Emk 2011 Komplet PDF

VERA V.
PETROVIĆ
ELEKTROTEHNIČKI MATERIJALI I
KOMPONENTE
PRIRUČNIK
VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA

STRUKOVNIH STUDIJA,
BEOGRAD
2011.
Autor: dr Vera V. Petrović
Recezenti: dr Slavica Marinković, profesor VŠER Beograd

mr Borislav Hadžibabić, predavač VŠER Beograd
Izdavač: Visoka škola elektrotehnike i računarstva

strukovnih studija, Beograd
Obrada teksta: dr Vera V. Petrović
Korice: Gabrijela Dimić
Tiraž: 220
Štampa: MST Gajić, Beograd
Drugo izmenjeno izdanje
ISBN 978-86-7982-107-2
PREDGOVOR
Predmet Elektrotehnički materijali i komponente izučava se u

Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija na prvoj
godini studija na studijskim programima Automatika i sistemi upravljanja
vozilima, Nove energetske tehnologije i Elektronika i telekomunikacije.
Ovaj priručnik za laboratorijske vežbe je usklađen sa programom
predmeta za koji je namenjen.
Materija obrađena u ovom priručniku je podeljena u 10 lekcija.

Svaka lekcija predstavlja programsku celinu koja se obrađuje kroz izradu
praktičnog zadatka ili, za uvodne vežbe, za ovladavanje odgovarajućim
softverskim alatima. Priručnik je tako osmišljen da studenti ovladaju
korišćenjem savremenih softverskih alata i mernih instrumenata za
analizu rada elektronskih komponenti.
Vežbe su kombinacija primene softverskih alata za analizu rada

elektronskih komponenata i konkretnih merenja koja potvrđuju teorijske
pretpostavke i softverske analize.
Priručnik sistematski i postupno uvodi studente u teoriju i

praktična znanja u primeni elektronskih komponenti u kompleksnim
elektronskim uređajima. Ovaj priručnik će olakšati studentima
savlađivanje kako osnovnih tako i viših nivoa znanja koja su predviđena
programom škole, a korisna su za studente koji će u praksi biti uključeni
u razvoj konkretnih elektronskih uređaja, posebno u oblasti industrijske
elektronike.
U Beogradu, oktobar 2011.
dr Vera V. Petrović
SADRŽAJ:
Vežba 1. Moodle…………………………………………………………1
Vežba 2. Uvod u laboratoriju …………………………………………..21
Vežba 3. Otpornici ……………………………………………………..29
Vežba 4. Proširenje mernog opsega ……………………………………43
Vežba 5. Kondenzatori …………………………………………………49
Vežba 6. Diode …………………………………………………………55
Vežba 7. LED diode i optički kablovi ………………………………….67
Vežba 8. Tranzistori 1 ……………………………………………...…..75
Vežba 9. Tranzistori 2 ……………………………………………….....89
Vežba 10. NE 555 ..........................................................................99

Elektrotehnički materijali i komponente
VEŽBA 1.
MOODLE
Vežba 1.
Student (ime prezime, indeks):
Datum:
Pregledao:
Ocena:
1
WEB PRETRAŽIVAČ
Web pretraživač (Web browser) je softverska aplikacija koja vam

omogućuje da
pronađete i prikažete Web strane koji se nalaze na Web serverima. Na
Internetu možete da tražite tekst, slike, video, muziku itd. pomoću Web
pretraživača. Web pretraživač vam obezbeđuje brz i jednostavan pristup
informacijama na mnogim Web stranama, na raznim Web lokacijama.
Web pretraživač prevodi tekst za označavanje hiperteksta (html), jezik

World Wide
Web-a, i prikazuje ga. Za razliku od drugih protokola, html podržava
tekst, grafiku,
audio, video i multimedijalne formate. Web pretraživači postaju sve
moćniji i opštiji tako da često služe kao portal kroz koji se dolazi do
drugih protokola na Internetu kao što su E-mail, FTP i Usenet news
groups.
Svaka Web stranica se sastoji od teksta, grafičkih elemenata i veza prema

drugim
stranicama poznatijim pod nazivom linkovi. Linkovi mogu biti u formi
teksta ili slike. Ako mišem pređete preko linka, kursor u obliku strelice će
se pretvoriti u ruku sa ispruženim kažiprstom. Klikom na link prikazuje
se odgovarajuća Web stranica ili sajt. Najpoznatiji Web pretraživači su
Internet Explorer i Mozilla Firefox.
Za program moodle preporučljivo je koristiti Internet Explorer ili

Mozilla Firefox pošto se kod ostalih pretraživača može dogoditi da vam
ne učita sve moodle opcije.
1. Traka za adresu (Address Bar) je mesto za upisivanje Internet

adrese Web sajta koji želite da posetite.
2
2. Strelice Nazad (Back) i Napred (Forward) dopuštaju kretanje

napred-nazad kroz Web stranice.
3. Ikonica Zaustavi (Stop) zaustavlja učitavanje i prebacivanje Web
stranice na lokalni računar.
4. Ikonica Osveži (Refresh) ponovo šalje zahtev za Web stranicom
čija je
Internet adresa već ukucana. U slučaju prenosa i prikaza nekih
Web stranica pojedini elementi nekada ne budu prikazani.
Klikom na ikonu Refresh, ponovo se šalje zahtev Web serveru za
ponovni prikaz istih informacija.
5. Ikonica koja označava Početnu stranicu (Home page) otvara
stranicu koja će se uvek prva otvoriti u pretraživaču kada ga
pokrenete.
MOODLE SISTEM – PODRŠKA

ELEKTRONSKOM UČENJU
Osnove elektronskog učenja
Elektronsko učenje (E-learning) je proces sticanja znanja putem
Interneta uz korišćenje računarskih aplikacija i okruženja u procesu
učenja. Ovo učenje se odvija pomoću računara, putem Web-a, u
digitalnim učionicama, i slično. Sadržaji su uglavnom u digitalnom
obliku i prenose se preko Interneta, intraneta, audio i video zapisa,
televizije i optičkih diskova (CD, DVD,…).
Uporedo sa favorizovanjem znanja kao najvažnijeg globalnog resursa

za budućnost, u poslednjoj deceniji je intenzivno rađeno na
usavršavanju i proširenju svih oblika elektronske podrške obrazovnom
procesu. Pored korišćenja novih tehnologija u unapređenju klasične
nastave, razvijano je tzv. učenje na daljinu, sa osnovnim ciljevima da se
uspostavi fleksibilnija infrastruktura, a time i dostupnost ovog oblika
učenja svakom studentu, da se podigne opšti nivo digitalne pismenosti
akademske populacije i razvije visokokvalitetni obrazovni sadržaj. Ove
zahteve najoptimalnije ispunjavaju
Web bazirani E-Learning kursevi, koji danas čine skoro 80% ukupnog
broja
obrazovnih kurseva na daljinu. E-learning kursevi vam daju mogućnost
da Vaše vreme planirate efikasnije, pošto on-line materijalima za učenje
možete pristupiti u bilo koje doba dana i noći. Uz E-Learning računar je
dostigao svoju stvarnu moć jer je postao sredstvo koje kontroliše
student.
3
Kao podrška elektronskom učenju nastao je softverski paket Moodle

koji se koristi za izradu Internet kurseva i Web sajtova za nastavu. Reč
Moodle predstavlja skraćenicu za Modularno Objektno Orijentisano
Dinamičko okruženje za učenje. Kreiran je kao Open Source softver,
otvorenog izvornog
koda, sa GNU Public licencom. U osnovi to znači da je ovaj softverski
paket zaštićen autorskim pravima, ali da onaj ko ga koristi ima i
dodatnu slobodu.
Na predmetu Elektrotehnički materijali i komponente organizovan je
online kurs kao dodatna podrška tradicionalnom načinu održavanja
nastave. Pomoću Moodle-a, na ovom kursu, studentima je dostupan
materijal za učenje, obaveštenja koja putem foruma stižu na adresu
elektronske pošte, kontakt i diskusija sa profesorom i saradnicima,
provera znanja putem testova, i predavanja. Svrha ove laboratorijske
vežbe je upoznavanje sa postupkom registracije za upotrebu Moodle-a u
okviru našeg predmeta i postupka koji se generalno primenjuje za sve
kurseve u kojima ima elemenata elektronskog učenja.
Prijava na Moodle sistem
U Web pretraživaču upišite adresu http://e-learn.viser.edu.rs/moodle/.

Nakon potvrde adrese prikazuje se početna stranica Moodle-a (slika1.1)
Na početnoj stranici Moodle sistema prikazani su sledeći blokovi:
4
• Kategorije kurseva: Prikazuju se svi kursevi koji su podržani

ovim sistemom i organizovani su po godinama studija.
• Prijava: Ovaj blok se sastoji od dva polja: korisničko ime i
lozinka. Korisničko ime i lozinku za prijavu na Moodle sistem
dobijate u papirnoj formi od sekretara studijskog programa ili od
saradnika na vežbama.
• Najnovije vesti: U ovom bloku se vide vesti koje postavlja glavni
administrator Moodle sistema.
• Aktivni korisnici: U ovom bloku se vidi spisak svih prijavljenih
korisnika na sistem.
• Glavni meni: Ovaj blok se nalazi na levoj strani i obuhvata
dodatne blokove Novosti i Kategorije kurseva. Kursevi mogu biti
organizovani u tematske kategorije (Prva godina, Druga
godina...). Klikom na kategoriju dobijate listu kurseva te
kategorije.
Slika 1.1 Početna stranica Moodle sistema
Nazivi kurseva predstavljaju linkove (veze) (slika 1.2) . Klikom na

odgovarajući link (naziv kursa) i unosom odgovarajuće pristupne
lozinke (slika 1.3), korisnik se prijavljuje i postaje student izabranog
kursa.
5
Slika 1.2 Stranica predmeta
Slika 1.3 Prijava (upis) na kurs
Lozinku za upis na kurs dobijate od predmetnog profesora ili saradnika.

Kada ste je uneli i kliknuli na upiši me na ovaj kurs postali ste učesnik
kursa i više ne morate da je koristite.
Aktiviranje naloga na Moodle sistemu

Za prijavu i prvi pristup kursu Elektrotehnički materijali i komponente,
u bloku Prijava (sa desne strane) unesite korisničko ime i lozinku i
kliknite na dugme Prijava. (slika 1.4)
Slika 1.4 Prijava na Moodle system
6
Prikazuje se stranica za popunjavanje opštih informacija koje treba da

vam omogući kompletno kreiranja naloga na ovom sistemu. Da bi
mogli da aktivirate nalog u Moodle-u, prvo morate da upišete važeću i
aktivnu besplatnu adresu
e-pošte (e-mail). Izmenu ili upis informacija o sebi (između ostalog i
navođenje aktivne adrese e-pošte) vršite u okviru podešavanja svog
korisničkog profila.
Podešavanje korisničkog profila
Podešavanje vašeg korisničkog profila omogućava vam da dodate neke

osnovne informacije o sebi (interesovanja, hobi), da postavite vašu
sliku, da možete u svakom trenutku da promenite vašu adresu e-pošte i
postavite važeću i aktivnu.
Za pristup profilu potrebno je da kliknete na vaše ime i prezime koje je

u formi linka ka stranici koja predstavlja vaš profil, a nalazi se u
gornjem desnom uglu. Otvara se stranica za uređivanje profila
prikazana na slici 1.5.
Slika 1.5 Uređivanje korisničkog profila

Na slici 1.5 možete videti više kartica koje vam omogućavaju izmenu i
dopunu nekih informacija kao i pregled vaših aktivnosti na kursu.
Kartica Uređivanje profila će se automatski otvoriti kada se prvi put
prijavite na sistem, jer sistem od vas traži da unesete važeću i aktivnu
adresu e-pošte na koju će poslati poruku za aktiviranje vašeg naloga.
U okviru kartice Uređivanje profila pored nekih polja stoji crvena

zvezdica što znači da moraju obavezno biti popunjena, a polja pored
kojih stoji zelena zvezdica ne moraju biti obavezno popunjena. Jedno
od najbitnijih polja kartice Uređivanje profila je svakako polje Adresa
e-pošte (slika 1.6).
7
Slika 1.6.a Ažuriranje profila
• Unesite aktivnu adresu e-pošte.

