СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ЈУ Службени гласник Републике Српске, Уторак, 24. децембар 2019. године
Бања Лука, Вељка Млађеновића бб
Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 БАЊА ЛУКА
E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org
sgrs.oglasi@slglasnik.org Број 108
sgrs.finansije@slglasnik.org
sgrs.online@slglasnik.org
www.slglasnik.org
2114
На основу члана 70. став 1. тачка 3. Уставa Републике
Српске, чл. 182. и 186. Пословникa Народне скупштине Ре-
публике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
31/11 и 34/17) и члана 38. став 1. и члана 51. став 2. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19), Народна скупштина
Републике Српске, на Осмој редовној сједници, одржаној 11.
децембра 2019. године, донијела је с љ е д е ћ у
ОД Л У КУ
О УСВАЈАЊУ ДИЈЕЛА ПЛАНА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ ЗА АУТО-
ПУТ И ГАСОВОД ДИОНИЦЕ ВУКОСАВЉЕ-БРЧКО И
БРЧКО-РАЧА ПО СКРАЋЕНОМ ПОСТУПКУ ЗА ДИОНИЦУ
БРЧКО-БИЈЕЉИНА-РАЧА
I дор по скраћеном поступку (у даљем тексту: План) обухва-
Овом одлуком усваја се дио Плана парцелације за ау-
то-пут и гасовод дионице Вукосавље-Брчко и Брчко-Рача
по скраћеном поступку за дионицу Брчко-Бијељина-Рача.
II
План из тачке I ове одлуке, у складу са Законом, излаже
се на стални јавни увид код органа управе Града Бијељине
који је надлежан за послове уређења простора.
III
Tекстуални и графички дио Плана је у аналогном и ди-
гиталном облику.
IV
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 02/1-021-1260/19 Предсједник
11. децембра 2019. године Народне скупштине,
Бањалука Недељко Чубриловић, с.р.
2115
На основу члана 70. став 1. тачка 3. Уставa Републике
Српске, чл. 182. и 186. Пословникa Народне скупштине
Републике Српске (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, бр. 31/11 и 34/17) и члана 38. став 1, члана 40. став
1. и члана 51. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 40/13, 106/15
и 3/16), Народна скупштина Републике Српске, на Осмој
редовној сједници, одржаној 11. децембра 2019. године, до-
нијела је с љ е д е ћ у
Језик
српског народа
Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука
555-007-00001332-44
НЛБ банка а.д. Бања Лука
562-099-00004292-34
Sberbank a.д. Бања Лука
Год. XXVIII 567-162-10000010-81
UniCredit Bank а.д. Бања Лука
551-001-00029639-61
Комерцијална банка a.д. Бања Лука
571-010-00001043-39
Addiko Bank а.д. Бања Лука
552-030-00026976-18
ОД Л У КУ
О ИЗРАДИ ПЛАНА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ ЗА АУТО-ПУТ БАЊА
ЛУКА - ПРИЈЕДОР ПО СКРАЋЕНОМ ПОСТУПКУ
I
Доноси се Одлука о изради Плана парцелације за ау-
то-пут Бања Лука - Приједор по скраћеном поступку.
II
План парцелације за ауто-пут Бања Лука - Приједор по
скраћеном поступку доноси се за плански период од десет
година, у складу са Законом о уређењу простора и грађењу
(у даљем тексту: Закон).
III
1) Планом парцелације за ауто-пут Бања Лука - Прије-
та се подручје утврђено усвојеном трасом из Генералног
пројекта за ауто-пут Бања Лука - Приједор - Нови Град
(Прва фаза Бања Лука - Приједор).
2) Укупна дужина ауто-пута износи 42 km.
IV
За израду Плана дефинишу се сљедеће смјернице:
1) План израдити у складу са одредбама Закона, Пра-
вилника о начину израде, садржају и формирању докуме-
ната просторног уређења (“Службени гласник Републике
Српске”, број 69/13; у даљем тексту: Правилник), Закона о
заштити природе (“Службени гласник Републике Српске”,
број 20/14), Закона о заштити животне средине (“Службе-
ни гласник Републике Српске”, број 71/12), те другим про-
писима из посебних области релевантних за планирање и
уређење простора (саобраћај, снабдијевање водом и енер-
гијом, телекомуникације, заштита од природних непогода и
техничких инцидената, заштита ваздуха, воде, тла, заштита
природе, културних добара, пољопривредног и шумског
земљишта и других елемената животне средине и друго);
2) приликом израде Плана потребно је бринути о јав-
ном интересу и општим и посебним циљевима просторног
развоја;
3) носилац израде Плана обезбјеђује усаглашеност Пла-
на у току његове израде са Измјенама и допунама Простор-
ног плана Републике Српске до 2025. године који се доноси
на основу Одлуке о усвајању Приједлога измјена и допуна
Просторног плана Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 15/15), са документом просторног
уређења ширег подручја и са важећим планским докумен-
тима сусједних подручја;
2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
4) Планом је потребно уредити посебне зоне и режиме
заштите на територији у обухвату Плана у складу са међу-
народним стандардима;
5) у функцији спровођења Плана носилац израде треба
посебно идентификовати:
- институционални и кадровски оквир за праћење спро-
вођења Плана,
- територијалне и функционалне приоритете,
- обавезе лица која газдују обухваћеним подручјем и је-
диница локалне самоуправе,
- систем развојних политика - управљање земљиштима,
другим ресурсима и изградњом,
- могућности синхронизације развоја и изградње (Републи-
ка - јединице локалне самоуправе - инвеститори - друга лица);
6) прије приступања изради приједлога документа
носилац израде Плана доставља Нацрт плана Министар-
ству за просторно уређење, грађевинарство и екологију (у
даљем тексту: Министарство) ради прибављања извјештаја
о стратешкој процјени утицаја на животну средину, у скла-
ду са Законом о заштити животне средине;
7) за изградњу објеката који могу имати значајан ути-
цај на животну средину, с обзиром на посебну осјетљи-
вост животне средине и посебне мјере заштите подручја,
примјењују се одредбе чл. 4. и 5. Правилника о пројектима
за које се спроводи процјена утицаја на животну средину
и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и
обиму процјене утицаја на животну средину (“Службени
гласник Републике Српске”, број 124/12).
V Народна скупштина Републике Српске, на Осмој редовној
Садржај Плана прописан је Законом и Правилником.
VI
1) Носилац припреме Плана је Министарство, у складу
са Законом.
2) Носилац израде Плана је правно лице овлашћено за
израду докумената просторног уређења чији избор врше
подносиоци иницијативе за доношење Плана, односно ин-
веститори.
3) Избор носиоца израде Плана врши се у складу са
прописима о јавним набавкама, у складу са Законом.
VII
1) Носилац израде Плана доставља Нацрт плана носиоцу
припреме у року утврђеном уговором о изради документа.
2) Нацрт плана даје се на јавни увид у трајању од 15 дана
у сједиштима јединица локалне самоуправе које се налазе у
обухвату Плана и Народној скупштини Републике Српске.
3) Обавјештавање јавности о мјесту, трајању и начину
излагања Нацрта плана на јавни увид објављује се огласом
у најмање два средства јавног информисања осам дана
прије почетка јавног увида.
4) Оглас из подтачке 3) ове тачке садржи: мјесто, да-
тум, почетак и трајање јавног увида у Нацрт плана, мјесто
и датум једног или више јавних излагања, мјесто и врије-
ме пружања појашњења предложених планских рјешења
заинтересованим лицима те рок до када се могу послати
приједлози, примједбе и мишљења на Нацрт плана.
5) Нацрт плана, који садржи текстуални и графички
дио, даје се на јавни увид у сједиштима јединица локалне
самоуправе и прикупљају се приједлози, примједбе и суге-
стије заинтересованих лица.
VIII
Носилац израде Плана, по окончању јавног увида, на
основу свог става према примједбама, приједлозима и
мишљењима на Нацрт плана, утврђује Приједлог плана,
који доставља носиоцу припреме.
IX
План доноси Народна скупштина Републике Српске, а
одлука о доношењу Плана објављује се у “Службеном гла-
снику Републике Српске”, у складу са Законом.
108 24.12.2019.
X
Органи и правна лица од којих је у складу са Законом у
току израде Плана потребно прибавити мишљење на прије-
длоге планских рјешења носиоцу припреме Плана достављају
своја мишљења у року од седам дана од дана пријема захтјева.
XI
Уговоре о изради Плана закључују носилац припреме
Плана, правно лице овлашћено за израду докумената про-
сторног уређења и подносиоци иницијативе за доношење
Плана, односно инвеститор израде Плана.
XII
Средства за израду Плана обезбјеђују подносиоци ини-
цијативе за доношење Плана, односно инвеститор израде
Плана.
XIII
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 02/1-021-1261/19 Предсједник
11. децембра 2019. године Народне скупштине,
Бањалука Недељко Чубриловић, с.р.
2116
На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републи-
ке Српске и члана 182, члана 187. ст. 1. и 2. и члана 254.
став 1. Пословника Народне скупштине Републике Српске
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 31/11 и 34/17),
сједници, одржаној 11. децембра 2019. године, донијела је
сљедећи
ЗАКЉУЧАК
О УСВАЈАЊУ ИЗВЈЕШТАЈА ПРАВОБРАНИЛАШТВА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ О РАДУ ОД 1.1.2018. ГОДИНЕ ДО
31.12.2018. ГОДИНЕ
1. Народна скупштина Републике Српске усваја Извје-
штај Правобранилаштва Републике Српске о раду од
1.1.2018. године до 31.12.2018. године.
2. Овај закључак ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 02/1-021-1259/19 Предсједник
11. децембра 2019. године Народне скупштине,
Бањалука Недељко Чубриловић, с.р.
2117
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 5. став 2. Закона о извршењу Буџета Репу-
блике Српске за 2019. годину (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, бр. 122/18 и 93/19), Влада Републике Српске, на
50. сједници, одржаној 12.12.2019. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА
СРЕДСТАВА
I
Даје се сагласност Служби за заједничке послове Вла-
де Републике Српске (организациони код 0420) на План
утрошка средстава за период од 1. јануара до 30. новембра
2019. године у износу од 245.400,00 КМ, са позиције:
- 511200 - издаци за инвестиционо одржавање, ре-
конструкцију и адаптацију зграда и објеката у износу од
245.400,00 КМ.
II
За реализацију ове одлуке задужују се Служба за зајед-
ничке послове Владе Републике Српске и Министарство
финансија Републике Српске.
24.12.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 108 3
III 2119
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”. На основу члана 5. став 3. Закона о извршењу Буџета
Републике Српске за 2019. годину (“Службени гласник
Број: 04/1-012-2-3277/19 Предсједник Републике Српске”, бр. 122/18 и 93/19) и члана 43. став 3.
12. децембра 2019. године Владе, Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Ре-
Бањалука Радован Вишковић, с.р. публике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на
51. сједници, одржаној 18.12.2019. године, д о н о с и
2118
ОД Л У КУ
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи- О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број СРЕДСТАВА
118/08) и члана 5. став 3. Закона о извршењу Буџета Репу-
блике Српске за 2019. годину (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, бр. 122/18 и 93/19), Влада Републике Српске, на I
50. сједници, одржаној 12.12.2019. године, д о н о с и Даје се сагласност Министарству здравља и со-
цијалне заштите Републике Српске (организациони код
ОД Л У КУ 13440001) на План утрошка средстава за период од 1.12. до
31.12.2019. године на позицији 414100 - субвенције у изно-
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА су од 317.396,22 КМ.
СРЕДСТАВА
II
I Средства из тачке I ове одлуке распоређују се на сље-
Даје се сагласност Министарству породице, омладине дећи начин:
и спорта (организациони код 3710) на План утрошка сред- - субвенције Институту за јавно
става за период од 1. јануара до 31. децембра 2019. године здравство ........................................................150.000,00 КМ,
у укупном износу од 1.500.000,00 КМ, са сљедеће позиције:
- субвенције за трансфузијску медицину ......93.469,96 КМ,
- 415200 - текући грантови спортским
организацијама .....................................1.500.000,00 КМ. - субвенције Заводу за судску медицину.......73.926,26 КМ.
II III
За реализацију ове одлуке задужују се Министарство За реализацију ове одлуке задужују се Министарство
породице, омладине и спорта и Министарство финансија. здравља и социјалне заштите и Министарство финансија.
III IV
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи- Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”. вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3275/19 Предсједник Број: 04/1-012-2-3290/19 Предсједник
12. децембра 2019. године Владе, 18. децембра 2019. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р. Бањалука Радован Вишковић, с.р.

