Fizika CT-a_________________________________________________________________________

FIZIKA CT-a

TEHNIKE SLOJEVITOG SNIMANJA

- obuhvataju Rtg dijagnostiku koja pokazuje preseke tela u slojevima odredjene debljine.
Tako se izbegava preklapanje pojedinih organa ili tkiva na istoj slici, što je nedostatak
metoda radiografije.
- kod CT-a su karakteristični aksijalni (transferzalni) preseci- nastaju u ravni rotacije cevi uz
ograničenje nagiba gentrija. Slike u drugim ravnima se dobijaju rekonstrukcijom. Kod UZ i
MR slika se moze stvarati u bilo kojoj ravni, ali kod UZ dolazi do interpozicije struktura,
vazduha, a snop je ogranicen po dubini zbog atenuacije.
- kod UZ i MR-a nema jonizujućeg zračenja pa se mogu neograničeno koristiti za razliku od
CT-a
- Zajedničko za sve tri tehnike:
FOVa (kod CT i MR ograničen otvorom kućišta, kod UZ veličinom sonde)
Prostorne, kontrastne i vremenske rezolucije
Sive skale
- Kod UZ imamo živu sliku, a kod CT-a i MR-a zamrznutu

GENERACIJE SKENERA

I generacija - Haunsfildov skener, konstruisan 1971, kojim je načinjen prvi skener glave.
Imao je izvor uskog snopa i detektor postavljen nasuprot izvoru. Slike su se dobijale
metodom translacije-rotacije. Uzak snop paralelnih X zraka je usmeravan ka pacijentu tokom
simultanog kretanja I+D oko pacijenta duz 180 stepeni u koracima od po 1 stepen. Nakon
svakog ugaonog pomeranja, sistem I+D je pomeran translatorno (linearno). Za jedan presek
bilo je potrebno 4.5min a za rekonstrukciju 20min. (8 nijansi sive, 80x80 matrica)
II generacija - Veci broj detektora (5-50) i uzak (3-10 stepeni) lepezasti snop X-zraka, ali se i
dalje koristila metoda translacije-rotacije. Pomeren je i ugao rotacije sa 1 na 30 stepeni.
Upotreba je bila ograničena samo na snimanje glave.
III generacija (rotate-rotate) - Značajno je promenila brzinu i način dobijanja slike. Detektori
su postavljeni lučno i ima ih više od 400, a ugao lučnog snopa je povećan 50-55 stepeni).
Snop X-zraka je širok i lepezast, a zraci nisu paralelni već divergentni. Omogućeno je
istovremeno merenje vrednosti atenuiranog snopa iste projekcije. Sistem I+D kretao se
iskljucivo rotaciono (360stepeni). Rani skeneri III generacije su se rotirali 360 stepeni u
smeru kazaljke na satu , pa onda u suprotnom smeru, dok slip ring tehnologija nije
omogućila kontinuiranu rotaciju.

1
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

IV generacija (station-rotation) - Slična je III, a je dina razlika je položaj i broj detektora.

Detektori su postavljeni kružno oko pacijenta, pa se tokom prikupljanja podataka kretao
samo izvor zraka (cev 360 stepeni). Treća i četvrta generacija omogućile su snimanje svih
anatomskih regija (od 1974.), a uvedeni su i kontrasti. (0.5-1 min). Mana im je neefikasno
korišćenje detektora, jer za vreme skeniranja manje od ¼ detektora bude aktivno i česti su
artefakti.
V generacija (station-station)? - Drugačija je od prethodnih i konstruisana je za potrebe
kardioloških pregleda. Nije se koristila konvencionalna Ro cev već je snop e- pogađao luk od
volframa koji se nalazio ispod pacijenta. Iznad pacijenta su bili detektori. Ovaj CT nije imao
pokretnih delova.

Spiralni skeneri. 80-ih godina tehnologija kliznih prstenova (slip ring) omogućila je
konstrukciju skenera sa kontinuiranom rotacijom. Prvi spiralni Ct uveden je u kliničku praksu
90-ih godina. Princip spiralnog skenera je kontinuirana rotacija cevi. Centralni zraci se kreću
spiralno u odnosu na pacijenta, a detektor prikuplja podatke iz čitavog skeniranog
volumena. CT slika se može rekonstruisati iz bilo kog dela skeniranog volumena, (tako da
pomak stola nema veze sa mestom rekonstrukcije)
Dual source (1994) - dve cevi i dva detektorska sistema pod uglom od devedeset stepeni na
gentriju -> smanjuje akvziciju na 0.1 sec što omogućava sken srca bez B-blokatora.
Multidetektorski (1998) - Razvojem računara stvorila se i mogućnost brze obrade podataka,
pa je logičan sled u razvoju CT bilo povećanje broja preseka koji se istovremeno snimaju tj
povećanje broja redova detektora. Sa aspekta cevi jedina izmena je širenje otvora
kolimatora. Danas su dostupni skeneri i sa po 128-256 redova D po rotaciji.

DELOVI I FUNKCIJE CT-a

Funkcije CT aparata su:

1. proizvodi X-zrake;
2. meri atenuaciju zraka posle prolaska;
3. dobijanje električnih signala i pretvaranje u digitalne;
4. rekonstrukcija slike;
5. analiza i obrada slike;
6. čuvanje slike.

Delovi:
I- Gentry - kućište u kome se nalaze cev i detektori. To je rotirajući prsten velikog radijusa.
Kod većine CT-a ima prečnik 70 cm, ali je površina koja se koristi za merenje atenuacionih
koeficijenata manja (oko 50-55 cm). Zbog te razlike moze nastati artefakt ako su dimenzije
pacijenta veće od ovih dimenzija. Kod specijalno dizajniranih CT-a (npr PET-CT) otvor gentrija

2
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

moze biti i do 90cm. Na gentriju se nalaze laserski sistemi za precizno pozicioniranje

pacijenta. Gentri se moze postaviti pod uglom od ±30 stepeni u odnosu na X-osu.
- Cev – najvažniji deo za dobijanje kvalitetne slike. Unutar cevi katoda emituje e-, a anoda je
postavljena nasuprot katodi. Velika razlika potencijala uzrokuje usmereno kretanje e- od
katode ka anodi, što dovodi atome anode u ekscitirano stanje i nastaju X-zraci. Uobičajena
snaga (napon) cevi je 120-140 kV, jačina struje 800 mA, toplotni kapacitet 1-2 miliona
toplotnih jedinica (HU - heat unit). Jedan od glavnih izazova u razvoju Ro cevi je smestiti
velike cevi sa visokim toplotnim kapacitetom.
- Detektori - pretvaraju X zrake različitog intenziteta u električni signal. Osnovni elementi
koji čine detektor su supstance koje apsorbuju E, a napravljene su od kristala i fotodioda.
Višeredni D mnogo efikasnije koriste X zrake koji stižu do njih od jednorednih.
- Cev podrazumeva i kolimacione uredjaje koji odredjuju veličinu i oblik snopa. Jedan set
kolimatora odredjuje uglovni luk zraka a drugi njegovu debljinu. Kolimatori su bitni jer
redukuju izloženost zračenju. Sa današnjom tehnologijom nije moguće kreirati snop sa
potpuno oštrim uglovima. To je zbog ograničene veličine fokalne tačke cevi za X-zrake, što
rezultuje penumbrom? (parcijalnom senkom) duž granica snopa.
- Cev takodje podrazumeva i filtere kroz koje snop prolazi. CT snop se filtrira kod jačanja
snopa (beam hardening) jer su periferna tkiva više izložena niskoj srednjoj energiji fotona
nego unutrašnji delovi slajsa. Ovo se smanjuje očvršćavanjem zraka pomoću filtera koji
atenuira niske E pre prodiranja zraka kroz telo. Filter sa nejednakom debljinom se često
stavlja u snop da bi kompenzovao nejednaku debljinu zraka->smanjuje se ekspozicija
pacijenta, a odrzava kvalitet slike.
II - Sto - pokretna ploča čije se pomeranje elektronski kontrološe. Pravi se od ugljeničnih
vlakana koji ne utiču na atenuaciju. Podešava se radi dovodjenja pacijenta u centar rotacije
sprege cev-detektor.
III - Kompjuterski sistem - upravlja sistemom i reguliše sliku.

OSNOVNI PRINCIPI

Kompjuterizovana tomografija CT je tomografska tehnika koja se zasniva na prolasku X-zraka

kroz telo pacijenta pod razlicitim uglovima. Snop X-zraka na izabranu debljinu preseka
upućuje se ka telu pacijenta, a na naspramnoj strani detektorima se meri intenzitet
atenuiranog snopa. Izračunate atenuirane vrednosti prevode se u CT broj koji se konačno
konvertuje u sivu skalu.
CT slikovito pokazuje organe, njihove delove i njihovu okolinu u poprečnim (aksijalni,
transferzalni) presecima (nastaju u ravni rotacije cevi). Snimak koji se dobija je računarski
kreirana transferzalna projekcija ljudskog tela. Daljom obradom slike moguće je dobiti i
ostale preseke (sagitalni i koronalni), ali i 3D rekonstrukcije.
CT i standardna (konvencionalna) tomografija se razlikuju.

3
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

- Kod standardnog snimka poprečnog preseka se dobija ako se pacijent i film okreću u
istom smeru, a Ro zrak upada kroz pacijenta na film pod uglom 20-30 stepeni. Javlja se
efekat preklapanja (superpozicije) delova objekta koji su van izabranog sloja jer su i oni
izloženi zracima, zato su slike slabo kontrastne.
- Kod CT-a se ovaj nedostatak uklanja tako što uzan snop briše deo po deo izabranog sloja
sa kojim lezi u istoj ravni. Izabrani presek se dobija slaganjem i zamenjivanjem pojedinačnih
uskih slika sloja.
Razlikuju se i po tome što je Ro film zamenjen foto-luminiscentnim detektorima ili gasnim
detektorima kod ksenona.

REKONSTRUKCIJA i DOBIJANJE SLIKE

Rekonstrukcija je matematički postupak kojim se dobija 2D raspodela koeficijenata

slabljenja izračunatih iz dovoljnog broja projekcija.
Stvaranje slike zapravo započinje već odabirom FOV-a (field of view). Treba odabrati
najmanji mogući FOV koji će potpuno obuhvatiti regiju od interesa. Ako se odabere veći FOV
pa se naknadno uveća samo detalj na preseku, smanjiće se rezolucija. Problem sa odabirom
FOVa postoji kada se želi istovremeno skenirati vrat i torax, jer su to delovi tela sa različitom
površinom preseka, pa ce FOV za vrat obuhvatiti samo medijastinum u toraxu, a FOV za
torax će biti preveliki i nepogodan za analizu vratnih struktura. Kod intervencija vodjenih
Ctom, FOV mora biti znatno širi od opsega objekta da bi se videla igla ili drugi instrumenti
van tela u istom preseku.
Nakon nekoliko korekcijskih koraka i pretvaranja intenziteta zračenja koje je prošlo kroz
određeni sloj ljudskog tela u atenuacione koeficijente dobijaju se podaci koje zovemo - raw
data. Atenuacioni koeficijenti svakog elementa slike odredjuju se kao srednja vrednost svih
projekcija koje prolaze kroz ovaj element slike. Ovaj postupak se naziva „projekcija unazad“ -
„unfiltered back projection“. Direktna projekcija unazad ne daje sliku dovoljne oštrine, pa
se ona podvrgava matematičkom filtriranju poznatom kao proces konvolucije.
Rekonstrukcijski algoritam koji nazivamo konvolucionim filtrom odredjuje kvalitet
rekonstruisane slike u pogledu nivoa suma i prostorne rezolucije i za potrebe ct snimanja
kreće se u rasponu od filtara za potiskivanje suma, do filtara za isticanje ivica. Naime
povećanjem rezolucije raste i nivo šuma. Uopšteno govoreći treba odabrati Sharp kernel za
prikaz tkiva sa velikim prirodnim kontrastom kod kojih šum neće značajnije degradirati
kvalitet slike, dok se slabija definicija rubova Soft/Smooth kernel (Low resolution algoritm)
bira za prikaz tkiva sa malim prirodnim kontrastom (jetra) kod kojih je cilj smanjiti šum da bi
se uočila patologija. Kompromis je Standard kernel (dobra prostorna rezolucija uz razumno
nizak nivo suma za većinu aplikacija).
Rekonstrukcija slike sa FBP (filtrirana back projekcija) je brza sto je bitno za kliničku
efikasnost, ali nije pogodna za korišćenje kod niskodoznih protokola gde su podaci limitirani.

4
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

Proces IR predstavlja osnov za redukciju doze (i do 80%). Od 2009. proizvođači su usvojili

nekoliko algoritama za IR primenu u CT-u.
- IR u prostoru slike (IRIS-Siemens)
- adaptivnu iterativnu redukciju doze (Toshiba)
- adaptivnu statičku IR (GE)
- iDOSE (Philips)
Danas se koristi najpotpuniji iterativnialgoritam MBIR (model based IR) koji dovodi do
značajnog poboljšanja slike posebno kod niskodoznih skenera.
Dobijanje slike se zasniva na fenomenu slabljenja X zraka pri prolasku kroz telo. Slabljenje
X zraka zavisi od apsorpcije i rasejanja. Merenje slabljenja se vrši pomoću detektora, oni pod
uticajem zraka stvaraju el.signale koji se pretvaraju u digitalne vrednosti. Oni se u računaru
obrađuju i organizuju u vidu MATRICE (digitalne numeričke slike). Matrica je kvadratna i
varira u veličini (256 x 256 do 1024 x 1024 piksela). Za prikaz slike, vrednosti atenuacionih
koeficijenata se mogu pretvoriti u vidljivu razliku tj u nijanse sivog. Intenzitetima slabljenja
zraka od 0-100%, kroz monitorsku elektroniku se pikselima pridodaju razni stepeni sivog (0-
bela, 100-crna)
Pixel je element slike (2D), voxel je element tela (3D). Za svaki voxel zapremine tela se
preracunava vrednost u CT broju koji se zatim prikazuje kao pixel na slici. Poprečni presek
piksela, jednak je poprečnom preseku voxela, dok je visina voxela odredjena debljinom
preseka. Veličinu pixela odredjuje FOV i veličina matrice (p=FOV/M), tako npr.kod snimanja
abdomena ako je FOV 300-400 mm, a matrica 512x512, pixel će biti 0.6-0.8, a voxel 0.6 x 0.6
x debljina preseka. U većini Ct pregleda voxel ima oblik četvorostrane prizme tj. veće je
dužine nego širine. Pixel je po pravilu <1 mm dok je debljina sloja kod jednorednih skenera u
većini aplikacija >5 mm pa bi se samo za manje delove tela mogla približiti veličina pixela.
Tek su se novi MDCT uređaji svojom uskom kolimacijom približili kockastom obliku kod
skeniranja većih delova tela. To je omogućilo rekonstrukciju slike u bilo kojoj odabranoj
ravni bez gubitka rezolucije.
Fizički parametri slike su prostorna rezolucija, kontrast i šum.
Na dobijenoj slici se mogu vrsiti merenja: dužine-veličine, volumena, određivanje ugla
(punkcije, zracenje), prosečnih CT brojeva
Dokumentovanje: film-poseban papir, CD, digitalna arhiva (PACS)
Slike se predstavljaju u DICOM formatu. DICOM omogućava povezivanje raznih medicinskih
sistema. DICOM sliku je moguće gledati na radnim stanicama i PC koji ima odgovarajući
softver. Idealna je za korišćenje PACSa (picture archiving comunication sistem), ali nije
pogodna za korišćenje van PACS-a  veliki format. DICOM omogućava prebacivanje
analognih u digitalne podatke.
- FOV je otvor kućišta
- Inverzna Radonova transformacija ---> vrednost atenuacije CT broj  siva skala
- Apsorpcija zavisi od: 1. talasne dužine zraka,
2. atomskog broja elementa,
3. debljine sloja,

5
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

4. gustine materije.