• Prikaz adrese e-pošte: Dozvoli jedino drugim polaznicima kursa
(studentima i predavacu) da vide moju adresu e-pošte.
• Adresa e-pošte je aktivirana: Ova adresa e-pošte je dostupna.
• Mesto: Beograd (vaše mesto stanovanja)
• Izaberite državu: Srbija
• Vremenska zona: Lokalno vreme server
• Preferirani jezik: Srpski
• Opis: u ovo tekstualno polje morate uneti informacije o sebi.
Slika 1. 6.b Ažuriranje profila
8
• Slika: omogućava postavljanje vaše fotogafije. Format fajla treba

da bude jpg, a dimenzije slike ne bi trebalo da su veće od 100 x
100 piksela.
• Kada ste podesili i popunili sva polja kliknite na dugme
Ažuriraj profil.
Ažuriranjem profila, Moodle sistem šalje aktivacioni link na vašu adresu

e-pošte koju ste upisali.
• Otvorite vašu nalog e-pošte pomocu Web pretraživaca.
• Ukoliko ste dobili poruku sa nazivom Admin User otvorite je.
• Kliknite na aktivacioni link u vašem Inbox-u (može se naći i u
Spam ili Junk)
• Nakon aktiviranja linka za aktivaciju naloga, otvora se stranica
Moodle-a za ponovni pristup sistemu.
• Izaberite kurs Elektrotehnički materijali i komponente (slika 1.7)
Slika 1.7 Pocetna stranica prijavljenog polaznika kursa
Pri prvom pristupu kursu potrebno je da unesete i identifikacionu lozinku

kursa koju dobijate od saradnika ili profesora (slika 1.8)
9
Slika 1.8 Unos identifikacione lozinke za učlanjenje na kurs
Nakon unošenja identifikacione lozinke kursa otvara se stranica kursa

(slika 1.9).
Slika1.9 Početna stranica kursa
Okruženje Moodle sistema

Pri upoznavanju sa izgledom i navigacijom samog kursa, biće detaljnije
opisani samo neki od najvažnijih elemenata, dok će opis elemenata koji
se ređe koriste biti izostavljen. Na samom vrhu stranice, u gornjem levom
uglu, nalazi se naslov ili naziv kursa. Na desnoj strani, na vrhu stranice
10
možete videti da li ste prijavljeni i pod kojim korisničkim imenom, a

imate i mogucnost da se odjavite klikom na link Odjava (Logout)
Središnji deo stranice je namenjen resursima koje profesor ili saradnici

postavljaju u okviru stranice predmeta i organizovan je u sekcije ili teme.
Osnovno kretanje i navigacija na stranici kursa

Postoji nekoliko načina za kretanje po stranici kursa. Odmah ispod naziva
kursa
nalazi se linijski navigacioni meni kao na slici 1.10
Slika 1.10
Klikom na pojedine delove linijskog tekstualnog menija postiže se

sledece:
• e-learn: vraća vas na početnu stranicu Moodle sajta

• EMK_09: dobijate početnu stranicu kursa Elektrotehnički
materijali i komponente
• Lekcije: dobijate spisak postavljenih lekcija
Teme
Teme su prepoznatljive u središnjem delu stranice kursa. Unutar tema,
profesor ostavlja aktivnosti i resurse tj. nastavni sadržaj kursa. Izgled ove
kolone može varirati u zavisnosti od želja i preferenci nastavnika koji
kreira materijal. Na vrhu se može naći broj teme, naziv (naslov poglavlja)
(slika 1.11).
Slika 1.11
11
Ako želite prikaz jedne teme na stranici u jednom trenutku kliknite na

mali kvadratić koji imate na desnoj strani bloka teme. Nakon tog klika
pogled na istu temu izgleda skoro identicno, ali su ostale teme nevidljive.
Da ostale teme ponovo učinite vidljivim morate kliknuti na dvostruki
kvadratić u gornjem desnom uglu teme.U slučaju da ponovo želite
prikazati sve teme onda kliknete na dvostruki kvadratić koji će se
pojaviti na tom mestu. Ovo omogućava jednostavniji pristup određenoj
temi u slučajevima kada imate kurs sa velikim brojem tema (slika 1.12)
Slika 1.12 Prikaz svih tema na stranici
Blokovi funkcija
Blokovi su delovi teksta na ekranu koji su ograničeni kvadratnim

okvirom. Oni se nalaze sa leve ili desne strane tematskog dela stranice i
imaju različite funkcionalnosti koje su opisane u nastavku teksta.
Korisnici sajta - učesnici na kursu

Ovaj blok sadrži linkove na učesnike kursa i na deo koji vam omogućava
uredivanje svog korisničkog profila. Ukoliko su korisnici sajta, od strane
12
nastavnika, podeljeni u neke grupe onda se ovde može videti i link

“Grupe” (slika 1.13).
Slika 1.13
Korisnici koji su “online”

Ovaj blok prikazuje učesnike kursa koji su trenutno ili koji su bili
nedavno online
(slika 1.14).
Slika 1.14 Korisnici koji su online
Aktivnosti i resursi
Ovaj blok sadrži linkove na sve aktivnosti i resurse koji postoje u okviru
kursa. Ikonica (sliciča) koja se nalazi sa leve strane teksta je različita za
svaki tip resursa i pomaže lakšem snalaženju na samom kursu.
Slika 1.15 Aktivnosti i resursi
Pretraga foruma
Ovaj blok omogućava pretraživanje svih foruma na kursu. Forumi su
specifični tipovi nastavnog sadržaja i aktivnosti. Za pretraživanje je
dovoljno kliknuti na polje za upis teksta, upisati tekst koji želite naći i
pritisnuti Enter ili kliknuti mišem na dugme Dalje.
13
Slika 1.16 Pretraga foruma
Administracija
Administracija se odnosi na pregled ocena, mogućnost izmene šifre
korisnika uz opciju da se ispišete sa kursa.
Slika 1.17 Administracija

Moji kursevi
U ovom bloku su prikazani kursevi na koje ste upisani kao učesnik. U
donjem delu je link na sve kurseve koji vam omogucava da vidite listu
kurseva Moodle sajta.
Slika 1.18 Moji kursevi
Najnovije vesti
U ovom delu je dat prikaz najnovijih vesti koje su objavljene kroz forum
Novosti, sa datumom objave i imenom autora. Imate mogućnost da
klikom na tekstualni link još... pročitate vest direktno na forumu Vesti i
obaveštenja.
14
Slika 1.19 Najnovije vesti
Kalendar
U ovom delu se prikazuje kalendar. Klikom na datume koji su različite
boje dobijate informaciju o zakazanim aktivnostima u okviru izabranog
kursa za taj dan.
Slika 1.20 Kalendar
Nedavne aktivnosti
Ovde su prikazane nedavne i tekuće aktivnosti koje su ujedno i linkovi na
te aktivnosti.Takođe imate opciju pregleda svih aktivnosti na kursu. Broj i
15
način prikaza aktivnosti može varirati od kursa do kursa i podešava se u

skladu sa potrebama nastavnika.
Slika 1.21 Nedavne aktivnosti
Predstojeći događaji
U ovom delu date su one aktivnosti koje se prema kalendaru pojavljuju
prve. Ovaj
modul je povezan sa Kalendarom tako da klikom na linkove u ovom
modulu prikazujete Kalendar sa svim dogadajima i mogućnošcu kreiranja
novih događaja. Broj događaja i period koji je prikazan može varirati i
definisan je od strane nastavnika.
Slika 1.22 Predstojeći događaji
Rad sa testovima
Moodle sistem omogućava korisnicima i proveru znanja učesnika kursa
kroz online testiranje. Na kursu Elektrotehnički materijali i komponente,
16
studenti proveravaju svoje znanje vezano za predavanje koje se sluša te

sedmice. Pristup izabranom testu vrši se klikom na naziv testa u okviru
tematske
celine nakon cega se otvara Web stranica kao na slici 1.23. Prilikom
otvaranja testa na prvoj strain pojaviće se informacije vezane za test.
• Broj pokušaja
• Vremensko ograničenje
• Metod ocenjivanja
• Vreme trajanja testa
• Opšte karakteristike testa i informacije samog testa (svrha)
Slika 1.23
Student zapocne test klikom na dugme Zapocni test, i pre nego što dobije
prikaz
pitanja Moodle sistem ga obaveštava o dozvoljenom broju pokušaja za
rešavanje testa. Kada student označi odgovore koje smatra da su tačni, da
bi završio test i dobio povratne informacije od sistema, potrebno je da
klikne na dugme Predaj sve odgovore i završi test koje je označeno na
slici 1.24
Slika 1.24
Kada student završi test, prikazuje mu se Web stranica sa povratnim

informacijama o prolaznosti na testu kao i mogućnost da vidi gde je
pogrešio.
17
U okviru testova, na Moodle sistemu, student može da dobije različite

vrste pitanja,
postavljena na različite načine, odnosno, sa mogućnošću odgovora na
različite načine i to:
• Tačno/Pogrešno pitanja (1.25)
Slika 1.25
• Pitanja sa sparivanjem (1.26)
Slika 1.26
• Pitanja sa jednim tačnim odgovorom (1.27)
Slika 1.27
18
• Pitanja sa više tačnih odgovora (1.28)
Slika1.28
• Pitanja sa upisom tačnog odgovora (1.29)
Slika 1.29
19
20
VEŽBA 2.
UVOD U LABORATORIJU
Vežba 2.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
21
Laboratorija 204
CILJ
• Upoznavanje sa osnovnom mernom i pomoćnom opremom
RADNI PRIBOR
1. Univerzalno podnožje
2. Otpornička dekada
3. Analogni multimetar
4. Digitalni multimetar sa generatorom impulsa
5. Laboratorijski izvor jednosmernog napona
6. Dvostruki generator funkcija sa frekvencmetrom
7. Osciloskop
22
OSNOVNE TEHNIČKE KARAKTERISTIKE LABORATORIJSKE

OPREME
1. UNIVERZALNO PODNOŽJE
Univerzalna ploča za spajanje mernih

i elektronskih šema.
Izvedeno je na samom kućištu

podesivo napajanje od ±1 V do ±18V,
fiksno napajanje +5 V i masa.
Raspored priključaka na univerzalnom podnožju (protobordu)
23
2. OTPORNIČKA DEKADA
Tehničke karakteristike
x 10 Ω (Imax = 300
mA)
x 100 Ω (Imax = 100
mA)
x 1 k Ω (Imax = 30
mA)
x 10 k Ω (Imax = 10
mA)
x 100 k Ω (Imax = 3 DECADE RESISTOR
mA)
3. ANALOGNI MULTIMETAR
Napon (merni opsezi za DC i

AC):
15V, 150V, 500V
Struja, DC:
50mA, 250mA
Otpornost, merni opsezi:

x10 Ω , x1k Ω
Decibel:
-20dB do 56dB u svim opsezima
za
merenje nazmeničnog napona
VOLTCRAFT A801
24
4. DIGITALNI MULTIMETAR SA GENERATOROM IMPULSA
Napon, merni opsezi:

DC - 200mV, 2V, 20V,
200V, 1000V
AC - 200mV, 2V, 20V,
200V, 750V
Struja, merni opsezi su

isti za DC i AC:
200μA, 2mA, 20mA,
200mA, 20A
Otpornost, merni
opsezi:
200 Ω, 2k Ω, 20 k Ω,
MAXCOM MX-610
200 kΩ, 2 M Ω, 20 M
Ω
Frekvencija, merni
opsezi:
2kHz, 20kHz, 200kHz,
2MHz, 20MHz
Generator
pravougaonih
impulsa:
1,25kHz, 2,5kHz,
5kHz, 10kHz, 20kHz
Tranzistor hFE:
NPN i PNP
Provera ispravnosti
dioda
25
6. LABORATORIJSKI IZVOR JEDNOSMERNOG NAPONA I STRUJE
PS-2403-D
Mrežni napon .....220 VAC ±10%
Stabilnost napona pri varijaciji mrežnog napona +6/-10% ..... 0,05%
Promena napona pri maksimalnom opterećenju u CV režimu <30 mV .... 0,05%
Stabilnost struje pri varijaciji mrežnog napona +6/-10% ..... 0,05%
Promena struje pri maksimalnom opterećenju u CC režimu ..... <10 mA
Naizmenična komponenta ispravljenog napona (ripple) ..... 2 mVef
Radna temperatura ..... +5oC do + 40oC

Displej LCD sa 3-1/2 cifre: napon 0-40 V (0,1-41,5 V), rezolucija ..... 0,1 V
Struja 0-3A (0,01-3,15 A), rezolucija ..... 0,01A
26
7. DVOSTRUKI GENERATOR FUNKCIJA SA