2120
На основу члана 21. став 2. Закона о електронском потпису Републике Српске (“Службени гласник Републикe Српске”,
бр. 106/15 и 83/19) и члана 76. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, број 115/18),
министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво, 12. децембра 2019. године, д о н о с и
П РА В И Л Н И К
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНИ ПРАВИЛНИКА О ПОСЕБНИМ УСЛОВИМА КОЈЕ МОРАЈУ ДА ИСПУЊАВАЈУ
ЦЕРТИФИКАЦИОНА ТИЈЕЛА
Члан 1.
У Правилнику о посебним условима које морају да испуњавају цертификациона тијела (“Службени гласник Републике
Српске”, број 78/16) у члану 2. послије става 5. додаје се нови став 6, који гласи:
“(6) Практична правила дефинишу садржај, начин прикупљања и чувања података о физичким и правним лицима која
користе услуге цертификационог тијела.”.
Досадашњи став 6. постаје став 7.
Члан 2.
У члану 3. у ставу 2. Прилог се замјењује новим Прилогом, који чини саставни дио овог правилника.
Члан 3.
У члану 21. став 3. мијења се и гласи:
“(3) Најнижи износ осигуране суме на коју квалификовано цертификационо тијело, изузев носиоца послова електрон-
ске цертификације за органе републичке управе, мора осигурати одговорност за штету не може износити мање од:
1) 50.000 КМ по једном штетном догађају, подразумијевајући као штетни догађај појединачну штету насталу употре-
бом једног квалификованог електронског цертификата у једном акту у правном промету,
2) 1.500.000 КМ као укупно осигурану кумулативну суму на годишњем нивоу, по свим штетним догађајима.”.
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 19.02/020-4288/19
12. децембра 2019. године Министар,
Бањалука Мр Срђан Рајчевић, с.р.
4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Назив секције
Уводне напомене и детаљни подаци
Опште одредбе
Идентификација и потврда идентитета корисника
Основна правила у раду са цертификатима
Контрола безбједности опреме, поступака и особља
Контрола техничке сигурности рада система цертификације Израда властитог цертификата
Садржај цертификата и листа опозваних цертификата
Управљање документацијом
2121
На основу члана 52. став 1. Закона о заштити становни-
штва од заразних болести (“Службени гласник Републике
Српске”, број 90/17) и члана 76. став 2. Закона о републич-
кој управи (“Службени гласник Републике Српске”, број
115/18), на приједлог Јавне здравствене установе Институт
за јавно здравство, министар здравља и социјалне заштите,
12. децембра 2019. године, д о н о с и
П Р О Г РА М
МЈЕРА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И СУЗБИЈАЊЕ,
ЕЛИМИНАЦИЈУ И ЕРАДИКАЦИЈУ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ
ЗА ПОДРУЧЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА 2020. ГОДИНУ
1. Увод
1.1. Политиком унапређења здравља становништва Ре-
публике Српске до 2020. године, усвојеном Одлуком Владе
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број 92/12), (у даљем тексту: Политика), предвиђено је да
се интензивира контрола заразних и незаразних болести и
унаприједи здравствена безбједност становништва.
1.2. Између осталог, наведено ће се постићи: дости-
зањем и одржавањем препоручене покривености имуни-
зације; спровођењем регионалних политика и акционих
планова, препоручених Политиком, а који се односе на
рационалну употребу антибиотика и контролу инфекције;
обезбјеђењем доступности здравствених услуга и интер-
108 24.12.2019.
ПРИЛОГ
Садржај секције
Опис услуга
Идентификациони подаци
Корисници и подручје примјене услуга
Подаци о сједишту
Обавезе овјериоца, потписника и корисника
Одговорност
Финансијска одговорност
Усклађеност са законом
Накнада за услуге
Објава и репозиторијум цертификата
Провјера усклађености
Повјерљивост и тајност (пословања и података)
Заштита интелектуалне својине (ауторско дјело)
Подаци који се прикупљају од физичких и правних лица
Регистрација потписника
Планско обнављање цертификата
Обнављање након опозива
Захтјев за опозив цертификата
Примање захтјева за издавање цертификата
Издавање цертификата
Достављање/прихват цертификата
Опозив цертификата
Поступци провјере безбједносних мјера
Архивирање цертификата и података
Замјена цертификата
Поступци отклањања посљедица изазваних штетом и незгодама
Престанак рада / пружања услуга
Контрола простора, опреме и средстава
Контрола поступака и спровођење радних задатака
Контрола особља – број запослених, стручност, овлашћења
Заштита података за израду властитог електронског потписа
Управљање подацима за израду електронског потписа
Подаци за приступ потпису овјериоца
Контрола безбједности рачунарског система
Контрола безбједности радног вијека система
Контрола безбједности мрежног система
Контрола безбједности криптографских модула
Садржај (образац) цертификата
Садржај листе опозваних цертификата
Поступци код промјене садржаја документације
Објављивање документације
Поступци прихватања / одобравања документације
венција заснованих на доказима осјетљивим групама ста-
новништва са намјером осигурања контроле заразних бо-
лести, међу којима су најважније туберкулоза, ХИВ/AIDS,
грип, вакцинама превентабилне болести; унапређењем
размјене информација ради спровођења заједничког над-
зора и контроле болести од јавноздравствених ауторитета
у сврху унапређења контроле зооноза, резистентних сојева
микроорганизама, инфекција и интоксикација патогеним
микроорганизмима које се преносе путем хране.
1.3. Министарство здравља и социјалне заштите (у
даљем тексту: Министарство), у складу са Законом о за-
штити становништва од заразних болести, прати и кретање
заразних болести у Републици Српској (у даљем тексту: Ре-
публика), ближем и ширем окружењу, те остварује сарадњу
са Свјетском здравственом организацијом (у даљем тек-
сту: СЗО), Европским центром за контролу болести (енгл.
European Centre for Disease Controle - ECDC) и надлежним
органима других земаља. Такође, Министарство проглаша-
ва епидемију од већег епидемиолошког значаја, одређује
заражено и угрожено подручје и о томе, посредством на-
длежног тијела Босне и Херцеговине, обавјештава СЗО и
надлежне органе Европске уније.
1.4. Јавна здравствена установа Институт за јавно здрав-
ство (у даљем тексту: Институт) прати и анализира кретање
заразних болести на подручју Републике, препоручује и
спроводи мјере за спречавање и сузбијање заразних боле-
сти, у складу са међународним актима и програмима СЗО,
и о томе обавјештава све надлежне органе и друге субјекте
24.12.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
у Републици. Такође, Институт врши континуирани епиде-
миолошки надзор на подручју Републике, припрема једно-
образна методолошка упутства са дефиницијама случајева
појединих заразних болести, координише и управља си-
стемом раног откривања заразних болести, пружа стручну
и другу помоћ домовима здравља и другим здравственим
установама, врши стручни надзор над спровођењем поје-
диних мјера заштите од заразних болести.
1.5. Заштита становништва од заразних болести врши
се спровођењем општих, посебних, ванредних и осталих
мјера за спречавање и сузбијање заразних болести, у скла-
ду са Законом о заштити становништва од заразних боле-
сти (у даљем тексту: Закон).
1.6. У спровођењу мјера овог програма учествују репу-
бличке и друге институције, здравствене установе, једини-
це локалне самоуправе, појединци и невладине организа-
ције, у складу са обавезама и одговорностима дефиниса-
ним законским и подзаконским актима који уређују област
заштите становништва од заразних болести.
1.7. Финансирање активности које произлазе из де-
финисаних циљева овог програма вршиће се у складу са
средствима планираним Документом оквирног буџета и
буџетом Републике и буџетима републичких управних ор-
ганизација, јединица локалне самоуправе за годину у којој
ће се активности спроводити. Осим тога, за реализацију ак-
тивности које произлазе из дефинисаних циљева Програма
могуће је обезбјеђење донаторских средстава, на основу
донација међународних фондова и институција и других
начина прикупљања финансијских средстава.
2. Циљеви Програма
2.1. Задржати статус земље у којој је извршена ерадика-
ција дјечје парализе спровођењем сљедећих мјера:
2.1.1. достизање и одржавање обухвата вакцинације
дјеце комбинованом дифтерија-тетанус-пертусис-полио-
хемофилус инфлуенце тип б (ДТаП-ИПВ-Хиб) и оралном
полио вакцином (бОПВ), са најмање 95% имунизованих из
популације која је обухваћена обавезном имунизацијом, на
подручју јединице локалне самоуправе;
2.1.2. адекватно спровођење имунизације;
2.1.3. континуирана контрола вакциналног статуса дје-
це и омладине, кроз прикупљене податке у здравственим
установама, приликом уписа у предшколску установу и
основну школу, при доласку дјеце и омладине у колективне
смјештаје;
2.1.4. годишње извјештавање о обухвату вакцинације
вакцином против дјечје парализе;
2.1.5. одржавање квалитетног надзора над свим слу-
чајевима акутне флакцидне парализе (АФП), те потпуно
испитивање и класификација, анализа и извјештавање слу-
чајева на основу критеријума СЗО;
2.1.6. ради откривања и потврде уноса дивљег полио
вируса или циркулације вирулентног соја полио вируса
вакциналног поријекла, неопходно је спроводити високо-
квалитетан надзор над АФП-ом, уз потпуно испитивање и
класификацију, анализу и извјештавање на основу крите-
ријума СЗО. Наведено се спроводи у складу са сљедећим
мјерама:
2.1.6.1. истражити сваки случај болести АФП-а узи-
мањем два узорка столице одмах по постављању сумње на
обољење и на контролном прегледу 60 дана након појаве
парализе,
2.1.6.2. у складу са захтјевима СЗО, достизање циљне
стопе пријављивања АФП за Републику у складу са сље-
дећим показатељима: постотак случајева обољелих од
АФП-а, пријављених унутар седам дана од почетка парали-
зе ≥ 80%; постотак случајева обољелих од АФП-а, истраже-
них унутар 48 сати од пријављивања ≥ 80%; постотак два
адекватно узета узорка столице, у размаку од најмање 24
сата до 48 сати, унутар 14 дана од почетка парализе, а при-
мљених у референтну лабораторију у одговарајућем стању
≥ 80%; постотак случајева обољелих од АФП-а, са узорци-
ма столице који су допремљени у лабораторију унутар 72
сата од узимања ≥ 80%; постотак случајева обољелих од
108 5
АФП-а код којих је контролни преглед обављен унутар 60
дана од почетка парализе ≥ 80%; постотак случајева обоље-
лих од АФП-а код којих је финална класификација обавље-
на унутар 90 дана од почетка парализе ≥ 80%;
2.1.7. здравствене раднике упознати са Акционим пла-
ном за контролу појаве полиомијелитиса у Републици, са
нагласком на: откривању, пријављивању и истраживању
случајева сумње на постојање болести, сакупљању подата-
ка са локација које врше пријављивање о АФП-у, анализи
података и њиховом коришћењу у сврху спровођења актив-
ности контроле појаве АФП-а и пружању повратних ин-
формација, у вези са надзором над АФП-ом, свим нивоима
здравственог система;
2.1.8. континуирано седмично спровођење нултог
пријављивања АФП-а, са нагласком на пријављивање боле-
сти код дјеце млађе од 15 година;
2.1.9. континуирано обављање тромјесечних посјета од
надлежних епидемиолога здравственим установама у који-
ма се могу појавити лица обољела од АФП-а (болничке ор-
ганизационе јединице педијатрије, неурологије, инфектив-
них болести);
2.1.10. едукација здравствених радника о: имунизацији,
откривању лица обољелих од АФП-а, узимању узорака и
даљим поступцима, начину пријављивања и извјештавања
на територији цијеле Републике.
2.2. Елиминација морбила и конгениталног рубеола
синдрома у склопу Стратегије елиминације морбила и кон-
гениталног рубеола синдрома до 2020. године СЗО спро-
вођењем сљедећих мјера:
2.2.1. обезбиједити обухват вакцинације комбинованом
морбили-рубеола-паротитис вакцином (МРП) дјеце до на-
вршене двије године живота и ревакцинације у шестој или
седмој години, са 95% обавезно имунизованих у јединици
локалне самоуправе,
2.2.2. обезбиједити достављање свих лабораторијских
узорака крви лица код којих се сумња на постојање ових
болести ради потврде лабораторијском дијагнозом,
2.2.3. обезбиједити седмично извјештавање појаве на-
ведених болести из здравствених установа Републике,
2.2.4. обезбиједити ванредну имунизацију МРП вакци-
ном за сву дјецу и омладину за које се контролом вакци-
налног статуса утврди да нису потпуно вакцинисана или о
томе не постоји уредна евиденција,
2.2.5. спроводити активан епидемиолошки надзор над
обољелима од рубеоле (труднице и жене) у генеративном
периоду, са лабораторијском потврдом дијагнозе сваког
пријављеног случаја болести,
2.2.6. обезбиједити и спроводити активан епидеми-
олошки надзор над сваким лицем за које постоји сумња да
је обољело од малих богиња или конгениталног рубеола
синдрома, уз обавезно лабораторијско испитивање узорака
узетих од обољелог лица.
2.3. Спречавање и сузбијање појаве и ширења заразних
болести које се могу спријечити вакцинама спровођењем
сљедећих мјера:
2.3.1. обезбиједити да се имунизација и хемиопрофи-
лакса у Републици спроводе у складу са Инструкцијом за
спровођење имунизације и хемиопрофилаксе, односно у
складу са Календаром обавезне имунизације, који се нала-
зи у Прилогу 1. овог програма и чини његов саставни дио;
2.3.2. обезбиједити мониторинг хладног ланца и квали-
тет имунолошких препарата који се користе у Републици;
2.3.3. обезбиједити поштовање ограничења и дозвоље-
них могућности у погледу симултане и комбиноване при-
мјене имунолошких препарата, са нагласком на контраин-
дикације при употреби имунолошког препарата и праћењу
појаве нежељене реакције на имунолошки препарат;
2.3.4. континуирано вршити провјеру вакциналног
статуса лица која подлијежу обавезној вакцинацији, кон-
тролом картона вакцинација најмање два пута годишње,
континуирано ажурирати спискове лица која подлијежу
вакцинацији и позивати та лица ради обављања имуниза-
6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
ције, родитељима и старатељима пружати информације о
ризицима повезаним са оболијевањем од болести које се
могу превенирати вакцинама и добробитима имунизације;
2.3.5. у складу са препорукама СЗО, спроводити адек-
ватну хемиопрофилаксу становништва;
2.3.6. обезбиједити адекватну и континуирану едука-
цију и доедукацију здравствених радника из области иму-
низације и хемиопрофилаксе;
2.3.7. обезбиједити смањење стопе инциденције паро-
титиса спровођењем сљедећих мјера:
2.3.7.1. спровођење имунизације МРП вакцином дјеце
са навршених 12 мјесеци и ревакцинације у шестој или
седмој години, са обухватом од 95% лица која подлијежу
обавезној имунизацији у јединици локалне самоуправе,
2.3.7.2. ванредне имунизације МРП вакцином за сву
дјецу и омладину за које се контролом вакциналног статуса
утврди да нису потпуно вакцинисани или о томе не постоји
уредна евиденција,
2.3.7.3. спровођење епидемиолошког надзора над па-
ротитисом, уз седмично извјештавање свих здравствених
установа у Републици о свим обољелим;
2.3.8. обезбиједити смањење стопе инциденције перту-
сиса спровођењем сљедећих мјера:
2.3.8.1. обезбиједити висок обухват вакцинације ком-
бинованом дифтерија-тетанус-пертусис (ДТаП) вакцином
дјеце до навршене прве године са три дозе и ревакцина-
ције (ДТаП вакцином) до навршене друге године, са 95%
имунизованих лица која подлијежу обавезној вакцинацији
у јединици локалне самоуправе,
2.3.8.2. спровођење епидемиолошког надзора над сва-
ким сумњивим случајем болести или обољелим од перту-
сиса, са лабораторијском потврдом дијагнозе,
2.3.8.3. обезбиједити оспособљеност лабораторија
за идентификацију узрочника пертусиса (Bordetellae
pertussis),
2.3.8.4. спровођење континуираног надзора над пер-
тусисом у Републици, уз седмично извјештавање о свим
обољелим од свих здравствених установа у Републици;
2.3.9. обезбиједити смањење стопе инциденције носи-
лаца вируса хепатитиса Б за најмање 80% спровођењем
сљедећих мјера:
2.3.9.1. континуирана имунизација дјеце против хепа-
титиса Б у првој години живота,
2.3.9.2. вршење епидемиолошког надзора и серолошког
испитивања обољелих лица и лица која су у контакту са
обољелима од хепатитиса Б,
2.3.9.3. спровођење континуираног седмичног прија-
вљивања и регистрације обољелих од хепатитиса Б од свих
здравствених установа у Републици,
2.3.9.4. спровођење вакцинације здравствених радника,
ученика и студената здравствене струке и лица из осјетљивих
група становништва (популације под повећаним ризиком),
2.3.9.5. вршење серолошких испитивања крви добро-
вољних давалаца крви,
2.3.9.6. обезбјеђење тестирања трудница у трећем три-
местру трудноће на хепатитис Б,
2.3.9.7. едукација становништва и циљано осјетљивих
група становништва у вези са превенцијом појаве и развоја
хепатитиса Б;
2.3.10. обезбиједити смањење стопе инциденције и
морталитета од туберкулозе спровођењем сљедећих мјера:
2.3.10.1. обезбиједити успјешно лијечење 85% новоот-
кривених обољелих (бактериолошки потврђених случаје-
ва), те рано откривање обољелих са више од 70% новоре-
гистрованих обољелих лица,
2.3.10.2. спровођење високог обухвата вакцинацијом
новорођенчади против туберкулозе од најмање 95%,
2.3.10.3. спровођење активног епидемиолошког надзо-
ра над контактима лица обољелог од туберкулозе,
108 24.12.2019.
2.3.10.4. спровођење савјетовања и тестирања лица
обољелих од туберкулозе на ХИВ,
2.3.10.5. унапређење капацитета за откривање ново-
обољелих лица од туберкулозе (редовне супервизијске
посјете здравственим установама републичких координа-
тора који су задужени за контролу туберкулозе, квалитетно
пријављивање и вођење регистра обољелих од туберкулозе,
организацију едукације здравствених радника),
2.3.10.6. обезбјеђење стандардизованог система при-
купљања, праћења, евидентирања и извјештавања података
о туберкулози, у складу са захтјевима СЗО и ECDC,
2.3.10.7. унапређење третмана лица обољелих од ре-
спираторних инфекција у примарној здравственој заштити,
2.3.10.8. организација и спровођење истраживања која
се односе на контролу туберкулозе у Републици,
2.3.10.9. унапређење квалитета рада лабораторија у Ре-
публици, те спровођење контроле резистенције на лијекове
код свих обољелих од туберкулозе,
2.3.10.10. оспособљавање капацитета за превенцију, дијаг-
ностику и третман туберкулозе резистентне на лијекове,
2.3.10.11. развијање интердисциплинарног приступа и
побољшање комуникације у организацији контроле тубер-
кулозе у Републици,
2.3.10.12. унапређење контроле квалитета и управљања
антитуберкулотицима,
2.3.10.13. развој и дистрибуција здравствено-васпитног
материјала намијењеног за превенцију туберкулозе.
2.4. Смањење инциденције заразних болести које се
преносе полним путем обезбиједиће се спровођењем сље-
дећих мјера:
2.4.1. обезбиједити смањење стопе инциденције и
морталитета од ХИВ/AIDS и смањење стопе инциденције
оболијевања од гонореје, сифилиса и инфекција изазваних
хламидијама на основу:
2.4.1.1. спровођења активности откривања сумње на
болест и/или обољелих лица, уз обавезну лабораторијску
потврду дијагнозе,
2.4.1.2. обављања епидемиолошког надзора над обоље-
лима од ХИВ/AIDS, гонореје, сифилиса и инфекција иза-
званих хламидијама,
2.4.1.3. тестирања крви на ХИВ антитијела код циља-
них осјетљивих група становништва, добровољних давала-
ца крви, ткива и органа и трудница по епидемиолошким
индикацијама,
2.4.1.4. континуираног пријављивања обољелих од
ХИВ/AIDS, гонореје, сифилиса и инфекција изазваних хла-
мидијама од стране здравствених установа,
2.4.1.5. обезбјеђења одговарајуће терапије и лијечења
обољелих, у складу са протоколима лијечења,
2.4.1.6. едукације становништва и циљано осјетљивих
група становништва у вези са превенцијом ширења зара-
зних болести које се преносе полним путем.
2.5. Остале заразне болести и заразне болести које
пријете могућношћу развоја епидемија спријечити и сузби-
јати у складу са сљедећим:
2.5.1. обезбиједити смањење стопе морталитета у слу-
чајевима оболијевања од бактеријског менингитиса спро-
вођењем сљедећих мјера:
2.5.1.1. спровођење активности откривања сумње на
појаву болести и/или обољелих лица, уз обавезну лабора-
торијску потврду дијагнозе,
2.5.1.2. спровођење узрочног и благовременог лијечења
и хемиопрофилаксе лица која су била у контакту са обоље-
лим лицем,
2.5.1.3. континуирано пријављивање обољелих од бак-
теријског менингитиса од стране свих здравствених уста-
нова у Републици;
2.5.2. обезбиједити снижавање стопе инциденције и
морталитета хеморагијске грознице са бубрежним синдро-
24.12.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
мом и других хеморагијских грозница у природним жари-
штима спровођењем сљедећих мјера:
2.5.2.1. спровођење активности откривања сумње на
појаву болести и/или обољелих лица, уз обавезну лабора-
торијску потврду дијагнозе,
2.5.2.2. спровођење епидемиолошких истраживања код
сваког обољелог ради откривања извора и путева ширења
болести,
2.5.2.3. континуирана размјена информација о обоље-
лима/болести са представницима ветеринарског сектора у
Републици, те праћење броја мишоликих глодара и крпеља
у њиховим стаништима,
2.5.2.4. контрола вектора узрочника болести кроз иден-
тификацију, процјену степена инфестације и спровођење
превентивних и противепидемијских мјера,
2.5.2.5. континуирано спровођење мјера дезинфекције,
дезинсекције и дератизације у природним жариштима бо-
лести,
2.5.2.6. континуирано пријављивање обољелих од хе-
морагијске грознице са бубрежним синдромом и других
хеморагијских грозница од стране свих здравствених уста-
нова у Републици;
2.5.3. обезбиједити снижавање стопе инциденције и
морталитета од грипа спровођењем сљедећих мјера:
2.5.3.1. спровођење континуираног обавезног прија-
вљивања обољелих од грипа током трајања сезоне надзора
над грипом, а случајеви се пријављују путем збирне сед-
мичне пријаве у складу са дефиницијом случаја и дефини-
саним старосним групама (млађи од пет година, од пет до
14 година, од 15 до 29 година, од 30 година до 64 године,
старији од 64 године),
2.5.3.2. обављање континуиране анализе кретања се-
зонског грипа, акутних респираторних инфекција (АРИ),
инфекција сличних грипи (ИЛИ) и тешких акутних респи-
раторних инфекција (САРИ) у Републици, те припрема и
достављање извјештаја о томе здравственим установама у
Републици,
2.5.3.3. припрема и спровођење протокола узимања узо-
рака од обољелих ради идентификације узрочника,
2.5.3.4. праћење и процјена спровођења имунизације
против грипа у Републици,
2.5.3.5. праћење обољелих са компликацијама насталим
усљед оболијевања од грипа у Републици;
2.5.4. обезбиједити снижавање стопе инциденције
осталих заразних болести (заразне болести од већег јавно
здравственог значаја) спровођењем сљедећих мјера:
2.5.4.1. спровођење континуираног рутинског прија-
вљивања података о обољелима од заразних болести,
2.5.4.2. спровођење активног епидемиолошког надзо-
ра над заразним обољењима у епидемијама и спровођење
свих противепидемијских мјера,
2.5.4.3. oбављањe лабораторијског испитивања прили-
ком сваког постављања дијагнозе према дефиницији слу-
чаја, а код сумње на епидемију, лабораторијско испитивање
на узорку случајева,
2.5.4.4. спровођење мјера спречавања уношења каран-
тинских и тропских болести у Републику,
2.5.4.5. спровођење мјера потребних за елиминацију
бјеснила код људи,
2.5.4.6. спровођење епидемиолошког надзора над
обољелим од компликација насталих код стрептококних
инфекција,
2.5.4.7. спровођење епидемиолошког надзора над
обољелим од: тетануса, трбушног тифуса, бруцелозе, ле-
птоспирозе, туларемије, кју грознице, лајмске борелиозе,
антракса, салмонелозe,
2.5.4.8. континуирано извјештавање свих нивоа здрав-
ственог система;
2.5.5. обезбиједити снижавање стопе инциденције хепа-
титиса Ц на основу:
108 7
2.5.5.1. спровођења циљаних активности у вези са пре-
венцијом појаве и ширења хепатитиса Ц у ризичним попу-
лацијама,
2.5.5.2. израде епидемиолошких, те лабораторијских
смјерница у оквиру активности спречавања и сузбијања
хепатитиса Ц,
2.5.5.3. подизања знања и свјесности здравствених рад-
ника у вези са начинима спречавања и сузбијања хепати-
тиса Ц,
2.5.5.4. активног тражења лица заражених хепатитисом
Ц и обављања активног епидемиолошког надзора над кон-
тактима,
2.5.5.5. вршења здравствено-васпитног рада у породи-
цама заражених лица.
2.6. Унапређење спречавања и сузбијања интрахоспи-
талних инфекција спроводиће се у складу са сљедећим мје-
рама:
2.6.1. утврђивање карактеристика ризика и процјена
ризика за настанак интрахоспиталне инфекције ради успо-
стављања процедура и поступака, те дефинисање критич-
них тачака здравствене установе који су од значаја за развој
интрахоспиталне инфекције и антимикробне резистенције,
2.6.2. континуирана подршка здравственим установама
за израду и спровођење програма спречавања и сузбијања
интрахоспиталних инфекција у здравственим установама
(са контролом антимикробне резистенције),
2.6.3. континуирано прикупљање података о интрахо-
спиталним инфекцијама и инфекцијама изазваним бакте-
ријама резистентним на антимикробне лијекове,
2.6.4. континуиран епидемиолошки надзор здравствене
установе, са нагласком на организационим јединицама са
високим степеном ризика за настанак интрахоспиталних
инфекција и за настанак антимикробне резистенције,
2.6.5. вршење активности на раном откривању и спро-
вођењу свих мјера сузбијања интрахоспиталне инфекције и
антимикробне резистенције,
2.6.6. спровођење студије преваленције, сваке треће го-
дине, ради евидентирања интрахоспиталних инфекција и
процјене коришћења антибиотика у здравственој установи,
2.6.7. континуиране контроле стерилизације и стерил-
ности материјала и правилног одлагања инфективног ме-
дицинског отпада,
2.6.8. организација студије инциденције интрахоспи-
талних инфекција према потреби,
2.6.9. едукација и спровођење свих мјера заштите па-
цијента, здравственог радника, здравственог сарадника,
другог запосленог лица у здравственој установи, студента
и ученика средње школе који обављају практичну наставу
у здравственој установи и посјетилаца и волонтера у здрав-
ственој установи.
2.7. Снижавање инциденције антропозооноза вршиће
се, између осталог, и у складу са:
2.7.1. континуираним епидемиолошким надзором поја-
ве антропозооноза у јединици локалне самоуправе, од-
носно Републици,
2.7.2. размјеном података и припреме заједничких
извјештаја здравствене и ветеринарске службе о резервоа-
рима, изворима и путевима преношења антропозооноза и
њихових узрочника и њиховој отпорности на антибиотска
средства у Републици,
2.7.3. заједничким активностима здравствене и ветери-
нарске службе у одговору на епидемије изазване антропо-
зоонозама,
2.7.4. контролом вектора, те активностима дератизација
и дезинсекција.
2.8. Унапређење припремљености и одговора на ван-
редне ситуације настале усљед појаве заразних болести
спроводиће се на основу сљедећих мјера:
2.8.1. израда планова припремљености и одговора
здравствених установа на ванредне ситуације, са дијелом
8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
који се односи на спречавање и сузбијање заразних болести
у ванредној ситуацији,
2.8.2. јачање и одржавање капацитета за откривање,
процјену, одговор, пријављивање и извјештавање о за-
разним обољењима у ванредној ситуацији,
2.8.3. унапређење координације свих релевантних
здравствених установа и предузимања превентивних мје-
ра да би се спријечило ширење и смањило оптерећење по
заједницу и појединца, настало усљед појаве заразних бо-
лести, у ванредној ситуацији (хигијенске и санитарне мје-
ре, вакцинација, антибиотска и антивирална терапија),
2.8.4. побољшање комуникације и координације здрав-
ственог сектора и цивилне заштите, полиције, других слу-
жби заштите и спасавања, те медија како је предвиђено
плановима кризне комуникације здравствених установа,
2.8.5. обезбјеђење едукације здравствених радника о
питању припреме и одговора на ванредну ситуацију ради
унапређења организације рада (планирање и алокација ре-
сурса, транспорт обољелих, изолација, деконтаминација),
убрзавања процедура (набавка вакцина и антимикробних,
те антивиралних лијекова и лабораторијског материјала
и ДДД средстава), те унапређења здравствено-васпитног
рада са становништвом (у складу са начинима преношења
и путевима ширења заразних болести).
2.9. Подизање свијести становништва о позитивним
животним стиловима значајним за превенцију и контролу
заразних болести обављаће се и спровођењем сљедећих
мјера:
2.9.1. унапређење информисаности становништва о
значају и величини проблема заразних болести путем ра-
зличитих комуникационих канала (телевизија, радио, ин-
тернет, новине), са нагласком на допринос сваког поједин-
ца и заједнице на пољу спречавања и сузбијања заразних
болести,
2.9.2. израда педагошко-методолошког оквира едука-
ције предавача за спровођење здравствено-васпитног рада
о позитивним животним стиловима значајним за превен-
цију и контролу заразних болести (навике и ставови у вези
са личношћу и колективном хигијеном, коришћење хи-
гијенски исправне воде, адекватна диспозиција отпадних
материја, значај правилне исхране у подизању отпорности
организма према заразним обољењима, штетне навике и
понашања који утичу на имуни систем, вакцинације, при-
државање прописане антимикробне терапије),
2.9.3. континуирана подршка организацији различитих
здравствено-васпитних активности (предавања, разговор
[индивидуални, пленарни, допунски], рад са малом гру-
пом, организациони састанак, семинари и савјетовања)
здравствених установа о теми развоја и усвајања позитив-
них животних стилова значајних за превенцију и контролу
заразних болести,
2.9.4. обезбјеђење континуиране подршке активности-
ма јединице локалне самоуправе у спречавању и сузбијању
заразних болести оспособљавањем становништва за само-
заштиту.
2.10. Унапређење здравља становништва смањењем
епидемиолошког ризика за настанак заразних болести у
области водоснабдијевања и диспозиције отпадних мате-
рија вршиће се и у складу са сљедећим мјерама:
2.10.1. обављање континуираног надзора квалитета
воде за пиће кроз фазе контроле извора водоснабдијевања,
прераде и дистрибуције воде за пиће,
2.10.2. обезбјеђење заштите од загађења изворишта која
експлоатишу воду за пиће у нормалним условима експлоа-
тације просјечног годишњег циклуса, али и у условима који
нису уобичајени, али се могу очекивати (суше, поплаве,
земљотреси),
2.10.3. дефинисање зоне и појасева санитарне заштите
(око бунара и каптажа за захватање подземне воде, око мје-
ста на којем се вода захвата са ријечног тока и акумулације)
са јасном ознаком зона строге санитарне заштите, зона
шире санитарне заштите и зона санитарног посматрања и
активна контрола санитарног режима у наведеним зонама,
108 24.12.2019.
2.10.4. обављање континуираног надзора и контроле
испуштања канализационих отпадних вода и пољопри-
вредног отпада, уз прецизирање мјеста за диспозицију ко-
муналног и опасног отпада,
2.10.5. обезбјеђење заштите изворишта подземних вода
од отпадних материја, продора површинских вода и попла-
ва или од приступа људи и животиња,
2.10.6. израда приједлога краткорочних и дугорочних
мјера за отклањање недостатака у водоводима који могу да
допринесу појави хидричних епидемија,
2.10.7. унапређење праћења и евиденције регистрова-
них објеката водоснабдијевања (локални и/или централни
водоводи),
2.10.8. унапређење комуникације и координације свих
заинтересованих страна ради обезбјеђења здравствено
исправне воде за пиће,
2.10.9. популаризација значаја здравствене безбједно-
сти воде по здравље становништва кроз медије и континуи-
ране едукације инспекцијских органа,
2.10.10. унапређење размјене података између различи-
тих заинтересованих страна у вези са постојећим депонија-
ма са приказом депонованих врста отпада према каталогу
отпада,
2.10.11. утврђивање санитарног стања диспозиције от-
падних материја и предлагање мјера за отклањање утврђе-
них недостатака,
2.10.12. унапређење мултисекторске сарадње у избору
локација за коначно депоновање чврстог отпада и сарадња
у области праћења квалитета отпадних вода,
2.10.13. формирање листе загађивача који производе ра-
зличите врсте отпада, а којима је потребна санација,
2.10.14. припрема и организација едукација особља
и даље обезбјеђење услова за здравствено безбједно са-
купљање, раздвајање, одлагање и трајно збрињавање меди-
цинског (из здравствених установа) и другог биохазардног
отпада (из клаоница, ветеринарских амбуланти, завода/ин-
ститута),
2.10.15. организовање систематског праћења и евалу-
ација производње и начина одлагања различитих врста от-
пада,
2.10.16. мобилизација партнера у локалној заједници за
идентификовање и рјешавање проблема настанка заразних
болести у области водоснабдијевања и диспозиције отпад-
них материја.
2.11. Смањење епидемиолошког ризика за настанак за-
разних болести изазваних лошим хигијенским условима
и лошим хигијенским навикама у школским и предшкол-
ским објектима, те другим установама у којима се пружају
услуге колективног смјештаја обављаће се у складу са сље-
дећим мјерама:
2.11.1. адаптација постојећих и изградња нових објека-
та водоснабдијевања у школским и предшколским објекти-
ма, обезбјеђење хигијенски исправне воде, уз унапређење
знања и вјештина особља које је задужено за управљање
објектом за водоснабдијевање,
2.11.2. континуирано праћење и процјена стања водо-
снабдијевања школских и предшколских објеката,
2.11.3. унапређење сарадње здравствених, школских
и предшколских установа и других установа у којима се
пружају услуге колективног смјештаја ради обезбјеђења
редовног праћења хигијенско-епидемиолошке ситуације и
здравствене безбједности воде у сврху правовременог пре-
дузимања превентивних мјера,
2.11.4. обезбјеђење годишње процјене мјера спроведе-
них у школским и предшколским установама ради смањења
епидемиолошког ризика за настанак заразних болести иза-
званих лошим хигијенским условима и навикама,
2.11.5. обављање редовног надзора хигијенско-санитар-
ног стања у школским и предшколским установама,
2.11.6. континуирано спровођење здравственог надзора
над лицима која раде на припреми хране и одржавању чи-
24.12.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
стоће у школским и предшколским установама и над лици-
ма која долазе у контакт са дјецом у тим установама,
2.11.7. унапређење знања предшколске и школске дје-
це из области личне хигијене и хигијене школског и пред-
школског објекта, односно у складу са потребом објекта
другог колективног смјештаја у којем лица бораве,
2.11.8. континуиран надзор здравствене исправности
намирница и готових оброка, те воде за пиће у школским и
предшколским установама и другим објектима колективног
смјештаја,
2.11.9. континуирано спровођење дезинфекције, дезин-
секције и дератизације у школским и предшколским уста-
новама и другим објектима колективног смјештаја.
2.12. Смањење инциденције оболијевања становни-
штва од заразних болести поријеклом из контаминиране
хране вршиће се и спровођењем сљедећих мјера:
2.12.1. континуирани хигијенско-санитарни надзор
објеката у којима се врши руковање храном,
2.12.2. мултидисциплинарна сарадња, обезбјеђење ефи-
касне контроле здравствене исправности намирница кроз
цијели процес од производње до продаје хране,
2.12.3. континуирани здравствени надзор особља које
учествује у било којем дијелу процеса од производње до
продаје хране,
2.12.4. континуирано пријављивање случајева болести
који се доводе у везу са контаминираном храном,
2.12.5. спровођење лабораторијске потврде узрочника
болести у свим случајевима у којима се обољење може до-
вести у везу са контаминираном храном,
2.12.6. континуирано праћење здравствене исправно-
