Naslov

izvornika
Jill Shalvis Animal Attraction

Copyright © 2011 by Jill Shalvis.

Copyright © za hrvatsko izdanje
Danijela Banović i Znanje d.o.o. 2016.

Sva prava pridržana, uključujući pravo na reprodukciju u cijelosti ili djelomično u bilo kojem obliku.

This edition published by arrangement with The Berkley Publishing Group, an imprint of Penguin Publishing
Group, a division of Penguin Random House LLC. Ovo je djelo fikcije. Imena, likovi, mjesta i događaji su ili
proizvod autorove mašte ili su korišteni na fiktivan način, a svaka sličnost sa stvarnim osobama, živima ili
mrtvima, poslovnim subjektima, događajima ili lokalitetima, je u potpunosti slučajna.
 JILL SHALVIS

Divlja privlačnost

Prevela s engleskoga
Danijela Banović

obrada
 PRVO POGLAVLJE
»HAJDE, DUŠO«, šapnuo je. »Odustani zbog mene. Znaš da želiš.«
Jade Bennet dala je sve od sebe da zanemari način na koji je zbog tihog, seksi glasa zadrhtala. Osim
toga, nije bilo upućeno njoj. Dr. Dell Connelly — šaptač psima, šaptač mačkama, šaptač konjima i
poznati šaptač ženama — razgovarao je sa zalutalim mačićem.
Dotična mačkica jadno se skutrila ispod klupe u čekaonici Dellova veterinarskog centra i zurila u
njega kroz poluzatvorene oči, očito odbijajući bilo kakvo laskanje. Bila je zapuštena, sivkasto-smeđa, s
oštrim zelenim očima te, kao i Jade, ne pod utjecajem šarmera.
»Ha«, oglasila se Jade iza pulta recepcije. »Većina žena ti odmah, i na najmanji poticaj, padne u
naručje.«
Dell je nakrivio vrat i promotrio je očima tamnim kao i njegove tajne. »Ne sve.«
Nastao je trenutak tišine za vrijeme kojeg je ona davala sve od sebe da ne prekine kontakt očima. Imao
je pravo. Ne sve žene — inače bi i ona pala.
Odlaziš za mjesec dana; sad je prekasno...
Kao da je odjednom shvatila da je Dell u prostoriji, ogromna ženka bernardinca koja je hrkala iza
Jadeina stolca probudila se uz frktanje i dignula glavu. Kad je vidjela svog voljenog, Gertie se podigla na
ogromne šape uz radostan lavež dobrodošlice i jurnula prema Dellu, poskliznuvši se malo po glatkom
linoleumu dok se dokoprcala iza ugla stola i... pala u Dellovo naručje.
Bilo je dobro što frajer nije laka kategorija jer se Gertie kretala brzinom teretnog vlaka. Dell se
pripremio, a i sva ta njegova divna topla koža boje moke — zahvaljujući majci Indijanki — krila je
impresivnu količinu žestokog testosterona i mišića. Ipak, čak i izvanrednog veterinara od 190 cm i 80 kg
mogla je srušiti silom teretnog vlaka zdepasta ženka bernardinca, pa je pri udaru Dell pao na dupe. Samo
se nasmijao i zagrlio psa, ne mareći naizgled ni za pod ni za traljavi poljubac po bradi.
Nosio je tamnomodru radnu odjeću koja je na njemu izgledala iritantno dobro, donji dio koje je spao
nisko u natezanju i otkrio centimetar ili dva šumsko zelenih pamučnih bokserica i traku glatke, neznatno
bljeđe kože, da ne spominjemo i naznaku prvorazrednog dupeta.
Nezabrinut izloženim, Dell je Gertie počeškao po čitavom tijelu, a zatim je gurnuo sa sebe.
Zalutalo mače koje se činilo staro tri do četiri mjeseca, dovoljno staro da nakupi dosta opreza, nije
odobravalo Gertiein zanos. Ispod stolca, mačkica se stisnula bliže zidu i zasiktala.
»O, dobro si«, rekao joj je Dell trljajući si vilicu dok ju je proučavao. Imao je nagovještaj brade, kao
da je možda spavao predugo da bi imao vremena za brijanje tog jutra.
Nije trebao biti toliko prokleto seksi.
Gertie mu se opet prikradala pokušavajući ga voljeti iz blizine.
Životinje su uvijek voljele Della. I mala djeca.
I žene. Ne zaboravimo koliko ga je žena voljelo.
 Sagnuo se duboko da bi šapnuo mačetu, koristeći taj tihi, neporecivo autoritativan, ali, oh, tako
hipnotizirajući glas, koji je mogao rastopiti gaćice na ženi s pet koraka udaljenosti.
Dobro je što je Jade bila udaljena barem sedam koraka.
»Gertie je samo jedna velika maza«, uvjeravao je mače. »Naglasak na velika. Sjedni, Gert«,
zapovjedio je nježno preko svog ramena.
Gertie se promigoljila s jedva obuzdanom radošću, ali je sjela. A zatim se nacerila.
»Eto«, rekao je Dell mačetu. »Vidiš? Svi smo bezazleni.«
Bezazleni? Molim te. Opasno uglađeni, možda. Šarmantni bez napora, da. Hodajući orgazam... bez
ikakve sumnje.
Ali bezazlen? Ne, i na samu pomisao Jade je frknula.
»Ignoriraj i nju«, rekao je Dell mačetu. »Ona je tu najpametnija, ali nikad se nije naučila opustiti.
Zapravo, jako je slična tebi, sva čvrsta i oprezna i čangrizava, ali kladim se da ste obje iznutra dvije
velike maze.«
»Čujem te, znaš«, rekla je Jade.
»Jako duboko iznutra...«
Jade je pokušala ignorirati njegov privlačan dječački osmijeh — kojem nije povjerovala ni na tren jer
ništa u vezi njega nije bilo dječačko — i nastavila učitavati raspored za sutrašnje pacijente.
Želiš ga...
Trudila se izbjeći i taj glasić. Puno je toga trebalo izbjeći. Ali odlazi, vraća se kući u Chicago krajem
mjeseca. Sve je isplanirala, otkaz najavila. Bilo je skoro gotovo.
Mače je ponovno bilo ljuto na čitav svijet.
A Dell se tiho nasmijao. »Sad imam dvije žene koje me potpuno ignoriraju. Dobit ću komplekse.«
Kao da dr. Dell Connelly poznaje značenje te riječi. Bio je siguran i samopouzdan, uvijek. Čvrst kao
stijena. Nikad se nije preispitivao.
To je bilo jako iritantno.
»Dođi, maco«, rekao je Dell. »Vjeruj mi.«
Jade joj je mogla reći da se ne trudi opirati se, da će kad-tad popustiti. Uvijek bi. Bilo je to zato što je
Dell iskren i životinje bi to razumjele. Životinje su mu značile sve. Iako su žene hrlile k njemu kao pčele
na med, nikad nije vidjela da stavlja svoj privatni život ispred posla. Bio je to zaista fascinantan
paradoks. Taj prekrasan muškarac mogao je imati koga poželi, pa ipak se činilo da ne želi puno više od
onog što ima. Uspješan centar za životinje, nekoliko bliskih prijatelja i pizzeria na brzom biranju.
Jade je znala da je sklona isključiti ljude i držati ih na distanci. I Dell također, ali on je to radio
drugačije, na raspolaganju svemu i svima... a istovremeno je sve bilo površno.
Ništa nije uzimao pretjerano ozbiljno, kamoli žene.
Ali mače je nastavilo zuriti u Della sa srceparajućim prkosom koji je Jade prepoznala svaki put kad bi
se pogledala u zrcalo.
Gertie je zacviljela i mahnula repom, brišući pod svakim korakom, nadajući se novoj prijateljici.
 To se neće dogoditi.
»U redu, idemo ovako«, rekao je Dell. »Izađi i častim te večerom.«
Mače nije ni trepnulo.
»Ispadaš iz štosa«, promrmljala je Jade sortirajući kartone.
Dell joj uputio osmijeh koji je govorio Mo’š mislit, a njezine bradavice su se ukrutile. Što je značilo
da ima pravo — nije ispao iz štosa. Ni blizu.
Dell je promotrio nesretno mače i poželio da može razgovarati s njim. Poželio je isto i za svoju
zagonetnu asistenticu iza sebe.
Jade je radila na svom računalu svojom uobičajenom pomalo opsesivno kompulzivnom učinkovitošću,
koja je bila u potpunoj suprotnosti s njezinim drečavo zelenim pahuljastim džemperom od angore koji ga
je podsjećao na lizalicu. Lizalicu sa zaista sjajnim grudima. Papiga Peanut smjestila se na printeru njoj
zdesna. I Peanut i Gertie bili su dio Belle Havena, a budući da je Belle Haven bio Dellova velika
veterinarska klinika, životinje i sve na tom mjestu pripadalo je njemu. Pa, sve osim Jade.
Jade nije pripadala nikome.
»Koliko sam shvatila«, rekla je s pogledom još uvijek uprtim u tipkovnicu, »mače je napušteno u
nekom trenutku za vrijeme gužve besplatnog cijepljenja danas popodne. A«, dodala je istim razgovornim
tonom, »ako saznam tko je to učinio, upucat ću ga.«
Ništa nije brže dopiralo do Dellove beskompromisne asistentice meka srca brže od zanemarene ili
napuštene životinje.
To im je bilo zajedničko.
»Pronaći ćemo joj dom«, uvjeravao ju je gledajući mače u oči. »Obećavam. A sada što ti se čini, ti,
jesi li spremna izaći?«
»Spremna izaći!« zacvrkutala je Peanut, dajući sve od sebe da oponaša Dellov duboki glas.
Dell nije skinuo pogleda s mace. »Znam da si imala užasno odvratan dan. Dođi i ispričaj mi sve svoje
nevolje.«
»Upali li ti to zapravo ikad?« upitala je Jade.
»Pssst, ti«, rekao je i laganim i jednostavnim pokretima posegnuo ispod stolca. »Dođi, ljepotice.«
»Mijau«, reklo je mače.
»Mijau«, rekla je Peanut.
»Sve će biti u redu«, uvjeravao je Dell mače. »Nitko te neće povrijediti.«
Kad je mače samo nastavilo zuriti u njega, Dell je polako gurnuo ruku ispod njezinog trbuha koji je bio
gotovo udubljen. Njezina rebra toliko su stršala da ih je mogao prebrajati, što ga je razbjesnilo, ali iako
je zarežala i još jednom po posljednji put mijauknula u protestu, dopustila mu je da je izvuče ispod stolca
a da ga nije posjekla svojim kandžama. »Dobra cura«, promrmljao je te je prislonio na svoje grudi i
počeškao ispod brade.
Promatrala ga je pomno, ali bilo je kao da zna da on zna. Dovraga, možda se napuštene duše
prepoznaju, nije bio siguran, no polako se opustila sve dok konačno nije, ne mogavši se oduprijeti
nježnom češkanju, zatvorila oči i naslonila glavu na njegove grudi.
 »Da, tako je«, rekao je tiho. Podignuo je glavu i nasmiješio se Jade. »Da je barem tvoja vrsta tako
jednostavna.«
»Oboje znamo da za tebe jest.« Odmahnula je glavom. »I to bi trebalo biti nezakonito.«
»Što?« upitao je nevješto. »Šarmirati ma…«
»Ako kažeš mačkicu«, upozorila ga je, »pobrinut ću se da sutra od izlaska do zalaska sunca budeš do
vrata zatrpan cijepljenjem i pregledima zdravih štenaca.«
»Volim štenad.«
»Šišaš štenad. Jesam li rekla štenad? Mislila sam na istiskivanje analnih žlijezda. Pronaći ću sve
velike životinje u Sunshineu kojima to treba napraviti i dati im termin, samo za tebe.«
Dell se nasmijao. To je često činila, ta njegova snažna, zajedljiva asistentica oštra jezika. Nasmijavala
ga.
Kao i prijetila mu.
Bio je naviknut na to. Dovraga, čak mu se to i sviđalo, što ga je činilo jako bolesnim, znao je. Možda
je to bilo zbog činjenice da je stajala na recepciji njegove veterinarske klinike u toj odjeći za modnu
pistu, a ne bi ni trepnula kad bi bila prekrivena psećom ili mačjom dlakom. Ili nečim gorim.
Možda je to bilo zbog njezine sposobnosti da se nosi s pacijentima i njihovim vlasnicima s jednakom
sigurnošću ili da nikad ne trpi njegova sranja. Ili da zna kako mu pojednostavniti život — čudo s obzirom
da je došla tu bez bilo kakvih referenci. Dell još uvijek nije imao pojma što mu je bilo da ju je zaposlio,
ali jest i dao joj je posao koji je navodno bio samo privremen, dok ne nađe nekog kvalificiranijeg.
Pa ipak nije tražio nikog drugog.
Prošlo je osamnaest mjeseci, no taj je brod otplovio. Ona se vraća svom starom životu, što god on bio
— bila je frustrirajuće škrta s detaljima — i napušta ih.
Njega.
Nije imao pojma što će učiniti bez nje koja sjedi na kormilu njegova svijeta i upravlja njime
hladnokrvnom, suzdržanom učinkovitošću. Da ne spominjemo da ju je lijepo vidjeti. Njezina svilena
crvena kosa bila je savršeno pričvršćena na vrhu glave, osim nekoliko zalutalih pramenova koju su ispali
i dodirivali ramena. Oči su joj bile zelene, ispresijecane linijama jantara i vidjele su sve. Imala je i usta.
Pametna, cinična i stvorena za mušku fantaziju.
A budući da on uopće ne bi smio krenuti u tom pravcu i razmišljati o tim ustima sa sjajilom s okusom
vanilije koje je uvijek htio polizati, odmahnuo je glavom da je razbistri. Obično je imao više razuma, ali
bilo je nešto u vezi Jade i cijelog njezinog nedodirljivog stava zbog čega je htio biti dorastao izazovu.
I to je ozbiljno namjeravao.
Njezini prsti su kuckali po tipkovnici, a ekran je pokazivao njezin omiljeni program za tablice za koji
je znao da sadrži bilješke o svemu i svačemu, od pacijenta kojeg će pregledati sutra do sljedeće boje koje
će biti njezini nokti.
Njegova je omiljena bila jarka »poševi me« crvena.
»Adam se javio iz Boisea«, rekla je govoreći o njegovom bratu. »Nastava mu se odužila, prespavat će
tamo.« Ustala je. Bila je prosječne visine i prosječne građe, ali ništa drugo u vezi nje nije bilo prosječno.
Nikad.
 Nagovorila je Peanut da joj se popne na ruku i jednostavno prenijela papigu s printera u ptičju noćnu
krletku.
»Ajati?« pitala ju je Peanut.
»Da, Peanut ide ajati«, rekla je Jade s tolikom umilnošću koja nikad nije bila upućena Dellu.
Promatrao ju je kako šalje poljubac ptici, prima jedan zauzvrat uz tiho oponašanje mijaukanja, a onda je
uz tihi smijeh Jade je prekrila krletku prekrivačem.
Njezine crne hlače imale su nabore, primijetio je Dell, i bile su pripijene uz najbolje dupe koje je ikad
vidio. Sva poslovna sprijeda, a za zabavu straga...
Činilo se da taj uočljivi džemper koji pristaje uz njezine oči i ime svjetluca ispod stropnih svjetala.
Jednom ju je pitao za ime i rekla mu je da ga je dobila po baki koja je upravljala obitelji snagom i
elegancijom poludragog kamena žada.
Očito je svoje ime shvaćala ozbiljno. Dell je imao osjećaj da sve shvaća ozbiljno kad se radi o
obitelji o kojoj nije često govorila.
Nosila je sićušne blještave naušnice duž jednog uha s odgovarajućom hrpom narukvica na ruci te
potpetice za koje nije bio siguran kako na njima održava ravnotežu, iako ih je uživao slušati kako lupkaju
po njegovim podovima čitav dan. I njegovi su pacijenti uživali u tome, a osobito njihovi vlasnici. Muški
vlasnici. Koliko je puta vidio frajera kako dođe i pokuša je upecati? Točno onoliko puta koliko je vidio
da ih Jade pristojno i čvrsto odbija.
Jedan mali dio njega je u tome jako uživao. U redu, veliki dio, ali nikad joj nije pokušao prići. Kao i
vlada, i on je radije odvajao državu i crkvu; neka se nikada to dvoje ne spoje. No to ga nije sprečavalo
da se pita kakve to tajne krije njegova seksi asistentica da je u celibatu.
Ili dovraga, možda jednostavno odlazi iz Sunshinea i provodi se vikendom negdje drugdje, dalje od
središta pozornosti njihovog malog rančerskog grada u Iđahu.
Hodala je po prostoriji i pospremala prije zatvaranja. Belle Haven bila je klinika s punom uslugom.
Iza ove glavne zgrade nalazio se i veliki štagalj u kojima su bili njihovi konji i dodatna oprema, i njegova
i bratova. Adam je bio lokalni trener, uzgajivač i stručnjak za potragu i spašavanje.
Njihova recepcija bila je velika i prozračna, sa širokim drvenim parketom na kojemu su bile poredane
udobne klupe za čekanje. Na jednom kraju bio je veliki pult — Jadein — a iza njega bilo je središte
čitavog mjesta.
Jadeina jurisdikcija.
Upravljala je ovom prednjom prostorijom kao narednik za obuku, a polovicu vremena Dell joj je htio
staviti ruke oko vrata i stisnuti ih.
Drugu polovicu vremena htio je staviti ruke na nju zbog nečeg potpuno drugačijeg. Budući da mu je
život bio mio, oba ta poriva ostavio je za sebe.
»Što ćemo s ovom jadnicom?« pitala je Jade. »Odvesti je kući? O, čekaj. Ti nikad ne vodiš svoje žene
kući.«
To je bila istina. Nije vodio žene kući.
On je išao k njima. Uputio je letimičan pogled maci. Osim što je bila premršava, činila se dovoljno
zdrava. »Trebat će je sterilizirati i cijepiti.«
 »Hoćeš da nazovem Lilu za noćas?« upitala je Jade.
Lilah je vodila štenaru pored Belle Havena, a bila je i Društvo za zaštitu životinja kao i jedna od
Dellovih najbližih prijateljica. Lilah bi uzela mače i zadržala je dok je ne spremi u dobar dom. »To bi
bilo najbolje«, rekao je. »Jer ja imam —«
»Spoj«, rekla je vrteći se na stolcu kako bi mu okrenula leđa. »Sok.« Vratila se zatvaranju.
Sve je kod nje imalo svoje mjesto. Kartoni su uvijek bili pedantno pohranjeni; kopirka, faks i računalo
bili su pažljivo prekriveni da ih se zaštiti od prašine. Olovke, kemijske i druga razvrstana oprema
pospremljena na svoje mjesto u ladicama. Dell se nikad ne bi umorio gledajući je i uvijek bi se
nasmiješio kad bi posljednje što bi napravila bilo konzultirati različite tablice s popisom zadataka kako
bi se uvjerila da je sve učinjeno, iako je prokleto dobro znala da jest.
Nikad ne bi ništa zaboravila.
»Nije to spoj«, rekao je. Ili ne baš. »Idem u Coeur d’Alene na rođendansku zabavu prijatelja od
prijatelja.«
»Da, znam. Primam poruke preko sekretarice, sjećaš se?« Kliknula je na jednu od tablica na računalu.
»Tvoj prijatelj od prijatelja ostavio je poruku da te podsjeti da te želi upoznati s — i daj da ga citiram«
— pročitala je s ekrana — »Mandy, prsatom plavušom koja se nada da će se igrati zločestog doktora s
doktorom.« Jade se okrenula natrag na stolcu i podignula obrvu u njegovom smjeru.
Slegnuo je ramenima. »Ne možeš vjerovati svemu što Kenny kaže.«
»Kolikom postotku?«
»Što?«
Njezin izraz lica poručivao je nemoj me zajebavati. »Kolikom postotku Kennyjevih riječi se ne može
vjerovati?«
»Pola.« Podignuo je rame. »Možda četrdeset posto.«
»U redu, dakle prema pukoj vjerojatnosti, ti ćeš se dakle ili naći s prsatom plavušom ili igrati
zločestog doktora.«
Dell se nasmijao i zaobišao pult. Dragi Isuse, je li mirisala tako zanosno čitav dan? Nagnuo se preko
njezinog stolca i još jednom pomirisao.
»Što radiš?« pitala je.
»Gledam što je još ostalo na tvojoj tablici.«
»Hej.« Odgurnula ga je s ramenom. »Upadaš u osobni prostor.« Opet ga je gurnula dok je birala Lilin
broj. Morala je ostaviti poruku, što i jest, istovremeno ga motreći poluzatvorenim očima. Istim takvim
poluzatvorenim očima ga je još uvijek promatralo i mače.
Dvije žene, obje sumnjičave. Obje oprezne.
Obje povrijeđene.
Dell bi se kladio u novac da Jade nema pojma koliko o sebi odaje kad ga gleda na taj način. A budimo
iskreni, istovremeno ga motreći.
No on je bio bolji. Tu je vještinu na težak način stekao u godinama odrastanja, a dalje ju je izbrusila
priroda njegovog posla. Kad se radilo o životinjama nisu postojale riječi i iz potrebe je postao majstor u
čitanju bilo koga i bilo čega. Vidio je mimo Jadeine blistave odjeće i vanjštine čvrste djevojke, mimo
ukočene perfekcionistice, sve do ranjive žene ispod.
Da, ta se žena definitivno skrivala.
Ono što nije znao je zašto. Imao je nekoliko ideja od kojih mu se niti jedna nije sviđala, ali koji god da
je razlog, malo ga je boljelo srce zbog nje, isto kao što je suosjećao s mačetom koje je sjedilo tiho ali ne
poslušno na pregibu njegove ruke. Nažalost, znao je bez ikakve sumnje da će mu samo maca dozvoliti da
joj se pomogne. Nasmiješio joj se dok ju je gladio ispod brade, što se činilo pravim potezom jer je
zaprela duboko i hrapavo. »Draga si«, promrmljao je i svojom bradom protrljao vrh njezine glavice.
»Oooh, hvala«, rekla je Jade. »Trudim se.«
Dell se nasmiješio jer je to bila laž i oboje jesu to znali. Zatim ga je iznenadila.
»Ja ću uzeti mače«, rekla je i na svoj uobičajen učinkoviti način odmaknula se od stola i kritički
promotrila čistu površinu dok je prebacivala torbu preko ramena. Lupkajući potpeticama, došla je do zida
s ormarićima za pohranu stvari. Bez oklijevanja otvorila je jedan i izvukla transporter za mače. Zatim je
otišla do drugog ormarića i sagnula se kako bi dohvatila plahtu te stručno obložila transporter za mače.
»Dohvatiš mi malo hrane? I kutiju s pijeskom«, rekla je preko ramena.
Nije se pomaknuo. »Ti ćeš odvesti mače kod sebe da prenoći«, ponovio je sumnjičavo.
»Da.« Dlanom i rukom okrznula je njegova prsa dok je uzimala mače od njega. »Zašto izgledaš toliko
zaprepašteno?«
»Pa, možda zato što nikad prije nisi učinila tako nešto. Dovraga, Jade, nikad nisi čak ni nekom od nas
dala da dođe kod tebe.«
Zanemarujući rečeno, Jade je pažljivo spustila mače u transporter i okrenula mu leđa uputivši se
prema vratima.
Njih dvoje bili su posljednji u zgradi. Keith, njegov laborant, i Mike, njegov veterinarski tehničar, već
su obojica otišli. Jade je pogasila sva svjetla osim onog unutarnjeg koje je bacalo slabašan odsjaj.
»Vidi«, rekla je. »Moj je posao upravljati ovom recepcijom kao dobro podmazanim strojem, zar ne? To
uključuje i bilo kakve nezavršene poslove.«
Stao je između nje i vrata. »A napuštena životinja je nedovršeni posao?«
»U ovom trenutku, doktore, ti si nezavršeni posao. Je li sve straga riješeno?«
»Straga« se sastojalo od dvije ordinacije, operacijske dvorane, sobe za rendgen i ultrazvuk, te
njegovog i Adamovog ureda. »Sve je zatvoreno«, uvjeravao ju je.
»Hmmm.« Nije izgledala impresionirano. Više je voljela kad je ona bila ta koja bi obavila posljednju
šetnju. I to s dobrim razlogom. Bio je poznat po tome da je toliko smeten da zaboravi nešto isključiti ili
čak da izađe, a ključ ostavi unutra. Otvorio joj je je prednja vrata, a zatim joj je stavio dlan na ruku i
pričekao da podigne pogled prema njemu. »Tvoj sam dužnik. Ručak sutra?«
»Nikad se ne možemo dogovoriti za mjesto.«
»Onda ti reci«, rekao je. »Reci koja je tvoja cijena.«
Činilo se da ju je ovo zainteresiralo s obzirom na to kako je nakrivila glavu. »To je velika moć.«
Nije imala pojma koliku moć već ima. »Bilo što.«
Razmišljala je o tom tako ozbiljno da se nasmiješio. Zatim mu je uputila jedan svoj osmijeh, toliko
rijedak da mu je srce zapravo preskočilo. »Neće ti se svidjeti«, upozorila je.
O, koliko je bila u krivu. »Nema mnogo toga što mi se ne sviđa, Jade.«
Bocnula ga je prstom u grudi. »OK, što sam ti rekla o očijukanju sa mnom, o izgovaranju mog imena na
taj seksi način?«
Sad je to probudilo njegovo zanimanje. »Misliš da je moj glas seksi?«
Opet ga je bocnula. Sviđalo mu se misliti da je to zato što joj se potajno sviđa dodirivati ga, ali ipak,
bio je realist. Da ga je htjela na taj način, već bi mu do sad dala do znanja.
»Želim da me pustiš da se pobrinem za hrpu računa na tvom radnom stolu«, rekla je. »Onu koja prijeti
da će se srušiti i pasti na pod.«
Oboje su znali da je stanje njegovog radnog stola, koji je izgledao kao da je bomba pala na njega,
apsolutno izluđivalo njezino organizirano, pedantno srce. Kao i to što možeš računati na to da će on
izgubiti ključeve, novčanik ili dovraga, mozak u tom neredu barem jednom tjedno. Ali iako je mrzio
papirologiju istom strašću kojom je mrzio povrće, nije namjeravao predati uzde svog nesumnjivo
aljkavog knjigovodstva. Shvatio je da to znači da više vjeruje povjerenim mu životinjama nego ljudima,
ali dovraga, svi imaju svoje mane. »Da se pobrineš za nered na mom stolu«, rekao je, »to bi značilo da ti
činiš meni uslugu.«
»Zapravo ne. Moram pospremiti taj stol, Dell. A ti se mrziš baviti računima, čula sam kako psuješ na
njih baš jutros.«
»Psovao sam na vijesti. Sinoć je opljačkana još jedna veterinarska klinika.« Prošlog tjedna između
ovog mjesta i Spokanea desio se niz pljački veterinarskih klinika. Prijetnja da se to desi ovdje, na ovom
mjestu, koje je izgradio vlastitim znojem i krvlju, ga je izluđivala. »Odmah nakon zatvaranja.
Ovog puta tehničar je još uvijek bio u zgradi, radio do kasno, i nokautirali su ga.«
»O, Bože«, rekla je prekrivajući usta. »Što su uzeli?«
»Ketamin.«
»Ketamin.« Namrštila se. »Sedativ za konje?«
»Čini se i da je dobar narkotik za ljude.« Da ne spominjemo i učinkovita droga za silovanje, ali ona se
jako umirila i jako problijedila. »Hej. Jesi li dobro?«
»Zato si ostao večeras«, rekla je. »Htio si me ispratiti da budeš siguran da sam dobro.«
»I mače. Htio sam i da mače bude dobro.« Nasmiješio se, no Jade nije. Umjesto toga, zagledala se
kroz prozor u mračno parkiralište s očitom nelagodom zbog čega mu je bilo dvostruko drago što je ostao.
Belle Haven nalazio se odmah izvan njihovog gradića Sunshine, pet milja niz usku, zavojitu cestu.
Njihov najbliži susjed — Lilina štenara — bila je udaljena četiristo metara. Bili su okruženi
nepristupačnim, veličanstvenim planinskim lancem Bitterroot u Idahu, visoko uzdignutih vrhova. Malo bi
bilo reći da su izolirani.
S obzirom na to da je Jade i dalje stajala i gledala kroz prozor, Dell je od nje uzeo transporter za
mačke i kutiju s pijeskom i gurnuo je kroz vrata.
Bila je rana jesen i hladnoća noćnog zraka prodirala je do kosti, podsjećajući ga da će zima doći za
čas.
Kod svog auta Jade je natrag uzela mače i postavila transporter na stražnje sjedalo, a on se nasmiješio
kad je pažljivo zakopčala pojas preko njega. Uspravila se i opet okrenula prema njemu. »Ti i ja, i tvoj
užasni stol vidimo se sutra.«
Mobitel u njegovom stražnjem džepu je zavibrirao. Kasnio je i znao je to, pa je ignorirao poziv.
»Zaboravi na moj stol. U neredu je i trebat će ti dani.«
»Moja najveća fantazija«, rekla je.
»To je zapravo tužno, Jade.«
»Nemoj me zbunjivati sa svojim perverznim umom. Rođena sam za to.«
»Što, rođena si s potrebom da pospremaš?«
»Ne, rođena sam u bogatoj obitelji. Potreba za pospremanjem je samo hir, jedno od životnih čuda.«
Poznata po svojoj zatvorenosti, Jade nije često govorila o sebi. Rođena je i odrasla u Chicagu, toliko
je znao. I da tamo ima obitelj, obitelj kojoj je obećala da će se vratiti.
I sam poprilično zatvoren, Dell nikad nije navaljivao da otkrije više, no svaki put kad bi otkrila kakvu
sitnicu o svojoj prošlosti i pružila mu mali pogled unutra, zatekao bi se sve više zadivljenim njome.
Bogata obitelj... Ako je to istina, onda nisu mogli različitije odrasti.
»Dakle, što kažeš?« upitala je. »Pustit ćeš me unutra ili ne?«
Zapravo, pitanje je bilo — hoće li ona njega ikad pustiti unutra... »Ti si šašava«, rekao je. »Znaš to,
zar ne?«
»Kad ti očistim ured, zvat ćeš me boginjom.«
»Zvat ću te kako god hoćeš, ali zaboravi na —«
Mobitel mu se opet oglasio. Posegnula je iza njega i gurnula ruku u stražnji džep njegovog radnog
odijela. Kroz tanki pamuk svojim mu je prstima dodirnula stražnjicu, a njegov se mozak isključio. U
potpunosti se isključio. To se stanje nije popravilo kad je dojkom okrznula njegovu ruku dok je uzimala
njegov mobitel.
»Telefon dr. Connellyja«, javila se profesionalno, licem toliko blizu njegovog da se mogao okrenuti i
zarobiti njezine usne svojima.
Bio je to njezin miris, pomislio je. Drogirao gaje. Oglupio. Možda je to bila i njezina koža, tako
blijeda u usporedbi s njegovom, tako mekana i varljivo krhka izgleda.
Dovraga. Bila je to ona. Sve u vezi nje.
Noć oko njih bila je toliko tiha da mu nije bio problem čuti ženski glas iz telefona kako pita gdje je.
»Samo da provjerim«, rekla je Jade, pogleda ponovno uprtog u njegove oči. »Molim vas, pričekajte.«
Stišala je telefon i pogledala ga, s lažno maznim glasom koji je odgovarao onom na telefonu. »Jesi li...
dostupan?«
Budući da je imao problema doći do operativnih stanica u mozgu, trebalo mu je malo vremena da
odgovori. »Koliko znam.«
Pritisnula je dugme na telefonu, snalazeći se bolje od njega. »Da, dr. Connelly je još uvijek ovdje. Tko
zove?« Jade je slušala s pomnom učtivošću, u suprotnosti s dugačkim pogledom kojeg mu je uputila netom
prije nego što je zakolutala očima.
Ne ženi.
 Njemu.
Pljesnula je telefonom o njegova prsa. »Kaže da kasniš.« Sjela je za upravljač i odvezla se u noć,
ostavljajući ga u prašini.
Doslovno.
Još je gledao sve dok njezina stražnja svjetla nisu nestala i onda je dignuo mobitel do uha.
 DRUGO POGLAVLJE
U SVOM stanu Jade je deaktivirala alarm i upalila svjetlo. Kao što su bila i programirana, upalila su se
četiri različita svjetla, po jedno u svakom kutu dnevne sobe, u kuhinji, spavaćoj sobi i na ulazu u
kupaonicu.
Trenutačan vizualni pregled.
Skup i vrijedan svakog novčića. Sve je bilo jako uredno baš kako je i ostavila. Pospremljeno.
Urednost je značila sigurnost, a Jade je ovisila o oboje. Spustila je transporter na pod u predsoblju i
otvorila vratašca. Mače je za probu isturilo nos, definitivno ne toliko sigurno u sebe bez Dellovog toplog
naručja.
Jade je pomislila kako je ne može kriviti. Dell je znao postići da se žena osjeća sigurno. »Raskomoti
se«, rekla je kad joj je zazvonio mobitel.
Dr. Doolittle glavom i bradom.
»Nemoj mi reći«, rekla je. »Izgubio si novčanik i, ili ključeve od auta.«
»OK, dakle, to boli«, rekao je Dell, zvučeći sve samo ne povrijeđeno.
»A-ha. Zašto bi inače zvao nakon završetka radnog vremena kad bi se trebao igrati doktora?«
»Ako misliš da me tako dobro poznaješ, pogodi sama.«
»Zaboravio si šifru za alarm«, rekla je. »Opet.«
»Hej«, rekao je. »Jednom.«
»Da, jednom. Jednom tjedno.«
»Zovem da se uvjerim da si sigurno stigla kući.«
Njegove su riječi bile izravan udarac njezinim pažljivo izgrađenim zidovima. Navikla je biti sama. No
Dell je bio pravi vođa čopora i brinuo je za svoje. Sviđalo se to njoj ili ne.
Nije. Davalo joj je lažan osjećaj sigurnosti. Radila je na tome, da dopusti ljudima da joj priđu. Da se
pokuša opustiti. Čak je to stavila i u tablicu s popisom obveza da se podsjeti. Živi. Otvori se. Zabavi se.
Zar se ne vozi svake srijede navečer u Coeur d’Alene na tečaj country plesa? Skija tu i tamo
vikendom?
Trebalo joj je da ne padne na njega. Odlazila je i sad nije bilo vrijeme za stupiti u vezu, ne sad kad joj
je vrijeme ovdje gotovo isteklo. »Stigla sam kući živa i zdrava, hvala«, rekla je i zatim zastala. »Laku
noć, Dell.«
»Noć, boginjo Jade.«
Pritisnula je dugme za kraj razgovora i spustila iznenađeno pogled kad je začula tiho »mijau.« Gotovo
je zaboravila na svoju kućnu gošću. »To je bio naš šef«, rekla je i odmahnula glavom. »Htio se uvjeriti da
smo dobro.«
»Mijau«, reklo je mače, zvučeći... usamljeno.
 To im je zajedničko, pomislila je Jade. Usamljenost. I nešto što ona razumije, a Dell ne. Ne bi znao što
je usamljenost ni da ga ugrize za to njegovo prekrasno dupe.
Mače je izašlo iz transportera, ali ni stopu dalje.
»U redu je«, rekla mu je Jade. »Tajna je u malim koracima.«
Maca je onjušila pod.
»Zaista. Mi casa es su casa«, uvjeravala ju je Jade. »Barem noćas.« Prošla je kroz dnevnu sobu.
Unajmila je ovaj stan onog dana kad je stigla u grad prije osamnaest mjeseci. Bila je to starija zgrada,
izgrađena pedesetih godina, i prekrasno renovirana. Jade je bila na najvišem od tri kata. Potkrovlje je
bilo veliko, strop visok, prošaran raskošno izrezbarenim štukaturama. Bio je namješten i stajao je kao
Svetog Petra kajgana.
No daleko važnije za Jade, mogla je vidjeti sve jednim brzim pogledom.
Prolistala je poštu i razdvojila je u tri hrpe: za smeće, računi, pisma. Onu za smeće je bacila direktno u
rezač ispod svog malog radnog stola u kutu. Račune je stavila pored laptopa da ih odmah plati. Pismo je
stavila na kamin i zatim zurila u njega nekoliko minuta.
Bilo je od njezine majke. Svi ostali u njezinom životu su telefonirali, slali poruke ili e-mailove, ali
njezina majka nikad nije svladala modernu tehnologiju.
Jade je imala lijepi zlatni puzavac čije je bogato lišće dospjelo ispred nekoliko fotografija koje je
imala na kaminu. Odgurnuvši ga ustranu, zagledala se u oči svojoj obitelji. Njezini dobronamjerni
roditelji liječnici u mirovini stajali su ruku pod ruku ispred svog velikog uspješnog medicinskog centra
kojim je sve do prije osamnaest mjeseci Jade upravljala za njih. Posao je bio njezin život, što i nije bilo
čudno budući da je centar imao pet velikih odjela koje je trebalo nadgledati; hitni prijem, ginekologija,
obiteljska medicina, pedijatrija i ortopedija.
Zatim je tu bila i fotografija Jade i njezinog bratića, Sama Bennetta, također liječnika, njih dvoje na
skijama kako se krevelje pred fotoaparatom.
Obje fotografije snimljene su prije dvije godine i predstavljale su vrijeme kada je Jade točno znala tko
je i što je, te stazu svoje budućnosti.
Bili su sretna obitelj, puna ljubavi i uspješna.
Prešla je prstom preko očevog lica i u glavi začula glas koji se lagano tresao zbog Parkinsonove
bolesti koja ga je polako ubijala. Ništa te ne može uplašiti, princezo. Ti si prirodni talent, rođena si da
budeš snažna i učiniš što god hoćeš.
Koliko joj je često to govorio?
Svakog dana.
Njezina majka također.
I Samu je bila draga ta mantra, a to je značilo još više kad bi dolazilo od njega. Samo dvije godine
stariji od Jade, Sam je bio više brat nego bratić. Zvao ju je svakog tjedna, a slao poruke svakog dana,
provjeravao kako je i gnjavio je da se vrati kući.
Što je i obećala učiniti tog dana kad je napustila Chicago. Rekla im je da će se vratiti za godinu dana.
Ali godina je došla i prošla, a ona je tražila odgodu jer nije bila spremna.
Sad je prošlo osamnaest mjeseci i period počeka je prošao. No, mogla je poredati svoje olovke, svoje
popise, svoju odjeću kako god hoće, mogla je očekivati da će se njezin svijet posložiti kako ona želi, ali
oporavak... oporavak se ne može naručiti.
Oporavak mora doći iznutra.
Morao je doći iz »snage« za koju joj je njezina obitelj stalno govorila da ima, snage koju je slijepo
prihvatila kao činjenicu.
To je bila fatalna pogreška.
Jer ona nikad zapravo nije morala biti snažna. A kako se pokazalo, ono kad ti govore da si snažna i
ono kad zapravo jesi snažna su dvije vrlo različite stvari.
Što je otkrila one noći kad je bila okrutno testirana.
Nakon napada shvatila je istinu — da su svi bili u krivu, vrlo u krivu. Uopće nije bila snažna. Jednom
kad je to uvidjela, njezin temelj je napuknuo i raspao se pod njezinim nogama.
I ona je pobjegla. Pobjegla je bjesomučno i brzo, od obitelji, od dobronamjernih prijatelja, od posla,
od svega. Došla je ovdje u Sunshine i naredila samoj sebi da se osjeća sigurno. No, napad joj je pokazao
da čak i narediti da se nešto dogodi ne može spriječiti neočekivano. Pa čak i dok se jako trudila stvoriti
strukturu u Dellovom životu, nije se suočila s vlastitom slabošću — pozabavila se s neočekivanim.
Mobitel joj je opet zazvonio pa se, još uvijek zureći u neotvoreno pismo, javila a da nije ni vidjela tko
je zove. »Dell, pomislit ću da bi se radije igrao doktora sa mnom.«
Nastao je zaprepašten trenutak tišine. »Ti i Dell se igrate doktora?«
Jade se lecnula. »Hej, Lilah.«
»Nemoj ti meni, Hej, Lilah« Moraš nešto objasniti. Igraš se doktora s Dellom?«
»Ne! Samo sam od tebe pomislila da je opet on, i —«
»Opet?« Jade je sad zvučala uzbuđeno, velika pogreška s njezine strane. Lilah je imala nos psa tragača
i nešto je nanjušila.
»Postoji li nešto o čemu bih trebala biti promptno izviještena?« zapitala je Lilah.
»Ne!« Jade je udahnula da se smiri. Kao i Dell, i Lilah je radila sa životinjama i mogla je nanjušiti laž
s kilometra. »OK, skoncentrirajmo se. Gdje si?«
»U Boiseu s Bradyjem.«
Dovraga. »Ima li barem kakve akcije s najseksi pilotom u čitavom Iđahu?«
»U čitavoj zemlji«, ispravila ju je Lilah. »Ne samo Iđahu. I nemoj misliti da nisam uočila promjenu
teme. Lijepo učinjeno. Što si učinila sa zalutalim mačićem?«
»Uzela sam ga.«
Nastala je dugačka tišina. »77?«
Jade je uzdahnula. »Nije to toliko čudno. Nije te bilo i nije bilo nikog drugog.«
»Pa.... je zalutalo mače kod tebe?«
»Samo noćas, Lilah.«
Još jedna pauza. »Mogu li razgovarati s njim?« našalila se Lilah. »I saznati šifru za ulazak?«
»Ha«, rekla je Jade na suptilnu kritiku zbog činjenice da nikad nije nikog od njih pozvala kod sebe.
Nije imala pojma zašto se sviđa Lili, ali bilo joj je drago zbog toga. Lilah je bila otvorena i srdačna i
ulijevala je povjerenje. A primala je iste emocije i od samog Sunshinea. »Donijet ću ti mače sutra.«
»Dobro. Ali zapravo zovem zbog sutra navečer. Želim okupiti sve u Crystal’su.«
Svi su bili Lilah i njezin dečko Brady — bivši vojni rendžer, sad pilot slobodnjak — i Bradyjeva
braća, Dell i Adam. Bili su povezana grupa i smatrali su se obitelji.
Nekim čudom, u tu su grupu uključili i Jade. »Zvuči dobro.«
»Hoćeš li prenijeti Delhi?«
»U redu.«
»Aha!« vrisnula je Lilah trijumfalno. »Dakle, ima nešto između vas dvoje.«
»Lilah, radimo zajedno. Mislila sam da ću mu reći sutra na poslu.«
»Ili kad se budete igrali doktora...«
Nije bilo sumnje da bi Dell mogao pokazati Jade što je zabava. Ali vidjela je njegov obrazac
ponašanja proteklih godinu i pol dana i on nije uključivao prijateljstvo sa ženama s kojima spava. A oni
su prijatelji. Pa bi ona mogla potisnuti povremenu želju za više od toga. Osobito s obzirom na to da...
»Ima spoj.«
»Oh.« Lilah je uzdahnula. »Probudila si mi nadu na trenutak. Znam, glupo.«
Da. Da, da Jade i Dell budu zajedno bilo bi glupo. On je njezin šef. Alergičan je na veze. A ona nije
stvorena za veze na brzaka, da ne spominjemo da se uskoro vraća u Chicago.
Sve dobri, čvrsti razlozi da se izbjegne spomenuta glupost.
»Da se vratimo na mene«, rekla je Lilah. »Unesi sutrašnju večer u Crystal’su u onaj svoj fensi
kalendar-tablicu i pošalji Dellu. Čekaj — je li ti još uvijek zabranjeno slati mu tablice?«
To se dogodilo prije nekoliko mjeseci kad je Jade slučajno (namjerno) pomiješala njegov društveni
kalendar, pa je došao po krivu ženu krive večeri. »Ne, prešao je preko toga.« Dell bi prešao preko svega,
bio je to dio njegovog ležernog šarma. Ništa ga nije nerviralo.
»Onda u sedam sati sutra navečer«, rekla je Lilah.
»Bit ću tamo.«
»Hoćeš da navratim i pokupim te?«
»Naravno.«
»Potrubit ću ti.«
Uobičajena procedura. Jade se ogledala po svom potkrovlju. Osamnaest mjeseci, pa iako je Lilah
došla po nju bezbroj puta zbog ženskog izlaska ili večere ili stotinu drugih stvari, Jade je nikad nije
pozvala da uđe.
Ni bilo koga drugog.
Najprije je to bilo zato što je štitila svoju privatnost. A zatim kako je sklopila prijateljstva, to je bio
način da zaštiti svoje srce od prevelike privrženosti.
Za što je, naravno, bilo prekasno. Udahnula je. »Nemoj trubiti«, rekla je.
»Što?«
 »Sutra navečer. Kad dođeš, popni se gore.«
»Hoćeš reći da si konačno završila s bojenjem?« upitala je Lilah zvučeći uzbuđeno.
Jade se ugrizla za usnu osjećajući kako joj vrućina oblijeva obraze od srama zbog sitnih laži koje je
govorila svima kako bi se zaštitila. »Da. Konačno sam završila s bojenjem.«
»Pa, bilo je i vrijeme, s obzirom da odlaziš sljedećeg mjeseca, ha! Jedva čekam. Vidimo se sutra.«
Jade je prekinula poziv i pogledala mače koje je sjedilo na ulazu u predsoblje i gledalo je tim
poluzatvorenim mačjim očima. »Korak po korak«, podsjetila je obje.

* * *

Kad je Lilah došla po Jade sljedeće večeri, bila je nasmijana kad je Jade otvorila vrata. »Daj da uđem,
daj da uđem«, rekla je i progurala se pored Jade.
Jade je zadržala dah dok je Lilah hodala kroz stan. »Dakle…«
»Lijepo je«, rekla je konačno Lilah i okrenula se u krugu. »Pa... jako je lijepo.« Lilah je živjela u
malenoj brvnari koja je bila i preslatka i prestara. U svakom trenutku ili vodovodne cijevi ili struja bi
prijetili da će se raspasti i ostati takvi. No sama je Lilah kućicu svrhovito, pomno, s ljubavlju opremila, i
svaki je centimetar nje bio... pa, Lilah.
Jade se ogledala naokolo pokušavajući vidjeti potkrovlje kao da je prvi put i vidjeti Što uređenje
govori o njoj. Glatke linije, staklo, uglavnom bijeli ili svijetli zemljani tonovi.
Čisto.
Uredno.
Govorilo je skup najam.
»Tako uredno«, rekla je Lilah, zvučeći veselo. »Ne bih se tome trebala čuditi.«
Bilo je vrlo malo nereda. Jade se uvijek ponosila time, i čistim linijama. Govorilo je da ima sve pod
kontrolom. Da je uspješna. Pametna.
Iluzija, i to vrlo krhka.
»Tako je svijetlo i prozračno«, rekla je Lilah. »Elegantno.«
I skupo. Ta riječ nije bila izgovorena, ali bila je istinita. Plaćala je za jake mjere sigurnosti i dobro
susjedstvo, što je bilo još skuplje jer je plaćala najam mjesec po mjesec, a ne godišnje. Vlasnik joj je
zaračunao više kako bi mu pružila sigurnost u slučaju da ode.
A planirala je otići.
Prije ili kasnije...
Ili je barem tako govorila svaki mjesec sad već više od godinu dana.
»Mijau«, reklo je zalutalo mače koje Jade jutros nije odnijela kod Lile.
Lilah je podignula mače u zagrljaj. »Jao. Imaš, koliko, četiri mjeseca? Divna si.« Pogledala je Jade.
»Mislila sam da ćeš je donijeti u štenaru za posvajanje.«
»Hoću. Sutra.«
 Htjela je to učiniti danas, ali bilo je nešto u tim zelenim očima što je govorilo da je to malo stvorenje
vidjelo previše toga za svojih nekoliko mjeseci. A način na koji su joj rebra izbijala je zgrabio Jade za
srce i nije htio pustiti. Htjela ju je najprije udebljati, to je sve, dati joj predah od okrutne stvarnosti
velikog, zločestog svijeta.
»Imaš prekrasan ukus«, rekla je Lilah, a u njezinom je glasu sad bilo nešto novo i drugačije, pa je Jade
zastala. Shvaćala je Lilinu zbunjenost. Jade joj je jednom rekla da je došla u Sunshine zbog dobrog
skijanja zimi i predaha u svom životu.
Očito, posao asistentice i pretpostavka da je ljubiteljica skijanja nisu baš u potpunosti odgovarali
ovakvom stanu. »Unajmljujem ga s namještajem.«
Lilah ju je pogledala kao da govori drugim jezikom. »Zaista? Zašto?«
Jade je oklijevala. Mogla bi ispričati Lili čitavu groznu priču. To čine prijatelji, pravi prijatelji.
Ali nije mogla reći. Nije mogla ispričati nikom, ne a da se ne raspadne, a raspadanje nije bilo na
popisu stvari koje danas treba učiniti.
No mogla je biti iskrena barem u vezi nečega. »Unajmila sam ga s namještajem jer, kao što znaš, nikad
nisam namjeravala ostati dugo u Sunshineu.«
Lilah je kimnula. »Dakle sve to s ličenjem stana...«
»Nikad u čitavom svom životu nisam ništa oličila«, priznala je Jade. »Žao mi je. Ja —«
Lilah je spustila mače i stisnula Jade za ruku, a oči su joj bile tople i pune razumijevanja. »Ne moraš
mi ništa objašnjavati, Jade. Ne dok ne budeš spremna.«
To je bio prvi put da je Lilah dala do znanja da zna da Jade nije bila iskrena s njom i od tog saznanja
Jade je zapeklo grlo. »Hvala«, prošaptala je.
»Ali možeš mi reći nešto drugo.«
»Bilo što«, rekla je Jade s olakšanjem.
Lilah je gledala kako je mače skočilo na kauč i raskomotilo se. »Zašto si ga zadržala?«
Obje su spustile pogled prema maci koja je sada nježno lickala svoje međunožje.
Jade si je zagrizla donju usnu. »Ne znam. Je li itko došao po nju?«
»Ne. I ostavljat će dlake posvuda po tvom lijepom kauču.«
»Nisam htjela da je uspavaju«, rekla je Jade.
»Ne uspavljujem životinje, Jade. Nikad. I ti to znaš.«
Jade je uzdahnula. »Gle, priviknula se. Ne mogu je sada izbaciti.«
Lilah se nasmijala. »Večeras toliko sereš. Jako. Zašto jednostavno ne priznaš da si pala na nju?«
»Ja ne padam.«
Na to se Jade otvoreno nasmijala. »Oh, dušo. Zar još nisi naučila? Možeš kontrolirati puno stvari —
posao, što gledaš na TV-u, koliko sladoleda udahneš — ali ne možeš kontrolirati što čini tvoje srce.«
Jade se malo zamislila nad time. »Možeš kontrolirati koliko sladoleda udahneš?«
Lilah se opet nasmijala. »Daj, Brady će se naći s nama u baru. Rekao mi je da moram večeras doći na
vrijeme ili mi kasnije neće dati.« Još se jednom osvrnula oko sebe i tužno uzdahnula. »Jednog dana«,
promrmljala je. »I ja ću imati ovakav stan.«
Jade je ispratila Lilu i pažljivo namjestila alarm. Možda ima skuplji stan i deblji štedni račun, ali od
njih dvije, Lilah sa svojom malom kolibom, psećim kućicama i dečkom koji je obožava bila je znatno
bogatija.
Jade je primila svoju malu čašu vina od konobara i podignula obrvu kad je vidjela ogromnu margaritu
koju je stavio pred Lilu.
»Imam velike planove večeras«, rekla je Lilah uz osmijeh ližući sol s ruba čaše.
»Uključuju li i padanje na dupe?« zapitala je Jade.
Lilah se nasmijala i otpila velik gutljaj svog pića. »Možda pasti na leđa.« Glupavo se nasmijala
muškarcu koji je ušetao u bar i krenuo ravno prema njoj.
Brady Miller.
Veliki, opaki bivši vojni rendžer nije izgledao ništa manje velik ni opak kad je uzvratio Lili njezin
budalasti osmijeh i izvukao je iz stolca te čvrsto zagrlio.
Lilah je slatko uzdahnula, obujmila mu lice i poljubila ga dugo i snažno, kao da ga nije vidjela možda
godinu dana, a ne tog jutra prije nego što je krenula na posao.
Jade se okrenula da im dade jedan trenutak, kao i samoj sebi. Je li je muškarac ikad gledao onako kako
Brady gleda Lilu? Ako i jest, nije se mogla sjetiti.
Izlazila je u Chicagu, obično s muškarcima koje je upoznavala preko poznanika na poslu ili na
dobrotvornim događajima koje je često vodila za svoju obitelj. Sličnih interesa kao i ona, ti su muškarci
imali profesionalan život koji je okupirao većinu njihova vremena, i zbog kojeg god razloga, nijedan od
njih nije izazvao dugoročno zanimanje.
Bili su pogrešni za nju.
Dobro joj je išlo to, upoznavanje muškaraca pogrešnih za nju.
Ipak, uspjela bi imati veze, neke su čak i trajale nekoliko mjeseci, čak i duže nego što su trebale. Ono
što se nije dogodilo bila je čarolija koja bi je natjerala da poduzme sljedeći korak. Čarolija za koju bi
rekla da ne postoji.
Osim što postoji.
Gledala je u to između Bradyja i Lile. Zatim je ukrstila pogled sa sasvim drugačijim muškarcem, dr.
Dellom Connellyjem. Osjetila je kako je malo zadrhtala što je bilo smiješno jer od svih muškaraca u
zemlji, on je bio najpogrešniji za nju.
 TREĆE POGLAVLJE
DELLI Adam hodali su prema baru, rame uz rame, izgledajući kao braća od glave do pete. Od njih
dvojice, Adam je bio dvije godine stariji, ali gotovo bi mogli proći pod blizance. Tamna razbarušena
kosa, tamne oči, crte lica snažne i lijepe kao kod palili anđela. Izmiješaj to s tamnom kožom i više od 180
cm snažnih mišića i testosterona, nije bilo žene na tom mjestu koja nije željela otići kući s jednim od njih.
Ili obojicom.
No, bilo je finih razlika ako ih dobro poznaješ, a nakon što je radila za njih, Jade ih je poznavala
dobro.
Adam je bio nenasmiješen i ozbiljan, kao i inače. Dell je bio mnogo otvoreniji, već je izgledao kao da
se dobro zabavlja, ali istina je bila da se Dell mogao zabaviti bilo gdje.
Nije nosio kiruršku odjeću koja ga je toliko definirala na poslu, bio je u trapericama i pripijenoj crnoj
majici kratkih rukava zbog koje bi žene padale na koljena i dale mu što god poželi.
Ali ne i ona.
Barem ne dok je budna. A ono o čemu je maštala u tami noći bilo je baš to — maštarija.
Smiješio se i izgledao bi mlađi od svoje trideset i dvije godine — da nije bilo očiju. Njegove su oči
govorile da je vidio daleko više nego što pokazuje njegov topao osmijeh, a te su joj oči prije osamnaest
mjeseci rekle da može raditi za njega i biti sigurna.
Ali sigurnost je relativan pojam. A činjenica je bila da nikad nije vidjela toliko muške savršenosti na
okupu, a ako bi se tomu pridodao i Brady, bilo je čudo što ijedna žena na tom mjestu može sastaviti
suvislu misao. To su bili snažni dečki, građeni za izdržljivost i težak život kakav su vodili. Niti jedan od
njih nije bio »gradski«. Nikad nisu bili na pedikuri ili se brinuli o borama ili o kroju odjeće. Bili su
stvarni, koliko je god to moguće.
Te odlike imale su univerzalnu privlačnost, dokazanu kad su Dell i Adam prolazili pored stola sa tri
žene, jedna od kojih je ispružila ruku i ulovila Dellovu.
Jade ju je prepoznala kao Cassie, lokalnu rančericu. Dell je zastao i prijateljski stavio ruku na
Cassieino rame, a ona ga je odozdo razdragano pogledala. Kao i ostale za stolom. To je bilo zato što je
Dell i u snu mogao natjerati žene od devedeset i devet godina da se dotjeraju i djevojčice da trepću.
Bio je srce i duša Belle Havena i stijena svima njima.
Tog jutra kad se vratila s macom u transporteru i obavijestila ga da će je zadržati nekoliko dana, samo
se nasmiješio i rekao, »Znam.« Znao je i prije Jade da će pogledati u oči snažne, neovisne, ali nesretne
mace i da je neće moći ostaviti.
Još.
Lilah je konačno skinula usne s Bradyja i mahnula Adamu i Dellu. »Ovdje!«
S obzirom da je Della grlila sada neka druga žena za stolom, Adam je do njih stigao prvi.
»Bilo je i vrijeme«, rekla je Lilah.
 Adam je pogledao sat. »Kasnimo?«
»Ne, samo sam ja za promjenu stigla na vrijeme«, rekla je Lilah. »Sve su moje ljepotane danas
preuzeli na vrijeme.«
Ti »ljepotani« mogli su biti bilo što, od pasa i mačaka do egzotičnijih životinja. Jade ju je vidjela kako
se vozi s patkom, svinjom, janjetom, dok ih je dadiljala. Ta je žena imala više strpljenja od ikoga koga je
Jade ikad upoznala.
Adam je gurnuo Jade i ona mu je udovoljila, pomaknula se u separeu i napravila mjesta. Bacio je
pogled natrag gdje se njegov brat pokušavao izvući iz ženskih ruku i odmahnuo glavom. »Rekao sam mu,
spusti glavu i kreći se, ali sluša li me?« Pogledao je Bradyja i Lilu i nacerio se kad ih je opet zatekao
spojenih usana. »Ah, čovječe, daj.«
Brady je podignuo glavu i nasmiješio se Lilinim očima. »Želio sam to učiniti čitav dan.«
»Letio si sa mnom čitavog dana«, rekao je Adam poslužujući se Jadeinim vinom. »Imali smo potragu i
spašavanje u kanjonu Eagle i tražili izgubljenog planinara.«
Brady se nasmiješio Lilah. »Mogu raditi više stvari istovremeno.«
Adam je odmahnuo glavom.
Dell se konačno pojavio, a kosa mu je izgledala kao da ju je upravo razbarušila gladna žena. Nogom je
sklonio Bradyjeve noge s puta, zaobišao Adama i smjestio se u separe s druge strane Lile.
Jade je znala da je proveo većinu dana u operacijskoj sali, ali to se ne bi moglo reći kad bi ga
pogledao. Ili pomirisao. Mirisao je kao čista divnost dok je lupao svojim širokim ramenima o njezina.
»Praviš se važna«, rekao je.
Pospremila mu je inventar prije nego što je izašao s druge operacije. »Samo pokušavam pomoći«,
rekla je smjerno.
Njegove tamne tople oči na trenutak su se zadržale na njezinima. »Sereš«, rekao je i dopustio da se
osmijeh u njegovom glasu izbije. »Nisi se mogla oduprijeti, Jade.«
»Za tebe Boginja Jade.«
Nasmijao se i kao i uvijek, taj zvuk je učinio nešto čudno na dnu njezine utrobe. Što je bilo zaista
iritantno s obzirom na to da bi svaka žena koja bi došla u njegovu blizinu osjećala isto.
»Dakle, čime si se ono bavila u svom prijašnjem životu? Upravljala svijetom?« pitao je.
»Blizu.« Voditi medicinski centar svoje obitelji bilo je otprilike kao i voditi malenu državu, zajedno s
politikom koja je išla uz to. »Imam vještine. Naslijedila sam ih od bake Jade. Puno sam toga naslijedila
od nje.«
»Na primjer?«
»Pa, i ona je uvijek imala pravo.«
Dell se borio protiv smješka i izgubio. Svojim toplim pogledom na njezinom i čvrstim bedrom
pritisnutim uz njezino, Jade je osjetila šašavo malo treperenje.
Bez sumnje tako su se osjećale i žene za drugim stolom kad bi usmjerio pozornost na njih.
Barem se nije glupavo smješkala, Odbija se glupavo smješkati.
»Jesi li uvijek u pravu?« upitao je Adam. »Ili te jednostavno puštamo da tako misliš jer je
jednostavnije?«
Jade mu je uzela natrag svoje vino.
»O, i nakon što si otišla«, rekao joj je Dell, »primio sam nekoliko poziva i ugurao još nekoliko
pacijenata sutra.« Zastao je kako bi se nasmiješio nekom tko mu je mahnuo s druge strane bara.
Jade ga je bocnula da mu skrene pozornost. Ravno u biceps. Njezin se prst odbio od njega. »Nisi imao
mjesta u rasporedu. Pretrpan je.«
»Da, ali mačka gđe Kyle se osjeća ‘boležljivo’.« Slegnuo je ramenima. »To mi ne govori mnogo, ali
gđici Kitty je otprilike stotinu godina, pa bi moglo biti bilo što. Treba je pregledati.«
Jade se nije ni trudila uzdahnuti. Ne bi pomoglo. Ako je postojala životinja kojoj treba pomoć, Dell bi
radio bez prestanka. »Reci mi da nisi sam niti pokušao ažurirati računalo.«
»OK, neću ti reći.«
»Čovječe«, promrmljao je Adam tiho. »Nikad nećeš naučiti.«
Dellove su oči svijetlile i Jade se opustila. »Samo me zezaš.«
Sitan smiješak prešao mu je preko lica dok ju je promatrao. »Kako možeš biti sigurna?«
»Jer bi mi, da si nešto zeznuo, donio cvijeće ili bi mi se uvlačio u dupe kao zadnji put.«
»Priznat ću za cvijeće, jer si strašna kad se ljutiš na mene. Ali nikad ti se nisam uvlačio u dupe.«
Nakrivio je glavu i pretvarao se da proučava spomenuto dupe, iako je sjedila na njemu. »No, bio bih
sretan da to mogu učiniti. Bilo kad.«
Ispružila je ruku da ga odgurne, no imao je brzo reakciju i zgrabio joj ruku svojom, mnogo većom i
tamnijom. Bila je puna žuljeva i ogrubjela od rada i zato što joj je to izazvalo neobično treperenje,
oslobodila se. »Sačuvaj to za nekog na komu taj teleći pogled zapravo funkcionira.«
Bend je ubacio u višu brzinu. Lilah je neodlučnog Bradyja odvukla na plesni podij.
»Bolje Pilot nego ja«, promrmljao je Adam i uputio se prema šanku po vrč piva.
Dell je gurnuo Jade.
»U tvojim snovima«, rekla je.
»Što, Boginja Jade se boji nečeg tako bezazlenog kao što je ples?«
Ne, ona se bojala da će mu se previše približiti i biti usisana u njegov vrtlog seksipila. Nije se bojala
da će tražiti od nje nešto što nije spremna dati.
Bojala se onog što je bila spremna dati.
Ali ti odlaziš, rekao je mali vrag na njezinom ramenu. Njezina unutarnja drolja. Vraćaš se, sad ti je
bolje, bi li škodilo imati ga, samo jednom?
Prije nego što je Jade stigla u potpunosti procesirati ovu misao i poduzeti bilo što, pored njihovog
stola pojavila se Cassie. »Dell«, rekla je povlačeći ga na noge. »Duguješ mi ples.«
Njegov je smiješak bio ležeran. Zavodljiv. Ali odmahnuo je glavom. »Zapravo, upravo sam htio
zaplesati s Jade.«
»Samo naprijed«, rekla je Jade. To je bio maleni anđeo na njezinom ramenu. On nije njezina unutarnja
drolja.
 Ozarena, Cassie je izvukla Della iz stolca. Jade je zatresla glavom samoj sebi i uputila se prema
šanku.
Ondje je bio Adam. Promotrio je Della na plesnom podiju i uputio joj dugačak pogled.
»Što?« upitala je, možda malo otresito.
Samo je odmahnuo glavom.