FREKVENCMETROM
DG2F
GENERATOR 1
Talasni oblici: sinusni, trougaoni, pravougaoni
Opseg radne frekvencije: 0,1 Hz – 100 kHz
Opseg izlaznog napona: 0 – 20 Vpp , 0 – 200 mVpp
Odnos impuls/pauza: 1/10 – 1/100 promenljivo, 1/1 fiksno
Izlazna impedansa: 50 Ω
GENERATOR 2
Talasni oblici: sinusni, trougaoni, pravougaoni
Opseg radne frekvencije: 0,1 Hz – 100 kHz
Opseg izlaznog napona: 0 – 20 Vpp , 0 – 200 mVpp
Odnos impuls/pauza: 1/10 – 1/100 promenljivo, 1/1 fiksno
Izlazna impedansa: 50 Ω
DC offset: 0 - ± 5 V
Tipovi modulacije: CAM, AM DSB, FM
BROJAČ (merenje frekvencije)

Tačnost: 50 ppm
Maksimalna frekvencija: > 20 MHz
Broj cifara: 8 (na displeju 6)
Rezolucija [Hz]: 0.1, 1, 10
BROJAČ (merenje perioda, trajanja impulsa i trajanja pauze

Tačnost: 50 ppm
Maksimalna dužina trajanja vremenskog intervala: 16.5 μs
Rezolucija: 1 μs
Maksimalna frekvencija: > 20 MHz
Rezolucija [Hz]: 0.1, 1, 10
27
8. OSCILOSKOP
CA 902
Vertikalni otklon:
Dva kanala: CH1, CH2, ADD, DUAL
Frekventni opseg: 2xDC-20 MHz
Vertikalni otklon od 5 mV/div do 5 V/div sa korakom 1-2-5
Ulazna impedansa 1MΩ paralelno sa 25 pF
Maksimalni merni napon: 300 V (DC+AC)

Tačnost ±3%.
Okidanje: Automatsko ili kontrolisano na prelaz (nezavisno od smera prelaza)
Izvori okidanja: CH1, CH2, LINE i EXT
Aktivan TV SYNC separator
Triger opseg : >25 Hz do 20 MHz.
Horizontalni otklon:
Tačnost ±3%, ±5% sa x10 uvećanjem
Vremenska baza: 0,2 µs/div do 0,2 s/div sa korakom 1-2-5.
28
VEŽBA 3.
OTPORNICI
Vežba 3.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
29
OTPORNICI
Otpornik (eng. resistor) je dvopolna pasivna elektronska komponenta
koja pruža otpor struji , stvarajući pritom pad napona između priključaka.
Osnovna osobina otpornika je električni otpor. Prema Omovom zakonu
električni otpor jednak je padu napona na otporniku podeljenom sa
jačinom struje koja protiče kroz otpornik. Drugim rečima, otpor je
konstanta srazmere između napona i struje otpornika. Otpornik se koristi
kao element električnih mreža i elektronskih uređaja.
Primena
• Ako je struja u kolu poznata, tada se otpornik koristi za stvaranje

poznate razlike potencijala proporcionalne toj struji. Obratno,
ukoliko je poznata razlika potencijala između dve tačke u kolu,
tada se otpornik može koristiti za stvaranje poznate struje
proporcionalne toj razlici potencijala.
• Ograničavanje struje. Postavljanjem otpornika u seriju s nekom
drugom komponentom, kao što je LE dioda(LED), struja kroz tu
komponentu se ograničava na poznatu i dozvoljenu vrednost.
• Prigušivač (atenuator) je mreža dva ili više otpornika (delitelj
napona) koji služe za smanjenje napona signala.
• Linijski terminator je otpornik na kraju prenosne linije, konstruisan
kao završna impedansa (otpor čija vrednost otpora odgovara otporu
ostatka kola na koji je spojen) i time minimizira refleksiju signala.
Idealni otpornik
SI jedinica električnog otpora je 1 Ω (om). Komponenta ima otpor od 1 Ω

(oma) ako napon od 1V (volt) na krajevima elementa daje struju od 1A
(ampera), koja je ekvivalent toku od 1 C/s (kulona električnog naboja u
sekundi). Često se koriste i višekratnici kΩ (kiloom - 1000 oma) i MΩ
(megaom - milion oma). Kod idealnog otpornika otpor ostaje konstantan
bez obzira na dovedeni napon ili struju kroz element ili brzinu promene
struje. Iako stvarni otpornici ne mogu postići ovaj zahtev, oni su
projektovani da imaju male varijacije u električnom otporu kada su
podvrgnuti tim promenama, ili promenama temperature ili ostalim
faktorima iz okoline.
Otpor provodnika Za izračunavanje otpora provodnika možemo koristiti

sledeći izraz:
30
gde je, R20 otpor na 20°C, ρ specifični električni otpor materijala od koga
je sačinjen provodnik, l dužina provodnika i A površina poprečnog
preseka provodnika.
Realni otpornik
Otpornik ima najveći radni napon i struju iznad koje se otpor može
promeniti (u nekom slučajevima i drastično) ili otpornik može biti fizički
oštećen (na primer može biti pregrejan ili može pregoreti). Iako neki
otpornici imaju određenu naponsku i strujnu klasu, većina se razvrstava
prema maksimalnoj snazi koja se određuje prema fizičkoj veličini
otpornika. Najčešće klase snage za ugljene i metal-film otpornike su 1/8
W (vata), 1/4 W i 1/2 W. Otpornici izrađeni od metal-filmova i ugljenih
filmova su puno temperaturno, i zbog starenja, stabilniji od ugljenih
otpornika. Veliki otpornici mogu disipirati više toplote jer imaju veću
površinu. Žičani i otpornici omotani keramikom se koriste kada se traži
visoki razred snage. Realni otpornici unose i nešto induktiviteta i malu
količinu kapaciteta, koji menjaju dinamičke karakteristike realnog
otpornika u odnosu na idealni otpornik. Otpornici su elementi čija se
svojstva menjaju s promenom temperature. Iako je promena otpora u
odnosu na promenu temperature vrlo nelinearna, možemo je
aproksimisati sledećim izrazom:
gde je
Vrste otpornika
Fiksni otpornici
Neki otpornici su cilindrični, s aktivnim otpornim materijalom u sredini

(maseni otpornik, više se ne koriste) ili na površini cilindra (film)
otpornici, i vodljivih metalnih priključaka izvedenih uz osu cilindra na
svakoj strani. Koriste se ugljen-film i metal-film otpornici. Otpornici
velike snage dolaze u velikim pakovanjima projektovanim da efikasno
disipiraju toplinu. Otpornici za velike snage se obično izvode kao motani
31
otpornici. Otpornici u računarima su puno manji, obično izrađeni u SMD

kućištima bez žičanih priključaka. Otpornici se ugrađuju u integrisana
kola kao deo fabričkog postupka, koristeći činjenicu da poluprovodnik
ima otpornost i da se može koristiti kao otpornik.
Promenljivi otpornici
Promenljivi otpornik je otpornik čija se vrednost može namestiti

okretanjem osovine ili pomicanjem klizača. Zovemo ih i potenciometri ili
reostati i omogućuju da se otpor uređaja ručno menja. Reostati se koriste
za sve otpornike iznad 1/2 W. Promenljivi otpornici mogu biti
jednookretnog tipa ili višeokretnog tipa.
Najčešći primeri:
Reostat: promenljivi otpornik s dva priključka, jedan fiksni, a drugi
klizni. Koristi se za velike struje.
Potenciometar: najčešći tip promenljivog otpornika. Česta primena je
kontrola jačine glasa u audio pojačavačima .
Ostali tipovi otpornika
Metal oksidni varistor (MOV) je specijalni tip otpornika koji menja svoj
otpor s porastom napona: vrlo veliki otpor na niskom naponu i vrlo mali
otpor na visokim naponima. Radi kao prekidač. Obično se koristi kao
zaštita energetskih sklopova od kratkog spoja ili odvodnik atmosferskog
pražnjenja na uličnim svetiljkama, ili kao element za ograničavanje
porasta struje u induktivnim kolima.
Termistor je temperaturno zavisan otpornik. Postoje dve vrste, a
razlikuju se prema predznaku njihovog temperaturnog koeficijenta:
PTC (Positive Temperature Coefficient) otpornik je otpornik s
pozitivnim temperaturnim koeficijentom. Kako raste temperatura tako se
i otpor PTC povećava. PTC se često mogu naći u televizorima u
serijskom spoju s demagnetizirajućim zavojnicom gde se koriste za
osiguravanje kratkotrajnog strujnog udara kroz zavojnicu kada se
televizor uključuje.
NTC (Negative Temperature Coefficient) otpornik je takođe
temperaturno zavisan otpornik, ali s negativnim temperaturnim
koeficijentom. Kada se temperatura povećava otpor NTC-a pada. NTC se
često koriste u jednostavnim temperaturnim detektorima i mernim
instrumentima.
32
Tehnologija
Otpornici se obično proizvode namotavanjem metalne žice oko keramike,

plastike, ili oko staklenog vlakna. Krajevi žica se zaleme na dva izvoda
koji se nalaze na krajevima jezgre. Sklop se zaštiti slojem boje, plastikom
ili slojem emajla, pečenog na visokoj temperaturi. Žičani izvodi obično
imaju promer između 0.6 i 0.8 mm i presvučeni su zaštitinim slojem da se
omogući lakše lemljenje.
Označavanje otpornika
Većina cilindričnih otpornika ima uzorak obojenih prstenova za

označavanje otpora. SMD otpornici imaju numerički uzorak. Kućišta su
obično smeđa, plava, ili zelena, iako se povremeno mogu naći i boje kao
tamnocrvena i tamnosiva.
Cilindrični otpornici sa 4 prstena
Identifikacija s 4 prstena u boji je najčešće korišteni način kodiranja

vrednosti na svim otpornicima. Sastoji se od četiri prstena u boji, oko tela
otpornika. Šema je jednostavna: prve dve boje su prve dve značajne cifre
vrednosti otpornika, treća je množilac i četvrta je vrednost tolerancije.
Svaka boja odgovara određenom broju.
Cilindrični otpornici sa 5 prstenova
Identifikacija s 5 prstenova se koristi kod otpornika s manjim

tolerancijama (1%, 0.5%, 0.25% i 0.1%), za zapisivanje dodatne cifre.
Prva tri prstena predstavljaju značajne cifre, četvrta je množilac, a peta je
tolerancija.
33
Tabela standardnih EIA kodova boja
5. prsten
3.prsten 4.prsten
Boja 1.prsten 2.prsten
(Množilac) (tolerancijaa)
(temperaturni
koeficijent)
Crna 0 0 ×100
Smeđa 1 1 ×101 ±1% (F) 100 ppm/K
Crvena 2 2 ×102 ±2% (G) 50 ppm/K
Narandžasta 3 3 ×103 15 ppm/K
Žuta 4 4 ×104 25 ppm/K
Zelena 5 5 ×105 ±0.5% (D)
Plava 6 6 ×106 ±0.25% (C)
7
Ljubičasta 7 7 ×10 ±0.1% (B)
Siva 8 8 ×108 ±0.05% (A)
9
Bela 9 9 ×10
Zlatna ×0.1 ±5% (J)
Siva ×0.01 ±10% (K)
Bez boje ±20% (M)
SMD otpornici
SMD (eng. Surface Mount Device) otpornici imaju ispisane numeričke

vrednosti na isti način kao kod cilindričnih otpornika. SMD otpornici sa
standardnim tolerancijama se označavaju trocifrenim kodom, u kom prve
dve cifre predstavljaju prve dve značajne cifre vrednosti, dok je treća
cifra potencija broja 10 (odnosno množilac). Na primer, 472 predstavlja
47 (prve dve cifre) pomnoženo s deset na potenciju 2 (treća cifra), tj.
47h10²=47h100=47000 oma. Precizni SMD otpornici se označavaju s
četverocifrenim kodom u kome su prve tri cifre ujedno i prve tri značajne
cifre vrednosti, a četvrta cifra je stepen broja 10.
34
Industrijske oznake
Prema području radne temperature razlikujemo komercijalnu, industrijsku

i vojnu klasu komponenata.
Komercijalna klasa: 0°C do 70°C
Industrijska klasa: -25°C do 85°C
Vojna klasa: -40°C do 125°C
Proračuni
Omov zakon
Odnos između napona, otpora i struje kroz element dat je jednostavnom

formulom poznatom pod imenom Omov zakon:
gde je U napon na elementu u voltima, I je struja kroz element u