- Ako se slika uvećava, prikaz na monitoru je fokusiran na deo slike ali pikseli se povećavaju i
gubi se oštrina slike, zato je bolje odabrati manji rekonstrukcijski FOV ili gušću matricu ako
se snima manji ili uzan objekat.

REZOLUCIJA

Rezolucija je sposobnost uredjaja koji daje sliku da diferencira dva bliska objekta.
Kod CT-a imamo prostornu, kontrastnu i vremensku rezoluciju.
- Prostorna rezolucija - određuje koliko mali delovi na slici mogu da se razlikuju i
procenjuju i sa kojom jasnoćom. Ona zavisi od veličine matrice (tj piksela) i rezolucije
sistema. Rezolucija sistema odredjena je geometrijom skenera i odabranim
parametrima skeniranja. Veličina matrice je ograničavajući faktor pri prostornoj
rezoluciji. Male matrice mogu da smanje prostornu rezoluciju, ali povećanje matrice
ne moze povećati rezpluciju iznad rezolucije sistema.
- Flying focal spot je tehnologija koja se moze koristiti da bi se povećala iskorišćenost
projekcija X zraka i tako povećala prostorna rezolucija.
- Dodatni ugao za svaki nepromenjeni polozaj izvora i detektora se dobijaju tako sto se
pozicija „fokus X zraka“ na anodi menja. Ova tehnika se koristi za x-y ravan a u skorije
vreme i za Z osu. Ova tehnologija daje mnogo vise podataka od klasične metode
skeniranja a samim tim eliminiše artefakte. Upotrebljava se kada se skeniraju jako
tanke strukture i kad treba koristiti visok Pič faktor.
- Kontrastna rezolucija - mogućnost razlikovanja jačine signala susednih objekata tj
skale sivog na bliskim elementima slike. Ljudsko oko razlikuje ograničen raspon
nijansi sive, pa se nekada ne mogu razlikovati tkiva bliskih HU vrednosti  zato se
koristi WINDOW koji odredjuje raspon koeficijenta atenuacije unutar sive skale,
koristi se za merenje kontrasta i osvetljenosti na digitalnoj slici. Ako je sirok  slab je
kontrast, manji šum, slika je u tonovima sivog. Ako je uzak  visok kontrast, visok
šum, slika praktično crno-bela (jer je opseg CT brojeva mali).
Sredinu skale treba podesiti prema koeficijentu atenuacije za tkivo od interesa tkz.
LEVEL koji utiče na svetlinu slike (npr. kod mozga sredina skale se namesti između
vrednosti sive i bele mase W/L=100/35, pluća 1500/-800)
- Vremenska rezolucija - mogućnost razlučivanja pojava u određenom vremenskom
intervalu.

6
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

CT BROJ

CT broj je numericka vrednost atenuacije snopa u svakom zapreminskom elementu slike

(voxelu) u odnosu na H2O i meri se Haunsfildovim jedinicama (HU). Radiodenzitet H 2O je
konstantan – 0 HU. Voda se uzima kao referentna jer je najveci procenat organizma građen
od vode. Na skali Ct brojeva voda je 0 HU, vazduh je -1000 HU, a gornja granica ne postoji.

Belo

> 3000 metal 50-70 jetra

> 100 Ca++ u mekom tkivu 40-50 pankreas
20-40 tečnost bogata proteinima, masna infiltracija 30-50 slezina
28-plazma 25-40 bubreg
do 80 hemoragija 35-45 siva masa
60-80 tromb 20-35 bela masa
50-60 krv
0-80 absces

Crno

-700 pluća
-1000 vazduh
-80—100 mast
-150 gas u mekom tkivu

- Kortikalna kost do 3000 HU, a spongiozna zavisi od masne infiltracije

- Kontrast J 20-40 (140 kV-20; 120 kV-25; 100 kV-32; 80 kV-40)
- Povećanje kontrasta na slici ne zavisi samo od lokalne koncentracije kontrasta već i od
spektra energija primenjenog zračenja- bolja slika se dobija slabijim zračenjem
- Korišćenjem manjeg napona dolazi do povećanja CT broja Ca i J, a smanjenja CT broja
masti, to je optimizacija energije zraka da bi se dobio bolji kontrast
- Atenuacija zraka kod atoma sa većim atomskim brojem od vode je veća pri manjim
energijama X zraka.
- Ljudsko oko moze razlikovati ograničeni raspon nijansi sive skale (oko 40-100). Ako se
promatra slika koja prikazuje čitav raspon HU, ne mogu se medjusobno razlikovati tkiva
bliskih HU vrednosti. Prozor odnosno Window odredjuje raspon atenuacionih koeficijenata
unutar sive skale i utiče na kontrast slike, a sredinu skale treba odabrati prema
atenuacionim koeficijentima tkiva od najvećeg dijagnostičkog interesa (tkz level koji utiče na
svetlinu slike. Tako se na primer za oslikavanje mozga koristi uski raspon siveskale da bi se

7
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

naglasila razlika izmedju sive i bele mase, a sredina skale se podesi otprilike izmedju njihovih
vrednosti. (W/L za mozak je 90/30, dok je za pluća širok 1500/-800)
- Raspon CT brojeva zavisi od dubine piksela (broju bitova po pikselu). Bit je najmanje
jedinica informatičke tehnologije. Na osnovu broja bitova po pikselu izračunava se moguća
dubina piksela tj. Broj nijansi sive skale koji jedan piksel moze da pokaze. Obično se koristi
12-16 bitna rezolucija (2 na 12-16 bita po pikselu; 2 na 12 – 2 na 16 nijansi sive po pikselu;
W/L).

- Krvarenje- atenuacija ekstravazirane krvi zavisi od starosti, lokalizacije, prisustva

koaguluma. Sveža hemoragija je uobičajeno povezana sa stvaranjem koaguluma i brzom
reasorpcijom seruma, oba ova procesa povećavaju hematokrit kolekcije dovodeći do
povećanja CT broja. Kako hematom stari, postaje manjih atenuacionih vrednosti zbog
razgradnje krvnih elemenata i apsorpcije.
I - Hiperdenzno (60-90 HU)- akutno krvarenje, ovalno, jasno ograničeno
II - Hipodenzni prsten, perifokalni edem (30-40 HU)
2-4 dan unutrašnjost prstena je čak malo denznija nego prvog dana zbog gubitka
Tečnosti
III - Izodenzno,posle 6 nedelja, subakutni hematom, to znači da je mass efekt gotov
IV - Hipodenzno- 3-6 meseci – ožiljak
- Hematomi ne vezuju kontrast ukoliko nema aktivnog krvarenja
- Kod intrakranijalnih krvarenja se prilično tačno moze proceniti starost, ali kod
ekstrakranijalnih teže.

PARAMETRI SNIMANJA

* Angulacija gentrija - potreban za dobijanje kosih preseka obično u rasponu +-30 stepeni,
najčešće se koristi za skeniranje glave, vrat, kičme. Danas se sve više napušta kod MDCT jer
se mesto nagiba kućišta isti nagib moze postići multiplanarnom rekonstrukcijom.
* Debljina sloja - (section tickness - ST)
Profil sloja (section profile) - kolimacija zraka određuje debljinu sloja. Zraci snopa su
divergentni, a ne paralelni, te da bismo dobili delove snopa razumno jednake debljine,
koristimo kolimatore koji se nalaze iza cevi. Neki skeneri koriste dodatne kolimetore iza
pacijenta a ispred detektora za dalju optimizaciju sekcije profila. Uprkos ovim merama
paralelne sekcije se nikada ne dobijaju u praksi i uvek su u prikaz uključeni susedni delovi
skeniranog objekta. Pored toga, veličina fokusa cevi stvara površinu van primarnog snopa
koji prima manji intenzitet zračenja - penumbra, polusenka. Zbog svega navedenog profil
sloja nikada nije pravougaon. Zaobljenost ruba profila (zvonast oblik) se pogoršava kod
tanjeg sloja a priblizava idealnom kod debljine 7ili 10 mm (klasični skeneri)
Efektivna debljina sloja (section width-SW)-širina sekcije kod konvencionalnih skenera
odgovara kolimaciji snopa, a kod spiralnih NE! (zavisi od Piča)

8
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

* parcijalni volumni efekat - dolazi do izražaja kada tkiva različitog denziteta zauzimaju
delove istog voksela jer CT brojevi odgovaraju srednjoj vrednosti atenuacija (ks, plućni
parenhim). Minimalan je kod uspravnog smera Ro snopa na anatomsku strukturu a raste
kada je snop paralelan sa anatomskom strukturom (dijafragme, apex pluća)
* kolimacija snopa (SC) - section colimation-se bira prema objektu ispitivanja. SC 1-2 mm za
pluća, intersticijumske bolesti. SC 3-5 mm veći parenhimski organi. Kod MDCT standard je
uska kolimacija a deblji slojevi se dobijaju rekonstrukcijom iz tanjih.
* pomak stola (table feed-TF) - najčešće odgovara debljini sloja tj. nakon završenog skena
sto se pomera za istu debljinu (odnosno sledeći sken će predstavljati sloj koji je uz prethodni
„sloj po sloj“. Kad je premali TF slojevi će se preklapati i bice veće izlaganje zračenju, a kad je
preveliki slojevi se preskaču pa postoji Gap. Preklapajući slojevi bi mogli doprineti
poboljšanju kvaliteta slike kod sekvencionalnog snimanja ali kod spiralnog nema smisla!

Rekonstrukcija:

* konvolucijski kernel - rekonstrukcijski algoritam, korististi se kod rekonstrukcije slike iz

sirovih podataka. Određuje kvalitet slike u pogledu nivoa šuma i prostorne rezolucije. Naime
povećanjem rezolucije raste i nivo šuma. Uopšteno govoreći treba odabrati Sharp kernel za
prikaz tkiva sa velikim prirodnim kontrastom kod kojih šum neće značajnije degradirati
kvalitet slike, dok se slabija definicija rubova Soft/Smooth kernel (Low resolution algoritm)
bira za prikaz tkiva sa malim prirodnim kontrastom (jetra) kod kojih je cilj smanjiti šum da bi
se uočila patologija. Kompromis je Standard kernel (dobra prostorna rezolucija uz razumno
nizak nivo suma za većinu aplikacija).
* parcijalni sken-podaci iz polovične rotacije-koristi se zbog identične atenuacije Ro snopa u
oba smera rotacije od 360 stepeni (Ct III). Manje je vreme skeniranja i manja doza zračenja

NAČINI SNIMANJA

Kod rutinskih pregleda obično se prvo formira topogram, koji se koristi za orjentaciju
odnosno određivanje ROI. Nakon toga bira se način snimanja i parametri protokola snimanja
koji određuju postupak akvizicije podataka i rekonstrukcije slike.

Topogram (scout view)

 Početni sken. To je pregledni radiogram odredjenog dela tela koji se dobija

produženim zračenjem Ro cevi (par sekundi) koja miruje, a što se pomera
kontinuirano malom brzinom, služi za orjentaciju tj selektovanja regije od interesa.
 Topogram daje sliku velikog dinamičkog opsega ali male prostorne rezolucije (poput
standardnog radiograma)-jer su cev i detektori nepokretni.

9
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

 Topogramom se određuje raspon skeniranja (u K-K smeru) i FOV (treba obuhvatiti AP

promer kod profilnog topograma i LL promer kod AP topograma).

- AP topogram - kod abdomena, toraksa, karlice jer je LL širi od AP

- LL topogram kod mozga, vrata, orbita, hipofize, kičme

FOV treba da obuhvati AP promer skeniranog objekta kod profilnog tomograma odnosno LL
kod AP tomograma

- Sekvencijalno (sukcesivno, sloj po sloj)

- Podrazumeva merenje vrednosti projekcija (skup podataka dobijen za jedan ugaoni položaj
X zraka) duž 360 stepeni ili parcijalno duz 180 stepeni (za paralelan snop kod I i II generacije)
odnosno 240 stepeni kod III. Nakon sto se izmere vrednosti projekcija za jedan presek,
pacijent se pomera za rastojanje definisano parametrima protokola pa se mere vrednosti
projekcija za novu poziciju.
- Mane: snimanje traje dugo, nedovoljan kvalitet 3D slike
- Danas se koristi kod dinamičnih CT snimanja i interventnih CT snimanja

- Parametri:

 nagib gentrija-potreban za dobijanje kosih preseka obično u rasponu ±30

stepeni, najčešće se koristi za skeniranje glave, vrat, kičme. Danas se sve više
napušta kod MDCT jer se mesto nagiba kućišta isti nagib moze postići
multiplanarnom rekonstrukcijom.
 napon i struja cevi
 smer snimanja
 br preseka
 FOV
 pomak stola (table feed-TF)-najčešće odgovara debljini sloja tj nakon završenog
skena sto se pomera za istu debljinu (odnosno sledeći sken će predstavljati sloj
koji je uz prethodni „sloj po sloj“. Kad je premali TF slojevi će se preklapati i bice
veće izlaganje zračenju, a kad je preveliki slojevi se preskaču pa postoji Gap.
 debljina sloja (section tickness-ST)- kolimacija zraka određuje debljinu sloja. Zraci
snopa su divergentni, a ne paralelni, te da bismo dobili delove snopa razumno
jednake debljine, koristimo kolimatore koji se nalaze iza cevi. Neki skeneri koriste
dodatne kolimetore iza pacijenta a ispred detektora za dalju optimizaciju sekcije
profila. Uprkos ovim merama paralelne sekcije se nikada ne dobijaju u praksi i
uvek su u prikaz uključeni susedni delovi skeniranog objekta. Pored toga, veličina
fokusa cevi stvara površinu van primarnog snopa koji prima manji intenzitet
zračenja-penumbra, polusenka

10
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

 Efektivna debljina sloja (section width-SW) - širina sekcije kod konvencionalnih

skenera odgovara kolimaciji snopa, a kod spiralnih NE! (zavisi od Piča)
 kolimacija snopa (SC)- section colimation-se bira prema objektu ispitivanja. SC 1-
2mm za pluća, intersticijumske bolesti. SC 3-5mm veći parenhimski organi. Kod
MDCT standard je uska kolimacija a deblji slojevi se dobijaju rekonstrukcijom iz
tanjih.
 parcijalni volumni efekat - dolazi do izražaja kada tkiva različitog denziteta
zauzimaju delove istog voksela jer CT brojevi odgovaraju srednjoj vrednosti
atenuacija (ks, plućni parenhim). Minimalan je kod uspravnog smera Ro snopa na
anatomsku strukturu a raste kada je snop paralelan sa anatomskom strukturom

- Rekonstrukcija:

* konvolucijski kernel - rekonstrukcijski algoritam, korististi se kod rekonstrukcije slike iz

sirovih podataka. Određuje kvalitet slike u pogledu nivoa šuma i prostorne rezolucije
* parcijalni sken - podaci iz polovične rotacije-koristi se zbog identične atenuacije Ro snopa
u oba smera rotacije od 360 stepeni (Ct III). Manje je vreme skeniranja i manja doza zračenja

Spiralno (snimanje zapremine):

Za razliku od sekvencionalnog skeniranja (rotacija cevi, pomak, pa opet rotacija) kod

spiralnog skeniranja koristi se kontinuirana rotacija Ro cevi dok se sto pomera konstantnom
brzinom. Centralni zraci se u odnosu na pacijenta krecu spiralno. Detektor tako skuplja
podatke iz čitavog skeniranog volumena. Slika se moze rekonstruisati iz bilo kog dela
skeniranog volumena tako da pomak stola nema veze sa mestom rekonstrukcije slike.
Razmak izmedju rekonstruisanih slojeva se naziva rekonstrukcijski interval RI. Kolimacija rtg
snopa i pomak stola se mogu nezavisno menjati kod spiralnog CT-a. Pitch je po definiciji
odnos pomaka stola tokom jedne rotacije RTG cevi i kolimacije snopa zračenja. ).
Povećanjem piča, spirala se razvlači, smanjuje se zračenje pacijenta i povećava se dužina
skeniranog dela tela (vazno kod politraume i angiografije). Skeniranje pičom manjim od 1
nema opravdanja jer se minimalno povećava kvalitet 3D rekonstrukcije u odnosu na
povećavanje zračenja pacijenta. Ako se koristi pič veći od 2 doci ce do artefakata
(undersampled), to je opravdano samo kod traumatizovanih pacijenata gde je brzina
skeniranja bitna. Izuzetak je korišćenje piča do 3 kod vrlo tanke kolimacije (npr 1mm) bez
ozbiljnih artefakata. Ako se koristi vrlo tanka kolimacija treba podići pič (tj TE) i smanjiti
dozu, odnosno povećati skenirani volumen. Za većinu indikacija najprihvatljiviji je pič od 1.5-
2.