сти хране кроз њену анализу, са процјеном ризика по стање
здравља становништва.
3. Инструкција за спровођење имунизације и хемио-
профилаксе
3.1. Инструкцијом за спровођење имунизације и хе-
миопрофилаксе усмјерава се спровођење обавезне и пре-
поручене имунизације и хемиопрофилаксе као дијела
здравствене заштите становништва Републике коју пружају
здравствене установе.
3.2. Инструкцијом се дефинише против којих боле-
сти се врши имунизација и хемиопрофилакса, категорије
лица које подлијежу имунизацији и хемиопрофилакси,
врста имунолошког препарата, односно лијекова за хе-
миопрофилаксу, начин чувања имунолошког препарата,
календар имунизације са оптималним роковима примје-
не имунолошких препарата и дозвољеним одступањима,
начин апликације, ограничења и дозвољене могућности
симултане и комбиноване примјене имунолошких пре-
парата, посебне контраиндикације за сваки имунолошки
препарат и начин евиденције и контроле вакциналног
статуса.
3.3. Вакцинација је обавезна против сљедећих болести:
3.3.1. хепатитиса Б, туберкулозе, дифтерије, тетануса,
пертусиса, полиомијелитиса, хемофилус инфлуенце типа Б,
морбила, рубеоле и паротитиса за лица одређеног узраста
до навршених 19 година као систематска имунизација пре-
ма обавезном календару вакцинације и
3.3.2. хепатитиса Б, бјеснила, тетануса, менингококне и
пнеумоконе болести за лица изложена повећаним ризицима
оболијевања од тих болести.
3.4. Вакцинација као препоручена обавља се код:
3.4.1. путника у међународном саобраћају који путује у
државе у којима су ендемичне жута грозница, колера и ме-
нингококна болест, односно у државе које захтијевају вак-
цинацију против тих или других вакцинама превентивних
болести и обезбјеђује се на трошак путника и
3.4.2. лица према индикацијама против хепатитиса А и
Б, грипа, обољења изазваних стрептококом пнеумоније.
3.5. Имунизација специфичним имуноглобулином је
обавезна за лица којима је, по епидемиолошким индика-
108 9
цијама, потребна постекспозициона заштита против тета-
нуса, бјеснила и хепатитиса Б.
3.6. Хемиопрофилакса се спроводи код лица која су
изложена повећаном ризику инфекције од туберкулозе,
бактеријског менингитиса и маларије, а по епидемиоло-
шким индикацијама и код лица која су изложена другим
заразним болестима.
3.7. Имунизација против одређених заразних болести
обухвата:
3.7.1. обавезну систематску имунизацију дјеце и омла-
дине одређеног узраста,
3.7.2. имунизацију лица према епидемиолошким инди-
кацијама,
3.7.3. имунизацију лица према клиничким индикација-
ма,
3.7.4. имунизацију путника у међународном саобраћају.
3.8. Систематска имунизација дјеце и омладине против
туберкулозе подразумијева:
3.8.1. обавезну вакцинацију против туберкулозе која
се обавља по рођењу, прије отпуштања из породилишта
здравствене установе, једном дозом BCG вакцине,
3.8.2. дјеца рођена ван здравствене установе, односно
дјеца која нису вакцинисана у породилишту позивају се и
вакцинишу у здравственој установи која врши систематску
имунизацију до навршена два мјесеца живота,
3.8.3. вакцинацију против туберкулозе која се врши без
претходног туберкулинског тестирања,
3.8.4. вакцинацију против туберкулозе која се обавља
вакцином против туберкулозе искључиво интрадермално, у
предјелу делтоидног мишића, на споју унутрашње и спољ-
не стране лијеве надлактице, у дози од 0,1 ml суспензије;
ожиљак од вакцинације против туберкулозе контролише се
три до шест мјесеци након вакцинисања,
3.8.5. дјеца која немају ожиљак или је пречник ожиљка
мањи од 3 mm одмах се поново вакцинишу; вакцинација се
може поновити највише три пута и спроводи се прије него
што дијете наврши годину дана живота,
3.8.6. осим општих контраиндикација наведених у Пра-
вилнику о имунизацији и хемиопрофилакси (у даљем тек-
сту: Правилник), посебна контраиндикација за примјену
вакцине против туберкулозе је тешка имунодефицијенција
настала усљед ХИВ инфекције или неког другог узрока. Та-
кође, вакцина се не даје новорођенчади са тјелесном тежи-
ном мањом од 2000 грама.
3.9. Систематска имунизација дјеце и омладине против
хепатитиса Б подразумијева:
3.9.1. обавезну вакцинацију против хепатитиса Б која
се обавља давањем три дозе вакцине за дјецу 0,5 ml, дубоко
интрамускуларно у антеролатерални дио бутине или делто-
идни мишић десне руке, по шеми: након рођења, са мјесец
дана и са шест мјесеци,
3.9.2. прву дозу вакцине која се обавезно даје у прва 24
сата након рођења код дјеце HBsAg негативних мајки, од-
носно у првих 12 сати након рођења код дјеце HBsAg пози-
тивних мајки и мајки непознатог HBsAg статуса,
3.9.3. ако се вакцинација не комплетира у препорученом
термину, спроводи се што је прије могуће, без понављања
већ примљених доза. У том случају је потребно поштова-
ти минимални размак између појединих доза: минимални
размак између прве и друге дозе хепатитис Б вакцине је
четири седмице, између друге и треће дозе осам седмица,
а минимални размак између прве и треће дозе је шеснаест
седмица. Трећа доза вакцине против хепатитиса Б код дјеце
HBsAg негативних мајки не даје се прије узраста од шест
мјесеци,
3.9.4. код дјеце HBsAg позитивних мајки вакцинација
се врши давањем четири дозе вакцине по шеми: након
рођења, са мјесец дана, са два мјесеца и са 12 мјесеци. Прва
доза вакцине код ове дјеце мора се дати у првих 12 сати
након рођења, уз истовремену примјену хепатитис Б иму-
ноглобулина у супротни екстремитет,
10 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
3.9.5. дјеца HBsAg позитивних мајки тестирају се на
HBsAg и анти-HBs један до два мјесеца након посљедње
дозе вакцине, али не прије узраста од девет мјесеци. Ако је
HBsAg негативан и анти-HBsAg позитиван, дјеца се могу
сматрати заштићеном од инфекције хепатитисом Б,
3.9.6. новорођенчад са порођајном тежином мањом од
2000 грама имају лошији одговор на вакцину против хе-
патитиса Б прије узраста од мјесец дана, те се овој дјеци
прва доза вакцине против хепатитиса Б даје када наврше
мјесец дана живота. Ово не важи за новорођенчад HBsAg
позитивних мајки, која се обавезно вакцинишу једном до-
зом вакцине против хепатитиса Б, уз истовремену примјену
имуноглобулина, најкасније 12 сати након рођења. Код ове
новорођенчади, ако им је порођајна тежина мања од 2000
грама, доза вакцине против хепатитиса Б дата на рођењу
не рачуна се у даљем процесу вакцинације, тј. дијете се
вакцинише са још четири дозе вакцине: прва доза са навр-
шених мјесец дана живота, друга мјесец дана након прве,
трећа два мјесеца након прве и четврта 12 мјесеци након
прве дозе,
3.9.7. у узрасту од 11 година (шести разред основне
школе) контролише се вакцинални статус и дјеца која су
пропустила вакцинацију против хепатитиса Б вакцинишу
се са три дозе вакцине, по шеми 0, 1, 6. Ако су некомплетно
вакцинисана против хепатитиса Б, вакцинација се компле-
тира.
3.10. Систематска имунизација дјеце и омладине про-
тив дифтерије, тетануса и пертусиса подразумијева:
3.10.1. обавезну вакцинацију против дифтерије, која се
спроводи код дјеце са навршена два мјесеца живота,
3.10.2. обавезну вакцинацију против тетануса, која се
спроводи код дјеце са навршена два мјесеца живота,
3.10.3. обавезну вакцинацију против пертусиса, која се
спроводи код дјеце са навршена два мјесеца живота,
3.10.4. вакцинацију против дифтерије, тетануса и пер-
тусиса, која се спроводи код дјеце са навршена два мјесеца
живота, давањем три дозе ДТаП вакцине. Размак између
доза вакцине не смије бити краћи од четири седмице, од-
носно мора бити у складу са упутством произвођача,
3.10.5. прву ревакцинацију против дифтерије, тетануса
и пертусиса, која се врши давањем ДТаП вакцине дјеци са
навршених 18 мјесеци живота, годину дана од потпуне вак-
цинације против дифтерије, тетануса и пертусиса,
3.10.6. другу ревакцинацију против дифтерије, тетану-
са и пертусиса, која се спроводи код дјеце узраста шест или
седам година, тј. приликом уписа у основну школу, давањем
вакцине против дифтерије, тетануса и пертусиса (ДТаП),
3.10.7. трећу ревакцинацију против дифтерије и тетану-
са, која се спроводи код дјеце узраста 14 година (завршни
разред основне школе), давањем вакцине против дифтерије
и тетануса за одрасле (дТ),
3.10.8. осим општих контраиндикација наведених у
Правилнику, посебне контраиндикације за имунизацију
против пертусиса су еволутивне неуролошке болести (не-
контролисана епилепсија, инфантилни спазми, прогресив-
на енцефалопатија и друга стања наведена у упутству за
коришћење вакцине).
3.11. Систематска имунизација дјеце и омладине про-
тив дјечје парализе подразумијева:
3.11.1. обавезну вакцинацију против дјечје парализе да-
вањем инактивне полио вакцине (ИПВ), која се спроводи
код дјеце са навршена два мјесеца живота,
3.11.2. вакцинацију против дјечје парализе, која се
спроводи код дјеце са навршена два мјесеца, давањем три
дозе инактивне полио вакцине (ИПВ). Размак између доза
не смије бити краћи од четири седмице,
3.11.3. прву ревакцинацију против дјечје парализе, која
се врши давањем инактивне полио вакцине (ИПВ) годину
дана од дана кад је примљена трећа доза вакцине против
дјечје парализе,
3.11.4. другу ревакцинацију против дјечје парализе,
која се спроводи код дјеце узраста шест или седам година,
108 24.12.2019.
односно приликом уписа у основну школу, давањем инак-
тивне полио вакцине (ИПВ).
3.12. Систематска имунизација дјеце и омладине про-
тив болести које изазива хемофилус инфлуенце типа б по-
дразумијева:
3.12.1. обавезну вакцинацију против хемофилуса ин-
флуенце типа б, која се спроводи код све дјеце са навршена
два мјесеца живота, давањем три дозе вакцине, у интерва-
лу који не смије бити краћи од четири седмице, односно у
складу са упутством произвођача,
3.12.2. ако вакцинација није започета код дјетета до на-
вршених шест мјесеци живота, вакцинација се спроводи
давањем двије дозе вакцине против хемофилуса инфлуенце
типа б у размаку који не смије бити краћи од четири седмице,
3.12.3. ако вакцинација није започета код дјетета до 12
мјесеци, вакцинација се спроводи давањем једне дозе вак-
цине против хемофилуса инфлуенце типа б до навршених
пет година живота и
3.12.4. ревакцинацију против хемофилуса инфлуенце
типа б, која се спроводи годину дана након спроведене вак-
цинације.
3.13. Систематска имунизација дјеце и омладине про-
тив морбила, рубеоле и паротитиса (МРП) подразумијева:
3.13.1. обавезну вакцинацију против морбила, рубеоле
и паротитиса, која се спроводи код дјеце са навршених 12
мјесеци,
3.13.2. вакцинација се спроводи једном дозом МРП вак-
цине,
3.13.3. обавезну вакцинацију против морбила, рубеоле
и паротитиса, која се спроводи код дјеце и омладине која
нису вакцинисана, нису потпуно вакцинисана или о томе
не посједују уредну документацију,
3.13.4. доктор медицине који обавља вакцинацију ду-
жан је да родитељу/-има или старатељу/-има дјетета дā ин-
формације о ризицима повезаним са оболијевањем од мор-
била, рубеоле и паротитиса и о добробитима имунизације
против наведених болести,
3.13.5. вакцинација код дјевојчица у складу са тачком
3.13.3. овог програма врши се након што доктор медици-
не који обавља вакцинацију искључи могућност постојања
трудноће и упозори на све компликације трудноће унутар
28 дана од дана вакцинације,
3.13.6. прележано обољење (морбили, рубеола или па-
ротитис) није контраиндикација за примјену вакцине про-
тив ових болести,
3.13.7. ревакцинацију против морбила, рубеоле и паро-
титиса, која се спроводи код дјеце узраста шест или седам
година, односно приликом уписа у основну школу,
3.13.8. ако се дијете вакцинише касније од препоруче-
ног периода, размак између вакцинације и ревакцинације
не смије бити краћи од четири седмице,
3.13.9. заштита против морбила, рубеоле и паротитиса
је потпуна ако су примљене двије дозе вакцине.
3.14. У случају да се систематска имунизација лица
одређеног узраста не комплетира у препорученом року, те
у случају да не постоје контраиндикације за обављање си-
стематске имунизације, препоручује се да се систематска
имунизација према овој инструкцији заврши што је прије
могуће, без понављања већ примљених доза.
3.15. Обавезна активна имунизација лица изложених
одређеним заразним болестима подразумијева:
3.15.1. обавезну вакцинацију против хепатитиса Б, која
се спроводи код свих невакцинисаних и непотпуно вакци-
нисаних здравствених радника и сарадника, укључујући
ученике и студенте здравствено-образовне струке који до-
лазе у контакт са инфективним материјалом;
3.15.2. обавезну вакцинацију против хепатитиса Б, која
се спроводи и код:
3.15.2.1. болесника на хемодијализи,
3.15.2.2. болесника који болују од хемофилије,
24.12.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
3.15.2.3. запослених и штићеника завода за заштиту
лица са менталним поремећајима,
3.15.2.4. инјекционих корисника дрога,
3.15.2.5. полних партнера HBsAg позитивних лица,
3.15.2.6. лица која раде на одржавању чистоће у јавним
комуналним предузећима,
3.15.2.7. лица која пружају услугу тетоваже, пирсинга и
других захвата који нарушавају интегритет коже,
3.15.2.8. лица која се налазе у установама на издржава-
њу кривичних санкција,
3.15.2.9. пацијената који се упућују на трансплантацију
органа и ткива,
3.15.2.10. других лица код којих се утврди епидемиоло-
шка индикација;
3.15.3. вакцинацију лица експонираних одређеним за-
разним болестима која подлијежу обавезној вакцинацији
против хепатитиса Б, а вакцинација се врши након прет-
ходног тестирања на укупна анти-HBc антитијела;
3.15.4. вакцинацији против хепатитиса Б не подлијежу
лица код којих се утврди присуство анти-HBc антитијела;
3.15.5. вакцинацију лица експонираних одређеним за-
разним болестима која подлијежу обавезној вакцинацији
против хепатитиса Б, а вакцинација се врши давањем три
дозе вакцине за одрасле по 1 ml, дубоко интрамускуларно,
по шеми: приликом постављања индикација, за мјесец дана
и за шест мјесеци; болесницима на хемодијализи даје се
двострука доза вакцине за одрасле;
3.15.6. поствакцинално тестирање имуног одговора на
вакцинацију против хепатитиса Б, које се обавезно спрово-
ди код особа код којих даљи клинички менаџмент зависи
од познавања њиховог имунолошког статуса. Овдjе спадају
здравствени радници и сарадници, студенти и ученици
здравствено-образовне струке, који су у свом раду изло-
жени процедурама ризичним за пренос хепатитиса Б, лица
која пружају услуге тетоваже, пирсинга и других процеду-
ра које нарушавају интегритет коже и хронични болесници
на хемодијализи, особе са ХИВ-ом, друге имунокомпроми-
товане особе, те сексуални партнери HBsAg позитивних
особа;
3.15.7. поствакцинално тестирање обавља се један до
два мјесеца након посљедње дозе вакцине против хепа-
титиса Б, мјерењем титра анти-HBs антитијела. Заштита
против хепатитиса Б је постигнута ако је титар анти-HBs
антитијела 10 mIU/ml и већи;
3.15.8. ако је титар анти-HBs антитијела мањи од 10
mIU/ml један до два мјесеца након посљедње дозе вакцине,
примјењује се још једна серија од три дозе вакцине против
хепатитиса Б (прва доза одмах, друга доза мјесец дана на-
кон прве и трећа доза шест мјесеци након прве дозе), те по-
нављање теста на анти-HBs антитијела један до два мјесеца
након треће дозе. Ако ни након друге серије од три дозе
вакцине титар анти-HBs антитијела не буде већи од 10 mIU/
ml, сматра се да особа не може да развије поствакцинални
имунитет против хепатитиса Б;
3.15.9. на основу налаза о титру анти-HBs антитијела,
Институт здравственим радницимa издаје потврду о иму-
ном статусу након вакцинације против хепатитиса Б;
3.15.10. здравствена установа води регистар запосле-
них здравствених радника који не могу да развију поствак-
цинални имунитет против хепатитиса Б и доставља инфор-
мацију Институту;
3.15.11. код особа код којих је титар анти-HBs антитије-
ла 10 mIU/ml и већи један до два мјесеца након посљедње
дозе вакцине није потребна ревакцинација против хепати-
тиса Б, периодично провјеравање титра антитијела, нити
постекспозициона заштита против хепатитиса Б;
3.15.12. за здравствене раднике, ученике и студенте
здравствене струке и друге категорије изложене инфекцији
хепатитис Б вирусом који су потпуно вакцинисани против
хепатитиса Б у дјетињству потребно је да се уради тест на
антитијела анти-HBs. Ако је резултат теста ≥10 mIU/ml,
108 11
сматра се да су заштићени од хепатитис Б инфекције. Ако
резултат анти-HBs теста буде мањи од 10 mIU/ml, потребно
је дати једну дозу вакцине против хепатитиса Б, тзв. дијаг-
ностичку дозу. Један до два мјесеца након те дозе вакцине
потребно је урадити тест на анти-HBs. Ако вриједност те-
ста буде ≥10 mIU/ml, сматра се да имају адекватну заштиту.
Ако након једне дозе вакцине вриједност антитијела и даље
буде мања од 10 mIU/ml, комплетира се вакцинација са
укупно три дозе вакцине и поново се провјерава поствак-
цинални имуни одговор;
3.15.13. у случају акцидента, спровођење постекспози-
ционе профилаксе зависи од HBsAg статуса извора и вак-
циналног и анти-HBs статуса здравственог радника;
3.15.14. у случају акциденталне инокулације крви за
коју се потврди да је HBsAg негативна, код претходно вак-
цинисаних особа није потребно спроводити постекспози-
циону заштиту, а код претходно невакцинисаних и непот-
пуно вакцинисаних потребно је комплетирати вакцинацију;
3.15.15. у случају акциденталне инокулације HBsAg
позитивне крви код невакцинисаних и особа код којих је
непознат вакцинални статус, примјењује се брза шема
вакцинације са четири дозе: приликом постављања инди-
кација, за мјесец дана, за два мјесеца и за 12 мјесеци, уз да-
вање једне дозе хепатитис Б имуноглобулина (минимално
500 ИЈ, односно у складу са упутством произвођача за дату
индикацију) истовремено са првом дозом вакцине, у супро-
тни екстремитет. Један до два мјесеца након посљедње дозе
ради се тест на анти-HBs;
3.15.16. у случају акциденталне инокулације HBsAg по-
зитивне крви код потпуно вакцинисане особе код које није
познат анти-HBs статус, потребно је урадити тест на ан-
ти-HBs и поступити у складу са статусом: ако је титар ан-
ти-HBs већи од 10 mIU/ml, није потребан третман, а ако је
мањи од 10 mIU/ml, дати једну дозу хепатитис Б имуногло-
булина (минимално 500 ИЈ, односно у складу са упутством
произвођача за дату индикацију) и почети ревакцинацију са
три дозе хепатитис Б вакцине по шеми 0, 1, 6, те поновити
тест на анти-HBs мјесец или два мјесеца након треће дозе;
3.15.17. у случају акциденталне инокулације HBsAg
позитивне крви код непотпуно вакцинисане особе, при-
мјењује се једна доза хепатитис Б имуноглобулина (мини-
мално 500 ИЈ, односно у складу са упутством произвођача
за дату индикацију) и комплетира се вакцинација;
3.15.18. у случају акциденталне инокулације HBsAg
позитивне крви код особе која не може да развије поствак-
цинални имунитет након вакцинације против хепатитиса Б
ни након двије комплетне серије вакцинације (укупно шест
доза вакцине), потребно је примијенити хепатитис Б иму-
ноглобулин у двије дозе, прву дозу одмах, а другу након
мјесец дана;
3.15.19. ревакцинацију против хепатитиса Б, која се
спроводи код болесника на хемодијализи и у случајевима
имунодефицијенције, ако не постоји заштитни титар анти-
тијела, једном дозом вакцине;
3.15.20. вакцинацију против тетануса, осим лица одре-
ђеног узраста, којој обавезно подлијежу и сва лица након
повређивања, без обзира на узраст, у случајевима када та
лица нису потпуно вакцинисана и ревакцинисана;
3.15.21. вакцинацију против тетануса у случају по-
вређивања, а вакцинација се врши на сљедећи начин:
3.15.21.1. код чистих и мањих рана, невакцинисаним и
непотпуно вакцинисаним лицима (која су примила мање од
три дозе вакцине која садржи тетанус компоненту) даје се
доза вакцине, те се комплетира вакцинални статус у складу
са препорукама за одговарајући узраст,
3.15.21.2. код чистих и мањих рана потпуно вакциниса-
ним лицима код којих је од посљедње дозе прошло више од
10 година даје се једна доза вакцине,
3.15.21.3. код рана које нису чисте (као што су ране кон-
таминиране земљом, фецесом, блатом, пљувачком, дубоке
ране, убодне ране, прострелне ране, ране са девитализира-
ним ткивом као нагњечења, опекотине, смрзотине, гангрене
и слично) невакцинисаним, непотпуно вакцинисаним лици-
12 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
ма и лицима која немају доказ да су вакцинисана даје се 250
ИJ имуноглобулина против тетануса и прва доза вакцине
у различите руке; друга доза вакцине даје се након мјесец
дана, а трећа доза након годину данa од давања прве дозе,
3.15.21.4. код рана које нису чисте лицима која су
потпуно вакцинисана и ревакцинисана прије више од десет
година даје се 250 ИJ имуноглобулина и једна доза вакцине,
3.15.21.5. код рана које нису чисте лицима која су
потпуно вакцинисана и ревакцинисана прије више од пет,
али не више од десет година, даје се једна доза вакцине;
3.15.22. код тетаногених рана старијих од 12 сати, ком-
пликованих или јако запрљаних земљом или другим стра-
ним тијелима даје се двострука доза имуноглобулина;
3.15.23. у случају када постоје индикације за имуниза-
цију повријеђених лица против тетануса, не узимају се у
обзир контраиндикације;
3.15.24. обавезној имунизацији против бјеснила по-
длијеже лице:
3.15.24.1. које је угризла или на други начин поврије-
дила бијесна или на бјеснило сумњива дивља или домаћа
животиња,
3.15.24.2. које је угризла животиња непознатог власни-
ка, која се не може држати под десетодневном ветеринар-
ском контролом,
3.15.24.3. које је угризла животиња која у року од десет
дана од дана повреде покаже знакове бјеснила, угине, буде
убијена или одлута,
3.15.24.4. које је својим поступцима могло бити зараже-
но преко оштећене коже или слузокоже,
3.15.24.5. које је повријеђено при раду са материјалом
контаминираним вирусом бјеснила;
3.15.25. постекспозициона имунизација врши се да-
вањем пет доза вакцине, по шеми: нулти, трећи, седми, 14.
и 28. дан, с тим да се нулта доза даје одмах по утврђивању
индикација, односно након повређивања;
3.15.26. уз давање нулте дозе вакцине против бјеснила,
у случају тешких повреда према СЗО класификацији ризи-
ка од бјеснила, даје се и хумани антирабични имуноглобу-
лин у дози од 20 ИJ по килограму тјелесне масе;
3.15.27. половина дозе имуноглобулина даје се што је
могуће ближе рани, а друга половина интрамускуларно у
делтоидни мишић код одраслих или антеролатерални дио
бутине код дјеце; имуноглобулин и вакцина се апликују на
супротне стране тијела;
3.15.28. забрањено је коришћење исте игле, односно
истог анатомског мјеста за апликацију имуноглобулина и
вакцине против бјеснила;
3.15.29. лицу које је потпуно вакцинисано против бје-
снила унутар пет година прије излагања дају се двије дозе
вакцине, и то нултог и трећег дана;
3.15.30. ако је од вакцинисања прошло више од пет
година, врши се потпуно вакцинисање уз примјену иму-
ноглобулина у случају тешких повреда;
3.15.31. ако постоје индикације за постекспозициону
имунизацију против бјеснила, контраиндикације се не узи-
мају у обзир;
3.15.32. имунизација против бјеснила почиње одмах по
постављању индикација, без обзира на вријеме протекло од
имунизације против неке друге заразне болести;
3.15.33. за вријеме вакцинације против бјеснила лица
се не смију вакцинисати против других заразних болести,
осим против тетануса;
3.15.34. преекспозициона вакцинација против бјеснила
као обавезна вакцинација одређених категорија под повећа-
ним ризиком (ветеринари, ловочувари, препаратори, лабо-
раторијски радници на дијагностици бјеснила итд.) врши
се давањем три дозе вакцине против бјеснила, и то нултог,
седмог и 28. дана (могуће је задњу дозу дати и 21. дана);
3.15.35. ревакцинација и серолошка контрола се оба-
вљају зависно од степена изложености бјеснилу: код мање
108 24.12.2019.
честе изложености ревакцинација се обавља након годину
дана, а затим на сваких пет година; код честе изложености
ревакцинација се такође обавља након годину дана, а затим
се серолошки тестови раде на сваке двије године, те ако
покажу вриједност антитијела мању од 0,5 IU/ml, даје се
додатна доза вакцине; у случају сталне изложености, серо-
лошки тестови се раде на сваких шест мјесеци;
3.15.36. приликом обављања преекспозиционе вакцина-
ције против бјеснила узимају се у обзир опште контраинди-
кације наведене у Правилнику.
3.16. Активна имунизација лица по клиничким и епи-
демиолошким индикацијама против болести које изазивају
пнеумокок и менингокок:
3.16.1. активна имунизација против болести које изази-
ва Streptococcus pneumoniae и против менингококног ме-
нингитиса спроводи се код лица код којих надлежни доктор
медицине утврди постојање медицинске индикације;
3.16.2. приликом преузимања ових вакцина из Институ-
та здравственa установa кoja обавља вакцинацију треба да
приложи налаз надлежног доктора медицине;
3.16.3. вакцинација против болести које изазива
Streptococcus pneumoniae може се вршити конјугованом или по-
лисахаридном вакцином у сљедећим клиничким индикацијама:
3.16.3.1. код лица са анатомском или функционалном
аспленијом,
3.16.3.2. код лица која болују од српасте анемије,
3.16.3.3. код лица након трансплантација органа и/или
ткива,
3.16.3.4. код лица са примарном имунодефицијенцијом,
3.16.3.5. код лица која су пребољела инвазивну пнеу-
мококну болест (бактеријемија/сепса, менингитис, пнеумо-
нија са изливом),
3.16.3.6. код лица са ликворејом,
3.16.3.7. код дјеце са бронхопулмоналном дисплазијом,
3.16.3.8. код дјеце са примарном цилијарном дискине-
зијом,
3.16.3.9. код дјеце са цистичном фиброзом,
3.16.3.10. код лица са кохлеарним имплантатима;
3.16.4. код дјеце млађе од двије године користи се
конјугована вакцина са одговарајућим бројем доза која се
даје интрамускуларно у дози од 0,5 ml у предио антерола-
тералног дијела феморалне регије или делтоидне регије, по
сљедећој шеми:
3.16.4.1. дјеца узраста од шест седмица до шест мјесеци
живота три дозе са размаком најмање мјесец дана; најмање
шест мјесеци након комплетирања примарне вакцинације
даје се једна бустер доза (најбоље између 12. и 15. мјесеца),
3.16.4.2. дјеца узраста од седам до једанаест мјесеци
живота двије дозе са размаком од најмање мјесец дана; нај-
мање два мјесеца након комплетирања примарне вакцина-
ције даје се једна бустер доза,
3.16.4.3. дјеца од 12 мјесеци до 23 мјесеца живота двије
дозе са размаком од најмање два мјесеца;
3.16.5. код дјеце старије од двије године и код омладине
вакцинација се спроводи једном дозом полисахаридне вак-
цине која се даје интрамускуларно или супкутано у предио
делтоидне регије у количини од 0,5 ml, односно у складу са
упутством произвођача;
3.16.6. ревакцинација се спроводи послије најмање три
године код дјеце узраста до десет година, односно најмање
пет година након вакцинације код дјеце старије од десет го-
дина и код омладине;
3.16.7. дјеца која су у узрасту до двије године вакци-
нисана конјугованом вакцином могу, ако и даље постоје
клиничке индикације, након навршене двије године живота
примити полисахаридну вакцину;
3.16.8. вакцинација против менингококног менингити-
са врши се полисахаридном вакцином, по клиничким инди-
кацијама, код дјеце старије од двије године и код омладине;
24.12.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
3.16.9. клиничке индикације за примјену вакцине про-
тив менингококног менингитиса су:
3.16.9.1. лица са анатомском или функционалном ас-
пленијом и
3.16.9.2. лица која болују од српасте анемије;
3.16.10. вакцинација се спроводи давањем једне дозе
полисахаридне вакцине против менингококног менингити-
са одмах по утврђивању индикације;
3.16.11. ревакцинација се спроводи у размаку не краћем
од три године од извршене вакцинације у случају да инди-
кације и даље постоје;
3.16.12. вакцина се даје супкутано у дози од 0,5 ml у
делтоидну регију, у складу са упутством произвођача.
3.17. Вакцинација међународних путника:
3.17.1. вакцинацији против жуте грознице подлијежу
лица која путују у земље у којима постоји ова болест, од-
носно у земље које захтијевају вакцинацију против ове бо-
лести,
3.17.2. вакцинација против жуте грознице врши се да-
вањем једне дозе вакцине 0,5 ml у делтоидну регију, најка-
сније десет дана прије поласка у ендемско подручје,
3.17.3. вакцина се не смије давати два мјесеца послије
вакцине против колере,
3.17.4. вакцинацији против колере подлијежу лица која
путују у земљу која захтијева имунизацију, а врши се да-
вањем двије дозе вакцине у размаку од најмање осам дана
до једног мјесеца,
3.17.5. ревакцинација против колере обавља се шест
мјесеци након вакцинације,
3.17.6. вакцина против колере и вакцина против жуте
грознице не смију се давати истовремено,
3.17.7. вакцинацији против менингококног менингити-
са подлијежу путници који путују у земље које захтијевају
имунизацију против ове болести,
3.17.8. вакцинација се спроводи давањем једне дозе
вакцине најкасније 10 до 14 дана прије поласка на пут,
3.17.9. ревакцинација против менингококног менинги-
тиса спроводи се три године након вакцинације,
3.17.10. вакцинацији против хепатитиса А подлијежу
путници који путују у земље које захтијевају имунизацију
против ове болести,
3.17.11. вакцинација се спроводи према препорукама
СЗО за конкретну земљу, те према упутству произвођача,
3.17.12. друга вакцинација путника у међународном
саобраћају против заразних болести које нису наведене у
Програму спроводи се према захтјевима земље у коју се
путује.
3.18. Имунизација појединачним и комбинованим вак-
цинама:
3.18.1. имунизација лица може се вршити давањем
појединачних или комбинованих вакцина,
3.18.2. у одређеним ситуацијама може се вршити исто-
времено, односно симултано давање више врста вакцина,
3.18.3. примјена комбинованих вакцина у истом шпри-
цу дозвољена је само ако је комбиновање вакцина извршио
произвођач,
3.18.4. различите вакцине могу се дати истовремено,
без обзира на то да ли се ради о живим или инактивним
вакцинама. При томе је потребно да се вакцине дају у ра-
зличите екстремитете. Ако је неопходно да се двије вакци-
не апликују у један екстремитет, размак између два убода
мора бити најмање 2,5 центиметара,
3.18.5. извођачи имунизације дужни су да се придржа-
вају временског размака између давања појединих доза,
односно различитих вакцина и упутства произвођача вак-
цина,
3.18.6. двије различите инактивне вакцине или више
различитих инактивних вакцина или инактивна и жива вак-
108 13
цина могу се употријебити истовремено или у било којем
интервалу,
3.18.7. размак између давања живих вакцина, ако се не
дају истовремено, мора бити најмање четири седмице; ово
се не односи на ОПВ вакцину, која се може дати у било
којем размаку у односу на парентералне живе вакцине,
3.18.8. за вријеме имунизације против бјеснила није до-
звољена вакцинација против других болести, осим имуни-
зације против тетануса,
3.18.9. након примјене имуноглобулина против тетану-
са није дозвољено давање живих атенуисаних вакцина у
периоду од најмање шест седмица.
3.19. Провјера вакциналног статуса:
3.19.1. провјера вакциналног, односно имуног стату-
са врши се увидом у евиденцију о вакцинацији, лабора-
торијским испитивањем крви (хепатитис Б) и контролом
ожиљка на мјесту апликације вакцине (туберкулоза),
3.19.2. провјера вакциналног статуса систематске иму-
низације врши се ревизијом евиденције о вакцинацији, нај-
мање два пута годишње, те приликом уписа у предшколску
установу, основну и средњу школу и приликом сваке посје-
те доктору медицине,
3.19.3. провјера вакциналног статуса у смислу иму-
низације против тетануса и бјеснила врши се приликом
прегледа повријеђеног лица увидом у медицинску доку-
ментацију,
3.19.4. провјера вакциналног, односно имуног статуса
у смислу заштите од хепатитиса Б врши се прије вакцини-
сања против хепатитиса Б и приликом акциденталне иноку-
лације контаминиране крви.
3.20. Вакцинација лица у болници сходно препоруци
Комисије за праћење нежељених догађаја имунизације и
хемиопрофилаксе:
3.20.1. у посебним случајевима болница и дом здравља
организују и спроводе вакцинацију лица на препоруку Ко-
мисијe за праћење нежељених догађаја имунизације и хе-
миопрофилаксе:
3.20.1.1. дом здравља обезбјеђује упутницу за болничко
лијечење и вакцину и лице које ће извршити вакцинацију у
болничким условима,
3.20.1.2. болница обезбјеђује пријем лица које треба да
се вакцинише дан раније од планиране вакцинације,
3.20.1.3. вакцинација лица обавља се на одјелу интен-
зивне његе,
3.20.1.4. након обављене вакцинације дом здравља
Комисији за праћење нежељених догађаја имунизације и
хемиопрофилаксе доставља извјештај о обављеној вакци-
нацији.
3.21. Вакцинација против грипа:
3.21.1. вакцинација против грипа примјењује се на
основу клиничких и епидемиолошких индикација, те као
препоручена вакцинација за све особе узраста преко шест
мјесеци,
3.21.2. на основу индивидуалних клиничких индика-
ција, вакцинација против грипа примјењује се код лица са
хроничним обољењима респираторног тракта, кардиова-
скуларног система, бубрежним обољењима, дијабетесом,
малигним обољењима, оштећењима имуног система и дру-
го,
3.21.3. вакцинација против грипа примјењује се и код
лица под дуготрајном терапијом аспирином због превен-
ције настанка Рејовог синдрома, код инфекција изазваних
вирусом грипа,
3.21.4. вакцина се примјењује као препоручена и код
лица старијих од 65 година, без обзира на здравствено
стање,
3.21.5. на основу колективних - епидемиолошких ин-
дикација, вакцинација против грипа може се вршити и код
одређених група становништва ради нормалног одвијања
јавног живота, као што су: полиција, здравствени радници,
14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
особље јавног саобраћаја, ватрогасне службе, особље јав-
них комуналних предузећа, административних служби и
других,
3.21.6. вакцинација против грипа обавља се вакцином
припремљеном од актуелних сојева вируса за сваку сезону
јесен-зима текуће године давањем једне дозе вакцине, ин-
трамускуларно у делтоидни мишић,
3.21.7. дјеца од шест мјесеци до девет година, ако се
први пут вакцинишу против грипа, добијају двије дозе вак-
цине у размаку од најмање четири седмице, односно вакци-
нишу се у складу са упутством произвођача,
3.21.9. за примјену вакцине против грипа, осим општих
контраиндикација, постоји и посебна контраиндикација, а
то је алергија на јаја.
3.22. Хемиопрофилакса против маларије, туберкулозе и
болести изазваних менингококом:
3.22.1. хемиопрофилакса против маларије спроводи се
у складу са упутством СЗО, поштујући упутства произво-
ђача лијекова;
3.22.2. врста и количина лијекова који се дају за зашти-
ту од маларије зависи од земље у коју се путује;
3.22.3. хемиопрофилакса против туберкулозе спрово-
ди се:
108 24.12.2019.
3.22.3.1. код дјеце из блиског контакта са обољелим од
директно позитивне туберкулозе или тешких облика плућ-
не туберкулозе,
3.22.3.2. у складу са Програмом контроле туберкулозе у
Републици и другим препорукама СЗО;
3.22.4. хемиопрофилакса против менингококне болести
спроводи се код лица која живе у блиском контакту са ли-
цем обољелим од менингококног менингитиса или менин-
гококне сепсе;
3.22.5. индикације за хемиопрофилаксу против менин-
гококне болести одређује надлежни доктор породичне ме-
дицине и/или надлежни педијатар у консултацији са надле-
жним епидемиологом.
3.23. Заштита лијековима против других заразних болести:
3.23.1. хемиопрофилакса против других заразних бо-
лести врши се у случају када за њу постоје индикације, а
обавља се у складу са препорукама специјалисте одређене
гране медицине.
4. Овај програм објављује се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 11/08-505-175/19
12. децембра 2019. године Министар,
Бањалука Др Ален Шеранић, с.р.