amperima, i R je otpor u omima. Ako su U i I linearno povezani – tj. ako
je R konstantan - na određenom području vrednosti, kažemo da je
materijal na tom području omski. Savršeni otpornik ima fiksnu vrednost
otpora na svim frekvencijama i amplitudama napona ili struje.
Superprovodni materijali na vrlo niskim temperaturama imaju otpor
(praktično) jednak nuli. Izolatori (kao što su vazduh, dijamant, ili ostali
neprovodni materijali) mogu imati ekstremno (ali ne beskonačno) visok
otpor, koji se može probiti i tako desiti veliki protok struje.
Disipacija snage
Snaga disipacije (potrošene) na otporniku jednaka je naponu na otporniku

pomnoženom sa strujom kroz otpornik:
Sva tri izraza su ekvivalentna, zadnja dva su izvedena iz prvog

korištenjem Omovog zakona. Ukupan iznos oslobođene toplotne energije
je integral snage po vremenu:
Ukoliko prosečna snaga disipacije premaši klasu snage otpornika najpre

dolazi do odstupanja otpora u odnosu na nominalnu vrednost, a kasnije i
do uništenja (pregorevanja) zbog pregrevanja.
35
Redna i paralelna veza
Otpornici u paralelnoj vezi imaju osobinu da im je isti napon na

izvodima. Izračunavanje ukupnog ekvivalentnog otpora (Req):
Zapis paralelne veze se u jednačinama može prikazati kao dve vertikalne

linije ||, čime se pojednostavljuje jednačina. Za dva otpornika,
Otpornici spojeni u red imaju osobinu da je struja kroz sve njih ista, ali
napon na pojedinom otporniku može biti različit. Zbir napona jednak je
ukupnom naponu. Određivanje ukupnog otpora:
Otpornička mreža, kombinacija paralelno i serijski vezanih otpornika, se

ponekad može rastaviti na manje delove koji su ili paralele ili serije.
Provodnost
Provodnost je recipročna vrednost otpora:
SI jedinica za električnu provodnost je 1 S (simens).
Otpornici snage ( snagaši )
Kada kroz otpornik teče struja, on se zagreva. Ako se pregreje dolazi do

razaranja otpornog materijala i uništenja otpornika. U elektronskim
kolima najviše se koriste otpornici snage 1/4 W (njegovo telo je dugačko
oko 6 mm) i 1/2 W (oko 9 mm). Proizvode se otpornici manjih snaga od
1/8 W, i većih snaga od 1 W , 2 W, 5 W itd. Ako snaga na otporniku nije
napisana procenjujemo je po veličini otpornika – veće dimenzije znače i
veću snagu. Umesto otpornika određene snage može da se koristi i
36
otpornik iste otpornosti i bilo koje veće snage, ali pošto je on veći to će se
odraziti na dimenzije štampane ploče i na cenu uređaja (skuplji je).
Program Resistor Code

(Grafički računar boja)
Program funkcioniše tako što se sa otpornika ( cilindrični otpornik sa 4

prstena ) nepoznate vrednosti očitaju boje ( pogledati tabelu standardnih
EIA kodova boja ) i ubace u program koji na ekranu izbacuje vrednost
otpornika sa njegovom tolerancijom ( % ).
 Print Screen programa
1. unošenje očitanih boja sa otpornika, kako se boje unose tako se

menjaju na crtežu
2. unošenje boje koja odredjuje toleranciju u procentima ( % )
3. očitavanje vrednosti otpornika sa tolerancijom u procentima ( % )
 Izmerene vrednosti otpornika sa vežbe
37
Program Resistor Color Code

( može nam poslužiti za proveru rezultata )
 Print Screen programa
1. Value: Duplim levim klikom mišem na ovu reč mozemo uneti

vrednost otpornika. Kako se unosi vrednost otpornika tako se
menjaju boje na crtežu.
2. Reset levim klikom mišem na ovo dugme resetujemo vrednost koju
smo uneli i možemo uneti neku drugu vrednost otpornika.
3. Levim klikom mišem na strelice menjamo toleranciju unete
vrednosti otpornika, a samim tim i boju na crtežu koja odgovara toj
toleranciji.
38
ZADATAK:
3.1. Odrabrati 20 otpornika i uneti njihove vrednosti u sledeću tabelu:
Redni I boja II boja III boja IV boja Vrednost Tolerancija Izmerena

broj I cifra II cifra mnozilac tolerancija ( Ω ) (%) vrednost
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
39
3.2. Podesiti na OTPORNIČKOJ DEKADI 10 različitih kombinacija i

izmeriti vrednost tih otpornosti.
Redni X 10 X 100 X 1K X 10K X 100K Izmerena

broj vrednost
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
40
3.3. Odabrati dva otpornika sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu otpornost serijskog spoja ta dva otpornika i u tabelu uneti
sve navedene vrednosti.
Redni br. R1 R2 R1+R2(izračunato) R1+R2(izmereno)

1.
2.
3.4. Odabrati dva otpornika sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu otpornost paralelnog spoja ta dva kondenzatora i u tabelu
uneti sve navedene vrednosti.
Redni br. R1 R2 R1llR2(izračunato) R1llR2(izmereno)

1.
2.
3.5. Odabrati tri otpornika sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu otpornost serijskog spoja jednog otpornika sa paralelnom
vezom druga dva otpornika i u tabelu uneti sve navedene vrednosti.
Redni R1 R2 R3 R1+R2llR3(izračunato) R1+R2llR3

br. (izmereno)
1.
2.
41
42
VEŽBA 4.
PROŠIRENJE MERNOG OPSEGA
Vežba 4.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
43
PROŠIRENJE MERNOG OPSEGA POMOĆU SPOLJNJEG

ŠANTA
Merni opseg instrumenta može se proširiti rednim odnosno paralelnim

vezivanjem spoljnih otpornika. Postupak će biti demonstriran na primeru
ampermetra.
Za merenje struja većih vrednosti, neophodno je paralelno sa

ampermetrom vezati otpronik - šant kao što je prikazano na slici 1. Kroz
ovako vezan šant proteći će veći deo struje čime se povećava merni opseg
upotrebljenog ampermetra.
Slika 4.1. Paralelno vezivanje šanta sa ampermetrom
Ako je maksimalno dozvoljena struja kroz ampermetar IAmax, kroz strujni

razdelnik koji čine unutrašnja otpornost ampermetra i otpornost šanta je:
Iz prethodne jednakosti može se dobiti i izraz za izračunavanje potrebne

vrednosti otpornosti šanta za zadatu maksimalnu vrednost struje:
44
Korišćenjem ampermetra je moguće meriti i napon, uz redno vezivanje

otpornika velike otpornosti, kao što je prikazano na slici 2.
RS IAmax RA
Slika 4.2. Redno vezivanje otpornika sa ampermetrom
Iz jednačine kola dobija se izraz za maksimalnu vrednost napona koji se

može meriti na ovaj način:
odakle je:
45
ZADATAK:
a) Proveriti da li raspoloživi ampermetar odgovara naznačenoj klasi
tačnosti.
b) Korišćenjem raspoloživog ampermetra i izborom ponuđenih
otpornika realizovati ampermetre za tri strujna opsega, koja zada
dežurni asistent. Realizovane ampermetre baždariti u po deset
ekvidistantnih tačaka unutar opsega.
c) Korišćenjem raspoloživog ampermetra i izborom ponuđenih
otpornika realizovati voltmetre za tri naponska opsega, koja zada
dežurni asistent. Realizovane voltmetre baždariti u po deset
ekvidistantnih tačaka unutar opsega.
Uputstvo za rad:
Na raspolaganju je generator, ampermetar i određen broj otpornika
poznatih otpornosti.
a) Na naponski generator vezati redno ispitivani ampermetar (bez
šantova), etalonski ampermetar i potrošač. Menjati napon
generatora i beležiti odgovarajuća pokazivanja ampermetara (u
deset tačaka). Klasa tačnosti instrumenta definiše se kao sa 100
pomnožen količnik maksimalne (po apsolutnoj vrednosti) apsolutne
greške merenja i vrednosti opsega.
b) Na osnovu zadatih vrednosti opsega i poznatih parametara
korišćenog ampermetra, proračunati potrebne vrednosti šantova.
Šantove vezati paralelno sa ampermetrom prema šemi sa slike 1. Na
generator priključiti redno realizovani ampermetar, tačan
ampermetar i potrošač. Menjati napon generatora i beležiti
odgovarajuća pokazivanja ampermetara (u deset tačaka).
46
100Ω
R
Slika 1.
R.B. DC(V) R(Ω) IA1(mA) IA2(mA)

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
47
c) Na osnovu zadatih vrednosti opsega i poznatih parametara

korišćenog ampermetra, proračunati potrebne vrednosti otpornika.
Otpornike vezati redno sa ampermetrom prema šemi sa slike 2. Na
generator priključiti paralelno realizovani voltmetar i tačan
voltmetar. Menjati napon generatora i beležiti odgovarajuća
pokazivanja voltmetara (u deset tačaka).
A
R
V
100Ω
Slika 2.
R.B. DC(V) R(Ω) IA(mA) UV(V)

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
48
VEŽBA 5.
KONDENZATORI
Vežba 5.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
49
KONDENZATORI
Kondenzatori čuvaju električnu energiju i blokiraju protok jednosmerne

struje, dok propuštaju naizmeničnu struju. Kondenzatori imaju određeni
kapacitet i on se izražava u faradima. Jedan farad predstavlja ogroman
kapacitet, tako da se kapacitet većine kondenzatora izražava u manjim
jedinicama: 1 mikrofarad (mF) = 10-6 farada (F) 1 pikofarad (pF) = 10-12
farada (F).
Vrednost kapaciteta kondenzatora obično je napisana na telu
kondenzatora. Oznaka mF ili pF ne mora postojati. Kondenzatori manjeg
kapaciteta sa brojčanom oznakom u opsegu od 1 - 1000 su reda
pikofarada; kondenzatori većeg kapaciteta sa brojčanom oznakom u
opsegu od .001 - 1000 su reda veličine mikrofarada. Elektrolitički
kondenzatori obezbeđuju veliki kapacitet u maloj zapremini tela. Njihovi
krajevi su polarisani i stoga moraju u strujno kolo da se priključe u
odgovarajućem smeru.
Kondenzatori imaju dozvoljeni radni napon. On je obično napisan na telu
kondenzatora, ispod oznake za kapacitet. Dozvoljeni radni napon mora
biti veći od najvećeg napona koji se može u normalnim uslovima pojaviti
u strujnom kolu (obično napona napajanja uređaja).
Napomena: Kondenzator može da čuva naelektrisanje dugo vremena
nakon što je napajanje isključeno. Ovo naelektrisanje može biti opasno!
Veliki elektrolitički kondenzatori napunjeni pod naponom od 5 do 10 V
mogu se isprazniti (rasteretiti) prespajanjem krajeva kondenzatora
šrafcigerom. Kondenzatori koji su priključeni na visoki napon napunjeni
su ogromnim količinama naelektrisanja. Ove kondenzatore treba pažljivo
prazniti pomoću otpornika odgovarajuće otpornosti (koristite Omov
zakon) prislonjenog između priključnih krajeva kondenzatora. Prilikom
izvođenja ove operacije treba koristiti samo jednu ruku da ne biste
istovremeno dodirnuli oba kraja kondenzatora.
Važne primene kondenzatora:

1. Uklanjanje neželjenih naponskih pikova bloka napajanja.
(Stavite kondenzator kapaciteta 0.01 - 0.1 mF između krajeva naponskog
izvora koji napaja digitalna kola. Ovime sprečavate neželjena okidanja
digitalnih kola.)
2. Glačanje ispravljenog naizmeničnog napona u stabilan
jednosmerni napon. (Stavite kondenzator kapaciteta 100 - 10000 mF
između izlaznih krajeva ispravljača.)
3. Blokiranje jednosmernog signala i propuštanje naizmeničnog
50
signala.
4. Odvođenje naizmeničnog signala na masu.
5. Filtriranje neželjenih delova varirajućeg signala.
6. Integriranje varirajućeg signala u odgovarajućoj sprezi sa
otpornikom.
7. Diferenciranje varirajućeg signala u odgovarajućoj sprezi sa

otpornikom.
8. Obavljanje vremenskih funkcija.
Kondenzator se brzo puni ... zatim se sporo prazni preko otpornika

R.
9. Čuvanje (držanje) naelektrisanja da bi držao tranzistor u
uključenom (zatvorenom) ili isključenom (otvorenom) stanju.
10. Držanje naelektrisanja da bi ga oslobodio preko elektronske
cevi ili svetlosne diode u obliku brzog i snažnog impulsa.
51
ZADATAK:
5.1. Odrabrati 20 kondenzatora i uneti njihove vrednosti u sledeću
tabelu:
Redni III cifra Vrednost Izmerena

broj I cifra II cifra množilac ( nF) vrednost
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
52
5.2. Odabrati dva kondenzatora sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu kapacitivnost serijskog spoja ta dva kondenzatora i u tabelu
uneti sve navedene vrednosti.
Redni br. C1 C2 C1+C2(izračunato) C1+C2(izmereno)

