnih
pupoljaka na prolećne mrazeve zbog ranog vremena cvetanja
ove sorte. Plodovi lako pucaju usled kiše i ovu sortu treba gajiti
u područjima u kojima nema kiše 2 - 3 nedelje pred berbu.
Sorta ranog vremena zrenja sa vremenskim rasponom od 60 -
75 dana između perioda punog cvetanja i berbe.
Samobesplodna sorta. Dobri oprašivači su sorte Van i Rainier.

Lapins je jedna od najlepših sorti

trešnje tamno crvene boje.
Samooplodna. Plod je krupan, tamne
burgundsko crvene, skoro cme boje u
punoj zrelosti, slatkog ukusa,
odličnog kvaliteta, ukusa i arome.
Tolerantna je prema pucanju
plodova. Stablo dobro podnosi zimske mrazeve, rano plodonosi
i obilno rada. Sorta ranog vremena cvetanja. Plodovi sazrevaju

126
 Voćarstvo
oko dve nedelje posle sorte Bing. Ima 17-19% šecera.

Summit Ovo je sorta sa veoma

privlačnim plodovima. Plodovi
su veoma krupni, srcastog
oblika, čvrsti, hrskavi, sa
sjajno crvenom bojom
pokožice. Odličan odnos
šećera i kiselina čini plodove
ove sorte veoma ukusnim.
Relativno dobro podnosi niske
temperature, što znači da tokom izvesnih godina može doći do
problema u pogledu ove osobine koji dovode do pojačane
pojavebakterijskog sušenja prouzrokovanog Pseudomonas
siringae. Umereno je osetljiva na pucanje plodova.
Samobesplodna sorta, srednjeg do kasnog vremena cvetanja i
srednje do kasnog vremena sazrevanja.
Regina Nova sorta, poreklom iz Nemačke koja je
tržišno sve zastupljenija među komercijalnim sortama tamno
crvene trešnje. Regina dobro podnosi zimske mrazeve i
tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom
količinom padavina. Plod je krupan, čvrst, veoma dobrog
ukusa, otporan je na pucanje. Sorta kasnog vremena cvetanja i
sazrevanja. Samobesplodna je.
Enrika Sortu je uzgajio istaknuti italijanski selekcionar
i stručnjak za trešnju prof. dr. G. Bargioni na Institutu za
voćarstvo u Veroni. Sorta je puštena u proizvodnju 1997.
godine. Plodovi joj dozrevaju izmedu 16 i 20 dana poslije sorte
127
 Voćarstvo
Burlat, što bi odgovaralo približno oko 15. juna, što zavisi pre
svega o klimatskim uslovima proizvodnog područja. Razvija
bujna stabla sa srednje širokim krošnjama. U rod, ulazi vrlo
rano, a rodi obilno i redovno. Cveta srednje rano. Sorta je
samooplodna, pa se može oploditi sopstvenim polenom. Plod je
srednje velik, srcolik, tamnocrvene boje. Meso je dosta čvrsto,
crvene boje, dobrog slatko-kiselkasta okusa. Peteljka je srednje
duga. Sorta je prikladna za mašinsku berbu, odn. trešenje.
Ukoliko u vreme zrenja učestalo padaju kiše tada puca kožica
na plodu.
Burlat Francuska sorta, trešnje sazreva krajem druge
nedjelje zrenja trešnje. Srednje ranog cvetanja, dobro podnosi
transport. Plod je snažan, tamnocrvene boje, srednje veličine ili
veliki, veoma sladak i sočan, sa čvrstim mesnatim delom. Kao
rana trešnja u vreme zrenja nije podložan napadu trešnjine
muve. Sorta je delimično samoplodana i oprašuje se takođe sa
drugim ranim sortama trešanja. Dobri oprašivači su Van, Stela,
Lionska rana i Suvenir. Može se uzgajati na blago-kiselim
zemljištima.
Stela Samooplodna kanadska sorta, srednje ranog
cvjetanja. Sazreva sredinom četvrte nedjelje zrenja trešnje.
Asenova rana Nastala je ukrštanjem Droganove žute
(Drogan's Yelow) sa Majovom ranom 1974. godine.
Carna Stvorena je ukrštanjem sorte Majova sa sortom
Šeken Bigaro (Shrecken Bigarreau) 1974. godine u Institutu za
voćarstvo u Cačku a za sortu je prizanta 1988. godine.
Droganova žuta Potiče iz Nemačke. Plod je krupan.

128
 Voćarstvo
mase oko 5-6g. okruglastosrcastog oblika. Pokožica ćilibarno
žute boje. Meso čvrsto sočno, pomalo gorko odvaja se od
koštice i nema izrazitu aromu. Koštica veoma mala. Vreme
zrenja početak VII meseca. Stablo srednje bujno do bujno. Ako
je u zrenju kišni period dolazi do pucanja plodova. Napada je
trešnjina muva. Dobra je za industrijsku preradu. Stablo
otpomo. Vrlo je rodna. Samobesplodna, oprašuju je: Lambert,
Hedelfmgenska, Germerzdofska.