ПРИЛОГ 1.
Календар обавезне имунизације у Републици Српској
Узраст Врста вакцине Надлежна установа
BCG – против туберкулозе
На рођењу ХБВ – против хепатитиса Б (прва доза) Породилиште
+ ХБИг*
Један мјесец ХБВ – против хепатитиса Б (друга доза) Дом здравља
Комбинована вакцина ДТаП – ИПВ – Хиб – против дифтерије, тетануса,
Два мјесеца великог кашља, дјечје парализе и болести које изазива хемофилус инфлуен- Дом здравља
це тип б (прва доза)
Комбинована вакцина ДТаП – ИПВ – Хиб – против дифтерије, тетануса,
Три мјесеца великог кашља, дјечје парализе и болести које изазива хемофилус инфлуен- Дом здравља
це тип б (друга доза)
Комбинована вакцина ДТаП – ИПВ – Хиб – против дифтерије, тетануса,
Четири мјесеца великог кашља, дјечје парализе и болести које изазива хемофилус инфлуен- Дом здравља
це тип б (трећа доза)
Шест мјесеци ХБВ – против хепатитиса Б (трећа доза) Дом здравља
12 мјесеци МРП – против малих богиња, рубеоле и заушњака Дом здравља
Комбинована вакцина ДТаП – ИПВ – Хиб – против дифтерије, тетануса,
18 мјесеци великог кашља, дјечје парализе и болести које изазива хемофилус инфлуен- Дом здравља
це тип б (прва ревакцинација)
Комбинована ДТаП – ИПВ вакцина – против дифтерије, тетануса, великог
Шест година (приликом уписа кашља и дјечје парализе Дом здравља
у први разред основне школе)
МРП – ревакцинација против малих богиња, рубеоле и заушњака
11 година (шести разред ХБВ – против хепатитиса Б, само за дјецу која раније нису вакцинисана
основне школе) против хепатитиса Б, три дозе вакцине (0, 1, 6 мјесеци) Дом здравља
14 година (завршни разред дТ – против дифтерије и тетануса (трећа ревакцинација) Дом здравља
основне школе)