1.
2.
5.3. Odabrati dva kondenzatora sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu kapacitivnost paralelnog spoja ta dva kondenzatora i u
tabelu uneti sve navedene vrednosti.
Redni br. C1 C2 C1llC2(izračunato) C1llC2(izmereno)

1.
2.
5.4. Odabrati tri kondenzatora sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu kapacitivnost serijskog spoja jednog kondenzatota sa
paralelnom vezom druga dva kondenzatora i u tabelu uneti sve navedene
vrednosti.
Redni C1 C2 C3 C1+C2llC3(izračunato) C1+C2llC3

br. (izmereno)
1.
2.
53
54
VEŽBA 6.
DIODE
Vežba 6.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
55
DIODE
6.1. Obrazovanje PN spoja
Poluprovodnik može da bude tako obrađen da mu jedan deo bude P-tipa,

a drugi N-tipa. Ovako se dobije PN spoj. U oblasti P-tipa šupljine čine
pokretni oblik elektriciteta. U N-oblasti elektroni čine pokretni deo
elektriciteta.
Slika 6.1. PN spoj
Koncentracija šupljina u P oblasti je znatno veća nego u N oblasti, pa se

one difuzno kreću iz P u N oblast. Posle ulaska u N oblast one se
rekombinuju sa slobodnim elektronima, pa se od njih dobiju neutralni
56
atomi. Zbog toga u neposrednoj blizini P oblasti, u N oblasti, nema

slobodnih elektrona pa se tu nalaze nekompenzovani nepokretni pozitivni
joni.
Slično se dešava i sa elektronima. Elektroni su slobodni i pokretni nosioci
u N oblasti. I oni se difuzno kreću prema P oblasti gde se rekombinuju sa
šupljinama, pa se i ovde dobiju neutralni atomi. U neposrednoj blizinu N
oblasti, u P oblasti, nema slobodnih šupljina, pa se tu nalaze
nekompenzovani nepokretni negativni joni.
Nekompenzovani joni (i pozitivni i negativni) nazivaju se prostorno
naelektrisanje. Ovo naelektrisanje se nalazi u neposrednoj blizini dodira P
i N oblasti. Raspodela elektriciteta koji potiče od prostornog
naelektrisanja, prikazan je na prvom grafiku.
Vidi se da je leva strana dodira P i N oblasti zbog viška negativnog
elektriciteta na negativnom potencijalu, a desna, zbog viška pozitivnog
elektriciteta, na pozitivnom potencijalu. To vidimo na trećem grafiku.
Električno polje je uvek usmereno od pozitivnog potencijala ka
negativnom (od N ka P oblasti). Zbog toga što je usmereno suprotno od
pozitivnog smera x-ose, polje je negativno. Najjače je na mestu spoja, jer
je na tom mestu najveća promena potencijala.
Električno polje je prikazano na drugom grafiku.
2. Direktno i inverzno polarisani PN spoj
Kod direktne polarizacije koristi se spoljni izvor, čiji je pozitivni pol
priključen na P, a negativan na N oblast.
Slika 6.2. – Direktno polarisani PN spoj
Kod inverzne polarizacije koristi se spoljni izvor čiji je pozitivan pol

spojen sa N, a negativan sa P oblasti.
57
Slika 6.3. – Inverzno polarisani PN spoj
6.3. Proboj PN spoja
PN spoj može biti probijen pri direktnoj i inverznoj polarizaciji.
TOPLOTNI PROBOJ
Neka je na PN spoj priključen inverzni napon, koji je suviše visok. Zbog
visokog inverznog napona teče inverzna struja kroz PN spoj. Ona izaziva
dodatno zagrevanje PN spoja jer je napon na njemu visok. Zbog dodatnog
zagrevanja povećava se broj parova elektron-šupljina, odnosno povećava
se inverzna struja.
Ove pojave se međusobno potpomažu, pa stalno raste temperatura PN

spoja. Kada temperatura pređe dozvoljenu granicu, dolazi do razaranja
PN spoja. Ovakav toplotni proboj se javlja kod germanijumskih dioda.
LAVINSKI PROBOJ
Nastaje kod inverzne polarizacije PN spoja. Na sobnoj temperaturi u
poluprovodniku postoje slobodnim elektroni. Kod povišenog inverznog
napona ovi slobodni elektroni se ubrzavaju u smeru suprotnom od smera
električnog polja. Ubrzani elektroni udaraju u atome i predaju im
energiju. Primljena energija u atomu izaziva oslobađanje više novih
elektrona, koji se takođe kreću pod dejstvom istog električnog polja.
Oslobođeni elektroni se ubrzavaju i sudaraju sa novim atomima i
proizvode još više slobodnih elektrona. Vidimo da broj slobodnih
elektrona stalno raste što podseća na lavinu. Ova “lavina” izaziva
povećanje struje, što može da izazove razaranje PN spoja.
58
CENEROV PROBOJ
Ovaj proboj se dešava kod poluprovodnika sa velikom koncentracijom
primesa. Zbog velike koncentracije primesa kristalna struktura nije
ravnomerna, pa električno polje lako izvlači elektrone iz atoma.
Povišavanjem inverznog napona PN spoja iznad određene granice
inverzna struja naglo raste. Mehanizam proboja je relativno lako
objasniti. Suviše visoki inverzno priključeni napon stvara unutar
poluprovodnika jako električno polje, koje nasilno izvlači elektrone iz
atoma i potiskuje ih u smeru suprotnom od smera polja. Ovi usmereni
elektroni čine struju proboja. Ako poluprovodnik ima više primesa postoji
više mogućnosti izvlačenja elektrona iz atoma i probojni napon je niži.
Cenerov proboj se javlja do oko 5V. Od 5V do 8V proboj je kombinacija
Cenerovog i lavinskog, a iznad 8V je lavinski proboj.
Inverzni probojni napon se smanjuje sa povišenjem temperature do oko
5,5V. Na oko 5,5V probojni napon ne zavisi od promene temperature , a
iznad ove granice raste sa porastom temperature.
6.4. Diode, snimanje karakteristika i proizvodnja
Dioda je elektronska komponenta koja dozvoljava protok električne struje

u jednom smeru bez otpora (ili uz veoma mali otpor) dok u suprotnom
smeru predstavlja beskonačan (ili bar veoma veliki) otpor. Zato se za
diodu kaže da postoji provodni i neprovodni smer. Može se smatrati da za
proticanje struje u provodnom smeru dioda ima otpornost koliko i žica
provodnika (nula), a za neprovodni smer se može posmatrati kao prekid
provodnika (beskonačno). Poluprovodnički PN spoj sa metalnim
priključcima predstavlja poluprovodnički element – diodu. Priključak P
oblasti se naziva anoda i obeležava se sa “A”, a priključak N oblasti se
naziva katoda i obeležava se sa “K”. Na simbolu diode se odmah vidi u
kojem smeru teče struja – od anode ka katodi.
Slika 6.4. – Simbol diode
59
Snimanje karakteristika diode u direktnom smeru se obavlja pomoću kola

na slici 6.5.
Slika 6.5 – Šema za snimanje karakteristike diode u direktnom smeru
E je izvor jednosmernog napona (10V, a može biti i niži). Otpornik R štiti

elemente kola od pregorevanja (1000 Ohm). Struja kroz diodu se meri
miliampermetrom, a napon isključivo digitalnim voltmetrom. Menjanje
napona se vrši pomoću potenciometra P.
Slika 6.6 – Snimanje karakteristike diode u inverznom smeru
60
Snimanje karakteristika u inverznom smeru se ne izvodi za silicijumske

diode, jer je struja veoma mala. Kod germanijumskih dioda inverzna
struja može biti znatna, do 1000 puta veća nego kod silicijumskih.
Prag provođenja kod silicijumskih dioda je oko 0,6V, a kod
germanijumskih oko 0,2V.
Slika 6.7. – Karakteristika diode
61
Polutalasni ispravljač
U polutalasnom ispravljanju samo se pozitivna ili samo negativna

poluperioda naizmeničnog napona propušta kroz ispravljač, što zavisi od
polarizacije diode. Time se na izlazu dobija svaka druga poluperioda sa
nultom vrednošću između. Ovakav tip ispravljača se koristi kada se želi
ušteda na materijalu. Mana mu je što otežava filtriranje, pa se stoga
primenjuje samo za izuzetno male snage potrošača, kojima ne smeta
talasast napon.
ZADATAK:
6.1. Sastaviti šemu prema sledećoj slici. Pratiti na dvokanalnom

osciloskopu signale sa generatora signala i na diodi. Ucrtati
signale u oscilogram. Odrediti minimalnu vrednost napona sa
generatora signala za koju dioda počinje da provodi.
AC
100Ω
62
Ispravljač sa Grecovim spojem
Ovo je punotalasni ispravljač. Kod ovog ispravljača, u svakoj

poluperiodi, uvek provode po dve diode.
Dioda upotrebljena u Grecovom spoju treba da ima maksimalnu

nominalnu struju veću od najveće očekivane struje potrošača i probojni
napon veći od maksimalne amplitude napona na sekundaru
transformatora. U odnosu na prethodni tip ispravljača, Grecov spoj ima
brojne prednosti jer koristi transformator sa dvostruko manje navojaka na
sekundaru i diode sa dvostruko manjim probojnim naponom. Mana je
upotreba četiri diode, ne zbog utroška materijala, već zbog dvostruko
većeg pada napona na diodama i veće disipacije snage, odnosno
zagrevanja. To je pogotovu nepovoljno kada se generišu mali
jednosmerni naponi, jer se koeficijent korisnog dejstva ispravljača veoma
smanjuje.
Izvedba Grecovog spoja preko diskretnih komponenti. Srebrni prstenovi

na diodama predstavljaju katode.
Prema konvecniji o toku struje koju je uveo još Bendžamin Frenklin i

koju danas koristi većina inženjera, uzima se da struja kroz provodnik od
pozitivnog ka negativnom polu (takozvani tehnički ili pretpostavljeni
smjer). U stvarnosti, slobodni elektroni u provodniku se skoro uvek kreću
od negativnog ka pozitivnom polu. Međutim, za većinu primera u
63
elektrotehnici, potpuno je nevažan smer toka struje. Objašnjenje dole

sledi Frenklinovu konvenciju.
Rad Grecovog mosta u pozitivnoj poluperiodi (levo)

i negativnoj poluperiodi (desno)
U pozitivnoj poluperiodi, levi priključak mosta je na višem potencijalu od

priključka na desnom kraju mosta, tj. napon (razlika potencijala) gledan
od levog priključka ka desnom je pozitivan. Gornja leva dioda je direktno
polarisana, pa provodi struju, dok je donja leva dioda inverzo polarisana,
pa ne dozvoljava proticanje struje kroz nju. Gornja desna dioda je
inverzno polarisana, pa ne dozvoljava elektronima prolaz kroz nju. Struja
je prinuđena da teče iz priključka označenog sa „+“ i da se vrati u Grecov
spoj kroz priključak označen sa „-“. Kako je donja leva dioda, inverno
polarisana, jedini put za struju je kroz donju desnu diodu nazad u izvor. U
negativnoj poluperiodi, levi priljučak mosta je na nižem potencijalu od
priključka na desnom kraju mosta, tj. napon gledan od levog priključka
ka desnom je negativan. Sad je gornja desna dioda direktno polarisana, pa
provodi struju, dok je donja desna dioda inverzo polarisana, pa ne
dozvoljava proticanje struje kroz nju. Gornja leva dioda je inverzno
polarisana, pa ne dozvoljava elektronima prolaz kroz nju. Struja je opet
prinuđena da teče iz priključka označenog sa „+“ i da se vrati u Grecov
spoj kroz priključak označen sa „-“. Kako sada je donja desna dioda
inverno polarisana, jedini put za struju je kroz donju levu diodu nazad u
izvor. Struja u levoj strani mreže naizmenična, a u desnom ispravljena. U
oba slučaja (u i pozitivnoj i u negativnoj poluperiodi), gornji priključak
(označen sa +) ostaje na višem potencijalu, dok onaj donji (označen sa -)
na nižem potencijalu. Ovo je tačno bez obzira da li je ulaz (levi) kraj
naizmeničan ili jednosmeran, pa se ovo kolo ne koristi da se od
naizmeničnog dobije jednosmerni napon, već da se uvede zaštita opreme
od negativnog polariteta, npar kada se baterije postave naopačke ili se
obrne smer priljučaka sa jednosmernog izvora.
Pre nego što su intregisana kola bila dostupna, Grecov spoj se pravio od
zasebnih dioda. Od 1950ih, Grecov spoj je dostupan u manjim
pojedinačnim kućištima sa četiri priključka za različite naponske i strujne
nivoe.
64
6.2. Sastaviti šemu prema sledećoj slici. Pratiti na dvokanalnom