Kad je Dell konačno pobjegao s plesnog podija, vratio se natrag do njihovog stola. Jade se vratila sa
šanka gdje je bio i muškarac koji joj se pokušao udvarati.
Jadnik, pomislio je s velikim suosjećanjem dok je gledao kako Jade odmahuje glavom. Dok se Dell
približavao, čuo je kako frajer govori, »Hajde, daj, Crvenokosa, vidio sam te kako mašeš svojom slatkom
guzom na satu, preselimo se na plesni podij.«
»S nekim sam«, rekla je Jade.
Frajer je priznao poraz i otišao. Dell se spustio na željeno mjesto pored nje i ispružio se. »Hej,
Crvenokosa?«
Otpila je gutljaj pića.
»Sat?«
Slegnula je ramenima.
»Daj. Ispričaj mi kako mašeš svojom slatkom guzom.« Pretrpio je njezin pogled koji je govorio jedi
govna i umri i nasmijao se.
Zakolutala je očima. »Idem u grad jednom tjedno na tečaj country plesa.«
»Što očito ne činiš zbog toga da bi ti se upucavali frajeri u baru.«
»To je za vježbu.« Uzdahnula je. »I zato što sam nekako obećala sama sebi da ću učiniti nešto za sebe.
Iz zabave. Ovo je godina zabave za Jade.«
»Dakle, to u potpunosti podržavam.«
Kad je to rekao, nakrivila je glavu i pogledala ga. »Ne misliš da je glupo?«
»Svi zaslužuju zabavu, Jade.« Nasmiješio joj se i posegnuo za pićem. »Ono što sami smatraju
zabavom.«
Jadein pogled pao je na Bradyja i Lilu koji su bili priljubljeni jedno uz drugo na plesnom podiju. »Što
misliš o njihovoj?«
Dell je promotrio izraz na Bradyjevom licu koji je sadržavao toplinu i ljubav i vraški puno požude i
slegnuo ramenima. Bilo bi lijepo znati da ga čeka neka žena na kraju dana. To mu ne bi smetalo. No
emocionalna dubina i nivo privrženosti su ga smetali. Dio s ljubavlju. Za ljubav bi bilo potrebno
povjerenje i slijepa vjera. Trebalo bi omogućiti pristup dijelovima sebe u koje ni samom sebi nije
dozvoljavao pristup. »Nisam ja za to.«
»Dakle pokušao si?«
»Ne baš. Ti? Kladim se da imaš tablicu za ovo, za upoznavanje onog pravog koji će ti pružiti kućicu u
cvijeću i dva zarez četiri djeteta.«
 »Neke stvari ne mogu učiniti čak ni moje tablice«, rekla je, a on se tiho nasmijao baš kad su se Brady i
Lilah vratili, rumeni u licu i sretni, dok su sjedali u separe.
»U redu«, rekla je Lilah. »Prošlo je sat vremena i nitko nije rekao ni jednu prokletu riječ o nakitu.«
Raširila je prste na stolu. »Ozbiljno?«
Jadein pogled je odmah pao na Lilin prstenjak lijeve ruke i veliki dijamant na njemu. »Jebote!«
Lilah se nacerila. »Znam.« Gurnula je prsten svakome u lice. »Brady ga je dao napraviti za mene. To
je najblještavija stvar koju sam ikad imala.« Okrenula se Bradyju, pljesnula ga rukama po obrazima i
poljubila u usta. »Nikad nisam ovako blještala, ali sada da, zbog tebe.«
Brady joj se nasmiješio. »Blještiš, i mirišeš na jagode.«
»To je zbog margarita.«
Adam je nazdravio Bradyju i Lili, Dell je dodao i svoje čestitke, iskreno oduševljen zbog njih. Lilah
mu je bila kao sestra, a Brady kao brat. Pa iako možda nije sasvim shvaćao zašto se dvoje njemu
najdražih ljudi na svijetu odlučilo vezati jedno uz drugo i odreći se svih drugih mogućnosti, to je značilo
da će Brady ostati u Sunshineu. A Dell je to u potpunosti podržavao, pa se nasmijao i napunio im čaše iz
vrča, a Lili je kao posljednjoj natočio najviše.
Brady ga je pogledao.
»Što, ionako ćeš je morati odnijeti u kamionet da je odvedeš kući«, rekao mu je Dell. »Pa zašto onda
to ne bi bila noć za pamćenje?«
Lilah se nasmijala i udarila Bradyja po ramenu, kao da je on to rekao. »Bit će to noć za pamćenje.« I
zaista, nacvrcana, otpuhnula je pramen kose s lica i priprijetila prstom svom novopečenom zaručniku.
»Ali tako da se zna — još uvijek nećemo prekrižiti onu zadnju stvar s popisa tabua. Nisam toliko
šašava.«
Adam je izgledao kao da ga boli.
Brady nije izgledao zabrinuto. Smiješio se nježno Lili, zadovoljan i uvjeren da je može nagovoriti na
bilo što što želi, pijanu ili ne.
»Imaš popis tabua?« upitala je Jade.
»Ti nemaš?« upitala je Lilah.
Jade je zagrizla donju usnu, a Adam se nasmijao. »Jade ima popis za sve.«
»Istina«, rekao je Dell proučavajući je, no nije zaključio ništa iz njezinog izraza lica. Imala je
pokeraško lice, njegova Jade. »Imaš, imaš popis za sve.«
»Ne za sve.«
»Jade, imaš popis za svaku situaciju, veliku ili malu, od kad prati zube do kako se nositi sa svakim
potencijalnim pacijentom koji mi prijeđe preko praga. Dovraga, imaš čak i popis toga što ti je u torbici i
u mom hladnjaku u uredu i —«
»A nemoj zaboraviti ni popis načina na koje bi te mogla ubiti«, rekla je pijuckajući piće.
»Dakle, taj bih volio vidjeti«, rekao je Brady.
Adam je izgledao zaintrigirano. »Koliko načina postoji da se to stvarno učini?«
»Nemaš pojma...« promrmljala je spokojno.
 Dell se nasmijao. »Daj. Uopće ne sumnjam da imaš popis seksualnih tabua. Reci nam.«
»Da«, rekla je Lilah i nagnula se naprijed. »Ispričaj nam! Možda moram nadopuniti svoj popis.«
»Zašto još uvijek govorimo o tome?« htjela je znati Jade.
»Pitanje je«, rekao je Dell, »Zašto izbjegavaš govoriti o tome?« Nasmiješio joj se i, iako se malo
zarumenjela, mirno je izdržala njegov pogled.
Nije mu bilo teško zamisliti Jade kao seksualno biće. Bila je prelijepa, urođeno senzualna, od te pune
donje usne, do njezinih božanstvenih oblina, do načina na koji bi uzdisala dok bi jela svoju skrivenu
zalihu čokolade iz donje ladice u stolu.
Ono što mu je bilo teško zamisliti je da ima vezu za jednu noć. Što bi značilo da bi morala pustiti
nekog dovoljno blizu da stupi u vezu prije nego što se poseksa. A ona u tom nije bila ništa bolja od... pa,
njega. Razumio ju je, zaista jest. Jer osim ljudi prisutnih ovdje za ovim stolom, ni on nikad nije osjetio
neodoljivu potrebu da nekog pusti blizu. »Hajde«, poticao je šaleći se. »Daj nam nešto s tvoje liste
tabua.«
Nasmiješila mu se. »Trebalo bi te više brinuti što je na popisu tvojih obaveza sutra.«
»Ha«, rekao je Adam. »Imaš popis obaveza.«
»Imaš i ti«, rekla je Jade, a Brady se nasmijao.
»Lijepa digresija«, rekla je Lilah Jade. »Dobro ti to ide.«
Bio je to definitivno talent, pomislio je Dell i pustio je da se izvuče. Ostali su se družiti još sat
vremena prije nego što je Brady ustao i primio Lilu za ruku. »Odlazimo«, rekao je.
Lilah se zločesto nasmiješila. »Bilo je i vrijeme.« Pogledala je Jade. »Možemo li te odvesti?«
»Ne, u redu je«, rekla je Jade i odmahnula glavom. »Idi kući s Bradyjem.«
»Sigurna?«
»Vrlo.«
Lilah ju je zagrlila, a zatim su ona i Brady otišli. Adamov mobitel je zavibrirao, pa se i on ispričao i
otišao u noć. Dell je pogledao Jade koja je prolazila kroz svoj popis kontakata. »Čini se da smo ostali ti i
ja. Hajde, odvest ću te.«
»Ne, nije ti usput. Nazvat ću...«
»Onog frajera s country plesa?«
Uzdahnula je. »U redu, dobro bi mi došao prijevoz.«
Otpratio ju je do svog kamioneta, a zatim joj je morao raščistiti mjesto na suvozačevom sjedalu jer je
imao hrpu fascikala s posla, hokejašku opremu za vikend ligu u kojoj je igrao i neka druga sranja koja je
gurnuo u kamionet i zaboravio na njega. »Eto«, rekao je i bacio sve straga.
»Hvala«, promrmljala je i ušla. »Tvoj kamionet izgleda kao tvoj stol.«
Istinita tvrdnja. »Imam mali problem s organizacijom.«
Pogledi su im se sreli. »Mogla bih ti pomoći s tim.«
»Naravno, ako mi dopustiš da ti pomognem s popisom tabua.«
»Kako znaš da nemamo iste tabue?«
 »Nemam ih.«
Od šoka je zašutjela, a ostatak vožnje do svog stana provela je u tišini, iako je razmišljala toliko
glasno da je gotovo mogao čuti njezine misli.
Isti tren kad se zaustavio na parkiralištu, ruka joj je bila na vratima. Zurilo joj se. Pitao se komu od
njih dvoje ne vjeruje.
»Hvala na prijevozu«, rekla je.
»U svako doba. Jade.«
Svrnula je pogled na njega i u čisto ženskom pokretu zagrizla donju usnu, a zubi su joj se zabili u
punašnu oblinu. »Pa, mislila sam se sutra pozabaviti tvojim uredom.«
U očima joj je bila svjetlost. Požuda, pomislio je, opčinjen. Gotovo je zastenjao. Ali požuda nije bila
prema njemu, nego prema njegovom prokletom radnom stolu. Izgledala je praktički orgazmično pri
pomisli da će se dočepati njegovog neurednog ureda. »Kad bih barem mogao postići da mene tako
gledaš.«
Oboje su se nasmiješili jer su oboje prepoznali laž. Da ga tako pogleda, pobjegao bi glavom bez
obzira. Nema ništa protiv dobre staromodne ljubavne afere. No taj dio s ljubavlju nije za njega.
Nedostajao mu je gen za trajnu vezu i sposobnost da voli i da bude voljen na taj način.
»Ti nisi tablica«, rekla je Jade. »Inače bih.«
»Ako tome daš priliku, pustio bih te i među svoje račune.«
»Nemoj me zezati«, rekla je, a oči su joj se raširile od još više požude.
Njegova je reakcija bila daleko bazičnija, pa se nasmijao, sam sebi. Vrijeme da se pozdrave prije
nego što učini nešto glupo. Nagnuo se preko nje da joj otvori vrata.
Jadein pogled pao je na njegova usta i na trenutak se zadržao tamo prije nego što se vratio i opet
susreo s njegovim.
Nakratko je pomislio da se nije pozdravio dovoljno brzo jer se onda jedno od njih pomaknulo, nije bio
siguran tko, i onda su se počeli ljubiti. Ispustila je lagan zvuk odobravanja koji je prošao ravno kroz
njega, kao i ruka koju je stavila na njegova prsa i spustila točno preko srca dok se privijala bliže. Bože,
da. Bliže. Njegova ruka kliznula je oko njezinog potiljka, preko kože meke kao saten, a palcem je
dodirnuo finu šupljinu iza njezinog uha.
Njezine ruke kliznule su preko njegovih ramena, bicepsa i ukopale se u njega, kao da ga žele zadržati
tu, baš tu. No, nije išao nikamo. Sviđale su mu se njezine ruke na njemu, sviđao mu se njezin jezik u
njegovim ustima, a kad je ispustila taj zvuk duboko u grlu, taj koji je govorio da je jednako izgubljena kao
i on, zastenjao je, i od zadovoljstva i s velikom količinom prepuštenosti, jer je znao.
U nevolji je.
U nevolji do srži, no to ga uopće nije brinulo. Znao je da je to ludo, da nemaju kamo s tim poljupcem,
no ipak je nakrivio usta preko njezinih i uzeo više, uzeo sve što je dala, a dala je sve, uz tih uzdah dok su
se razdvajali, koji ga je uzbudio gotovo više nego sam poljubac.
Ipak, nije se odmaknula daleko, samo djelić centimetra, što je značilo da su sjedili, još uvijek obuzeti
jedno drugim, dok su im se nosovi dodirivali, ubrzano disali i dahom jedno drugom dodirivali kožu.
Jedna njegova ruka još je uvijek bila u njezinoj kosi, prsti su dodirivali njen potiljak, dok je drugom
lagano okrznuo njezinu bujnu dojku. Temperatura noći značajno se spustila ali ovdje, u kamionetu, bilo je
barem sto stupnjeva.
Razum se bolno polako vraćao. Pomoglo je sjetiti se da ona odlazi za mjesec dana. Teoretski, to ga je
oslobađalo odgovornosti. Ona će biti ta koja će otići.
Nema pritiska.
»OK«, rekla je drhtavo i konačno se odmaknula.
Izgleda da je ona bila jedina s malo razuma.
»Nisam sigurna što je to bilo«, rekla je. »Ali zasad ću to ignorirati.«
Nije bio siguran kako to učiniti, ali je zadržao svoje sumnje za sebe i izašao s njom.
Zaškiljila je.
»Samo te pratim do vrata«, rekla je.
»Dobro.« Izvukla je ključeve. »Ali još uvijek ću ovo sutra ignorirati.«
A on će je promatrati kako pokušava. »Noć, Jade.«
»Noć.« Nije odmah ušla.
Nije se pomaknuo, i to ne samo zato što nije prije bio kod nje i bio je znatiželjan. iako je bio
znatiželjan, vrlo.
Uglavnom, htio je ponoviti taj prejebeni poljubac. Jako je to želio. Jer ona odlazi. Što znači da on neće
biti taj koji će otići, ne ovaj put.
Neznatno mračenje u njenim očima reklo je da i ona razmišlja vrlo slično. Pogledao je njezina usta ali
trenutak je prošao i ona se odmaknula, dalje od njega.
I već ignorirala.

Srećom je Jadein radni dan bio predvidljivo lud. Srećom, jer tad nije mogla previše razmišljati o
protekloj noći.
Poljubac Koji joj Je Zaljuljao Svijet.
Dell je zaista sprčkao raspored. To ga je unazadilo, od divljački seksi postao je stvarno iritantan.
Trebalo joj je cijelo jutro i podosta žongliranja da to vrati u podnošljiv ritam, ali uspjela je. A da budemo
iskreni, ništa je ne bi motiviralo više ili ubacilo mozak u višu brzinu od problema koji može riješiti
tablicom.
Telefoni su stalno bili zauzeti, a čekaonica u potmulom žamoru zahvaljujući pacijentima i vlasnicima
koji su je ispunili. Znala je da bi kaos izludio većinu ljudi, no bio je to organizirani kaos i osjećala se kao
kod kuće, a buka se spustila preko nje kao najdraža dekica.
U njezinoj ne tako dalekoj prošlosti, dan joj je bio ispunjen čangrizavim, bolesnim, umornim,
uzrujanim ljudima koji su pokušavali zadobiti pažnju liječnika. Otkrila je da su joj u bilo kojem trenutku
draže životinje. Ne odgovaraju, ne vrište ti u lice ako ih s pet minuta zakašnjenja odvedeš na pregled.
Papiga Peanut sjedila je u svojoj otvorenoj krletki i gledajući prostoriju sa zanimanjem, povremeno bi
zakriještala »mijau« ili »vau vau« jer je voljela biti dio svakog razgovora. Iza Jadeinog stolca ležala je
Gertie, Dellova desetogodišnja »beba«. Bernardinka je voljela kaos jednako kao i Jade i odlučila je da
se voli družiti s Jade.
Gertie je trenutačno hrkala u toj gunguli.
Zalutali mačić još je uvijek bio s njom i vrlo se vezao za svoj transporter koji je Jade koristila da ga
prenese u svoje potkrovlje i iz njega. Jade ga je držala na počasnom mjestu, na svojem kredencu,
otvorenih vrata.
Iz transportera, maca je uzvišeno nadgledala svoje kraljevstvo, gledajući svisoka na pacijente koji su
čekali.
Jade joj je dala ime Beans jer... pa, nije zapravo bila sigurna zašto ali činilo se da se maci sviđa.
»Još je uvijek tu?« upitao je Dell dolazeći kroz prednji dio držeći mapu.
»Samo dok se malo ne udeblja.«
Dell se samo nasmiješio, siguran i samouvjeren i fantastično je mirisao, proklet bio. »Dat ću je«, rekla
je. Sutra.
U redu, pa možda idući tjedan. Morat će to biti prije nego poslije jer se Jade vraća natrag u Chicago.
U određenom trenutku.
»Bi li bilo tako strašno željeti zadržati nešto u svom životu?« upitao je.
Nasmijala se. »U redu, g. Lonče. Upoznajte Poklopac.«
»Ja imam životinje.«
»Samo ne žene. Barem ne stalne.« Odmah je zatvorila usta, jer nije imala pojma odakle je to došlo.
Odmahnuvši glavom, vratila se svom računalu.
Dell joj je prišao, ali prije nego što je stigao izustiti i riječ, Keith, laborant, ugurao se između njih i
posegnuo za listom za upis zbunjeno kao i inače. Vodio bi Dellu pacijente do ordinacije i uzimao bilješke
i statistiku. Pogledao je Della i Jade. »Što?«
»Ništa«, rekla je Jade i gurnula Della s puta.
Kad je otišao, Keith ju je pogledao. »Jesmo u nevolji?«
»Ne.« Nije u nevolji. Ona je u nevolji, sama.
Keith je uzdahnuo od olakšanja. Bio je dvadesetčetverogodišnji biciklist i ljubitelj planina. Bio je
sjajan sa životinjama ali zaboravljiviji od ikog koga je upoznala, i kretao se sporije od melase.
»Čovječe«, rekao je — kao i uvijek kad bi prošao pored Jade u hodniku, dok bi mu pomagala dovesti
životinje straga. »Na utrci si.«
»Ne, ali ti se možeš pretvarati da jesi.«
Keith se samo nacerio. »Znaš što ti treba?«
Da. Da, točno je znala što joj treba.
»Treba ti joga. Ili Xanax.«
»Treba mi da se ti makneš.«
»Makneš«, ponovila je Peanut.
Keith se nacerio. »Mičem se samo na planini ili u svom krevetu.«
 Jade je uzdahnula, ali je nastavila pucketati bičem. Prebacujući pacijente, nastavljajući puniti i
prazniti ordinacije onoliko brzo koliko ih je Dell uspijevao odraditi, nadoknadila je još više izgubljenog
vremena. Njega je iskoristila kako bi po potrebi pomogla Adamu koji je danas također radio iz centra.
Ujutro je imao predavanje iz obuke za potragu i spašavanje, zatim čitavo popodne trening poslušnosti za
štenad, a Jade mu je pomagala što je više mogla da bude što organiziraniji.
Konačno, negdje iza pet sati, mjesto se usporilo. Posljednji pacijenti su pregledani. Jade je sređivala
recepciju kad je stigla Bessie iz servisa za čišćenje.
Zapravo, Bessie jest bila servis za čišćenje. Došla bi na kraju dana i ponekad po potrebi za vrijeme
pauze za ručak. »To je moj posao«, obrecnula se na Jade koja je uređivala čekaonicu.
»Makneš«, rekla je Peanut.
Bessie je promotrila papigu. »Znam pripremiti opaku juhu od papige.«
Peanut je sagnula glavu pod krilo.
»Samo pokušavam pomoći«, rekla je Jade Bessie. Klupe su bile teške i znala je da Bessie pri kraju
dana već bole leđa.
Ali Bessiene oči su zasjale od ljutnje kao da ju je uvrijedila. »Misliš da ne mogu obavljati svoj
posao?«
Bessie je bila stara negdje između pedeset i stotinu godina. Teško je točno reći. Vrijeme nije bilo
naklonjeno, a nije ni gravitacija, no Bessie je čistila urede u Sunshineu desetljećima i nije bila spremna
priznati poraz. »Mislim da svoj posao obavljaš bolje od ikog koga poznajem«, rekla je Jade.
»Onda me pusti da ga radim«, rekla je Bessie.
Ovaj se razgovor ponavljao svake večeri. Jade je podignula ruke u znak predaje i vratila se do svog
stola da zatvori.
Keith je otišao, kao i Mike, Dellov veterinarski tehničar. Dell, koji je završio s pregledima pacijenata,
bio je u svom uredu i uzvraćao, nadajmo se, telefonske pozive i dodavao zadnje bilješke u kartone
životinja i drugu raznovrsnu ali potrebnu papirologiju.
Adam se vratio iz vanjskih torova i sa sobom donio zapuh jesenskog vjetra. Ispod svake je ruke imao
jedno štene zlatnog retrivera. S njim je bila jedna žena. »Hvala ti puno za danas«, govorila je dok ju je
pratio do vrata. »Timmy je već u autu, ali sam samo htjela potvrditi da vrijedi dogovor za vikend, za
djecu s posebnim potrebama.«
»Doći ću«, rekao je Adam.
»To će puno značiti djeci. Tvoji psi znaju tako doprijeti do njih. Kad ti dovedeš svoje psiće i pustiš
djecu da vide kako ih treniraš i ponašaš se prema njima, bit će im to prekrasno iskustvo. Jedva čekamo.«
»Radujem se tome.« Adam joj je otvorio vrata stopalom. Izašao je s njom i zatim iznenadio Jade kad
se vratio unutra, još uvijek držeći dva psića.
»Gotovo za danas«, rekao je. »Otpratit ću te do tvog auta.«
Jedno je štene sretno zalajalo što mu je od Adama donijelo strog, autoritativan pogled. Činilo se da mu
se štene nasmiješilo, no poslušalo je i utihnulo.
»Još uvijek nisam spremna«, rekla je Jade. »Sad radim back-up datoteka.«
Adam je gurnuo bradu u smjeru Dellovog ureda. »Onda zovi njega kad budeš spremna krenuti.«
 »Vjerovao ili ne, mislim da znam kako pronaći auto.«
Adam nije uzvratio njezin šaljivi osmijeh, samo je odmahnuo glavom. »Još jedna veterinarska klinika
je napadnuta prošle noći. Nitko ne ide sam do auta.«
»Ti ideš«, istaknula je.
Time ga je nasmijala. Bio je visok preko sto i osamdeset centimetara, čvrstih mišića i vraški
zastrašujuć. »Ne brini za mene«, rekao je i podignuo štenad. Jedno štene mu je liznulo nos, drugo bradu.
»Imam pse čuvare.«
Jade je obišla svoj stol, poljubila svako štene i otvorila im vrata. Zatim se vratila do svog stola.
»Gertie«, rekla je. »Idi k Delhi.«
Već naviknuta na večernju rutinu, Gertie se odgegala do Dellovog ureda gdje je strpljivo čekala da je
njezin gospodar odvede kući.
Jade je prekrila Peanut i zatim smjestila Beans u njezin transporter. Prebacila je torbicu preko ramena,
prigušila svjetla i zatim gurnula glavu u Dellov ured.
Imao je dug dan i još je uvijek bio u radnoj odjeći i bijeloj kuti, ispružen u svom velikom kožnom
uredskom stolcu i razgovarao na telefon. Noge su mu bile na stolu, a laptop u krilu, te je nabadao tipke
impresivnom brzinom za nekog tko koristi samo kažiprste. Mobitel mu je bio otvoren i na razglasu i
najprije je pomislila da možda ima konzultacije kao što je činio često za druge veterinare s tog područja.
Ili to ili se bavi hrpom papirologije koju mu je ostavila. Imali su je dosta, a večeras je najhitnija bila
krv koju su izvadili bostonskom terijeru iz visokog društva koji je sa svojim vlasnikom išao na
jednomjesečne praznike u Englesku. Uzorak je trebalo poslati u laboratorij ovlašten dati klirens titra
virusa bjesnoće koji dokazuje da pas ima odgovarajući nivo protutijela da zaobiđe britansku karantenu.
No... na veliko iznenađenje, govorio je nježan ženski glas.
»Čeka te odrezak na roštilju, Veliki«, rekao je ženski glas.
Veliki?
Dellove tamne oči postale su toplije kad je ugledao Jade. »Oprosti, Kel. Imam posla.« Kosa mu je bila
još razbarušenija nego inače. Prošao je prstima kroz nju. To je često činio kad bi bio umoran ili
frustriran, a danas je bio oboje. Izgubio je vrlo bolesnu mačku koja je bolovala od raka, što i nije bilo
posve neočekivano, ali nikad lako.
Idem, Jade je oblikovala ustima i odmahnula da pokaže da odlazi.
»Čekaj«, rekao je.
»Čekat ću koliko god treba«, rekla je žena.
»Oprosti, rekao je Dell spuštajući stopala i stavljajući laptop na stol. »Mislio sam na Jade.«
»Tko je Jade?«
Jade je zakolutala očima prema Dellu i otišla iz njegovog ureda. Taj je muškarac lijep k’o grijeh i
nevjerojatan u svom poslu, ali ako sam ne može vidjeti da mijenja žene kao što drugi muškarci mijenjaju
čarape jer uporno bira pogrešne žene, to se nje zaista ne tiče.
No nije ni ona ta koja treba govoriti. Ni sama nije bila uspješna na polju veza, osobito u zadnje
vrijeme. »Ljudi u staklenim kućama ne bi trebali bacati kamenje«, promrmljala je prema Beans dok su
izlazile vani.
 Bila je relativno blaga noć, ali čula je šuštanje suhog lišća na stablima. Spremalo se na pad. Zemlja je
škripala ispod njezinih potpetica dok je hodala preko parkirališta. Bila je na pola puta do svog auta kad
se dogodilo.
Jedan lik je jurnuo između njezinog auta i Dellovog kamioneta. Bio je visok, vitak, a imao je lice
bijelo poput krede sa šupljim, nevidljivim crnim očima i crna usta, širom otvorena u nijemom vrisku.
 ČETVRTO POGLAVLJE
UŽAS JE zgrabio Jade za grlo i između dva otkucaja srca bila je prenesena u drugo vrijeme i drugo mjesto.
U noć napada na nju. A ovog je puta bilo gore jer je znala da je slaba. Trebala bi se oporavljati, a nije.
Skrivala se iza istih postupaka, na drugom mjestu, i nije joj bilo ništa bolje nego nakon prvog napada.
Bježite.
Rekla je to svojim stopalima. Bježite. Ali kao i posljednji put, njezina stopala nisu poslušala. I također
kao zadnji put, ukočila se.
Te davne noći ulovile su je snažne i čvrste ruke i odvukle je držeći je na nišanu. Znajući da to ne bi
mogla opet preživjeti, otvorila je usta kako bi vrisnula, ali iz nje je izašao samo cvilež.
Tamni lik je zastao i nakrivio glavu. Bijelo lice zatreperilo je u njezinom vidnom polju, a zatim
zaplutalo bez tijela kao da je otrgnuto. Maska. Zombi, pomislila je kroz maglu. Jeftina maska zombija za
Noć vještica.
A lik? Samo tinejdžer, i to mlad. Ali bilo je prekasno za logiku. Panika joj je ukrala dah, zaustavila
srce i nije mogla disati.
Nije se mogla pomaknuti.
Iz velike daljine čula je drugi zastrašujuće bijedan jauk koji je izašao iz njezinog grla. Noge su joj
zaklecale i popustile, pa je pala na koljena podupirući se jednom rukom o neravan asfalt.
Klinac je ispružio ruku kako bi joj stavio ruku na rame, a ona se još više osramotila kad je ustuknula.
Pojavila se žena, žena koja je razgovarala s Adamom samo nekoliko trenutaka ranije, shvatila je Jade.
Michelle nešto. Čučnula je ispred Jade i pokušala uzeti transporter za mačke.
»Ne!« rekla je Jade zadihano i čvršće stisnula Beans.
»Ruka ti krvari, sigurno si je ogrebla kad si pala«, rekla je Michelle. »Jako mi je žao. Timmy te nije
htio uplašiti.«
»On... nije ništa rekao.«
»On je gluh... ne govori. Jako mi je žao. Znam da bih mu trebala uzeti masku, ali tako je vezan za svoj
kostim za Noć vještica. Obožava ga nositi.«
Samo prije nekoliko sekundi užas je blokirao zrak u Jadeinu grlu. Sad je to bilo poniženje. Uspela se
na noge još uvijek čvrsto držeći Beans. »U redu je, dobro sam.«
Ali nije bila. S uspomenama koje je potisnula, a sada su koje su joj lupale iza očiju, jedva se sabrala.
»Ruka ti krvari«, rekla je opet Michelle. »Molim te. Daj —«
»Ne.« Jadeina vilica bila je stisnuta kako joj zubi ne bi cvokotali. »Stvarno sam dobro.« Brzo se
okrenula i gotovo otrčala do svog auta. Ruke su joj se jako tresle i trebala su joj tri pokušaja da pronađe
ključeve u vlastitom džepu. Dižući pogled ugledala je prozor Dellovog ureda u kojemu je gorjelo svjetlo.
Bio je ondje i gledao prema vani, s telefonom na uhu.
 Bilo je kao da je prošlo pet godina otkad je pala, ali vjerojatno je prošlo manje od minute. Je li vidio
njezin mini slom?
Pogledi su im se sreli, a u sljedećem trenutku nestao je s prozora.
Izlazio je.
Nije mogla biti tu kad dođe, nije mu smjela dopustiti da je vidi ovakvu, dok se trese i drhti poput bebe.
Znajući da ima samo nekoliko sekundi — za bezbrižnog, opuštenog frajera Dell je stvarno bio brz kad je
htio — vodila je samu sebe korak po korak. Nemoj poludjeti, ne još.
Ne.
Još.
Gurajući ključ u paljenje, u glavi je pristupila svom popisu. Jedan, povuci pojas preko transportera.
Dva, zatvori vrata. Tri, otvori vozačeva vrata i uđi.
Eto. Sad konačno više nije mogla pasti. Zgrabila je upravljač bijelim prstima i progutala zrak. Na
trenutak prepustila se emocijama koje su je obuzimale i spustila glavu na upravljač. »Saberi se«,
prošaptala je. »Saberi se.« Podignula je glavu i okrenula ključ. Motor je proradio baš kad je ugledala
neko kretanje na vratima.
Delije prošao kroz njih. Ulovila je bljesak njegove tamne kose ispod jakog svjetla nad ulazom u
centar.
Sa srcem u grlu, ubacila je auto u brzinu i pritisnula gas. Ne osvrći se, ne osvrći se, ne...

Osvrnula se.
Dell je stajao na sredini parkirališta, s rukama na bokovima i tmurnog izraza lica.
Gume su joj malo zacviljele dok je izlazila s parkirališta, ali nije usporila. U njezinom džepu
zavibrirao je mobitel. Progutala je knedlu i nastavila voziti.
Odmaknula je gotovo milju niz cestu kad je mobitel opet zavibrirao. Još uvijek se tresući i dok joj je
srce još uvijek lupalo, odmaknula je ruku s upravljača i zgrabila mobitel.
Nije ni trebala pogledati ekran da bi znala tko je.
Dell.
Vid joj je već bio previše zamućen da bi sigurno vozila zahvaljujući suzama koje je odbila priznati,
odbila je poziv i nastavila voziti.
Jade je stigla kući i znala koliko je točno sretna što je to učinila u jednom komadu s obzirom na stanje.
Dok su je pokretali panika i adrenalin, posrćući je izašla iz auta i došla do vrata prije nego što joj je
sinulo.
Beans.
»Žao mi je, tako mi je žao«, promrmljala je nakon što se vratila do auta po mače. »Bože. Najgora sam
mačja vlasnica na cijelom planetu.« Čvrsto grleći transporter potrčala je uz prilaz, uz stepenice,
otključala vrata i isključila alarm.
Unutra, pritisnula je prekidač koji je osvijetlio stan kao da je Božić i zatim se ukipila s rukom na zidu
zbog ravnoteže.
 Sve je bilo na mjestu i bila je sama. Torbica joj je pala na pod, a ona se spustila niz zid i sjela na dupe
pored nje gutajući zrak, još uvijek grleći Beans u njezinom transporteru.
»Mijau.«
Beans je htjela večeru. Razumljivo. Ali Jade je u glavi premotavala i ponavljala prizore.
Mračno parkiralište.
Tamna maska.
Mračno rezanje u njezinom uhu. »Učini što kažem, kujo, i neću te ozlijediti. Još.«
Mračan strah dok je naglašavao svoje riječi hladnom cijevi pištolja gurnutom pod njezinu čeljust.
Smrznuta od straha, pokušala je okrenuti glavu i pogledati ga, ali ju je naglo zaustavio. Prošao je
vrhom pištolja od njezine vilice niz grlo, preko ključne kosti i dolje, dodirujući joj grudi. »Idemo«,
začuo se tih, grub glas. »Osim ako se ne želiš najprije zabaviti ovdje sa mnom...«
Jedini zvuk u njezinom potkrovlju bilo je njezino promuklo disanje sve dok se Beans nije oglasila s
još jednim tihim, ispitivačkim »mijau.«
Jade je otvorila kavez i pustila macu van. Beans se uvijala oko Jadeinih nogu i zvučno zaprela.
Dopustila je da je počeška iza ušiju i zatim otišla u kuhinju u svoj kutak u očitoj nadi da joj je dobra vila
napunila zdjelicu.
Jade se prigušeno nasmijala i naslonila glavu na vrata. Jedna sitnica, glupa maska zombija, prokleta
dječja maska za Noć vještica, i opet je bila u potpunom rasulu, gore nego ikad.
Prvi instinkt joj je bio pobjeći. Dovraga, tako je ovdje i završila. Nakon napada pobjegla je kako bi se
sabrala. Ušla je u auto i odvezla se na zapad.
Završila je u Sunshineu.
I nije otišla. Pronašla je ovo slatko mjesto da se skrije i prihvatila posao za koji je bila
prekvalificirana, samo da bi mogla nešto dobro napraviti.
Sigurnosna mreža.
Trebalo joj je nešto da joj digne samopouzdanje, a u to vrijeme iskreno je vjerovala da je to
privremeni potez. Samo je trebala opet pronaći sebe, to je bilo sve.
Mislila je da jest.
Očito nije imala pravo. Očito je živjela u Gradu poricanja. Ovdje si je izgradila jednu fantaziju,
privremeni geografski lijek, i to je sve.
Sad je morala odlučiti što će poduzeti u vezi toga. Mogla bi se spakirati i otići. Opet. Jednostavno ući
u auto i krenuti. Možda na jug ovog puta. Arizona. Kalifornija. Dovraga, mogla bi otići i u Meksiko i
samo nastaviti da želi. Obgrlila je rukama koljena i spustila glavu.
Ali pobjeći bi značilo još jednom ostaviti svih i sve što joj je bilo bitno. A to je već učinila. Nije to
željela ponoviti.
Zbog kucanja na vratima trznula se i uspravila kao da je pogođena. Zagledala se u njih, nepomična kao
kamen.
»Jade, ja sam.«
Dell, naravno. Tko drugi?
 »Pusti me unutra, Jade.« Prekrila je usta rukom i odmahnula glavom, kao da je može vidjeti.
Nakon trenutka opet se začulo kucanje, sada nestrpljivije, opet popraćeno njegovim tihim,
nepodnošljivo poznatim glasom. »Jade.«
»Mijau.«
Jade se zagledala u Beans, koja je opet udarala glavom u njezine noge. »Nikad nije bio ovdje«,
prošaptala je maci. »Zašto je ovdje?«
Jer je vidio tvoj ispad na parkiralištu, idiotkinjo. Jer je došao vidjeti kako si, a ti si odjurila u noć.
Jer se nisi javila na telefon.
Odaberi...
Naslanjajući glavu na vrata, Jade ja zatvorila oči i borila se sa suprotstavljenim porivima da mu
otvori vrata i baci se na njega zbog utjehe koju je znala da njegove prekrasne ruke mogu pružiti ili se i
dalje šćućuriti kao bijedna loptica i pretvarati se da svijet ne postoji.
»Čujem te kako dišeš«, rekao je.
Polako je ustala. Mogla je osjetiti Della s druge strane, visokog i snažnog, toplog. Smirenog.
Kako čeka.
A znao je biti strpljiviji i od Joba. Jednom ga je vidjela kako je čekao duže od bijesnog uškopljenog
konja koji je šizio nakon što ga je ubola pčela, tako bijesnog da su svi pomislili kako će si jadničak sam
polomiti noge, ili nešto gore.
Dell je ušao u središnji obor dok je konj trčao u krugovima oko njega, a kad se konj konačno iscrpio,
Dell je ušao i doslovno ga natjerao da mu jede iz ruke.
Zazvonio je Jadein mobitel i, kojeg li šoka, to je bio Dell.
S obzirom da nije namjeravao odustati, javila se sa, »Jade nije trenutno dostupna. Odlazi.«
»Jade —«
»Ostavite poruku nakon signala«, prošaptala je, pokušavajući sa sarkastičnom dosjetkom gdje se
osjećala najugodnije dok je bila u potpunom rasulu.
»Želim razgovarati s tobom.«
»Oprosti, preusmjerili su vas na Ured Jako Mi Je Žao.«
Prekinuo je vezu i ona je uzdahnula s olakšanjem. Prerano jer se kroz vrata začuo njegov glas.
»Otvori.«
Glas mu je bio tih. Smiren, asertivan. I zapravo se i okrenula prema vratima prije nego je stala. Ne
budi konj kojeg treba ukrotiti! »Nemoj ti meni glumiti šaptača ženama.«
Nastala je pauza, kao da razmatra koje su mu opcije i važe svaku prema njezinom raspoloženju. No,
nažalost njegova tišina bila je jednako neodoljiva kao i njegov glas.
Prokletstvo. »Idi«, rekla je, iako nije opet progovorio. »Molim te, Dell. Otiđi.«
»Ne mogu to učiniti.«
Počela je u glavi slagati novi popis: Dellove negativne osobine. Tvrdoglav. Odlučan. Radoznao...
»Zauzeta sam«, rekla je.
 »Nisi.«
»Da, jesam. Vrlo, vrlo zauzeta.«
Ali Dell je pohađao Životnu školu Ne Seri i nije joj povjerovao. »Jade, stojiš tu upravo u ovom
trenutku i zuriš u vrata.«
»Sjedim.« Uzdahnula je i zaista ju je živciralo kad je u pravu. »Imam spoj.« Jedini spoj koji je imala
čitave godine bio je s tajnom zalihom sladoleda Ben & Jerry’s.
I Netflixom.
I možda jednom ili dvaput s pulsirajućom glavom tuša s pet brzina.
»Samo mi reci jesi li dobro«, rekao je.
Ne, definitivno nije bila dobro. Zapravo, bila je na centimetar od drugog sloma i očajnički je trebala
biti sama da bi ga doživjela, hvala lijepa.
»Jade.«
Grlo ju je peklo toliko jako da nije mogla govoriti, pa je kimala glavom kao idiot iako je znala da je
ne može vidjeti. »Da. Dobro sam.«
»Otvori vrata i dokaži.«
Prokletstvo. Zabacila je kosu, podignula bradu i silom namjestila bezizražajan izraz lica prije nego što
je otvorila vrata. »Što?« upitala je. »Što je?«
Nije rekao ništa, ali su je njegove tamne oči brzo i učinkovito pregledale.
»Mogla bih se fotografirati za tebe, ako želiš«, rekla je.
Te tople smeđe oči podignule su se prema njezinima i jedan brzi bljesak osmijeha na trenutak je
uklonio njegovu brigu. »Kad bih smatrao da stvarno to misliš...« Suprotno od šale u njegovom glasu, oči
su mu ostale ozbiljne, pa je podignuo njezinu ruku da pogleda ogrebotinu koju je očistila i previla.
Napravio je korak naprijed kako bi prešao prag, ali mu je stavila ruku na prsa.
»Moramo razgovarati«, rekao je.
»Da, vidiš, to je posljednja stvar koju želim učiniti.« Htjela ga je odgurnuti, ali bila je tako potresena
proteklih sat vremena, tako napeta, da se na trenutak zbunila kad je osjetila njegovu toplinu, laganu snagu
koja je zračila ispod njegove košulje.
I odjednom, sve što je htjela bilo je izgubiti se u toj toplini i snazi. Gotovo protiv svoje volje, nagnula
je glavu i zagledala mu se u lice.
U njegova usta. Jer sada je znala. Znala je kako je kad su na njezinima. Poznavala je snagu njihove
povezanosti.
Kao da je i on to osjetio, ukočio se kao stijena, a zatim mu je pogled pao na njezina usta i po prvi put
od parkirališta, ugrijala se — zahvaljujući njemu. Nije čak ni shvatila da se nagnula prema njemu sve dok
uz tiho stenjanje i psovku nije stavio svoje ruke na njezine. »Jade.«
Potaknuta na djelovanje pukim sramom, oslobodila se i okrenula mu leđa. Podignula je mače i gurnula
svoje rumeno lice u Beansino krzno. »Rekla sam ti, zauzeta sam.«
»Onda se vidimo sutra«, rekao je tiho.
 Sutra je bilo previše malenih koraka daleko da bi sada razmišljala o tom trenutku, ali je kimnula. Kad
nije rekao ništa drugo, okrenula se opet prema njemu.
Pogreška. Još jedna u dugom nizu današnjih grešaka. Jer je Dell znao kako. Koliko je god bio smiren i
susretljiv, instinkti su mu bili izoštreni kao kod bilo koje divlje životinje, pa ju je prozreo. »Nazvat ćeš
me ako budeš išta trebala«, rekao je. To nije bila molba.
Naredba.
Da nazove, vratio bi se za tren. To je znala. Oni su se sukobljavali, zezali i provocirali, ali u krizi
nitko nije bio bolji od Della. Može računati na njega, to je znala. Samo nije htjela računati na njega.
Htjela je moći računati na sebe. Bože, jako je to htjela.
»Jade.«
»Nazvat ću«, rekla je. »Idi.« Bože, molim te, idi. »Vidimo se sutra.« Obećala bi mu i mjesec ako bi
zbog toga otišao.
Uz još jedan dugačak pogled, kimnuo je i onda otišao.
Zurila je u Beans dok je ispuštala zrak iz pluća. »Što sad?«
»Mijau«, rekla je Beans.
»Točno.« Korak po korak. Krenula je ravno u kuhinju, točnije prema zamrzivaču, i zgrabila veliku
drvenu žlicu na putu do njega. Ipak ima spoj. Trojac s Benom & Jerryjem. Zatim će se dugo tuširati, otići
u krevet i ostalo riješiti ujutro.
Korak po korak.
 PETO POGLAVLJE
DELL JE ustao prije zore. No nije on po vlastitom izboru bio jutarnji tip. Ne. Da je po njegovom bio bi
budan cijelu noć, ali ovih je dana imao ranojutarnjih obveza.
Barem su one bile njegov izbor. Sam je za sebe sagradio ovaj život. Krvario je i znojio se za njega.
I obožavao ga.
Ali dok je ustajao iz kreveta u cik zore i išao pod tuš, dao bi svoje lijevo jaje za još nekoliko sati
budući da je zaspao tek prije sat vremena.
Nije mogao, ne kad je stalno proživljavao onaj izraz na Jadeinom licu od protekle noći.
Bezumni užas. To je vidio dok je izlazila s njegovog parkirališta.
Bilo je toliko različito od bilo čega što je ikad vidio na hladnokrvno sabranoj ženi koja je sjedeći
upravljala njegovim svijetom svaki dan da mu je trebao trenutak da to pojmi.
Samo je o tome razmišljao čitave noći, o slici njezinog lijepog lica, blijedog i obuzetog. Donekle se
pribrala do trenutka kad je došao do njezinog potkrovlja, ali kad je otvorila vrata gotovo je mogao
osjetiti vibracije od drhtanja koje je tako očajnički pokušavala kontrolirati.
Njezina glumljena hrabrost mu je slomila srce. Koji joj se vrag dogodio? Ušao je unutra namjeravajući
dobiti odgovore, ali jedan pogled na njezino lice mu je rekao da nikakvih odgovora neće biti.
A zatim je pogledala njegova usta. Pročitao je njezine misli i govor tijela jasno kao da ih je glasno
izrekla. Nije željela diskutirati što nije bilo u redu, ali barem u tom jednom trenutku, željela je izgubiti se
u njegovim rukama.
Nije ga puno stvari šokiralo ovih dana, ali to jest. Čitavo to vrijeme nije izrazila nikakvo zanimanje za
njega na taj način. Zapravo, jako se trudila pokazati mu da je on ne privlači.
Sve do prije dvije večeri nakon Crystal’sa. U njegovom kamionetu, dok su jedno drugom davali
umjetno disanje, sve se promijenilo.
I zatim se opet promijenilo kad je obećala da će ignorirati njihovu povezanost.
Činilo se da ni jedno od njih dvoje nije sposobno za to, ali ne zato što se ne trude. »Hajde, Gert«,
rekao je još uvijek uspavanoj bernardinki. »Idemo.«
Gertie je zatvorila oči. Tako se pravila mrtva. Ni ona nije bila jutarnji tip.
»Ako ne ustaneš, nećeš dobiti kolačić.«
Gertie se uzverala na noge. Dell se odvezao do Belle Havena i parkirao pored svježe opranog, sjajnog
kamioneta čija je unutrašnjost bila toliko čista da bi mogao jesti s komandne ploče.
Adamov.
Vojska je njegovog brata naučila urednosti, ali Dell nije imao isti nagon. Njegov je kamionet bio
prekriven tankim slojem prašine izvana, a Gertienom dlakom iznutra.
Ulazna vrata centra bila su zaključana, a svjetla ugašena. Alarm uključen. Sigurnosni sustav se ovog
tjedna trebao nadograditi, kao izravan odgovor na pljačke veterinarskih klinika.
Neće opljačkati njegovu kliniku sljedeću. Ali ako budu, bit će spreman. Jednom davno možda je bio
laka meta, ali ti su dani odavno završili.
Tek za sat vremena pojavit će se netko od njegovog osoblja, a kako je znao da je Adam već tu, otišao
je straga.
Ondje je držao njihove konje, Renoa i Kiwi. Dell je uglavnom preuzeo većinu svakodnevne brige o
njima, ali ovog maglovitog jutra dok je išao prema oborima, činilo se da samo jedna konjska glava
izviruje kroz maglu i rže u znak nježne dobrodošlice.
Kiwi.
Reno i Adam su otišli. »Jao, tebe su ostavili«, rekao je smijući se kad ga je licem udarila u grudi i
gurnula ga unatrag za korak, dajući mu do znanja što misli o tome što su je ostavili.
Kiwi je uvijek glumila nedodirljivu. »Kao još jedna žena u mom životu«, rekao je.
Kiwi je frknula i pretražila mu džepove. Kad je pronašla jabuku, njezine bistre oči su se ublažile, pa je
zatreptala.
Njezina verzija femme fatale.
Opet se nasmijao kad je gotovo pojela cijelu i zatim mu podrignula u lice. »Da ste barem sve tako
jednostavne.« Osedlao ju je i odveo u obližnja brda gdje je kao dječak odlazio biti nevidljiv umjesto da
bude laka, mršava, koščata meta kakva je nekad bio.
Jahao je žestoko, zahvalan što ne hoda kao većinom u tom razdoblju, kad je pokušavao trčati brže od
svojih demona.
Na pola puta natrag sreo je Adama i Renoa.
Na neizrečenu zapovijed, Adam je zaustavio Renoa i pogledao Della u lice. Nije rekao ništa, samo je
upitno podignuo obrvu.
Dešavalo se rijetko, izrazito rijetko, da Adam dođe ranije od Della u Belle Haven.
»Zaspao sam«, rekao je Dell.
Ili nisam uopće spavao.
Adam ga je samo pogledao i Dell je uzdahnuo. »Sve je u redu.«
Kimnuvši, Adam je potjerao Renoa naprijed.
»Lijepo smo porazgovarali«, promrmljao je Dell i krenuo za njim.
Stigli su u centar dobrih pola sata ranije nego što je bilo koji pacijent trebao doći. Inače bi Dell došao
kasnije, ali Jade je uvijek dolazila u sedam i trideset i htio je biti tamo kad ona stigne.
Pod pretpostavkom da će ovog jutra stići.
Ali dok je hodao s Kiwi prema imanju, ona je došla, a on je iskusio trenutak ogromnog olakšanja. Nije
znao do tog trenutka koliko se bojao da bi mogla jednostavno nestati jednako misteriozno kako je i došla.
To će se dogoditi prije ili kasnije, podsjetio se. Jer bez obzira što ju je sinoć potaknulo, ovdje je
privremeno. To mu je govorila od dana kad je došla noseći u ruci njegov oglas kojim traži asistenticu.
Izašla je iz auta i zastala. Pogledi su im se susreli na jedan dugačak i naelektriziran trenutak.
 »Dakle, to je novo«, rekao je Adam.
Dell je ignorirao njegov komentar dok je silazio s konja.
Adam je u isto vrijeme sjahao s Renoa i ležerno uzeo uzde iz Dellovih ruku. Nije rekao više ništa,
samo je odveo konje.
Jade je posegnula na stražnje sjedalo da uzme Beansin transporter, a zatim se uputila preko parkirališta
prema njemu. Bilo je teško reći što misli iza svojih velikih, tamnih holivudskih naočala.
Sve što je uspio povezati o protekloj večeri bilo je da je četrnaestogodišnji gluhi i lagano mentalno
hendikepirani Timmy protrčao pored nje noseći masku.
Kad je to vidjela, Jade je potpuno poludjela.
Očito se opet pribrala jer je sad prošla ravno pored njega i ušla u svoj ured, opet ona stara
beskompromisna Jade.
Telefon je zvonio dok je slijedio nju na potpeticama, a ona se javila otkopčavajući jaknu i skidajući je.
Ostavila je naočale na sebi.
»Belle Haven«, rekla je, a telefon je bio na pregibu njezina vrata dok je podizala kosu i pridržavala
dvjema spatulama, kakve je imao u malenim staklenkama u svakoj ordinaciji.
Nosila je crni top na vezanje pričvršćen urednom mašnom iznad kuka i crne prugaste hlače.
Profinjenost su razbijale opake čizme sa stiletto potpeticama i broš iznad njezinih grudi u obliku psećeg
kolačića na kojem je pisalo: PRAVI DOKTORI LIJEČE VIŠE OD JEDNE VRSTE.
Izgledala je i ukočeno i besramno seksi dok je puštala Beans van, a Dellov mozak je mucao i trzao se.
I penis mu se isto trzao, ali je ignorirao obje reakcije.
»Upravo je ušao«, uvjeravala je osobu na telefonu ne gledajući u njegovom pravcu dok je otkrivala
Peanut i uključila računalo. »Ugurat ćemo vas prije nego što krene na operaciju. Nema problema, vidimo
se.« Poklopila je i gotovo se zabila u Gertie koja nije bila na svom uobičajenom mjestu nego je stajala
vrlo blizu Jade i zurila u nju.
»Gertie«, opomenula ju je Jade. »Makni mi se s puta, molim te.«
Gertie je ostala u stavu mirno još uvijek zureći u Jade i zatim tiho zacvilila.
Uz zvuk ljutnje, Jade je zaobišla psa izbjegavajući Della tako što se okrenula prema svom računalu,
iako je zastao i naslonio se na pult, isto tako njoj na putu.
Dell je promotrio Gertie koja je gledala Jade zabrinutim pogledom očito primjećujući napetost u
Jadeinom govoru tijela. »Jade.«
»Jade«, zakriještala je Peanut. »Jade, Jade. Lijepa Peanut. Peanut jako lijepa.«
»Morat ćeš se požuriti jutros«, rekla je Jade Dellu pružajući mu fascikl sa svim faksovima koji su
pristigli.
Da, ali žurba je ovdje bila uobičajena brzina, osobito izjutra kad su se uvijek morali brzo baciti na
posao da održe korak. Dell bi obično započinjao dan provjeravajući pacijente koji su bili hospitalizirani
tijekom noći, pročitao nalaze koje bi mu Jade isprintala s faksa. To je bilo u fasciklu kojeg mu je upravo
dala.
Najbliža veterinarska klinika koja prima noću bila je u Coeur d’Alene, i ponekad bi morao otići
onamo i osobno vidjeti pacijente i napravio vizite. Ili bi vozio ili bi ga Brady odveo svojim helikopterom
47, ali je pregledao fascikl i vidio da to ovog jutra nije potrebno.
Jade se okrenula njihovom printeru koji je sada izbacivao današnji raspored. »Imaš uobičajene
jutarnje vizite i četiri operacije; kastracija, dvije sterilizacije, jedno čišćenje zuba i onda —«
»Jade.«
Umirila se na jedan znakovit trenutak, a zatim se okrenula prema njemu.
Odgurnuo se od pulta, prošao kroz njezin radni prostor i skinuo joj naočale. Kao uvijek, šminka joj je
bila besprijekorna. Imala je sjajilo za usne s mirisom vanilije i metvice i nije bilo traga neprospavanoj
noći.
Pobrinula se za to.
Ali dok je gledao u nju, udahnula je duboko da se osnaži i samo tako, znao je. Nije bila hladnokrvna,
mirna ni pribrana. Ni blizu. Ali imala je zalihu glumljene hrabrosti, vjerojatno jer se pripremala na to da
on spomene proteklu noć. Zapravo, njezine oči, te očaravajuće zelene oči, izazivale su ga da to učini.
Neće. Ne ovdje, ne sada, kad joj je toliko očito trebalo da zadrži svoj štit. Vratio joj je naočale.
Uslijedio je tračak iznenađenog olakšanja, a zatim se polako okrenula. »Zaista sam pretrpana«, rekla
je. »Pa —«
»Trebam pomoć.« Zastao je i čekao dok se opet ne okrene.
»Kakvu pomoć?« pitala je sumnjičavo.
I s dobrim razlogom. On je rijetko, ako ikad, tražio pomoć. »Pomoć u poslu.« Nikad ne bi dopustio
nikom da se zajebava s njegovim datotekama. Bila je to dugotrajna navika duboko ukorijenjena jer je
odrastao morajući paziti na svaki novčić, i to se prenijelo na posao. Njegova financijska potraživanja i
obveze bili su mu osobni kao i njegovi pacijenti i predavao ih je direktno svom računovođi svaka tri
mjeseca.
Između tih razdoblja on bi sve pobrkao, ponekad bi sve spetljao i bez truda, a često bi ih jednostavno
zanemario. Znao je da je hrpe na njegovom stolu izluđuju. A uvijek je uživao u tome da je izluđuje.
Izgledala je tako lijepo dok je bila ljuta.
Ali danas je bilo drugačije. Ona je bila drugačija. Osjećao je njezinu napetost, njezin strah jednako
kao i Gertie. Što god da je to izazvalo, on je to htio ublažiti. Ona mu to ne bi dopustila, ali bilo joj je
potrebno nešto da joj skrene pozornost. Nešto izazovnije od zakazivanja pregleda, a ovo joj je mogao
priuštiti. »Mašem bijelom zastavom«, rekao je.
Samo ga je pogledala. Gotovo se nasmiješio zbog toga što se njegov vlastiti trik znakovite tišine
okreće protiv njega. »Ako imaš vremena«, rekao je, »treba mi pomoć s naplatom.«
Otvorila je i zatim zatvorila usta. Iskra koja je nedostajala u njezinim očima nije se vratila, ali veliki
dio njezinog opreza je nestao i ona mu se konačno obratila. »Je li na vrbi rodilo grožđe?«
»Još nije.«
»Jesi li opet zaboravio lozinku za ulazak u sustav?«
»U redu, jednom.«
»Tjedno.« Nastavila ga je proučavati, poluzatvorenih očiju. »Je li ovo milostinja?«
 »Da ti želim ponuditi milostinju, to ne bi bilo u mom uredu.«
Zurila je u njega, a zatim se tiho nasmijala. »Samo ti sanjaj.«
»Stalno to govoriš. Što me navodi na pomisao da si ti ta koja sanja mene.«
Sagnula se i uzela Beans. »Čuješ li ti to?« promrmljala je maci, a zatim je poljubila u nos. »Misli da
bih prije sanjala njega nego Nathana Filliona.«
»Mijau.«
Jade je udarila prstom o raspored u Dellovim rukama i pokazala pacijenta zakazanog u osam sati.
»Dixie se tjera. Morat ćemo paziti da ne uzbudi sve mužjake u zgradi.«
»Što?«
»Ako je brzo ne uvedemo, imat ćemo kliniku punu erekcija. Što je jutros s tvojim sluhom?«
»Ništa«, rekao je. »Smo jako volim kad govoriš stvari kao uzbuditi i erekcija.«
»Erekcija«, rekla je Peanut.
»O, ne«, rekla je Jane papigi. »Ne, ne, ne... ne smiješ reći —«
»Erekcija.«
»O, Bože.« Jade se uspaničila. »Peanut —«
»Lijepa ptica«, ubacio se Dell, smiješeći se papigi i govoreći tiho i nježno. »Jako lijepa cura,
Peanut.«
Peanut je zablistala pod njegovim zadivljenim glasom. »Lijepa Peanut.«
Jade je zatresla glavom u nevjerici.
»Sve je u skretanju pozornosti.« Delije pogledao raspored. Jade je imala pravo, bilo je izvedivo.
Uvijek bi se pobrinula za to. »Dakle pristaješ srediti knjige?« upitao je nehajno.
Dugo se zagledala u njega na jedan jako dugačak tren, očito pokušavajući vidjeti koliko je toga zbog
nje.
Sve... Ali ako nije sama shvatila da bi učinio bilo što za nju, neće joj to reći. Uputio joj je svoj
najbezazleniji osmijeh.
»Dell«, rekla je nježno.
»Jade«, odgovorio je jednako nježno. »Ili bih trebao reći Boginjo Jade?«
Zatvorila je oči. »Je li ovo zato što smo se... poljubili?«
»A o tome se radilo? Mislio sam da je Dan nezavisnosti?«
»Dell.« Nasmijala se. »Reci mi da ovo nije zbog prošle noći. Ne ide mi dobro suosjećanje.«
»Primio na znanje. Kako ti ide dobra, stara briga?«
»Ni to mi ne ide dobro.«
»Ha«, rekao je i čučnuo da protrlja Gertien trbuh. »Možda bi trebala poraditi na tome.«
»Moja me obitelj pokušava utopiti u tome sad već neko vrijeme, ali ja stalno izvirujem na površinu.«
Uspravio se. »Držati glavu iznad vode je dobro, Jade. Za ili protiv?«
 Izdahnula je. »Znaš da sam za.«
»Dobro.« Nasmiješio se. »Nemoj reći Adamu — cvilit će kao curica jer on zapravo misli da mu
knjigovodstvo ide dobro. Ali prošli je mjesec zaribao naplatu tako jako da ćemo možda morati početi sve
ispočetka.«
Umjesto da izgleda nervozno, izgledala je zapravo oduševljeno, a on je odmahnuo glavom. »Ti si
jedna čudna žena, znaš to?«
Nasmijala se, nasmijala, a on se osjećao kao da je dobio na lotu. Krenuo je natrag, ali ga je iznenadila
kad je stavila svoj dlan na njegovu ruku.
»Hvala«, rekla je. »Što ne navaljuješ.«
Spustio je pogled na njezine prste na njegovima. »Ovdje si sigurna, znaš to, zar ne?«
Kimnula je, i na jedan trenutak ni jedno se nije pomaknulo jer je nešto novo prostrujalo između njih.
Pametnija od njega, a i brža, Jade se oslobodila i zagledala u njega.
»Erekcija« rekla je Peanut.
 ŠESTO POGLAVLJE
DOK JE Dell odlazio, Jade je duboko udahnula i pokušala se riješiti napetosti. Samo što nije uspjela.
Ramena su joj bila toliko napeta da joj se činilo da se u njih zabijaju pribadače i igle, a sad joj se nešto
čudno događalo i dolje u trbuhu.
Sad si već mogla biti na pola puta do nekog novog mjesta, rekao je sićušan glasić u njezinoj glavi.
Rekla je tom kukavičkom ljigavcu da umukne i visoko dignula glavu.
Ne ide ona nikamo. Jučer je doživjela sićušnu prepreku, može se oporaviti. Može se vratiti pokapanju
prošlosti.
Može.
Hoće.
Zazvonio joj je mobitel. Inače bi ga ignorirala na poslu, ali je sad navalila na tog jadnika.
»Upravo sam pogledao kalendar.« Bio je to Sam, njezin bratić. »I pogodi što, J.? Prvi je listopada.«
»To se događa svakog mjeseca«, složila se Jade ignorirajući značenje. »Zašto me zoveš tako rano, je li
sve u redu?«
»I ja sam te htio pitati istu stvar.«
Bacila je pogled na sat i dodala jedan sat za čikaško vrijeme. »Opa, više ne spavaš do kasno?«
»Nisam spavao dulje od pet sati od fakulteta. A i onda, da stvar bude gora, jedna moja sestrična je
napustila svoj posao i ostavila nas sve u nevolji. Ubijam se od posla.«
»Jadničak. A ta ogromna plaća uopće ne pomaže?«
Sam je uzdahnuo i ublažio glas. »U redu, istina, J. Kako si zaista?«
»Fantastično.« Ali odrasli su zajedno i bili su bliski koliko to obitelj može biti. Nije ga mogla
prevariti, nije ni pokušala. »Znala sam biti i bolje.«
»Prokletstvo«, rekao je tiho. »Reci mi da se još uvijek planiraš vratiti do prvog studenog kao što si i
obećala. A ako kažeš da ti treba više vremena, doći ću i sam te dovući natrag.«
»Planiram.«
»Dobro«, rekao je. »Jer nedostaješ svojoj kući.«
»Nedostajem svojoj kući?«
»Da. I uredu nedostaješ.«
»To mogu vjerovati«, rekla je, razmišljajući da ako u Chicagu nedostaje samo neživim predmetima,
čemu se vraćati?
»Stvari idu nizbrdo, Jade. Sandy nema sve pod kontrolom kao ti nekad. Patimo bez tebe.«
Preplavila ju je krivnja. »To ne može biti istina.«
»Vjeruj. Nerado išta tražim od tebe, ali...«
 »Ali hoćeš, svakako?« upitala je Jade ozbiljno.
»Možeš li nazvati i razgovarati sa Sandy? Vodila je samo hitnu službu, nije navikla na ovo. Ima neke
probleme s računalom —«
»Sam, Sandy je dobra. Zna što treba učiniti.« Jade se pobrinula za to.
»Da, ali ona nije ti. Vođenje ureda je otišlo dovraga. Gubimo pacijente, dušo. Ljudi su umorni od
čekanja kod recepcije. Telefonski pozivi se usred dana spajaju na našu službu. Gubimo posao.«
»Vi ne —«
Sam se tužno nasmijao. »To je ‘mi’, Jade. Mi smo ‘mi’, u poslu i u obitelji. U svemu.«
Uštipnula se za hrbat nosa. »Radim na tome, Sam.«
»Znam.«
Briga u njegovu glasu natjerala ju je da ga pokuša umiriti. Provela je većinu svog života kao središte
obitelji, cura od koje su svi tražili pomoć. Kad je pobjegla iz Chicaga, ostavila je puno više za sobom od
samog grada. »Stalno mislim da se trudim vratiti k sebi«, priznala je. »Ali istina je da nisam. Mislim da
nisam više ona koja sam bila.«
»Još si uvijek naša Jade«, rekao je čvrsto. »Jesi.« Poželjela je da je i ona jednako uvjerena u to.
Sam je uzdahnuo. »Slušaj, nemoj sada brinuti za nas. Reci mi što ima s tobom. Probudio sam se s
potrebom da te čujem, a u tvom glasu ima nešto.«
»Nije ništa. Imala sam samo mali zastoj, to je sve.«
»Flešbekovi? Noćne more?«
»Ponešto.«
»Jebem ti, mrzim to. Ulovljen sam između tog glupog obećanja kojeg nikad nisam trebao dati i —«
»To nije glupo obećanje«, prekinula ga je. »Bit ću dobro, Sam. Stvarno.«
»Govoriš to već osamnaest mjeseci.« Glas mu je postao nježniji. »Svi su išli na savjetovanje osim
tebe.«
»Nisam bila ozlijeđena.«
»Sereš, nisi. A sad dovući dupe ovamo da se možemo pobrinuti za tebe. Imamo najbolje od najboljeg i
ti to znaš. Vrati se sad kući.«
U tom je planu bilo i uloga, naravno. Njezini roditelji. Sam. Tvrtka koju je rođena voditi. Kuća koju je
kupila i voljela... bilo je teško reći ne.
Uvijek je bilo teško reći ne. Nije stvorena za odbijanje. Uvijek je ugađala. A ta duboko usađena
potreba da usreći ljude ju je gotovo ubila. Pogledala je oko sebe veterinarski centar koji je sada bio
njezin život.
Zasad...
Privremeno utočište, to je ono što je očekivala da će biti. Ali Sunshine joj je otvorio svoje ruke,
prihvatio je, dao sklonište. Ovdje je uspostavila veze, duboke. I kroz te veze otkrila je drugačiju stranu
sebe. Stranu koja je vjerovala da je ne puna rečenica. Stranu koja je počela imati vlastite nade i snove, a
ne one s kojima je rođena.
 Njezine su se oči spojile s parom toplih, znatiželjnih, smeđih.
Dellovih.
»Stići ću ondje do prvog, kao što sam obećala.«
»Jade —«
»Bok, Sam.« Poklopila je.
»Problem?« pitao je Dell.
»Da, ali ne tvoj.« Zastala je, a zatim se osjetila prisiljena samom snagom njegove osobnosti reći još
nešto. »Sa starog posla.«
Dignuo je obrvu. »Nisi navela nikakve poslove na svojoj prijavi.«
Ne, nije.
»Vraćaš se na taj isti stari posao kad se vratiš kući?«
»Da.«
Kimnuo je, a ona je zastala, pokušavajući odlučiti kako to najbolje riješiti. »Nisam navela nikakve
poslove u svojoj biografiji jer nisam imala nikakvog iskustva u veterini.«
»Ali imaš uredskog iskustva«, rekao je blago. »Velikog uredskog iskustva. Bila si više od asistentice.«
»Da.«
»Što si bila, Jade?«
Gluma je odavno završila, podsjetila je samu sebe. »Izvršna direktorica medicinskog centra. To je
zapravo samo fensi titula za voditelja ureda i samostalnog knjigovođu.« Pripremila se za pitanja. Na
primjer zašto tisuću milja daleko od kuće radi posao za kojeg je očito previše kvalificirana? I zašto se
uopće odrekla tog posla i ima li to kakve veze s onim što joj je gotovo priuštilo nervni slom na
parkiralištu prethodne noći?
Ali Dell joj nije postavio niti jedno pitanje. Nije je pitao ništa. Samo je kimnuo i gurnuo ruke u
džepove. Sasvim opušten.
»Trebala sam ti reći«, rekla je.
»Nisi trebala.« Vratio se natrag na njezino radno mjesto, a Gerde mu je bila tako blizu za petama da je,
kad se Dell zaustavio, pas udario u njega.
Gerde je Dellu dobacila prijekoran pogled.
Dell ju je počeškao po glavi, a Gerden izraz lica se smekšao uz bezuvjetnu ljubav. »Dolje, Gert.«
»Dolje, Gert«, rekla je Peanut, a Gerde se srušila na pod dok se tlo zatreslo od njezinog negracioznog
pada.
»Volim slušati o tebi, Jade«, rekao je Dell. »Volio bih čuti više.«
»Vjeruj mi, ne želiš.«
Uputio joj je malen osmijeh. »Nije na tebi da odlučiš, zar ne?« Nagnuo se preko nje i posegnuo za
tipkovnicom i ulogirao je sa svojom lozinkom.
To je bilo novo.
 Na njezin iznenađen pogled, rekao je, »Za naplatu.« Zastao je. »Osim ako ne odlaziš.«
»Još ne.«
Gledali su se sve dok Keith nije prošao kroz recepciju i otključao ulazna vrata. Zatim je prišao pultu
uzeti karton svog prvog pacijenta. »Ljudi«, rekao je. »Jesmo spremni?«
Dell nije prekinuo kontakt očima s Jade. »Ja jesam. Ti?« upitao je Jade tiho.
Nisu govorili o poslu i ona je to znala. Je li spremna? Prokletstvo, nije. Ni za što, ali je odavno
naučila smiješiti se dok ne bude bolje. Pa je kimnula.
Dell joj se nasmiješio s odobravanjem prije nego što je okrenuo glavu straga i zastao pozdraviti
njufaundlendera koji je upravo ušao s vlasnikom. Dell se nasmijao nečemu što je čovjek rekao, a taj je
zvuk zastrugao nešto nisko u Jadeinom trbuhu dok je pažljivo uzdahnula. Još jedna stvar s kojom se
trenutno nije mogla nositi.
Potpuno nezabrinut tom činjenicom, Dell je nestao straga, četvrtastih ramena, samouvjerenog i
sigurnog dugonogog koraka.
Jade je odrasla sa samouvjerenim muškarcima. Sofisticiranim i elegantnim. Uglađenim.
Dell je bio visoko obrazovan. Morao je biti da bi postao veterinar. Ali nije bio sofisticiran ni
elegantan, ni uglađen. Radije bi bio na podu i pomagao kuji da se ošteni nego u sali za sastanke.
Bila je to jedna od najprivlačnijih stvari u vezi njega, koliko mu je stalo do njegovog posla. Imao je na
stotine pacijenata i gotovo svakog je posjedovao klijent potpuno posvećen tome da njegova životinja
dobije najbolju moguću njegu. Dell je bio najbolji i u ovim je krajevima bio omiljen.
Jade nije imala kućne ljubimce dok je rasla. Njezina je majka bila alergična, a kad je Jade sama
stanovala tog se nikad nije sjetila. Bila je to velika krivulja učenja kad je tek došla u Belle Haven. Dell je
bio poprilično emocionalno zatvoren s ljudima, ali se činilo da razumije sve što životinja treba.
Ozlijeđeni pas, bolesna maca, kobila u trudovima, nije bilo bitno... Dell je davao srce i dušu, i u manje
vremena nego što bi ljudima trebalo da se rukuju, životinja bi doživotno postala dio Dellovog čopora. Ali
koliko je god životinja bilo u njegovom čoporu, Dellova ljudski čopor bio je mnogo manji.
A u taj je čopor uključio Jade... čemu se ona opirala.
Prostorija se punila i Keith se nije vratio po sljedećeg pacijenta kojeg bi smjestio u sljedeću
čekaonicu. Uz uzdah, Jade je zgrabila karton i ustala. Obično bi jutro dovelo klijente i životinje koje su
bile najbolesnije ili su preko noći došle u opasnost. Ovi rani pregledi obično bi započeli tako što bi Dell
ušao u ordinaciju suočio se s ljudima i životinjama pod stresom.
Dobro je ublažavao strahove.
Dobro bi ublažio i tvoje....
»Sergio«, zovnula je i uspjela se nasmiješiti Sergiovoj vlasnici, Leanne Whitfield. Leanne je mogla
biti kućanica s Beverly Hillsa, osim što nije imala muža i što je živjela ovdje u Sunshineu. No imala je
kratkoročan plan da što prije ispravi nedostatak muža. Htjela se udati za najpoželjnijeg muškarca u gradu,
a odlučila je da je taj muškarac Dell.
S tim ciljem, Leanne je svakih nekoliko tjedana dovodila svoju mačku izmišljajući čudne bolesti.
Leanne je nekako zaključila da je Jade najveća prijetnja njezinom cilju da se uda za Della, što bi se
moglo smatrati smiješnim s obzirom da je Dell stalno izlazio, a Jade je ovih dana bila društveni pustinjak.
 Što se tiče Dellovog mišljenja o toj situaciji, on i Jade imali su sporazum. Jadein zadatak bio je
pobrinuti se da Leanne nikad ne ulovi Della samog u ordinaciji gdje bi ga »slučajno« opipala. »Koji je
problem sa Sergiom jutros?« upitala je Jade s kemijskom nad kartonom.
»Radije bih o tome govorila samo jednom«, rekla je Leanne i uputila joj osmijeh koji govori, Popuši
mi. »Jednostavno ću sama izravno reći doktoru.«
Jade je Leanne uzvratila istovjetnim osmijehom. »Naravno. Idem mu to reći. Kasni nekoliko minuta.«
»O?« Leanne nije izgledala sretno. »Sinoć je radio do kasno?«
»Evo«, rekla je Jade, ignorirajući pitanje dok ju je pratila u ordinaciju dva.
»Kad se vjenčamo«, rekla je Leanne, »tvoje usluge neće biti potrebne.«
»Vjenčate?«
»Samo je pitanje vremena kad će shvatiti kako smo zajedno savršeni«, rekla je Leanne promatrajući se
u malenom zrcalu iznad umivaonika. Podignula si je cice, a spustila izrez. »Ići ćemo na medeni mjesec u
Cabo.«
U redu, Jade nije bila raspoložena za ovo. »Slušaj, to se neće dogoditi.«
»Zašto?«
Da, Jade, zašto? Pomislila je biti brutalno iskrena i reći Leanne da je uspjela ono što ne polazi rukom
nikom drugom — plaši velikog, opakog Della Connellyja, ali ponekad jednostavno iskrenost nije pravi
put. »Jer smo zaručeni.« Laž se otkotrljala s njezinog jezika tako lako da nije mogla povjerovati da je to
rekla.
Leannin oštar pogled odmah je pao na Jadein prst bez zaručničkog prstena.
»Rade ga po mjeri.« Jade je napustila prostoriju, objesila karton da čeka Della i praktički otrčala niz
hodnik gotovo se zabivši ravno u njega.
Stavio joj je ruke na bokove da je stabilizira. »A, ne, nećeš, nećeš me ostaviti s njom. Idemo.« Stao ju
je vući prema ordinaciji.
»Hm«, rekla je. »Neće te više baš uznemiravati.«
»Što si učinila?«
Potapšala ga je po grudima. Čvrstim, toplim grudima. »Nešto.«
»Nešto? Što?«
»Da, ne moramo razgovarati o tome«, rekla je, osjećajući olakšanje kad je zazvonio telefon.
Ulovio ju je za ruku. »Razgovarat ćemo o tome kasnije.«
»Naravno.« Ili nikad. A zato što je njegova ruka na njoj budila osjećaje koje je bilo bolje ne buditi,
odmaknula se i vratila poslu.
 SEDMO POGLAVLJE
DELL JE bio u glavnoj operacijskoj sali i čistio kad je nešto kasnije ušao Adam nakon treninga. »Imam
Moorelande u ordinaciji dva«, rekao mu je Dell. »Hoćeš doći sa mnom?«
Moorelandovi su bili Adamovi klijenti. Doveli su svoju štenad labradora staru sedam tjedana.
»Prvi pregled?«
»I cijepljenje. Osam štenaca. Možeš pomoći.«
»Možda bi radije pozvao nekog drugog. Recimo, svoju zaručnicu.«
»Koliko puta ti moram reći, droga ubija moždane stanice.«
Adam se nasmijao, što nije često činio. »Zar se nisi zapitao zašto te Leanne nije jutros hvatala za
dupe? Zato što se tvoja asistentica pretvorila u tvoju zaručnicu.« Adam ga je pljesnuo po leđima.
»Čestitam, usput, nisam znao da to imaš u sebi.«
»Umukni. Izmišljaš.«
»Šališ se?« upitao je Adam. »Nitko ne bi mogao to izmisliti. Predobro je. No, pitanje je... zašto bi
Jade izmislila takvu priču? Osim ako se nije nešto dogodilo između vas dvoje...«
Dell nije na to odgovorio. Nije znao kako odgovoriti na to.
Adam je šokiranog Della gurnuo niz hodnik u ordinaciju jedan.
Osam štenaca puzalo je preko svega i proizvodilo mekane, šmrkave zvukove. Njihovi vlasnici, Joey i
Donna Mooreland, par u srednjim pedesetima sjedili su i nadgledali ih najbolje što su mogli sa svoje
četiri ruke protiv trideset i dvije šapice.
Adam je tom paru prodao njihovog prvog labradora prije nekoliko godina i pomagao im je kroz njihov
prvi ciklus parenja. Podignuo je crno štene koje mu je pokušavalo pojesti vezicu.
»Nervozna sam«, priznala je Donna s rukom na grudima. »Ovo su nam prve bebe.«
»Bez brige.« Adam je pogledao Della. »Ovdje se danas dešava mnogo toga po prvi put.«
Dell ga je ignorirao i sagnuo se nad štenadi. Bila su četiri smeđa, dva crna i dva bijela labradora, svi
u različitim fazama cviljenja i penjanja jedni preko drugih, mašući repom s isturenim jezicima.
»Jednostavno smo bili u frci zbog kćerinih zaruka«, rekla je Donna priječeći najvećem štencu da se
popne na svoju braću kao cirkusant.
»Puno toga ima naokolo«, rekao je Adam.
Dell je Adamu uputio pogled koji je sasvim nedvosmisleno govorio Umukni ili umri. No, Donna se
nasmiješila Adamu. »Netko koga poznaješ se upravo zaručio?«
»Zapravo«, rekao je Adam. »Naš dr. Connelly —«
Dell je stao na Adamovo stopalo i malo ga nagazio.
Adam je pažljivo udahnuo i prestao govoriti.
 Ali bilo je prekasno. Donna je nanjušila moguće zaruke. »Doktore?« upitala je Della. »Jeste li
zaručeni?«
»Jest«, rekao je Joe.
Svi su ga pogledali u šoku. Joe je slegnuo ramenima. »Jedna vaša klijentica u čekaonici je govorila o
tome dok je odlazila.«
Adam se stao smijati, ali je Dell mu je još jače nagazio stopalo.
»O, to je tako lijepo!« rekla je Donna pljesnuvši rukama i zatim se zavjerenički nagnula. »Vjerojatno
to ne znate, dr.
Connelly, ali gotovo sve neudane žene u zemlji vas žele. Sva ćete srca slomiti ovakvom viješću.«
Adam je opet zakašljao, a Dell je maknuo svoju težinu s Adamovog stopala jer mu se malo vrtjelo u
glavi. I znojio se. Kriste, ovo je smiješno. »Štenad«, rekao je. »Usredotočimo se na štenad.«
Adam se nacerio. Dell ga je ignorirao i uzeo u ruke kržljavo štene, curu. Mala smeđa labradorica
imala je oči veće od nosa i usta, a glava joj se njihala dok je ozbiljno zurila u njega. Nasmiješio joj se, a
onda mu je licnula bradu.
»Kad je onda veliki dan?« upitala je Donna.
Pokušajmo s nikad, jer bi bilo teško vjenčati se sa ženom koja živi tisuću i sedamsto milja daleko.
»Vijesti o mojim« — Kriste —»zarukama su pretjerane.«
Adam je frknuo.
Dell je provjerio štenetove zube kako bi se uvjerio da su pravilno poredani, a zatim mu je pregledao
oči, provjerio kožu i opipao kukove.
»Je li dobro?«
Dell ju je stavio na vagu, morao je staviti ruku na nju jer su joj noge nastojale naći uporište. Morala je
obići neka mjesta, istražiti neke stvari. »Malo je premršava, ali izgleda snažno.«
I Donna i Joe su izgledali kao da im je lakše. »To je ta koju moja kći želi zadržati.«
»Omotat ćemo je bijelom svilenom mašnom na dan vjenčanja«, rekla je Donna. Glas joj je postao
lukav. »Možda želite da vam sačuvamo jedno za dan vašeg vjenčanja?«
Adam se nacerio i pogledao ga. »Kako slatko.«
Dell se odupro napasti da ga udari šakom i pozabavio se provjerom defekata koje Moorelandovi
možda nisu prepoznali, kao što je šum na srcu. Nije pronašao ništa zlokobno i nakon najduljih deset
minuta u njegovom životu uspio je pobjeći. Krenuo je prema svom uredu i brzo bacio pogled sprijeda.
Jade je sjedila za recepcijom i razgovarala na telefon dok je istovremeno radila na računalu, nekoga
upisivala i dvoje odjavljivala. Sjedila je, oaza usred cirkusa. Kao da ga je osjetila, podignula je pogled.
A ako se nije varao, napravila je laganu grimasu.
Podignuo je obrvu.
Zagrizla je donju usnu, ali nije skrenula pogled.
Adam, odmah iza njega, nagnuo se i šapnuo. »Misliš da bismo trebali reći tvojoj zaručnici da si
alergičan na obvezivanje? Da imaš problema s napuštanjem? I, da, da nikad nećeš dovoljno spustiti štit
da se zapravo oženiš nekim?«
 »Ti si seronja.«
»I ti si.«
Dell je uzdahnuo. »Da«, rekao je dok je Adam odlazio. »Ali tko prizna pola mu se prašta.«
Do podneva Jade je prijavila i odjavila vrtoglav broj pacijenata, a istovremeno je uspijevala izbjeći
biti sama s Dellom. Pregledao je buldoga s uraslim repom, patku s misterioznom infekcijom grla za koju
se ispostavilo da je progutan novčić, i mače s aknama. Obavio je četiri operacije.
Jade je zgrbila sendvič iz vrećice s ručkom i izašla van jer joj je trebalo malo sunca.
Tiho njištanje iz obora joj je privuklo pozornost.
Reno. Bio je blizu ograde i očijukao je s njom. Ispružila je ruku da ga dotakne, a on joj je gricnuo
prste. Bilo je toliko neočekivano da je skočila unatrag i pala na zemlju. Uzverala se nekako na noge kad
joj se velika ruka spustila na potiljak.
Vrisnula je i okrenula se i opet bi pala da je Dell nije ulovio. »To sam samo ja«, rekao je smireno.
»Dobro si?«
Oboje su znali da nije, ali je kimnula. »Reno me je pokušao ugristi.«
Dell na trenutak nije ništa govorio, samo je prebacio ruku preko nje zbog čega je uvidjela da uzmiče i
od konja i od muškarca. »Što znaš o konjima?« upitao je tiho, a njegova ugodna toplina se prelijevala u
nju.
»Znam da kolekcija porculanskih konja koju sam imala kao dijete nije napravljena da bi se njome
igralo«, rekla je pokušavajući ublažiti napetost. »Ali ja svejedno jesam i stalno sam im lomila noge.
Mojoj je baki dozlogrdilo pa ih je prestala kupovati.«
»Baki po kojoj si dobila ime?«
»Da.« Zatvorila je oči i usredotočila se na dodir njegove ruke na dnu njezinih leđa. Utjeha, ali i još
nešto drugo. Otkucaji srca od njezinog straha su se dosad već trebali usporiti, ali ono je još lupalo — sad
iz potpuno drugačijeg razloga. »Htjeli su da budem snažna i čvrsta kao i ona.«
»Uspjelo je. Ti si najsnažnija, najčvršća žena koju poznajem.«
Uspjela je potisnuti svoj začuđen smijeh kad je to čula.
»Istina je.« Zastao je. »Znaš li nešto o pravim konjima?«
»Znam da me je Reno nekad volio.«
»Još uvijek te voli.« Pomilovao ju je rukom prema gore po leđima i pustio je da se opet smiri na
potiljku. »Važno je s bilo kojom životinjom, osobito preplašenom, biti smiren, asertivan. Dominantan.«
»Dobro.«
»Konjske emocije ovise o njegovom okolišu kao i o emocijama ljudi oko njega.«
Umirila se. »Hoćeš reći da su moje emocije krive što me je Reno pokušao ugristi?«
Njegova je tišina rekla da će je pustiti da se malo pozabavi time. »Opusti ruke«, rekao je zbog čega je
uvidjela da sama sebe čvrsto grli. Spustila ih je pored tijela uz napor.
»I diši«, rekao je.
Bio je u pravu, nije disala. Udahnula je malo zraka.
 »Bolje«, rekao je i nagnuo se pored nje kako bi istrljao Renov vrat onako kao što je masirao i njezin.
Reno je frknuo od zadovoljstva i primaknuo se bliže.
»Umirujuće je«, rekao je Dell.
Da. Bilo je prokleto umirujuće. Ako nastavi tako, počet će kao i Reno proizvoditi zvukove
zadovoljstva i još mu se više približiti. »Imaš vezu s njim«, rekla je i uspjela zvučati kao da još uvijek
ima kosti u nogama.
»Da, a imaš je i ti. Samo je moraš pronaći i upotrijebiti svoj dodir i glas da uvjeriš životinju da nećeš
dopustiti da joj išta naškodi.«
Njegova se ruka sad polako kretala gore dolje niz njezina leđa. I ona je shvatila poruku.
Ni on nije namjeravao dopustiti da joj se išta loše dogodi.
»Jade.«
Zatvorila je oči. »Ne želim razgovarati o tome«, rekla je. »Nikad.«
Sunce joj je grijalo lice i govorilo joj da, iako je jesen, ljeto još nije u potpunosti odustalo od borbe.
Gotovo se mogla pretvarati da ne vode razgovor koji nije željela voditi.
»Nikad je puno vremena«, rekao je Dell.
»Ozbiljna sam.«
»Znam.« Kimnuo je. »I meni je bilo tako.«
Zatresla je glavom. Ovo nije imalo smisla. »O čemu govoriš?«
»Znam kako je pretrpjeti traumu. Kako je mučiti se da je nadvladaš.«
Niječi, niječi, niječi. »Ne mučim se.«
Samo ju je pogledao, a ona je uzdahnula. »U redu, ponekad se mučim, ali ne mijenjaj temu! Visok si
skoro metar i devedeset i građen kao linijski igrač i teži si od mene barem tridesetak kilograma. Kako si
ti ikad bio...?«
»Žrtva?« Njegov je smiješak bio snužden. »Nije mi uvijek bilo trideset i dvije i nisam uvijek bio
građen kao linijski igrač, znaš. Zapravo, započeo sam više kao čačkalica s očima.«
To je od nje izmamilo iznenađen smijeh i ona ga je krišom pogledala. Nitko pri zdravoj pameti ne bi
mogao pomiješati to dobro definirano, snažno, čvrsto tijelo s čačkalicom. »Daj.«
»Jade, vjeruj mi kad ti kažem da sam u prvom srednje bio visok metar i šezdeset i mršav kao
čačkalica. Svaki su me dan mlatili.«
U njezinim se grudima stvorila bol za dječakom kakav je bio. »Zašto?«
»Jer nisam nikako mogao zašutjeti ni da mi je život o tome ovisio. Bio sam nepodnošljivo dijete kojem
je majka otišla i čiji je otac umro. Bio sam vrlo bijesan.«
Majka mu je bila Indijanka. Po Lili, kad je bila tinejdžerica zaljubila se u bijelog dečka — što je
njezinoj obitelji bila veliki zločin. Pobjegla je s njim, ali nakon što je rodila drugo dijete — Della —
opet je pobjegla, natrag u rezervat. Kad je otac dječaka umro nekoliko godina kasnije, nije željela svoje
sinove natrag.
Jade i njezina majka imale su problema, uglavnom problema s kontrolom, ali Jade nikad nije sumnjala
u to da je željena, pažena i potpuno, sto posto voljena.
Luksuz koji nije pružen ni Delhi ni Adamu. Boljelo ju je zbog njega i zbog Adama. Zbog muškaraca
kakvima su postali, no ne bi joj zahvalili za suosjećanje. Obojica su bili preponosni za to. No unatoč
onomu što im se dogodilo, postali su dobri ljudi. Kod obojice se povjerenje moralo zaraditi, a Dell ga
sigurno nije olako davao. Skrivao je svoje osjećaje iza intelekta i svog posla, iako se u potpunosti
predavao svakom pacijentu.
»Bacili su me kod novih udomitelja i bio sam ljut na cijeli svijet«, rekao je Dell ležerno dajući joj do
znanja da ga to više ne može povrijediti.
Ali nije vjerovala u to. Sada je imao Adama i Bradyja, i Lilu. I to je bilo otprilike to, osim hrpe
četveronožnih stvorenja.
Nije uopće puštao ljude k sebi bolje od nje. Ta pomisao joj je izazvala ludi poriv da...
Da ga zagrli.
Taje pomisao bila smiješna i gotovo se nasmijala. Delije bio najsnažnija, najsamodostatnija osoba
koju poznaje. Utjeha nije bila na njegovom popisu potreba. »Što se dogodilo?«
»Moj prvi dan u novoj školi, potukao sam se s najvećim dečkom ondje.«
»Dell. Zašto!«
»Dovraga, uopće se ne sjećam. Jer sam bio glup.«
»Što ti je učinio?«
»Za početak, natjerao je čitavu nogometnu momčad da me odvuče u park nakon škole zbog osvete.
Skinuli su me do gola i rekli mi da će me, ako stvarno lijepo zamolim, pustiti. Lagali su.«
Srce joj je stalo u grlu. »O, Dell.«
»Da, bilo je užasno.«
»Tko te je spasio?«
»Nitko.«
»Samo su stajali?« upitala je, bijesna i prestravljena zbog njega.
»Ne. Prebili su me i zakleli se da će idući put biti gore ako ikom kažem.« Odmahnuo je glavom.
»Kasnije, u bolnici, pokušao sam reći sestrama da sam se sudario s vratima.«
Zinula je. »Nisi rekao istinu?«
»Još uvijek sam morao ići u tu školu«, rekao je. »I htio sam živjeti.« Žalosno je protrljao vilicu, kao
da umiruje staru bol.
»Tko je bio odgovoran za tebe?« upitala je.
»Vratili smo se u sustav. Zatim nas je uzeo tip koji se zvao Sol Anders.« Rekao je to ime s ljubavlju.
»To je bio posljednji udomitelj kojeg sam ikad imao. Zadržao nas je, Adama i mene. Brady je već bio
tamo kad smo stigli i brzo nam je postao stariji brat. Nakon što sam ozdravio od napada, Brady i Sol su
me naizmjence učili samoobranu. Srećom, tog sam ljeta izrastao petnaest centimetara, a zatim još
dvanaest sljedećeg ljeta. I počeo dizati utege.«
Njegovom je tijelu to godilo...
 »Nije se radilo o taštini«, rekao je čitajući joj misli uobičajenom lakoćom. Radilo se o preživljavanju.
Učinio sam što sam morao kako bi preživio, kao i ti. Ali to već znaš...«
Reno je udario svojom velikom glavom u Dellove grudi.
Dell je svojim ustima tiho škljocnuo, a veliki konj ga je opet udario i gurnuo ga korak unatrag zbog
čega se tiho nasmijao.
Reno je uzvratio kikotanjem, gotovo kao da pokušava oponašati Dellov smijeh.
Dell je konju počeškao uši i cmoknuo ga pravo među oči, a zatim se okrenuo ka Jade, ozbiljna
pogleda. »Čovjek je snažan samo koliko i njegova najveća slabost.«
»Je li tako? Koja je tvoja najveća slabost?«
»Tada, bila je to što sam pokušavao biti nešto što nisam.«
»A sada?« upitala je.
Usta su mu se u vila. »Čini se da je to moja zaručnica.«
Ukočila se. »Znači čuo si.«
Kad ju je samo pogledao, uvukla je donju usnu među zube. »Bilo je to za tebe, znaš. Usluga.«
»Da? Kako to?«
»Spasila sam te od brige zbog Leanne. Dovraga, spasila sam te od neugodnih emocionalnih problema s
bilo kojom ženom. Spašen si od bavljenja s pravom ljubavi i istinskom strasti. Nema na čemu.«
Podignuo je obrve. »Dakle, trebao bih ti zahvaliti.«
»Ja...« Uzdahnula je. »U redu, ne baš.«
»Znaš da ovdje vijesti brzo putuju. Ljudi će za čas pričati da smo oženjeni i imamo djecu.«
»O, Bože.«
Zato što je izgledala uglavnom onako kako je mislio da je sam izgledao ranije s Adamom, mogao se
nasmijati. »To ne bi bilo tako loše.«
Slegnula je ramenima, ali nije izgledala uvjereno. A on je shvatio da zaista nema pojma čemu se nada i
što sanja za sebe. Ništa. »Ne vidiš se u braku? Kao mama?«
»Pokušavam ne gledati tako daleko naprijed.«
»A za mene kažu da sam šutljiv«, rekao je. »Daj, Jade. Pričaj mi o sebi.«
»Što želiš znati?«
»Više od toga da te napaljuje pospremanje.«
»Kao?«
»Kao... zašto si došla kao za snimanje na posao za koji si očito prekvalificirana, nosiš dizajnersku
odjeću, a znaš da ćeš posvuda na sebi imati pseće i mačje dlake.«
Slegnula je ramenima. »Znam upaliti vešmašinu.«
»U redu, zašto ne izlaziš? Seksi si, pametna kao sam vrag i s tobom je lijepo razgovarati. Pa ipak, kad
god ti se frajer približi, koristiš cinizam i sarkazam da ga otjeraš.«
»Nije moja krivica što frajere plaši malo stava.«
 I sada ga je koristila. »Reci mi što te je toliko prestrašilo da si pobjegla iz Chicaga«, rekao je. »Zar ne
misliš da je vrijeme?«
Ukočila se i okrenula. »Vrijeme je da se vratim na posao.«
 OSMO POGLAVLJE
SLJEDEĆEG JUTRA Jade je stigla u Belle Haven prije cika zore za njihovu kliniku cijepljenja svaka dva
tjedna. Sjela je u auto i promatrala stazu do ulaza.
Još jedna veterinarska klinika napadnuta je u Coeur d’Aleneu prošle noći i to je bilo posvuda po
vijestima. Dell je unaprijedio sigurnosni sustav i dodao kamere na prednja i stražnja vrata i nekoliko
dugmeta za alarm po klinici s izravnom linijom na dispečera za hitne službe.
Njegova hladnokrvna, smirena, gotovo nemilosrdna učinkovitost rekla joj je da je vrlo ozbiljan u vezi
ovog. A ako je Dell ozbiljan, to znači da ima dobar razlog za to. Dell je imao jako mnogo divnih osobina,
ali dopustiti drugima da vide njegove slabosti nije bila jedna od njih. Ovo mjesto, ljudi i životinje u
njemu, bili su njegovi. Nema dijeljenja. Zaštitnička, posesivna strana njegove prirode trebala je
zaprijetiti njezinom spokoju ali trenutačno joj je bilo drago zbog toga.
Ipak, morala je prošetati od auta do vrata. »Trebat će mi pojačanje za to«, rekla je Beans i stavila
slušalice u svoj iPod. Pritisnula je shuffle i začuo se Eminem.
Eminem je opak.
Ipak, stišala je zvuk kako bi čula što se dešava oko nje. Obično je voljela doći pola sata prije svih da
se pripremi, ali živci su podrhtavali kroz njezinu utrobu dok je išla preko parkirališta.
Unutra, nakon alarma i iza zaključanih vrata, opet je počela disati. Pustila je Beans, otkrila Peanut i
počela se spremati za svjetinu koja bi nahrupila za vrijeme dana besplatne klinike.
Budući da nije mogla zanijekati laganu nervozu koja ju je još držala, pojačala je zvuk kad se začula
Pink i zapjevala, pokušavajući uživati u samoći i tišini. Nakon nekoliko minuta osjetila je da se počinje
opuštati uz redovitu, poznatu rutinu uključivanja opreme, provjere zaliha i slaganja kartona za taj dan.
Prošla je pored ormarića s lijekovima i kao i uvijek automatski posegnula za njim da provjeri je li
zaključan.
Bio je. Uvijek je bio zaključan, ali bilo je utješno to provjeriti. Umirila se kad se kosa na njezinom
potiljku nakostriješila, a zatim je izvadila slušalice na vrijeme da ulovi šaptaj zvuka, mekani dodir
muškog koraka. A zatim još jednog, što joj je govorilo da su iza nje dva muškarca.
»Učini što kažem, kujo, i neću te povrijediti. Ne još.«
Mračni strah dok je naglašavao riječi hladnom cijevi pištolja gurnutom ispod njezine vilice.
Sleđena od straha, pokušala je okrenuti glavu i pogledati ga, ali prošao je vrhom pištolja od
čeljusti niz grlo preko ključne kosti i okrznuo joj grudi. »Idemo«, začuo se tih, grub glas. »Osim ako ne
želiš najprije provesti neko vrijeme ovdje sa mnom...«
Osjetila je ruku na svojoj ruci i začula vlastiti jecaj.
»Jade, Jade, to sam samo ja —«
»Čovječe, previše je nesvjesna da bi te čula.«
»Znam. Jebem ti —«
 Jade je osjetila kako je netko podiže. Automatski se oduprla, kad ju je panika preplavila i zatvorila joj
grlo tako da sve što je iz njega izašlo bio je još jedan patetičan jecaj.
»Dobro si. Jade, čuješ li me?« Ruka gruba od žuljeva joj je nježno milovala kosu. »Sigurna si.«
Samo flešbek. To je sve. Flešbek potaknut maskom za Noć vještica od prije dvije noći, da ne
spominjemo sate okretanja i prevrtanja koji su kulminirali lošim tajmingom kad su je gotovo nasmrt
prestrašili ispred ormarića s lijekovima.
Gdje se već jednom prije suočila s vlastitom noćnom morom.
»Ovdje«, rekao je Adam Dellu i privukao stolac. »Sjedni ovdje s njom, a ja ću joj donijeti vode.«
Činilo se da se njezin mozak ne želi povezati sa stvarnošću, a ona nije mogla uvući zrak u pluća. S
neugodom zarila je lice u pregib Dellova vrata i pokušala umjesto zraka udahnuti njega.
»Jade, Jade, slušaj me.« Dell, govoreći tim svojim tihim smirenim glasom, onim zbog kojeg se trsila
smiriti kako bi mogla čuti još. »Sigurna si. Ja sam tu.«
Kimnula je, nadajući se da izgleda kao da opet ima kontrolu nad sobom. Ali shvatila je da sigurno nije
uspjela jer ju je on milovao rukom polako gore dolje po leđima, umirujući je, tiho joj šapćući, riječi koje
nije sasvim razumjela ali nije bilo važno. Njegov je glas bio raj. Ako nastavi govoriti, samo tako,
pomislila je da bi možda opet počela disati.
Adam se vratio sa čašom vode. »Dobro je?«
»Da.« Dell joj je obujmio lice svojim velikim rukama, a njegovo je lice bilo blizu njezinog. »Dobro
je.«
Jade je kimnula, iako se čvrsto držala za njegovu košulju, dovoljno čvrsto da si ozlijedi prste. Ali nije
puštala dok je očajnički progutala zrak i izdahnula ga.
»Hiperventilira«, rekao je Adam tiho.
»Ne, može ona to. Možeš ti to, Jade«, uvjeravao ju je Dell i uzeo vodu od Adama kako bi joj je dao.
»Mali gutljaji«, rekao je Adam, čučnuvši pored nje s očima uprtim u njezino lice.
»Dobro sam«, rekla je Jade i progutala vodu pomažući svom sprženom grlu. Očito od ludila čovjek
ožedni. Tko bi rekao?
Adam je uzeo čašu od nje i tada je shvatila... u Dellovom je naručju.
»Pažljivo«, rekao je Adam kad je ustala. »Ne možeš još stajati na nogama.«
»Dobro sam«, rekla je. Pokvarena ploča. Nije joj promaklo da se Dell pobrinuo da joj bude jako
blizu, dovoljno blizu da je ugrabi ako opet počne šiziti.
Ali neće. Nema šanse. Ona će to prevladati.
Prokletstvo.
»Jako mi je žao«, rekla je.
Adam i Dell razmijenili su dugačak pogled, a ona se nacerila. »U redu, radim na tome.«
Dellov pogled nije se maknuo s njezinog. »Što te potaknulo?«
Odmahnula je glavom. Neće krenuti u tom smjeru. Srećom po nju, telefoni su počeli zvoniti i to je bio
njezin znak. »Ništa. Nije ništa. Moram se javiti na telefon.«
 »Jade —«
Ali već je pojurila odande i išla prema utočištu svoje recepcije.