* Дјеци HBsAg позитивних мајки прва доза вакцине мора се дати у првих дванаест сати након рођења уз примјену имуноглобулина
(ХБИг).

Агенција за банкарство Републике Српске
Директор Агенције за банкарство Републике Српске, по
службеној дужности, у управној ствари одузимања дозво-
ле за рад Микрокредитној фондацији “Делта-Плус”, Ули-
ца владике Платона број 3, Бања Лука, коју заступа Мар-
ко Карапетровић, директор Фондације, на основу члана 5.
став 1. тачка г), а у вези са чланом 34. Закона о Агенцији
за банкарство Републике Српске (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 59/13 и 4/17), члана 46. Закона о микро-
кредитним организацијама (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 64/06 и 116/11), члана 2. Одлуке о поступку
одузимања дозволе за рад микрокредитних организација
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 3/07 и 104/15)
и члана 129. став 2. Закона о општем управном поступку
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 13/02, 87/07,
50/10 и 66/18), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
1. Микрокредитној фондацији “Делта-Плус” Бања
Лука, Улица владике Платона број 3, уписаној у Регистар
удружења и фондација Рјешењем Основног суда Бања Лука,
број: Ф-2-2/11, од 17.1.2012. године, одузима се дозвола за
рад, издата Рјешењем Агенције за банкарство Републике
Српске, број: 03-801-6/2011/16, од 23.11.2011. године.
2. Утврђује се да је дан на који се одузима дозвола за
рад Микрокредитној фондацији “Делта-Плус” Бања Лука
24.12.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
осми дан од дана објављивања овог рјешења у “Службеном
гласнику Републике Српске”.
3. Микрокредитној фондацији “Делта-Плус” Бања Лука
забрањује се да се од дана одузимања дозволе за рад бави
пословима микрокредитирања утврђеним Законом о ми-
крокредитним организацијама.
4. Орган управљања Микрокредитне фондације “Делта-
Плус” Бања Лука дужан је донијети и доставити Агенцији
за банкарство Републике Српске одлуку о распоређивању
имовине Фондације која преостаје након измирења обавеза
у року од 30 дана од дана правоснажности овог рјешења.
5. Правоснажно рјешење о одузимању дозволе за рад
Микрокредитној фондацији “Делта-Плус” Бања Лука обја-
виће се у “Службеном гласнику Републике Српске” и днев-
ном листу “Глас Српске”.
Број: 03-1544-3/19
8. новембра 2019. године Директор,
Бања Лука Раде Растока, с.р.
Фонд за заштиту животне средине и енергетску
ефикасност Републике Српске
На основу члана 16. Закона о Фонду и финансирању за-
штите животне средине Републике Српске (“Службени гла-
сник Републике Српске”, бр. 117/11, 63/14 и 90/16) и члана
27. Статута Фонда за заштиту животне средине и енергет-
ску ефикасност Републике Српске (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 112/12 и 74/17), а у вези са чланом 33.
став 2. Правилника о вршењу енергетског прегледа зграда
и издавању енергетског цертификата (“Службени гласник
Републике Српске”, бр. 30/15 и 93/16), уз претходну Сагла-
сност Министарства за просторно уређење, грађевинарство
и екологију, број: 15.03-052-9614/19, од 5.12.2019. године,
директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску
ефикасност Републике Српске д о н о с и
ОД Л У КУ
I 3. Врховни суд, Кантонални суд, Општински суд и пуномоћник
Овом одлуком одређује се фиксни износ накнаде за
издавање енергетског цертификата зграде (Цец) у висини
од 150,00 КМ.
II
Износ накнаде одређен у тачки I. ове одлуке примјењује
се за период од 1.1.2020. године до 31.12.2020. године.
III
Ова одлука ступа на снагу даном доношења, а објавиће
се у “Службеном гласнику Републике Српске” и на интер-
нет страници Фонда.
Број: 2.01.1-3794/19
16. децембра 2019. године Директор Фонда,
Бањалука Срђан Тодоровић, с.р.
Уставни суд Босне и Херцеговине
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у предме-
ту број АП 102/18, рјешавајући апелацију Федерације Босне и
Херцеговине, Владе Федерације Босне и Херцеговине - Слу-
жбе за заједничке послове органа и тијела Федерације Босне и
Херцеговине, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине,
члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1)
Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишћени текст
(“Службени гласник Босне и Херцеговине”, број 94/14), у саставу:
- Златко М. Кнежевић, предсједник,
- Мато Тадић, потпредсједник,
- Мирсад Ћеман, потпредсједник,
- Валерија Галић, судија,
- Миодраг Симовић, судија,
- Сеада Палаврић, судија,
на сједници одржаној 27. новембра 2019. године, д о н и о ј е
108 15
ОД Л У КУ
О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ
Усваја се апелација Федерације Босне и Херцеговине, Владе
Федерације Босне и Херцеговине - Службе за заједничке послове
органа и тијела Федерације Босне и Херцеговине.
Утврђује се повреда права из члана II/3е) Устава Босне и Хер-
цеговине.
Укида се Пресуда Врховног суда Федерације Босне и Херцего-
вине број 58 0 П 040799 17 Рев од 31. октобра 2017. године.
Предмет се враћа Врховном суду Федерације Босне и Херце-
говине, који је дужан да у року од три мјесеца од дана достављања
ове одлуке донесе нову одлуку у складу са чланом II/3е) Устава
Босне и Херцеговине.
Налаже се Врховном суду Федерације Босне и Херцеговине да,
у складу са чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Хер-
цеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке
обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјера-
ма с циљем извршења ове одлуке.
Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-
вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”,
“Службеном гласнику Републике Српске” и у “Службеном гласни-
ку Брчко дистрикта Босне и Херцеговине”.
Образложење
I - Увод
1. Федерација Босне и Херцеговине, Влада Федерације Босне
и Херцеговине - Служба за заједничке послове органа и тијела
Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: апеланткиња),
коју заступа Федерално правобранилаштво као законски заступ-
ник, поднијела је 5. јануара 2018. године апелацију Уставном суду
Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд) против Пресу-
де Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тек-
сту: Врховни суд) број 58 0 П 040799 17 Рев од 31. октобра 2017.
године.
II - Поступак пред Уставним судом
2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Врховног
суда, Кантоналног суда у Мостару (у даљем тексту: Кантонални
суд), Општинског суда у Мостару (у даљем тексту: Општински
суд) и пуномоћника тужитељке Браниславке Ждралић (у даљем
тексту: тужитељка) затражено је 17. јула, односно 30. септембра
2019. године да доставе одговоре на апелацију.
тужитељке су доставили одговоре на апелацију у периоду од 23.
јула до 10. октобра 2019. године.
III - Чињенично стање
4. Чињенице предмета које произилазе из апеланткињиних на-
вода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају
на сљедећи начин.
5. Предметни парнични поступак ради накнаде штете покре-
нуо је Момчило Ждралић (у даљем тексту: тужитељкин супруг) у
статусу носиоца станарског права на стану у Мостару, површине
52 м², приземље (у даљем тексту: спорни стан). Из расположивих
докумената произилази да је тужитељкин супруг током поступка
умро, тако да је поступак наставила тужитељка у својству супруге
и једине законске насљеднице умрлог.
6. Пресудом Општинског суда број 58 0 П 040799 08 П од
17. јануара 2014. године апеланткиња је обавезана да тужитељки
накнади штету у износу од 104.000,00 КМ са законском затезном
каматом од дана пресуђења па до исплате уз накнаду трошкова
парничног поступка (све прецизније наведено у изреци пресуде).
7. Апеланткиња је у одговору на тужбу, између осталог, иста-
кла приговоре о недостатку активне и пасивне легитимације,
приговор застаре потраживања, те приговор да је у предметном
случају отпао основ за накнаду, јер су тужитељкин супруг и тужи-
тељка изгубили станарско право на спорном стану.
8. Општински суд је на основу спроведених доказа, који су
таксативно побројани на стр. 2 и 3 образложења пресуде, утврдио
да су истакнути приговори неосновани. У вези са неоснованошћу
приговора о недостатку активне легитимације на страни тужитељ-
ке, Општински суд је навео да је током поступка утврђено да је ту-
житељкин супруг био носилац станарског права на спорном стану
(Одлука Комисије за имовинска права расељених лица и избјегли-
ца број 511-2358-1/1 од 3. септембра 2002. године, у даљем тексту:
одлука Комисије којом је потврђено да је тужитељкин супруг био
носилац станарског права на спорном стану на дан 1. април 1992.
године), да је он умро током парничног поступка, да је тужитељка
проглашена јединим законским насљедником, те да је живјела на
адреси спорног стана од 1981. године до 1992. године, односно
до напуштања спорног стана услијед ратних дешавања. Сходно
16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
томе, Општински суд је закључио да тужитељка примјеном чла-
на 6 Закона о стамбеним односима (у даљем тексту: ЗОСО), као
члан породичног домаћинства и супруга носиоца станарског пра-
ва, “остварује своје право на основу заједнице живота са својим
супругом”, те да је, сходно томе, активно легитимисана у предмет-
ном поступку.
9. У вези са приговором о недостатку пасивне легитимације на
апеланткињиној страни, Општински суд је неоснованост пригово-
ра утемељио на одредбама Закона о одбрани БиХ, којима је про-
писано ко преузима обавезе ентитетских министарстава одбране,
цитирајући одредбе чл. 72 и 73 наведеног закона, те имајући у виду
Одлуку V број 738/05 од 29. децембра 2005. године и Закључак V
број 396/2006 од 27. јула 2006. године (опширније о томе на страни
3 образложења).
10. Приликом оцјене оправданости изнесеног приговора о
застари потраживања Општински суд је пошао од чињенице да
је тужитељкин супруг био носилац станарског права на спорном
стану чији посјед више није могућ “због потпуне реконструкције
зграде, а што је имало као посљедицу да предметни стан више не
постоји као стамбена јединица”. Потом је Општински суд, пози-
вајући се на одлуку Комисије, закључио да “тужилац” трпи штету
која мора да му се компензира у новцу, јер је тужитељки ускраћено
право да се користи економском вриједношћу коју за њу предста-
вља спорни стан, а што је у складу са чланом II/5 Устава Босне
и Херцеговине, Анексом 7 Општег оквирног споразума за мир за
Босну и Херцеговину (у даљем тексту: Оквирни споразум), као и
Одлуком Уставног суда број У 14/00 од 4. маја 2001. године. Према
оцјени Општинског суда, апеланткиња је имала обавезу да прије
реконструкције зграде (члан 52 ЗОСО-а) тужитељки обезбиједи
други одговарајући стан, па пошто апеланткиња то није учинила,
у конкретном случају се не би радило о захтјеву за класичну нак-
наду штете, већ захтјеву за исплату противвриједности чињења,
односно еквивалентну накнаду за спорни стан, који представља
имовину тужитељке. Према оцјени Општинског суда, “та против-
вриједност чињења изражена кроз тржишну вриједност предмет-
ног стана (Одлука Уставног суда БиХ број 100/06), па је приговор
тужене о застари сходно наведеном одбијен као неоснован”.
11. Општински суд је, даље, утврдио да је неоснован и апелант-
кињин приговор да је тужитељкином супругу престало станарско
право (Рјешење надлежног органа број 07/ИИ-3790/99 од 28. јула
2003. године из кога је видљиво да је одбијен захтјев тужитељки-
ног супруга за признавање станарског права и враћање у посјед
спорног стана и увјерење надлежног органа број 06/3-25-12650/09
од 27. јануара 2010. године из којег је видљиво да тужитељкин су-
пруг није поднио одлуку Комисије на извршење надлежном органу
управе), а све због недостављања на извршење одлуке Комисије.
Наведено стога, како је појаснио Општински суд, што је одлуком
Комисије тужитељкином супругу признато да је носилац станар-
ског права на спорном стану, “а наведена одлука се није могла пре-
зентовати на извршење управним органима јер поврат стана није
био могућ због извршене реконструкције зграде у којој та стамбена
јединица више није постојала”. У вези с тим, Општински суд је
подсјетио на исказ тужитељке “да је заједно са супругом живје-
ла у Београду као подстанар и да нису имали никаквих сазнања
да је зграда обновљена, тек су до тог сазнања дошли доласком у
Мостар 2008. године”. При томе Општински суд је имао у виду
да апеланткиња није доказала да је тужитељкин супруг регулисао
стамбено питање у Републици Србији, па је приговор у том правцу
(да је тужитељкином супругу престало станарско право) одбијен
као паушалан и ничим доказан.
12. Увидом у спроведене доказе Општински суд је утврдио да
је зграда у којој се налазио спорни стан потпуно уништена током
ратних дешавања, јер се налазила на линији борбених дејстава, те
да је након рата изграђена нова зграда са 22 стамбене јединице
умјесто 35, колико их је било раније, а новоизграђени станови до-
дијељени су ратним војним инвалидима, дјелатним лицима и по-
родицама погинулих и несталих. Општински суд је у вези с тим
још подсјетио да је приједлог Федералног министарства одбране (у
даљем тексту: ФМО) био да се Влада Федерације Босне и Херце-
говине укључи у рјешавање стамбених питања ранијих носилаца
станарских права на начин да се ранијим носиоцима станарских
права изграде или додијеле нови станови на мансардама зграда у
својини ФМО или одговарајућа новчана накнада или помоћ у до-
нацији грађевинског материјала за изградњу кућа.
13. На околност идентификације спорног стана спроведена су
одговарајућа вјештачења (о чему се првостепени суд детаљније
изјаснио на страни 4 образложења), а висину накнаде Општински
суд је утврдио у износу од 104.000,00 КМ, имајући у виду да тржи-
шна вриједност новог стана износи 2.000,00 КМ/м². Општински
суд је примјеном одредбе члана 185 ст. 1 и 3 Закона о облигацио-
ним односима (у даљем тексту: ЗОО), коју је цитирао, обавезао
апеланткињу на исплату. Општински суд је навео да је, сходно ци-
тираној одредби ЗОО, тако постављени тужбени захтјев основан
“а то је захтјев за новчану накнаду еквивалентне накнаде за стан”,
108 24.12.2019.
а при чињеници да је тужитељкин супруг прије рата био носилац
станарског права на стану у реконструисаној згради, па му сходно
томе припада право на накнаду штете, сходно одредби члана 185
став 3 ЗОО.
14. Одлучујући о апеланткињиној жалби против првостепене
пресуде Кантонални суд је донио Пресуду број 58 0 П 040799 14
Гж од 27. фебруара 2017. године којом је жалбу одбио и првосте-
пену пресуду потврдио.
15. У образложењу другостепене пресуде Кантонални суд је,
између осталог, навео да су у конкретном случају неосновани апе-
ланткињини жалбени наводи да је првостепена пресуда резултат
погрешне оцјене доказа и арбитрарног тумачења и примјене ма-
теријалног права. С тим у вези, Кантонални суд је навео да жалбе-
ним наводима није доведено у питање утврђено чињенично стање
првостепеног суда, те да је тај суд поновио чињенице које је и
првостепени суд навео у првостепеној пресуди (страна 2 пресуде).
Кантонални суд је, даље, навео да међу парничним странкама није
спорно да су предметни стан и цијела зграда током рата уништени,
да је зграда претрпјела оштећења V степена и да је ФМО на истом
локалитету изградило нову зграду са другачијим становима, те да
пријератни станови физички више не постоје. Кантонални суд је
навео да је тужитељкин супруг 1994. године разријешен професио-
налне војне службе са правом на пензију, те да у Републици Србији
није ријешио стамбено питање.
16. Потом је Кантонални суд навео да, у складу са чланом 203
ст. (1) и (2) Закона о просторном уређењу који је важио у вријеме
рушења зграде у којој се налазио предметни стан, општински ор-
ган управе надлежан за послове градње по службеној дужности
или на захтјев заинтересованог лица рјешењем одређује рушење
грађевине за коју се утврди да због физичке дотрајалости, еле-
ментарних непогода или већих оштећења не може да служи својој
намјени, или да представља опасност по живот и здравље људи,
околне објекте и саобраћај, што се не може извршити док се носи-
оцу станарског права, кориснику стана, односно власнику стана не
обезбиједи други стан који задовољава његове минималне потребе
становања у складу са одредбама закона којим се уређују стамбени
односи. Кантонални суд је навео да члан 52 став (2) Закона о стам-
беним односима прописује да, кад се зграда у којој је стан мора
рушити на основу правоснажног рјешења надлежног органа, ко-
рисници стана се могу иселити тек пошто им заинтересовано лице,
односно стамбени орган обезбиједи други стан који задовољава
њихове минималне потребе становања.
17. Кантонални суд је навео да у вријеме рушења зграде тужи-
тељка и њен супруг са дјецом, због ратних дејстава, нису станова-
ли у спорном стану, али да су благовремено поднијели захтјев за
враћање стана у посјед, а све у складу са чланом 5 став (1) Закона
о престанку примјене Закона о напуштеним становима (у даљем
тексту: Закон о престанку примјене). Због наведеног се и даље сма-
трају суносиоцима станарског права на том стану, што произилази
из увјерења Службе за социјалне и стамбене послове, здравство,
расељена лица и избјеглице Града Мостара од 12. марта 2013. го-
дине. Кантонални суд је навео да је из наведеног рјешења видљи-
во да је наведена Служба рјешењем 28. јула 2003. године одбила
захтјев тужитељкиног супруга за признавање станарског права и
враћање у посјед спорног стана, јер није доставио одлуку Комиси-
је, као ни захтјев за њено извршење, коју је, што је сагласно исказу
тужитељке, примио у септембру 2003. године. Сходно наведеном,
Кантонални суд је закључио да нема разлога да се не удовољи ту-
жбеном захтјеву, јер су неосновани апеланткињини приговори да
тужитељка и њен супруг нису подносили захтјев за поврат и да су
на тај начин изгубили станарско право.
18. Кантонални суд је потом истакао да је првостепени суд пра-
вилно оцијенио да се у конкретном случају “не ради о класичном
захтјеву за накнаду штете, те да би исто застарио примјеном члана
376 ЗОО”. Наведено због тога, како је нагласио Кантонални суд,
што није било могуће удовољити захтјеву тужитељке на предају
стана, па захтјев за новчану противвриједност стана није захтјев за
накнаду штете, пошто је у питању станарско право које предста-
вља sui generis власничке интересе, па је на извјестан начин ста-
нарско право изједначено са правом својине.
19. Кантонални суд је навео да је неспорно да апеланткиња
није у могућности да преда тужитељки спорни стан и да јој није
обезбијеђен други стан, а од 6. децембра 2000. године, према Зако-
ну о продаји станова на којима постоји станарско право, престала
је законска могућност додјеле станарског права на неком другом
стану, па је због тога апеланткиња дужна да тужитељки, која је ли-
шена стана који је представљао њену “имовину”, исплати новчану
противвриједност чинидбе умјесто обавезе да јој обезбиједи ми-
нималне стамбене услове у смислу Закона о просторном уређењу
и ЗОСО-а.
20. Апеланткиња је против наведене другостепене пресу-
де изјавила ревизију која је Пресудом Врховног суда број 58 0 П
040799 17 Рев од 31. октобра 2017. године одбијена.
24.12.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
21. У образложењу наведене одлуке Врховни суд је поновио
чињенично утврђење Општинског суда, које је потврђено наведе-
ном пресудом Кантоналног суда (стр. 2 и 3 пресуде). Даље, Врхов-
ни суд је цитирао законске одредбе члана 19 ст. (2) и (3) ЗОСО-а, те
је навео да је, у складу са тим законским одредбама, тужитељка на-
кон смрти супруга стекла статус јединог носиоца станарског права
на спорном стану, а одредбом члана 3 став (1) Закона о престанку
примјене прописано је да носилац станарског права на стану који
је проглашен напуштеним или члан његовог породичног домаћин-
ства има право на повратак у складу са Анексом 7 Оквирног спо-
разума. Навео је да је чланом 4 став (1) истог закона прописано да
носилац станарског права из члана 3 став (1) овог закона има право
да тражи враћање стана у посјед.
22. За Врховни суд се као нужно поставило питање каква су
права тужитељке у околностима када је апеланткињином “кри-
вицом” тужитељки, као носиоцу станарског права, онемогућено
остваривање тог права, односно ступање у посјед спорног стана,
због тога што стан као такав више не постоји, затим, питање да
ли је спорни стан био дом тужитељке, да ли станарско право има
елементе имовинског права и да ли је апеланткињиним радњама
тужитељки онемогућено право на имовину.
23. Дакле, одговарајући на спорна питања Врховни суд је на-
вео да је неспорна чињеница да је тужитељка до избијања ратних
дејстава у Босни и Херцеговини користила спорни стан са породи-
цом, да је на њему стекла станарско право, да је избијањем ратних
дејстава спорни стан напустила и отишла у Републику Србију, да
је престанком ратних дејстава исходила одлуку Комисије и да је
намјеравала да се врати да живи у Мостару из чега произилази да
је спорни стан био њен дом, у смислу члана 8 Европске конвенције
о заштити људских права и основних слобода (у даљем тексту:
Европска конвенција). Врховни суд је, даље, навео да тужитељка,
као носилац станарског права, у статусу избјеглице у Републици
Србији, сходно одредбама члана II/5 Устава БиХ, има право да се
слободно врати у свој дом, а то право јој је онемогућено апелант-
кињином “кривицом”.
24. Врховни суд је, даље, навео да је неоснован апеланткињин
приговор да је тужбени захтјев неоснован, јер ни тужитељка, као
ни њен супруг нису поднијели захтјев за извршење одлуке Комиси-
је у року прописаном чланом 5 став (2) Закона о извршењу одлука
Комисије за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица (у
даљем тексту: Закон о извршењу). С тим у вези, Врховни суд је
навео да у околностима када је неспорно да зграда у којој се на-
лазио спорни стан као таква физички више не постоји и да његово
враћање у посјед тужитељки више није могуће, чињеница да није
тражено принудно извршење одлуке Комисије није од утицаја на
тужитељкино право да тражи и добије адекватну противвриједно-
ст повријеђеном праву. Врховни суд је навео да, уколико се не би
удовољило тужбеном захтјеву само због тога што надлежном орга-
ну није поднесен захтјев за принудно извршење одлуке Комисије,
за тужиоца би био неправедан и превелик терет, неправда и непо-
требна радња са “унапријед познатим резултатом”, јер је апсурдно
и илузорно тражити предају у посјед нечега чега нема и физички
више не постоји. Дакле, у околностима када предаја стана у посјед
није могућа, односно када успостављање пријашњег стања није
могуће апеланткињином кривицом, апеланткиња има обавезу да
тужитељки исплати одговарајући новчани износ као адекватну
економску противвриједност изгубљеном праву, у складу са чла-
ном 185 став (3) ЗОО.
IV - Апелација
а) Наводи из апелације
25. Апеланткиња сматра да је у конкретном случају оспоре-
ним пресудама повријеђено њено право на правично суђење из
члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европ-
ске конвенције и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и
Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
Апеланткиња наводи да су тужитељка и њен супруг изгубили ста-
нарско право на спорном стану, у смислу члана 5 став (3) Зако-
на о престанку примјене, а самим тим и активну легитимацију за
подношење тужбе. Наведено стога што су тужитељкин супруг и
тужитељка пропустили да поднесу у преклузивном року, у смислу
члана 5 став (2) Закона о извршењу, захтјев за извршење одлуке
Комисије. Произвољном примјеном и тумачењем Закона о изврше-
њу и Закона о престанку примјене редовни судови су апеланткињу
обавезали на исплату накнаде штете иако је ex lege отпао основ за
било какву накнаду штете. Осим тога, тужитељка и њен супруг су
остварили станарско право у Републици Србији, односно тужитељ-
кин супруг је, као војни пензионер бивше ЈНА, добио стан у Репу-
блици Србији из истог стамбеног фонда из којег је добио и спорни
стан у Мостару, чиме су аутоматски изгубили право на војни стан
у БиХ. Потом, апеланткиња тврди да је захтјев за накнаду штете
обухваћен апсолутном застаром потраживања, у смислу члана 376
ЗОО. У том правцу апеланткиња тврди да је одлука Комисије до-
несена 2002. године, коју тужитељка и њен супруг нису доставили
на извршење надлежном органу, па уколико је тужитељка знала,
108 17
а знала је, да је зграда у којој се налазио спорни стан уништена
услијед рата, да је након рата реконструисана и да је захтјев за нак-
наду штете поднесен 2008. године, онда је више него очигледно да
је захтјев обухваћен застаром потраживања. Апеланткиња се освр-
нула и на висину досуђене накнаде која је одмјерена неадекватно и
без ваљаног основа, те приговор да су редовни судови произвољно
утврдили њену одговорност за штету.
б) Одговор на апелацију
26. Врховни суд, Кантонални суд и Општински суд су, између
осталог, навели да остају при образложењима датим у оспореним
пресудама уз приједлог да се апелација одбије као неоснована.
27. Тужитељка је у одговору на апелацију подржала стано-
вишта редовних судова, сматрајући да су правилни и на закону
засновани, предложивши да се апелација одбије као неоснована.
V - Релевантни прописи
28. Закон о облигационим односима ФБиХ (“Службени лист
СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89, “Службени лист РБиХ”, бр.
2/92, 13/93 и 13/94 и “Службене новине Федерације БиХ”, бр. 29/03
и 42/11)
За потребе ове одлуке користи се неслужбени пречишћени
текст Закона о облигационим односима ФБиХ (“Службени лист
СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89, “Службени лист РБиХ”,
бр. 2/92, 13/93 и 13/94 и “Службене новине Федерације БиХ”, бр.
29/03), сачињен у Уставном суду БиХ, који гласи:
I - НАКНАДА МАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ
Члан 185.
(1) Одговорно лице дужно је успоставити стање које је било
прије него што је штета настала.
(2) Уколико успостављање ранијег стања не уклања штету