11
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

- Prednosti:
a. stalno prikupljanje podataka - eliminiše mogućnost preskakanja malih lezija, a tanki
slojevi smanjuju parcijalni volumni efekat.
b. kraće vreme skeniranja - brzina skeniranja smanjuje zračenje i omogućava efikasniju
primenu kontrastnih sredstava (npr kod lezija jetre i pankreasa arterijsku fazu je
moguće dobiti samo spiralnim skeniranjem sa automatskim injektorima.
Sekvencionalno skeniranje je sporo za ovaj pregled)
c. kraće vreme izlaganja zračenju
d. manje artefakata
e. kontrast - dobar, jak kontrast je uslov za CT angiografiju koja nije moguća kod
konvencionalnih CT uređaja.

- Mane:
a. jak šum (zbog potrebe za manjom količinom zračenja)
b. duze vreme rekonstrukcije (manje od 1s?)

- Parametri:
Korisnik moze izabrati 3 parametra i to kolimaciju snopa (SC-section colimation), pomak
stola (TF-table feed) i rekonstrukcijski interval (RI). Neki skeneri nude odabir Piča umesto TF.

I - Parametri akvizicije

 Pitch faktor (P) Skeniranje pičom manjim od 1 nema opravdanja jer se minimalno
povećava kvalitet 3D rekonstrukcije u odnosu na povećavanje zračenja pacijenta. Ako
se koristi pič veći od 2 doci ce do artefakata (undersampled), to je opravdano samo
kod traumatizovanih pacijenata gde je brzina skeniranja bitna. Izuzetak je korišćenje
piča do 3 kod vrlo tanke kolimacije (npr 1mm) bez ozbiljnih artefakata. Ako se koristi
vrlo tanka kolimacija treba podići pič (tj TE) i smanjiti dozu, odnosno povećati
skenirani volumen. Za većinu indikacija najprihvatljiviji je pič od 1.5-2.
 kolimacija snopa
 pomak stola (neki skeneri nude odabir P umesto TE)
 dužina spirale

II – Rekonstrukcije

 Rekonstrukcijski interval- ne zavisi od SC i SW, on određuje stepen preklapanja

podataka dobijenih aksijalnim skeniranjem (novi sloj uzme deo podataka od
prethodnog)
 Z interpolacija- u procesu pretvaranja sirovih podataka sa spiralnog skena u finalnu
sliku automatski se pojavljuju artefakti zbog pomeranja stola za vreme rotacije cevi
za 360 stepeni. Ovo se desava jer se projekcije prvog i poslednjeg preseka razlikuju

12
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

usled takvog pomeranja. Da bi se ovaj efekat izbegao mora se uraditi

interpolarizacija sirovih podataka- cilj je dobijanje seta projekcija za svaki ugao i
svaku poziciju duž z-ose po celoj ispitivanoj zapremini. Postoji više vrsta
interpolarizacionih algoritama:
-360 stepena linearna interpolacija – za svaki ugao za vreme rotacije od 360 stepeni se
interpolarizacije izmedju 2 projekcije koje su nalblize nekoj proizvoljno odabranoj tački na Z
osi i tako se pravi kompletan set podataka. Ova vrsta interpolarizacije koristi
zapravopodatke iz 2 rotacije i zato pravi najmanje šuma na slici ali u suštini proširuje? Profil
sekcije.
-savršeniji algoritmi koriste činjenicu da je atenuacija X zraka nezavisna od pravca putanje
(da li ide T na D ili obrnuto), ovo omogućava pravljenje virtuelne spirale atenuacionog
koeficijenta za X snop i omogućava da se interpoliraju projekcije za proizvoljne uglove
izmedju stvarne i virtuelne spirale. Ovaj algoritam se zove 180 stepeni linearna inerpolacija.
Sa ovim algoritmom profil sekcije je uži jer je razdaljina manja. Izmedju odgovarajućih
projekcija u realnoj i virtuelnoj spirali nego izmedju odgovarajućih u samoj realnoj spirali.
Mana je veliki šum, jer koristi samo ½ sirovih podataka u odnosu na 360 stepenu. Ovaj šum
se smanjuje kada se ekspoziciona doza smanji na pola.

GAP

Ili preskok je prostor koji nije obihvaćen snimanjem tj prostor izmedju 2 slajsa kod auvizicije.
Snimanje sa gapom se koristi kod HRCT i diskontinuiranog LDS skeniranja. Preporučljivo je da
se koristi kod skrininga i kontrole već poznate bolesti. Preporučljivo je da veličina gapa bude
duplo manja od kolimacije kod sekvencijalnog snimanja i 1.5-2 piča kod spiralnog.

MSCT (multislajsni CT, MDCT)

Multislajsni CT predstavlja novi korak u razvoju CT skenera. Nova konstrukcija omogućava

skraćenje vremena snimanja, uze kolimisan snop i povećanje veličine snimane regije.
Za razliku od standardnih sistema koji koriste detektorski luk sa 1 nizom detektora MSCT
imaju više nizova lučno postavljenih detektora i bazirani su na tehnologiji III generacije.
Pojavili su se početkom 90-tih. Danas se sreću skeneri sa 4, 6, 8, 10, 16, 64 niza detektora.
16 i 64 su u komercijalnoj upotrebi.
Kao i skeneri sa jednim nizom detektora, MSCT imaju mogućnost sekvencijalnog i spiralnog
skeniranja-obično se radi spiralno, a sekvencijalno samo kod skeniranja glave>miran objekat
a brzina skeniranja nije bitna za Dg, a sekvencialni sken daje kvalitetniju sliku (section profile
je gotovo pravougaon).

13
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

- Prednosti:
1. kraće vreme skeniranja- (o,5s po rotaciji) zato su eleminisani artefakti pokreta
(značajno kod dece i traumatizovanih), značajno kod skeniranja lezija jetre (arterijska
faza), smanjena količina kontrasta kod dinamskih i perfuzionih snimanja
2. rešen problem između inverznog odnosa između raspona skeniranja i kolimacije
snopa (glavni problem kod spiralnog-ako se snima veći deo tela, mora se povećati
kolimacija i obrnuto ako se trazi tanji sloj mora se smanjiti raspon skeniranja sto je
posebno bitno kod angiografije periferije, koja na starim skenerima nije bila moguća)
3. izotropni voxel sa kvalitetnom rekonstrukcijom u svim ravnima

- Mane:
 veliki broj osnovnih podataka
 kompleksni algoritmi za postprocesing
 danasnji MDCT protokoli su modifikovani protokoli spiralnog CT uz manju kolimaciju

- Parametri:

I-Akvizicije
 kolimacija snopa (SC) - kod 16 slajsnih skenera uska kolimacija je postala standard,
različiti proizvodjači nude različite opcije npr. Za brzo spiralno skeniranje GE nudi
1.25mm, a To 1-2 mm, za volumetrijsko oslikavanje GE nudi 0.62 mm, To 0.5.
 Pitch -definicija piča kod MSCT zavisi od toga da li se uzima jedna kolimacija sloja
(SC) ili totalna kolimacija niza detektora (volume pich). Volumni pič se ograničava na
1.5-2 nikako više!
 Pomak stola (TF)

II - Rekonstrukcije:

 efektivna debljina sloja (SW)-debljina rekonstruisanog sloja zavisi od indikacije, ali se

preporučuje da bude veća od kolimacije snopa jer ako su veliki, veliki je šum. Rutinski
SW=5-8mm.
 *RT (rekonstrukcijski interval)-sa 20%preklapanjem zadovoljava kliničku rutinu, a za
3D rekonstrukciju preklapanje susednih rekonstrukcijskih slojeva mora biti 50% da bi
rezolucija bila dobra.

- MSCT moze da se koristi za:

 fast spiral scaning-rekonstrukcija debljih slojeva za poređenje sa prethodnim
nalazima kod poznate dijagnoze a naknadno se po potrebi rekonstruišu tanji slojevi.
 volumetrijsko skeniranje-koristi secondary row data set-set preklapajućih aksijalnih
preseka koji služi za rekonstrukciju u željenoj ravni.

14
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

- Postoje 3 vrste postave detektora:

a. Matrična - svaki red ima istu debljinu (20 mm), a stvarna sirina detektora je
dvostruko veća od nominalne koja odgovara debljini sloja.
b. Hibridna - u centru su upola tanje nego na rubu, ukupne širine 32 mm.
c. Adaptivna - redovi postaju sve širi ka rubu.

TEHNOLOGIJA DUALNOG IZVORA

Značajno skraćuje vreme skeniranja. Koriste se dva izvora zraka, oba zasebno imaju svoju
postavku detektora. Izvori mogu raditi i sa odvojenim podešavanjem tako da svaki odnjih
može raditi i na različitoj voltaži. Nezavisno jedan od drugog mogu se postaviti pod različitim
uglovima u odnosu na telo.

CONE BEAM CT

CT je metoda stvaradnja 3D slike unutrašnjosti ljudskog tela na osnovu velike serije 2D RTG
snimaka koji su dobijeni oko zajedničke ose rotacije. Za nastanak slike koriste se RTG zraci
koji u aksijalnim ili sagitalnim presecima slojevito snimaju zadato područje tela.
CBCT je poslednje tehnološko dostignuće moderne digitalne radiologije. Prvi put se koristi
od 1982. prvenstveno za angiografiju, zatim ORL, pa mamografiju, u stomatologiji
prvenstveno. Sada u kraniofacijalnoj hirurgiji. Za razliku od klasičnog Cta puno je manji i
jeftiniji pa mu se omogućava primena u svakoj stomatološkoj ordinaciji, za to su odgovorna
4 tehnološka faktora:
-razvoj posebnih detektora
-razvoj jeftinijih RTG cevi
-jeftiniji računari
-ciljano mesto primene (glava)
Kao i svaki CT uređaj CBCT se sastoji od izvora RTG zraka i detektora koji je fiksiran za
pokretno postolje. Za razliku od klasičnog Cta, CBCT ima konični izvor zračenja i ima poseban
2D detektor. Svojim konično usmerenim zracima pokriva celu željenu regiju i dovoljna je
jedna kružna rotacija koja kratko traje (<30sec) da se prikupe podaci za stvaranje 3D slike.
Prednosti u odnosu na klasični CT:
- veličina i cena
- kratko vreme skeniranja (<30 s)
- visoka rezolucija
- manja doza zračenja (10x manja jer se emituje pulsirajuće jonizujuće zračenje, a kod
klasičnih CT-a je stalno)
- milimetarski precizna analiza
- pregled komforan za pacijenta

15
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

CBCT može prikazati milimetarski precizno anatomske strukture orofacijalne regije sto je
bitno u oralnoj hirurgiji (lokalizacija mandibularnih kanala, maksilarnih sinusa). Poznavanje
trodimenzionalnosti prostora olaksava implantacije zuba i smanjuje mogućnost
komplikacija. CBCT ima poseban softver za odabir i postavu svih dostupnih implantata-tj.
Implantacija se prvo planira na kompjuterskom modelu (virtuelno planiranje). CBCT takodje
nalazi primenu u dijagnostici temporomandibularnih poremećaja u ortodonciji.

HRCT (high resolution computed tomography)

Kada se radi CT pluća treba definisati da li je potreban pregled čitavih pluća kao kod fokalnih
lezija ili se nekontinuiranim skenovima prati diseminovana plućna bolest.
HRCT je indikovan kod difuznih bolesti plućnog parenhima. To je tehnika snimanja
pluća sa visokom rezolucijom. Koristi tanke preseke na CT-u (0.625-2 mm) sa
visokoprostornim frekvencijama rekonstrukcije da bi se detektovale i okarakterisale bolesti
plućnog parenhima i disajnih puteva. Razvoj MDCT sposobnih da daju podatke o čitavom
toraksu u jednom zadržavanju daha.
Podrzumeva aksijalne skenove u 10-20mm intervalima duz toraksa-pristup koji se
moze primeniti i kod singl i kod MDCT. Rezultat je odredjen broj preseka koji reprezentuje za
cela pluća, ali u suštini pokriva otprilike desetinu pluća. Zato sto HRCT ne snima cela pluća
nego samo takne slojeve velikog medjusobnog razmaka, nije pogodan za ispitivanje tumora
pluća I drugih fokalnih promena. Takođe HRCT slike imaju visok nivo šuma sto ih čini
neadekvatnim za dijagnostiku mekih tkiva medijastinuma
Intravenski kontrast se po pravilu ne koristi kod HRCT-a jer pluća prirodno imaju veliki
kontrast, a i tehnika se ne koristi za snimanje mekih tkiva i krvnih sudova što je i glavna
uloga kontrasta.
Indikacije:
 evaluacija difuznih plućnih bolesti otkrivenih na standardnim Ro grudnog koša,
konvencionalnom Ctu ili nakon multislajsnih ispitivanja toraxa,
 selekcija pogodnih delova za biopsiju pluća,
 ispitivanje kod suspektnih bolesti pluća a sa nejasnim ili normalnim grafijama,
 ispitivanje kod sumnje na bolesti disajnih puteva i
 određivanje proširenosti kod difuznihplućnih bolesti radi utvrdjivanja efekta terapije.