Uslovi gajenja trešnje

Od klimatskih uslova za gajenje trešnje posebno

značenje ima temperatura, i to u prvom redu apsolutne
minimalne tokom zimskog mirovanja, na početku i na kraju
vegetacije. Raspored padavina tokom vegetacije je vrlo bitan u
fazi rasta ploda, a posebno u fazi bubrenja ćelija i dozrevanja.
Dosta je otpoma na niske temperature, tokom zime
izdrži, kraće vreme, i do -28 0 C. Prilikom odabira parcele za
podizanje zasada treba imati u vidu mogućnost pojave kasno
procnih mrazeva. Veće količine padavina u fazi dozrevanja
plodova prouzrokuju pucanje plodova i izraženiji napad bolesti
i štetočina, naročito trešnjine muve. Intenzivan gajenje trešnje
zahteva duboka, dobro drenirana i plodna zemljišta. Trešnja
gajenja na divljoj trešnji (podlozi) bolje podnosi nešto teža
zemljišta ilovastoglinaste teksture. Nasuprot tome, ne podnosi
teža zbijena zemljišta. Ukoliko je zemljište duže vreme
prekomerno vlažno (slaba prozračnost), koren počinje da truli.
129
 Voćarstvo

Sadnja trešnje

Ako su sadnice trešnje golog korena, treba da ih sadite

pred kraj jeseni ili tokom zime, a ako su kontejnerske - u bilo
koje doba godine. Pre sadnje postavite uz lepezasto oblikovanu
sadnicu potrebne oslonce i žice. Između lepezastih oblika i
polustablašica ostavite razmake od 5 do 5,5 m.

Uobičajena nega
Proređivanje je nepotrebno, osim malčiranja. Potrebno
je malo ili nimalo prihranjivanja. Ukoliko biljka raste slabo,
primenite amonijum-sulfat u uobičajenoj količini od 35 g/m2. U
sušnim uslovima trešnjama je važno temeljno zalivanje, ali
neodmereno zalivanje suvog zemljišta može da izazove pucanje
plodova.
Kada plodovi počnu da dobijaju boju, zaštitite ih od
ptica tako što ćete preko lepezastih stabala prevući zaštitnu
mrežu. Žbunasta stabla i polustablašice teško mogu da se
zaštite, pa plodove berite kako sazrevaju.

Bolesti i štetočine

Najčešće štetočine i bolesti koje napadaju trešnje jesu:

ptice, cma trešnjina vaš, gusenice malog mrazovca, monilija,
srebmolikost listova i bakerijski rak. Čim primetite znakove
130
 Voćarstvo
srebmolikosti listova ili bakterijskog raka, odmah odsecite sve
zaražene grane.

Orezivanje i oblikovanje

Trešnje donose plođove na rodnim izbojcima

đvogodišnjeg ili starijeg stabla. Starija stabla orezujte leti, kako
biste ograničili rast i podstakli stvaranje plodnih pupoljaka.
Polustablašice i žbunaste vrste oblikujte kao šljive.

Lepeza
Ukoliko na sadnici s bočnim izbojcima postoje
odgovarajuće smešteni izbojci, umesto 2, možete da odaberete
4 „ruke", što će ubrzati razvijanje lepeze. „Ruke" zavežite za
trske (koje su učvršćene za žice) i raširite ih pod uglom od 35°
do 45° od stabla. U proleće, posle sadnje „ruke" skratite na 45-
60 cm i uklonite sve ostale bočne izbojke koji su se razvih.
Leti na svakoj „ruci" odaberite 2 ili 3 dobro smeštene mladice
ili „rebra" i zavežite ih tako da ispunjavaju raspoloživ prostor.
Ostatak mladica uklonite. Sva „rebra" na mladom stablu trebalo
bi da se orežu u vreme otvaranja pupoljka (nikada ranije), jer
tako se smanjuje opasnost od srebrnolikosti Iistova i
bakterijskog raka.
Na starijim lepezastim stablima u proleće možete da
proredite ili skratite rodne izbojke. Da biste smanjili visinu,
„rebra" možete da skratite do mlađica koje su zamena. Leti na 6
Iistova otkinite sve mladice koje nisu potrebne za okosnicu, a
131
 Voćarstvo
nakon berbe skratite ih na 3 lista. Da biste sprečili
neujednačenost krošnje, sve uspravne ili izuzetno bujne grane
uklonite ili ih vodoravno zavežite.

Berba i skladištenje
Berite sasvim zrele plodove zajedno s peteljkama.
Odmah ih jedite ili upotrebite na neki drugi način. Ukoliko
želite da ih zamrznete, uberite ih dok su još tvrdi.

132
 Voćarstvo

KAJSIJA
Kajsije se teže odgajaju od ostalih voćaka. U nekim
krajevima ne uspevaju sve sadnice, pa pri izboru stabla uvek
potražite savet. Kajsije moraju da provedu 350-900 sati na
temperaturi nižoj od T C, a većina sadnica nalazi se pri donjoj
vrednosti tog raspona. Cvetaju vrlo rano.
Iako su im za uspešnu rodnost potrebna suva i sunčana
leta, sušni uslovi pred kraj sezone mogu da prouzrokuju
ozbiljno osipanje pupoljaka. U hladnijim krajevima kajsije
mogu da se odgajaju u zaštićenom prostoru ili u obliku lepeze
uza zid. U toplim krajevima omiljen je žbunast oblik gajenja.