потпуно, одговорно лице дужно је за остатак штете дати накнаду
у новцу.
(3) Кад успостављање ранијег стања није могуће, или кад суд
сматра да није нужно да то учини одговорно лице, суд ће одредити
да оно исплати оштећенику одговарајућу своту новца на име нак-
наде штете.
(4) Суд ће досудити оштећенику накнаду у новцу кад он то
захтијева, изузев ако околности датог случаја оправдавају успоста-
вљање ранијег стања.
Потраживање накнаде штете
Члан 376.
(1) Потраживање накнаде проузроковане штете застаријева за
три године од кад је оштећеник дознао за штету и за лице које је
штету учинило.
(2) У сваком случају ово потраживање застаријева за пет годи-
на од кад је штета настала.
(3) Потраживање накнаде штете настале повредом уговорне
обавезе застаријева за вријеме одређено за застарјелост те обавезе.
29. Закон о стамбеним односима ФБиХ (“Службени лист
СРБиХ”, бр. 14/84, 12/87 и 36/89, “Службене новине Федерације
БиХ”, бр. 11/98, 38/98, 12/99 и 19/99)
За потребе ове одлуке користи се неслужбени пречишћени
текст, сачињен у Уставном суду БиХ, који гласи:
Члан 11.
Станарско право грађанин стиче даном законитог усељења у
стан.
Законитим усељењем у стан сматра се усељење извршено на
основу уговора о кориштењу стана, закљученог на основу одгова-
рајућег акта или другог акта утврђеног овим законом који предста-
вља пуноважан основ за усељење у стан.
Забрањено је продавати односно куповати или на други начин,
супротно одредбама овог закона, преносити односно стицати ста-
нарско право.
Стицање станарског права које је у супротности с одредбама
овог закона не производи никакво правно дејство.
Члан 19.
Носилац станарског права на истом стану може бити само јед-
но лице.
Ако је уговор о коришћењу стана закључио један од брачних
другова који живи у заједничком домаћинству, носиоцем станар-
ског права сматра се и други брачни друг.
Кад су у смислу претходног става оба брачна друга носиоци
станарског права, па један од њих умре, или трајно престане да
користи стан, други брачни друг остаје сам носилац станарског
права, ако овим законом није друкчије одређено.
18 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
30. Закон о извршењу одлука Комисије за имовинске захтје-
ве избјеглица и расељених лица (“Службене новине Федерације
БиХ”, бр. 43/99, 51/00, 56/01, 27/02 и 24/03)
За потребе ове одлуке користи се неслужбени пречишћени
текст, сачињен у Уставном суду БиХ, који гласи:
Члан 1.
Овим законом регулира се, враћањем у посјед на територији
Федерације Босне и Херцеговине, управно извршење одлука Ко-
мисије за имовинске захтјеве избјеглица и расељених лица (у
даљем тексту: Комисија) која је успостављена на основу Анекса 7.
Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.
Члан 2. став (1)
Одлуке Комисије постају коначне даном њиховог доношења.
Члан 3.
Извршење одлуке Комисије проводи се управним путем на
захтјев лица из члана 4. став 1. или 2. (тражилац извршења).
Управни орган надлежан за имовинско-правне послове у опћи-
ни у којој се налази имовина извршава одлуке Комисије које се
односе на некретнине у својини грађана, по захтјеву лица из члана
4. став 1. овог закона.
Управни орган надлежан за стамбене послове у опћини у којој
се налази стан извршава одлуке Комисије које се односе на стан на
којем постоји станарско право, по захтјеву лица из члана 4. став 2.
овог закона.
Члан 4. ст. (2) и (3)
Право на подношење захтјева за извршење одлуке Комисије
која се односи на стан на којем постоји станарско право имају сље-
дећа лица:
- носилац станарског права наведен у одлуци Комисије,
лица која се, у складу са Законом о стамбеним односима, сма-
трају члановима породичног домаћинства носиоца станарског
права из одлуке Комисије на дан наведен у диспозитиву одлуке
Комисије.
Ако је захтјев за извршење одлуке Комисије поднесен од стра-
не особе која није наведена у преамбули одлуке, орган управе ће
одлучити да ли се он/она може сматрати чланом породичног до-
маћинства носиоца станарског права наведеног у одлуци.
Члан 5.
Право на подношење захтјева за извршење одлуке Комисије
којом се потврђује право на приватну имовину не застаријева.
Захтјев за извршење одлуке Комисије којом се потврђује ста-
нарско право мора се поднијети у року од осамнаест мјесеци од
дана доношења одлуке Комисије.
(За потребе ове одлуке користи се текст прописа на босанском
језику, како је објављен у службеним гласилима, јер није објављен
на свим службеним језицима и писмима.)
31. Закон о престанку примјене Закона о напуштеним стано-
вима (“Службене новине Федерације БиХ”, бр. 11/98, 38/98, 12/99,
18/99, 27/99, 43/99, 46/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 и 81/09)
За потребе ове одлуке примјењује се неслужбени пречишћени
текст Закона о престанку примјене Закона о напуштеним станови-
ма (“Службене новине Федерације БиХ”, бр. 11/98, 38/98, 12/99,
18/99, 27/99, 43/99, 46/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03 и 29/03), са-
чињен у Уставном суду БиХ, који је важио у вријеме доношења
оспорених одлука, а који у релевантном дијелу гласи:
Члан 3.
Носилац станарског права на стану који је проглашен напу-
штеним или члан његовог породичног домаћинства као што је
утврђено чланом 6. ЗОСО (у даљем тексту: носилац станарског
права) има право на повратак у складу са Анексом VII Опћег
оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.
Став 1. овог члана примјењује се само на носиоце станарског
права који имају право да се врате у своје домове према члану 1.
Анекса VII Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херце-
говини. Особе које су напустиле своје станове између 30. априла
1991. године и 4. априла 1998. године сматрају се избјеглицама и
расељеним лицима према Анексу 7. Опћег оквирног споразума за
мир у Босни и Херцеговини.
Члан 4.
Носилац станарског права из члана 3. став 1. овог закона има
право тражити враћање стана у посјед.
Захтјев за враћање стана у посјед подноси се опћинском орга-
ну управе надлежном за стамбене послове, ако законом кантона-
жупаније није другачије одређено.
108 24.12.2019.
Захтјев се подноси писмено, уз потпис носиоца станарског
права или усмено, лично или путем пуномоћника.
Члан 5.
Захтјев за враћање стана у посјед мора се поднијети у року од
петнаест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.
Изузетно, рок за подношење захтјева за поврат стана из члана
2. став 5. и члана 18б. став 1. овог закона, као и члана 83а. став
4. Закона о измјенама и допунама Закона о преузимању Закона о
стамбеним односима (“Службене новине Федерације БиХ”, број
19/99) је 04. октобар 1999. године.
Ако носилац станарског права у року прописаном овим чла-
ном не поднесе захтјев за поврат стана надлежном управном орга-
ну, надлежном суду или Комисији за имовинске захтјеве избјегли-
ца и расељених лица (у даљем тексту: Комисија), односно захтјев
за извршење одлуке Комисије у року наведеном у Закону о извр-
шењу одлука Комисије за имовинске захтјеве избјеглица и расеље-
них лица (“Службене новине Федерације БиХ”, бр. 43/99 и 51/00)
престаје му станарско право.
Члан 18б. став (1)
Одредбе овог закона односе се и на станове који нису прогла-
шени напуштеним у смислу прописа из члана 1. овог закона, укљу-
чујући и оштећене и девастиране станове, уколико је носилац ста-
нарског права односни стан напустио прије 4. априла 1998. године.
(За потребе ове одлуке користи се текст прописа на босанском
језику, како је објављен у службеним гласилима, јер није објављен
на свим службеним језицима и писмима.)
VI - Допустивост
32. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине,
Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која
су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због
пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.
33. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног суда,
Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресу-
де, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотвор-
ни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року
од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о
посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.
34. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је
Пресуда Врховног суда број 58 0 П 040799 17 Рев од 31. октобра
2017. године против које нема других дјелотворних правних лије-
кова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апеланткиња
је примила 25. децембра 2017. године, а апелација је поднесена 5.
јануара 2018. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чла-
ном 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испу-
њава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда, јер
не постоји неки други формални разлог због којег апелација није
допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована.
35. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Хер-
цеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни
суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу
допустивости.
VII - Меритум
36. Апеланткиња сматра да јој је оспореном пресудом Врхов-
ног суда повријеђено право на правично суђење из члана II/3е)
Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције
и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и
члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
37. С обзиром на то да је апеланткиња носилац јавне власти,
Уставни суд подсјећа да она не ужива заштиту права загарантова-
них одредбама Европске конвенције и њених протокола који ре-
гулишу однос јавне власти и појединаца и пружају појединцима
заштиту људских права и основних слобода у односу са јавном
влашћу. Међутим, Уставни суд је у својој пракси указао да Европ-
ска конвенција пружа минимум заштите у погледу људских пра-
ва и основних слобода, а Устав Босне и Херцеговине даје ширу
заштиту, па је усвојио становиште да, према члану VI/3б) Устава
Босне и Херцеговине, свако ко је био странка у одређеном поступ-
ку и ко има пресуду било којег суда за коју сматра да су му њоме
повријеђена права може да поднесе апелацију Уставном суду. У
складу с тим, државни органи и јавна власт, као учесници судских
поступака, уживају гаранције права на правичан поступак и права
на имовину из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине (види,
Уставни суд, Одлука број АП 39/03 од 27. фебруара 2004. године,
објављена на www.ustavnisud.ba).
Право на правично суђење
38. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дије-
лу гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска
права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:
24.12.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним
стварима и друга права у вези са кривичним поступком.
39. Апеланткиња, између осталог, тврди да су редовни судо-
ви у конкретном случају произвољно примијенили члан 5 став (2)
Закона о извршењу и члан 5 став (3) Закона о престанку примјене
када су је обавезали да тужитељки надокнади материјалну ште-
ту због немогућности враћања у посјед спорног стана. Апелант-
киња тврди да није обавезна да надокнади материјалну штету, јер
не постоји ваљан правни основ за то, нити њена одговорност, јер
тужитељка, а ни њен супруг нису поднијели надлежном управном
органу одлуку Комисије на извршење, због чега су ex lege изгу-
били станарско право на предметном стану, а што је потврдио и
надлежни орган управе за стамбена питања који је правоснажно
одбио захтјев за поврат спорног стана у посјед и потврђивање ста-
нарског права на спорном стану. Апеланткиња приговара да редов-
ни судови нису дали ваљано образложење за истакнуте приговоре,
укључујући и онај у вези са застаром потраживања.
40. С тим у вези, Уставни суд, прије свега, наглашава да, према
пракси Европског суда за људска права (у даљем тексту: Европ-
ски суд) и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују
закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примје-
не материјалног права (види, Европски суд, Pronina против Русије,
одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број
65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише ре-
довне судове у процјени чињеница и доказа, већ је уопштено зада-
так редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели
(види, Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пре-
суда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак
Уставног суда је да испита да ли је евентуално дошло до повреде
или занемаривања уставних права (право на правично суђење, пра-
во на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да
ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискри-
минациона. Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд
се бави искључиво питањем евентуалне повреде уставних права
или права из Европске конвенције у поступку пред редовним су-
довима.
41. Уставни суд се, дакле, према наведеном становишту, може,
изузетно, када оцијени да је у одређеном поступку редовни суд
произвољно поступао како у утврђивању чињеница, тако и у при-
мјени релевантних позитивноправних прописа (види, Уставни суд,
Одлука број АП 311/04 од 22. априла 2005. године, став 26) упу-
стити у испитивање начина на који су надлежни судови утврђива-
ли чињенице и на тако утврђене чињенице примијенили позитив-
ноправне прописе. У контексту наведеног Уставни суд подсјећа и
да је у више својих одлука указивао да очигледна произвољност у
примјени релевантних прописа никада не може да води правичном
поступку (види, Уставни суд, Одлука број АП 1293/05 од 12. сеп-
тембра 2006. године, тачка 25 и даље). Имајући у виду наведено и
наводе из апелације, Уставни суд ће у конкретном случају испита-
ти да ли је оспорена одлука заснована на произвољној примјени
права.
42. Уставни суд запажа да тужитељка основ на накнаду мате-
ријалне штете темељи на постојању станарског права на спорном
стану које је њеном супругу потврђено одлуком Комисије (види
тачку 8 ове одлуке). Будући да апеланткиња оспорава постојање
правног основа за потраживану накнаду штете у ситуацији када
је орган управе одбио захтјев за поврат спорног стана у посјед и
потврђивање станарског права, због неподношења одлуке Коми-
сије на управно извршење, Уставни суд ће, прије свега, указати на
релевантни законски оквир који регулише ту материју.
43. У том правцу Уставни суд подсјећа да је Високи представ-
ник за Босну и Херцеговину почев од 1999. године, користећи се
овлашћењима према Анексу 10 Оквирног споразума и члану XI
Закључка са конференције Савјета за имплементацију мира, одр-
жане 10. децембра 1997. године, донио сет закона којима је регу-
лисао питање поврата имовине и станарских права избјеглицама и
расељеним лицима, а све ради имплементације Анекса 7 Оквирног
споразума. Између осталог, ради се о Закону о престанку примјене
и Закону о извршењу (види Релевантне прописе) који се чине реле-
вантним у конкретном случају.
44. Уставни суд подсјећа да је Закон о престанку примјене но-
сиоцима станарског права или члановима њиховог домаћинства
омогућио поврат стана (станарско право) у складу са Анексом 7
Оквирног споразума уз обавезу да се надлежном органу управе
за стамбена питања (и) или Комисији за имовинске захтјеве ра-
сељених лица и избјеглица (у даљем тексту: Комисија или CRPC,
као скраћеница за енглески назив Комисије) у року прописаном
законом поднесе захтјев за поврат. Чланом 5 Закона о престанку
примјене прописана је обавеза подношења захтјева у року од 15
мјесеци од дана ступања на снагу овог закона. Одредбом члана
18.б став (1) истог закона (Закон о престанку примјене) утврђено
је да се одредбе наведеног закона примјењују и на станове који
нису проглашени напуштеним, укључујући оштећене и девасти-
ране станове, уколико је носилац станарског права односни стан
108 19
напустио прије 4. априла 1998. године. Наведена одредба упућује
на закључак да Закон о престанку примјене не прави разлику изме-
ђу станова осим у року за подношење захтјева за поврат који је био
обавезујући за све станове на којима је постојало станарско право.
Посљедице неподношења захтјева за поврат стана надлежном ор-
гану (општинском органу за стамбена питања (и) или Комисији) би
ex lege довеле до губитка станарског права (члан 5 став (3) Закона
о престанку примјене).
45. Уставни суд запажа да је у конкретном случају тужитељкин
супруг, као носилац станарског права на спорном стану, поднио
захтјев за поврат стана Комисији, која је 2002. године донијела
одлуку којом је тужитељкином супругу потврђено станарско пра-
во на спорном стану, што ни за апеланткињу није спорно. Међу-
тим, Уставни суд подсјећа да је Високи представник, користећи
се својим овлашћењима, 1999. године донио и Закон о извршењу
(види Релевантне прописе). Уставни суд запажа да наведени закон
прописује обавезу управног извршења одлука Комисије (члан 1
Закона о извршењу). Уставни суд, такође, запажа да наведени за-
кон прави разлику између приватне имовине и станарског права. У
вези с тим, Уставни суд подсјећа на одредбу члана 5 став (1) Закона
о извршењу којом је прописано: “Право на подношење захтјева за
извршење одлуке Комисије којом се потврђује право на приватну
имовину не застаријева”, док став (2) истог члана прописује: “Зах-
тјев за извршење одлуке Комисије којом се потврђује станарско
право мора се поднијети у року од осамнаест мјесеци од дана до-
ношења одлуке Комисије.”.
46. Према оцјени Уставног суда, наведена законска одредба
(члан 5 став 2) која је императивног карактера упућује на закљу-
чак да одлука Комисије којом се потврђује станарско право има
вриједност тек уколико се у року прописаном законом достави
на управно извршење, у смислу члана 5 став (2) Закона о извр-
шењу. Такву оцјену потврђује и одредба члана 5 став (3) Закона о
престанку примјене која гласи: “Ако носилац станарског права у
року прописаном овим чланом не поднесе захтјев за поврат ста-
на надлежном управном органу, надлежном суду или Комисији за
имовинске захтјеве избјеглица и расељених лица (у даљем тексту:
Комисија), односно захтјев за извршење одлуке Комисије у року
наведеном у Закону о извршењу одлука Комисије за имовинске
захтјеве избјеглица и расељених лица (‘Службене новине Федера-
ције БиХ’ бр. 43/99 и 51/00) престаје му станарско право.”.
47. У конкретном случају из расположивих докумената про-
изилази да ни тужитељка, нити њен супруг нису поступили по
одредби члана 5 став (2) Закона о извршењу. Управо због тог ра-
злога надлежни орган управе (који је био надлежан за управно
извршење одлуке Комисије) одбио је тужитељкин захтјев за по-
врат спорног стана у посјед и потврђивање станарског права (види
тачку 17 ове одлуке).
48. Уставни суд наглашава да Закон о престанку примјене и
Закон о извршењу представљају lex specialis. Према оцјени Устав-
ног суда, ради се о јасним законима, односно одредбама које не
остављају простор за другачије тумачење.
49. У вези с наведеним, Уставни суд подсјећа да је Европ-
ски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) у вези са
увођењем и примјеном преклузивних рокова у правном систему
једне државе установио да домаће власти уживају широко поље
процјене приликом доношења прописа и одлука у вези са овим
питањем, које може да резултира лишавањем имовинских права
појединаца због непосредног познавања друштва и његових по-
треба. Одлука да се одузме имовина често укључује разматрање
политичких, економских и социјалних питања према којима ће се
мишљења у оквиру демократског друштва битно разликовати. Сто-
га ће се пресуда домаћих власти поштивати осим ако је очигледно
без оправданог основа (види, Европски суд за људска права, James
и други, пресуда од 21. фебруара 1986. године, Серија А, број 98,
став 46). Одређивање законских рокова у оквиру којих грађани
могу да остваре своја права и обавезе, у принципу, јесте у јавном
интересу, и то првенствено ради заштите и спровођења начела
владавине права и правне сигурности. Наиме, држава има интерес
да се правни односи одвијају у одређеним роковима, или да се за-
државају уколико одређено вријеме нема правних или фактичких
промјена. Осим тога, с обзиром на то да се ради о одлукама у вези
са повратом имовине, држава има интерес да се те одлуке изврша-
вају што прије, како би се испунили циљеви из Анекса VII Општег
оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, те успоставило
стање онакво какво је било прије ратних сукоба у Босни и Хер-
цеговини (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму
број АП 1524/06 од 8. новембра 2007. године, ст. 30-31, објављена
у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, број 49/08, и Одлу-
ка број АП 3850/08 од 12. октобра 2011. године, доступне на wеb-
страници Уставног суда www.ustavnisud.ba).
50. Сходно наведеном, Уставни суд подсјећа да је у својој до-
садашњој пракси усвојио становиште да су рокови из члана 5 став
(2) Закона о извршењу преклузивни и да пропуштање тих рокова
доводи до одбацивања захтјева за поврат стана у посјед од надле-
20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
жних органа и губитка станарског права и поред постојања одлуке
Комисије којом је потврђено станарско право на дан 1. април 1992.
године. Апелације које су поднесене Уставном суду из тог основа,
углавном, одбациване су због неисцрпљивања правних лијекова
(види, између осталих, Уставни суд, Одлука о допустивости број
АП 1358/05 од 9. фебруара 2006. године, тач. 3 и 9, доступна на
wеb-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba).
51. Уставни суд, такође, подсјећа да је у предмету број АП
1524/06 (види, Уставни суд, Одлука број АП 1524/06 од 8. новем-
бра 2007. године, доступна на wеb-страници Уставног суда www.
ustavnisud.ba), испитујући наводе о кршењу права на имовину у
контексту чињенице да је апеланту одлука CRPC-а достављена ван
рока од 18 мјесеци, што га је спријечило да у року прописаном
законом поднесе приједлог за извршење одлуке, између осталог,
нагласио “да законске одредбе које регулишу питање рокова мо-
рају и стварно дати могућност грађанину да оствари своје одређе-
но право, чијим истеком губи могућност остваривања тог права.
Тај рок мора бити реалан. Овај услов је испуњен у сваком слу-
чају када је од дана доношења одлуке CRPC-а до дана достављања
ове одлуке остало толико времена да подносилац пријаве може да
покрене поступак извршења. Међутим, у случају из Одлуке број
АП 1524/06, одлука CRPC-а је донесена 9. септембра 1999. годи-
не, а CRPC ју је апеланту упутио 13. октобра 2000. године, дакле,
по истеку рока од 13 мјесеци од дана доношења, да би је апелант
запримио, дакле, сазнао уопште за њено доношење, 17. јула 2001.
године, дакле, по истеку рока од 18 мјесеци од дана доношења”. У
околностима тог случаја Уставни суд је закључио да је дошло до
кршења права на апелантову имовину, јер је у специфичним окол-
ностима тог случаја утврдио “да се ради о законској одредби која
не испуњава услов пропорционалности јавног интереса и интереса
лица која се налазе у ситуацији као што је апелантова”.
52. Уставни суд запажа да наведени примјери из праксе нису
довели у питање становиште да је рок који прописује члан 5 став
(2) Закона о извршењу преклузиван и да мора да се поштује уко-
лико је одлука Комисије (CRPC-а) о потврђивању станарског пра-
ва достављена благовремено, унутар рока од 18 мјесеци, како би
се испоштовао законски рок за њено управно извршење. Стога,
Уставни суд не може да прихвати образложење редовних судова да
тужитељкин супруг и тужитељка уопште нису требали подносити
одлуку Комисије на извршење, коју су, према њиховим тврдњама,
примили 2003. године, због чињенице да је зграда у којој се нала-
зио спорни стан реконструисана, а до тог сазнања су дошли тек
2008. године. Уставни суд наглашава да су законски прописи јасни
и обавезујући за све који су били у истој или сличној ситуацији као
тужитељка и њен супруг, а непоштивање члана 5 став (2) Закона о
извршењу за собом повлачи губитак станарског права, како то ја-
сно прописује члан 5 став (3) Закона о престанку примјене. Према
оцјени Уставног суда, подношењем захтјева за извршење одлуке
Комисије тужитељка и њен супруг би у околностима конкретног
случаја исказали намјеру да желе да врате у посјед спорни стан
(без обзира на чињеницу да је спорни стан у рату уништен јер ни
Закон о престанку примјене, нити Закон о извршењу одлука Ко-
мисије не праве разлику између станова), чиме би задржали сва
права на спорном стану, односно станарско право и све бенефите
које то право за собом повлачи. Уставни суд сматра да образложе-
ње редовних судова да тужитељка и њен супруг нису ни морали
поднијети захтјев за извршење одлуке Комисије покреће питање
и правне сигурности, јер се такво образложење коси не само са
чланом 5 став (2) Закона о извршењу већ и са праксом Уставног
суда и чињеницом да су многи носиоци станарског права у Босни
и Херцеговини изгубили то право управо због непоштивања закон-
ског оквира којим је регулисано питање поврата станарског права,
који се морао поштовати, без изузетака.
53. Штавише, Уставни суд запажа да су редовни судови утвр-
дили да је у случају тужитељке и њеног супруга одлука Комисије
донесена 3. септембра 2002. године под бројем 511-2358-1/1, те да
ју је супруг тужитељке примио у септембру 2003. године. Дакле,
одлука Комисије је достављена тужитељки и њеном супругу 12
мјесеци након њеног доношења, али још увијек у оквиру законског
рока од 18 мјесеци, па Уставни суд запажа да су тужитељка и њен
супруг имали још шест мјесеци у оквиру рока из члана 5 став (2)
Закона о извршењу за подношење одлуке Комисије на извршење,
а они то нису учинили. Наведено посебно у околностима да у том
тренутку (септембар 2003. године, када су тужитељка и њен супруг
примили одлуку Комисије), према тврдњама саме тужитељке, нису
ни знали да је “зграда реконструисана”. У таквим околностима је,
према мишљењу Уставног суда, нелогично образложење редовних
судова да тужитељка и њен супруг нису ни морали да поднесу