osciloskopu signale sa generatora signala i između tačaka A i B.
Ucrtati signale u oscilogram. Odrediti minimalnu vrednost
napona sa generatora signala za koju Grecov spoj počinje da
provodi.
A B
100Ω
65
66
VEŽBA 7.
LED DIODE I OPTIČKI KABLOVI
Vežba 7.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
67
LED DIODE
LED dioda odnosno svetleća dioda (LED- Light Emiting Diode) je
posebna vrsta poluprovodničke diode koja emituje svetlost kada je
propusno polarisana odnosno kada kroz nju protiče struja. Fotoni svetla
se emituju prilikom rekombinacije para elektron – šupljina. Takvo
svojstvo imaju poluvodonici, galijum-fosfid (GaP), galijum-arsenid
(GaAs), galijum-nitrit (GaN), galijum-arsenid-fosfid (GaAsP), cink-
selenid (ZnSe), dijamant (C), aluminijum-nitrid (AlN), safir ( Al2O3),
silicijum-karbid (SiC), itd.
U kasnom devetnaestom veku, Henri Raund iz Markoni Labsa je prvi

uvideo da poluprovodničke diode mogu emitovati svetlost. Rus Oleg
Vladimirovič Losev nezavisno pravi prvu LED diodu sredinom
dvadesetih godina prošlog veka; njegovo istraživanje, iako je objavljeno u
ruskim, nemačkim i britanskim naučnim žurnalima, biva ignorisano.1955.
godine, Rubin Braunstin iz američke radio korporacije prvi je dao
izveštaje o infracrvenoj emisiji svetlosti galijum-arsenida (GaAs).
Naučnici Teksas Instrumentsa, Bob Bajard i Gari Pitman, 1961. godine
otkrili su da galijum-arsenid emituje svetlost kada ima električne struje,
nakon čega su dali patent na infrecrvenu diodu. Nik Holonjak Junior iz
Dženeral Elektrika prvi je pronašao vidljivi spektar svetleće diode. Boja
emitovanog svetla zavisi od vrste poluprovodonika kao i od primesa u
njemu, i varira od infracrvenog do ultraljubičastog svetla.
Postoje i trepćuće LED diode koje su iste kao standardne ali sadrže mali
čip koji ih podstiče da trepću, uglavnom u periodu od jedne sekunde.
Ovaj tip LED dioda uglavnom se pravi u crvenoj, žutoj ili zelenoj boji.
68
Većina trepćućih LED dioda je u jednoj boji, premda postoje i multikolor

trepćuće LED diode.
LED dioda
LED Tehnologija
Kao i kod drugih dioda struja teče od P-strane, ili katode, ka N-strani, ili
anodi, ali ne i u suprotnom smeru. Nosioci naelektrisanja elektroni i
šupljine teku sa elektroda sa različitim naponima. Kada elektron naiđe na
šupljinu, pada na niži energrtski nivo i oslobađa energiju u obliku fotona.
struktura LED diode
Radni parametri i efikasnost
Većina tipičnih LED dioda je napravljena da radi sa ne više od 30 – 60

mW električne snage. 1999. godine Filips Lumileds izbacuje LED diode
sposobne da se bezprekidno upotrebljavaju sa snagom od 1 W. Ove diode
su imale mnogo veće poluprovodničke kalupe da bi izdržale veliku snagu.
Takođe, poluprovodnik je bio povezan sa metalnom pločicom zbog
boljeg hlađenja.
69
Jedna od najvećih prednosti upotrebe LED dioda je njihova velika

efikasnost, merena kao odnos svetlosnog izlaza i ulazne snage. Bele LED
diode brzo su preuzele primat nad inkadescentnim izvorima svetlosti.
2002. godine Lumileds je napravio LED diodu od 5W sa efikasnošću od
18-22 lumena po vatu. Poređenja radi, konvencionalna inkadescentna
sijalica od 60 do 100 W proizvodi oko 15 lumena po vatu. Ipak treba
imati na umu da fluorescentne svetiljke proizvode do 100 lumena po vatu.
Prednosti i mane LED dioda
Neke od prednosti LED dioda su:

• LED diode proizvode više svetlosti po vatu od inkadescentne
sijalice; ovo je korisno zbog štednje energije
• LED diode mogu emitovati svetlost različitih boja bez upotrebe
kolor filtera koji zahtevaju tradicionalne sijalice, tako da ovo
umanjuje inicijalne troškove
• LED diode mogu biti dizajnirane tako da im je svetlost precizno
usmerena za razliku od fluorescentnih i inkadescentnih koje
zahtevaju eksterni reflektor
• LED diode imaju veoma dukačak vek trajanja
• LED diode se veoma brzo pale; tipična crvena LED dioda dostiše
pun sjaj u mikrosekundama a LED diode koje se koriste u
komunikacionim uređajima imaju još brže vreme odziva
• LED diode ne sadrže živu, kao kompaktne fluorescentne lampe
Nedostaci LED dioda:
• LED diode su trenutno skuplje nego konvencionalne svetlosne

tehnologije
• rad LED dioda zavisi u mnogome od temperature sredine
• LED diode moraju biti napojene tačnom strujom
70
LED diode
ZADATAK:
7.1. Povezati ponuđene LED diode iz seta komponenti i obrazložiti kako
se menja njihova jačina svetlosti i od čega zavisi.
ZAKLJUČAK:
71
OPTIČKI KABLOVI
PRENOS INFORMACIJA OPTIČKIM VLAKNOM
Svaki komunikacioni sistem se u osnovi sastoji od: IZVORA informacija

koje treba preneti, PRENOSNOG MEDIJUMA kroz koji se informacija
prenosi i KORISNIKA, kome su te informacije potrebne. PRENOSNI
MEDIJUM može biti slobodan prostor (radio prenos, govor, laserski
zrak), žica (telefon) ili optičko vlakno.
Tokom prenosa informacija najčešće nije u osnovnom obliku u kome se
proizvodi i konačno koristi, već je na odgovarajući način transformisana
za potrebe prenosa. PREDAJNIK (Transmitter) je sredstvo za
prilagođenje informacije prenosnom medijumu a PRIJEMNIK (Receiver)
sredstvo za njeno vraćanje u prvobitni ili neki drugi koristan oblik.
Verovatno jedini komunikacioni sistem kome odgovara blok šema na
prvoj gornjoj slici (bez predajnika i prijemnika) je direktan razgovor
osobe.
Svetlovodne ili fiberoptičke komunikacije se karakterišu svojim

prenosnim medijumom - optičkim vlaknom, svetlovodom ili "fiberom".
72
"Fiber" (fiber) je engleski izraz koji znači - "vlakno", i često se

nepravilno koristi u izrazima tipa - "fiberoptičko vlakno".
Osnovna uloga svetlovoda je da svetlost, koja se inače u slobodnom
prostoru prostire pravolinijski, vodi od predajnika do prijemnika
proizvoljnom putanjom uz što manje gubitke. Skretanje svetlosti unutar
optičkog vlakna je u stvari odbijanje o unutrašnje zidove vlakna.
Predajnik optičkog komunikacionog sistema je IZVOR SVETLOSTI
(Optical Source) čiji se intenzitet menja pod uticajem signala koji nosi
informaciju. U daleko najvećem broju slučajeva izvor se moduliše
digitalnim signalom tako što se svetlost jednostavno pali i gasi!
Najnapredniji predajnik u optičkim komunikacijama se suštinski ne
razlikuje od baterijske lampe kojom se šalje poruka Morzeovom (Morse)
azbukom!
Osnovni element prijemnika optičkog komunikacionog sistema je
FOTOOSETLjIVI ELEMENT (Photo-detector), kojim se promena
svetlosti pretvara u električni signal pogodan za dalju obradu. Uloga
prijemnika je, u principu i u praksi, da na izlazu da logičku npr. jedinicu
kad je izvor svetlosti u predajniku uključen i logičku nulu, kad je izvor
svetlosti ugašen.
73
ZADATAK:
7.2. Spojiti Generator signala sa osciloskopom pomoću optičkog kabla, i

na oscilogramu ucrtati tri vrste signala koje ste generisali sa Generatora
signala.
74
VEŽBA 8.
TRANZISTORI
Vežba 8.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
75
Bipolarni tranzistori
Sama reč "tranzistor" nastala je sažimanjem reči TRANSfer-resISTOR,

koje na engleskom jeziku znače "prenosna otpornost". Može se, s
pravom, reći da je elektronska revolucija započela pronalaskom
bipolarnih tranzistora 1947. godine. Do tada su se poluprovodnici koristili
samo za termistore, fotodiode i ispravljače. 1949. godine Šokli je
publikovao teoriju o radu poluprovodničkih dioda i bipolarnih tranzistora
i od tog trenutka počinje nagli razvoj kako teorijskih istraživanja, tako i
industrijske proizvodnje ovih komponenata. Zahvaljujući intenzivnom
napretku tehnologije povećala se, znatno, pouzdanost, snaga, granična
učestanost i primena bipolarnih tranzistora. Bipolarni tranzistor se sastoji
od dva p-n spoja,. Međutim, naglašava se da ti p-n spojevi moraju da
budu u jednoj poluprovodničkoj komponenti - tranzistor se ne može,
dakle, dobiti jednostavnim spajanjem dva p-n spoja (dve diode); osnovno
svojstvo tranzistora sastoji se baš u tome da između tih p-n spojeva
postoji uzajamno dejstvo - strujom jednog spoja može se upravljati struja
drugog p-n spoja. U zavisnosti od toga koga je tipa srednja oblast, koja se
zove baza, razlikuju se p-n-p (nadalje će se označavati sa PNP) i n-p-n
(NPN) tranzistori. Oblast tranzistora iz koje se u bazu injektuju nosioci
naelektrisanja predstavlja emitor, a oblast u koju ekstrakcijom iz baze
dolaze nosioci zove se kolektor.
Bipolarni tranzistor je komponenta sa tri elektrode, koja poseduje
pojačavačko svojstvo u smislu da male promene signala izmedju ulazne i
referentne elektrode, dovode do velikih promena signala imeđu izlazne i
referentne elektrode. Konstrukcija tranzistora je izvedena tako što su dva
komada poluprovodnika istog tipa, koji se zovu emitor i kolektor, spojena
poluprovodnikom suprotnog tipa, koji se naziva baza. Kristalna rešetka je
jedinstvena.
Postoje dve vrste tranzistora:
- PNP (P – emitor, N – baza, P – kolektor) i
- NPN (N – emitor, P – baza, N kolektor),
kao što pokazuje slika 8.1. Veza tranzistora sa okolinom se ostvaruje
preko omskih kontakata metalpoluprovodnik za svaku elektrodu.
76
Slika 8.1. Konstrukcija i simbol tranzistora (a) NPN tipa, (b) PNP tipa.
Aktivni režim rada tranzistora
Pojačavačka svojstva tranzistora se izrazito ispoljavaju pri radu u

aktivnom režimu, koji se postiže direktnom polarizacijom emitorskog i
inverznom polarizacijom kolektorskog spoja.
Raspodela struja u tranzistoru
Rad tranzistora je odredjen njegovom konstrukcijom preko izbora

geometrije i koncentracije nečistoča sa jedne strane i polarizacijom kroz
polaritet i intenzitet primenjenih napona, sa druge strane. S tim u vezi za
tranzistor koji radi u aktivnom režimu izvršiće se analiza raspodele struja
pod sledećim pretpostavkama: A. emitor je najjače dopiran, baza
najslabije, a kolektor jače od baze ali slabije od emitora; B. dužina baze
definisana kao najbliže rastojanje izmedju emitorskog i kolektorskog
spoja, je dovoljno mala. Smisao i opravdanost ovih pretpostavki će biti
obrazloženi kroz dalja izlaganja. Na slici 8.2. su pokazani struktura i tok
slobodnih mosilaca naelektrisanja u tranzistoru. Spoj emitor-baza je
direktno polarisan, pa stoga propušta glavne nosioce. To su elektroni iz
emitora koncentracije nE , koji čine struju INE i šupljine iz baze
koncentracije pB , koje čine struju IPE .
77
Slika 8.2. Tok nosilaca i struje u bipolarnom tranzistoru polarizovanom za aktivni

režim rada
Zbir struja, koje ulaze i izlaze iz emitora, mora biti nula. Stoga, prema
usvojenom pozitivnom smeru na slici 8.2 ukupna emitorska struja ima
vrednost:
Strujno-naponska karakteristika tranzistora
Struje tranzistora su odredjene njegovom konstrukcijom i polaritetom i

intenzitetom primenjenih napona. Ovi faktori diktiraju raspodelu
koncentracija slobodnih nosilaca u tranzistoru, koja definiše njegove
strujno-naponske karakteristike. U tom smislu, na slici 8.3 je
isprekidanom linijom nacrtana raspodela koncentracija slobodnih nosilaca
naelektrisanja u tranzistoru bez priključenih baterija za polarizaciju pod
pretpostavkom da je emitor dopiran najjače, a baza najslabije. Nivoi
sporednih nosilaca su odredjeni prema zakonu termodinamičke ravnoteže.
Ako se tranzistor polariše, glavni nosioci prolaze kroz direktno polarisan
emitorski spoj. Šupljine prelaze u emitor, a elektroni u bazu. Time se u
bazi na ivici oblasti prostornog tovara na emitorskom spoju, stvara
koncentracija sporednih nosilaca:
Izračunata raspodela koncentracija slobodnih nosilaca u tranzistoru

dopušta izračunavanje zavisnosti kolektorske struje tranzistora od napona
direktne polarizacije spoja baza-emitor. Zanemarivanjem inverzne struje
zasićenja, kolektorska struja se svodi na struju elektrona koji dolaze iz
78
emitora i prolaze kroz bazu. Njihov gradijent koncentracije je približno

konstantan:
Precizno gledano, ovaj gradijent nije konstantan jer je koncentracija

sporednih nosilaca u bazi eksponencijalna zbog smanjenja njihovog broja
usled rekombinacije.
Slika 8.3. Raspodela koncentracijaslobodnih nosilaca u tranzistoru koji radi u

aktivnom režimu (puna linija) i slučaj bez polarizacije
Električni model tranzistora
Na osnovu izlaganja u prethodnom odeljku sledi da se, posmatrano

izmedju kolektora i emitora, tranzistor može opisati strujnim izvorom koji
je zavisan od vrednosti napona vBE između baze i emitora. Time se
električno modelira prethodna formula.
79
Slika 8.4. Električni model NPN i PNP tranzistora za rad u aktivnom režimu.
Pri radu tranzistora u aktivnom režimu izmedju baze i emitora se nalazi

direktno polarisan PN spoj. U prethodnom odeljku je pokazano da je
zbir bazne i kolektorske struje jednak emitorskoj struji i uvedeno je
strujno pojačanje β kao količnik kolektorske i bazne struje. Koristeći ove
rezultate, tranzistor se izmedju baze i emitora može opisati
eksponencijalnom strujno-naponskom karakteristikom dobijenom
deljenjem određenih izraza sa β . Što se tiče direktnog prenosa između
baze i kolektora, ako se zanemari inverzna struja zasićenja kolektorskog
spoja, on ne postoji jer je kolektorski spoj inverzno polarisan. Na osnovu
prethodnih zaključaka nacrtan je model tranzistora na slici 8.4.
Isprekidanom linijom je ucrtana izlazna otpornost ri koja modelira Erlijev
efekat, odnosno pokazuje kako se menja struja kolektora sa promenom
napona na kolektoru kada je napon između baze i emitora konstantan. Da
bi električni model bio korektan, potrebno je napon vBE , struju baze i
strujnog izvora orijentisati kao na slici 8.4. jer to odgovara načinu rada
tranzistora, pošto porast napona vBE , dovodi do porasta struje kolektora.
To znači da su smerovi napona vBE i struje strujnog izvora vezani
smerovi. Uočiti da je strujni izvor zavisan od struje baze. Izvedeni model
tranzistora vredi za ukupne trenutne vrednosti napona i struja. Za njegovu
primenu je bitno poznavati zavisnosti strujnog pojačanja od radnih uslova
tranzistora. Obično se uzima da je strujno pojačanje približno konstantno,
ali se ima u vidu da na njega utiču veličina kolektorskog napona i struje,
kao i temperature. Pri porastu napona inverzne polarizacije kolektorskog
spoja i konstantnom naponu baza-emitor, povećava se širina oblasti
80
prostornog tovara što dovodi do smanjenja efektivne širine baze. Kao

rezultat, raste gradijent koncentracije sporednih nosilaca u bazi, raste
kolektorska struja. Isti uzrok neznatno menja intenzitet rekombinacije u
bazi. Stoga je promena bazne struje neznatna. Sledi da porast
kolektorskog napona dovodi do porasta β . Slika 8.5. pokazuje da strujno
pojačanje raste sa povećanjem temperature. To se dešava zbog povećanja
sopstvene energije slobodnih nosilaca, što smanjuje rekombinaciju u bazi
i dovodi do povećanja transportnog faktora, odnosno povećanja β . Na
istoj slici se uočava da pri malim i pri velikim strujama kolektora β
opada.
Slika 8.5. Zavisnost strujnog poja čanja β od intenziteta kolektorske struje i

temperature
81
Tipovi tranzistora
Tranzistori u plastičnim kućištima:
Tranzistori u metalnim kućištima:
Kućišta sa više tranzistora:
82
Tranzistori snage:
RF Tranzistori:
83
ZADATAK 1:
Na slici su prikazani neki tipovi tranzistora, identifikuj nožice na tim

tranzistorima:
ZADATAK 2:
U koju kategoriju pripadaju tranzistori na slici:
a) _____________________
b) _____________________
c) _____________________
d) _____________________
e) _____________________
ZADATAK 3:
PROVERA ISPRAVNOSTI TRANZISTORA:
Digitalni multimetar se može iskoristiti tako da se na brz i jednostavan

način proveri da li su spojevi trazistora otvoreni ili kratko spojeni. Za
ovaj test možemo posmatrati tranzistor kao spoj dve diode, i za PNPiI za
NPN tranzistore. Spoj baza-kolektor je jedna dioda i spoj baza-emiter je
druga dioda.
Ispravna je ona dioda koja će pokazati jako veliki otpor (otvorena

dioda) kada je dioda inverzno polarisana i jako mali otpor kada je dioda
direktno polarisana.
84
Neispravna otvorena dioda će pokazati jako veliki otpor i za direktnu i

za inverznu polarizaciju.
Neispravna kratko spojena dioda će pokazati otpor nula ili jako mali
otpor za direktnu i inverznu polarizaciju.
Mnogi digitalni multimetri imaju položaj preklopnika za testiranje dioda
koji omogućavaju sprovođenje testa za ispravnost tranzistora. Kada je
multimetar postavljen u položaj za testiranje dioda on omogućava
unutrašnji napon koji je dovoljan za inverznu i direktnu polarizaciju
tranzistorskih spojeva. Mnogi multimetri imaju različit unutrašnji napon ,
ali 2,5 V do 3,5V je tipičan opseg vrednosti napona.
Stanje kada je tranzistor ispravan. Na slici 8.6, crvena (pozitivna )
buksna instrumenta je spojena na bazu NPN tranzistora , a crna
(negativna ) buksna je spojena na emiter tako da je spoj baza – emiter
direktno polarisan. Ako je spoj dobar na multimetru se očitava napon
izmeu 0,5 V i 0,9 V , dok je napon od 0,7 V tipičan napon za direktnu
polarizaciju. Na slici 8.7 buksne su zamenile mesta tako da je spoj baza-
emiter inverzno polarisan. Ako tranzistor radi ispravno , na multimetru se
dobje očitanje napona koga stvara unutrašnji izvor napona. Napon od 2,6
V predstavlja tipičnu vrednost koja pokazuje da spoj ima jako veliki
otpor.
Slika 8.6. Direktno polarizovan spoj baza-emiter Slika 8.7. Inverzno polarizovan spoj baza-
emiter
Postupak za proveru spoja baza-kolektor se ponavlja kao što je prikazano
na slikama 8.8 i 8.9.
Za PNP tranzistor polaritet buksni je inverzan za svaki test.
85
Slika 8.8. Direktno polarizovan spoj baza-kolektor Slika 8.9. Inverzno polarizovan spoj baza-
kolektor
Stanje kada je tranzistor neispravan. Kada tranzistor ima grešku da je

spoj otvoren, tada se dobija napon otvorenog kruga ( 2,6 V je tipični
napon za mnoge multimetre) i za direktnu i inverznu polarizaciju tog
spoja kao što je prikazano na slici 8.10. Ako je spoj kratko spojen
multimetar će pokazati 0V za direktnu i inverznu polarizaciju tog spoja,
kao što je prikazano na slici 8.11. Ponekad oštećeni spoj može imati mali
otpor za obe polarizacije spoja umesto čiste nule. U tom slučaju,
multimetar će pokazati mali napon koji je manji od napona za otvoren
krug. Na primer, takav spoj tranzistora će dati očitanje na instrumentu od
1,1 V za obe polarizacije umjesto 0,7 V za direktnu polarizaciju i 2,6 V
za inverznu polarizaciju. Za PNP tranzistor polaritet buksni je inverzan za
svaki test.
86
Slika 8.10. Neispravan transistor ptekid Slika 8.11. Neispravan transistor ktatak spoj
B-E ili B-C B-E ili B-C
Provera ispravnosti tranzistora sa Ommetrom. Digitalni multimetri

koji nemaju mogućnost provere tranzistora sa testom za diode mogu se
upotrebiti za testiranje da li su spojevi tranzistora otvoreni ili kratko
spojeni, postavljanjem multimetra u funkciju za mjerenje otpora.Za
direktno polarisani PN spoj kod dobrog tranzistora dobiće se otpor koji se
kreće od nekoliko stotina oma do nekoliko hiljada oma ( ovaj otpor će
zavisiti od baterije koja se nalazi u instrumentu). Za inverzno polarisan
PN spoj kod ispravnog tranzistora dobiće se otpor koji je izvan opsega (
beskonačan otpor). Ako je otpor izvan opsega to znači da je inverzni
otpor veoma veliki., kao što i očekujemo. Ako je otpor nekoliko stotina ili
nekoliko hiljada oma za direktnu polarizaciju spoja to znači da je otpor
mali u poređenju sa otporom inverzno polarisanog spoja
87
3.1. Ispitati ispravnost datih tranzistora digitalnim multimerom za proveru

dioda:
3.2. Ispitati ispravnost datih tranzistora merenjem otpora ommetrom:
88
VEŽBA 9.
TRANZISTORI
Vežba 9.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
89
Bipolarni tranzistori
Karakteristike tranzistora
U grafičkom modelu tranzistor se može predstaviti kao dvodimenzijalni
prikaz tj. Odnos dve promenljive pri čemu se ostale dve uzimaju kao
konstante.
Ulazna karakteristika tranzistora
Izlazna karakteristika tranzistora
90
Prenosna karakrerisitka tranzistora
Oblasti rada tranzistora

Bipolarni tranzistor može da radi u tri stanja:
- zakočenje - ne teče struja Ic - tranzistor praktično ne radi -

emitorski i kolektorski spoj su inverzno polarisani.
- aktivni režim - teče struja IC i proporcionalna je ulaznoj struji IC