VRSTE KAJSIJE
Mađarska najbolja daje krupan
plod težine 50g. Cepača je. Crvena
je sa karakterističnim pegama.
Meso je narandžaste boje, dosta
čvrsto, sočno, slatkonakiselo i
aromatično, vrlo kvalitetno.
Samooplodna je i dosta otporna na
niske temperature. Plod se lako
odvaja od koštice. Vreme zrenja:
Sredina VII Podloga: Dženarika

133
 Voćarstvo
Novosadska rodna je domaćeg
porekla. Ima plod koji je srednje
krupan, izduženo-okruglog oblika.
Pokožica je narandžasta, sa
sunčane strane rumena.
Svetlo je narandžaste boje a meso
narandžasto, vrlo ukusno i
aromatično. Cepača je. M anaje da
se vrhovi koštice lome. Pogodna je
za proizvodnju rakije. Vreme
zrenja: Sredina VII Podloga: Dženarika

K rupna rana je mađarskog

porekla. Po kvalitetu je jedna od
najboljih sorti kajsije u svetu.
Ima veliku rodnost. Plod je veoma
krupan, izduženog oblika.
Potkožica je slamastožuta, sa
sunčane strane zlatnožuta sa
crvenim pegama. Meso je žuto,
sočno, slatkonakiselo. Dobro
podnosi zimske mrazeve. Vreme zrenja: Polovina VI i početak
VII Podloga: Dženarika

Roksana daje plod koji je vrlo krupan u proseku 70g,

cepača, izduženog oblika, narandžaste boje sa intezivnim
crvenilom. Meso je čvrsto, vrlo ukusno. Atraktivna za tržište,

134
 Voćarstvo
odlična za jelo i preradu. Kasno cveta. Vreme zrenja: Kraj VII i
početak VIII Podloga: Dženarika
Nju Džersi je poreklom iz SAD. Ima odlicnu rodnost i
veoma kvalitetne plodove. Plod je krupan, okruglast, pokožica
žutonarandžasta, meso srednje čvrstine zlatno žuto,
slatkonakiselo, veoma ukusno i lako se odvaja od koštice. Mora
se brati malo ranije pri prelasku zelene boje u žutu, jer zreli
plodovi dosta otpadaju. Vreme zrenja: Kraj VI i početak VII
Podloga: Dženarika
Bergeron je poreklom iz Francuske. Srednje je do jake
bujnosti. Daje srednje krupan do krupan (40-45 g) plod,
okruglasto-duguljastog oblika, svetlonarandžaste boje
prekrivene s 10 - 40% crvenila. Meso ploda je čvrsto, slatkog
ukusa, aromatično, srednje sočno s malim udelom kiselosti.
Samooplodna je sorta kajsije. Vreme zrenja: Kraj VII i početak
VIII Podloga: Dženarika
Kečkemetska ruža je mađarskog porekla. Daje plod
koji je sitan do srednje krupan, nesimetričnog
okruglastospljoštenog oblika, svetlonarandžste boje s crvenilom
na sunčanoj strani. Rodnost je visoka, kada prerodi deo plodova
ostaje zelen. Meso ploda je narandžastožuto, otporno,
osvježavajućeg ukusa i izražene arome, otpomo na prevoz
Vreme zrenja: Kraj VII Podloga: Dženarika

135
 Voćarstvo

Mesto i sađnja
Da bi kajsije dobro rodile, trebalo bi ih posaditi na
sunčano i zaštićeno mesto bez mraza. U hladnijim krajevima
važno je da se odgajaju uz osunčan zid ili u stakleniku, kako bi
cvetovi bili zaštićeni od mraza i niskih temperatura pred kraj
zime i na početku proleća.
Najpovoljnije zemljište je duboka ilovača. Kajsije više
uspevaju na peskovitim i krečnjačkim zemljištima. Najbolje je
da ih ne sadite u područjima s hladnim i vlažnim zimama, jer
lako propadaju.
Za podloge mogu da se koriste sejanci kajsije i breskve.
Sejanac breskve podnosi vlažnije uslove nego sejanac kajsije, a
stvara i manje stablo. U upotrebi je i podloga šljive 'St Julien
A', koja je umereno bujna.
Kajsije su samooplodne, ali u hladnijim krajevima
potrebno je da se ručno oprašuju. Sadite ih pred kraj jeseni ili
sasvim rano u zimu pre otvaranja pupoljaka. Žbunasta stabla u
prve dve godine treba da se obezbede kocem.

Uobičajena nega
Uopšteno, za kajsije važe uslovi održavanja i gajenja
kao i za ostale voćke.
U toplijim krajevima česti su bogati rodovi, pa da bi se
izbeglo da voćka rodi svake druge godine, potrebno je
136
 Voćarstvo
proređivanje cvetova. Uklonite neodgovarajuće smeštene
malene plodove, a glavno proređivanje obavite posle prirodnog
osipanja plodova i kada počne oblikovanje koštice. Proređujte
tako da u svakoj grupi ostane po 1 plod, a između plodova
ostavite razmake oko 7 cm. U hladnijim krajevima dosta je
često odumiranje grana. Zahvaćene grane što pre orežite do
zdravog drveta. Poteškoće mogu da stvaraju ptice, uvolaže,
bakterijski rak, monilija i ispuštanje smole.

Orezivanje i oblikovanje
Piodovi se stvaraju na jednogodišnjim mladicama i na
starijim rodnim izbojcima. Svrha orezivanja je održavanje
oblika stabla i uklanjanje svih starih, neplodnih grana. Ako su
mlada stabla previše bujna, može da im se oreže korenje.
Žbunastu kajsiju orežite i oblikujte kao šljive.
Na odrasloj lepezi mladice proredite na razmake od 10
do 15 cm, jer se razvijaju u proleće, pa uklonite sve mladice
koje su usmerene nadole, prema središtu lepeze ili unutra,
prema zidu. Preostao rast potreban je za ispunjavanje praznina
u okosnici. Bočne izbojke drugog reda otkinite ako vam nisu
potrebni za ispunjavanje praznina. Kasnije u sezoni sve bočne
mladice skratite na 1 list. Nakon berbe izbojke drugog reda
orežite na 3 lista.

137
 Voćarstvo

Bolesti i štetočine kajsije

Bolesti i štetočine koje mogu da naškode kajsiji i sma-
nje prinos su sledeće:
- Sušenje cvetova i grančica i trulež plodova (
Monilinia spp.)
- Šupljikavost lista i krastavost plodova (Stigmina
carpophila)
- Apopleksija kajsije označava iznenadno, prevremeno
sušenje stabala kajsije.
- Lisne vaši.
Berba kajsije
Plodove berite sasvim zrele i kada se lako skidaju s
peteljke. Odmah ih iskoristite, jer sveže kajsije ne mogu dobro
da se očuvaju. Možete da ih zamrznete, skuvate ili osušite.

138
 Voćarstvo

BRESKVA
Breskva (lat. Prunus persica) je biljka iz porodice
Rosaceae. Poreklom je iz Kine, a uzgaja se širom sveta zbog
sočnih plodova. To je listopadno drvo, naraste od 5-10 m i
pripada potporodici Prunoideae. Zajedno sa bademom, uvrštena
je u podred Amygdalus unutar redaPrunus. Listovi su joj šiljati,
dugi od 7-15 cm i 2-3 cm široki. Cveta rano, pre listanja.
Cvetovi su usamljeni ili u paru, 2,5 do 3 cm u promeru,
ružičasti sa 5 latica. Plod je koštunjav, sa jednom velikom
semenkom zatvorenoj u tvrdoj košpici. Plod breskve ima žuto
ili belkasto telo, vrlo ukusno, sa glatkom i mekanom kožom
zavisno od sorte. Zajedno sa višnjama, šljivama i kajsijama,
breskva spada u koštunjavo voće.

Lekovito dejstvo:
Naucna istraživanja pokazuju da breskva može
povećati plodnost kod muškaraca, umanjiti krvni pritisak,
sprečiti kako pojavu tako i dalje napredovanje raka.
Zahvaljujući vitaminu B2, korisna je za očuvanje dobrog vida,
mekane i elastične kože i uopšte mladalačkog izgleda. Breskva
se naročito preporučuje deci u razvoju jer je vitamin B2
odgovoran za pravilan rast i razvoj. Osim toga breskve
pospešuju varenje, posebno teško svarljive i masne hrane jer
povećavaju lučenje želudačnih sokova i zaustavljaju mučninu i
povraćanje.

139
 Voćarstvo

VRSTE BRESKVE
Redhaven je stara dobro poznata
sorta, razmnožava se od 1940. U
odnosu na tu sortu određuje se
vreme dozrevanja ostalih sorti.
Stablo je bujno, cvatnja srednje
rana i vrlo dobra rodnost.
Dozreva polovinom jula. Plod je
srednje krupan do krupan,
okruglog ovalnog oblika. Koža
žuta s pramenovima crvene boje.
Meso je žuto, odličnog kvaliteta, ugodne arome i mirisa te se
odvaja od koštice. Otpoma na mraz. U mediteranskom delu
potrebno ju je natapati kako bi bila uspešno uzgojena.

Fayette Stablo srednje bujno,

rod obilan. Dozreva mesec dana
posle Redhavena. Plod je krupan
okruglog oblika. Koža je žuta s
crvenilom do 80 posto na
površini. Meso je žuto, vrlo
sočno i odvaja se od koštice. Ne
zahteva veliku temperaturu pa je
•r -t
- i- r P0S°^na 23 sadnju na jugu
is t IM mediterana. Zbog svoje obilne
rodnosti zahteva proređivanje plodova.

140
 Voćarstvo
Collins Stablo ove breskve je
srednje bujno a rodnost dobra.
Dozreva 20 dana prije
Redhavena. Plod joj je velik i
okruglast. Koža žute boje a na
sunčanoj strani prekrivena 70
posto crvrnom bojom. Meso je
žuto i sočno i delomično se
odvaja od koštice. Veoma
ugodne arome i ukusa. Relativno
je otpoma na mraz.

Dixired Sorta nastala

samooplodnjom Redhavena.
Stablo srednje bujno i rodnost
dobra. Dozreva dve nedelje pre
Redhavena. Plod srednje krupan
do krupan i okrugao. Koža žuta
te na sunčanoj strani 70 posto
prekrivena crvenilom. Meso je
žuto s crvenim žilicama. Dobro
se odvaja od koštice. Zbog svoje
kasne cvatnje ima manju mogućnost oštećenja od mraza.
ERLIST (S.A.D.) Plod je srednje krupan pravilnog
oblika sa izraženim vrhom, pokožica žućkasta, maljava sa
sunčane strane crvena. Meso čvrsto, žuto, sočno, aromatično,
pogodna za industrijsku preradu. Vreme zrenja zajedno sa