одлуку Комисије на управно извршење због тога што је “зграда
реконструисана” због чега поврат спорног стана више није могућ
и да би то био превелики терет за њих, у свјетлу чињенице да су
до тог сазнања, према тврдњама саме тужитељке, тужитељка и њен
супруг дошли тек 2008. године. Принцип правне сигурности не до-
пушта такво понашање у односу на права чија се заштита тражи,
већ инсистира на поштивању законских рокова и обавези преду-
108 24.12.2019.
зимања радњи прописаних законом као што је подношење одлуке
Комисије на извршење. И то је пракса Уставног суда коју Уставни
суд континуирано спроводи и слиједи, због чега нема разлога да
Уставни суд одступи од своје праксе.
54. Уставни суд сматра да је у конкретном случају питање
основа за накнаду било питање од кључног значаја у овом предме-
ту које су редовни судови пропустили да испитају поштујући
одредбе императивног карактера, и то члана 5 став (2) Закона о
извршењу и члана 5 став (3) Закона о престанку примјене, и чиње-
ницу да је надлежни орган управе правоснажно одбио захтјев за
поврат спорног стана у посјед и потврђивање станарског права на
спорном стану управо због непоштивања члана 5 став (2) Закона о
извршењу. Према оцјени Уставног суда, указани пропуст редовних
судова је сасвим довољан да се закључи да је у конкретном случају
недостатак образложења редовног суда о кључном питању које се
тиче основа за потраживану накнаду довео до кршења апелант-
кињиног права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и
Херцеговине.
55. Међутим, и поред чињенице да су редовни судови оба-
везали апеланткињу на накнаду а да претходно нису испитали
постојање основа за накнаду (постојање станарског права) у свјет-
лу јасног законског оквира и одлуке надлежног органа управе,
Уставни суд у околностима конкретног случаја уочава и произвољ-
ност редовних судова у дијелу образложења да је апеланткиња као
јавна власт одговорна за штету зато што зграда у којој се налазио
спорни стан више не постоји, односно да предаја спорног стана у
посјед више није могућа апеланткињином “кривицом”, иако при
томе из оспорених пресуда произилази: “Увидом у спроведене до-
казе Општински суд је утврдио да је зграда у којој се налазио спор-
ни стан потпуно уништена током ратних дешавања, јер се налазила
на линији борбених дејстава…” Заправо, Уставни суд запажа да
редовни судови апеланткињину одговорност темеље на чињеници
што је апеланткиња уништену и срушену зграду током рата рекон-
струисала/изградила нову и што спорни стан због тог разлога фи-
зички више не постоји.
56. У том контексту Уставни суд из расположивих докумената
запажа да је током поступка утврђено да је зграда у којој се нала-
зио спорни стан потпуно уништена током ратних дешавања, јер се
налазила на линији борбених дејстава, из чега се намеће закључак
да су зграда и спорни стан уништени у рату. У вези с тим, Уставни
суд подсјећа на становиште изражено у Одлуци број АП 2466/16
(види, mutatis mutandis, Уставни суд, одлука од 5. јула 2018. годи-
не, доступна на wеb-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba)
да “нема кршења права на правично суђење из члана II/3е) Устава
Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када
нема ништа што би указивало да су редовни судови произвољ-
но примијенили материјално право одбивши захтјеве апеланата
за накнаду материјалне штете на њиховим некретнинама, јер је
утврђено да су објекти оштећени у току ратних дејстава на ли-
нији борбених дејстава, тј. услијед више силе која није прописана
као основ одговорности за штету, односно кад није доказано да
су некретнине које се нису налазиле на линији борбених дејстава
стављене под управу тужене општине, нити да је она њима рас-
полагала”. Уставни суд подсјећа да су у цитираном предмету апе-
ланти у судском поступку од општине тражили исплату накнаде
материјалне штете због уништења некретнина у приватној својини
током ратних дешавања.
57. Уставни суд се позива и на Одлуку број АП 1743/17 (види,
mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука број АП 1743/17 од 8. маја
2019. године, тачка 35, доступна на wеb-страници Уставног суда
www.ustavnisud.ba) у којој је, такође, разматрано питање накнаде
штете за имовину која је уништена у рату. У цитираном предмету
је, између осталог, наведено: “…уважавајући чињеницу да је апе-
ланту, неспорно, порушена, тј. оштећена имовина и тиме настала
материјална штета, Уставни суд указује да се, и поред тога, такво
оштећење не може ставити на терет туженој с обзиром на то да,
како је већ речено, није установљена узрочно-посљедична веза
између радњи органа тужене и настанка наведене штете, нити је
утврђено да су штету починила лица која су органи тужене има-
ли или могли имати под својом контролом.” Поредећи предметни
случај са околностима из цитираног предмета, Уставни суд запажа
да је у цитираном предмету ријеч о праву својине (приватна имови-
на), а да се у конкретном случају ради о станарском праву.
58. Доводећи наведено у контекст конкретног случаја, Уставни
суд запажа да су редовни судови обавезали апеланткињу на испла-
ту накнаде штете, а да при томе нису испитали ни узрочно-посље-
дичну везу између штете и апеланткињиних радњи у околности-
ма утврђеним током поступка, и то да су зграда и спорни стан
уништени у рату услијед ратних дешавања, да је зграда срушена
након рата на основу одлука надлежних органа у Мостару, јер је
представљала опасност по живот и здравље људи, околних згра-
да и саобраћаја и да је апеланткиња након тога изградила нову,
односно реконструисала зграду за своје потребе у околностима
када тужитељка и њен супруг нису поднијели одлуку Комисије на
24.12.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
извршење, односно када је због тога и правоснажно одбијен зах-
тјев за поврат спорног стана у посјед и потврђивање станарског
права од надлежних органа у Мостару. У таквим околностима
Уставном суду се чини непримјереним позивање редовних судова
на релевантне одредбе ЗОСО-а којима је прописана обавеза стам-
беног органа да носиоцима станарског права, због рушења зграде,
обезбиједе други стан. У моменту изградње/реконструкције зграде
надлежном органу управе за стамбена питања није била доставље-
на одлука Комисије на извршење, што је био разлог за одбијање
захтјева за поврат у посјед спорног стана и признавање станарског
права тужитељкином супругу, у складу са важећим законским про-
писима (о чему се Уставни суд детаљније изјаснио у претходним
тачкама ове одлуке). У таквим околностима поставља се питање
како је апеланткиња у контексту права тужитељке и њеног супруга
и могла да поступи у складу са одредбама ЗОСО-а. Према оцјени
Уставног суда, редовни судови нису дали релевантно образложе-
ње зашто на апеланткињи лежи “кривица” за потраживану штету
у свјетлу већ указаних околности, те ратног стања као vis maior
у које вријеме и од чијег дјеловања је спорни стан уништен, при
чему се дјеловање више силе у грађанском праву састоји у томе
што њезино постојање, у правилу, искључује одговорност за штету.
59. Коначно, Уставни суд уочава произвољност и у дијелу
образложења којим је одбијен истакнути приговор застаре потра-
живања од апеланткиње све и када би постојао основ за накнаду
штете и када би апеланткиња била одговорна за штету. Уставни
суд запажа да су редовни судови одбили приговор застаре потра-
живања, а да суштински приговор нису испитали у свјетлу члана
376 ЗОО. Уставни суд подсјећа на то да застарјелост представља
губитак права захтијевати испуњење обавезе када протекне врије-
ме предвиђено законом. Одредба члана 376 ЗОО прописује рокове
за застару потраживања накнаде штете (види Релевантне прописе).
Уставни суд запажа да је тужбени захтјев постављен као “накна-
да штете”, што произилази из оспорених одлука. Штета се на-
докнађује успостављањем ранијег стања како је било прије штете
и накнадом у новцу, при чему се накнада у новцу досуђује, између
осталог, ако оштећени изричито захтијева досуђење накнаде у нов-
цу, као у конкретном случају.
60. У том контексту Уставни суд подсјећа на образложење ре-
довних судова који су неоснованост приговора застаре потражи-
вања образложили тако што су навели да се у конкретном случају
не ради о “класичном захтјеву за накнаду штете, већ захтјеву за
исплату противвриједности чињења, односно еквивалентне нак-
наде за стан, а који представља имовину тужилаца и да та против-
вриједност чињења изражена кроз тржишну вриједност предмет-
ног стана представља имовинско право тужилаца”, а при томе
су имали у виду Одлуку Уставног суда број АП 100/06. Прије
свега, Уставни суд позивање на цитирану одлуку Уставног суда у
околностима конкретног случаја сматра непримјереним. Потом,
у околностима конкретног случаја непримјереним се чине и син-
тагме које користе редовни судови (“противвриједност чињења
кроз тржишну вриједност стана” или “еквивалентна накнада за
стан”) како би образложили да се не ради о “класичном захтјеву
за накнаду штете”, избјегавајући на тај начин да приговор заста-
ре потраживања испитају у смислу члана 376 ЗОО. Прије све-
га, поставља се питање шта значи синтагма “класичан захтјев за
накнаду штете” коју одредбе ЗОО не познају. Потом, Уставни суд
подсјећа да се у конкретном случају ради о захтјеву за исплату
накнаде штете (како је то тужитељка у тужби и навела) из основа
станарског права, а не о захтјеву из основа приватне својине, коју
има у виду Закон о стварним правима. Да се ради о двије различи-
те врсте права, произилази и из члана 5 Закона о извршењу који
прави дистинкцију између приватне својине и станарског права у
погледу рокова за извршење одлука Комисије (види Релевантне
прописе и тачку 45 ове одлуке). Дакле, према оцјени Уставног
суда, тужбени захтјев је постављен као “накнада штете”, а редов-
ни судови су апеланткињу обавезали на исплату примјеном члана
185 став (3) ЗОО (накнада материјалне штете), што их је обаве-
зивало да оправданост изнесеног приговора застаре испитају у
свјетлу члана 376 ЗОО, без обзира на то о којој врсти права из ког
се црпи основ за накнаду ради.
61. Коначно, и када би могло да се прихвати образложење ре-
довних судова да се у конкретном случају не ради о “класичном
захтјеву за накнаду штете, већ о захтјеву за исплату противвријед-
ности чињења, односно еквивалентној накнади за стан, а који
представља имовину тужиоца и да та противвриједност чињења
изражена кроз тржишну вриједност предметног стана представља
имовинско право тужиоца”, према мишљењу Уставног суда, редов-
ни судови су морали да образложе да ли постоји застара за такав
“вид захтјева” и, ако постоји, када почиње и чиме је евентуално
прекинута.
62. Стога, Уставни суд закључује да је оспореном одлуком
Врховног суда, као коначном одлуком у овом предмету, прекршено
апеланткињино право на правично суђење из члана II/3е) Устава
Босне и Херцеговине.
108 21
Остали наводи
63. Уставни суд неће посебно разматрати наводе из апелације
о повреди права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херце-
говине, јер се они суштински односе на повреду права на правично
суђење.
VIII - Закључак
64. Уставни суд закључује да је оспореним пресудама по-
вријеђено апеланткињино право на правично суђење из члана
II/3е) Устава Босне и Херцеговине када су редовни судови обаве-
зали апеланткињу на накнаду штете без релевантног испитивања
основа за такву накнаду у свјетлу законског оквира који пропи-
сује обавезу подношења захтјева за извршење одлуке Комисије на
управно извршење у преклузивном року, што, у супротном, доводи
ex lege до губитка станарског права, због чега сама одлука Комиси-
је о потврђивању станарског права има значај тек подношењем зах-
тјева за њено управно извршење пред надлежним органима упра-
ве, о чему је Уставни суд у својој пракси усвојио јасно становиште.
При томе редовни судови у конкретном случају нису дали ни реле-
вантно образложење о приговору застаре потраживања, у смислу
члана 376 ЗОО, и апеланткињиној одговорности за потраживану
штету у околностима када је зграда у којој се налазио спорни стан
девастирана услијед више силе, односно ратних дешавања, што је
био разлог да се та зграда потпуно сруши након рата на основу
одлука надлежних органа у Мостару.
65. На основу члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Прави-
ла Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове
одлуке.
66. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке
Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда БиХ,
Златко М. Кнежевић, с.р.
Централна изборна комисија
Босне и Херцеговине
На основу члана 2.9 став (1) тачка 9, а у вези са чл. 10.15
и 10.17 Изборног закона Босне и Херцеговине (“Службени
гласник БиХ”, бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04,
25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08,
32/10, 18/13, 7/14 и 31/16), те члана 35. став (1) Упутства о
поступку спровођења посредних избора за органе власти
у Босни и Херцеговини обухваћених Изборним законом
Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, бр. 38/14,
90/16, 8/17 и 91/18), Централна изборна комисија Босне и
Херцеговине, на 59. сједници, одржаној 28.11.2019. године,
донијела је
ОД Л У КУ
О ПОТВРЂИВАЊУ РЕЗУЛТАТА ПОСРЕДНИХ ИЗБОРА
И ДОДЈЕЛИ МАНДАТА ДЕЛЕГАТА У ДОМУ НАРОДА
ПАРЛАМЕНТА ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
ИЗ КАНТОНА 10
Члан 1.
На основу достављених резултата гласања спроведе-
ног у Скупштини Кантона 10, Централна изборна комисија
Босне и Херцеговине потврђује резултате посредних избо-
ра и додјељује мандат за Дом народа Парламента Федера-
ције Босне и Херцеговине сљедећем делегату:
а) делегат из реда српског народа:
1. Александар Штрбац.
Члан 2.
Ова одлука ступа на снагу даном објављивања у “Слу-
жбеном гласнику БиХ”, а објавиће се и у “Службеном гла-
снику Републике Српске”, “Службеним новинама Федера-
ције БиХ”, “Службеном гласнику Брчко Дистрикта БиХ” и
на интернет страници Централне изборне комисије Босне и
Херцеговине www.избори.ба.
Број: 06-1-07-1-341/19
28. новембра 2019. године Предсједник,
Сарајево Бранко Петрић, с.р.
22 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
На основу члана 14.3 став (1) Изборног закона Босне
и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, бр. 23/01, 7/02,
9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05,
11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 и 31/16) и
Одлуке Централне изборне комисије Босне и Херцеговине
о престанку мандата начелника општине Купрес, Централ-
на изборна комисија Босне и Херцеговине, на 61. сједници,
одржаној 12.12.2019. године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
О РАСПИСИВАЊУ И ОДРЖАВАЊУ ПРИЈЕВРЕМЕНИХ
ИЗБОРА ЗА НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ КУПРЕС
Члан 1.
(Предмет Одлуке)
Расписују се пријевремени избори за начелника општи-
не Купрес.
Члан 2.
(Датум одржавања пријевремених избора)
Избори из члана 1. ове одлуке одржаће се у недјељу, 9.
фебруара 2020. године.
Члан 3.
(Обезбјеђење финансијских средстава)
(1) Општина Купрес дужна је да обезбиједи финан-
сијска средства у износу од 6.000,00 КМ (словима: шест
хиљада конвертибилних марака) у складу са чланом 1.2а
став (2) и чланом 1.2б Изборног закона Босне и Херцегови-
не у року од 15 дана од дана доношења ове одлуке, односно
најкасније до 27.12.2019. године и уплати их на јединстве-
ни рачун трезора Босне и Херцеговине.
(2) У случају да се не осигурају средства из става (1)
овог члана, поступиће се у складу са чланом 1.2а став (2)
Изборног закона Босне и Херцеговине.
Члан 4.
(Ступање на снагу и објављивање у службеним гласилима)
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у “Службеном гласнику БиХ”, “Службеним новинама
ФБиХ”, “Службеном гласнику Републике Српске”, “Слу-
жбеном гласнику Брчко Дистрикта БиХ” и на интернет
страници Централне изборне комисије БиХ: www.izbori.ba.
Број: 05-1-07-1-794-1/19
12. децембра 2019. године Предсједник,
Сарајево Бранко Петрић, с.р.
На основу члана 14.3 став (6) Изборног закона Босне
и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, бр. 23/01, 7/02,
9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05,
11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 и 31/16 ),
члана 80. Правилника о начину спровођења избора у Босни
и Херцеговини (“Службени гласник БиХ”, бр. 29/18, 62/18
и 69/18) и Одлуке о расписивању и одржавању пријевре-
мених избора за начелника општине Купрес, број: 05-1-
07-1-794-1/19, од 12.12.2019. године, Централна изборна
комисија Босне и Херцеговине, на 61. сједници, одржаној
12.12.2019. године, д о н и ј е л а ј е
УПУТСТВО
О РОКОВИМА ИЗБОРНИХ АКТИВНОСТИ ЗА
ОДРЖАВАЊЕ ПРИЈЕВРЕМЕНИХ ИЗБОРА ЗА
НАЧЕЛНИКА OПШТИНЕ КУПРЕС
Члан 1.
Овим упутством утврђују се рокови изборних актив-
ности за спровођење пријевремених избора за начелника
oпштине Купрес (у даљем тексту: избори).
Члан 2.
(1) Рокови теку од 13.12.2019. године.
108 24.12.2019.
(2) Пријаве за овјеру политичких странака и незави-
сних кандидата подносе се Централној изборној комисији
БиХ најкасније у року од пет дана од дана расписивања
избора, односно у периоду од 13.12.2019. године закључно
са 17.12.2019. године до 16.00 часова.
(3) Захтјеви за овјеру коалиција подносе се Централној
изборној комисији БиХ најкасније у року од 12 дана од дана
расписивања избора, односно закључно са 24.12.2019. го-
дине до 16.00 часова.
(4) Крајњи рок за регистрацију нових бирача који гла-
сају путем поште је 22 дана од дана расписивања избора,
односно истиче 3.1.2020. године.
(5) Пријаву кандидата овјерени политички субјекти
подносе Централној изборној комисији БиХ најкасније 18
дана од дана расписивања избора, односно закључно са
30.12.2019. године до 16.00 часова.
(6) Жријебање за утврђивање редослиједа политичких
субјеката на гласачким листићима обавиће се 6.1.2020. го-
дине у 12.00 часова у сједишту Централне изборне комиси-
је БиХ у Сарајеву, Ул. Данијела Озме бр. 7.
(7) Одлуку о овјери кандидата за учествовање на избо-
рима Централна изборна комисија БиХ доноси најкасније у
року од 10 дана од дана подношења пријава, односно најка-
сније до 9.1.2020. године.
(8) Објава коначних листа кандидата у службеним гла-
силима обавиће се најкасније 20 дана прије дана одржа-
вања избора, односно до 20.1.2020. године.
(9) Централни бирачки списак закључује се 20 дана
прије дана одржавања избора, односно закључно са
20.1.2020. године.
(10) Процедура уписа бирача који гласају путем мобил-
ног тима траје од 21.1.2020. године до 27.1.2020. године.
(11) Објављивање броја уписаних бирача у Централни
бирачки списак обавиће се у року од 17 дана прије дана
одржавања избора, односно најкасније до 23.1.2020. годи-
не.
(12) Именовање чланова бирачких одбора врши надле-
жна општинска изборна комисија у складу са сљедећим
роковима:
а) надлежна општинска изборна комисија именује чла-
нове бирачких одбора и доставља акте о именовању чла-
нова бирачких одбора Централној изборној комисији БиХ
најкасније у року од 15 дана прије дана одржавања избора,
односно до 25.1.2020. године,
б) обука чланова општинске изборне комисије одржаће
се најкасније у року од 20 дана прије дана одржавања избо-
ра, односно до 20.1.2020. године,
ц) обука чланова бирачких одбора одржаће се у периоду
од 15 дана до седам дана прије дана одржавања избора, од-
носно од 25.1.2020. године до 2.2.2020. године.
(13) Одређивање локација бирачких мјеста, објаву и до-
ставу података о одређеним локацијама Централној избор-
ној комисији БиХ надлежне општинске изборне комисије
обавиће најкасније у року од 15 дана прије дана одржавања
избора, односно најкасније до 25.1.2020. године.
(14) Штампање изборног материјала извршиће се у
периоду од 13.1.2020. године до 30.1.2020. године, а дос-
тавиће се општинским изборним комисијама до 6.2.2020.
године.
(15) Медијско представљање политичких субјеката
почиње 15 дана прије дана одржавања избора, односно од
25.1.2020. године.
(16) Непосредно обраћање политичких субјеката путем
електронских медија почиње 15 дана прије дана одржавања
избора, односно од 25.1.2020. године.
(17) Захтјеви за акредитовање посматрача политичких
субјеката подносе се изборним комисијама најкасни-
је седам дана прије дана одржавања избора, односно до
2.2.2020. године.
(18) Захтјеви за акредитовање посматрача удружења
подносе се Централној изборној комисији БиХ најкасни-
24.12.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
је седам дана прије дана одржавања избора, односно до
2.2.2020. године.
(19) Забрана објављивања резултата испитивања јавног
мњења почиње 48 часова прије отварања бирачких мјеста и
траје до затварања бирачких мјеста, односно у периоду од
7.2.2020. године у 7.00 часова до 9.2.2020. године до затва-
рања бирачких мјеста.
(20) Захтјеви за акредитовање међународних посматра-
ча подносе се Централној изборној комисији БиХ најка-
сније један дан прије дана одржавања избора, односно до
8.2.2020. године.
(21) Изборна тишина почиње 24 часа прије отварања
бирачких мјеста и траје до затварања бирачких мјеста,
односно у периоду од 8.2.2020. године у 7.00 часова до
9.2.2020. године до затварања бирачких мјеста.
(22) Централна изборна комисија БиХ посебном одлу-
ком формираће Главни центар за бројање за изборе најка-
сније до 7.2.2020. године.
(23) Унос и обрада резултата избора електронским пу-
тем врши се од 9.2.2020. године у сљедећим роковима:
а) прикупљање образаца са бирачких мјеста од 20.00 до
20.30 часова,
б) унос резултата од 20.30 до 21.00 час,
ц) објава прелиминарних незваничних и некомплетних
резултата избора од 22.00 до 22.30 часова.
(24) Бирачки одбори врше доставу резултата гласања
и комплетан изборни материјал до надлежне општинске
изборне комисије, најкасније у року од 12 часова по затва-
рању бирачких мјеста, односно до 10.2.2020. године до 7.00
часова.
(25) Општинска изборна комисија доставља записни-
ке са обједињеним збирним резултатима гласања на нивоу
СА Д РЖ А Ј
НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
2114 Одлука о усвајању дијела Плана парцелације за
ауто-пут и гасовод дионице Вукосавље-Брчко
и Брчко-Рача по скраћеном поступку за дионицу
Брчко-Бијељина-Рача ................................................. 1
2115 Одлука о изради Плана парцелације за ауто-пут
Бања Лука - Приједор по скраћеном поступку ....... 1
2116 Закључак о усвајању Извјештаја
Правобранилаштва Републике Српске
о раду од 1.1.2018. године до 31.12.2018. године ... 2
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
2117 Одлука о давању сагласности на План утрошка
средстава, број: 04/1-012-2-3277/19 ......................... 2
2118 Одлука о давању сагласности на План утрошка
средстава, број: 04/1-012-2-3275/19 ......................... 3
2119 Одлука о давању сагласности на План утрошка
средстава, број: 04/1-012-2-3290/19 ......................... 3
МИНИСТАРСТВО ЗА НАУЧНОТЕХНОЛОШКИ
РАЗВОЈ, ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ И ИНФОРМАЦИОНО
ДРУШТВО
2120 Правилник о измјенама и допуни Правилника
о посебним условима које морају да испуњавају
цертификациона тијела ............................................. 3
108 23
општине Централној изборној комисији БиХ најкасније 24
часа по затварању бирачких мјеста, односно најкасније до
10.2.2019. године до 19.00 часова.
(26) Крајњи рок за пријем гласачког материјала за гла-
саче путем поште јесте пет дана од дана одржавања избора,
односно закључно са 14.2.2020. године, са отиском печата
поште са датумом одржавања избора.
(27) Утврђивање и објаву резултата избора Централна
изборна комисија БиХ обавиће најкасније у року од 10 дана
од дана одржавања избора, односно до 19.2.2020. године.
(28) Подношење захтјева за поновно бројање гласачких
листића врши се у року од три дана од дана објаве утврђе-
них резултата избора.
(29) Након истека рока и правоснажности одлука по
жалбама, Централна изборна комисија БиХ потврдиће ре-
зултате избора и објавити их у службеним гласилима.
Члан 3.
У случају да Општина Купрес не осигура финансијска
средства из члана 3. Одлуке о расписивању и одржавању
пријевремених избора за начелника општине Купрес, број:
05-1-07-1-794-1/19, од 12.12.2019. године, у задатом року,
ово упутство биће стављено ван снаге.
Члан 4.
Ово упутство објавиће се у “Службеном гласнику БиХ”,
“Службеним новинама Федерације БиХ”, “Службеном гла-
снику Републике Српске”, “Службеном гласнику Брчко Ди-
стрикта БиХ” и на web страници Централне изборне коми-
сије БиХ www.izbori.ba.
Број: 06-1-07-1-794-2/19
12. децембра 2019. године Предсједник,
Сарајево Бранко Петрић, с.р.
МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ
2121 Програм мјера за спречавање и сузбијање,
елиминацију и ерадикацију заразних болести за
подручје Републике Српске за 2020. годину ........... 4
АГЕНЦИЈА ЗА БАНКАРСТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Рјешење број: 03-1544-3/19..................................... 14
ФОНД ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И
ЕНЕРГЕТСКУ ЕФИКАСНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Одлука број: 2.01.1-3794/19 .................................... 15
УСТАВНИ СУД БиХ
Одлука о допустивости и меритуму,
број: АП 102/18 ........................................................ 15
ЦЕНТРАЛНА ИЗБОРНА КОМИСИЈА БиХ
Одлука о потврђивању резултата посредних
избора и додјели мандата делегата у Дому народа
Парламента Федерације Босне и Херцеговине
из Кантона 10 ........................................................... 21
Одлука о расписивању и одржавању
пријевремених избора за начелника
општине Купрес ...................................................... 22
Упутство о роковима изборних активности за
одржавање пријевремених избора за начелника
oпштине Купрес ....................................................... 22
ОГЛАСНИ ДИО ......................................................16 страна
24 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 108 24.12.2019.