Dellovih posljednjih nekoliko pacijenata tog dana bili su štenad s glistama — uvijek zabavno — te
pregled dvanaestogodišnjeg njemačkog ovčara s upalom pluća. Vlasnik mu je bio Gil Roberto, lokalni
mehaničar. On i Max bili su zajedno preko dvanaest godina. Gil je sjedio na podu s Maxovom glavom u
krilu i izgledao kao da se sprema suočiti sa streljačkim vodom. Ali Dell je brzo izdrenirao Maxova pluća
pa je Gil mogao odvesti Maxa kući.
Bio je to dobar završetak napornog dana. Delije pazio na Jade, ali ona je je bila jako tajnovita. Ipak,
nije bilo sumnje da se jako trudi biti sabrana, no na što god da joj je ona večer vratila, potreslo ju je do
srži.
Umoran i prljav, Dell se istuširao u kupaonici spojenoj s njegovim uredom. Kad je izašao, našao je
Adama u svom uredskom stolcu, podignutih stopala, naslonjen, kako prčka po Dellovom laptopu. »Bolje
ti je da ne gledaš porniće«, rekao je Dell. »Prošli si put srušio cijeli sustav.«
Adam se nije ni potrudio priznati bratovu prisutnost.
»Zar nemaš vlastiti ured na dnu hodnika?«
»Tvoj je red da častiš večerom«, rekao je Adam još uvijek zureći u ekran laptopa. »Mogli bismo na
pizzu.«
»Da. Naravno.«
Adam je podignuo pogled i promotrio ga. »Jesi li dokučio što je s našom neustrašivom djevojkom?«
»Ne.«
»Još uvijek se nije otvorila?«
»Bi li ti?«
»Nešto joj se loše dogodilo«, rekao je Adam.
»Znam.«
»Pitat ćeš?«
»Ne«, rekao je Dell.«
»Zašto ne?«
Delije dobacio bratu dugačak pogled. »Je li ti navaljivanje ikad pomoglo?«
Lagan osmijeh prešao je preko Adamovih usta. »Ne.«
Dell je gurnuo Adamova stopala sa svog stola i tada je shvatio... ured je bio čist. Imao je dva ormarića
za spise — obično bi bili puni pretrpani svime i svačime — i zatim kredenc, kao i komplet stolaca koji su
se koristili za nakupljanje sranja. Ali sve je bilo očišćeno. »Jebote.«
Uvijek na oprezu, Adam je pogledao oko sebe. »Što?«
»Čitava je soba čista.«
»Da, pretpostavio sam da si konačno bacio sav nered u smeće i da počinješ ispočetka.«
Dell je povukao Adama sa stolca, a zatim sam potonuo u nj, brzo se okrenuo i otvorio ladice
kredenca.«
Pospremljena i jako uredna.
»Je li tu bila nekakva TV ekipa za ekstremni make over dok nisam gledao?« upitao je Adam.
»Jade«, rekao je Dell.
»Jade što?«
»Ona je to učinila.«
»Zapravo«, dobacila je Jade s vrata, »dovela sam ekipu za bavljenje opasnim materijalima da se time
pozabavi.«
Adam joj je dobacio osmijeh, ne tako čest.
»Wow«, rekla je Jade uzvraćajući mu. »Trebao bi to češće raditi. Oh, i linija jedan. Holly te zove.«
Adamov osmijeh je zamro.
Holly je bila kći Donalda Reida, vrlo bogatog biznismena koji je kupio hrpu rančeva koji su propadali
i nekako ih okrenuo u lošoj gospodarskoj situaciji. Njegova kći Holly mu se nedavno pridružila iz New
Yorka. Ona je bila veliki financijski čarobnjak i bolna točka u Adamovom životu. Donald je bio bogat, ali
isto tako i velika dobrica i često bi za Adama udomljavao mlade pse za potragu i spašavanje sve dok ne
bi bih dovoljno stari da ih se obuči i usvoji. Problem je bio što je Donald trošio mnogo vremena na
sjeveru pomažući pri obnovi ranča njegove sestre.
Zbog toga se Holly sama brinula o čitavom Reidovom carstvu, uključujući i štenad. Ona i Adam bili su
ulje i voda, što je bilo užasno zabavno jer je bilo lijepo vidjeti da se netko zeza sa savršenim Adamom za
promjenu.
»Zauzet sam«, rekao je Adam Jade smireno, što je također bilo zabavno. Što se Adam činio
smirenijim, to je bio uznemireniji.
»Već sam joj rekla da si tu«, rekla je Jade. »Oprosti.«
Adamovo lijevo oko se trznulo.
Jade je kimnula. »I da, trebao bi se bojati. Jako bojati. Ta je žena jedna vrlo bijesna klijentica.«
Dell je frknuo pazeći da se makne s puta prije nego što ga Adam stigne udariti po glavi.
»Zašto je ljuta?« upitao je Adam Jade.
»Zato što dišeš«, rekao je Dell. »Uvijek je ljuta na tebe. Pitanje je, zašto? Što si učinio da je razljutiš
ovog puta?«
Adamov izraz lica bio je sto posto ravnodušan. Vojnik spreman na borbu. Koji zuri u telefon kao da je
kobra pljuvačka. »Jučer sam odvezao novo štene njezinog oca«, rekao je.
»Donald je opet van grada?«
»Da.«
»Pa, javi se«, rekla je Jade. »Ne možeš je samo ostaviti na čekanju.«
Dell se nagnuo i upalio zvučnik na telefonu.
Adam mu je pokazao srednji prst, ali uz rezigniran izraz lica, rekao je, »Connelly.«
»Ti«, začuo se Hollyn glas, kristalno jasan i tako leden da su se u zraku gotovo stvorile sige. »Učinio
si mi to namjerno, zar ne? Što je to bilo, nekakva bolesna osveta?«
Jade je pogledala Della, ali je Dell slegnuo ramenima. Dovraga, nije imao pojma. Ako je Jade bila
tajanstvena, Adam je u tome bio majstor.
»Osveta?« ponovio je Adam kao da razgovara o vremenu. »Zbog čega?«
»Znaš ti dobro zbog čega.«
»Usred sam sastanka, Holly«, rekao je Adam. »Morat ćeš prijeći na stvar.«
»U redu, stvar. Stvar je da si ser —«
Adam je podignuo slušalicu i maknuo je s razglasa. »Tvoje vrijeđanje me neće potaknuti da te dođem
spasiti. Opet.« Adam je zastao, savršen primjer pristojnog slušanja. »Je li to uopće anatomski moguće?«
Nastavio je slušati još malo. »Samo ako me jako lijepo zamoliš —« Lecnuo se i vratio telefon natrag na
postolje. »Morala je otići.«
Jade je zatresla glavom. »Zaista je veliko iznenađenje što nisi oženjen.«
Kad je otišla, Adam je pogledao Della. »Pizza.«
»Ako mi kažeš što je Holly rekla.«
»Rekla je da će mi, ako me se ikad dočepa, učiniti ono što je štene učinilo njezinim Pradinim
cipelama.«
»Jao.«
»Da. I jako je detaljno opisala gdje će gurnuti ostatak cipele.«
Dell se trznuo. »Dakle možda bismo trebali otići po štene i spasiti Holly prije nego odemo jesti?«
»Nema šanse. Odnijet ću joj kasnije večeras još dva šteneta.«
Dell je zurio u njega. »Ti si lud.«
Opušten, Adam je slegnuo ramenima.
»Ubit će te.«
»Može pokušati.«
Adam ovih dana nije bio baš zaigran. Zapravo, nije to bio otkad je napustio vojsku nakon spašavanja
koje je pošlo po krivu prije nekoliko godina, kad je polovica njegova tima poginula. Otada su se kod
njega izmjenjivali ogromna krivnja i malo PTSP-a, za svaki slučaj.
Ali definitivno je sada pokazivao znakove zaigranosti. Ili se Dell barem nadao tome. »Ili bi je mogao
prestati izazivati i pokušati nešto drugo.«
»Kao?«
»Spavati s njom.«
Adam mu je dobacio pogled.
Sada je Dell slegnuo ramenima. »Ili, hej, i dalje živi kao pustinjak i sve nas ostale izludi. Sam odluči,
čovječe.«
»Ne osjećamo svi potrebu spavati sa svime što nosi suknju.«
»Nekad jesi«, istaknuo je Dell.
 »Stvari se mijenjaju.«
Delije odmahnuo glavom i izašao iz ureda. Jade ja stajala za svojim stolom i oblačila dugačku, čupavu
vestu od angore za koju je Dell slučajno znao da će se priljubiti uz svaku njezinu oblinu.
»Adam i ja idemo na večeru«, rekao je. »Dođi s nama.«
»Gurnula mu je nekoliko diskova u ruku.
»Što je to?« pitao je.
»Tvoj back-up.«
»Sviđa mi se moj ured kad je čist«, rekao je.
»Hoćeš reći sviđa ti se kad je namještaj namještaj, a ne za skupljanje smeća?«
»Nije bilo tako loše.«
»Ne, bilo je gore.«
Adam se cerio kad im se pridružio. »Joj. Vaša prva svađa nakon zaruka.«
Jade je to ignorirala. »Zapisala sam obveze koje treba platiti i izvukla sva nenaplaćena potraživanja
koja sam mogla pronaći, iako bi bilo točnije kad bi ti unio sve račune za ovaj mjesec.«
Svi su jurili kao ludi većinu dana. Kako je uspjela učiniti i ovo?
»A uz još nekoliko sati vjerojatno bih i uskladiti tvoj tekući račun.« Pogledala ga je prijekorno.
»Kasniš tri mjeseca.«
»Pozabavit ću se time.«
»Ako to učiniš u prvom tjednu novog mjeseca, mogao bih zaključiti taj mjesec, a tvoj računovodstveni
sustav te vodi sve do financijskih izvješća. Pod uvjetom da uneseš potraživanja.«
Dell je zatreptao. »Osamnaest mjeseci se javljaš na moje telefone i organiziraš mi raspored i vraćaš
mi pacijente kao da si rođena za rad na recepciji. Nikad nisi spomenula ove ostale talente.«
Uzela je Beansin transporter i svoju torbicu i krenula prema vratima. »Moji talenti se otkrivaju prema
potrebi.«
Adam je podignuo obrvu.
Da. Definitivno se osjećala bolje. Ali onda je to vidio, lagano oklijevanje kod vrata.
Nije željela ići na parkiralište.
»Adame«, rekao je Dell. »Nađemo se kod Risollija.«
Adam nije skinuo pogleda s Jade, ukočene u očiglednoj bolnoj neodlučnosti. Kimnuo je, zaobišao je i
lagano joj stisnuo ruku prije nego što je klisnuo kroz vrata.

Jade je u glavi obukla hlače za velike cure i izašla kroz vrata isto kao i Adam. Naravno da je bilo lakše
suočiti se s demonima uz osamdeset kila čvrstih mišića iza leđa, a Dell je bio iza njezinih. Slijedio ju je
do auta i tiho čekao dok je stavila Beans straga i zakopčala pojas preko nje. Povjetarac je zapuhao preko
parkirališta i krenula je jedna grana. Ona se ukočila, ali je Dellova ruka kliznula na dno njezinih leđa,
topla i sigurna. Umirujuća. Zatvorila je oči. »Samo razmišljam gdje bih željela ići na večeru«, prošaptala
je.
 »Kod Risollija. Na večeru želiš kod Risollija.«
»Risolli je srčani udar u nastajanju«, rekla je automatski.
»Imaju salate. Samo razmisli o tome. I dok razmišljaš....« Obujmio ju je rukama, straga. »Misli o
ovom«, rekao je.
Taj stisak je bio gotovo točna replika onoga kad je te noći bila napadnuta.
»Gdje su ti ključevi od ormarića s lijekovima, kujo?«
»Nemam ključeve«, rekla je.
»Pogrešan odgovor.«
Začula je bijedni mali jecaj kako joj izlazi iz grla. »Dell.«
»Znam«, promrmljao je Dell vrlo nježno. »To je agresivan pokret i srce ti lupa i vjerojatno me jedva
čuješ od navale krvi u ušima, ali slušaj me. To sam samo ja i nemaš se čega bojati sa mnom. Oslobodi
se.«
»Ne mogu.«
»Boginja Jade ne poznaje značenje te riječi. Bori se, Jade. Učini što god treba kako bi se oslobodila.
Ne moraš biti žrtva.«
Trenutak ranije bila je sretna što joj je za leđima, ali sad kad ih je koristio protiv nje to je bila sasvim
druga priča. Osjećala je snagu njegovih ruku, njegovu vrelinu iza sebe i jedva je disala.
Nije ju požurivao, samo joj je pružao ono isto smireno strpljenje koje je pružao svojim životinjama.
Ali ona nije životinja i nije mogla isključiti svoj mozak. Ovo neće uspjeti. »Dell«, rekla je promuklo dok
joj je panika stezala grlo. »Molim te —«
»Prvo pravilo samoobrane. Ostani smirena i razmišljaj kako se situacija razvija.«
Smirenost nije dolazila u obzir. Ne uz flešbekove koji su joj mutili vid. Ili možda je to bio nedostatak
zraka jer je zadržavala dah.
»Drugo pravilo, ne pokazuj strah ni oklijevanje.«
Da. Odmah će se pozabaviti time.
»Diši, Jade.« Okrznuo je svojom bradom njezinu. »Daj, ti opaka curo«, prošaptao je nježno, u izravnoj
suprotnosti s čvrstim, neumoljivim stiskom kojim ju je držao. »Možeš ti to. Ima mnogo načina, ali ići
ćemo jedan po jedan. Ja sam negativac. Kako ćeš pobjeći od mene?«
»Ne znam!« vrisnula je, a njezine su ruke su se podignule i stisnule njegovu ruku oko njezina struka.
No, to ju je samo podsjetilo na to koliko je snažan.
»Ljudska lubanja je sama po sebi moćno oružje«, rekao je. »Nemoj trošiti vrijeme pokušavajući mi
zgaziti prste ili udariti me laktom u rebra. Niti jedan pokret neće učiniti ništa osim nekog razljutiti. Tresni
me u lice stražnjim dijelom svoje glave.«
»Što?«
»Udari jednom, možda dvaput lice svog napadača ili ključnu kost i nanijet ćeš mu ozbiljnu štetu, vjeruj
mi. Učini to.«
»Učini to, daj mi ključeve. Sada.«
 Zatresla je glavom, a drugi čovjek s maskom stao joj je u vidno polje grubo gurajući nekog.
Karen, medicinsku sestru na tom odjelu.
Jade je zadahtala kad je drugi muškarac s maskom ležerno stavio cijev pištolja na Kareninu
sljepoočicu. »Kladim se da sad možeš pronaći ključeve«, rekao je.
Imao je pravo. Jade je izvukla ključeve i bacila ih na njega. Zgrabio ih je u zraku, uz osmijeh koji
ju je još proganjao u snovima, te odvukao za sobom do ormara s lijekovima.
»Jade.« Dell je govorio njezino ime, tiho ali odlučno, glasom koji je zahtijevao da obrati pozornost.
»Jade, ti to možeš. Čim adrenalin proradi, činit će ti se da se sve odvija usporeno. Ako ostaneš pribrana,
tvoj će um procesirati misli tako brzo da će ti se čak činiti kao da na raspolaganju imaš sate da doneseš
odluku kako reagirati.«
Zatvorila je oči i pokušala se prepustiti adrenalinu umjesto boriti se protiv njega. Nije uspjela sve dok
on nije pojačao stisak. Zatim je udahnula i trznula glavom unatrag.
Dell se izmaknuo u stranu, ali ipak ga je uspjela udariti u jagodičnu kost i on ju je odmah pustio.
Okrenula se i zagledala u njega, prestravljena.
Ali kad se uspravio, smiješio se. »Lijepo.« Podignuo je ruku i dodirnuo svoju jagodičnu kost, već
crvenu.
»O moj Bože. Ozlijedila sam te.«
»U tome je poanta«, umirivao ju je izgledajući ponosno. »Funkcionira, Jade. Svaki put. Uspio sam ga
izbjeći samo zato jer sam znao da ćeš to učiniti. Uz element iznenađenja, pobjeći ćeš svakome.«
»Bilo kome?«
»Moraš imati vjere u sebe. Moraš to zamisliti. Ali, da. Bilo kome. Možemo li sad na pizzu? Adam je
jebena diva kad je gladan.«
Izdahnula je diveći se onom što je upravo učinila, očajnički je u to željela povjerovati. Prošlo je dugo
vremena otkad se nije brinula zbog sjena i utvara. Mislila je da to dobro skriva, ali očito nije. Vidjela je
pogled koji su razmijenila Adam i Dell. To nije bio nov pogled, vidjela ga je svaki put kad su se bavili s
povrijeđenom ili zlostavljanom životinjom. To je bio njihov pogled koji je govorio da treba zaštiti nevinu
životinju.
Mrzila je to što je ona povrijeđena životinja. Mrzila.
Barem je nisu tjerali da govori o tome, nisu je prozivali zbog njezinog nesumnjivo čudnog i neobičnog
ponašanja — barem ne zapravo — i zbog toga, bila im je vječno zahvalna.
Ali bila je prilično sigurna da je njezin predah gotov.
»Ima još pokreta, Jade«, rekao je Dell. »Mogu ti pokazati i kako se osloboditi ako te zgrabe sprijeda i
još mnogo taktika za samoobranu.«
Snaga te ideje projurila je kroz nju i prevladala njezinu neugodu i sram. »Stvarno?«
»Naravno. Nakon par mjeseci vježbe, bit ćeš vitki i opaki borbeni stroj.«
Par mjeseci... »Dell. Rekla sam ti, odlazim krajem mjeseca.«
Njegov izraz lica nije se promijenio. »To si govorila i prije i nisi otišla.«
O, Bože. Zar on u to vjeruje? Da ne odlazi? »Ovaj put idem. Moram.«
 Mišić u njegovoj čeljusti se trznuo. »Dobro. Još uvijek imaš mjesec dana.« Njegovo je lice još uvijek
bilo mimo. Kontrolirano. »Uspjet ćemo.«
 DEVETO POGLAVLJE
JOŠ JEDNOM Dell se izvukao iz kreveta prije zore. Istuširao se i izašao van. Daleko, prošao je kroz
Sunshine, pored Belle Havena i u brda.
Ona odlazi. Prije nego padne prvi snijeg, Jade će otići. Osjećao je prema njoj više nego što je želio,
pa onda možda i bolje.
Odmahujući glavom zbog te smiješne logike, nastavio je voziti. Četrdeset i pet minuta kasnije i
nekoliko svjetlosnih godina dalje od ičega imalo nalik na grad, zaustavio se. Izašao je iz kamioneta i
mašući pokušao maknuti nešto prašine s lica. Cesta je ovdje uvijek bila pješčana oluja, svaki put. Zgrabio
je torbu i uputio se prema prikolici.
Prikolica je ovdje bila otkad pamti, smještena na 30 hektara apsolutno ničega.
Dolazio je svakog tjedna. Nila to nije od njega tražila. Nije htjela..
Ali on je ipak dolazio.
Nije mogao objasniti zašto. Adam je mislio da je lud, ali nikad nije rekao ni riječ o tome.
Nije ni morao. Dell je već znao da je to glupo i jadno.
No ipak je dolazio. Dok je pružao ruku kako bi pokucao na vrata, otvorila su se i tu je stajala ona, u
odrpanim trapericama, staroj vesti i bez cipela. Njezina dugačka crna kosa bila je prošarana sjedinama i
ispletena u pletenicu niz leđa. Oči su joj bile crne i malo su toga odavale.
Dell je naslijedio oči od nje.
Nije se smiješila, nikad nije, ali mogao je vidjeti da osjeća olakšanje što ga vidi dok se micala ustranu
kako bi napravila mjesta za njega.
Ondje, poredani na uskom narančasto smeđem kauču u prikolici bili su ostali; dvije žene, starac,
tinejdžer i dvoje mlađe djece — svatko sa životinjom pored nogu ili u krilu.
Vrijeme za dr. Doolittlea.
Nila je dodala Dellu šalicu kave ne gledajući ga u oči. Nikad to nije činila. Prihvatio je kavu i došao
do laminiranog stolića, otvorio torbu i izvukao laptop. Ovo je bila neslužbena posjeta, uvijek je bila, ali
je ipak vodio bilješke što je bolje mogao. »Tko je prvi?«
Najmlađa, djevojčica kojoj nije moglo biti više od pet godina, ustala je držeći maleno mače u rukama
jednako prljavo kao i djevojčica.
I Dellov je dan započeo.

Dvije noći kasnije, Jade je došla do ulaza u Dellovu kuću, ne znajući je li uzbuđena ili nervozna.
Oboje, odlučila je.
Definitivno oboje.
Prije koju večer, kad ju je zgrabio straga... pomislila je da će umrijeti na mjestu od straha i panike. Ali
onda joj je pokazao kako se osloboditi stiska.
Povremeno bi odlazila na jogu i pilates, ali to je bilo otprilike sve. Nikad se nije bavila borilačkim
vještinama ili samoobranom, no Dell je velik frajer, a ona mu se otrgnula.
Koliko se god to činilo ludo, dalo joj je nadu. A ona je slijedila miris nade sve do tu.
I prije je bila u Dellovoj kući. Svi su igrali poker svakih nekoliko tjedna, obično u njegovoj
blagovaonici. Ali nikad nije došla sama, a možda ni ne bi ni sada, no on ju je molio dva dana i...
I bila je znatiželjna. I bojala se. I... i otvorio je vrata odjeven u crne hlačice za trening i majicu kratkih
rukava koja je bila mokra i priljubljena uz njegov torzo.
A onda je sasvim zaboravila razmišljati.
Kosa mu je bila vlažna i ručnikom je trljao lice, dišući duboko, izgledajući kao da je uživao u onom
što je radio. »Došla si«, rekao je.
Mislio je da neće. Potrudila se što je više mogla spremiti jezik natrag u usta. »Izgledaš zauzeto.«
»Ne. Samo razbijam Adama.«
Odjeven slično, Adam se pojavio iza njega i frknuo. »Ne, čak ni kad mu je dobar dan. Iako ću ti
priznati da si ovih dana bolji.« Kimnuo je Jade. »Trebala si nas vidjeti kad smo bili klinci. Bio je tako
nekoordiniran, nije mogao proći kroz prostoriju da ne padne preko svojih suhonjavih nogu. Barem je
prerastao naočale. Kriste, kako je bio ružan. Trebale su mu godine da počne izgledati ovako kao sada.«
»Hej«, rekao je Dell. »Shvaćaš da izgledaš točno kao ja.«
»Ne, ti izgledaš kao ja.«
Jade ih je obojicu slijedila u kuhinju i čudila se kako njih dvojica osjećaju perverzno zadovoljstvo
dok se izruguju slabostima onog drugog na svakom koraku. Pa ipak je povezanost među njima bila očita.
Pripisala je to tajnama muške psihe promatrajući kako Dell uzima dvije boce vode, bacio jednu
Adamu, a zatim iskapio svoju u dugačkim, pohlepnim gutljajima dok je Jade stajala ondje i gledala dva
najdivnija muška primjerka koja je ikad vidjela.
Adam je bacio svoju praznu bocu u kantu za reciklažu i kimnuo Dellu. »Zahvali Jade što ti je spasila
kožu. Još pet minuta i obrisao bih pod s tobom.«
Dell se nasmijao. »Što god si moraš reći da bi noću mirno spavao.«
Adam je odmahnuo glavom, kao da ne može vjerovati koliko mu je brat jadan. Krećući se prema
vratima, usporio je ispred Jade i lagano je povukao za pramen kose. »Bolji sam od njega«, rekao je
trznuvši glavom u Dellovom pravcu. »Kad završiš s njim i zakucaš ga na pod, rado ću uskočiti.«
»Da, da.« Dell ga je izgurao, a zatim se okrenuo ka Jade. »Želiš najprije nešto popiti?«
»Samo ako misliš da je dobra ideja jedna tekila prije nego počnem učiti kako prebiti nekog.«
Nasmiješio se. »Nervozna si.«
Blago rečeno. Razmišljala je o ovom već dva dana, ok je izbjegavala pozive svih u gradu o njezinim
navodnim zarukama s Dellom. Znajući da je, ako su nju stjerali u kut, njemu još gore, nazvala je Leanne i
rekla da su zaruke raskinute.
Sada je priča koja je kružila kroz grad bila da je Dell ostavio Jade jer je on tragični alfa junak, ranjen
i prestrašen ljubavi.
 Dell se samo nasmijao i uvjerio je da ga nije briga što ljudi izmišljaju o njima. A znala je da je iskren
— definitivno ga nije brinulo što drugi misle. Bio je klasični alfa muškarac po tom pitanju.
Ali pitala se... koliko su šuškanja zaista izmišljena? Bio je vrlo pažljiv u svom životu u odnosu na tih
nekoliko odabranih kojima je vjerovao. Radila za njega osamnaest mjeseci i razumjela je da je većina te
njegove ležerne i opuštene prirode samo površinska i da, bez obzira što pokazuje javnosti, zapravo je
jako tajnovit i zaista zatvoren.
Pretpostavljala je da mu lažne zaruke, a zatim i navodno razvrgnuće tih zaruka — zbog čega je bio
»povrijeđen« i trebao da ga malo ostave na miru — odgovaraju.
»Hajde«, rekao je i poveo niz stepenice prema podrumu. »Počnimo prije nego što se predomisliš i
pobjegneš mi.
Već se počela znojiti. »Ja ne bježim.« Lažeš, lažeš. »Ali bi mi sada dobro došla jedna tekila.«
»Budi dobra«, rekao je, »i dat ću ti nešto poslije. Sol nam je obično služio čaj dok bi nas razbijao.«
»Čaj je dobar samo kad dolazi s keksićima.«
Nasmijao se. »Čaj je dobar nikad.«
»Čini se da je Sol bio divan čovjek.«
»Bio je težak sto deset kila i dva metra čistih mišića. Bio je bivši marinac i nije razlikovao osmijeh od
vlastitog dupeta. Nije bio ugodan, ali bio je... sve ostalo. Barem nama.«
Podrum je bio potpuno dovršen i pretvoren u teretanu. Sprave su bile poredane duž jednog zida, traka
za trčanje, eliptični trenažer, razne sprave s maksimalnim opterećenjem te razni ispred niza zrcala. Duž
jedne strane, nasuprot sobnih bicikala, nalazilo se veliko područje prekriveno strunjačama, kao i velika
plazma TV i kućno kino montirani na zid. Iz njega je treštala glazba. »Muška špilja«, rekla je. Pomalo
uplašena, skinula je vestu. Nije bila sigurna što obući, pa se odlučila za tajice i majicu bez rukava.
Dell je uperio daljinski u kućno kino i glazba je stala. Bacio je daljinski upravljač sa strane i odveo je
na strunjače ispred zrcala. »Bilo tko to može naučiti, obećavam ti.«
Kimnula je, nadajući se da je to istina. »Kao što si ti to naučio.«
»Dobiješ motivaciju kad te svaki dan netko prebije.«
Pogledala je uokolo, znatiželjna. »Koliko si žena doveo ovdje da im... pomogneš trenirati?«
Očekivala je da će se nasmijati, ili se barem zločesto nasmiješiti, no on je polako zatresao glavom, a
njegove tople smeđe oči su pogledale ravno u njezine. »Ni jednu.«
»Ma daj. S obzirom na to koliko izlaziš?«
»Nikad nisam doveo ženu u svoju kuću.«
»Nikad?«
»Nikad. A ti odugovlačiš. Dođi na strunjaču.«
Dotaknula ju je s nožnim prstom. »Obično me frajer prije časti večerom.«
Ispružio je ruku da primi njenu, smirena pogleda. Staložen. »Dođi, ti snažna curo«, rekao je istim
glasom koji je čula da koristi na divljem pastuhu prije nego što bi ga šaptanjem rastopio.
Još se uvijek nije rastopila, ali poslušala je njegovu blagu naredbu i pružila mu ruku. »Kako ćemo
početi?« Njezin glas nije zvučao sigurno kao što je htjela. Biti u Dellovom prekrasnom naručju dok je
ljubi bilo je jedna stvar. I to vrlo lijepa. Biti ondje da bi pokušala pobjeći nije bilo ni izdaleka jednako
lijepo. Bilo je klaustrofobično i zastrašujuće. Bio je velik, veći od obojice muškaraca koji su je držali te
noći.
»Daj da te do kraja naučim kako se otrgnuti ako te netko drži straga«, rekao je krenuvši ravno na izvor
njezine tjeskobe bez oklijevanja.
Kimnula je, a on je stao iza nje, i ovog puta kad su je obujmile njegove ruke, bila je spremna.
Ili je barem tako rekla sama sebi.
No on je bio građen kao granitni zid, a njezin je dah zastao. »Znam«, rekao je. »Ali zapamti. Neka
adrenalin radi u tvoju korist.« Glas mu je bio tih i miran, a ona je kimnula.
No ovaj je stisak bio drugačiji. Jednom ju je podlakticom čvrsto opasao oko struka kao i prije, ali
druga je bila na njezinom grlu i nije bila pokretljiva da ga sredi udarcem glavom.
Plus tu je još bio i ushit što je to Dell, a ne zlikovac. Dell, sa svojim poznatim mirisom i glasom.... i
zbunjujućim osjećajima, ju je držao.
Strah.
Uzbuđenje.
Panika.
Napaljenost.
»Okreni bradu prema mom laktu«, rekao je. »Gurni je dolje da ublažiš pritisak na svom vratu, da se ne
onesvijestiš ako se pritisak pojača. Zatim mu petom nagazi nogu što jače možeš. Ako možeš, ispruži ruku
preko ramena i iskopaj mu oči. Ili, ako su ti ruke prikliještene prenisko, kao što te ja držim sada, zgrabi
mu i zavrni jaja.«
»Što?«
»Vjeruj mi, to ti je najučinkovitije oružje u arsenalu. Past će kao pokošen.«
»Jesi li razmislio o nekoj eventualnoj budućoj djeci koje dovodiš u opasnost?«
»Pa, možda bi mogla preskočiti dio sa zavrtanjem.« Pojačao je stisak, dajući joj do znanja da joj neće
dozvoliti da se izvuče tek tako. »To trebaš učiniti tako da te napadač ne može vidjeti, disati, a nadajmo se
ni potrčati za tobom.«
»Dell.« Zgrabila ga je za podlakticu, onu preko njezinog grla, dok su joj noge drhtale.
»Držim te, Jade. Obećavam. Ništa loše ti se ovdje neće dogoditi. Nikad.«
»Žao mi je. Ne znam zašto drhtim.«
»Ne treba ti biti žao. Znaš da ću stati ako to želiš.«
Zatvorila je oči i pokušala se sabrati.
»Jade?«
»Ne. Nemoj stati.« Duboko je udahnula. »Zaista želiš da ti stanem na nogu i pokušam iskopati oči?«
»Da.«
Opet je zatvorila oči, udahnula još jednom da se ohrabri i snažno stala na njegovu nogu. Kad su
njegove ruke pale s nje, okrenula se i uzmaknula jedan korak.
 Ali nije pao kao pokošen. Krenuo je na nju i opet je zgrabio, ovog puta sprijeda. Odjednom se našla
priljubljena uz njega u čvrstom stisku, a njezine grudi, trbuh, bedra bili su stisnuti uz njegove. Potpuno
obuzeta, uzdahnula je.
»Odmicanje je bilo dobro«, rekao je. »Ali si zastala. Nemoj nikad stati. Jer čim staneš, moraš biti
spremna boriti se, a u tom slučaju moraš biti ili dvije duljine ruke dalje od njega — van dosega udarca —
ili čvrsto privijena uz njega. Bilo što između znači biti preotvoren. Ako možeš, bježi. Bježi u brda i zovi
upomoć. Jesi dobro?«
Kimnula je, jedino je to uspjela.
»Dobro«, rekao je. »Nekoliko načina da se izvučeš iz ovoga. Funkcionirat će koljeno u prepone. Kreći
se brzo i odlučno. Poprati to udarcem u njegovo koljeno ili donji dio trbuha ako možeš doseći. Udaraj
ravno naprijed koristeći donji dio stopala kao kad bi udarila vrata. Ako nekako uspije opet krenuti na
tebe, laktom ga udari u lice, grlo ili vrat. A zatim se vrati na pričuvnu opciju — trči koliko te noge nose.«
Davala je sve od sebi kako bi stajala priljubljena uz njega i bila opuštena, ali bila je toliko
nevjerojatno svjesna svakog centimetra njega da nije mogla pronaći ni zrnce opuštenosti. »Dell«,
prošaptala je i spustila glavu na njegova prsa.
»Dobro, dobro, » rekao je, pogrešno procijenivši njezin nemir. Njegov vreli dah golicao joj je uho kad
su mu se ruke olabavile. »Diši, Jade. Zatim misli. Koji ti je prvi pokret?«
Disala je kako joj je bilo naloženo, a zatim podignula koljeno.
Odmaknuo se dovoljno da mu je okrznula bedro, ali je svejedno pao na koljena.
Uspjelo je. Jebote, stvarno je uspjelo. Šokirana, prekrila je usta i spustila pogled prema njemu.
Kao i ranije, podignuo je glavu i nasmijao joj se. »Bravo. Osim što si zaboravila vrisnuti i pobjeći
koliko te noge nose.«
Prije nego što se uspjela pomaknuti, zgrabio ju je, srušio na strunjaču i prikliještio ispod sebe. Uzeo je
njezine ruke u svoje, povukao ih preko glave i zagledao se u njezine oči. »Prvo«, rekao je. »Zapamti. To
sam samo ja. Drugo...«
Podignula je koljeno.
»Da!« rekao je, spretno se otkotrljao u stranu i spustio na lakat uz još jedan očaravajući osmijeh, a ona
je za to vrijeme otrčala na drugu stranu prostorije, dalje od njega. »Vidiš? Ti si prirodni talent.«
Proveo je sljedeća dva sata objašnjavajući joj korake. A te noći spavala je kao živi mrtvac, samo se
Beansinom težinom na sebi umjesto uobičajene kugle tjeskobe.

Do kraja sljedećeg dana pregledali su četrdeset pacijenata, među njima i štenad rodezijskog goniča staru
sedam tjedana, četverogodišnjeg shih tzua s kolitisiom, baseta s OKP-om i zečića s kojim je bilo sve u
redu osim što mu je vlasnica bila gđa Wycoff, koja je stara i jako usamljena.
Dell ih je sve izliječio s jednakom lakoćom.
Oh, imati tu moć, pomislila je Jade. Dobro je bilo što uopće nije imao pojma koliku moć ima. Počela
je zatvarati. »Peanut želi kreker?« upitala je papigu.
Pokušavala je naučiti Peanut da kaže rečenicu »Peanut želi kreker« kako papiga ne bi govorila
»erekcija« u krivo vrijeme. Ali danas se Peanut pretvarala da je nijema.
 Jade se upravo spremala prebaciti pozive na sekretaricu kad je telefon zazvonio, pa se javila.
»Bok, Jade. Melinda je. Je li Dell tu?«
Melinda je vodila ranč od trideset tisuća hektara na sjeveru. Bio je to jedan od klijenata rančeva koje
je Dell dodao kad je Brady popravio njihov helikopter Bell 47 kako bi mogao letjeti na udaljenija mjesta.
Dell je odlazio na Melindin ranč jedne subote mjesečno i onda bi se pobrinuo za životinje.
I, prema glasinama, pobrinuo bi se i za Melindu.
Dell je bio u svom uredu s Bradyjem, a linija za telefon u njegovom uredu je gorjela. »Na drugoj je
liniji«, rekla je Jade.
»Nema problema, nazvat ću ga na mobitel kasnije večeras. Reci mu da sam spremna za njega sutra.«
»Naravno.« I kad bi Melinda mogla reći »spremna« s više seksa u glasu, to bi bilo jebeno fantastično.
»Hoću.« Jade se prisilila da smireno spusti slušalicu. »Spremna sam za njega sutra«, našalila se maznim
glasom.
»Ah. Melinda.«
Jade je gotovo pala iz stolca, a spremačica Bessie se tome dobro nasmijala. »Čini se da bi ga htjela
upecati, zar ne?«
»Ja... nisam primijetila.«
Bessie se opet nasmijala. »A ja jedva primjećujem tu lijepu nijansu zelene na tebi, draga.«
»Nisam ljubomorna.«
»Naravno da nisi.« Bessie se prodorno zagledala u poruku koju je Jade napisala i zgužvala. »Ne brini
se. Nikom neću reći da si potajno zatreskana u doktora.«
»Zatreskana u doktora«, rekla je Peanut.
Jade je bijesno pogledala papigu. »Što?«
»Erekcija.«
Jade je ustala i uperila prst u nju. »Ne znaš reći ‘Peanut želi kreker’, ali znaš reći ‘zatreskana u
doktora’ i ‘erekcija’? Šališ se?«
»Zatreskana u doktora! Zatreskana u doktora!«
Bessie se nasmijala tako glasno da je Jade pomislila da je iskašljala plućno krilo, ali vratila se
metenju. Jade je bijesno zaškiljila prema Peanut.
»Lijepa Peanut«, prošaptala je Peanut.
Jade je uzdahnula i vratila se na posao, maštajući o svom sljedećem treningu samoobrane i o tome
kako će razbiti Dellovo lijepo dupe. Bila je na pola puta onamo i predočila si kako ga obara na pod i... i
što? Imala je mnogo opcija, kao što ju je podučio.
Udariti nogom.
Udariti rukom.
Ubosti.
Ali nešto nije bilo u redu s njezinim mozgom. Nije otišao onamo. Nego je zamislila kako ga obara na
strunjaču i...
 Skida ga. Rasteže se preko njega i...
Proždire kao topli keks s maslacem.
Prokletstvo. Sad joj je samoj postalo vruće i uz sve to imala je i valunge. Hladila je zrak pred svojim
licem što nije pomoglo.
»Dakle...« rekla je Lilah pored nje, zbog čega je Jade poskočila. »Od čega si tako vruća i smetena?«
Bessie je opet prošla sa svojom metlom. »Pitaj Peanut.«
»Zatreskana u doktora«, rekla je Peanut.
Jade je zatvorila oči.
»Fascinantno«, rekla je Lilah. »I to moram saznati od papige? Tajiš mi.«
»Ne budi smiješna. Peanut nema pojma što govori.«
»Erekcija«, rekla je Peanut.
Lilah se nacerila. »U redu«, rekla je Jade. »Počni od početka i nemoj ništa izostaviti. Reci mi što se
događa.«
»Temperatura, dovraga. Previše je tijela unutra.«
Lilin pogled kliznuo je na drugu stranu prostorije gdje su Dell i Brady došli od iza. Dellov pogled pao
je ravno na Jade. »A-ha«, rekla je Lilah.
»Znam što misliš«, prošaptala je Jade. »Ali prestani. Dakle, postoji malo seksualne napetosti između
Della i mene, ali to je ništa. Ništa. Zapravo, sad ga zamišljam starog i mlitavog. Punog vjetrova. I znaš
što? Već sam se ohladila.«
»Htjela sam predložiti da smanjiš temperaturu na termostatu.«
»Ili to«, promrmljala je Jade kad se Lilah nasmijala.

Sljedećeg dana, Jade je dobila privitak u e-mailu od Della — tablicu s popisom obveza u kojoj je bila
samo jedna stvar.
Trening broj dva večeras. Moja kuća, sedam sati.
Bila je tu i šifra. Šifra za otključavanje njegovih ulaznih vrata, shvatila je. Neće morati kucati, može
odmah ući.
Zbog čega joj ju je i dao, naravno, da ne dođe ondje i ne predomisli se dok stoji na trijemu i čeka da je
pusti unutra.
Ali nije mogla samo ući. Ili da? Osim toga, nije ga bilo čitav dan, bio je gore na sjeveru kod Melinde.
Zar ne provodi noć gore?
Pojavila se kod njegove kuće točno na vrijeme i nakon malo oklijevanja, unijela je šifru i ušla.

Dell je bio u kuhinji i zurio u svoj hladnjak, koji se nekim čudom nije napunio. Bio je to vraški dugačak
dan na Melindinom ranču i bio je mrtav umoran.
Obično bi prespavao na sjeveru. Obično s Melindom. Bila je pametna, duhovita i lijepa, i uz dva
bivša muža, nije tražila ništa više nego dobar provod. Ništa strašno.
 Ali prošli mjesec Brady ga je odveo helikopterom kući istog dana.
Ponovio je to i danas i obilježio dva puna mjeseca bez spojeva subotom.
Prvi put.
Čuo je da se otvaraju ulazna vrata i Jadeine korake kako dolaze kroz dnevni boravak. Znao je bez
gledanja da nosi svoje najkice koje je nosila samo za njega. Za ostatak svijeta nosila je dizajnerske cipele
ili čizme.
Volio ju je jednostavno i ležerno odjevenu. Onakvu kakvu je on smatrao da je prava Jade ispod
glamurozne vanjštine. Sviđalo mu se što je samo on vidi takvu. No nije si mogao objasniti zašto.
»Mislila sam da večeras imaš spoj«, rekla je pojavivši se na njegovim vratima.
»Imam spoj s tobom.« Zatvorio je hladnjak. »Mogu ti skuhati večeru nakon što obrišeš pod sa mnom.«
Dodao je njezin brzi osmijeh popisu stvari koje su mu se sviđale, iako nije znao smiješi li se zbog toga
što nije ostao kod Melinde ili zbog pomisli da će njime obrisati pod. Sumnjao je da je riječ o potonjem.
Popis stvari koje mu se sviđaju kod Jade vrlo je dugačak i raste, razmišljao je dok su se spuštali niz
stepenice i dok je svlačila vestu. Sviđalo mu se kako bi se bacila svom snagom na bilo kakav zadatak,
uključujući i ovaj — koji joj još nije bio u potpunosti ugodan. Sviđalo mu se kako joj sjaji koža. Sviđalo
mu se kako bi odmaknula kosu s lica da odugovlači prije nego bi došla na strunjaču, i zaista mu se
sviđalo kako joj se bradavice ukrute i priljube uz majicu.
Da, to mu je bilo najdraže. »Spremna?« pitao je.
»Rođena sam spremna.«
Ne za mene, iako je odjednom poželio da je drugačije. Radili su pola sata prije nego što je zatražila
pauzu da popije vode. Kad je nagnula glavu i ispila iz boce koju joj je pružio, njegov je pogled otplovio
gore cijelom dužinom tijela gdje se objesila preko sprave s utezima pokušavajući doći do daha. Majica
joj je prianjala uz tijelo i zbog nje je izgledala opako, kao da možda može nekog prebiti. Također je
naglašavala njezine obline od čega mu je krenula slina na usta.
Kosa joj se usudila izraziti neposluh i ispadala je iz elegantnog repa, no još uvijek joj je mogao vidjeti
potiljak. Kremasto blijeda koža ondje ga je izluđivala. Ranjivost te jedne male točke, način na koji je
nekoliko pramenova crvene svile se vlažno uvijalo uz nju.
Želio je ondje staviti svoja usta. Naravno da nije imao sreće u vezi te maštarije, koja je mogla stati u
red iza svih drugih maštarija koje je pohranio u svojoj glavi, u dosje pod imenom Boginja Jade.
»Dell?«
Popila je vodu i pogledala ga, odlučna izraza lica.
Lose mu se piše.
I niti deset minuta kasnije odlučila se za zakucavanje i on se našao na koljenima na strunjači i rukama
se držao za međunožje, dašćući da dođe do zraka, te se trudio ne povratiti.
Da, nije ni izbliza tako nježna i ranjiva kao što je mislio.
»O bože. O bože, Dell, žao mi je! Rekao si da gurnem koljeno uvis i —«
»U redu je«, zakriještao je i polako se srušio. »Dobro sam.« Ili dobro koliko može biti s testisima u
grlu. Dovraga, ionako nije bio spreman imati djecu. Osjetio je kako mu prilazi bliže i stavlja ruku na
donji dio trbuha. »Odmakni se, ne želim povratiti na tvoje lijepe najkice.«
Nije se odmaknula, nagnula se preko njega, a prsti su joj odlutali niže i prekrili ruku kojom se je
obujmio. Znao je zašto on to čini, držao se za dragulje da bude siguran da su još ondje. Ali ona... »Jade
—«
»Jesam li ga ozlijedila?«
»On« se trznuo. »Ne«, Dell je rekao, i njoj i neizgovorenom pitanju punom nade njegovog penisa hoće
li mu se posrećiti.
»Jesi li siguran? Možda bih trebala... pogledati.«
Otvorio je oči i sreo se sa njezinim zabrinutim pogledom.
»Radila sam u medicinskom centru osam godina, sjećaš se?«
Budući da nije bio spreman pomaknuti se — ili joj dozvoliti da pogleda, Isuse — rekao je, »Ispričaj
mi o tom poslu.«
»Bila sam zadužena za... sve.«
Nasmijao se gušeći se. »Što je toliko drugačije od sada?«
To mu je donijelo mali osmijeh, a ona je omotala svoje prste oko njegovog zapešća i pokušala mu
maknuti ruku s međunožja. Njezini prsti okrznuli su ga i unatoč činjenici da ga je još boljelo, ukrutio se.
Savršeno. »Jade —«
»Ako imaš masnicu, trebamo staviti led —«
»Nemam masnicu.«
Odmaknula je njegovu ruku i zagledala se u međunožje njegovih košarkaških hlačica.
I on je podignuo glavu i pogledao, i oboje su gledali vrlo vidljiva izbočina između njegovih nogu.
»Mislim da ću preživjeti«, rekao je ironično.
Progutala je knedlu i navlažila usne.
Stenjući gurnuo je glavu natrag na pod. »Ne pomažeš.«
Njezin pogled sreo je njegov i tada su začuli. Kako se zatvaraju ulazna vrata. I onda Adamove čizme
na stepenicama za podrum.
Jade je skočila na noge i praktički otrčala po trenirku, koju je upravo navlačila preko glave kad se
Adam pojavio. Jade je uputila bratu slabašan osmijeh. »Možda sada nije u stanju tući se.«
A zatim je nestala.
Adam je pogledao Della ispruženog na strunjači. »Sredila te?«
»Da.«
Adam je samo zatresao glavom. »Hrana?« Zatim je opet otišao na kat, valjda u potragu za spomenutom
hranom.
Dell se okrenuo na koljena gadeći se sam sebi. Divan način da se ona osjeća ugodno i sigurno.
Protrljao je rukom lice osjećajući se... smeteno. Trebalo mu je neko vrijeme da shvati da je to zato što je
otišla. Obično je on odlazio. Tako je uvijek bilo. »Valjda ne ovog puta«, rekao je Gertie koja se doklatila
niz stepenište da vidi što se događa. Gertie je šmrcnula i spustila dolje pored njegovih nogu. Možda nema
ni zrnca gracioznosti u njezinom tijelu, ali ona neće otići. Osim ako je netko ne podmiti s hranom...
 DESETO POGLAVLJE
DELL JE proveo nedjelju duboko u planinama Bitterroot s Bradyjem i Adamom, volontirajući za potragu i
spašavanje. Kasno te noći locirali su izgubljenog planinara i odletjeli natrag u Sunshine.
Brady se vratio kući Lili. Adam je imao predavanje.
Tako je Dell ostao sam i zaspao je rano u vlastitom krevetu. No to što je iscrpljen nije mu pomoglo
spavati. Budio se nekoliko puta, zadnji put u zoru kad mu je Gertie skočila na krevet i stala sliniti po
njemu.
Njezina verzija puse za dobro jutro.
Odgurnuo ju je sa sebe i otišao pod tuš. U Belle Havenu jahao je Kiwija, a zatim otišao u ured baš kad
je Jade došla. Nazvao ju je nekoliko puta od subote navečer i svaki je poziv ignorirala.
Što je imalo smisla. Pozvao ju je k sebi zbog treninga samoobrane i obećao da će je naučiti pokrete
zbog kojih će se osjećati sigurno. A zatim se pretvorio u petnaestogodišnjaka kad mu se ukrutio na satu.
»Jade.«
Imala je na glavi slušalice za telefoniranje. Dignula je prst kako bi mu dala do znanja da joj treba
minuta. Vidio je da pristupa porukama centru s njihovog sustava i utipkava ih u tablicu koja joj je bila na
ekranu. Otkrila je Peanut, a papiga se lickala i pjevušila u sebi. Beans je promatrao Peanut s pohlepnim
zanimanjem poluzatvorenih očiju.
Gertie je pronašla jedino osunčano mjestu u prostoriji i već je hrkala.
Jadeini prsti bili su vrtlog po tipkovnici. Ovdje je naporno radila, bio je odgovoran za nju, kao i za
bilo koju životinju. To je shvaćao vrlo ozbiljno.
Želio je da se može osloniti na njega.
Uvijek.
Što je značilo da mora poraditi na samokontroli. Jedino što ga je tjeralo natrag na ispravan put je što je
očito bila povrijeđena. Neki kreten je stavio ruke na nju i prestravio je, a vidjeti kako pati od posljedica
ga je ubijalo.
No to ne znači da nije plaćao cijenu dok je imao njezino slatko zaobljeno tijelo tako blizu svog.
Jest.
A taj ga je cijena noću držala budnim. Dovraga, prošle noći morao je ustati u dva ujutro i zadovoljiti
se pod tušem.
Vjerojatno se je opet trebao zadovoljiti jutros, iz mjera predostrožnosti, za svaki slučaj.
Jadeini prsti brzo su radili po tipkovnici, ali onda je odjednom stala i skinula slušalice. »Dvadeset i
pet poruka danas. Sigurno je ponedjeljak.«
»Jade, što se tiče subote navečer —«
»Nisam ti zahvalila.«
 Ovo ga je zbunilo. »Što?«
Podignula je glavu i pogledala ga. »Što si proveo toliko vremena sa mnom.«
»Naravno, ali ja se želim ispričati zbog —«
»Ničega«, rekla je odmahujući glavom. »Nemaš se zbog čega ispričavati. Bila je to moja greška. Ja,
hm, stavila sam ruku... tamo, i onda je —«
Odjednom je zastala i prikovala pogled na nešto preko njegovog ramena.
Dell se okrenuo i ugledao Adama kako stoji, podignutih obrva.
»Nemojte prestajati zbog mene«, rekao je Adam. »Taman postaje zanimljivo.«
Dell je uzdahnuo razmišljajući o tome da ga ubije, no pacijenti su mu bili na putu. »Odlazi.« Okrenuo
se natrag prema Jade, ali i ona je otišla, a potpetice su uzburkale veliku recepciju kad je otišla do zida s
kartonima i počela izvlačiti pacijente zakazane za taj dan.
»Dakle«, rekao je Adam, »stavila je ruku gdje?«

Dva dana kasnije Jade je sjedila u Lilinoj štenari. Bile su u Lilinom uredu, okružene patkom Abigail,
janjetom Lulu i nekoliko pasa, koji su svi drijemali.
U Lilinom svijetu bilo je vrijeme za spavanje.
Lilah i Jade su žvakale gurmanske sendviče koje je donijela Jade kako bi provela vrijeme za ručak u
ženskom društvu.
»Vratit će se svakog trena«, govorila je Lilah dok je uništavala kiseli krastavac, govoreći o svojoj
omiljenoj temi.
Bradyju, naravno.
Dell je bio čitavo jutro s Bradyjem, na ranču oko stotinu milja istočno gdje je odletio s njime da se
pobrine za teško ždrebljenje vrlo skupe rasplodne kobile.
»Nije prošlo dobro«, rekla je Lilah i pomazila psa koji je podignuo glavu i ponjušio. Twinkles je
pripadao Bradyju, ali Lilah ga je smatrala svojim. Dala mu je komadić puretine iz sendviča. »Zapravo,
prošlo je užasno.«
»Kako to misliš?« upitala je Jade.
»Izgubili su kobilu. Imala je moždani udar i Dell ju je morao uspavati.«
»O, ne«, uzdahnula je Jade.
»Vlasnici su bili toliko uzrujani da nisu mogli sjediti s konjem za vrijeme eutanazije.«
»Pustili su je da umre sama?«
»Ne.« Lilah je zatresla glavom i Jade je znala. Dell. Dell je ostao s konjem. Jade je boljelo grlo zbog
njega jer ga je poznavala. Sjedio je na slamom prekrivenom podu štale s konjskom glavom u svom krilu i
milovao joj lice i pričao s njom sve dok nije po posljednji put zatvorila oči.
On je bio takav. »Prokletstvo.«
Lilah je kimnula. »Bio je to dugačak tjedan. Kako si ti?«
Jade je otpila ledenog čaja. »Dobro.«
 »Dobro kao ‘Ne želim razgovarati o tome’ ili dobro kao ‘dobro’.«
Jade ju je pogledala.
Lilah joj je uzvratila pogled, izgledajući kao nevinašce.
Jade nije imala pojma kako je Lilah možda načula da je poljubila Della. No planirala je biti
hladnokrvna, za svaki slučaj. »Uštedimo malo vremena i ti prijeđi direktno na dio kad mi kažeš što te
zanima.«
»U redu, dakle nešto te je prestrašilo prošlog tjedna na parkiralištu i otad si nervozna.«
Jade nije očekivala da će razgovor krenuti ovuda. »Tko ti je to rekao?«
»Dovraga, dušo, ovo je Sunshine.«
Točno.
»A Dell te uči samoobranu, a ti sad govoriš o povratku u Chicago — iz kojeg si otišla i došla ovdje
jer, kako si nam rekla, htjela si bolje skijati zimi. I sad si mislim da to nije točno.« Zastala je, podignutih
obrva. »Kako mi ide zasad?«
Jade je zurila u svoju puretinu na integralnom. »To je... komplicirano.«
»Jesi li dobro?«
»Radim na tome.«
»Mogu li ja bilo što učiniti?«
Opet se Jadeino grlo stisnulo. Lagala je, izostavljala činjenice, držala dobar dio sebe nedostupnim, a
Lili nije bilo stalo do toga, sve što je željela znati bilo je da je Jade dobro. »Već to činiš.«
Lilah se nasmiješila i ponudila joj par krumpirića. »On je dobar čovjek, znaš.«
»Tko?«
»Znaš ti tko.«
Da. Znala je.
»Stvarno dobar čovjek.«
Jade je pogledala Lilu.
Lilah se slatko nasmiješila. Iščekujući.
A Jade se morala nasmijati. »Nagađaš.«
»Da«, priznala je Lilah bez srama. »Totalno nagađam.«
»Zašto?«
»Zašto?« Lilah je samo odmahnula glavom. »Znaš kako smo svi nezasitno znatiželjni. Nešto se događa.
Samo ne znamo što i to nas ubija.«
»Ništa se ne —«
»Daj, molim te. Ako se ništa ne događa između vas dvoje, pojest ću Abigail.«
Patka Abigail podignula je glavu i prijekorno pogledala Lilu.
»Ozbiljno«, rekla je Lilah Jade dok je mazila Abigail po glavi. »Nema šanse da nije ništa.«
 »Na temelju čega?« upitala je Jade.
»Na temelju činjenice da kad ste god Dell i ti u istoj prostoriji, sve te male iskre frcaju između vas.«
»Iskre.«
»To je metafora«, rekla je Lilah.
»Za?«
»Seksualnu napetost.«
Jade se zagledala u nju, a zatim nasmijala.
»A Adam je rekao Bradyju da vas je prekinuo u Dellovoj teretani.«
»Što, jesmo li u srednjoj školi?«
Lilah se nasmijala. »Dakle, svi smo dugo zajedno, pa da, po emocionalnim godinama, još smo uvijek u
srednjoj školi. Jel' vas dvoje to radite ili što?«
»Okej, vau.« Jade je odmahnula glavom. »Nema šanse da idemo onamo.«
»Molim te! O, molim te, krenimo onamo.«
»Nisam te pitala o tvojim... iskrama kad si tek počela kružiti oko Bradyja«, rekla je Jade.
»Aha!« Lilah je zaprijetila prstom u Jadeinom pravcu, trijumfalno. »Da! Kružiš oko Della.«
Jade je uzdahnula. »U redu, možda ću priznati da kružim. Ali to nije tajna. Uvijek smo kružili jedno
oko drugog.«
»Ali nešto je drugačije«, inzistirala je Lilah. »Osjećam to.«
Je li? Čitavog svog života Jade je majstorski kategorizirala ljude u svom životu. Della je stavila u
ladicu šefa i držala ga ondje osamnaest mjeseci. Bilo joj je u redu što ga je dodala i u ladicu prijatelja,
ali za to mu je trebalo dugo vremena.
I zaradio je to mjesto.
Bio je prijatelj, i to dobar. Znala je da bi joj dao sve ne oklijevajući ni trena. Zbog toga joj je bilo
lakše osjećati se sigurno u Sunshineu, prva bi to priznala. I voljela je Lilu. Voljela je Adama i druge,
također, ali Dell... Od početka bio je drugačiji. Nekako je zašao dublje, preskočio njezine zidove iako
nije znala reći kako.
Ili zašto.
Ali Lilah je imala pravo — nešto se događalo između njih. Nije znala što točno ali kad god je bio u
blizini, njezini su osjeti bili u stanju visoke pripravnosti i trudila se prići mu još bliže. Kad bi je
dodirnuo, prošli bi je trnci po čitavom tijelu.
Željela ga je.
Ona, koja se nije seksala više od godinu i pol, željela je frajera koji se vjerojatno seksao prošlog
vikenda.
Nije imalo smisla, no u njezinim mislima on se mijenjao, postajao nešto drugo osim šefa i prijatelja,
nešto što je istovremeno bilo i sigurnije i daleko manje sigurno.
»Možda ćete se vas dvoje zaljubiti i vjenčati, kao ja i Brady.«
»Lilah. Znaš da se vraćam u Chicago.«
 »Pa? Imamo helikopter. Putovat ćeš.«
Jade je ustala. »Pogledaj samo koliko je sati. Moram se vratiti na posao.«
»Oh, daj, samo mi daj nagovještaj.«
»Želiš nagovještaj?«
»Da!«
»Abigail ti se upravo pokakala na cipelu.«
Lilah je još uvijek psovala kad je Jade klisnula.

Sljedeće večeri Jade je opet ušla u Dellovu kuću. Poslao joj je i e-mail o još jednom treningu, pa je
ostavila sve kako bi došla ovdje.
A sve je bilo prva sezona serije: I to mi je neki život na DVD-u...
Pronašla ga je u teretani, već odjevenog u crne košarkaške hlačice i crnu majicu s kratkim rukavima, a
zagledala se u njega jer nije izgledao kao njezin šef. Ni prijatelj.
Izgledao je... seksi.
Okrenuo se i pogledi su im se sreli. Žudnja je prostrujala kroz nju, žudnja za muškarcem. Ovim
muškarcem. Osjećala se budalasto što zuri, ali i on je zurio.
»Nosim suspenzor«, rekao je, a ona se nasmijala. Napetost se prekinula, a znala je da mu je to bila i
namjera.
No još uvijek ga je željela.
Dva sata ponavljao je manipulaciju zglobova i korištenje napadačeve vlastite težine i zamaha da ga se
sruši. Bilo je fascinantno, ali je zahtijevalo bliski kontakt.
Tijelo uz tijelo.
Ukratko, bio je posvuda po njoj, njegove ruke na njezinom tijelu, te ju je postavljao na mjesto i u
različite položaje dok ju je umarao, više nego što je mislila.
Konačno se srušila na strunjaču na leđa, dašćući da dođe do zraka i znojeći se. »Ne osjećam noge.«
Čučnuo je pored nje i uopće nije bio zadihan, gad.
»Najmanje što možeš učiniti«, rekla je dašćući, »je pretvarati se da si zadihan.«
»Nema pretvaranja među nama, snažna curo. Ako želiš biti dobra kao ja, moraš se pomučiti za to.«
Nasmijala se. »Malo smo uobraženi?«
»Ne. Samo dobar. Zahvaljujući Bradyju.«
»Je li te i on tukao sve dok se ne bi rasplakao?«
»Više od jedanput. Ali ti ne plačeš. Ustani. Još jednom.«
Htjela je cviliti i sklupčati se. Umjesto toga, zakotrljala se i dignula na noge.
»Krenut ću za tobom, ravno na tebe«, rekao je, upozoravajući je ali ne tetošeći. »Znaš što učiniti.«
Udahnula je, izvukla svo znanje koje joj je dao i pustila da joj mozak odabere džudo pokret kojem ju
je naučio. Bilo je kao da se suprotstavlja biku u zaletu, no uspjela ga je uloviti kad mu se težina
pomaknula s prednjeg stopala.
Njegov zamah ga je trebao srušiti, no još je uvijek bio bolji od nje i u posljednjoj sekundi ju je
potegnuo sa sobom.
Pala je na leđa, s njim na sebi. Ležao je preko čitave njezine dužine, a rukama je držao njezina zapešća
na strunjači. Podignuo je glavu pogledao je. Sirovi intenzitet njegovog tamnog pogleda obratio se ženi u
njoj. Zvuk njegovog dubokog glasa bio je kao toplo milovanje na njezinoj ledenoj koži. »Tebe je red«,
rekao je.
Zahvaljujući njegovoj pomnoj poduči, imala je poteze. Mogla bi odabrati koji i biti učinkovita jer nije
paničarila.
Ne. Bila je sasvim nešto drugo.
No, bio je pripremljen, spreman za nju i totalno napaljena ili ne, danas je namjeravala pobijediti.
Dovraga, svaki put. Pa se odlučila za potez koji je znala da ne očekuje. Koristeći svoje novostečeno
samopouzdanje, zagledala se u njegove tamne oči i dopustila da se sva žudnja i vrućina koja se u njoj
skupljala mjesecima sada vidi u njezinim očima.
On se odmah opustio i njegove su se oči raznježile. »Jade.«
Bilo je neizbježno, zaista. Bili su u neposrednoj blizini, dodirivali su se, hrvali i hvatali. Znojeći se.
Nije moglo biti mnogo osobnije od toga, a drugi muškarac bi to možda i iskoristio.
No on je pazio da to ne učini. A nije ni sada. Čekala je sve dok se nije gipko podigao na noge i pružio
ruku da i nju podigne. Zgrabila ga je snažno za ruku... i pala natraške, u klupko.
Iznenađen, Dell je pao za njom i dok se još uvijek kretao, pala je na njega i stavila mu lakat na dušnik.
Nastao je dugačak trenutak tišine, a zatim se Dell nasmijao. Jade je još uvijek uživala u zvuku njegova
smijeha kad im je naglo zamijenio položaj, otkotrljao se preko nje i još jednom je prikliještio, a lice mu
je bilo centimetar dalje od njenog. »Tko te je naučio boriti se prljavo?«
»Ti.«
Opet se nasmijao, poljubio je u vrh nosa i graciozno u jednom glatkom pokretu skočio na noge i
povukao je sa sobom. »Samo se sjeti da su sve borbe prljave.« Dobacio joj je bocu vode i uzeo jednu za
sebe. »Večeras si bila sjajna.«
»Da?« Njegova pohvala ju je preplavila i zagrijala iznutra.
»O, da.« Njegov je pogled sreo njezin i zadržao se na njemu. »Mislim da si divna, Jade.«
Htjela je skrenuti pogled ali je vidjela da ne može.
»Divna«, ponovio je tiho, jednostavno, dok se približavao. »Snažna k’o sam vrag. Pametna. Hrabra.
Čvrsta.«
Otvorila je usta kako bi mu zahvalila, no grlo joj je bilo previše stegnuto da bi progovorila. Jednom
davno odobravanje njezine obitelji značilo joj je sve, no iako su uvijek željeli dobro, došla je u Sunshine
bez slike o sebi.
Tijekom prošle godine i pol počela je nalaziti samu sebe. Pravu Jade, a prava Jade je htjela biti sve to
što je Dell upravo naveo: snažna, pametna, hrabra, čvrsta. Nije koristio prazne fraze ni lijepe riječi,
nikad. Nije morao. I kad bi nešto rekao, to je i mislio.
 I prokleta bila ako nije željela biti ta žena. Ne, nije iskoristio njihovu blizinu. Pa će ona. »Dell?«
»Da?«
Bacila je vodu sa strane i stavila ruke na njegova prsa, podignula ih i obujmila rukama njegov vrat.
Ukočio se. Pa, osim što je zatvorio oči i što mu se seksi mišić u čeljusti zgrčio. »Jade —«
»Psst«, rekla je, gledajući kako mu se usne uvijaju dok je za promjenu ona šaptala njemu. »Samo budi
miran, Dell. I diši. Ovo neće boljeti, obećavam.«
Hrapavo je izdahnuo što se pretvorilo u stenjanje kad je svojim usnama okrznula njegove, jednom.
Dvaput.
Njegove su se oči otvorile, tamne i moćne.
Vrele.
Jedna velika ruka krenula je na dno njezine kičme i smirila se na dnu leđa. Drugom ju je primio za bok.
Bili su nekoliko centimetara udaljeni jedno od drugog i dijelili isti zrak.
Jedan centimetar u jednom pravcu, pomislila je Jade. Još jedan centimetar promijenit će sve.
Sve.
Brzo je pomislila da se odmakne, ali bilo je prekasno.
Previše prekasno.
Pa mu je prišla upijajući njegovu topline i činjenicu da je toliko velik. I čvrst.
Posvuda.
Ispustila je mali uzdah zadovoljstva zbog toga kad je kliznula prstima u njegovu kosu i povukla
njegova usta natrag na svoja.
 JEDANAESTO POGLAVLJE
DELL JE bio izgubljen u poljupcu kad ga je Jade čvršće stisnula i tiho, seksi zajecala, ali kad je njezin
jezik dotaknuo njegov, želja je eksplodirala, a poljubac je postao dublji u vreloj, intenzivnoj povezanosti
koja je radila kratke spojeve u njegovom mozgu.
Zastenjala je i topila se u njegovo djelo, a njezini prsti su se bolno stezali u njegovoj kosi. Dovraga,
može ga i oćelaviti ako želi, nije ga bilo briga, sve dok ga ljubi... točno... ovako... Bože.
»Dell —«
»Znam.« Spustio je glavu i polako vukao usta niz njezin vrat, jednu je ruku postavio nisko na njezina
leđa, a drugom je klizio niz nogu i podignuo je na svoj bok tako da se može stisnuti uz nju. Ludilo se
nastavilo kad se uhvatila uz njega i uvila bliže, kao da joj nije dovoljno. Njezine su ruke bile posvuda,
prolazila je prstima kroz njegovu kosu, milovala mu vrat, od čega je zadrhtao sve do nožnih prstiju. Zatim
je polako krenula ispod njegove vlažne majice i gurnula ih u mišiće. Već je bio tvrd kao kamen kad se
zaljuljala uz njega. To je bilo zato što mu u glavi nije ostalo nimalo krvi. Udahnuo je i još jednom zarobio
njezina usta svojima.
Kao šibica i suho drvo.
Njezine ruke omotale su se oko njegova vrata kad se oslonila na nožne prste i oblikovala svoje tijelo
prema njegovom.
Da, Bože, da. Usne su joj se odmah razdvojile, a jezik joj je kliznuo uz njegov, vruć i vlažan, i on je
zastenjao u njezinim ustima dok joj je milovao rebra, a njegovi palčevi lagano su okrznuli donju stranu
njezinih grudi.
Tiho je zaprela i pokušala se uspeti na njegovo tijelo. »Dell —«
Kao odgovor stisnuo ju je uza zid i kliznuo ustima niz njezin vrat da okusi ubrzani puls na dnu njezina
vrata.
Zastenjala je i pritisnula njegova usta na svoju kožu rukom na potiljku, još jednom ljuljajući se vrhom
svojih bedara prema njemu. Htio je je odmah uzeti tamo stisnutu uza zid, želio je to više od bilo čega u
svom životu. Udahnuo je i posegnuo za porubom majice da je strgne, kad je začuo nekog iza njih kako se
nakašljao.
Jade se ukočila, a Dell je odmaknuo svoja usta i naslonio čelo na njezino.
»Ha«, rekao je Adam iza njih. »Ono s rukom sad ima puno više smisla.«
Jade se otrgnula od Della. Stavila je ruku na svoje usne, zagledala se odozdo u Adama, a grudi su joj
se dizale i spuštale kao da je upravo pretrčala milju. »Mi — trenirali smo.«
Rubovi Adamovih usta su se uvili dok si je trljao bradu, dajući sve od sebe da sakrije da ga sve to
veseli. Nije uspio. »Da? Mogli biste zaraditi milijun dolara na DVD-u s takvim treningom.«
Dell mu je uputio pogled koji je govorio jebote, umukni. Jade je prošla pored obojice i zgrabila
torbicu.
»Jade —«
 »Oprosti, kasno je. Nisam ni shvatila koliko kasno. Moram ići, imam obavezu —«
»Jade.«
Ali već je otišla i dvije sekunde kasnije negdje iznad njih zatvorila su se ulazna vrata.
»Ti si pravi seronja«, rekao je Dell Adamu i progurao se pored njega i uputio prema stepeništu.
»Stvarno? Jer ne ljubim svoju asistenticu koja se očito bori s nekim demonima.«
Dell se okrenuo na stepeništu i gotovo srušio Adama. Adam je podignuo obrvu, u tišini.
Dell je izdahnuo. »Ti si seronja.«
»Ponavljaš se. To je prvi znak krivnje, čovječe.«
»Ona nije samo asistentica. Ona je... « Više. Ona je mnogo više Belle Havenu i bila je njegova
sramota što je tek počeo uviđati kako je ona bez ikakve muke preuzela zastrašujuće knjigovodstvo s
potpunom lakoćom i tako mu oslobodila nekoliko sati svaki dan. »I rekao sam ti da večeras treniramo.«
»Da. Jako ste naporno trenirali.« Odmahnuo je glavom. »Imaš li ikakvog pojma što činiš?«
Dell je gurnuo ruku u kosu. »Čini li se tako?«
»Mogao bi je povrijediti.« Adam je zastao. »Nemoj.«
»Ja —«
»Nemoj.«
»Stvarno misliš da bih je povrijedio?«
Adam ga je samo pogledao.
Ok, dosadašnje ponašanje mu ne ide u prilog. Kome ide?
»Samo uspori«, predložio je Adam.
Uspori? On i Jade su suradnici i prijatelji već godinu i pol dana. Ona odlazi za koji tjedan. Koliko
sporije mogu ići? Oslobodio se, istuširao i sjeo u auto, i vidi ti to, završio kod Jade. Dok je izlazio, znao
je da je ovaj put Adamov radar u krivu. Nije Jade u opasnosti da bude povrijeđena.
On je.

Sat vremena kasnije Jade je bila na kauču. Provjerila je brave, uključila alarm, nahranila Beans i stavila
u DVD Oceanovih 11. Neki ljudi pletu kad su pod stresom zbog stvari kao što je ljubljenje sa šefom.
Neki ljudi jedu čips.
Jade je gledala filmove s Mattom Damonom. Dok se u pozadini prikazivao film, ona je razmišljala o
stvarima koje se nalaze na njezinom popisu aktivnosti u slobodno vrijeme. To je značilo da lakira nokte,
čita hrpu časopisa People koje još nije stigla i preko Interneta podmiruje dospjele financijske obveze.
Sve to dok je pokušavala ne razmišljati o činjenici da se bacila na Della.
Jer jest.
Bacila se.
Uz zapamćen uzdah i crvenilo, prekrila je obraze i zatvorila oči. »To je loše«, prošaptala je Beans.
»Mijau.«
 »Nadala sam se da se nećeš složiti. Iako...« Uzdahnula je je i naslonila se. Bilo je dobro imati njegove
ruke na sebi. Stvarno dobro. I njegova usta.
Bože, njegova usta.
Bilo je predugo, zaista predugo. Sama je kriva, naravno. Dugo vremena nakon napada nije željela da
je itko dodiruje. Iako nije silovana, osjećala se isključenom od ostalih i nije željela fizički kontakt.
Izgleda da se to mijenja.
Na stoliću, mobitel je zavibrirao zbog dolaznog poziva.
»Draga«, rekla je njezina majka. »Propustila si svoje tjedno javljanje, zabrinula sam se.«
Kad je Jade otišla iz Chicaga, njezina je obitelj prijetila da će doći za njom i odvući je natrag. S
ljubavlju, naravno. Mislili su samo na ono što je najbolje za nju, a ona ih je prestrašila.
Prestrašila je i samu sebe.
Ali trebalo joj je prostora i vremena i konačno su se dogovorili. Zvat će i javljati se jednom tjedno, a
zauzvrat, pustit će je na miru. Zvala ih je srijedom navečer. »Američki Idol još nije završio. Nisam htjela
prekidati.«
»Ne sviđa mi se novi žiri«, rekla je majka. »Treba li ti išta?«
To je uvijek bilo prvo pitanje. A onda bi brzo uslijedilo drugo. »I jesi li dobro?«
Jade je odmahnula glavom i uštipnula se za hrbat nosa. »Dobro sam, mama. Stvarno.«
»Ne zvučiš tako. Zvučiš nazalno. Jesi li bolesna? Ako uloviš kasnovečernji let, mogli bismo se
pobrinuti za tebe prije jutra —«
»Nije potrebno. Kako je tata?«
Njezina je majka uzdahnula. »Dobro, isto kao i uvijek, valjda. Tvrdoglav i iscrpljuje se od posla,
naravno. Što znači da se previše umara vodeći šou. A svi znamo da to samo ubrzava simptome
Parkinsonove.«
»Ne sluša doktore?«
»Tvoj otac? Halo, jesi li ga upoznala? On zna sve, sjećaš se? A obje znamo da je oduvijek postojala
samo jedna stvar koja ga je držala kod kuće, sretna u saznanju da ne mora raditi svaki dan, a to si bila ti u
uredu umjesto njega. Dušo, znaš da te ne želim požurivati...«
Jade je zadržala svoje nepristojno frktanje za sebe.
»Ali stvarno se vraćaš kući?«
Jade je zatvorila oči. »Da.«
»Jesi li dala otkaz? Na tom svom mjestu s psima.«
Jade je protrljala čelo i zagledala se u svoje nožne prste. S njima je vraški dobro obavila posao i
dobro je to znala, iako im je treba još jedan sloj. »To je veterinarski centar, mama. Pregledavamo sve
životinje, ne samo pse.«
»I ti... u tome uživaš. Registrirajući pse.«
»Znam da ne razumiješ, ali ovdje sam vrlo sretna.«
»U Iđahu.«
 Po mišljenju Jadeine majke, čitava se zemlja sastojala od samo tri grada. Los Angelesa, New Yorka i
Chicaga. Sve između pripadalo je nekom alternativnom svemiru, uključujući i Idaho.
»Idaho je jako lijep«, rekla je Jade.
»Rekla si. Mogla bih ti doći u posjetu.«
»Ne!« Jade je s mukom stišala glas. »Kao što sam rekla, dolazim kući.«
»Prije prvog studenog.«
»Da.«
»Mogla bih ti pomoći s pakiranjem.«
To jest pozvati službu sa selidbe. »Nemam puno za pakirati.«
I nije željela ovdje nikakve posjetitelje. Dosad je uspjela izbjeći obiteljsku invaziju povremeno
odlazeći u Chicago za praznike. Posljednje što je htjela bilo je da se pojave čoporativno i vide njezin
život ovdje. Ne da ga se sramila. Nije. Ali nije niti bila spremna dijeliti ovaj svijet koji je pronašla za
sebe.
Ipak, njezina je majka imala dobre namjera i nedostajala joj je, pa se Jade pravila draga još nekoliko
minuta, a zatim je prekinula i osjetila kako je po običaju preplavljuje krivica. Stavila je drugi sloj laka za
nokte na svoje nožne prste i nije razmišljala o Dellu ni o tome kako ga je gotovo čitavog udahnula.
Previše.
I u svakom slučaju, to uopće nije bila njezina krivica. On ju je dočekao i više nego na pola puta i,
dobri svemogući bože, vrlo je vješto ljubio. Gotovo je zbog njega planula baš ondje na strunjači. Još
minuta njegovih predivnih usta na njezinima i sama bi se skinula samo da osjeti njegove ruke na sebi.
Osim što se pojavio Adam.
Opet.
Sumnjala je u zavjeru, no zapravo joj je učinio uslugu jer nije trebala započinjati ništa s Dellom.
Ni s kim.
Imali su sve to vrijeme i nisu poduzeli ništa u vezi svoje privlačnosti. A ona sada odlazi. Spetljati se s
Dellom ne dolazi u obzir.
Nema šanse. A ionako su to bili puki hormoni. To je sve. I feromoni. I dobri Bože, čisti testosteron,
koji je zračio s njega u valovima dok se hrvala s njim na tim prokletim strunjačama.
»Zbog toga se normalni ljudi seksaju«, rekla je Beans. »To ih održava zdravim. Zdravlje pomoću
orgazama.«
Beans se nije činila impresionirana ovim zrncem mudrosti.
»Ok, dakle ponestaje mi samokontrole«, priznala je. »Tuži me. Ali on je kriv za to — trebala si ga
vidjeti u onim hlačicama, vrelog i znojnog...« Prekrasnog. »Vidi, samo ga ne smijem više... pogledati.«
Nikad.
Zaklela bi se da je Beans zakolutala očima kad je to rekla prije nego što je skočila na naslon kauča i
stala si prati lice. »Daj, molim te. Da si ti stajala ispred njega, onako seksi i odlučnog i zaštitničkog i...
seksi, i ti bi ga zaskočila.«
Beans je završila s licem i nastavila se čistiti iza ušiju.
 Jade je zatresla glavom i spustila bočicu laka za nokte. Popila je čašu vina, ali još je uvijek bila
uznemirena, drhtala je od napetosti i neiskorištenog adrenalina. Da ih Adam nije prekinuo, što bi radila u
ovom trenutku? Zamišljala je to kad se začulo kucanje na vratima. Poskočila je i srušila lak za nokte.
Uspravila je bočicu, pokušala zadržati srce u prsima snažnim pritiskom između grudi te je kao patka
odšetala do vrata tako da ne zamaže prste. Pogledala je kroz špijunku i onda se ukočila.
Dell. Istuširao se, obukao traperice i majicu dugih rukava koja mu je isticala prsa i ruke koje su ranije
bile posvuda po njoj.
Izgledao je... savršeno.
Spustila je pogled na sebe. Nosila je preveliku majicu s natpisom Harvard koju je popalila Samu
davno prije, donji dio pidžame s temom Priče s igračkama. Barem na sebi nije imala magareće papuče.
Bile su pored kauča i čekale da joj se nokti na nožnim prstima osuše.
Da, bila je prava prilika.
Kad je otvorila vrata, Dell je imao ozbiljan izraz lica — sve dok nije vidio njezinu pidžamu.
Tada mu je lagani smiješak prešao preko usta.
Pokušala se sjetiti je li opet stavila maškaru nakon tuširanja. Nije.
Kad je postalo jasno da ga neće pozvati da uđe, Dell je jednostavno zakoračio prema njoj. I naravno
da je uzmaknula, a zatim gledala njegovo prekrasno dupe kako ulazi u njezin stan.
Stao je posred dnevnog boravka i okrenuo se prema njoj. »Imamo nedovršenog posla.«
 DVANAESTO POGLAVLJE
IMAJU NEDOVRŠENOG posla?
Pod pretpostavkom da misli na njihov gotovo fizički propust, Jade je zastala.
Uz još jedan mali osmijeh, Dell je odmahnuo glavom. »Mislio sam na tvoj trening. Rano si otišla.«
»Mislila sam da smo gotovi.«
»Da. To se malo otelo kontroli.« Zastao je, ali je ona odmahnula glavom.
»Ako ćeš se opet pokušati ispričati, nemoj.«
Samo ju je pogledao sa svojim tamnim očima, a ona je uzdahnula. »Vidi«, rekla je. »Oboje znamo da
je istina da sam te ja poljubila, pa ako bi se itko trebao ispričati —«
»Ne ispričavam se zbog poljupca.«
»Oh.« Zatreptala je. »Onda...?«
Umjesto odgovora, sjeo je na kauč na isto mjesto s kojeg se upravo ona dignula i vidio koji je film na
TV-u, mrlju laka za nokte, napola pojedenu zdjelu s kokicama, otvoreni laptop.
Prekasno je shvatila što joj je na ekranu.
Nasmiješio se, zatim glasno nasmijao, a njegovo veselje izbrisalo je linije napetosti na njegovom
prelijepom licu. Nagnuo se naprijed kako bi pročitao više.
»Hej«, požalila se. »To je osobno.« Pošla je prema njemu kako bi zatvorila laptop, ali ju je zadržao i
lako zgrabio obje njezine ruke jednom svojom i povukao dolje pored sebe.
»Pazi na tek nalakirane nokte!«
Nacerio se i napravio upravo to, pogledao svijetloplavi lak. »Lijepo.« Zatim se vratio ekranu i
pročitao njezinu tablicu s popisom aktivnosti u slobodno vrijeme:

1. Pospremi ladicu sa sitnicama.

2. Očisti četke za kosu.
3. Opusti se.
4. Ne misli na Della.

Dell joj je dobacio pogled ali nije istaknuo očito, da ne čini ništa od toga što je na popisu.
»Slatke fotke«, rekao je za slike praščića i teleta na drugoj polovici ekrana. Obje su bile krupni
planovi dva vrlo iskrena, ali oprezna lica. »Tvoji prijatelji?«
Uzdahnula je. »Da.« Kad ju je samo pogledao, s podignutim obrvama, slegnula je ramenima.
»Posvojila sam ih od Posvoji domaću životinju.« Oslobodila je svoje ruke od njegovih i ponovno si
napunila čašu vinom.
 »Posvojila si svinju i tele?«
»To su kasnonoćne reklame. Puštaju tužnu glazbu i pokazuju fotografije zlostavljanih, zanemarenih
životinja.«
Njegov se osmijeh raširio.
»Gledaju ravno u tebe! Oliver, tele —« pokazala je fotografiju. »Napušten je i gotov je umro od gladi
prije nego što je spašen. A Gđica Piggy je bila na putu za tvornicu slanine. Sad napišem ček na petnaest
dolara mjesečno i žive sretno zauvijek. U čemu je problem?«
»Kriste, kako si slatka.«
»Ja —« Smrknuto ga je pogledala. Slatka? »Povuci to.«
»U redu, nisi slatka. Ti si... opako seksi.«
Oboje su pogledali njezinu odjeću, a on se nasmijao kad se lecnula. »Jesi«, tvrdio je.
»Vrlo je lijepo od tebe što to kažeš.« Zgrabila je laptop od njega i ugasila ekran. »A sad ćeš zaboraviti
činjenicu da sam tako jadna i gledam DVD petkom i subotom navečer umjesto da idem van.«
Na dugačak trenutak se zagledao u nju, a ona je zastenjala i prekrila lice. »Nemoj mi reći da si zato
ovdje, da si mislio da se osjećam... ranjivo.« Spustila je ruke i bijesno ga pogledala. »Jer ako to kažeš,
Dell, prebit ću te, Dell, majke mi.«
Uzeo je njezino vino i poslužio se.
»Reci nešto«, zahtijevala je.
»Šališ se? Ne želim da me prebiješ. A to bi sada mogla.« Nasmijao se, ali ona je samo zurila u njega,
bezizražajna lica.
Uzdahnuo je. »Nisam ovdje zato što mislim da si ranjiva. Ovdje sam zato što si pobjegla umjesto da se
suočiš sa činjenicom da mi —«
»Hej. Nisam pobjegla.«
»Jade, dimilo se za tobom.«
U redu, pobjegla je. Loša navika. »To je bio samo poljubac.«
Dobacio joj je pogled.
»U redu, to je bio neočekivano sjajan poljubac.«
Kimnuo je. »Da.« Glas mu je bio tih i malo grub, i osjetila je kako joj se bradavice ukrućuju kad ga je
čula. »Svaki put je sve bolje.«
Čista istina. »Ali bili bismo glupi da nastavimo to raditi.«
»Točno.« Pogledao ju je. »A zašto?«
»Zato...« Bože, njegove oči. I ta prekrasna koža boje moke, ispolirana suncem i tako glatka, osim
poludnevne brade na njegovoj čeljusti nakon dugačkog dana. Već je znala kakva je pod njezinim prstima,
koji su žudjeli za još jednim dodirom. »Zato što radimo skupa. Zato što ti mijenjaš žene kao drugi
muškarci čarape. Zato što uskoro dolazim. Odaberi.«
»Točno«, rekao je i kimnuo u znak slaganja. »Gotovo sam sve to zaboravio.«
Kimnula je.
 Ispružio je ruku i prešao prstom po njezinoj sljepoočici, zbog čega je... počela žudjeti. Nagnula se
prema njemu i zatvorila oči.
»I više smo od suradnika«, rekao je tiho.
»Prijatelji smo.«
Nije rekao ništa pa je otvorila oči.
»Da«, rekao je. »Prijatelji smo.«
»Prijatelji se ne ljube kao što smo mi, a da ne postanu... goli prijatelji.«
»I?«
»A ti imaš pravilo o nevezivanju. Sam si mi tako rekao. A čak i da nisi, tvoja djela govore više od
riječi.«
»Što veza ima s tim da postanemo goli prijatelji?«
U redu, tu ju je ulovio. Nastala je tišina, a ona je čekala da on nastavi navaljivati, no on je samo stao
jesti njezine kokice. Zatim je otpio još jedan gutljaj njezinog vina. »Mislio sam da si možda uzrujana zbog
nečeg drugog«, konačno je rekao.
»Na primjer čega?«
»Mislio sam da su ti možda moji dodiri probudili neke loše uspomene.« Njegove oči nikako se nisu
pomaknule s njezinih pa je, kad je napravila grimasu, znala da ju je vidio.
»Ja... ne. Nije tako kako misliš.« Spustila je pogled na svoje ruke, koje je ispreplela sve dok joj članci
nisu pobijelili. Nije razgovarala o tome. Nije željela razgovarati o tome. Ali priznala je da zaslužuje neke
odgovore. »Nisam bila silovana.«
Prekrio je njezinu ruku svojom dok je ispustio jedan dah u kojem je bilo mnogo olakšanja. »Drago mi
je. Ali nešto ti se dogodilo.«
»Da.« Njegova je koža bila topla na njezinim odjednom ledenim prstima i zatekla se kako okreće dlan
prema gore tako da bi ga i dalje mogla držati. »Davno.«
»Osamnaest mjeseci.«
Zagledala se dolje u svoje isprepletene prste. »Osamnaest mjeseci.« Odmahnula je glavom. »Ali sada
sam dobro i sve mi je bolje. Ne treba mi dadilja, Dell. Ni rame za plakanje.«
»Sad mi je lakše. Nikad nisam znao što učiniti sa suzama.«
Laž. Upravo tog jutra vidjela ga je kako grli četrdesetosmogodišnju Missy Robinson, koja se raspadala
u ordinaciji kad joj je morao priopćiti da njezin aljaški malamut ima rak. Grlio ju je toliko dugo koliko je
trebala, izgledao je neutješan zbog nje, pa ipak savršeno opušten u ulozi tješitelja. »Sa svim tim ženama s
kojima izlaziš, čovjek bi rekao da imaš jako puno prakse sa suzama.«
Nije imala pojma zašto je to rekla. Njegovi izlasci, ili ne izlasci, nisu je se ticali.
Dell je uzeo zdjelu kokica i daljinski i naslonio se. »Možda nisam toliki frajer koliki misliš da jesam.«
Zagledala se u njega. Dobro je puštao ljude da sami dođu do zaključka, a definitivno nikad nije
pokušavao biti nešto što nije. Njegov je pogled sreo njezin, jasan i topao i otvoren. »Što to radimo,
Dell?«
»Pa, ja se nadam da ću pogledati film i pojesti ostatak tvojih kokica.«
 »Zato što...?«
»Zato što mi se sviđa ovaj film i volim kokice. I zato što je Adam kod mene i priprema piletinu i
povrće na žaru. Povrće.« Opet je zadrhtao.
Nakon Oceanovih 11, prebacili su na Saturday Night Live. »Kladim se da ovako ne završava većina
tvojih spojeva«, rekla je.
Utihnuo je na trenutak. »Je li ovo bio spoj?«
Uzvratila mu je pogled. »Ako jest, bio bi mi prvi nakon —« Zastala je. »Jako puno vremena.«
»Koliko dugo?«
»Osamnaest mjeseci.«
»I kako je?«
Razmislila je. »Dobro«, rekla je iskreno. »Ali što s tobom —«
Stavio joj je prst na usta. »I ja sam dobro, Jade. Više nego dobro. Ne brini se za mene.« Gladio ju je
rukom gore dolje po leđima sve dok se nije opet opustila. U jednom trenutku shvatila je da su joj oči
zatvorene pa je šokirano podigla glavu.
Bila je sklupčana uz Della. On je spavao na leđima, jednom rukom ju je zagrlio, a torzo mu se dizao i
spuštao pri sporim, smirenim udasima, čak i dok mu je Beans sjedila na prsima.

»Hej«, rekla je, uspravila se i bocnula Della sa strane.

Promrmljao je nešto ispod glasa i nije se pomaknuo.
Jade je maknula mačku s njega, stavila je na pod i opet bocnula Della. »Probudi se.«
Obujmile su je obje ruke i privukle je bliže dok joj je gurao lice u kosu. »Mmm. Dobro mirišeš.«
»Dell, probudi se!«
Njegova su usta sad bila na njezinom vratu. »Budan sam«, rekao je i licnuo mjesto koje je upravo
poljubio. »Okus ti je jednako dobar kao i miris, jesi li to znala?«
Zatim joj je obujmio tjeme jednom velikom rukom i opet je poljubio, ovaj put njezina usta, a ona se
predala tome, njegovoj toplini, njegovom okusu. Njihova tijela bila su slijepljena jedno uz drugo, a on je
uz nju bio čvrst kao stijena, a njegove ruke oko nje čvrsto stisnute. »Jesi li stvarno budan?«
Kao odgovor, privukao ju je još bliže i produbio njihov poljubac, ne žureći se, mičući se polako i
gotovo nepodnošljivo erotično uz nju. Ruke su mu kliznule ispod njezine majice, a vrhovi prstiju zastali
netom ispod njezinih grudi.
Nije nosila grudnjak, a kad je to otkrio podignuo je glavu i pogledao je, snena pogleda i teških kapaka,
i privukao je bliže tako da je poželjela pasti u njega i utopiti se.
»Dell.« Isprekidano je udahnula, šokantno napaljena. »Jesi li budan?«
»Da«, rekao je i povukao je na sebe kako bi mogla osjetiti točno koliko je »budan«. Prsa su mu bila
tvrda, trbušni mišići tvrdi, bedra su mu bila tvrda.
Sve je bilo tvrdo.
Oči su joj se zasigurno raširile jer je tihi hihot popratio polagano njihanje njegovih bedara prema
njezinima. Povukao ju je za kosu i dignuo njezine oči opet u ravninu sa svojima. Zadrhtala je, on ju je
potegnuo dolje prema sebi i onda ga je opet nekako počela ljubiti. Bože, mogla bi ga ljubiti zauvijek.
Pod njezinom majicom njegovi prsti milovali su joj kožu, a ona je pomislila Centimetar gore!, i u
sljedećoj sekundi učinio je upravo to i želja je eksplodirala.
Kad je zastala da dođe do daha, Dell joj je jednom rukom obujmio dojku, palcem je klizio naprijed
natrag preko bradavice, zbog čega se stala migoljiti od zadovoljstva. Ili je to možda bila zbog njegove
druge ruke, straga u njezinoj pidžami, koja je obujmila jedan guz, a prsti su mu klizili preko svile njezinih
gaćica.
Nije ni ona bila bolja. Obje su joj ruke bile ispod njegove majice, nisko na trbuhu, njezini prsti su se
poigravali s labavim pašom traperica. Podignula je glavu i pogledala ga. »Dakle, postoji taj problem kad
spavaš s nekim. To stvara lažan osjećaj bliskosti i vodi ka... nečemu.«
»Nečemu?«
»Pospanom seksu. Vodi ka pospanom seksu. Znaš, onakvom seksu kakav ne bi imao da si potpuno
budan.«
Tiho se nasmijao, a oči su mu bile crne od želje. Njegove ruke zgrabile su je za bedra s poznatom
posesivnošću koja bi je možda trebala ohladiti, ali ju je uzbudila. Iz njegovog strastvenog izraza lica
znala je da će, iako nije došao ovdje zbog toga, to sigurno učiniti. »Ne znam za tebe«, rekao je. »Ali ne
spavam često drugdje. Pa mi je ovaj... pospani seks novost.« Oči su mu bljesnule. »Budi nježna.«
Ruke su mu prešle na njezine bokove dok se polako izvijao prema njoj, zbog čega je shvatila da je još
uvijek nevjerojatno uzbuđen. »Dell —«
Stavio joj je prst na usne. »Nećemo više poricati, Jade.« Tvrdnja, a ne pitanje. Pustio je da njegove
riječi lebde između njih jedan dugačak trenutak, a zatim ju je nježno gurnuo sa sebe. Ustao je i uputio se
prema vratima.
Zabuljila se u njega. »Čekaj —« Što? To je bilo to? Prokletstvo! Nije mogao sada otići, ne sad kad je
sva uzbuđena! Da to prikrije, sjela je i navukla svoje magareće papuče. Trebao joj je štit. »Bez
pozdrava?«
I Dell je izgledao napaljeno. I... njam. Provjerio je bravu na vratima, vratio se i stao nad njom. »Neće
biti pozdrava«, rekao je. Svukao je majicu i bacio je na pod. Zatim je prekrio njezino tijelo svojim
gurajući mišićavo bedro između njezinih nogu kako bi ih raširio i napravio mjesta za sebe. »Ne do zore.
Dovraga, možda ni tad jer mi je prvi pregled ujutro zakazan tek u devet.«
Oh. Oh. Bila je okružena njime, s obje strane njezina lica nalazio se jedan biceps. Mogla je okrenuti
glavu i pritisnuti usne na njegovu kožu i samo zbog te pomisli iskusila je val želje koji ju je preplavio.
»Moram biti na poslu u sedam i trideset«, rekla je. »Šef mi je gonič robova.«
Nasmiješio se. »Mogao bih te natjerati da ga zaboraviš.«
Gotovo je doživjela vrhunac od samog zvuka njegova glasa koji joj je tutnjao u uhu. Mogao bi je
natjerati da zaboravi sve, uključujući i to da nikad ne ostaje sa ženama s kojima spava. »Poljubi me.«
Uputio joj je još jedan dugačak pogled prije nego što ga je požuda potpuno preuzela i njegove se usne
spustile na njezine. Proždro ju je. Nije bilo druge riječi za to. Svukao joj je majicu i skinuo magareće
papuče jednu po jednu, a ona bi se zaklela da se smijao dok ih je bacao preko njezinog ramena. Ali zatim
je kliznula rukama niz njegove grudi, preko tvrdih trbušnih mišića, a zatim niže, i obujmila ga.
 Prestao se smijati.
Ocrtala ga je s prstima, impresionirana i isto tako malo zabrinuta. Prošlo je dugo vremena, zaista dugo
vremena, a on se činio...
Velik.
Vjerojatno je pokazala malo svoje brige jer joj je obujmio lice i poljubio ga duboko, naginjući glavu
kako bi uzeo više od nje sve dok se nije očajnički primila za njega. Pomičući se niže, poljubio ju je u
bradu, vrat, rame, krećući se prema nabrekloj dojci.
Polagana, topla vrelina počela ju je ispunjavati, pojačavajući se dok je uvlačio njezinu bradavicu u
usta i valjao je između svog jezika i nepca. Zadihana, izvila je leđa podižući se prema njemu.
Nasmiješio se kao da je osvojio nagradu, a zatim se vratio svojoj dijaboličnoj torturi, ostavljajući
vatrene tragove na njezinoj koži gdje god bi je dodirnuo i poljubio.
Što je bilo posvuda.
Njezin je dah zapinjao sa svakim novim dodirom dok je ležala uvijajući se ispod njega. Trebala je...
Bože, nije čak ni bila sigurna, nije mogla razmišljati, nije mogla oblikovati riječi i definitivno se nije
mogla spriječiti da proizvodi zvukove koje nikad prije od sebe nije čula.
No činilo se da Dellu ne trebaju riječi ni upute. Ipak on živi od čitanja govora tijela životinja, a njezin
je čitao šokantnom lakoćom. Njegove su se ruke kretale južno, milovale su joj stomak, bedra, sve dok mu
nije zasmetao donji dio njezine pidžame pa ga je svukao. Sad je bila pod njim samo u svojim gaćicama, a
činilo se da mu se to sviđa jer se je, s rukama na unutarnjoj strani bedara, dobro zagledao i duboko u grlu
zarežao. Njegovi su se prsti igrali s njom kroz svilu i ostali vlažni, zbog čega je zastenjao. Najseksi zvuk
koji je ikad čula. Zelja koju je osjećala graničila je s neizdrživom, jača od bilo čega što je ikad iskusila.
»Dell —«
»Znam.« Njegova ruka kliznula joj je niz bokove i usput zahvatila tigrastu svilu i povukla ju niz noge.
»Kriste, Jade. Prekrasna si.« Pomilovao ju je prstom preko, zatim i u njoj, i to je bilo sve što je mogla
učiniti da ne odlebdi s kauča. U tom trenutku bila je toliko obnevidjela da je mogao učiniti bilo što, tražiti
bilo što od nje.
Ali nije.
Nije uzimao, davao je, spustio se niz njezino tijelo kako bi to učinio, pritisnuo usta na njezino vrelo
središte, provocirajući, svodeći je na puku drhtavu, zadihanu masu bez kostiju koja preklinje. Da,
preklinje. Natjerao ju je da preklinje, prepuštenu osjetima grubih zahtjeva njegova jezika, zubiju i ruku
koji su slali valove šoka niz njezino tijelo sve dok nije osjetila kako joj se nožni prsti uvijaju, sve dok
nije eksplodirala.
Rasprsnula, zapravo. Dišući kao luđakinja, vrela, znojna, očajna, podignula se i otkopčala mu
traperice i spustila ih niz njegova bedra i ugledala ga jednako impresivnog kao što je i zamišljala.
Zajedno su stavili kondom. Ili, on je odmotavao kondom dok je ona pokušala pomoći, ali zapravo je
samo koristila tu priliku da ga pomiluje i pogladi.
Činilo se da mu ne smeta, ali ona nije završila s provokacijom kao što je i on tako nemilosrdno dražio
nju, kad je valjda odlučio da je dosta igranja i kliznuo u nju u jednom glatkom, snažnom zamahu.
Zrak je napustio njezino tijelo dok mu se dizala ususret, privlačeći ga bliže, zarivajući prste u njegovo
meso kad se stao kretati. Nesvjesna, zaljuljala se prema njemu, a zadovoljstvo je bilo toliko snažno, da je
zajecala od njega.
Kako joj to nije nedostajalo?
Ali znala je. Osjećala se ovako zbog njega. Nitko drugi osim Della to ne bi mogao učiniti, kako se
kretao u njoj, vrelih i napetih mišića pod njezinim prstima, tamnih očiju žestoko i strastveno uprtim u
njezine.
Samo od pogleda na nj nešto u njezinim grudima se raspuklo i otvorilo.
Njezino srce.
Razmrskalo se zajedno s njezinim tijelom dok je pulsirala i podrhtavala, stežući se oko njega.
Ispunjavao je mnogo više od njezinog tijela i ona je to znala. Bože, znala je.
Ubrzao je svoj ritam, a ona je dočekala svaki udar vlastitom zapanjujućom razinom strasti. Čula je
njegovo hrapavo disanje u svom uhu, osjećala je na svojim grudima kako mu srce udara.
Ili je to bilo njezino disanje, njezino srce... nije znala. »Dell.«
Njegove su se ruke zaplele u njezinoj kosi, povukle su joj glavu da dočeka njegova usta. Ovaj je
poljubac bio grub, zahtijevajući sve od nje i ona je bila spremna to i dati. Njezine su ruke putovale
posvuda po njegovom tijelu kuda je mogla doseći i još uvijek nije bilo dovoljno. Ukopala je stopala u
kauč i izdignula bokove, gurajući se prema njemu i sama nešto zahtijevajući.
Njegova je kontrola iznenada nestala i on se zario u nju, još jednom, i poveo je preko ruba zajedno sa
sobom.
Kad je došla k sebi, srce joj je bilo puno i bolno kao i njezino tijelo. Nije znala što sljedeće očekivati.
Nikad nije to znala s njim. Ali ostao je duboko u njoj i čvrsto je grlio, a njegov dah na njezinoj
sljepoočici je bio topao. Privila se uz njega i pustila da joj se oči sklope, dok joj je srce lupalo uz
njegovo.
Nakon nekoliko minuta promeškoljio se. »Dobro si?«
»Mmm.« To je bilo sve što je uspjela reći.
Ali čini se da mu je samo to i trebalo jer je zgrabio pokrivač s kauča i pokrio ih, a zatim ih udobnije
namjestio i poljubio je. »Jako sam dugo želio to učiniti.«
»Koliko dugo?«
»Dugo.«
Sva čežnja i želja na svijetu neće promijeniti ništa među njima, ali u tom trenutku, dok ju je čvrsto
grlio, očito sretan što je tu, baš tu, bilo je dovoljno.
Moralo je biti dovoljno.

Probudila se sljedećeg jutra iz fantastičnog sna i zagledala se u Beansine zelene oči.

»Mijau«, rekla je. Mačka je bila na Jadeinom jastuku.
Bila je ista priča svakog jutra. Ali za razliku od svakog drugog jutra, Jade je bila obavijena drugim
tijelom. Velikim, toplim tijelom boje moke frajera snažnih mišića koji je još uvijek bio u dubokom snu.
Prošle je noći potrošio dosta energije. Čitave noći...
 Na njegovoj četvrtastoj bradi vidjela se brada, a njegove su trepavice bile crne kao ugljen i grešno
guste.
Definitivno nije san, pomislila je pa, iako je morala ustati, priuštila si je jedan dugačak trenutak da ga
samo gleda, znajući da ako se brzo ne pokrene i ne makne se iz njegova zagrljaja umjesto da se sklupča uz
njega savršena kao da je stvorena za njega, bit će teško ignorirati što se ovdje dogodilo prošle noći.
Jako teško.
 TRINAESTO POGLAVLJE
U JEDNOM trenu Dell je bio duboko u zemlji živih mrtvaca, u snu kakav dolazi nakon fantastičnog seksa, a
u sljedećem je treptao zbog iznenadnog svjetla.
»Vrijeme je za ustajanje.«
Zaškiljio je slabašno prema ženi umotanoj koja je stajala pored kreveta.
Jade. Mmm, Jade. Izgledala je dobro samo u plahti, no on je znao kako izgleda još bolje.
Ispružio je ruke, uzeo rub plahte i povukao.
Začulo se žensko skvičanje, a zatim se vidio bljesak golog dupeta kad je otrčala prema kupaonici.
Smijući se dignuo se iz kreveta i krenuo za njom, no ona se zaključala. »Hej.«
»Samo zato što smo zajedno spavali ne znači da ćemo dijeliti kupaonicu«, rekla je kroz vrata.
»Odlazi.«
»Jade, vidio sam svaki centimetar tebe. Dovraga, čak su mi i usta bila na svakom centimetru tebe.
Pusti me da uđem, moram —«
Otvorila je vrata i izašla umotana u ogrtač. Promotrila ga je i pogled joj se smekšao.
Da, to je već bolje. Uz osmijeh, prišao joj je, a onaj dio koji je bio najsretniji zbog njezinog dolaska
se sudario s njezinim trbuhom.
»O, ne«, rekla je i pljesnula ga rukom po prsima. Druga je otišla na njegova usta. »Ne. Nemoj reći ili
učiniti ništa drugo dok ne udahnem malo kofeina. Treba mi kofein.« Zatvorila je oči kad je kliznuo rukom
niz njezina leđa i primio je za njezino slatko dupe. »Dell, pomozi mi. Ne mogu biti jaka i donijeti pravu
odluku bez kofeina.«
Usisao je vrh njezinog kažiprsta. »Odluku?«
Njezini su se prsti počeli sporo spuštati niz njegove grudi. »Da. Drevno pitanje — druga runda ili se
oblačenje?«
Sada su mu obje ruke bile na njezinima, jedna je krenula južno da dospije ispod ogrtača. »Glasam za
drugu rundu.«
»Moramo na posao.«
»Mogu se požuriti.« Dovraga, ako njezini prsti ostanu na trenutačnoj putanji prema jugu, čitav ovaj
razgovor postat će nevažan.
»Ne znam«, rekla je. »Sinoć se nisi baš dobro žurio. Uživao si polako, ljubeći i ližući i dodirujući...
sve.« Malo se zadihala.
Sviđala mu se zadihana, jako, pa je potezom prstiju otvorio labavi čvor na njezinom ogrtaču. Bože, ne
postoji ništa savršenije od nježne i tople žene izjutra. Gurajući joj ogrtač s ramena na pod, strastveno ju
je poljubio.
»Dell —«
 »Kako ti hoćeš«, rekao joj je oslonjen na njezina usta. »Što god želiš, Jade. Uzmi to.«
Prihvatila je taj prijedlog ozbiljnošću zbog koje se poželio nasmiješiti. »Kako ja hoću«, ponovila je i
uštipnula mu ušnu resicu zubima dok ga je gurala u zid.
»Mislim da će mi se svidjeti to što ti hoćeš«, uspio je reći dok se ona spuštala na koljena.
»Kladim se«, promrmljala je.
Nakon što je Dell otišao, Jade je otišla pod tuš i rekla samoj sebi da to što se dogodilo prošle noći —
i jutros, dobri Bože, jutros! — nije bilo ništa više nego izraz potisnute požude.
I sad kad su se tome predali, bilo je gotovo.
Potisnuta požuda zadovoljena.
Nije imala pojma što Dell govori sebi, obično bio zadržao sve za sebe. Iako je, dragi Isuse, izgledao
dobro da ti koljena zaklecaju u njezinoj maloj tuš kadi, udarajući svojim dugim nogama i rukama pločice
svaki put kad bi se pomaknuo. Upotrijebio je njezin sapun i šampon i sad će mirisati poput nje čitavog
dana.
Veliki Dell Connelly, miriši kao breskve i krema.
Odjenula se i krenula kroz dnevnu sobu, zaustavljajući se da pogleda kauč. Niti jedan jastuk nije bio
na pravom mjestu. Jedan od tri bio je na podu, drugi uspravan na naslon, a treći je ležao nasumce bačen
po sredini prostorije. Zbog sjećanja na ono što su učinili ondje je pocrvenjela, i to ne od srama.
Popravila je jastuke, pronašla omot kondoma na podu i zatim ugledala sebe u kupaonskom zrcalu kad ga
je išla baciti.
Oči su joj blistale, a obrazi bili rumeni. Bradavice naočigled tvrde. Dešavale su se i neke nevidljive
reakcije, pa je protrljala bedra jedno o drugo, osjećajući da postaje vlažna pri samoj pomisli na Della.
Moraš se sabrati, rekla je samoj sebi strogo i otišla na posao.

Dellov prvi sastanak tog dana bio je s Lilom koja je dovela najnoviju životinju koju je spasila, mače
staro dva tjedna. Dell je pregledao malo stvorenje i proglasio je pristojnog zdravlja unatoč tome što je
pothranjena i napuštena.
Lilah je kimnula s olakšanjem i čvrsto zagrlila mače. »Tako je mala, a ipak snažna. Baš bih je htjela
zadržati.«
Dellov pogled odlutao je izvan ordinacije prema recepciji, gdje je sjedila Jade i upravljala njegovim
svijetom. Prestala je tipkati kako bi nježno upozorila Beans koja je upravo zamahnula prema Gertienom
licu, a zatim se vratila svom računalu. Pitao se radi li jednu od svojih tablica.
I je li on u njoj. Prije je sigurno imala neke Stvari koje mu treba raditi, pa, iako su se »požurili«,
gotovo je zakasnio.
Ali ne previše kasno da ga ne bi zaustavila dok je odlazio i ozbiljno se zagledala u njegovo lice. »Ono
što se upravo dogodilo između nas ne mijenja ništa.«
Zapravo, promijenilo je sve. »Kao?«
»Kao na poslu od tebe nema povlaštenog tretmana. A zauzvrat, neću tražiti prsten i kućicu u cvijeću.«
»Pa, to je olakšanje. Ne volim cvijeće.«
 »Dell.«
Bila je ozbiljna, a on je mogao priznati da osjeća veliko olakšanje jer se ona ne želi vezati. Vezati se
za njega nikad nije bila dobra ideja. On bi ljude tako povrijedio jer se ni sam ne bi vezao.
Nikad.
Bio je poprilično siguran da mu nedostaje gen vezivanja. Zatim je shvatio da mu je Lilah nešto rekla
nekoliko puta i da ništa nije čuo. Sad je gledala u njega s otvorenim veseljem.
»Rekla sam«, ponovila je strpljivo, »kao netko drugi koga poznajemo.«
»Ha?«
Potapšala ga je po ramenu. »Rekla sam da Beans također dobro napreduje. Kao netko koga oboje
poznajemo. Zastala je. »Izgleda dobro danas. Sretno.«
»Beans?«
»Ne budi glup, Dell.«
Da. Zabavio se s kartonom, znajući točno zašto je Jade sretna. To se zove višestruki orgazmi.
»Vjerojatno se jutros ni ti nisi pogledao u zrcalo«, rekla je Lilah i prošla nježno prstima kroz njegovu
kosu, a zatim odustala kad je nije mogla dovesti ni u kakav red koji bi je zadovoljio. »Ali i ti imaš sličan
izraz lica.«
»Ja sam uvijek sretan.«
»Ne uvijek«, rekla je. »Razgovarajmo o tome.«
»Nemojmo.«
»Oh, daj! Očito se nešto događa.«
»Tvoji hormoni. Trebala bi ih dati provjeriti.«
Zakolutala je očima, a zatim joj je osmijeh izblijedio. »Ozbiljno, Dell.«
»O, Kriste, Lilah. Sad imaš zaručnika. Njega gnjavi s ovim emocionalnim sranjima.«
»Znaš da Jade odlazi.« Lilin pogled sadržavao je brigu, za njih oboje. »Što će se onda dogoditi?«
»Ništa.«
Zagledala se u njega. »Ništa? Kako to misliš, ništa?«
Bila je najbliže sestri što ima. Što je vjerojatno objašnjavalo poriv da joj omota prste oko vrata.
»Shvaća li Brady koliko si naporna?«
»Da, i voli me, unatoč tome. Dell. Moramo nešto učiniti.«
»Mi?«
»Da. Očito ti treba moja pomoć.«
»Ne, ne treba.«
»O, za Boga miloga.« Rukama mu je obujmila lice i natjerala ga da je pogleda. »Shvaćaš da se ovdje
ne radi samo o Jadeinim problemima, zar ne? Da ovdje ulaze u igru i tvoji problemi s napuštanjem.«
Odmaknuo se od nje. »Što? Ja nemam —«
»Halo! Napustila te je majka, otac, zatim nekoliko idiotskih udomitelj, Sol, i svaka praznoglava drolja
s kojom si ikad izlazio, a sada i Jade, ako ode kako je planirala. Pa da. Imaš, Dell. Imaš problema s
napuštanjem.«
Dell je pogledao kroz vrata. Nitko nije na njih obraćao pažnju, ali ih je ipak zatvorio. »Ok, najprije,
moj je otac umro. Sol je umro. Nisu me namjerno napustili.«
»To je još uvijek napuštanje.«
»Lilah«, rekao je odmahujući glavom. »Nisi u pravu. I imam ljude. Imama Adama i Bradyja.«
»Jer su isti kao i ti, svi ste prokleto tvrdoglavi, držite se zajedno kao ljepilo.«
U redu, to je možda točno. »Žene«, rekao je nastavljajući svoju obranu. »Ja sam uvijek bio taj koji je
odlazio od bilo koje žene u mom životu.«
»Da. Pobrinuo si se za to. Uvijek reći i učiniti pravu stvar i održavati sve varljivo plitko i ležerno tako
da si sam. Pobrinuo si se za to. Jer tako nećeš biti povrijeđen.«
Zagledao se u nju. »Ako sam toliko zauzet da budem sam, zašto si ti još uvijek u mom životu?«
»Jer sam siledžija.« Nasmiješila se i zagrlila ga. »O, Dell. Uvijek si bio tu za mene, toliko si mi
pomogao. Volim te, znaš.«
Uzdahnuo je. »I ja tebe volim.«
»Onda me, barem ovaj put, pusti da ti pomognem.«
Bilo bi lakše jednostavno lupati glavom.
Odmaknula se i zagledala mu se u oči. »Pusti je unutra.«
Zanijekao bi to kao mogućnost, ali postojao je jedan problem. Jer je bio prilično siguran da je Jade
već unutra. Do kraja.

Općenito, Dell je izvrsno klasificirao i mogao je razumom i logikom riješiti većinu problema uz malo
muke. Pa je bilo frustrirajuće što to nije mogao učiniti s Jade, osobito nakon Liline posjete ranije. Dan mu
se odužio. Nije ni brojao koliko pasa, mačića i raznih drugih stvorenja je vidio.
Pusti je unutra...
Dell je vjerovao Lilah, ali nije bio posve siguran zna li o čemu govori ovaj put. I Keith i Mike su već
bili otišli kad se Jade pojavila na njegovim vratima. »Trebam te na tren.«
Slijedio ju je niz hodnik do... ormarića sa zalihama?
Dodirnula je ormarić. »Upravo sam provjerila je li zaključan prije zatvaranja«, rekla je tiho, okrenula
mu leđa i zagledala se u ormarić. »Pa sam se počela pitati je li mi bolje.« Stavila je ruke na zaključana
vratašca i lagano pognula glavu. »Učini to«, prošaptala je. »Opet me napadni.«
Opet? »Jade.« Njezino je ime zvučalo kao da mu je istrgnuto iz grla. »Ja —«
»Učini to!«
Nastala je strašna pauza kad bi se zakleo da čuje kako joj srce lupa s mjesta na kojem je stajao. Uz
osjećaj mučnine duboko u utrobi, prišao joj je straga upravo kad je Adam ušao u prostoriju.
Jade se ukočila. Dell je odmah osjetio promjenu u njoj i bacio je pogled na Adama koji je stao tamo
gdje je bio.
 Jadein dah je zapeo.
»To sam samo ja«, Dell joj je rekao tiho. »Možeš ti to. Sjeti se kako sam te učio u svojoj teretani.«
Prišao je bliže, sad u njezin prostor. Pramen njezine kose zapeo je za njegovu bradu, a zatim je zadrhtala,
ubijajući ga. »Jade —«
»Pssst.« Spustila je glavu na ormarić i rekla samoj sebi. »Lakše je u dvorani. Manje je stvarno.«
»Ne moramo ovo —«
»Moramo. Netko još uvijek napada veterinarske klinike.«
Kad je shvatio da se ne osjeća sigurno tu kod njega, obuzeo ga je bespomoćan bijes. »Jade —«
»Molim te, Dell. Želim to učiniti ovdje, u pravom svijetu, sve dok mi se prestane povraćati od same
pomisli na to.«
Nitko to nije razumio bolje od njega. Nije bio siguran što joj se točno dogodilo, ali dobro je nagađao.
Nije uzvratila i to ju je proganjalo. Htjela je biti snažna. I to je shvaćao, potrebu, strast koja ju je tjerala
da bude snažna bez obzira na sve. Pa je stisnuo svoje ruke oko nje i pritisnuo je uz ormarić.
Nagazila mu je nogu, zabila lakat u trbuh, a kad se savio uz »umf«, okrenula se s olovkom u ruci
spremna ubosti ga u oko.
Što, srećom, nije. Bacila ju je na pod i zastala, zadihana. »O, Bože.«
»Lijepo«, rekao je Adam kimajući. »Nastavak?«
»Koljeno u obiteljske dragulje«, rekao je brat. Obrisala je čelo rukom. »Srušio bi se kao pokošen.«
Dell je dobacio bratu dugačak pogled i primio rijedak ali iskren smijeh. Adamov humor.
»Sad bi mi dobro došla pizza«, rekla je Jade.
Još uvijek se smiješeći, Adam je dignuo ruku. »Ja častim«, rekao je. »Obećaj da ćeš to učiniti i sutra
pa ću se isprsiti i za pivo.«

Dva dana kasnije Dell je sjedio za stolom u svom uredu i zurio u fascikle na svom stolu. Morao je raditi,
ali nije napisao ni riječi već deset minuta. Po milijunti put, njegov je pogled pao na Jade koja je bila na
recepciji.
Mislio je da njezin zahtjev i njegovo obećanje da će se prema njoj na poslu ponašati jednako u
ženskom jeziku obično znači sad spavamo skupa i ja te posjedujem.
Ali ona je to ozbiljno mislila. Nije pokušala diskutirati o njihovoj zajedničkoj noći, ili, na njegovu
žalost, ponoviti je.
Zatvarala je, popravljala stolce uz zid, razgovarala s Gertie koja je hodala za njom, a zatim se
nasmijala nečemu što je ponovila šašava papiga dok je brisala pult na recepciji svojim posebnim
antiseptičkim ubrusima.
Volio ju je promatrati.
Ne radi se samo o odjeći, pomislio je, dok je gledao njezinu crnu usku suknju i opake potpetice, one
koje su na gležnju imale male mašne. Radi se o tome kako je Gertie voli. Kako je prihvatila Beans. Kako
su je oboje, i pas i mače, slijedili naokolo kao da je čarobni frulaš.
Bilo je to... pa, jebeno preslatko, kao prvo. A kao drugo, bilo mu je seksi. To što ona voli njegove
životinje je seksi.
Vratila se za računalo i sjela, zagledala se u ekran, a prsti su jurili po tipkovnici. Kosa joj je bila
pomno obuzdana i pod kontrolom u nekakvoj kompliciranoj punđi gore na glavi, a njezina bijela bluza...
Kriste, je li bila otkopčana toliko kad je tek došla ujutro? Jer proklet bio ako nije izgledala kao fantazija
svakog muškarca o tajnici. Zapravo, tek tako, počela se odigravati u njegovom umu.
Polako je ustala na noge. Oblizala je usne kad je dignula ruku i raspustila kosu, protresla glavom,
pa su se mekani, svileni valovi sručili na njezina ramena.
O, da.
Lijepo.
Njezini su prsti počeli raskopčavati gumbe na pripijenoj bijeloj bluzi i ispod otkrili crni čipkasti
grudnjak koji joj je jedva prekrivao bradavice i —
»Isuse, gdje si ti, u Diznilendu?«
Dell je zatreptao prema Adamu koji je ušao i dignuo bok na stol. Zurio je u Della ozbiljnog lica, ali
svog je brata poznavao bolje od bilo koga na svijetu.
Adam je umirao od smijeha u sebi, kreten. »Ne u Diznilendu.«
Niše u Penthouse Forumu...
Adam je uputio svjestan, znalački pogled u pravcu u kojem je Dellov pogled bio fiksiran.
Jade. Koja mu nije priuštila striptiz zločeste tajnice.
Dell je nogom zatvorio vrata ureda.
Jade je bacila pogled prema njima, vidjela ih, zbunjena.
Adam joj je mahnuo.
Jade je zastala, zaškiljila, a zatim se vratila svom poslu.
Adam se okrenuo Delhi. »Ovo je novo, kad si ti taj koji slini. Obično su to žene koje dolaze ili
neprekidno zovu. Ali sad si to ti. Ti sad sliniš.« Zatresao je glavom. »Jadni glupan.«
Dell je gurnuo Adama sa stola. »Ne moraš li nešto raditi i zaraditi za život?«
Adam se nasmiješio. Prokleto je dobro znao da njegov posao, predavanja, treninzi, uzgoj... sve je to
dobro plaćeno. »Malo si nervozan. Znaš što to znači? Da sam u pravu.«
»Stvarno? Želiš tamo krenuti? Da nazovem Holly? A onda ćemo razgovarati o tome tko je nervozan.«
»Hej, ja barem ne mijenjam svoja pravila usred igre«, istaknuo je Adam.
»Ha?«
»Dopustio si Jade da dođe u tvoju kuću«, objasnio je Adam.
»Da. Zbog treninga. I ti bi učinio isto.«
»Ne, ja bih je odveo u dvoranu u gradu. Ali ti. Ti si je odveo kući.«
»Pa?«
Dakle obojica su znali da je Jade prva žena koju je Dell ikad odveo onamo.
»Sad ćeš«, rekao je Adam, »početi razmišljati da joj daš šifru za ključ.«
 Na Dellovom se licu vjerojatno vidjela krivica jer je Adam zabacio glavu i nasmijao se. Još se uvijek
smijao kad je Dell, jer mu se nije sviđalo kamo to ide, okrenuo natrag svom poslu. »Zašto si uopće
ovdje?«
»Trening.«
»Hoću reći zašto si ovdje, u mom uredu i gnjaviš me?«
»Osim što te je zabavno zajebavati?« Adam je slegnuo ramenima. »Mislio sam da ćemo ići nešto
pojesti.« Opet je virnuo prema Jade. »Misliš da znaš što činiš? Jer i ja i Brady sumnjamo.«
Nije imao pojma. »Ti i Brady biste trebali odjebati.«
Adam mu je pogledao lice i odmahnuo glavom, još uvijek nasmijan. »Drago mi je što vidim da su
uloge zamijenjene, za promjenu.«
»Umukni.«
»Brinuo bih se za Jade, ali znaš što? Čak i uz sve to što je očito muči, još uvijek će te progutati i
ispljunuti.«
Dell bi se mogao složiti s tim dijelom o gutanju. »Kojeg vraga to uopće znači?«
»Hej, ako ti ne znaš, ja ti ne mogu pomoći.« Kucnuo je Della po glavi člancima. »Da, još je uvijek
tvrdo kao drvo. Uvijek si morao učiti na teži način.« Uputio se prema vratima. »No, ja se kladim na
tebe.«
 ČETRNAESTO POGLAVLJE
KASNO SLJEDEĆEG popodneva, Jade je upisala zadnjeg pacijenta za taj dan — janje Lulu koje je bilo
naizmjence slatko, znatiželjno i sam vrag.
Keith je uveo gđu Robertson i Lulu u ordinaciju. Jade je za svojim stolom polako pospremala prije
zatvaranja kad je čula gđu Robertson i Della kako se smiju.
Dvije minute kasnije, gđa Robertson i Lulu su se odjavili kod Jade i otišli.
Jade se okrenula svom posljednjem zadatku, Dellovom laptopu. Prije koji dan u helikopteru na
povratku s obuke potrage i spašavanja, napravio je hrpu bilješki koje je trebalo dodati u kartone
pacijenata. Tražila je da joj ih pošalje e-mailom, ali nije, pa je zato zaplijenila laptop kako bi to sama
učinila.
Tada je pronašla kartone pacijenata koje nikad prije nije vidjela, hrpu njih koji nikad nisu službeno
zabilježeni. Mršteći se pregledala ih je. Prvi pregledi štenadi i mačića, jednostavne operacije kao što su
sterilizacija i kastracija, stomatološke usluge, cijepljenje... Zbunjena, Jade je tražila, ali iako je pronašla
imena, datume i detalje o pruženim uslugama, nije bilo podataka o naplati.
Jer nije naplatio, shvatila je. Ništa od toga.
Prokopala je dublje i saznala da se te usluge pružaju prosječno jedno mjesečno i to već godinama.
Potpuno zbunjena, Jade je otišla straga i pronašla Della ispred rendgena kako se smije s Mikeom koji je
čistio opremu.
»Što je s Lulu?« upitala je Jade.
»Pojela je kontracepcijske pilule gđe Robertson«, rekao je Mike.
»To nije opasno za nju?«
»Pilule ne«, rekao joj je Dell. »Ali kutija je... problematična.«
Jade se zagledao u Della. »Pojela je i kutiju?«
Dell se nasmiješio. »Da, ali bez brige. Rendgen pokazuje da je prilično dobro razgradila kutiju. Sve
će na kraju dobro ispasti.«
Obojica su umrli od smijeha na ovo. Kad su se sabrali, Mike im je poželio laku noć.
Dell je iznenadio Jade kad ju je primio za bokove i privukao bliže, grleći je zaštitničkim, posesivnom
prisnošću koja ju je trebala razljutiti.
No, srce joj je zastalo. Spustila je pogled na njegove ruke na njoj, na njegove prste, one koje su bile
čitave noći na njezinom tijelu prije tri noći, nježne. Grube.
Zahtjevne...
Podignula je glavu i zagledala se u njegovo lice. »Što radiš?«
»Kršim svoje obećanje. Poljubit ću te, Jade.« Dobacio joj je zločest osmijeh koji je ugasio nekoliko
moždanih stanica. »Želiš da ti ispričam što će se dalje događati?«
 »Ja —« Ne bi trebalo biti toliko seksi kad govori tim svojim tihim alfa glasom. Izgubila je tijek misli
kad su njegove ruke krenule gore dolje po njoj, opasno blizu njezinim nabreklim grudima.
»Bože, tako volim ovaj topić«, promrmljao je i spustio glavu da joj poljubi vrat. »A mirišeš toliko
dobro da bi te pojeo.«
»Dell, na poslu smo.«
»Kad nismo na poslu, ignoriraš me.«
»To... to nije istina.« Je li? »Ni ti nisi navratio ni nazvao.«
Ukipio se i zagledao u nju, izgledajući iskreno zabezeknut, kao da je toliko navikao da žene dolaze
njemu da se toga nije ni sjetio. »Tako si razmažen«, rekla je. »A —« Mobitel joj je zavibrirao u džepu.
Izvukla gaje, vidjela da je to njezina majka i vratila ga natrag u prednji džep hlača.
Dellove obrve su se podignule.
»Nije ništa.« Ali mobitel je uporno nastavio vibrirati.
Dell je gurnuo ruku u njezin džep i sporo izvukao mobitel, pobrinuvši se za to da svojim prstima
okrzne njezin bok, a palcem je kliznuo ispod pasa suknje i dotaknuo golu kožu dok je gledao tko zove.
»Piše Mama«, rekao je. »Jade, ne možeš ignorirati mamu.« Prije nego što je stigla reći i riječ, pritisnuo
je gumb Odgovori i rekao »Mobitel Jade Bennet, kako Vam mogu pomoći?«
Jade je pokušala natrag ugrabiti mobitel, no Dell je iskoristio svoju visinu protiv nje. »Da«, rekao je
vrlo prijazno u mobitel. Kao da je on ikad prijazan. »Zapravo, Jade je ovdje. Pričekajte trenutak.«
Ugrabila je telefon. »Mama, je li sve u redu?«
»Naravno, draga.«
»U redu... ali ja sam na poslu, znaš to, zar ne?«
»Znam.« Glas njezine majke bio je dovoljno jasan da Dell čuje. »Dakle, tko je bio taj divni mladić?«
Dell je cvao.
»Je li to bio tvoj tajnik?« upitala je njezina majka.
Jade se zlobno nasmiješila Dellu. »Ne baš, mama, znaš da sam ja ovdje tajnica.«
»Zapravo«, rekao je Dell. »Ti si više od —«
Jade je rukom poklopila njegova usta. »Mogu li te nazvati nakon posla?«
»O, nema potrebe. Samo sam ti htjela javiti da sam danas navratila u tvoju kuću i prozračila ti je.
Razmišljala sam o ličenju.«
Bilo se teško koncentrirati se uz osamdeset kilograma čistih mišića i testosterona koji su se stiskali uz
nju. »Upravo sam je ofarbala.«
»Prije osamnaest mjeseci. A nešto novog namještaja? Baš jučer sam pronašla taj krasan antikni stolić
—«
»Mama —«
Dell je iskoristio najviše što je mogao njihovu blizinu i lagano zario svoje zube u resicu njezinog uha.
Preplavila ju je požuda, pa je jedva uspjela potisnuti uzdisaj. Odgurnula ga je i rekla, »Ne trebam novu
boju ni novi namještaj, ali hvala ti.«
 »Onda biljke. Što ti se čini od nekoliko biljaka, nešto da bude ugodnije za tvoj dolazak.«
»Bez biljaka«, Jade je rekla čvrsto, odustajući od pokušaja guranja Della dok se poljupcima spuštao
niz njezin vrat, a rukama klizio gore preko grudi. Do vraga. Bio je dobar...
Majka je patnički uzdahnula. »U redu, ali nova posteljina i ručnici. Inzistirat ću, Jade. Bit će to poklon
za dobrodošlicu kući.«
»Znam da pokušavaš pomoći«, promrmljala je Jade, a glava joj je udarila straga po zidu dok su
Dellovi palčevi prelazili preko njezinih bradavica. »Ali...«
Ali izgubila je nit razgovora jer je samo polovica nje obraćala pažnju; druga je polovica sada drhtala
od iščekivanja gdje će Dellova usta i ruke dalje krenuti. »Ne treba mi poklon za dobrodošlicu.« Osjetila
je Dellovu reakciju na to u neznatnom stezanju mišića. »Moram ići, mama«, rekla je i gurnula mobitel
natrag u džep. »I zato se ne javljam na mobitel kad sam na poslu«, rekla je odlučujući se za šalu.
Nije prihvatio igru. Zapravo, lice mu je bilo pomno lišeno svih emocija. »Htjela si porazgovarati o
nečemu sa mnom«, rekao je.
Trebao joj je koji trenutak da promijeni brzinu — to mu je išlo mnogo bolje nego njoj. »Uzela sam
podatke s tvog laptopa.« Predala mu je računalo. »I dok sam to radila, iskočili su mi neki drugi
dokumenti. Usluge koje si pružio ali nisi naplatio.«
Njegov je pogled zasvjetlucao, ali nije rekao ništa dok je uzimao laptop.
»Treba li ti pomoć s računovodstvom?« zapitala je dok je Adam dolazio straga.
»Nema računovodstva za ove klijente«, rekao je Dell.
»Radiš pro bono?« upitala je Jade.
Dell je brzo pogledao brata, a zatim opet Jade. »Da. Idem na područje Tali Rocksa jednom mjesečno i
pružam usluge ljudima koji si ne mogu priuštiti veterinara za svoje ljubimce.«
»Ondje u indijanskom rezervatu?«
Izgledao je iznenađeno što zna. »Ne, odmah pored rezervata.«
»Ako to uneseš u knjige, možeš dobiti olakšicu.«
»Ne želim olakšicu«, rekao je.
»Ali —«
»Ne«, rekao je i otišao.
»Zbunjena?« upitao ju je Adam.
»Da.«
Adam je kimnuo. »Zato što si mu postavila pogrešno pitanje.«
»Koje je pravo pitanje?«
»Zašto to čini?«
Jade se zagledala u tamne oči toliko nalik Dellovima. »U redu, zašto to čini?«
»Jer bez obzira na to što želi da vjerujemo, stalo mu je do ljudi koliko mu je stalo i do životinja. To
ima veze sa vođom čopora. Neće si dopustiti da okrene leđa bilo kome u svom čoporu, sviđalo se to
kome ili ne.«
 »Ali zašto ne može prihvatiti olakšicu?«
»Nije da ne može. Ne želi.«
»Zašto?«
»To je ipak mnogo složenije pitanje«, rekao je Adam.

Nakon onog što se dogodilo uz rendgen, i onog što se nije dogodilo, Della sljedećeg dana nije bilo. To
nije bilo teško uz raspored kakav su imali cijelog jutra, koji je bio pretrpan jer je proveo popodne na
zapadu obilazeći rančeve. Odande su ga pozvali zbog hitnog slučaja kod Melinde kamo je odletio s
Bradyjem. Kad je Jade zatvarala, Adam ju je otpratio do auta, stojeći sav velik kao zaštitnik, brinući se
za to da izađe sigurno. »Imaš trening večeras«, Adam ju je podsjetio.
»Ipak?« upitala je Jade. »Ali zar Dell nije —«
»Ipak.«
Najprije je otišla kući i presvukla se. »Muškarci su glupi«, rekla je Beans.
»Mijau.«
Uzdahnula je. Što je očekivala? Da će Dell prestati biti Dell?
Da su u vezi?
Naravno da nisu u vezi. Savršeno je jasno rekla da odlazi, a on ionako ne petlja s vezama.
Što ju je pogodilo više nego što je trebalo. No, bez obzira na to, odvezla se k njegovoj kući zbog
zakazanog treninga samoobrane. Prišla je njegovim vratima i zagledala se neodlučno u tipkovnicu. Prešla
je rukom preko svoje odjeće. Vratila na mjesto pramen kose.
Zagrizla donju usnu.
Bila je nervozna, što nije bila od njihovog prvog treninga. Ali stvari su sada bile drugačije. Prvo,
spavali su zajedno. Prije je upotrijebiti šifru i ući u njegovu kuću bio... prijateljski potez, ne ljubavnički.
Bože, ne. Nikad mu prije u kuću nije došla ljubavnica.
A sada... sada uopće nije bila sigurna što su.
Vrata su se neočekivano otvorila, a ona je brzo zalijepila osmijeh na lice.
To je bio Adam. Odmaknuo se i pustio je da uđe.
»O«, rekla je iznenađeno. »Gdje je Dell?«
»Ja sam ti večeras zamjena.«
Ignorirala je žalac gubitka. »Trebao si mi reći. Ne moraš —«
»Želim«, rekao je. »I ne brini. Bolji sam od njega.«
Nasmiješila se misleći da će biti daleko lakše s Adamom nego s Dellom, no njezina se nervoza samo
pojačala kad su se spustili dolje u dvoranu.
Nakon napada, nije željela da je itko dira. Dell je probio tu barijeru, ali to je bio Dell.
Adam nije bio... Dell.
U redu, to nije imalo nikakvog smisla, ali sve što je znala je da je njezina stopala ne žele odvesti na
strunjaču.
Adam je stajao i istezao se dok je ona napravila veliku predstavu od spuštanja torbice i skidanja veste.
A zatim još jedna dugačka predstava dok je provjeravala jesu li joj obje tenisice čvrsto zavezane.
A zatim ih je zavezala još jednom.
Čovjek nikad ne može biti dovoljno oprezan...
»Jade.« Adamov glas uvijek je bio tih i odmjeren. Nikad nije tratio ni jednu riječ. Ako je Dell u
obitelji bio bezbrižan, opušten, Adam je njegova sušta suprotnost. Tih. Oprezan. Stoik. Njegova verzija
Connellyjevog Plana Samozaštite.
Uzdahnula je. »Da?«
Gledajući je postojanom strpljivošću pokazao je prema strunjači.
Zakoračila je na nju.
»Izgledaš kao da ideš na giljotinu«, rekao je zvučeći pomalo nasmijano.
»Ne, stvarno. Dobro sam. Stvarno.«
»Malo previše puta si rekla stvarno.«
Nacerila se, a on je odmahnuo glavom. »Kako bi bilo da radimo na nečem nefizičkom?«
Ispustila je dah koji nije znala da zadržava — »Kao?«
»Oružje.«
Nasmijala se, a napetost je malo popustila. »Oružje nije fizičko?«
»Ne kao borba prsa o prsa, ne. Ako imaš neko oružje, daleko je manja vjerojatnost da ćeš ikad biti
žrtva.«
»Nije mi ugodno nositi oružje«, rekla mu je.
»Ne moraš. Možeš imati nešto što se može upotrijebiti kao oružje, nešto jednostavno i brzo dostupno.
Uzmi svoju torbicu.«
Zgrabila ju je i priljubila uz grudi.
Malo se nasmiješio. »Ne brini se, nemam nikakvu želju češljati po tajanstvenim dubinama ženske
torbice. Brzo nešto izvuci iz nje, prvo što ti prsti dotaknu.«
Izvukla je malu bočicu laka za kosu.
»Savršeno. Ako te netko iznenadi na parkiralištu —«
Ustuknula je, a on je nastavio, sada nježnije. »Ako to netko učini, pošpricat ćeš ga ravno u lice.
Najbolje ako ga možeš ravno u oči.«
Zapravo je to jednom slučajno učinila sebi i vraški je boljelo. Ali... te davne noći, imala je i torbicu, a
lak joj ne bi pomogao. »Ako ima pištolj«, rekla je prisjećajući se drhtanja.
»Onda odugovlači dok ne povučeš potez. Zapravo je napadaču teško voditi računa o svemu; zadatak,
pištolj, talac. Kad makne pogled s tebe čak i na samo sekundu, zabij mu dno bočice u nos, grlo ili u
sljepoočicu. Što god je izloženo. Ako si već na tlu, udari stopalo ili koljeno. Međunožje, ako možeš
doseći. Udari žestoko i ne oklijevaj. Žene oklijevaju.«
 Kimnula je. »Bez oklijevanja. Shvatila.«
»Sad uzmi nešto drugo iz torbice.«
»Ne želiš da isprobam bočicu?« pitala je, iznenađena. »Dell me uvijek tjera da sve isprobam na
njemu.«
Zatresao je glavom i promrmljao nešto potiho kako mu je brat i mekušac i jadnik. »Dovraga ne, ne
želim da me probaš udariti u lice s tom bočicom. Izvuci nešto drugo iz torbice.«
Opet je gurnula glavu natrag i ovog puta ulovila kemijsku olovku. Slegnula je ramena ispričavajući se.
»Ne, to je dobro« rekao je. »Šiljasta je.«
Zagledala se u kemijsku. »Da. Pa?«
»Pa samo moraš zapamtiti da su šiljasti predmeti učinkovitiji na nečem mekanom. Kao što su grlo, oči,
trbuh, međunožje.«
Bilo joj je malo mučno pri pomisli da mora upotrijebiti kemijsku na muškarcu. »Vi frajeri ste tako
opsjednuti svojim... međunožjem.«
»Bez sumnje« rekao je, opet zvučeći veselo. »Ali moraš biti pažljiva. Ako koristiš nešto kao što je
kemijska da udariš u nešto tvrdo — na primjer, koljeno — vjerojatno će oružje koje si odabrala
jednostavno odskočiti i ne počiniti nikakvu ozbiljnu štetu, a time ćeš ga samo razljutiti. To neće biti
dobro.«
Kad je došao njen trenutak, nije učinila ništa kako bi se zaštitila. Bila je previše uplašena i zbog toga
ju je potajno bilo sram — dopustila si je da postane žrtva.
Adamov se izraz lica smekšao. »Samo zapamti, nešto tvrdo kao što je bočica ide u kost, šiljasto u
meko tkivo. To je vrlo jednostavno, Jade. Sljedeći put kad budeš išla od točke A do točke B, pobrini se
da u ruci imaš ključeve ili kemijsku olovku ili lak za kosu. Dovraga, može biti i staklenka s povrćem, nije
važno. Dok god razmišljaš unaprijed, ostaneš mirna, držiš glavu gore i oprezna si, više nikad nećeš biti
bespomoćna žrtva.«
Na više nikad podignula je glavu, no on je odlazio, prema hladnjaku da im uzme po bocu vode.
Zahvalna što ne navaljuje ni ne pita, dopustila mu je da je nagovori da pokušaju na strunjači. Prošli su
nekoliko drugih tehnika na kojima je Dell radio s njom, no prekinuli su jer su je smetale njezine vezice.
To jest, nije se bila spremna hrvati ni s kim drugim osim s Dellom. Radije nego da se suoči s tim,
izmislila je da je umorna, pa ju je Adam otpratio do auta.
»Dakle«, rekla je što je ležernije mogla, »Gdje je Dell večeras? Još uvijek na Melindinom ranču?« Jer
svi su znali što Melinda i Dell rade nakon dugačkog dana na ranču, a to nije uključivalo posao.
Licemjerko, rekla je sama sebi. On i ja imamo istu vezu. Ili su je imali, na jednu noć...
Adam je odmahnuo glavom.
»Je li to ne, ne želiš mi reći?« upitala je. »Ili ne, ne znaš?«
Zapravo joj je uputio jedan rijedak i pravi osmijeh. »Previše si pametna za njega, znaš?«
»Na spoju je«, rekla je ravnodušno, ne dajući se omesti, iako je zapravo imao prekrasan osmijeh.
»Slušaj, nisam siguran što se desilo između vas dvoje, ali —«
»Podsjetila sam ga na to da uskoro odlazim«, rekla je.
 »Ah«, rekao je Adam kimajući. »Dakle, to je dovoljno.«
»Za što?«
»Odlaziš«, rekao je, kao da je to najočitija stvar na svijetu. »Dell ne prihvaća odlaske. Barem ne više.
On odlazi prvi. Uvijek.«
 PETNAESTO POGLAVLJE
DELL JE već bio natrag u Sunshineu, sto šezdeset kilometara od Melindinog ranca. U pekari, da budemo
precizniji, i jeo je pola tuceta krafni jer po treći put zaredom nije ostao na spoju s Melindom.
Iako bi trebao zakazati spoj — sa psihijatrom.
Pitao se čemu Adam uči Jade u ovom trenutku. I ima li na licu onaj izraz silne koncentracije koji
poprimi kad joj pokazuje novi potez, onaj koji kaže da je gorljiva i ozbiljna i usredotočena na borbu.
Bože, kako voli taj izraz lica.
Adam se pojavio pored njega i spustio na drugi stolac kod Dellovog malog stola. »Ti si idiot.«
»O, hvala.«
Adam je pružio ruku i zdipio jednu staromodno krafnu s preljevom.
»Hej.«
Adam je odgrizao veliki komad i naslonio se. »Zar ne želiš znati zbog čega si jebeni idiot?«
»Ne.«
»Nije prošlo baš dobro s Jade večeras.«
Dell se uspravio. »Kako to misliš? Što se dogodilo?«
»Bila je nervozna jer se trebala hrvati sa mnom na strunjači.«
»To ti je rekla?«
»Ne, rekla mi je da je iscrpljena, pa smo morali stati.«
Dell je izdahnuo. »Ne shvaćam, išlo joj je tako dobro.«
»Da, a tu dolazi dio s jebenim idiotom. Nema problem kad je ti dodiruješ. Osjeća se sigurna s tobom.
Koji se vrag dešava s vas dvoje?«
»Ništa. Ona odlazi.«
»Da«, rekao je Adam. »To sam shvatio. Ali još nije otišla. Samo ćeš se povući iz njezinog života?«
»Koji dio o odlasku nisi razumio?« pitao je Dell.
»Da sam ja u pitanju, uzeo bi svaku sekundu koju imam.«
»Da, pa, uvijek sam bio pametniji od tebe.«
»Daj«, rekao je Adam tresući glavom. »Da je to bilo koja druga žena, ne bi te bilo briga što odlazi. Ne
bi bilo važno.«
»Radimo zajedno.«
Adam je odmahnuo rukom kao da je to trivijalno. »Znaš što hoću reći.«
»Ne baš.« Ali Dell je znao. Bože, znao je.
»Hoćeš li joj reći što osjećaš prema njoj prije nego ode, ili ćeš se ponijeti kao totalna tetkica u vezi
toga?«
Reći Jade da su se njegovi osjećaji prema njoj promijenili, produbili, činio se kao najgluplji od
najglupljih poteza koje je ikad napravio. Nije htio da ga Jade smatra svojim...
Što?
Kriste. »Moram ići.«
»Koji šok.«
»Što to znači?«
»Ti si jako pametan«, rekao je Adam kradući posljednju krafnu dok je ustajao. »Shvatit ćeš sam.«

Jade je otišla ravno u veterinarski centar umjesto kući. Bavila se nekim računovodstvenim izvješćima i
htjela ih je provjeriti.
Ili... si je htjela dati posla.
Deaktivirala je alarm, upalila svjetla i sjela za svoj stol, odmah se gubeći u udobnosti i stabilnosti
računovodstva. Za računovodstvo nije trebalo mnogo. Brojevi su se ili poklapali ili nisu, a predvidljivost
posla smirivala je sama po sebi.
Nakon sat vremena ožednjela je pa se uputila u prostoriju za osoblje uzeti bocu vode. Ušla je u sobu i
dok je pružala ruku kako bi pritisnula prekidač na zidu i upalila svjetlo, začula je to.
Glasan izdah.
Muški.
Panika. Zamahnula je rukom i, umjesto da je upalila svjetlo, udarila je u pult. Njezini su se prsti
omotali oko nečega i bez razmišljanja ispružila je to ispred sebe kao oružje kad se velika sjena uspravila
za stolom ispred nje.
»Jebote«, procijedila je.
»Jebote«, procijedio je netko drugi, a zatim ju je zaslijepio snop svjetla.
Jade je uzmaknula, izvan sobe, a zatim se okrenula i potrčala niz hodnik do recepcije gdje je zgrabila
dugme za alarm i pritisnula ga petsto puta za redom.
»Jade?«
Još je uvijek stiskala dugme kad je podignula pogled. Keith je stajao na vratima odjeven samo u svoju
dugu kosu koja je stajala uspravno na jednoj strani i par flanelskih bokserica na kojima je niz pisalo niz
šlic pisalo POPUŠI OVO. Bila je toliko šokirana da je samo stajala, a prsti su joj još uvijek bili na
dugmetu.
»Čovječe«, rekao je Keith trljajući rukama lice. »Usrao sam se od straha.«
Drhtavih koljena, Jade je utonula u stolac. »Što radiš ovdje?«
»Mom cimeru se večeras posrećilo pa me je natjerao da odem kako bi imao čitav stan za sebe.«
»Dakle spavaš ovdje?«
Prijekorno ju je pogledao. »Spavao sam. Isuse, ti si stvarno znatiželjna ženska. Što si htjela učiniti s
time?«
 Jade je spustila pogled i shvatila da čvrsto drži plastičnu vilicu. To je zgrabila s pulta. »Ja... mislila
sam te ubosti s time.«
»Čovječe.« Počešao se po prsima. »Moram pisat.« Nestao je straga.
Ulazna vrata su se naglo otvorila i unutra je upao Dell. Jade se zagledala u njega. Uzvratio joj je
pogled, a na licu su mu, dok joj je prilazio, bili briga i bijes i strah. »Jade.« Zvučao je prestravljeno dok
je pružao ruke prema njoj, vukao je iz stolca i čvrsto ih omotao oko nje. »Ti si stisnula alarm? Što se
dogodilo, jesi li ozlijeđena?«
»Ne, ja —«
Na vratima stražnje prostorije opet se začuo zvuk koraka i u istom trenu Dell je gurnuo Jade iza sebe.
U ruci je imao pištolj.
Pištolj.
Keith je opet bio na vratima, još uvijek u boksericama na kojima je pisalo POPUŠI OVO, i držao
otvoreni sok. Razrogačio je oči kad je ugledao Della kako stoji i drži pištolj. »Jebote«, ponovio je ono
što je rekao Jade, trznuo se i prolio sok niz gola prsa. »Sanjam li?«
»Došla sam na posao jer sam znala da neću moći spavati«, započela je Jade.
»Za razliku od nekih od nas«, promrmljao je Keith.
»I naišla sam na Keitha kako spava u stražnjoj prostoriji, ali prije nego što sam shvatila da je to on,
uključila sam alarm. Žao mi je, Dell.«
Opsovao je i zataknuo pištolj straga za pojas traperica. Zatim se okrenuo i čvrsto zagrlio Jade. »Ne
treba ti biti žao. Učinila si pravu stvar.«
»To je moja greška«, prošaptala je i pritisnula lice o njegove grudi. Njegove gole grudi jer je bio u
trapericama i raskopčanoj majici bez ičega ispod nje. Njegove tenisice bile su razvezane i činilo se da
nema čarape.
Bio je u krevetu.
Pod svojim obrazom osjećala je kako mu srce lupa snažno i brzo. Pitala se što je potrebna da uznemiri
hladnokrvnog dr. Della Connellyja.
Saznala je.
Ona.
Njezina sigurnost. »Imaš pištolj?«
»Dobijem obavijest u isto vrijeme kad i policija kad se alarm oglasi. Vidio sam tvoje auto na
parkiralištu. Pomislio sam —«
Pomislio je da je u opasnosti.
Još uvijek je grleći, Dell je spustio ruku u džep. »Moram nazvati i reći im da je lažna uzbuna —«
Prije nego što je uspio završiti rečenicu, nekoliko patrolnih automobila s blještavim svjetlima uletjelo
je na parkiralište.
»Čovječe«, rekao je Dell uz uzdah.
Sljedećeg jutra Jade je bila za svojim stolom i zurila u novine. Bile su tu dvije zanimljive priče. Prva je
bila na naslovnici. Ljudi koji su pljačkali veterinarske klinike u državi uhićeni su u Boiseu kad su
pokušali opljačkati hitnu službu bolnice za kućne ljubimce otvorenu dvadeset i četiri sata. Nitko nije bio
ozlijeđen.
Druga je priča bila na trećoj stranici.
Bivša zaručnica dr. Della Connellyja i njegova asistentica u Belle Havenu ulovila njihovog laboranta.
U činu. Spavanja.

Uzdahnuvši, Jade je bacila novine sa strane. Policija je imala puno razumijevanja u vezi nezgode. Keith
se prestao duriti. Dell se zakleo da se ne ljuti na nju, ali nešto se dogodilo.
On se povukao. Nije znala zašto.
Nakon jutarnjih vizita otišao je u kiruršku salu, a Jade je provela vrijeme slažući kartone i ažurirajući
inventar. Dell je otišao na nekoliko sati kako bi pregledao životinje u veterinarskoj klinici udaljenoj
otprilike sat vremena. Kada ju je nazvao od tamo u vezi nekih podataka koji su mu trebali, zvučao je
savršeno prijazno.
I savršeno ne sasvim svoj.
»Dell«, rekla mu je nakon što je rekla gdje da nađe podatke. »Jesi li dobro?«
»Naravno«, rekao je, a zatim zastao. »A ti?«
Neobična Čežnja ju je ispunila. Čežnja za njim, što je bilo uznemirujuće. Htjela je... pa, nije zapravo
znala.
A to je bio problem.
»Ja sam k’o breskvica«, rekla je, a kad je prekinuo vezu udarila se po čelu slušalicom, naglas se
koreći. »Breskvica? K’o breskvica si?«
»Mislim da s ananasom funkcionira bolje«, rekao je Adam prolazeći kroz recepciju. »Bodljikav je.«
Nacerio joj se, natjerao da se nasmije i zatrese glavom.
»Vrijedi dogovor za večeras?« pitao je.
Večeras je bio poker. Dell, Brady, Adam i Lilah pobožno su pristupali ovim okupljanjima dvaput
mjesečno. Dell bi ih ugostio kod sebe i oni su poker shvaćali vrlo ozbiljno. »Da«, rekla je. »Doći ću.«
Prije dva tjedna Jade je opelješila Adama. Želio je osvetu. »Večeras ću nekog razbiti.«
»Hmm«, rekla je. »Ponijet ću i bočicu laka za kosu, u slučaju da postane gadno.«
Posegnuo je u posudu s bombonima na pultu kojima je Jade podmićivala malu djecu da se lijepo
ponašaju. »Ne možeš me zaplašiti kao Della.«
Umirila se. »To činim, plašim ga?«
Adam joj je uputio pogled pun suosjećanja koji nije željela. »Jade —«
»Ne, zaboravi.« Ustala je i gurnula ga iz svog prostora. »U redu, van. Moram zatvoriti.«
Uspio je zgrabiti šaku slatkiša prije nego što ga je gurnula. Kad je ostala sama, pogledala je Gertie.
»Muškarci su naporni.«
 Gertie je nakrivila glavu u znak slaganja, ali se Jade tiho nasmijala. »Oh, koga ti pokušavaš zavarati?
Čim te pogleda, ostavit ćeš sve zbog njega. Priznaj, Gert. Ti si Dellova kuja.«
Gertie se nacerila i počela sliniti.
Jade je uzdahnula. I ona je bila Dellova kuja. Zatvorila je i stavila Beans u transporter, iznenađena kad
je opet zatekla Adama kod sebe. »Nisi me morao čekati. Ulovili su zlikovce.«
Slegnuo je ramenima. »Udovolji mi.« Zastao je. »A što se tiče Della. On —«
»Ne moraš mi ga objašnjavati.« Pokazala je na hrpu telefonskih poruka od danas, koje je već unijela u
tablicu i poslala na Dellov e-mail.
Adam je podignuo poruke i prolistao ih. »U redu, Tina mu je domaćica. Shelly je moja dobra
prijateljica. I mene je zvala jer je htjela znati što ćemo kupiti tajanstvenom muškarcu za rođendan sljedeći
mjesec. Rekao sam joj nogu u dupe. Amanda...« Podignuo je rame i zagledao se u tu poruku. »Okej, to je
novo«, priznao je trljajući si bradu. »I vjerojatno nije vrijedno pamćenja.«
»Jade je uzdahnula. »Ona je farmaceutska predstavnica.«
»A ti misliš da se sviđa Delhi?«
»Ne«, priznala je. »Odveo ju je na ručak prošli tjedan kad se dovezla iz Boisea i otada je nazvala
dvadeset puta, ali joj se nije javio.«
»A koliko je puta nazvala Melinda?«
»Četiri, dva puta je poklopila, što znam zahvaljujući čaroliji prikaza broja.«
Adam je samo odmahnuo glavom. »Kriste, vas ste dvoje baš par.«

* * *

Dell je sjedio u stolcu u svojoj blagovaonici dok je skupljao svoje karte. Izgubio je.
Od Jade.
Prikladno, pomislio je. S obzirom da ju je već izgubio — što je sinoć shvatio. Samo prije nekoliko
tjedana ono što se sinoć dogodilo u klinici bi je paraliziralo od straha i nesigurnosti. Ali samoobrana
kojoj ju je naučio je ojačala njezino samopouzdanje i dala joj vjere u sebe.
Sjajno odrađeno, Connelly. Bravo.
Jade se smiješila dok je skupljala sav sitniš i radila pažljive, savršene hrpe.
»Dakle, ostalo ti je koliko«, rekla je Lilah Jade. »Par tjedana?«
Jade nije podignula pogled sa svog plijena. »Otprilike.«
»Da bar ne ideš«, rekla je Lilah. »Nedostajat ćeš nam«
»Ti si jedina koja možeš obuzdati glupana«, rekao je Adam u znak slaganja.
»Glupan« nije progovorio, jer da to učini, bilo bi to da izgovori dvije riječi koje su mu zapinjale u
grlu toliko dugo da se gušio njima.
Nemoj ići.
»Ovo je uvijek bilo privremeno«, podsjetila ih je Jade nježno. »Ali i vi ćete meni nedostajati.«
 »I ti meni«, rekla je Lilah i čvrsto zagrlila Jade, čitavim tijelom, kako samo žene znaju. »Ostavljaš me
ovdje sa svim lim testosteronom, nije fer.«
»Dolazit ću u posjete«, rekla je Jade.
»Obećavaš?«
»Obećavam.«
Lilah je šmrcnula i kimnula i zatim se sabrala. Jade je učinila isto. I tek tako, bilo je gotovo i njih dvije
su se opet smiješile.
Ne i Dell. Nije se mogao nasmiješiti ni da mu je život ovisio o tome. Grlo ga je peklo. Prokleto peklo.
Lilah je ispunila tišinu govoreći o letu u Chicago kako bi posjetila Jade i išla u šoping, očijukajući sa
svojim budućim mužem, rugajući se Adamu što je izgubio, a tako je silno htio pobijediti.
Brady je samo sjedio, očito uživajući u Lilinim dosjetkama. Adam je bio tih, vjerojatno planirajući
kako će se osvetiti.
»Obožavam kako ih uvijek isprašiš«, rekla je Lilah Jade. »Obećaj mi da ćeš dolaziti na poker kad
odeš kući. Brady može doći po tebe helikopterom.«
Brady je kimnuo u znak slaganja, a Adam je rekao nešto kako će morati početi štedjeti za to jer ga
ubija, no Dell se nije mogao šaliti u vezi toga. Dovraga, jedva je disao.
A kako ona može, nije imao pojma.
Dva tjedna...
»Ja dijelim.« Jade je uzela karte, promiješala ih kao profesionalka. »Fivecard stud. Dvojke su
džokeri.« Podijelila je, a zatim pregledala svoje karte uz isti mali osmijeh kojim bi uvijek pogledala što
je dobila.
Imala je opako pokeraško lice.
A ako je jučer izgledala kao zločesta tajnica, večeras je izgledala kao ostvarenje sna svakog kockara.
Uska, svilena majica dugih rukava s jednako uskim prslukom koji se vezao po sredini u mašnu, točno
između njezinih grudi.
Htio je povući tu mašnu svojim zubima.
Traperice su joj bilo nisko rezane, a kad bi se nagnula naprijed pokupiti svoj plijen ili baciti karte,
majica bi joj se malo dignula i otkrila zanosan komad glatke, kremaste kože.
I minijaturni nagovještaj jednakih jamica iznad najboljeg dupeta kojeg je ikad vidio.
Kriste, ubijala ga je.
Izvukao je dvije karte i imao tri desetke i dvojku. Sve je uložio.
Brady je zatresao glavom i odustao. »Jadniče.«
Adam je izgledao kao da ga boli i isto odustao.
Lilah se nasmijala, ali je i ona odustala i pridružila se Adamu i Bradyju.
Jade je gurnula svoj novac na sredinu stola. Igrala je.
Dell joj je pogledao u oči i kao da je bilo samo njih dvoje — osim njihove publike, naravno. Tri
Bedaka, koji su ih gledali kao humorističnu seriju u udarnom vremenu.
 »Imaš li kakav adut?« upitala je Jade proučavajući mu lice.
»Malo je kasno to pitati«, rekao je. »Sve si uložila.«
»Na više načina«, promrmljala je. »Pokazat ćeš mi što imaš?«
Na više načina? Što to znači? Otkrio je svoje karte. »Tri iste.«
Jade je podignula obrve. »Lijepo«, rekla je, ali ga je zaustavila kad se nagnuo da pokupi novac.
»Ne tako brzo.« Spustila je svoje karte.
Full house.
Brady i Adam su se nacerili u tandemu. Lilah je razdragano likovala.
Jade se nasmiješila i gurnula plijen prema sebi. »Izgubio si, dr. Connelly. Sve.«
Da. Na taj se osjećaj već počeo previše navikavati.

Mnogo kasnije, Dell je bio sam na kauču. U raci mu je bio daljinski, a Gertie je najbolje što je mogla
oponašala malenog psića ostavljajući mu veliku količinu sline na bedru.
Na vratima se začulo kucanje.
Nisu ni Adam ni Brady. Otišli su prije sat vremena, a osim toga, obojica su imala ključeve i apsolutno
nikakvog obzira prema Dellovoj privatnosti. Jednostavno bi uletjeli.
Dell je bacio pogled na svoj sat. Dva sata ujutro. Mršteći se, gurnuo je Gertie sa sebe i uputio se
prema vratima gledajući usput kroz prozor dnevnog boravka.
Na prilazu je bio Jadein auto.
Koji vrag? I Gertie je virnula i zalajala, glasno i oduševljeno.
Ubrzavajući korak Dell je otvorio vrata i spustio ruku da zgrabi Gertien ovratnik prije nego što se
uspjela baciti na Jade.
»Gak«, rekla je Gertie sa stražnjim šapama na tlu, a prednjima u zraku dok ju je Dell zadržavao.
»Jesi li spavao?« upitala je Jade, a ruke su joj bile čvrsto sklopljene. Brzo je pogledala preko ramena
kao da je mračna noć uznemirava. »Sigurno si spavao, zar ne? Nema veze.« Počela se okretati, ali je Dell
slobodnom rukom ulovio još jednu ženku te večeri, primio Jade za stražnji dio jakne i okrenuo je prema
sebi. Budući da je bilo hladno, povukao je i ženu i psa unutra u kuću i zatvorio vrata.
Gertie je gurnula lice u Jadein dlan, veselo tražeći da je Jade pomazi, što je i učinila. Svi su se činili
zadovoljni tranutačnom zabavom, osobito Gert. Uskoro, pas se vratio natrag na svoje mjesto na kauču.
»Ja —« Jade je uzdahnula. »Žao mi je ako sam te probudila.«
»Nisam spavao. Samo sam sjedio i razmišljao o tome kako sam švorc.«
Nasmiješila se, a on je osjetio uobičajenu reakciju u svojim grudima. I južno. »Nije da se žalim«,
rekao je. »Ali zašto si se vratila?«
Oklijevala je. »Sjećaš se kako kad smo bili djeca i znao bi da je nešto zaista loša ideja, ali to si
svakako htio učiniti, čak i kad bi svi, od dadilje do najbolje prijateljice, rekli da je to glupo?«
Previše se selio da bi imao najboljeg prijatelja. Adam je odgovarao tom opisu, ali ako bi Dell išao
napraviti kakvu glupost, Adam bi najvjerojatnije bio vođa. »Nikad nisam imao dadilju.«
 Kimnula je uz malu grimasu. »To sam znala. Nisam mislila... Samo sam... glupost. Pokušavam ti reći
kakvu glupost želim napraviti.«
»Ono od čega bi te tvoja dadilja i najbolja prijateljica pokušale odgovoriti.«
»Da. Ali one nisu ovdje. A ti...« Zatresla je glavom i ušla u njegovu dnevnu sobu i pogledala okolo.
»Nešto si zaboravila?«
»Ne, samo sam se nadala da ću saznati što radiš u tajnosti, kad si sam.«
»Frajeri imaju... drugačije aktivnosti kad su sami nego žene. Bitno drugačije.«
Ona se nasmijala i spustila svoj kaput na njegov kauč. U redu, to znači da će ostati, barem nekoliko
minuta.
Ili možda ne.
Odavno je odustao od pokušaja da pogodi što misli. Presvukla se iz svoje odjeće iz kockarskih snova i
sad je bila u crnoj pripijenoj trenirci. Donji dio ocrtavao je njezino tijelo. Gornji dio s kapuljačom bio je
otkopčan taman do ispod grudi, a ispod je bila bijela čipkasta majica koja mu je zavrtjela glavom.
Ispreplela je prste i pogledala ga.
I on je pogledao nju.
Uz uzdah, utonula je u njegov kauč i potapšala mjesto pored sebe.
Pridružio joj se, pokušavajući ne primijetiti da miriše kao raj na zemlji ili da je uspio sjesti najbliže
što je mogao, a da zapravo ne sjedne na nju. Zbog čega nije bio nimalo bolji od svog prokletog psa.
»Nisi svoj«, rekla je nježno. »Znaš, otkad smo...«
Zapravo, da budemo precizni, to nije imalo nikakve veze s njihovom zajedničkom noći, a imalo je
veze s time što odlazi iz Sunshinea. Ali imao je taman dovoljno ponosa da zatvori usta.
Jedva.
Jer ako ih otvori, učinit će to. Reći će.
Nemoj ići.
Pa je umjesto toga učinio još nešto gluplje. Privukao ju je k sebi i poljubio je, jer se sjećao kako je
bilo dobro okusiti je, sjećao se tog nježnog, prokleto seksi zvuka kojeg je proizvodila kad bi svojim
jezikom dirao njezin. Sjećao se kako je bilo biti u njoj, kako je bila sva svileno meka i gola u njegovim
rukama.
Uzvratila mu je poljubac sve dok se nije ukrutio od gladi i potrebe, no čak je i on znao da sve to nije
samo fizički. U njemu je postojala duboka i nesavladiva čežnja koju je uspješno zakopao na dugo
vremena, no sada mu je bilo teško opet je ugušiti.
»Dell?«
Ne. Bez razgovora, jer je prokleto dobro znao da će reći pogrešnu stvar.
Preklinjati.
Jer Bože, stvarno? Kojeg je vraga on znao kako zadržati ženu u vlastitom životu? Ni izbliza dovoljno
da zadrži Jade sa sobom, to je bilo prokleto sigurno.
Što ga nije spriječilo da je ne gume na jastuke i prekrije njezino tijelo svojim i opet je poljubi.
 »Zar me nećeš pitati koju sam to glupost htjela učiniti?« prošaptala je.
»Molim te, Bože«, zadahtao je uz njezin vrat. »Reci da je to poševiti me.«
Zagrizla je svoju donju usnu i pukla od smijeha, svakako. »Dell.« Spustila je glavu na njegove grudi.
»Ti si za sve ovo kriv. Stalno razmišljam o našoj noći. Znam da je to bilo jednokratno, mora biti
jednokratno. Odlazim, a ti nisi za nešto više i..« Podignula je glavu i pogledala ga molećivo. »Možeš li
mi malo pomoći? Biti glas razuma?«
»Što očekuješ da kažem, nemoj me željeti? Šališ se?«
»Reci mi da je bilo loše«, rekla je. »Kao... jako loše. Toliko loše da to ne smijemo ponoviti jer je bilo
jako loše.«
Uzdahnuvši, otvorio je usta.
Kimnula je, željna čuti što ima za reći.
»Jade.«
»Reci to.«
»To je bio loše. Toliko loše da bismo to trebali ponoviti i učiti iz toga.«
Ukipila se, a zatim frknula. »Bravo, to znači biti jak.«
Znao je koliko i ona da se to ne bi trebalo dogoditi. To je bio preveliki rizik. Netko će biti povrijeđen.
Prekasno za to...
A ionako, nije je mogao pustiti. Zapravo, njegove ruke su je obujmile i držale. »Jade, kojeg ću vraga s
tobom?«
»Bojiš li se jednako kao i ja?«
»Prestravljen sam«, rekao je. »Zagrli me.«
Nasmijala se ali je učinila upravo to. »Znaš«, rekla je, a usta su joj bila uz njegovo uho. »Netko mi je
jednom rekao da je, kad sam u nekoj nesigurnoj situaciji, najbolja smirena asertivna dominacija.«
Prešao je prstom preko njezine brade i zataknuo joj pramen kose iza uha. »Želiš da smireno i asertivno
zadominiram nad tobom?«
Zadrhtala je i pogled joj se smračio. »Možda samo jednom...«
Kad je totalno poludio u sekundi, dignuo se s njom na rukama i uputio prema krevetu, morao se pitati
tko od njih zapravo ima kontrolu.
 ŠESNAESTO POGLAVLJE
SLJEDEĆEG JUTRA Jade je utonula za svoj radni stol i promatrala sat kad je široko zijevnula. Bilo je tek
osam sati.
Uspjela je prethodne noći odspavati možda tri minute, kao i Dell. Sigurno se vukao koliko i ona.
Kad je nosila današnji popis zadataka, dodala je, Naspavati se.
Dell je došao u radnim čizmama, nisko rezanim trapericama, majici s kapuljačom i otvorenoj perjanoj
jakni, izgledajući više kao holivudska verzija planinskog veterinara nego pravi veterinar.
Osim što su prljavština na čizmama i slama na ramenu i leđima bile stvarne, kao i sjene ispod njegovih
očiju.
Da, vukao se isto kao i ona. Samo što je on izgledao bolje dok je to činio.
Gurnuo je sunčane naočale na vrh glave i pogledao je. Obrazi su mu bili rumeni od hladnog zraka, a na
četvrtastoj bradi je imao jednodnevni izrast.
Jahao je. Vidjela ga je kroz prozor kako juri preko livade na Kiwijevim leđima, muškarac i konj,
prekrasni, na slabom suncu koje se pokušavalo probiti kroz maglu.
Pogledala je oko sebe tražeći nešto da joj odvrati pozornost, ali sve je bilo na mjestu. Njezine su
olovke bile savršeno poredane. Kartoni izvučeni. Peanut je bila na Jadeinom printeru. Beans se sklupčala
u Jadeinom krilu. Gertie joj je ležala pored stopala i gledala u nju s ljubavlju i obožavanjem.
Nitko od nje, barem jednom, nije trebao ništa.
»Nije te bilo kad sam ustao«, rekao je.
»Morala sam obaviti neke stvari«, rekla je. »Šef mi je jako zahtijevan. Ostavila sam ti poruku.«
»Da, zahvalila mi za proteklu noć.« Njegov je pogled bio prikovan uz njen. »Iskrala si se.«
»Ne budi smiješan«, rekla je.
»Iskrala si se.«
U redu, jest. Zadržala je dah i iskliznula iz njegovih toplih, snažnih ruku, zgrabila odjeću s njegovog
poda i obukla se na putu do vrata. »Dobro!« Ustala je i visoko dignula ruke. »Iskrala sam se. Želiš li mi
reći da ti se niti jedna žena dosad nikad nije iskrala?«
Izraz na njegovom licu odgovorio joj je na pitanje, pa se uz uzdah gađenja stala okretati, no on ju je
primio za ruke i podignuo tako da su se dodirivali nosovima.
Nije bila sigurna kamo ide s ovim, ali prema iskricama u njegovim očima nagađala je da se možda
radi o još malo, smirene asertivne dominacije...
Odjednom su se vrata otvorila i unutra su ušli Keith s Mikeom ravno iza njega. A zatim Adam. Sva
trojicu naglo su zastala i zagledala se u njih dvoje.
Dell je spustio Jade natrag i ona se odmaknula od njega pokušavajući se nasmiješiti. »Jutro«, rekla je i
okrenula se ka svom radnom mjestu. Sjetila je kako je Dell gleda odozgo, ali mu nije uzvratila pogled.
 »Je li sve u redu?« upitao je Mike.
»Da«, rekla je Jade i osjetila kako se Dell miče. Tiho je uzdahnula i gledala ga kako odlazi, a zatim se
okrenula i gotovo sudarila sa Adamom.
Uzeo je raspored kojeg mu je isprintala i proučio ga. »Bit će to dugačak dan«, rekao je.
Nije se šalio.
Za vrijeme ručka Jade je zaključala vrata nakon što su Dell i Adam otišli na svoje uobičajeno
pretrpavanje kolesterolom. Ogledala se po praznom prostoru i protrljati i tako ukloniti sličnu bol među
svojim grudima.
Nije uspjela.
Ona i Dell su razgovarali nekoliko puta od svoje... što je to bilo, svađa? Ne baš. Nije bilo podignutih
glasova, lupanja vratima, ni ljutnje ni durenja.
Ali stvari su bile čudne. Nije se nasmijao kad je Peanut objavila sobi punoj pacijenata da je ona
»zatreskana u doktora«.
Nije ju zezao kad mu ja donijela nalaze iz laboratorija da pogleda. Nije dopustio svojim očima da
postanu toplije kad bi je pogledao. Zapravo, nije je ni gledao.
Uz uzdah stavila je slušalice, uključila iPod i vratila se računovodstvu.
Njezina verzija opuštanja.
Sad kad je konačno unijela sve klijente, bio je čisti užitak svaki dan usklađivati brojeve, i s velikim je
zadovoljstvom promatrala kako joj izvješća promiču po ekranu.
Začula se Pink, prekrasno tihog, hrapavo promuklog rokenrol glasa. Jade je voljela Pink. Pink je
snažna. Nepobjediva. »Jebeno si savršen«, Jade je pjevala uz pjesmu i ustala kako bi stavila još papira u
printer. Jebeno savršen...
Dell. Dell je jebeno savršen.
Nije si mogla pomoći, pjesma je to zahtijevala. Već je stajala pa se njezino tijelo stalo kretati s
glazbom. Kriva je bila njezina učiteljica country plesa, koristila je ponekad ovu pjesmu, pristojnu verziju,
naravno. Jade se malo zanjihala, okrenula i — prokletstvo! — našla licem u lice s Dellom i Adamom.
Uz iznenađen jauk, izvukla je slušalice i potražila svoje dostojanstvo.
Nije ga bilo nigdje.
»Misliš da je pjevala tebi ili meni?« pitao je Dell Adama.
»Meni«, rekao je Adam. »Ti nisi ni izbliza jebeno savršen.«
O Bože. Jade je stavila ruke na svoje vrele obraze.
»Možda bi trebala pokušati s plesnom školom«, rekla je Bessie prolazeći sa svojom metlom.
»Ukočena si kao moja metla.«
»Idem u plesnu školu«, rekla je Jade.
»Trebala bi tražiti povrat novca.«
»Mislim da je plesala jako dobro«, rekao je Dell.
Jade bi mu uputila pogled koji govori umukni ili umri, ali bilo joj je previše neugodno da bi ikoga
pogledala ravno u oči.
»Mogla bih te naučiti koji pokret«, rekla je Bessie, postavila metlu nasred prostorije i malo zatresla
kukovima od čega su se neki dijelovi nje zaljuljali više nego neki drugi. Budući da je Bessie bila oko
stopedeset centimetara, i visoka i široka, gotovo se je udarila u oko, ali izgledala je zadovoljna sobom.
»Da«, rekla je. »Još uvijek to imam u sebi. Pokazala bih ti pokret koji me nikad nije iznevjerio, ali
posljednji put kad sam ga iskušala za g. Southwicka, istegnula sam nešto u stražnjici. Morala sam ići kod
doktora i sve.«
Dell se cerio.
Čak se i Adam smiješio.
Jade je utonula u svoj stolac i zabuljila se u telefon. Zašto nikad ne zvoni kad joj treba? Dala je sve od
sebe da izgleda zaposleno. Zaposleno dok je bila znojna i zadihana. Začula je korake kako se miču i
uzdahnula od olakšanja.
Ostavili su je samu.
»Sviđaju mi se tvoji pokreti«, začuo se Dellov tihi glas pored svog uha, zbog čega je poskočila. Stavio
je ruke na naslon za ruke njezinog stolca i okrenuo je prema sebi.
»Svi bi trebali plesati na pauzi za ručak.«
Pokušala ga je bijesno pogledati, ali on joj se nije smijao. Oči su mu bile tamne. I tople. »Ne ljuti se.
Vidjeti kako ti je ovdje ugodno je najseksi stvar koju sam ikad vidio.«
Gurnula ga je, ali kao da je pokušala pomaknuti zid od opeke. »Tebi je sve seksi.«
Odmahnuo je glavom. »Prilično sam siguran da si samo ti u pitanju.«
Oklijevala je. »Dell, je li sve u redu između nas?
»Misliš zbog jutros?«
»Da.«
»Ne znam. Zašto si tako otišla, kao da sam tvoja prljava mala tajna?«
U njegovom se glasu sad nešto začulo. Isti ton, ali u njemu je definitivno bilo nešto novo. Ljutnja,
shvatila je. Uvijek je pazio da svijetu pokaže samo opuštenost i ležernost bez obzira na okolnosti. Zbog
nekog ludog razloga, vidjeti tu dodatnu dubinu ju je jako uspješno smirilo.
Možda zato što je znala da, ako joj pokazuje svoje osjećaje, onda mu nešto znači. »Morala sam na
posao«, rekla je. »To je sve.«
»Ili...«
»Nema ‘ili’«, rekla je, ne zvučeći ni izbliza tako smireno kao on. Dobro je skrivala, ali bitno drugačije
od njega.
»Definitivno ima ‘ili’«, rekao je. »Nisi vjerovala sebi sa mnom.«
U redu, to je sad bilo naporno. Većinom zato što je bila istina. »Ostala sam čitavu noć. Vjerovala sam
ti dovoljno dok nismo potrošili, koliko, pola kutije kondoma?«
Kimnuo je prijazno, ali sad ga je znala. Nije osjećao ništa nalik tome. »Dakle, ovo je samo seks«,
rekao je.
Zagledala se u njega, nije mogla vjerovati da je ovo toliko izmaklo kontroli. »Je li to tebi ikad išta
drugo?«
Nastao je trenutak teške, neugodne tišine, a ona bi dala sve da povuče riječi, no Dell se neveselo
nasmijao. »Okej, da razjasnimo«, rekao je. »Ja sam kriv za to što si se ti išuljala na vrhovima prstiju
usred noći?«
»Bila je zora, Dell.«
»Jebote, Jade.« Naslonio je dlanove na oči. »Upomoć. Odustajem. Ne mogu više nagađati. Morat ćeš
mi jednostavno reći.«
»Reći ti što?« Znala je što, točno je znala što, ali je trebala kupiti koju sekundu. Ili hrpu sekunda.
Spustio je ruke pored tijela. »Kojeg vraga moram učiniti kako bi se ti osjećala sigurno sa mnom.«
»Ali osjećam se!«
»Možda tvoje tijelo.« Polagano je zatresao glavom. »Kad sam uronjen duboko u tebi i kad zadihana
govoriš moje ime čvrsto omotana oko mene... da, znaš da si sigurna sa mnom, tada, da ću te odvesti kuda
god želiš ići. Ali u bilo koje drugo vrijeme je kao da te mučim dok te tjeram da mi kažeš bilo što o sebi.«
Počela ju je obuzimati panika. »Poznaješ me.«
»Neke stvari, kao da dižeš nos na bilo koju brzu hranu — osim sladoleda. Gomilaš sladoled kao da ti
je droga. Voliš svoju odjeću, pa ipak ti ne smeta kad na njoj ima životinjske dlake. Moraš pažljivo
posložiti stvari jer zbog toga osjećaš da ih imaš pod kontrolom, pa ipak postoji jedno područje koje voliš
malo neuredno i neorganizirano.«
»Uh…«
»U krevetu«, rekao je otvoreno. »U krevetu ti ne smeta prepustiti kontrolu.«
Porumenjela je. »Vidiš? Poznaješ me.«
Već je odmahivao glavom. »To nije dovoljno.«
»Što bi uopće mogao željeti znati, a da misliš da ne znaš?« upitala je.
»Zašto si zaista ovdje. Kakav ti je život bio u Chicagu. Što se dogodilo da si otišla. Zašto si opet
ovdje polako živnula, pa ipak se vraćaš.«
Mala loptica napetosti u njezinim grudima, ona koja se tu nalazila otkad je spavala s njim, a zatim
učinila nešto još gore, počela se zaljubljivati u njega, narasla je i raširila se toliko da nije mogla disati.
»Kažeš to kao da si ti otvorena knjiga«, uspjela je reći.
Njegov pogled ni na tren nije napustio njezin. »Ja jesam otvorena knjiga, Jade. Za tebe. Možda sam
malo sporije shvaćam na području emocija, ali ti me možeš pitati što god hoćeš i odgovorit ću ti.«
Hoće li? Njegov je izraz lica bio usredotočen.
I bolno, iskreno otvoren.
Bio je ozbiljan. Mogla ga je pitati bilo što. Kao... zaljubljuje li se i on?
Osim...
Osim što nije bila spremna na odgovor.
»Samo što me ti ništa nećeš pitati, zar ne, Jade? Jer ti je ovako dobro, kako jest. I dovraga, zašto ne?
Ionako ja to uvijek radim, zar ne?«
 »Dell«, rekla je tiho, žaleći. Povrijedila ga je. Nije ni znala da može.
»Daj mi par minuta prije nego što Keith uvede pacijente«, rekao je i nestao u svom uredu.
Malo toga je moglo uzrujati Della. Zlostavljanje ili zanemarivanje bilo kakve vrste. Netko tko bi
zajebavao nekog do koga mu je stalo.
Ali žena? Neka žena ga jako dugo nije iznervirala, a možda ni nikad.
I zato je to što je osjećao prema Jade bilo teško. Čekao je da ona povuče sljedeći potez. Čekao je sad
već tjedan dana, a nije rado čekao. Zapravo, išlo mu je užasno, uglavnom zato što to nikad prije nije
radio.
Adam je smatrao da je idiot. Dell je bio sklon složiti se s njime.
Brady je smatrao da treba to presjeći i zaboraviti. Ipak ona odlazi.
Ali Dell se nije mogao predati, ne još. Želio je... Kriste. Želio je toliko da je boljelo.
Pa ipak je to trebao biti njezin potez...
Bio je to kraj vrlo dugačkog dana. Još uvijek u radnoj odjeći, stajao je pored prozora i gledao kako se
približava oluja — ni izbliza lijep pogled kao onaj koji bi vidio sa svog stola ako bi se nagnuo samo
toliko da ugleda Jade — ali definitivno sigurniji.
Osim toga, danas ju je dovoljno promatrao. Prije samo nekoliko minuta odjavljivala je Ashes, ženku
australskog plavog govedara, koja se uspjela nabosti na nisku granu u šumi. Grana je izazvala znatnu štetu
kod Ashes, zahtijevala je operaciju, drenažu i više pregleda. Nick, vlasnik Ashes, bio je građevinar bez
posla koji je vjerno plaćao gotovinom za svaki pregled. Stajao je ondje i pomno brojao novac u svom
novčaniku i sigurno nije imao dovoljno jer mu je Jade pokrila ruku, odmahnula glavom i poslala ga kući.
Kad je Nick otišao, ustala je i dodala tri dvadesetice u blagajnu.
Iz svoje torbice.
Iza sebe Dell je začuo zveckanje potpetica koje dolaze niz hodnik prema njemu. Jade, naravno. A s
obzirom na stav u svakom njezinom koraku, otkrila je što je napravio i išli su prema svojoj drugoj svađi
za tri, dva, jedan...
Ušla je u njegov ured i zastala, s rukama na bokovima, uputivši mu onaj pogleda kakav učiteljica uputi
zabludjelom učeniku od kojeg bi se uvijek uzbudio.
Nije govorila.
Poštivao je taktiku, ali nije bio raspoložen za to. Osim loga, malo toga je sad mogao učiniti da je
odobrovolji. A osim toga, ni ona se nije brinula da odobrovolji njega. »Ima problema?« upitao je
smireno.
»Znaš da ima.«
Noge su joj izgledale duge deset milja u suknji koju je danas nosila, a njezine slatke čizmice su mu
čitavog dana izazivale prljave misli. Zaista je volio gledati ono što je on počeo zvati Jadein show. Na
primjer, danas nakon što su je ulovili kako pleše — Bože, to mu je bilo fantastično — sjela je za svoj stol
i napravila onu svoju opsesivno — kompulzivnu stvar s olovkama, savršeno ih poredala i napravila
popise.
I odlazila je...
 Vodila je njegov ured, upravljala njegovim životom, za njega je sve... olakšala. Olakšala i poboljšala.
A zauzvrat, mislio je da joj nešto daje. Stabilnost. Utjehu. Sigurnost.
Kad je zamislio svoj svijet bez nje, nešto smiješno se dogodilo u njemu.
Smrznuo se.
Podignula je svoju plaću. »Ovo, Dell. Ovo je problem. Moja plaća. Nije točna.«
»Ne?«
»Znaš da nije.« Sjela je na njegov stol i zatim je nabola prstom i gurnula preko stola k njemu. »Čini se
da si mi dao povišicu.«
»Nezadovoljna si?«
»Dovraga, ne. Zaradila sam je. Ali dvostruko? Gotovo si mi udvostručio plaću?«
Danas je nosila sjajilo boje breskve, a on je nakratko pomislio da je povuče na svoje krilo i riješi ovu
potisnutu ljutnju među njima na drevni način neandertalaca stanovnika pećina.
Nije bio siguran zašto joj sad daje taj veliki poticaj. Izgledalo je kao očaj, posljednji pokušaj da vidi
hoće li ostati.
»Dell.«
»Obavljaš posao voditelja ureda i samostalnog knjigovođe«, rekao je. »Samo ti dajem novac koji ide
uz to. Dobivaš ono što je fer.«
»Ovo jedva da je fer.«
»Ne? U redu, koliko još misliš —«
»O, moj Bože, ti si najtvrdoglaviji, najkompliciraniji, najarogantniji čovjek na planetu!«
»Dakle, pretpostavljam da mi nećeš zahvaliti za povišicu tako da me iskoristiš?«
Udarila ga je straga po glavi s omotnicom. Pretpostavljajući da je fer uzvratiti, poslušao je poriv
pećinskog čovjeka i povukao je sebi u krilo. Stavio je jednu ruku na njezin potiljak, drugu na struk i
približio se, naslanjajući svoje čelo na njezino. »Dok nekom ne poteče krv ili do smrti?«
»Čini mi se kao da je krv već potekla.« Ali otopila se malo uz njega, njegova najdraža ledena
princeza, i jedan dugačak trenutak samo su jedno s drugog udisali zrak.
»Znam što radiš«, konačno je prošaptala.
»Znaš li?«
»Da.« Obujmila mu je lice. »Hipnotiziraš me potezom alfa psa, dodiruješ mi vrat i praviš se da me
pokušavaš povaliti samo da mi skreneš pozornost, ali zapravo činiš onu smirenu, asertivnu dominaciju.«
»Ne, dominacija bi bila da te skinem i ispružim po stolu tako da mogu —«
»Dell.« Odmahnula je glavom ali se odala kad je zagrizla donju usnu i bacila pogled na površinu
njegovog stola. »Ne mogu prihvatiti povišicu ni posao.«
»Već imaš posao, Jade.«
»Ali —«
»Odlaziš«, rekao je. »Da. Vjeruj mi, znam.«
 »Znaš li? Znaš li zaista? Zašto onda nisi objavio oglas za moju zamjenu? Mogla bih je obučiti.«
Jebote, kako je mrzio tu pomisao.
Uzdahnula je i spustila mu glavu na rame. Sad je Dell uzdahnuo i kliznuo rukom niz njezina leđa zbog
čistog zadovoljstva koje mu je pružalo dodirivati je. »Samo mi reci ovo. Zašto se vraćaš? Zbog dužnosti
ili zato što ti nedostaje tvoj život ondje?«
»Koja je razlika?«
»Ako ti nedostaje tvoj život, to je jedno. I dobar razlog da odeš. Reci mi da je to zato što ti nedostaje
život i maknut ću se i biti sretan zbog tebe.«
»A ako je dužnost?«
Polako je odmahnuo glavom.
»Ne vidim kako to može biti dovoljno dobar razlog da odustaneš od svog života.«
»A ja ne vidim kako bi to bila tvoja odluka«, rekao je muški glas s vrata.
Muškarac je imao tridesetak godina, vitak i mišićav, i odjeven kao da ide na ekskluzivan događaj. I
očito je bio poznat Jade jer je skočila s Dellovog krila iznenađeno uzdahnula.
»Ulazna vrata su bila otključana«, rekao je frajer. »Ali na recepciji nije bilo nikog pa sam...«
»Ti si... tu«, rekla je Jade i krenula u njegov zagrljaj.
Dell nije mogao vidjeti Jadeino lice, ali vidio je muškarčevo dok je snažno grlio Jade. Na licu mu se
vidio izraz olakšanja i ljubavi, njegove ruke čvrsto su držale njezinu vestu kao da je se ne može zasititi.
Činilo se da Jade radi isto pa je Dell ustao, sada se boreći se protiv potpuno drugačijeg poriva
neandertalaca stanovnika pećina.
Jade se konačno odmaknula iz toplog zagrljaja i snažno udarila muškarca u grudi. »Rekla sam ti da ne
dolaziš tu«, rekla je.
»I ja sam slušao. Godinu i pol dana.« Povukao je pramen Jadeine kose. »Sad me upoznaj s čovjekom
čije su ruke upravo bile na tebi i koji me gleda kao da bi me možda ubio.«
Jade je skrenula pogled natrag na Della, ne otkrivajući mnogo. »Dell, ovo je moj bratić dr. Sam
Bennett. Sam ovo je dr. Dell Connelly, moj... šef.«
Kad je malo zastala, Samova usta su se iskrivila u osmijeh. »Zanimljiva uredska pravila«, rekao je
direktno Dellu, hladnog pogleda za razliku od onog kojim je gledao Jade.
»Same«, upozorila ga je Jade i gurnula ga prema vratima i onda ga još jednom pogurnula. »Čekaj me
kod recepcije.« Opet ga je gurnula i kad je Sam otišao, okrenula se natrag Dellu. »Oprosti zbog toga.
Malo je zaštitnički nastrojen.«
Dell ju je samo pogledao, želeći da razgovara s njim bez da je on mora ispitivati, no to je bila Jade.
Kraljica Utvrde emocija.
»Vidimo se sutra«, rekla je. »U redu? Razgovarat ćemo o ovom«, pokazala je na svoju plaću — »još.«
»To mi nije prva stvar na popisu«, rekao je.
Njezin se pogled susreo s njegovim i nešto se dogodilo. Zrak se zgusnuo i obuzela ga je žestoka glad.
Njezin izraz lica odražavao je njegove osjećaje i to je bilo divno. »Sutra me nema tu«, podsjetio ju je.
»Letim na sjever na idućih nekoliko dana da pokrijem rančeve s kojima imam ugovor.«
 »Tako je.« Kimnula je. »Onda u ponedjeljak.« Krenula je iz sobe, ali je zastala i umjesto toga krenula
prema njemu. »Dell, ja —«
Nije imao pojma što je htjela reći. Nije ga bilo briga. U glavi mu je nastao kratki spoj i radije nego da
se vrati natrag za stol, pružio je ruke prema njoj.
Dočekala ga je na pola puta i gurnula mu ruke u kosu dok ju je privlačio prema sebi. Njihova usta
sudarila su se u žestokom, dubokom poljupcu. Bez imalo nježnosti, ni zrnca. Na njezinom mjestu bilo je
mnogo frustracije i agresije, što mu je odgovaralo sve dok se ona nije naglo odmaknula i, uz još jedan
pogled, napustila ga. Dell je rekao samom sebi da se navikne na to.
Ali počeo je misliti da se to neće dogoditi.
 SEDAMNAESTO POGLAVLJE
JADE JE Samu te večeri skuhala večeru. Čekala je dok druga čaša vina ne počne djelovati da mu postavi
pitanje. »Zašto si zapravo ovdje?«
Nasmiješio joj se, kao i uvijek potpuno opušten u vlastitoj koži. Što, s obzirom na to koliko je bio
zgodan, nije trebalo biti preteško. »Mislio sam da ti možda nedostajem«, rekao je.
»Teško, kad me zoveš svaki dan.«
»Svako drugi dan, najviše.«
Odmahnula je glavom i morala priznati da je lijepo vidjeti ga. »Znaš da se vraćam. Nisi se morao
pojaviti.«
»Sandy je srušila računalni sustav.«
»Doletio si čak do tu da mi to kažeš? Zar nisi prezaposlen? Zar ne moraš pregledavati pacijente? Tko
je glavni?«
»Vidiš? Trebaš nam.« Nasmiješio se. »Imao sam besplatne milje i slobodan dan.«
»Oboje znamo da je Sandy zapravo kvalificiranija od mene«, rekla je Jane. »Ona je ovlašteni
računovođa.« Sandy je unaprijeđena s pozicije voditelja klijenata na kojoj je radila honorarno jer joj se
sviđalo biti kod kuće s djecom.
Svi su bili zadovoljni s njezinim radom, iako se Jadeina obitelj žalila da ima osobnost olovke. »Nema
šanse da je srušila računalni sustav.«
»U redu, nije«, priznao je Sam. »Ali ostavila je mrlje od kave na tvom stolu. Tvoje su olovke
beskućnici. I ne koristi tablice. Žvrlja bilješke po ljepljivim papirićima i lijepi ih posvuda. Pada kiša
ljepljivih žutih papirića.«
Jade je otvorila usta, a zatim ih opet zatvorila. »Neki ljudi ne smatraju tablice jednako učinkovitima.«
Nastao je trenutak tišine pune nevjerice kod Sama kad je ovo rekla. »U redu, tko si ti i što si učinila s
mojom omiljenom rođakinjom?«
»Tvojom jedinom rođakinjom.«
»Jade.«
»Sam.«
»Želim reći da uopće nisi prokomentirala olovke. Olovke su, Jade, posvuda po tvom stolu svake noći.
Nema organizacije. A niti ne sprema podatke svaki dan, ona je —«
Jade je pokušala ignorirati olovke, ali trebala joj je sramotna količina truda. »Vraćam se, Sam. Do
prvog, kako sam ti i obećala.«
Utihnuo je na minutu, pogled mu je bio zamišljen dok se ogledao po njezinom potkrovlju. »Ali sretna
si ovdje.«
Zastala je. »Jesam.«
 »I izgledaš tako. Dobro izgledaš, Jade. Ne kao stara ti, ali drugačije dobro. Možda čak i bolje dobro.«
Nije znala što reći na to pa je uzela bocu vina i napunila obje čaše.
»Hoćeš li mi kad ispričati o njemu?« upitao je Sam tiho.
»Komu?«
Impresivno je zakolutao očima. »Frajeru koji je imao ruke posvuda po tebi.«
»On... ja...« Uzdahnula je i zatresla glavom. »Ne.« Dell je bio njezin, i možda je upropastila sve s njim
na više načina, ali ako ništa drugo, zauvijek će imati uspomenu na to kako joj je vratio njezin život.
»On ti nešto znači«, rekao je Sam.
Znači joj sve. »Kako znaš da nije samo neka divlja avantura?«
»Ti nisi za divlje avanture. Ti ne činiš ništa bez čitavog srca i duše.«
»Da, pa«, rekla je, »učini mi uslugu i nemoj to nikom reći.«
Suosjećanje i briga sada su preplavili njegove oči i otvorio je usta, no zaprijetila je prstom u
njegovom pravcu. »Nemoj to raditi. Nemoj se odjednom početi osjećati loše zato što si me gnjavio da se
vratim.«
»Ako sam gnjavio —«
»Ako?«
»U redu, kad sam gnjavio, bilo je to zato što sam mislio da si sama. Nisam želio da budeš sama.«
Uzdahnula je. »To je gotovo. Obavijestila sam vlasnika stana.«
»A svog šefa?«
»I svog šefa«, rekla je što je mogla ravnodušnije, zanemarujući malu bol u srcu pri pomisli da napušta
Della. »Ali ovo je uvijek bio privremeni posao. A agencija će mu naći zamjenu bez ikakvih problema.«
»Ali —«
»Ne. Nema ali. I nema preispitivanja ni žaljenja. Ako postoji jedna stvar koju sam naučila, to je da
ništa od toga nikom ne donosi dobro.«

U nedjelju Jade je odvela Sama na aerodrom i otišla na posao. To bi ponekad činila, otišla bi u ured i
odradila papirologiju ili čišćenje. Nije si mogla pomoći. Otišla je ravno do svog stola, izvukla popis
obaveza na poslu i bacila se na nj.
Jedna od stvari koju je htjela učiniti prije nego što napusti Sunshine bila je ažurirati Dellov računalni
sustav, tako da stvari glatko teku kada ode. Bio je savršen dan za to, pa je nazvala Della na mobitel samo
da bude sigurna da neće pokušavati pristupiti sustavu iz daljine.
Kad se javio, zvučao je zadihano i kao da se žuri, a zatim se sjetila: još je uvijek na sjeveru.
Melindin je rane na sjeveru.
»Connelly«, opet je rekao.
Sigurno nije vidio tko ga zove. Jade je zastala razmišljajući o svim razlozima zbog kojih bi mogao biti
zadihan i previše užurban da pogleda zaslon. Prva stvar na popisu bila je da je u Melindinom krevetu.
 U Melindi.
Bože. Vađenje korijena bez lijekova bilo bi bolje od ovog, a njezin palac je bio iznad tipke za kraj
razgovora.
»Halo?« Začulo se neko šuškanje, a zatim »Jade?«
Sjajno. Sad gleda tko zove.
»Jade, jesi li tu?«
»Da.« Lecnula se. »Slušaj, oprosti što prekidam. Zaboravi da sam zvala.« Prekinula je vezu i bacila
telefon u torbicu. Iz dubine stalo je vibrirati pa je zgrabila čitavu torbu i gurnula je u ladicu gdje ga više
nije mogla čuti.

Te noći Dell i Adam su boksali u Dellovoj dvorani u podrumu. Tukli su se uličnim stilom, bez pravila,
prljavo se boreći.
To je odgovaralo Dellovom raspoloženju. Nije ga bilo tri dana, brinuo se za svoje klijente po
rančevima i radio je non — stop. Ulazio je u helikopter s Bradyjem kad je Jade nazvala i zatim poklopila.
Bilo je nešto u njezinom glasu što mu se nije svidjelo, no ignorirala je njegove pozive koji su uslijedili.
Kad se vratio u Sunshine, nigdje ju nije mogao naći. Pokušao je u uredu, kod nje, kod Lile...
Konačno je ostavio poruku »Jade, nazovi me odmah«, iz puke frustracije.
Nije nazvala.
On i Adam bili su prilično izjednačeni sve dok zvuk mekih koraka koji su silazili niz stepenice nije
zadobio Dellovu pozornost. Okrenuo je glavu i vidio Jade kako dolazi u čupavoj vesti, prozirnoj kratkoj
suknji i onim njezinim čizmama koje bi mu uvijek uništile sav zdravi razum. Otvorio je usta kako bi je
pozdravio i našao se licem na strunjači. Kad je uspio udahnuti malo zraka u pluća, zakotrljao se na leđa.
Adama nije bilo.
Jade je bila na koljenima pored njega. Zapravo, bile su tamo dvije Jade.
Ne, tri. Dell je zatvorio oči. »Kamo je otišao?«
»Kući. Rekao je da te ne želi sramotiti kad se pokušaš osvetiti i kad te po drugi put prebije.«
Isuse. »Ubit ću ga kasnije.« Pažljivo se dignuo na koljena i onda ustao povlačeći je sa sobom. Nema
šanse da će pobjeći. »Hoćeš mi reći što je bilo ono ranije?«
»Ne. Želim da mi pokažeš taj potez. Taj s kojim te je Adam oborio.«
»Pa, ne bih baš rekao da me sredio. Ja —«
»Pokaži mi.«
»Grub je —«
»Pokaži mi.«
Pokazao joj je. Morao je to učiniti nekoliko puta, bio je to složen potez. Svaki put kad bi pala na
strunjaču ustajala je sporije. »Jade —«
»Opet.«
Odlučnost i borbenost izbijali su joj iz svake pore. Bez straha, bez oklijevanja, kao što ju je on sam
naučio. Pa proklet bio ako će joj on reći da je bilo dovoljno. Opet su ponovili.
I opet je pala na leđa. Ali ovog puta je ostala dolje, zatvorenih očiju blijeda i vlažnog lica.
Prokletstvo. Dell je opsovao i pao na koljena pored nje, stavivši ruke pored njezinih bokova. »Jade.
Jade, razgovaraj sa mnom, jesi li —«
S obje ruke snažno je gurnula, ravno u pregib njegovih laktova.
Uz iznenađen uzvik, njegove su se ruke srušile i on je pao preko nje. »Kriste, Jade. Žao mi je, ja —«
Podignula je koljeno. Ni žestoko ni dovoljno brzo da ga ozlijedi, ali samo zato što se suzdržavala.
Namjerno. Štiteći međunožje, pritisnuo ju je i držao ondje svojim tijelom i oprezno je promotrio. »Ljutiš
se na mene.«
»Pa, dajmo doktoru čistu peticu.«
Da, u pravu je. Trebalo mu je jako dugo. Polako, svjestan da bi ga apsolutno mogla lišiti muškosti ako
želi, odmaknuo se i sjeo. »Što sam učinio?«
»Dišeš, zar ne?«
Zastao je. »Radi li se o onom prije koji dan u centru? Jer ti si ta koja je rekla da je to samo seks«,
podsjetio ju je mračno.
Bijesno ga je pogledala.
Ne, nije to. Očito je samo on razmišljao o tome. Prilično jebeno jadno s obzirom da je samo seks
uvijek bilo njegovo pravilo.
»Ne radi se o nekidan.«
U glavi je premotao zadnjih nekoliko dana. Odletio je na sjever. Ubijao se od posla. Spavao u hotelu s
Bradyjem, što je razbjesnilo Melindu, ali nije htio biti s njom. Nije mogao objasniti zašto kad je pitala.
Dovraga, nije čak mogao objasniti ni samom sebi. Uvijek je bilo fantastično biti s Melindom. Zabavno.
Jednostavno. Bez obveza — što je preferirao kad je u pitanju seks.
Ali kad se nagnula prema njemu da ga poljubi, čeznuo je za drugim rukama i dodirom koji bi mu
uzbudili um jednako kao i tijelo. »Jade, morat ćeš mi dati nekakav trag.«
»U redu, ti si razmažen i egoist i naporan.« Šakama je udarala njegovu majicu. Pretpostavio je da će
ga odgurnuti, ali ga je povukla natrag na sebe. »Orgazmička svinjo.«
Počeo se gušiti. »Što —«
»Da. I ja te jako, jako, jako želim mrziti, ali ne mogu. Morat ću se pomiriti s jakom antipatijom.«
Odmahnuo je glavom pokušavajući osloboditi malo razuma, jer ili ga je Adam prebio više no što je
mislio, ili je ona totalno poludjela. »Priznajem optužbe da sam razmažen, egoist i naporan. Ali da se
vratimo na to s orgazmima —«
»Bože, ti si takav... frajeri To je sve što si čuo, je li? Orgazam? Dakle, upravo si spavao s Melindom i
još uvijek —«
»U redu, hej.« Odmahnuo je glavom i nasmijao se. Kad bolje razmisli, to je možda bila pogreška jer
se Jade ispod njega pretvorila u divlju mačku. Gotovo ju je ispustio jer su ona i to prokleto efikasno
koljeno gotovo sredili čitavu njegovu buduću liniju Connellyjevih. »Koji kurac, Jade.«
»Ti mi stalno govoriš da ciljam u međunožje. Nikad se nisam seksala bijesna, ali sad želim.«
 Zatresao je glavom, pokušavajući se usredotočiti i obuzdati je u isto vrijeme. Nije bilo jednostavno.
Dobro je znati da ju je uspješno podučio kako se boriti. Možda bi se time i ponosio osim što je imao puno
posla dok se pokušavao zaštiti i pri tome ne ozlijediti nju. Gurnuo je nogu među njezine, a ona je uzvratila
omotavajući jednu svoju oko njegovog struka da ga pokuša okrenuti. Osjećao je svaki centimetar nje uza
se. Da nije bio toliko zbunjen, bio bi jako uzbuđen.
Ne, zaboravi to. Čak i uz zbunjenost, bio je jako uzbuđen. »Misliš da sam spavao s Melindom...«
»Nije me briga.« Disala je teško, još se uvijek borila pod njim. »Ne petljaš s vezama, pa zašto bi me
trebalo biti briga?« Uštipnula mu je bradu zubima, vrelog pogleda i očito bijesna, što mu je zbog nekog
bolesnog razloga potpuno odgovaralo. »Jade.«
»Ne pričaj. Nema priče za vrijeme bijesnog seksa.«
Točno. Jer bijesan ili ne, ovo je samo seks. Ali tada mu je stisnula dupe u isto vrijeme kad mu je
zagrizla donju usnu i njegov je penis zaobišao mozak i trenutačno postao tvrd kao stijena. »Jade, sav sam
znojan.«
»I za to me baš briga.«
Osjećao se kao da ga je netko udario toljagom po glavi. Sve u vezi nje govorilo je Bijesna, ali
napaljena ženka i dok je zurio u nju, odjednom i sam toliko uzbuđen da je jedva disao, povukla ga je dolje
k sebi i poljubila ga, gaseći ostatak njegovih funkcionalnih moždanih stanica.
 OSAMNAESTO POGLAVLJE
JADE NIJE došla ovdje zbog toga, zbog Dellovih nevjerojatnih usta na svojima, njegovih ruku na svom
tijelu, grube jeke vrlo seksi, vrlo uzbuđenog muškarca dok ju je pokušavao živu pojesti.
Oh, čekaj. Totalno jest.
Možda nakon tri dugačka dana razmišljanja o onome što su rekli, uz mjesece i mjesece nijekanja svojih
osjećaja prema njemu, čitavo vrijeme pretvarajući se da se ono što se događa između njih zapravo ne
događa, njezino je tijelo preuzelo njezin mozak.
Pa, iako je ona bila ta koja je započela poljubac, Dell je definitivno preuzeo inicijativu i zarobio joj
usne u dugačkom, dubokom senzualnom poljupcu koji joj je otopio sve kosti. Još je uvijek bila na leđima
na strunjači, a on ju je držao kad je začula sebe kako stenje. Poravnao je ruke, odmaknuo se centimetar i
zagledao u nju.
Nije bila sigurna što traži, ali je očito to pronašao u njezinom izrazu lica jer ju je opet stao ljubiti.
Vreli poljupci otvorenim ustima duž brade do vrata.
Opet je zastenjala i čvršće ga stisnula, pomičući glavu ustranu kako bi mu pružila bolji pristup, što je i
napravio, grickajući joj dno vrata prije nego što je usisao kožu u svoja usta. Bilo je kao da je povukao
uže protkano kroz samo njezino središte pa su se njezini bokovi sudarili s njegovima.
»Ne ovdje«, rekao je, grubog glasa, a njegova usta nisu nikako stala u svojoj potrazi i sada su se
kretala uz njezinu ključnu kost. »Ne na strunjačama. Moram pod tuš i polako ćemo. Ne ovdje«, ponovio
je.
»Ovdje.« Njezini su prsti kliznuli u njegovu kosu kako bi mu okrenula lice natrag prema svome. »Sad.
Odmah, ti... ti —«
»Orgazmička svinjo?« sugerirao je.
»Zašto još uvijek govoriš?« upitala je povlačeći mu majicu. Čula je potrebu u svom glasu i nije je bilo
briga, nije joj bilo stalo do bilo čega drugog osim da uđe u nju.
Proizveo je zvuk duboko u svom grlu i podignuo se na koljena da povuče majicu preko glave, pa ju je
bacio ustranu.
Bože, kako ima lijepo tijelo. Dok mu se divila, gurnuo joj je suknju prema gore.
»Moje čizme«, rekla je.
»Čizme ostaju.« Još uvijek na koljenima, potegnuo je bretelice njezinog grudnjaka do laktova i gledao
kako joj grudi izviruju na vrhu. »Ti si najljepše što sam ikad vidio«, promuklo je promrmljao, gledajući
je čitavu, od razbarušene kose do stopala u čizmama.
Te je riječi nisu trebale dirnuti. To nije bilo ništa drugo do uzajamno zadovoljavanje potreba. Nije
bilo zasnovano na emocijama. Zasnovano na potrebi. Ali je zadrhtala od želje. »Zašto još uvijek
govoriš?«
»Mogu raditi više stvari u isto vrijeme.« Prstom je prešao preko njezinih čipkanih gaćica. »Tako
zahtjevna izvana, tako čvrsta.« Kliznuo je prstom ispod čipke, nepogrešivo pronalazeći točno mjesto da
se ona počne uvijati pod njim. »Tako mekana i kremasta iznutra.«
Proizvela je zvuk koji je otkrio njezin očaj, a on je podignuo svoje strastvene oči od onog što je radio
kako bi je pogledao. »Budi sigurna, Jade. Jer jednom kad se ukrcamo u ovaj vlak, idemo do kraja.«
»Izgledam li kao da nisam sigurna?«
»Jebote, ne. Izgledaš spremna za mene. Izgledaš prekrasno.« Nagnuvši se nad njom, poljubio ju je
snažno i duboko, zatim se odmaknuo da je pogleda ispruženu pod njim, a zatim je pun poštovanja opsovao
ispod glasa. Tijelo mu je posvuda bilo čvrsto i željela ga je. Umorna od razmišljanja, ukopala je stopala
na pod, savila koljena i besramno se trljajući o njega natjerala ga da zastenje.
Dobro. Dižući se, lickala ga je preko prsa, jezikom okrznula bradavicu i uputila se nizbrdo, grickajući
njegove trbušne mišiće. Sviđalo joj se kako neravnomjerno diše, povukla je uzicu njegovih hlačica i
gurnula ruku unutra.
Nije morala posegnuti jako daleko da omota prste oko njegove svilene tvrde dužine.
Zastenjao je, a ona je promatrala kako se mišići na njegovom trbuhu stežu kad ga je čvršće stisnula i
pomilovala. Zatim je povukla hlačice na njegova bedra i približila se kako bi ga provocirala svojim
jezikom.
»O, Kriste«, uzdahnuo je. »To je dobro.« Njegove ruke su otišle u njezinu kosu i čvrsto je stisnule na
tren, a glava mu je pala natrag na ramena.
A zatim se oslobodio.
U jednom glatkom pokretu, gipko je ustao i podignuo u svoje ruke.
Omotala je noge oko njegova struka i podignula glavu da je poljubi. Držeći je u naručju, s jednom
rukama na njezinoj guzi, a s drugom još uvijek u njezinoj kosi, počeo se kretati.
Uz podrumske stepenice.
Kroz kuhinju.
Uz još jedno stepenište.
U mračnu sobu i onda...
Kupaonica.
»Kondomi«, rekao je i spustio je na pult. Otvorio je ladicu, a zatim još jednu, psujući dok je kopao po
njima.
»Zašto ti nisu pored kreveta?«
Pogledao ju je. »Rekao sam ti, ne dovodim žene ovdje. I kad već opet razgovaramo, nisam spavao s
Melindom. Nisam mjesecima. Nisam spavao ni s kim osim s tobom. Pa dakle, ako je itko orgazmička
svinja, to si ti. Ako gledaš po čistom omjeru, u svakom slučaju...«
Zagledala su njegova široka leđa dok je tražio po posljednjoj ladici, grubo psujući dok ju je praznio
na pult. Češalj, dezodorans, nova pasta za zube...
Kutija kondoma, neotvorena.
»Hvala Kristu«, rekao je strasno i rastrgao kutiju. Ugrabio je jedan i okrenuo se prema njoj pružajući
ruke kao da je želi opet podignuti, vjerojatno kako bi je odveo u svoj krevet.
Nije to htjela. To bi bilo osobno. To bi bilo voditi ljubav, a ona je došla zbog seksa.
 Bijesnog seksa. Jer je bila toliko ljuta. Ili povrijeđena. Zapravo je to bila neka užasna kombinacija, ali
on ju bi je stalno smirio i bez truda. Prokletstvo. Prokletstvo, kako je ona uz njega mogla ostati bijesna? A
morala je ostati bijesna, jako joj je to trebalo jer uz bijesan seks ovo nije mogla zamijeniti ni sa čim
drugim. Ili se barem tako nadala. Pa mu je ukrala kondom. Sada su mu ruke bile slobodne pa ih je koristio
na njoj, klizeći njima uz trup do njezinih grudi. Njezine su bradavice još uvijek virile iz push up
grudnjaka, a on se sagnuo i poljubio je u desnu bradavicu, zatim ju je uvukao u usta i cuclao sve dok se
nije čvrsto primila uz njega.
Poljupcima je našao put do druge dojke.
Glava joj je pala unatrag uz zrcalo, a tijelo joj je žamorilo od potrebe. »Dell«, rekla je, a čizme su joj
udarale uz ormarić pod njima.
Prošao je rukom niz nogu do gležnja i podignuo je tako da je dno čizme bilo na pultu, efikasno je
otvarajući njegovom pogledu.
Odmaknuo se, s užitkom se zagledao i opet zastenjao, a zatim ju je zgrabio za bokove i zanjihao se
prema njoj. Kad je čuo njezin jecaj pun potrebe, prešao je rukom preko njezinog trbuha i zatim ispod
gaćica, vješto je milujući žuljevitom jagodicom svojih prstiju prije nego što je gurnuo jednog u nju.
Začula je svoj jecaj, a zatim se ugrizla za usnu.
»Ne«, rekao je. »Želim te čuti.« Odmaknuo je čipku ustranu kako bi mogao promatrati dok je
provocirao klizave nabore sve dok se nije stala uvijati i opet zajecala.
»Da«, rekao je. »Tako. Još, Jade.«
»Unutra«, dahnula je. Ovo joj nije bilo nalik. Ona ne sjedi gola u čizmama na pultovima s raširenim
nogama, ne zahtijeva seks, ne govori prostote, ali se nije mogla zaustaviti. Ne s Dellom. »Trebam te u
sebi«, rekla je. »Trebam te u sebi odmah.«
Ali još nije bio gotov s njom jer je najprije produžio bolnu torturu sve dok joj se nožni prsti nisu
skvrčili, sve dok razne senzacije nisu prostrujale kroz njezino vrelo, teško tijelo, sve dok se nije našla na
korak do eksplozije. Zatim je zamijenio svoje prste s vrlo impresivnom erekcijom i ušao u njezino tijelo,
centimetar po slastan centimetar. Kad se konačno počeo kretati, predala se užitku.
Bože, koji užitak. »Molim te.«
»Bilo što, Jade. Što god želiš.«
»Tebe.« Samo je to uspjela reći dok je mijenjao kut svog ulaska, tjerajući je da počne uzdisati i primi
se za njega. »Samo tebe.«
Počeo se kretati, jednom rukom čvrsto i je držeći za guzu, a drugu je gurnuo između njih i palcem fino
pritisnuo njezino natečeno meso.
To ju je brzo uputilo preko ruba dok je izvikivala njegovo ime, jedva svjesna činjenice da ju je i on
slijedio, držeći je čvrsto svojim velikim rukama dok je svršavao, stišćući svoje bokove uz njezine kako
bi uživao u svakom trenutku zadovoljstva.
Kad je došla k sebi, shvatila je da je čvrsto u njegovom zagrljaju, glave naslonjene na njegov vrat.
Mirisao joj je kosu, a disanje mu je bilo isprekidano kao i njezino. »Jesi dobro?« prošaptao je.
Još uvijek nije mogla govoriti, pa je kimnula. No u glavi joj se vrtjelo. Jer to? To je bilo puno više od
bijesnog seksa. »Treba mi malo prostora.«
 »Zašto?«
»Jer se još uvijek ljutim na tebe.«
»Još se uvijek ljutiš na mene?« ponovio je, očito zbunjen.
Uzdahnula je. »Nisi spavao s Melindom«, objasnila je.
Dell je podignuo glavu i trepnuo jednom, sporo kao sova. »Dakle, bila si ljuta kad si mislila da sam
spavao s Melindom, a sad se ljutiš zato što... nisam?«
Skočila je s pulta. »Moram ići.« Popravila je grudnjak i gaćice i pogledom potražila odjeću,
prisjetivši se da ju je ostavila u podrumu.
Sjajno.
»Jade.« Blokirao joj je izlaz. »Kojeg vraga radimo? Reci mi što se događa.«
Da prizna da je učinila ono neoprostivo i zaljubila se u njega? Ne, hvala. »Makni se, molim te.«
»Ne.«
Dobro. Neće ovo pustiti pa je u glavi tražila uvjerljivu laž. »Htjela sam ti predati poruke.«
Pogledao ju je. »Pokušaj opet, lijevo oko ti se trza.«
»Pa?«
»Uvijek se trza kad lažeš.«
Prokletstvo. Stavila je prst na oko.
»Jade.«
Uzdahnula je. »Već znaš.«
»Svakako mi reci.«
»Dobro, ali nije lijepo. Mislila sam da se seksaš s Melindom. I... poprimila sam smiješnu, ružnu
nijansu zelene.«
Podignuo je obrve.
Dignula je ruke u zrak. »Iako sam si rekla da je to super, da možeš činiti što želiš, stalno sam to
zamišljala...« Zatvorila je oči. »I postala sam... ne znam.«
»Zelena.«
»Da.« Prekrila je lice. »Možda.«
Spustio joj je ruke. »Zeleno ti dobro pristaje.«
U užasno zbunjujućoj kombinaciji nervoze i smijeha, Jade je izašla iz kupaonice, proklinjući se što
mora proći kroz čitavu njegovu kuću da ode po odjeću. Nije mogla dovoljno brzo pronaći svoju majicu,
pa je zgrabila njegovu.
»Ne moraš ići«, rekao je dok je opet navlačila svoju suknju.
»Da, moram.«
Jer je postajalo sve teže i teže sačuvati svoje srce od njega. Zapravo, ako nastavi s ovim, znala je da
uopće neće moći to učiniti.
»Jade.«
 Stisnutog grla, očiju koje su gorjele, okrenula se i zatim tiho uzdahnula kad joj je obujmio lice i
poljubio je. Da ju je ljubio dugo i snažno, možda bi mu mogla odoljeti, ali bio je daleko podmukliji od
toga. Njegova su usta bila razorno nježna. Mekana. Sladak poljubac za laku noć.
Ali ne i za zbogom.
O, dovraga, pomislila je kad se odmaknuo i otpratio je do njezinog auta. Dovraga. U velikoj je nevolji.

Sljedećeg dana Jade je ustala prije zore. Zapravo, preciznije, bilo je četiri i trideset ujutro. To nije bilo
doba koje je često vidjela i zijevnula je više od jedanput za vrijeme vožnje.
Pogledala je kalendar i rekla samoj sebi da samo zadovoljava svoju znatiželju, ali znala je da je više
od toga.
Mnogo više.
Skrenula je u Dellovu ulicu manje od sedam sati nakon što je otišla i vidjela da mu je kamionet još
uvijek ondje. Vidjela je da nije zaključan, pa je uzdahnula od olakšanja i ušla unutra da pričeka. Deset
minuta kasnije otvorila su se njegova vrata. Još je uvijek bio mrak, ali vidjela je njegov obris kad se
uputio prema svom kamionetu noseći nešto što je izgledalo kao vrećice za kupnju i njegova liječnička
torba.
Zastao je, valjda kad je ugledao njezin auto. Zatim se okrenuo prema svom kamionetu. Mahnula mu je.
Hodao je kroz mračno, maglovito, ledeno jutro, gurnuo stvari iza svog sjedala i smjestio se iza
upravljača. »Nisi htjela ostati sinoć, pa što je sad ovo?«
»Rekao si da te mogu pitati bilo što, da si kao otvorena knjiga.«
»Da«, rekao je s velikom dozom opreza.
»Kamo ideš?«
Zastao je. »Ako pitaš, sigurno već znaš.«
»Sve što znam je da svakog ponedjeljka počinješ oko pola sata kasnije. I sve dok se nisam dočepala
tvog laptopa, nisam imala pojma zašto. Ali ideš nekamo i nekom pružaš svoje usluge, hrpi ljudi, koji ti
očito jako puno znače. Pretpostavila sam da nije baš blizu ili bi inače došli u Belle Haven. Pa sam stigla
jako rano, za svaki slučaj.«
»Jade, zašto ti je to bitno?«
Jer si ti bitan... »Rekao si da me želiš upoznati. Možda i ja osjećam isto.«
Gledao ju je jedan dugačak trenutak, a zatim je odmahnuo glavom i upalio kamionet.
Vozili su se oko sat vremena ravno usred ničega prije nego što je Dell skrenuo kod nekog nevidljive
oznake, jer Jade uopće nije vidjela nikakav znak. Pa čak ni cestu. Prebacio se na pogon na sva četiri
kotača i nastavio voziti.
»Postaješ nervozna?« upitao je kad je nervozno dodirnula ploču s instrumentima dok su prelazili preko
osobito nezgodne brazde.
»Sinulo mi je da bi ovo bilo sjajno mjesto da se riješiš mog trupla.« Sljedeća brazda gotovo joj je
izbila zube iz glave. »Vjerojatno bih trebala prestati gledati Zločinačke umove prije spavanja, u svakom
vidim serijskog ubojicu.«
 »Znam nešto drugo što bi mogla raditi prije spavanja...«
Da, da.
Nasmiješio joj se dok se rađala zora. »Znaš, ti si uskočila u moj kamionet. Nisam te prisilio.«
»Moja pogreška.«
Nakon još deset minuta počeli su prolaziti pored nekih znakova civilizacije. Kamp-kućice i prikolice,
jedna oronulija od druge. Parkirao je ispred prikolice s prečkama na prozorima i okrenuo se k njoj, bez
smiješka. »Možeš pričekati ovdje ako želiš.«
»Hoćeš li mi reći o čemu se ovdje radi?«
»Rekao sam ti. Radim pro bono za ljude koji si ne mogu priuštiti brigu za ljubimce.«
Znala je da ima još nešto, to je bilo u svakoj liniji njegovog tijela, ali nije rekao više ništa, samo je
uzeo svoju crnu torbu i izašao. Pričekao ju je, pa su zajedno ušli u prikolicu.
Bio je to taj kratak trenutak vremena između mraka i zore. Purpurno i ružičasto svjetlo lebdjelo je u
zraku, letimično, zbog niske magle.
Vrata prikolice su se otvorila prije nego što je Dell stigao pokucati i otkrila ženu u pedesetima. Imala
je tamnu put, tamne oči i tamnu kosu prošaranu srebrom. Pogledala je Della, zatim i Jade i nabrala obrvu.
Taj pokret, tako suptilno, gotovo cinično iznenađenje, bio je Jade odmah tako poznat da je gotovo
uzdahnula.
Ta je žena očito bila u rodu s Dellom.
Odmaknula se i pustila ih da uđu bez riječi.
Dell je stavio ruku na dno Jadeinih leđa i pogurao je da uđe u prikolicu. Nije je predstavio ženi.
Zapravo, gotovo je ignorirao obje i prošao kroz malu dnevnu sobu.
Ondje, poredano na klupi, sjedilo je maleno mnoštvo, a svaka je osoba imala životinju.
Dell je sjeo za obližnji stol, otvorio torbu i izvukao laptop. Njega je gurnuo Jade. Očito će biti
korisna.
Prvog pacijenta držala je desetogodišnja djevojčica s kosom crnom kao ugljen i očima iste boje. U
njezinim rukama bila je mršava, koščata mačka, a obje su izgledale prestrašeno.
Žena koja je otvorila vrata nasmiješila se maloj djevojčici i ohrabrujuće kimnula.
Djevojčica se približila.
»Bok, Lakota«, rekao je Dell. »Kako je Duncan?«
Lakota nije govorila, samo je kimnula. Dell je nježno uzeo Duncana od nje i pregledao ga.
»Astmatičan je«, rekao je Dell tihim glasom Jade, dajući joj znak da mora raditi bilješke. »Lakota ga je
pronašla prije nekoliko mjeseci. Zabilježi da još nije dobio na težini. Otkucaji srca, jedan osamdeset;
disanje, četrdeset i osam udisaja u minuti. Nema šuma na srcu, a na opip abdomen mu je normalan, no
dehidriran je.« Pogledao je Lakotu. »Mora piti više vode. Moraš se pobrinuti da je uvijek ima. Daješ li
mu lijekove?«
Kad je Lakota kimnula, Dell je pročeprkao po torbi i izvukao malu bočicu s lijekovima. »Ovo će mu
trebati do sljedećeg puta.«
»Dell«, rekla je Jade tiho. Ne može maloljetnicima tako dijeliti lijekove, on...
 Opet je starija žena stupila naprijed i stavila ruke na ramena djevojčice. A tada je Jade ugledala još
jednu sličnost — bile su majka i kći. Jade je opet sjela, bilo joj je žao što je progovorila, a još više žao
što je posumnjala u njega. Nagnula se nad laptopom i vratila bilješkama.
Dva sata kasnije, Dell je ispratio i zadnje ljude koji su čekali i gurnuo instrumente nazad u svoju crnu
torbu.
Jade je poklopila laptop i ustala. Dok su hodali natrag do kamioneta, Dell je zatresao glavom. »Ne
mogu vjerovati da si upotrijebila vlastiti trik na meni.«
Jest. Totalno jest. »Žao mi je.«
Odmahnuo je glavom. »Neka ti ne bude. Dao bih ovim ljudima što god im treba, zakonito ili ne.«
Zagledala se u njega. Bio je sasvim ozbiljan. Prije nego što ga je stigla upitati zašto, vrata prikolice
otvorila su se iz njih.
Žena, za koju je Jade sada znala da se zove Nila, je izašla.
Nilin pogled se susreo s Jadeinim. »Hvala ti«, rekla je.
Jade je zastala, iznenađena. Pogledala je Della, koji je još uvijek hodao. Nije zastao. »Zbog čega?«
upitala je ženu.
»Zbog toga što si došla ovdje, što vraćaš nešto ljudima na koje je većina drugih zaboravila.«
Jade je pogledala Della koji je sad bio kod kamioneta, a zatim opet ženu. »Nisam puno učinila. Za sve
je zaslužan dr. Connelly.«
»Da.« Žena je kimnula bez gledanja u njega. »Ali on ne želi prihvatiti moju zahvalnost.«
Jade joj je kimnula i ušla u kamionet. Imah su sat vremena prije nego što prvi pacijenti dođu u Belle
Haven, i pretpostavljala je da će stići taman na vrijeme. »Bio si fantastičan ondje.«
Dell je upalio kamionet i započeo prilično grubu vožnju natrag bez riječi.
»Ta žena...« Jade se okrenula u sjedalu kako bi promatrala Dellovu reakciju. »Nila. U rodu je s
tobom.«
Naišli su na brazdu pa je ona gotovo poljubila vjetrobransko staklo. Dell je zaustavio kamionet i
okrenuo se prema njoj, učvršćujući joj pojas.
Opet su krenuli prije nego što je odgovorio. »Da.«
Jade je udahnula. »Ona ti je majka.«
»Majka po rođenju.«
Jade je kimnula. Postoji razlika, naravno. Majka po rođenju je točno to. Pružila mu je život, ali ne i
brigu. »Zašto si me poveo?«
Vrlo mali osmijeh se pojavio u njegovim očima. »Otela si mi kamionet.«
»Mogao si mi reći da izađem.«
»Jade, je li ti itko ikad uspješno rekao što da radiš?«
»Ne«, priznala je.
Dugo su šutjeli, a zatim je Dell ispustio jedan dugačak dah. »Htjela si me upoznati. Nisam siguran
zašto mi to nešto znači, ali znači. Pa sam te poveo.« Dobacio joj je pogled. »Mogu nabrojati na jedan prst
ljude osim Bradyja, Adama i Lile koji su bili u mom domu, koji imaju neograničen pristup mom računalu,
koji znaju što radim svakog ponedjeljka ujutro za ženu do koje mi ne bi trebalo biti stalo.«
Dah joj je zastao. »Ja.«
»Ti.« Sunce je upalo sa strane i zaslijepilo ih. Stavio je sunčane naočale. »Unutra si, Jade. Koliko god
možeš biti. Red je na tebe, Jade.«
 DEVETNAESTO POGLAVLJE
DVA DANA kasnije Jade je ručala s Lilom u gradu u pekari, gdje su se natrpale kroasanima od sira i
puretine. Lilah se zabavljala okrećući svoj prstenjak tako da je sunce koje je ulazilo kroz prozor padalo
na dijamant baš kako treba i bliještalo u Jadeine oči. »Kako uopće išta napraviš ako zuriš u to čitav dan?«
upitala je i stavila sunčane naočale da ne bi oslijepila.
»Treba koncentracije, vjeruj mi.« Lilah se nasmijala. »Teško je povjerovati, zar ne? Da Brady i ja sad
živimo skupa — i još ga uvijek volim.«
Jade je to pokušala zamisliti. Živjeti s muškarcem. Dopustiti mu da vidi njezinu jutarnju rutinu. Morati
dijeliti prostor u ormaru. Trebati se konzultirati s nekim kad izjuri u ponoć jer mora pojesti sladoled.
»Jesi li to ikad učinila?«
»Živjela s muškarcem?« Jade je zatresla glavom. »Ne.«
»Postoji li netko doma i čeka te?«
»Nakon godinu i pol dana«, rekla je Jade ležerno, »spomenula bih to, zar ne?«
Lilah je slegnula ramenima. »Prilično si tajanstvena.«
»Ne postoji nitko.«
Lilah je nakrivila glavu. »Onda ti i Dell...?«
»Kako smo došli do ove teme?« upitala je Jade. »Razgovaramo o tebi, kako dijeliš životni prostor s
muškarcem. I kako to uopće funkcionira? Što se dešava ako digne zahodsku dasku? Baci gaće na pod?
Pojede ti zalihu sladoleda za krizne situacije?«
»Brady ne nosi gaće. Ponekad uopće ne nosi veš.«
Nastao je trenutak tišine dok su obje razmišljale o tom prizoru na trenutak.
»A ako mi pojede sladoled, a pojede, kupi još.«
»Kažeš li to da nema loših navika koje te izluđuju?«
Lilah se nasmijala. »Pa, muško je, zar ne? Naravno da me izluđuje. Tvrdoglav je kao prokleti magarac,
misli da je uvijek u pravu i prisvaja daljinski.«
»Dakle kako ćeš živjeti s tim sljedećih šezdeset godina?«
»Kupit ću drugi TV.«
Jade je zagledala u Lilu. »Ozbiljna sam.«
»I ja sam«, rekla je Lilah.
Jade je sigurno izgledala zbunjeno jer ju je Lilah potapšala po ruci. »Shvaćaš da ništa od toga nije
vrijedno prekida, zar ne?«
»Kako znaš?« upitala je Jade. »Možda ćeš za godinu dana —«
»Što? Umoriti se od toga kako me gleda kao da sam mu čitavi život? Zaboraviti činjenicu da po prvi
put u životu netko me želi zbog mene same? I da taj muškarac nekako uživa u tome da me usrećuje?«
Jade je zurila u nju. »Sladoled...«
»Kupit ću si doživotnu zalihu sladoleda. Dovraga, čak ću se dio vremena i pretvarati da je u pravu...
vrijedno je toga. On je vrijedan toga. I znaš što? I ja sam.« Lilah je strpala zadnji zalogaj u usta i uperila
prstom u Jade. »A i ti si.« Pokazala je prema Jadeinom tanjuru i polovici kroasana koja je još tamo
stajala. »Vidiš sad, zato ti izgledaš tako seksi u toj tvojoj lijepoj odjeći. Imaš samokontrolu. Čak i
previše.«
»Idem na satove country plesa. Ako misliš da imam previše samokontrole, trebala bi me vidjeti
srijedom navečer.«
»Da? Ima zgodnih frajera?«
»Nemam takav manjak samokontrole. Prije nisam znala plesati. A sad uglavnom improviziram.«
Lilah ju je promatrala s odobravanjem. »Pokušavaš naučiti kako se zabavljati.«
»Da.«
»Možda bi trebala povesti Della sa sobom.«
»Dell ne treba naučiti kako se zabavljati. On je izmislio tu riječ.«
Lilah joj se nasmiješila. »Barem ti od svih ljudi ne bi trebala dopustiti da te zavara njegov zaštitni
oklop. Dovoljno si pametna.«
Jade je uzdahnula. »Znaš da svakog ponedjeljka radi pro bono?«
»Da i znam da ti to nije rekao. To ne govori nikome.«
»Išla sam s njim.«
Liline obrve su se toliko podignule da su joj nestale u kosi. »Išla si s njim?«
»Samo sam se pojavila kod njegove kuće ujutro i ušla mu u kamionet. Nije imao izbora.«
Lilah se tome nasmijala. »Dušo, taj čovjek ima izbora koliko god hoće, i snage također. Vjeruj mi, da
nije htio da ideš, ne bi otišla. Vjerojatno si mu trebala ondje.«
Sad je bio red da se Jade nasmije. »Trebao? Dell ne treba nikoga.«
Lilah je odmahivala glavom. »Možda voli tako misliti — sva trojica vole. Ali to nije istina. Brady je
to shvatio sa mnom. A jednog će dana i Adam i Dell to saznati.«
»Saznati što?«
»Da trebati nekog nije isto što i biti slab. Da još uvijek mogu biti veliki i snažni i još uvijek se osloniti
na nekog. Za Della, ti si taj netko.«
Jadeino je srce stalo. »Lilah, ja —«
»Znam.« Lilah je prekrila Jadeinu ruku svojom. »Odlaziš. Ne želim da odeš. Pokušavala sam to ne reći
jer se moraš vratiti, shvaćam. Ali mi je zlo zbog toga, a ako se ja tako osjećam, mogu samo zamisliti kako
je Dellu.«
»Imam privremenu zamjenu u pričuvi, a recepcija radi kao podmazana. Tko god preuzme, bit će u
redu.«
»Znaš prokleto dobro da to nije ono o čemu govorim.«
 Kroz vrata je ušao Brady noseći dva hot doga i veliku sodu iz trgovine u ulici, a za njim Dell i Adam. I
Dell je bio oboružan nezdravom hranom, a Adam je zakoračio ravno prema pultu pekare.
Adam je bio jedini od njih trojice kojemu je bilo imalo stalo do toga što stavlja u svoje tijelo.
»Naručit će čaj«, promrmljala je Lilah. »Taj je čovjek seksi, ali ne zna puno o tome kako jesti.«
Bradyjev pogled odmah je pao na Lilu i uputio joj je jedan od onih osmijeha koji čitavom svijetu
govori da su nedavno bili zajedno goli i da to opet planiraju što je prije moguće.
Dell je bio na mobitelu, ali njegove oči su potražile na način ne toliko različit od Bradyja, pa joj se
puls ubrzao. Brady je već dovukao stolac k stolu i ljubio je Lilu kad je Dell donio drugi stolac. Bacio je
pogled na Bradyja i Lilu koji se ljube kao da su im usta stopljena i nešto je bljesnulo u njegovom
pogledu.
Jade nije bila sigurna što on misli, ali znala je što ona misli. Da je intimnost između Bradyja i Lile
toliko jednostavna i stvarna. Što je izazvalo iznenađujuć žalac zavisti.
Neka je žena ušla u pekaru i ugledala Della. »Konačno«, rekla je. »Ulovila sam te.«
Podignuo je pogled i uputio joj svoj ležeran osmijeh. »Stacy.«
Stacy je bila sitna, bujna brineta u trapericama, čizmama i sa širokim osmijehom. »Htjela sam ti reći
da se Trickster osjeća puno bolje. Jako smo ti zahvalni na kućnoj posjeti neku večer. Jako mi je žao što si
morao brzo otići. Je li sve bilo u redu s hitnim pozivom?«
Brady i Lilah su bili zauzeti s nečim na Bradyjevom iPhoneu. Jade se pokušala zaokupiti vlastitim
mobitelom, ali njezine se uši nisu složile s tim planom pa je besramno prisluškivala.
»Da«, rekao je Dell. »Sve je sređeno.«
»Mislila sam da bi se možda mogao vratiti večeras«, rekla je Stacy i čučnula pored njega pružajući mu
lijep pogled niz njezin topić. »Mojoj maci treba pregled.«
Jade, koja je upravo otpila loše tempiran gutljaj vode, zagrcnula se.
Dell joj je dobacio pogled, pa se vratila proučavanju svog mobitela, kao, pogledaj me, samo sjedim tu
i radim...
»Večeras mi nije zgodno«, rekao je Dell Stacy.
»Oh. Radiš?«
»Podučavam samoobranu, zapravo«, odgovorio je i ovog puta uopće nije pogledao Jade.
»Poslije, dakle.«
Dell nije ništa rekao. Očito je to shvatila kao pristanak, pa se Stacy nagnula još bliže i prošaptala
nešto Dellu na uho i, iako je Jade gotovo pala sa stolca dok je to pokušavala čuti, nije uspjela. O čemu
god da se radilo, uopće nije imao reakciju dok je Stacy izlazila iz pekare i još jednom ga pogledala preko
ramena.
Jade je zakolutala očima i natrpala ostatak kroasana u usta u tri zalogaja, nije ga čak ni okusila. Što je
značilo da će, osim što je neobjašnjivo nervozna, također morati odvježbati tih dodatnih milijun kalorija
koje je upravo konzumirala.
Lilah se poslužila Bradyjevim sokom. »Jesu li Lulu dovezli u štenaru dok me nije bilo?«
»Da, Delije upravo bio došao po mene. Bila je jako sretna što ga vidi, toliko sretna da mu je pojela
čarapu.«
Dell je povukao nogavicu svojih traperica. Na sebi je imao samo jednu čarapu.
»Izgleda da misli da je koza.«
Brady se naslonio u stolcu i nakrivio ga tako da se naslanjao uza zid dok se smijao. »Čini se da janjad
ne prepoznaje smirenu asertivnost. Samo žele nešto pojesti.« Nježno je povukao pramen Liline kose.
»Vidio sam to novo štene koje si spasila. Slatko je.«
»Da, ali mislim da sam svima u gradu do sad dala štene. Nisam sigurna koga mogu nagovoriti da ga
uzme.«
»Nikad nisi Jade dala štene«, rekao je Brady.
»Zato što je Dell njezino štene.«
Brady je umro od smijeha. Dell je šutnuo nogu Bradyjevog stolca i gotovo ga prevrnuo.
Brady je spustio stolac natrag i pogledao sok koji mu se prosuo po prsima. »Znaš da te još uvijek
mogu prebiti, zar ne?«
Dell se približio Jade i prebacio ruku oko nje. »Sad imam opaku partnericu. Ne možeš nas srediti
oboje.«
»Znala sam!« nasmijala se Lilah pokazujući prstom prema njima. »Vi ste ‘mi’?«
»Hej, čovječe, ovo je bila čista košulja«, zagunđao je Brady brišući prsa ubrusima.
Lilah ga je cmoknula. »Zar nisi čuo?«
Brady je podignuo glavu. »Čuo što?«
Lilah ga je ignorirala i pogledavala malo Della, malo Jade. »Dakle, što je ovo? Što ovo znači?«
»Znači da konačno mogu prebiti Bradyja«, rekao je Dell. »Kad mi Jade pomogne.«
»I...?«
»A sredit ćemo i Adama, također. Iz principa.«
Lilah je uzdahnula. »Ovih ćete dana to priznati.«
Jade nije pogledala Della, jer je bila dovoljno mudra. Znala je da, iako su ona i Dell zaista ‘mi’ —
kao kada rade ili su po mogućnosti goli — većinu vremena nisu bili »mi«.
Oboje su tako željeli.
Osim toga, Dell nije bio zainteresiran za »nas« pa čak i da jest...
Ti odlaziš...
Stalno je zaboravljala tu prokletu sitnicu. A možda je stalno zaboravljala jer je u određenom trenutku
počela razmišljati o ostanku...
 DVADESETO POGLAVLJE
U DESET sati te večeri, Jade je otvorila vrata Dellu. Pritisnula je pauzu na Bilježnici na TV-u uz napola
praznu kutiju rupčića. »Dell?«
Zaškiljio je. »Što je bilo?«
»Ništa.«
Progurao se pored nje i ušao u stan. »Pa, samo uđi«, promrmljala je.
Okrenuo se natrag prema njoj. »Mislio sam da ćeš doći u dvoranu, ali se nisi pojavila. I plakala si.«
»Gledam Bilježnicu.«
Izgledao je zbunjeno pa mu je pojasnila. »Film koji gledaš kad se želiš isplakati.«
»Zašto bi ti imala film za plač?«
Očito taj čovjek nikad nije osjetio potrebu da se isplače. »Nema veze. A nisam došla jer sam mislila
da ćeš biti s Kalie.«
Izgledao je još zbunjenije nego prije. »S kim?«
»Kalie, Cara... kako god se zove, iz pekare ranije.«
Uštipnuo je hrbat nosa i zagledao se u svoje cipele na jedan dugačak trenutak, ali se nije mogao
dosjetiti nikakve mudrost kako se nositi s Ludim Ženama. »Ne spavam s Melindom.«
»Rekao si.«
»A pogotovo ne spavam s Karen. Samo je jedna žena u mom krevetu.« Krenuo je prema njoj i privukao
je k sebi tako snažno da joj je zrak pobjegao iz prsiju. »Njezino je ime Boginja Jade i ima moju potpunu
pozornost.«
Srce joj je zatreperilo u grudima, a ruke su joj kliznule uz njegove grudi.
»I sad ako smo to razjasnili«, rekao je, čela naslonjena na njezino, »krenimo na sljedeći dio sastanka.«
Njezino srce, njezino izdajničko srce, poskočilo je misleći da će možda reći da je promijenio svoje
mišljenje o vezivanju i da želi vezu. S njom. »Koji?«
»Tvoj popis obaveza.« Podignuo ju je s nogu i krenuo prema krevetu. »Znam da sam u njoj, stavio sam
se tamo. Sad dodajem tebe —« Stao je jer je između njih zavibrirao njegov telefon. Uz tihu psovku zastao
je, pročitao poruku i onda opet opsovao. »Adam. Jedna njegova klijentica ima kujicu u trudovima. U
nevolji je i na putu u kliniku. Adam će doći za dva sata.«
»Znači u rasporedu nema još bijesnog seksa?«
»Nisam bio ljut«, rekao je.
»Dakle, kakvom si se onda seksu nadao?« upitala je uzimajući svoj kaput i torbicu dok su oboje išli
prema vratima.
»Bio sam otvoren za sve«, rekao je dok su se spuštali niz stepenice u noć. »Možda seks između šefa i
zločeste tajnice?«
 »Ozbiljno?«
Bez imalo srama slegnuo je ramenima.
Nastao je trenutak tišine dok su razmišljali i hodali prema njegovom kamionetu. »Uvijek su tu liječnik
i medicinska sestra«, čula je samu sebe kako govori.
Dobacio joj je osmijeh zločestog dečka dok joj je otvarao suvozačeva vrata. »Želiš se igrati
medicinske sestre?«
»O, ne. Ja ću biti liječnica. Ti bi bio medicinski brat.«
Nagnuo je glavu natrag i nasmijao se, pa se i ona zatekla kako se smije. Smije. »Znači to ti je u redu?«
rekla je. »Biti medicinski brat?«
»Za tebe, Jade, bit ću što god želiš.«
Kad bi to samo bilo istina....

Sat vremena kasnije Dell je sjedio na podu u operacijskoj sali pored velike otvorene kutije. Unutra je
bila Rose, zlatna retriverica u trudovima s lošim tajmingom. Adam je bio na putu, ali zasad je jedina
Dellova pomoćnica bila Jade.
Sjedila je s druge strane kutije i milovala Rose po licu.
Rose je ležala tiho, bokovi su joj se brzo dizali i spuštali u ritmu nemirnog dahtanja, zatvorenih očiju.
Očito je imala trudove i pripremala svoje tijelo za tiskanje. Dell je čekao da se počne lizati, znak da će
porod uskoro.
Roseina vlasnica bila je Michelle Eisenburg — žena čiji je sin slučajno izazvao Jadein slom na
parkiralištu prije nekoliko tjedana. Dell je obećao da će se pobrinuti za Rose kao da je njegova i poslao
je kući da zamijeni dadilju.
»Znaš«, rekla je Jade. »Ovdje sam godinu i pol dana i nikad nisam vidjela kako psići dolaze na
svijet.« Zatresla je glavom u praznoj prostoriji. »Nikad nisam čak ni imala psića.«
»Nikad?« upitao je Dell.
»Moja je majka alergična. Jednom sam prokrijumčarila psića i držala ga tjedan dana prije nego što me
je dadilja cinkala. Bila sam mjesec dana u kazni.«
Dell je prošao rukom niz Roseine bokove, mjereći joj disanje, trudove, kao i uvijek fasciniran tim
malim uvidima u Jadeino djetinjstvo, koje mu je izgledalo poput bajke u usporedbi s godinama njegovog
odrastanja.
»A ti?« pitala je. »Pričaj mi o svom prvom psu.«
»Medo.« Zatvorio je oči prisjećajući se. »Adam i ja smo ga pronašli kad je bio star tek nekoliko dana,
slijep, umirao od gladi.« Samo sićušna šaka kože i kostiju, bio je prljav i cvilio je. Dell je bacio jedan
pogled na novorođeno štene i imao samo jednu misao, da je jadnije čak i od njega. »Tada smo živjeli s
našim ocem«, rekao je. »Tata je rekao da će umrijeti te noći, ali nije.« Medo nije umro ni sljedeće noći.
Dell ga je njegovao dok nije ozdravio. »Odrastao je u tog ogromnog džukelu koji je zauzimao veći dio
mog kreveta od mene.«
»Joooj. Spasio si mu život.«
 »Da. A zatim je on spasio moj nekoliko puta, pa smo bili pravi par.«
»Spasio ti je život?«
Dell se neveselo nasmijao. »Bio sam boležljiv, mršav desetogodišnjak i previše tamne puti za jako
bijelo susjedstvo u kojem smo živjeli. Medo se proglasio mojim drugom. Jednom je prestrašio tri klinca
koja su me pokušala odvući u uličicu.«
Smiješila se. »Dobro. Je li Medo doživio starost?«
Dell se nagnuo nad Rose. »Ne znam. Morali smo ga dati kad smo otišli u prvu udomiteljsku obitelj.«
»Oh«, uzdahnula je s ogromnim suosjećanjem u svom glasu. Stavila mu je ruku na, a zatim mu
naslonila glavu na rame. »Mrzim to koliko ti je bilo teško, Dell.«
»Sad nije teško.«
Osjetio je kako se nasmiješila uz njega, pa se htio se okrenuti i privući je k sebi.
»Dell?«
»Da?«
»Razmišljaš li ikad o tome što bi se dogodilo da ostanem?«
Umirio se, a nešto ga je snažno udaralo po utrobi. A ako bi zaista bio iskren sa sobom, bili su tu
zajedno nada i strah. »Nisam znao da je to opcija.«
Slegnula je ramenima, ali je bila mirna kao i on, kao da od njega čeka određenu reakciju.
Ali točno koju reakciju, nije bila sigurna.
Zatim je Rose zacvilila i počela se bjesomučno komešati, zureći širom otvorenih očiju u Della,
prestravljena. Protrljao joj je bokove. »Dolazi prvo.«
Jade se uspravila, ali je okrenula lice. Ipak nisi trebao biti genij da shvatiš da izostanak njegove
reakcije nije dobar. »Kako znaš?« pitala je.
Rose je zastenjala i vani je ispalo prvo štene.
»Pa, to je znak«, rekla je.
Dell je čekao da vidi hoće li Rose polizati i rastrgati amnionsku vreću, ali je izgledala zbunjena i
nesigurna pa je Dell nježno rastrgao membranu i oslobodio tekućinu. Rose je poslušno preuzela kupanje
novorođenčeta svojim jezikom dok je Dell prerezao pupčanu vrpcu i provjerio diše li štene.
Nakon toga su stvari krenule brzo. Tri zdrava šteneta zaredom i zatim jedno koje se nije micalo. Dell
je omotao štene u mali topli ručnik i žustro ga osušio, pokušavajući ga stimulirati da zaplače. Plač je bio
prirodan način oslobađanja usta i dušnika od plodne vode.
Ali štene nije udahnulo.
»O, ne«, uzdahnula je Jade naginjući se nad njim. »Hoće li se izvući?«
Dell se trudio oko šteneta više od pola sata, ali uzalud. Nije bilo otkucaja srca. A kad je Rose opet
počela tiskati, spustio je umotano mrtvorođenče da joj pomogne.
Dvadeset minuta kasnije, Dell je pomogao izvaditi sve zaostale. Jedno po jedno, on i Jade osušili su
štenad sa sterilnim ručnicima, očistili im usta i stavili ih natrag pored Rose da ih grije. Kad se Rose malo
oporavila i počela dojiti, Dell je otišao u svoj ured nazvati Michelle i obavijestiti je.
 Kad je završio i vratio se vidjeti kako je Rose, bila su gotovo četiri sata ujutro. Nije bio siguran gdje
je Jade, pa je uzeo mrtvorođenče i izašao kroz stražnja vrata sjesti na najgornju stepenicu, gledajući crno
nebo.

Adam se pojavio, tiho pozdravio Jade i nagnuo se nad njom pogledati u kutiju. Kutovi njegovih usta su se
uvili kad je vidio slijepu, vlažnu štenad priljubljenu uz Rose. Njegove oštre, tamne oči su ih prebrojile.
»Šest.«
»Sedam. Izgubili smo jedno.«
Adam je uzdahnuo, gotovo nečujno, ali sada ga je već naučila čitati. Tuga zbog onog kojeg su izgubili.
»Gdje je Dell?« upitao je.
»Otišao je nazvati Michelle.«
Adam je utihnuo na trenutak milujući Rose. »To mu teško pada. Kad ih izgubi. Oduvijek.«
»On osjeća«, rekla je Jade. »Duboko.«
»Dublje nego mi ostali. I to oduvijek. Uz sve probleme s rastancima.«
Jade ga je pogledala. »Problem s rastancima?«
»Ne voli ih. Zapravo, jako će se potruditi da ih izbjegne.«
»Što znači?«
»Da ljubav nije stvarna, barem ne ona koju primaš od ljudi. Nikad se ne moj previše zbližiti, ostavi ih
sa smiješkom...«
Udahnula je. »Ali ostavi ih.«
Kimnuo je. »Dakle, razumiješ ga.«
I predobro. Ali bilo je nešto u Adamovom glasu što nikad prije nije čula.
Zaštita.
Dell je možda odrastao muškarac, ali Adam je stariji brat, iako samo dvije godine stariji. »Vidio je i
više nego dovoljno rastanaka«, rekla je nježno. I on i Adam.
»I pobrine se za to da kaže zbogom prvi ako može«, rekao je Adam. »Ali životinje su drugačije. Nikad
ne bi prvi napustio životinju, nikad.«
»Ne krivi sebe, zar ne?«
»Ne za životinje, ne.«
Jade je ustala i odjurila jer ga je htjela pronaći. »Hoćeš reći da krivi sebe za sve rastanke od ljudi u
svom životu? Ni za jedan nije bio kriv.«
Adam je slegnuo ramenom. »Znaš da krivica nije logična.«
Da, znala je. Točno je znala. Krivila je samu sebe godinu i pol dana za napad za koji nije bila kriva.
»Naš je otac poginuo u prometnoj nesreći na putu na posao koji je strastveno mrzio, ali je zadržao
kako bi nam pružio krov nad glavom. Sol je umro dok je jahao divlje konje na dan kad je Dell propustio
njegovo natjecanje. Zatim sam ga ostavio ja i otišao u vojsku jer nije bilo ničeg drugog osim zatvora u
mojoj budućnosti da sam ostao. A ti —«
 »To je smiješno«, rekla je. »Niti za jednu od tih stvari on nije kriv. A ja...« Nije bila sigurna da je ikad
čula Adama da je nanizao toliko riječi odjednom, ali kad jest, gađao je u sridu. »Što sa mnom?«
Adam nije odgovorio.
»Ne krivi sebe zbog mog odlaska«, rekla je polako. »Uvijek sam namjeravala otići.«
Adam ju je samo pogledao onim tamnim, tamnim očima.
Još ga je malo gledala i osjetila kako joj se srce ubrzava dok je upijala sve što nije stavio u riječi.
»Ne napuštam ga. Mi nismo... On i ja...«
Jedno štene je zacvililo i Adam je prstom pogladio sićušno tijelo, šapćući mu nešto tiho sve dok se
nije umirilo.
»Hoću reći, nije kao da smo...« Jade je zašutjela.
»Ti si pametna«, rekao je Adam istim umirujućim glasom kojeg je upravo upotrijebio na štenetu.
»Shvatit ćeš prije ili poslije.«
O, Bože. Bila je prilično sigurna da sad jest. Samo zato što on i Dell nikad nisu stavili etiketu na
njihovu vezu ne znači da ne postoji. Naravno da postoji. Istina, drugačija je od bilo koje veze koju je ikad
imala. Isto je tako bila istina da nikad nije postojao muškarac u njezinom životu koji bi je u jednom
trenutku izludio, a zatim bi u sljedećem zbog njega zadrhtala kao što je to znao on. Bio je njezin najbolji
prijatelj. Njezin ljubavnik.
I očajnički se bojala da je postao mnogo više od toga.
Ali samo zato što to ona shvaća ne znači da shvaća i on.
»On se ne veže«, rekla je. »Znaš to.« A ona je otkrivala nešto što nije znala o sebi — da joj se previše
sviđa da bi učinila išta manje. Šteta što nije znala što s tim učiniti.
»Dakle stvarno odlaziš.«
»Uvijek sam to namjeravala.« No nije rekla da po noći ne spava zbog svojih dvojbi u vezi odlaska. No
s obzirom na Dellovu reakciju — ili njezin manjak — njoj razgovarati s njim o tome nije bilo toliko
bitno. »Nije da ga odjednom napuštam jer nije išlo između nas. Išlo je, onoliko koliko nam je on to
dozvolio. Oboje smo znali da to dolazi.« Ustala je. »Pronaći ću ga.«
Nije bio u svom uredu ili negdje gdje ga je mogla vidjeti, ali stražnja su vrata bila otvorena. Pronašla
je Della na najgornjoj stepenici u tamnoj noći, njegovo veliko tijelo bilo je zaštitnički zgrbljeno preko
malenog, mirnog zavežljaja u njegovim rukama.
Stisnuta srca sjela je pored njega. »Hej.« Gurnula ga je nježno ramenom, a on je uzvratio ali nije ništa
rekao.
»Rose je dobro«, rekla je tiho.
»Dobro.«
»A sad se pitam za tebe. Jesi li i ti dobro?«
»Uvijek ostanem malo s njima. Poslije.« Glas mu je bio tih i malo promukao, kao da ga fizički boli
izgubiti bilo koju životinju, bez obzira koliko ju je malo vremena poznavao.
Nije maknuo ni ruke ni pogled s pažljivo zamotanog psića, a Jade nije mogla skinuti pogled s njega.
Nije bila svjesna tog kretanja, ali mu se približila i stavila glavu na njegovo rame.
 Na trenutak nije se micao, a zatim se polako pomaknuo i privio uz nju. Prebacila je ruku oko njegova
struka, okrenuo se prema njoj i naslonio glavu na pregib njezina vrata.
Umirila se kad joj je srce stisnulo. Uvijek je on bio taj koji joj je nudio utjehu, sigurnost, što god je
trebala, ali sada, po prvi put, on je uzimao te stvari od nje.
Nije se usudila pomaknuti, čak ni kad su joj nožni prsti i prsti na rukama i nos i bradavice tako
smrznuli da ih više nije osjećala. Zapravo, više se nikad nije željela pomaknuti. Željela je sačuvati tu tihu
bliskost među njima koja je izgledala gotovo intimnijom nego dok su bili goli.
No, Dell se odmaknuo i uspravio. »Smrzla si se. Vrati se unutra.«
Već je žalio za tim kratkim trenutkom slabosti. Da još uvijek nije bila toliko dirnuta što joj je vjerovao
dovoljno da to vidi, zakolutala bi očima zbog tog tipičnog muškog poteza. »Dell —«
»Moram se najprije pobrinuti za njega, a onda odmah dolazim za tobom.« Ustao je i podignuo je.
»Trebaš pomoć?« pitala je znajući što će reći čak i prije nego što je odmahnuo glavom, tiho zahvalio i
nestao.
Vratila se natrag unutra, ogledavajući se po veterinarskom centru koji je bio jednako dio njega kao i
bilo koji njegova duga, savršena noga ili ruka. Bio je to organski podsjetnik na to koliko je on puno više
od zabavnog, duhovitog i šarmantnog frajera. Imao je tu veliku sposobnost brige, a i nešto drugo.
Nije samo odabrao posao za sebe kao većina ljudi. Kao ona. Nije dopuštao da ga želje i ciljevi drugih
ljudi vode.
Kao ona.
Ne, Dell ne. Umjesto toga odabrao je život koji mu odgovara do srži. Onaj koji mu pruža zadovoljstvo
i njegov je prirođeni dio.
Ona nije. Ne dok nije došla ovdje, u Sunshine. U Belle Haven. Otišla je do stola misleći da bi, kad je
već tu, mogla nešto i obaviti. Jedva je upalila računalo u polutamnoj sobi kad se Dell vratio.
»Nećeš raditi«, rekao je.
»Pa, ja —«
Izvukao ju je iz stolca. »Ideš kući u krevet.«
Opet je postao alfa vođa čopora. »Dobro sam, Dell. No nismo ustanovili jesi li ti dobro.«
Nije se pomaknuo, ali je osjetila kako je duboko udahnuo. »Zašto ne bih bio?«
Htjela je reći zato što se ponaša kao da je sam zadužen za sve i svakoga, kada se zapravo ljudi koje
ima u svom životu žele brinuti za njega jednako toliko koliko se i on brine za njih. Htjela je reći koliko joj
je žao kako je odrastao, no to bi prošlo jednako dobro kao i da ga sad zagrli.
‘Ko ga šljivi, pomislila je i rukom pomilovala njegovu, preko širokog ramena, od vrata do brade koju
je okrznula svojim prstima.
Podignuo je ruke, primio njezinu ruku svojom i nježno joj stisnuo prste, a zatim ih prinio svojim ustima
i njima lagano okrznuo njezin dlan. »Dobro sam, Jade. Uvijek sam dobro. Ne moraš se brinuti za mene.«
Prišla mu je, njezine su grudi okrznule njegove, a bedra su im se dodirivala. »Jesi li oduvijek znao?«
upitala je tiho. »Da ti je ovo suđeno?«
Sagnuo je glavu i lagano svojim usnama dodirnuo njezine. »Ljubiti te?«
 »Da«, promrmljala je. »Ne.« Tiho se nasmijala i odmaknula. »Ne.« Bože, vješto joj, prevješto, skreće
pozornost. »Ovo. Tvoj posao. Veterina.«
»Zapravo, većinu djetinjstva bio sam prilično siguran da nisam ni za što dobro.«
Otvorila je usta da se žestoko suprotstavi, ali ju je opet poljubio. »Sretan sam, Jade. Imam sreće«,
rekao je naslonjen na njezina usta, a ruke su mu išle prema njezinim bokovima da je privije uz sebe.
»Nisam sjeban, barem ne prejako. Možda sam sramežljiv kad je u pitanju vezivanje i ne volim baš
tradicionalne veze, ali zahvaljujući Solu, upisao sam fakultet i snašao se i stekao vještinu koja mi
odgovara.«
»A i bonus je što voliš to što radiš.«
»Da. Jako. Od sveg srca to preporučam.«
»Raditi sa životinjama?«
»Voljeti to što radiš.«
Podignula je glavu i pogledala ga dok ju je prstima gladio preko brade i po kosi, koju je lagano
povukao tako da se ne može odmaknuti. »Hoćeš li to ikad probati?« pitao je šapćući svojim ustima preko
njezinih.
»Možda već jesam.« Čvrsto ga je stisnula dok je njezino tijelo reagiralo na njegovo malenim drhtajima
punim nade. »A ti? Možda je vrijeme da i ti probaš nešto novo?«
»Kao?« pitao je.
»Kao...« Gricnula mu je donju usnu i malo je povukla sve dok nije zasiktao. Zatim je ublažila ugriz
poljupcem. »Kao...« Trebati me...
Adam je provirio sa stražnje strane. »Michelle je upravo nazvala, na putu je da pokupi Rose i štenad.
Na telefonu je i poruka s Andersonovog ranca da te tamo hitno trebaju.«
Dell je na trenutak ostao miran uz Jade, pa je pomislila da će možda upitati Adama da se pobrine za
nešto. Ili dopustiti joj da ona nekako pomogne.
Ali Dell nikad nije zanemario dužnost i, kao što je stalno dokazivao, zasigurno ga nitko nije trebao
zamijeniti. Odmaknuo se od Jade i pogledao Adama. »Nazvat ću Bradyja i reći mu da pripremi Bell za
let. Ideš u grad po stvari, pa odvezi Jade. Ja ću se pobrinuti za Rose i ranč Andersonovih.«
Stajao je točno ispred Jade, točno ispred, dovoljno blizu da ga još dotakne, pa ipak je bio tisuću milja
daleko na svom vlastitom otoku. Otoku Della Connellyja. Gdje ga nitko i ništa nije moglo dotaknuti.
 DVADESET I PRVO POGLAVLJE
BUDUĆI DA se je uvijek voljela kažnjavati, u ponedjeljak ujutro Jade se naslonila na Dellov kamionet u
četiri i trideset ujutro kad je izašao iz svoje kuće noseći dvije vrećice u kojima je znala da su namirnice i
svojom liječničkom torbom prebačenom preko ramena.
Ovog puta nije izgledao iznenađen što je vidi. Samo je odmahnuo glavom, skinuo jaknu i dobacio joj
je. »Jesi li luda?« upitao je. »Četiri su stupnja, a ti si samo u majici.«
»Prošli put u onoj prikolici mi je bilo vruće.« Ali je zahvalno navukla njegovu jaknu, udišući njegov
miris i pohlepno se omotavajući njome, zarobljavajući toplinu njegova tijela za sebe. »I nula je stupnjeva.
»Dolazi zima.«
Kimnula je dok je palio kamionet, ubacio ga u brzinu i odveo ih na autocestu. Vozio je kao što čini i
sve ostalo u svom životu, s očitom lakoćom. Bez jakne, na sebi je imao svijetloplavu zakopčanu košulju
preko izblijedjelih traperica zbog kojih su mu noge izgledale kao da su dugačke kilometar. Rukavi su mu
bili zavrnuti, otkrivajući snažne podlaktice. Jedna mu je velika ruka bila na upravljaču, a drugom je gurao
svoju još vlažnu kosu s lica. Dellova verzija češljanja.
»Sljedeći put kad budem išao tamo, tebe neće biti«, rekao je.
To je bila istina.
»Petak, je li tako?« upitao je.
Sljedeći ponedjeljak bio je prvi. Kako bi ispunila svoje obećanje Samu i svojim roditeljima, morat će
krenuti natrag u Chicago prije petka.
Četiri dana. »Četvrtak«, prošaptala je.
Ovo je dočekala tišina.
»Neću ti ni nedostajati«, rekla je. »Naučila sam Keitha dovoljno da radi na recepciji dok ne nađeš
zamjenu. I usput, agencija za zapošljavanje je obaviještena. Da im barem dozvoliš da pošalju nekog ovaj
tjedan, no kako god, bit ćeš dobro. Ne trebaš me.« Zadržala je dah, uzaludno se nadajući da će reći da je
treba.
U nekom aspektu svog života. U bilo kojem aspektu svog života.
Ali nije. Nije ništa rekao. A ona neće lupati glavom o zid tražeći nešto što joj nije slobodno dano.
Nila ih je čekala. Za razliku od njezinog sina, izgledala je vrlo iznenađeno što opet vidi Jade. »Jesi li
ti Dellova žena?«
»Ja sam svoja vlastita žena.«
Nazrio se lagan bljesak nečega, možda humora, u Nilinim očima. »Znaš što te pitam.«
Jade je pogledala Della koji je odjednom bio zaokupljen otvaranjem svoje torbe. Isuse, nije od neke
pomoći. Bila je u iskušenju priopćiti njegovoj majci isto što je jednom rekla Leanne i reći joj da su
zaručeni samo da ga vidi kako će početi gušiti. »Samo pomažem.«
»Zašto?«
 »Zato što volim pomagati.«
Nila je pogledala Della. Dell joj je odmah uzvratio pogled, ne objašnjavajući. Nije htio.
Iako je Jade poželjela da ovog puta to učini.
Okrenuli su se pacijentima koji su čekali. Bila je tu mačka u trudovima, još jedna kojoj je trebalo
srediti zube i dva psa koja su bila u žestokoj borbi, pa ih je trebalo očistiti i zakrpati, a Dell se pobrinuo
za sve to s relativnom lakoćom.
Posljednji pacijent bila je djevojčica koja je sjedila pored Lakote.
Djevojčica je čvrsto držala mrtvog zeca. »Ti popravi«, rekla je Delhi i stavila zeca na stol za
preglede.
Dellov pogled susreo je Jadein i ona je lagano zatresla glavom, potpuno nesposobna zamisliti kako će
to riješiti. On je vrlo nježno i polako umotao zeca i odveo obje djevojčice vani. Jade je gledala kroz
prozor dok su hodali prema otvorenom horizontu, sve dok nisu postali samo tri sićušne točkice.
»Pomoći će im da zakopaju zeca i oproste se.«
Jade se okrenula prema Nili koja je stajala ondje, tamnih i ozbiljnih očiju, s dugom pletenicom koja
joj je visjela preko ramena. »On ne voli oproštaje.«
»A ti misliš da je to moja greška.«
Jade nije željela krenuti onamo. »Nije moje da sudim.«
Nila se okrenula i natočila dvije šalice kave te jednu dala Jade. »Ti si pristojna. Previše pristojna da
bi mi rekla što zaista misliš. Ali to je istina. Njemu i Adamu sam bila užasna majka. Moja jedina obrana
je da sam bila mlada. Premlada.«
Što se tiče obrane, bila je dobra.
»Ispao je dobar čovjek, unatoč meni«, rekla je Nila tiho. »Usrećuješ ga.«
»Oh. Mi nismo —«
Nila je odmahnula glavom. »Ne trebaju mi tvoje riječi da mi kažu ono što sama vidim svojim očima.
Ti si prva čitavo ovo vrijeme koja ima njegovo srce. Nadam se da ćeš uspjeti bolje se brinuti o njemu
nego što sam ikad ja.«
U dubini svoje utrobe, Jade je znala da je drugačije. Da bez obzira na to ima li ili nema posebno
mjesto u Dellovom srcu, ona neće biti ta koja će ga čuvati.
On to nije želio.
Iza nje, vrata prikolice su se otvorila uz tresak dovoljno snažno da je Jade gotovo iskočila iz vlastite
kože. Ondje je stajao mladić, uskih očiju, ogoljenih zuba. Bio je u kasnim tinejdžerskim godinama i
građen kao linijski igrač. Bilo je očito da je Indijanac i sipao je bijes. »Cinkala si me?« zarežao je.
»Rekla si mom socijalnom radniku da sam bježao iz škole?«
»Jer jesi«, rekla je Nila.
»Moraš to povući!«
»Ja sam tvoja učiteljica, Robby. Znaš da neću lagati za tebe.« Nila je spustila kavu u sudoper i
sklopila prste oko noža za ljuštenje koji je bio ondje, a pogled joj se susreo s Jadeinim uz jasnu poruku.
Budi oprezna.
 Jade je srce skočilo u grlo. Uz režanje, Robby je jurnuo naprijed i stjerao i Jade i Nilu u kuhinju uz
sudoper. »Reci mu da si lagala«, procijedio je kroz zube, a lice mu je bilo blizu. Preblizu. »Ako ne kažeš,
poslat će me natrag u maloljetnički.«
»Sve što moraš učiniti je ići na satove«, rekla je Nila. »Sve, uključujući i satove suzbijanja bijesa.«
Uz frustrirani vrisak, Robby je ispružio drugu ruku, ovog puta rušeći sve s pulta u jednom potezu. Set
ključeva pogodio je Jade u lice. Nilu je poprskala vrela kava iz jedne šalice, ali je još uvijek čvrsto
držala nož za ljuštenje iz sudopera. »Stani, Robby, stani.«
Robby je zgrabio Nilu za ruku i zavrnuo je.
Uz bolan uzvik, Nila je bacila nož i udarila u pult, sudarila se s Jade koja je davala sve od sebe da
bude nevidljiva.
Robby je podignuo nož i zagledao se u njega kao prikovan prije nego što je podignuo pogled prema
Nili.
I Nila i Jade su ustuknule i čučnule zajedno uz laminirano drva iza sebe. Jade je osjećala kako joj
nešto toplo klizi niz sljepoočnicu, pa je to obrisala.
Krv.
Porezali su je ključevi. Nila je povlačila majicu dalje od tijela, a Jade se nadala da je kava nije
prejako opekla.
»Upropastila si mi život«, viknuo je Robby. »Zbog tebe pokušat će me natjerati da se vratim. Neću ići.
Neću.« Ubadao je nožem u njihovom pravcu da bi to istaknuo.
Jadeina ruka pronašla je Nilinu, i stisnule su jedna drugu svom snagom, gledajući u užasu uvis prema
tinejdžeru.
»Ovo ti neće pomoći«, rekla mu je Nila, a njezin je glas bio zadivljujuće miran. Dell je to naslijedio
od nje, svoje čelične živce.
Jade nije osjećala čelične živce. Imala je živce od želea i oni su joj se miješali u utrobi.
Ne moraš biti žrtva.
Dellove riječi. Ali Delije bio vani, možda je ne bi mogao čuti da vrisne. Nitko ih neće izbaviti iz
ovoga, bile su prepuštene same sebi. Njezina je torbica bila na pultu, ali je pala na pod sa svim ostalim.
Bila je ravno iza nje, i oprezno gledajući Robbyja, polako je gurnula ruku u nju i omotala prste oko prve
stvari koju je našla.
Tampon.
To joj neće pomoći.
Malo je pipala i našla ono čemu se nadala. Njezina bočica laka za kosu. Bog blagoslovio Adama i
lekciju o laku za kosu.
Robby je čvrsto stezao nož, izgledajući pomahnitalo divlja pogleda i prijetećim držanjem koji nije
slutilo na dobro. »S — samo spusti nož«, rekla je Jade tiho.
Može li izvući bočicu dovoljno brzo da ga poprska u oči? I što onda? Ona i Nila moraju doći do vrata
koja je Robby zaklonio.
Robbyjev pogled prešao je s Nile na nju. Bile su crne, a zjenice sasvim proširene. Znojio se i dahtao
od napora.
Bio je na nečemu. »Nema izlaza za mene«, rekao je ozbiljno.
»Ima. Uvijek ima«, rekla je Nila.
Jade nije predugo udahnula. Panika joj je odavno začepila grlo. Ako se Dell i one dvije djevojčice
sada vrate u prikolicu i prestraše Robbyja, sve će otići dovraga. Taj strah je nadvladao strah od
djelovanja. »Ako sad prestaneš i jednostavno odeš«, rekla je, »ništa se strašno nije dogodilo. Ne moraš
ovo nastaviti.«
»Nemam izlaza«, rekao je opet i podižući nož posegnuo za Nilom.
Dell je bio u pravu kad je rekao Jade da će adrenalin početi djelovati i da će se sve odvijati kao
usporena snimka. Izvukla je ruku iz torbe sa lakom za kosu u njoj i pogodila Robbyja ravno u oči.
Kao u usporenom snimku.
Naglo se zaustavivši, Robby je zarikao od bijesa, a ruke su mu krenule prema licu.
Tada ga je Jade udarila nogom. Bila je niža od njega, još je uvijek čučala pored Nile tako da je
njezino uporište bilo loše, ali ga je zahvatila. Pogodila ga je ravno među noge i pao je kao pokošen.
Nila se uzverala na noge, zgrabila Jade za ruku i odvela ih posrćući van prikolice u blještavo jutarnje
sunce gdje su gutale zrak kao da su trčale maraton.
»Lijep udarac«, dahtala je Nila, presavinuta u struku s rukama na bokovima. »Dobro ciljaš.«
»Gađala sam mu koljeno«, rekla je Jade. »Nisam ga htjela pogoditi... ondje.«
Dell i dvije djevojčice došli su oko ugla prikolice, držeći se za ruke. Nila je potrčala prema Dellu.
»Treba mi tvoj mobitel«, rekla je zadihano.
Dell je izvukao mobitel. »Što se dogodilo?« Njegov je pogled bio na Jade i u brizi se suzio. »Što se
dogodilo?«
»Tvoja žena koja nije tvoja žena je opaka cura«, rekla je Nila i nazvala 112.
 DVADESET I DRUGO POGLAVLJE
KAD SU se vratili u Sunshine, Dell se zaustavio kod svoje kuće gdje je bio Jadein auto. Želio je da uzme
slobodno ostatak dana, ali ona nije htjela.
»Imaš dva šava iznad oka«, rekao je pokušavajući je uvjeriti, ali zaista, trebao je biti mudriji. S tom
ženom nije bilo rasprave.
Željela je raditi.
»Dva šava su ništa«, rekla je. »Doktor je rekao da nemam potres mozga.«
»Također je rekao i da si imala prokletu sreću.«
»I ti isto. Bojala sam se da ćeš se vratiti natrag u prikolicu i prestrašiti ga i da će ozlijediti tebe i one
male djevojčice.«
Zagledao se u nju. »Dakle, pokušavala si me zaštititi?«
»Pa... da. A trebao si me vidjeti kako to pokušavam učiniti s tamponom.«
»Što?«
»To je prvo što sam dograbila u torbici.«
Zahihotao se, čak i ako se njegov vlastiti ego sudario s ponosom kojeg je osjećao zbog toga što je
učinila. Ali svaki put kad bi pogledao zavoj iznad njezinog oka, vidio bi kako ona i njegova majka
posrćući izlaze iz prikolice kao dva pijana mornara i obje izgledaju kao da su upravo sudjelovale u
barskoj tučnjavi.
Stvarnost toga što se dogodilo bila je gora, iako ni izbliza loša kao što je mogla biti.
Ali se pobrinula za sebe.
Na sićušan smiješak koji mu je prešao preko usana, Jade je nakrivila glavu. »Što?«
»Razbila si mu dupe.«
I njoj je preko usana prešao malen osmijeh. »Pa, zapravo ne dupe.«
Dell se tiho nasmijao. »Učinila si ono što si morala učiniti.«
»Jesam, zar ne?« Odmahnula je glavom. »Sad se čini kao san. Bojala sam se cijelo vrijeme. I bila
bijesna. Toliko bijesna. Hoću reći, da je pričekao nekoliko minuta prije nego što je ušao, ti si ga mogao
sam prebiti.«
Posegnuo je preko upravljača i prstom pomilovao zavoj. »Ponosim se tobom, Jade.«
Oči su joj postale malo sjajne i trebao joj je trenutak da mu odgovori. Kad jest, glas joj je bio nježan i
malo promukao, što mu je reklo koliko joj znače njegove riječi. »I ja se malo ponosim sobom. Suočila
sam se sa svojom najvećom noćnom morom i pobijedila je.«
»Hoćeš li mi ikad ispričati o toj najvećoj noćnoj mori?« upitao je zadijevajući pramen njezine kose
iza uha i malo se sagibajući kako bi održao kontakt očima kad je pokušala skrenuli pogled.
»Gotovo je«, rekla je. »Sve je to u prošlosti.«
 »Ne kada još uvijek dopuštaš da utječe na tebe sada i ovdje, nije.«
Tvrdoglavo je zurila kroz prozor, a izgled njezine čeljusti mu je rekao da je gotova s razgovorom.
»Jade —«
»Sada više nije bitno.«
»Zato što odlaziš?«
To ju je prenulo pa ga je pogledala. »Ne.« Kad je podignuo obrvu, uzdahnula je. »Možda sam samo
umorna od toga da ima toliku moć nad mnom.«
»Onda prestani davati tome takvu moć«, rekao je. »Nikad nikome nisi rekla za to. Nakupljaš to,
pohranjuješ u sebi i dozvoljavaš da te izjeda.«
»Ne danas. Danas sam natjerala Robbyja da to pojede.«
»Da, i bila si izvrsna. Ali —«
»Dell.« Protrljala si je sljepoočnice. »Ne želim ovo raditi.«
S njim. Točno. Kimnuo je, pokušavajući ne reagirati na to iako se osjećao kao da ga je šutnula u zube.
»U redu, vratimo te onda u tvoje potkrovlje da se možeš odmoriti.« Otkopčao je svoj pojas i izašao iz
kamioneta, zaobišao ga i došao s druge strane da je fizički izvuče iz auta ako bude morao.
Adam je izašao iz kuće, ali je Dell odmahnuo glavom i Adam je zastao na trijemu. Dell je Jade otvorio
suvozačeva vrata i pružio ruku da joj pomogne.
»Dobro sam.«
»Treba mi da surađuješ«, rekao je.
»Treba ti da surađujem? Dell, tebi nikad ništa ne treba, i ne treba ti ovo. Dobro sam.«
Duboko je udahnuo. Neće učiniti što je tražio. Naravno da ne. Jer ako je potraži u rječniku, nalazila bi
se pod TVRDOGLAVA.
A on bi bio odmah pored nje. »Trebaš se odmoriti. Liječnik je rekao —«
»Wow.« Naslonila se na kamionet i prekrižila ruke. »Vidi te kako se razbacuješ s riječju trebati. Sad
ćeš mi valjda reći kako se osjećaš.«
Zurio je u nju s nevjericom. »Misliš da ja ne osjećam?«
»Dell, jedini trenutak kad imam neki nagovještaj toga što osjećaš je kad ti je jezik u mom grlu.«
»Što? To je ludo.«
»Da, zaista. Ludo je.« Bacila je ruke u zrak. »Onda mi reci. Kako se osjećaš?«
»U vezi čega?«
»Bilo čega. Ti odaberi.«
Pogledao ju ej poluzatvorenim očima. »Je li to trik?«
»Nimalo.«
»U redu.« Razmišljao je. »Osjećam... ljutnju zbog toga što ti se dogodilo. Trebao sam biti tamo, baš
tamo. Poveo sam te i doveo u opasnost —«
»Oboje znamo da sam te gotovo prisilila da me povedeš«, rekla je sarkastično. »I molim te. Kad
pustimo sa strane alfa mužjaka, znam prokleto dobro da sigurno imaš druge osjećaje osim ljutnje.«
»U redu....« Pokušao je pristupiti jednom. »Gladan sam.«
»Što si?«
»Gladan. Nisam jeo od sinoć i —«
Jade se odgurnula od njegovog kamioneta i uputila prema svom autu.
Zbunjen, krenuo je za njom, ignorirajući Adamov zlobni cerek. »Vidiš, to je bila zamka. Ljuta si jer
nisam rekao ono što si htjela čuti.«
Jade je bacila torbicu u auto prije nego što se uspravila i okrenula Dellu. »Reci mi jednu stvar, Dell.
Žene s kojima si izlazio. Koji je bio njihov najveći prigovor tebi?«
»Da se ne...« Zastao je.
Podignula je obrvu.
»Emocije. Ne uključujem emocije s njima.« Napravio je grimasu. »Htjela si znati što osjećam prema
tebi.«
Nije odgovorila i on je uzdahnuo. »Jade, nisam dobar u ovom. Zbog toga i ne petljam s vezama.«
»Uviđam. Moram ići«, ponovila je.
Njezine oči, Kriste. Bile su neobično sjajne. Puls na dnu njezinog vrata lupao je bjesomučno kao
kolibri. »Odvest ću te«, rekao je.
»Nije nužno.« Dobacila mu je usiljen osmijeh, sjela za upravljač i krenula.
Adam je prišao Dellu. »Je li dovoljno dobro da može voziti?«
»Da«, rekao je Dell i to je bila istina. Bila je dobro. Mnogo bolje od njega.
Njezin auto nestao je niz ulicu prije nego što je Adam opet progovorio. »Dakle, dopustio si da je
napadne neki ološ s nožem? Kako se, jebote, to desilo?«
Dell je odmahnuo glavom. »Mama je imala nož. Ološ joj ga je uzeo.«
»A Nila?« Adam nije volio Nilu zvati »mama«. Nije je volio zvati nikako. Ali je odao svoju
zabrinutost kad je upitao, »Je li ozlijeđena?«
»Došlo je do meteža. Pogodio ju je šalicom vruće kave i pretrpjela je opekotine drugog stupnja na
trbuhu i prsima, ali je dobro.«
»Isuse«, rekao je Adam.
»Da.« Dell se okrenuo prema kamionetu, skrenuo i šakom udario najbliže drvo.
Zaboljela ga je šaka, zapešće i ruka.
»Pa, to je bilo glupo«, rekao je Adam. »Jesi li je slomio?«
»Ne.« Dell je pažljivo otvorio i zatvorio šaku i lecnuo se. Vjerojatno ne, zapravo...
»Bolje ti je?« upitao je Adam.
»Ne.«
»Pa ti je stvarno očitala bukvicu u vezi osjećaja, ha?« rekao je Adam.
Dell je poželio da nije tako jako udario drvo tako da može udariti Adama. »Umukni.«
 »Zašto? Zato što znaš da je u pravu?«
»U pravu u vezi čega?«
»Da ti ne trebaš. I da ne osjećaš.«
Jebeš činjenicu što ga ruka jebeno boli, ionako je namjeravao udariti Adama. »Znaš da to nije istina.«
Adam je kimnuo. »Da. Ali ja sam samo tvoj jadni brat. Boli me kurac pokazuješ li osjećaje ili ne. Ona
je ta koja treba znati.«
Dell se zagledao u njega. »Zašto, jesi li odjednom postao dr. Phil? Ti, koji nisi pogledao ženu otkad si
se vratio iz zadnje misije? Koji kurac, čovječe? Zašto se ne brineš za vlastiti ljubavni život, to jest njegov
manjak?«
Adam je slegnuo ramenima. »Zajebavati te je zabavnije.«
Dell je otišao do svog kamioneta snažno udarajući Adama ramenom usput.
Adam nije reagirao, i bolje da nije.
Jer, da, Dellu je ona očitala bukvicu. Ne samo to, bio je licemjerni kučkin sin. Sve to vrijeme, svih ti
mjeseci, bio je toliko ponosan na samog sebe što joj je pomogao. Što joj je dao posao. Što je bio tu za
nju. Što je potaknuo samopouzdanje koje je naraslo u njoj. Što joj je pokazao kako da se suoči sa svojim
demonima i što ju je čuvao.
Zapravo je mislio da on spašava nju.
No, sve je krivo shvatio. Ona je bila tu za njega. Podupirala ga je, učinila da samog sebe vidi
drugačije, promijenila ono što je mislio da želi od života. Nekad mu je bilo dovoljno imati Belle Haven,
imati samo Adama i Bradyja i Lilu. Nije mu trebalo više.
Ali to više nije bio slučaj. Sada kad je išao spavati navečer, ležao bi i pitao se što radi Jade i zašto
nije u njegovom krevetu.
Više nije htio biti sam.
»Čovječe, morat ćeš se pomiriti s tim«, rekao je Adam.
»Ti se pomiri s tim.«
Adam je frknuo. »To je najbolje što možeš? Zašto jednostavno ne kreneš za njom, majmune?«
»Četvrtak joj je zadnji dan.«
Adam je rukom protrljao bradu. »Pa, proklet bio ako nam se to nije prišuljalo.«
Dell je pogledao niz cestu tamo gdje je nestao Jadein auto. »Da.«

Te noći prilikom vožnje kući s posla, Jade je brzo shvatila da se vrijeme iznenada pretvorilo u zimu. Nije
dovoljno jako namjestila grijanje i potkrovlje je bilo hladno kad je ušla. Nahranila je Beans i otišla ravno
do svog laptopa i do svog popisa aktivnosti kad je uzrujana.
Kupka.
Svijeće.
Sladoled.
 Iskombinirala je sve tri, svukla se i kliznula u vodu.
Beans je sjedila na prostirci, dobrano van dosega bilo koje moguće zalutale kapi vode i čistila se iza
ušiju.
Jade je već dopola pojela sladoled kad joj je zazvonio mobitel.
Jade je spustila zdjelicu na rub kade i pažljivo se nagnula preko do pulta pored umivaonika gdje joj je
bio mobitel. Bila je to Lilah. »Hej«, rekla je. »Kupam se pa —«
»Dobro si?«
Jade je oprezno promotrila mobitel. »Zašto?«
»Samo se pitam.«
Jade je uzdahnula. »Dell ili Adam su te nazvali i tražili da provjeriš kako sam.«
Nastala je pauza puna krivice iza koje je uslijedio smijeh pun krivice. »Znam da si rekla bez
oproštajne zabave, ali kako bi bilo da izađemo na piće?«
»Već pijem.« Dodala je i čašu vina svojoj epizodi samosažaljenja i već je gotovo nestala. Netko joj je
pokucao na vrata i ona se ukipila. »Čekaj — jesi li ovdje?«
»Ne, ali mogu biti.«
»Lilah, dobro sam.« Ustala je u kadi i slučajno poprskala Beans koji joj je uputio prijekoran pogled.
»Koji te je nazvao, Lilah?«
»O, Bože. Ne tjeraj me da ti to kažem.«
»Samo želim znati tko mi kuca na vrata u« — pogledala je svoj sat, isto tako na pultu — »deset sati
navečer.«
»Dušo, ne trebaš mene da ti kažem tko ti je na vratima.«
Jadein stomak se stegnuo. Previše sladoleda. »Mogao bi biti Adam.«
Lilah se nasmijala. »A kasnije će navratiti Zubić vila. Gledaj, obje znamo tko je na vratima. Otvori.
Razgovaraj s njim. Zabrinut je za tebe.«
»U kadi sam.«
»Gola?«
»Pa, tako se obično volim kupati.«
»Jedno od nas te večeras mora vidjeti, Jade«, rekla je Lilah. »Pa zašto to onda ne bi bio onaj koji se
zaljubljuje u tebe.«
Jade se ukipila, a zatim trznula kad je po drugi put pokucao na vrata. Još vode se prosulo preko rubova
kade i Beans je otišla iz sobe, ovog puta u samoobrani.
»Jade?« upitala je Lilah. »Još si tamo?«
»Dell se ne zaljubljuje ni u koga, Lilah. On stalno izlazi na spojeve i ne vjeruje u veze.«
»Nije bio na pravom spoju mjesecima. I ne gledaj sad, ali ima dovoljno veza u svom životu. Adama,
Bradyja, mene, svoju majku — iako bi to nijekao do svoje smrti, tvrdoglavi magarac — i... tebe.«
Začulo se kucanje i po treći put, ni izdaleka strpljivo kao prva dva. »Dovraga, moram ići. S tobom ću
se baviti kasnije.« Još je uvijek mokra da je kapalo s nje, umotala se u ogrtač i brzo pogledala u zrcalo.
Bez šminke, kosa u neredu — prokletstvo, koga ona zavarava? Njezino čitavo biće bilo je u neredu. Uz
uzdah, krenula je kroz potkrovlje prema vratima. Možda je otišao, možda...
»Jade, otvori.«
»Dobro sam. Rekla sam ti da sam dobro.«
»U redu. Sjajno. Ja nisam.«
Uzdahnula je, skinula sigurnosni lanac, otključala vrata i otvorila ih.
Dellove ruke bile su oslonjene visoko na dovratku. Glava mu je bila pognuta, a kad ju je podignuo,
pogled mu je krenuo od njezinih bosih stopala i golih nogu do ogrtača koji se privijao uz nju i grijao joj
kožu sporo, centimetar po centimetar. Do trenutka kad je njegov pogled sreo njezin, oči su mu bile tamne,
ispunjene emocijom negdje između posesivnosti, zaštite i požude. »Pozovi me unutra, Jade.«
Nije je čak ni namjeravao šarmirati da uđe. Želio je da ga ona pozove.
I to nije bilo sve što je želio. Želio je i neke odgovore. Ona je to znala. Kao što je i znala da čitavo
ovo vrijeme te odgovore nije mogla dati nikom. Ali možda... možda je to bio problem. Bog zna, nije joj
koristilo sve čuvati u sebi.
Možda i jest vrijeme da proba nešto novo.
Pa je udahnula malo zraka i odmaknula se. Nije se pomaknuo, samo je ostao u istom položaju,
podignutih ruku, ukočena pogleda, bezizražajna lica.
I čekao.
»Želim da uđeš«, rekla je.
Spustio je ruke i zanemario mjesto koje mu je, približio joj se, oboje ih gurnuo unutra i zalupio vrata
za njima.
 DVADESET I TREĆE POGLAVLJE
DELL JE slijedio Jade u kuhinju, jako se trudeći da ne primijeti kako joj njezin bijeli čupavi ogrtač prianja
uz očito mokro tijelo. Voda joj je kapala iz kose i s nogu, a stopala su joj škripala po podnim pločicama.
On je bio tu s razlogom, no taj je razlog, sada dok ju je gledao, svu svježu kao rosa, bez šminke, dok
miriši kao nekakva komplicirana mješavina slatke, seksi žene, bio nejasan. »Jade.«
Okrenula se s bocom vina kojeg je natočila u čašu i dala mu je.
»Već sam popila svoje«, rekla je. »Možda me želiš stići.«
Nije izgledala potpuno pijana, pa joj je vratio malo vina.
»Želiš razgovarati«, rekla je.
Zapravo, želio je skinuti joj taj ogrtač i podignuti je na pult kako bi je mogao obljubiti. Ali prvo ono
najvažnije. »Želim da ti razgovaraš.«
»O?«
»Daj, Jade. Ovo već predugo traje. Vrijeme je.«
Poigravala se s uzicom svog ogrtača na trenutak prije nego što je podignula svoj pogled prema
njegovom. »Kao što znaš, prije nego što sam došla ovdje vodila sam veliki medicinski centar.« Zastala
je. »Jedne noći bili smo zadržani opljačkali su hitni prijem zbog lijekova. Ja sam pustila uljeze u
skladište da uzmu te lijekove.«
Dell je spustio vino, misleći da mu za ovo vjerojatno treba nešto jače, mnogo jače.
»Sljedećeg tjedna«, nastavila je, »protiv želje mog liječnika i obitelji, ušla sam u auto i vozila
nekoliko dana na zapad i završila u Sunshineu.«
Dell je pažljivo udahnuo, ali osim toga nije reagirao. Nije želio da prestane pričati. »Liječnik?«
»Morala sam nešto pojesti«, rekla je. »Pa sam ušla u pekaru na Glavnoj i čula ženu iza pulta kako
razgovara s drugom ženom o Belle Havenu. Bila je to Lilah i govorila je kako veterinarski centar traži
nekog za rad na recepciji tko bi se javljao na telefon jer je tvoja stara asistentica otišla kako bi rodila i vi
ste pokušavali sami to raditi. Nije mi trebao posao, ali mi je trebao posao, shvaćaš?«
Ne, nije shvaćao. »Jade, pljačka. Prije si rekla da si napadnuta. Koliko si loše —«
»Kad je Lilah platila i otišla, upitala sam gospođu za pultom kako pronaći veterinarski centar. A zatim
sam krenula autom. Dvaput sam se izgubila. Adam me pronašao usred ceste kako pokušavam natjerati
GPS da proradi i odveo me u Belle Haven. Ti si sjedio usred čekaonice u radnoj odjeći i liječničkoj kuti
i igrao se sa osmotjednom štenadi gđe Nelson. Penjali su se svuda po tebi, telefon je zvonio, računalo se
smrzlo, a ti si samo sjedio i bio maksimalno smiren. Smijao se. Smijao si se štenetu koje ti se pokušavalo
popeti po prsima i polizati lice.«
Dell se toga sjećao. Adam joj je otvorio vrata i ona je ušla, očiju skrivenih iza svojih velikih
reflektirajućih sunčanih naočala, u bijelim trapericama i drečavo ružičastoj čupavoj vesti koja je nekako
pristajala uz njezinu crvenu kosu, te je izgledala kao da je izašla s filmskog seta.
 Bio je malo zaslijepljen.
I preko ušiju pun požude.
Ali je ona zatim pala na koljena, podragala jedno štene, pustila da joj gmiže posvuda po njezinoj
elegantnoj odjeći, ne brinući se za dlake ili slinu.
Htjela je sjesti za njegov stol i javljati se na njegov telefon, a ona je morao promijeniti brzinu jer mu
je trebao netko da to radi. Obavio je pravi intervju, i onda su naišli na prvi problem — unatoč
inteligenciji i pameti koje su isijavale iz tih zelenih očiju, nije mogla dati reference. Ili dokaz da zaista
može obaviti posao.
Znao je da nije iz Sunshinea ni iz okolice. To je bilo očito. Sve u vezi nje, od odjeće do govora do
načina ponašanja, govorilo je o velikom gradu i velikom novcu.
»Belle Haven je bio tako...« Jade je tražila riječi. »Topao. Otvoren. Srdačan. Nimalo nalik na ukočeni
medicinski centar iz kakvog sam došla. Nije bilo napetosti, ni bijesnih, bolesnih, frustriranih ljudi koji
čekaju satima, nije bilo razdražljivih zaposlenika koji se bore s osiguravajućim kompanijama za
odobrenje. Samo ti. A izgledao si tako ležeran«, rekla je nježno. »Tako... opušten. Zabavan. Htjela sam
raditi za tebe.«
»I jesi«, rekao je. »I bilo je sjajno. Ali Jade, moraš mi reći. Reci mi što ti se dogodilo.«
»Bilo je kasno.« Izdahnula je. »Ostala sam dulje jer je bio kraj mjeseca i službenici za plaćanje i
potraživanja prema klijentima su kasnili, nisu mi poslali izvješća sve do samog kraja dana. Zatvorili smo
i baš sam bila na odlasku, hodala preko parkirališta kad je netko potrčao prema meni. Izgledao je kao
tinejdžer s kapuljačom, pa sam zastala. Mislila sam da je ozlijeđen, ali« — ovdje je čvrsto zatvorila oči
— »dignuo je glavu i uspravio se. Nije bio tinejdžer. Bio je odrastao muškarac i nosio je masku za Noć
vještica.«
Dell je začuo kako mu je pobjegao zvuk, tihi mrmor žaljenja i straha za nju, prisjećajući se kako je
poludjela na parkiralištu Belle Havena kad se suočila s još jednom maskom za Noć vještica.
»Prije nego što sam uspjela reagirati«, nastavila je, »gurnuo me, pa sam pala na asfalt. A onda...«
Prestala je pričati i odmahnula glavom.
»Jade.« Dell ju je privukao i obgrlio je rukama. »Ostani sa mnom.«
»Tu sam.« Ali se približila i naslonila mu lice na vrat. »Imao je pištolj. Privukao me blizu, držeći
pištolj preko mog dušnika tako da nisam mogla disati. Osjećala sam kako mi krv curi niz ruke i koljena
gdje sam se ogrebla, a on je stalno stezao svoj stisak i... nisam mogla disati.«
Uz još jedan tih zvuk izmiješanog suosjećanja i bijesa, Dell ju je privukao još čvršće, kao da se
umjesto nje može boriti s njezinim osamnaest mjeseci starim demonima.
»Natjerao me je da otključam ulazna vrata i odvukao me kroz recepciju zahtijevajući da mu kažem
gdje se drže lijekovi. Htio je Oxy Contin, Vicodin, morfij, što god smo imali. Trebao mu je fiks, opako se
tresao. Trebala sam — trebala sam...«
»Učinila si što si morala«, rekao je Dell milujući je rukom gore dolje po leđima da je podsjeti da je
tu, sigurna. »I preživjela si.« Njezin ogrtač i tijelo bili su vlažni, a ona je drhtala. Pokušao je omotati se
oko nje da joj prenese toplinu svog tijela. »To je sve što je sada bitno.«
Lica još uvijek pritisnutog uz njegov vrat, odmahnula je glavom. »To je to, nisam učinila sve što sam
mogla. Nisam učinila ništa.«
 »Jade —«
»Ne, istina je. Kad sam bila na tlu, mogla sam ga udariti nogom dok je stajao iznad mene. Mogla sam
pokušati uzvratiti i nisam.«
»Imao je jebeni pištolj«, rekao je Dell mrzeći to što se ikad osjećala tako bespomoćno. »Nisi imala
sredstava da uzvratiš. Nisi ti bila kriva.«
»Ali za ono što se sljedeće desilo jesam.« Progutala je još zraka. »Nisam mu htjela reći gdje su
lijekovi, pa me je odvukao straga. Karen je još uvijek bila ondje, jedna od naših medicinskih sestara. I
ona je ostala do kasno, čistila je. Izašla je iz male kuhinje i on —«
Dell je već mrzio ovu priču. Mrzio ju je svom snagom. »On je što, Jade?«
»Uperio je pištolj u nju i rekao da će je upucati ako mu ne kažem gdje su lijekovi.«
Dell je zatvorio oči i naslonio obraz na vrh njezine glave želeći da sve to može izbrisati.
»Rekla sam mu«, rekla je Jade. »Rekla sam mu što je želio znati, ali on ju je svakako udario, u lice
pištoljem. Natjerao me je da je zavežem za stolac, a zatim me je odvukao niz hodnik. Pala sam i gotovo
ga potegnula za sobom, što ga je stvarno razljutilo. Udario me je nogom u rebra i nisam više mogla disati.
Još uvijek nisam mogla disati kad smo došli do skladišta. Corey je bio u prostoriji, iznenadili smo ga.«
»Corey?«
»Laborant. Učio je za ispite. Prestrašili smo ga. Kad me je vidio, sva ga je krv uplašila. Izgledala sam
mnogo gore nego što sam bila.«
»Jade.« Dell je jedva mogao govoriti. »Bože, Jade.«
»Corey je skočio i...« Čvršće ga je stisnula, s objema rukama na prsima, zgrabila ga je za majicu i
nekoliko dlačica na prsima. »Upucao ga je«, prošaptala je. »U bedro. Ja sam vrisnula, a on me gurnuo na
lijekove pod ključem i zatražio ključ ili će opet upucati Coreyja. Ali ključ nije bio na mom privjesku,
nisam ga imala zato što je preopasno. Ali kad sam odbila otići po njega, on —«
Bože, nije želio ovo čuti. »Jade.«
»Dodirnuo me je. S pištoljem. Prošao je s njime preko moje dojke i kad mi se bradavica ukrutila,
nasmijao se i rekao da ćemo se kasnije zabavljati. Corey je viknuo na njega s poda, iako je krvario kao
lud, rekao mu da me pusti na miru, a ja sam čula kako Karen vrišti upomoć iz kuhinje... a znaš što sam ja
učinila?«
Dell je odmahnuo glavom.
»Ništa. Nisam učinila ništa.«
»Bila si preplašena, Jade.«
»Bila sam beskorisna.«
»Bila si u šoku.«
»Bio je i Corey«, rekla je. »Bila je i Karen. Oboje su bili ozlijeđeni —«
»Bila si i ti.«
»Ne kao oni.«
Krivi sebe, shvatio je, zato što nije patila koliko i oni.
 »Nisam bila povrijeđena koliko i oni«, rekla je opet. »Pa ipak, oni se nikako nisu prestali boriti. Ja
uopće nisam ni počela.« Potaknuta na djelovanje svojim vlastitim riječima, odgurnula ga je i zgrabila
vino i potegnula dobar gutljaj ravno iz boce. Nježno ju je uzeo od nje.
»Otključala sam mu lijekove«, rekla je ne gledajući ga, brišući usta rukom. »Dopustila sam mu da
uzme što god želi dok sam ga preklinjala da me ne ozlijedi.« Skrenula je pogled. »Kasnije... pretpostavila
sam da sigurno nešto nije u redu sa mnom jer nisam bila snažna i hrabra.«
»Ne«, rekao je strastveno. »Sve je u redu s tobom. Jade, reci mi da te nije ozlijedio.«
»Došla je policija. Netko u susjednoj zgradi čuo je Karen kako vrišti. Frajer koji me je držao imao je
suučesnika. Bio je u autu za bijeg, ali došao je ušutkati Karen. Policija je upala u posljednji čas. Bili smo
spašeni. Ne zahvaljujući meni.«
»Nisi bila...«
»Ne. Htio me je silovati, rekao mi je to nekoliko puta.« Zadrhtala je. »Vrlo detaljno. Ali nije uspio.«
Zatvorila je oči. »Odrasla sam slušajući kako sam snažna. Kako sam stvorena za velike stvari, kako mogu
učiniti što god hoću. Da sam rođena kako bih vodila obiteljski show, tako reći. Ali nisam bila snažna.
Bila sam slaba.«
Ono što je slušala od svoje obitelji dok je odrastala njemu se činilo kao velika kontradikcija — učini
što želiš, ali se pobrini da je to što želiš ono što mi želimo... »Ti su ljudsko biće, Jade. To ne znači da si
slaba.«
Okrenula se od njega i slegnula ramenima. »Sve što sam znala o sebi bilo je pogrešno. Ništa se nije
činilo ispravno. Nisam mogla pronaći uporište.«
»Bilo tko bi se tako osjećao.«
»Sama sam bila kriva za to.«
»Nisi bila kriva za pljačku.«
Kružila je glavom kao da je bole mišići. S obzirom da je bila dovoljno napeta da se rasprsne, nije bilo
ni čudo. Stavio joj je ruke na ramena. Mišići su joj bili zgrčeni i tvrdi kao kamen. Pritisnuo je malo jače
prstima i ona je uzdahnula i spustila glavu natrag na njegove grudi.
»Kad sam otišla iz Chicaga«, promrmljala je, »htjela sam opet pronaći samu sebe, ali nisam mogla.
Mislim da je to zato što sam pokušavala biti netko tko više ne postoji.«
Usredotočio se na osobito čvrsto stegnut mišić i ona je zašištala dišući. »Bože, kako je to dobro.«
Nagnula je glavu da mu dade više prostora za manevar. »Mislim da je posao u Belle Havenu trebao biti
argument, kao pogledaj kako i dalje sabotiram samu sebe, ali zeznula sam samu sebe. Sviđa mi se ovdje.
Sviđa mi se tko sam postala ovdje. A i volim misliti da sam poslu donijela nešto što nitko prije mene
nije.«
»Dovraga, da, jesi«, rekao je. »I postala si važan, integralan dio mjesta.« Okrenuo ju je licem prema
sebi. »Znaš to, zar ne?«
Malo se nasmiješila. »Čini se da imam opake vještine bez obzira o kakvom se uredu radi.«
»Čini se«, rekao je uzvrativši osmijeh. Bože. Izgledala je tako lijepa bez šminke, bez odjeće, bez bilo
kojeg od svojih uobičajenih štitova. Samo Jade. »Ali to je samo posao«, rekao je. »Jesi li shvatila tko si
izvan posla?«
 »Nisam country plesačica.«
Nasmiješio se. »U redu. Nešto drugo?« Kad nije ništa rekla, on jest. »Ti si dobra prijateljica.«
Prigušeno se napola nasmijala, a zatim još jednom. A zatim, kao da su joj noge bile slabe, skliznula je
dolje na pod sve dok nije sjela, leđa naslonjenih na ormar. »Dell, bila sam ovdje godinu i pol dana prije
nego što sam ikom od vas dopustila da dođete ovdje. Lilah —«
»Te voli. Adam te voli.« Čučnuo je pored nje. »Svi mi —«
Prekrila je njegova usta svojom rukom. Nježno joj je poljubio dlan i maknuo ga. »Daješ nešto svakom
od nas. Dovraga, daješ nešto i potpunim strancima, kao kad si platila ostatak Billovog računa vlastitim
novcem.«
»Vidio si to?«
»Vidim puno stvari.« Opet joj je poljubio dlan i zadržao ga u svom. »Vidim pravu tebe, Jade.«
Zagledala se u njega. »Misliš da mi možeš reći tko je to?«
Spustio se na pod pored nje i povukao je u svoje krilo. »Prava ti je žena koja dođe na posao rano kako
bi mi olakšala dan zato što joj je stalo. Prava ti je žena koji ide na ručak s Lilom iako će te po peti put
pitati treba li Lulu dopustiti da ide na prijem i, iako je vjerojatno želiš udaviti, još uvijek se smiješiš i
kažeš da vjerojatno nije najbolja ideja pustiti janje na proslavu vjenčanja. Prava ti je žena koja može
natjerati oba moja velika, opaka brata bivša vojnika da se smiješe.« Stišao je glas i stavio usta na njezino
uho. »Prava ti je žena, koja, kad je gola u mom naručju, daješ mi apsolutno sve što imaš.«
Zatvorila je oči. »Kako znaš?
»Jer nikad nisam vidio da daješ išta manje, što god da radiš.«
»Pomogao si mi.«
Možda. Došla je u Sunshine tražeći samopouzdanje i unutarnju snagu, pokušavajući se pronaći. Dao je
sve od sebe da joj pruži što god treba, ali pritom joj je pomogao postali dovoljno snažna da se vrati.
»Dakle zašto se sad vraćaš?«
»Moj otac je bolestan. Ima Parkinsonovu i već dugo nije sposoban voditi posao. Ja sam to činila
umjesto njega, a kad sam otišla privremeno su na moje radno mjesto unaprijedili obiteljsku prijateljicu.
Sandy je dobra, zapravo jako dobra, ali...«
»Ali ona nije ti?«
Sitan je osmijeh prešao preko njezinih usana. »Ne želi posao dugoročno. Želi opet raditi honorarno
tako da može više vremena provoditi sa svojom malom djecom.«
»Mogli bi unaprijediti nekog drugog.«
»Obećala sam. I uvijek sam se zapravo namjeravala vratiti. Ja volim raditi za tebe i volim prijatelje
koje sam stekla... nikad to neću zaboraviti. Ali zapravo sam pobjegla od kuće, znaš? Ne mogu samo...
nastaviti bježati. Bez uvjerljivog razloga da ostanem, vrijeme je da odem.«
Pogledao joj je u oči i vidio žal, i pitao se je li jednako bolan kao i žal koji je rastao u njegovim
grudima. »Pa ostani zbog uvjerljivog razloga.«
Mogući kratak bljesak humora u njezinim očima došao je i prošao. »Na primjer još seksa između golih
prijatelja?«
 Gotovo je rekao, Ostani i možeš imati seks kakav god poželiš, dok god je samo sa mnom, ali to bi
zvučalo jako nalik preklinjanju. »Koliko god bi seks između golih prijatelja bio privlačan«, rekao je
polako, »moraš znati, ovo mi nije nimalo usputno kao to. Ne za mene.«
»Ali... ali tebe zanima usputno. To je tvoj zaštitni znak. Ti tako postupaš.«
»Zapravo, ne«, rekao je. »Mene inače zanima čak i nešto manje od usputnog. Ali to je nestalo s tobom
prije osamnaest mjeseci.«
Zatresla je glavom. »Nemoj mi to činiti«, šapnula je.
»Činiti što? Reći ti kako se osjećam? Pitala si, sjećaš se? I da, odlaziš. Čuo sam vijesti. Ali možemo
se... posjećivati.«
»Posjećivati.«
»Da«, rekao je odlučno. Bilo bi užasno, ali bolje to nego ništa. »Povremeni praznici, vikendi, što
god.«
Zurila je u njega kao da je poludio. »Dell, to je dvije tisuće i sedamsto kilometara. Ne možemo hodati
udaljeni dvije tisuće sedamsto kilometara.«
»To je jedan let.« Ležerno je slegnuo ramenima, čak i dok mu je srce udaralo, udaralo, udaralo.
Njezin pogled je ostao prikovan uz njegov. »Nisam znala da bi to želio.«
U redu, to je zaboljelo više nego što bi vjerojatno trebalo. »Čak i prijatelji bi se posjećivali, Jade. A
kao što smo već ustanovili, više smo od toga.«
»Morala bih razmisliti o tome«, rekla je vrlo nježno, kidajući mu srce. »O nastavku ovoga nakon što
odem.«
Nije vjerovao svom glasu pa je kimnuo. Nije to očekivao. Počeo je ustajati, ali ga je zgrabila za
zapešće, a on je spustio pogled na njezin dlan na njegovoj ruci. Blijed. Mali. Varljivo krhka izgleda.
»Morala bih razmisliti o tome«, ponovila je. »Zato što ne znam mogu li nastaviti ovo s nekim do koga
mi je toliko stalo i nastaviti to onoliko ležerno koliko bi nalagala naša udaljenost.«
Dell je htio istaknuti da je sama kriva za udaljenost, ali približila mu se i pritisnula svoje toplo, bujno
tijelo uz njegovo sve dok se njegova sposobnost govora, a još više i razmišljanja, nije pogoršala.
Okrznula je svojim ustima njegovo uho. »Dell?«
Drhtavo je uzdahnuo. »Da?«
»Jesi li ikad imao oproštajni seks?«
Napravio je fatalnu pogrešku i pogledao je. Njezine su oči bile nježne, ozbiljne, dok se dizala na
koljena i nježno dodirnula svojim usnama njegove. »Jade —« Zgrabio joj je bokove dok je čitavo
njegovo tijelo reagiralo na taj blag, gotovo čedan poljubac. »Ja —«
Ocrtala je njegove usne svojim jezikom i on je zastenjao i usisao ga u svoja usta. Bože, kako je volio
okusiti je, osjetiti je. Izgledalo je kao da je se ne može zasititi. Počeo se pitati hoće li mu ikad biti dosta
kad su njezine ruke kliznule ispod ruba njegove majice i preko trbušnih mišića.
»Mmm«, rekla je kao odgovor na njegov dodir, kao da se možda ni ona ne može zasititi njega. »Ide.«
Zatim je podignula majicu. Kad je preuzeo taj zadatak i svukao je, opkoračila ga je, s koljenima pored
njegovih bokova. Sagnula se i polizala mu bradavicu.
 Uzdahnuo je, zbog čega je uvidio da je otvorio usta kako bi nešto rekao, ali što god se spremao reći
isparilo je, jer je sva krv otišla iz njegovog, sad jadnog, dehidriranog, beskorisnog, mozga.
»Želim te«, rekla je na njegovim usnama i prikliještila ga uz ormar iza leđa. »Bože, želim te. Molim te,
Dell.«
Proizveo je zvuk duboko u svom grlu i dao joj dugačak i dubok poljubac. Nedovoljno, ni izdaleka
dovoljno, pomislio je. Morao ju je dodirnuti. »Ustani.«
»Što?«
Posegnuo je za pojasom njezinog ogrtača. »Što imaš ispod ovoga?«
»Hm. Sebe.«
Opet je zastenjao i povukao ga. Bila je u pravu, ništa osim tople, vlažne, seksi, bujne žene. Njegove su
ruke izgledale tako tamne na njezinoj blijedoj koži i to ga je uzbudilo još više. »Ustani«, opet je rekao, a
zatim ju je bez čekanja podignuo za bokove tako da je stajala, još uvijek s nogama pored njegovih
bokova.
Savršeno.
Primaknuo se bliže i priljubio uz njezin pupak, a zatim niže. Zatim još niže. Iznad njega ona je ispustila
tihi gladni zvuk koji je prošao ravno kroza nj, a zatim to ponovila kad je kliznuo svojim rukama straga po
nogama, zgrabio je za dupe i primaknuo bliže tako da nije imala izbora nego nagnuti se iznad njega i
staviti ruke na kuhinjski pult.
»Umirao sam od želje da ovo učinim«, rekao je i nježno prešao svojim palcem preko njezinih
blistavih nabora, otvarajući je prije nego što se približio da je pomiluje svojim jezikom, kušajući
različite točke, a jako mu se sviđala njezina reakcija na svaki dodir. Šapat, jecaj. Njegovo se ime otkinulo
iz njezinih grudi. Drhtala je sitnim drhtajima, dah joj je bio isprekidan, a bokovi su joj se ljuljali prema
njemu i nije se mogao zasititi. »Imaš dobar okus, Jade.«
»O bože. O Bože, tu —«
Da već nije točno znao to njezino »o Bože, tu« mjesto, dobar bi trag bio način na koji su joj se prsti
stegnuli u njegovoj kosi. Obožavao je seksi zvukove koji su joj se otimali iz grla i način na koji je
izgledala iznad njega, vlažna i drhtava i prekrasna, te joj je dao točno ono što je željela i pomalo gradio
orgazam sve dok se nije rasprsnula.
Koljena su joj se srušila i ona se naslonila na njegova prsa. Milujući je rukom niz leđa, privukao ju je
k sebi i poljubio u vrat.
»Molim te, reci mi da imaš kondom«, rekla je.
U njegovom novčaniku, a on ga je tamo stavio s njom na umu, suprotno onomu što je ona vjerojatno
mislila. »Jade —«
Pljesnula ga je rukama po obrazima. »Da ili ne.«
»Da, ali —«
»Uzmi ga. Za ljubav božju, odmah ga uzmi.«
Posegnuo je u svoj stražnji džep tražeći novčanik, što nije bilo lako s obzirom da ga je opkoračila i
bila vrlo zauzeta svojim planom — otkopčavanjem njegovih hlača. Oslobodila gaje, a zatim razderala
omot svojim zubima, smijući se kad je ispljunula rub omota preko ramena. »Oduvijek sam htjela to
učiniti«, promrmljala je i stavila ga, puštajući ga da dašće i znoji se sve dok nije završila.
»Sad«, šapnula je, zahtjevna, sigurna u sebe, najseksipilnija stvar koju je ikad vidio. Omotala je ruku
oko njega, malo se podignula i primila ga duboko u sebe.
»O, jebote«, uspio je procijediti.
»Da, molim.«
Prigušeno se nasmijao i zatvorio oči, lupajući glavom straga o ormarić, šišteći kad se nagnula nad njim
i gricnula njegov izloženi vrat. Čvrsto ju je obgrlio, otvorio oči i pogledao njezine kad su se počeli gibati
u tandemu. Brže. Jače. Stenjala je i tražila još, a on joj je to i dao, osjećajući... toliko puno, izgubljen,
nađen... potpuno otvoren.
Kad mu je usisala usnu resicu u usta i zapalacala po njoj jezikom, znao je da je na centimetar od ruba.
»Isuse«, zadahtao je pokušavajući je usporiti. »Isuse, Jade. Čekaj —«
Uzalud, bila je previše obnevidjela i nastavila je, proizvodila te slatke zvukove koji su mu rekli koliko
se dobro zbog njega osjeća, da je obuzeta kao i on, i gotovo je svršio samo zbog tog saznanja.
»Trebam te, Dell«, promrmljala je nježno s rukama u njegovoj kosi, a pogledom na njegovom. »Trebaj
i ti mene.«
»Trebam te.«
»Ne. Ne, hoću reći —«
Pomilovao ju je rukom uz bedro, trljajući palcem njezino središte, a ona je zajecala njegovo ime i
izvila se prema njemu. »Svrši«, poticao ju je, želeći je promatrati kako polijeće prije njega. »Svrši za
mene, Jade.«
I uz tih jecaj, i jest.
Pridružio joj se, a kaleidoskop boja je eksplodirao iza njegovih kapaka. Na trenutak je zaista pomislio
da ima srčani udar, ali sigurno nije moglo biti tako dobro imati srčani udar.
Iz maglovitih zakutaka svoga uma shvatio je da u njegovim grudima postoji neka neobična bol koja u
isto vrijeme i boli i ugodna je. Znao je razlog, ali mogao je pričekati dok ona ode. Dok opet ne ostane
sam. Sam, što mu je uvijek jako odgovaralo.
Šteta što je odjednom — ili možda uopće ne odjednom — više u to nije vjerovao.
 DVADESET I ČETVRTO POGLAVLJE
JADE JE malo kasnije otvorila oči. Dell ih je preselio u njezin krevet pa su zaspali. Bio je topao i ona se
priljubila uz njega, ljubeći mu rame, želeći...
Da je to stvarno. Da može iznaći način koji će odgovarati svima da postane stvarno.
Dellovo disanje se promijenilo i ona je znala da je budan. »Hej«, prošaptao je, glasa tihog i
promuklog od sna. »Što nije u redu?« Kad nije rekla ništa, prošao je prstima preko njezine kože i konačno
je uzdahnula. »Sanjala sam. Svoju obitelj.«
»Povratak?«
Nije rekao doma. Sunshine je bio dom. Za njega, Sunshine je bio prvo mjesto na kojem je ikad imao
osjećaj doma. Pa je opet kimnula.
Okrznuvši ustima njezinu sljepoočicu, spustio se sve do brade. »Dvojiš.«
To nije bilo pitanje, ali je svejedno odgovorila. »Da.«
»Imaš izbora, Jade. Uvijek imaš izbora.« Usta su mu se kretala duž njezina vrata zbog čega je
zadrhtala.
»Kao?« upitala je i čvrsto se uhvatila za njega.
»Kao ostati.«
Srce joj je poskočilo, puno nade. »Da prihvatim, požalio bi«, rekla je, malo zadihana. Morala je
odmah prekinuti ovaj razgovor, dok još može.
»Ti ne znaš što ja želim.«
Istinitija tvrdnja nikad nije bila izrečena. »Pa reci mi.«
Njegov je jezik provocirao njezinu kožu i ona je počela gubiti nit misli. »Tebe«, rekao je. »Želim
tebe.«
Želi, ne treba. Izvila se prema njemu dok su njegove ruke prolazile po njezinom tijelu. »Imaš me,
Dell.« Omotala je noge oko njegovih bokova, privukla ga sebi i pogledala u oči. »Čitavu.«
»Zasad«, rekao je.
Zbunjena, otvorila je usta, a on je to iskoristio, gladno je poljubio, približio se i svojim tijelom
prekrio njezino. Plahta se zapetljala između njih, nije skrivala ništa, niti to da je bio velik i tvrd. Vrlo
tvrd.
Dell je potegnuo plahtu i zatim se našao na njoj, topla koža umjesto hladnog pamuka.
Oči su joj se zatvorile kad su njegove usne došle na njezine. Naučila je da voli ljubiti, istraživati, a
ona mu je voljela to dopuštati. Osjećala se... željeno. Paženo. Seksi. Sve je to već prije vidio, naravno,
svaki centimetar nje, pa ipak, svaki put kad bi poljubio mali ožiljak na njezinom koljenu od davne dječje
nezgode, ili jezikom prešao preko njezinog boka s tolikom pažnjom, prošli bi je trnci. Kao sad. Njezini
prsti stisnuli su se u njegovoj kosi i vratili njegova usta na njezina. »Opet?«
 »Da«, zadahtao je na njezinim usnama. »I onda opet. Jer kako se čini, mislim da te se ne mogu
zasititi.«

»Nemam samodiscipline kad se radi o tebi«, rekla je Jade mnogo kasnije.

Dell nije otvorio oči, ali se tiho i promuklo nasmijao.
»Nisam sigurna kako je to smiješno«, rekla je.
Dell je podignuo glavu, kose razbarušene od njezinih prstiju, a izraz lica stopostotnog pravog
zadovoljenog mužjaka. »Očekuješ disciplinu tokom seksa?«
»Ja —«
Opet se nasmijao, a ona ga je gurnula laktom.
Zanemarujući to, pružio je ruku za njom, ali ga je ona odgurnula. »Ne. O ne. Bilo nam je dosta.«
Još se uvijek smijao kad ju je lako privukao sebi i zagnjurio lice u njezinu kosu. »Govori za sebe.
Nisam siguran da se ikad mogu zasititi.«
Prolazeći rukom niz njegova prekrasna leđa, zatvorila je oči i poželjela da je dovoljno hrabra
povjerovati u to.

Kad se probudila, Della nije bilo. Zanemarila je maleni žalac razočarenja i pogledala Beans.
»Mijau«, rekla je Beans sa znalačkim pogledom u svojim prodornim očima.
»Ne, ja ne želim da je on još uvijek tu. Fuj, što ti misliš da sam ja, ovisnica o seksu?«
»Mijau.«
Uz uzdah, Jade se istuširala, odjenula i zgrabila Beans i došla u ured u isto vrijeme kao i obično, ali za
razliku od inače, nije bila prva koja je stigla.
Na njezinom stolu nalazila se vruća kava i vrećica iz pekare. Kroasan s jajima i slaninom od puretine,
na kojeg je navalila kao da je čitavu noć trčala maraton.
Ili vodila ljubav satima bez prestanka...
Kroasan je bio tako dobar da je zastenjala dok ga je jela. Zaboravi cjelonoćni seks. Željela je cijele
noći jesti ovaj kroasan.
»Mmm«, začuo se Dellov tihi, seksi glas u njezinom uhu dok su je njegove ruke obujmile sleđa.
Gricnuo ju je za vrat sa strane. »Taj zvuk koji proizvodiš. Izluđuješ me, osobito kad sam ukopan u tebi i
—«
Zazvonio joj je telefon.
Nesigurno udahnuvši odgurnula je Della i dohvatila ga.
»Prvi je u ponedjeljak«, rekao je Sam. »Ide li ti sve po planu za povratak?«
Jadein pogled se susreo s Dellovim. Znala je da može čuti Sama. »Da. Odlazim za dva dana.«
Samov uzdah olakšanja začuo se u njezinom uhu. »Doći ću avionom i voziti se natrag s tobom.«
»Ne. Ne, želim to učiniti sama«, rekla je, još uvijek uzvraćajući Dellov čvrsti pogled. »Bit ću dobro.«
 Poklopila je i uzdahnula. »Dell —«
»Znam. Obećala... si.«
Shvaćao je obećanja, shvaćao je odanost i jako je dobro skrivao misli kad je to želio. Jedan dugačak
trenutak nastavio ju je gledati kao da želi nešto reći, ali nije. Jednostavno je kimnuo. »Treba li ti pomoć?«
Osjetila je kako joj srce puca ravno po sredini. Bez obzirao što treba, uvijek je bio tu za nju, ponekad
čak i prije nego što bi ona znala što bi to moglo biti. Da, bio je svojeglav, presiguran u sebe, nije mogao
pravim riječima izraziti osjećaje ni da mu život ovisi o tome, pa ipak... pa ipak joj je čuvao leđa kao što
nitko nikad nije. »Stvarno sam htjela obučiti nekog za tebe.«
»Neću te zamijeniti, Jade. Nitko ne bi to mogao.«
»Dell —«
»Bit ću dobro. Nemoj se brinuti za mene.«
Zatim je otišao, a vrata njegovog ureda su se tiho zatvorila.
U redu. Dobro. On će biti dobro. A ako ne bude... pa, nitko nikad to neće znati jer on tako funkcionira.
Tako oboje funkcioniraju.

Na Jadein zadnji dan, Belle Haven zabilježio je rekordan broj pacijenata. To je bilo više zato što su ljudi
željeli vidjeti Jade prije nego što ode, nego zbog bilo koje Dellove vještine i on je to znao.
Ali nije mogao nikoga kriviti. I on je osjećao isto. Želio ju je posljednji put pogledati koliko god puta
može.
Našli su se u Crystal’su te večeri on, Adam, Brady, Lilah.
I Jade.
Podijelili su dva vrča piva i priče. Lilah je donijela tortu. »Nisam je radila«, rekla je. »Jer svi znamo
da ne znam kuhati.« Snažno je zagrlila Jade. »Prokletstvo, večeras ću testirati ovu vodootpornu
maškaru..« Šmrcnula je. »Zaista će mi nedostajati gledati te kako zbunjuješ Della.«
Dell bi se usprotivio, ali bilo se teško usprotiviti istini. Jade ga je držala u pripravnosti od dana kad je
ušetala u njegov život.
Svi su zajedno otišli na parkiralište i Lilah ju je opet zagrlila. I zatim opet, sve dok je Brady nije
otrgnuo. »Vratiti će se u posjetu«, uvjeravao je Lilu i pogledao Jade. »Je li tako?«
Jade, čije su oči blistavo sjale od neprolivenih suza, je kimnula. Brady ju je privukao i šapnuo nešto
što Dell nije čuo, a kad se odmaknuo približio se Adam. Nije ništa rekao, samo ju je zagrlio, a zatim ju je
lagano povukao za kosu, ozbiljna ali nježna pogleda.
Dell je čekao dok su svi otišli, a zatim su na parkiralištu ostali samo on i Jade.
»Kasno je«, rekla je glasa nabijenog emocijama. »A želim krenuti prije zore.«
Kimnuo je. Nije željela da je slijedi kući. Poruka primljena. »Jade —«
»Ne znam ovo raditi«, šapnula je. »Ne znam kako ti reći zbogom.«
»Onda nemoj.«
»Dell —«
 Prislonio je prst na njezine usne. »Hoću samo reći da ću te doći vidjeti.«
Zatvorila je oči i zatim kimnula. Zatim mu je prišla i čvrsto ga zagrlila, strastvenog pogleda. »Pobrini
se za to.«
Stajao je na parkiralištu i gledao je kako odlazi autom. Ušao je u svoj kamionet i krenuo prema kući.
Osim što je otišao desno umjesto lijevo i pustio da ga njegovo srce vodi onamo kamo misli da je dom.
Kod Jade.
Otvorila je vrata, crvenih očiju i nosa. »Ovo je loša ideja«, rekla je drhtavo.
»Spektakularno«, složio se i zatvorio vrata za sobom. Zatim se našao priljubljen uz njih, a ona ga je
poljubila, sva u vrelom, zbunjujućem očaju koji je oslobodio i njegov.
»Ne bismo trebali ovo činiti«, rekla je naslonjena na njegova usta kad su htjeli uloviti zraka.
»Ne.« Pogledaj ga samo, sav prijazan, kao da mu srce ne puca na dva jebena dijela. Njena tjelesna
toplina sipala se u njega i grijala njegovu srž svojom esencijom. Zatim je proizvela zvuk straga u svom
grlu i privila se uza nj, nježna i meka i spremna. Bože, tako spremna.
Uronili su jedno u drugo. Očito ipak to čine.
Ispreplićući prste u njezinoj kosi, Dell joj je zarobio usta u opojnom poljupcu, primio joj lice jednom
rukom, a drugom kliznuo niz leđa i obuhvatio joj dupe, stišćući sve dok nije zastenjala. Kretao se niz
njezino tijelo i oslobađao je usput odjeće. Opet je zastenjala kad je zapalacao jezikom preko njezine
ukrućene bradavice i uvila se prema njemu uz uzdah kad je pao na koljena, priljubio joj bokove uz vrata i
poljupcima se spustio niže. Kad je došao do njezinog središta, ona se grčila pod njegovim rukama, a
maleni jecaji koji su dolazili od nje bili su najseksi zvukovi koje je ikad čuo.
»Dell«, dahtala je. »Sad. Bože, molim te. Sad.«
Lice joj je bilo podignuto, usne razdvojene, oči zatvorene, a prsti su se zabijali u njegova ramena.
Nikad nije vidio ništa seksipilnije. »Svrši prva«, rekao je. »Volim gledati kako svršavaš.«
»O Bože. Ja... Nemoj stati. Nemoj nikad stati.«
Svršila je na njegovim prstima, a zatim na njegovom jeziku, a zatim opet kad se uspravio, nekom
čarolijom stvorio kondom i ušao u nju, uzimajući je oslonjenu na vrata.
»Oh«, zajecala je dok su joj se prsti zabijali u njegova leđa. »Moramo —«
»Da.« Moraju to učiniti. Sad. Dao je sve od sebe da se sporo kreće, da joj postepeno pojačava
pritisak, pokušavajući joj pokazati strpljenje koje nije osjećao. Ali ona ga je ugrizla za vrat i zatim
usisala komadić njegove kože u svoja usta, palacajući jezikom po njemu, pa je polako nestalo. »Jade —«
Želio joj je reći da se opusti, da je to to, njihov posljednji put i da on želi — treba — da traje.
No, ona nije osjećala istu potrebu. Stisnula se uz njega, a on je zatvorio oči. Ne, to je čak i pogoršalo
stvar.
Ili poboljšalo...
Ruke su joj bile posvuda, loveći se za bilo što s čim bi se mogla poduprijeti, pa iako je pokušao
održati ravnomjeran ritam, nije pomagala dok je stenjala njegovo ime, uvijala se prema njemu,
pokušavajući se uspeti u njegovo tijelo. Osjećao je kako joj se tijelo steže oko njegovog dok je
eksplodirala, a on je otvorio oči kako bi gledao, no to je bila njegova propast, pa je ipak svršio s njom,
snažno. Kad su ga koljena izdala, kliznuo je na pod, jedva je uspijevajući držati. Ona nije ni primijetila.
Bila je opuštena, zadovoljna i očito zadovoljena, a i on je konačno osjećao isto. Dišući duboko, oslonio
se na zid i čvrsto je zagrlio.
»To će mi nedostajati«, rekla je promuklo na njegovim grudima.
Da. Jako.
»Hoćemo li ustati?«
Ne. Želio je ostati tu, baš tu, još uvijek u njezinom tijelu, u njezinom životu. »Nisam spreman pustiti
te.«
Uz tihi zvuk slaganja, čvrsto se privila.
 DVADESET I PETO POGLAVLJE
GOTOVO TJEDAN dana kasnije, Dell se zatvorio u ured nakon dugačkog dana i utonuo iscrpljen u stolac.
Popustio je i nazvao agenciju za privremeno zapošljavanje (naglasak na privremeno) drugog dana. Rekao
je Jade da je neće zamijeniti i nije namjeravao. Agencija je poslala savršeno ljubaznu
dvadesetdvogodišnju asistenticu iz Boisea, koju je zanimalo zimovanje u Sunshineu kako bi skijala
vikendima.
To je bio isti izgovor kojeg je dala Jade kad je došla u Sunshine i to mu nije promaklo, i dok je
razmišljao o njoj, kao što je činio već pet dana za redom, osjećao je oštru bol u svojim prsima.
Naravno da bi to mogla biti svježa ogrebotina od jednog do drugog prsnog mišića, zahvaljujući jednoj
bijesnoj mački s pregleda ranije.
Njegov je dan bio užasan.
Njegov je život bio užasan.
Naslanjajući se na stolac, zatvorio je oči i htio se obrecnuti na onoga tko mu je sad otvorio vrata i
ušao. »To se zove kucanje.«
Zanemarujući njegov mrk pogled, Lilah je sjela na rub stola. »Si dobro?«
Kao da je prezauzet da bi govorio, zagledao se u svoje računalo — koje čak nije ni bilo uključeno.
»Da.«
»Radiš?«
»Aha«, rekao je ne mičući oči s praznog ekrana.
Zaobišla je stol i stala iza njega, gledajući u prazan ekran zajedno s njim. »Dell —«
»Gledaj«, rekao je. »Znam da misliš da pokušavaš pomoći s pozivima, porukama, ručkovima koje
stalno donosiš, ali želim da me ostavite na miru.«
»Stvarno? Jer kad sam ja patila, nikako me nisi ostavljao samu. Gnjavio si me, maltretirao i uglavnom
me gurnuo natrag među živuće.«
»Ja nisam ti«, rekao je zatvarajući oči.
Sljedeći zvuk koji je čuo bilo je tiho zatvaranje vrata od svog ureda. Spustio je glavu na stol i udario
njome nekoliko puta jer je bio potpuni seronja.
Kad su se vrata opet otvorila, nije podignuo glavu. »Žao mi je. Samo želim biti sam.«
»Čuo sam to jasno i glasno. I baš si lijepo šutnuo štene, seronjo.«
Adam. Uzdahnuo je. »Mislio sam da svi vi odete.«
»Ah, a baš sam se htio pridružiti tvom samosažalijevanju.«
»Jebi se.«
Adam je zaobišao Dellov stol i šutnuo Dellov stolac dalje od njega. »Otjerao si je i sad kažnjavaš sve
one koji su ostali. Koji vrag?«
 »Nisam je otjerao. Sama je otišla.«
»Pa pitaj je da se vrati.«
»Nije nalik tebi da se zatvaraš i skrivaš.«
»Ne skrivam se.«
»Sereš. S koliko si žena izašao ove godine?«
Dell je nakrivio vrat i mrko pogledao brata.
»Da«, Adam je rekao. »Ni ja ne mogu prebrojiti. Nisi se ni osvrnuo. Ali sada se osvrćeš. Zašto se
jednostavno ne suočiš s tim, kažeš joj kako se osjećaš i riješiš to?«
»Nećemo razgovarati o tome.«
»U redu. Osim što hoćemo.« Adam je uzeo stolac i raskomotio se, naslonio i isprepleo prste preko
trbušnih mišića. »Jer su izglasali da te ja pokrenem.«
»Gledaj, trebali su je kod kuće, pa je otišla. To nije toliko daleko. Posjećivat ćemo se.«
Adam je kimnuo.
»A ionako, trebao bih osjećati olakšanje. To je prisilni period usporavanja, zar ne? Stvari... su malo
izmicale kontroli.«
»Izmicale kontroli?« ponovio je Adam. »Tako vi djeco ovih dana zovete zaljubljivanje?«
Dell se okrenuo prema Adamu, a dupe mu je bilo oslonjeno na prozorsku dasku jer su mu noge bile
malo klimave. »Tko je spominjao ljubav?«
»Oh, tako je. Ti voliš samo četveronožna krznena stvorenja.«
»Jebi se.«
»Oh, opet se ponavljaš.« Adam je ustao. »Slušaj. Ono što nam se dogodilo kad smo bili djeca, to je
bilo... sjebano.«
Nije htio to slušati, ni bilo što drugo, pa je Dell Adama gurnuo prema vratima.
Adam je uzmaknuo jedan korak, ali nije odustao. »No ipak smo uspjeli napraviti nešto od sebe.«
»Adame —«
»To je bilo sve zbog tebe, čovječe. Brady i ja smo se sabrali jer smo se morali brinuti za tebe. A zatim
kasnije kad smo obojica podivljali, ti si se sabrao. Daješ nam sve što imaš, ovom mjestu, životinjama
koje ti tu dolaze. Dakle, zašto ne možeš dati sve što imaš jedinoj ženi koja te je ikad činila sretnim?«
»Gledaj, rekao sam ti, bit ćemo dobro. Vidjet ću je kad god budem u Chicagu i —«
»Nikad nisi u Chicagu.«
Dell je Adam još jednom gurnuo prema vratima.
»Lijepo smo porazgovarali«, rekao je Adam, netom prije nego što mu je Dell zalupio vrata u lice.

Tri je dana trebalo Jade da se vrati u Chicago. Vožnja je bila lagana, vrijeme stabilno, bez problema s
autom. Telefon joj je stalno zvonio. Lilah, koja je dojavljivala stanje u prometu i htjela je da Jade zna za
kravu na cesti u Wyomingu i za obilazak u Nebraski i da je Lilah već isplanirala put u Chicago.
 Jade je svaki put prekinula vezu smiješeći se.
A zatim bi proplakala.
Lilah joj je već nedostajala.
Brady je nazvao i javio joj da joj je promijenio ulje noć prije polaska te da je također stavio nove
brisače.
Adam je isto tako nazvao nekoliko puta i pitao za posao i raspored. Stvari za koje su oboje znali da on
već zna.
Bez pritiska da se vrati, ni od koga od njih. Željeli su ono što je najbolje za nju.
Željeli su da bude sretna...
Dell nije zvao. Nije to ni očekivala. Ali često bi uzela mobitel i došla do njegovog broja, a zatim bi ga
spustila.
Kad je stigla u Chicago, otišla je ravno u svoju kuću. Ondje nije bilo iznenađenja. Pa, osim što, kad je
spustila transporter s Beans i otvorila vratašca, mačka nije htjela izaći.
Jade ju je nagovorila s nekoliko poslastica, ali nakon što ih je pojela vratila se ravno natrag u svoj
transporter uz tiho režanje za koje bi se Jade zaklela da znači, Ovo nije dom.
Jadeina majka slala je ljude da povremeno počiste, a Sam je odavno posvojio njene malobrojne
biljke, pa se nije trebala iznenaditi što je pronašla sve u redu na svom mjestu, s laganim mirisom sredstva
za čišćenje od limuna.
Bio je veći nego što se sjećala. Otvoreniji.
Prazniji.
Sama je provela prvi dan, nije nikom rekla da se vratila, ali do drugog dana Sam ju je nanjušio.
Otključao je svojim ključem i zovnuo je s ulaznih vrata. »Jade?« Prije nego što je stigla trepnuti, već
je došao na drugu stranu njezine dnevne sobe, dignuo s kauča i zagrlio.
»Isuse, kako te je lijepo vidjeti.« Odmaknuo se, zagledao odozgo u njezino lice i nasmiješio.
Kad nije uzvratila osmijeh, njegov je pomalo nestao. »Dobro si?«
»Naravno«, rekla je. »Samo sam umorna od vožnje.«
»Koliko umorna? Jer te majka očekuje na večeri.«
»Znam. Ići ću i to odraditi i zatim se vratiti tu i zaspati, mislim. Nadoknaditi malo sna. Tri puna dana
vožnje prilično iscrpi.«
»Je li to sve?« upitao je Sam tiho još je grleći. »Umor od puta?«
Oslobodila se i stala hodati po kući, prelazeći prstom po nekim fotografijama na zidovima,
fotografijama nje i njezine obitelji tijekom godina.
Prijatelja.
Starih prijatelja koji su lako nestali iz njezinog života kad je otišla odande. Bilo je nekoliko
simboličkih pokušaja da se održi kontakt, s obje strane, ali to je nestalo šokantnom lakoćom.
Sad je gledala fotografije i shvatila da su njezini pravi prijatelji dvije tisuće i sedamsto kilometara
daleko u Sunshineu, Idaho.
 A možda i njezino srce.
»Jade?«
Grlo ju je peklo, okrenula se prema Samu i prisilila uputiti mu osmijeh koji se sasvim zgužvao kad ju
je samo pogledao i rekao njezino ime.
»Samo sam jako umorna«, šapnula je i ljuti to obrisala jednu suzu koja je pobjegla. »To je sve.«
I posve suprotno tim riječima, briznula je u plač.
Izraz lica mu se smekšao i on ju je privukao milujući joj kosu. »Oh, Jade. Bit će dobro.«
Kimnula je i pokušala mu ne sliniti po košulji, nadajući se da je u pravu. Da će nekako sve biti u redu.

* * *

Sam je vozio do kuće Jadeinih roditelja, što je Jade odgovaralo. Bila je previše nervozna. Uznemirena.
Utučena.
Uskomešala se kad je Sam sišao s autoputa dva izlaza ranije.
»Što radiš?« upitala je Jade.
»Moram svratiti u centar i podignuti neke dokumente koje večeras moram pročitati.«
Panika je obuzela Jade. »Ne.«
Sam joj je dobacio pogled, zatim još jedan, a njegov ležeran osmijeh je prešao u brigu.
»Neću to sada raditi.«
»Očekuju te sutra, znaš to, zar ne? Mislio sam da bi ti bilo lakše ako sada odemo tamo, večeras. Kad
nikog nema. Možeš prošetati, snaći se.«
Puls joj je bio ubrzan do nivoa infarkta, a dlanovi su joj se znojili. »Neću se vratiti po prvi put noću.«
Opet joj je Sam uputio upitan, zabrinut pogled, ali nije navaljivao. Jednostavno se okrenuo i vratio na
autoput bez ijedne riječi.
»Hvala«, rekla je tiho.
»Tek sam te dobio natrag.« Posegnuo je za njezinom rukom i nježno je stisnuo. »Sigurno neću riskirati
da te otjeram odavde.«
Deset minuta kasnije zaustavili su se pored kuće njezine obitelji, velike kolonijalne kuće s kružnim
prilazom uokvirenim stablima hrasta te strateški poredanim loncima za cvijeće da pruže smiren ali
elegantan sjaj boje.
Odrastajući, trčala bi preko trave, brala cvijeće za susjede i penjala se po stablima. Unatoč eleganciji,
to je bila topla, obiteljska kuća.
Na prilazu su bili automobili, previše njih, zbog čega joj se trbuh neugodno oglasio. Nikad u životu
nije je smetalo mnoštvo, osobito ne mnoštvo ljudi koje zasigurno poznaje i to dobro, ali kad su izašli iz
Samovog automobila, držala se za vrata malo predugo.
Sam je došao po nju s druge strane i primio je za ruku. »Spremna?«
 »Koliko mogu biti.« Ali na ulaznim vratima opet je oklijevala. Nije prošlo toliko dugo, išla je
avionom kući za produženi vikend za očev rođendan. A zatim opet za Dan sjećanja kad joj je rođakinja
rodila dijete.
Jade«, rekao je Sam tiho.
»Daj mi minutu.« Ili još godinu i pol.
Ali onda se taj problem riješio kad su se vrata naglo otvorila i na njima se stvorila njezina majka.
»Pa bože, draga. Stojiš ovdje kao dostavljač koji čeka napojnicu.« Lucinda Bennett prestala se baviti
medicinom prije pet godina kako bi posvetila svoje vrijeme Jadeinom ocu, ali nije napravila nijedan
ustupak dobrom izgledu. Bila je u crnoj Pradinoj koktel haljini, a njezina pažljivo održavana crvena kosa
bila je uvijena i dignuta s lica. Bila je lijepa kao i uvijek kad je Samu dala znak rukom da uđe i zagrlila
ga zbog čega je morala dignuti ruke jer je Sam bio tridesetak centimetara viši od nje.
Sam se poslušno sagnuo i poljubio svoju tetu u obraz, nježno stisnuo Jade za rame i zašao u kuću.
Lucinda je uzela Jadeine ruke u svoje i čvrsto ih stisnula. »Tako da ne pobjegneš.«
»Mama.«
»Što, jednom si pobjegla. Neću to opet riskirati.«
Pogledala je Jade. »Kosa ti je narasla.«
»Da.« Jade se oduprla porivu da je zbunjeno dodirne. »Mama, ja —«
»I ne stavljaš pobožno kremu za sunčanje kao što sam te učila — imaš boju. Draga, koža pokazuje
godine.«
Jade se tiho nasmijala. »Znam, mama.«
»I što to nosiš... traperice?«
»Da.«
Majčine su se oči podignute do Jadeinih i napunile suzama. »I vestu od kašmira koju sam ti poslala za
rođendan.« Čvršće je stisnula Jadeine ruke. »Oh, dušo. Jesi li zaista tu?«
»Da, zaista sam tu.«
Lucinda ju je privukla u topao zagrljaj, a zatim se odmaknula po džepovima tražeći rupčić kojim je
precizno potapkala oči. Nema isprike za zamrljanu maškaru.
»Gdje je tata?« upitala je Jade.
»Tu sam, srećo.« William Bennett dovezao se u foaje. Čak i u svojim motoriziranim kolicima, još je
uvijek bio impozantan lik. Imao je ravna ramena i gustu sijedu kosu koji je odavala dojam velikog znanja
i moći. Ispružio je ruke, a Jade je čučnula pored njega i zagrlila ga.
»Mislio sam da ću sam morati doći po tebe«, rekao je s nježnošću u svom glasu.
»Obećala sam, zar ne?« rekla je Jade, a malo njezine radosti što ga vidi se umanjilo kad ga je osjetila
pod rukama. Tanji. Smršavio je.
Između njegovih obrva pojavila se crta. »Dušo, boli me briga za obećanja. Mislio sam da si se vratila
zato što to želiš.«
»Naravno da želi«, rekla je Lucinda. »Chicago je njezin dom, a mi smo njezina obitelj.«
 William je rukama obujmio Jadeino lice i zagledao se u njezine oči. »Jesi li stvarno dobro?«
»Dobro sam.« Kad se nije opustio nego samo nastavio gledati u njezine oči, u nju, uzdahnula je. »Želiš
da obećam?«
»Nema više obećanja«, rekao je tiho, samo za njezine uši. »Obitelj nisu samo obaveze.«
Jade na to nije imala što reći, pa ga je opet zagrlila.
»Nemoj da više plačem«, rekla je Lucinda iza njih. »Ne želim biti umrljana na fotografijama.«
Jadein stomak se preokrenuo. »Fotografijama?«
»Imamo zabavu za dobrodošlicu.«
»Sada?«
»Nego kada?« Njezina je majka povukla Jade kroz foaje prema velikoj dnevnoj sobi. »Poslala sam
Sama po tebe da budem sigurna da ćeš se pojaviti.«
Oh, za ljubav...
»Iznenađenje!« vrisnula je hrpa glasova dok su ljudi izlazili iz namještaja i iz drvenarije — prijatelji
i obitelj koje nije vidjela predugo.
Jadein pogled potražio je Sama koji je izgledao kriv.
Oprosti, oblikovao je ustima. Ali prije nego što je stigla išta učiniti — a ubiti ga je bilo na vrhu
njezinog osobnog popisa želja — bila je opkoljena.
 DVADESET I ŠESTO POGLAVLJE
DELL JE vješto poricao, kao i svi, no čak će i njemu trebati dobro odvratiti pozornost da preboli Jadein
odlazak.
Kako se čini, imao je sasvim dovoljno distrakcija.
Pozvali su ga u kliniku Belle Haven u pet sati ujutro. Petomjesečni zlatni retriver pojeo je kuhinjsku
krpu i smrtno se razbolio.
Dell ih je dočekao u centru i potvrdio svoje sumnje — pseća crijeva začepili su komadi krpe.
Operirao ga je, vratio se u ured prije sedam i naslonio u stolcu proučavajući strop.
Oči su ga žuljale. Bio je iscrpljen, ali svaki put kad bi zatvorio oči vidio bi Jade. Osjećao je njezin
dodir, čuo njezin smijeh, osjećao okus njezinih suza u njihovom zadnjem poljupcu.
Zatvorio je oči i duboko udahnuo. Bio je takav umišljeni kučkin sin. Zapravo je uvjerio samog sebe da
je dobro što će Jade biti ta koja će otići. Neće joj morati slomiti srce.
A zatim se slomilo njegovo. To definitivno nije očekivao...
Otvorila su se vrata. »Štene kineskog šar-peja gđe Mason je u ordinaciji jedan«, rekao je Keith. »Star
je ranjena u sukobu s cimerom.«
Dvanaest tjedana stara Star težila je ukupno četiri i pol kilograma. Njezin »cimer« bio je devet
kilograma teška sijamska mačka koja je imala narav Scroogea. Sranje. Dakle, treba mu još skrenuti
pozornost...
Bilo je lako okupirati se. Već je sjebao svoj uredni, organizirani ured. To se dogodilo istog dana kad
je Jade otišla. Vratio se svojim starim navadama. Ako to želi popraviti, morat će tu dovući svoje slatko
dupe.
Samo što se to neće dogoditi.
Ako on želi dan se njezino slatko dupe vrati tu, morat će otići po njega. Morat će to nekako riješiti,
smisliti kako joj dati što želi i kako istovremeno dobiti ono što on želi.

Sljedećeg dana Jade je ustala, istuširala se, odjenula i odvezla do posla. Parkirala je na parkiralištu,
zgrabila torbicu i posegnula na stražnje sjedalo da uzme Beansin transporter.
Koji tamo nije bio, naravno.
Jade je ostavila mačku u kući. Medicinski centar nije mjesto za nju.
Beans je to prihvatila kao konačnu uvredu. Nakon trodnevne vožnje i guranja u još jedno novo
okruženje, pobunila se, povukla ispod Jadeinog kreveta i nikakvo nagovaranje ni podmićivanje je nije
moglo izvući.
Jade je bila prisiljena ostaviti je ondje ili zakasniti na posao, ali osjećala se kao govno, kao da je
izdala jedinog prijatelja kojeg ima u istoj državi kao i ona sama. Zaključala je auto i požurila s
parkirališta u oštroj hladnoći studenog. Ruka joj je bila u torbici, a prsti omotani oko bočice laka za kosu.
 Adam bi bio ponosan, pomislila je, ne dozvoljavajući si da razmišlja o Dellu jer razmišljati o Delhi bi
donijelo navalu emocija koja bi joj oslabila koljena te zaprijetila maškari.
I svi su znali da jedna Bennetica nikad ne dopušta da joj se maškara cijedi.
Bio je dan i sada nije bilo opasnosti, ne kao one noći, ali nerazumni strahovi uvijek bi pogazili logiku.
Praktički je otrčala uz stepenice i onda zastala s rukom na vratima.
Točka s koje nema povratka. Sandy je navodno bila savršeno sretna time da ponovo vodi Odjel za
hitnu pomoć centra, ali ipak, Jade se nije sviđala pomisao da je izgura.
Jade, Jade, Jade. Ono što ti se ne sviđa je pomisao da si se vratila...
Maknula je ruku s kvake. Žena i muškarac hodali su stepenicama iza nje. Žena joj se pristojno
nasmiješila i rekla, »Oprostite«, pokazujući da joj je Jade na putu.
Jade se odmaknula. Zgrada je bila velika ljepotica od stakla i betona, okružena drugim jednako
impresivnim zgradama. Njezin je otac volio arhitekturu.
Belle Haven nije bilo arhitektonsko čudo, ali seoski eksterijer okružen veličanstvenim, rustičnim
planinama Bitterroot činio se neizmjerno topliji i tolerantniji i privlačniji.
Dom...
Odmahnula je glavom. Parkiralište iza nje bilo je jednako prometno kao i ulice, a takav je bio i prednji
ulaz. Ljudi oko nje su ulazili i izlazili. Između svakog ulaska i izlaska, Jade se zagledala u vrata ali
nikako nije uspjela proći kroz njih. Nakon nekoliko minuta vrata su se otvorila i izašao je Sam. Bio je u
liječničkoj kuti sa stetoskopom oko vrata, a na džep na prsima bio mu je pričvršćen bedž: DR. SAM
BENNETT.
Očito je radio, ali, ili je pogledao kroz prozor ili su ga upozorili na njezinu prisutnost. Tko zna od
čega ga je odvukla. »Žao mi je, Sam.«
»Jade —« Stavio je ruke na njezine. »Drhtiš. Uđi, popit ćemo kavu i —«
»Ne.« Oslobodila se, uzela njegovu ruku u svoju i zagledala se u njegovo lijepo, brižno lice. »Sam,
slušaj me.«
»Pretvorio sam se u uši. Znaš to. Razgovaraj sa mnom.«
»Sjećaš se kako je nekad bilo tako uzbudljivo kad bismo se rano pojavili na poslu? Da je sve što smo
ovdje postigli bilo ushit?« Vidjela je u njegovim očima da točno zna o čemu ona govori, da se on još
uvijek tako osjeća. Progutala je knedlu u svom grlu. »Ja se tako više ne osjećam.«
Odmahnuo je glavom, ali ga je stisnula za ruku. Morala je to reći. Morao je to čuti. »Biti tu meni više
nije isto. Stvari koje su me nekad pokretale, rad s ljudima, život u velikom gradu — sada me sve to
paralizira.«
»Jade«, rekao je zvučeći sirovo ranjeno i poraženo. »Možeš s nekim razgovarati o tome —«
»Ne radi se o napadu.« Stisnula je nadlanicama oči i zatim ih spustila. »U redu, s tim je počelo. Ali ne
radi se sada o tome. Ne bojim se, samo ne želim biti ovdje. Promijenila sam se, Sam. Ovo mjesto više
nije za mene. A da budem iskrena, mislim da nije nikad ni bilo.«
»O čemu to govoriš? Čitavog si života odgajana za ovo.«
»Točno. Bila sam odgajana. Nisam to odabrala. Preuzet ću odgovornost za to, ali vrijeme je, već i
prošlo, da učinim što je dobro za mene.« Podignula se na vrhove prstiju i poljupcem mu okrznula bradu.
»Volim te. Molim te, vjeruj mi kad kažem da sam htjela ovo učiniti za tebe, za sve vas. Ali ne mogu.«
Zagrlila ga je i osjetila kako njegov mobitel bjesomučno vibrira u džepu. »Trebaju te unutra.«
Čvrsto ju je stisnuo. »Vraćaš se.«
Da. Vraća se. Znala je to dok je hodala preko parkirališta i ulazila u auto. Nije željela voditi veliko
carstvo. Željela je sjediti za recepcijom u Belle Havenu i upravljati tim svijetom. Željela je viđati
prijateljska lica, željela je igrati poker sa svojim prijateljima, željela je slušati Lilu kako pjesnički govori
o Bradyju, željela je gledati Adama kako izigrava opakog frajera dok se topi nad štenadi koju uzgaja.
Željela je... Della.
Ne, nije je pitao da ostane. Ne bi to učinio. To je bila odluka koju je ona trebala donijeti i on je
vjerovao i očekivao da će sama donijeti dobru odluku.
Uprskala je.
Opako je uprskala. Ali nadala se da je dovoljno pametna da uči iz svojih grešaka.
Kad se vratila u svoju kuću, gurnula je ključ u bravu jer je htjela izvući Beans ispod kreveta i nakrcati
stvari koje nije ni raspakirala.
To joj je trebao biti znak.
Nije imala pojma kakav je točno plan. Samo ući u auto i voziti se? Pojaviti se u Sunshineu i nadati se
da su veze koje je tamo stvorila stvarne kako su se i činile?
Računati s tim da će Dellu biti drago što je vidi?
Ali sve su te misli nestale kad je shvatila da joj je alarm isključen. Njezin je otac sjedio u svom stolcu
u njezinoj dnevnoj sobi, s Beans u krilu, koja je zatvorila oči u ekstazi i prela.
Jade se zagledala u nju. »Zafrkavaš me?«
Njezin se otac nasmiješio. »Slatka je.«
Hmmmm. Jade je uputila Beans dugačak pogled, a zatim je čučnula pored oca. »Sam te je nazvao.«
Kimnuo je. »Sam me je nazvao. Moj me je vozač dovezao, nadam se da ti ne smeta.« Neznatno je
rhtao, ali primjetnije nego posljednji put kad ga je vidjela. »Čeka me vani.«
»Tata.« Morala je pronaći način kako mu sve to objasniti, zašto ne može ostati, kako ga nije htjela
povrijediti, ali kako mora učiniti to za sebe. »Tata, ja —«
Prekrio je njezinu ruku svojom, a kad je podignula pogled i susrela njegov, oči su mu bile pune nečega
što nije očekivala.
Razumijevanja. »U redu je, Jade«, rekao je. »Što god da je, reci mi.«
»Uvijek si govorio da mogu učiniti što god želim«, rekla je tiho, a glas joj je zapeo. Prokletstvo.
Prokletstvo, već je bila preblizu suzama.
»Da«, rekao je. »Što god ti je odgovaralo.«
»Radi se o tome da nikad nisam zapravo znala što je to.«
Prešao je palcem preko njezinih zglavaka. »Sad, vidiš, bio sam pod dojmom da znaš.«
»Željela sam te usrećiti«, rekla je.
»Oh, Jade.« Zatvorio je oči, zatim ih otvorio, a u njima je bila pregršt emocija. »Uvijek si me činila
sretnim.«
»Jer sam živjela ovdje i vodila tvoj medicinski centar. Bila sam tvoja Jade.«
»Još si uvijek moja Jade.«
Odmahnula je glavom. »Ne, ja sam —«
»Ti si isto i svoja verzija Jade. To je novo«, rekao je, a i u glasu mu se čulo drhtanje, shvatila je.
Oči su joj se napunile. »Da. Tata, ja nisam... ne mogu...«
»Ne ostaješ«, rekao je.
Bože. Bože, ovo je teško. »Ne, ne ostajem. Jako mi je žao.«
»Oh, dušo. Neka ti nikad ne bude žao što si to što jesi. Većina nas čitav život zapravo ne shvati,
jednostavno se pomirimo.« Povukao ju je za pramen kose. »Imaš li pojma koliko je snage potrebno da se
ne pomiriš? Da se nastaviš truditi i tražiti ono što funkcionira?«
Bilo je kao da se ogroman teret dignuo s njezinih grudi. Opet je mogla disati, a kad je njezin otac
otišao, Jade je potražila Beans.
Koja je opet bila ispod njezinog kreveta. »Vraćamo se«, rekla je mački i sagnula se kako bije
pogledala u oči. »Kući.«
Beans je samo gledala u nju.
»U Sunshine.«
Beans je zastala, jedva dovoljno da jasno dade do znanja da je to Beansina odluka i ničija druga, a
zatim je izašla od ispod kreveta, visoko uzdignute glave.
Vraćaju se. Ne bježe ni od čega ovaj put. Nego bježe prema nečemu...
Sat vremena kasnije Jade se zagledala u svoje tablice. Odlazi sutra, pa je napravila je popis popisa
koje treba napraviti. Imala je popis obaveza prije nego što proda kuću. I popis stvari koje treba kupiti za
put. I popis ljudi koje treba nazvati. A radila je na popisu mjesta na kojima se ne treba zaustavljati, koji
će sadržavati ono odmorište u Nebraski na kojem nikad nije bilo toalet papira. U trbuhu joj je zakrulilo
što ju je podsjetilo da nije jela od... Nije se mogla sjetiti. Pretražila je kuhinju i pronašla kutiju graham
krekera, čokoladicu i vrećicu sljezovih kolačića.
Zaliha sljezovih kolačića od prije dvije godine kad je imala zabavu. Pomno je promotrila Beans.
»Večeras ja častim večerom.« Izašla je na mali prednji trijem i pogledala mali roštilj koji se također nije
predugo koristio. Na njemu je bilo mraza.
Opet je ušla unutra i potražila nešto za potpalu. Jedino što je pronašla bile su njezine posjetnice.
Pronašla je vunenu jaknu, kapu i rukavice i svojim posjetnicama napravila lijepu malu logorsku vatru, čak
i ako je sama to rekla.
Pretpostavljala je da ima možda pola sata prije nego što je netko prijavi udruzi i požali se. Šljiviš
njih, sve redom, ona će otići prije jutra.
Upravo je dovršavala svoj prvi sljezov kolačić kad je došao jedan auto. Prokletstvo, to je bilo brzo.
Virnula je, a zatim se ukočila, sigurna da je oči varaju.
Jer je to bio taksi i ona je prepoznala tamnu siluetu koja je izlazila iz njega. Dell, s platnenom torbom
prebačenom preko ramena.
 Zinula je.
Usta su joj ostala otvorena dok je plaćao taksi i uputio se uz prilaz prema njoj.
Pogled mu je došao do njezinog i prikovao se uza nj, osjetila je nalet topline kako se širi kroz nju.
Bože, kako ga je bilo dobro vidjeti u trapericama i perjanoj jakni, razbarušene kose, umornih očiju —
iako su zasjale kad su je ugledale.
I ona je zasjala. Njezini dobri dijelovi, sigurno, ali najviše njezino srce.
Došao je tu.
Baš tu.
Zašto?
Prolazio je dvije stepenice odjednom svojim dugačkim nogama, a zatim je stao točno ispred nje.
»Hej.«
Nagnula je glavu natrag i pokušala biti hladnokrvna, ali nije je mogla pronaći niti malo. »Hej«,
šapnula je.
Spustio je torbu i čučnuo pored nje. »Rekla si da možemo imati povremeno koji vikend. Prebrzo?«
Knedla u njezinom grlu se vratila, ali ju je progutala i nasmiješila se, tako prokleto sretna što ga vidi
da je jedva mogla spojiti riječi. »Dakle, doletio si tu kako bi išao na spoj?«
Njegove su se usne uvile, a nešto se dogodilo u njezinim grudima. Napunile su se... glađu. Čežnjom.
Potrebom.
»Spoj zvuči dobro«, rekao je. »Nismo ih baš puno imali, zar ne?«
»Ne.«
Zgužvala je još nekoliko tablica i bacila ih je u slabašan plamen. »Ali to mi je bilo u redu. Nisi ostao
ni s jednom ženom s kojom si izlazio. Pa čak i da jesi, nisam željela biti dio tvog... jata.« Pružila mu je
štap i sljezov kolačić. »Sljezov kolačić?«
»Jato?«
»Jato glasnih gusaka. Ili u tvom slučaju, sve neudane žene u zemlji.«
Njegov se osmijeh raširio, ali je uzeo štap i ukrao još tri kolačića. »Ti nisi dio mog jata, Jade. Nikad
nisi ni bila.« Pogledao je malu hrpu posjetnica koje je ostavila, ali je bio dovoljno pametan da ih ne
spominje. Umjesto toga, usredotočio se na pažljivo slaganje sljezovog kolačića istom preciznošću koju je
rabio i pri operaciji.
Jade je jedva mogla vjerovati da je tu. Htjela se baciti na njega. Umjesto toga, progutala je vlastiti
kolačić, a zatim polizala čokoladu s prstiju. »Iznenađena sam što te vidim«, rekla je što je opuštenije
mogla. »S obzirom na tvoje pravilo o ne vezivanju.«
Polako je pekao još jedan kolačić. »Ako razmisliš o tome«, konačno je rekao, » već imamo vezu.«
Ovo priznanje ju je zateklo. Znala je. Samo nije shvatila da je i on.
»Nekako me to iznenadilo«, rekao je nježno, pružajući ruku pored nje da uzme još čokolade. »Zateklo
me, to ću ti priznati. Ali istina je. Prijatelji smo. Možda čak i najbolji prijatelji. Nažalost, to mi nije
dovoljno.«
 Prestala je disati.
»Je li tebi to dovoljno, Jade?«
Otvorila je usta, ali prije nego što je stigla odgovoriti, zaigrao je na sigurno spustivši glavu i nježno je
poljubivši. »Pitala si me zašto sam tu«, rekao je naslonjen na njezine usne. »To je zato što si dio mog
života, ti si dio mene, Jade, najhitniji dio, zapravo to i jesi od dana kad si došla u Sunshine.«
Zurila je u njega dok joj se srce polako preokrenulo u grudima i izložilo svoj mekani, ranjivi dio.
Ustao je, povlačeći je zajedno sa sobom i grleći svojim rukama. »Trebaš znati da mi je ured u neredu.
Sjebao sam računalo. A ni printer ne želi raditi.«
»Hmm.« Privila se uz njega i gurnula ruke ispod njegove jakne i majice samo da mu dotakne toplu,
glatku kožu. »Prošlo je tek pet dana.«
Čvršće ju je zagrlio. »Pet i pol.«
Njezine su se ruke zaustavile na njegovim prsima gdje je osjetila kako mu srce udara pod njezinim
prstima. Snažno i postojano. Sigurno. »Dell.«
»Da?«
»I ti si meni nedostajao.«
»Dobro.« Spustio je glavu i poljubio je, a njegove su usne obećale sve što njegove riječi nikad nisu.
 DVADESET I SEDMO POGLAVLJE
NEKAKO SU se preselili unutra, još uvijek spojenih usta. Iz daljine Jade je čula zvonjavu, ali nije željela
maknuti usta s Della da vidi o čemu se radi. Da ga prestane ljubiti, možda bi ispalo da je sve samo san.
»Tvoj telefon«, rekao je na njezinim usnama, a zatim se nevoljko odmaknuo.
Ušla je u svoju sobu koju je uvijek koristila kao ured. Bio je to njezin faks i iz njega su počeli izlijetati
papiri, a ona se nasmiješila jer je znala da je donijela pravu odluku.
Dell ju je slijedio unutra skidajući jaknu. »Što?« pitao je.
Podignula je popis ličilaca koju je poslala njezina majka. »Stavit ću kuću na prodaju.«
Ukočio se, opreznih očiju, tako opreznih da su joj prodrle u srce. »Što to znači?«
»To znači«, rekla je, »da sljedeći put kad mu budeš htio izvesti na spoj, trebat će ti mnogo manje
vremena da dođeš po mene.«
Nije se nasmiješio. Uzeo je faks iz njezine ruke i spustio ga na stol. Privukao ju je k sebi i zagledao se
u njezine oči, a njegov izraz lica bio je kirurški, onaj koji ništa ne odaje. Izgledao je sasvim nedokučivo,
ali sad ga je poznavala i znala je da je najranjiviji kad smatra da mora skrivati svoje misli. Znala je da
njezin odlazak iz Sunshinea sigurno na površinu izvukao neke duboko ukorijenjene probleme s
napuštanjem, pa je ipak dao sve od sebe da se suoči s tim i još uvijek se odmaknuo i pustio je da sama
donese odluku. »Sjećaš se što sam ti ispričala o svojoj baki?«
Nije ni trepnuo kad je promijenila temu. »Da. Dobila si ime po njoj.«
»Da, kako bih imala njezinu snagu. Nikad to nisam ni preispitivala. Voljno sam slijedila put koji je ona
započela. Dopustila sam si da budem prazan kalup. Nitko me nije htio povrijediti, ali čitavog života
dozvoljavala sam drugima da umjesto mene biraju moj put. Nakon napada, izgubila sam taj put. Izgubila
sam samu sebe. Znaš li kako sam se pronašla?«
Polagano je odmahnuo glavom.
»To si bio ti, Dell. Tvoja vjera u mene, da me dovoljno osnaži da kažem zbogom životu kojeg nisam
zapravo živjela, da nađem svoj život, da odlučim tko sam, da izgradim tu osobu. Da budem snažna. Kao
ti.«
»Jade.« Glas mu je bio nabijen emocijama. Očito je bio zapanjen i duboko pogođen time što je čuo da
je toliko utjecao na njezin život. »To je sve bilo zbog tebe.«
»Znam što si učinio tog dana kad si mi dao da ti pospremim stol i zatim da ti pregledam račune. I onda
opet kad si mi pokazao kako se osloboditi kad me netko napadne. Da nije bilo tebe, nikad ne bih otkrila
tko sam zapravo ja. Ili činjenicu da me ne definira najgori dan u mom životu.«
Pogled mu se smekšao. »Samo sam želio da se više nikad ne bojiš. Da vjeruješ u sebe. I onda kad se to
počelo dešavati, kad si počela stjecati samopouzdanje, shvatio sam istinu. Događalo se, točno ono što
sam želio — učila si živjeti bez straha i postajala snažnija... kako bi mogla otići. Pomagao sam ti da
odeš.« Tiho se nasmijao i naslonio svoje čelo na njezino. »Kriste, to je bilo užasno.« Nakrivio je glavu i
poljubio je nježno, otvorenih očiju, prikovanih uz njezine. »Volim te«, uzdahnuo je. »Volim te toliko da
boli.«
Srce joj je naraslo. Jedan trenutak strave odveo ju je do toga da pobjegne od svih i svega što je
poznavala, ali nije mogla više žaliti ili ljutiti se.
Ne kad je sve vodilo ovome, najboljem trenutku u njezinom životu.
Naslonila je svoju ruku na njegove grudi. »I ja tebe volim, Dell. Svim svojim srcem. I želim natrag
svoj posao.«
Rubovi njegovih usta su se uvili u spori, prisan osmijeh. »Nadao sam se da hoćeš.«
»Trebao bi znati, otkazala sam ono potkrovlje u Sunshineu. Morat ću pronaći neki drugi stan.«
»Znam jedno mjesto.«
»Da?«
»Da«, rekao je. »Nije daleko od posla.«
»Ispričaj mi.«
»To je kuća. Prozračne sobe, otvoren prostor. Uvijek ima sladoleda u zamrzivaču. Pizza na brzom
biranju. Mačke su dobrodošle. A tu je i sportska dvorana. Dolazi s osobnim trenerom? Zainteresirana?«
Srce joj je stalo. On je godinama stalno izlazio i nikad čak nije ni doveo ženu kući sa sobom.
Nijednom.
Sve do nje. »Više nego što možeš zamisliti.«
»Dobro.« Poljubio ju je, ovaj put ne nježno. »Ostala je samo još jedna stvar.«
»Koja?«
»Uvjeti.«
Okrenula se, a on joj je otkopčao haljinu tako da joj je gornji dio pao s grudi na pregib ruku. Približio
se i privinuo uz nju. Osjećala ga je tvrdog na pukotini svojih bedara dok je spuštao glavu i gricnuo joj
dno vrata. »U-uvjeti?« uspjela je reći.
»Zauzmeš li cijeli krevet?«
»Ja —«Jedna njegova ruka kliznula je i obuhvatila joj dojku, a prstima je dražio bradavicu sve dok
nije počela stenjati i privijati se uza nj. »Već znaš da je tako.«
»To će morati ići u tablicu.« Prošao je usnama niz njezin vrat do ramena. Koljena su joj zaklecala, ali
on ju je držao.
»T-tablicu?« Zvučala je kao Peanut.
»Da. Trebat će nam tablica kako bismo sve imali pod kontrolom. Ne želimo da se itko ljuti. Ja trošim
svu toplu vodu. To će ići u moj stupac. Morat ću se iskupiti za to...« Gurnuo joj je haljinu preko bokova
tako da je pala na pod i ostavio je u čipkastom grudnjaku i pripadajućim tangama zbog kojih je grubo
zastenjao iz dubine grla dok je milovao oblinu njezinu dojke.
Vrelina je jurnula kroz nju tako snažno da je bilo gotovo bolno. Zadržala je dah i čekala da popusti, da
se smanji do normalne razine želje, ali tu nije bilo ničeg normalnog, ničeg što bi sama mogla pojmiti.
Nikad se ni s kim nije tako osjećala. »Hoćemo li oboje kuhati?«
»Ili zvati dostavu.«
 Počela se smijati, ali se zagrcnula kad ju je pritisnuo rukom na dnu leđa i lagano je nagnuo preko stola.
»Sanjao sam te noćas«, rekao je promuklog glasa.
»Jesi?« Poravnala je dlanove na stolu dok je klizio rukom uz njezino bedro i pustio prstima da dodirnu
prednji dio čipkaste tange. »Sanjao si da radiš ovo, tu, sa mnom?«
»Da.« Jezikom je ocrtao njezinu ušnu školjku. »Sanjao sam te, ovako.« Gurnuo je dva prsta u nju u
jednom dugačkom, glatkom pokretu. Ona je uzdahnula. Bez imalo truda i bez usporavanja ritma svojih
prstiju, pomicao ju je kako njemu odgovara i malo joj raširio noge još je više naginjući kako bi je mogao
nastaviti izluđivati.
Ili je natjerati da moli.
»Što još?« prošaptala je. »Što je još bilo u tvom snu?«
Izvadio je kondom i oboje ih zaštitio. »Da te uzimam ovako.«
Migoljeći se uza nj, pružila je ruke iza i uhvatila ga za bedro. Prošao je prstom niz njezino dupe i ona
se nastavila meškoljiti. »Molim te«, promrmljala je.
»Da. Ali najprije ovo.« Okrenuo ju je i stavio na stol. »Želim te vidjeti. Gledati te dok svršavaš s
mojim imenom na usnama.« Njezina je tanga nestala, a sekundu kasnije on se smjestio na ulazu u nju.
Dražeći je.
»Dell.« Bio je tamo, točno tamo i svaki je dio njezinog tijela drhtao, gorio, tako spreman da je svaki
udah donio novi nalet želje i potrebe za njim. Podignula je bokove, nadajući se da će ga dovesti u
iskušenje dok se pokušavala namjestiti, no on ju je čvrsto držao.
Zastenjala je i uvila se prema njemu, a njezine su grudi dodirivale njegova prsa. Kliznuo je u nju u
jednom pokretu, ispunjavajući se, nekako dodirujući svaki dio nje, dajući joj povezanost za kojom je
žudjela, koju je trebala. Pustila je glavu da joj padne straga na ramena i zatvorila oči. »Što još? Što si još
sanjao?«
»Otvori oči«, rekao je, promuklog glasa kad se opet zabio, dublje.
Dalje.
Ispunjavajući je više nego što je to smatrala mogućim.
S mukom je otvorila oči i pronašla njegove vrele i strastvene na sebi. »Ovo, Jade. Sanjao sam ovo.
Način na koji me gledaš, kako te osjećam pod sobom, sve to. Svake noći. Svake minute.« Ruka mu je
kliznula između njih, nepogrešivo je pronalazeći, tako da se izvila prema njemu i dočekala njegove udare,
držeći se čvrsto uza nj dok su osjeti preplavljivali njezino tijelo, jačajući, zagrijavajući se, sve dok nije
eksplodirala. Nekako je uspjela imati otvorene oči dopuštajući mu da gleda kad se sve u njoj stisnulo i
eksplodiralo.
Samo je to bilo potrebno. Njegova je kontrola nestala i on se zabio u nju silovito, brzo, a zatim se
umirio dok je stenjući izgovarao njezino ime dok je svršavao.
Trebalo joj je neko vrijeme da siđe, pa čak i tada još je uvijek malo podrhtavala i osjećala malene
naknadne potrese. »Isuse«, Dell je uzdahnuo mašući glavom kao da je omamljen.
»Kako je to uopće moguće?« upitala je. »Kako to da je još uvijek tako... predivno, svaki put?«
Još je uvijek bio u njoj i opet je postajao krut. »Životinjska privlačnost.«
»Dakle, kažeš...«
 »Neće nestati.«
»Toga sam se i bojala.« Ali nije se bojala. Ne ovoga, ne njega. Bila je ushićena.
Sagnuo se i tiho rekao ove riječi na njezinim ustima. »Nikad te se neću zasititi, Jade. Nikad. Sad me
poljubi. Poljubi me i zapečati naš dogovor.«
I upravo to je i učinila.


Nakladnik Znanje d. o. o.
Mandićeva 2, Zagreb

Za nakladnika: Zvonimir Čimić

Glavna urednica: Silvia Sinković

Urednica: Mirna Šimat

Korektorica: Mirna Šimat

Tehnički urednik: Davor Dombaj

Dizajn naslovnice: Janka Carev

Tisak: Znanje d. o. o.
Mandićeva 2, Zagreb — prosinac 2016.