141
 Voćarstvo
Kolinsom. Stablo je bujno i razvijeno, srednje pozno cveta.
Otpoma je na poznoprolećne mrazeve, osetljiva na tafrinu i
delimično na pepelnicu. Ima tu osobinu da joj plodovi dobijaju
boju još dok su zeleni što dozvoljava raniju berbu i duži
transport bez gubitka. Inače obilno i redovno rađa.
KARDINAL (S.A.D.) Plod srednje krupan do krupan,
maljav. Pokožica žućkasta, obojena crvenom bojom u vidu
sitnih i isprekidanih pruga po celom plodu. Meso žuto protkano
slabim crvenim vlaknima. Sočno, finog ukusa. Koštica se
delimično odvaja od mesa. Sazreva nekoliko dana posle
kolinsa. Stablo je male bujnosti, cveta srednje rano. Stablo je
osetljivo na niske zimske temperature I na tafrinu. Plodovi su
joj vrlo atraktivni . Ima slabije klijav polen i oscilacije u rodu,
pa je treba gajiti u mešovitom zasadu sa dmgim sortama
breskve gde će dati obilan rod. Plodovi su osetljivi na duži
transport. Zbog osetljivosti na mrazeve gaji se u toplijim
krajevima.
SPRINGGOLD (S.A.D.) Plod je sitan a ako se
proređuje u cvetanju dostže srednju krupnoću. Ima pravilan
Ioptast oblik sa malo izrazenim vrhom. Pokožica slabo maljava,
žuta prekrivena jarkim crvenilom. Meso žuto, čvrsto, ukusno i
sočno, glođuša. Sazreva u drugoj polovini VI meseca, Drvo je
bujno i vrlo rodno, obavezno proređivanje cveta ili roda.
Osetljkiva je na tafrinu i Bakteriozu stabla. Vrlo je rodna,
plodovi su joj čvrsti i dobro podnose transport. Kao rana sorta
postiže dobru cenu na tržištu.

142
 Voćarstvo

Mesto i sadnja
Breskve i nektarine ođgajaju se uglavnom u umerenim
područjima. Potrebno im je razdoblje od 600 do 900 sati na
temperaturi ispod 7 °C. Za postizanje dobrog roda vrlo su važna
sunčana i umereno suva leta. U hladnijim krajevima breskve
mogu da se odgajaju u zaštićenom prostoru. U skladu s
podnebljem mogu da se nađu mnoge sadnice. Meso im je žuto,
ružičasto ili belo. Nekima se meso od koštice odvaja lako, a
drugima teže. Nektarine su vrsta bresaka s kožicom bez dlačica
i u gajenju zahtevaju slične postupke, premda vole toplije
uslove.
Breskve i nektarine odgajaju se obično u obliku žbuna,
a lepeze su omiljene u hladnijim krajevima, jer za zrenje
omogućavaju maksimalno primanje sunčevih zraka. Neke
sadnice prirodno su zbijenog rasta (genetski patuljasti) i
savršeni su za gajenje u posudama.
Breskve cvetaju veoma rano i treba da se zaštite od
mraza. SavrŠeno mesto za njih je zid okrenut prema jugu.
Ovim voćkama odgovara mnogo sunca i zaštićeno
mesto koje ne podleže prolećnim mrazevima. U hladnijem
podneblju potreban je osunčan zid ili staklenik. Breskve koje
rastu u krajevima s mnogo padavina posebno može da zahvati
kovrdžavost lista, pa morate da ih zaštitite.
Za gajenje bresaka savršena su duboka, plodna, lako
kisela zemljišta (pH 6,5-7). Ukoliko ih odgajate na peskovitim
zemljištima, potrebno im je dodatno zagrevanje i prihranjivanje.

143
 Voćarstvo
Plitka, krečnjačka zemljišta često zbog kreča pojačavaju
hlorozu.
Breskve sadite sredinom zime, jer vegetacija im
započinje veoma rano. Žbunasta stabla moraju 2 godine da
budu poduprta kocem. Razmaci sadnje veoma su različiti i
zavise od oblika gajenja i odabrane podloge.

Uobičajena nega
Hloroza zbog viška kreča može da prouzrokuje manjak
mangana/gvožđa, što bi moralo odmah da se leči. Zimi i
početkom proleća polietilenskom pregradom zaštitite listove u
razvoju od kovrdžavosti, a donekle i od mraza.

Proređivanje plodova

Da biste dobili velike plodove, potrebno je

proređivanje. Kada su mladi plodovi veličine lešnika, proredite
ih na 1 plod po grupi. Kasnije, kada budu veličine oraha i kad
neki od njih prirodno otpadnu, proredite ih na razmake od 15 do
22 cm. U toplijim krajevima ti razmaci mogu da budu i manji.
U jesen, kada opadne lišće, stabla pokrijte
polietilenskim zaklonom, koji je zbog provetravanja s obe
strane otvoren. Tako lisni pupoljci ostaju suvi i sprečava se
nicanje spora kovrdžavosti breskve.

144
 Voćarstvo

Gajenje u zaštićenom prostoru

Za breskve u zaštićenom prostoru najbolji gajen oblik
jeste lepeza, jer tako plodovi dobijaju najviše sunca. Staklenik
mora da bude dovoljno visok za stablo od 2,75 m. Neophodno
je plodno zemljište koje zadržava vlagu.
Oblikovana stabla treba da se odgajaju uz odgovarajuće
potporne žice, koje se, počevši na 38 cm od zemljišta, nalaze na
razmacima od 15 cm. Žice postavite 22 cm dalje od stakla. Zimi
je važno dobro provetravanje, kako bi se biljka dovoljno
rashlađivala.
Početkom proleća, ali ne prerano (ako nema grejanja),
prekinite provetravanje da bi biljka počela da raste. Dve nedelje
održavajte temperaturu na 8-10° C, a kasnije je povećajte do
20° C.
Stabla u zaštićenom prostoru vrlo brzo rastu, pa ih
dobro prihranjujte i zalivajte. Povremeno obilno zalivanje bolje
je od učestalog i oskudnog. Za vreme vedrih dana listove
prskajte mlakom vodom i vlažite zemljište u stakleniku.
Kada procvetaju, stabla oprašujte ručno. U vreme cvetanja
nemojte prskati ili viažiti, jer to može da spreči oprašivanje, ali
počnite to ponovo pošto otpadnu latice, jer ta mera pomaže u
sprečavanju razvoja crvenog pauka i pepelnice. Prskanje i
kvašenje obustavite kad plodovi počnu da sazrevaju.

145
 Voćarstvo

Đubrenje breskvika

Breskvik se ređovno đubri stajnjakom i meniralnim

đubrivima, zavisno od plodnosti zemljišta, bujnosti sorte,
starosti voćaka i planiranih prinosa. Do rodnosti rastura se 15 -
20 tona zgorelog stajnika i po 300 kg 20% azotnog, 200 kg
fosfomog i 150kg kalijumovog đubriva na 1 hektaru površine.
Stajnjak sa fosfornim i kalijumovim đubrivom zaorava
se u jesen a 2/3 azotnog đubriva rastura se u proleće na mesec
dana pre cvetanja i 1 / 3 na mesec dana pred zrenje plodova u
rodnom breskviku ili pred početak obrazovanja cvetnih
začetaka u rodnim pupoljcima.

O re zid b i b resk v e p o g le d a jte u n ašettt izdanju

"R ezid b a voća". Tu j e d a t d eta lja n o p is u zg o jn o g oblika i
oreziva n ja breskve.

Bolesti i štetočine breskve

ŠtetoČine breskve su: Lisne vaši, štitaste vaši, breskvin
moljac, breskvin savijaČ, pregljevi, voćna mušica, itd.
Breskvine bolesti su tafrina ili kovrdžavost lišća (najopasnije
oboljenje breskve od koje pate više-manje sve sorte), zatim
rupičavost lišća, čađava pegavost lišća, siva truležplodova
(monilija), pepelnica, bakterioze, smolotočina (na teškim i
zbijenim zemljištima), itd.
146
 Voćarstvo

ORAH

O rah (lat. J u g la n s ) je rod biljaka iz porodice

Juglandaceae. Vrste ovog roda su drveće visoko 10-40m, sa
šiljastim listovima dugim 2-9cm. Naziv o ra h upotrebljava se i
za najuzgajaniju vrstu ovog roda, domaći orah.
Dvadeset jedna vrsta oraha ima areal rasprostranjenja u
sevemoj umerenoj klimi Starog sveta u području od jugoistočne
Evrope do Japana, a u Novom svetu od jugoistočne Kanade do
Kalifornije na zapad i Argentine na jug.
Plodovi svih vrsta oraha su jestivi, ali orasi koji se
obično kupuju u trgovinama potiču od domaćeg oraha, jedine
vrste koja ima velik plod i tanku ljusku. Poljoprivredna vrsta
koja je izabrana zbog tanke ljuske i izdržljivosti u umerenoj
klimi ponekad se naziva „k a rp a tsk i o ra h H. Orasi imaju mnogo
ulja i jedu se sirovi ili kuvani. Takođe su izvrstan izvor masnih
omega-3 kiselina, pa se pokazalo da snižavaju nivo holesterola
u krvi.

147
 Voćarstvo

VRSTE ORAHA
Orah Baćka Sorta
Poljoprivrednog fakulteta u
Novom Sadu, priznata 1988.
godine. Odabrana je iz
prirodne selekcije oraha kao
spontani sejanac. Sazreva
sredinom septembra. Stablo je
srednje bujnosti i visoke
rodnosti, jer daje rod i na
letorastima sa strane.
Vegetaciju počinje srednje rano (istovremeno kad i šejnovo), a
završava 15 dana ranije nego šejnovo. Protandričnog je
cvetanja. Plod je srednje krupan (oko 12 g), kupastog oblika,
svetle, glatke i lako lomljive ljuske. Jezgra je takođe svetle
boje, visokog randmana (oko 52%), odličnog kvaliteta.

Orah Ib ar Selekcija Instituta za voćarstvo u Čačku.

Sazreva krajem septembra. Stablo je srednje bujno, dobre i
redovne rodnosti. Odlikuje se kraćom vegetacijom (kao sorta
šejnovo). Homogamog je cvetanja. Relativno je otpoma prema
Gnomonia juglandis. Plod je sitan do srednje krupan (ispod 10
g), okruglasto-jajastog oblika, glatke i tanke ljuske. Jezgra je
svetle boje, visokog randmana (53%), dobrog kvaliteta.
O rah kasni grozdasti Selekcija Poljoprivrednog
fakulteta u Novom Sadu. Vegetaciju počinje nekoliko dana

148
 Voćarstvo
posle selekcije milko, ali je kasnije i završava. Kao i sve
selekcije koje kasno počinju vegetacuju izbegava primamu
zarazu sporama gljivice G n o m o n ia le p to s tila . Manje bujna, vrlo
rodna selekcija. Plodovi su mase oko 10 g. Jezgra je lepe svetle
boje. Randmanjezgre je oko 43%.
O rah Mačva Vegetaciju počinje približno kada i
šampion, a završava je 7 dana kasnije. Srednje bujna i vrlo
rodna selekcija. Rodni su joj i lateralni pupoljci koji daju veći
deo roda. Plodovi su srednje krupni (oko 13 g), ovalnog oblika.
Ljuskaje tanka. Randman jezgre je oko 53%. Može se gajiti u
svim orašarskim rejonima.
Novosadski kasni Stablo je umerene bujnosti, obilate
rodnosti, sa rodnim i lateralnim pupoljcima. Relativno je kratke
vegetacije, jer u proleće kreće kasno (početkom maja), a
završava vegetaciju približno kad i šejnovo. Izbegava pozne
prolećne mrazeve. Izražene je homogamije, sa približnim
vremenom evetanja muških i ženskih cvetova. Plod je srednje
krupan (iznad 10 g). Jezgra je svetložute boje, visokog
randmana (oko 55%), dobrog kvaliteta (I klasa).
Novosadski rodni Stablo je izražene bujnosti, velike i
redovne rodnosti samo u podmčjima bez poznih mrazeva.
Pokazuje izrazitu osetljivost prema prolećnim mrazevima, jer sa
vegetacijom kreće relativno rano (3-4 dana pre šejnova). Plod je
vrlo krupan (preko 15 g). Jezgra je svetložute boje, lako se vadi
iz Ijuske, visokog je randmana (oko 51%), prijatnog ukusa i
odličnog kvaliteta (la klasa).
Orah O včar Selekcija stvorena u centru za voćarstvo i

149
 Voćarslvo
vinogradarstvo u Čačku. Plodovi su srednje krupni (13 g),
kupastog oblika. Randman jezgra je 50%. Stablo je vrlo bujno i
rodno pod uslovom da se gaji uz oprašivače jer je tipična
pratondička sorta.
O rah šampion Sorta Poljoprivrednog fakulteta u
Novom Sadu, priznata 1987. godine. Selekcionisana je kao
spontani sejanac iz prirodne populacije oraha. Sazreva u prvoj
polovini septembra. Stablo je srednje bujnosti, redovne i dobre
rodnosti. Odlikuje se kraćom vegetacijom, koja počinje između
20. i 25. aprila. To je protandrična sorta, sa nekolika dana
ranijim cvetanjem muških cvetova. Relativno je otpoma prema
Gnomonia juglandis i mrazu. Plod je krupan (oko 14 g) lepog,
ovalnog oblika. Ljuska je tanka, lako lomljiva i dobro zatvara
jezgru. Jezgra je svetle boje, visokog randmana (preko 58%),
prijatnog ukusa i odličnog kvaliteta (I klasa).
O rah Vujan Selekcija Instituta za voćarstvo u Čačku.
Stablo je srednje bujno, dobre rodnosti. Kraće je; vegetacije kao
i Ibar. ProtandriČnog cvetanja. Relativno je otpoma prema
Ghomoniajuglandis. Plod je srednje krupan (oko 11 g),
loptastojajastog oblika, glatke ljuske. Jezgra je svetle boje,
visokog randmana (oko 50%).
O rah Tisa Sorta Poljoprivrednog fakulteta u Novom
Sadu, priznata 1987. godine. Odabrana je iz prirodne populacije
oraha kao spontani sejanac. Sazreva sredinom septembra.
Stablo je srednje bujnosti, okruglaste krune, dobre i redovne
rodnosti. Vegetaciju započinje srednje rano, a završava nešto
kasnije. Odlikuje se visokim genetičkim potencijalom za

150
 Voćarstvo
rodnost, jer pripada racemoznom tipu oraha (sa glomerulom do
20 ženskih cvetova). Praktično je homogama sorta, mada se
nekih godina može javiti protandrija. Otpoma je prema
Gnomonia juglandis. Plod je vrlo krupan (preko 15 g),
izduženoloptastog oblika, tanke ljuske. Jezgra je nešto tamnije
boje, visokog randmana (oko 52%), prijatnog ukusa, dobrog
kvaliteta (I klasa).

Uslovi za sadnju oraha

U pogledu klimatskih uslova, orah ne postavlja neke
posebne zahteve. Najurednije rađa na toplijim - vinogradarskim
rejonima. Kritična niska temperatura za orah je od - 29° do -
30°. Pozni prolećni mrazevi oštećuju mladare, rese i plodnike
oraha. Stoga, sorte i tipovi oraha koji kasnije kreću, listaju i
cvetaju manje su izloženi ovim oštećenjima. Za uspevanje
oraha traže se osvetljena, sunčana mesta. Prema vodenim
talozima orah je veoma skroman, pa se može gajiti u sušnijim
rejonima.
Nije probirač zemljišta, ali ipak bolje rađa na dubokom,
rastresitom zemljištu, mada može podneti i peskovita i
kamenita zemljišta, pod uslovom da su dovoljno duboka i
propustljiva.
Orah ostaje na jednom mestu od 50-100, pa i više
gođina, u zavisnosti od prirodnih uslova za njegovo uspevanje.
Priprema se sastoji u čišćenju terena, zatim đubrenju zemljišta i
na kraju rigolovanju i kopanju jama.

151
 Voćarstvo

Đubrenje

Orah je voćka koja zahteva dosta fosfora i kalijuma, jer

mu ova dva sastojka pojačavaju otpomost prema mrazu. Ako se
rigoluje cela površina zemljišta, prvo, po 1 hektaru treba prosuti
1.000-1.800 kg kompleksnog PK đubriva čiji je odnos 0:15:30,
radi povećanja plodnosti zemljista.
Po rasturanju đubriva, obavlja se rigolovanje zemljišta
na 50-70 cm, u zavisnosti od njegove dubine i rastresitosti.
Teža, zbijenija i plića zemljišta, se rigoluju dublje, a rastresitija
i dublja rigoluju pliće.
Ukoliko se ne sadi u grupama, već pojedinačno, onda
se umesto rigolovanja, praktikuje kopanje jama. Dubina jame
treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili više, po
potrebi ). Potrebno je dodati 1 kg kompleksnog NPK đubriva
0:15:30, zatim ovo đubrivo pomešati sa zemljom, pa tek onda
saditi orah.
Sađenje oraha

Optimalno vreme za sadnju je jesen, mada se može

saditi i u rano proleće. Kada se zasadi u jesen potrebno je oko
svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ),
koja će sadnicu štititi od izmrzavanja.
Sadnice proizvedene iz semena saditi na 10 h 8 m ( 123
sadnica / h a ), a sadnice proizvedene kalemljenjem 9 h 7 metara
(158 sadnica/ha).

152
 Voćarstvo
Pre sadnje žile treba orezati. Tom prilikom voditi
računa da se što više žila sačuva. Pošto se orežu žile, ceo
korenov sistem potopiti u kašastu smesu napravljenu od
ilovače, goveđe balege i vode, da bi se sadnice što pre primile.

Nega oraha

Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune,

održavanju zemljišta, gajenju potkultura, đubrenju zemljišta i
zaštiti od bolesti i štetočina.

Orezivanje i nega krune

S orezivanjem se kreće u proleće, prve godine po

zasađivanju. Orezivanje se izvodi tako što se sadnica skrati na
željenu visinu, pri čemu se ispod preseka ostave 4-5 dobro
razvijenih pupoljaka. U toku proleća i leta iz ovih pupoljaka će
se razviti mladari. Narednih godina formiranje krune se sastoji
u tome, što se prema potrebi, skraćuju jače razvijene ramene
grane, radi ubrzavanja rasta voditeljice.
O pSirnije o re zid b i o ra h a m o ie te p r o n a č i u n a šem
izdan ju "R ezidba voća".

Ođržavanje zemljišta
Održavanje zemijišta u vidu Ieđine je najnepovoljnije,
zato što trave izvlače dosta vode, pa orah kržlja i sporije raste.

153
 Voćarstvo
Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve,
krastavci i bostan, jagode, maline, breskva.
Orah povoljno reaguje na đubrenje kompleksnim
đubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato što mu ova dva
elementa pojačavaju otpomost prema mrazu. S jeseni, posle
pada lišća rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg
po stablu đubriva NPK, čiji je odnos 0:15:30. Rano s proleća,
pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po
hektaru, ili 2 kg po stablu kompleksnog đubriva NPK, čiji je
odnos 20:5:5. Krajem proleća - u maju, rasturiti po 300 kg po
hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a. Ovakvim đubrenjem
orah će redovno i obilno rađati svake godine.

Bolesti i štetočine

Orah, u odnosu na druge voćne vrste manje napadaju

bolesti i štetočine, ali ipak postoje izvesne bolesti koji mu mogu
umanjiti rodnost i plod, ukoliko se blagovremeno ne suzbiju.
Sve bolesti se uspešno suzbijaju zimskim i letnjim prskanjem.
Zimsko prskanje izvodi se u martu, i to kreozanom ili
rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Letnje prskanje - prvo
prskanje se izvodi pred sam početak listanja oraha i to sa 0.6 %
ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i
pegavosti oraha. Drugo prskanje se izvodi po završetku
cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja.
Treće prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3%
ortocida ili cineba, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2%
154
 Voćarstvo
dijazonona. Ovim prskanjima orah će se u potpunosti zaštititi
od najčešćih bolesti i stetočina

Berba i čuvanje oraha

Berba oraha se vrši kad se na većini piodova, zeleni
omotač raspukne i plodovi počnu da ispadaju iz nje. Pucanje
omotača ubrzavaju kiša, magla i uopšte vlaznije vreme.
Za čuvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i
provetrena skladišta. Manje količine se mogu čuvati u običnim
skladištima, ali se moraju razastrti u tankom sloju. Pod ovakvim
uslovima orah se može čuvati u dobrom stanju 7-8 meseci.
Jezgre oraha se čuvaju pod istim uslovima, kao i orasi u Ijusci,
ali se mogu kraće vreme održati u ispravnom stanju, jer se
isusuju i na njih jače deluje svetlost, vazduh i drugo. Ako su
pakovane u hermetičku ambalazu, mogu se duže očuvati, jer se
time sprečava isušivanje i dejstvo drugih nepoželjnih faktora.
Pošto orasi lako primaju strane mirise iz spoljne sredine, ne
treba ih skladištiti zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao

155
 SADRŽAJ:
POJAM I DEFINICIJA V O Ć A R STV A ..............................5
V O Ć E...........................................................................................6
JA BU K A ................................................................................... 10
K R U ŠK A ................................................................................. 45
ŠL JIV A .....................................................................................67
M A L IN A ................................................................................. 86
K U P IN A .................................................................................100
V IŠN JA ...................................................................................114
T R E Š N JA .............................................................................. 124
K A JS IJA .................................................................................133
BRESK V A ............................................................................. 139
O R A H ..................................................................................... 147