ɇɚɪɭɱɢɥɚɰ:* Ⱦɨɛɚɜʂɚɱ:
________________________________________________________ ȳɍɋɅɍɀȻȿɇɂ ȽɅȺɋɇɂɄ ɊȿɉɍȻɅɂɄȿ ɋɊɉɋɄȿ

________________________________________________________ ȼɟʂɤɚ Ɇɥɚɻɟɧɨɜɢʄɚ ɛɛ, Ȼɚʃɚ Ʌɭɤɚ

(ɧɚɡɢɜ, ɚɞɪɟɫɚ) ȳɂȻ 4400929270005; ɂȻ(ɍɂɈ) 400929270005
Ɇɚɬɢɱɧɢ ɛɪɨʁ* ______________________ ; ɉȾȼ ɨɛɜɟɡɧɢɤ: ȾȺ ɇȿ ɀɢɪɨ ɪɚɱɭɧɢ:
ɂȻ(ɍɂɈ)* _____________________________________________ 555-007-00001332-44, 562-099-00004292-34,
552-030-00026976-18, 571-010-00001043-39;
ɀɢɪɨ ɪɚɱɭɧ*____________________________________________
567-162-10000010-81, 551-001-00029639-61
E-mail ɚɞɪɟɫɚ* ___________________________________________ Ɍɟɥɟɮɨɧ/ɮɚɤɫ: (051) 456-331, 456-338, 456-339, 456-342
Ɍɟɥɟɮɨɧ:* ______________________________________________ ɉɪɟɬɩ. ɛɪ. _______________
* Ɉɛɚɜɟɡɧo ɩɨɩɭɧɢɬɢ ɫɜɚ ɩɨʂɚ

ɇȺɊɍȹȻȿɇɂɐȺ

Ɉɜɢɦ ɧɟɨɩɨɡɢɜɨ ɧɚɪɭɱɭʁɟɦɨ:

1. ɒɬɚɦɩɚɧɨ ɢɡɞɚʃɟ “ɋɥɭɠɛɟɧɨɝ ɝɥɚɫɧɢɤɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɋɪɩɫɤɟ” ɡɚ 2020. ɝɨɞɢɧɭ ɧɚ ʁɟɡɢɤɭ:
ɚ) ɫɪɩɫɤɨɝ ɧɚɪɨɞɚ ______ ɩɪɢɦʁɟɪɚɤɚ; ɛ) ɯɪɜɚɬɫɤɨɝ ɧɚɪɨɞɚ ______ ɩɪɢɦʁɟɪɚɤɚ; ɜ) ɛɨɲʃɚɱɤɨɝ ɧɚɪɨɞɚ ______ ɩɪɢɦʁɟɪɚɤɚ.
ɐɢʁɟɧɚ ɝɨɞɢɲʃɟ ɩɪɟɬɩɥɚɬɟ ɢɡɧɨɫɢ 409,50 ɄɆ ɫɚ ɭɪɚɱɭɧɚɬɢɦ ɉȾȼ-ɨɦ ɢ ɩɨɲɬɚɪɢɧɨɦ.
2. ȿɥɟɤɬɪɨɧɫɤɨ ɢɡɞɚʃɟ “ɋɥɭɠɛɟɧɨɝ ɝɥɚɫɧɢɤɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɋɪɩɫɤɟ” ɡɚ 2020. ɝɨɞɢɧɭ ______ ɩɪɟɬɩɥɚɬɧɢɱɤɢɯ ɥɢɰɟɧɰɢ.
3. Ⱥɪɯɢɜɚ ɋɥɭɠɛɟɧɨɝ ɝɥɚɫɧɢɤɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɋɪɩɫɤɟ – ɟɥɟɤɬɪɨɧɫɤɨ ɢɡɞɚʃɟ (1992-2019) ______ ɩɪɟɬɩɥɚɬɧɢɱɤɢɯ ɥɢɰɟɧɰɢ.
4. Ⱦɢɤɬɚ ɪɟɝɢɫɬɚɪ ɨɛʁɚɜʂɟɧɢɯ ɩɪɨɩɢɫɚ Ɋɋ ɢ Ȼɢɏ – ɲɬɚɦɩɚɧɨ ɢɡɞɚʃɟ ɡɚ 2020. ɝɨɞɢɧɭ ______ ɩɪɢɦʁɟɪɚɤɚ:
- ɝɨɞɢɲʃɚ ɩɪɟɬɩɥɚɬɚ, ɤɨʁɚ ɭɤʂɭɱɭʁɟ ɨɫɧɨɜɧɢ ɭɥɨɠɚɤ ɢ ɱɟɬɢɪɢ ɞɨɩɭɧɫɤɚ ɭɥɨɲɤɚ ɬɨɤɨɦ ɝɨɞɢɧɟ, ɉȾȼ ɢ ɩɨɲɬɚɪɢɧɭ, ɢɡɧɨɫɢ 234,00 ɄɆ.
5. Ⱦɢɤɬɚ ɪɟɝɢɫɬɚɪ ɨɛʁɚɜʂɟɧɢɯ ɩɪɨɩɢɫɚ Ɋɋ ɢ Ȼɢɏ – ɟɥɟɤɬɪɨɧɫɤɨ ɢɡɞɚʃɟ ɡɚ 2020. ɝɨɞɢɧɭ ______ ɩɪɟɬɩɥɚɬɧɢɱɤɢɯ ɥɢɰɟɧɰɢ.
6. ȿɥɟɤɬɪɨɧɫɤɢ ɪɟɝɢɫɬɚɪ ɩɪɨɩɢɫɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɋɪɩɫɤɟ (ɟɊɉ Ɋɋ) ______ ɩɪɟɬɩɥɚɬɧɢɱɤɢɯ ɥɢɰɟɧɰɢ.

ɉɨɬɩɢɫ

Ɇ.ɉ.
ɍ ___________________ 20 ______ ɝɨɞɢɧɟ .....................................................

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ȽɈȾɂɒȵȺ ɉɊȿɌɉɅȺɌȺ ɉɈ Ʌɂɐȿɇɐɂ

ȿɥɟɤɬɪɨɧɫɤɨ ɢɡɞɚʃɟ ɉɨɜɥɚɲɬɟɧɚ ɰɢʁɟɧɚ ɡɚ ɟɥɟɤɬɪɨɧɫɤɨ

ɬɟɤɭʄɟ ɝɨɞɢɧɟ ɢɡɞɚʃɟ (ɨɞɧɨɫɢ ɫɟ ɧɚ ɩɪɟɬɩɥɚɬɧɢɤɟ Ⱥɪɯɢɜɚ
ɤɨʁɢ ɢɦɚʁɭ ɲɬɚɦɩɚɧɨ ɢɡɞɚʃɟ)
Ɉɞɨ- ɐɢʁɟɧɚ ɫɚ Ɉɞɨ- ɐɢʁɟɧɚ ɫɚ Ɉɞɨ- ɐɢʁɟɧɚ ɫɚ
Ȼɪɨʁ ɐɢʁɟɧɚ ɐɢʁɟɧɚ ɫɚ ɐɢʁɟɧɚ ɐɢʁɟɧɚ ɫɚ Ȼɪɨʁ ɐɢʁɟɧɚ ɐɢʁɟɧɚ ɫɚ
ɛɪɟɧɢ ɩɨɩɭɫɬɨɦ ɛɪɟɧɢ ɩɨɩɭɫɬɨɦ ɛɪɟɧɢ ɩɨɩɭɫɬɨɦ
ɥɢɰɟɧɰɢ ɛɟɡ ɉȾȼ ɉȾȼ ɛɟɡ ɉȾȼ ɉȾȼ ɥɢɰɟɧɰɢ ɛɟɡ ɉȾȼ ɉȾȼ
ɩɨɩɭɫɬ ɛɟɡ ɉȾȼ ɩɨɩɭɫɬ ɛɟɡ ɉȾȼ ɩɨɩɭɫɬ ɛɟɡ ɉȾȼ
1 250 KM 250 KM 292,50 KM 150 KM 150 KM 175,50 ɄɆ 1 60 KM 60 KM 70,20 ɄɆ
2-5 250 KM 30% 175 KM 204,75 KM 150 KM 20% 120 KM 140,40 ɄɆ 2-5 60 KM 10% 54 KM 63,18 KM
6-10 250 KM 40% 150 KM 175,50 KM 150 KM 30% 105 KM 122,85 ɄɆ 6-10 60 KM 20% 48 KM 56,16 KM
11-15 250 KM 50% 125 KM 146,25 KM 150 KM 40% 90 KM 105,30 ɄɆ 11-20 60 KM 30% 42 KM 49,14 KM
16-20 250 KM 60% 100 KM 117,00 KM 150 KM 50% 75 KM 87,75 ɄɆ ɩɪɟɤɨ 20 60 KM 40% 36 KM 42,12 KM
ɩɪɟɤɨ 20 250 KM 70% 75 KM 87,75 KM 150 KM 60% 60 KM 70,20 ɄɆ

ȿɥɟɤɬɪɨɧɫɤɢ ɪɟɝɢɫɬɚɪ ɩɪɨɩɢɫɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɋɪɩɫɤɟ (ɟɊɉ Ɋɋ) Ⱦɢɤɬɚ ɪɟɝɢɫɬɚɪ

ɐɢʁɟɧɚ ɐɢʁɟɧɚ ɫɚ ɐɢʁɟɧɚ ɫɚ

Ȼɪɨʁ Ɉɞɨɛɪɟɧɢ Ȼɪɨʁ ɐɢʁɟɧɚ ɛɟɡ Ɉɞɨɛɪɟɧɢ ɐɢʁɟɧɚ ɫɚ
ɩɨʁɟɞɢɧɚɱɧɢɯ ɩɨɩɭɫɬɨɦ ɐɢʁɟɧɚ ɫɚ ɉȾȼ ɩɨɩɭɫɬɨɦ ɛɟɡ
ɥɢɰɟɧɰɢ ɩɨɩɭɫɬ ɥɢɰɟɧɰɢ ɉȾȼ ɩɨɩɭɫɬ ɉȾȼ
ɥɢɰɟɧɰɢ ɛɟɡ ɉȾȼ ɉȾȼ
1 390 ɄɆ 390 ɄɆ 456,30 ɄɆ 1 150 KM 150 KM 175,50 ɄɆ
2-5 390 KM 10% 351 ɄɆ 410,67 KM 2-3 150 KM 20% 120 KM 140,40 KM
6-10 390 KM 20% 312 ɄɆ 365,04 KM 4-5 150 KM 30% 105 KM 122,85 KM
ɩɪɟɤɨ 10 390 KM 40% 234 ɄɆ 273,78 KM 6-10 150 KM 40% 90 KM 105,30 KM
ɩɪɟɤɨ 10 150 KM 50% 75 KM 87,75 KM

Оснивач: Влада Републике Српске. Издавач: Јавна установа Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, поштански фах 88. Жиро
рачуни: 555-007-00001332-44 код Нове банке а.д. Бања Лука, 562-099-00004292-34 код НЛБ банке а.д. Бања Лука, 567-162-10000010-81 код
Sberbank а.д. Бања Лука, 551-001-00029639-61 код UniCredit Bank а.д. Бања Лука, 571-010-00001043-39 код Комерцијалне банке а.д. Бања
Лука и 552-030-00026976-18 код Addiko Bank а.д. Бања Лука. В.д. директора и главног и одговорног уредника Манојла Зрнић. Уредник
Вишња Бајић Прерадовић. Техничко уређивање Горан Зеленбаба. Телефон: (051) 456-330, факс (051) 456-331, 456-341 и 456-349,
редакција: (051) 456-357, рачуноводство: (051) 456-337, претплата: (051) 456-339. Интернет: (051) 456-346, http://www.slglasnik.
org, e-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број: 01-411/93 лист је уписан
у Регистар јавних гласила под бројем 37. Штампа: ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука.