120 godina vinskog turizma u Srbiji

Istražujući rutu Carigradskog vinskog druma, njegovu vinsku istoriju, sortiment i značaj za
vinogradarstvo Srbije, došli smo do jednog više nego interesantnog otkrića. Vinski turizam, u
skladu sa svim postulatima i definicijama istog, u Srbiji postoji čitavih 120 godina, pa i više...

Imajući u vidu sva politička i ratna dešavanja koja Srbiju pogađaju od pamtiveka, jasno je da
ništa pa ni vinski turizam, nije, niti je mogao imati kontinuitet. Iz tog razloga, ova (i ne samo
ova) grana turizma se s početka razvijala periodično. Ipak, iako o elementima vinskog turizma
možemo govoriti i u godinama koje su prethodile 1899., sa sigurnošću možemo smatrati da
vinski turizam u obliku prihvatljivom po apsolutno svim definicijama istog, u Srbiji postoji punih
120 godina.

Šta je vinski turizam i ko su vinski turisti

Postoji više definicija vinskog turizma, ali su najjednostavniju i najkompletniju dali Hal i
Makionis u okviru studije „Vinski turizam u svetu“, a koja glasi: „vinski turizam predstavlja
posetu vinogradima, vinarijama, vinskim festivalima i vinskim izložbama, pri čemu degustacija
vina i/ili doživljaj vinogradarske regije predstavlja primaran motiv za putovanje“. Prema
definiciji Južnoaustralijske turističke komisije (South Australian Tourism Commision), „vinski
turizam je svako iskustvo povezano sa vinarijama ili sa proizvodnjom vina u kojoj posetilac
učestvuje za vreme jednodnevne posete ili dužeg boravka“. Dalje, jedan od najcenjenijih
teoretičara vinskog turizma, isti definiše kao „putovanje povezano sa privlačnošću vinarija i
vinogradarskih područja, razvoja destinacije, prilike za direktnu prodaju i marketing za vinsku
industriju“.

Isto tako, postoje mnoge definicije i podele vinskih turista koje ukazuju na to ko su zapravo
vinski turisti i šta čini njihov primarni motiv za putovanja kada je segment vinskog turizma u
pitanju. Neke od njih su veoma kreativne, ali jedno je sigurno, vinski turisti su posetioci
vinograda, vinarija, vinskih festivala i drugih sličnih dešavanja, koji za to imaju različite motive.
Upravo ti motivi ih svrstavaju u jednu od tri najjednostavnije objašnjenje kategorije:

1. Slučajni ili radoznali vinski turisti – koji se u vinski turistički poduhvat upuštaju po „zašto
da ne“ principu
2. Zainteresovani vinski turisti – osnovni motiv putovanja im je da saznaju nešto više o
vinariji/regiji, nabave neke boce koje ne mogu naći u prodavnicama u svom okruženju i
imaju doživljaj više
3. Posvećenici tj. profesionalci – vinski turisti koji se sasvim svesno upuštaju u potragu za
novim saznanjima.
U svakom slučaju, vinski turizam je značajan za vinariju jer im omogućava veću prodaju „na
pragu“, direktnu komunikaciju sa potrošačima, edukaciju potrošača, način za testiranje novih
proizvoda, olakšava kreiranje brend strategije i sl. Kada govorimo o razvoju destinacije, veći broj
posetilaca znači i veću potrošnju, doprinosi kreiranju dobrog imidža u javnosti, produžava
turističku sezonu... Za lokalnu zajednicu, vinski turizam znači veći obim investicija pre svega u
saobraćajnu infrastrukturu, inicira nove uslužne, smeštajne, kulturne i zabavne sadržaje, a nije
zanemarljiv ni onaj osećaj lokalnog ponosa koji smanjuje depopulizaciju rurarnih sredina.

Vinski turizam u Srbiji

O dugoj istoriji vinogradarstva u Srbiji se već svakako zna. Međutim, kada govorimo o vinskom
turizmu, najčešće se pominje kraj XX i početak XXI veka, te vinarije Aleksandrović i Radovanović
koje su prve, u novijoj istoriji Srbije, otvorile svoje podrume za zainteresovane goste. Međutim,
začeci vinskog turizma dogodili su se mnogo ranije i za tu tvrdnju postoje čvrsti dokazi.

Pionirske korake u razvoju vinskog turizma Srbije učinio je sam knez Mihailo Obrenović. Ostalo
je zabeleženo kako je 01. septembra 1864. godine, pri povratku iz Kragujevca stigao u
Smederevo „gde je noćio, a zatim sutradan išao u berbu svog vinograda, na koju su došla sva
gospoda savetnici i ostala gospoda ministri“, te da je „ceo dan proveden u najvećem veselju i
zabavi“. Sledeće jeseni, „Knez Mihailo, sa svojim ministrima i drugim zvanim gostima, otišao je u
Smederevo, u berbu svojih vinograda“. Istini za volju, berba je prvobitno bila planirana za 24.
septembar ali je zbog loših vremenskih uslova i kiše morala biti odložena za pet dana. Stoga,
berba je održana 29. septembra, a bilo je planirano da se knez sa svojim gostima u Beograd
vrati istog dana uveče, što zbog kiše i niskog vodostaja Dunava nije bilo moguće. Zbog toga su
knez i njegovi gosti ostali da prenoće u novosagrađenom dvorcu, današnjoj vili Obrenović, gde
se knez „veselo i prijatno sa svojim gostima do neko doba noći proveo“. Ostala je zabeležena još
samo jedna berba, 1867. godine, kojoj je knez lično prisustvovao, ali kako se tom prilikom
razboleo, sva je prilika da gostiju na berbi nije bilo.

Sledeći podatak o gostima u vinogradu Obrenovića nalazimo u vidu spiska zvanica za odlazak u
Smederevo na berbu grožđa. Spisak je sastavio zastupnik dvorskog maršala, major Dragutin
Franasović, 15. septembra 1882. godine, na inicijativu kraljice Natalije Obrenović. Kraljica je
planirala da se u Smederevo putuje parobrodom, u nedelju 26. septembra u 10 časova pre
podne, a povratak je bio iste večeri. Na parobrodu su služeni doručak i ručak, a na pozivnici je
jasno bio naznačen i pravilnik odevanja za tu priliku: „kratke haljine za gospođe i crni kaput za
gospodu“. U arhivskoj građi nema podataka o tome da li su slični događaji organizovani i u
godinama posle toga, ali kako postoje službeni oglasi prema kojima kraljica određenim danima
krajem septembra neće primati uobičajene posete nedeljom, možemo pretpostaviti da jesu.

OVDE FOTOGRAFIJA POZIVNICE, MOŽE PORED GORNJEG PASUSA

Te iste 1882. godine, u Srbiji je registrovana prva pojava filoksere i to baš u smederevskim
vinogradima, te su smederevski vinogradari među prvima pristupili i borbi protiv bolesti. S
ciljem da pomogne obnovi vinograda, država je upravo u Smederevu osnovala prvi lozni
rasadnik.

Koliko je vinogradastvo smatrano ozbiljnom granom privrede govori i podatak da je prilično

pompezno za to vreme najavljivan i objavljivan „Prvi zemaljski javan zbor vinara i vinodelaca u
Srbiji“, koji je održan u Nišu na Svetog Trifuna i Sretenje, 01. i 02. februara 1889. (u to vreme je
još uvek korišćen stari kalendar). Na zboru se diskutovalo o tome kako povećati prihode od
prodaje vina, novoj lozi kalemljenoj na američkoj podlozi zahvaljujući kojoj se Srbija polako
oporavljala od filoksere, o izvozu vina na strana tržišta, načinima udruživanja vinara i mnogim
drugim problemima koja su tištala tadašnje vinogradare i vinodelce. Tom prilikom održano je i
prvo ocenjivanje vina u Srbiji, na koje su svoja vina donosili svi učesnici zbora koji su se bavili
preradom grožđa, a u pozivu je bilo istaknuto da se ponesu „jedno ili dva stakla probe svoga
vina“. Na zbor su pozvane sve zainteresovane strane, od proizvođača, preko trgovaca i
gostioničara, do opštinara i državnih službenika čiji posao je vezan za poljoprivredu. Zboru je
prisustvovao i „Gospodin Ministar Narodne Privrede sa stručnim osobljem poverenog mu
ministarstva“. Svi koji su železnicom putovali na ovaj zbor, imali su pravo na 50% popusta za
kartu. Kao jedan od pažnje vrednih ishoda ovog skupa, bile su i vinogradarske zadruge koje su
se kasnije osnivale širom Srbije.

Poljoprivredne izložbe bile su sastavni deo tadašnjeg privrednog života u Srbiji i Jugoslaviji, a
imale su i podršku vlasti i državnih institucija. Tako je i u Smederevu, od 26. do 29. septembra
1899. godine, organizovana „Prva smederevska izložba grožđa“. Inicijativu za izložbu je dao
rukovalac smederevskog loznog rasadnika, a podržali su je smederevski vinogradari i
Ministarstvo narodne privrede. Povod i motiv za organizovanje ove Izložbe bio je da se prikažu
postignuti rezultati smederevskih vinogradara na obnovi vinograda na američkoj podlozi, nakon
devastacije filokserom. Prema rečima novinara koji su najavljivali događaj „uređenja
obnovljenih vinograda doista su prava praktična škola za sve one koji žele pristupiti obnavljanju
vinograda“. Da bi i drugi vinogradari videli rezultate i uživo čuli o novim saznanjima po pitanju
obnove vinograda, organizovan je i zbor vinogradara. Drugog dana Izložbe, pomenutom zboru
prisustvovalo je oko 200 vinogradara. Nakon zbora, upriličen je izlet u vinograd kralja
Aleksandra Obrenovića, od centra grada udaljen ¾ sata hoda. Goste su dočekali administrator
Krunskih dobara Joca Pavlović i vinogradar Todor Nikolić, pokazali im vinograde i podrum te
demonstrirali rad nove prese za grožđe. Na kraju su gosti probali vina, a pred odlazak se slikali
sa domaćinima ispred Dvora. Sledećeg dana, upriličene su i posete manjim proizvođačima
grožđa i vina. Ostalo je zabeleženo da je ta prva Izložba bila dobro posećena, a da je među
posetiocima bilo dosta žitelja okoline Smedereva, ali i iz Beograda. Nakon ove, po sličnom
scenariju, izložbe su organizovane periodično 1901, 1910, 1929, 1930, 1932, 1936. Prema
izveštajima u dnevnoj i periodičnoj štampi, svaka od narednih Izložbi bila je uspešnija po broju
posetilaca ali i organizacionim pitanjima. Osim o broju posetilaca, novinari su redovno
izveštavali i o sortimentu izloženog grožđa (svih godina u svim izveštajima, smederevka je
zauzimala prvo mesto po zastupljenosti), najuspešnijim vinogradarima kojima su dodeljivane
nagrade i priznanja, ceni vina koje se na Izložbi moglo kupiti ali i znamenitim ljudima toga doba
koji su posećivali Izložbu. Tako je, prema pisanju Politike, Smederevsu izložbu grožđa, 1910.
godine, posetio i sam kralj Petar I Karađorđević sa princom Đorđem. U njihovoj pratnji bio je i
Nikola Pašić i drugi ministri. Posle Prvog svetskog rata, Izložba je upriličena oktobra 1929. a
Politika je izvestila da je „smederevka najbolje i najpoznatije stono grožđe u našoj zemlji i
specijalno ove godine se mnogo izvozi. Svakoga dana odavde ide po 7 do 10 vagona ovoga
grožđa, najviše za Prag i Beč, a nešto i za Nemačku. Dosad je izvezeno 112 vagona i još uvek se
mnogo traži. Doskora, cena grožđa je bila u vinogradu 4,50 dinara kilogram, a ovih dana se
popela na 5 i 5,80“. Svih tih godina, gosti u Smederevo stizali brodovima, pešice, vozom i
zaprežnim kolima. Država je često odobravala i do 50% popusta za voznu i brodsku kartu svim
putnicima koji su išli na Izložbu, a po prvi put, 1936. godine, turističko društvo Putnik je
organizovalo jednodnevni izlet iz Novog Sada i Beograda. Takođe po prvi put, pored
predstavnika vlade Izložbu su posetili i francuski parlametarci koje je primio i ugostio
predsednik opštine dr Živadin Stefanović Somborac. Gosti su u Smederevo stigli zasebnim
brodom „Kralj Aleksandar“, a u Beograd su se vratili iste večeri. Zanimljivo je istaći i to da se,
prema dostupnim podacima, ulazak u Izložbeni paviljon te godine po prvi put naplaćivao, a cena
ulaznice je bila 2 dinara. Prema novinskim izveštajima, Izložba održana 1932. bila je
najposećenija do tada i imala je više od 10.000 posetilaca.

Iz svega navedenog, možemo zaključiti nekoliko stvari:

1. Pored svih drugih novina koje je uveo, knez Mihailo Obrenović može se smatrati i
pokretačem vinskog turizma u Srbiji i zahvaljujući njemu možemo računati da ova grana
turizma u našoj zemlji postoji punih 155 godina. Ipak, ako uzmemo u obzir da se u
posetu njegovim vinogradima organizovano moglo doći samo po pozivu koji je pri tome
upućivan malom broju ljudi, smatramo da ovde nema elemenata pravog vinskog
turizma, bar ne onako, kako ga mi danas doživljavamo.
2. Pravi, organizovani vinski turizam, započeo je 26.septembra 1899. godine, otvaranjem
Prve smederevske izložbe grožđa, na koju su bili pozivani svi zainteresovani gosti. Kako
su tu prvu grupu posetilaca činili pre svega vinogradari, vinari, državni službenici
zaduženi za pitanja poljoprivrede, ljubitelji vina itd. ovaj datum možemo uzeti kao dan
kada je u Srbiji začet vinski turizam, a njegovi prvi putnici bili su vinski turisti koje
možemo svrstati u grupu profesionalaca.
3. Vinski turizam Srbije rođen je u Smederevu, gradu koji se nalazi na ruti Carigradskog
vinskog druma.
 4. Ovim otkrićem, projekat vinskog turizma nazvan Carigradski vinski drum, definitivno
dobija značaj za koji smo od početka verovali da mu pripada. Jednostavno, Carigradski
vinski drum, projekat je vinskog turizma od nacionalnog značaja i ovaj tekst je samo
jedan detalj koji to dokazuje.

Na kraju, iako u zapećku svih ovih godina, ovim tekstom želimo da vinski turizam velikim
slovima upišemo u modernu istoriju vinorodne Srbije. Učinićemo to zajedno i to tako što ćemo
na inicijativu autorke ovog teksta, Mirjane Maksimović, magistra naučne oblasti Menadžment,
studenta doktorskih studija na odseku za turizam Prirodno matematičkog fakulteta u Novom
Sadu i predsednice Udruženja Žene i Vino, poslednju subotu septembra meseca proglasiti za
DAN VINSKOG TURIZMA SRBIJE.

Znanični hashtagovi: #DanVinskogTurizmaSrbije i/ili #SerbianWineTourismDay

Za sve dodatne informacije i sugestije, pišite nam na: zeneivino.ns@gmail.com