= β IB - emitorski spoj je direktno polarisan, a kolektorski spoj je inverzno
polarisan.
- zasićenje - teče kolektorska struja, ali ona nije funkcija bazne

struje, pa nema tranzistorskog efekta, kolektorski napon ne može biti veći
od napona zasićenja UCES < 0,5 V - emitorski i kolektorski spoj su
direktno polarisani.
91
Oblasti rada tranzistora u spoju sa zajedničkim emitorom
Primena bipolarnih tranzistora
Danas, upotreba bipolarnih tranzistora je potisnuta u korist CMOS

tehnologije u dizajnu integrisanih kola. Ipak, bipolarni tranzistori ostaju
uređaj koji je bolji u nekim kolima, kao što su diskretna kola, zbog
velikog izbora tipova bipolarnih tranzistora i znanja o njihovim
karakteristikama. Oni su takođe koriste za analogna kola, bilo diskretna
ili integrisana. Ovo se posebno odnosi na primene na visokim
učestanostima, kao što su kola na radio-učestanostima za bežične mreže.
Bipolarni tranzistori se mogu kombinovati sa MOSFET tranzistorima u
integrisano kolo koristeći BiCMOS proces da se dobije novo kolo koje će
uzeti najbolje karakteristike oba tipa tranzistora.
Tranzistori sa efektom polja FET (field effect transistors)
FET-ovi su tranzistori koji se sastoje od po dve oblasti p ili n tipa

poluprovodnika između kojih se nalazi oblast (kanal) suprotnog tipa.
Zavisno od toga da li je kanal n ili p tipa, razlikuju se n kanalni i p
kanalni FET-ovi.
N-kanlni I P-kanalni FET
Sa G je označen priključak koji se naziva gejt (analogan bazi kod

bipolarnog tranzistora), D predstavlja drejn, a S sors (analogni kolektoru i
emitoru).
92
Struktura tranzistora sa efektom polja
Kanal je napravljen od poluprovodnika N tipa čiji su krajevi drejn i sors,

na drugim stranama kanala oformljena su područja P tipa koja su dosta
dopirana u odnosu na kanal i s njim obrazuju PN spoj a celo to područje
se naziva gejt tj. upravljačka elektroda.Kada se dovede spoljni napon UDD
tada će kroz kanal početi da protiče struja većinskih nosilaca
naelektrisanja (elektrona). Elektroni ulaze u kanal kroz sors(izvor)
elektrodu a izlaze kroz drejn(ponor) elektrodu. Ako se na G elektrodu
dovede negativan napon u odnosu na napon na elektrodi S doći će do
širenja PN spojeva jer su oni polarizovani u inverznom smeru i to širenje
će se prostirati u područje kanala. Pri ovim uslovima se smanjuje vodljiva
širina kanala i raste njegova otpornos a samim tim opašće struja kroz
njega. Naziv “ efekat polja“ trnzistor je dobio jer su osiromašena
područja u kanalu rezultat delovanja električnog polja na inverzno
polarisanim PN spojevima,upravljačka elektroda-kanal. Ovakve
tranzistore zovu jos I unipolarni jer struju čine samo jedan tip nosilaca
naelektisanja – elektroni kod N kanalnog FET-a ili šupljine kod P
knalanog FET-a.
Karakteristike FET tranzistora
Kod unipolarnih tranzistora daju se samo izlazne karakteristike I

predstavljaju sledeću zavisnost ID = f (VDS ), VGS = const.
93
Izlazne karakterisitke N kanalnog FET-a (Teorijske)
Pri manjim naponima VDS tranzistor se nalazi u tako zvanoj omsokoj

oblasti u području ne zasićenjai I karakteristika mu je linearna što se
moze videti na grafiku izlaznih karakteristika. Daljim povećavanjem
napona drejna dolazi do prelaza u stanje zasićenja. Bitno je reći I da kad
je napon Izmedju drejna I sorsa VGS dovoljno negativan da skroz zatvori
kanal tranzistor dolazi u stanje zakočenja tj. u neprovodno stanje.
94
Izlazne karakterisitke N kanalnog FET-a (realne)
Primena FET tranzistora
Tranzistori sa efektom polja su našli najveću primenu u pojačavačima

zbog svojih odličnih karakteristika ali koriste se I u ostalim oblastima
naročito u digitalnoj elektronici.
95
ZADATAK – Tranzistor kao prekidač sa dva logička nivoa
Simulirati ili spojiti šemu kao na slici
Potrebni elementi:
Izvor napona V2 – 5V
Otpornik R -1kΩ
NPN tranzistor Q1 NPN
Indikator 12 V, 60 mW
Baterija V1 - 12V
Kada je prekidač u poziciji kao na slici na ulazu imamo logički nivo “1“ ,
ili 5V. U suprotnom položaju na ulazu imamo logičku “0“ , odnosno 0V.
U stvari, tranzistor se ponaša kao mehanički prekidač. Kada je logički
nivo “1“ prekidač (tranzistor) je zatvoren a kada je logički nivo “0“
prekidač (tranzistor) je otvoren.
96
Popuniti tabelu :
Ulaz Indikator Napn na Napon na

(uključen, tranzistoru (V) indikatoru (V)
isključen)
Logička “0“
Logička “1“
97
98
VEŽBA 10.
- TAJMER NE 555 -
Vežba 10.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
99
TIMER 555
555 timer IC je integrisano kolo ( čip ) kojeg je dizajnirao Hans R.
Camenzind 1970 godine. Još uvjek je u širokoj upotrebi zahvaljujući
jednostavnosti upotrebe, niske cijene i dobre stabilnosti. Od 2003 godine
procjenjuje se da je 1 milijarda jedinica proizvedena svake godine.
Slika1. Izgled tajmera 555 Slika 2. Dijagram izlaza
1 - GND masa, 0V
2 - TRIG OUT raste, interval počinje, kada ovaj ulaz padne ispod 1/3
Vcc
3 - OUT povezuje se sa +Vcc ili GND
4 - RESET vrši resetovanje tajmera ako se spoji na masu. Kad se ne
koristi treba ga spojiti na Vcc
5 - CTRL "Control" pristupa internom naponskom razdelniku
( odsustvom 2/3 Vcc )
6 - THR interval se završava kada je napon THR veći od CTRL
7 - DIS otvara izlaz kolektora; prazni kondezator između intervala
8 - Vcc, V+ pozitivno snabdevanje naponom je obično između 3 i 15 V
555 timer IC ima tri operativna moda:

- monostabilni mod,
- astabilni mod i
- bistabilni mod.
100
ASTABILNI MULTIVIBRATOR
Slika 3. Standardno 555 astabilno kolo
U astabilnom režimu tajmer 555 gasi kontinuirani tok pravougaonih

impulsa imajući određenu frekvenciju.
Slika 4. Izlazni signal i rad kondenzatora
U astabilnom režimu frekvencija toka impulsa zavisi od vrednosti R1, R2

iC
i izračunava se formulom:
101
………………………( 1 )
Vreme trajanja Tm ( high ) određujemo formulom:
……………………..( 2 )
Vreme trajanja Ts ( low ) određujemo formulom:
……………………………...( 3 )
PRORAČUN ZADATKA
Formule 1, 2 i 3 napisaćemo u obliku koji je praktičniji za proračun.
f = 1,4/( R1 + 2R2 ) C …………………….. ( 1* )

pošto je T = 1/ f ………………………………….. ( 4 ) onda je
T = 0,7 ( R1 + 2R2 ) C …………………….. ( 1** )
Tm = 0,7 ( R1 + R2 ) C …………………….. ( 2* )
Ts = 0,7 R2 C ………………………………. ( 3* )
T = Tm + Ts ………………………………. ( 5 )
1. Ako uzmemo da se frekvencija kreće od f 1 = 50 Hz do f 2 = 1KH

onda dobijamo da je T1 = 0,02s, a T2 = 0,001s.
2. Ako uzmemo odnos Tm: Ts = 3:1, tj. da je radni ciklus 75%, onda
je
T1s = 0,005s, a T1m = 0,015s, slično bi dobili vrijednosti za T2s i
T2m.
102
3. Predpostavljamo vrednost kondezatora C[ F ], za početak uzmimo da je

C = 10µF
4. Iz ( 3* ) dobija se R2' = Ts / 0,7 C = … = 714,2Ω , tj. za R2'' =
357.1Ω 5. Iz ( 2* ) dobija se R1' = Tm/ 0,7 C – R2' = …= 1,42KΩ,
tj. za R1'' = 714,2Ω
Primećujemo da nije zadovoljen uslov 1K ≤ ( R1, R2 ) ≤ 1M ( * )
pa umjesto C = 10µF uzimam da je C = 1µF, pa se onda dobijaju rezultati
( 10 puta veći ):
R2' = 7,142KΩ i R1' = 14,284KΩ tj. R2'' = 3,571KΩ i R1'' = 7,142KΩ
čime dolazimo u traženi opseg ( * ). Za variranje frekvencije s obzirom na
uslov ( * ) u kolo treba ubaciti granu kao na slici 5.
R1 1k
P1 13.3k
Slika 5. Grana sa potenciometrom
Šema koja zadovoljava tražene uslove dobija oblik kao na slici 6, s tim
što umesto otpornika R1 treba ubaciti granu sa potenciometrom sa slike 5,
a umesto " device " redno vezanu LED diodu ( sa zaštitnim otporom ).
103
ZADATAK:
Napraviti oscilator promenljive učestanosti sa

tajmerom 555. Jednim potenciometrom treba da se
menja učestanost od nekoliko Hz do nekoliko KHz. Na
izlaz tajmera treba postaviti LED radi praćenja niskih
učestanosti ( kada radi kao migavac ) i jedan zvučnik
radi praćenja visokih učestanosti ( kada radi kao
generator tona ).
Slika 6. Šema zadatka
104
Na stranici http://www.williamson-labs.com/555-circuits.htm pogledati

softversku animaciju ovog zadatka.
105
106

Emk 2011 Komplet PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Emk 2011 Komplet PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VERA V.

VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA

Recezenti: dr Slavica Marinković, profesor VŠER Beograd

Izdavač: Visoka škola elektrotehnike i računarstva

Obrada teksta: dr Vera V. Petrović

Korice: Gabrijela Dimić

Štampa: MST Gajić, Beograd

Drugo izmenjeno izdanje

Predmet Elektrotehnički materijali i komponente izučava se u

Materija obrađena u ovom priručniku je podeljena u 10 lekcija.

Vežbe su kombinacija primene softverskih alata za analizu rada

Priručnik sistematski i postupno uvodi studente u teoriju i

U Beogradu, oktobar 2011.

Vežba 2. Uvod u laboratoriju …………………………………………..21

Vežba 3. Otpornici ……………………………………………………..29

Vežba 4. Proširenje mernog opsega ……………………………………43

Vežba 5. Kondenzatori …………………………………………………49

Vežba 6. Diode …………………………………………………………55

Vežba 7. LED diode i optički kablovi ………………………………….67

Vežba 8. Tranzistori 1 ……………………………………………...…..75

Vežba 9. Tranzistori 2 ……………………………………………….....89

Vežba 10. NE 555 ..........................................................................99

Student (ime prezime, indeks):

Web pretraživač (Web browser) je softverska aplikacija koja vam

Web pretraživač prevodi tekst za označavanje hiperteksta (html), jezik

Svaka Web stranica se sastoji od teksta, grafičkih elemenata i veza prema

Za program moodle preporučljivo je koristiti Internet Explorer ili

1. Traka za adresu (Address Bar) je mesto za upisivanje Internet

2. Strelice Nazad (Back) i Napred (Forward) dopuštaju kretanje

MOODLE SISTEM – PODRŠKA

Uporedo sa favorizovanjem znanja kao najvažnijeg globalnog resursa

Kao podrška elektronskom učenju nastao je softverski paket Moodle

Prijava na Moodle sistem

U Web pretraživaču upišite adresu http://e-learn.viser.edu.rs/moodle/.

Na početnoj stranici Moodle sistema prikazani su sledeći blokovi:

• Kategorije kurseva: Prikazuju se svi kursevi koji su podržani

Slika 1.1 Početna stranica Moodle sistema

Nazivi kurseva predstavljaju linkove (veze) (slika 1.2) . Klikom na

Slika 1.2 Stranica predmeta

Slika 1.3 Prijava (upis) na kurs

Lozinku za upis na kurs dobijate od predmetnog profesora ili saradnika.

Aktiviranje naloga na Moodle sistemu

Slika 1.4 Prijava na Moodle system

Prikazuje se stranica za popunjavanje opštih informacija koje treba da

Podešavanje korisničkog profila

Podešavanje vašeg korisničkog profila omogućava vam da dodate neke

Za pristup profilu potrebno je da kliknete na vaše ime i prezime koje je

Slika 1.5 Uređivanje korisničkog profila

U okviru kartice Uređivanje profila pored nekih polja stoji crvena

Slika 1.6.a Ažuriranje profila

• Unesite aktivnu adresu e-pošte.

Slika 1. 6.b Ažuriranje profila

• Slika: omogućava postavljanje vaše fotogafije. Format fajla treba

Ažuriranjem profila, Moodle sistem šalje aktivacioni link na vašu adresu

Slika 1.7 Pocetna stranica prijavljenog polaznika kursa

Pri prvom pristupu kursu potrebno je da unesete i identifikacionu lozinku

Slika 1.8 Unos identifikacione lozinke za učlanjenje na kurs

Nakon unošenja identifikacione lozinke kursa otvara se stranica kursa

Slika1.9 Početna stranica kursa

Okruženje Moodle sistema

možete videti da li ste prijavljeni i pod kojim korisničkim imenom, a

Središnji deo stranice je namenjen resursima koje profesor ili saradnici

Osnovno kretanje i navigacija na stranici kursa