Tehnički parametri:

 Položaj - pacijent je u ležećem stavu na leđima,a snimanje se vrši na kraju

inspirijuma. U ovakvom stavu se snimanje često vrši kod pacijenata sa sumnjom na
HOBP, bronhiektazije, emfizeme, kod sumnje na oportunističke infekcije i cističnu
fibrozu pluća-obično se koristi 10mm razmak izmedju skenova (interslice gap – 20
mm). Mogu se raditi i ekspiratorni skenovi radi praćenja airtrapinga, a skenovi na
16
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

trbuhu radi diferencijacijehipostatičkog edema od infiltracije (promene u bazalnim

delovima pluća)
 rotacija gentrija - je do 1 s (u jednom dahu)
 prave se aksijalni preseci debljine do 2 mm za nehelitični tj 1.5 mm za helitični CT.
 visoka prostorna rezolucija - je po algoritmu za kost - skenovi se gledaju u prozoru za
kosti
 povećana je doza zračenja pa se: smanjuje debljina preseka, snimaju se samo regije
od interesa

DOZA OZRAČIVANJA

Doza zračenja kojoj će pacijent tokom snimanja biti izložen zavisi od:
 parametara protokola
 karakteristika skenera
 samog pacijenta

Ove doze tokom CT snimanja mogu biti i di 100x veće nego kod konvencionalnih Ro
tehnika pri snimanju iste regije pa je prilikom CT snimanja izuzetno važno prilagoditi
parametre protokola snimanja svakom pacijentu ponaosob-
CT Ro
Glava------------2 mSV--------------0.07
Torax -----------8 mSv--------------0.02
Abdomen-------10-20-------------- 1
Karlica----------10-20--------------0.7

U opšte mere doze spadaju : ekspozicija, apsorbovana, efektivna doza

Specifične su: CT dozni index (CTDI), proizvod dužine i doze (DLP), efektivna doza?

CTDI (zapreminska doza) je standard za određivanje doze ozračivanja pacijenta,a zavisi od

debljine preseka i doznog profila (raspodela doze duz z ose pacijenta), meri se samo za
jednu rotaciju cevi (jedan aksijalni presek), a jedinica je Grej (Gy).
Zapreminski CTDI je srednja doza u ukupnoj skeniranoj zapremini.
DLP (dose lenth product) proizvod doze po dužini (proizvod CTDI i duzine spiralnog
skeniranja). To je mera kumulativne doze isporučene pacijentu. (mGy)
ED je parametar koji pokazuje rizik od ozračivanja. Ona pokazuje odnos mogućnosti
oštećenja zdravlja i zavisi od pola i starosti. Za njenu procenu je potrebno poznavanje
radiosenzitivnosti pojedinih tkiva i organa. Koncept ED je prvenstveno razvijen u cilju
procene profesionalnog ozračivanja.

17
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

Faktori koji utiču na dozu su:

 jačina struje (mA) - deluje tako sto utiče na broj fotona koji izlaze iz cevi. Smanjenje
jačine struje je najpraktičniji način smanjenja doze. Npr ako jacinu smanjimo na pola
i doza će se smanjiti na pola, ali se pri tome mora voditi računa o povećanju šuma.
Da bi se izbegao šum obično se povećava jačina struje.
 napon - njegivim smanjenjem smanjuje se doza, a raste šum, medjutim povećanjem
doze ne mozemo dalje poboljšati kvalitet slike. Efekat promene napona na kvalitet
rekonstruisane slike je daleko složeniji te se ne smatra pogodnim za redukovanje
pacijentne doze u rutinskim pregledima
 debljina preseka - tanki preseci imaju bolju prostornu rezoluciju od debljih ali imaju
niži odnos signal-šum. Da bi se smanjio odnos signal-šum potrebno je npr
povećatijačinu struje, sto povećava i dozu.
 rekonstrukcijski algoritam (konvolucijski kernel - filter) - Konvolucioni kernel ima
najveći uticaj na šum! Rekonstrukcijski algoritam, korististi se kod rekonstrukcije slike
iz sirovih podataka. Određuje kvalitet slike u pogledu nivoa šuma i prostorne
rezolucije. Naime povećanjem rezolucije raste i nivo šuma. Uopšteno govoreći treba
odabrati Sharp kernel za prikaz tkiva sa velikim prirodnim kontrastom kod kojih šum
neće značajnije degradirati kvalitet slike, dok se slabija definicija rubova Soft/Smooth
kernel (Low resolution algoritm) bira za prikaz tkiva sa malim prirodnim kontrastom
(jetra) kod kojih je cilj smanjiti šum da bi se uočila patologija. Kompromis je Standard
kernel (dobra prostorna rezolucija uz razumno nizak nivo suma za većinu aplikacija)
 pitch faktor - ukoliko povećavamo vrednost pitch faktora, veća je i brzina stola (TF)
za datu kolimaciju, a kraća ekspozicija pacijenta i manja doza. Skeniranje sa višim
pičom je dozno efikasnije, ali moze izazvati spiralne artefakte i smanjenje prestorne
rezolucije.
 vreme ekspozicije - ukoliko povećavamo vrednost pič faktora veća je i brzina stola
(TF) za datu kolimaciju, a kraća ekspozicija pacijenta i manja doza. Da bi se izbegao
šum obično se povećava jačina struje.
 vreme rotacije (s) - moderni skeneri imaju vreme rotacije u području oko 0,4 s.
Smanjenjem vremena rotacije se smanjuje doza ali se povećava šum. Da bi se
izbegao šum obično se povećava jačina struje.
 ukupna dužina skenirane regije - (cm) - apsorbovana doza je veća ukoliko je veći deo
pacijenta izložen skeniranju. Zato je bitno ograničiti dužinu skenirane regije koja je
bitna za dg. Kod brzih spiralnih skenera generalno postoji tendencija povecanja
snimanog regiona izvan zone od interesa za određenu vrstu pregleda čime se
povećava efektivna pacijentna doza.

18
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

Redukcija doze:

1. prilagoditi napon i jačinu struje pacijentu (mršavi, debeli)

2. sken iz polovične rotacije
3. ubrzana rotacija cevi
4. povećanje Piča
5. uska kolimacija
6. skratiti dužinu snimanja
7. odabrati način akvizicije (sekvencijalni i /ili spiralni)
8. odabrati rekonstrukcijski algoritam
9. olovne kecelje, naočare
10. zastita dojki, gonada, tiroidee (posebno deca)
11. za decu se preporučuje smanjenje doze ispod minimuma.

Low dose scaning je moguće kada su ispunjeni sledeći uslovi:

 smanjen kvalitet slike - moguće je ukoliko postoje prethodne informacije o stanju
pacijenta (prethodni sken) ili ako treba proceniti samo jedan organ sa visokim
kontrastom
 diskontinuirano snimanje organa - ako se struktura od interesa moze proceniti
diskontinuiranom ekspozicijom (npr Gap ili HRCT)
 visok kontrast - omogućava primenu širokog prozora (W) a on smanjuje šum i
dozu(kosti, pluća, urografije)
 mršavi pacijenti i deca imaju manju atenuaciju X zraka pa je manje i zračenje nego
kod gojaznih

- Upotreba aparata koji koristi X zrake mora obezbediti zaštitu profesionalno izloženih lica,
minimalizovanjem ekspozicije, max udaljavanjem od izvora, zastitom od zračenja (keceljje)
ALARA princim: svesti ekspoziciju na minimum a da pri tome bude dovoljna za dobar kvalitet
slike.

UTICAJ PARAMETARA PROTOKOLA NA SLIKU I DOZU

- Kvalitet slike i pacijentna doza direktno zavise od izbora parametara akvizicije i

rekonstrukcije slike. Izbor optimalnih parametara protokola pregleda podrazumeva
odredjivanje prihvatljivog nivoa kvaliteta slike sa najmanjom mogućom pacijentnom dozom.
(ALARA-dozni princip)
- Najvažniji parametri slike su šum i kontrast.
Šum je posledica fluktuacija u broju emitovanih i registrovanih fotona koji se koriste za
generisanje slike, a nivo šuma ograničava vidljivost niskokontrastnih lezija.

Faktori koji utiču na šum su:

19
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

 jačina struje (mA) - deluje tako sto utiče na broj fotona koji izlaze iz cevi. Smanjenje
jačine struje je najpraktičniji način smanjenja doze. Npr ako jacinu smanjimo na pola
i doza će se smanjiti na pola, ali se pri tome mora voditi računa o povećanju šuma.
Da bi se izbegao šum obično se povećava jačina struje.
 napon - njegivim smanjenjem smanjuje se doza, a raste šum, medjutim povećanjem
doze ne mozemo dalje poboljšati kvalitet slike. Efekat promene napona na kvalitet
rekonstruisane slike je daleko složeniji te se ne smatra pogodnim za redukovanje
pacijentne doze u rutinskim pregledima
 debljina preseka- tanki preseci imaju bolju prostornu rezoluciju od debljih ali imaju
niži odnos signal-šum. Da bi se smanjio odnos signal-šum potrebno je npr
povećatijačinu struje, sto povećava i dozu.
 rekonstrukcijski algoritam (konvolucijski kernel - filter) - Konvolucioni kernel ima
najveći uticaj na šum! Rekonstrukcijski algoritam, korististi se kod rekonstrukcije slike
iz sirovih podataka. Određuje kvalitet slike u pogledu nivoa šuma i prostorne
rezolucije. Naime povećanjem rezolucije raste i nivo šuma. Uopšteno govoreći treba
odabrati Sharp kernel za prikaz tkiva sa velikim prirodnim kontrastom kod kojih šum
neće značajnije degradirati kvalitet slike, dok se slabija definicija rubova Soft/Smooth
kernel (Low resolution algoritm) bira za prikaz tkiva sa malim prirodnim kontrastom
(jetra) kod kojih je cilj smanjiti šum da bi se uočila patologija. Kompromis je Standard
kernel (dobra prostorna rezolucija uz razumno nizak nivo suma za većinu aplikacija)
 pitch faktor - ukoliko povećavamo vrednost pitch faktora veća je i brzina stola (TF) za
datu kolimaciju, a kraća ekspozicija pacijenta i manja doza. Skeniranje sa višim pičom
je dozno efikasnije, ali moze izazvati spiralne artefakte i smanjenje prestorne
rezolucije.
 vreme ekspozicije - ukoliko povećavamo vrednost pič faktora veća je i brzina stola
(TF) za datu kolimaciju, a kraća ekspozicija pacijenta i manja doza. Da bi se izbegao
šum obično se povećava jačina struje.
 vreme rotacije (s) - moderni skeneri imaju vreme rotacije u području oko 0,4 s.
Smanjenjem vremena rotacije se smanjuje doza ali se povećava šum. Da bi se
izbegao šum obično se povećava jačina struje.
 ukupna dužina skenirane regije (cm) - apsorbovana doza je veća ukoliko je veći deo
pacijenta izložen skeniranju. Zato je bitno ograničiti dužinu skenirane regije koja je
bitna za dg. Kod brzih spiralnih skenera generalno postoji tendencija povecanja
snimanog regiona izvan zone od interesa za određenu vrstu pregleda čime se
povećava efektivna pacijentna doza.

Doza se mora povećati 4x da bi se šum smanjio 2x!

Ako se koristi SColimation 2 mm umesto 8 mm, duplira se šum!
Manji otvor na cevi i veća rezolucija značajno povećavaju šum!

20
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

Postoji i elektronski šum kada se doza na detektoru značajno smanji zbog velike apsorpcije
(gojazni) ili niske doze skeniranja. Ako broj fotona postane previše nizak dominira šum, pa
ne pomaže ni povećanje debljine preseka ni soft kernel.
Odnos suma i kontrasta je efinisan CNR indexom (contrast noise ratio). Sto je CNR veći na
slici će se videti više detalja. Granična vrednost CNR-a je 1, odnosno ako je CNR manji od 1
slika neće biti dobrog kvaliteta
Rezolucija visokog kontrasta (prostorna) - na nju utiče više faktora koji povećavaju rezoluciju
ali i šum a to su:
 veličina fokalne tačke
 širina detektora
 veličina piksela
 osobina konvolucijskog kernela

Različite indikacije imaju i različite zahteve za kvalitet slike:

- visok CNR-detekcija solidnih nodusa u plućima,
kalcifikata u koronarnim aa,
identifikacija emfizema
- nizak CNR-abdominalni preseci,
difuzne bolesti pluća
- srednji CNR-mozak
Kod dece abdomen i pluća

Svi fizički parametri su definisani u protokolu i mogu se menjati da bi se prilagodili pacijentu.

Protokoli kod MDCT mogu se menjati i promenom AEC (sistem automatske komtrole
ekspozicije)-to je komponenta savremenih dijagnostičkih sistema a njegova svrha je : da
značajno smanji dozu ili da eliminiše varijacije u kvalitetu slike.

AEC funkcioniše na 3 nivoa:

1. u odnosu na veličinu pacijenta AEC sistem prilagođava jačinu struje i ista jačina se
održava tokom celog snimanja
2. u odnosu na Z osu - jačina struje cevi se prilagođava za svaku rotaciju cevi u odnosu
na atenuacije duž pacijentove Z ose. Cilj je da se smanji varijacija u kvalitetu slike
dobijenih slika iz iste serije.
3. rotacioni AEC - jačina struje se rapidno povećava i smanjuje za vreme svake rotacije
da bi se kompenzovale razlike u atenuaciji izmedju lateralne (levo-desno) i AP
projekcije (jer lateralne projekcije daju više atenuacije nego AP posebno u
asimetričnim delovima tela npr karlica, ramena). Efekat na sliku je da se izjednače
varijacije atenuacija duz FOVa. Ovim se takodje smanjuje prisistvo artefakata kroz
asimetricne regije tela.

21
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

PRIPREMA ZA CT

Treba proveriti:
1. bubrežnu funkciju - laboratorija (urea, kreatinin) - jodni kontrasti mogu do oštećenja
bubrežne funkcije promenom renalne hemodinamike. Kontrastna nefropatija se
javlja kod pacijenata sa odredjenim rizikofaktorima i definiše se porastom serumskog
kreatinina preko 25%. Riziko faktori su:
- postojeća bubrežna insuficijencija
- dijabetična nefropatija
- primena veće količine kontrasta (preporučuje se minimalna količina
a max do 300ml)
- dehidratacija
- hronična srčana insuficijencija
- ponavljana aplikacija kontrasta
- multipli mijelom
Važan deo prevencije kontrastne nefropatije je hidratacija pacijenta- infuzija 0,9% NaCl 100-
150 ml na sat 12 h pre pregleda (nastavlja se i posle pregleda). Isključiti nefrotoksične lekove
(dipiridamol, NSAIL, diuretike, ACE inhibitore) par dana pre snimanja. Pacijenti na
hemodijalizi mogu primiti normalnu količinu kontrasta.
- alergija na kontrast - premedikacija se vrši samo kod pacijenata sa dokazanom
alergijom na kontrast (infuzija H1 antihistaminika ili kortikosteroida)
- hipertireoza - apsolutna kontraindikacija za jodne kontraste-tireotoksična kriza
- priprema creva - želudac, duodenum, pankreas - bez čvrste hrane 12 h, bez tečnosti
6h
- Tanko crevo - bez hrane 24 h, 3 l tečnosti na dan, laksativi dan pre pregleda
- Kolon - bez hrane 48 h, laksativi 2 dana pre pregleda
- pozicioniranje - pacijent treba da se pozicionira konforno uz adekvatnu zastitu od
zračenja. Da bi se izbegli artefakti obe ruke treba da se pomere van polja skeniranja
tj da se pozicioniraju iznad glave. Sve metalne objekte skloniti iz polja.
- planiranje - bira se jedan iz seta standardnih protokola koji se moze modifikovati
prema pacijentu
- venski put - intravenski put preko desne kubitalne vene sa sistemom od 18-20
Gejdza. Vena treba da primi volumen 3-5ml/s
- topogram
- kontrast za pregled GIT-a - oralni se rutinski aplikuje kod CT pregleda abdomena,
uglavnom se koristi pozitivan kontrast rastvor joda ili suspenzuja barijum sulfata.
Posebno je bitno da kontrast bude dobro razredjen 3-4% za jodni i 2% za barijumski.
Spazmolitici se obično koriste samo ako je potrebna distenzija duodenuma.
Kontraindikacije su hipertireoza, suspektna perforacija. Negativni kontrasti su voda,
suspenzije metil-celuloze i parafina, vazduh. Ciljevi postkontrastnog CT-a su :
vaskularna opacifikacija (razlikovanje ks od limfnog nodusa), parenhimsko PKPD

22
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

(detekcija lezija i karakterictike), intersticijalno PKPD (zapaljenja, Tu), urinarno PKPD

(pijelokaliksni sistem), perfuzione analize.

AUTOMATSKI INJEKTORI

To su uređaji koji služe za automatsko ubrizgavanje kontrastnog sredstva u krvni sud, mogu
biti sa dva ili češće sa tri šprica. Koriste se sledećim redosledom :
I špric-fiziološki rastvor – ispituje se prolaznost braonile i krvnog suda
II špric-kontrast (50-100 ml)
III špric- fiziološki (gura i ispira kontrast)
Glavni faktori kontrasta su: zapremina, protok, scan delay (vreme potrebno za opacifikaciju
nakon aplikovanja u desnu kubitalnu venu), saline flash (ispiranje fiziološkim), regija odakle
počinje da se snima

Količina kontrasta:

* srce, aorta 100-120 ml jodni kontrast kod:

* pluća 80 dece: 0,6-1,5 ml/kg
* abdomen 60 odraslih: 1-2 ml/kg
* periferija 150 + 70 fiziološki
* endokranijum 60

Nakon injekcije u desnu kubitalnu venu kontrast stize nakon:

- desna pretkomora 6-12 s
- glavna plućna arterija 9-15 s
- aorta 15-22 s
- karotide 16-24 s
- femoralne arterije 22-33 s
- hepatične vene 120-240 s (jer prolazi arterijsku, parenhimsku, intersticijumsku i
ekskretornu fazu

- Delay:
- arterijska 0 s - sistemsla venska faza 150 s
- hepatička erterijska faza 20 s
- portna venska faza 60-80 s
- hepatična venska faza 80 s

Brzinu protoka biramo u odnosu na pregled kao i koncentraciju:

- srce 5 ml/s,
- aorta, karotide, pluća, abdomen (4 ml/s, moze i 3 za pluća i abdomen).

23
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

- koncentracija:
- angiografija 370 mg/ml, a inače od 240-370.

MPR - prikaz rekonstrukcija slike u bilo kojoj ravni koristeći podatke dobijene iz aksijalnih
preseka
CPR - rekonstrukcija slike u zakrivljenoj ravni, mogućnost pregleda lumena kr.suda
MIP - za CT angiografiju (pokazuje max CT brojeve)
Min IP - za prikaz traheobronhijalnog stabla (min CT brojeve)
SSD - pokazuje zasenčene površine objekta
VRT - 3D rekonstrukcija, prikazuje dublje strukture
___________________________________________________________________________

2D/3D

- Sve tehnike za obradu sirovih podataka se oslanjaju na set individualnih aksijalnih preseka
prikupljenih skeniranjem. Ovi preseci su naslagani zajedno u kompjuteru kako bi se formirala
zapremina podataka (volume data( koji se mogu dalje obradjivati.
- Sa MDCT se postiže gotovo izotropna rezolicija, ali mana je porast šuma. Zato se koriste
odgovarajuća doza zračenja, soft/smooth convolution kernel i prefilterske tehnike
smanjenja šuma.
- kad god je moguće, treba koristiti sto tanje preseke (uze kolimacije) jer ce ona omogućiti
stvaranje SD seta podataka gotovo izotropne rezolucije. Ovakav preklapajući tankoslojni set
podataka će biti visokog nivoa šuma pa će zahtevati prelazniset podataka (2 data set) koji se
koristi u MPRu.
- kod konvencionalnih Cta, data volume je podeljena na voksele čiji je poprečni presek (x-y
ravan) jednak poprečnom preseku piksela, a visina zavissi (z ravan) od debljine preseka.
- kod spiralnog CT je moguće preklapanje preseka. Section profile moze sadrzati informacije
iz drugih voksela-vkseli više nemaju oštro ocrtane gornje i donje granice i značajno se
preklapaju duž z-ose. Zato je ovde od koriisti GRID (rešetka) model gde je centar svakog
prethodnog voksela isključen da definiše SD mrežu (rešetku). Rastojanje po z-osi odgovara RI
a razmak po xy osi odgovara veličini piksela

2D

1) Cine viewing (kino prikaz)

Predstavlja alat za pregled velikog broja slika kod MSCT. Korisnik ima potpunu kontrolu
brzine i smera promene slike.
Prednost:-ubrzava procenu velikih DATA setova
-daje preciznu procenu struktura koje prolazekroz ravan preseka više puta

24
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

-poboljšava otkrivanje promena

2) MPR (multiplanarna rekonstrukcija)
je rekonstrukcija 2D slike u bilo kojoj ravni koja nastaje metematičkom obradom podataka
iz: složenih aksijalnih slojeva (sekvencijalni), i iz ukupnog 3D volumena podataka (spiralni)
Obično se rade rekonstrukcije u 3 ravni: sagitalnoj, frontalnoj (koronlnoj), transferzalnoj
(aksijalnoj)
Izdvajaju se i prikazuju samo vokseli koji su jedan iznad drugog-debljina sloja kod MPR
odgovara debljini sloja aksijalnog skena. Najkvalitetnije slike se dobijaju za preseke od 1-
7mm, ali se moze koristiti i podebljani sloj (thick MPR)-nastaje stapanjem više pojedinačnih
od kojih svaki ima debljinu od jednog voksela. Stapanjem više voksela smanjuje se nivo šuma
a povećava se kvalitet slike (prostorna rezolucija). To je posebno uspešno na sagitalnim i
koronalnim presecima a manje na aksijalnim.
Kvalitet slike se kod koronalnih i sagitalnih preseka moze popraviti povećanjem debljine
preseka na nekoliko mm. Aksijalne reformacije veće debljine preporučuju se samo kada su
CT podaci prikupljeni iz tankih preseka. (zato se THICK MPR radi samo kod MSCTa)
Tkz. Ray Sum projekcija odgovara veoma debelom MPR-u jer pokazuje srednje
atenuacione koeficijente u smeru gledanja, ali se samo vokseli u odabranom rasponu HU i
zadatoj debljini preseka gledaju. Ako bi se siva skala proširila do maksimuma dobio bi se
snimak sličan radiogramu.
Ravan orjentacije na MPRu varira od korisnika i odredjuje se na referentnoj slici na kojoj se
crta linija reza u bilo kom smeru. Skeniranje tankom kolimacijom će se popraviti kvalitet
slike na MPRu zbog približno izotropnog voksela.-kada je voksel približno oblika kocke slika
je uvek iste rezolucije bez obzira na ravan preseka.
Prednosti MPR su : brzo prikazivanje anatomske strukture u aksijalnoj, sagitalnoj i
koronalnoj ravni, simultano prikazivanje parenhimatoznih organa i visceralnih aa
Mana –prikazuje strukture u samo jednoj ravni.

3) CPR (zakrivljena curved planarna rekonstrukcija) - podkategorija MPR

Dozvoljana analizu odabrane zakrivljene ravni pa se koristi pri analizi izvijuganih ks., posebno
onih sa masivnim kalcifikatima (aorta se obavezno gleda). Omogućen je i pregled zida ks
(procena stenoze)
Koristi se kada objekat pregleda prolazi kroz više aksijalnih preseka i ne nalazi se u jednoj
ravni (pankreas, bronh, k.s.). CPRom se postize prividno izravnjenje strukture koja se
prikazuje u jednoj ravni (vokseli su jedan pored drugog)
Mana mu je sto zavisi od iskustva radiologa i zahteva oprez pri interpretaciji.

25
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

3D

1) MIP-maximal intensity projection

Služi za naglašavanja objekata najveće svetline u odnosu na okolinu. Slika nastaje

izdvajanjem VOI (volumena/voxela od interesa) iz ukupnog volumena i prikazivanjem samo
max CT brojeva duž pravca projekcije. Ovom tehnikom se najbolje prikazuju pikseli/vokseli
sa visokim denzitetom (max CT broj). To naprimer omogućava bolje izdvajanje ks sa
kontrastom od okolnih tkiva. Odlično su prikazane i kalcifikacije. Medjutim ovakav prikaz
slike ne pokazuje adekvatno dubinu tj treću dimenziju, zato je često potrebna analiza iz više
projekcija. Upotrebljava se za: CTA (mali ks, aorta, ks nogu), i specijalizovane pulmonalne
studije (mali plućni noduli)
Ovu tehniku možemo primeniti:
 na celo telo - tada se krvni sudovi slažu jedan preko drugoga, kalcifikacije se vide
dobro ali ne direktno i trombi. Postoje linearni artefakti na periferiji slike zbog
varijacije u nivou šuma.
 na volumen od interesa - VOI se prvo izdvaja iz čitavog skeniranog volumena. Slika
nastaje projekcijom čitavog odabranog volumena duž ugla gledanja projekcije
prikazujući samo max atenuacione koeficijente (CT brojeve) koji se nadju na tom
putu.
Za razliku od MPR-a gde svetlina piksela odgovara srednjoj vrednosti MIP ce istaknuti max
denzitet. S obzirom da se prikazuju max ct brojevi, koštane strukture se superponiraju sa
kontrastom u krvnim sudovima-zato ih prethodno trebamo izdvojiti ako želimo kvalitetnu
angiografiju. Glavna prednost MIPa je razlikovanje kontrastom obojenog ks od kalcifikacija u
zidovima. Čak i mali ks <1mm se mogu videti sve dok imaju veći ct broj od okoline.
Da bi se smanjio šum treba smanjiti VOI. Za optimalan kvalitet slike kod MIPa, VOI mora
biti što tanji. Kontrast izmedju malih ks i pozadine raste ako se koriste tanji slojevi. Kvalitet
slike raste sa smanjenjem debljine preseka ali raste i šum. Samo kada je šum prekomeran
(kao kod low dose CT) on ostaje visok i na MIPovima. Tada je od pomoći Thick MPR iz kojeg
se kasnije rekonstruiše set podataka sa smanjenim šumom. Takva taktika daje rezultate i
kod velikih ks ali se moze smanjiti kontrast manjih ks.
Manji VOI povećava kvalitet MIP slike isti efekat postižemo sa Thin Slab MIP-om kojim
delimo veći volumen u tanje subvolumene debljine od nekoliko mm do nekoliko cm. Potom
se na svaki volumen primenjuje MIP. Thin Slab MIP daje identičnu prostornu rezoluciju u
poredjenju sa aksijalnim presecima kod MPRa , dok povećanje debljine preseka MIP slike
daje bolji kontrast. Thin Slab MIP je koristan u prikazivanju malih plućnih nodula (sa tankom
kolimacijom) i detekciju difuznih lezija parenhima
Pozadina slike zavisi od voksela sa najvišim CT brojevima u strukturama oko ks. Ukoliko je
okolina homogena MIP će pokazati voksele sa najvećim CT brojevima. Zato dolazi do porasta
šuma a sto je u vezi sa porastom atenuacije pozadine.

26
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

Arterijski ks su uglavnom okruženi heterogenom okolinom, zato je vrlo bitno isključiti sto
vise struktura koje se postkontrastno javljaju da bi se dobio optimalan ks-pozadina kontrast.
MIP kontrast raste sa iv sredstvima, a opada sa povećanjem pozadinske atenuacije.
MIP-om se prikazuju: - mali krvni sudovi
- lumen i kalcifikati zida
- mali plućni noduli
Skenove činiti: - tankom kolimacijom
- optimalnim iv kontrastom
- što manjom pozadinskom atenuacijom (<VOI)
NE prikazuju se: muralni trombi, meki plakovi (prekriva ih denzitet obojene krvi), intimalni
zalisci, disekcije, stepen stenoze. U ovim slučajevima se preporučuje rekonstrukcija preko
CPR-a.
 Min IP (minimal intensity projection)
Prikazuje minimalne CT brojeve duz ugla gledanja i projekcije, uglavnom se koristi za
prikaz: traheobronhijalnog stabla - jasno se prikazuju bronhi okruzeni medijastinumom ili
konsolidacijom plućnog parenhima, a slabo okruženi vazdušnim parenhimom ili emfizemom.
Sto je veća atenuaciona razlika bronhi-okolina jasnija je vizuelizacija i žučnih puteva.

2) SSD (shaded surface display)

Omogućava virtuelni pregled na površinu strukture od interesa. Prvi korak je definisati

objekat od interesa tj odvojiti objekat od okoline (segmentacija). 3D prikaz površine objekta
stvara se uz pomoć SSd alata osvetljavanjem objekta sa 1 ili više virtuelnih izvora svetlosti
(obasjavanje svetlošću). Udaljenost površine od izvora svetlosti i površinski gradijent CT
denziteta se koriste za stvaranje efekta zasenčenja.
Kvalitet SSD-a zavisi od segmentacije i opsega CT brojeva. Optimalna vrednost praga za
segmentaciju je negde izmedju CT broja objekta i CT broja okoline.
Objekti prikazani u SSD formi se mogu rotirati i prikazati iz bilo koje perspektive.
Projekcija objekta može biti:
a. panoramska (ortografska) poput prostiranja paralelnih Ro zraka. Ona je pogodna
za procenu prostornih odnosa izmedju pojedinih struktura
b. perspektivna-posmatranje objekta iz jedne tačke pod različitim uglovima (15-90
stepeni). omogućava kretanje kroz volumnepodatke. (virtuelna endoskopija)
c. SSD se koristi za:
d. prikaz skeleta
e. vizuelizaciju 3D odnosa koštanih i vaskularnih struktura
f. kod virtuelne endoskopije (kolonoskop ili bronhoskop)

27
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

3) VRT (volume rendering technique)

Omoućava pregled svih nepristupačnih i dubokih struktura tj. sagledava njihovu strukturu
u 3D. Glavna razlika izmedju SSD i VRT je u prikazu atenuacionih koeficijenata unutar zadatih
graničnih vrednosti. Kod SSD prikazuje se samo površina zadatog objekta, a kod VRT se
moze videti kroz tkivo i dobiti utisak treće dimenzije. Odabirom određene reflektivnosti
dobijamo sliku sličniju SSD-u ili pak transparentniju sliku tipa Ray Sum, odnosno MIP
projekcije.
VRT moze dati prikaz:
- transmisioni (ray sum projekcija ili MIP)
- površinski (poput SSD)
Prostorna rezolucija i veličina matriksa kod VRT zavise od tipa podataka koji se obrađuju: -
matrica 128x128 i slabija rezolucija - za grubu orjentaciju:
-matrica 256x256-omogućava dovoljno razlikovanjedetalja
-matrica 512x512-kvalitetno prikazuje male kd i koštane detalje
-kodiran bojom VRT-odvaja lumen ks od kalcifikata, prikazuje odnos frakturnih fragmenata,
za procenu patologije karlice,mm tetiva, kože
VRT se koristi za:
 CTA (pulmonalne, abdominalne, aorta)
 prikaz skeleta
 traheobronhijalnog stabla
 pluća
 kolona
 abdominalnih organa
VRT je manje osetljiv na artefakte od SSD-a. Ipak postoji mogućnost gubitka pojedinih
vaskularnih struktura zbog neadekvatnog izbora prozora (W/L) a šum uzrokuje neravne
konture prikazanih objekata.
VRT nema gubitak informacija jer se čitava zapremina projektuje, medjutim VRT ne
prikazuje sve informacije u zapreminskim podacima već kao i sve 3D tehnike selektivno
prikazuje delove skeniranog objekta u zavisnosti od atenuacije i pozicije uodnosu na
korisnika.

Posebne tehnike:
 air casting (odlivak vazdušnih prostora) - dobija se pomocu obrnutih krivulja
zasenčenja kod kojih više boje dobijaju slabo-atenuirajuće strukture. Tako se
prikazuje odliv laringealnog vazdušnog prostora, traheobronhijalnog stabla i
kolona.
 tissue transition projekcije - selektivno pokazuju površinu struktura od interesa.
Kod VRT-a je to moguće upotrebom krivulje zasenčenja sa centrom na HU
izmedju 2 strukture-tako se simulira pregled sa dvostrukim kontrastom.

28
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

 Segmentacija - tehnike 3D prikaza zahtevaju izdvajanje objekta od interesa od

struktura kojene želimo prikazati u 3D slici. Takva manipulacija podacima je
EDITIRANJE.
 cutting functions - se mogu primeniti na izvorni set volumnih podataka, „sloj po
sloj“ ili na objekat dobijen 3D renderingom
 treshold techniques - tehnike temeljene na graničnoj HU vrednosti. Jednostavni
postupci koji koriste graničnu vrednost ili raspon atenuacionih vrednosti da bi
definisali volumen koji se treba izdvojiti iz ukupnog volumena (posebno se koriste
za SSD)
 virtuelna endoskopija: 3D rendering tehnika koja simulira endoskopski pregled.
Prvo treba odabrati odgovarajuće CT brojeve (treshold SSD) ili setove za VRT koji
određuju površinu od interesa. Radiolog menja položaj i smer i ugao pregleda
virtuelnog endoskopa. Za orjentaciju služe preseci u sve 3 ravni koje pratimo na
istom monitoru paralelno sa endoskopskim pogledom. Tako u svakom trenutku
možemo odrediti tačan položaj virtuelnog endoskopa.
Fluoroskopija-poseban vid primene X zračenja pri čemu se na monitoru projektuje slika ili
kretanje. Fluoroskopske tehnike se koriste i za monitoring kretanja instrumenata, sondi kroz
pacijenta, mnoge od ovih metoda zahtevaju primenu kontrasta.
To je dinamično snimanje telesnih funkcija X zracima.

CT KOLONOGRAFIJA

Dijagnostička tehnika koja koristi CT skenove za dobijanje slike zida i unutrašnjosti kolona
sto inače moze da se vidi jedino kolonoskopijom. CT kolonoskopija simulira konvencionalnu
kolonoskopiju. To je pouzdani skrining metod za otkrivanje kolorektalnih displazija kod
asimptomatskih pacijenata.

- Prednosti su:
1. minimalan rizik po pacijenta (neinvazivna metoda)
2. kratko traje (10min)
3. nema potrebe za sedacijom pacijenta
4. moze se raditi i kod pacijenata sa distalnim okluzijama
5. lokalizuje lezije preciznije od kolonoskopije
6. bolja od irigografije za otkrivanje polipa
7. dobra i za detekciju ekstraluminalnih lezija

- Ograničenja su:
1. neprohodnost kod loše pripreme pacijenta (loša distenzija creva smanjuje dg
mogućnosti)
2. dostenzija kolona izaziva nelagodnost kod pacijenta

29
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

3. ne postoji mogućnost uzimanja biopsije

4. relativno skupa procedura

- Indikacije:
1. kliničke: krvarenje, abdominalni bol (anemija, gubitak težine), promene u pražnjenju,
postoperativno praćenje, opstruktivne promene u kolonu
2. skrining: starost (>50 godina), nasledne bolesti, polip, kada postoje kontraindikacije
za sedaciju.

- Kontraindikacije:
1. akutni abdomen
2. skorašnja operacija u abdomenu/karlici
3. akutni divertikulutis, kolitis
4. toksični megakolon
5. trudnoća
6. veštački kuk
7. klaustrofobija
8. hernije sa zahvatanjem kolona

- Interpretacija i greške: promene koje treba razlikovati od polipa i karcinoma su: rezidualne
fekalne mase, rezidualna tečnost, hipertrofične haustre, lipomi, impaktni divertikuli,
prominentna ileocekalna valvula, spoljašnji pritisak, strana tela. Uz pomoć per os uzetog
barijuma, promene položaja pacijenta i razlikom u atenuaciji mogu se relativno dobro
diferencirati od polipa
- Priprema pacijenta: dijetalna tečna hrana za čiščenje kolona dan pre pregleda (fortrans)-
greske vezane za rezidualne fekalne mase mogu da se umanje obeležavanjem fekalnih masa
barijumom (pacijent 5 dana uzima uz 3 glavna obroka po 1 supenu kašiku rastvorenog
barijuma-20ml Ba/40ml H2o; neposredno pre pregleda se iv daje relaksant creva-Buscopan
20mg ili Glukagon 1mg; distenzija kolona se postiže retrogradnom inSuflacijom vazduha ili
CO2 kroz rektalni kateter neposredno pred pregled-insuflacija se vrsi do tolerantnog bola tj
oko 2l.
-Ako je postignuta zadovoljavajuća distenzija creva sto se proverava topogramom, nastavlja
se skeniranje u dve ravni-pronaciji i supinaciji, bez i sa datim IV kontrastom uz uputstvo
pacijentu da zadrži dah u svakoj poziciji. Dobijeni volumetrijski podaci (spiralno skeniranje)
se prebacuju u računarski deo gde se interpretiraju.
- Pregled kolona se vrši od rektuma do cekuma (FOV), gledanjem transferzalnih snimaka
načinjenih u supinaciji uz promenu prozora gledanja. Ukoliko se otkrije abnormalnost u
kolonu upotrebljavaju se rekonstruisani snimci u sagitalnim i koronalnim ravnima dobijeni
multiplanarnim rekonstrukcijama (MPR) ili 3D projekcijama. Aksijalne slike se uvećavaju i
koriste se za primarnu interpretaciju.

30
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

- Endoluminalna navigacija (fly through) se koristi za reševenje problema u specifičnim

situacijama (npr. Razlikovanje polipa od nabora sluznice). Fly through je navigacija gde se
virtuelna kamera sa specifičnim FOV-om kreće duž planirane putanje unutar debelog creva
(anterogradno ili retrogradno). Mane su sto je FOV kamere ograničen pa je samim tim
obuhvaćena manja površina koja se vidi i navigacija se mora odraditi u oba pravca da bi se
povećala površina za vizuelizaciju-sto dugo traje.
- Komparacija sa snimcima u pronaciji je izuzetno važna za otkrivanje mobilnosti uočene
promene tj za diferentovanje polipa od nabora i rezidualnih fekalnih masa.
- CT tehnika treba da uključi tanku kolimaciju od 5mm do 0.6mm u zavisnosti od aparata sa
različitim vremenom skeniranja 8-50 s. (ultravist 370, 1.5ml/kg, 4ml/s)
- CT aparati novije generacije imaju u svojim softvarima i program CAD (computer aided
detection) kao sistem „sekundarnog čitača“. Potentni CAD algoritmi rade na principu
predobrade podataka i stvaranja kandidata (tj. potencijalnih polipa), izdvajanja promena i
klasifikaciji. Zadatak radiologa je da napravi poredjenje promena označenih od CAD sistema i
promena uočenih tokom pregleda što zahteva znanje, iskustvo, veštinu, ali i vreme od 45
min.

CTA (CT angiografija)

Metoda izbora u dijagnostici vaskularnog sistema, smanjuje indikacije za DSA (digitalna

suptrakciona angiografija). Izvodi se spiralnim skeniranjem uz usku kolimaciju sa iv
aplikacijom J kontrasta. MDCT omogućava skupljanje podataka u toku jednog zadržavanja
daha. Omogućen je prikaz celokupne vaskulature a da se pritom:
- maksimalno redukuju artefakti pokreta
- povećava se longitudinalna prostorna rezolucija
- smanjuje se količina kontrasta

- CTA je vazan alat u pregledu abdominalnih i ilijačnih arterija, torakalnih i pulmonalnih

arterija, ekstra/intrakranijalnog i karotidnog krvotoka.

Indikacije:

1. aneurizma torakalne/abdominalne aorte

2. aortna stenoza i okluzija
3. ishemija, klaudikacije (periferna vaskulopatija)
4. visceralna angiografija (renalna, hepaticna, mezenterična, stenoza/okluzija
koronarnih arterija, cerebralna cirkulacija, pulmonalna cirkulacija)
5. venografija
6. zlatni standard u proceni morfologijeaortne aneurizme pre i nakon izvedenog EVAR-a
(endovascular aortic repair)

31
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

Prednosti u odnosu na DSA:

a. neinvazivnost, brzo izvodjenje,
b. pacijent se ne hospitalizuje,
c. manji broj manipulacija i
d. bolja podnošljivost a manje zračenje.
e. istovremeni prikaz lumena i zida ks
f. mogućnost pregleda iz bilo kog smera
g. DSA je bolja u odnosu na CTA u prikazu dinamike kada su u pitanju AV malformacije

- U pripremi pacijent ne treba da jede nekoliko sati pre pregleda, + kontrasti (J,Ba) se ne
smeju koristiti jer mogu maskirati KS. U prekontrastnoj seriji se pravi topogram regije koja se
skenira, ovi skenovi se rade sa malim dozama (manjom strujom cevi) koristi se u vizuelizaciji
sveže hemoragije, muralnog hematoma, kalcifikacija
- Najbolje je da se punktira antekubitalna vena većeg dijametra (igla 18 Gejdza zbog boljeg
protoka kontrasta). Preporučuje se da se punkcija izvede iz kontralateralne vene ili donjeg
ekstremiteta u odnosu na lokalizaciju patološke promene ks, zbog velikog inicijalnog
denziteta kontrasta u venama koje mogu da se superponiraju sa arterijama. Fiziološki
rastvor se primenjuje da bi se smanjila količina kontrasta i održao volumen ubrizganog
kontrasta u dužem periodu. Nakon nativnog skena ubrizgava se test bolus kontrast da bi se
odredilo za koje vreme kontrast ispunjava krvni sud od interesa. Bolus trigering je softver
koji prepoznaje nailazak kontrasta u odredjeni ks kada uređaj sam započinje skeniranje (ako
postoji ovaj softver test bolus nije potreban)

- Najčešće tehnike za obradu sirovih podataka su MIP, MPR, VR, CPR

MIP najbolje prikazuje piksele max denziteta sto omogućava bolje izdvajanje vaskularnih
struktura ispunjenih kontrastom od okolnih mekih tkiva. Odlično su prikazane i kalcifikacije
arterija, ali se mora voditi racuna o tome da prikaz voksela max denziteta podrazumeva da
su kalcifikacije prikazane preko kontrasta u ks sto može dovesti do precenjivanja stenoze.
Mana je sto nema dubine, tj prostorne rezolucije pa se ne moze razaznati pristorni odnos
krvnih sudova.
VR omogućava prikaz svih nepristupačnih i dubokih struktura tj sagledava strukture u 3D.
Omogućena je manipulacija objektom od interesa u svim ravnima (i procena angulacije ks)
MPR brzo prikazuje strukture u sagitali, koronali, kosim presecima, ali joj je mana sto
pokazuje strukture samo u jednoj ravni. Prednost je mogućnost simultanog pregleda
parenhimatoznih organa i visceralnih arterija.
CPR koristi se pri analizi izvijuganih ks, posebno onih sa kalcifikacijama, mana je sto zahteva
veliko iskustvo.

32
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

SRCE

W/L 500/150
100ml kontrasta
4-5ml/s
Zbog brzih srčanih pokreta, postoje tehnički problemi dobijanja zamrznute slike srca pa se
podaci prikupljaju u sto kracem periodu dok se srce ne kontrahuje. To se postiže:
*skraćenjem vremena rotacije cevi (ubrzanje rotacije)
*rekonstrukcijom iz polovine skena
*EKG usklađivanjem

Protokol:

 B blokatori pre pregleda (30-90 min pre) da bi frekvenca bila do 70/min. Frekvenca
>70/min će skratiti dijastolu i optimalno vreme skeniranja. Problem su aritmije, kod
frekvence preko 120 se ne radi CT. Kod postojanja kontraindikacija kao sto su astma,
AV blok, hipotenzija-obavezna je konsultacija kardiologa.
 položaj supinacije sa podignutim rukama, sve vreme priključen na EKG
 IV pristup 18-20 Gejdza
 kontrast 80-100 ml + 30 ml NaCl (ako ima by pass daje se više kontrasta)
 FOV: od baze srca do karine traheje

Indikacije:

1. kalcifikacije (koronarne, zalisci, miokard, perikard)

2. abnormalna komora (dilatacija, aneurizma, tromb)
3. funkcionalni poremećaji
4. skorovanje kalcifkacija koronarnih arterija
5. kongenitalne bolesti srca preoperativno
6. uzgredan nalaz na srcu na CT-u toraxa

Ograničenja:
- ubrzan rad srca i aritmija (nije ograničenje kod dual source CT)
- gojaznost (nije ograničenje kad se koristi protokol za gojazne)
- veća doza zračenja
- stentovi koronarnih arterija

-Prospektivni EKG trigering je metoda koja se koristikod sekvencionalnog načina skeniranja

kojim se kod jednorednog detektora dobije jedan sloj po rotaciji, a kod višerednog nekoliko
slojeva. Prospektivni okidač se javlja iz EKG signala i započinje skeniranje u fazi minimalnih
srčanih pokreta. Određuje se na osnovu R-R intervala (problem je nepravilan srčani ritam jer

33
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

se položaj sledećeg R zupca ne moze sa sigurnošću odrediti, pa dolazi do okidanja u

pogrešno vreme)
- Retrospektivni EKG Gating - koristi kontinuirani spiralni način skeniranja sa pičem <1 sto
dovodi do preklapanja i visoke doze zračenja. Pič se određuje prema frekvenci pa se
povećava kod visoke frekvence i obrnuto.

- CT srca se moze izvesti na više načina:

- koronarna angiografija (fluoroskopija)
- procena kardijalne morfologije
- calcium scoring

Karotide

Kontrast 60 ml+30 ml NaCl (piše 100 ali se daje malo jer povuku jugularne); 4 ml/s
Sigurni start: ascendentna aorta 140 HU
Scan delay 16-24 s

CT koronarografija je tehnički zahtevnija od drugih CT aplikacija kako zbog težine cilja tako i
pregleda srca koje je u stalnom pokretu.

Indikacije:
 isključiti koronarnu stenozu-kod pacijenata sa niskim do umerenim rizikom za razvoj
koronarne bolesti
 suspektno postojanje anomalija
 rešavanje dilema nakon kateterizacije, graftova, stentova
 preoperativno

-Kalcijum scoring za identifikaciju i kvantifikaciju kalcifikovanih plakova. Radi se BEZ

kontrasta. Ograničenje od 130 HU (<130HU=0)
Agaston score 1 130-199 HU
2200-299 HU
3300-399 HU
4400 i više HU
Preko 2000 HU – artefakti
- Viši Ca scoring ukazuje na povećan rizik od razvoja skleroze arterija, a Ca scoring 0
govori u prilog male mogućnosti razvoja KVS oboljenja.

Torakalna aorta
1. radi se cela, za bilo koji deo
2. 100ml kontrasta sa protokom 4 ml/s

34
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

3. sigurni start je (za descendentnu aortu) je kada je zasićenje aorte 180 HU isto kao iza
plućne)
4. Scan delay do 15 s

TORAKS

W/L 1000/-700 pluća

W/L 350/40 medijastinum
Kontrast oko 80 ml
Brzina 3 ml/s
Scan delay 30 s (od intravenske injekcije)

- Kada se planira CT pluća, treba odrediti da li je potreban

1) pregled celih pluća-kod fokalnih bolesti
2) ili se nekontinuiranim skenovima visoke prostorne rezolucije (HRCT) prati
diseminovana plućna bolest

Samo skeneri sa više redova detektora MDCT delimično ispunjavaju oba zahteva jer je u
jednoj rotaciji Ro cevi moguće dobiti nekoliko tankih preseka kroz telo.
Rutinski CT pregled toraksa izvodi se spiralnom tehnikom u dubokom inspirijumu. Mogu se
raditi i ekspiratorni skenovi radi praćenja airtrapinga, a skenovi na trbuhu radi
diferencijacijehipostatičkog edema od infiltracije (promene u bazalnim delovima pluća).
Kod spiralnih Ct sa 1 redom detektora preporučuje se kolimacija 5mm uz pomak stola od
10mm po rotaciji. Za optimalan kvalitet slike moraju se koristiti 2 rekonstrukcijska algoritma
:
- sharp kernel - visoke rezolucije - za pluća i
- soft kernel - za medijastinum

FOV:
 od aperture thoracis superior do zadnjeg pleuralnog recesusato je zlatni standard
 od aperture thoracis superior do ispod renalnih vena-kod sumnje na meta u
nadbubrezima

Kontrast: 65-70 ml, 3 ml/s (80?)

 oralni  samo na zahtev radiologa
 iv  za evaluaciju patoloških promena pleure i medijastinuma, kao i vaskularne
patologije, za strjdzing Tu
 ne daje se za bolesti plućnog parenhima

35
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

Artefakti:
 od respiratornih pokreta-savetuje se pacijentima da plitko dišu. Smanjuju se kranio-
kaudalnim skeniranjem jer su bazalni plućni segmenti respiratorno pokretniji od
apikalnih.
 beam hardening - ako se zahvati deo vrata,tj artefakt u području ramena i gornjeg
dela jetre. Ovde pomaže longitudinalna modulacija doze.

PLUĆNE ARTERIJE

Kod sumnje na plućnu tromboemboliju.

Radi se u ležećem stavu.
Topogram u AP ili LL projekciji.
Sigurni start je na truncus pulmonalisu-zasićenje na 150HU-počinje skeniranje
Kontrast:65ml (pise 80ml)+20ml NaCl
Delay:9-15s (glavna pulmonalna arterija)
Ultravist 350-370.

CT BUBREGA (urografija  ekskretorna faza)

Kontrast oko 120 ml (1.5 ml po kg)

2 ml/s
Delay 20-35 s

To je metoda imidzinga bubrega, uretera, mokraćne bešike u dijagnostici patoloških

promena urinarnog trakta. Omogućava istovremenu evaluaciju renalnog parenhima i
urotela u toku istog pregleda. Nije potrebna priprema u smislu pražnjenja creva (kao kod
konvencionalne IVU). Dovoljno je da pacijent ne jede par sati pre pregleda. Neophodno je
ispitati preosetljivost na J i proveriti parametre bubrežne funkcije. Obavezna je oralna
hidratacija 20ak min pre pregleda 600-800ml vode (ili intravenski-kontrastna nefropatija)
Položaj u supinaciji je standard, a položaj u pronaciji moze biti koristan u razlikovanju
kalkulusa u uretero-vezikalnom ušću i bešici. Nativni sken je izuzetno vazan.
Postoje 2 osnovna načina davanja kontrasta:
 single bolus - davanje u jednom aktu nakon čega obično slede 2 faze snimanja
 split bolus - kontrast se aplikuje u 2 navrata. Nakon drugog bolusa sledi nefrografsko-
eksuretorna faza (CTU)
Količina kontrasta u većini studija iznosi oko 120 ml, ali količina bi trebala biti prilagodjena
konc.kontrasta i masi pacijenta-obično 1.5 ml/kg. Brzina protoka 2-3 ml/s.
Po standarnom protokolu pregled se radi u 4 faze: nativna, arterijska (kortiko-medularna),
venska (parenhimska), eksuretorna (pijelografska)
U cilju smanjenja doze koriste se i modifikovani protokoli:
- pregled u 3 faze: nativna, venska, eksuretorna

36
_________________________________________________________________________________
 Fizika CT-a_________________________________________________________________________

- pregled u 2 faze: nativna i kombinovana nefrografsko-ekskretorna primenom split

bolus tehnike (da bi se u jednoj akviziciji skupile informacije iz nefrografske i
ekskretorne faze (50ml kontrasta, pa nakon 8min još 50ml, snima se 55s nakon
drugog bolusa)

1) Nativna  bubrežni i uretralni kalkulusi-obavezna faza i izvodi se po niskodoznom scan

protokolu (mala struja cevi). Kolimacija 1.5 mm (16-slajsni); 0.5-0.625 mm (64-slajsni)
2) Arterijska (kortiko-medularna)  Odloženo snimanje nakon 20-35s omogućava prikaz
vaskularne anatomije; nakon 20 s  CTA prikaz (kod pacijenata sa traumom mogu se
detektovati znaci akutne hemoragije); Nakon 30srenalna vena i hipervaskularni tumori
3) Venska (nefrografska, parenhimska)  100-180 s od početka aplikacije kontrasta skenira
se sirok volumen, od bubrega do pubisa. U ovoj fazi je najlaksa detekcija Tu. Lezije su
hipodenzne u odnosu na parenhim.
4) Ekskretorna (pijelografska, CT urografija)  izvodi se 5 min od početka aplikacije
kontrasta, ako se pregled radi sa diuretikom, tj. 10-11 min ako se ne daje diuretik. Radi se u
širokom rasponu od bubrega do pubisa i ključna je faza za analizu ekskretornog sistema.
Odložena ekskretorna se radi nakon više od 15 min za: detekciju urinoma, zadržavanja
kontrasta u tubulima (glomerulonefritis), prati se „fenomen ispiranja“ (razlikovanje tumora
od cista).

INDIKACIJE:
1. renalne mase: ciste, tu, pseudoTu, kalcifikovane AV malformacije
2. onkološke indikacije: detekcija Tu (kada je nepoznat primarni), pronalaženje
metastaza, komplikacije renalnog limfoma, planiranje Th, praćenje
3. infekcije: akutne/hronične, apsces, TBC
4. trauma
5. kalkuloza
6. anomalije
7. transplantacija
8. vaskularna patologija

- Tu lezije bubrega su hipodenzne u odnosu na ciste koje su hiperdenzne

KARLICA

FOV: ispod spine iliace do malih trohantera

Nativno-moze se uočiti samo krvarenje

- U pripremi pacijenta bitno je kontrastno prebojavanje creva (da bi se razlikovala od

pelvičnih organa, patoloških formacija i tečnih kolekcija)

37
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

Kontrast:
I  per os
+ vrlo razredjen rastvor J ili Ba, 1-1.5L  obeležava se crevni volumen  uzima se u
kontinuitetu tokom 45min. Istovremeno se puni i bešika koja potiskuje creva put kranijalno i
dovodi uterus uuspravan položaj
- Voda ili metil-celuloza, imaju prednost u vizuelizaciji obojenih okolnih ks, ali postoji
rizik od nedovoljne crevne distenzije.
Preporučuje se mokrenje 30min pred pregled jer umerena distenzija bešikedaje idealan
prikaz
II  I.V. najčešće, 75-80 ml, 3 ml/s,
-parenhimska faza (30-40 s; pise 60 s)-karlični organi
-odloženi skenovi (3-5 min): stromalna invazija, apsces, infiltracija zida bešike

Bešika:
*nativno-kalkulusi,krvarenje (popiti 1.5L kontrasta za 60-90min)
*postkontrastno-proširenost Tu

ABDOMEN

W/L 400/40 scan delay 30-60 s

Kontrast 80 ml + 50 NaCl

FOV: kupola dijafragme, uključujući freniko-kostalne sinuse i apex srca, a proteže se do

criste iliace. Ovim pregledom se trebaju obuhvatiti donji polovi bubrega.
- Kada se procenjuje crevna patologija ide se do dna karlice.
- Za donji abdomen se ide do pubičnih kostiju ispod bešike.

Kontrast:
Iper os
+razređen J ili Ba (kod markacije crevnih vijuga, kod procena komplikacija akutnog
pankreatitisa, pseudociste, apsces)
Za gornji - 500-600 ml, 30 min pre pregleda
Za donji - 1-1.5 L za 60-90 min
- Voda ili metil-celuloza (bolje ocrtavaju crevni zid ne ometajući prikaz ks u arterijskoj
postkontrastnoj fazi. Bolja je procena invazije sluznice šupljih organa i mogućnost
angiografije.
Za gornji - 500-1000 ml za 30 min
Za donji -do 1.5 l za 30-40 min

II  intravenski: 25 ml NaCl +60-80 ml +25 ml NaCl

38
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

4 ml/s
30-60 s delay

Abdominalna aorta: 80 ml+50 ml NaCl, 3 ml/s

JETRA

55-65HU (zbog sadržaja žuči i krvi veca nego kod drugih)

W/L 400/60 (nativno 200/40)
100-200ml(2ml/kg), 3-5ml/s

Najčešce kao deo skeniranja gornjeg abdomena ili čitavog abdomena.

Inativni –su vazni u dijagnostikovanju:
*krvarenja
*hemosideroze
*steatoze
*kalkuloze
*cistične fibroze
*wilsonove bolesti

II ct jetre u stvari podrazumeva iv aplikaciju J kontrasta automatskim injektorom

100-200 ml (2m l/kg), 3-5 ml/s
Standard je arterijski i venski postkontrastni sken. Postkontrastna opacifikacija jetre bi se
mogla prikazati u dve faze:
 arterijska – rana faza (5-10 s); kasna (20-30 s)
 venska (portalna, parenhimska)  60-70 s  hipovaskularne metastaze
(odgovara većini indikacija)
 odložena (intersticijumska)  rana (3-5 min); kasna (10-15 min)  hemangiom,
ccc, hcc.

Danas se sve ređe koriste 2 invazivne tehnike:

1. CT hepatična angiografijauvodi se kateter u hepatiku propriju pod kontrolom Cta
2. lipodol  za detekciju HCC. To je liposolubilni jodni kontrast koji se aplikuje preko
katetera koji je uveden kroz hepatiku propriu 2-4 nedelje pre skeniranja (HCC pojačano
akumulira kontrast)
Spiralno skeniranje je neophodno za prikaz cele jetre bez obzira na vremenski razmak u
odnosu na aplikaciju kontrasta. Problem mogu da predstavljaju male fokalne lezije zbog
parcijalnog volumnog efekta i šuma. Parcijalni volumni efekat se moze smanjiti uskom
kolimacijom i preklapanjem rekonstrukcijskih slojeva (ali se pravi veći broj slika). Tanki
slojevi dovode do većeg šuma  povećati dozu zračenja (jačinu struje cevi)
Jetra 55-65 HU, a hiperdenzni parenhim je >70HU:

39
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

- hemosideroze
- Wilsonova bolest
- Amiodaron
- hronično trovanje (arsen)
- akutno masovno deponovanje proteina
- Th RA
Normalna atenuacija jetre je 55-65 HU zbog sadržaja krvi i žuči (veća od ostalih
abdominalnih organa). U slučaju masne infiltracije atenuacija se smanjuje za 15 HU za
svakih 10% povećanja proporcije masti. Kada sadržaj masti dostigne 10-15% intrahepatični
ks postaju izodenzni sa parenhimom i ne mogu se vizuelizovati na nativnim skenovima.
Dalje povećanje sadržaja masti dovodi do hiperdenziteta intrahepatičnih ks u odnosu na
tkivo na nativnim skenovima.

Bilijarni trakt

- nativno  kalcifikati, kalkulusi

- venska (portna)  postiže se optimalni kontrast parenhima jetre i žučnih puteva koji nisu
primili kontrast
- kasni skenovi  10-15min, za dokazivanje hipovaskularnih holangio-karcinoma koji se
boje tek u intersticijumskoj fazi.
- Postoji i CT holangiografija sa holangiografskim kontrastom i danas se retko koristi

SLEZINA

30-50 HU
W/L 400/60 (nativno 350/40)
Protokol za gornji abdomen.

- nativno  pomaže u detekciji svežeg posttraumatskog krvarenja

- arterijska faza  dolazi do heterogene opacifikacije parenhima, tigrasti uzorak - to treba
razlikovati od patologije
- venska faza  za evaluaciju parenhimskih lezija idealna za većinu lezija

PANKREAS

30-60 HU (atenuacija se smanjuje usled masne infiltracije koja je normalna sa starenjem, a

povećava se u hemohromatozi; apsces 10-40 HU)

- CT pregled zavisi od dijagnoze

I  kod procene TU skenira se poprotokolu za gornji abdomen

40
_________________________________________________________________________________
 Fizika CT-a_________________________________________________________________________

II  kod pankreatitisa mora se obuhvatiti ceo abdomen do karlice. Duodenum zbog svoje
učestale peristaltike pravi artefakte, posebno kod proceneTU glave pankreasa. Punjenje
duodenuma kontrastom/vodom se poboljšava ispijanjem zadnje čase na CT stolu u
desnom bočnom položaju, neposredno pre pregleda. Nakon toga se pacijent okrene na
leđa i započne se sa skeniranjem.
- oralni kontrast (voda, mleko) se koriste za bolju procenu invazije sluzokoze šupljih organa i
kod CTA za procenu zahvaćenosti ks TU procesom, kao i za lakse uočavanje kalkulusa u
žučnim putevima
+ za markaciju crevnih vijuga za procenu komplikacija akutnog pankreatitisa (apsces,
pseudocista)

Arterijska faza  zahvaćenost arterija pankreatičnim TU

Venska faza  zahvaćenost vena

MOZAK

LL - topogram siva masa 35-45 HU

W/L 100/35 bela masa 20-35 HU
FOV - baza lobanje - vrh temena Kontrast 60 ml(1 ml/kg), 3 ml/s

Položaj je na leđima, ruke uz telo, glava fiksirana. Pravi se L-L topogram i obeležava FOV.
Zatim se planira raspon skeniranja izmedju tih tačaka (baza lobanje, vrh temena) i
okretanje gentrija uporedo sa orbito-mentalnom linijom (prvi sken ne sme prolazitikroz
očno sočivo). Spoj lateralnog ruba orbite i spoljnjeg slušnog otvora određuje položaj baze
lobanje koju treba prikazati prvim skenom. Slede preseci prema kranijalno debljine 5,7 ili
10mm na skenerima sa jednim redom detektora a kod MDCT 3mm (deblji sloj se dobija
rekonstrukcijom tankih).
CT mozga se radi sekvencionalnim načinom jer daje kvalitetniju sliku. Skenira se sloj po
sloj, gde pomak stola odgovara debljini preseka, bez razmaka ili preklapanja slojeva.
Tipičan raspon i centar sive skale je 100/35 (120/35 za koštanu strukturu).
Kod spiralnog su veliki artefakti zbog isijavanja kostiju. Ako se radi o traumi glave moze se
koristiti spiralno snimanje sa slojevima manjim od 4mm (da se preciznije odredi pozicija
ulomaka).
Kod sumnje na TU daje se J kontrast.
ORBITE

W/L 2000/400 kontrast na zahtev!

FOV: od krova do dna orbite

41
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

CT orbita uvek obuhvata obe orbite, za odabir FOV-a koristi se LL topogram-profilni, na

kome se moraju prikazati krov i dno orbite.
Položaj: važno je izbeći laterofleksiju odnosno rotaciju glave da bi se na skenovima prikazale
uporedne strukture dveju orbita. CT orbita uključuje sve strukture koje pripadaju orbitama i
periorbitalnom području.
Aksijalni preseci se planiraju uporedo sa ocnim živcem. Pacijent treba da fiksira pogled-
imobilizacija bulbusa. Debljina sloja treba da bude sto tanja. Tipočna je korinalna
rekonstrukcija kroz obe orbite i 2 sagitalne rekonstrukcije posebno za svaku orbitu uporedo
sa očnim zivcem.
Standardno se koristi širi prozor koji će istovremeno prikazati i koštane strukture i meka
tkiva orbite.
Kod traume je važno prikazati koštano dno orbite u sagitalnim rekonstrukcijama zbog
utvrđivanja blow out frakture (lamina papiracea-medijalni zid).

VISCEROKRANIJUM

W/L 2000/250 bez kontrasta

Aksijalni - AP
Koronalni - LL

I - na standardnim aksijalnim presecima, dobro se prikazuju zadnje etmoidne ćelije, otvor

sfenoidnog sinusa i zid frontalnog sinusa. Aksijalni preseci se planiraju na AP topogramima
od gornjeg ruba frontalnog sinusa do dna maksilarnog sinusa (FOV)

II - direktni koronalni sken kroz paranazalne sinuse zahteva maksimalno zabacivanje glave
unazad, zakosenje gentrija, tako da je ravan skeniranja pod pravim uglom u odnosu na tvrdo
nepce. Topogram je LL – profilni, a FOV je od prednjeg zida frontalnog do zadnjeg zida
sfenoidnog sinusa. Koronalni preseci dobro pokazuju nosni septum, nosne skoljke i
etmoidne ćelije.

CT paranazalnih šupljina ne uključuje kontrast. koristi se širok prozor i visoka srednja

vrednost 2000/250 čime se postiže dobar prikaz kostiju i mekih tkiva istovremeno

Zajedničko za orbite i sinuse je da nema kontrasta i da je širok prozor i visoka srednja

vrednost da bi se istovremeno prikazali koštani i meki elementi.

42
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

VRAT

W/L 100/35
LL
FOV - od frontalnih sinusa do luka aorte.

Kontrast 25 ml NACl + 100 ml + 25 ml NaCl

3 ml/s
Odmah nakon aplikacije i odloženi Delay 70 s kod tumora
Split bolus

Položaj: ležeći, sa lako zabačenom glavom unazad i maksimalno spuštena ramena (artefakt).
Bitno je da položaj glave, vrata i trupa u odnosu na medijalnu ravan bude simetrična.
Pacijent treba plitko da diše da bi glasnice bile stalno otvorene i treba izbeći gutanje
(artefakti)
Topogram se radi u LL projekciji. Angulacija gentrija se podešava paralelno u odnosu na
glasnice za CT grkljana i vrata, a paralelno sa tvrdim nepcem za kosti lica.
Artefakti nastaju od zubnih plombi i ramena. Problem sa ramenima se rešava
sekvencionalnim načinom skeniranja UZ povećanje napona i jačine struje ili odabirom
sporije rotacije cevi. Modulacija dozeznačajno smanjuje artefakte.
CT vrata se često izvodi bez nativnih preseka. Skenira se nakon iv aplikacije J kontrasta u
arterijskoj fazi a kod TU se radi i u odloženoj fazi

Kontrast 25 ml NaCl + 90 ml+25 ml NaCl

3 ml/s
Delay 70 s
Split bolus

RTG CEV KOD CTA

Najvažniji deo za dobijanje kvalitetne slike. Unutar cevi katoda emituje e-, a anoda je
postavljena nasuprot katodi. Velika razlika potencijala uzrokuje usmereno kretanje e- od
katode ka anodi, što dovodi atome anode u ekscitirano stanje i nastaju X-zraci. Uobičajena
snaga (napon) cevi je 120-140kV, jačina struje 800mA, toplotni kapacitet 1-2 miliona
toplotnih jedinica (HU-heat unit). Obična RTG cev ima toplotni kapacitet od 0.5 miliona HU.
Jedan od glavnih izazova u razvoju Ro cevi je smestiti velike cevi sa visokim toplotnim
kapacitetom. Karakteristike RTG cevi kod CT-a su.

1. otpornija na toplotu
2. obrtna anoda

43
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

3. fokus anode oko 0.6mm

Cone beam-lučni snop

ISTORIJAT

- Prvi skener je konstruisao Hausfild 1971. godine i tada je urađen prvi skener glave.
- Kormak i Haunsfild su dobili Nobelovu nagradu za medicinu 1979.
- U početku skener se koristio samo za snimanje glave a tek od 1974. se koristi za skeniranje
celog tela. U to vreme za snimanje i obradu podataka za jedan presek bilo je potrebno 8min.
- Uvođenjem slip ring tehnologije krajem 80-ih omogućava se kontinuirano rotiranje Ro cevi
u jednom pravcu. Zahvaljujući ovoj tehnologiji početkom 90ih dolazido razvoja spiralnih
skenera sa rotacijom cevi se pomera i sto sa pacijentom a dobijene slike se prikazuju kao
aksijalni preseci.
- 1994. se u kliničku praksu uvode dual source, a 98 multislajsni skeneri. Razvoj MDCT je
nastavljen do današnjeg dana pa se povećava i broj preseka po rotaciji cevi tako da su danas
dostupni 128-428 slajsni skeneri sa 1 ili 2 cevi
- 2001/2. 6,8,10,16 slajsa
- 2003. 64-slajsni

ARTEFAKTI

I na slici

1. Anatomija - varijacije normalnih anatomskih struktura skenirane u neuobičajenoj ravni.

Diferencijacija se postiže praćenjem kroz druge preseke i korišćenjem kontrasta i praćenjem
kroz faze.
2. Prethodna hirurgija - ožiljke npr može bitijako teško razlikovati od tumora (meta pluća
nakon terapije-bronhijalni karcinom). Za razlikovanje se nekad koriste dinamske kontrastne
studije jer se Tu boje tokom arterijske i parenhimske faze a ožiljci se pojačavaju tek u
intersticijalnoj fazi.
3. Window setting - preširoko postavljen prozor utiče na kontrast i šum-kontrast je smanjen
pa niskokontrastne lezije mogu ostati neidentifikovane. Preusko postavljen prozor značajno
povećava šum, briše diferencijaciju sive skale u masnom tkivu i ne vide se patološke
promene tipa edema, infiltracije ili se ne vidi slobodan gas.
4. Parcijalni volumni efekat - dolazi do izražaja kada tkiva različitog denziteta zauzimaju
delove istog voksela jer CT broj odgovara srednjoj atenuacionoj vrednosti. Zavisi od veličine
strukture u odnosu na debljinu preseka i poziciju strukture u odnosu na ravan skeniranja. U
studijama koje koriste debele preseke i nepreklapajuće rekonstrukcije, PVE može smanjiti
kontrast manjih hepatičnih ili pulmonalnih lezija. Skenovi koji seku deo okolne strukture
mogu da simuliraju lezije tamo gde ne postoje.

44
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

5. Šum - je normalan efekat na CT presecima koji nisu prikupljeni adekvatnom dozom.

Predstavlja nasumičnu fluktuaciju merenog CT broja i uglavnom je uzrokovan kvantnim
šumom, on moze da smanji ubedljivost niskokontrastnih detalja. Može se smanjiti
povećanjem debljine preseka ili korišćenjem smooth kernel-a. Šum je posebnoizražen na 3D
SSD i VRT jer uzrokuje „leteće piksele“ i nepravilnost kontura objekata. Ukoliko se doza na
detektoru značajno smanji onda elektronski šum detektorskog sistema postaje glavni
problem. Smanjenje detektorskog signala se javlja zbog: visoke apsorpcije (debeli pacijenti,
metalni objekti), niske doze skeniranja (kako se doza smanjuje el.šum se pojačava). Ako broj
fotona koji pogađa detektor postane previše nizak el.šum dominira-ne pomaženi povećanje
debljine preseka ni soft kernel.
6. Beam hardening - je slabljenje snopa zraka nižih energija usled interakcije sa tkivom. Kako
se debljina objekata skeniranja povećava, snopovi niskih energija se apsorbuju više od
visokoenergetskih. S obzirom da apsorpcija opada povećanjem E još veće „stvrdnjavanje
snopa izazvalo bi smanjenje CT broja. Tehnike dostupne za smanjenje tvrdozračnih
artefakata su –algoritmi za razlikovanje tvrdozračnih od distribucije denziteta i akvizicija
tanjih slojeva koji se mogu zadebljati. Metalni implantati uzrokuju značajne tvrdozračne
artefakte i mogu izazvati gotovo potpunu apsorpciju X zraka-hipo/hiperdenzni trakasti
artefakti. Ovi artefakti se ne javljaju kod manjih objekata (klipse) zbog PVE.
7. Artefakti pokreta - pulsacije srca, aorte, pulmonalnih ks mogu dati dvostruke konture
vaskularnih granica ili granica organa. U ascendentnoj aorti moze imitirati intimalni flap
(disekcija). Pulsacije srca može izazvati „streak artefakte“ u okolnim organima-simulira
disekciju descendentne aorte. Pulsacije vaskularnih struktura moze dovesti do izmestanja ks
i prikaza dvostrukih nazubljenih kontura zida ks. Većina pulsacionih efekata se smanjuje sa
povećanjem brzine skeniranja, jer se 1 srčani ciklus širi u većem opsegu duž Z-ose. Pulsacija
srca i velikih ks uzrokuje nazubljenost traheje u 3D i mogu dati lokalne zone porasta
denziteta koje se prezentuju kao pseudokalcifikacije u hilusu, srcu i jetri. Respiratorni
artefakti daju dvostruke konture u plućima i mogu da imitiraju bronhiektazije ili bolesti
pleure. Ovi efekti izazvani su dubokom inhalacijom ili napadom kašlja. Na donjoj/gornjoj
granici velikih ovalnih struktura (bubrezi) mogu se javiti spiralni artefakti ukoliko pacijent
dise u toku pregleda.

II od kontrasta
1. Pseudotromb - najčešće se javlja na ušću vena koje nose krv iz anatomskih regija sa
različitim vremenom cirkulacije (renalne vene, v.cava inf.). Artefakt se javlja ukoliko
se skeniranje obavi prerano za ispitivanje venskih sistema. Spajanje kontrastne i
nekontrastne krvi iz 2 ks moze dati naizgled defekt u punjenju naročito na mestima
laminarnog toka krvi. U slučaju pseudo tromba, sken nakon 30-60s pokazuje
jedinstvenu opacifikaciju.
2. Pseudolezije - neispunjene kontrastom hepatične vene izgledaju hipoatenuaciono u
odnosu na PKPD hepatičnog parenhima i mogu u nekim presecima izgledati kao
pseudolezije. Ovo je najizraženije tokom rane portne faze kada je v.porte pojačana a

45
_________________________________________________________________________________
Fizika CT-a_________________________________________________________________________

hepatične vene još nisu. Rešenje- odložiti skeniranje jetre ili odabrati kk pravac jer će
se tako odložiti prikaz hepatičnih vena dok se bolje ne ispune. Pseudolezije se mogu
prepoznati praćenjem sumnjive lezije kroz okolne preseke i upoređivanjem kroz faze.
3. Visoko kontrastni artefakti - ako je koncentracija kontrasta velika, signal na
detektorima može biti jako slab (nisko atenuacioni artefakti) tako da su prisutni
tipični „steak artefakti“. Ovaj efekat je praćen otvrdnjavanjem zraka koje takođe daje
niskoatenuacione artefakte. Nakon iv aplikacije artefakti se mogu javiti u zonama gde
vene- dotok donosi visoke konc kontrasta-mogu potpuno sakriti signale od
ispodležećih struktura imitirajući CT izgled intimalnog flapa aorte ili pneumotoraksa.

III u vezi sa skenerom

1. Neprecizni CT brojevi - nepravilna kalibracija dovodi do greške u CT brojevima. Na
MSCT dovodi do nastanka hipoatenuacionih prstenova koji rotiraju oko pacijenta i
dovode do nastanka „zebra“ prugastih defekata u MPR-u
2. Kvar cevi - artefakti koji su posledica kompletnog nedostatka podataka pojedinih
projekcionih uglova
3. Kvar detektora - crna linija duž projekcije koja odgovara tom detektoru
4. Prstenasti artefakti - nastaju kada se više detektora pokvari u jednoj rotaciji cevi ili
kada su loše kalibrisani
5. Out of field artefakti - kod vrlo gojaznih pacijenata ili kada FOV previše smanjen -
deo površnog tkiva pokazuje hiperatenuaciju.

IV spiralni i multislajsni
1. spiralni – mogu se javiti u spiralnom ili MSCt na prikazima koji su neznatno
nagnuti u odnosu na ravan skeniranja. Javljaju se zbog nekonzistentnih podataka
tokom jedne rotacije koja se ne može otkloniti interpolarizacijom. Povećavaju se
porastom piča i daju distorziju objekta ili spiralne usekena površini objekta, na 3D
rekonstrukciji.
2. konusno-zračni - javljaju se usled geometrije X zraka i izraženiji su ukoliko ima više
detektorskih redova. Samo objekti na rotacionoj osi (centru gentrija) se vide istim
detektorskim redom. Objekti lokalizovani na periferiji polja skeniranja, prikazuju
se i drugim detektorskim redovima pa se javljaju talasaste/nazubljene konture.
Artefakti su manje izraženi na malom piču. Skeniranje sa tankim presecima je
najbolje dok šum ne postane problem.
3. šum i prostorna rezolucija- svaka pozicija stola duž z-ose odgovara određenoj
poziciji cevi.
Mala interpolarizacija  veliki šum, velika prostorna rezolucija
Velika interpolarizacija  nizak šum, mala prostorna rezolucija

46
_________________________________________________________________________________